Najdzel Penik - Hitlerova Tajna Nauka - Potraga Za Skrivenim Znanjima Drevnih Ljudi

�NIK

ROVA TAJNA NAUKA Potraga za skrivenim znanjima drevnih ljudi .

IN

DERETA

u

ovoj knjizi s akupljene su neobične teorije koje prate nacističke pokušaje da osmisle novu religiju, zasnuj u novu na­ uku i stvore novu lju dsku vrstu. Ču dni rituali i ratni potezi bili su samo uvod za stvaranje novog "superčoveka " . No­ va rasa, kako su se nacisti nadali, pose­ dovala bi nadljudske fizičke moći, što j e trebalo da bude rezultat neortodoksnih naučnih istraživanj a. A utor j e ponovo otkrio mnoga zabo­ ravljena dokumenta, neka o d njih po prvi put su objavljena u ovoj knjizi, o potragama nacističke Nemačke za pod­ zemnim energijama zemlje. Ilustrovana materijalima iz originalnih nacističkih izvora, Hitlerova tajna nauka nam pru­ ža mogućnost da zavirimo u j edan alter­ nativni p ogled na svet, koji nas sa j edne strane zadivljuje a sa druge uza s ava svojim sredstvima i dometima.

Najdžel Penik

Hitlerova tajna nauka POTRAGA ZA SKRIVENIM ZNANJIMA DREVNIH LJUDI

Prevod sa engleskog

Duška Tomanović

Beograd, 2007. D ERETA

POSVE T A Ova k njiga je posvećena svim iskrenim sledbenicima zemaljskih misterija: neka nikada ne stave svoja otkrića u službu zl@.

PRIZNANJA

Veoma sam zahvalan za pomoć koju su mi pru­ žili: Majklu Behrendu iz Impingtona; Kristoferu Berdu iz Vašingtona; Kolinu Bloju iz Birminghema; Klausu Griebahu iz Hamburga; Prudens Džouns iz Kembri­ dža; Rupertu Peniku iz Bekslija; Piteru Rataciju iz Ho­ uva; Paulu Risu iz Rajndalena; Majklu Skotu iz Tanži­ jea i Rori Tomasu iz Sohama. Razni prevodi sa Nemačkog su delo Majkla Be­ renda, Prudens Džouns i autora. Želeo bih da se za­ hvalim Institutu za geomantska istraživanja, kolegiju­ mu Univerzitetske biblioteke u Kembridžu i Morgano­ voj zbirci slika za razne ilustracije.

SADRŽAJ vod

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

. Drugo poglavlje Treće poglavlje Četvrto poglavlje Peto poglavlje Šesto poglavlje Sedmo poglavlje Osmo poglavlje Deseto poglavlje Jedanaesto poglavlje Dvanaesto poglavlje Trinaesta poglavlje Četrnaesto poglavlje

Devetnaesta poglavlje Dvadeseto poglavlje o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

Osamnaesto poglavlje

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

Sedamnaesta poglavlje

o

..

o

Petnaesto poglavlje Šesnaesto poglavlje

o

o

o

Deveto poglavlje

o

o

11

Skrivena tradicija - Tajni sud 15 25 Koreni nacizma 33 Tajna doktrina Runa i svastika 45 Neslućena prošlost - sveta geografija 59 71 Merlinova skrivena moć 91 Skrivene energije W-sila 99 1 07 Zaprepašćujuće mogućnosti Nova religija 115 Izopačeno viteštvo - Himlerov SS 1 29 141 Izgubljeni gradovi Atlantide Arhitekte evolucije 151 Genocid - čin crne magije 161 Državna magija 171 1 79 Nacističko planiranje sveta Anenerbe 1 85 Zamak Klingsor 203 Planina Grala 207 Memoari demonskog carstva 21 3

Prvo poglavlje

Bibliografija

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

223

UVOD

Pojava nacizma je bila čudna i tragična epizoda svetske istorije, ---e

e pogubne posledice i danas osećaju. Opasni autoritativni tni principi su postali svetska politička snaga za samo dva na­ kratkih godina, jer je neskriven a namera nacista bila ništa ma­ e do potpuno promeniti svet ljudi. Njihova revolucija je trebalo bude do te mere radikalna da je imala za cilj da preobliči celu duću civilizaciju prema svoj oj izopačenoj predstavi. Iako je na­ -onal-socijalizam, da ga nazovemo njegovim pravim imenom, bio - ajnji proizvod pruskog militarizma, on je imao jednu važnu domu dimenziju - bio je mesijanski; nije to bio univerzalni mesija­ nizam hrišćanske ili islamske veroispovesti, već elitistički mesijanizasnovan na rasi. Ceo nacistički etos je izrastao iz magijskog pogleda na svet i istoriju nacističke Nemačke su kovali čudni fana- i čija se dela mogu objasniti j edino okultizrnom. Ortodoksni- oričari mogu njihove zločine samo da opišu kao ludačke opsesije medutim, imajući u vidu čvrsto utvrdena okultna verovanja, ti. zločini se uklapaju u dobro definisan obrazac. Nacizam ne samo što nije predstavljao tek j ednu od mnogih olitičkih doktrina, on je bio ni manje ni više nego planirani magij­ Ti pokušaj izmene sveta. Rasna nadmoć, ta mnogo hvaljena 'sud­ bina' nacista, nije predstavljala kraj njj i cilj nihovog programa. Nji­ hov cilj je bio stvaranje nove rase nadljudi, biološke mutacije čo­ veka višeg nivoa. Novi čovek, rezultat selektivnog razmnožavanja, koji bi posedovao parapsihičke moći, pomerao bi unapred granice nove civilizacije zasnovane na magijskoj tehnologiji koja bi bila

Najdžel Pen ik

12

nekoliko puta savršenija od nezgrapnih veština sadašnjosti. Novi natčovek, kako su verovali, konačno bi prevazišao lj udsko stanje - dosegao bi bezgraničnu moć nad univerzumom i stekao besmrt. nost. Postao bi bog. Međutim, okultizam je učio naciste da, pre nego što ovaj no­ vi natčovek može da se pojavi na zemlji, ona mora da se očisti od untermensch-a podljudi. Nije bilo dovolj no samo oduzeti građan­ ska prava ovim lj udima, poglavito Jevrejima i Ciganima, tvrdili su nacistički okultisti, bilo je neophodno potpuno onemogućiti nji­ hov dodir sa " svetom zemljom" Rajha, jer j e njihovo postojanje smatrano preprekom fizičkoj manifestaciji novog čoveka. Ovakvo viđenje istorije može zaprepašćivati materijaliste ko­ j i smatraj u tržišne snage ili geopolitiku pokretačkom silom doga­ đaja. Međutim, svi dokazi govore u prilog mojoj tvrdnji: iako su dokazi· raznovrsni i potiču iz mnogih mračnih izvora, kako su se oni postepeno gomilali, nisam našao nijedan nov element koji bi protivrečio ranije sakupljenim , činjenicama. Koreni nacističkog okultizma su tu, naočigled svih, njihovi izvori se krij u u ezoterij­ skim tradicijama " graničnih nauka", teozofije i mističnog naciona­ lizma. Ja polazim od tih tradicija, a ne od zvaničnih teorija profe­ sionalinih istoričara. Akademska nauka se u poslednja dva veka do te mere afirmisala da su se ljudi uljuljkali u osećanje lažne si­ gurnosti, u nj enu sveobuhvatnu nepogrešivost. Ljudi skoro prećut­ no pretpostavljaju da je zvanična mudrost katalogizirala i akadem­ ski svet uzeo u obzir svaki postojeći predmet, knj igu, dokument i događaj . To, međutim, nije slučaj . Na osnovu dokaza iz raznih do­ ba, nailazimo ne samo na j ednu već na nekoliko paralelnih tradi­ cija. U tradiciji okultizma, učitelji su vekovima predavali tajanstve­ na znanja svoj im učenicima a da ih nikada nisu oktrili celom sve­ tu. Takođe slušamo o određenim skrivenim knj igama, delima ili predmetima koji nikada nisu javno odspeli pod lupu akademika. Taj ne knj ige nemačkog Veh ma ili 'Taj nog suda', Crveni toranj i l ortl11undski kodeks ne mogu nigde da se nađu. Također, alhe­ m i j ki Šropširski rukopis, Tajne arhive Vojvode od Medikanelija i flt! ro van iva starog Majkla O'Lirija se spominj u u knjigama ali ni­ kil i:l nisu videla svetlost dana. Neke od njih možda više ne posto­ jl'; 1l10;, I: Sl1 10 a m o flejasna sećanj a izgubljenih remek-dela. Dru.

UVOD

13

ge knj ige s u možda još uvek skrivene u nepristupačnim biblioteka­ ma Vatikana, Kremlja ili Vestminsterske opatije. Kakva god bila sudbina ovih dokumenata, nacistički okultisti su bili duboko zain­ teresovani za sve tajne rukopise. Pažljivo su proučavali sve drevne arhive koje su pljačkali tokom svog divljanja po Evropi u potrazi za nekim dubljim znanjem koje bi im pomoglo u stvaranju "No­ vog poretka". Među ovim izobiljem polu-zaboravljenog okultnog znanja koje su nacisti ponovo uskrsnuli nalazila se i fizička kontrola nad nacijama posredstvom drevne nauke geomantije koj u neki naziva­ ju " zemaljska magija". U drevna vremena, saznali su, glavno sveti­ lište jednog naroda je neizbežno bilo i sedište njegove vlade. Pose­ dovanje ovog svetog mesta, parapsihičkog centra nacije, značilo j e vlast nad njom. Preživele legende i folklor govore kako bi s e bila bit­ ka za vlast nad nekim svetim mestom, i onda, iznenada, kad bi ono palo u ruke osvajača, sav otpor bi prestao. Sav otpor je bio uzalu­ dan pošto je parapsihički centar bio osvojen. Zemlja je magijski pa­ la u ruke osvajača. Takva legenda se dovodi u vezu sa londonksom tvrđavom Tarom, sedištem drevnih velikih kraljeva Irske. Nacisti su sa žarom sledili ovu idej u. Iako je pojam magijske kontrole nad zemlj ama osvaj anjem njihovih svetih mesta odavno odbačen kao nemoguć od strane 'racionali stičkih' mislilaca, naci­ stički okultisti nisu bili zaintereso vani za 'racionalis tičko' mišlje­ nje. Plod nezavisno g istraživan j a pojedinac a i kasnije usvoj ena kao pravovern a vera zvanično odobrenih organizac ija, cela nauka geo­ mantije je konačno postala suštinsko magijsko oruđe u osvajanj u Evrope. Prožet drevnim znanjima Indije i Persije, obuhvata jući okultne sisteme drevne Nemačke i Tibeta, unutrašnj i poredak na­ cional-soc ijalizma je izmislio primenjen u magijsku tehnologi ju precizno skrojenu prema svom ideološko m stavu. Istraživač i obla­ sti folklora, drevne istorije, arheologij e, astronomi je, astrologije , simbolizm a i radiestenz ije su se sakupili da sintetišu naročitu 'ari­ jevsku' nauku i religiju koje bi služile Novom poretku nacional-s o­ cij alizma. Za razliku od magisj skih sistema koj u su mu prethodili ili usledili, ovaj novi okultni sistem se nije zasnivao ni na j udejsko­ hrišćansko j Kabali ni na tradicionalnom masonstvu , već na ponov­ nom tumačenj u paganske magij e pre-hrišća nske Nemačke, na ari-

14

Najdžel Penik

jevskom solarnom kultu Ahura-Mazde i raznim idejama nezvanič­ ne nauke devetnaestog veka. Vrlo je žalosno što se takav potpuno poguban politički sistem prihvatio proučavanja i primene alternativne nauke sa takvim sve­ srdnim žarom. Radiestezij a, magnetizam, astrologija, okultna me­ ditacija, alternativna kozmologij a i geomantija su do te mere pro­ žimale samu tkivo nacističke misli, da, čak posle četrdeset godina, ljudi ne mogu da pomisle na mnoge od ovih tema izvan njihovog političkog konteksta. Ipak, upotreba ili zloupotreba nauke u naj ­ širem značenju te reči ne opovrgava njene principe, koji se i danas mogu proučavati i proširivati., Jer, ovladavanje znanjem bilo koje vrste povlači za sobom golemu odgovornost da se ono koristi u dobre a ne u loše svrhe; da zagovara život, a ne smrt; slobodu, a ne ropstvo; da gradi a ne da uništava. Granice nove civilizacije će se možda ipak pomeriti zahvaljujući znanju koje se tako olako od­ bacuje kao 'okultno'. Izvucimo nauk iz nacističke zloupotrebe ovih moći i ne odb acuj mo dobro zajedno sa zlim.

PR V O P O G L AV L J E

Skrivena tradicija - Tajni sud

Nemačka ima dugu tradicij u moćnih okultnih društava. Još od

srednjeg veka, vlasti su često nalazile za shodno da koriste tajne sekte kao neplaćenu tajnu policiju kako bi držale na uzdi otpadni­ ke i jeretike. Od vremena Karla Velikog (772 naše ere) do pada na­ cizma ( 1 945), mnogobrojna mračna društva su prohujala podze­ mljem nemačkog društva donoseći ogromne posledice svoga po­ stojanja. Od svih okultnih tela, najduže je opstao i najveći strah izazvao Tajni sud. Taj ni sud je imao nekoliko naziva. Bio je poznat kao Geheim­ gericht (Tajni sud), Tugendbund (Savez za negovanje vrlina) , ili Stillgericht (Tihi sud); ali češće kao Fehm-, Behm- ili Vehmgericht, d revno ime nejasnog porekla. Neki veruju da taj naziv potiče od re­ či Fahne (zastava), simbola moći, ili od stare tevtonske reči Vehen ( izuzetan) . Š kotlanđanin Džejms Sken (James Skene), poznavalac Vehmgericht-a, napisao je 1 824: "Spremniji sam da se složim sa mi­ šljenjem onih koji smatraj u da (naziv) potiče od Baeume gericht (Sud drveta), pošto je drvo činilo jedini očigledan uslov njegovog postojanja i pružalo svetu prvi i jedini znak njegovih postupaka, za­ h valjujući nesrećnim žrtvama koje su nađene obešene na njemu." Kodeks Tajnog suda izdat j e u Milerovom (Mueller) Re­ ichstheater-u pod opširnim naslovom: " Kodeks i statuti Svetog taj-

16

Najdžel Penik

nog suda slobodnih grofova i slobodnih sudija Vestfalije", osnovanog godine 772 od strane cara Karla Velikog i obncvljenog 1404 od strane kralja Roberta, koji je pošto ih je opunomoćio napravio ove izmene i dodatke neophodne za izvršavanje pravde u sudovima Ilu­ minata. Prema francuskom okultisti Elifas Leviju (Eliphas Levi ) : "reč 'iluminati' ovde nadenuta saradnicima Tajnog suda razotkriva njihovu celu misiju : trebalo je da krišom udu u trag onima koj i se klanjaju mraku; u tajnosti su uklanjali one koji su kovali zavere protiv društva da bi zaštitili m isterij u; medutim, oni sami bili su taj­ ni vojnici svetlosti, koj i su rasvetljavali zločinačke postupke." Po predanju, Vehm je nastao pošto je Karlo Veliki 772 godi­ ne osvojio Saksoniju. Pokorivši Saksonce posle 3 3-ogodišnjeg krva­ vog rata, car je protiv pagana uveo strahovladu, osnaženu Tajnim sudom. Kako bi smirio saksonske zemlje, proterao je 30.000 Sak­ sonaca preko Rajne i umesto njih naselio sličan broj hrišćanskih Gala. Deo Nemačke gde su se oni naselili postao je poznat kao Za­ padna Galija ili Zapadni Vels (West Wales), naziv koji se uskoro go­ vorom iskvario u Vestfalij u. Glave ovih galskih porodica imale su za zadatak da vrše pritisak na pagane i da ih potčine terorom. Sak­ sonci su godinama nalazili u šumama, štalama, svojim sopstvenim kućama, podrumima pa čak i na ulicama gradića, obešena tela svo­ jih sunarodnika koji su prekršili zakon Karla Velikog. Medutim, kada su se pagani konačno, prestrašeni, pokorili i kada je cilj Vehma bio ostvaren, ispostavilo se da je moć koju je Sud davao svoj im članovima isuviše velika da bi je se oni lišili i or­ ganizacija je postala ilegalna . Taj ni sud je nastavio da postoji kao tajna sila usmerena ka suzbijanju zločina, paganstva, vračanja i ot­ padništva od Crkva. Vehm, koji je vekovima bio ilegalan, je, me­ dutim, u četrnaestom veku ponovo zvanično digao svoju ružnu glavu. Usled vremenskog podudaranja, ova obnova se može dove­ sti u vezu sa ugušivanjem reda templara do kog je došlo tačno pre o bnove. Koji god da je bio razlog za njegovu iznenadnu ponovnu pojavu, Tajni sud je prvi put zvanično uključivao u svoje redove vi­ soke crkvene zvaničnike. Jedna od titula kelnskog nadbiskupa je bi­ la:" Vrhovni sudija Svetog tajnog suda". Č lanovi Vehma su zajedno hil i poznati kao Die Wissenden - Iluminati ( Prosvetljeni) . Ovaj na, {'.iv j dv mi len jer Witze je stara tevtonska reč koja znači kazna.

\1 lU II/,NA

TRADICIJA - TAJNI SUD

17

Kao mnogi magijski redovi, postojala su tri stepena inicijaci­ Obični posvećenici su bili Schoeffen; (porotnici ) , ko1 11. III(.lanti su bili Freigrafen (slobodni grofovi) a voda je bio SIli/J/herr (u bukvainom prevodu vlasnik stolice - predsedavaj ući. PI i I l l . prev ). Pozivaj ući se na pravo preke odmazde nad prestupni1 1 11:1 u ime časti i QPšteg dobra, članovi Tajnog suda su se, sa ka­ pldj ačama na glavi, ponekad sakupljali u mračnim tamnicama, k;to u Nirnbergu, ali mnogo češće na otvorenom, na svetim geo­ l l la ntskim mestima van grada. Schoeffen su bili izvršitelj i Tajnog suda. Prisustvovali su pre­ k i 111 sudskim procesima, potkazivali optužene i izvršavali brza i preka pogublj enja. Nikada nisu koristili zatvor. Njihova tradicio­ n a l na praksa bila je da obese svoje žrtve na lipu, obično kanapom· I lačinjenim od vrbinih grana, a ne od konoplje, pošto je drevni za­ k on zabranjivao taj materijal. Prema svetom nemačkom geografu .Iozefu Hajnšu (Joseph Heinsch) , ove lipe su se uvek nalazile pa lačkama odredenim geomantij om, znanjem koje se prenosilo lIsmenim putem sve do Drugog svetskog rata. Moć Schoeffen-a je bila velika. Bilo im je dozvoljeno da vrše preka pogubljenj a svih prestupnika uhvaćenih na delu. Mogli su da ih obese o prvo drvo bez suđenj a; u podnožje drveta, dželati su zabadali nož u zemlju kao znak svoje tajne moći, upozoravajući ostale da bi bilo kakva istraga dovela znatiželjnog do slične sudbi­ ne. Na ovoj ceremonijalnoj kami su bila upisana slova S.S.G.G. za koj e se govorilo da predstavlj aju Strick, Stein, Gras, Grein ( O mča, Kamen, Strava, Razdor) . Nekoliko vekova kasnije, slova SS sU se pojavila na kamama drugih ljudi koji su vršili preka pogubljenja. Kao mnoga tajna društva, Tajni sud je imao svoja sopstvena unutrašnja pravila i ceremonijal. Posvećenici su smatrani svetim ljudima. Njihova moć je bila tolika da su se bilo gde mogli nenao­ ružani pojaviti znaj ući da će odmazda Tajnog suda stići svakog ko ih povredi. Dortmund, poznat kao Die Krumme Grafschaft ( Kri­ vagrofovij a), bio je središte Tajnog suda. Opšti sabori Vehma odr­ žavali su se ili tamo ili u Avenzbergu ili Saksenhauzenu, mestu na kome se kasnije nalazio ozloglašeni nacistički koncentracioni lo­ gor. Vlast Tajnog suda bila je zapisana u knjizi zakona sa crvenim koricama koja se zvala " Crveni toranj". Nije poznato gde se ova ll'

\I

Ve h m -u.

Najdžel Penik jedno izgubljeno delo u kome su­ knjiga nalazi, ako još postoji. Još " Cr " Dortmundski kodeks". Na ziv sifa l, zapisane taj ne Ve hm a se zvalo end Par u o kralju Arturu, jer je veni toranj" je alegorija na legob eše na u šumi ko ja se zvala "Šuma eza vit dva rio otk , ala Gr ez vit crvenog tornja" . egorije zločina: jeres, otVehmske su bile sam o određene kat va nje i na silj e na d trudnim že­ silo , nje lje nav skr e, ver od tvo niš pad ji sa Jevrejima, ubistvo, preva­ nam a, krađa i razbojništvo u sar adn svo jim zasedanjima odlučivao ra, vračanje i po buna . Vehm jevonadelovanj e. Ako bi odgovor bio da li neki zločin zahteva njihoom na glavi bi u mrkloj noći uručio potvrdan, izvršitelj sa ka pu ljač sudski poziv glasi: " Zn aj, Grofe poziv na sud. Jedan zabeležen nkfurtu, da te je Grof fon Mulu­ Grunenbergu, ko ji prebivaš u Fra zi­ pred Tajnim sudom i ovim se po(su ­ zin optužio za ozbilja n prestuprka m l-o pred mo jim Freystuh vaš da se po jav iš sledećeg utosa" ,(potpisao ) Johan Laske, Frajgraf dom) pod lipom ko d Lihtenfel fon Lihtenfels. bi kidnapovali i dovodiDolazak nij e bio dobrovolja n. gŽr'sutvu đen ja', sudija, ili Stuhlherr, li pred Tajni sud . Na početku svako zvanja . Bila je to kama koog gov nje l bo sim an čud , dag ao bi pokaz njo j su bili ugravirani sunča­ ­ ja je sadržala tri oštrice u jed nozaj . Na Vehm, i rimski broj 5 broj Čo ni točak, slovo V - skraćenica pre Pe­ da nju osnovali prvi Vehm. veka i broj vitezova ko ja su po zatvorene pesnice koja drži mač čat Tajnog suda sastoj ao se oda simbolična svastika sač inj ena od pravde a oznaka Vehma je bil pločica, ko ja se pojavljivala na nji ­ osa m prekloplj enih kvadratnih e. Zlokoban mo to Vehma je bio hovoj zas tav i Raedleinsfahnti vatrom. " Reinier door Feueri" - Pročis bi pojavili na Vehmu, svaki pokuČa k i ka d se nesrećnici ne . Optuženi je bio žigosan čovek,­ šaj izvrdavan ja je bio beskoristan pobegao, sudski poziv bi nalepi " strick-kind" dete omče. Ako bii zap očinjao bi lov. Kada bi optu­ će ku e gov nje a zid iri čet sva i­ li na sustvu i njegovo ime je krvlju up i­ ženi pobegao, sudilo mu se u odost ub ga da a svakog čla na je bil . čin sivano u " Crveni toranj ". D užn jni die Heimliche Acht - Ta bio je To e. nađ pro de neg ga čim ­ je vidno vrš ilo u ime odbra Kažnjava nje od ruk e Ve hm -a se pri ksi, ova strahovlada je omogune Crkve i Carstva. Naravno, u pra

18

-

_

_

'\1\lUVENA TRADICIJA - TAJNI S UD

19

v .v .Ivala članovima da izmire sv· e r cun �' ulllste supa.rnike i, uopv ili ih ak�IC, da vladaju. Vlasti su ili za a � a e OCI pred eksceSIma v . I ivno podržavale . Na Jed nom O pstem sab oru, o drzanom u DortIllundu pod nazivom " Der SpI'egel" (Ogledalo), kojim je predseda. V:IO. car Zigiszmund, pored SVIh p relgra�.{/'en-a·l Stuvhlh err-na, btIo je . careva da su­ prisutno više od hiljadu Schoeffen -a . K Sn..lJI, pokusaJl . , I.hiju Vehm nisu urodili pl od om, me utlm, najzad, sa razvojem v , . u druge VIse porltlC' v ke, ok u l tne grupadruštva, Vehm se pretvono ' Lebeke" (Zacharias Loebecke) ,ije. Poslednji Preigraff, Za h anas ' ' ' e 1 826 d llllfO J go me, u poznO j 99-0' J godllll. U to vreme, Vehm Je I . . ' predstavlj'ao samo ruzVnu uspomenu Vehm ' nlJe .b10 obnavl'Jan sve dok ga politički ekstremisti ovo veka lsu uzeh k,:o uzor za sop. Ivene terorističke poduhvate. eđuti ' e n go sto J � �? moglo l,la se dogodi, drevne jeresi koje je Vehm a o ugo OSU JeClvao do1,Ivele su veliki preporod.

�� �

l

�

'

; t� ;

�

Okultne Jeresi

' �lJl Jednu od najupornijih i najprogonJe ' ''h h n,sv canskih , .. Jeresi je , . snovao Mani . učitelj ' k 0)1 Je Zlveo u PerslJI u t ' k recem ve u nase ere. Il , , Mani je otac ' manihejske jeresl'' k" j a Je spaJ la tajne i veru O � v. ' Zoroa. boga , ta. MudraCl, sa Ist �Ire sa učenJem Isusa H ns oka, svesrelllCl �vetlosti Ahura-Mazde, su pronasVll' tek rođenog Isus a l' poznatI, su " . . , "k.lO "Tn, kralja . sa istoka". MalllJeVl sledbelllcl su bl, ll, M Udr�Cl' k0. I' su presh u hrišćanstvo i odselili se u Si" nJu gde su osnovah svoju ' v k ad� su Jedn opstvenu sektu . Tamo s u ostall' do vremena krstasa, � , koju su gonili Saraceni skoro as r ma, spaSIh templan. do B u , : .u up I',r v , v I lod zast itom templara ' OVI' mlstlclll svestelllCl s u se. uskoro pn'dru.I d .i svojim spasiocima i predall' . " tajna zn anja . .J edna od gralm svoJa . vratiti. 11:1 ove grupe su postali katari '" cemo se kasnlJe .p' koJlma ' Kada J'e 1 3 1 4 godme apa proterao te��l'are, ma la �rupa v IIIlih . koji su uspeli da pobegnu potražili s U utoClste u SkotskoJ, gde v v ' novali zbor u k Aberdl II o u, pretecu asonstva. s otskog n JI m ov N"h s '> . .Je uskoro proširio prvI Staresina, Petru s de Bononi'a J (de B onollla), '

.

v

v·

V

, v

.

v

'

Najdžel Penik 20 iji i Nemačko j. njihovo učenje; prvo po Italiji, zatim Švedsko j, esRus Brue der, red bra­ Nemački ogranak je postao poznat kao Joh annu glav u, 'Bafomet', ' će Svetog Jovana Krstitelja (čiju su odrubljen , Johannes Brueder templari obožavali). Kako su godine prolazileog grada, poznate i se izdvojio i osnovao Milosrdne vitezove Svet e obred zasno­ kao Stroga zaje dnica. Ove masonske grupe su vršil oda re tajni van na škotskoj tradiciji, koja je tvrdila da njome gosp im time, mani­ maj stori koji neposredno potiču od tem plar a i, sam Afrikanischen heja ca. prusku kralj Fridrih Veliki je 1767 osnovao ar ovog reda je bila Bauherren (Red zidara Afrike). Glavni cent i izučavali hije­ Konstantinopolska loža u Berlinu, gde su posvećen erije . Sa ovom roglife, nauke, istoriju, starin'e i manihejske mist svetlosti, čije je taj­ grupom je bio povezan unu traš nji red Vitezovi Vajs e ( Gottlieb Ep­ ne obznanio " Sudija Pjanko", Gotlib Efraim enkreutzer in Seiner hraim Weisse), 1781 godine. U delu Der Ros , " maj stori Druge BIosse, izda tom u Amsterdamu, on je nap isao ode, njenih moći, nje­ tajne bili su maj stori u poznavanju cele prirznan samo najvećem nih podela .. , imali su takođe tajne nauke majestori - koji su lju­ među njim a - zvanom Magos, Mag ili Mudri stvari koje su delode učili božanskim stvarima . Mo gao je da čini vale vrlo natprirodno ... " ći ga najvećim Fridrih Veliki, kome se Hitler divio, smatrajupoja ve. Godine ltne oku Nemcem svih vremena, strasno je izučavao il) da sagradi zdanje 1768, naručio je od svog arhitekte Maj la (Me im novčanim sred­ u Šleskoj za Veliki zbor Pruske, opskrbio ga velikiotekom . Fridrihov stvima, skupim nameštajem i odabranom bibl ediktanski monah, lični bibliotekar u Berlinu bio je nekadašnji benph Pernetty ), čovek Dom Antoan Žo sef Perneti (Do m Antoine Joseudonne Thiebault), dobro upućen u okultno . Đudone Tiebo (Dieuniverzitetu, pisao je njegov savremenik i profesor na Berlinskom erije Kabale, prikaze, da je Perneti verovao u Kam en filozofa, mist je lično poznavao le­ patagonske vradžbine i rasu divo va. Perneti Saint Germaine ). Ka­ gendarnog Grofa de Sen Žermena (Comte de demie des Illumines snije je napustio Nemačku da bi osno vao Acadno masonstvo. d'Avigno n, koja je praktikovala švedsko obre direktno po­ ila Velika pruska loža Fridriha Velikog je tvrd da a Mudraca sveta. Ova 'Bela loža ' ti" od drevnog tajnog udru ženj

'\I\/\IVENA TRADICIJA - TAJNI SUD

21

ista grup� skrivenih majstora koju opisuju Teozofsko društvo BI� vackt ( �lavatsky) i nemačko Tulsko društvo iz koje je pote, nacista. Pruskt, masoni su tvrdili da su OVI' M udraCi' sve"I') vecma l , . 1:1 ,)Ih niko drugi do karpokrati, grupa Hristovih učenika kojoj je preda� tajnu na uku, da bi je oni potom preneli templarima i ti­ , obrednim masonima. Jedno od osnov" IIlC, kr�z Sko:sk� , svedsktm 1,1�h nacela npls vanih karpokratima bilo je jeretičko verovanje u ? � ICII�karnac�Ju. NJima Je, po predanju, takođe bilo zaveštano maj­ '>IOISt':,O mistenozne moCi crpljene iz zemlje - majstorstvo Vril-a. ClanOVI kako Vehm-a, tako i Vitezova svetlosti su se zvali . f)/e Wzssenden - Iluminati (prosvetljeni). Prvog maja 1776, profe­ sor kanonskogyrava na univerzitetu u Ingoištatu, Adam Vaj sha­ IIpt (Adam W�lshaupt), osnovao je grupu koja se baš tako zvala. Mno �o Je napls ano o Vajsh �uptu i bavarskim iluminatima, koji su , , . )ostoJah Jedva Jednu ��c�nl j� . Tvrdilo se da' je ova grupa došla na deJu " Svetske revoluclje kOJU su kasnije preuzeli komunisti. Go­ , �ordo se �a su lluminati infiltrirali druge nemačke okultne grupe� I ()Jzen�r !cere, masone i ievrejske kabaliste, ali ne deluje verovat � , okultnih grupa osvojila toliko moći za 110 da Je I jedna od n:,noglh l:1ko krat�o vreme. Cinjenica je, ipak, da su bavarski iluminati bi­ , II zabr nJen zakonom 1785, godine kao državrii neprijatelji. Do � : ()voga Je doslo zbog jedne neverovatne podudarnosti. Jedan ilumina�a.' po imenu Hans Cvak (Hans Zwack), preveo " �aJshau t?ve ongmalne II revolucionarne beleške i izdao ih kao � kllllgu - Ezntge Or�ginal Schriften, i primerak dela je poslat fran­ us �lm prosvetl!, enlma - masonima koji su zagovarali revoluciju. ,1\ unra, rosvetlJenog po imenu Lance (Lanze), je udario grom (ili ,� gromu! ) dok je j ahao prema Parizu kroz Regensburg. 1l(�Sv tO sheno la ko se Lance pretvorio u ugarak, dokumenta koja je nosio osta1:1. su netakn ta. Dospela su u ruke policijskih vlasti, koje su od� Illah obavestlie bavarsku vladu da taJ'no drusVtvo kU 'je zaveru kaI.'o bl' obonlo d ust:renl sistem. U prepadima na kuće vodećih ilu: Illlna :a polIClJ, � Je otkrila papire za koje se tvrdilo da dokazuju za-o VC�"u I red Je, bl? ugušen. Pozatvarane su njihove lože a masonske Ime Vehkog onJenta, koje su bile povezane sa iluminatima' su takođe ukmute. ll'

f,de

.

Oil,

l

.

v

"

Najdžel Penik Godine 1786 detalji navodne zavere su se pojavili na engle­ skom pod naslovom Originalni rukopisi reda i sekte iluminata. Uskoro posle pretpostavljenog gušenja iluminata u Nemačkoj, francuska revolucija" predvođena pseudo-masonskim jakobinci­ ma, je ostvarila program koji je Vajshaupt zastupao. Sam identitet Vajshaupta ostaje i dalje problematičan. Njego­ vo ime se može tumačiti simbolično: Adam, prvi čovek; weis, zna­ nje; i haupt, vođa. Njegovo ime, dakle, znači "prvi čovek, vođa onih koji znaju". Profesor kanonskog prava u Ingoištatu, jezuit­ skom univerzitetu koji je obrazovao misionare, osnivače misija u Arizoni i Kaliforniji, Vajshaupt je verovatno bio upućen u neke taj­ ne 'doktrine. Šta god bilo istina, izgleda da je Vajshaupt bio prvi koji je spojio okultizam i revoluciju. Tokom osamnaestog veka, politika i okultizam su imali dodirne tačke u Nemačkoj. Dok je Vajshaupt kovao svoju zaveru ilu­ minata, jedan drugi okultista je ubrzano spremao napad na hri­ šćansku veroispovest. Ovaj okultistički prorok zvao se Johan Ge­ org Haman (Johann Georg Hamann), veliki patriota, koji je bio pobornik intuicije protiv nastupajućeg doba razuma. Haman, hi­ pohondar koji je uobičavao da prorokuje, udubio se II kabalistič­ ke rukopise Jakoba Bemea (Jacob Boehme) i postao poznat kao "Mag severa ". Njegovi haotični izleti u svet izdavaštva su obično imali emotivne podnaslove kao što su Hijerofantska pisma ili Rapsodija u kabalističkoj prozi. Iz ovakve okultističke sredine je potekao čovek koji je sjedinio magijske ideje nemačkog nacionalizma, Hamanov učenik Jo­ han Gotfrid Herder (Johann Gottfried Herder). Poreklom iz Ke­ nigsburga, glavnog grada Istočne Pruske, Herder je učio kod Ha­ mana i filozofa Imanuela Kanta. Njegova originalna misao je ubr­ zo priznata i izgleda da je imao skoro mesijanski uticaj na svoje sa­ vremenike. Jedan prijatelj mu je u pismu iz 1785 hvalio njegova dela kao"bogom inspirisana" . Herder je pokušao da u Nemcima probudi nov ponos na zajedničku prošlost. Trudio se da potisne njihovo visoko poštovanje grčke kulture i da ga zameni poštovanjem germanske kulture, lim tnosti Albrehta Direra i gotske arhitekture. Međutim, novi pa­ pl1l1, ki II mački nacionalizam se pojavio upravo u njegovim mist-,

\/ /11 \'/ Nil TRAD I CIJA - TAJNI S UD

22

'

23

�\ 11111,1 delima.

I:Ierder j� tvrdio da je germanstvo oslabljeno hri­ vom I da Je obnova �eke vrste nacionalnog panteizma neop­ , III ,d II��. U Jedno m upecy atlJlvom pasusu, piše: "Pošto, prema ideji .Illll'rlcl
\

,IIISI

y

.

'

.

'

,

(

DRUG O P O G L AV L J E

Koreni nacizma . . . potreban nam je ponos, volja, prkos, mržnja, mržnja i ponovo mržnja Adolf Hitler

r anuara 1 8, 1 871, Sali ogledala u Versaju, pruski kralj Vilhelm Y> rvi je krunisan za nemačkog cara: Daleko od nemačkog naroda, U

Ila osvojenoj zemlji i u sred rata, odigrao se značajan istorijski do­ gađaj: osnovan je Drugi nemački Rajh. Simboličko rađanje jednog 'arstva na ruševinama drugog bilo je bez istorijskog presedana. Kao da je neka božanska ruka blagosiljala Nemačku pobedom i novim jedinstvom da izvrši veliku misiju u Evropi, ponovnu iz­ gradnju tevtonske civilizacije. Ili u najmanju ruku, tako su Nemci shvatali svoju pobedu. Međutim, iako je novi nemački car, ranije kralj Pruske, politički ujedinio nekadašnje nezavisne nemačke dr­ !.ave, nemački narod još uvek nije bio zaista sjedinjen, imao je sa" 1110 zajednički jezik. Lokalni nacionalizam je još uvek zauzimao prvo mesto. Svaki Nemac ili Nemica se smatrao prvo građaninom Saksonije, Pruske, Bavarske, itd, pa tek onda Nemcem. Kako bi prevazišli ovakvo stanje stvari koje je moglo da se I.avrši katastrofom, graditelji novog Rajha pozvali su istoričare, fi­ lozofe i stvaraoce mitova da ujedine ljude koji govore nemački u stvarnu naciju. Čineći to, oni su spojili sve nacionalne opsesije sre-

Najdžel Pe ik dine devetnaestog veka: drevnu istorij u, rasnu teoriju, narodnu re­ ligiju i književnost . Kao pri osnivanju svih novih nacija, istoričari Rajha su pokušali da dokažu njegov istorijski pedigre, nalazeći in­ spiraciju u prethodnom Nemačkom carstvu, Prvom Rajhu. U Pr­ vom Rajhu su našli herojs ku koncepciju monarhije: kralja kao mi­ stičnog heroja koji pobeduje svoje neprijatelje i neprijatelje nacije. U periodu izmedu 1871 i 1918, postavljen je kamen temeljac za Hitlerov pakao . Nemački istoričari, kao Kosina (Kossi na), su se trudili da dokažu superiornost drevne nemačke kulture. Istoričari njegove škole su se zadubili u drevne zapise kako bi dokazali da drevna germanska civilizacija, ne samo što nije zaostajala, već je bila jednaka ako ne i bolja od klasičnih civilizacija Grčke i Rima . Nemački arhivi sti, kao na prime r Bether (Boetcher), dokazivali su da su drevni Germani bili odlični zemljomeri, dok su nemački bi­ olozi veličali 'nadmoćnu prirodu' tevtonske rase. Nemački naučni­ ci i inženjeri su uzdigli Nemačku na istaknut položaj vodeće svet­ ske industrijske nacije a nemački vojni stručnjaci su učinili da ne­ mačka armija bude najjača i najbolje opremljena na svetu. Godine 1914 počeo je Prvi svetski rat. Nemci su mislili da je samo pitanje nedelja pre nego što 'nadmoćna' moralna i vojna sna­ ga Rajha trijumfuje, ali nij'e tako bilo. Više od četiri godine krvavog ratovanja završilo se novembra 1918 primirjem a ne pobedom. Devetog novembra 1918, pažljivo odgajane tradicije carevog Rajha srušene su revolucijom. Car Vilhelm Drugi bio je prisiljen da abdicira i dogodilo se nezamislivo - Nemačka je postala republi­ ka. Sve stare zakletve na vernost bogu, caru, domovini, pa čak i oficirskom korpu su postale su predmet podsmeha. Nemačka armi­ ja, koja je tvrdila da nije pretrpela nijedan poraz, vratila se sa fron­ ta samo da bi naišla na opšti prezir naroda. Anarh isti, komunisti i ostali levi revolucionari su se naoružali, spremni da obore vlast. štrajkovi, pobune i ustanci su postali svakodnevna pojava. Uskoro su ulične tuče izmedu levice, većinom radnika, nezaposlenih i ne­ zadovoljnih bivših vojnika i desnice, bivših oficira i monarhista, (' postaje uobičajene. BezbrOjna politička ubistva, atentati, pokušaji puča i upotreba ručnih bombi su se smenjivali sa buntovnim sa­ st(ln ima, upotpunjenim privatnim vojskama.

26

n

/lllil NI NACfZMA

27

Republička vlada, užasnuta sve većom mogućnošću boljše1\ kv revolucije, tajno je pozvala oficirski korpus da formira ne­ I ,Illične privatne vojske - Freikorps (Frajkor) - kako bi suzbile ,,!liliiIlU. Godine 1919 ove proto-fašističke vojne bande su bile or­ I tllli/,ovane i stavljene u akciju. Početkom te godine, Frajkor je 1I"lcŠllo ugušio sovjetski ustanak u Berlinu a Bavarsku, koja je jed­ Ilo kraće vreme bila pod revolucionarnim socijalističkim režimom, II vojio je Frajkor i "očistio" od levice. :rajkor je bio više od obične bande nepokornih vojnika. U ' olcce 1919, vlada nove nezavisne države Latvije se nalazila u ve­ I III'cJln škripcu. Sledeći rusku revoluciju, revolucionari su se otvore­ IIiI hunili i pretili da Latviju pretvore u komunističku zemlju. Vla­ d" jc očaju pozvala nemački Frajkor da joj pomogne u istreblje­ Iljll "crvene opasnosti ". Kako bi dali podstrek tn.)pama, Latvijci su ilpdova�i na stari nemački san o seljačkoj utopiji. Za četvorogodi­ , '1 1 1/11 sluzbu pod sopstvenim oficirma u latvijskoj Landeswehr (Ze111,i1jskoj odbrani),-vojnici bi zauzvrat dobili pravo na latvijsko dr1,lvljanstvo i 90 jutara zemlje. Privučeni obećanjem slobodne zemlje, hiljade su se javili kao di >hrovoljci i naslikali svastiku - simbol baltičkog Frajkora - na ',v()jim čeličnim šlemovima. Zemaljska odbrana je pod nemačkom I ()ll1andom razbila komunističke snage i Frajkor je zauzeo glavni 1',I':lci, Rigu. Svaki grad koji su Nemci osvojili bio je opljačkan, a I \'Volucionari, anti-nemački raspoloženi gradani i Jevreji nemilo­ dno izloženi pokolju. Strahote su počele kada su osvojili Rigu. v,lko za koga se sumnjalo da gaji simpatije prema komunistima il, d a je anti-nemački raspoložen izveden je pred vojni sud. Zatvo1('llike su ubijali u grupama od po pedeset. Frajkor, sa svojim šle­ Illovima sa svastikama, su najzad pobedile združene snage Latvija­ \ ,I I LItvanaca u bici kod Vendena. Preživeli su otpremljeni nazad II Nemačku gde su se pridružili drugim naoružanim grupama. Tokom kratke pobede Frajkora u Latviji, njegovi oficiri su ".1 voreno pričali o baltičkim državama kao o kolonijama novog I ('vtonskog reda, ponovne pojave drevnog srednjovekovnog Or ­ r/l'lIstaat-a, tevtonskih vitezova koji su živeli na tom području pre IIIIlOgO vekova. Himlerov ozloglašeni SS, čiji su mnogi članovi neu

'd

28

/\ 1 I IU', NI NACI ZMA

Najdžel Penik

kada pripadali Lande swe hr -u, pokuša će za nepune dve decenije ponovo da osnuje ovu drevnu feudalnu oblast. Kako su se građanski nemiri u Nemačkoj stišali, tako je Bri-. gada Erhard (Ehrhardt), jedna od najozloglašenijih jedinica Frajko­ ra, otišla u ilegalu. Zvanično zabranjena, Brigada Erhard se preo­ brazila u tajni OrganizaCioni konzul i vršila ubistva svesno u tradi­ ciji drevnog Vehm-a. Članovi Frajkora su nastavili da se sastaju u raznim udruženjima koji su činili razgranatu mreže polu-sportskih društava, atletskih klubova i kulturnih asocijacija, kao što su Liga čeličnih šlemova, društvo Olimpija sport, Vikinško društvo, Bi­ zmarkova unija, Mladi nemački red, Tulsko društvo i Bliher unija. Procenjuje se da su ove organizacije imale preko 750000 članova. Organizovani teror se proširio zemljom. Članovi koji su pre­ više pričali su osuđivani na smrt a većina ubistava u režiji Tajnog suda je prolazila nekažnjeno od strane popustljivih vlasti. Politička ubistva su se nastavila tokom ranih dvadesetih godina. Juna 192 1 Garajz (Garreis), poslanik socijalističke vlade ubijen je u Minhenu. Avgusta te godine, dva člana brigade Erhard su ubili j oš jednog po­ slanika, Ercbergera (Erzberger). Sledeće godine, Valter Ratenau (Walter Rathenau), poznati jevrejski poslanik, koji je organizovao nemačku industrijsku proizvodnju tokom Prvog svetskog rata, ta­ kođe je postao žrtva Vehm-a. Usled ili su protesti, ali komisija sa­ zvana da vrši istragu protiv tajne organizacije je uskoro podrivena i okrenula se protiv levice. Dok je trajalo krvoproliće, fanatici ra­ znih uverenja kovali su zaveru da obore nestabilnu socijal-demo­ kratsku vladu i da je zamene jednopartijskom državom. Jedan od ovih zaraženih, nezadovoljnih fanatika bio je i Adolf Hitler. Ovaj sin austrijskog carinika, rođen je u Braunau-am­ Inu, Austriji, 20-og aprila 1889 godine. Ovaj datum bi mogao bi­ ti značajan jer je, po predanju, Rim osnovan 20-og aprila 753 go­ dine pre nove ere. Kao mladić, Hitler je živeo 'boemskim' životom u Beču, gde je proučavao umetnost, arhitekturu i okultizam u mnogim dobrim gradskim bibliotekama. Hitler, koji je bio strastach čitalac anti-semitskih pamfleta, koji su kružil Evropom tih dana, j d i n io je učenja nemačkih rasiSta sa tada novim okultizmom te­ oz f k i h l oža . Naoružan ovom filozofijom u povoju, služio je ne-

29

1 1 1 , 1 � k L l �ojs ku l ' I , l hro st.

u Prvom svetskom ratu i dobio Gvozdeni krst za " o le prim i rj 19 , / � v �. ,18. �itler je otišao u Minhen, gde je post ao PI Il iCIJs kI age?t, spIJu mra Juci tajna društva. Usk oro se infli trirao u I l'do ve ne� ohk o oku ltnih -pol itičk ih grupa koje su vlasti sma trale I l hv rZlv mm . Jedn og dan a, njeg ovi nad ređeni su ga posl ali u piv­ . nova grupa ima l i ll I I gde Je la sastanak. Organizacija je poli ciji bi­ I. I �' 'poz n t� . Gru p se zval Nem . � ačka radnička partija, a svak a � � I ' 1 1 t lja kOJa J e u nazI u sadrzala reč radn ik bila je osumnjičena za � . . komumzam. 1 1 1., 1 1 o hlza m Ih Hitl er J ' e usko ro otkrio d a ova partIo oj a ", " v " � I t nl' ana rh IstI ka m, omu mstlcka i pristupio joj je kao član broj � � , nametnuo svoj a uver ' d'l. 111. �s �oro Je partlJI enja i istovremeno joj . l-SO Cijalistič P' , o 111 e 1110 Ime u NaC IOna ka nem ačka radnička pa rtIJa, " o . vk a partIja. . I I l I � 1 t k o N aCIst.ic O �a �a:tija bila je čudnog porekla jer, za razliku od osta lih . rh gru a" bila ('I< SI'rem�stlCk je više mistična nego poli tičk a. Njena � I ( ) kre tack a sn a ?IQ.je Ditr ih Eka rt (Die trich Eckart), rasi i � rt, kO �� 1 I 1 : 1 g Eka I Je ZIveo ? d 1 868 do 192 3 bio je do Prvog svetstičk ! skog . . komada i pisac. Kao 1 .1 1 .,I pesm k, pIsa c poz onsv mh i Hitler pre y . _ ("o Je brita sko pušt ahje otrovnih gas ova u nemačke rovo�e i p _ �. I Iq';;1 0 morfIJum kak o b ubl � �žio bol. Postao je zavisan od droge y sto ga je na kraj u i ubil I llsko ro postao �l alko hohcar, o. Por�d toga što j� je bio pokrovitelj Nemačke radn ičke parti­ i , I " , , I�kart Je t kođ e bi vod ći član Tuls kog druš � tva, ? : čudn � e grupe . Izgubl jenu nord l t i p Je toboze traz I1a ijsku dom ovin u Tulu vrstu . e. Dok je umi .I'vern e AtlantId rao od alko hola i droga Ek t I l lo l i o b?gu d Tuls ko društvo nast avi svoj u misi ju i da �sko i � �. 1 I 11: I � ' pnr odu zlvo t � n� zemlji. o�riča se da je Ekart na svoj oj samrtO " " oJ p stelJ lo drza o posl ednJ � g? vor svoj im sledbeni cim a. U njoj ? . � 1 ,�. kaO . "Sl�dlte HItl era. ?n ce Igra ti ali ja sam taj koji treba da . Posv e IO sam ga u Ta jnu dok trin � u, otvorio njegove vizionar­ , < t centre l da ? m � sredstva da opsty i sa Silama. Ne žalite za I I I I lom, Jer sam Ja utICa O na istor iju više od bilo kog drugog Nem _ . o, uputio je svoj 1 , 1 . " D o k Je ' � mlra u posl ednj u molitvu " Kamenu iz M r k e " , parcetu crnogl meteora istim kao slavna k�'a ba u središtu 1 I l l l s kog sveta. U svom testamentu, Eka je kamen ostavio pro­ � . om od pionira:t nau I i or LI Obertu (Obert�), Jedn ke o raketama i le.

. v

::

:� �

'

I

,

·t�

,l.

.

",

:

\

Najdžel Penik tu u kosmo s. Obert je još uvek prouč avao okulti�am na s� oj osa.m� deseti rođen dan, pedeset i jednu godinu kaSOl} e. Kao I Tub, I Obert je bio u vezi sa tibeta nskim lamam a. Godin a 1923 nije bila povolj na po Nema cku. Te .god�ne J� francu ska vojska okupir ala Rur. Nemc i su na . okuplr a�o} �enton J1 vodili gerilsk i rat i francu ske vlasti su � ogubll� nek? h �o . Istakn u­ tih članov a pokreta otpora. Iste godin e }e ceo fman� IJskl sistem zemlje doživeo krah. Inflacija je rasla ogr� mnom brzmo m. . . Nedel jne zarade onih koji su mog� 1 d � nađu P? sao su IznOSI­ le prvo stotine, zatim hiljade, mi �ione I � a}zad milIJar de marak a. Inflacija je uzela takvog maha da }e marki padala vredn ost bukva lno svako g sata. . . U isto vreme doba, ljudi koji su imah pns t�p �: ran? }' va l utl' živeli su kao bogovi. Hitler i nacisti, koji s � imah pr,l}atel}e u dru­ gim zemlja ma, mogli su da kupuj u � o�ede I preduzeca za sumu od nekoli ko dolara . Inflacija i beda kOJu }e ona prouzrokova.la, pred­ stavlja la je božji dar za fanatike kao što je. � io Hitler. Godme 192 � buduć i Firer je rekao: "Slobo di pripad� �Ise od ekono ms �e pohtl­ ke; više od znoja. Da bismo se oslobo dih, p?t �e�� n nam }e p � nos, volja, prkos , mržnj a, mržnj a i ponov o mrzn} a! . Ekono msvkl. ko­ laps, koji je uništavao rad i imovin u, rađao }e ovu .mrzn.l u u ogromnim količin ama. Znaju ći nap� met . groznu . ant�-seml�sku knjigu Protok oli sionsk ih mudra ca, Hitler � e. navod iO n} :n na!p o­ znatiji citat: "Zavišću ili mržnj om, borbo m Ih ratom, pa cak l Slf� ­ njem gladi, bede i kuge, dovešće�� naš �aro � U. takav t� s �:c d� ce im jedini izlaz biti potpuno potcm }ava� }e. �a,so} vlad�vml. . Hitler se okomi o na ove reči, napisane o tobozn}o} Svetsko} zaven Jevreja', i iskoris tio ih kao osnovu svoje borbe za vlas.t. . . U dobu, u kome su unište ne stare vredn osti - �a} � , car, VO}ska i sada novac, pa čak i pojam vr.ednosti. � postoJ ao .l.e v�kuu � u koji su mogle da zakora če nove Id�ologIJe: U dezo rIJentl san?! , v � besClI} ­ raspar čanoj zemlji , u kojoj je volja vecme .n��lr� na � psto noscSu , postoj ala je duhov na sredin a u kOJo} � e } � �a IstreOlrana vp­ lja mogla da pobed i. Hitler je ima? takvu vO:} U , .Ih }e ta�o v.erovao� jer ga je u tajne posvetio Ekart. N}egovo o.seca �}e � ro� l? en}a zap� blVSI carev � h­ lio je tulski okulti sta i (, oktob ra 1923 arhl-ra SlSta l berlam ), zica, Hjusto n Stjuart Cemb erlen (Hous ton Stewar t Cham

KORENI NACIZMA

30

v

.

'

31

pisao je Hitleru : "Pred vama s u velika dela; međutim, bez obzira I l a vašu snagu volje, ja vas ne smatra m nasilni m čovekom ... Posto­ j i nasilje koje proističe iz haosa i vraća se u njega, a postoj i i nasi­ lje u čijoj je prirodi da stvara kosmo s ... Baš ovaj smisao građenja kosmo sa je onaj kojim želim da vas uvrstim među ljude koji grade :1 ne među nasilne ljude." Hitler nije bio čovek koji bi čekao, tako da je rešio da isko­ risti trenut ak. Rasistička partija slobode, političko krilo Frajko ra, ponud ila je 1922 godine svoju podršk u nacistima u slučaju držav­ I lOg udara, tako da su Hitler i njegov vern i sluga Alfred Rozen berg (Alfred Rosenb erg) skovali plan da obore postojeći sistem. Rozen ­ herg, član Tulskog društv a i budući religio zni filozof Trećeg Rajha, doveo je svog prijate lja Maksa Rihtera (Max Richter), koji je pro­ veo mnogo godina u Rusiji, pomaž ući zemljoposednicima da ugu­ še anarhi stički ustana k 1905 godine . Rihter je takođe bio nemač­ k i špijun u Tursko j i učestv ovao je u neuspe šnoj kontra -revolu ciji II Rusiji. Izbače n iz Rusije , ponud io je svoje ne beznač ajne talente I\ozenbergu. Krajem septembra 1923, Maks Ervin fon Šojbner­ I\ihter (Max Erwin von Scheub ner-Richter), novo visoko parno ime koje je sebi nadenu o, predao je Hitleru opširan plan sprovo ­ denja revolucije. Tako je rođen plan za sramni Minhe nski puč. U svojoj okultn oj ulozi "gradit elja kosmosa", Hitler je sa­ njao da će za njega biti obična formalnost da zbaci vladu i uvede " Novi poredak". Međutim, stvari su krenule vrlo loše. Policija je ot vorila vatru na njegovu šarolik u grupu jurišni h trupa. Šesnae sto­ ro ih je poginu lo a Hitler se našao u zatvor u. Njegov ishitreni po­ t Cl. je pronic ljivo prorek la poznat i astrolo g Elspet Ebertin (Elspeth I·: bertin) . Početkom 1923 godine , ona je napisala " Čovek od akci­ je rođen 20-og aprila 1889 sa suncem 29 stepeni u Ovnu ... može " : 1 111 sebe da dovede u opasno st izuzetn o neopre zno m akcijom i vr­ Io verovatno bi mogao da potegne obarač nekont rolisan e krize. N jegov položa j zvezda pokaz uje da ovog čoveka treba shvatit i ve­ I )Ina ozbiljn o; on je predod ređen da igra vodeću ulogu u budućim I li l" ka ma ... " Da su oni koji su ga uhapsili poverovali ovom proro­ ; l I l StVU, možda bi bili u stanju da spreče traged iju Trećeg Rajha. Ali to se nije dogodi lo. Hitler je odležao sitnu kaznu u rela­ t I vnoj raskoš i zamka Landsb erg. Tamo, uz pomoć svog poručn ika

�

32

Najdžel Penik

Rudolfa Hesa, Hitler je napisao budući bestseler, knjigu Mein Kampf. Mein Kampf, u bukvainom prevodu - Moja borba, detalj ­ no je opisivala kako će izgledati Hitlerov Rajh - uklj učujući i pro­ ganjanje Jevreja i rat protiv neprijatelja Nemačke. Kada je napu­ štao zatvor, Hitler je bio slobodan da na sve strane nudi svoju po­ gubnu doktrinu sa katastrofalnim posledicama. Za manje od devet godina postao je diktator Nemačke.

T R E Ć E P O G L AV L J E

Tajna doktrina

,

l o s p o da Helena Blavacki bila j e j edna od nazagonetnijih ličnoI I devetnaestog veka. Udata za ruskog generala u svoj oj sedamna­ l" l o j godini, Helena je uskoro pobegla i lutala svetom u potrazi za 1 1 0 1 1 pri rodnim. Posle deset godina se vratila u Rusiju sa dobro raz­ v i l" l l i m medij umskim darom. Mogla je voljom da pokreće pred1 I 1 (' I l ' , da stvara vetar i druge natprirodne poj ave. Medutim, 1 8 60 I I H l i l lc ranjena je mačem ispod srca dok se bavila ritualnom magi1 1 1 1 1 1 i i zgu bila je svoj u moć. Posle j oš nekoliko fantastičnih avan1 \ 1 1 , l , 1 8 7 1 godine je osnovala Societe Spirite (Spiritističko društvo) I I I ' ,l i r u . Ovo društvo nije dugo opstalo i Blavacka j e ozbiljno op1 1 1 / " 1 1 : 1 z a prevaru i proneveru. Hla vacka je 1 8 73 godine upoznala pukovnika Olkota ( OI­ I !I I ) I I Vermontu, S.A.D. Godine 1 8 75 su osnovali Teozofsko dru­ I I I , koje je tvrdilo da tumači vrline ezoterijskog budizma, ustano­ , l j l 1 ) \' I I n i verzalno bratstvo ljudi, populariše drevne veštine i mu­ " 1 1 1'.1 i . vesno vlada latentnim ljudskim parapsihičkim moćima. I ! I U lilit' 1 8 7 8 , Blavacka, Olkot i njihova dva učenika su otputova­ I I I HOl I baj j uskoro su se svetom proširile zaprepašćujuće vesti o / 1i1 I . 1 1 si h i vk i m čudima. Pročitavši · o ovim navodnim čudima, čla­ I I I l V I I ) n l štva za i zučavanje parapsihičkog, sa sedištem u Londonu, \I D r. Hodžsona ( � ) I I Tn ijU da vidi o čemu se ra-

pl )�ln �

r

34

Najdžel Penik

di. Tamo, u Ađiru, novom sed ištu teozofa, on je izučavao dokaze o materij alizaciji i drugim natprirodnim događajima . Hodžson je i izuzetne nerado javio da nije našao ništa osim " opipljive prevare . lakovernosti " članova. Bez obzira na ovakvu nevericu, gđa Blavacki j e nastavila svo­ je učenje. Uskoro je izdala svoj u kapitalnu knjigu, Taj na doktrina, u kojoj su se nalazili svi budući elementi nacističke istorije sveta i rasizma. Posle smrti Blavacke 1 8 9 1 godine Eni Besant (Annie Be­ sant), žena sveštenika iz Linkolnšajra, postala je zvezda vodilja te­ ozofije. Pristupivši društvu samo dve godine ranije, preuzela je vlast i izmenila teozofiju u svetlu hinduizma. Iako je bila revolucionar sa vezama u sindikalnim i anarhi­ stičkim pokretima, prihvatila je hindu bogove i boginje i odobra­ vala kastinski sistem kao nužan deo " zakona Karrne " . Zapadna ci­ vilizacij a, tvrdila je, predstavlja samo senku nekadašnje velike ari­ jevske hindu civilizacije drevne Indije. Ovu tvrdnju je potkrepljiva­ la glavnim tekstom Blavacke - Strofe Dzijana. Pričalo se da su ove strofe bile milenijumima zakopane u tajnoj tibetanskoj biblioteci i da su 1 8 8 8 godine otkrivene Blavackoj u transu. Ove strofe, koje predstavlj aj u klj učne tekstove u okultnoj istoriji sveta, zauzimale su značajno mesto u radovima pre-nacističkog Tulskog društva i utic a le su na istraživanje Neindifikovani letećih objekata posle drugog svetskog rata. Pod vođstvom Eni Besant, Londonska loža Teozofskog dru­ štva je postala nadmoćna i glavne ideje su poticale od njenih pro­ svetitelj a, kao što su A.P. Sinet (A.P. Sinett), c.v. Ledbiter ( C.W. Le­ adbeater) i V. Skot-Eliot (W. Scott-Eliot). Teozofija je imala već pri­ lično veliki broj sledbenika u Nemačkoj . Nemački okultni nacio­ nalisti su spremno' upijali misli Londonske lože i sjedinjavali ih sa tradicionalnim oblicima okultizrna. Godine 1 8 8 0 iluminati su se iznenada ponovo pojavili u Ne­ mačkoj . Nj ihov vođa bio je Leopold Engel, okultista koji je održa­ vao veze sa teozofskim i rozenkrojcerskim društvima u Engleskoj . Engel je verovatno bio zaslužan za osnivanje britanskog hermetič­ kog reda Zlatne zore, magij ske grupe iz koje je potekao majstor­ ski okultista Alister Krouli ( Aleister Crowley). Još jedan okultista koji je značajno uticao na nacizam bio je Gvido fon List (Guido

I �\ I NA D OKTRINA vun

35

List) . Kao mladić, on je čitao rimskog pisca Tacita, koji j e opi­ , I vao drevne Germane kao heroj sku rasu plavookih i plavokosih 1 . 1 I n ika. Oni su za fon Lista predstavljali rasni ideal, spoj smelosti d revnih heroj a i drevnih veština i mudrosti paganskih maga. List l l " sanj ao da je poslednj i naslednik j edne tajne magijske tradicije poreklom iz drevne Nemačke, i rešio je da obnovi polu-zaboravlje­ I I I I slavu prošlosti. Magijski red po imenu Armanen, tvrdio j e, is­ I , i l 1 čano je uticao na nemačku istorij u a on je bio izabran da nasta­ v i njegov rad u dvadesetom veku. U svoj oj ranoj mladosti, fon List se zakleo pred glavnim 01I . lrom Bečke katedrale da će jednog dana posvetiti novi hram vr­ h ov nom bogu Vodanu ( Odinu ) . Dugodnevicu 1 8 7 8 godine je pro­ 1 : 1 vio ritualom u slavu boga sunca Baldura. Tokom ceremonije, I ,t k opao je flaše vina u brdo nad glavnim gradom Austrije. Flaše I ' poređao u obliku svastike. Tri godine kasnije, Gvido fon List izdao je svoj znamenit rad Nemački mitološki pejsaži. Ovo delo je izazvalo senzaciju u naci1 I1 1 ;t 1 i stičkim-okultnim krugovima i dovelo svom autoru verne sled­ he l l i ke. Njegovi učenici su 1 90 8 godine stvorili Društvo Gvida fon I 1 � 1 ;1 . Prvi sekretar društva je bio sledbenik gđe Blavacki Johan I l , d e l i (Johannes Baltzli), urednik teozofskog časopisa Prana. Hart1 1 1 . 1 1 1 ( Hartmann), vlasnik časopisa, je u početku bio blizak sarad­ I l I k Blavacke, da bi kasnije svoju vernost preneo na fon Lista i do­ I v( )l io Baiclij u da proširi sadržaj časopisa i uklj uči nordijsko mno­ I'. ( ) ! loštvo. Na drugoj godišnjoj konferenciji Teozofskog društva u 1 l l l Idonu, 1 90 7 godine, član iz Nemačke, A. fon Ulrih, (A. von Ul­ I II h ) je dokazivao postojanj e veze između okultne istorije Blavac­ I l' i d revne nemačke legende. Bile su sjedinjene teozofske tradicije 1 1 .1 1 ;l I1ka Arijevaca i stare skandinavske knj iževnosti, dragulj a ne1 1 1 . 1 �k i h okultnih nacionalista. Stare nordijske legende su opisivane I . I I ) uzbudljiva poglavlja stvarne istorije, precizno skrojene prema l i'o I l wl oškim potrebama tog vremena. "Ljubav prema domovini " , 1'. ' ) v ( ) r i o je fon Ulrih, " bila j e jedna o d vrlina nemačkih naroda, i 1 II I . I j k o voli svoju domovinu, voli njenu prošlost, koj a je, zaista, l'd l l lO majka sadašnjosti. " Lavina je krenula. Iz Društva Gvido fon List je ponikao Filip Š tauf ( Philip Sta­ I t l I ) , predstavnik tog društva u Berlinu. On se 1 9 1 2 odvoj io od •

36

Najdžel Penik

društva i osnovao svoju zasebnu grupu koju je nazvao Nemački red. Iz ovog reda je potekao još jedan izvorni uticaj na buduću na­ cističku ideologij u - Rudolf fon Zebotendorf ( Rudolf von Sebbot­ tendorf). On je bio vođa posebnog unutrašnjeg pokreta u okviru reda, Glavne anti-semitske lože, čij a je namera bila da " se bori protiv tajnog saveza Jevrej a " . Pravila ovog Nemačkog reda bila su stroga i nedvosmislena. Č lanovi su mogli postati samo Nemci ko­ ji su mogli da dokažu čistotu svoje nemačke krvi tri pokolenja una­ zad. Kako bi bili sigurni da nisu primljeni članovi " inferiornih ra­ sa", Nemački red je merio lobanje kandidata kako bi se utvrdila njihova rasna 'prikladnost'. Zebotendorfu je rasna propaganda bi­ la najvažnija. Nemački red je propovedao da je mešanje rasa uzrok svih nevolja i trudio se da stvori novu super-rasu koja bi vladala svetom. Godine 1 9 1 7 je postojalo preko 1 00 zasebnih Loža ovog re­ da širom Raj ha. Krajem rata se Nemački red raspao, podelivši se u nekoliko novih organizacija. Herman Pol (Hermann Pohl), jedan od njegovih prvih članova, postao je vođa j edne grupe. Fon Zebo­ tendorf, tada šef bavarskog odeljka, je nadenuo sebi visokoparnu titulu Velikog majstora bavarske provincije i osnovao novi časopis Runen ( Rune ) . Č asopis je pisao je o misticizmu, izučavanju runa, tajnama zemlje, rasnoj istorij i i otvoreno se bavio rasističkom pro­ pagandom. Tulsko društvo, grupa koja se okupila kako bi prouča­ vala legendu i ostatke Tule, izgubljene severne Atlantide, bila je povezana sa časopisom " Rune " . Ova grupa je tvrdila da je Tula bi­ la mesto iz kog je potekla tevtonska rasa. Amblem Tulskog društva je bio mač, hrastovo lišće i zaoblj ena svastika. Ovi simboli su se kasnije pojavili na nacističkoj vojnoj opremi. Adolf Lane (Adolf Lanz) je takođe izvršio značaj an uticaj na okultnu nacionalističku misao. Lane, ili kako je kasnije sebe zvao Jorg Lane fon Libenfels (Jorg Lanz von Liebenfels), .je u početku bio odan i pravoveran katolik. Sa sedamnaest godina, 1 8 93 postao je kaluđer Cistercijskog reda, ali je uskoro izbačen j er je prekršio strogi moralni kodeks. Pošto ga je katoličanstvo ekskomuniciralo, počeo je strasno da se zanima za mističnu stranu arijevske rase i dopisivao se sa Gvidom fon Listom o magij i i rasističkoj istorij i. Naoružan tim novotkrivenim idejama, fon Libenfels je osnovao

I

l / Nil J )O K TR INA

37

I "" 1 l 'l L1 n magijski red, Nove templare. Godine 1 90 7 je osveštao PI VI hr:1 1l1 svog reda u drevnom zamku nad Dunavom. Tamo je pr­ ,1 p i l i razvio novu zastavu templara - svastiku. 1 ao i mnogi njegovi okultni savremenici, fon Libenfels je te­ l n k:1 d revnom germanskom mnogoboštvu i naslov njegovog ča­ "PIS; 1 , - Ostara, je to odražavao. Ostara je bila tevtonska boginja

čiji se praznik slavio svakog proleća, za vreme hrišćanskog koj i je po njoj dobio ime (Uskrs se na engleskom kaže Ea1 (' 1 :l izgovara ister - prim.prev). Glavna knj iga fon Libenfelsa je 1 1 { )'I h nezgrapan naslov Teozoologija - ili priče majmuna iz Sodo1 1 1 ,1 i božanski izbor - uvod u najraniju i najmoderniju svetsku fi­ I ( )/ ( ) (i j u i opravdanje Redova prinčeva i aristokratije. Teozoologi1 .1 , jeLi n a od prvih knj iga iz sociobiologije - nalazila je navodno "PI ,l vdanje rasnih i klasnih razlika na osnovu biologije - spaj ala je d,l l'v i n ističku evolucij u sa božanskim poreklom društva tumače­ I I I i i ) u nordijskoj mitologiji. Idej e fon Libenfelsa su naišle na izu1 I' l l l l I dobrodošlicu kod žutokljunih nacista, a Ariozofski pokret, I " j i je on kasnije organizovao doprinos je razvoju 'Arijevske teo­ ln/ I je ' , 'religioznog' duplikata nacional-socijalizma. Fon Libenfels I I ' l ; 1 k za Hitlera izradio nešto što je nazvao "Kabalistički horoI ( ) P " · Hitler je bio strastan čitalac Ostare i prvi put se upoznao­ ' 1 \ I o n Li benfelsom 1 90 9 godine, kada je otišao u njegovu kance­ I tl l l j l l da bi nabavio neke prethodne brojeve časopisa. Fon Liben­ I I' J � j c tvrdio da je budući Firer bio jedan od njegovih učenika. Š kola mudrosti, koja je počela rad u Darmštatu 2 3 'n ovem­ h l , l , 1 923, je takođe imala značaj an okultni uticaj na Nemačku. J' o l u je osnova grof Herman Kajzerling (Hermann Keyserling) i 1 1 J 1 ' 1 1 p riznat cilj je bio da " uzdigne nemački duh" putem "unver­ l , t i l l C p olifonije" . Prema Kajzerlingu, "Moj polifonski stil razmi­ , J I . l l l j a se isto odnosi ka stilu razmišlja ja moj ih prethodnika kao ,t l ( ) se polifona melodija odnosi prema homofonoj (jednoglasnoj ) 1 1 I ( ' l o d i j i . " Kajzerlingova aristokratska filozofij a, po svojoj suštini ,I I I I i -h ri šćanska i anti-demokratska, bila je čvrsto zasnovana na 1 1 J l'/�( ) voj sopstvenoj viziji budizma. Za njega je celo Budino učenje l I L I l o nepogrešivi pečat prinčevskog uma, čime se budizam poka1 . 1 0 m n ogo superiornij im od hrišćanstva. Dok je hrišćanstvo bilo p l o lctersko, budizam, ogranak hinduizma, bio je aristokratski, ve1 I 1!'�(,C<1 ,

' ''' Ii rS; 1 ,

.

38

Najdžel Penik

rovao j e Kajzerling. Ova hinduistička veza sa Nemačkom, kroz arijevsku rasu, predstavljala je za Š kolu dokaz da su Nemci, isto kao i Indusi, po svojoj fiziologij u " kastinski narod" . Jedini način da se Nemačka spase 'opasnosti' demokratije ili komunizma je bio da se povrati stari feudalni sistem uređenja društva, hijerarhijska socij alna država u koj oj je najvažnija pripadnost rasi. Kajzerlingova Š kola mudrosti se trudila da prevaziđe dobro i zlo. " Č ovek ne treba da se brine o bogu ili đavolu ", pisao je, "jer ga njegove inicij ative stavljaj u van njihove moći ". Takve ideje, ko­ je su izvorno potekle iz manihej ske jeresi, bile su uobičaj ene za okultno mišljenje tog vremena i predstavljale su kamen temeljac za magičare kao što su Alister Krouli i Adolf Hitler. Dok su fon List, Kajzer1ing, fon Zebotendorf, Ekart i fon Liben­ fels širili svoj okultni nacionaliza m, cvetale su i druge, čistije okultne grupe. Jedna od najznačajniji h je bila Ordo Templi Orientis, Red is­ točnih templara, ili skraćeno OTO. OTO je upražnjavao magijske veštine iJuminata, a osnovao ga je Teodor Rojs (Theodor Reuss), ma­ son i rozenkrojcer. On je 1 9 12 godine otputovao u London kako bi upoznao Alistera Kroulija, koji je nastavio da održava svoje nemač­ ke veze tokom Prvog svetskog rata i bio optužen za pro-kajzerovsku propagandu protiv Britanaca. Kakva god bila istina o Krouliju, Rojs je nesumnjivo bio član nemačke tajne službe i možda je čak i upoznao Maksa Rihtera, Rozenbergovog revolucionalnog stratega. Magov kao Krouli i Roj s su tražili ličnu moć. Č arobnjaci le­ ve struje su po predanju pribegavali upotrebi određenih istančanih energija za sopstvene ciljeve. Okultisti ovog vremena su svesrdno pokušavali da zauzdaj u sve-prožima juću energiju zemlje, zahvalj u­ j ući kojoj bi, ukoliko bi je svladali, imali bezgraničnu moć. Ova snaga, poznata hilj adama godina, bila je nazivana mnogim imeni­ ma. Kinezi su je zvali Vitalna energija a Indijci Prana. Polinežani, koji su verovali da je ova snaga zauzdana kako bi se podigli kipo­ vi na Uskršnjem ostrvu, zvali su je Mana. Ovu moć, skrivanu u srednjem veku u ezoteričnim redovima kao što su bili templari i tevtonski vitezovi, javno su otkrili alhemičari kao Paracelzus, koj i j u je nazivao Munis, i Van Helmont, koji joj je nadenuo ime Mag­ nale Magnum. Franc Anton Mesmer je koristio tu moć. Nazvao j u je Ž ivotinjski magnetizam . Fon Rajhenbah ju je zvao Odska ili

I I / NI\ I)OKTRINA

39

( )dil i čka

energija a sledbenici radiestezije Eterična energija. Z a te­ I l/ I ) I je to bila Astralna svetlost. U dvadesetom veku, L.E. Iman ju / 1 ' I V ' lO Energija-X, Vilhelm Rajh Orgone a nacistički rašljari Ener­ / IJ I . dan danas je oni koji istražuju ley zovu Ley-energij a, ili P! )I'! I c n IJ e, Zmajevo bilo. Sovjetski parapsiholo zi je nazivaju Ener­ )l I J . l bloplazme ili Psihotronič ka energija. Ovu energiju su opisivali gđa Blavacka i britanski lord Balver I t i on ( Bulwer Lytton) . Liton je 1 8 75 godine izdao čudan roman J . 1 1 1 ! : l st i ke Rasa koj a dolazi. U romanu, rudarski inženjer uvodi I I I povedača u podzemni svet nastanjen čudnom vanzemaljsk om I , 1�( ) I 1l. Ovaj narod, po imenu Vril-Ja, poseduje parapsihičk u moć I n j : \ mu omogućuje da živi bez mašina i svih zamki savremene cit l i , a c i i e. Ta moć se zove Vril. " Sta je to Vril ? " pita pripovedač Rase koj a dolazi. " Zi ( do­ I l lO rodac) smesta počne s objašnjenjem koje sam jedva razumeo, 1 " 1 I l e p ostoji reč ni u jednom meni poznatom j eziku koja bi bila I II : l ll sinonim za ril. Mogao bih je nazvati električna energija, I I I ( ' d L l tlm, ona svoJIm raznovrsnim granama podrazumev a i druge I " I rod ne sile, kojima je naša naučna nomenklatu ra nadenula raz­ I I I 1 ! : 1 i mena, kao što su magnetizam , galvanizam itd . " Roman je odmah doživeo uspeh i stvoren je kult s a velikim , I Dj e m sledbenika. Posebno je imao uticaja na nemačke okultiste 1 " 1 , LI izobilj u okultnih grupa s kraja veka, nailazimo na Društv I d , posvećeno ovladavanju ovom energijom. Isprva poznato kao I 1 ) /' : \ svetlosti, ovo Društvo Vril je sjedinjavalo ideje švedskog l d I l I tiste Emanuela Svedenborga i učenja bavarskih iluminata i al­ hl' l I l iča ra i kabaliste Jakoba Bemea, koji je živeo u sedamnaesto m I ' k u . .ove id� je je u svom učenju sjedinio francuski okultista Luj / , i 1w l lO ( LOUIS Jacolliot 1 8 3 7- 1 8 90 ) , koji je verovao da su načela V i h l j udskih dela otelovljena u univerzalnoj energiji zvanoj Vril. / , i 1< ol i o je tvrdio da je tokom svojih diplomatskih poseta Indiji I I pm.llao posvećenike koji su poznavali tajnu upravljanja Vrilom. I I I I hol ove sekte bila je svastika. Litonov roman je za članove Društva Vril bio više od beletri­ I I ke . On je sadržao određene okultne istine koje su samo posve­ I 1 ' 1 1 i 11l0gli da primete. Rasa koja dolazi zaista sadrži čudne pred­ I I t . l k e na�izma. U j ednom delu knjige, Liton govori o jeziku Vril,

. � .�

·

-

.

,v

�

40

Najdžel Penik

ja i objašnjava principe stvaranja reči. Tu. nailazimo na zapanj uju­ ći odeljak: " Zi, kao poslednji slog, označava nepromenljivost, po­ nekad u dobrom, ponekad u lošem smislu, u zavisnosti od reči s kojom je povezan. Iva-zi, večno dobro; Nan�zi, večno zlo " . Da je Nostradamus napisao ove reči, smatrali bismo ih proročanstvom. Društvo Vril je verovalo da ispod zemlje postoji podzemno kra­ ljevstvo zvano Agarti. U njemu nadmoćna rasa čeka da dođe njeno vre­ me da osvoji površinu zemlje i pokori ljudski rod. Prema rusko-polj­ skom istraživaču Ferdinandu Osendovskom (Ossendowski), 1 8 9 0 godine se čudno biće, koje je sebe nazivalo Kralj sveta, pojavilo iz ovog unutrašnjeg sveta kod hrama Narabanči u Mongoliji. Priča se da je ovo podzemno biće izreklo proročanstvo u vezi sa predstojećih pola veka tokom koga će doći do ogromnog uništavanja i socijalnih preokreta, posle čega će uslediti period mira. Posle ovoga, veliki glo­ balni rat će predstavljati znak za narode Agartija da "izađu iz svo­ jih podzemnih pećina na površinu zemlje." Ovi misteriozni stanari su, prirodno, posedovali superiornu proročku moć zvanu Vril. Društvo Vril nije bilo jedino koje j e tragalo za ovom 'moći'. Tulsko društvo je verovalo da ovladavanjem ovom moći mogu da uzdignu Nemačku na neosvoj iv poloi aj sa kojeg bi gospodarila svetom. Godine 1 9 1 9, Tulsko društvo (osnovano 1 9 1 2 ) je postalo zborno mesto bavarskih okultnih anti-semita. Anton Dreksler (An­ ton Drexler), prvi vođa Nemačke radničke partije, bio je član tog društva. Njegov član j e takođe bio i Rudolf Hes (Rudolf Hess), ko­ ji će uskoro postati Hitlerova desna ruka, kao i Alfred Rozenberg, budući filozof nacional-socij alizma. Ovo društvo je tvrdilo da predstavlja oruđe legendarnih tibetanskih 'Tajnih vođa' - nasled­ nika onih koji su preživeli potapanje Atlantide i obitavali negde u dalekim Himalajima. 'Tajnim vođama', poznatim i po imenu 'Be­ la loža', ili 'Mudraci sveta', navodno je vladao Kralj straha ili Kralj ' sveta, kao 'nepoznat natčovek' , koji će jednog dana ponovo zavla- , dati zemaljskom kuglom. Jedan od okultnih obreda društva bila je i vrsta proricanja uz pomoć specijalnih tibetanskih tarot karata. Tulski posvećenici su tvrdili da posredstvom tih karata mogu da stupe u vezu sa svojim tajnim gospodarom, Kraljem straha. Tvrdeći da ih usmerava tajanstveni gospodar, članovi Tul­ . kog d ruštva su sledili tradiciju Fridriha Velikog, gđe Blavacke i

I I N,I f )OKTRINA

I

41

Mekgregora Metersa (Samuel MacGregor Mathers), britanskog reda Zlatne zore. Meters, nekadašnji saradnik A I I , l era Kroulija, pisao je da održava vezu sa ovim tajanstvenim I I I 1 1 1 1 3 , koj a predstavlj aju " ljudska bića koj a žive na ovoj zemlj i, It l ' k oja imaji strašne i nadlj udske moći " . Kada ih je upoznao, Me­ I ' � jc osetio da je "u vezi sa tom moći koja je do te mere strašna , L I ll' mogu uporediti sa šokom koji čovek doživi kada se nalazi bli­ I I I groma za vreme velike oluje i istovremeno ima velikih teškoća ,\ t l i s;:1 I1jem . . . " Moć 'Tajnih vođa' zvuči neverovatno slično VriJ-u. Kao i Meters, članovi Tulskog društva su verovali da je nji­ lI( I V gospodar čovek koji živi na zemlj i. Pored proricanja uz pomoć I , I rt i, koristili su radio prijemnik kako bi stupili u vezu sa svojim I Idom. Ovo navodi na pomisao da Kralj straha nije bio gospodar .!lllO astralnog plana. Neki su nagoveštavali da je nj ihov tajan­ I v ( ' n i mentor bio niko drugi do Georg Ivanović Gurđijev, ruski P' ofcsor metafizike, čovek veoma širokih interesovanja. Gurđijev l " postao kaluđer na Tibetu, da bi zatim putovao Rusij om i Evro­ I ! l i l l šireći novo tumačenje budističke filozofije. Govorio je da ve1 1 1 1 : 1 l j udi prolazi kroz život spavaj ući, živeći kao automati, bez V ( ' � l log upravljanja svojim sopstvenim delima. Jedini način da se p( ) bže svoj a volja, učio je Gurđijev, je da se čovek probudi iz ovog p" .' i v nog, obamrlog stanja. Učenici Gurđijeva su upražnjavali niz I I I I č k i h i duhovnih vežbi namenjenih da im pomognu da se probu­ d" i 3ktivno učestvuju u drami života. Da bi to postigao, učenik je I I l mao da razvija stalnu samosvesnost i da je pretvori u perma1 I ( ' 1 1 [ n o stanje duha. Hitlerov poklič Deutschland Erwache ( Pr6bu­ . I I s ' Nemačko) i njegovo stalno ukazivanje na 'trijumf volje' pred1 , I v ljaju znake ove filozofije na delu. U periodu između 1 90 3 i 1 90 8 budući nacistički okultista I , I ri Haushofer je posetio Gurđijeva na Tibetu. Rođen 1 8 6 9 Ha1 I ,. l l o fer je bio vojni ataše nemačke ambasade u Tokij u. Na svoj im , " I i m putovanjima po Dalekom istoku, izučavao je orijentalnu fi­ I I I/,( ) fiju i, dok je bio u Japanu, postao je posvećenik jednog od naj1 . 1 1 , l l l stvenijih budističkih taj nih društava. Tamo je došao do uve1 , ' 1 1 ja da je germanska rasa nastala u centralnoj Aziji i da Rajh mo1 , 1 da se proširi prema istoku kako bi zauvek očuvao nemačku Il. l dlllOĆ . Ova ekspanzija bi trebalo da uključi ne samo Istočnu 1, I I I I j l l c l a

1 1'.1

I I vača

"

jjt;,

42

Najdžel Pen ik

Evropu , tvrdio je Hausho fer, već i Ukrajin u li Rusij u, Turkest an, Iran, goru Pamir, pustinju Gobi i Tibet. Ov a posledn j a mesta su imala veliki značaj u svetoj geograf iji, kao šta ćemo kasnije videti. Vrativši se u Nemačku 'zbog Prvog svets� og rata, Hausho fer je službov ao u činu generala i bio poznat po svom daru predviđ a­ nja događa j a, pogoto vo neprija telj skih ofanziy a. Posle rata, 1 92 1 postao j e profeso r geopoli tike n a Minhen skom univerz itetu. Kako bi unapred io svoje ideje iz oblasti geopolitike ,- koj a se bavi odno­ sima među zemljam a zasnova nim na geografij i - osnova o je Geo­ političk i pregled i napisao nekolik o knj iga na :,tu temu. Rudolf Hes je bio Haushoferov student i nj egove idej e o Herren volk-u - ne­ tako jak utisak na mačkoj takozva noj Vladaju ćoj rasi - su ostavile "t Hesa, da ga je upozna o sa Hitlero m. Hausho er je ubeđiva o prvo Hesa, a zatim i Hitlera, da se učlane u Tulsko društvo , ,gde su se proučav ale i raspravlj ale njegove mističn e idefe o svetoj geografiji. Hausho ferovo poveziv anje politike i geograf ije ima jednu ezoteričniju stranu, svetu geograf ij u ili geoman tij u. U drevna vre­ mel].a, širom sveta a i danas u Japanu , HongfX ongu, Singapu ru i Butanu , profesio nalni pretska zivači imali su za zadatak da utvrde tok tajnih energija u zemlji kako bi se zgrade,i li groblja gradili na , najharm oničniji m i nablago tvorniji m mestim �. Geoman tij a se sve- I strano koristil a u vreme Haushoferovog boravka na Daleko m is­ toku. Nastav a u ezoterij skim budistič kim društvim a je zasigur no uključiv ala načela ako ne i praktič nu primenq geomantij e. Haushofer' je bio kolega još jednog Hitlero vog ranog sara d- I: J nika, general a Erika fon Ludend orfa ( Erich on Ludend orff) . Ludendorf je bio načelnik službe snabdev anj a tokom Prvog svetskog rata i 1 92 1 je napisao knj igu o geopolitici, omiljen oj Haushofe­ rovoj temi. Godine 1 92 3 Ludend orf je pomoga o Hitleru u neuspe­ šnom Minhen skom puču koj i je prouzro kovao privremeni nesta­ nak nacista sa političke scene. Kao mnogi vodeći nacisti, Luden­ dorf je bio predan 'graničn im naukam a'. Mladi nacistič ki advoka t , po imenu Raj nhard ( Reinhar dt) ga je oktobra 1 924 upoznao sa Frai1Com Tauzen dom (Franz Tauzen d), alhemič arem. Tauzend je ostav i o tako jak utisak na Ludend orfa da je poznati general finan­ s i rao njegov pok.l.lšaj da pretvor i metale niže vrednos ti u zlato.

I l / Nil DOKTRINA

43

je pravljenje zlata najpoznatiji cilj alhemij e, drevna veta kođe trudi da ovlada snagama univerzuma. Pretvaranje I I H 'l , l I a n i žih vrednosti u zlato je bio samo znak da je ova, sve-pro­ I 1 1 1 , l j uća energija Vril zauzdana. Rani nacisti, posvećenici Tulskog, I d � k og društva i raznih drugih magijskih grupacija, očajnički su I i I I il i k lj uč za ovu moć koja bi im osigurala vladavinu nad svetom. 1\ 1 1 ' \ ;1Llzend nije bio nj ihov spasilac. Ludendorf je smestio alhemi- ' I M , l L I šLlmarevu kuću duboko u Bavarskoj šumi i postavio naoruII I I I I stražu da ga čuva. Nekoliko bogatih industrijalaca, koj i su , hog svoje gramzivosti postali lak pIen, uskoro su uložili svoj no­ .Ir LI Tauzendovu alhemij u, poznatu pod imenom Projekat 1 64 . 1 . i 1«) je Ludendorf ustanovio da je Projekat 1 64 korisni izvor nov1 .1 . Alhemija je bila jedno, ali njegove nacionalističke novine Die I II kswarte su se nalazile u velikim finansijskim nevoljama i blago­ I l' I l 1 Cna inekcija novca ih je održala na kioscima. Mladi članovi Frajkora koje je Ludendorf postavio da zaštite I pOl 11ognu Tauzendu u njegovim alhemijskim operacijama oboža­ . d i su majstora okultizma smatrajući ga spasiocem. Bio je poznat I ,lO 'Majstor', i njegove obožavatelj ke su uzdisale nad njegovim ' 1 1 i m a kao u Hrista', međutim, oni koj i su ga potpomagali, su po1 , l j : l l i sve nestrpljiviji zbog nedostatka rezultata. Godine 1 92 6 Lu­ dl' I lc./Orf je povukao svoju 'podršku', a nekoliko prvih pomagača su d igli ruke od eksperimenta koji su finansirali i koj i im nije doneo l l l k a kvu dobit. Međutim, uskočili su drugi finansijeri, uključuj ući i l i rs k og industrij alca Alfreda Manesmana (Mannesmann), magna­ I t , čclične industrije Filipa i Riharda fon Š elera ( Philipp, Richard I II I Schoeller) i Platenburg-Meruna (Plattenburg-Mehrun), gene­ I ,I l nog direktora kompanije za prekookeansku plovidbu Hamburg­ I I Icrika. Zahvaljujući takvoj finansijskoj podršci, Tauzend je bio u 'I L l n j u da izgradi alhemij sku fabriku u Fraj burgu, Saksoniji. Jedan jedini put kada je Tauzend stvorio zlato, novosti su se pi l j a vile na naslovnim stranama cele nemačke štampe, dok nije ot­ I I i vcno da je istovremeno tajanstveno nestao zlatni deo njegovog l I , d i v pera. Uhapšen je 1 92 9 godine i doveden pred sud u Minhenu. I , 1 l Izend je poslat u zatvor i posle nekog vremena se našao u kon1 l' l l t -racionom logoru Dahau gde je umro 1 93 8 godine. U to vreme 1 I ,l ci sti su veoma stideli svoje nekadašnje veze sa njim. l :1 k o

1 111.1

.

se

ČETVRTO

P O G L AV L J E

Runa i svastika Kobni znak sujevernog terora Rufus Mur o svastici, 1 8 9 7

S vastika je simbol nepojmljive starosti. Pojavljuje se širom sveta u

l i l l10gim različitim kulturama i koristile su j e sve rase. U Evropi je I I ;ldena na drevnim spomenicima Grčke, Kipra, Italije, Š panije, I )ortugalij e, Francuske, Nemačke, Engleske, Š kotske, Irske i Skan­ d i n avije. Poj avljivala se i u drevnoj Americi, isto tako često u Pe­ ! ' l I U kao i u Meksiku i Severnoj Americi. Od najranij ih vremena, �vJstika je bila simbol dobre sreće u Kini a i dan danas predstavlja rl' l i giozni amblem u hinduističkoj i budističkoj veroispovesti. Nje­ I l O sadašnje englesko ime, svastika, potiče od sanskritske reči sva­ � I i koj a znači 'dobra sreća' ili 'sve je u redu'. Ova reč se retko ko­ r i stila u engleskom jeziku do 1 900 godine; do tog vremena se da­ v;l lo prvenstvo heraldičkom nazivu Fylfot (kukasti krst) ili Gam1 1 Iadion. U engleskoj heraldici svastika je takođe bila poznata kao ( :roix Gamme ili Croix Cramponnee. Zaobljeni, tulski oblik sva­ � I ike bio je poznat kao Tetraskele. Svastika, koja se na engleskom I Il'kada piše sa 'v' a nekada sa 'w', ušla je u engleski kroz teozofka dela Indije. Svastika je odavno izvor rasprava u ezoterij skim krugovima. ( kl kasnog devetnaestog veka do pada hit1erizma, mnogi učeni pi-

46

Najdžel Penik

sci izlagali su svoja mišlj enj a o poreklu, razvoju i simbolizmu ovog upečadj ivog znaka. OkuItna priroda svastike uočljiva je od davni­ na i usvojili su je mnogi religiozni i ezoterijski pokreti. U njih spa­ daju i pre-nacistički Novi templari, Tulsko društvo, Teozofsko društvo i Društvo Vril. Jedna sumnjiva okuitna grupa povezana sa poslednjom caricom Rusije je takođe koristila simbol svastike. Simbolizam svastike predstavljao je više od j ednog veka stal­ nu temu knjiga i časopisa koji su se bavili okultizrnom. U decem­ barskom izdanju Intelligence, The Metaphysical Magazine ( Inteli­ gencija, Metafizički časopis) 1 8 9 7 godine, Rufus 1. Mur (Rufus E. Moore) je napisao "tangentna putanja materijalnog i duhovnog na­ pretka koja se u svim zemljama simbolizuje kukastim krstom, 'sva­ stikom', tim kobnim znakom sujevernog terora za neposvećene svih doba; točak se stalno lomi i obnavlja se onoliko često koliko se ljudski rod žrtvuje u bolu i kliče od zadovoljstva; to je neizreciva tajna svih vremena. " Oni koj i su izučavali ovaj znak tražili su nje­ govo značenje u njegovoj navodnoj evoluciji; mislili su da će rasve­ diti zagonetku ako uđu u trag ranijim simbolima iz kojih je nastao. U Knjizi znakova, izdatoj 1 9 3 0 godi n e, Rudolf Koh (Rudolf Koch) je izneo svoje mišljenje da se svastika 'razvila' razbijanjem sunčevog kruga. Ovo razbijanje je stvorilo zao bljenu tulsku svastiku, koja se može 'izravnati' kako bi se stvori o poznati znak. Godine 1 93 3 , profesor Herman Virt ( Hermann Wirth) je pi­ sao da je svastika potekla iz jednog runskog znaka. Potičući od ru­ ne Odil, svastika je uobličena širenjem rune u pravcu četiri strane sveta na kompasu, koje su onda dobijale prav ili zaobljen oblik. Virtova teorija da se svastika razvila iz runskog znaka nije verovat­ na, pošto pre-runski zapisi na stenama u Skandinaviji, poznati kao Hallristningar, sadrže svastike koje su okreću u oba smera. U svoj oj knjizi Sveti simboli Mua, izdatoj 1 9 3 3 , Džejms Č určvord (James Churchward) je tvrdio da je razrešio y ravo zna­ čenje svastike, koje je bilo zagubljeno ' 3 5 0 0 godina'. Curčvord je rekao da mu j e jedan tibetanski sveštenik dao Naakalske rukopi­ se, drevne tekstove koji su nastali pre bezbroj eona na izgublje­ nom kontinentu Mu, preteči Atlantide. Poredeći ove tekstove sa gru pom 'Meksičkih tabli', koje j e nekada sakupio istraživač stari­ na N i ven , Č určvord je verovao da drži ključ celog religioznog

1\ l I NA l S VASTI KA

47

>, l I l l bolizm a. Kao i Herman Virt, Č rčvord je imao sopstv ene po­ y I " l t -de na r zvoJ ovog simbo la:. Po Curčv ordu, svastik a j e u počet­ � v krst. Krstu je I. I I h ila oblcan dodat krug a kraci krsta su izlazili van I I l iga. N �j zad s kraci krsta povije ni i krug je odbač en, ostavl j a­ � I l ll' l svastik u, kOJa Je po njemu simbo lizova la 'četiri velika gradi1 1' l j a unive rzuma '. Kakvo god bilo tumač enje svastik e, većina pisaca se slaže u " ,d n om - da je svastik a arijevs kog porekl a. Već 1 8 9 1 godine , h l vard Hulm (Edwa rd Hulme ) je napisa o u Simbo lizmu u hrišćan ­ � k ( )j umetn osti: "Upot rebom kukast og krsta, rani hrišćan i su j ed­ / lostavn o usvoji li i prome ni li u svoje svrhe simbo l koji je bio mno1'.' ) vekov a stariji od hrišća nske ere, simbo l ranog arijevs kog pore­ I· 1 : 1 , obilno korišć en u indijsk oj i kinesk oj umetn osti ... on označa ­ V , I munje kojim vlada svemo ćno božanstvo bez obzira da li J' e ,to , I \( )zanstv v o Manu, Buda ili Brama na istoku , ili Tor ili Zevs na zap: I L i u . " Kao i kukast i krst Vehmg ericht- a ili Tajnog suda, svastik a J I " predst avljala natpri rodnu moć vrhovn og boga koju je iskaljiv ao 1 1 . 1 svojim neprija teljima , predstavljala je Vril koji su nacisti čki nk ultisti tako očajnič ki tražili. Iako danas mnogi govore da je Hitlero va svastik a bila usme­ i I 'lIa ka zlu, rani teozofi nisu bili sigurn i koji je smer pravila n. Ka­ d,l bismo danas posetil i hindui stički hram, videli bismo svastik u u " I 'IlOm tradici onalno m smeru i obliku - istovet nu kao ona koj u J ' > H ltl r koristi o. Bar je za nj ih ta svastik a bila praviln � og oblika . f\ ! eđutim , na zapadu su vođene mnoge žestok e raspra ve na tu te- ' l I l l I . Teozofski pregled je 1 90 9 godine objavio članak H. S. Grina ( ; reen) upravo na tu temu. "Mnogi čitaoci su svesni," pisao je Grin .. .. . da postoj i određe na razlika u mišljenjima o smeru u kome b rst trebalo da se okreće ... koji se god smer smatra praviln im na­ l l l l om crtanja ovog simbol a, onaj suprot ni će označa vati ono što l l ' �u protno božans kom redu, i tako zlo, uopšte , a posebn o crnom 1 1 1 : lgij om . . . ako krst treba da se okreće u smeru suprot nom smeru I , I t.aljki na satu (kao što ga je Hitler koristi o - primed ba autora ) ( ll l da je to praviln o predsta vljanje ... većina autora je dosada sma� I I . i la da j e ovo pravila n način crtanja svastik e i to je način na koji I ' > ona nacrtan a u Tajnoj doktrin i " . Tajna doktrin a, glavno delo " ,dl' Blavac ke, bila je 'Biblija ' teozof a.

i

Najdžel Penik

48 �

Smer svastike koju su koristili nacisti je zaista bio češći; sva­ stika koja se okreće u tom smeru se nalazi na Indijskom domu u Londonu; na britanskim štednim markama tokom Prvog svetskog rata; na dablinskoj Svastika perionici; knjige Ruđarda Kiplinga (Rudyard Kipiing) i avioni američke eskadrile Lafajet iz Prvog svetskog rata su svi imali svastike u 'nacističkom' smeru. Ovaj smer, kada predstavlj a Torov, Mj olnirov, malj koji se spušta, je smer kazaljki na satu, kraci idu napred. Eni Besant, koja je nasle­ dila Blavacku i postala vođa teozofa, bila je drugačijeg mišljenja. Ona je shvatila svastiku kao " krst vatre . . . kada se okreće, plame­ novi lete u suprotnom smeru od onog u kojem se okreće. Okreće se nadesno, kao sunce, kao kazaljke na satu . .. ovo je svastika de­ sne staze." Besant je smatrala svastiku 'hitleroyog' smera svasti­ kom "leve staze" . Međutim, Grin je zaključio da "Neka neizve­ snost mora da okružuje temu svastike. " Zanimljivo je istaći da je zvaničan pečat Teozofskog društva 1 90 9 godine imao svastiku okrenutu u 'Hitlerovom smeru', ali da se njegova svastika sada okreće u suprotnom smeru. Svastike koje se okreću u oba smera pojavljivale su se u iz­ vanrednom delu general majora Dž.EC. Fulera (J.EC. Fuller) Taj­ na mudrost Kabale. On je smatrao svastiku 'Hitlerovog smera' muškom a onu suprotnu ženskom, kao i Grin 1 90 9 godine. Svoj ­ stva muškog oblika su: pozitivna, aktivna, analitička, egoistična i demonska, nasuprot ženskom obliku, koji je: negativan, požudan, sintetički, altruistički i pobožan. Fuler svastiku svrstava među 'za­ gonetke Alefa', prvog slova hebrejskog pisma. Prema ovoj kabali­ stičkoj proceni, predstavljeni su i bog i đavo: prema jeretičkoj maksimi vračeva, Daemon est Deus Inversus - Đavo je obrnuti bog. Svastika koja se okreće u ' Hitlerovom smeru' predstavlja zlo ako nigde drugde onda bar u j evrejskoj simbolici. Možda je ovo znak višeg stepena Hitlerove inicij acije. Preteče nacističke svastike su bile mnogobrojne. Država je odobravala hobi traženja svastika gde god su se one mogle naći. Hans Frank, jedan od prvih nacista i budući guverner okupirane Polj ske, koji je umro na nirnberškim vešalima, bio je vrlo zaintere­ s o v a n za heraldiku. Frank je bio član taj nog Nemačkog rodoslov­ n og d ru štva i zadužio je Dr. V. Daumenlanga, direktora društva,

/( l JNA J

S VASTIKA

49

I i: l traži svastiku u heraldici nemačke aristokra tije. Niko se nije

I I I I lOgO iznenadi o kad j e Daumen lang poslušno pronašao da se \ v:lstika nalazila na starom grbu porodice Hoencol ern, stare kra­ I I L'Vske porodic e u Pruskoj . Nacističk i arheolozi su uvek svesrdno tražili svastike. Gde I�( )d bi se pojavile, bile bi pozdravl jene kao dokaz arijevsko g utica­ v /:1 . Casopisi koji su se bavili drevnim taj nama u to vreme prepuni � l l svastika pronađen ih na stenama, krstovim a, alatima, oružj u, p( )suđu, peharima , nadgrobn im pločama, ukrasima i rukopisim a. �S o ficiri na čelu Aonener be - Organiza cije nasleđa predaka - sla­ l i su istraživač e na sve strane u potrazi za svastikom . Prokrsta rili � I I celu Evropu - Virt je navodio primere iz Š panije, Irske i Skan­ d i navije, kao i iz Nemačke - stigavši čak i do Tibeta, gde je svasti1' , 1 bila najpoštovanij i simbol ezoterijsk og budizma. Drugi istraži­ v , lči su odlazili u Peru i Meksiko u potrazi za Ostacima arijevske t\ l i a ntide.

N a c i s ti čk a z a s t a v e

Zastava je oduvek predstavlj ala sveti znak duha neke ideje. I ) : l n a s većina vlada smatra svoju nacionaln u zastavu skoro sveti' 1 1 1 ( ) m i uvreda ili upropašća vanje zastave se strogo kažnjava. Za·.t : l v a , koja predstavl ja narod ili neku idej u, se oduvek u bitkama 1 11'. l n ila do s mrti, a osvajanje zastave neprij atelja je označaval o nje­ v I',( )V poraz. Skolovan u tradiciji nemačkog militarizm a, Hitler je in­ ·t I i l l ktivno shvatio da zastava mora da obuhvata svu suštinu naci1 1 1 1 ; 1 . Izabrao je svastiku i primenio je na sve što je bilo nacističko ; 1 1 1 ( )žda je bio prvi koji je primenio ono što stručnjaci za reklamu I ( )V I I i midž korporaci je. Može biti da j e Hitler razvio ovu veštimi I I v reme kada je zarađivao za život slikaj ući postere za vlasnike 1 ,l d l l j i u Beču (jedan poster je bio za 'puder protiv znoj enja Tedi ' ! ) I kI o bzira n a kobno poreklo njegovih idej a, o n je zamislio j ednu I II I I l a j upečatljivijih zastava svih vremena, odmah prepoznat ljivu, l d l : l V U koj a je mogla da izazove oduševljen je ili strah.

50

Najdžel Penik

Nacisti su nacističku zastavu bukvalno smatrali svetinjom. Nacistički stručnj ak za starine F.D. Plasman (Plassmann) pozdra­ vio je 'svetu zastavu' kao naslednika ratnog koplja Vodana i boj­ nih zastava nemačkih hrabrih vitezova. "U ovom simbolu", pisao je Plasman, " žive duše naših predaka i naših ratničkih dela " . Ova zastava je bukvalno postala svetinj a na nacističkim skupovima. Na prvom nacističkom skup�, održanom 26 j anuara 1 923 godine u Minhenu, glavni obred je bio blagosiljanje zastave. O bred, koji je održan na otvorenom prostoru posvećenom bogu Marsu u Mar­ deldu, započeo je masovnim skupom u kome je 5000 j urišnika pa­ žljivo zauzelo svoja mesta na mestu parade. 'Svaka grupa od po sto jurišnika je nosila nacisticku crveno-belo-crnu zastavu i orkestar unajmljen posebno za tu priliku je svirao tradicionalnu pesmu za­ hvalnosti Niederlandischas Dankgebet. Posl� kraće tišine, Hitler je okupljenima održao govotr o simbolizmu nacističke zastave. Crve­ no, rekao je Hitler, predstavlja krv partije, belo predstavlja nacio­ nalnu silu i čistotu, dok swastika treba svakog da podseća na bor­ bu do s �rti za pobedu adjevskog čoveka nad jevrejstvom i mark­ sizmom. Zastava je tako �veta, nastavio je, da se nikada neće do­ zvoliti nekom boljševiku ili Jevrej inu da je 'uprlja' svojim dodirom. Onda je pozvao postrojeIiJ.e j urišne trupe da se zakunu da nikada neće napustiti svetu zast�vu ni pod kojim uslovima osim u smrti. Odmah posle govora, Hitler je posvet\o zastave. Jurišnici su promarširali pored njega sa spuštenim zasta vama. Bilo j e potreb­ no tri četvrt sata da trupe' prođu pored podij uma i sve to vreme je Hitler drža� ruku ukrućenu u uskoro pre�oznatljivom nacistič­ kom pozdravu. Nekoliko meseci kasnije, Hitlerovi ljudi su poku­ šali da obore vladu - bio je to ozloglašen Minhenski prevrat. Poli­ cija je otvorila vatru na j urišnike dok su mqrširali sa podignutim zastavama i šesnaestoro' ih je poginulo. Zastavu koj u su taj dan nosili je ovako osveštao Hitler, i tako je n
1\ l / NiI I S VASTIKA

51

Rune Rune i čini su vrlo praktične formule stvorene da donesu određene rezultate, kao što je izvlačenje krave iz blata T.S . Eliot, Muzika poezije

Rune su bile staro germansko pismo. Postojalo je opšte uvere­ da ovaj alfabet, pisan uglastim slovima prilagođenim urezivanju l i k lesanju, poseduje magična svojstva. Runsko pismo, koje se kori­ ',I i lo skoro isključivo za obredne zapise, je cvetalo u Nemačko j, pa1'. · l l 1 skoj Skandinav iji, Britaniji i Islandu, a neki čak tvrde da su našli I ( ) pismo na Tibetu i Severnoj Americi. Sa pojavom hrišćanstv a, na I I I I L ko pismo s e gledalo sa neodobra vanjem zbog njegovih magij­ .J i h konotacij a i na Islandu je čak bilo zabranjen o kao mađija . Ono što s e pouzdano zna o runskom pismu je d a j e bujalo u nemoj Evropi u periodu između 400 godine pre nove ere i 1 200 p, o d i n e nove ere, šireći se tokom mnogih seoba Saksonac a i Nor' I I I ; l n a . Runsko pismo je posle 1 200 godine nove ere prestalo da se I oristi u svakodne vnom životu. Po predanju j e runsko pismo, ko­ i < ' se koristilo kao sveto, čovečanst vu darovao Odin, otac svih nor­ d i j skih božanstav a, syeznajući jednooki lutalica koji stiže neprepo­ I I l:1t i iznenada . Preostali posvećen i, poznati po imenu 'Majstori ' I I I I l a , smatraju da sama reč 'runa', koja opisuje jedno slovo u I i " buci, znači "tajna' ili "zagonetk a' na staro-eng leskom i sličnim lo,icima . Savremen a nemačka reč raunen ima konotacij u misterije, ! . l j n i i šaputanja . Na staro-eng leskom, glagol to rown - u nečije l i VO značio je i šaputati. Runsko pismo je od početka poglavito služilo za proricanje , 1 ): l canj e žreba, magij sko prizivanje i osveštava nje spomenik a mrI l je

52

Najdžel Penik

tvima. Svaka pojedinačna runa imala je svoje ime i simboliku, ko­ ja je prevazilazila njenu fonetsku vrednost. Ova simbolična znače; nja su bila izvedena iz Hallristningar-a, magijskih zapisa u stena­ ma praistorij ske Skandinavije. Runsko pismo je predstavljalo spoj ovog drevnog severnog magij skog pisma koje su koristili magičari i sveštenici, i svetovnog fonetskog sistema poreklom od Etruraca iz Italije. Dok je zvanična nacistička nauka tvrdila da je runsko pi­ smo drevni preteča svih pisama sveta, savremena istraživanja su pokazala da ono potiče iz drevnog severnog italskog, etrurskog pi­ sma. Pre nego što su ih iskorenili Rimljani, Etrurci su se bavili tr­ govinom od Mediterana do Baltičkog mora, gde su tevtonska ple­ mena iskopava la ćilibar. Pismo koje su koristili Etrurci je sjedinje­ no sa simbolima Hallristningar-a, stvarajući novi moćni magijski alfabet - runski. Spajanje ova dva sistema je izgleda bilo delo jed­ nog genija, čoveka koj i je kasnije obogotvoren i obožavan kao bog Vodan ili Odin. On je takođe bio predak kraljevskih porodica Skandinavije i Saksonaca. Rune su se koristile za proricanje - " bacanje runa " - magij­ sko prizivanje, zaštitu mrtvih i kao amajlije "Uvek nosi ovaj luk od tisovine u metežu bitke ", kaže jedna runska zabeleška na runskom kalendaru pronađenom u Britsumu, Holandij i. Palice od tisovine su često nošene kao zaštita i sveta paganska tisovina i danas ukra­ šava hrišćanska groblja. Na drugoj čarobnoj palici od tisovine, pronađenoj u Vesteremdenu, zapisane su rune koje imaju moć nad talasima. U Volsunga S,a gi, Brinhild uči Zigurda ( Zigfrida) "runa­ rna, ili drugim predmetima u korenu stvari" . Ona ima u vidu upi­ sivanje 'tyr' -a na maču kako bi ratnik pobedio u bici, jer je oružje vikinškog perioda obično bilo zaštićeno ugraviranim runarna, ko­ je su ponekad bile inkrustrirane metalom druge boje. Zanimaj ući se za okultne pojave, nacisti su prirodno bili za­ interesovani da saznaj u sve što mogu O runarna. Klasična mišljenja da je pismo nastalo u Italiji se nisu uklapala u nacističku ideologi­ ju, jer su se istraživanja koj a su nacisti potpomagali trudila da do. kažu kako runsko pismo predstavlja vezu sa najmanje rasvetljenim del ovima nemačke praistorije. Iz štamparij a se slivala beskrajna re­ ka knj iga o runskom pismu tokom vladavine nacizma. Jedva da bi pro V i o mesec dana a da se ne pojavi novi tom i nekoliko časopisa

/, I INII J

S VASTIKA

53

)svećenih skoro isklj učivo izučavanj u runa; ova literatura se po­ 'OI oja n o prodavala zainteresovanoj publici. Mnoga od tih dela bila '. 1 1 LI potpunosti naučna ali neizbežno izvitoperena u političke svr1 1 ( ' , Ekstremni nacistički pisci su obj ašnjavali da su rune preteča ,. vl' Ll kupne pismene reči; da su potekle sa Atlantide ili da imaju l i ld ne, nepoj mljive veze. Ovoj drugoj školi mišljenja je pripadao K : l r I Teodor Vigel ( Karl Theodor Wiegel), možda najekstremniji is­ I r ; l ž i vač teorije runa. On je 1 93 4 godine napisao traktat u kome j e p oredio rune i njihove izvedenice, hausmarken, sa kineskim i ja­ P,I nskim ideogramima. Sledeći nacističko rasističko načelo da je o I r i jevska civilizacija potekla iz centralne Azije, Vigel j e tvrdio da se l l l nsko pismo proširilo i na istok i na zapad. U Evropi, tvrdio je, ( JI I O je postalo alfabet drevne Germanije, dok se u drugom smeru 1 .I /,vilo u ideograme Istočne Azije. Kako bi dokazao svoj u tvrdnju, I l o i veo je primere kineskih ideograma za kišu, biljku, drvo, selo, 'd l l lCe, zemlju, vodu i proleće i srednjevekovne nemačke hausmar­ I l'n-e koji su nosili isto značenje. Ovi pažljivo odabrabni primeri 'd l se savršeno podudarali! Ovakav način mišljenja je dostigao vr­ I I t I nac kad su nacisti objavili da su Japanci 'počasni arijevci', dok '. 1 1 , s druge strane, Kinezi untermensch podljudi. Profesor Herman Virt, stručnjak za poreklo svastike, bio je ( .( h n pristalica teorije da sva pisma potiču od runskog. U svojoj I l l jizi Die Heilige Urschrift der Menschheit ( Originalno sveto pi­ '01 1 10 čovečanstva), izdatoj 1 93 2 , želeo je da dokaže kako sva dru­ ,'" I pisma, kako drevna, tako i savremena, potiču iz runskog. Nje­ ",ove ideje je podržao E. Berens (E. Behrens ), koji je 1 94 1 godine i l . l pisao " svo pisanje potiče iz riznice runa kamenog doba . " Nje­ " ,ovi dokazi su bili slabi, ali u j ednopartijskoj državi nacističke Ne1 1 1 :l čke propaganda se smatrala mnogo važnijom od istine. Mnogi 1 l,l učnici podležu tragičnoj optužbi da su svoje znanje izopačavali /, , 1 takav cilj . Pored toga što su predstavljale antikvarnu zanimljivost, rune 'd l bile estetski prijatne i magijski značajne. Zato je skoro svaki ne1 ( 1:1Čki magijski red sklon nacionalizmu našao mesta za ovo pismo . I n i na grupa je čak razvila verziju "nemačke j oge" , u koj oj su lju­ di zauzimali položaje tela u obliku runskih znakova. Knjiga Gvida 1 ( )1 l Lista Tajne runa je predstavlj ala obaveznu lektiru u okultnim I"

-

Najdžel Penik

54

krugovima nj egovog vremena. Učenik fon Lista, Bernard Kerner (Bernhard Koerner) je bio izuzetno energičan propovednik magij­ ske upotrebe runa i uveo ih je u Nemački red kada mu je pristupio 1 9 1 2 godine. Simbolika, i moć runa su tako postale ključni deo učenj a ovog reda. Kernerov saradnik baron fon Zebotendorf je čak izdavao časopis Runen posvećen izučavanju runa, arijevstvu i napadima na jevrej ski narod. Krajem Prvog svetskog rata, budući nacisti su se skupljali da proučavaju njegove ideje i 1 92 3 kada je osnovan SS, podrazumevalo se da će amblem trupa biti runski. Poznate 'strelice' SS-a, za koje mnogi misle da predstavljaj u munje, kao na amblemu Britanske unije fašista Ser Osvalda Mosli­ ja (Sir Oswald Mosley) , bile su u suštini dve sig rune, simboli mo­ ći i pobede. Rune se poj avljuju u celoj nacističkoj vojnoj opremi: značke Deutsche Jungvolka (Nemačke omladine), neke vrste naci­ stičkog pokreta mladih izviđača, imale Sl\l jednu sig runu; značke sportske spretnosti Hitler Jugenda ( Hitlerove omladine) su sadrža­ le runu tyr koja je označavala pobedu; a nacističko medicinsko osoblje je nosilo crvenu 'runu života' na beloj pozadini, paganski ekvivalent Crvenog krsta. Č ak i danas postoji veza između nacio� nalizma i runa, jer, šestog j anuara, 1 9 8 1 na pogrebu velikog admi­ rala Karla Denica ( Karl Doenitz) , poslednjeg firera Trećeg Raj ha, viđena je zastava sa runom odalo

R une

t

S S

Rune privlače pažnju svoj im upečatljivim geometrijskim ob­ likom. Njihova veza sa drevnim vremenima i romantikom prohu­ jale ere varvarskog heroj stva ih je činila savršenim za svrhe naci­ sta. Hajnrih Himler ( Heinrich Himmler) , vođa elitnih SS trupa, je potpomagao mnoga proučavanja porekla i značenja runa. Foto­ grafi su putovali Nemačkom slikajući rune na zgradama, arheolo­ zi su iskopavali runske palice a antikvari su preslikavali i uzimali od l i v k e ru n a u stenama duž cele Nemačke i Skandinavije. Stari ru-

1\ I INII I S VASTIKA I opis

55

napisani runskim pismom su izvađeni iz arhiva i novo doba I I I I I Iča vanja je otkrilo mnoge zaboravljene dragocenosti. H i mler je za rune bio zainteresovan više u magijskom nego u I I pri jskom smislu, jer taj je rajhfirer SS-a, kojeg su se svi plašili, h i l ) uključen u program razvoja magijske tehnologije koja je treba­ I I I t i :l vlada Rajhom i, kako se on nadao, svetom. Da bi ostvario voj l: ciljeve, Himler se bavio najmanje poznatim delovima drev­ ! l og n a uka, ne ostavljajući nijedan delić neistražen. Godine 1 93 7 l l i I n ler je naredio profesoru Karlu Dibiču (Karl Diebitsch) , vođi I I I i l I henske SS službe koja se bavila umetničkim simbolizmom, da I I t I p ravi skicu odgovarajućeg germanskog grba za najvažnije vođe , : t . Neki stručnjaci za rune su tvrdili da �u srednjovekovni he­ l .r I Iski simboli izvedeni iz određenih runa, a pošto se 'predmet' ili I " II odnosi na određenog pojedinca, onda runski amblem označa­ i ' magij sko ime' te osobe. Profesor Dibič je poslušno napravio I i el: znamenja na grbu zasnovane na simbolici koju je pripremila I lćnerbe, Organizacija drevnog nasleđa. Sedamnaestog jula, 1 93 7 I H:nerbe je obavestila grupenfirera Pola, jednog od izabranih, d a .. i' : 1O polaznu tačku uzimamo drevne grbove Germana; oni čine I ll,l I o vni amblem. Oni predstavljaju totem germanskog plemena i J I I('govih predaka. Uspostavljanje veze sa drevnim germanskim ple1 1 I( , llskim znacima zahteva izuzetno pažljivo istraživanje ." Istraživači organizacije Anenerbe, o kojoj ćemo kasnije više I ( )voriti, detaljno su proučavali sve moguće tragove koj i bi rasve­ t i d i ' nadmoćno poreklo' ranih Tevtonaca. Na jednom ,više ezote­ I II I l om nivou, oni su proučavali runsku magiju. Prema načelima I I I :lgije forme, neki oblici imaju određen uticaj na okultne sile i taj1 1 \' l:l lergije . Runsko pismo je klasičan slučaj. Na primer, ako su od­ I, ( )va raj ući runski zapisi zabeleženi na steni ili stubu koji se nalaze I I I pravoj geomentskoj tačci, onda će doći do određenih posledica. !' , l ka V događaj se pominje u staroj islandskoj Egilovoj sagi, gde I T,i I Skala-Grimson postavlja nithsong ili palicu kletve. Na njoj j e 1 I 1 1 1 : l m a napisana kletva Kralja Ejrika Krvave-Sekire i njegove kra­ I pl'l'. Stručnjaci Anenerbea su nagoveštavali da runski zapisi na ! l ' l I a ma označavaj u njihovu svrhu u geomantijskom sistemu ze­ ( I d j e i Jozef Haj nš je potvrdio ovu runsku vezu. On je otkrio da su

56

/I I I NA

Najdžel Penik

ley linije, koja se prostiru zapadno od Raj ne, u stvari formirale ogromne rune koje su prožimale tu oblast magij skim svojstvima. Nacistički okultisti su verovali da su crteži runa probrani iz kolektivnog sećanja naroda, tako da to kolektivno sećanje i dalje reaguje na nj ih. Tekst koji je pravilno napisan runskim pismom, tvrdili su, automatski dobija dodatni magijski značaj , vrlo povo­ ljan za kontemplaciju ili meditacij u. Himler je bio veoma zaintere­ sovan za ovaj vid izučavanja runa. SS oficiri su obavezno pohađa­ li kurseve runske meditacije, a Himlerovi 'vitezovi' Crnog reda Ve­ velsburga su se koristili runskom meditacijom u svoj im pokušaji­ ma da fizički utiču na tok istorije. Rune, koje nemaj u ni talasaste ni zaobljene oblike, posebno su pogodne za izuzetno skoncentrisa­ no ispisivanje, i magijski čin " bacanj a runa " se izvodi u tom sta­ nju duboke koncentracij e. U takvom kontekstu, ovi drevni znaci. ! čine sredstvo prenošenja volje. Po predanju su majstori runske ma­ gije oduvek bili u stanju da us mere svoju volju i moći ka određe­ nim ciljevima. Himler je bio jedan od tih posvećenika. Sam amblem SS-a, koj i je delom bio izveden iz S.S.G.G.-a Taj nog suda, bio je oblik blagoslovene amajlije koj a je štitila sve one koj i su je nosili. Drugi runski čarobni predmeti su takođe predstavljali osnovne delove esesovskih 'kraljevskih znakova'. SS prsten je predstavljao svesno oživljavanje drevne nemačke pagan­ ske magije, j er je ponovo uvodio simbol zvanja Gotija, sveštenika starih bogova. Nekoliko drevnih prstenova ove vrste j oš uvek po­ stoje, i na njima su runskim slovima upisane magij ske formule. Na spolj ašnj oj i unutrašnjoj strani zlatnog prstena, pronađenog 1 8 1 7 godine u Grejmor Hilu, Karlajiu, koji se sada nalazi u Britanskom muzeju, upisana je neodgonetljiva runska formula. Srebrni prsten koji su dobij ali SS oficiri, nije bio ništa drugo do savremena verzi­ ja, oznaka zvanja u verskom redu . Esesovska kama je takođe predstavljala svesno oživljavanje drevne paganske tradicije. Kama je bila posvećena starim bogovi­ ma, a takođe i zvanični znak Taj nog suda. Na kamama su bile upi­ sane rune SS sasvim podražavajući mačeve heroja iz davnina, i sva­ ki mač je imao svoje sopstveno čarobno ime i ličnost. Poznati mač k ra l j a Artura se zvao Ekskalibur, Hajmdal, čuvar Valhale, nosio je mač po imenu Glava a magična sablja Tyrfing (Tyr=pobeda) je

l

SVASTIKA

57

1 1 I 1 1 1 a takvu moć da je mogla da ubije čim bi j e njen vlasnik izvul O iz korica i pre nego što bi je u nj ih vratio. Kao i svi vojni ofi­ I I I i , vodeći esesovci su na svim ceremoni jalima bili opasani svojim l ' l.lgijsk im mačevima sa upisanim runama. Pisani spomenic i i sim­ I ( ) I i k a runa su predstavl jali obavezan deo poučavan ja svih eseso, I r a , tako da je svaki oficir bio vrlo svestan volšebne prirode svo­ l!' 'cremonijalne odežde. Kao kod sveštenika ili magičara, njegova l H '\cbna odeća je isticala i izražavala njegove okultne moći ' uliva. , I \ I� I mu osecanje solidarnos ti sa njegovim drugovima i izazivajuć i I I I , I S njegovim protivnic ima. Opasan ovakvom čarobnom zaštitom ( )�l'ćao se nepobediv im, zaštićenim i vođenim od strane viših sil ,1 1<0 isp ��io sudbinu koj u su mu njegovi gospodar i obećali, go­ podan, kOJIma se on zavetovao na slepu poslušnos t do smrti. ,

i

b!

�

PE T O P O G L A V L J E

Neslućena prošlost - Sveta geografija

Topografski izgled Nemačke - kao i većine zemalja sveta - nije

rl'zultat neplaniranih, slučaj nih dejstava koja su se odigrala tokom vekova. On predstavlja rezultat promišljene namere onih koj i se I ,;lve drevnom naukom geomantij om da se ljudske tvorevine po­ \ I a ve po površini zemlje u skladu sa tajnim unutrašnj im i spolja­ " l j im struj ama i energijama. Tokom dvadesetih godina ovog veka, ,l pogotovo u doba nacizma, misterije zemlje, ili svetu geografij u, k:J ko je bila poznata, detaljno su proučavali mnogi naučnici, finani rani od strane državnih institucij a. Da je nacistička Nemačka op­ \1 ; l i a , nj ihovi pronalasci bi se sigurno naširoko primenjivali po i -' v ropi, medutim, kako to nije slučaj, ostvareno je samo nekoliko ! ', comantskih planova, poglavito u vojnoj oblasti. Iznenađuje činjenica da većina nemačkih idej a o svetoj geo­ ! '/ afiji vuče poreklo iz Engleske, jer je rad Britanaca na Stonhen­ d /. u predstavljao osnovu nemačkog istraživanj a pravih linija po površini zemlje. Već 1 6 1 0 godine, kralj Č arls I je poslao svog dvor­ \ k og arhitektu Iniga Džounsa (Inigo Jones) u Stounhendž da ispi1 . 1 ove zagonetne megalite. Džounsov zaključak da kamene groma­ de predstavljaju uništen rimski hram je godinama bio prihvaćen I l l'C nego što je shvaćeno da su drevni Britanci u stvari izgradili Sto­ I l I l hendž nekoliko hiljada godina pre nego što je Rim osnovan. Ka-

'

N I l / UĆENA PROŠLOST - S VETA GEOGRAFIJA

60

da su masoni i rozenkrojceri doživeli veliki preporod u XVII i XVIII veku, oni su se, prirodno, počeli zanimati za osnovnu svetu geografiju Stounhendža, i bar jedan arhitekta, Džon Vud (John Wood) , je čak uključio nacrt i razrnere Stounhendža u svoj proje­ kat grada - bio je to kružni trg varoši Bat. Bez obzira na veliko interesovanje koje je vladalo za same ka­ mene gromade, tek 1 846 godine uzet je u obzir položaj samog Sto­ unhendža u odnosu na njegovu okolinu. Te godine, otac Edvard Djuk ( Edward Duke) je izdao knjigu Druidski hramovi Vilta, koja je pretpostavlj ala postojanje prave linije između Ejvberija i Sto un­ hendža. Ova linija, tvrdio je Dj uk, je predstavljala " osovinu Mo­ ći", i svaki kameni krug ili drevni nasip na njoj je bio posvećen jed­ noj astrološkoj planeti. Njegova ideja je uskoro pala u zaborav bez obzira na svu nj enu ingeniozno st i razložnost. Kasnije je jedan bri­ tanski arheolog sasvim nezavisno došao na pomisao o tome da prave linije spaj aju drevna mesta u zemlji. Viljem Henri Blek (William Henry Black), poštovani član Bri­ tanskog arheološkog društva, je izneo svoju zaprepašćujuću ideju o "velikim geometrij skim linijama" koje se pružaju preko kontine­ nata, spajajući drevna sveta mesta. Na sastanku ovog društva u hotelu Zeleni zmaj u Hierfordu 1 8 70 godine, Blek je predstavio svoju teoriju nepoverljivoj publici arheoloških autoriteta. " Spome­ nici postoje", rekao je Blek, "i oni obeležavaju velike geometrijske liniie, linije koje prekrivaju celu Zapadnu Evropu, pružajući se preko Britanije ka Irskoj , Hebridima, Šetlandima, Orknij skim ostrvima, pravo do Arktičkog kruga. To postoji u Indiji, u Kini i u istočnim provincijama, koje sve. imaju isti topografski izgled. " Establišment se nije obazirao n a Blekove ideje, ali je o n ipak imao mali broj sledbenika u Hijerfodu, koje je predvodio Dr. Bul (Bull) iz Vulhoup kluba. Poznatiji teoretičar pravih linija koji se kasnije pojavio bio j e Alfred Votkins (Alfred Watkins), koji je pri­ stupio klubu nekoliko godina posle Blekovog izlaganja. Votkins je usavršio i širio ideju velikih geometrijskih linija, i uveo termin ley, koji danas većina ljudi koristi kada ih opisuje. No, da se vratimo Stounhendžu. Saznanje o linijama oko Sto­ unhendža bilo je usađeno u kolektivno pamćenje. Frensis J. Benet (Francis J. Bennett), geometar Geološkog katastra, pričao je 1 9 04 (;,

61

, ', I

)d i n e kako mu je jedan meštani n nekoliko godina ranij e pričao o I I liTid ijanskoj (sever-jug) linij i u oblasti Stounhendža. Benet je pri1 I I I ' I l i o ovaj delić lokalnog kolektivnog pamćenja na svoj e istraži­ v,l l l jc .oblasti Kent i pronašao da su drevno kamenje i crkve raspo1 1 ' l ie n l na meridijanskim linijama. U prvoj deceniji ovog veka, poznati astrofizičar Ser Norman I J ) k jer (Sir Norman Lockyer) se zainteresovao za priče meštana o 1 / I . I s k u sunca u Stounhendžu. Tamo, kako su meštani tvrdili, sun­ I I' �L' l�a � etnji solsticij moglo videti kako izlazi direktno iza velikog ' 1 )( )l laSnjeg kamena, poznatog kao Fratrova peta ili Petni kamen. I l lk jer je odneo svoje merne instrumente u Stounhendž i naučno J lI I I v rdio priče meštana. Jozef Hajnš, vodeći teoretičar zemaljskih I l l l.\ICrija u nacističkoj Nemačkoj , zabeležio je zanimlj ivu anegdo­ I I I : dok je Lokjer merio linije Stounhendža, "generalni direktor I l p ra ve katastra britanske vlade u Sauthemptonu, pukovnik Džon1 ) I I , mU je ukazao da se paralelno sa osovinom kamenog kruga i 1 1 1 , ' l l l m nastavkom, Avenij om, nalaze još tri poznata drevna mesta: I " s l Dičiz, Grovli Kesl i Sidberi Hil, i da je razdaljina među njima l id , l J .4 kilometra toliko neverovatno precizna da je shodno tome p remeravanje te oblasti poboljšano." Tokom svog boravka u I " ', i pt u 1 8 9 2 , Džonson je potvrdio linij u izlaska sunca u hramu od 1 1 1 ' sa nog kamena faraona Ramzesa Drugog kod Abu Simbela, ta­ I I I da je bilo prirodno što je posvetio pažnju megalitskim mestima II 'iVojoj domovini. Lokjer je uskoro uvideo da Stounhendž predstavlj a ključnu Lli k u celog kompleksa linija, koje su uključivale j ednakostranični I I I lgao koji spaja Stounhendž i drevne nasipe kod Ould Seruma i rov li Kesla. Stranice ovog trougla su bile duge skoro celih šest I l l i l j :l . Dalje, on je utvrdio da je zapadna stranica tro ugla za vreme 11 'l l l j e ravnodnevice okrenuta ka izlasku sunca i da se pruža van 1 1 ( ) J lgla još po 7 1 14 milja u svakom smeru ka Sidberi Hilu i Kesi H

I

I

I )1 isu.

Pojava Lokjerove knjige Stounhendž 1 909 godine j e podsta­ I I . I d ruga istraživanja drevnih kamenih spomenika. Izdate su razne I I I I d i j e o redovima kamenih gromada u Irskoj, Škotskoj i Britani­ I I . ,I Ll

Nemačkoj su se astronomi zainteresovali za odnos između kamenih gromada i zvezda . Tokom prvog svetskog rata,

dl ('v nih

62

Najdžel Penik

inženjer geodezije po imenu Albreht (Albrecht) je dao povoljnu kritičku ocenu Lokjerevog rada na Stounhendžu u časopisu Das Weltall (Univerzum). Albreht je kasnije poginuo u ratu, ali je nje­ gove ideje preuzeo sveštenik Johan Lojgering (Johan Leugering) . Godine 1 92 0 Lojgering je primenio Albrehtovo tumačenje Lokje­ rovih nalaza na topografiju svoje rodne Vestfalije. Uvideo je da se zaista mogu povući prave linije između drevnih mesta i da se ta mesta obično nalaze na utvrđenim razdaljinama jedno od drugog. Ove razdaljine predstavljaj u sadržatelje ili činioce stare ger­ manske mere, raste, koja je jednaka 44 km. Mesta po im
N I SI

UĆENA PROŠLOST - SVETA GEOGRAFIJA

63

Nastavljajući svoj rad, Hajnš je usmerio svoj u pažnj u na Sto­

I l I d l cndž , detaljno ga proučavajući. Sistem koji je prvo otkrio u ' v o j n j rodnoj Vestfaliji se takođe odnosio na Englesku. U oblasti

( ) It.beri-Stounhendž je otkrio šesnaest uverljivih solarnih godi­ I i l i h linij a i njihova odgovaraj uća sveta mesta na uzvišicama, na I !' I mer, Solzberška katedrala-Cizelberi; Klierberi Ring-Kapela Mi� 'll ' I r or; Stounhendž-Kodf ord Serkl, itd. Ova središta svete moći su 1 1 ( , � l I rnnj ivo bila određena prema utvrđenim pravilima. Međutim, ' l o j a j e bila njihova svrha ? Obožavanje sunca? Drevni kalendari? ) vo pitanj e je bilo od osnovnog značaja za budući razvoj nemač1· (· svete geografije. Godine 1 93 3 tokom iskopavanja kod pevnice u Katedrali I n t en U Rajnskoj zemlji otkriven je drevni pod u geometrijskom l l lmaiku. Hajnš je pozvan da ga prouči. Pod je po svom obliku pl' l'dstavlj ao kvadrat ispresecan linijama i dijagonalama. Hajnš je 1 / l l lerio ugao položaja ovog poda prema stranama sveta i utvrdio d . 1 se podudara sa uglom Avenije kod Stounhendža - u pitanju je " I c t bila p rava linij a izlaska sunca za vreme letnjeg solsticija. Ob­ l d, poda podsećao je na drevne ko smičke dijagrame kineske, mek­ '. 1 ke i nordijske kosrnologije. Proveravajući šemu na mapi te obla­ '01 Hajnš je primetio da linije ovog kosmografskog mozaika odgo. 1 1':l j Ll položaj u crkava u tom kraju. Na osnovu ovog zapanjuju­ I l 'g pronalaska, Hajnš je bio u mogućnosti da uoči glavnu sever­ I I ) '. osovinu na Donjoj Rajni, koja je bila ista kao i one koje su I l / l l k , Benet i Lokjer proučavali u Engleskoj . Sada je držao ključ vl'! e geografije Evrope. U isto vreme, između 1 920 i 1 93 5 u Nemačkoj je pod pokro­ I I l'I jstv6m čudnog verskog nacionaliste Vilhelma Tojta (Wilhelm I ( ' l ldt) radila jedna prilično nezavisna Škola svete geografije. Tojt (' godinama zanimao za praistorij u i 1 9 1 7, godine je izdao patri­ I I I k Ll knj igu p od naslovom Deutsche Sachlichkeit (Nemačka 1 I1 1jcktivn ost) . Skolovan u duhu izuzetno šovinističkih ideja struč1 1 J . l ka za p raistoriju Kosine, Tojt se trudio da dokaže nadmoć drev­ germanske rase. Tokom svog istraživa,nja, stigao je do Teuto­ I H , rške šu me, mističnog srca Nemačke. Na tom mestu je u devetom v r k l l naše ere germanski junak Herman ili Arminius Herusk pobe­ d i O elitne rimske legije koje su se nalazile na vrhuncu svoje moći. \;I

I.

...

lit'

64

Najdžel Penik

Ova pobeda je Tevtoncima donela slobodu od rimskog jarma. Te­ utoburška šuma, mesto hodočašća od pamtiveka, bila je isto tako privlačna za nemačke mistične nacionaliste kao Glestonberi za bri­ tanske. U središtu Teutoburške šume se nalazila čudna formacija ste­ na poznata kao Eksternštajn. Ova masivna izbočina vremenom razjedenih stena, koje se uzdižu po 1 00 stopa u visinu, zauzima posebno dragoceno mesto u nemačkoj narodnoj mitologiji. Na ovom izuzetnom središtu moći su smeštene radnje legendi Ede, germanskih narodnih priča, i svetilište Hermana. Veliki paganski stub sveta po imenu Irminsul je stajao u Eksternštajnu dok ga fra­ načke voj ske Karla Velikog nisu srušile posle pobede nad Sakson­ cima 772 godine. Nekoliko prolaza i kapela je uklesano u stenu Eksternštajna. Tojta je posebno zanimala jedna kapela, poznata po imenu Sace1lum. Još 1 823 fon Benigzen (von Bennigsen) je uočio da se iz sre­ dišta niše preko puta kružnog prozora ovog sacellum-a može vide­ ti Mesec na svojoj najsevernijoj .tačci. Tojt je primetio da gnomon ili kazaljka, postavljen u udubljenje u oltaru pod prozorom sacel­ lum-a, pokazuje dugodnevničnu tačku. Ovo je za Tojta predsta­ vljao dokaz paganskog a ne hrišćanskog porekla hrama. Svojim arheološkim istraživanjima, on je dokazao da su hrišćani namerno uništili sacellum, polugom odvojivši velike komade stene i ostaviv­ ši dve strane sacellum-a potpuno otvorene. Jedna od tih ploča, ko­ je sad leže u podnožju stena, težila je preko pedeset tona. Pošto je na svoje zadovoljstvo utvrdio pagansk u prirodu ovog hrama, Tojt je usmerio svoju pažnju ka drugim primerima. Godine 1 92 9 je izašla njegova prva knj iga Germanische Heiligtu­ mer (Drevna germanska svetilišta) . U toj knjizi on piše: "Kult sun­ ca u Eksternštajnu predstavljao je samo mali deo astronomskog kulta koji je bio centralan za celu rasu i koji se temeljio na širokim naučnim osnovama. " Dalja proučavanja su na njegovo zadovolj­ stvo pokazala da se preko cele Nemačke pruža čitava mreža Hei­ lige Linien ( Svetih linij a ili ley linij a ) . Nastavljena su proučavanja i stvorena je cela škola svete geografije, čiji su istraživači, kao na pri mer Hopman (Hopmann), Rerig (Roehrig), Miler (Mueller), Gerl a h ( Gerlach) i Brokpeler (Brockpaehler) , dali značajne radove.

NJ \ J. UĆENA PROŠLOST - SVETA GEOGRAFIJA

65

je postavljen kamen temeljac za Himlerovu parapsihičku ge­ I : lntij U . Kao mnoge drevne veštine, geomantija poseduje dublj u , ezo­ I ničniju stranu. Nije dovoljno povući linije po zemlji, usmeravaj u­ I i h prema položajima izlazaka sunca i meseca. Mora da postoji lIl' k i dublj i etos iza tako složenog i teškog poduhvata. Alfred Vot­ I l l i S , jedan od glavnih istraživača spomenika i mesta na linijama, I I I k rio je da svetionici predstavljaju sastavni deo ovog sistema. U d revna vremena, pre nego što su izmišljeni semafori-telegrafi i te­ I('komunikacije, paljene su vatre na ranije dogovorenim mestima I ( Jje su upozoravale na dolazak osvajača. Još 1 5 70 godine je Vi­ I W I l l Lambard (William Lambard) u svojoj knjizi Obilazak Kenta d,lO mapu na kojoj su bile ucrtane prave linije između svetionika u l ( ll l l okrugu. Iako kritikovana zbog odavanja državnih tajni, ova I l l j iga je započela ponovno vrednovanje tada veĆ odumirućeg si­ '. I ( ' l l l a svetionika upravo na vreme kako bi se razbila Španska ar1 1 1 l d a 1 5 8 8 godine. Votkins je otkrio da tradicionalna mesta na kojima se nalaze 'lV l'ti onici u Britanij i predstavljaj u početne ili krajnje tačke ley !ini1 , 1 . Svetionici su takođe bili povezani sa crkvenim tornjevima ti En­ I', bkoj . Zapadni toranj Dover Kesla je ni manje ni više nego origi1 1:t 1 ni rimski svetionik, ili Pharos, a Tojt je takođe na svojim svetim 1 I I I i j3ma otkrio stražarske kule slične vrste. Isto se tako se veruje t 1 , 1 su mnogi od zagonetnih okruglih crkvenih tornjeva u Istočnoj i\ l Iglij i za koje je utvrđeno, na osnovu materij ala od kog su izgra­ deni, da su starij i od crkava koj ima su pridodati, takođe bili sveti­ I lI l ici ili stražarske kule. Osnovni značaj ovih linija u odbrani zemlje - služile su kao I ! ll1lunikacioni sistem - bio je tesno povezan sa nj ihovom svetom I, vrhom. Tojt je uočio da se, pored veze sa svetionicima i stražar­ I,k i m kulama, svete linije dovode u vezu i sa zvukom. On kaže da '0 1 1 rani hrišćani potopili u jezera zvona koja su pripadala nj ihovim J i, l ganskim sugrađanima, ali da su kasnije posvetili ova sveta pa­ /'o, l l I ska zvona i ugradili ih u svoj e crkvene tornjeve. Mnogi nazivi 1 1 , 1 Tojtovim ley linijama su povezani sa zvukom: Flotpfeife (frula), jt'd n o značajno mesto, je Tojtu napominj alo zvuk koji se čuo u isto Vl l'me kada se palila vatra u svetioniku. Druge zvučne nazive I

I , d\O II l

I

:

66

Klokenbrihk, Doenberg, Hojimajer - shvatao je kao dodatne do­ kaze drevne paganske upotrebe zvuka u obredima. Najzad, suzbi­ janje demonskih sila zvukom ili svetlošću je dobro poznata vešti­ na. "Zvono, knjiga i sveća" u hrišćanskom obredu isterivanju đa­ vola j e opštepoznata stvar, a upotreba zvona, gongova, čegrtaljki, zviždaljki, vatrometa, bubnjeva, uzvika, crkvenog poj anja, mantri · i crkvenih pesama pre ili tokom verskih ceremonija predstavljaju univerzalne veštine za otklanj anje đavoljskog uplitanj a. Sveci kelt­ ske crkve u Britaniji i Irskoj su imali običaj da stalno sa sobom no­ se ručna zvona. Zvuk tih zvona je stvarao pravu parapsihičku sre­ dinu za njihove verske aktivnosti, Isterivanje demonskog carstva. Iako izgleda da Tojt nije shvatio parapsihički značaj zvuka na sve­ tim linijama, nije bilo sumnje da su to shvatali viši SS oficiri koji su bili školovani u nacističkom okultizrnu. Proučavanja koja su vršili Tojt i njegovi savremenici bila su upravo 0!l0 što je nacistima bilo potrebno. Izučavanje drevne tev­ tonske religije je pokazalo da je pre-hrišćanska Nemačka imala na­ turalističku veru koja je bila bliža prirodnom svetu nego što su to bili lj udi dvadesetog veka. Ta stara vera je na prvo mesto stavljala položaj čoveka u božanskom poretku, podvlačeći njegov magijski odnos sa kosmosom. Vera, nauka, magija i politika su bile sjedi­ njene u jedinstven pogled na svet. Nacizam je imao za cilj da oži­ vi ovakvo stanje stvari. Jedna od osnovnih tema nove praistorije je bila ponovno ot­ krivanje nesumnjivog astronomskog dara drevnih predaka. Godi­ ne 1 92 1 negde u isto vreme kada su Lojgering i Tojt započinjali . svoj a geomantska proučavanja, Vilibrord Kirfel (Willibrord Kirfel) je izdao svoje monumentalno delo Die Cosmographie der I (Kosrnologij a Indije). Kirfel je na osnovu besprekornih izvora kazao da su drevna arijevska plemena Indije poznavala uni do neverovatnih detalja, sakupivši svoja znanja u celovitu složenu i koherentnu kosrnologiju. Ovo otkriće je došlo u pravo vreme ka­ ko bi bilo sjedinjeno sa novim pronalascima u domenu astro-arhe­ ologije, položaja megalitskih spomenika i ley linija prema strana­ ma sveta, i nije prošlo mnogo vremena pre nego što je isto takvo i traživanje izvedeno u astronomij i drevne severne Evrope.

NJ

S/.UĆENA PROŠLOST - SVETA GEOGRAFIJA

67

Čovek koji je revolucionisao proučavanje drevne evropske

.1,1 ronomije se zvao Oto Zigfrid Rojter ( Otto Siegfrid Reuter). I � ( ) j t'er je rođen u Liru, Istočnoj Pruskoj , 1 8 76 godine, i bio j e sin

1 1 1�t ruktora pomorske navigacije. Posle studija društvenih nauka 1 1. 1 fakulte: i�a u Altoni i Lajpcigu, Rojter se zaposlio u Carskoj v p( )stansko] l telegrafskoj službi. Rojter je dobro napredovao na ..vom poslu, i pre nego što je otišao u penzij u, 1 924 godine, postao /1' di rektor telegrafa u Bremenu. Za vreme vanrednih studija kod I l . lci onalističkog arheologa Kosine, Rojter se zainteresovao za sta­ l . I I lordijska dela poznata kao Edda i 1 922 godine je napisao zna­ l . l j l l U knjigu - Zagonetka Ede (Das Ratsei der Edda). U njoj je po­ V C i. a o kosrnologij u drevnih nordijskih naroda sa indijskom ko­ 'd l lografijom smatrajući ih delovima iste indo-evropske, ili arijev­ k e, tradicije. Uvideo je da se razni broj evi u Edi poklapaj u sa Ju­ f'" l l lla ili dobima sveta u indijskoj mitologiji, na primer broj Aj­ I i l lcrj ara, Odinovih čuvara. Na Ragnarok., Sudnji dan, po 800 Aj­ I l i lcrjara je dojahalo iz svake od 540 kapija Valhale kako bi se bo1 do sa Fenris-Volfom i Lokijem, bogom tame. Njihov broj je I 1 2000, broj godina u dobu Kali-Juga, poslednjem dobu čovečan­ ,.t va koje se završava uništenjem sveta. Broj 432000, uzgred, je bio 1 I I učni broj u okultnoj kosmologiji, gde Blavacke. Takve upadljive " l ič Ilosti su navele Rojtera da proučava drevnu astronomij u Sever­ I II' Evrope a 1 934 godine su njegova istraživanja dostigla vrhunac I I I l jegovom velikom delu Germanische Himmelskunde (Drevna )', nll1anska astronomij a). U Drevnoj germanskoj astronomiji, Rojter je pokazao fanta­ ,. t Ičnu erudiciju u rekonstruisanj u sazvežđa, navigacionih tehnika i , 1 , 1 ronomskih sistema drevne Severne Evrope. Pokazao je da je N ronornija uzirnana u obzir pri određivanj u položaja sela i navi­ )'" I cionih metoda Vikinga, čij a su dugačka epska putovanja preko t lantika opevana u mnogim sagarna . Rojter je ponovo otkrio '.k oro zaboravljena dela drevnog islandskog astronoma Odi Hel­ )'" I \O l1a ( Oddi Helgason), " Zvezde-Odija ", čija dela ni do danas ni­ prevedena ni na nemački ni n a engleski jezik. Provevši devet go­ d l l l a u izučavanju ovog magnum opusa, Rojter nije zapisivao ništa I I('I. obilnih dokaza kao što se vidi iz bibliografije, koj a sadrži pre'd l

68

Najdžel Peh ik

ko šest stotina jedinica. Takav tour de force, do te mere sređen i pedantan, predstavlj ao je za nacističke propagandiste božji dar. Sa ovakvim stvarnim dostupnim dokazima, ova knjiga je da­ vala " verodostojnost drugim granama nemačke praistorije i sazna­ nje da naši germanski preci nisu bili samo obrazovani , već takođe i vrlo vešti u bavljenju naukom" , pisao je J. Hogrebe povodom Rojterovog 60-og rođendana, 1 9 3 6 Rojterov uspeh u nacističkoj Nemačkoj ga je i upropastio, jer saradnik Nationalsozialistische Monatshefte-a (Nacional-socijalističkog mesečnika) bi teško mo­ gao biti ozbiljno shvaćen posle rata i njegov odličan rad je danas skoro zaboravljen. , Jedan od Rojterovih najvećih doprinosa našem znanju o pre­ hrišćanskoj nauci p redstavlja nj egova rekonstrukcija starih sak­ sonskih sazvežđa. Cinjenica da su postojala sazvežđa i njihovi na­ zivi dokazivala je da je poznavanj e astronomije u drevnoj Severnoj Evropi bilo mnogo naprednije nego što se ranije verovalo. Upore­ dan rad profesora Hermana Virta ( poznatog po proučavanju runa i svastike) pokazivao je da je topografski izgled čitavih zemalja bio astronomski određena. Norveška, Island i Farska ostrva, u najma­ nju ruku, su bili tako postavljeni da bi se horizont, posmatran sa nekog svetilišta, delio na osam delova. Virt je uočio da ovo ima ve­ ze sa starim paganskim kalendarom (koji danas još uvek koriste vračare i Odinisti), po kome se godina delila na osam a ne na dva­ naest delova. Virt je posetio Irsku, gde j e čuo da j e nekadašnji običaj ovde , da se oko centra svakog imanj a ili sela podignu kamene hum­ biO ke-međaši zvani Dagsmarken ili Eiktamarken. Na ovaj način bilo je moguće izuzetno precizno utvrditi položaj izlaska sunca. Virt je zabeležio da je običaj podizanja dagsmarken-a izumro tek sredi­ nom devetnaestog veka. Nacisti su ovu podelu prostora i vremena na osam delova shv�tali k � o dokaze koji potvrđuju postojanje nekad koherentnog naucnog SIstema u drevnim nordij skim vremenima. Kada se ovo povezalo sa dokazima Stounhendža, Tojtovim svetim linijama i Haj nšovom svetom geografijom, pojavila se dotad neslućena civi­ lizacija. Jedna nacistička publikacija zadivljujuće sažima ovo radono ponovno otkriće. Slika iz d evetnaestog veka, koja' prikazuje ,�

N/

\/

UĆENA PROŠLOST - SVETA GEOGRAFIJA

69

1 1. 1 1 1 :1 germanskog plemena u dronjavoj koži kako stoji pred oho­ I 1 1 1 1 R.imlj aninom u togi, precrtana je i ispod se nalazi natpis: Po1 ', 1 I'�na slika. Idej u da su Nemci bili necivilizovani divljaci, bilo je 1 1 1 1l,lšnjenje, sada je potpuno opovrglo savremeno istraživanje. Rim \'1 I l ije mogao da se shvata kao jedini koren evropske civilizacije; , l i h su m orale da se uzmu u obzir i drevne veštine i mudrost tev­ I I I I Iske rase. Astronomska dostignuća zahtevaju staloženu, sređenu I l i l l u ru, dosta drugačiju od ranije propagirane slike plemena koja '.1 ' -.[ :1 l no s ukobljavaju. "Moramo da se odučimo od svog verovanja t I , 1 j e Rimska crkva pod franačkim carem Karlom donela civilizaci­ I I I varvarskim plemenima Nemačke", pisao je Toj t. " Stara slika naših predaka; primitivni i nerazumljivi običaji, , \ 1I,l jave, prkosne i divlje osobe, otrcana, oskudna odeća od loše 1 1 \I :l v ljene kože ... (je zamenjena) poznatim, ozbiljnim ponašanjem, I II' j;,1ji vim izgledom ljudi na svečanosti, u elegantnim, dobro na­ I r : l v ljenim odelima, uklj učuj ući dobro skrojen donj i veš, tkanine l id v une i kudelje Raskošne bunde, bogat nakit od zlata, srebra, :,. I I i hara i bronze. Zivahno, izražajno, melodično pevanje preko ko­ l i ') ', do nas dolaze naše naj bolje i najpoznatije narodne pesme, u j l l ,lt nji tehnički usavršenih, milozvučnih instrumenata. " Posmatrana u vezi s a ezoteričnom okultnom istorijom Arije­ \ ,I ' : 1 i Atlantide, ova novo-pronađena tevtonska civilizacija, neslu­ ( ( ' i l : l prošlost, bilo je upravo ono što su nacisti želeli. Za razliku od vel i k ih civilizacija Egipta, Grčke i Rima, ova civilizacija nije osta­ v i l : \ nijedno veličanstvepo delo u kamenu, jer je većina germanskih 1 1(-1:1 rađena u drvetu. Cak je i stvoren novi naziv, novo doba, koj i I I I opisivao ovu eru kulture i nauke - Drveno doba. Velika drvena " L I nja drevnih vremena, kao što je paganski hram u Upsali, Šved­ '!- ( l j , i Stare crkve u Norveškoj bila s u samo bleda senka istinski 1 l ! ' J'oj skih građevina drevnijih vremena, arhitekture koj a je inspiri­ ',,1 1. 1 klasična zdanja Grčke i Rima. Nacistička Nemačka , tvrdili su , I '" ! l Iski j e naslednik ovog Drvenog doba, država koja će ponovo I I I I veti drevne tevtonske nauke i ponovo uzdići nemački narod na I l J q�ov nekadašnji nadmoćni položaj . l'

I

Š E S T O P O G L AVLJ E

Merlinova skrivena moć

eomantija, ili Feng-SI1Ui, u Jll verzalno se koristila u Kini do godine, kada je komu n istička revolucija u velikoj meri suzbi1 . 1 ovu veštinu. Feng-Shui, što bukvalno znači vetar i voda, je nau­ k , 1 koja određuje povoljna mesta za groblj a i kuće, za uređivanje )',I;l dova i celog predela, s ciljem da izrazi i preinači nj ima svoj stve1 1 (' tajne energije. Geomantija i dalje cveta u Hong-Kongu i Singa­ ! l I l rU , gde se čak i najsavremenija zdanja projektuj u uz pomoć sa­ \' ( ' 1 <1 geomanta. Prema Feng-Shui-ju, svako mesto na zemlji ima IH )sebne odlike koje modifikuju lokalne uticaj e tajnih snaga priro­ d l ' . Oblici brda i pravci vodenih tokova su najvažnije odlike, ali i ( )hl ici i razme re zgrada, pravci puteva i granica takođe imaju od­ nlcno dejstvo. Priroda ovih tajnih sila se menj a iz sata u sat sa 1 I 1L'lljanjem uticaja planeta, tako da, pri izračunavanj u naj boljeg I I ll'sta za zgradu, geomant mora uzeti u obzir astrološke aspekte v I dene sa tog mesta. Loš položaj, pak, ne znači potpunu propast, jer je moguće p( )d izati nasipe, kopati jarkove, graditi pagode ili postavljati ogle­ d , t 1 a na određenim mestima kako bi se promenila okolina i ublaži­ LI loša Feng-Shui. Na međusobno delovanje zemaljskih struja, ko­ ) \ ' ,imbolizuje pet elemenata: zemlja, vatra, voda, drvo i metal; i na I I \' c suprotnosti, yin i yang, može se uticati ovim putem, dajući ta1 949

I

72

ko geomantu moć nad njegovom sredinom. Feng-Shui može obez­ bed iti harmoničan život, plodne njive i političku kontrolu. Ovo po­ slednje je ono što fascinira lj ude od drevnih vremena sve do danas. Postoje dokazi da se Feng-Shui koristila u Kini još pre 3000 godina. Geomanti su tačno određivali mesta za vladine rezidencije .i carske palate. Kada bi vladini službenici stigli u neki grad, kori­ stili bi geomantski kompas, neophodan instrument koji su svi ki­ neski geomanti posedovali, kako bi procenili mesto pre početka iz­ gradnje. Takvi običaji su zabeleženi u nekoliko drevnih kineskih tekstova. Tokom sledećih vekova, ova nauka je usavršena do naj­ višeg stepena preciznosti i postala je isključivo vlasništvo jedne škole posvećenih, koji su, kao njihove kolege vekovima kasnije, etrurski proroci ili evropski masoni, ljubomorno čuvali svoje veli­ ke taj ne od masa. Evropljani su prvi put čuli za Feng-Shui u sedamnaestom ve­ ku kada je u Kinu poslata j edna jezuitska misija. Za misionare su posebno birani obrazovani ljudi čije je poznavanje matematike i astronomije trebalo da napravi povoljan utisak na kineskog cara. Pošto su dobili njegovu naklonost, pokušali su da se reš e poznava­ ' laca Feng-Shui-a i zadrže njene tajne za sebe. Čak su ubedili Cara da bi bilo dobro uništiti sve geomantske knjige, čime je počelo sta­ vljanje van zakona ove poštovane nauke. Nije bilo teško shvatiti razlog koji je ležao iza ovog poteza. Ubeđeni u moć Feng-Shui-ja, jezuiti, koji su sada posedovali znanje geomantije, želeli su da is­ korene upotrebu ove nauke kako bi jedini vladali njenom moći. Nije prošlo mnogo vremena od povratka jezuitskih misiona­ ra u Evropu pre nego što su spoljni principi Feng-shui-ja počeli da se primenjuju na planiranje parkova. Zvanični vrtovi Versaja, ko­ je je Le Notr (Le Notre) zasadio u pravim linijama, izmenjeni su u svetlu kineske 'estetike' i pravolinijska formalnost je nestala. Ot­ prilike u ovo vreme su takođe i jezuitski eksperimenti u svim obla­ stima doveli do pronalazaka u oblasti magnetizma Franca Antona Mesmera ( Franz Anton Mesmer) . Njegovo proučavanje tajnih energija je posredno dovelo do otkrića u oblasti geomantije. Međutim, pre nego što je ovo moglo da se dogodi, principi Feng-Shui-ja su morali biti stavljeni u kontekst koj i je Zapad mo­ gao , da razume. Pravo vreme ove nauke je nastalo tek početkom

A I I I\ I I N O VA SKRIVENA MOĆ I I I I )g

73

veka . Između 1 906 i 1 9 09 godine, nemački putnik i istraži­ \ . l l po imenu Ernst Beršman (Ernst Boerschmann) je prokrstario I III I I fotografišući živopisna mesta. Za razliku od mnogih putni1 .1 , pak, Beršman se izuzetno zanimao za razloge zbog kojih se ' ) ', 1 , I ci e koje vidi nalaze upravo na tim mestima. U svojoj knjizi Ži­ ( J 1 )lsna Kina, koja je izašla i na engleskom i na nemačkom, opisao I I p ri nCIpe Feng-Shui-ja i ono šta je stajalo iza njih. Karl Hausho1 ,' " Hitlerov poverenik i vodeći geopolitičar, takođe se susreo sa It il'j:1ma Feng-Shui-ja. Pošto se, prema okultnom učenju, indo-ger1II.IIlska rasa zadržala u oblasti Gobi, bilo je razumno pretpostavi­ I l i:l su principi geomantije takođe bili ind o-germanskog ili arijev­ I og porekla. Otkrića Tojta, Hajnša i Rojtera su pojačavali ovu j Il l't postavku. Određene planine širom sveta smatraju se prebivalištem bo­ ) o v a . Primeri su mnogobrojni i rasprostranjeni: Drevni Grci su I I l : 1 i i svoj Olimp; Hindusi Meru i Kajias, tibetanski budisti Kang­ I l' l ldzeng, severno-američki domoroci Bear Bat, Šastu i Tvin Piks .1 1 1 Fransiska; drevni Britanci su imali Snoudon i Glestonberi Tor II jvvreji Sinaj i Horeb. Jozef Hajnš je uočio da su takva " sveta br­ d.l " početne tačke ley linija a Pol Devero (Paul Devereux) je usko­ I ( I primenio njegove ideje na Britanij u. Sveta brda u Peruu su re­ d! >Vllo povezana svetim linij ama i svetilištima, i sva predanja spo11 1 1 1 1 1 u posebne svete moći planina. Okultisti su više od jednog veka tvrdili da ove posebne svete pl.l l l i n� u s�va �nosti pred stavljaju centre energije, koji sakuplj aju , I ( )sllllcke sr1e IZ vasIOne l, usmeravaju ih u "vene zemlje", mrežu l l lngija sačinjenu od ley linija. Posmatranje svetih planina osnažu­ j " ovu tvrdnju. U određena doba godine, kada je ova energija naj ­ : 1 , IJ a ovakvim mestima se često vidi čudna svetlost i druge po­ o i v c . Sasta, jedan od svetih vrhova severno-američkih domorodaI . 1 , je jedno takvo mesto; tu su zapaženi mnogi neobjašnjivi blje­ l ovi svetlosti. Ovi bljeskovi, koje su prvi zabeležili kopači zlata I I Ikom velike kaliforn.ijske zlatne groznice 1 8 49 godine, viđeni su d,l I l ju, za vedrog vremena, kada nije bilo nikakvih munja. Danas ( ' k ol i ma koja se nalaze u blizini ovog vrha kvari sistem za palje­ IIII' hez ikakvog očiglednog razloga. Ovo je klasična manifestacija 1'l Ingije, koja je uočena u vezi sa pojavom NLO-a, Stounhendžom ,J

74

i zagonetnim 'predajnikom' koji je Hitler postavio na vrhu Broken u Nemačkoj . Kada je ogroman požar zahvatio većinu te oblasti 1 9 3 1 godine, Šasta je iznenada obavijena tajanstvenom maglom. Vatra nije mogla da zahvati vrh p lanine koji je magla štitila. Jo· mnogo godina se ocrtavala savršena krivulja koja je obeležavala dokle je vatra stigla. Već nekoliko godina je primećeno da se na određenim karak­ terističnim mestima p oj avljuju različite, naizgled nepovezane poja­ ve, kao 'magla' na Sasti. Bile te pojave Neindentifikovani Leteći Objekti, duhovi, loptaste munje, poltergejst aktivnosti, ili priče O svetim čudima i izlečenjima, izgleda da sve one pripadaju mreži pravih linija i zemalj ske geometrije koj a jedino može biti izraz svetske matrice energije. Ove pojave, koje su u prošlosti shvatane kao anđeli, demoni, vile, varljive svetlosti i slično, predstavljaj u manifestacij u energijske mreže koja se nalazi u međusobnom de stvu sa lj udskim umom, kako svesnim tako i nesvesnim. Nesvestan um može da izazove poltergej st aktivnost ili nekontrolisana privi4 đanja. Međutim, kada svestan um, ili j oš bolje, istrenirana volj uzajamno deluje sa ovim energijskim poljem, onda može doći klasičnih pojava, koje se tradicionalno dovode u vezu sa i vračevima . Oblici u koj ima ova energijska kontrola može da pojavi zavise potpuno od motiva podstrekača. U svojim knjigama Čudna bića iz prostora i vremena i N nečista planeta, istraživač misterija Džon Kil (John Keel ) obrađu ono što on naziva 'jezgranim pojavama'. Do ovih poj ava kada određeni 'magnetski' uslovi preovladaju u 'prozorskim' o stima. To jest, poj ave kao što su vatrene lopte ili duhovi mogu stati samo na određenim mestima kada su ispunjeni određeni sebni uslovi. Na ovim mestima u određeno vreme, ove poj ave ul ze u naš plan percepcije iz drugog vremenskog/prostornog nuuma. Prema drevnom okultnom učenju, svesna volja maga že da obezbedi prave uslove za materijalizaCiju ovih pojava u šem 'svetu'. Pošto ova 'pomaljanja' mogu biti prizvana j ućim sredstvima, magičar treba samo da nađe pravilno mesto ko bi izveo prizivanje. Odatle obožavanje svetih mesta, tra nalnih svetilišta koj a ili proriču geomanti, ili su pokrenuta tičnim događajima ili obelodanjena 'otkrovenjem' natprirod

'- "' Ll' \.. (U I IL Q ,

Al/

/\ 1

INOVA SKRIVENA MOĆ

75

Kroz celu istoriju nailazimo na poj avu prisvaj anja svetiliNova religija koja stiže u neku zemlju zbacuj e staru veru i pre1 1/ 1 1 1 1 3 nj ene hramove. Malo toga se menja. Možda se na starim I I I \ ' � I ima postavljaju nove zgrade ili novi simboli, ali sama mesta l I'd , l j U , ostaju 'prozorske' oblasti koje koristi samo nova religij a. Kao tačke pristupa zemlj inoj energij skoj mreži, ovi centri su 1 \ 1 1 1 l j ubomorno čuvani. Svete zgrade su bile posebno projektova­ III' k a ko bl usmerile i povećale ove energije za isklj učivu upotrebu vl'�l cnstva koje ih je posedovalo, jer posedovati ova mesta znači­ Ii i l l ' i mati kontrolu nad 'parapsihičkim telom' cele zemlje. U d rev1 1 . 1 v remena, sveti topografski izgled zemlje je smatran osnovnom 1 ' 1 1' 1 postavkom za plodnost nj iva, stada i ljudstva, tako da je vla­ ". I l l j C nekom državom zavisilo od kontrole nad geomantijom te ze­ I I i I j e U starom srednjevekovnom romanu Objašnjenje, nailazimo 1 1 . 1 priču naslovljenu Uništenje Zemlje Logra. Pisac kaže da su ne­ l " d a živele kod izvesnog puis-a (svetog izvora ili brežuljka) devoj­ I l ' k oje su osvežavale hranom ili pićem umorne putnike i lovce. ( )vek bi samo trebalo da ode do jednog od puis-a i izrazi svoju 1 I ' I I l I i one bi mu donele hranu u zdeli. Jednog dana, kralj po ime­ I I I I !\ mangons je silovao jednu od tih devojaka i ukrao njenu zde­ I I I , i>uis je istog trenutka presušio i sve njive su postale jalove. Vi­ I I ' / o vi kralja Artura su na sebe preuzeli dužnost da ponovo prona­ I h l o v e puis-e i da štite njihove devojke-čuvare. Molili su se bogu d,l ponovo stvori puis-e i tako ponovo oplodi zemlju, ali bez koril i , Zemlja je ostala jalova, ništa nije raslo i ništa nije uspevalo, jer ll' postoj ao samo jedan način da se puis-i ponovo stvore a to je da l ' I l a đe Sveti Gral - kamen koji je mogao da usmeri božanstvene I I I( ' ('gije na već uništen sistem. Ovi pu is-i su bili isto što i klj učna mesta u sistemu fey linij a l l i l l' se pružaju preko zemljine površine. Ako su te linije nosioci 1 I / I I i h energija, kažu rašij ari, onda se uništeni sistem može vratiti \I / I vot jedino vraćanjem energije tog sistema pomoću svetog ka1 I I I ' I l a postavlj enog na lokalnom svetom brdu. U skladu sa astroloI I I l l ciklusima neba, ovo se moglo izvesti samo u jedno određeno 1 1 ' l l lC, i sve legende o Gralu mu daju atribute skrivenog blaga ko­ li' ( pojavljuje samo u određenim intervalima. Gral će ponovo ne­ I . l I i 3ko se ne prepozna i ne reaktivira u .to vreme. Takođe, ako I II I I · l v a .

IoI.

.

'

76

oni koji ne razumeju nađu kamen i pokušaj u da ga upotrebe, on će ih uništiti. Na primer, kad je Lanselot , koji nije bio dostojan vi­ tez, video Gral, oborio ga je nalet vrućeg vetra i izgubio je vid, sluh i moć govora. Ostao je u nesvesti dvadeset i četiri dana i noći, ne mogavši da se pomeri, pre nego što je najzad ozdravio. Očigledn o se nalazio na meti naleta energije. Postoje mnogi savremeni prime­ ri ljudi koj i dotaknu uspravljen e stene i budu oboreni od strane ne­ poznatih energija. Sve drevne legende u vezi sa geomants kim mestima ukazuj u na dejstvo ove tajne energije, Vril-a Bulvera Litona. Kontinentalne verzije legendi o Arturu prikazuju čarobnjak a Merlina kao onoga koji rukovodi ovim silama. U Livre d'Arthur, Merlin svojom ma­ gij skom tehnologi jom čini nekoliko čudnih stvari. U moru stvara rotirajuće ostrvo od metala koje na mestu drži magnet. Kada sustane ljudska snaga, on prenosi kamene gromade Stounhendža iz Irske' "ne silom već Merlinov om veštinom " . On štiti gra dvoma metalnim zmajevima i izvodi mnoge druge čarolije. Ovde vidimo maga veštog u vrsti magnetske tehnolog ije ja je sada većim delom izgubljen a. Ova tehnolog ija je shvatana manipulis anj e duhom. Kada je Merlin preme šta o kamene groma de u Stounhen dž, prema istoričaru Džefriju od Monma (Geoffrey of Monrnout h), "Postavio ih je oko grobova i time kazao da duh može učiniti više od snage." Duh je naravno bio taj na energija Vril, usmerena drevnom naukom geomantij om. ni dokazi za ovo nalaze se u drugom Merlinov om podvigu: on stavlja zaštitu od bakra oko svog rodnog grada Karrnarte na. legenda je doskora delovala nerazuml jivom. Zidovi od bakra! đutim, nedavna radiestezij ska istraživan ja su pokazala da se ta od bakra zaista može postaviti oko nečega. U svojoj iz noj knjizi Kameni obelisci, izdatoj 1 978 godine, Tom Grejvs (To Graves) je pokazao kako linije zemalj ske energije zaobilaze mesto, zahvalj ujući, na primer, kamenom krugu oko njega. su na neki način 'zarobljene' kada stignu do kamenja i stvara se sta 'štitnog prstena', koji izoluje one unutar kruga od tih energija Danas savremen i rašljari i geo-akupu nkturisti znaju da do istog efekta dolazi kada se na mestima gde se nalaze energijske li n ije u zemlju zabadaju bakarni klinovi ili žice. Ukoliko se b

'-/\.'U<1 L ­

A I I IU INOVA SKRIVENA MOĆ

77

1 l ! l l ( l v i i li žice zabodu oko nekog predmeta ili mesta, onda su ovi 1 1 I 1 ,\ l l l l eti ili mesta izolovani. Merlinovi ' bakreni bedemi" su najve­ I I I I . l l l l i j e bili upravo to; izolovali su njegovo rodno mesto Karmar­

II I I od spolj ašnjih energijskih uticaja od spoljašnjeg parapsihičkog I I I l u d a . Njegovo okruglo magnetsko ostrvo deluje zastrašujuće 1 11 1 1 0 letećem tanj iru. LJ većini legendi o Arturu, potragu za Svetim Gralom podsti­ I I I p red lozi Merlina, stručnjaka za zemaljske energije, koji želi da j l l l l l l ;l de izvor i modu lator ovih energija. U najpoznatijoj legendi o I o I . i l u n a evropskom kontinentu, Parsifalu Volfganga fon Ešenba­ h .l ( Wolfgang von Eschenbach), Gral je zaista kamen. U ovoj le1 1' l l t i i Gral je nazvan kamenom "koji je od najčistije vrste. Ako ga ll" poznaješ, ovde će ti biti imenovan. Zove se lapsit electris. " Kjot l )'( )t), od kog je Volfram fon Ešenbah čuo priču o Gralu, govorio /1 t i : l je kamen Gral našao Flegetanis, paganski naučnik koj i je o 1 I / I ' I I l U pročitao u zvezdama. Veruje se da je Flegetanis bio irački I I I I l ič;:rr Tabit Ben Korah, koji je živeo u Bagdadu od 826 do 9 0 1 I l id i l l e nove ere. Ben Korah je bio alhemičar koj i je preveo na 1 1 . 1 pski mnoge drevne grčke alhemij ske tekstove. Kjot je bio Pro­ II I I \a l ac. Provansa je bila uporište katara i nekoliko drugih j ere­ I i l " i il sekti i Kjot je saznao za Flegetanisa/Ben Koraha iz drevnih \ 1 . 1 pskih dokumenata koje je našao u Toledu, koji je tada bio pod \ I , l pskom vlašću. Veza između kamena i a lhemij e je veoma jaka. Ostanes, j e­ . 1 " 1 1 od prvih alhemičara, pisao je o 'kamenu koji ima dušu'. Ovaj 'I , l i nen sa dušom' ili 'električni kamen' poznat kao Gral je identi­ ,I l l sa eliksirom ili Filozofskim kamenom alhemičara. Možda je to 1 1 1 1 . 1 neka vrsta transformatora energije koji bi, ukoliko je posta1 / 1 ' 1 1 na pravilnom geomantskom mestu i aktiviran pravilnom pa­ I p�ihičkom atmosferom, emitovao energije koje su mogle da čistB I ln l'. Veza sa bagdadskim mistikom postaje dvostruko zanimlj ivi­ ld , I k o napomenemo da je Bagdad mesto na kome su pronađene dl ('vne električne baterije. Možda su se delići drevne nauke o 'elek1 1 1\ I l om kamenu' zadržali u Bagdadu dok je Kjot pisao o Gralu. I l ' l l l plari, koji' su, kako neki veruju, posedovali Sveti Gral, bili su I If ' I sumnje posvećeni u ove stvari. Njihov gradić u Hertfordšajru l' I danas zove Baldok, evropsko ime za Bagdad. I

\

78

Volfram podvlači neutralnu prirodu ove energije u pesnički izrazima. Kamen Gral je trebalo da štite oni anđeli koji su oS,t a neopredeljeni u prepirci između boga i satane. Ta grupa anđela ponekad poznata po imenu Sumnjičavi. Volfram je napisao:

Oni k oji nisu stali ni na jednu stranu U bici Lucifera i Svete Trojice Ti anđeli, plemeniti i dostojni, Koji su bili prisiljeni da siđu na zemlju Ovom istom kamenu. U svoj oj knjizi Wolfram und der Gral (Volfram i Gral), '

toj u Bernu 1 93 9 godine, S. Zinger (Singer)je pokazao da je neutralnost bila doktrina katara. Ona se ponovo pojavila u koj misli devetnaestog veka, u Ničeovoj knj izi Sa one strane do i zla, u učenj u Kajzerlingove Škole mudrosti i nacističkom nju. Kao i električna energija, magija ili nuklearna fisija, energije se mogu koristiti u dobre ili loše svrhe. Zemaljske je - Vril - kojima vlada kamen Gral, su takođe neutralne. na tog kamena čini Vril blagotvornim ili zloćudnim. Veza kamena Gral i zemaljskih energija se dalje vidi kroz j ave povezane sa kamenom. U Queste de Saint Graal (T Svetog Grala), Gral se pojavljuje pred Kraljem Arturom i nj vitezovima kod Vitsantajda: " Čuo se udar groma, propraćen b stavim zrakom svetlosti. " Ovo preobražavanj e zemalj skih e u zvuk i svetlost viđeno je na mestu mnogih geomantskih sp nika. 'Hladna svetlost' ili 'hladna vatra', vrsta magnetskog sjaja, uvek dovodila u vezu sa drevnim magijskim tehnologijama. J staro nemačko suj everje kaže da blago izbija na površinu tek svakih 700 godina, kada obznani svoje prisustvo malim pia plamičcima - takozvanom 'vatrom blaga' . Zraci svetlosti ili koja izbija iz predmeta ima široku i poštovanja dostojnu tr Blez de Vižener (Blaise de Vigenere, 1 523-1 5 6 9 ) , alhemičar koji bio pod uticajem Kabale, opisivao je "stablo drveta smrti koje isijavalo crveni zrak smrti" . Godine 1 9 79 istraživač misterija mlje, Pol Devero je fotografisao zrak infra-crvene energije koji v

1 1 1' I I N( ) VA SKRIVENA MOĆ

I I" II K ra lj eve stene kod Roulingrajt I \ 1 /', , 1 od megalita u Oksfordšajru.

79

Stounza, drevnog kamenog

Tra d icionalna moć Filozofskog kamena je bila moć preobra­ l 1 1enjanja jednog stanj a stvari u drugo. Najpoznatiji primer t Jl', ,1 IC menjanje metala nižih vrednosti u zlato. Koristeći savre­ \ ' I I I rečnik, takav kamen bi mogao da stvori polj e sile koja bi mo­ d , 1 tt pravlja materijom i energijom, pretvarajući jedan element " " I g i . Svaki predmet koji poseduje ove moći bi takođe mogao da I I V,I 1';1 jednu vrstu energije u drugu, magnetizam u svetlost, zvuk I I l ' k I ričnu energiju, itd. Cilj drevnih alhemičara bio je da steknu l J ka men, jer bi onaj koj i ga poseduje takođe doživeo i duhov­ p rosvetljenje. Energije koje kamen zrači bi delovale na alhemi1 , 1 I postavile ga u jedinstven položaj u odnosu na vreme, prostor " 1 , l l n i j u . On bi onda mogao da prodre dalje od ovih osnovnih re1 ' 1 1 1" i, dostigavši 'veliko delo'. Posedovanje ovakvog kamena mo­ " h i l a zastrašujuća odgovornost, jer je on davao moć stvaranj a 1 1 I 1 I � t a vanj a . Zato bi pristup kamenu trebalo dozvoliti samo naj­ ' l'iI ( )j n ij ima, bio to najplemenitiji vitez ili najprosvetljeniji alhemi­ M oći koje je on davao za kontrolisanje Zemljinog tajnog ener­ " , I ( )g tela putem sistema ley linija omogućavale su skoro bezgra­ I li I I I I mogućnost da se porobi svet, ukoliko bi neko zao pronikao II I I /l'govu tajnu, tako da su ove ideje vekovima čuvali posvećeni i I ' i d , l vali ih samo onima koji ih neće otkriti. Ove tajne su procu­ , \to l o k om Renesanse i konačno su odate onima koji su mogli da , 1 .1 1 ( ' za njih u devetnaestom veku. Bilo je samo pitanje vremena , d " će biti primenjene u zle svrhe. .Jedan veliki posvećenik, Leonardo da Vinči, je smatrao da je " l l l . i l j ska kugla živo telo ispresecano uzduž i popreko kružnim ka1 \ " 1 1 1 1 1 . U Rukopisu Lester, on spominje oseku i tok unutrašnjih . 1\ l l lO v a sveta i njihov uticaj na ljudsko telo - bila je to zapadna I l i j a Feng-Shui-ja i akupunkture. Prema zagonetnom dokumen­ I II 1/ Pariske nacionalne biblioteke, da Vinči je bio Veliki majstor I ! Il l s k og manastira, okultne grupe povezane sa templarima i ka­ I I i ·, k o m jeresi. Posvećenica dvadesetog veka, Dajon Forčn ( Dion I I I I I Ilne), autor okultnih romana i osnivač Bratstva unutrašnjeg " I l a , pisala je da se drevni hramovi kao Ejvberi ponašaj u kao I I I I I ri energije. Izvođenje pravilnih obreda u određeno vreme moII

I

tl,

;

80

že, kako je tvrdila Forčn, da emituje moć koja čini ono što žele njc­ ni pošiljaoci. Takav je princip okultne kontrole. Dajon Forčn je ove ideje primila od reda Zlatne zore, kojem se pridružila pred kraj njegovog postoj anj a. Red je gajio veze s mnogim nemačkim okultistima, pošto ga je osnovao 1 8 8 6 godin Dr. Vin Vestkot (Wynn Westcott), koji je tada bio istražni sudija severoistočni London. On je naišao na neke tajne šifrovane ru pise na polici,antikvarnice. Kada su ovi rukopisi dešifrovani, isp stavilo se da predstavljaju osnovu sistema obredne magije koji drži adresu veze: Gđice Ane Šprengler (Anna Sprengler) iz Ni nberga. Red iluminata se javno ponovo pojavio u Nemačkoj 1 8 godine i gospođica Šprengler j e verovatno bila član ove grupe. pisuj ući se sa nemački m okultistima, njihove engleske kolege dobile detaljna uputstva i dozvolu da osnuju Društvo rozenkroj ra u Engleskoj - Hermetični red zlatne zore. Obred inicijacije Hermetičnog reda je sadržao sledeću postupka: Kandidat koji moli za svetlost dovodi se do oltara i siljava da se zavetuje na tajnost pod pretnjom izbacivanja i smrti oduzetosti od strane neprijateljske struje volje. (Autorov kurziv Ovo pokazuje da je red imao na raspolaganju, ili verovao da i sposobnosti da oslobodi moći koje uništavaju nervne sisteme gih ljudi. Ovo znanje je preneto iz nemačkog okultizrna. Dela jon Forčn o magijskom aktiviranju zemaljskih energija pokazuje je ovu veštinu izučavao Red zlatne zore. Strahotan pravac telj skih struj a volje kroz sistem ley linija je užasavajuća mo Drevni spisi spominju Druis Lanach, Vril ili 'Grom Druida' koji bio usmeren protiv jeretika i koji ih je bukvalno svodio na lu gomilu pepela. Paralele sa još neobjašnjenom pojavom nog ljudskog sagorevanja su vrlo bliske. Pretpostavljano je da " spontano sagorevanje može izazvati u određenim ' oblastima povezanim sa zemaljskim sistemom energije. Možda davnašnji posvećenici znali kako da usmere ovu silu ili da liše bu normalnog psihičko-fizičkog odbrambenog sistema protiv nje. Godine 1 8 95, A.P. Sinet, vodeći član londonskih teozofa napisao: " Postoje velike eterične struje koje se stalno prelivaju ko površine zemlje od jednog pola do drugog u količini koja nji hovu moć neodoljivom kao nadolazeća plima; a postoje i

lt I

l i N O VA SKRIVENA

MOĆ

81

I, d l v;l ij uj ući kojima se ova čudesna sila može bezbedn o koristi­ 1 . 1 " ( bi nevešti pokušaji da se ona kontroliš e bili propraće ni 1 I / . I 'd l ( ) J l l opasnošć u. " Nemačk o Društvo Vril je bilo osnovan o sa j 1 0 0 / 1 I O J ll namerom da kontroli še ovu univerza lnu energiju , i četr­ I , ' 1' 1 godina posle Sineta, Hajnrih Himler je započeo program tra1 1 1 , 1 I l ;lčina da se ovlada Vrilom . M etodi na koje Sinet aludira su bili rezervisa ni samo za po("I le, jer je kontrola nad 'eteričnim strujama ' mogla biti pove1 1 0 1 ,a 111 0 onima koji imaju dobre namere. Crkva je jedno takvo l o , K ontrola nad ovim silama se pokazuj e u skici svešteni ka Hju I I ) l a (Hugh Benson) 'U manasti rskoj kapeli' napisano j 1 920i k l lson prikazuj e opštenje između duše kaluđeri ce i Svete tajne I I I v rste magnets ke sile koja šalje emanaci ju po celom svetu, izaj . I j l l ć i čudne posledic e u ime dobra. " Ova crna prilika ( kaluđeri ­ ) k Icčaše u centru stvarnos ti i sile " , pisao je otac Benson, " kon­ I I t ić i pokretim a svoje volje i usana duhovne sudbine večnosti . I I V l " mirne kapele strujaše linije duhovne moći koje su se gubile d , d j i ni, zbunjujući svojom obilnošć u i užasavaj ući silovitoš ću t l i t ' skrivene vatre. Duše se prenuše i obnoviš e sukob dok ova ja­ I ·. d : l posezaše za njima. Duše, čak i u trenutku napuštan ja tela, I I I I I l se protiv smrti i za duhovni život, padaše dahćući , spašene, I I I'" I l oge Spasitelj a na drugoj strani smrti." A ko dobrona merna volja kaluđerice može imati takve posle­ I " " o nda moći zla oslobođe ne na ovaj način mogu izazvati pu1 1 1'" " I i ) je samo druga strana medalje . \

II

I

)

1 '(

(

I

I

� "

I

I I I " t:lW \1A TAJNA NAUKA

82

lt � f ;t lit J>' 7if ?<-

1. Irminsul, simbol drevnog ne­

mačkog paganstva. Ovaj 'stub sveta' je stajao u Teutoburškoj šumi dok ga nije srušio Karlo Veliki 772 godine naše ere. Na­ cisti su planirali da podignu nje­ govu repliku kod Eksternštajna.

2. Ditrih Ekart, Hitlerov

okultni mentor.

EB t ffi t � I � +�+ --���� � +- EB � +-- � � � 4. Razvoj svastike: 1 . Hallristningar, drevni Skandinavski

zapisi na steni. 2. Prema Rudolfu Kohu. 3. Prema Her­ manu Vinu. 4. Prema Džejmsu Čurčvordu.

3 . Drevni kamen sa runa­

ma. Ovakvi pre-hri­ šćanski spomenici su predstavlj ali inspiraci­ ju za nemačke okultne nacionaliste.

5. Prozor i oltar u sacellum-u Eksterštajna.

83

I I I I I I': R O VA TAJNA NAUKA

84

85

lOCKYER

H E I N SC H

\

-fO,S'

o r t u. n 9 &.l m

--

N-

-

�

�;S.: s�J. ..... " Il'L

oo ..

I. M apa pravih linija Stounhendža Ser Normana Lokjera.

M apa 'položaja prema stranama sveta Stounhendža' Jozefa Hajnša.

lj

J .ry

linije i položaji prema stranama sveta u oblasti Stounhendža J ozefa Hajnša. STON E HENGE REGION

� Fitt�lon +

/

/

���rr

a....rley

Scratehbury

..

Hill +G.af1t Hill "

\ � 10. 5� \ @oorlOfl

�II /

Cod1'ord Ci,c'e

...

-+-,Monkton ,D rill

\

\

/

/ /250

'

"

Ca"'}�

Gro.elr

" �9.5° ,,

�kam +. '., II Illi " vo·

/ /

" 49.5° "

60....-+-.

..... "'"

2

641 '.'/---; '+.-: �h.ft�,

lli! iYl."

6 . Svastika kamen, koji su pronašli istraživači Anenerbea

u Španij i, štampan u nacističkoj publikacij i.

/

"

WiItO�

\ \ 1 0 ·50, l \

"

" 49.50 "

'+ Porton

-+-

�kbridge

Ashmore

Ring

Micselfore

'/ /,(9.5 0 " '-+-____

"0f' +�1mel III "'." Mavna

t

.....

"

/

\ L. ..... Sal . 'Ibur), c••tle <>=-:----- \ Ditches l ChiMlbu
/ '� / 0 .,/-=:::::::2.. \

/

//

,/

// ,/

Stonehenge

+ Martin

1 Pnthistoric viMage 2 00nhNd St Andrew 3 EbbHbotne Wilke

1 1 1 l 1 ' .H O VA TAJNA NA UKA

86

87

ODRY C I RClES D = 31 ·5",

I I I I I I I I

42 m

L______ _____ _

1 6 \"

9 9 ...

10. Sveta geometrija kamenih krugova kod Odri u Čehoslova čkoj,

Jozefa Hajnša.

JIlII �f"h lftu.n "'It. JIIl.(rll4l'u, I(r. "adttt'd.tl iIIINI ...._ h4 �iI"r Ort....nJj� ...rc- Jltltr. 1i6uI....... •..;.,.

,,& .....:.no "Ita __-nl .. 'ct n.". Icr Ai..... ... , lWIIIt ..nruua ,,"It... �. MIrI ' I. lto!� � r, J-� "'- tl�.

'''•

l �. fc� � h.:-.

.....

� ...� 11. ...... ..., .. � 3....,." Rt �'"

h Jli"I .""C ....,. ro,a.4cIl . ac.. .. ,,�

..

&.WI ...

.. ... 1M... ,� �

.. k \:Cn Ji'" j .., 114-....,. ... �� Id .&u Jelliru rr_., .. �'".. .."�. �\no "'" �n JDiaOI ... t�1 IIH _"

.

11.

Drevni paganski hram kod Upsale, Švedska. Nacistički geo­ manti su veroval i da su ovakva zdanja izgrađena na mestima gde su se koncentrisale zemaljske energije.

12 . Nemački geomantski istraživač Zigfrid Ziher je ponovo otkrio ovu gravuru travnatog lavirinta na ledini drevnog grada Troje kod Štoipa, Pomeranije (sada Slupsk, Poljska), koja podseća na podne lavirinte benediktin­ skih katedrala. 1 3 . Himlerova naređenje svim SS vo­

đama da poštuju božićne vatre.

88

1 / 1 1 / / /W VA TAJNA NA UKA

89

1 6 . Gerlahova mapa sistema ley linija u Češkoj sa datumima osni­

vanja manastira.

1 7. Rekonstrukcija saksonskih konstelacija Ota Zigfrida Rojtera .

.� ..-:,"--.,-. ::�.:.:.:.:� .. .:. .... ... .. ..... �

. _ -

. . ...... ..... ..... !

.. ..

-', ,,-'

S ED M O

P O G L AV L J E

Skrivene energije

IV

remena primena jedne drevne ideje, dugo odbacivane kao be1 I 1 I�I IC1, od 1 9 78 godine spašava udove mnogih žrtava nesreća. I I I I I l ' je amputacija predstavljala jedino rešenje za lomove kosti­ I ( )j i se nisu mogli izlečiti, ali te godine je Dr. Endrj u Baset I I d rl'w Bassett) sa Kolumbija univerziteta u Njujorku započeo " I I k , i l I I i novi tretman zasnovan na magnetizmu. Basetov sistem l i p In i j e stavlj anje slomljenih udova u elektromagnetski kalem I I I I k oji se pušta naizmenična struja. Rezultati su bili impresivni. \ 1 1 )sa mdeset procenata odraslih i šesdeset pet posto dece koj i bi \ 1 1 1 1 1 ' h i l i podvrgnuti amputaciji slomlj enog uda uspešno su izleče­ ( ) \,;1 veština je utoliko korisnija i stoga što ne zahteva ni operaI l i l iekove, pošto magnetske sile neposredno deluju na ćelij sku l i d I l i r u tela. Istraživanja u laboratoriji Strejndžvej s na Kembri­ II ', I I pokazala da ovo magnetsko polje ubrzava formiranje mine­ I I I I k ostima. I h setovo otkriće potvrđuje ideju da sistem ley linija unutar I I d \ l ' � provodi tajne energije, jer se do skora smatralo da mnoga II - 1 , 1 imaju lekovita svojstva. Spavanje kod određenog hrama ili " 1 ' . 1 1 1 1 ( ' II određenom izvoru u označeno vreme smatralo se blago1 1 1 1 1 1 1 1 1 za one koji pate od određenih bolesti. Na primer, prespa­ I I I I I ll' k od groba kralja Henrija V u Vestminsterskoj opatiji treI

92

,' ! !\ l VENE ENERGIJE

balo je da pomogne lj udima koji pate od bolesti kostiju. Ako ova mesta zaista predstavljaju središta magnetskih ili energij skih mani· festacija, onda je moguće da Basetov efekat ima dejstva na tim me· stima. Zemaljska struja koju spominje geomant Kolin Bloj (Coli n Bloy) opisana je kao impulsna struja " više kao naizmenična nego kao jednosmerna struja " sa četiri impulsa u minuti. Bloj je 197 godine napravio radiestezijske analize poznatih spiritualnih ' telja tokom njihovog rada. Kada su se iscelitelji nalazili u neo hodnom mentalnom stanju, stvarale su se multi-paralelne linije je su se mogle otkriti radiestezijom i koje su ih povezivale sa ley l nijama energijskog sistema zemlje. Bloj je uočio da se takve lin' takođe pojavljuj u među lj udima koji se nalaze u stanju telepa komunikacije. Upotreba magnetizma u medicini počinje najkasnije u naestom veku, kada je Franc Anton Mesmer započeo svoja vanja. Danas se ime Mesmer povezuje samo sa nejasnim idejama hipnozi, međutim, u to vreme, njegovo proučavanje magnetizma i njim povezanog "životinjskog magnetizma " je predstavljalo ciju u Evropi. Mesmer je tvrdio da magnetizam može izlečiti razi čite bolesti i verovao je da nervni sistem koncentriše silu koju je nazvao "životinjski magnetizam " . Mislio je da izlečenje kada se poveća ova sila kod pacijenta. Ovo bi se postiglo ili nom magneta ili dodirom krepkijih ljudi. U svetlu Blojovih izgleda da dolazi do neke vrste transfera energije. Ideja " I-'VJ_a"'(�UII ruku" ima dugu i poštovanja dostojnu tradiciju, koja je obja kao prelazak duha, "Svetog duha " ili lične snage. Mesmer je svoje eksperimente izvodio u saradnj i sa j skim profesorom astronomije iz Beča koji je imao neodgovaraj uće ime Otac Hel (reč Hell na engleskom znači - prim. prev). Pošto je bio jezuit, Hel je poprimio velike količi tajnog okultnog znanja, koje je možda uključivalo i magnetsko celivanje. Mesmer kaže da je Hel napravio jedan " broj U'L''''�U nih komada odgovarajućeg oblika za primenu" na lj udsko kojim je postigao nekoliko značajnih isceljenja: " Stavio sam magnetisana komada " , pisao je Mesmer, "na stomak i obe Posle kratkog vremena, ovo je propraćeno neobičnim osećaj ona (pacijent) je osećala da kroz nju teku bolne struje skriven

I l l . l t crijala ... " Ovaj 'skriveni materij al' je bio "Životinjski magne' 1 1 / , 1 1 11 . Primena magneta je u drugim slučajevima izazivala osećaj l l( ' -k anja, saopštio je Mesmer. Osetljivi ljudi su tvrdili da su videli I , J I\O iz magnetisanih ljudi izbij a fizički odsjaj, kao 'vatra blaga'. )hc pojave su skoro uočene u vezi sa drevnim megalitskim mesti1 1 1 , 1 , ta ko da je razumno pretpostaviti da imamo posla sa istom I lngij om i u ljudskom telu i u zemlji. Bez obzira na svoje uspehe, Mesmer je na kraju izgubio po{' I'c n j e i proglašen je prevarantom. Pošto je Mesmer pao u nemi­ Imt , 'životinjski magnetizam' je nastavio da proučava Markiz od P I l'gira (Marquis de Puysegur), jedan od njegovih učenika. De Pi­ ('I ', i r je verovao da bi tu silu mogla da m;merava volja. Njegovi pa­ I l l H i koji bi bili dotaknuti magnetom, pali bi u trans u kome su l' p l l 11j avali sva naređenja. Džejms Brejd (James Braid), hirurg iz M , l nčestera, je uočio ovu pojavu i dao joj ime kojim je i danas zo­ { ' I l l O hipnoza. To je samo savremena reč za mnogo stariju okult­ l l \ ! pojavu - fascinaciju, stanje u kome magičar ima potpunu moć 1\ ld drugom osobom. Ovo je, po definiciji, zlo. Dr. Jung-Stiling (Jung-Stilling) je 1 808 godine objavio zapa­ l I j l l j L lĆU tvrdnj u da 'životinjski magnetizam' može izazvati čudan kbt, " astrainu dislokaciju' ili, 'astrainu projekciju', vantelesno i k l Jstvo koje je sad opštepoznato po svojoj skraćenici OOBE. Sa­ r I ,1 s u se sve drevne veštine okultnih Maga objavljivale, ali u no( li l l naučnom ruhu dalekom od skrivenih salona tajnih magičara. I I r:lživanj a Mesmera, de Pisegira i Jung-Stilinga su potakla druga I I I k r i ć a . Tokom 1 840-ih, Dr. Karl fon Rajhenbah (Karl von Reic­ hl' l l hach), poznati nemački klasični hemičar, je izjavio da osedjivi I I I I d i mogu videti sjaj koji izbija ne samo iz magneta i magnetizo," I i h tela, već takođe iz metala i kristala. Fon Rajhenbah je pret­ pt l t a vljao da je ovaj sj aj posledica 'magnetskog fluida' koju je on 1 1 , I I, v a o Odyl, univerzalnog nosioca energije. Ime ovog fluida je 1 I I . Ičaj no jer je izvedeno iz imena Odina, glavnog boga nordijskih hl ll: l n stava, izvora sve moći i energije. Odyl, tvrdio je fon Rajhen­ Ihl l ! , se polarizuje oko provodnika magnetizma i zato je vidljiva. Ove neo-naučne tvrdnje su imale dubok uticaj na okultno I 1 1,l jcnje tog vremena, uticaj koji se i danas oseća. Veliki francuski 1 1 1 . 1 ) \ E lifas Levi, majstor okultnih veština i otkrivač mnogih tajni,

" .. r" ,!"'," .

,

-

t

I

'I

,

-

93

94

pokušao je da ovlada ovim tajnim energijama putem obredne m a gije. Njegov engleski saradnik Lord Liton, takođe posvećenik, kovečio je Levijeva magij ska otkrića kao Vril u Rasi koja dOlazi. U drugoj polovini devetnaestog veka, došlo je do rasce okultizrna i tehnologije. Ove dve oblasti se nisu ponovo uje do nacističkog perioda. Veliki napredak, načinjen u nauci o ele tričnoj energiji između 1 875 i 1 900, težio je da baci senku na bi kakvu pomisao o tajnim energijama. Interesovartje je bilo PVlIJU" 1o usredotočeno na obezbeđivanje jeftine i unosne energije koj a pokretala mnogobrojne mašine koje su se pojavile tokom el ne revolucije, a sledeći korak napred učinjen je na marginama o istraživanj a. Početkom ovog veka, Dr. T. Henri Morej (Henry Moray) j e tvrdio da j e stvorio revolucionarni novi način za . čenj e slobodne energije iz neba iznad nj egovog rodnog grada Lejk Sitija, u Juti, S.A.D. Godine 1 909, on je pustio u rad svoj vi izum snage 75 vati a 1 9 1 6 godine Morej je imao napravu za ju je rekao da može proizvesti 5 0000 vati energije iz vazdušno malj skih veza. Posle ništa manje do 120 uspešnih U,-'HV'''' pred vladinim islednicima i naučnicima, njegov izum je odnešen Vašington, gde je bio zagubljen ili uništen. Morej ova 'Sprava zračne energije' se sastoj ala od kutije te 35 funti koj a je sadržala kondenzator, oscilatore, ventile i taj 'cev' koj a j e kontrolisala transformator visoke frekvencije. Nj instrument je stvarao električnu energij u pomoću sifonskog sa zasnovanog na poznatim eksperimentima sa zmajem na Frenkiina (Benjamin Franklin) . Morej je uvideo da ova ele na energija oscilira i da nije statična, i da se zato može koristiti izvor energije. Ubedio je posmatrače da ne postoj e skrivene ž baterij e ili spoljašnji izvori energije bilo koje vrste koji bi bili vezani za aparat. Dozvolio je stručnj acima zaduženim da . njegov pronalazak da prekinu bilo vazdušnu bilo zemalj sku što je trenutno dovodilo do prekida energije. Mnogi njegovi vi su izvođeni 28 milj a daleko od najbliže energane ! Morej je 1 9 1 1 godine tvrdio da njegov aparat zauzdava giju koj a na površinu zemlje stiže iz nekog spoljašnjeg izvora. tenijel Boldvin (Nathaniel Baldwin), j edan od ispitivača " ,' ,'lTr" '" '' pronalaska, napisao j e 1 930 godine da Morejeva naprava mora

\1

I" VI:NE ENERGIJE

95

1 . I I I /.dava neku solarnu svetlost, toplotu, radio i zvezdanu radijaci­ I " N i je isklj učeno da je takođe zauzdavala zemaljske energije. Jedna od najvećih zagonetki nauke je srpski genije iz Hrvat­ I I ' Nikola Tesla. Iako je danas skoro potpuno pao u zaborav, Te­ I I I I I l ticaj na elektrifikacij u tehnologij e se ne može preceniti. Pri­ I I Il " I 1:1 naizmeničnih struj a na transmisiju električne energije, pro­ l i ' , k oji je omogućio da velike količine energije budu korišćene u I I t I I l striji i transportu i time nepovratno promenio svet, danas se 1 I I. I I ra Teslinim najvećim doprinosom. Tesla, koji je izmislio i ra­ d i t ) :l parat, napravio je demonstracij u bežične telegrafije pet godi1 1 . 1 pre Markonija (Marconi), ali se nikada nije potrudio da je usa1 , 1 . I mao je novu opsesij u - bežični prenos energije. Tokom eksperimenata u kojima j e koristio opremu izuzetno I ,'( )ke voltaže, Tesla je uočio dotad neviđene efekte, stvaranje ve­ LI 'ke lopta ste munje. Loptasta munja i danas predstavlja skoro I II'ohjašnjenu prirodnu pojavu. Ona se j avlj a u vidu sjajne okrugle 1 I 1 . 1 �l' usijanog gasa ili plazme koj a lebdeći ulazi u kuće, ili lebdi niz 1 I' I ( · fonske ili električne kablove. Ovaj nenormalni oblik munje j e I d e l l kako prolazi kroz prozore od stakla, bez ikakvog uticaj a na 1 . 1 k l o . Ima slučajeva da je takva munja upala u kadu s vodom i da " v oja proključala. Svedoci loptastih munj a bili su i atomski fizi1 , 1 1 N i ls Bor (Niels Bohr), Viktor Vaj skop (Victor Weisskopf) , di1 1 , 1 1 0 1' Instituta tehnologije u Masačusetsu, i Din Ačeson (Dean \( I ll'son), bivši američki ministar spoljnih poslova. Ačeson ' j e re­ I ,l O Ja je loptasta munja prešla preko stola s doručkom dok su le­ I I I I predsednikovim avionom. Zapaženo je da se loptaste munje redovno pojavljuju na ne­ I I I I I mestima. Otprilike j ednom godišnj e se tokom poslednje dece­ I l i j e II zgradi 985 Vazduhoplovne baze Hil u Juti, S.A.D neočeki­ ! l I H ) poj avljuju lopta ste munj e. Vatrene lopte veličine odboj kaških " IP I I se stvaraju u vazduhu blizu visoko-voltažnog napajača line­ \ I I i i »).', a kceleratora. Plava vatrena lopta se spušta na pod, kotrlj a u 1 11 / l l i m pravcima da bi se ponovo podigla do izvora energij e i išče1 1 . 1 . lednom prilikom je grom udario zgradu i istog trenutka se va­ " 1 ' 1 1 , 1 lopta veličine teniske loptice stvorila iznad razvodne kutije l i d mi ll . Kretala se duž zida nekih trideset stopa, lebdela oko vra­ I I I r:1 Il1ena tehničara koji je nedaleko stajao, vratila se ka zidu i

96

nastavila još nekoliko stopa pre nego što j e naišla na spojnicu za cevi. Tu je lopta eksplodirala izazivajući veliki električni kvar. Loptasta munja izgleda predstavij a drugi oblik transmisije energije koja je na neki način povezana sa zemljom, ili, u slučaj u veštačke loptaste munj e, s a izvorom energije koj i j e stvara. Tesla j radio na sličnoj pojavi, na bežičnom prenosu električne energije. Godine 1 8 9 8 mu j e pošlo za rukom da iz svoj e laboratorije u lorado Springsu transtnituje dovolj n o energije kako bi upalio sijalica od po 50 vati na razdalj ini od 26 milj a. Tokom ovih eks rimenata, Tesla je došao do fantastičnog otkrića: zemlja je pun električne energije. Tesla je 1 8 99 godine počeo da proučava pojavu prirodne nje. Specijalnim aparatom je tokom oluj e posmatrao kretanje njao Jačina oluj e se u odnosu na njega pomerala ali ne na način koji je to očekivao. Pojavljivali su se redovni maksimumi i mi u intenzitet u - stojeći talasi. Tesla je s lučajno otkrio da se cela planeta ponaša u potpunosti kao provodnik električne je ograničenih dimenzij a . Stojeći tal asi se mogu uporediti sa dve ce na violini koje su istovetno naštimovane. Ako j edna vibrira, pored nje će takođe početi da vibrira n a harmoničnoj Ako se ovo dešava na zemaljskoj kugli, onda prijemnik na frek ciji transmisije može da primi energiju i da je iskoristi. Tesla je rovao da može izgraditi otpremnu stanicu koja bi stvarala ogroma napon pomoću kojeg bi se energija upumpavala u zemlj u i vraća na određenim harmoničnim razdaljinama od otpremne stanice. Sve ovo zvuči neverovatno slično tajnim idejama o zemal skim energij ama, fey linijama, svetoj geometriji i Vrilu, i ta b sa okultnim mišljenjem nij e slučajnost, jer su Tesli moždani ta dolazili kao ' otkrovenja' iz nematerijalnog sveta. U svojoj nep noj autobiografiji iapisao je da j e često doživljavao spontane vizij Prvo j e pokušavao da ih potisne, ali je postepeno shvatao njiho vrednost i vežbao se da ih kontroliše . Sopstvenim naporima udvostručavao vizualizacij u i duhovne vežbe o kojima su učili ok u tisti i postao j e sposoban da sopstvenom voljom vlada svojim nl ćima. Na ovaj način j e od Prirode " oteo" tajne električne Teslina genijalnost ga je p ostepeno sve više i više odvaj ala ortodoksne n auke. Na kraju krajeva, veštačke munje i bež

\1

Ii i vrNE ENERGIJE

97

1 1 , l l l sll1isija energije su ugrožavali utvrđeni red, jer bi besplatna energija u celom svetu, (Teslin j avni cilj ), ugrozila utvr­ d{, l l i politički i ekonomski poredak. Prvog jula 1 93 1 godine, Tesla I I' I ) hj avio svetu j oš j edno zapanjujuće otkriće - usavršio je 'zrak ' I I I I t i ' . Tesla s e nadao d a ć e ovo oružje označiti kraj svih ratova. PI o l l Jšao j e metod transmisije zrakova zgusnutih čestica koji su se t l I"Vl"I"ovatnom brzinom kretala kroz slobodan v azduh. Ove nabi1 ' 1 I l ' čestice su mogle, primera radi, da unište svaki neprij ateljski I V I I )11 i l i čak da naprave 'mrlj u' na Mesecu. Zrak bi se mogao po­ ! . I v i r i duž granica neke zemlje, čineći je neosvojivom. Ali niko nije bio zainteresovan . Tesla je 1 9 3 7 godine ponudio I ) j II ideju britanskoj vladi, ali je bio odbijen. Nemački naučnici, I 1 ) 1 i I l l a nije ponudio ovu napravu, su istog trenutka započeli da ra­ di' I L1 tome. Njihova istraživanja su dovela da stvaranj a dveju ko­ I ! '. l I i h mašina - radara i elektronskog mikroskopa, ali nikada nisu l I vv i i oružje od zraka čestica u svoj vojni arsenal. Na Teslin osamdeseti rođendan 1 93 6 godine, vlada Jugosla­ I J \ ' ( k oj oj Hrvatska pripada) osnovala je Institut Tesla u Beogra­ d i l , L J znak zahvalnosti za njegov doprinos nauci, Institut mu je do­ dr l l o godišnj u penzij u od 7200 dolara. Institut Tesla je sabrao sva 1 ,· ... l i n a izdata dela i dosta neobj avlj enog materijala kako bi nastal i ) I l jegova istraživanja. Tesla je umro 1 943 godine a američka I I I / h�l FBI je uzaptila njegove papire. Prošlo je deset godina pre ne1\1 ) ... t o su njegovi rođaci uspeli da otrgnu ove vredne papire od vla­ I I , : d i , pošto je samo Tesla znao šta se tu sve nalazilo, američke , 1 .1'01 i su roogle da zadrže sve papire koje žele. Godine 1 94 1 , Jugo­ I . l v i j u je pregazila nemačka vojska i materijal u Institutu Tesla je 11,1 0 II ruke Himlerovog SS-a. Sada su postojali svi elementi za ve­ \ i l l I si ntezu drevnog znanja i moderne nauke u novu magijsku teh­ t i l "ogi ju koja bi služila novom poretku nacional-socijalizm a. 1 + " t rična

O S M O

W

P O G L AV L J E

-

R ; l u i estezij a je drevna veština

I

()

Sila

korišćena od pamtiveka. Upotre-

I l l bilo tradicionalne leskove grane ili modernijeg viska, rašij ar

da pronađe podzemnu vodu pokretima podstaknutim u nje­ rukama dok prelazi preko izvQra. Radiestezija, koju je zva1 1 1 \ 1 1 :1 nauka dugo vremena opovrgavala kao 'sujeverje', je ipak po\ .J i. l razvijeno umeće zahvaljujući rašij arima koji su zarađivali sebi , I ; i v ot tražeći vodu. Bez obzira na embargo koji je zvanična nau­ I .I �t avljala na rašljarenje, mnogi profesionalni rašij ari su po kušali . I II I i i vrde tačan mehanizam radiestezije, ili rašljarenja, kako se ova (" . 1 i l l a nekada zvala. Početkom ovog veka je nekoliko poznatih I 1 ·, I Fua izvršili mnogo eksperimenata, od kojih su neki doveli do I ) l. l l l jujućeg napretka u lečenj u bolesti, j er pri radiestezij i lj ud1 ( lg tela glavni instrument ne predstavljaj u rašlje već visak. Francuski opat Merme ( Mermet), jedan od najpoznatijih ra1 1 , 1 1 ; 1 20-ih i 3 0-ih godina našeg veka, je tvrdio da rašljarenje do­ I m l rezultate jer 'zraci' ili energije koje izbij aju iz tela kao što su l I l(· I . i l i i l i voda su međusobno povezani sa simpatičkim nervnim si­ ( l'l l l om koji koristi telo kao provodnik. Klasična fizika objašnja­ I l l t icaje na udaljena tela kao pojave u vezi sa 'poljem'. Na primer, magnet j e okružen sopstvenim magnetskim po­ l it I l l . Ljudski nervni sistem može otkriti različite vrste polja ili 1 I 1 0/.e

,' ( ) v i m

.

1 00 emanacije; svetlost, zvuk i vibracija se često doživljavaju norma nim čulima. Takode je utvrdena i poj ava magnetizma ali još n ' utvrdeno tačno na koji način d o njega dolazi. Radi *tezisti veruju da takode postoji i 'radiostezijsko poljc' Pretpostavlja se da sama zemlja isijava radijaciju koja se na ka površini razbija. Radiostezista, koji je stalno okružen Zemlj nim poljem, detektuje varijacije u njegovoj snazi putem rašlji ili ska, varijacij e koje su izazvane 'senkama' u polj u. Vešt radiostezista može da napravi razliku izmedu različiti osobenosti polja na isti način na koji većina ljudi razlikuje boj Kao što je nemoguće opisati boje osobi koja je slepa od isto tako je nemoguće radiostezisti da opiše razlike u polj u me ko nije radiostezista. Na polje mogu uticati razni predmeti koji se nalaze u nj Ti predmeti mogu da unište ili iskrive polje, izazivajući lokal uskomešanost ili vrtloge; oni mogu usmeriti ili koncentrisati nj gove efekte na neko odredeno mesto. Neki od ovih efekata se rodno poj avlj uju. Kada voda teče ispod zemlje, vidlj iva je rea ja klasičnog radiosteziste. Koncentracija energije zvana 'slepi ' postoji na mestima gde voda nadolazi ali ne probija površinu i čini izvor. Ova mesta na koj ima se energij a lokalizuje koriste se davnina kao sveta mesta na koj ima se delotvornije iscelj uju bol sti ili ispolj ava odanost bogovima. Takva mesta stvaraju rad ' zijske spirale, linije i 'oreole' , i povezana su sa zemalj skim getskim sistemom. Vezu izmedu energetskog sistema i radiestezije je prvi Johan Karl Ber (Johann Karl Baehr) iz Drezdena, profesor hemi i sled benik fon Rajhenbaha, poznatog po Odyl-u. Ber, koji je silu nazvao 'dinamička aktivnost', primetio je da su materije je testirao viskom izazivale nj ihanje ka odredenim jasno­ nim pravcima na kompasu. Klasifikuj ući ove materije prema cima u kojima se visak njihao, Ber je došao do sistema ' vanja metala prema pravcu. Time je obnovio drevno predanje kome se odredeni pravci dovode u vezu sa odredenim metalim planetarna i fizičkim osobinama. Prema mnogim kulturnim cijama, svaki pravac, a može ih biti 4, 8, 1 6, pa čak i 32, pripis je se odredenoj boji, metalu, dragom kamenu, drvetu i drugim

II ) ', 1 1

101

SILA

k i m sličnostima. Izučavanja Otoa Zigfrida Rojtera u vezi sa

i i i ('v nom islandskom astrologijom su ponovo otkrila nj ihov sistem "d osa m pravaca i tako je probijen put za napredak u naučnoj ana­

svete geografije. Tokom dvadesetih godina ovog veka, H. Vincer (H. Winzer) V. Melcer (W. Melzer)iz Š tutgarta su odlučili da analiziraj u po­ , I V l l bolesti raka na osnovu geografij e. Proučavali su slučaj eve ra­ I ,I po gradu i nisu mogli da nadu nikakvu vezu medu njima dok I I I rad iestezisti nisu predložili da prouče podzemne geološke ra­ n k . Na nj ihovo zaprepašćenje, oblasti u kojima se rak najčešće I I l j;l Vljivao su se nalazile na pet velikih geoloških raseda. Vincer i ! c ker s u tada pretpostavili da zračenje koje izbija iz ovih raseda 1 I 1 0/.C biti glavni uzrok raka . Godine 1 929 je ovo otkriće uzeo I , l O polaznu tačku uzeo Gustav fon Pol ( Gustav von Pohl) , koj i je I . I � l j a n1a ispitivao mesta na kojima su se nalazili kreveti obolelih I ld raka, i našao je da pod krevetima teku energetske linij e . Fon 1101 je ove uništavaj uće posledice pripisao 'Ubitačnim zemalj skim . IIII

,

1 I . I Cl m a .

,

Razni nacistički čelnici, pogotovo Hes i Himler, aktivno su pod ržavali eksperimente u rašij arenju. Hes je bio duboko zaintere1 1 1', 1 11 za alternativnu medicinu i 1 936 godine je otvorio homeo­ p.1 1 � k u bolnicu u Lajpcigu, gde je podsticao upotrebu medicinske 1 .l l l i cstezije pri postavljanj u dijagnoze bolesti. Himler je u medu­ I I ' menu osnovao jedinice za magnetnu terapiju koje su lečile bo11'� l I c i ranjene esesovce. Hesov glavni radiestezista je drugi bivši I W l l l ičar, Jozef Vist (Joseph Wuest), Berov sledbenik. Vist i Jozef I l nc r (Joseph Wimmer), koga je Himler zaposlio da obučava ra. l 1 1 · ... t eziste u SS Klatno institutu , zajedno su radili u Anatomskom 1 1 , 1 i r u tu na minhenskom univerzitetu. Koristeći rašij arsku račva­ I I I grančicu u obliku viljuške, koja je bila napravljena od čelične I I l ' debele dva milimetra i dugačke 60 santimetara, Vist i Virner I I proučavali odnos izmedu materijala i ugla skretanja rašlji. po­ li' I I I !l OgO godina intenzivnog proučavanja, najzad su dobili rezul1 . 1 1 \' n i šta manje nego za 54 hemij ska elemenata. Pošto su bili klasični naučnici, Vist i Vimer su bili mišljenj a t I , 1 ... i l a koju su oni zvali W-radijacija izaziva radiestezijske reakci­ II ' . J lroveravajući brzinu ove radijacije, uvideli su da ona putuje

1 02

prosečnom brzinom od oko 44 metara u sekundi, ili malo brže brzine zvuka . Brzina W-radij acije je iz ovog razloga shvaćena veza sa svetom geografijom zemlje, j er je drevna germanska mantska mera, raste, iznosila 44 kilometra. W-radijacija pređe 1 polja na energetskoj mreži u j ednoj sekundi, ili jednu raste u 1 sekundi, što predstavlj a značajnu vezu između drevne geomantij energija koje se mogu radiestezij ski detektovati. Dalj i dokazi za postojanje W-radijacije su došli iz Francu Na pariskom kongresu o 'radiobiologij i' 1 93 0-ih godina, Fransoa Pejr ( Francois Peyre) iz Banjol del Oma je obelodanio k ko je radiestezijom otkrio energetsku mrežu. Pejroova mreža, ja prekriva ceo svet, bila je podeljena u j edinice jednake od četi kvadratna metra, koje su bile orijentisaane ka magnetskim a ne ografskim polovima. Iako Pejr to nije znao, njegova mreža je u neposrednoj vezi sa otkrićima nemačkih geomanata, jer osnovna jedinica, raste, bila jednaka 1 1 000 polja mreže. ZanimIj vo je da se broj 1 1 000 pojavlj uje u nemačkoj hrišćanskoj lll1LVl'UP' giji. Priča se da j e Sveta Ursula, čiji se hram nalazio u Kelnu, um rena mučeničkom smrću zajedno sa 1 1000 devica. Ovaj broj 1 1 65 godine predanju dodao opat Gerlah ( Gerlach) iz Dojca, jem je broj prikazan u božanskom otkrovenju. Č udna je poduda nost da je tokom četrdesetih godina našeg veka najveći stručnj za geomantij u tog vremena bio Kurt Gerlah, njegov prezimenj Ursulin hram, podignut na mestu drevnog paganskog grobIj predstavljao je značaj an čvor na zemaljskoj energetskoj mreži, što je sa drugim svetim mestima bio povezan ley linijama raste jedinicom. Izgleda da su 1 1 000 devica bile simboličan prenošenja znanja o zemaljskoj mreži, međutim, posle doba u jem je Gerlah živeo, device su shvatane bukvalno i verovalo se su zaista postojale. Veliki deo drevnog tajnog znanja je sačuvan alegorijskim formama, i savremeni kineski geomanti i dalje re o 'belim tigrovima', 'crvenim zmajevima' i drugim životinjski oblicima koj i karakterišu topografski izgled neke zemlje. Možda opat Gerlah želeo da sačuva poznavanje umiruće veštine u obli koji bi preživeo i koji bi ponovo bio prepoznat kada geoman oživi u nekoj nepojmljivo dalekoj budućnosti.

\1 '

SILA

1 03

Haj nrih Himler je vrlo rano shvatio da j e klj uč za dominaci­ j l l svetom povezan sa parapsihičkom kontrolom. Jedno je bilo m l'oj iti nacij u vojnom silom i vladati njome političkim terorom, I I I('Liutim, suzbiti sav otpor je zahtevalo upotrebu psihologije, ili, I I ) � holje, para psihički uticaj na umove. Takva ideja je do te mere �I r,l n a savremenom razmišljanju da bi u prvom trenutku mogla de1 1IV:lti besmisleno. Ipak, savremena istraživanja su u velikoj meri I . l wctlila poluskrivena dela nacističkih zemaljskih magičara. Kolin 1 1 1 ( ) j , stručni radiestezista i istraživač zemaljskih energetskih liniji­ Ll I L' nekoliko godina proučavao- ovaj aspekat. On je rašij ama pro­ ('r:l Vao Hitlerova spomenike u Nirnbergu i mesto na kome se na­ I t l / i nacistički štab Smeđa kuća u Minhenu, i na svoje zadovoljstvo i l OL- i o da su nacisti posedovali praktično poznavanje geomantije i 1 t ' 1 1 1:1l jske energije. Bloj je u svoj im proučavanjima nastavio istraživanja Arhi­ d i l I i d a Francuske Pola Bušea (Paul Bouchet), koji je u svoj oj knj i­ I I I ) ruidi tvrdio da Evropu prekriva ogroman sistem energetskih li1 1 1 1 . 1 . Polazeći od planine u oblasti Pamir (jedne od svetih planina I i jevaca ) u Sovjetskom Savezu, koja sada nosi ime Vrh Komuni­ /,1 1 1 1 , ova linij a se prostire od Teherana, gde se deli na dve grane. I n i l l a grana ide ka zapadnoj Rusiji, dok druga preko Vavilon a do1 1 I rt ' do Jerusalima. Tamo se grana ponovo račva. Jedna linija na! . I v l j a do piramida i dalje u Afriku, a druga ulazi u Evropu preko I I p r a , Rodosa i Santorinij a. Evropske svete planine i hramovi ho­ t I( )l':l snika, kao na primer Santj ago de Kompostela, su svi poveza­ I I I ovim energetskim sistemom od Pamira . Jedna značaj na linija se Š I I p'>t ire od Francuske preko Ren-Ie- atoa, Burg-Madama, Lejide i 1 .1 r : l goške katedrale do velikog manastira reda Svetog Jeremije u I , I ! -: skorijalu, svetog groblj a špan skih kraljeva. Energije koje je Bloj uočio se mogu otkriti viskom kao i voda. ) 1 1 jc verovao da je taj sistem sličan nervnom ili akupunkturnom hl l ' l11U zemlje, koji je sam po sebi organizam a ne mašina. Verovao ll' d.l ove zemaljske linije izviru iz kosmosa, ulaze u zemlju vertikal­ l l i " prave zaokret nadesno, idu savršeno pravim linijama preko ili I I I II površinski sloj zemlje, onda ponovo zaokreću i prolaze kroz . I 1 1 1 ( ) središte planete. Pošto su vanzemaljskog porekla, te linije su I l\'('k viđene kao solarne, kao predstavnici dominantnog muškog

104

principa, yanga. Mesta na koj ima linije dolaze iz kosmosa ili Ll njaju u unutrašnjost zemlje predstavlj aju centre specijalne sile, ko su obeleženi mrežom koja se može radiostezijski detektovati. O energetski sistem, tvrdio j e Bloj, predstavlja ključ za skriveno no znanje i mehanizam koji stoji u osnovi paranormainih po On je zabeležio da ove linije posebno preovlađuju na mestima jima su ranije upravljali templari. Jedna takva značajna linija zuje templarska mesta sa Stounhendžom. Karakteristični obrasci koje je Bloj uočio uklj učuju sko svaki veći oblik koji postoji u svetoj geometriji, sa izrazitim ' vijanjem trouglova. Posebno su značajani lavirinti jer " Zanimlj i je," kaže Bloj , " da neki od ovih lavirintskih obrazaca odgovara oblicima koji se još uvek mogu opaZiti u kamenim podovima znih katedrala a sve katedrale se nalaze n a jednoj od glavnih ja; pošto što smo zapazili da arhitektura katedrala, njihovih njeva i vrata prepoznaje ili stvara linije pretpostavlj amo da su ditelji znali nešto o ley sistemu. " Nacistička Nemačka je obnovu interesovanja z a ove j edinstvene jednosmerne l a pogotovo z a nemačke travnate lavirinte. Haje Hamkens ( Hamkens ), Fridrih Mesinger ( Friedrich Moessinger) i Zigfrid ber (Siegfrid Sieber) istraživali su poreklo tada postojećih ta u Š tajgri i Š tolpu (sada Slupsk u Poljs koj ) . Ovi lavirinti, k predstavljaj u mikrokosrničke oblike sveta i pomažu konlcenltn:slI nju i meditaciji, verovatno su bili povezani sa benediktinskim dom kaluđera. Poslednje britansko istraživanje travnatih i nih lavirinata, koje j e izvršen u okviru projekta Caerdroia vođstvom Džefa Savarda (Jeff Saward), pokazalo je jaku vezu među tih lavirinata i benediktanaca. Postoji mnoštvo zapisa o nediktinskoj primeni svete geografije širom Evrope i očigledno da je ovaj r�d koristio zemalj ske energije kako bi širio Istraživanj a Hamkensa, Zibera i Mesingera su sva izvedena pokroviteljstvom Himlera, koji j e očigledno iz njih izvlačio Linije sile koje su povezivale sveta mesta u Evropu su se kođe mogle koristiti i kao linije osvaj anja. Nemački romano . i šekspirolog, Kurt Gerlah, je slučajno otkrio ovu istinu kada jc traživao nemačko osvaj anj e Č eške u desetom veku. Uočio je da benediktinski red tamo podigao utvrđene manastire na v .

II

S i tA

1 05

-------

1 1I / , l .l i jinama duž ley linija. Duhovna i vojna sila j e iz ovih maI;la1 1 1 , \ držala kolonij u u pokornosti. Gerlah je tvrdio da su monaški l I ' d o v i preuzeli sveta mesta i imali duhovnu moć nad njima širom I v I ope. Velika mreža linija, koja se prostire od Jorka u Engleskoj . I l i h i lde u Nemačkoj, od Akvilej e u Italiji do Utrehta u Holandi­ I I , 1 )( 1 Verduna u Francuskoj do Bremena u Nemačkoj , od Trond­ IIII J l I \ <1 u Norveškoj do Lunda u Š vedskoj , od Tenkitena u Poljskoj . I I I N i d eraltajha u Austriji, i od Orhusa u Danskoj do Salcburga u I I 't r i j i, povezivala je ove monaške zadužbine. Himlerovo interesovan je za sve oblike moći, kako fizičke ta­ � ( I I okultne, je podstaklo ova istraživanja , jer su ona potvrđivala , I k rića nj egovih radiostezist a. Ovo je bila mogućnost da se putem , 1" ( l I n a ntije obnovi drevna parapsihičk a kontrola nad nacij ama. (,ke od najčudnij ih epizoda Drugog svetskog rata su proizašle " p r , \ vo iz ovog pokušaj a.

D EV E T O

P O G L AV L J E

Zaprepašćujuće mogućnosti

l istrijanac Hans Herbiger (Hans Hoerbiger)je verovatno bio I III l l l r icajniji alternativni naučnik u Nemačkoj dvadesetih godina 1 I .1 �('g veka. On se u nauci poj avio kao grom iz vedra neba 1 925 I I Id l l 1 C kada je svim poznatim naučnicima poslao ovaj preteći ulti1 1 \ . l l u m : " Došlo je vreme da napravite izbor - da li ćete biti sa na1 1 1 , 1 d i protiv nas. Dok Hitler čisti politiku, Hans Herbiger će sa pu­ I i I l k l oniti sve lažne nauke. Doktrina Večnog leda će biti znak pre­ I ! I m l a nemačkog naroda. Pripazite ! Pređite na našu stranu pre 1 11 ' / ', 0 što bude kasno! " I -I erbiger je ovu taktiku preuzeo od nacista. Započeo j e kam­ P,I I I j U , koj a je bila upotpunjena informativnim servisom, članari1 1 1 1 1 1 1 , regrutovanjem i vrbovanjem, metodima koji vrlo podsećaju II I I I I I C koj ima se danas služe granični kultovi. Zahvaljuj ući značaj1 1 1 1 1 I i l l ansij skoj pomoći iz neobjavljenog izvora, on je pridobio po­ ! l II H č l a nova Hitlerove omladine i drugih nacista. Jedna od njego­ Ih I hnih ruku bio je Horst Vesel (Horst Wessei), koga je kasnije ,t I lII I jedan komunista. Uz pravi nacistički ritual proglašen je za pr­ l I l l I l Ičenika Trećeg Rajha. l lerbiger je maksimalno koristio oglase u novinama i oglasne , I d l ' ; 1 sastanke ortodoksnih astronoma su prekidali nj egovi naci­ I l o j i su govornicima stalno upadali u reč. Naučni časopisi i pro!

108

fesori su bombardovani pismima u prilog Teorije svetskog leda direktorima naučnih instituta se otvoreno pretilo: " Kada pobed mo, ti i tvoj a vrsta ćete prositi u j arku ." Pokret je bio vrlo uspešan. Obj avio je ni manje ni više četrdeset popularnih knjiga, tri velike rasprave i stotine ma�lj' traktata. Takođe je izdavao mesečnik zvan Ključ svetskih doga ja koji j e imao prilično velik tiraž. Naučne teorije se retko nameću svetu na ovako nasilan međutim, ovaj način je odražavao čoveka i teorije tog doba. ger je rođen 1 860 godine i po profesiji je bio inženjer. Kada je cl plomirao na Bečkom tehničkom univerzitetu, zaposlio se kao jektant u firmi parnih mašina. Kao inženjer budimpeštanske ko panije Land, 1 894 godine je izmislio novi revoucionarni sistem v tila za pumpe. Pošto j e svoj patent prodao za velike pare, svoje v me je posvetio Teoriji večnog leda. Kao inženjer koji se bavio nim mašinama, Herbiger je bio opčinjen promenama fizičkog nja vode iz leda u paru. Primenivši svoje poznavanje astrofizik kosrnologije, formulisao je teoriju za koju je tvrdio da objašnja stvaranje sunčevog siste rria i kasniju geološku istoriju zemlje. Herbigerova teorija se savršeno uklapala u nacističku sli sveta jer je bila zasnovana na dualističkoj ideji o večnoj borbi, ju su Hitler i njegovi prij atelji tako voleli. Ideju katastrofizrna i rekla arij evske rase j e ,obrađivao Ignacij e Doneli ( Ignati Donnelly) u svojoj knjizi Atlantida, prepotopski svet, ali je Her ger naizgled objasnio razloge ovih kataklizmi. Teorija svetskog da (Welteislehre - WEL) j e takođe obj ašnjavala uticaj e na Zemlju koji su se uklapali u Himlerove ideje o zemalj skim jama. Ovo je bila j oš j edna teorij a koja je davala naučna tuma nja mitova Bibilije i Ede, Potopa, izgublje-nih zemalja i borbi iz đu divova, bogova i čudovišta. Večna borba između vatre i leda ložena u WEL-u je shvata na kao spoljni izraz unutrašnje borbe jevca na strani Ahura-Mazde, vrhovnog bića svetlosti, protiv A manskih sila mraka. Herbiger j e stvorio upravo onakvu heroj kosrnologij u kakva j e bila potrebna nacistima. WEL je tvrdila da se sunčani sistem formirao kada je no parče leda palo n a sunce pre mnogo miliona godina. Jaka zija je iz rotirajućeg sunca istrgla masu istopijene materije. Ova

I , \ f'f\ EPAŠĆUjUĆE MOG UĆNOS TI

'" I s c

109

posle nekog vremena sjedinila i stvorila planete. Herbiger j e do­ ', , 1 0 do ove neortodok s ne kosrnologije kao mladić. " Otkrio sam j e ", I l. l pisao je, "dok s am �a o mlad inženjer jednog dana posmatrao ka­ I ( ) se istopijeni čelik preliva na mokru zemlju prekrivenu snegom; m i lija je posle nekog "remena eksplodirala velikom žestinom. " Po ovoj teoriji r o đenoj u dvorištu livnice, upravo se ista stvar dogodila kad se led s u-dario sa suncem. Ništa se nije dogodilo hi1 " l d J ma godina a on ela je iznenadna eksplozij a istrgla deo sunca. )V;lj odvojeni deo s u :11c a se podelio na trideset delova - planete, nd koj ih neke nis u o d kamena kao što tvrde klasični astronomi, ('Ć od leda. Neke pla Ilete su samo prekrivene ledom, dok su dru­ Hl' - Mesec, Jupiter, i S aturn - č�st led. Brazde na Marsu su u stvar­ l I osti pukotine u santi leda koja pokriva celu planetu. Iza sunčevog 1�l ema, na razdalj ini tri puta većoj od one između Neptuna i Sun1 ,1 ( Pluton još nije bio otkriven kada je WEL objavljena) , Herbiger \' smestio ogroman O' bruč od leda kroz koj i svetlucaj u preostale I v o,de. To je Mlečni :p ut. Savremena istra �ivanja kosmosa su pokazala da su Herbige­ c v ' ( I tvrdnje pogrešne , ali u to doba je ta teorija bila neodoljiva. I d ('jJ o ledu u kosmo :5 u nije ni nova ni neverovatna. Ortodoksni d ', 1 ronomi veruju da su komete napravljane od kosrničkog leda i ' d heleženi sil mnogi jJ adovi meteora od leda. Najveći zabeležen p,1 l 1 leda se dogodio u doba cara Karla Velikog, kad � je komad ve­ II� i lle 6 sa 1 1 sa 1 5 stOpa pao sa neba. Meteorski kamen prekriven II'd om je pao kod Đ u cmsa le u Indiji 28 j ula 1 860 godine, a ledeni 1 1 ( ) k ovi veličine tanjir .a su pali kod Severnog Mo!tona, u Devonu, llovembra 1 950 godi ne. Svemirski brod Voj adžer je novembra I ( I H O godine poslao n a zemlju snimke Saturnovih prstenova - praIh kosrničkih glečer .- koj i kruže oko druge po veličini planete ! I I I v rđeno je da se i n �koliko satelita kako Saturna tako i Jupitera I tl k ođe sastoj e od kos.-oičkog leda ili ga sadrže. Bez obzira n a o -v e potvrde Herbigerove teorije, njen glavni d ( ·( ) je potpuno zas n ovan na fantaziranju. Od samog početka 11 '. 1 ronomij e kao nauk .e poznato je da sunčeve pege prati 1 1-ogodi­ I i i i ci klus. Herbiger j � uočio da je Jupiteru takođe potrebno 1 1 go­ d l l l;1 da se okrene ok a Sunca i zaključio je da su sunčeve pege re­ l t i l l :1t komada leda k ,oji sa ove najveće planete padaju ka suncu.

1 10

Ovi komadi leda i ledeni kristali koji popunjavaj u kos mos post '. peno usporavaju planete, tvrdio je Horbirger, što će ih pre ili k a snije dovesti do toga d a padnu n a sunce i tako budu uništene. K a ­ da sve planete padnu na sunce, tvrdio je, nova eksplozija će viti ciklus i razvoj planeta će ponovo započeti. Kao Doneli pre i Velikovski posle njega, Herbiger se udubi u drevne legende kako bi našao dokaze o katastrofama u sti. Borba vatre i leda, tvrdio je, pojavljuje se u Edi kao priča Ragnaroku - Sudnjem danu. Ovo je predstavlj alo kolektivno nje na stvarno uništenje Atlantide ili Tule kada j e prethodni pao, tvrdio je Herbiger, veruj ući da je sadašnji Zemljin mesec tvrti po redu. Pre sadašnjeg Meseca, tri mase kosrničkog leda, je su lutale kosmosom, bile su zarobljene i posle nekog "rf'ml'na pale na Zemlju. Svaki 'mesec' je bio odgovoran za po jednu šku epohu, na kraju koje je padao na zemlju, uništavaj ući veći n živih bića i izazivajući mutacije kod preživelih. Upravo zbog ovog dela je Herbigerova teorija bila tako mamljiva za naciste. U geologiji je veliku prepreku za ne-kata fističke teorije predstavljalo prividno nizanje iznenadnih vidljivih po fosilnim ostacima. Organizam koji prirodno umre j nostavno istrune i ne skamenj uje se; samo neko ko je trenutno hranjen naletom mulja ili blata može biti sačuvan na ovaj način. londonskom Prirodno-istorijskom muzej u se mogu videti čita morska dna organizama u položaju u kome su se zatekla u tren smrti i ostala sačuvana za potomstvo. Jedini način na koji je moglo da se dogodi, tvrdio je Herbiger, je pad meseca, koji bi zvao kataklizmičke promene i okamenio postojeće oblike života, Ova teorija je predviđala da je poslednjih nekoliko stotina lj ada godina pre. pada meseca, on kružio oko zemlje na razdalj i od nekoliko zemljinih prečnika, stvarajući velike neravnoteže u vitaciji. Ovo se, opet, pretvaralo u gigantizam, stvaranje mutantIl vrsta ogromnih razmera. Na kraj u Prve epohe, tvrdio je Herb· postojali su divovski insekti i čudovišna vegetacija; na kraju dinosaurusi; a na kraj u Treće, ogromna ljudska bića, nadlj Atlantide i čudovišta koja ostaju ovekovečena u legendama š· sveta. Pre petnaest miliona godina, zemljom je kročila civir naprednih divova, koj u je izbrisao pad jednog drugog meseca,

" \ J ' I� FPAŠĆUJUĆE MOG UĆNOSTI

111

\' I I , l j ući njenu pod-rasu robova, čovečanstvo. Priča se da se ova po­ Illt-tl nja kataklizma dogodila pre 1 5 0000 godina i da je 1 3 8000 go­ d l l l :l prošlo pre nego što je iz svemira zarobljen nov mesec. Tokom ovog međulunarnog perioda, je objašnjavao je Herbi­ Jl,1'r, poj avile su se mnoge civilizacije pod vođstvom poslednj ih pre1 1 Vl'lih članova super-rase divova. Najzad je zbrisana i ova bleda '. ('l l ka civilizacije divova - Atlantida, ostavljajući arijevsku rasu na l l l l i ost i nemilost neprijateljskom svetu opustešenom zarobljava­ lWIll sadašnjeg Meseca. Najzad su bivši robovi uhvatili poslednje d i v ove i nj ihove samrtne muke su ovekovečene u drevnim legenda1 \ 1 . 1 () bogovima, divovima i j unacima. Poslednji deo Herbigerove sage o okultnoj nauci je bio od I I I I Ič nog značaja za naciste, j er je predstavljao dokaz za mogućno­ I i k oje su tražili. Ako su ranije na zemlj i postojale rase nadljudi, I ,I /,l 1 l išljali su, onda se one mogu ponovo stvoriti. Potencijal za I \1:1 ranje ove nove rase je postojao u jedinim naslednicima istinske Il I l jcvske krvi - u samim nacistima. Ova teorija se potpuno ukla1 1.1 1 : 1 LI rasno-katastrofičke maštarij e Alfreda Rozenberga. O na je I I I I / a la obj ašnjenje za uništenje domovine arijevske rase i takođe I lh l : l šnjavala strukturu planete na način koji se poklapao sa naj no1 1 1 1 1 1 otkrićima Himlerovih stručnj aka. Herbiger je imao sve što su I I . I I i sti mogli poželeti, uz dodatak da su njegovu teorij u žestoko 1 I , I I):ldali ortodoksni naučnici. Njegova nauka je bila intuitivna, ra­ I I I ) orij entisana, i na snažan način je pokazivala Sv.oju opozicij u PI ( ' I n a 'j evrej sko-liberalnoj nauci', kako su je nacisti nazivali. Pre­ l i l . I I Ierbigerovom pogledu na univerzum, čovek je mogao da kon1 1 1 11 i še svojom sopstvenom volj om bezgraničnu energiju kosmosa, I I I I li :· koj om su Himlerovi naučnici pokušavali da ovladaju. MagijI I od nos između Arijevaca i univerzuma je opet postao očigledan. 1 1 1 1 1 1,0 je predstoj ala sledeća mutacija, koj a bi se mogla ubrzati se­ " , I I i v nim razmnožavanjem. Buduća rasa bi bila sastavljena od su­ I ( ' I l j u d i, polu-bogova svesnih svog aristokratskog odnosa prema I I ) m osu. Nacističko-herbigerovski etos je predstavlj ao staro BoI I I I , k o pravo kraljev� preneto na celu rasu kojoj su Velike moći I I ) I' n i j e čuvanje Zemalj skog reda, i, po zakonu magijskih slično­ I I , Icda samog kosmosa.

\ I'/U

1 12

Istorijska je činjenica da Hitlerove armij.e , koje su napale R sij u u leto 1 941 godine, nisu imale nikakvu opremu za ratova ! zimi. Objašnjenje koje s e često daje za ovo čudno stanje stva ri da je nemačka vrhovna komanda verovala da će Sovjetski Sa biti pokoren mnogo pre no što padne prvi sneg. Veruje se da je I mlerova herbigerovska meteorološka služba prognozirala izuze I blagu zimu 1 94111 942. Koji god bio razlog, Wehrmacht je m da se bori u letnj im uniformama po mrazu, što je dovelo do de Crvene armije nad njim i do konačnog uništenja Trećeg Raj Kada su se generali žalili Hitleru da im vojnici umiru od hl u Rusiji, on je odgovorio: " Š to se tiče hladnoće, ja ću to rešiti . II Verovao je da njegove magijske veštine obuhvataj u i vlad vremenom.

Š u p lj a Z e m lj a

Postoje dve protivrečne i nepomirlj ive teorije šuplje Zem U nacističkom okultizmu je izgleda bilo mesta za obe. Prva kaže da je Zemlja šuplja kugla sa ulaznim rupama na različi mestima, pogotovo na severnom i južnom polu. Druga teorija k že da je Zemlja šupljina u beskrajnom kosmosu čistog kamena, da mi svi živimo unutar lopte. Prva teorija obično spominj e tajne rase, patulj ke, preživeJc Atlantide, itd, koji žive neprimećeni i čekaj u priliku da iza osvoje ljudski rod - nižu rasu privremenih uzurpatora. Ova id je izgleda nastala 1 8 1 8 godine kada je penzionisani američki o Džon Klivz Sims (John Cleaves Symmes ) pokušao da organ ekspedicij u koj a bi istraživala unutrašnjost Zemlje. Razni d ljudi su različito tvrdili o ovoj zabranjenoj oblasti, ali ' nje nacista j e proisteklo iz legende o Agartiju. Prema predanj u, poslednj i preživeli super-civilizacije, koj a je nekada tala na mestu gde se sada nalazi pustinja Gobi, pobegli su pod mIju, u dva podzemna grada poznata kao Šambalah i Agarti. mački sledbenici alternativne kosrnologije su ove gradove sm

I'AŠĆU]UĆE MOG UĆNOSTI

1 13

I I su per-bunkere uklesane pod Himalajima, već unutar šuplje " ' l l i I j e . Tajne nacističke ekspedicij e koje je Himler slao kako bi us­ I H I'. t , l v i te kontakt sa legendarnim 'Kraljem sveta' u Agartiju možda 1I I I . I žile ulaz u šuplj u Zemlj u negde u Tibetu. Takođe su slate eks­ d l c i j e na Antarktik da utvrde mesto polarnog ulaza. Druga teorija šuplje Zemlje je takođe američkog porekla. Re1 )l. l l i 'mesija' iz devetnaestog veka po imenu Sajrus 'Koreš ' Tid I I l S 'Koresh' Teed) je izmislio potpunu novu kosrnologiju kako I lhj:Jsnio svoju fantastičnu teoriju konkavnog sveta. Prema nje­ t l i l l idejama, Sunce, Mesec, planete i zvezde su tek sićušna tela 1 , 1 l e bde u centru kružnog udubljenja i njihovo prividno kreta­ Jl' izazvano posebnim 'koreškim' optičkim zakonima. Iako je 1.1 su protna svim tada poznatim činjenicama, Tidova teorija je Idohila sledbenike, od kojih se razvila zajednica Koreš unije u I , l g U . Istraživači Korešove zajednice su putova II po Sjedinjenim 1 I , l vama mereći svet i nisu se iznenadili kada su saznali da je svet Il l b van, baš kao što je njihov 'mesija' video u svojoj viziji. Neki alternativni kosmolozi u nacističkoj Nemačkoj (ali ne I hlgcrijanci) su stvorili svoju sopstvenu verziju Tidove ideje I l l h l weltlehre (Teorij u šuplj eg sveta ) . Ova verzij a korešovske ide1 1 ! ll.l š nj ava zašto građanin Drezdena ne može da pogleda u ne­ I I v i d i Peking kako visi. Svetlost, tvrdili su, ne putuje pravolinij­ I . 1 0 što su svi fizičari dotad smatrali, već u zategnutoj krivulji, I I I ( 13 se vraćaj u na površinu na razdaljini od nekoliko milja. I I poj ava stvara lažan utisak horizonta, kako su tvrdili fanatič­ p( ) hornici Hohlweltlehre-a. Različite talasne dužine svetlosti, I l l d i s u , putuj u praveći različite krivulje. Iako su ovakve ideje bi­ pi li puna besmislica, one su na neki način preovladale u nemač11 1 .I I IlOj mornarici, koja je pokušala da ih primeni kako bi ima­ l l) II LI nadmoć nad Britancima. F k spedicija pod vođstvom Dr. Hajnca Fišera (Heinz Fisher), l i H I l j ; l ka za infra-crvenu svetlost, stigla je aprila 1 942 godine na I V I I Rigen nedaleko od Š tralsunda na Baltičkom moru. Opre1 " 1 1 1 eksperimentalnim aparatom za stvaranje infra-crvenih zra1 1 . 1 1 lčnici su započeli program testova. Infra-crveni zraci su bili I 1 1 ' l l i LI nebo pod uglom od 45 stepeni, iako nijedan od tehniča­ I i I I ' su izvodili eksperiment, nije znao o čemu se zaista radi; oni III

114

su jednostavno slušali naređenja. Izvršena s u merenja i oprema po nekoliko dana bila uperena u istom pravcu. Razlog za ovaj neverovatan eksperiment je postao j asan ' da nisu postignuti zadovoljavaj ući rezultati. Bio j e to pokušaj d a pronađe britanska flota kod Skapa Floua na Orknijskim ostrvi Prema Hohlweltlehre-u, trebalo j e da inEra-crveni zraci usmereni upravo u tom pravcu. Da je teorija bila ispravna, Ne bi zadobili neprocenjivu nadmoć u ratu. Međutim, pošto to bio slučaj , bedan poraz misije naučnika na Rigenu se završio šenjem i progonom sledbenika korešizma. Fišer, koji je posle r bio klj učni naučnik u američkom projektu za razvoj bombe, j e j ednom prilikom izj avio da su ga nacisti prisiljava1 i radi lude stvari koje su u velikoj meri ometale nj egova istraživa Imaj ući u vidu njegov kasniji posao za SAD, alternativna logija j e možda bila presudna za nemački poraz u ratu. Eksperimenti sa inEra-crvenim zracima na Rigenu nisu potpuni promašaj i jer su stvorili osnovu za sistem detekcije va koj i su Nemci pokušali da postave u Gibraltarskom kako bi sledili kretanje savezničkih brodova. Tokom sledećih na rata, na ostrvu Rigen se nalazio radarski odred koji je ulazio trag krstarećim raketama lansiranim iz Peneminda. Zanimljivo je da je Rigen u srednjem veku bio pagansko to ostrvo dok danski kralj Valdemar I nije suzbio paganstvo. njemu se takođe nalazio hram Hitlerove omladine. Hitlerova odanost 'nastranim' verovanjima je ozbiljno dila raketni program Peneminda. Tokom 1 943 godine, kada se vijala V2, prva krstareća raketa zemlj a-zemlja, Valter D (Walter Dornberger), voda istraživačkog tima, dobijao je neposredno od Firera. Zaprepastio se kada je uvideo da Hitler zahteva da se razvoj raketa ubrza, kao što je on očekivao, već da naprotiv, naredio da se program smanji u velikoj meri. Ispostavi se da je Hitler sanj ao da će rakete izazvati pad Herbigerovog in planetarnog leda, što bi ubrzalo kraj sadašnje ere koja bi doživ kosmičku apokalipsu. Najzad, kad se ratna situacija pogoršala j da j e kraj već bio vidljiv, Hitler je omekšao, ali j e odlaganje zad ozbiljan udarac mogućem oružju kojim bi dobio rat.

D E S ET O

P O G L AV LJ E

N ova religij a Prizivaj u demonske sile drevnih germanskih božanstava i pošto u nj ima oživljava ta strast za borbom koj u nalazimo u drevn i h Germana . . . spektakl će se izvesti u Nemačkoj , i u poređenju s njim će francuska revoluci j a možda delovati k a o nevina idila. Hajnrih H a j ne o

Ne711ačkoj FilozofiJi prirode,

1 83 5 .

j edne večeri 1 933 godine, Hitler j e pio č a j s a svoj im sara d­ Š I l i l l l l l :1 . Medu nj ima su bili j Gebels ( Goebbels ), traj her (Streic1 1 1 ' 1 ) i Raušning (Rauschning), koj i se uskoro odrekao nacizma i i l l l' ; l i j uj ući kome imamo j edino svedočanstvo o razgovoru koji II'd l . Započeo je razgovor o religij i i Hitler j e izj avio da su sve re1 11, 1 j l" s l ične i da nemaju budućnost. Ipak, kao i Musolini u Italij i, I I I I l " s e nagoditi sa Crkvom. Ali ne n a duge staze, " Oni me neće l " ( 'l i ti da istrgnem hrišćanski koren i granu hrišćanstva" . Razlog I I I I)'. kojeg ne može biti kompromisa, nastavio je Hitler, je taj što I I N e mac "ozbiljan u svemu čega se lati " , tako da, za razliku od 1 1 , I I I L l 1 Za ili Italij ana, koj i istovremeno mogu da budu i hrišćani i I I 1 ) '. 1 I 1 i , Nemci mora}u da se odreknu hrišćanstva i da usvoje " čvr­ t i i , I I ('roj sko verovanje II Boga u prirodi, Boga u našem sopstve­ lli I I I I 1 1 :1rodu, II našoj sudbini, i našoj krvi " . . 1 -; 1 1 0

.

117

116

Nije moguće spojiti nacističku rasističku ideologiju a I I šćanstvom, d odao je Firer. Pošto crkve ionako nestaju, nacisti I raju da ubrzaju ovu tendencij u. " Moramo sprečiti crkve da u m bilo šta više o d onog što danas rade, tj , iz dana u dan gube tl nogama . Da li zaista verujete da će mase ikada ponovo biti hri ni? Gluposti ! Nikada više. Ta priča je gotova. Niko je ponovo će slušati. Popovi će biti prisiljeni da sami sebi kopaj u grobov ', daće nam svog boga . " Hitlerov plan je bio d a preokrene metode hrišćana. ska crkva je bila preuzela paganske praznike i tumačila ih na način. Nacizam će, zauzvrat, da kooptira hrišćanske praznike. tler je bio siguran da, pošto su " liberalni popovi" bili tako ni da promene svoja mišlj enja zbog naučnih otkrića, neće biti trebno uložiti mnogo napora kako bi ih ubedili da krst svastikom. Hitler se, medutim, veoma protivio obnovi drevnih skih kultova Smatrao je da je beskorisno jednostavno obn staro paganstvo ili prehrišćansku Germaniju. Hitler je u više ka napao Himlerovo neo-paganstvo kao nešto "gore od Cr kao "povratak srednjem veku " . Paganstvo nikada ne bi mogi zadobije veći broj sledbenika, što nije ni zanimalo demagoga k je mogao da utiče na milione i da ih mobiliše. Za razliku od mlera, koji j e živeo u svom sopstvenom privatnom svetu, druge cističke vode su smatrale paganstvo istrošenom snagom. "Odin mrtav", pisao je Alfred Rozenberg, iako je iskreno žalio što S ll šćani prisvoj i li paganske bogove i boginje za svoje svece. Ne misticizam, koji su on i njegovi sledbenici želeli da šire, preva7.i je smrt Odina, tvrdio je Rozenberg. Hitlerov odnos prema paganstvu je, kao i prema drugim stvarima, bio dvoj an. Dok je s jedne strane Hitler toler Himlerove romantične izlete, s druge strane je izričito zabran in sto obožavanje paganskih bogova. Mada nacisti moraju da s reknu intelekta, govorio je Hitler, "to ne srne da dobije obli k ) novijenog obožavanj a Odina . " Proganj anje zakletih Odinisr:l započelo još u , doba ranog nacizma. Rudolf fon Zebotendorf u hapšen i p rognan 1 93 3 godine. Zabranjena su dela odinistick pisaca, kao što su bili Lanc fon Lebenfels ( Lanz von Lebenft _

Ebertin (Reinhold Ebertin) i Ernst Isbener-Haldane lssbener-Haldane} . Čak je nekadašnja pripadnost odinistič­ " I )rganizaciji automatski diskvalifikovala osobu za položaj u " I I ičkoj partiji. O n i koji su širili kultove bili su podesni za ubrzavanje pada I VI', tvrdio je Hitler, ali u budućnosti će nova religija " ukorenje1 i pri rodi i krvi" prirodno nići iz indoktriI)irane rasne duše se1 , 1 . Sve vreme je kod nacističkih vođa vidljiv pokušaj sj edinj ava­ I I l o v og sistema magije i religije, vrsta radikalnog tradicionali1 . 1 , l i šenog spoljašnjih znakova stare religije, koji medutim uklju­ I woju živu srž u savremenom ruhu. I I itlerovo predviđanje da će " liberalni popovi" prodati svog 11 ,, 1 sc ostvarilo. Već 1 93 2 godine, godinu dana pre nego što su I "I i došli na vlast, mala grupa protestanata j e osnovala crkvenu 1 1 1 1 1 1 koja se zvala Nemački hrišćani. Nj ihov program je sadržao ',I ičke idej e koje su uklj učivale zabranu braka između arij ev� i l I jevrejskih Nemaca, i, zahvaljujući nacističkoj partiji, osvoj i­ Ii I vd nu trećinu mesta u Saboru protestantske crkve. Nj ihov vo­ I" h i o nacistički vojni sveštenik Ludvig Miler ( Ludwig Mueller), " l i ll' ranije Hitlera zadužio time što je preobratio svog koma n1 1 1 . 1 , generala fon BIornberga, u nacional-socijalizam. Kada je 1 11 ' 1' došao na vlast, Miler je imenovan za nacističkog predstav1 , 1 I I protestantskoj crkvi. Kasnije, septembra 1 93 3 godine, po­ I I I I l O g O nacističkih uj durmi, Miler je izabran za biskupa Rajha . 1 l'ionalnom sinodu u Vitenbergu. I l ider je koketirao sa crkvom jedino iz svoje želje za vlašću. I ) � L I mu bili potrebni glasovi katolika u Rajhstagu kako bi se " 1 1 0 zakon koji je nacistima davao apsolutnu vlast u Nemačkoj , I' l' ,1 I V k rajnji cilj je bio potpuno istrebljenje hrišćanstva. Medu­ I I , \ I l "O vreme su crkve još uvek predstavljale veliku snagu i stva­ II I rebalo izvoditi vrlo pažljivo, Cinično je to što je Hitler j avno 1 I , I V ; l O hrišćanske crkve, pozdravljajući ih kao najvažnije eleII l i l l ' očuvanja nacije. Kao i mnogi potajni revolucionari, znao je I I I ( ' � v remenom lukavo podrivanje biti mnogo uspešnij e od fron­ I I I I )) ; napada. ( ; I avni arhitekta ovog plana podrivanja hrišćanstva bio je Al­ I l i I�( )zenberg. Rozenberg se rodio 1 893 u baltičkom gradu Re,l j l i l w l d

1 1 1 1 '> 1

118

val a obešen j e u Nirnbergu 1 946 kao ratni zločinac. Rozenber rano postao član nacističke partije i povereno mu je mesto nje vode tokom kratkog vremena koje je Hitler proveo u zatvoru 1 9 godine. Rozenberg je 1 930 godine postao urednik Nationa listische Monatshefte-a (Nacionalsocijalističkog mesečnika ) i obi vio svoj u najznačajniju knj igu Der Mythus der 2 0 Jahrhu (Mit dvadesetog veka ) . Ova knjiga je neophodna za razumevar okultne istorije koja leži u korenu nacističke rasne teorije. Valter Dare (Walther Darre), teoretičar krvi-i-tla, Rozenberg je dio da je cela civilizacija nastala zahvaljujući naporima Nord ij Rozenberg j e od Ignacija Donelija i teozofa preuzeo ideju da je :l jevska rasa nastala na izgublj enom kontinentu Atlantidi i da odatle proširila po svetu svojim " labudim" i "zmaj evim " brod O ma kako bi osnovala sve drevne civilizacije. Nj ihova religija je la jedina čista vera iz koj e su proistekle ostale vere. Prirodno, j nu čistu veru koj a još postoji propoveda jedina čista rasa, no ski Arijevci, čiji su čuvari nacisti. Ova okuitna priča o poreklu Arijevaca je izmišljena k opravdanje za nacističke teorije o nemačkom Herrenvolk-u dajućoj rasi. Jedan' od prvih kontinenata koje su naselili izbegl sa Atlantide, tvrdio je Rozenberg, bila je Azij a, pogotovo Indii potkontinent, na kom su Arijevci, kao vladaj uća rasa, druge niže domorodačke narode. Tamo su uveli princip Varn podele na kaste prema boji, koja pravi razliku izmedu bele ari ske vladaj uće rase i tamnije dravidske potčinj ene rase. Rozen j,e verovao da su se "plemeniti i nadmoćni Arijevci" u Indiji peno mešali sa Dravidima i da je zato njihova nadmoćna kult oslabljena i konačno uništena. Medutim, pre nego što se ovo dogodilo, jedna grana ari ske rase se iz Indije iselila u Iran, gde je stvorena nova civiliza zasnovana na obožavanj u Božanske svetlosti u obliku Ahura­ zde. Zoroaster, ili Zaratustra iz Ničeovog poznatog traktata, jt· stvorio arij evsku religiju koj a je propovedala večnu borbu ' Ahura-Mazde, svetlost,i , i Ahrimana, mraka . Prema Rozenb pravi nordijsko-arij evski čovek bi trebalo da se bori na strani A ra-Mazde, baš kao što se Ajnherjar borio za Odina protiv Fenrisa i Zmije Midgard u Valhali. Ova odanost mazdaizl11u I

-

NI J VA RELIGIJA

119

1 1 : lčila d a nord.ij ski čovek n e time d a s e izgubi u samoposmatranj u I ( I j i m se izbegava svet ili u asketizmu. Šta više, trebalo bi da se I I' l o bodi kako bi postao borbeni nosilac ideala koji čuva svet, na­ Ll z('ći se "u nepostednoj službi Najvišeg" . Alfred Rozenberg j e sanj ao o danu kada će se na pepelu hri­ I l l lstva osnovati Crkva nacionalnog Rajha. Rozenberg je plani­ r '\ l ) d a restruktuira religiju u liku Novog poretka kada stara vero­ I povest konačno bude istrebljena. Biblij u je trebalo ukinuti. Na " I L i r i ma crkava u Rajhu se ne bi nalazilo ništa osim nacističke bi­ I l l k Hitlerovog Mein Kampf-a. Levo od oltara bi stajao simbo­ lI! , I l l mač. Trebalo je odrediti dan kada će Nacionalna crkva Raj­ h d postati jedina veroispovest u nacističkoj Evropi. "Na dan nje­ l i ) osnivanja", pisao j e Rozenberg, "hrišćanski krst mora biti tl I ( ) n j en iz svih crkava, katedrala i kapela i mora biti zamenjen j e­ I I I i Ill neosvoj ivim simbolom - svastikom. " Većina nacista nije mrzela hrišćanstvo do te mere. Od svih I I II i sra koj ima se sudilo za ratne zločine u Nirnbergu, j edino su I I l l iol f Hes, Julijus Štrajher (Julius Streicher) i Alfred Rozenberg ' 1I I h i j � 1 1 i da prisustvuju nedeljnoj službi u zatvorskoj hrišćanskoj I d j ll·l i . Ova trojica, j edini pravi nacistički mistici od bilo kakvog 1 I o1e-aja koji su preživeli rat, ostali su nepokolebljivi do kraj a . Bez "h m:l na sve pokušaje da ga ubede da se odrekne svoje vere, Ro­ I l l i lcrg je do vešanja ostao dosledan anti-hrišćanin. Rozenbergovo vezivanje za mazdaističku religij u nije bilo slu­ l j i l O jer je iz mazdaizma potekla manihej ska j eres koja predsta1 1 .1 ( )snovu velikog dela evropskog okultizrna. Prema nacističkom I IV , I ( : l nju, ova večna borba izmedu sila mraka i svetlosti j e pred­ I I v l j:da " zakon borbe" , okultni pandan "opstanku naj sposobni­ l i " (:arlsa Darvina: da će najjači biti najsposobniji da opstanu i I I l l ' ovladati slabij ima. Manihejci su verovali da je Đavo po svo1 I I I I I loći i položaju jednak Bogu i da ova dva oprečna bića večno hlJ l I hcskrajnu bitku za prevlast u kosmosu. Jedan neortodoksan I I 1 1 I :l I1ihej skog, a potom katarskog verovanja, koji je delimično l l l l e b o iz jevrejske kabalističke misli, j este da je biće koje naziva1 1 1 1 1 I ):1volom pravi tvorac sveta. Ovo biće, poznato kao Rex Mun­ " , k 1 : 1 1 j sveta, je pravi vladalac materije i stvari od ovoga sveta, -

'.

I J \ ';\

120 pošto je Bog isuviše duhovan i eteričan da bi se bavio tako nr nim poslom. Nekoliko autora smatra da su Hitler i njegov krug u SUŠI bili Satanisti, sledbenici Rex Mundi-ja. Martin Borman ( mann), Hitlerov zamenik, je zaista imao žarku želju da iskoreni kvu. On j e 1 941 godine rekao: " Nacional-socij alizam i hrišć su nepomirljivi." Ova izjava i nesumnjiva veza sa manihej skom resi potvrđuje verovanja II nacistički satanizam, ali mora se . u vidu da su po klasičnom hrišćanskom tumačenju Hristovi ne j atelji sluge njegove suprotnosti, Satane. Međutim, nacizam jc leo da prevaziđe i dobro i zlo, kao neopredeljeni anđeli kamena Gral, kojeg je veličao Volfram fon Ešenbah. Nacisti su gali za onom moći koja prevazilazi obično obožavanje bogova najvišom kosrničkom moći koj a čoveka pretvara u boga na o vu svog sopstvenog prava. Kada se Hitlerov Rajh 1 945 godine našao u ruševinama, pa Pije XII je krenuo u napad protiv nacional-socijalističke dok ne: Nazvao ju je " arogantnim otpadništvom od Isusa Hrista, canjem Njegove doktrine i Njegovog rada na iskupljenju ." je Papa čitao o Himlerovim namerama. Himler je rekao da će, da nacisti dobiju rat, on lično da nadgleda javno smaknuće tako da je možda Pije bio u pravu što je ćutao sve dok se Rajh je pretvorio u pepeo. Međutim, dok je Rajh j oš postojao, poruka nacistima je jasna. Njihov politički sistem nije bio predstavljen kao volja za šću, već kao sveti pohod protiv neprijatelja nordijsko-arijevskc se, kao sveta dužnost za sve one rođene sa germanskom svojim venama. Hrišćanstvo je automatski opovrgnuto kao ja te rase, jer je bilo zasnovario na principima bratstva među l j ma i j ednakosti svih rasa. Jednakost rasa sigurno nije bilo ono je Hitler želeo da propagira! Rušenje hrišćanstva je započelo skoro istog trenutka kad· nacisti došli na vlast i s lanca je puštena sveopšta osveta protiv padnika Crkve. Otpušteni su katolički službenici; katolička pa je žustro obeshrabrivana; infiltrirane su katoličke omladi organizacije i katoličke škole prisiljene na zatvaranje. Zabra su katolički sastanci a crkvena imovina konfiskovana. Tok

I!ELIGIJA

121

N I I ' i dugih noževa " , 30 j una 1 934 godine, ubijeno je nekoliko is­ \ l 1 1 1 1 1-ih članova katoličkih organizacija, uklj učujući Eriha Klau­ ' 1 1 \ ( ' 1':1 (Erich Klausener) , vođu Katoličke akcije. Prema nacističkoj vladi, nijedna od ovih represivnih mera ni­ h d : ! uperena protiv Crkve ili vere. Te mere su bile uperene proI ' I I '-nemačkih aktivnosti', 'političkog katoličanstva' protiv naci­ I I .d socijalističke revolucije. Međutim, u stvarnosti je ulagan pro­ I ·, 1 j ' 1 1 napor da se predstavnici hrišćanske veroispovesti kinje i l il i t -Ic, razore i učine nemoćnim. Rozenbergu j e 1 934 godine po­ I I I l O obrazovanje u Trećem Rajhu. Njegov uticaj se odmah ose­ Ohrabrivani su svi članovi partije, pogotovo oni povezani sa hr.l /.uvanjem, da napuste katoličanstvo. Anenerbe je dobila zada­ I th izrad stare germanske paganske kalendare i otvoreno se da­ lp p rvenstvo slavljenju drevnih praznika kao što je Praznik zim­ I ,) " solsticija nad slavljenjem hrišćanskih praznika. Sto hiljada Nemaca je 1 9 3 7 godine formalno napustilo kato­ I I I crkvu. Međutim, samo je jedan nacistički vođa., Hajnrih Hi­ dl' l', napustio crkvu. Nekoliko drugih istaknutih nacista je razmi­ I ,l i l ) da mu se pridruži ali je Hitler to strogo zabranio jer, iako je t i l / v O sve što Crkva predstavlj a, smatrao je da je prerano otvore­ l l i l o j obj aviti rat. Hitler, Gebels i Gering ( Goering), između osta­ I h , II ustali rimokatolici u teoriji ako ne u praksi sve do svoj ih ni­ lid i ) katoličkih samoubistava 1 945 godine. Cudna sinteza paganskog i svetovnog koja je prožimala naci­ l i ke obrede može se videti u 'Nacional-socijalističkom kalenda11 \ 1 . 1 1< 0 Hitler nije išao tako daleko kao Musolini i broj ao godi­ I )d svog dolaska na vlast, ustanovljen je ceo nacistički godišnji li l l i S . Godina je započinjala 3 0 januara, koji se nazivao 'Dan v . l j :l I 1 j a vlasti". Neo-paganima je ovaj praznik odgovarao jer je I 1 ,l i7.U drevnom prazniku Imbolku ili Sretenj u. U martu se sla­ I ' 1 ):10 u spomen heroj a', a 20-og aprila Firerov rođendan. Prvi \Id I ( p raznik proleća), još jedan drevni paganski festival, su nacio­ " " ',( )cljalisti i drugi socij alisti proslavljali kao "Dana rada " . Za­ I i I i 1 \ ' sledilo praznovanje letnjeg solsticij a, upotpunjeno neizostav­ I I i I d j enj em Ivanjdanjskih vatri i sunčanih točkova kod drevnih I II'" l l l sk i h geomantskih hramova na uzvišicama. I

(,

l.

I

"

M

122 Najsvečaniji nacistički praznik se održavao devetog noiV I bra, na godišnj icu abdikacije Cara i Hitlerovog Minhenskog p 1 923 godine, kada su 'veterani' nacističke partije marširali k Minhen uz prigušene zvuke bubnjeva. Postojao je obredni onaj kojim se marširalo 1 923 godine, i duž njega su se vijorile stave na pola koplja a na određenim rastoj anjima je u obredn i posudama gorelo ulje. Oni koji s u marširali stizali s u na mesto kome je policija 1 923 godine otvorila vatru a odande bi nastavI li ka mauzoleju u kome su u gvozdenim sanducima ležala šesn starica poginulih u Minhenskom puču. Sav saobraćaj u bi se zaustavio i poštovalo bi se ćutanje tokom ceremonije. Poslednj i praznik u nacističkoj godini je bio Praznik zims solsticija, On je zauzeo mesto Božića koji j e i sam prvobitno za nio svetkovine zimskog solsticij a. Ponovo je uvedena drevna monija vatri zimskog solsticija. Himler je decembra 1936 pos poruku svim SS vođama naređujući im da slave ovaj prazn "Umiruće svetlo stare godine, koje preuzimaju novi plamenovi ve godine," napisao je, " simbolišu trajanje nemačkog života drevnih vremena do budućnosti " . Javni obredi su u nacističkoj Nemačkoj bili vrlo snažno gijski obojeni. Tipičan primer ove kvazi-službe je bila Litanija du. Ovaj obred, uveden na skupu Službe rada Rajha na Nirn škom prazniku 8 septembra, 1 93 7 godine, bio j e po svom isti kao i crkveni. Službu su započinjala zvona. Devojke iz Službe rada bi marširale do zastave i zapevale:

Pozdravi barjak, pozdravi obeležja. Pozdravi Firera, njihovog tvorca. Pozdravi sve one što za njih padoše. Odano poslušaj poziv. Od svih neprijatelja koji nam prete Danju i noću branićemo stego Možemo pobediti, možemo umreti Ali zastava će ostati čista.

1 \',\

RELIGIJA

1 23

Podiza ni su barj aci i zastave. Jedan glas bi izgovorio PO­ I I \' : " Ovde rta četvrtoj velikoj proslavi, da bismo se posvetili novim l ' l l k i m zadacima, čvrsto stoj imo pred svojim'Narodom i Firerom, l i d �vetoj zemlji pod našim zastavama koje vij ore sa srcima otvo1 1' l I i l l l , spremnim da slušaj u . " Svi učesnici litanij e su odgovarali usklikom: " Spremni smo ! " . I l ' d i o j e muški hor, koji je veličao vrline Firerove 'misije'. Onda je " ' l i gi glas izgovarao svečanu zakletvu otadžbini; muškarci su kli­ \ 1 1 :"Nemačka ! " i oglasile bi se fanfare. Četiri glasa, predsta vnici četvorostruke podele društva (od jek L l l og indij skog arijevskog kastinskog sistema koji je Himler želeo I I ) I I OV O da uvede), oglasili bi se jedan po jedan, zahvalj ujući Ne1 \ . 1 'koj na hrani, gorivu i zaštiti, i obećavajući pretvaranje neplod­ I I I ledina u plodnu zemlju. Posle himni Nemačkoj, zemlji, majčin­ t I I i radu usledila bi četiri glasa, predstavnici severa, j uga, istoka {,I pada. Posle još jednog hora seljaka sa ašovima u rukama, koj i I p redstavljao svečano sećanje na pale drugove, začuo se priguše­ i i i /vuk bubnjeva. Glas bi držao govor u slavu ubijenih; zastave su I puštale i tri venca se polagala na 'Spomenik radu' "Za slobo­ , I t l I slavu Rajha" . Zatim je muški hor najavljivao ponovno rođenje: "I naš dan , I doći, Spremni smo za poziv, Ali naša ponosna zastava će se za­ " I ' k slobodno vijoriti" . Zastave su ponovo podizane, oglašavala I l l 1 fa ra i polagao Zavet, usamljen glas se smenjivao sa mno­ I 1 ) ( 1 1 kao pop sa svojom pastvom. "Tako se u ovom svečanom ča­ \I I l 1olimo da bude blagosloven Zavet koji polažemo. Zahvalj uje­ I l Il l I i se, Fireru, što smo te sada videli. Posmatraj nas kao svoj u I lp�1 venu tvorevinu, neka naša srca uvek kucaj u po bilu tvog sr­ , l . l 1 l k a naši životi nađu inspiraciju u tvojoj ljubavi. Pogledaj nas . " i k . Tvoj a Nemačka smo mi! " Čula se poslednj a himna: " Bog neka blagoslovi našeg Firera u 1 ) 1 1 1 času, Bog neka nam pomogne da povratimo zemlju, Da slu­ I I I I ) Rajhu dubokom odanošću . . . " Čula su se zvona i ceremoni­ ',(' 1,:1 Vršavala. I,apanjuj ući kvazi-religiozni obredi kao ovaj su se održavali 11 1- (' nedelje u nacističkoj Nemačkoj . Hitler, nacistička partija i I ) h \u zauzeli mesto Hrista i svetaca činovima obožavanja svetovl

.

'

tl

1 25

124

nih bogova. Energije koje su ti praznici budili su takođe spada I red religioznih iskustava. Neposredan pokušaj svrgavanja verov"ao je Hitler, ' bio bi beskoristan. Mnogo je bolje preći ih u hovoj sopstvenoj igri i istovremeno parapsihički uticati na naci Obredi su ponavljani u manjim razmerama na svim ni Litanija radu je bila jednaka misi u crkvi Svetog Petra koju je žio Papa, ali su takođe u manjim 'kapelama' održavane manje kovine. Svaki kamp za dečake je imao svoj sopstveni razrađeni red vatre; svaka nacistička sahrana se sastojala od neo­ običaja, a širom Rajha su zastave, povorke i ceremonije održa u životu verovanje da je svaki nacista član veće celine, velikog jateljstva, povezanog verom i simbolom. Postojale su čak i ke ceremonije za krštenje beba. Član SS-a je u ulozi popa služio oltarom, koji je bio prekriven zastavom sa svastikom i ukrašen tografijom Firera i otvorenim primerkom Mein Kampf-a. M biti sigurni da nema mnogo Nemaca koji danas čuvaj� sliku sa 'krštenja' ako su dobili ime tokom jednog od ovakvih obreda. Baš kao što su nacističke ceremonije prožele kalendar i ske aktivnosti od kolevke do groba, isto su tako nacisti imali svete gradove u kojima su održavani različiti obredi tokom ne godine Rajha. Svi nacisti su se prvo okretali Minhenu kao što musliman okreće Meki. Tamo je Hitler stvorio 'hram svetih nika', mauzolej 1 6 nacista koji su poginuli u puču. Tu se takođe lazila i 'krvava zastava' koja je nošena u neuspeloj pobuni. U drevna vremena, velike narodne skupštine, kao na pri islandska Althing, bile su projektovane tako da odrazavaju ni topografski izgled zemlje. Ljudi sa severa bi stajali na strani, oni sa zapada na zapadnoj , i tako dalje. Mesni pre ci svih struka ili zanimanja bi bili prisutni, svako na svom od nom mestu. Na ovaj način bi se sakupio pravi fizički cele nacije na posebnom mestu u određeno vreme koje su ge()m:al ti i astronomi prorekli, kako bi se obavio sveti posao. N skupovi su bili dosta slični ovome. "Potpun mikrokozam Raj h pisao je dopisnik novina Der Montag, "mogao se videti u Nim gu između 3 1 avgusta i 3 septembra 1 9 3 3 godine" Na Nirnbeškim skupovima se spajala sva moć pro tajn ih uticaja. Grad je bio okićen hiljadama zastava sa svastika •

v

1 I I /,i ka za marševe i usmena propaganda je tutnjala iz zvučnika na \,. "\O m fenjerskom stubu. Neprestane povorke smeđokošuljaša, I l l p:ldnika SS-a, Radnih snaga, Hitlerove omladine, voj ske, mor­ t i l l i Ice i avijacije, marširale su tamo-amo; skoro jedan milion ljudi I I l ' sabio u ovaj mali grad. Održavano je toliko parada da su me­ l i t ' vlasti morale da postave tramvajske pruge ispod zemlje kako I I 1 : l v n i saobraćaj nastavio da teče (sličan događaj se odigrao u .! jt,crovom Berlinu) . Skupovi su bili omamlj ujući u svakom smislu te reči; namera I I I IL' bila da otupe osećaj e i umrtve um. Marševi koji su trajali po .1 ill sati nisu bili neuobičajeni, bio je to stalan protok mnoštva I J t ' je paradnim korakom marširalo u ogroman geomantski-proI o v a n stadion izgrađen u rimskom stilu i iz njega. Masovni sku­ l i v i ovih razmera su imali dvostruki cilj : plašili su opoziciju unu.1 1 I van Nemačke; i budili su ogromne parapsihičke energije koji­ h l j l: Hitler, posvećenik okultnog, mogao da manipuliše u ime zla. I Igovi kao Alister Krouli bi dali svoju desnu ruku za ovakav re­ ,t I voar podatne parapsihičke energije. Ceremonije u spomen mrtvih nacista bile su strahotne i bizar­ til k l o da su duše mrtvih bukvalno bile prizvane. Jedna takva cere1 I I I II I i ja održana 1 937 godine je najpoznatija, jer je sakupljeno mno­ I V I ) I j u d i moralo da stoji u stavu mirno dok su čitana imena svih to( ) nacista. Na drugom velikom skupu, članovi SS i SA su ispunili I I I . I d n i prostor i ostavili široku stazu među svojim redovima. Odjed­ III li l l je nastupila tišina. Hitler, u pratnji Himlera i Lucea, j e polako V('(�1I10 stazom prešao celu dužinu stadiona između redova vojni­ l . I \išli su 'svetoj vatri' koja je gorela u urni na kraju, zastali na tre1 1 1 \ . "< i onda se zaputili nazad, sve to u potpunoj tišini. Izvodio se , I ", i čin masovne obredne magije dotad nečuvenih razmera. Dok je Hitlerova namera bila da hrišćansku religiju u Nemač­ t l J I,;] meni masovnim obredima u sopstvenu čast, sa duhovnom I I " I l om života u okupiranoj Evropi se postupalo na nešto drugačiji t i l t I l l . Crkve su bezdušno ukidane u Poljskoj i Čehoslovačkoj, na 1 1 1 1 1 1 l T. Mnogobrojna popularna hodočašća, održavana u Čehoslo­ I I k ( )j s matrana su žižom nacionalizma i zbog toga zabranjena. Cr­ � I JI' oduzeta imovina i zatvoreni su crkveni univerziteti. Nacisti su I I I I I " i molitvu koja se tradicionalno izgovarala posle mise i u kol'

.

126

joj se arhanđeo Mihailo pozivao da uništi Satanu i Zle duhov k ji rade na uništenju duša. Osećali su da su molitve za uništenj tane bile preblizu istini! Čak je i moto čeških katoličkih nov "Narod koj i zadrži svoju veru nikada neće propasti " potpao cenzuru - SS je vrlo dobro shvatao istinitost ove tvrdnje. Kada su nacisti stigli u Poljsku 1939 godine, počeli su matski da uništavaju poljske crkve. Neskrivena namera nacisti" osvajača je bila da sravne sa zemljom svaku poljsku crkvu na naiđu. Ovo je pogotovo bila sudbina manjih mesta kao Šidl Ostrovjec i Krašnik. Posle rata je procenjeno da je preko 90 svetih zdanja u Poljskoj oskrnavijeno ili sravnjeno sa zem uklj učujući, naravno, sve sinagoge. Gaulajter Vajs ( Gauleiter Weiss) je decembra 1 940 godine javio da Poljsku crkvu treba uništiti kao bastion anti-nemačkog pora, tako da je zabranjena upotreba poljskog jezika u svim služenjima, zabranjena su katolička venčanja i sahrane i najzad većina poljskog sveštenstva našla na putu ka koncentracionim rima. Sve molitve Devici Mariji, koja se u Poljskoj nazivala Gospa, Kraljica poljske krune ", i sve molitve, himne, praznici i ' ci od bilo kakvog patriotskog značaj a bili su izbačeni iz obreda koji su još bili dozvoljeni. Sve ove mere su imale d cilj: prvo da uguše hrišćanstvo koje je bilo smrtni neprijatelj zma; i, drugo, da slome poljsku naciju pre nego što bude ' Norveška nam, pak, pokazuje kako su se nacisti p prema religiji u 'rasno prihvatljivoj zemlj i'. Njena marionetska v da pod zloglasnim Kvislingom je pokušala da obnovi neosko obožavanje sunca kao nacionalnu veru i da ukine Ukazivana je velika pažnja Kvislingovom simbolu, Sunčanom stu, norveškom pandanu nacističkoj svastici. Jednom od pro-nacističkih sveštenika, Sigmundu Fej lingu (Sigmund Feyli poverena je ova vera u začetku i on je počeo da širi pr.opa koja je spajala nordijski rasizam sa drevnim nordijskim pag stvom i odabranim hrišćanskim temama. Stvoren je katehizam kome je poslušnost Vođi (Kvislingu) postavljena kao najvažnij mačenje Pete zapovesti. Otpor neo-paganstvu je bio ogroman i 1 februara 1 942 god je došlo do velike pobune hrišćana protiv nove vere. U Trond

NI

I I'A

RELIGIJA

1 27

1 1 1 1 " gradu u kome se nalazi poznata katedrala, jedinica lokalnih I I l lrveških fašista je odlučila da održi pagansku ceremoniju kako bi 1 1I I )slavila imenovanje Kvislinga za premijera. Ceremonija je treba­ l ) 1 i ;1 se održi u katedrali, pošto su norveškim nacistima nemački I ('l lInanti rekli da ona predstavlja ključno mesto u svetoj geografi­ " Norveške. Ceremonija, ili osveštanje, je po sadržini bila tipično 'hil istička, i uključivala je unošenje Kvislingovih neo-paganskih .ht ;lva u katedralu. Dekan kanonik katedrale Dr. Fjelbu (Fjellbu) im nije d�lO do­ ) I u da održe ceremoniju zato što bi unošenje Sunčanog krsta u I" išćansko zdanje predstavljalo svetogrđe. Ceremonija bi takođe I ' ('k inula pričest koja je trebalo da se održi u isto vreme, tako da Fjclbu odlučio da se pričest održi kao što je bilo planirano. Ve­ I il gomila naroda se skupila pred određeni čas, i, mada je moral i :1 odstupi pred naoružanim čuvarima, pevala je poznatu l ute­ " ! l I s k u himnu "Bog je još uvek naša sigurna tvrđava " . Iako su sun­ II I I i krstovi bili uneti u katedralu i održan potpun nacistički o bred 1 \ I· ( ljem je K visling 'blagosiljan', j ačina hrišćanskih osećanja, kao I l Il'naklonost naroda prema diktaturi, bili su očigledni.

l,

J E D A N A E S T O

P O G L AV LJ E

Izopačeno viteštvo - Himlerov SS CRNI

",

RED

)L'sto primećujemo da književnost 'fantastike' ponekad prethodi " I I d l Ićim događajima. Da li je to zbog nesvesnog predznanj a auto1 .1 di sama knjiga postaje proročanstvo koje se samo ispunj uje, 1 1 l'l l met je nagađanja. Međutim, 1 896 godine je štampana knjiga 1 1 )) , 1 predstavlja najizrazitiji roman prekognicije koji je ikad video ('I lost dana: M. P. Šil (Shiel), engleski pisac, napisao je čudnu fan­ l l / I j l l o grupi bezdušnih ubica koji divlj aju po Evropi, ubijajući ll' I. a koje smatraju da ometaju napredak čovečanstva i spalj uju­ , I l j i hova tela. Naslov knj ige je glasio S.S. Četiri godine pošto je ovaj 'apsurdno maštovit' roman obja1 1 1 ' 1 1 , 7 oktobra 1 900 godine, u Minhenu je rođen Hajnrih Himler. l IVI ) je bila osoba koja će Šilovu maštarij u pretvoriti u surovu I V,l l'1lost. Himler je bio sin pobožnog katoličkog učitelja koji je II d l l o vreme bio privatni učitelj princa Hajnriha Bavarskog, po ko­ I I I ! ' lt' sinu dao ime. Kako je bio premlad da bi učestvovao u Prvom ' 1 ' 1 k o m ratu, Himler je bio tek oficirski kadet kada je palo Kaj­ I I I I I V O carstvo. Odmah posle rata je počeo da izučava polj oprivrelli

130

I

d u što je dovelo d o opsednutog interesovanja za istorijsko nasI čime je prokrčio put za Aušvic kroz dvadeset godina. Sa pojavom mnogih para-vojnih političkih partija ranih tl desetih godina ovog veka, Himler je pristupio mladoj nacisti � partiji i učestvovao u Hitlerovom Minhenskom puču 1 923 godi Puč je doveo do delimičnog i privremenog povlačenja nacista tlerovog desetomesečnog boravka u zatvoru tvrđave Landsbc do hapšenja Ernsta Rema (Ernst Roehm), vođe Hitlerovih sm košuljaša, SA. Dok je nacističko rukovodstvo bilo u zatvoru, mlera su u partij u primili braća Oto i Gregor Štraser (Strasser), ji su se privremeno nalazili na njenom čelu. Kada je Hitler osI đen, Himler je pridobio još veću vlast. Hitler je odustao od ide naoružanoj revolucij i i započeo kampanju za legalnu vlast koj uspešno završila j anuara 19 3 3 , njegovom pobedom na izbori U ovo vreme je Ernst Rem privremeno napustio svoj položaj SA i emigrirao u Boliviju, gde je postao vojni savetnik u pred ćem ratu za Čako. Himler je 1 926 godine unapređen na mesto menika vođe Schutzestaffela - Zaštitnih jedinica - bolje kao zastrašujući SS. SS je prvobitno osnovan kao lično Hitlc obezbeđenje 1 922 godine, da bi se pod Himlerom pretvorio I I što sasvim drugo. Himler je sa 28 godina već bio unapređen u vođu SS·, grandioznom titulom Reichsfurer-SS, i na ovom položaju je do pada Trećeg Rajha posle samo sedamnaest godina. Međuti nije 1 922 godine bila zastrašujuća i omrznuta organizacija u kasnije pretvorila. Potčinjen tada jakom SA-u, SS je brojao 200 ljudi. Himler je iza kulisa neprestano radio kako bi se nj privatno carstvo proširilo. Nije za njega bila slava javnih nastll to je prepuštao Gebeisu i Hitleru. Radeći puno sati za malu ph svojoj kancelariji, Himler je kovao zaveru da preuzme vlast ko, mu omogućila da ostvari svoj san - stvaranje Vladajuće rase, arijevske ratničke kaste koja bi vladala svetom. U svojim snovima o Novom poretku, Himler nije samo slio na novi politički poredak za koji se Hitler borio, već, t�l k ( i na novi biološki i duhovni poredak. Ovaj novi poredak je lo da izmeni pravac razvoja civilizacije, nauke i religije, a II svega je trebalo da se nalazi magijsko carstvo Crnog reda S

Bar j e Himler tako mislio. Od rane mladost i j e Himler- ze­ l I i l l oradnik verovao da su seljaci glavni oslonac nemačk e nacije. /I'l l 1 l j oradnik na svojoj sopstvenoj njivi ", pisao je vođa SS-a, I ' l'dstavlja glavni oslonac snage i karakter a nemačk og naroda. " ( ) I,asnivan je rasnog stabla - krvi - na drevnom mestu - tlu I mo se uzdiglo do cele doktrine , teoretsk e osnove nemačk e ra­ l Iadmoćn osti. Himlerovi prijatelji u Bavarsk oj su kupili farmu I ' I S l il i ga da dolazi na nju kako bi isprobao svoj u idej u o 'seljač­ I I/ ,� k oli'. Ova škola je trebalo da bude srž pokreta 'povrata k ze­ l I " k oji je Himler smatrao budućno šću Nemačk e; postepen o uki­ I l je većine industri je i ponovn o stvaranj e zdravog, samodo volj1 9 i rasno-či stog seljačko g društva koje se oslanja na samo sebe. San o seljaku na svojoj sopstven oj njivi je predstavljao pokre­ I I I snagu avanture baltičkih Frajkora 1 9 1 9-1 920. Mnogi bivši I lovi Frajkora su i dalje strasno sanjali o samodo voljnoj zemljo­ I l I j i . Himler je prvobitn 9 zamišlja o da će ovakvo društvo posto­ I tl Nemačk oj, ali je kasnijih godina njegovu ideju trebalo k om­ II! )Vati sa širenjem Rajha ka istoku. Tražeći uzor za ovu selj ačku l i p i j u , Himler se vratio u doba Prvog Rajha, hiljadu godina rani­ I lio je obožava lac heroja i njegov najveći j unak je bio kralj He­ l il h der Vogler (Hajnrih Pticolovac), osnivač Prvog Rajha. OVQg t l F' Saksonij e i osvajača Slovena, Himler je opisivao kao " pIe­ I I I I og seij aka svog narod a " . Otprilik e u ovo vreme ( 1 926-1 928 ), Himler se povezao sa 1 ! I ' l i l ll pokretom zvanim Artamanen (Artamani). Ovo političko " ', iowo telo je bilo odano ideji vlasnika - naseljeni ka. Iako ve­ II 1\ rtamana nisu bili članovi nacističk e partije, zaklinjal i su se � I v i-tlo i obećaval i da će ponovo osvojiti i naseliti Evropu u ime I I l:lčke. Prva grupa Artamana se 1 924 godine nastanila na ima­ I I I Sa ksoniji kako bi upražnja vala svoju doktrinu oslanjan ja na U I \ I scbe; uskoro je više od 2000 mladih lj udi okupira lo farme u OI I l o j Nemačk oj i naoruža valo se za pretstoje ću borbu protiv " 1 1 :1 , Pokret Artaman en je bio tako značajan da je 1 924 godiI " � : I C Hans Nikol ( Hanns Nikol) objavio knjigu o rađanju ovog I. I ('I a pod naslovom Das Neue Leben (Novi život). 1\ rramani su u svojim redovima imali i nekoliko lj udi, koji su " ' 1 ( ' napravil i ozloglaš ene karijere: u Brandeb urgu je bio Rudolf

I

I I / 'I\ (ENO VITEŠTVO - HIMLERO V

SS

131

\I'

I

_

I

132

' Hes, koj i je postao k omandant logora smrti Aušvicai i Rihard ter Dare ( Richard Walter Darre), agrarni rasista iz Argentine I ( se školovao u Engleskoj . Dare je verovao da je sve značajno zano sa rasom i, prema njegovoj filozofiji, seljaštvo je "uvek � i l o jedinu pouzdanu osnovu z a naš narod sa stanovišta krvi " . l žava, napisao je, zato mora da proširi seljačku klasu putem pon nog naselj avanja ruralnog dela zemlje, menjaj ući tadašnje stremij nje ka gradovima. Dare je bio jedan od članova one posebne �k le mišlj enja koja je tvrdila da su sve velike kulture sve.ta zasno ljudi nordijske krvi. Napisao je nekoliko knjiga na temu 'krvi i i sve su naišle na Himlerovu podršku. Dare je tvrdio da su sve velike civilizacije u prošlosti pro jer njihovi ljudi nisu očuvali čistotu svoje nordijske krvi. Kao zultat ovog 'otkrića', Dare je predložio da treba iskoreniti sve đunarodno orijentisane i humanističke organizacije kako bi sprečio pad savremene nemačke kulture. Ove organizacije su O hvatale kako anarhizam i komunizam tako i slobodno zidare, zenkrojcere i hrišćane, koji su svi propovedali bratstvo među I dima i time ugrožavali čistotu nordijske rase. Himler je u svoj u širu okultnu viziju svetskog poretka uk pio Dareove rasističke ideje kao i teorije njihovog prethodnika la de Lagarda (Paul de Lagarde), Pošto je nastavak civilizacije visio od čistote nordijske rase, razmišljao je Himler, onda lova sa mora da ima neke specija lne mistične�ili parapsihičke moći j ih je lišeno inferiorno čovečanstvo. Mistično ostvarenje magi rase mogućih nadljudi bilo je moguće samo ako su se oni na na mestu koje im pripada, u bliskoj vezi sa svetom zemljom nj ve domovine. Artamanen se rasplinuo kao i mnogi drugi pokreti, ah je re regrutovan u SS gde mu je poverena nova Rasse und. Siedl samt (Služba rase i ponovnog naselj avanja) . Dare je isko ovaj položaj kako bi ušao u Ministarstvo poljoprivrede Ra j gde je mogao da primeni u praksi svoje teorije o samodovolj Jedan od njego,vih blagotvornijih ukaza je bilo pošumljavanje plodne i napuštene zemlje. Negativna strana njegove službe je la ta što je širila anti-semitsku propagandu a potom i istrebij Jevreja i Cigana.

I " A ČENO VITEŠTVO - HIMLERO V SS

133

Ratne svireposti SS-a nas mogu navesti na pomisao da je ve1 1 1 1 ; 1 njegovih članova bila nenormalni sadisti, ali je procenjeno da I ' l l i manje ni više nego svaki četvrti imao titulu doktora. Uskoro I l lq O su nacisti došli na vlast, 1 93 3 godine, Himler je pozvao oda1 1 . 1 1 1 skup naučnika, industrijalaca, oficira i zemlj oposednika na P' IV;ltan razgovor. Uplašeni nedavnom propagandom protiv inte­ l! \' l l Ialaca i viših slojeva, većina je očekivala da će se naći na niša­ I I I I f:matičnih napada. Međutim, desilo se nešto sasvim suprotno. l i l l I l ler je pozvao elitu, koja je bila tu sakupljena, da " pomogne u I I ' II Icravanj u svih struja tradicije ka SS" . Svakoj državi je potreb1 1.1 el ita, izjavio je, a u nacističkoj Nemačkoj to je bio SS. Među1 1 1 1 1 , SS, nastavio j e, može biti delotvoran samo ako njegovi člano­ I " unesu u društvene potrebe današnjice istinsku vojnu tradiciju, ohene poglede, ponašanje i vaspitanje nemačkog plemstva, i I v . 1ralačku efikasnost industrij alaca na osnovu rasne selekcije" . I lbv stav, koji j e prvo naišao na zaprepašćenje, dočekan j e bur­ II I I I ovacij ama, i skoro svi članovi skupa su se pridružili SS-u. SS pukovi su od samog početka bile elitne trupe. Kako bi u " I h ulio osećanje elitnog kontinuiteta, Himler je obnovio stara I ll r �ka imena pukova iz doba Kajzerovog Rajha. Podražavajući is­ I l p lčive pruske Vitezove crnog orla, reda osnovanog 1 70 1 godine, l ukovi su dobili titule kao Totenkopf, Liebstandarte, Hohen­ h I I l ffen, das Reich, imena koja su odzvanjala j unačkim vojnim l v izima prošlih pobeda. Kao i Glavni husari smrti Fridriha Ve­ I l lg i Telesna garda kralj a Bavarske, novi SS pukovi će služiti Tre1 1 1 1 1 Raj hu u njegovom 'naj boljem času'. Pored drevnog vojnog uzora, Himler je svesno zasnovao I I I SS na jezuitskom redu. Osnivač jezuita, Ignacije Loj ola I I 'I l) 1 -1566), ustanovio je komandnu strukturu posvećenika koju l , I I i mler skoro doslovce preslikao. Baš kao što su jezuiti postali I I II ITni verski odred Španskog carstva, tako je Himler zamišljao . 1 1 I I jcgov tek rođeni SS igra istu ulogu u " Hiljadugodišnjem Raj­ I I I I " . I a ko su prividno bili ortodoksni hrišćani, jezuiti su detaljno "l l Il lčavali astrologiju, svetu geometriju, geomantiju i simbolizam. l l h ov i manastiri i crkve su bili izgrađeni prema drevnim kanoni­ I\ld it.bora mesta i razmera izvedenih iz pre-hrišćanske tradicije. I II vi s u bili i hramovi SS-a. Na američkom kontinentu su jezuiti II

I

liti

1 34

I /() PA ĆENO

preuzeli drevna svetili šta kako bi duhovno i parapsihički osvojili zemlje. SS j e na sličan način tražio i kupovao ključna mesta na n mačkim ley linij ama. Ignacije Lojola je bio Baskijac. Himleru je ovo bilo važno ' su neki nemački okultisti tvrdili da je baskijski narod posledn . ostatak rase Atlantide. Lojoline poznate duhovne vežbe su po l e od kaluđera manastira Monserat - benediktinske svete pl Himler je verovao da su ove vežbe prenošene sa kolena na od Gospodara Atlantide koj i su sada njega izabrali da primeni ' še sile' kako bi reaktivirao Vril radi vladanj a tevtonske rase na svim ostalima. Veza između geomantije i osvaj anja koj a su se ticala Ev razmatrana je u osmom poglavlju, međutim, ne postoji opšta glasnost da se ista stvar dogodila u Severnoj Americi. Iako na, Novi Meksiko i Kalifornija sada predstavlj aju deo Sjedinj Država, njih su prvo kolonizovali španski naseljenici. Mnogi znati gradovi Kalifornije koji nose imena svetaca su mesta na j ima su španski kaluđerski redovi osnivali misije, i mnogi, ako svi ti gradovi, nalaze se na mestima na koj ima su se ranije . la svetilišta domorodaca. U Arizoni i Donjoj Kaliforniji su ove sije osnivali jezuiti. Poslednje decenije XVII veka, Kalifornijs poluostrvo je predato redu italijanskog jezuite Euzebija Fransi Kina (Eusebio Francisco Kino), matematičara i geografa ško nog u Ingoištatu. Njegov rad je 1 73� nastavila grupa jezuit�, na njih Nemaca, po imenu Keler, Sedelmajr ( Sedelmeyr), S (Steiger) , Grasofer ( Grashofer) i Paver. Jezuitski red je četrdeset dina kasnije ist�ran iz Kalifornije i osnivanje misija je p Franjevačkom redu. Ovi kaluđeri, koji su potekli sa fakulteta S Fernando u Meksiko Sitij u, su 1 769 godine plovili zapadnom o lom Amerike do svoj e misije. U Montereju su osnovali misij u istom mestu na kom je 1 6 8 godina ranije Otac Asension -čitao su pod raširenim granama Hrastovog drveta. Los Anđeles, Barbara, San Dijego del Alkala, San Hose, Soledad, Santa k a , San Gabriel Arcangel, San Huan Kapistrano i San Fransisko A s i s su sve pred kraj osamnaestog veka osnovali franjevački . ),cogra fi . Sve u svemu, 2 1 stalna misij a je izgrađena između m i s i j e , Sa n Dijego de Alkale, 1 70 1 godine, i poslednje, San Fran 'i

Solana, 1 823 godine. Kalifornija je bila parapsihički 'prikova1 1 . \ ' na način na koji ostatak Severne Amerike nije bio. Niz obalu od San Dijega do. San Fransiska se pružao lanac i l l isija, smeštenih tako da je zemlja među njima bila ravnomerno 1 .l spodeljena. Svaka misij a je činila gotovo autonomnu patrijaršku d ri.avu pod autokratskom vlašću Padrea, koju su branili vojnici :panskog carstva. Manastiri su konačno ukinuti naredbom špan­ '.k e vlade 1 8 1 3 godine; ova naredba nije bila stavljena na snagu u K a l iforniji do sredine druge decenije devetnaestog veka. Sistem mi­ 't l j �l je tada srušen, domoroci su se vratili svojim starim običajima I Sjedinjene Države su konačno osvojile Kaliforniju 1 846 godine. Ovi kaluđerski redovi su bili u jedinstvenom položaju j er su �i ' dinjavali geomantske veš tine Istoka i Zapada. �ao dobri pozna­ v.lOci drevnog kabalističkog nauka, alhemije, astrologije i para psi­ l i i " kih nauka, jezuiti su predstavljali pokretačku snagu španske 1 1 1l'sijanske kontra-reformacije i zastrašuj uće inkvizicije. Pomoću ( )ve užasne institucije oni su iz ugušivanih okultnih redova izvl ači­ I i l a j na znanj a koj a bi zatim primenjivali u svoju korist. Himler je I . dwđe imao svoju sopstvenu inkvizicij u, Gestapo, korisno oruđe 1 ( lj i m se moglo doći do raznih vrsta informacija, od kojih su neke I l I k okultne. Jezuiti su pokazali šta organizacij a naoružana ovim ! . I j l l ama može učiniti u osvojenoj zemlji - može prožeti tu nacij u " " hovnom snagom, kako su je oni shvatali, Svetim duhom. Himle­ I ( I V SS, koji je odlično poznavao jezuitske metode, takođe je sanjao d.l prožme svet svojom soptvenom zlom vrstom PSI kontrole. Paralele između SS-a i jezuita idu dalje od sličnosti u okul t­ IlI lj metodologiji. Šegrtovanje za jezuita traje dve godine, da bi II�kd ilo nekoliko godina podučavanja i učenj a. Najzad se Svešte­ l I I k zariče. SS je ovde bio istovetan po strukturi kao Društvo Isu" , Neki j ezuiti polažu jednostavne zakletve. I u SS-u je postojao ( I h l l-a n kadar. Drugi jezuiti polažu posebne zakletve i smatraju se ' f , I \, letim'. Oni predstavljaju elitu Društva. U SS-u je ova grupa či­ I I d . 1 unutrašnje 'sveštenstvo' - Crni red. Etape kandidovanj a za SS su bile ispunjene obredima i for1 I 1. ! l l I ostima kao i u svim religioznim društvima. Na godišnj icu I I I I henskog puča, devetog novembra, osamnaestogodišnji mo­ I i I l k hi bio prihvaćen za kandidata. Bilo mu je dozvoljeno da nosi �ka

VITEŠTVO - HIMLEROV SS

135

136

I ' I I !'AČENO VITEŠTVO - HIMLERO V SS

SS uniformu bez širita. Na godišnjicu dolaska n a vlast nacista, og januara, kandidat je postajao kadet i primao svoju zvaničn ll propusnicu. Kadet je 20 aprila, na Hitlerov rođendan dobijao je širite i svoj u stalnu SS propusnicu. Na svečanoj ceremoniji, k det se zaklinj ao: "Zaklinjem se tebi, Adolfe Hitleru, kao F' Kancelaru nemačkog Rajha, na vernost i hrabrost. Zaklinjem tebi i nadređenima koje ćeš imenovati na poslušnost do srp.rti, ko mi Bog pomogao. " Čak ni ova zastrašuj uća zakletva nije predstavlj � la kraj . đu polaganja zakletve 20 aprila i početka službe prvog oktobra, vi član je morao da zasluži Sportsku značku Rajha i da napamet uči SS katehizam. Ovaj katehizam, zasnovan na katehizmu hr ske crkve, trebalQ je kandidatu da usadi nacistički etos. Nacistički sistem verovanja je bio obj ašnjen i definisan pitanj a i odgovore. " Zašto verujemo u Nemačku i Hitlera ? " , je katehizam. Odgovor: " Zato što verujemo u Boga, verujemo Nemačku, koj u je On stvorio u svom svetu, i u Firera, Adolfa tlera, koga nam j e On poslao" . U ovom SS katehizmu su mesij ske maštarije Hitlera dovođene do vrhunca. Jedna od naj uobičajenijih osobina samozvanih mesija je nj ihova autoritativnost. Razlog za to je bio jednostavan: oni stovećuju svoju instuticionalizovanu vlast sa božjom voljom. U hovoj vlasti, kažu, pr�biva Božanska volja, koja je zato ne()aOIIJI va; jer odoleti vlasti znači odoleti božj oj volji, a to je Nacisti su insistirali na bukvalno verskoj odanosti svom poslušnost je bila lozinka; poslušnost koja je navodila ljude da čine najgore moguće zločine u ime viteške odanosti. Masovne u ce kao Adolf Ajhman (Eichman) bili su potpuno potčinjeni svojih nadređenih, postavši ništa više do obična oruđa, kao m ni drugih voljnih robova u sistemu u kojem robovska fJV"" """ ' ' '' predstavlj a glavnu vrlinu. Ova religiozna autoritativnost nije bila Hitlerovo delo je poticala od Kajzerovog Rajha. Car Vilhelm Drugi je 1 0 bra 1 8 9 1 godine održao govor novim regrutima u Potsdamu u jem je sažeo ceo taj stav: " Regruti - Vi ste mi se sada zakleli na nost Ll prisustvu božjeg sveštenika i pred ovim oltarom. Zakleli sc m en i . To znači da ste sada moji vojnici. Predali ste sebe men

', I' I 'ja tela i svoje duše, Odsada ćete znati samo j ednog neprij atelja I IlOg neprijatelj a ... Mogu vam narediti da ustrelite svoje rođake, ,.voju braću pa čak i svoje roditelje - ne daj bože! - ali čak i tada 1 I I< Irate da poslušate moja naređenja bez pogovora. " U prirodnom nasledniku Kajzerovog Raj ha, nacističkoj Ne­ I I l. l čk oj , 'božansko naimenovanje' Hitlera je uvek iznova bilo isti1 ,1 1 10. Mesijanske parole, uključujući onu groznu "Protiveći se Je­ n ' j i ma, borim se za božje delo" , ukrašava le su oglasne table, pa 1 ,I k i crkve, jer je Hitler tvrdio da je njegov posao božanski pohod /.1 Nemačku protiv svih onih za koje je on verovao da su protiv ' l Il ' l l 1inovnog' uspona Herrenvolk-a. Svi koji 's u bili protiv nacizma l l u trani su agentima koji se protive božanskom planu sveta, sve­ LI I I kojem arijevska, pogotovo tevtonska, nadmoć predstavlja pri­ I odan red stvari. Esesovac je u nacističkoj mitologij i predstavljao buduću na­ d l l rase, i primećujemo kako je ovo naglašavano u zaključnoj cere­ Illoniji u kojoj kadet postaj e punopravan član. Pošto bi uspešno I ,I V I-šio svoju službu u Radnoj jedinici Rajha i vojsci, kandidat j e I l lmao da položi konačnu zakletvu kako b i postao punopravan na­ I I I ički član. U ovoj zakletvi, položenoj na nacistički 'sveti dan' de­ Vl ' l og novembra, član je obavezivao sebe i svoj u buduću porodicu d,1 poštuju rasni zakon koj i je Himler objavio 3 1 decembra 1 93 1 : d,1 članovi SS-a mogu da se venčavaj u " samo ako su ispunjeni neo­ pil( )dni uslovi rasnog i zdravstvenog porekla" . Sada je mladi ese­ I l v a c dobijao svoje oznake čina, koje su mu davale posebna zadu1(, l l j a i privilegije nedostupne nižim 'smrtnicima'. Oznake činova, tl,1 kojima su se nalazila vehmska slova SS napisana runskim piI l lOITI, podražavala su drevna prava Schoeffen-a Tajnog suda. SS I I ' kao organizacij a odvoj ena od običnog društva, uživala privile­ ,', I I I' ;l n pravni status. Šarfe (Scharfe), koji se nalazio na čelu esesov­ " 1. ( ' pravne službe, je odlučio d a nijedan državni sud, p a čak n i na1 1 ',1 ički partijski sud nema pravo da sudi esesovcu. Ovo je bila po1 1. 1 ,rica samo ,viših esesovskih oficira. Kršeći drevni pravni sistem I '" k ome nijedna osoba nije iznad zakona, nacisti su napravili prI k orak u pravcu ponovnog ustanovljavanja drevnog arijevskog I 1 ', 1 i nskog sistema - povratka u feudalizam.

137

138

Ova hijerarhijska struktura društva j e prožimala sve naci t i ke organizacije. Posvećenj e j e bilo podeljeno na tri stepena u 111. 1 ) ( gim okultnim redovima, i SS nije predstavljao nikakav izuzeta Slobodni zidari u principu imaju tri stepena posvećenja; s! ični , akademski stepeni - diplomac, magistar i doktor nauka. Cak j ' drevno keltsko sveštenstvo bilo podeljeno na barde, ovate i dr de. Himler je pravio razliku između SS 'sveštenika' i 'prvosvešte ka' Crnog reda i 'svetovnj aka' u organizaciji zasnovanoj na njevekovnim kaluđerskim redovima vitezova, templara i tev skih vitezova, sa kojima je Himler namerno želeo da se takm Postoj ala su tri čina u Himlerovom redu. Provereni esesovci, . obzira na čin, imali su pravo da nose prsten sa pečatom na kqj . se nalazila srebrna lobanj a. Iako se ovaj prsten prvo dodelj i 'staroj gardi' koja je imala članski broj manji od 1 00000, 1 939 dine ga je dobijao skoro svaki SS komandant koji se tri godine n lazio na višem položaju. Kama je bila simbol komandantskog SS kora. Kama, koja predstavlj ala drevno viteštvo koje je Himler želeo da imitira; lj ivala se samo esesovcima koji su bili oberšturmfireri (O mfurer) i na višim položajima. Za razliku od prstena, kamu je gao darivati samo Himler, ali su diplomci kadetskih škola aUl\./ 111.,U ski dobijali kame pošto bi uspešno položili svoje poslednje ispite. Iznad ove elite je postojala još jedna elita. Himler je bio nesen drevnim običaj ima tevtonskih vitezova, Barbarose i Kra Artura, i, podražavajući hijerarhije ovih heroj a, birao je svojih bolj ih dvanaest obergrupenfirera (Obergrupenfurer) za svoje nike. Poređenje SS-a i viteških redova rasvetljava mnogo toga. Samo dobro odabrani vitezovi su mogli da sede sa ili za Okruglim stolom; ne samo oni koji su bili majstori bor veština već i oni koji su posedovali viteške vrline istrajnosti, srne sti i odanosti. Razmišljanje nije predstavljalo jednu od viteških na, pošto je vodeći princip bila poslušnost većem autoritetu. U di o Kralju Arturu odluke je donosio magijski tehnolog Merlin; nacističkoj Nemačkoj to je činio samozvani 'mesija' Hitler. Posao srednjevekovnih vitezova je bio da održavaju red u m l j i . Sva ki vitez je smatran odrazom višeg čoveka, Hrista, u K r;l l j ;l A rtura, a u vreme nacista, novog natčoveka. Nacistički SS

1 .' 1

)I'A ĆENO VITEŠTVO - HIMLEROV SS

13 9

i srednjevekovni viteški redovi, imao za cilj da stvori i namet­ feudalni sistem 'nižem' čovečanstvu. Ove paralele su OČigledne i I l \ l nler ih je namerno isticao kako u obrednim tako i u javnim od1 1 1 ),� i ma. Himler je na istoku težio da stvori feudalna imanja za SS, PUlJOVO stvaraj ući srednjevekovni Ordensstaat tevtonskih vitezova. I t 'vtonski vitezovi su bili odani potčinjavan ju ne-germans kih naci­ j , 1 I J J istoku, kao i SS. I u Tevtonskom redu i u SS-u je postoj ala pe­ d , llJtna birokratij a; svaki član je imao svoj dosije; čuvane su finan­ ' I /';ke i pravne arhive i oba reda su imala svoje škole. Komandanture i glavni štabovi tevtonskog i SS reda su pred­ LI vijali i vojne i religiozne centre. Njihove tvrđave su se zvale Or­ dl' l Jsburgen, i tevtonski vitezovi i esesovci su geomantima povera­ , i l i biranje najpovoljnij ih mesta za tvrđave. Nekoliko poznatih I"v tonskih vitezova su bili mističari; kao i neki esesovci. Jedno zna­ ,q llO tevtonsko delo, Mainauer Naturlehre, koje je oko 1290 godine , I s l avio Hugo fon Langenštaj n (Hugo von Langenstein ), obrađuje ",('ografiju, astronomiju i medicinu u svetlu misticizma. Himlerova mržnja prema Jevrejima je nastavljala tradicij u 1 1'vl onskih vitezova, jer nijednom Jevrejinu nije bilo dozvoljeno da ( ' naseli u bilo kom delu Ordensstaa ta; ovde su zaista postojali svi I k tn enti nemačke nadmoći: isklj učivanje Jevreja, potčinjavan je i h l rebljenje mesnog stanovništv a, i svođenje preživelih na robove. I j c slučajno što je glavni arhitekta nacističkog rasizma, Alfred I ( )/.cnberg, bio baltički Nemac rođen u Revalu, srcu starog Or­ dl' l l sstaata. Delovanje SS-a u Poljskoj i na istoku je začuđujuće verno po­ di ,I /,avala strahote tevtonskog reda - svake zime su hrabri vitezovi I II ) ', :lI1izovali lov na Slovene. Poznato je da su u tim ekspedicijam a 1 1\ ('\rvovali i zapadne viđene ličnosti kao Henri od Derbija, koji je O I I l i j e postao engleski kralj Henri Četvrti. Masakr i istrebljenje su I I (,(Istavijali svakodnevnu pojavu, kao i šest vekova kasnije. Iron�č1 \ 1 I l l' to što je SS imao istu sudbinu kao i tevtonski vitezovi - koje II flobedile udružene snage Poljaka, Čeha, Tatara i Litvanaca. k .IO

I II'

I

D VA N A E S T O

P O G L AV LJ E

Izgubljeni gradovi Atlantide

N emačka je oduvek bila poznata po svoj oj nadarenosti i učenja­

', I v u ,

i, na svakom koraku nailazimo na nemačke stručnjake prili­ proučavanja sporednih grana istorije. Nemački naučnici pro­ " l og veka su dali značajan doprinos razumevanj u praistorije, a u d o ba velikih akademskih sloboda, njihove misli su se okrenule ka­ I . d< l izmama i izgubljenim civilizacij ama. Iako su dokazi o velikim 1' ; 1 r aklizmičkim promenama u istoriji naše planete očigledni na sve 'd r:1 l1e, zvanična nauka ih doskora nije uzimala za ozbiljno. Naj bolji dokaz kataklizmičkih promena je očigledan po raz­ l iči tim ostacima na Arktiku. Najpoznatiji i najzagonetniji takvi 'r aci su zaleđeni mamuti. Već 1 799 godine, Rus po imenu Osip . I l rnahov otkrio je potpuno očuvanog mamuta, zamrznutog u le­ d I I na ušću reke Lene. Četiri godine kasnije je poveo trgovca slo­ I I ( ) VaČOm, Bultanova, do mamuta i prodao mu njegove kljove za pl'deset rubalja. Za razliku od većine trgovaca slonovačom, Bulta­ I I ! ) V je otkriće zabeležio crtežima koje je poslao Akademiji u Petro1', I , l d u . Vesti o otkriću su stigle do engleskog zoologa Henrij a i\ d ; l ll1sa, koji je 1 806 godine organizovao ekspedicij u da pronadu m l ;� tke mamuta. Iako je veći deo tela mamuta istrulio, ekspedicij a l ! ' I l ::l šla parčiće kože. Koža je bila prekrivena vunastom dlakom. / ( )( liozi su utvrdili da je ta životinja, kao i njen savremenik, vunaI, om

I )

142

/ /(, U13LJENI GRADOVI ATLANTIDE

sti nosorog, sigurno morala da se prilagodi hladnoći. Ako je to ist na, šta su ove izuzetno velike životinje jele? I šta je uništilo celu stu ? Kasnija proučavanj a su došla do zapanjujućeg odgovora ova pitanj a. Jedna činjenica koja izaziva zaprepašćenje je da je posled JI ' ledeno doba zaobišio Sibir. Novosibirska ostrva, koja su većim lom bila neistražena do pre jednog veka, sastoje se od ostataka ma. Edvard fon Tol ( Edward von Toll), koji j e posetio ova os u periodu između 1 8 85 i 1 902 godine govorio j e da se ona sa od ugljenisanih debla drveća na kojima su se još videli otisci ' i plodova. Jedno ostrvo s e nije sastojalo samo od ostataka već i od rasparčanih tela mamuta i ostalih izumrlih životinjskih v stao Glečer k(}j.i se kreće unakazio bi i zbrisao sve tragove orga skog života, ali ostaci na ovom ostrvu su bili potpuno zamrzn Ogromna stada mamuta i nosoroga su trenutno bila sahranjena večitom ledu. U njihovim stoma cima su čak nađeni ostaci njih poslednjeg jela. Očigledno da se ova pojava ne može objasniti postepeni nadolaskom' hladnoće koji j e trajao hiljadama godina. kataklizma koja je zbrisala celu vrstu, sahranjuj ući stvorenja u tu koje se istog trenutka sleđivalo da se nikada ponovo ne zne, predstavl;a, jedino objašnjenje. Međutim, šta j e moglo da zove ovu katastrofu? I da li j e u to doba na zemlji postojala ska civilizacija ? Ovakva iznenadna promena temperature se poklapa sa sud rom u kosmosu. Da se u to doba manji planetoid sudario sa mIj om, došlo bi do promene položaja polova tako da bi dotad šnje oblasti sa umerenim temperaturama postale ledene. Mora, ja bi se haotično prelivala preko zemlje, svojim nadolazećim tala sima strahovitih razmera bi zbrisala sve niže oblasti. Sve civiliza je bi bile zbrisane, i preživelo bi vrlo malo lj udi koji bi pamtili katastrofu u sv,0-jim mitologij ama. Atlantida, ili bilo koja drevna civilizacija, bi u to vreme bila uništena. Ako je postojala neka civilizacij a u doba koje mi sada nazi­ vamo praistorij om, mislili su naučnici, onda možda još postoj njeni tragovi na pravim mestima koje treba proučiti. Tokom devet­ n a estog veka su izlagane razne ideje i pretpostavke, dok zanimanj ' ��L" .. U��'

l i k l l ltista

143

za te civilizacije nije ovo pitanj e odstranilo iz zvanične Nakon toga je istraživanje izgubljenih civilizacij a počelo da smatra 'ekscentričnim'. Atlantida je predstavlj ala popularan p redmet teozofskih dela i sam Hitler je napisao: "U svim ljudskim p redanj ima, bilo usmenim bilo pismenim, nailazimo na pominja­ l i ll ' ogromne ko smičke katastrofe . . . Po mom mišljenju, ta stvar se I l lo/.e objasniti samo zahvaljujući hipotezi o katastrofi koj a je pot­ p l l 1 1 0 uništila čovečanstvo koje se već nalazilo na visokom stepenu i v i l izacije. Fragmenti naše praistorije su možda samo reprodukci­ l\' predmeta koji pripadaju daljoj prošlosti .. " Interesovanj e nacista /,1 izgubljene zemlje nije bilo samo akademsko, jer je pružalo mo­ H1 Ićnost da se nađu dokazi o arijevskoj super-civilizacij i koja je prethodila svim drugim kulturama. Prema učenju teozofa, i, uvereni smo, tibetanskog predanja, I , I SJ sa Atlantide je preživela katastrofu na granicama tog nekada ('Ii kog carstva i čak se i danas mogu naći njeni tragovi. Nacistički I lsisti su žarko želeli da otkriJu te ostatke i utvrde kako njihovo po­ ! ddo vodi od Atlantide. Međutim, gde se Atlantida nalazila? Neko" I d( ( ) decenija pre Hitlerovog dolaska na vlast, nemački naučnici su \" I'udili da pronađu mesto na kome se nalazila. Već 1 665 godine ll' ieZLIitski sveštenik Atanasius Kirher (Athanasius Kircher ) objavio 1 1 1:lpU na kojoj se nalazilo ostrvo u sred Atlantskog okeana, među­ l i l l l , u drugoj deceniji našeg veka, većina nemačkih naučnika je bi­ I . I m išljenja da se radi o Tartesosu. Veruje se da se ovaj grad, koji 11 osvojili i uništili Kartaginjani 533 godine pre n�)Ve ere, nalazi is­ pml sadašnjeg španskog grada Sevilje, Profesori Sulten (Schulten) : I ll'I' man, Henig (Hennig) i Jesen (Jessen) su tvrdili da je Tartesos 01 ! 1 1:lnje ni više nego prava Atlantida. Jesen je naveo poznate Plato­ I love opise izgubljenog grada i pokazivao tačku po tačku, kako se L l i grad poklapa sa poznatim ,č injenicama o Tartesosu. Drugi nemački naučnici nacionalističke škole su, pak, tvrdili d , 1 ic Tartesos bio germanska kolonija a ne kolonija Atlantide. Ova l.k olJ mišljenja je smatrala da je Severna Afrika mesto na kome se 1 1, I LlziJa Atlantida. P. Borhard ( Borchard) je 1 926 godine tvrdio da I�erberi, koji su većinom plavooki i svetle puti, ostatak rase \ 1 1 :l ntide i pokušao je da u nazivima berberskih plemena pronađe 1I ' ) ', I'll darna imena deset Posejdonovih sinova. Jedno pleme se zvaI l . l u ke.

'il '

!

�('

'd l

1 44

I '( , (}BL]ENI GRADOVI ATLANTIDE

lo Uneur, što je vrlo slično Euneoru, Platonovom legendarnom p vom stanovniku Atlantide. Međutim, Severna Afrika nije bilo jedino mesto koje su p čavali zanesenjaci Atlantidom. Neki nemački proučavaoci stari su ostrvo smestili u Severno more (u kom se povremeno oruđa iz kamenog doba), ili u samoj Nemačkoj, u Meklenbu Hitler je kasnije predlagao da se njegova nova prestonica izgradi Meklenburgu, tačno na mestu ove 'Atlantide' ali je plan kasnije bačen. Pošto je zastoj u pronalaženju Atlantide potrajao, mnogi traživači su se okrenuli proučavanju mitologija postojećih kultu koje su možda potekle iz Atlantide. Č lanovi Tulskog društva su li stručni u ovome, dokazuj ući na osnovu Edde da je Ragnarok, mrak bogova, ustvari istorijska priča o uništenj u Tule od strane v kanske aktivnosti. Ova kataklizmička vulkanska aktivnost se objasniti Herbigerovom teorijom, jer je Herbiger tvrdio da je bio civilizovan već pre 20000 godina i da je njegova civilizacija trebljena kada se prethodni mesec sudario sa zemlj om. Mesec, je pao, izazvao je opšti potop, preplavivši sve tropske zemlje i vivši preži vele samo na planinama Etiopije i Perua. Prema Herbigerovima sledbenicima, Hansu Belarniju ( Bellamy) i Arturu Poznanskom, drevni peruanski gradovi Tiah nako i Maču Piču su nastali u nepoj mlj ivo dalekoj eri. Bila su poslednja utočišta vladajuće rase Atlantide i u to doba su to bi morske luke a ne planinski gradovi. Upravo Č arls Darvin, po svojoj teorij i evolucije, može se uzeti kao potvrda ovog nja, jer je na svojim putovanjima, visoko u planinama Anda, krio morske školjke modernog tipa - što je dokaz katakliLlul'-"\I! uzdizanj a tla. Nemački istraživači su verovali pričama putnika da l'L, l", U ,V 1 1 'lll ni gradovi arijevske nadrase još postoje negde u južn Mato Grosu. Gđa Blavacki je zapazila da je u Centralnoj i Juž Americi obožavan bog po imenu Votan i da se o'n poistovećivao ' Vodanom ( Odinom), vrhovnim bogom germanskog panteona. če o brazilskim Indijancima koj i se klanj aju bogu Odinu, zajed sa srednjevekovnim legcndama Haj Brazila� raja zapada, bile dovoljne da ubede nemačke rasiste da se tu nalaze ostaci tivi li c i j e A tla ntide.

Smatra se da ova 'civilizacija' poseduje magične moći, ili bar veštine; svetlo koje gori bez vatre; jezik sličan Sanskri­ l i i ; plavooki domoroci. Takve teme su zagrevale maštu istraživača I , l O što je pukovnik Foset ( Fawcett), koji je nestao u Mato Grosu I ')25 godine Krup ( Krupp) iz Esena je u prvoj deceniji ovog veka 1 I I I ; I Ilsirao veliku ekspedicij u naoružanih lj udi, tovarnih životinja i d ( ) l I lorodaca-vodiča koja je krenula u Mato Groso u potrazi za 1 ) \' 1 1 1 1 izgubljenim gradovima. Bio je to fiasko i veoma mali broj III ( ''>nika se vratio. Još jednu tajanstvenu ekspediciju u legendarne h l , l zi lske gradove je 1 926-27 godine organizovao jedan nemački 1I. I I IČnik iz Hamburga. ' Smatra se da je ta ekspedicija otkrila drev­ I I I I piramidu prepunu hijeroglifa, ali nikada ništa značajno nij e o I I /I I I C obj avljeno. Najzad, oko 1 932 godine, veliki nemački pilot I l l Igo Ekener (Eckener) je predložio da preleti preko neprohodnih I I , l l.i lskih džungli u letelici Graf Zeppelin, ali se ova ekspedicija ni­ I , 1 ( /;1 nije ostvarila. Antarktik je predstavljao drugu mogućnost. Prva nemačka I I �pedicija je tamo otišla 1 8 73, a 1 9 0 1 i 1 9 1 1 su napravljeni slede­ I I pohodi na ovaj zaleđeni kontinent. Pre Hitlerovog dolaska na 1 . 1 \ 1 , zanimanje za ovaj j užni kontinent je oživljen Herbigerovim I I I H l čavanjem kosrničkog leda. Priče o izgubljenim gradovima, u 1 1 ) l i ma toplotu na čudesan način obezbeđuje vulkanska aktivnost, I d\ l lde su se širile među nemačkim istraživačima Atlantide. Kao i I I I I I oamerički i himalajski 'izgubljeni gradovi', ova zamišljena an­ I I I I k 1 ička civilizacija je slovila za ostatak kulture Atlantide. Hitler je 1938 godine poslao ekspediciju na 'Neu Schwa benland' ( 1 1 ) 1 ; 1 se sada zove Zemlja kraljice Mod) na Antarktiku. Avioni su , 1 1 , l c i i i male zastave sa svastikama po celoj teritoriji kako bi je pri­ I l j i l i za Raj h. Hitlerove pretenzije su bile delom teritorijalne, de11 )1 1 1 ic nameravao da unapredi klasično polarno istraživanje a de11 11 1 1 i da potvrdi Herbigerove tvrdnje. Š ta se dogodilo sa bazom i I I ] I I I I III otkrićima obavijeno je tajnom. Veruje se da je tu osnovana 1 1 ) 1 1 , 1 baza podmornica, jer se nekoliko godina posle pada Rajha, 1 " " l l ra l Berd ( Byrd) zaputio sa ekspedicijom iz Sj edinjenih Država I I I Ivoj teritoriji, koja sada pripada Norveškoj . U izveštaj ima o iz­ I l i I , j l l' n i m američkim avionima otvoreno piše 'uništeni od strane I I I 1 ' I I I.l lelj skih dejstava'. Možda je ova najj užnija nacistička baza i l l crna tivne

1 45

146

predstavljala poslednj i postojeći bedem Trećeg Rajha. U to v j e Berd izveo svoj sada poznati let, tokom kojeg je, kako se pri lo, zašao u teritoriju neobeleženu na mapama koj u su neki smat li 'unutrašnjim svetom' šuplje zemlje. Možda je nastavljao naci. k� istraživanja, jer j e njihovo zanimanje za Teorij u šuplje v bIlo dobro poznato. Cak i da nij e zašao u neku teritoriju neo ženu na mapama, doteran izveštaj o putovanju u 'šuplju zeml j u ' možda nastao n a osnovu nacističkih dokumenata koj i su pron ni tokom ekspedicije. Drugo mesto na kome se uspostavila veza između Atlanti Teorije šuplje zemlje su Himalaj i. U svoj oj zanimlj ivoj knjizi Hi laj i, boravište svetlosti, ruski istraživač, geomant i slikar N' Rorik je tvrdio da brda u podnožju Himalaja sadrže ulaz ogromne podzemne hodnike koji vode u dubinu ispod �,"a.u,,"'�'" zenge, treće po visini planine na svetu. Naziv Kangčendzenga či 'Pet svetih blaga Velikog snega', što se smatra aluzij om na ne blaga Agartija sa Atlantide, koja su zakopana duboko u steni. Ezoterijska tibetanska predanj a potvrđuju da je 'blago' je unutra sakriveno čuvano milenijumima i Rorik tvrdi da je zatvorena kamena vrata od pećine sa blagom, al i da još nije vreme da se ona otvore. Pošto je ovo j edna od planina sa zemljinom energetskom mrežom, smatra se da ' blago' vlja klj uč te mreže, kao Sveti Gral Volframa fon Ešenbaha. j e tvrdio da Kangčendzenga nije samo skladište drevne m jer mu je na visini od 1 9,500 stopa na prevoju Karakorum nj sluga pričao da je drevno blago zakopano ispod snežnog gre Ulaz, nastavio je, štiti moćna vatra i neposvećeni ne umogli kroz nj u - da li j e to još jedan primer Vrila, upregnutog u s okultnih majstora ? Nekoliko vekova pre Rorika su prodrli jezuitski mision Otac Stefan Kaćela (Stephen Cacella), j edan od prvih evropski h traživača, j e zabeležio postoj anje tajanstvene 'zemlje zvane bala - Š ambalah Nikolaja Rorika. Legenda o Š ambalahu celu Azij u i Evrop� . Ta zemlja j e bila poznata u Rusiji kao dejo, u Indij i bo Sambalah, u Kini kao dom Hunguru, boginj losrđa. Nekoliko autora j u je poistovetilo sa istočnom Hiperb( jom starih Grka a pretpostavlja se da je oko 600 godine pre

li(, UBLJENI GRAD O VI ATLANTIDE l'

147

organizovana kopnena ekspedicija koja j e trebalo da j e prona­ Mnogo kasnije se pričalo da je Kristijan Rozenkrojc otišao do I I I("sta zvanog Dankar u Š ambalahu ili bli�u njega, gde je dobio taj­ Ii( ) I,nanje koje je predao svojim posvećenicima. Zemlja Š ambalah je čvrsto povezana sa arijevskim svetim pla­ I l i l l :l ma, tim mističnim vrhovima zemaljske energije koju su tražili I l i l l l lerovi geomanti. Prema predanj u, planine kao Elbrus na Kav­ k i l /.u, Boluka na Altaju i Pamir, predstavljaj u karike u svetom lan­ I I I povezanog sa Š am balahorn odakle potiču Arijevci i njihovi bo­ l ov i . Prema ovoj ezoteričnoj okultnoj istoriji, Arijevci su imali veli­ II civilizaciju na mestu na kome se sada nalazi pustinja Gobi. po­ l ,' ogromne kataklizme, možda nuklearne eksplozije, Gobi j e po­ I , l ia neplodna i civilizacija je uništena. Oni koji su preživeli odseli­ li S I I se iz nenastanjive pustoši. Jedna grupa je krenula ka Evropi, a . 1 , l iga ka Kavkazu. Evropsku koloniju su predvodila dva mudra po­ (. �enika, koji su kasije obogotvoreni u nordijske bogove Odina i I I )I·a . Vođe civilizacije, Mudri gospodari sveta, su sišli u sklop l il\l'omnih bunkera iskopanih pod Himalajima. Tamo su se podelili II d ve struje, jedna je sledila desnu stazu a druga levu stazu magije. Š ambalah a druge Agarti. Veruje se da su t I ('dište jedne struje je bio l i V ! ' t' ajanstvene zemlje, koje se ponekad smatraju dobrim, a u dru­ I I I I slučajevima štetnim po čovečanstvo, povezane sa pretstojećom I I" Iloškom katastrofom. Ova bliska katastrofa, koja ć e imati raz­ I l lne uništenja Atlantide ili Nojevog Potopa, će, prema okultnom I ' (·danju, najaviti novi ciklus zemlje. Zajedno sa ovom preokretom I ' 'l' pojaviti Novi čovek rase šestog civilizacijskog stepena. Prema I d l.\ l lstvenom posvećeniku Mahatmi Kut Humiju ( 1 8 8 1 ), čuvari I ti l l i halaha koji su u službi Kralja sveta izaći će iz svog podzemnog l l . d ievstva kako bi pozvali izabranike čovečanstva na saradnj u i I 'I I I I I ( )Ć da bi 'prosvetlili sujeverne ljude " . Himler j e svoj SS smatrao / ,I hranicima', prethodnicima Novog nadčoveka. Bilo je prirodno d" 1 , 1 k av čovek, zadubljen u tradicije nemačkog misticizma, potraI I ( I magijsko biće kako bi ubrzao dolazak Novog doba, pomažu­ I I I l Il'govim 'izabranicima' u njihovom novom zadatku. Himlerove I I I , ·. 1 . 1 1 ice, podsticane pričama Bla vacke, Osendovskog, Rorika i 1 1. 1 1 1 , h ofera, su neprestano pokušavali da otkrij u 'hodnike mudroI I I I k ojim obitavaju Mudraci sveta čije su, kako su verovali, slu1' 1

d!'.

148

ge. Nekoliko ekspedicija je poslato n a Tibet sa jasnom namerom stupe u vezu sa tim majstorima za pomoć u ratu nacista za ovlada vanje svetom. Možda su istraživači Anenerbea uspeli da donesu n zad neki stari dokument, samo da bi stradali sa njim u pokolju k ji je okončao 'Hiljadugodišnj i Rajh" . Još jedan kandidat za ostatke Atlantide su bila Kana ostrva u Atlantskom okeanu, i zanimanje nacista za Arij Atlantide se prirodno okrenulo ka proučavanju stanovnika ovi ostrva. Kada su španski moreplovci otkrili Kanarska ostrva u trnaestom veku, domoroci su se veoma iznenadili kada su sazna da na zemlji postoje i drugi živi lj udi. Svi su verovali da je celo večanstvo osim njih nestalo u svetskoj kataklizmi. Kanarska va, tvrdili su, predstavljaj u vrhove planina velike zemlje koja je plavij ena katastrofalnom promenom nivoa mora. Istraf Atlantide su smatrali različite običaje Kqnarskih ostrvlj ana, što je mumifikacija mrtvih, obožavanje sunca, izborna monarh i pa čak i boje njihovih zdanja - crvena, bela i crna - dokazima ostrva predstavljaju poslednje ostatke izgubljenog kontinenta. Nacisti, čija je zastava takođe bila crvena, bela i crna, vali su da su Kanarska ostrva ostatak rase sa Atlantide ili Rase tvrtog korena. Nemački naučnici, ponajviše Eugen Fišer ( Fischer) i Oto Hut (Otto Huth), su smatrali plave domoroce d no izgubljenom braćom tevtonskog Herrenvolk-a. Hut je vao njihovo oružje i alatke i našao rukotvorine koje su se porediti sa iskopina ma u drevnim nemačkim nalazištima. koje su Germani koristili pre 4000-7000 godina, tvrdio je Hut, le su istog oblika kao one koje su se koristile na Kanarskim · vima pre šestnaestog veka. Takvi dokazi su bili upravo ono što nacistički proučavaoci Atlantide želeli da čuju. Kakve god bile činjenice o drevnoj Atlantidi, nema sumnje postoje dokazi o podzemnim gradovima koji su kasnije nasta Otprilike 1200 godine pre nove ere, geološke promene su izazv smanjenje nivoa mora oko obala Evrope. Međutim, oko 530 ne pre nove ere, ubrzani rast morskog nivoa mora je delimično plavio obale Baltika, Holandije, Britanije, Kornvola, Velsa i U ovim zemljama postoj e mnogobrojne legende o nekadašnjim p rimorskim gradićima i lukama. Izgubljeni gradovi Ker Is u Britav

I ( . l /BLjENi GRADOVI ATLANTIDE

149

l l l l i ; Kaer Arianrod i Lis Helig u Velsu; i Vineta, neka vrsta skan­ I I I I la vske Sodome, su možda nestali u to doba. Kakav god bio iz­ I ) r raznih legendi o izgubljenim gradićima i zemlj ama, sigurno je 1 '1 )stajala neka činjenica na koj oj su zasnovane ove priče. Svi zna­ I . l J l l i izgubljeni gradovi bi morali da budu luke, kao gradovi Atlan­ I ld:l, Vineta i Is. Najvažnij i bi bio grad Lajons, prestonica Lajone­ r:emlje zapadno od Kornvola. Kao i Aleksandrija u Egiptu, u I ( I joj se rodio Rudolf Hes, takva luka je mogla biti magnet za uče­ l i l l ' i razmenjivanje ideja, doprinoseći nastanku legende o Tuli. Dok Drugi svetski rat nije Britaniju načinio zakletim neprija­ , ,· I jem nacista, nemački geomanti su pokazivali veliko zanimanje 1 . 1 britanske starine kao ostatke kulture Atlantide. Čak je i tokom 1 .l t a Kurt Gerlah pokazao da se evropske ley linije produžavaju ka . 1/.llim mestima kao Jork i veliki deo nemačkih istraživanja, pogo­ I ! l V O istraživanj a Jozefa Hajnša, je izvođen u Stounhendžu. Pisci 1 . 1 0 Diodorus Sikulus (Siculus) su spominjali veliki hram sunca na I r:l j njem severu, koji je očigledno bio Stounhendž, i bilo je j asno d . 1 je nekada u Britaniji cvetala velika civilizacija Tule. Britanija je ! . "\Ođe bila dom Arturovog ciklusa, s njegovim viteštvom i potra11.1 ) 1 l l za Svetim Gralom. Nacisti su u Britaniji našli apoteozu svo­ l i h legendarnih korena - Izgubljenu zemlju LajoneselTule, izvor vi­ I l '\1 va, drevnih veština i mudrosti megalitske astronomije, zemalj­ " I-l' magije Merlina, pa čak i poreklo nemačkog masonskog okul­ I I /Illa u škotskim ložama. Krajnje je ironično što je magijsko ostr­ Vl ) koje se nekada zvalo Albion odigralo ključnu ulogu u razaranj u 'I v l 'ga što je nacizam predstavlj ao. I

', l ' ,

T R I N A E S T O

P O G L AV LJ E

Arhitekte evolucije

N aj poznatija knjiga napisana o Atlantidi posle Platonovog dela

j(, možda Atlantida: prepotopski svet Ignacija Donelija. U ovom I l lol1umentalnom radu, Doneli, koji je živeo od 1 83 1 do 1 90 1 )', d i n e j e izložio dokaze o izgubljenom kontinentu u Atlantskom o k eanu, zasnovane na dokazima iz geologije, folklora i antropolo1 , l jL'. Atlantida, koja je ilustrovana mnogim uverljivim dokazima, j\' preko noći postala bestseler i čak i danas predstavlj a uzor svog .I ma. Atlantida, tvrdio je Doneli, bila je postojbina arijevske rase I l OVOj izjavi nailazimo na p�ve iskre ideja koje će se tako grozno I lIscvetati u Trećem Rajhu. . " Ako je predanje Postanja istinito" , napisao je Doneli, " po1 ( ) l l lci Jafeta, koji je izbegao Potop zajedno sa Nojem, su Jonci, sta1 1 1 ) V l l ici Peloponeza . . . Oni su sada svi priznati za Arijevce . . " Takve h l l ' I C su prvi put objavljene 1 8 82 godine. Četrdeset godina .k asni­ li" A l fred Rozenberg, nacistički istoričar i rasni teoretičar, je " l l l va rio " Donelijeve ideje, jer kao i Nacisti, Doneli je u svoje te1 1 1 1 1 ( ' o Atlantidi umešao politku. Donelijeva dela j e hvalio niko , 1 1 I 1 ) ; i do Viljem Juart Gledston (William Ewart Gladstone ), koji je l i r i puta bio premijer Velike Britanije, rekavši da ona odražava­ l i i I I I I l oge njegove ideje i uverenja. ()

I I

152

Donelijevo političko opredeljenje je bilo 'populističko'. I čevši kao odan pristalica Abrahama Linkolna, Doneli je posta deća ličnost . u Savezu farmera, partiji srednjeg zapada, koj u uskoro pretvorio u sveameričku Populističku stranku. Kao i II sti, on je pokušao da sj edini duhovna saznanja prošlosti sa nom političkom stvarnošću. Doneli je tvrdio da je na Atlantidi vela vladaj uća rasa čije se nasleđe oseća i u modernim vremeni Ovu rasu, čija dostignuća nisu napredovala šest hiljada god odlikuje poseban oblik lobanje zavaljenog čela. Kasnije civili je, kao Maje, Činuki pa čak i drevni Grci, pokušale su da pod žavaju ovaj oblik tako što su veštački deformisale lobanje svoje ce. Oblik lobanje je za Donelij a bio znak 'rano civilizovanog i cl minantnog naroda" - Arijevaca. Merenje lobanje radi odredivanja rase je postala velika m tokom devetnaestog veka. Evropski prirodnjački muzeji su u doba bili prepuni lj udskih lobanja pokradenih iz drevnih gro i kolonij a. Muzej Kraljevskog koledža hirurga u Oksfordu je sa pio na jedno mesto ogroman broj ljudskih lobanja, dok su profesori od Bremena do Londona objašnjavali razlike između jevskih, j evrej skih i crnačkih lobanja . Dr. Gildemajster ( Gilde ster) iz Bremena je 1 8 78 godine objavio detaljna merenja 1 03 banje iskopanih iz srednjevekovnih grobova u Friziji, a 1 8 85 je . šao monumentalni tom pod naslovom Rase Britanije autora D na Bedoa (John Beddoe) . U njemu je Bedou detaljno razmatrao ćušne rasne razlike tada uočljive među stanovništvom različitih lova Britanskih ostrva. Madraski muzej u Indiji je 1 900 godine radio na ve programu merenj a. Živi i mrtvi Indijci, uklj učuj ući domaće je, bili su podvrgnuti merenju skoro svih mogućih delova tela i ređene su mere lobanj a 'kriminalnih' i 'normalnih' učenika kako se utvrdile značajne razlike. Rad Madraskog muzej a je bio ren britanskom šefu železničke policije, F. Fosetu. Četrdeset na kasnije, jedan drugi šef policije je započeo sličan projekt na mercima' posebno ubijenim za tu priliku. Tokom devetnaestog veka, naučno saznanje je napredov ogromni m koracima. Oslobođeni zakona koj i su zabranjivali d l sekciju lj udskih leševa, anatomi su počeli da primenjuju prav

1\ lU I I TEKT! E VOL UCIJE

1 53

I l.lsifikacije životinjskog carstva na ljudska bića. Kolonijalna car­ t V ; l evropskih država su obezbeđivala obilan 'materijal' na kojem I I ; l natomi proveravali rasne razlike i na osnovu njihovog prouča­ I l ja su donošeni razni politički zaklj učci. Zajedno sa zakonom I Ip�t anka najsposobnijih Čarlsa Darvina, ove ideje su predstavlja­ I i I.ačetak nacističke rasne doktrine. Jedan od uticajnih pisaca ove vrste bio je britanski ana tom I Robert Noks (Knox) . U svojim knjigama Fragment, ili skice I I I I dskih rasa i Istorija keltske rase, Noks je tvrdio da rasa u istori­ I predstavlja sve; homogenost rase je jedina osnova čvrste nacij e. I ( )l 11entator Noksovih id�a i mnogo više od toga je bio D avid organ Tomas (Thomas), pravnik, koji je u svojoj Dnevnoj knjizi t lda, objavljenoj početkom ovog veka, napisao: " Rasa je ta koja I l ll činjava milione i milione Indijaca maloj Engleskoj . . . u svakoj ('I i koj svađi srž pitanja će uvek biti rasna, a carstva, koja se sasto­ /1' I ld mnogih različitih etnoloških elemenata, moraju se vremenom 1 .l /.i ći, ili, malo po malo, podleći raspadu. " Tomasov rad, posvećen 1I1', l avnom naučnom pogledu na čudne pojave i sveukupnu prirodu I v;ui, po tonu nije otvoreno rasistički pa čak ni šovinistički, ali sa­ d r / i jake elemente koji su kasnije ugrađeni u · rasističke doktrine. N )l'gov rad ne predstavlja izuzetak, već samo opšti pogled njego­ ( lg vremena. Arheolozi i etnolozi Engleske devetnaestog veka bili su pot1 1 1 1 10 odani neverovatnim rasističkim teorijama. Prema jednom I ii i popularnih verovanja, Britanci su potomci Izgubljenih pleme­ I I . I I zraela. Stotine knjiga i traktata je Qbjavljeno na ovu temu, / .i \l l ivaj ući svoje tvrdnje na kraljevskim tradicijama Britanske I I I ( 'llarhije, tradicionalnim merama i običajnom zakonu. Poznati ' I ručnjak za piramide i astronom Pj aci Smit (Piazzi Smyth) je na­ p . I O metarski sistem sa stanovišta britanskog izrailjca, a nj egov I / d:1 vač, pisac traktata Edvard Hajn ( Edward Hine) je propove­ d . l ( ) istrebljenje Iraca kao pravilno ispunjenje biblij skog proro1 .l l I stva. Nasuprot britanskom izrailj stvu, mnogi antropolozi su sma­ I I . d i da je nalaženj e porekla Arijevske rase najvažniji cilj. Prava I II I roda arijevske rase obavijena je mrakom; neki veruju da je od­ I ' , Ie na samo jezikom, drugi bojom kože, dok treći opet veruj u da d

r.

I

1 54

j e kao ideja potpuno nevažeća. Klasični etnolozi i lingvisti su vali da su Arijevci kao narod nastali u Indiji i naselili Evropu u i l daljoj praistoriji. Isak Tej lor (Isaac Taylor) je, s druge strane, t dio upravo suprotno. U Poreklu Arijevaca, on tvrdi da " porekla Arijevaca Evrope od onih u Aziji bilo bi razumno kao i vođenje Nemaca iz Engleske . . . geografski centar lj udske istorij sad pomeren sa istoka na zapad . . . " Takve tvrdnje, povezane sa tologijom izgubljene Atlantide su predstavljale osnovu iz koj Herbiger i Rozenberg izveli svoje 'rasne istorije'. Nemci su pri no verovali da su oni predstavnici arijevske rase, međutim,. Noks, koji je bio fanatično pro-keltski raspoložen, nazvao je glo-saksonce "blatom rasa " . Kao i svi doktrinari, nacisti su ono što j e odgovaralo nj ihovoj politici. Proučavanje arij evske rase je bilo sasvim ugledno zanima do kulminacij e nacističkog perioda i užasa Aušvica i Treblin Svaka naučna knjiga o rasama pre Drugog svetskog rata je d la neko obj ašnjenje 'arij evskih' rasnih osobina i poređenje te sa drugima . Oni koj i su verovali u nadmoć arijevske rase su d li potstrek kada su naučnici uočili drevni indij ski običaj, kastinskog sistema. A. C. Hedon (Haddon), lektor na katedri etnologij u na univerzitetu u Kembridžu je pre Drugog ' rata napisao: "Imamo zanimljiv primer upotrebe . . . rasne disk minacije u Vedama, koj e su spevali pesnici arij evskih osvaj ača verne Indij e otprilike 1 500 godina pre nove ere. Reč Vama, se sada koristi i označava kastu, je korišćena kao dvoj ni broj, boje', bela boja Arijevaca i crna boja Dasj a, to jest dravidskih st rosedelaca ... " Arij evci, koj i su osvojili Indij u pre 4000 godina, osnoval i rasnu aristokratiju. Z a razliku o d normanske' rasne posle pobede 1 066 godine, arijevska aristokratij a se u Indiji gledno zasnivala na boji kože. Iako j e posle nekog vremena d da brakova i mešanj a rasa, kastinski sistem je zauvek ustanovlj u Indij i. Iako ovaj nepravedan starinski metod deljenja društva kad nije uveden u Evropi, bio bi da je bilo kako su želeli neki litički teoritičari pre pojave nacista. Artur de Gobino (Arthur Gobineau) je 1 853-55 godine napisao svoje epohalno delo sur !'inegalite des races humaines (Esej o neravnopravnosti lj udski •

'

\ l, l l I nKT! E VOL UCIJE

1 55

1 1i '" I ) . U svojoj uticaj noj raspravi, ovaj aristokratski francuski di-

1 ' 1 1 )lllata, etnolog, pesnik i vaj ar, je tumačio doktrinu koj a j e ima­ Iii t l II boke posledice po budućnost: da su neke rase bitno nadmoć1 I 1 J t " od drugih. Čarls Darvin je 1 85 9 godine objavio Poreklo vrsta II k o j oj je naveo dokaze doktrine 'opstanka najsposobnijih' - koja ll' I l o r i je Gobinoa proizvela u nauku. Za Gobinoa, " Istorija . . . I l d i l l pokazuje d a sva civilizacij a potiče od bele rase, d a nijedna ne I I I O/.l: postoj ati bez pomoći ove rase " , i da je za običnu belu rasu I' i jcvska rasa ono što je belac za crnca. U njegovom sistemu, ko­ I :- 1 1 pangermanski fanatici revnosno prihvatili, "Arijevski Nemac ll' 1 I l 0ćno biće .. Samim tim, sve što ovaj čovek misli, sve što kaže, Vl' što čini zadobija ogroman značaj . " Gobino je 1 8 73 godine postao francuski ambasador u Stok1 1 ( ) l m u, Švedskoj . Septembra te godine je napisao svojoj sestri: ,,( )110 što zadržava sve (u Švedskoj ) je upravo teškoća vraćanja I l I I l a Odina. Šta bi rekla kada bi saznala da sam se uzdigao do do­ I ( )j:1n stva Velikog sveštenika Odina, Tora i Frej e ? " Gobino j e bio 1 ' 1 vi nordijski rasista koji je uspostavio vezu sa starim bogovima, M iSI-ična interpretacija nordijske legende Riharda Vagnera je tako­ dl" i mala veliki uticaj na Hitlerovu misao. Hitler je do poslednjeg I I ( ' I lU tka prisustvovao izvođenjima Vagnerovih muzičkih drama, \ 1 1).', otovO herojskih opera iz ciklusa Prstena Nibelunga. " Kada ču1'1 1 1 Vagnera ", rekao je, "osećam da su to zvuci praistorij skog sve­ \ .1 . " Vagner, koj i je u početku bio sledbenik anarhiste Bakunj ina, I ,1 �l 1 ije je u životu postao oličenje nemačkog mističnog nacionaliI t " Vagner se pod uticajem Gobinoa okrenuo protiv hrišćanske ve­ i LI eseju pod naslovom Heldentum und Christentum (Heroizam I I l rišćanstvo), je tvrdio da je sada neophodno tražiti ljude koji se I ll ) re protiv ponižavanja nj ihovog roda i morala kako bi ponovo I H )�t ali božanski heroji. Trebalo je da se ovi heroji oslobode neisti­ I I.I i lažnih principa postojeće kulture i civilizacije i da povrate duh ,I l l ložrtvovanja koji je u hrišćanstvu uništila Crkva. Trebalo je da 1 )1' 1 l j udi dožive preobražaj duha i da ožive reformisano germani­ fl ) \' ; 1 Il 0 hrišćanstvo Parsifala, čuvara Svetog Grala. Takvi su bili to­ I ll l l l l j i ciljevi Hitlerizma. Doveli su do gasnih komora. :

'

\ 1> 1 I I I F.KTl E VOL UCIJE

1 56

S l] s e degenerisali i najzad, posle stotina hiljada godina, voj i I i su ih Asteci. Četvrta pod-rasa, Turanci, koj i su više bili 'žuta' ;nego 'crve' 1 1 . 1 rasa kao njihovi prethodnici, naselila se u zemljama. istočno od I t l l l t i de, pošto su nastali u delu Atlantide koji je sada poznat kao I I �k :l i Škotska. Za ovim, nešto inferiornijim narodom, su usledili l'! l l i ti, " buntovna i nezadovoljna rasa " , koj a je uvek ratovala sa \I( ) j i m susedima. Posle njih se pojavila Akadska ili šesta pod-rasa, I I l I : \ je oborila sada već degenerisane vladaoce Atlantide i mudro I . l ti:l la zemljom nekoliko vekova. Najzad, Mongolska rasa se raz­ d . l n a ravnicama Tatarije; bio je to jedini deo Rase četvrtog civi1 I / . l c i j skog stepena koji je potekao van otadžbine Atlantide. Poseban deo semitske rase je po Manuovoj zapovesti odvojen l id ostalih i poslat u veliku seobu. Ovaj odvojen deo se razvio u Ra­ II petog civilizacijskog stepena, Arijevce, dok su ostali postali Jevre­ j , " nenormalna i neprirodna karika između Rasa četvrtog i petog ci­ d !f.�1Cijskog stepena" , kako se gđa Blavacki nesrećno izrazila. Popularnost teozofskih ideja početkom ovog veka značila je d . 1 s u se one ubrzano stopile sa okultnim mišljenj em. Antropolo­ f l , k oji su se bavili kulturama i jezicima, pedantno su proučavali I " I rodu arijevske rase u Indiji i Evropi, i samo je trebalo da neko I("d i n i ideje Gobinoa, Darvina, Blavacke i ostalih u koherentan l l ( )� da bi nacizam podigao svoju ružnu glavu. Teozofi, zadublje­ III II istorij u prošlih rasa, staJno su tvrdili da predstoj i Rasa šestog I l v i l i zacij skog stepena, koj a je neizbežna ali se još nije poj avila l IJ('d u nama. Ovo stvaranje 'nadčoveka', koje su najavlj ivali misli­ I kao Fridrih Niče i nagoveštavao Čarls Darvin, bio je krajnji I " I nacističkog rasizma . Prema teozofskoj doktrini, ova rasa tre1 t.1 dJ se razvije iz najnaprednije pod-rase Arij evaca. Tvrdilo se da ll' I tevtonska ili nemačka rasa, 'sedma pod-rasa', koj a je nasta1.1 1 1 :1 Kavkazu. Međutim, pre nego što ova nova rasa može da se poj avi, go­ \II I r i i i su okultisti, konfiguracija zemljine geografije mora da pretr­ J l i I love promene. Pristalice nacizma su ovu katastrofičku vezu sa I .l l vojem preuzeli od Herbigera, koj i je tvrdio da se mesec pribili­ zemlji i da to prouzrokuje promenu u gravitaciji koja će ubr­ I I I I evolutivne tokove. A. P. Sinet, londonski teozof, napisao je:

l i l it"

Oku I tn a r a s n a i s t o r i j a

I I'.

Dela teozofa sadrže mnoge klice nacističke rasne doktrin teozofi i nacisti su imali veze sa tibetanskim školama mišljenja, tako da ne iznenađuje što u oba sistema nailazim slične teme. Atlantida predstavlj a zajedničku polaznu tačku. Skot-Eliot j e februara 1 8 9 6 godine objavio dugačak članak nasi vljen Atlantida, geografska, istorijska i etnološka skica. Članak obj avila Londonska loža Teozofskog društva i preštampan je k pamflet pod drugačijim naslovom: Priča o Atlantidi. Ilustrovan četiri raskošne presavijene mape u boji, koje su prikazivale svet različitim etapama njegove tradicionalne istorije, članak je ub u mnogo detalja o istoriji, religiji, geografiji i rasama ove izgubi ne zemlje. Bez obzira da li prihvatamo ili odbacuj emo kao rije teozofske detalje o Atlantidi, nj ihove ideje o etnologij i i ' koja dolazi' su bez sumnje imale ogroman utrcaj koj i j e na doveo do Aušvica i Treblinke. Skot-Eliot je obj ašnjavao d Blavacke da Atlantida predstavlja postojbinu Rase četvrtog civi zacijskog stepena, koja potiče od Rase trećeg civilizacijskog ste na sa Lemurije, j oš jednog starijeg izgubljenog kontinenta. P ovoj šemi, različite Rase civiliZacijskog stepena su bile PVU'I-L I " 1I u odvojene pod-rase. Rasa sa Atlantide ili Rasa četvrtog civil cijskog stepena bila je podeljena u sedam pod-rasa: Rmoahal, vatli, Toltek, Prva Turanska, prvobitna Semitska, Akadska i Mo golska. Najstarija je bila Rmoahalska rasa, koj a je nastala pre tiri ili pet miliona godina na j ednom rtu Lemurij e. Rmoahalci bili boje mahagonija i ogromnih razmera, ali su se posle nek vremena smanjili sa prvobitnih dvanaest stopa na visinu bližu sini ljudi. . Prošli su eoni, ledena doba su dolazila i prolazila sva k 30000 godina i prva pod-rasa je evoluirala u drugu, Tlavatli ra koja je nastanila ostrvo pored zapadne obale Atlantide. Iz njc razvila Tolteška rasa - 'veličanstven razvoj ', koja je hiljadama di na vladala celom Atlantidom, i imala ogromnu materijalnu i slavu . Tolteška je bila visoka rasa, čiji su predstavnici dosez visi n l] od oko osam stopa, imali su crvenkasto-smeđu kožu. K •

157

.l

.

li

()

I 1 \ .1

158

" Manu Rase sledećeg civilizacijskog stepena će bez sumnje vid put kojim treba da krene kada dođe vreme za odgovarajuće m e l l nj e drevnih metoda . " Čovek koj i je sebe video kao tog "Manu bio je Adolf Hitler. Tokom svog uspona, fašizam j e često tvrdio da pravi " cu za neizbežno" , da ubrzava tokove društvenog razvoja. Arta nen, Himlerova rasistička samodovoljna grupa, je predstavij središte interesovanj a ove škole mišljenja. Kada je Himler uzna dovao u Trećem Rajhu, počeo j e da ostvaruje svoje ideje selek! nog razmnožavanj a lj udi kako bi ubrzao 'neizbežan' dolazak' R šestog civilizacij skog stepena. On j e proučavao ekstra percepcij u i vladanje Vrilom veruj ući da će novi natčovek po vati ove okultne moći. Trebalo je da Rasa koj a dolazi poseduje nadarenost, i istraživanje bi ubrzalo njihovo ostvarenje. " sko lečenje " je trebalo da bude osnovna nauka nove rase, tvrdio Skot-Eliot, i "lična moć, koju Bulver Liton naziva Vrilom, i čije delovanj e on prilično tačno opisao u svojoj " Rasi koja dolazi" bila od posebne važnosti, Himler j e pokušavao da odabere Olle koje je smatrao da poseduju takve moći, makar i latentno, najs sobnije ljude koj i bi činili osnovu Rase šestog civilizacijskog na. Takođe je istreblj ivao one koji se nisu uklapali u Novi po Hitler je čvrsto verovao u ovu rasu koja dolazi. "Stvara još nije završeno", rekao j e, " Čovek j e došao do konačne eta metamorfoze. Drevni ljudski rod se već nalazi u etapi zalaska, dva uspevaj ući da opstane. Čovečanstvo ostvaruje po jedan napred svakih sedam stotina godina, a konačan cilj je dolazak j ih sinova. Sve stvaralačke snage će se usredsrediti u novoj Ona će biti beskrajno nadmoćnija od savremenog čoveka. mete li sada duboko značenje našeg nacional-socijalističkog ta? Ko god Li nacional-socijalizmu ne vidi ništa više od pokreta ne zna mnogo o njemu . " Hitler je verovao d a j e prošlo sedam stotina godina i da predstojao sledeći korak napred. Period od sedam stotina zasnovan na drevnom nemačkom blagu i nauku o Gralu, treba je da se završi 1 944 godine, kada j e sve trebalo da se p romeni. Sve se zaista promenilo 1 944 godine, ali ne na način k o j i je to Hitler želeo. Njegov pokušaj primenjene eugenike,

1\ lU I lrEKTI I V. I IIC

E VOLUCIJE

159

nauke poboljšavanj a lj udske rase, završio j e masovnim ubi­ V l ll1a i potpunim neuspehom. Eugeniku je izmislio engleski bio11 l1� Frensis Gelton (Francis Galton) u prošlom veku. Biranjem naj ­ I H )sobnijih i najboljih 'primeraka' čovečanstva, tvrdio je, mogu se I>." oreniti fizičke i mentalne mane. Poreklo čoveka Čarlsa Darvina l l' 1 ) i 1 0 sledeće delo koje je predlagalo eugenično uređenje društva. 1 ) , 1 r v in je 1 8 71 godine pisao da će briga za slabe i bolesne članove dl l lštva neizbežno dovesti do ozbiljne degeneracije ljudskog roda. I I ) l I ston Stjuart Čemberlen, Hitlerov obožavalac, je preporučivao {, lt- ktivno razmnožavanj e ljudi kao način poboljšanja lj udske na­ d.l I'Cnosti. Zahvaljujući eugenici, tvrdio je, 'moralni kvaliteti' Nemca { ' hiti izbrušeni do vrhunca savršenstva. "Rase čovečanstva su iz1 . l /.i t o različite po prirodi i po stepenu darovitosti" , napisao je, "i 1,l'I'lllanske rase pripadaju najtalentovanij oj grupi, koja se obično \ . I I. i va arijevskom" . Do ove istine je došao, dodao j e, posmatraju­ I I r azmnožavanje konja i pasa. Došavši na vlast, Hitler j e započeo program eugenike. Baš I l i O što je i filozof Niče predlagao da stupanje u brak treba dozvo­ I l i samo ljudima sa "odgovarajućim porodičnim istorij ama " , i da I (,ha "zabranjivati život dekadenata . . . ovi drugi moraju bili elimi­ I I I . I n i po svaku cenu ", Hitler je započeo program sterilizacije i 'eu­ I d l l;lzije' onih koje je smatrao 'dekadentima': Ljudi sa naslednim h, )icstima, mentalnim oboljenjima, homoseksualci i svi oni koji niil pripadali germanskoj rasi su bili obuhvaćeni programom ko1 1 . 1 n e eliminacije. Opravdanje za ovo dao je Niče: " .. društvo ne­ I I I . I pravo da postoji radi samog sebe" već samo kao osnova i po­ ( ( lI j e, zahvalj ujući kojem izabrana rasa bića može da se uzdigne i l ) svojih .viših zadataka, i, uopšte, višeg postojanja." Hitler j e te­ I l l l ' l j no primenjivao ovu kobnu doktrinu. t

I

I

I

'

Č E T R N A E S T O P O G L AV L J E

Genocid - Čin crne magije

J edna vrsta političko-istorijskog rasizma je bila uobičajena dva de­ (·t i h godina ovog veka u Nemačkoj . Beskrajna bujica knjiga o

' p roučavanju rasa' ili 'Jevrej stva' se od prošlog veka slivala iz mno­ izdavačkih kuća koje su se specijalizovale za ovu vrstu književ­ II( )st i . Tokom Drugog Rajha su se poj avile razne knjige koje su razl i . t 1e Gobinoove teorije. Naj uticajnij e takve knjige su bile Die Ju­ d('1I (Jevrej i) R.Andrea (Andree) ( 1 9 1 1 ), Das Rassen Problem ( Ra­ t l i Problem) J. Colšaua (Zollschau), obj avljene u Lajpcigu 1 8 8 1 H( )d i ne, i Rassenkunde (Proučavanja rasa) od G . Krajčeka ( Kra­ ( · , ,, hek) ( 1 893 ). Dvadesetih godina našeg veka, knjige o rasama su , hukvalno slivale iz štamparija. Anti-semitski traktat automobilI' og magnata Henrija Forda - Međunarodni Jevrejin se pojavio iI I I(' l l 1Jčkom prevodu 1 922 godine, a potražnja za delima drugih I I I Iničkih rasista je bila ogromna. Ova dela su obuhvatala Odla­ Iii k velike rase, ili rasna osnova evropske istorije, autora Mediso­ l I d C ranta (Madison Grant) i knjige Qd Lotropa Stodarda ( Lot­ I " ( l P Stoddard) Nadolazeća plima obojenih protiv svetske nadmoći hl ' l . lca ( 1 919) i Pobuna protiv civilizacije, objavljena 1924 godine. Knjige o rasama, pak, nisu bile ograničene samo na političke l ore koji su ih pisali iz ličnih računa. Mnogi poznati nemački l i . I t icmici su pisali naučne rasprave o rasama. To su bili i autori-

, Ih

III

/

1 62

teti kao Fric Lenc (Fritz Lenz), profesor 'Rasne higijene' na m l henskom univerzitetu, Valter Šajt (Walter Scheidt), antropolog hamburškog univerziteta, i Verner Zime ns (Werner Siemens), đutim, naj uticajnij i je bio Hans Ginter (Hans Guenther) . Knj EA. Gintera, Rassenkunde des Deutschen Volkes ( Rasna istraži nja nemačkog naroda), objavlj ena je 1 926 godine. Kao i ostale tl tropološke knjige tipične za period između 1 8 71 i 1 93 3 godili ona j e sadržala detalje o merenju lobanja širom sveta, opise ' menata potrebnih za merenje lobanja i analizu lobanj a u vezi nemačkom rasom. Takođe je poredila rasni tip savremenog Ne ca sa drevnim likovima j unaka i filozofa stare Grčke i Rima. knjiga je u svakom pogledu bila tipičan primer udžbenika ej ma objavlj ivanih u to doba - sem po j ednoj bitnoj razlici. Na j u knj ige se nalazio prilog o jevrejskoj rasi, sa mapom koja je d vala u hiljadama broj Jevreja, koj i čine stanovništvo različitih lova Centralne Evrope, raspravu o poreklu Jevreja, pa čak i di grame koji su pokazivali tobožnj u razliku između "jevrejskog sa" i ostalih. Pošto su nacisti osvojili vlast, Ginterova 'otkrića ' bila od neprocenjive vrednosti za Himlerov SS. Danas se nauka po imenu fiziognomika smatra nebitnom većina ljudi je stavlj a na krajnje granice fantaziranja. Međutim je ozbiljno shvatana tokom prošlog veka, pogotovo od strane koji su tražili znake 'kriminalnih' tipova. Ginterova proučavan 'jevrejskog nosa' su spadala u ovu nastranu oblast, jer je jedan začetnika fiziognomike, Džon Kasper Lavater (John Casper La ter) , u svoj oj raspravi Esej i o fizionomiji veoma isticao nos. La ter je čak sastavio i zakone koji su određivali savršeni nos, koji njegovom uverenju predstavlja 'granicu mozga' . Naveo j e .s . ve 'najplemenitijih ljudi u istoriji' zasnovane na oblicima njihov noseva kako bi dokazao svoju tvrdnj u. Dok mi sada možemo trati njegov rad u naj boljem slučaj u sporednom granom anato je, a u najgorem slučaju smešnom opsesijom, neosporno je da su dvadesetih i tridesetih godina našeg veka u Nemačkoj pojavljiva J knjige koje su sasvim ozbiljno rasprav1hle o 'degenerisanoj ' pri ro­ di 'j evrejskog nosa '. Čak su i inače naučne i ozbiljne rasprave toM doba skreta le u 'učene' rasprave o ovoj prividnoj osobini.

f,I

NOCID

-

ČIN CRNE MAGIJE

1 63

Da je etnološko zanimanje za jevrejski narod bilo samo na1 1 1 1 1 0, sve bi bilo u redu. Međutim, razlog ovog neuobičaje nog za­ l l l l l lanja za nevažnu etničku manjinu nije bio naučni. Bio je to deo , l i lgačke i užasne priče o progonu Jevreja, koja i dalje nesvesno po­ l oj i u Britaniji i danas. Većina ljudi ne primećuje karikaturu Jevre­ III I I Pančovoj ženi Džudi (Judin na nemačkom znači Jevrej.ka), ni­ I l maju da usklik Hip, Hip Hura ! " potiče od slova HEP, kOJa pred1 ; l vljaju latinsku skraćenicu za Hierusylem a Est Perdita - Jerusa­ l i l I je uništen. Srednjevekovni anti-semiti bi vikali " Hip! Hip ! " dok bi Jevreje gonili iz grada ili ka vešalima. Evropske hrišćanske zemlje nisu vo lele Jevreje. Stalno su ih I l l l lčile, iseljavale, hapsile, oduzimale imovinu i ubijale ako bi to i ll O hir crkve i države. Već 1 020 godine su Jevreji iseljeni iz Engle­ kć po naređenju kralja KailUta. Vratili su se tokom vla ? avi�e Vi. 1jl ' l lla Osvajača samo da bi ih poklali za vreme krumsanja �ICarda l. .l vljeg Srca; Edvard Prvi je ponovo prognao 1 6500 Jevreja 1290 I'pd ine. Za Crnu smrt - kugu su 1 348 okrivljeni jevrejs�� ma?iča­ r i i hiljade Jevreja je palo u masakru širom Evrope. JevrejI su Izba­ C i l i iz Španije i Portugalije 1492 godine i sledeća četiri veka su ih pr oganjali u skoro svim zemljama. Papa Pavle IV je 1 555 godine I l . l redio svim Jevrejima u Italiji da se svake noći zaklj učaju u geto deo grada u kome su Jevreji bili prisiljeni da žive. Takođe su bi­ I I prisiljeni da nose žutu Davidovu zvezdu. Progoni Jevreja su nastavljen i i u takozvano "Doba razuma ". l i ri-semitski nemiri su se 1 852 godine rasplamtel i u Stokholmu , a I I I� imu su Jevrej i progonjeni 1 864 godine. Jevreji su napadnuti u Ill d< ureštu 1 866 godine, a svi jevrejski žitelji koji su živeli u Ru­ " k om Carstvu su bili na ud afu osamdeset ih godina prošlog veka. I '. 1 1 1 10 je car rešio da progna jednu trećinu jevrejskog stanovništ":,a, d . 1 drugu trećinu ubije u Pogromim a a jednu trećinu da zadr� i. Si 1 1 ) 1 1 1 Evrope su cvetale anti-semits ke publikacije , i 1 905 godme Je I l Iska tajna policija obj avila Protokole cionskih mudraca, 'bibliju' 01 1 1 1 i-semita. Ovo ozloglašen o delo je svojom sadržinom navodilo 1 1 , 1 pomisao da predstavlj a plan zavere Jevreja da izazovu svetsku I ( 'Voluciju - bio je to skoro duplikat 'zavere' bavarskih iluminata '. 1 dvadeset godina ranije. Protokoli, koji su trenutno postali best­ ·. I · l n u anti-semits kim krugovima , uskoro su prevedeni na sve I

( )

1 64

evropske j ezike. Oni koj i su verovali u zaveru su sada imali da progone Jevreja i u Nemačkoj je zasađeno seme pokolja. Iako su u mnogim evropskim zemljama postojale razne a n t semitske grupacije, nij edna od njih nije se nije zalagala za nešto V še od progona Jevreja iz svoje zemlje. Međutim, u carstvima ov evropskih sila, poj avio se novi užasni pravac, pravac koji će usk ro biti primenjen na Jevreje Trećeg Rajha - genocid. Potpuno istrebljenje cele rase ili nacij e kako bi se napravi mesta za drugu nije nova pojava. Već 666 godine naše ere je Vilfrid blagoslovio hrišćansku saksonsku ekspedicij u koja je J V I n a Ostrvo Vajt da istrebi celo j utsko stanovništvo koje je bilo gansko. U devetnaestom veku je trebalo uništiti druga ostrvska s novništva: Indijance na Njufaundlendu i Tasmanjane. Pišući svoj Dnevnu knj igu čuda, .Dejvid Morgan (David Morgan) je . svoje užasavanje nad sudbinom Tasmanjana. Tasmanjani, napis je, 'su potpuno zbrisani od strane belog čoveka ... Dok pišem redove, ' preda mnom se nalazi gomila dokaza koje sam saku proučio i izvagao, u vezi sa metodima kojima je u mnogim zemlj ma i ostrvima beli čovek zatro rase . . . ti zločini su previše prljavi niski da bi se objavili; a surovosti i grozote predstavljaju crno i vratno poglavlje." Jadni Tasamanjani su bili uporno gonjeni, ubijani i proganj ni od strane kako britanskih robij aša tako i agenata britanske vl de. Hrišćanski sveštenik Augustus Robinson je sakupio poskdnj j adne ostatke Tasmanskog naroda u misiji-zatvoru gde su umrli zaraza i zlostavljanja. Ova rasa je izumrla kada je poslednja vela žena, Trugonini, umrla 1 8 69 godine; njeno telo je na BULLa'. I ' j i dodeljeno onome ko je najviše ponudio i bilo j e sekcirano. su izvršena pažljiva merenja njenog kostura, on je postavljen u klenom k ovčegu na izložbi u Hobart muzej u kao da je primera neke životinje. Grobovi Tasmanjana su stalno bili otkopavani a banje prenošene u institute civilizovanog sveta. Poslednja zbirka nalazila u Kraljevskom koledžu hirurga u Engleskoj . Genocid tasmanske rase je prirodno bio predmet 1 /1,'"JI .; VD učenih Viktorijanaca ali su se oni u velikoj većini slagali da su . srećni domoroci ustvari samo pod-lj udi, nešto iznad Njih ovo istrebljenje je smatrano neizbežnom posledicom nj

( ,I

NOCID - ČIN CRNE MAGIJE

1 65

I l l i niornosti. Takav pogled j e izrazio niko drugi do Čarls Darvin, 1 . I ( ) i os�ivač teozofije, gđa Blavacki. Genocid nije bio ograničen samo na Tasmanij u i Nj ufaun­ d k- n d . U svojim afričkim posedima, evropske nacije su vršile geno­ I l dc monstruoznih ' razmera. Najgori slučaj se dogodio između I » 9 0 i 1 9 1 1 godine u Belgij skom Kongu (sada Zairu). Kolonisti su L I Il l O namerno smanj ili domorodačko stanovništvo sa 30000000 1 1 , 1 8500000 gladovanjem, masakrom i zlostavljanjem, a u Jugo­ ,.. I padnoj Africi (sada Namibiji), domoroci su 1 8 84 godine stavlje­ I I i 'pod zaštitu' Nemaca. Pleme Herero se j anuara 1 904 godine po­ I H l nilo, pošto mu je bilo dosta potčihjenosti Drugom Rajhu. Od ta­ d : l do 1 906 godine Nemačka je vodila rat namernog genocida p �o­ I i v Herera. Ovaj jednostrani rat je poveren generalu grofu fon 51i­ k i l U (von 5chlieffen) koji je u pismu Kancelaru fon Bilovu (von 1ll lclow) napisao: " Ovaj rasni rat koji je izbio može se okončati sa­ I l lO uništenjem jedne od .dvej u strana. " Pod 'stranom' je podrazu­ l l lcvao pleme Herero. Članovi plemeria, koji su nazivani 'štetoči1 1 : l l 11a' i 'životinjama', gonjeni su u koncentracione logore u koji1 1 1 <1 je stradalo četrdeset pet posto zatvorenika. Plemenske vođe i v račevi su izdvojeni i strelj ani. Za dve godine se pleme svelo sa KOOOO na 1 6000 ljudi. Razaranje izazvano Prvim svetskim ratom vratilo je genocid I I Evropu. Ponovo su proganjane etničke manjine. Preko milion Inmena je ubijeno u Turskoj a Kozaci su u Ukrajini zbrisali 8 0000 jl'v rej a. Baltički Frajkor je u Latvij i nastavio svoj program pogro1 1 1 :1 pošto je rat zvanično završen. Međutim Hitlerov napad na Je­ vreje, najžešći i najefikasniji po svoj oj smrtonosnosti, bio je više od Il ' dnostavnog nastavka ove hronike užasa, jer je Hitler želeo da potpuno iskoreni jevrejsku rasu sa ove planete. . Raniji anti-semiti, čak i u Nemačkoj, težili su samo da Jevre­ l l ' odstrane sa svojih teritorija . Hitlerova vera u rasu koja dolazi " ,. 1 je navela da veruje da novi Herrenvolk ne može da se razvije d n k je i jedan jedini Jevrejin živ. Njegova mistična mržnja prema , v i m nomadskim narodima, pogotovo Ciganima i Jevrej ima, za I , I zliku od naroda 'ukorenjenih u krvi i tlu' je dovela do naj strašni­ ) I h zločina. Kao predstavnici utvrđenog sveta protiv nesuštastve­ l I ( )g, reda protiv nereda, vlade .protiv anarhije, hiper-autoritativni

166 nacisti s u težili d a unište sve oblike 'skretanj a' o d njihovog nOVI svetskog poretka. Jevreji su vekovima živeli, pa čak i cveta l i ovom nomadskom bitisanju, a z a naciste je to predstavljalo jered ko odricanje njihovog centrali stičkog autoriteta. Januara 1 940 godine je započela prva etapa plana elimina ' j e j evrej stva. Odlučeno j e da svi Jevreji u 'Velikom Rajhu' budu portovani u Poljsku. 'Proj ekt Nisko,' kako se ovaj plan zvao, brutalno istrgao iz korena čitave jevrejske zajednice i poslao ih poljski grad Lublin. U tom gradu je živelo 72000 nejevreja i Jevreja, ali j e u nj ega natrpano još četvrt miliona Jevrej a koji su umrli od zaraza i gladi. One, koji su imali dovoljno sreće i po u deo Polj ske pod sovjetskom okupacijom, streljala je Crvena A mij a kao 'dezertere' . Dvadesetog j anuara 1 9 4 1 godine s e u berlinskom Vanze susrelo petnaest visokih nacističkih zvaničnika. Nj ima je I I mlerov zamenik, Rajnhard Haj drih ( Reinhard Heydrich) . 'konačno rešenje j evrej skog pitanja' - genocid. Služba za rase i nov no naselj avanje j e likuj ući j avila da se Estonija već " oslobod la Jevreja " i da se će novi metodi, koji se sada smišljaju, 'oslo diti Evropu' od njih. Robert Lei (Ley), Ministar rada u Rajhu, već rekao da će " Poljska za pedeset godina biti cvetaj uća nema zemlja, bez ijednog Poljaka ili Jevrej a u njoj " . Himler, Hajdri h Aj hman su napravili šemu po kojoj j e trebalo istrebiti ukupno l miliona Jevreja a zatim 30 miliona Slovena. Pod Jevrejima koje trebalo ubiti su podrazumevani oni koji su živeli u zemljama k j e tek trebalo osvojiti - Britanij u, Irsku, Švedsku, Španij u, POn galiju i Švajcarsku. Sistematsko i potpuno istreblj enje jevrej uklj učujući i najmanje dete, trebalo je biti izvedeno industrijsko preciznošću. Cigane je takođe trebalo satrti, ali to je bio sić problem u poređenj u sa 'jevrej skim pitanj em'. Pukovnik Vi Brak (Victor Brack) , Hitlerov savetnik za eutanazij u, sarađivao sa Dr. Volterom Kalmejarom (Walter Kallmeyer) i Dr. Erhardo Vecelom (Wetzel), koji su predlagali gas kao najdelotvornije i n 3 j isplativije sredstvo z a uništenje Jevreja. Projekat je postavljen kao konkurs i nemačka industrija žarko nadmetala za nagradne ugovore. Najzad su kon kurs za g đenje specijalnih krematorija visokog kapaciteta, koj i su mogli

1 67

( ; /:NOCID - ČIN CRNE MAGIJE

!x­

�p�l le 2000 tela svakih dvanaest sati, dobili Topf i Komp�nija iz I mta. Oni su dobili ugovor jer su smislili ingeniozan nacm za uste­ d i l goriva - njihovi krematorijurn i su koristili mas�oću �j u? skog I l· l a kao deo goriva. Nemačka korporacija za naoruzavanj e. Je do­ h i l a željeni ugovor za izgradnju gasnih komora - koje su se 'li kon­ k u rsu nazivale 'pogrebnim kovčezima', dok je gas, Zyklon-B, d �­ I i vat cij anida, obezbeđivala Nemačka korporacija za borbu protIv ,t ctočina. Nacističko rukovodstvo je na ovaj način želelo da 'raščisti te' r l ' l l za stvaranje Rase šestog civilizacijsko g stepena, bez obzira na I j l ldske patnje. Transportovanje Jevreja iz Zapadne Evrope j � sma­ . I ra llO neophodnim jer većina francuskog, holands ?g, belgl)sk�g, d:l llskog i norveškog naroda nije mogla da se pomm sa masovnlI� l l histvima svojih sunarodnika u sopstvenoj zemlji. Samo su hrvatski 1 :lšisti učinili nacistima uslugu ubivši 20000 svojih jevrejskih suna­ r o d nika. Nisu mogli ni da pretpostave da bi hrvatski Sloveni usko­ . t ( ) krenuli za Jevrejima u gasne komore da je bilo po Himlerovom Ovaj j eziv program je započet novembra 1 941 godine. T�? I l lcseca j e Dr. Gebels obj avio preko radija: "Jevrejstvo sada proZI­ v l j ava sudbinu koja, iako je teška, potpuno je zaslužena. Nema po1 rcbe ni za kakvom samilošću a sigurno ni za žaljenjem. " U razgo­ voru sa grofom Galeacom Ćanom ( Galeazzo Ciano), ital � jan� kim l l l i n istrom spoljnih poslova tog istog meseca, Herman Genng Je re1<: 1 0 : " Ove godine će između dvadeset i trideset miliona ljudi umre­ I I od gladi u Rusiji. Možda je dobro što će tako biti j er se neke na­ I i j c moraju desetkovati. " Poljski Jevreji u Varšavi bili su prisiljeni da žive u delu ozn � 1 1'1 l0m kao geto i 1 942 godine je počelo sistematsko deportovanje kv reja odatle u Aušvic. Januara 1 943 godine je skupljeno 6500 Je­ v rt· j a . Ovo je bio znak za tek osnovani j evrejski po ret otp or � , pod vO Ll stvom Mordekaj a Anjeleviča, da stupi u akcl)u. Ubl)en Je ne1 1 1 : l čki kapetan policije u Getu. Besan što su se 'podlj udi' oduprli p ro misli vladaj uće rase, Himler je izdao n aredbu � a se ceo geto . I II isti od Jevreja i da se svaka zgrada sraVlll sa zemlJ om. Dva SS bataljona, predvođena tenkom i naoruzana bacaClma 1 1 1 . 1 l11ena i poljskim topovima, su 1 9 aprila, 1 943 � tri u i utrov ušla , II geto. Taj datum j e značajan. Komandant, bngadeflrer Strop

�

�

v .

168

( ; ' :NOCID

( Stroop) s e nadao d a ć e istrebljenje Jevreja u getu biti njegov I klon Hitleru na njegov rođendan sledećeg dana. Međutim, nij čunao na pokret otpora. Skoro istog trenutka kada je tenk ušao geto, razneo ga je Molotovljev koktel. Iako je jevrejski pokret ( pora imao samo 1 500 lj udi, naoružanih dve ma mašinkama i n liko stotina pištolj a, njihova razjarenost je zaprepastila bitb prekaljeni SS. Mnogo su više izgleda, ipak, imali nacisti. Anjelevič je ubi osmog maja 1 943 godine a 1 5-og maja je nestao i poslednj i juna ki otpor. Od preživelih je 7000 Jevreja odmah pobijeno, dru 7000 je poslato u logor smrti Treblinku, a 1 5000 u logor smrti Maj daneka. Organizacija Tot (Todt), koja j e koristila robov radnu snagu, preselila se u geto i počelo je razaranje. Nacistima je bilo dovoljno što su istrebili narod; morali su čak da unište hove zgrade. Sto devedeset hektara Varšave je sravnjeno sa mIjom uz p omoć eksploziva i manuelnog rada. Bilo je toliko taka razorenih zgrada da je postavljeno 1 7 kilometara uskih tra vajskih šina kako bi se oni izneli iz grada. Čudno je kada se raz sli o tolikoj količini beskorisnog rada uloženog u uništenje Va ve u doba kada je Nemačka počela da gubi rat. Štrop je shvatao ovu celu užasnu epizodu kao krstaški Sam sebi je čestitao lepo ukoričenim fotografskim svireposti koje je ponosno uručio Hitleru. " Prljava ohola SS nja " , rekao je general Jodl na Nirnberškom suđenju ratnim cima tri godine kasnije, " piše hvalisavi izveštaj od 75 stranica o loj ekspediciji ubijanja kada velika vojnička kampanja protiv bro-opremljene vojske staje na tek nekoliko stranica. " Jodl, koj i pripadao običnoj nemačkoj vojsci, nije mogao razumeti da je u ma SS-a uništenje varšavskog geta bilo više od obične ' ubijanja'. Njima je to predstavljalo značajnu akciju u težnji za ranjem Novog poretka, preduslova za pojavu Rase šestog . cijskog stepena. Himler se hvalio da može satrti jedanaest llHH UllIO Jevreja i bio je smrtno ozbiljan. Za njega je to bio krstaški rat je imao prvenstvo nad svim ostalim - čak i nad ratnim akci Ovo je bilo najočiglednije pri kraju rata kada je Himler prisvaj vozove kako bi transportovao Jevreje i Cigane u Aušvic, T i bilo koji od devetnaest logora smrti koje je držao SS. Svaki v

'- UJ I U �' "

- ČIN CRNE MAGIJE

1 69

k o j i je išao po izanđalom i uništenom železničkom sistemu, nosio je v( )jne zalihe od životnog značaja, međutim Himler je svom progr� ­ I I I U genocida davao prvenstvo čak i nad opstankom same Nemac­ k c . Genocid je bio magijski čin zahvaljulući kojem �e ist�rij.a sv� ta . v l. EhmmaClJa l:l LIvek biti promenjena, čak i ako Nemacka ne preZl � .Jnreja i sa njima i njihove kulture i rel!gije b� ost� vll� . vak uu� za . njega pojavu demonskih snaga koje kont: oh. � e Tre�l. �aJh Ih kOJe . kontrolišu. Himler je sebe smatrao ucesmkom f1Zlckog Armagedona. Srećom, bio je na strani gubitnika.

P E T N A E S T O

P O G L AV LJ E

Državna magija

A

ko prethodno poglavlje deluje pomalo potresno svojom anali­ zom razloga za genocid nad Jevrejima, sada se nalazimo u položa­ lU da vidimo ogroman uticaj koj i je okultno mišljenje imalo na vo­ de Trećeg Rajha. Sve nacističke vode, izuzev Paula Jozefa Gebeisa, hili su duboko povezani sa okultnim praksama ove ili one vrste. Već su izneti detalji o poreklu Hitlerovog okultizrna: njegova hip­ notička moć nad nacijom i njegova potpuna vera u svoj u promi­ SJO svedoče o uverenju da je u njegove ruke stavljeno izvršenje 'bo­ ;,a nske misije'. Njegovo mesijansko verovanje u Atlantidu, rasu k oja dolazi, pa čak i život na drugim planetarna je trebalo da ga l Ičini prijateljem nemačkih okultista, medutim, kada j� došao na vlast 1933 godine, desilo se nešto sasvim suprotno. Pošto je i sam bio odličan okultista, Hitler se preterano plašio tajnih okultnih d ruštava. Užasnut mogućnošću da ga zavera može zbaciti sa vla­ 'ir i , poverio je Himleru istragu i uništenje svih organizacija koje ga l l l ogu ugroziti. Himlerovi špij uni i agenti su infiltrirali sve vrste okultnih grupa i pripremali dugačke dosijee za Gestapo. Medu grupama ko- ' j c su bile pod istragom bili su Jehovini svedoci, jezuiti, astrološka d ruštva, slobodni zidari i rozenkrojceri. Ovi poslednji su bili pred1 1 Iet izuzetno detaljnog ispitivanja, j er su tvrdili da znaju odredene

1 72

DRŽAVNA MAGIJA

univerzalne tajne za koje je Himler smatrao da će bolje koristiti . u. Njihova veza sa slobodnim zidarima, jer su jedino masoni 1 1 1 ( gli da pristupe nemačkoj sekciji bratstva rozenkrojcera, viđene kao pretnj a državnoj sigurnosti. Njihovo zanimanje za jevrejsl' Kabalu je smatrano pretnjom za samu nacističku magij u. U proleće 1 934 došlo j e do iznenadnog pritiska na astrolog ju. Casopi si i novine su dobili nacističku direktivu da ne prihva ju astrološke reklame a šef policije Berlina j e zabranio sve vrst proricanj a budućnosti. Smeđokošuljaši su kidnapovali i ubili ćeg vidovnjaka Nemačke, Jevrejina Hanusena ( Hanussen) , koj i paradoksalno, finansijski potpomagao Naciste. Njegov časopi Die Hanussen Zeitung, koji se bavio graničnim područjima, ' uspešno predvideo Hitlerovu pobedu na izborima aprila 1 93 štampao zastavu sa rečju Sieg! (Pobeda! ) u zaglavlju. Hanusen j međutim, kasnije izgubio naklonost nacista kada j e prorekao glašeno paljenje Rajhstaga koje je Hitleru omogućilo da okru uništi svu političku opozicij u. D ošlo je do sveopšte konfiskacij uništavanja okultnih knjiga a rad organizacija kao što su teozofi slobodni zidari je bio veoma ograničen. Proganj ane su i paganske grupe. Magij ska praksa je posta povlastica j edino tajnog unutrašnjeg udruženja nacističke partij Država se nije više mogla magijom napasti iznutra. Kako bi magijski učvrstio svoj položaj budućeg Cara Evro Hitler je postao okoreli sakupljač znakova kraljevskog dostojan stva. U početku su znaci kraljevskog dostojanstva koje je sebi klanjao bile samo kopij e, međutim, kada je rat zaista počeo, pr" jao je originalne predmete. Godine 1 934 je dobio kopije krune, stena i skiptra Svetog Rimskog Cara Karla Velikog. Iako je ovaj dan potez povukao u korist nemačkog naroda - " Ovo prihva na čuvanje u ime slavne Otadžbine" - on predstavlja znak da je tler u stvari sebe video u ulozi Kajzera Trećeg Rajha. Pošto je u to vreme svrgnuti Kajzer Viljem Drugi još bio živ, ne bi bilo mudro cl se proglasi Kajzetom, međutim, da je dobio rat, verovatno bi Kaj­ zer Adolf Prvi bio krunisan na Svetskom sajmu i pobedničkim pro­ slavama planiranim da se održe 1 950 godine u Berlinu. Kako su njegova osvaj anja napredovala, Hitler je nastavio cl sakuplja spoljne znake obrednog kraljevskog dostojanstva. Š s t v

173

Illeseci posle Anschlussa (aneksije) Austrije Nemačkoj, gradonačel­ I l i k Nirnberga Libel (Liebel) je podario Hitleru j oš kopija znakova k raljevskog dostojanstva, ovaj put okultnije prirode. Kada se Hi­ t ler 1 9 3 8 vratio na svoju rodnu grudu kao njen gospodar, pokazao j ogromno zanima�je za određeni nakit koji je pripadao habsbur­ �, k im kraljevima. Bili su to komadi nakita koji su u petnaestom ve­ k u napravljeni za nemačkog kralja Fridriha Trećeg. Fridrih je bio poznavalac dragog kamenja, kao i astrolog i alhemičar, i kao i Hi­ l ler, i mnogi carevi pre i posle njega, maštao je o osvajanju drugih nacija. Iako Fridrih III nije uspeo da ostvari svoje snove megalo­ Illanske veličine, u zlatne okvire njegove zbirke mističnog dragog kamenja bila su upisana slova AEIOU. Kada je Hitler čuo da to znači Austria Est Imperare Orbi Universo - Austriji je suđeno da vlada celim svetom - shvatio je ta slova kao znamenje svojih sno­ va o Velikom Rajhu. I tako je pre sledećeg Nirnberškog skupa gra­ donačelnik darovao Hitleru verne kopije ovog nakita. Kada joe fat započeo, Hitler okultista je shvatio da mu je po­ t rebna prava stvar, tako da j€ lično prisvajao sve znake kraljevskog dostojaflstva zemalja koje je nemačka vojska pregazila. Iz Beča su li'. Sobe carskih drag0cenosti pokradeni predmeti korišćeni tokom k runisanja u Svetom Rimskom Carstvu. U ovo bogatstvo je spada­ h kruna sa dragim kamefljem Cqra Konrada, magičan štit, dva ma­ ČJ i prsten. Bilo je tu i poznato Koplje sudbine o kojem je Trevor IZ cjvenskroft (Ravenscroft) nadugačko pisao. Iako su ovi kraljev­ ,ki znaci čuvani u Beču od 1 804 godine,' Nacisti su otkrili dekret 'a ra Zigismunda iz petnaestog veka po kome je trebalo da se oni drže u Nirnbergu. Ovo im je bilo dovoljno opravdanje da ih pre­ l Iesu u Nemačku. Kraljevski znaci drevnih čeških kraljeva su nesta­ l i iz Praga i otišli u Nemačku, a iz bombardovanih ruševina Var­ :lvske tvrđave su nestale poljske kraljevske dragocenosti. Pri prisvajanju ovih kraljevskih znakova, Hitler je nastavio drevnu magijsku tradiciju osvajača koji kao simbol svojih pobeda ( ,cinose preostale dragocenosti nacionalne moći, jer, po predanju, posedovanje amblema vlasti osigurava nastavak te moći. Car Na­ poleon Prvi je uzimao ambleme suverenosti zemalja koje je potčinio I t a praksa je nastavljena i u Britanskoj imperiji. Magij ski dragi ka;

1 74

f ) I<ŽAVNA MAGIJA

men Sika - dijamant Koh-i-Nor, čije ime znači Planina svetlosti odnet je iz Indije kako bi krasio simbole Britanske monarhije. Hitler j� bio dobro upoznat sa magijskom teorijim pove7.a nom sa kraljevskim znacima: znao je da iza nakita i dijadema magija koja je dublj a od običnog nacionalno g simbolizm a. Ne stoj i drugo tumačenje sakuplj anj a simbola suverenost i kada jc p itanjvu čovek koji j e stalno napadao princip kraljevstva. Značaj J e to sto su njegovi napadi uvek bili usmereni samo na na monarhiju , koju je nazivao " klasičnim primerom zakona selekti nog razmnožav anja koji dejstvuje u obrnutom smeru. Kraljev k porodice svaki pokoljenje m postaju sve više degenerisane dok kraju ne polude." Hitler je tvrdio da j e prava stvar j unačka, hrerprinzip monarhija , zasnovana na vođstvu najsposobnij Drevna tradicija božanstva kraljeva se takođe odnosila na njih znake, koji nisu bili samo simboli već, ustvari, alatke magijske nologije. Prisvaj ajući kraljevske znake potčinjeni h nacija, ""',.,....,,,.. "" je da će magijske moći vladanj a svojstvene tim simbolima preći n njega . Konfiskac ija amblema vlasti je za njega imala više od boličnog značenja; imala j e svoj stvarni, funkciona lni razlog. Kao i Hitler, Rudolf Hes je imao korene u okultnim društvi ma. Očaran izgubljeno m zemlj om Tulom, astrologij om, tibetan­ skim misticizrno m, putovanje m kroz svemir i homeopat skom m dicinom, Hes je pokušao da živi što više u skladu sa svojim uvere. njima. Kada mu se rodilo dete, naredio je svakom Gauleiter-u (Vo­ đi oblasti) da mu pošalje vreću nemačke zemlje iz svog Gaua. Z mija je rasprostrta pod posebno napravljen om kolevkom kako bl beba simbolično započel � svoj život na nemačkoj zemlji. Kada j . Hes tznenada pobegao u Skotsku, ovu priču je prenela štampa ka dokaz njegove mentalne nestabilno sti, međutim to je bio klasični geom� n�ski čin, zasnovan na drevnoj evropskoj i azij skoj tradiciji. Z �mIJ a tZ svake oblasti sakupljena na j ednom mestu stvara magij­ . ski mtkrokoz am cele zemlj e. Jedan drevan primer toga je Tinvoid Hil kod Daglasa, na ostrvu Men, koje se sastoji od zemlje doneše­ ne iz sedamnae st parohija tog ostrva. Ovaj breg, koji je i admini­ strativni centar, stvara parapsihi čku vezu sa svim delovima ostrva. Ovaj običaj se još uvek upražnjav a prilikom krunisanju kralja cen­ •

_

tralnoazij ske države Butan - što je još jedan primer tibetanske ve-

1 75

gde se zemlja iz svake oblasti postavlja ispod kraljevskog pre­ \t ola pre početka obreda. Hesovo zanimanje za homeopatsku medicinu i postavljanje d i j agnoza pomoću radiostezije je dovelo do osnivanja homeopat­ �ke bolnice u Lajpcigu. Nedavno su se čule tvrdnje da čovek zatvo­ rcn u berlinskom Špandau zatvoru nije pravi Rudolf Hes. Iako je I l es bio teško povređen u Prvom svetskom ratu, zatvorenik nije i l11ao nikakvih ožiljaka ni znakova da je ikada zadobio teške rane kada su ga pregledali saveznički lekari. To jest, da je lečen k lasič­ I lom medicinom. Ako je Hesa lečio jedan od hirurga-stručnjaka za :-tlternativnu medicinu, koje je zaposlio u Lajpcigu, onda nestanak ožiljaka i nije tako neobjašnj iv. Jedan od Hesovih ranih protežea je bio Obert (Oberth) , otac raketne nauke. Obert, koji je bio učenik Ditriha Ekarta i njegovog ' Kamena iz Meke', bio je veoma zainteresovan za parapsihologiju. Godine 1 960 petnaest godina posle pada Trećeg Rajha, Obert je pozivao na iskrenost u vezi sa istraživanjima NLO-a i napao Va­ I.duhoplovstvo Sjedinjenih Država što ne obelodanjuje sve što ot­ k riva o njima. Čak i sedamdesetih godina ovog veka, Obert j e i da­ lje nastavljao parapsihička istraživanja žitelja Tule sa jednim nir­ berškim medijumom i tibetanskim lamom, a za svoj .osamdeseti rođendan, 1 974, je izrazio uverenje da je istraživanje kosmosa pro­ .� Io samo fizičku etapu i da će uskoro dostići vrhunac u parapsiho­ loškim metodama. Začuđuje činjenica da su se i Obert i njegov so­ vjetski kolega Ciolkovski bavili paranormainim poj avama. Ciol­ kovski je bio sledbenik austrijskog alhemičara Boškoviča (Bosco­ vitch), koj i je živeo u devetnaestom veku i među njegovim oku lt­ nim zabeleškama je Ciolkovski pronašao traktate o međuplanetar­ Ilom letu i unitarističkoj teoriji sila univerzuma. I ovde nailazimo na sjedinjenje okultne mudrosti i moderne nauke. Hesova ospednutost proročanstvima je dovela do njegovog ada. Ha ushofer je 1 94 1 godine usnio san u kome je video Hesa u p Skotskoj . Hes ga nije protumačio kao što bi to neki uradili, kao !.ilak skorog nacističkog osvajanja Britanije. Shvatio ga je kao !.O ak da mu je suđeno da ode i pregovara o miru sa Britanijom; .do­ kopao se Meseršmit lovca kojim je sam proleteo kroz britansku vazdušnu odbranu i stigao u Škotsku. Britanske vlasti su, prirodI.e

II

-

1 77

1 76

f ) /'ŽAVNA MAGIJA

no, bile zapanjene i oduševljene što su dobile ovako čuvenog nog zarobljenika. Hitler, koji je bio besan zbog ovako prenasi nog i nepromišljenog poteza, odmah je okrivio astrologij u i ložno preduzeo Aktion Hess, hapšenje poznatih astrologa. G r je iskoristio mogućnost da završi sa svojim crnim ovcama, pos njim masonskim ložama, tako da su se astrolozi i slobodni z' iznenada našli u koncentracionim logorima. Iako je Gering bio ciničan i sujetan, nije bio imun na ki okultizam. Njegova žena Erni je 1 9 3 8 počela da traži savete vidovnjaka po imenu Dr. Augustus Herman (Heerman) koji ju savetovao o njenom išijasu, Hermanovoj dijeti i toku rata. J 1 940, Erni j e ubedila i svog muža i Adolfa Hitlera u He sposobnosti. Jedan kurir ratnog vazduhoplovstva je poslat u voi štab u Kelnu da preda kopiju strogo poverljivog memorandu koji je u detalje govorio o budućem toku rata, o istovremenom n padu na Holandiju i Belgiju kao delu strategije za pobedu nad F cuskom i Britanijom. Kurir je trebalo da putuje vozom i da plan, naslovljen Memorandum i direktiva za vođenje rata na du, ali se oglušio o pravila i umesto toga odleteo avionom. Avion zbog lošeg vremena skrenuo sa puta i pao u Belgiji. Pošto je čuo za nesreću, Hitler je momentano pozvao iz njegovog dvorca u Veldenštajnu. Nazirala se katastrofa dok Hitler svom rajhsmaršalu pričao da se glavni nacistički plan nalazi na belgijskoj teritoriji. Da li je pao u ruke Belgijanaca ili je kurir uništio? Gering je bio besan. Hitler mu je pretio, i moglo desiti da će dobro pripremljeni planovi za Blitzkrieg biti uništeni. Erni Gering je našla rešenje - treba se posavetovati sa štvom. Telefonirala je svom vidovnjačkom mentoru Hermanu, pričala mu problem i zamolila ga da svoj dar stavi u službu Posle kratke pauze na vezi, Herman joj je rekao da je čovek koji nosio dokumenta sleteo II Belgij i. Odmah pošto je sleteo, "'U'"HV'",", je seljaka u prolazu za šibicu kako bi zapalio cigaretu. Pokušao j da zapali memorandum bez uspeha i zamolio selj aka za još jednu šibicu. Selj ak nije više imao nijednu. U međuvremenu j e stigla bel · gijska policij a, odvela preživele do policijske stanice i ispitivala i h . Kurir j e zgužvao memorandum i bacio ga u peć, ali j e jedan pol i. cajac skočio i izvadio papire iz plamena; o11i su, u međuvremenu

i d e l i mično izgore li i na stranic ama je bio čitljiv samo deo u sredin \ \ ranica koj i je bio veličin e norma lnog dlana. , Ova sumnj iva priča je prepri čana Hitler u, koji je odmah, otl­ alni dokument I p n sut­ \�1O da vidi porod icu Gering . Iznet je origin preko stranIC a ka­ nove dl svoje l l i su jedan po jedan 'su postav lj ali � su pred­ ko bi videli šta je ostalo . Na njihovo odusev lJenJe, ostaCI na ,ravlja li samo nerazu mlj ivu gomilu reči i brojki , �z obz,lra l lerman ovu vidovi tOst, Hitler je radi svake sigurn osti Izme mo svo­ pali čitavi u ru e bel­ j e planov e. Posle se ispost avilo da su papiri v gi jskoj policij i i da je kurir izvršio samou bistvo pre vn �g� sto Je mo­ gao biti vraćen u Nema čku. Hitler je u svako m slucajU Izdao nare­ denje da bude strelja n kad se vrati.

�

�

Š E S N A E S T O P O G L AV L J E

Nacističko planiranje sveta

l ako su vrlo ozbiljno bili protiv slobodnog zidarstva, nacisti su,

k ao i masoni, bili duboko zainteresovani za arhitektonski simboli­ zam. Hitler.ova duboka povezanost odnos sa okultnim i njegova l j ubav prema arhitekturi su odigrali značajnu ulogu u ovome, jer jc birao arhitekte za koj€ j e smatrao da mogu izraziti budući sjaj Trećeg Rajha. Nacizam j e dvadesetih godina našeg veka bio nepo­ mirljivo protiv svega šw je predstavljao Bauhaus, ta nova škola ar­ hitekture u Vajmaru, koja je začela 'moderan stil' . Na primer, ka­ da je Oto Marh (Otto March), koji je bio izabran da projektuje zgrade za Olimpijadu 193 6 godine, izložio projekat u kome je do­ minantnu ulogu igralo staklo i beton, Hitler ga je odbio zato što j e to bio Bauhaus, a samim time i ne-nemački projekat. Staklene i če­ l ične pregrade moraj u biti pokrivene kamenom, naredio je Firer. Pošto je došao na vlast, Hitler j e zatvorio Bauhaus kao 'de­ generisanu' školu. Nj egovo suprotstavljanje arhitekturi Bauhausa se nije zasnivalo samo na tome što su većinu njenih poznatih arhi­ tekata činili Jevreji, već zato što je raskidala sa prošlošću na tako dramatičan način. Nacizam, koji je imao radikalno-tradicionali­ stičke poglede, smatrao je savremenu arhitekturu opasno interna­ cionalističkom i štetnom po nemački duh. Zato je Hitler naručio od arhitekata školovanih u tradiciji neo-klasicizma da projektuju

1 80

grandi ozne službene zgrade Trećeg Rajha. Što se ticalo arhitek t u privatnih zgrada , naredio je povrat ak jednos tavnom srednjev k ( nom stilu; bili su obavez ni šiljasti krovovi, koji s u tada predsta vI! li antitezu 'modernom stilu'. Takve krovove su morale imati i ke stambe ne četvrti, jer ravni krovovi potseća j u na Palestin u, movin u Jevreja . Iako većina Hitlerovih megalo mansk ih građevinskih ideja kad nije otišla dalje od etape makete , može se steći utisak N poretka u arhitekturi iz onog što je izgrađeno - ogromnog stad na za skupuve u Nirnbergu. Ta nirnbe rška građev ina, koj u je jektovao Albert Šper (Speer) , koji je namerno podraž ava o oltar u Pergam onu, u Grčkoj , bukval no je predsta vljala mestO . vršenje verski h obreda . Međut im, obožav alo se svetovno a bogo su bili Rajh i Firer. Hitlero v oltar je bio ogrom an; ova tvorev ' monstr uoznih dimenz ija bila je 1 3 00 stopa dugačk a, i tako smišl na da pojedin ac stekne utisak koliko je ništavan i da Nacio cijalizam predstavlja moć zemlje. Kako je rastao Hitlero v apsolu tizam, tako s u se povećaval razrnere njegovih projek ata. Ponovna izgradnja Berlina je bila mo jedan od njegovih manija čkih planova. Nemač ka će rekao je, sama sebe ponov o izgraditi u liku svog 'mesije '. Cela mIj a je trebalo da postan e ogromna mreža autop uteva koji ' zuju gradov e, od kojih će svaki vršiti neku određe nu funkcij u U okviru Rajha kao celine. Tako je Berlin bio 'Prestonica Rajha" Hamb urg ' Grad spoljne trgovi ne'; Nirnberg ' Grad skupov a', Minhen 'Grad partije " . Kada je veliki deo Nirnbe rga sravnje n s a zemljo m kako bi naprav ilo mesta za Hitlerov stadio n za skupov e, njegov arhitekt Albert Šper je primetio da polu-u ništeni tramva j ski depo užasno bode oči. Čelični nosači kostur a zgrade su rdali, nešto što se n može videti kod drevnih ruševin a koje su bile potpun o sagrađ en od kamen a . Kada je ovo napom enuo Hitleru , dobio je zapovest d se čelični okviri više ne koriste za Firerove spome nike. Iako je Ne­ mačka imala samo nekoli ko dobrih kamen oloma granita, Hitler j insistir ao na granitu , tako da su velike količine ovog kamena uvo­ žene iz Švedsk e. Kada su početn i uspe s i nemač ke armije u Rusiji učinili kamen olome granit a dobro g kva1iteta dostup nim, Hitler j

r.. v ua''-U'.l1II

N,\ eISTlČKO PLANIRANJE SVETA

181

ushićen. Izgradnja zgrada koje nisu bile neophodne nastavlje­ je ubrzanim tempom i u jeku rata, čak, na štetu ratovanj a, kao 'I je, na primer, uništenje Varšavskog geta. y Još od davnina se težilo tome da planiranje grada odrazava d ruštveni sistem tog vremena. Drevni gradovi kojima su vladale te­ ( )k ratije bili su projektovani prema geomantski� šem� m � koje su ( )dražavale tadašnje kosmološke ideje. U kasnija, slozelllJ. a doba, rnličit.e funkcije Crkve i Države su bile zadovoljavane u njihovim posebno planiranim delovima grada. Drevne rimske coloniae I ' radovi-kolonije - imali su bez izuzetka pravougao?u osnovu, � o­ j:l je bila podeljena na četvrtine dvema cestama kOJe su s � u � rsta­ . Je pr­ lc u srcu grada. Ove dve ceste, cardo i decumanus, od koJ1h y va išla u pravcu sever-jug a druga istok-zapad, �roduzaval� su se daleko izvan granica grada i delile njegovu okohnu. Tako Je grad . predstavljao mikrokosrnički odraz cele oblasti pa, prema mttoloIli() ILl

()

škim predstavama, i celog sveta. . Plan vt' a Nacističko planiranje je odražavalo ovo uverenje. ;> � Novi Berlin su prepuni geomantskih koncepcija, koje odra��vaJu Hitlerovo zanimanje za položaj zgrada. Hitler je jednom pnhk�m rekao da je Beč poptuno pogrešno usmeren, i da bi ga treba � � tZ­ . pnhkagraditi tako da bude okrenut ka reci D unavu, a u drugtm ma je predlagao rekonstrukciju čitavih naselja i gr�dova. . Njegova poznata zgrada, Rajhskancelarl)a, Je predstavlJ. � la jedan od planova koji je izveden. Hitler je 1 1 januara 1 9 3 8 godme naložio profesoru Šperu da izgradi ovu monstruoznu zgradu. Na­ redio je, po svom običaju, da se zgrada dovrši do 1 0 j � nuara � 9 � 9 . nJu postoJe th za tačno godinu dana. Početni radovi na demohr � � I.grada su bili odloženi zbog mraze:� i izgradnja nije mo?la � ?ce­ . , t vehcan­ t i do marta. Za ostalih devet mesect Je podtgnuta moena stvena Raj hskancelarija od kamena i mermera. Umetni� i, z � natlije i radnici iz celog Rajha se bili uključeni u posao, gradect. mtkroko­ . I.am nemačke veštine. Sve je bilo gotovo na vreme. "Nova RaJhska �­ cela rij a " , pisalo je u jednoj publikacij i iz tog vremena, "predstavlJ a Rajh u modernom klasičnom obliku. " , Srce Rajhskancelarije je predstavljala soba devedeset stopa dugačka, pedeset stopa široka i trideset i tri sto p e vis � ka. Ztdovt su . bIO od svedskog merbili optočeni mermerom iz Ostrnarka, pod Je _

1 83

1 82

NACISTIČ KO PLANIRANJE SVETA

mera a ukrasi na tavanici od ružinog drveta. Sliku su upotpunile rojske bronzane plakete, motiv Rajha, orao i svastika i mon um talni portret Bizmarka. Iznad dvadeset stopa visokih vrata Hitle ve radne sobe nalazio se bronzani grb sa monogramom A.H. Rajhskancelarija je predstavlj ala tek prvi deo Hitlerove konstrukcije administrativnog centra Berlina. Hitler se strasno nimao za ovaj projekt, jer je u mladosti proučavao planove Pari i Beča, i na njega su dubok utisak ostavili bečki Ringstrasse i pa ski bulevar i koje je projektovao baron Hausman (Haussmann) Oba grada su imala monumentalna zdanja postavljena u impresi noj okolini i Hitler je želeo da to isto ima i Berlin. Albertu Š pe je naloženo da napravi opsežan plan ogromnih bulevara, koji obuhvatao potpun program urbane rekonstrukcije slične onoj ju je okultni arhitekta Oto Vagner ( Otto Wagner) napravio u Beč pedeset godina ranije. Vagner je za nekoliko godina, na stotine zvaničnih zgrada, rekonstruisao ulice uz obalu i usta na bečkim kanalima i potpuno projektovao Stadtbahn, b'rzu žele· zničku mrežu koja se u Beču i danas koristi. Hitler je želeo da prevaziđe grad svoje mladosti, ali su se ber­ linske vlasti stresale pri pomisli na cene novih stanova, autoput va, bulevara, javnih parkova, podzemnih tramvaja i prebacivanj glavnih železničkih linija na nove terminale. Razljućen, Hitler j zapretio da će stvoriti potpuno novu prestonicu ni iz čega ako S berlinske mesne vlasti ne povinuju njegovim želj ama. Predlagano je da nova prestonica bude na j ezeru Miric u Meklenburgu, na jed­ nom od mesta za koje se tvrdilo da se tu nekada nalazila Atlanti­ da; berlinska birokratija je popustila i odustalo se od Hitlerove no­ ve prestonice. Magijske moći postojeće prestonice su u svakom slučaju bile veće od onih koje bi nova prestonica posedovala. No­ ve prestonice, kao Karlsrue, Vašington, Kanbera, Brazilija ili Isla­ mabad, čak i kada su projektovane po geomantskim pravilima ( kao što većina i jeste), uglavnom deluju kao dosta beživotne. Hitlerovi planovi za novi Berlin su, karakteristično za njega, bili monumentalni. Hitler plan, po ugledu na Jelisej ska polja u Pa­ rizu sa napoleonovskom Trijumfalnom kapijom, je ipak bio veći. Njegova monumentalna kapij a je trebaJo da bude toliko velika da je Napoleonova mogla bez teškoća da se smesti pod nju. Buleva r

k oji bi vodio do nje bio bi sedamd eset stopa širi od onog u �ariz� . I ) rugi element i ovog plana su bili isto toliko megalom anskI zam�� � I jeni. Na drugom kraju Hitlerovog ceremo nijalnog bulevar a, kOJI j c trebalo da bude oivičen oružjem zaroblje nim od pobeđen ih ne­ prijatelj a Nemačk e, nalazila bi se ogromna sala pokrive na n ajve­ ćom kupolom koja je ikada zamišlje na. Hitlerova sala, po ugledu delo ar­ I l a veliku salu bečke Međuna rodne izložbe 1 8 73 godine, od prečnik hitekte Skota Rasela (Scott Russell) , trebalo je da ima R25 stopa za razliku od bečke sale koja je imala prečnik od samo . 1 12 stopa. Kupola Hitlerove sale je trebalo da bude visoka 726 stopa 100 stopa viša od londons kog Poštans kog tornja. Na ovoj velikoj zgradur ini je trebalo da stoj i ogroma n nacistič ki orao, ko­ jeg bi noću osvetlja vali reflekto ri. Trebalo je da orao u svoj im kan­ džama drži veliku svastiku . Hitler je kasnije promen io planove ­ orao će držati globus, simboli šući nacistič ku nadmoć nad svetom . Ništa ovih razmera nije nikada ranije smišljen o. Kapacit et sa­ le je bio šesnaest puta veći od kapaciteta crkve Sv. Petra u Rim� . Hitler je namera vao da sala, u kojoj je ustvari trebalo da se vrse . obredi, dobije značaj sličan Velikoj džamiji u Meki, da bude sredi­ šte i očigleda n simbol nove veroisp ovesti. Kada Treći Raj h konač­ no prestan e da postoji za hiljadu godina, kako je Hitler verovao , Rasi šestog civilizac ijskog stepena će ostati veličanstvena uspome ­ na na veličinu koju je Hitlerov o carstvo predstav ljalo. Izrađen i su detaljni proj ekti i započel o je raščišća vanje terena za mesto buduće g velikog hrama nacizmu . Hitler je planirao da postavi kamen temelja c 1 940 godine a trebalo je da Firer zvani ­ no blagosi lja ovo veliko zdanje na Pobedn ičkim proslav ama pIalll­ ranim za 1 950. Možda bi Hitler sebe ovom prilikom proglas io no­ vim Kajzero m. Međuti m, 1 950 godine je Hitler bio mrtav već pet godina a Berlin podeljen i u ruševina ma. -

�

S E D A M N A E ST O

P O G L AV LJ E

Anenerbe

Jedna od najčudnijih i najza�imljivijih zvaničnih organizacij a Tre­

ćeg Rajha bila j e Deutsche Ahnenerbe Nemačka organizacija na­ sleđa predaka. Njen generalni sekretar je bio unteršturmfirer Vol­ fram Zivers (Wolfram Sievers), koji je kasnije streljan u Nirnbergu zbog zločina protiv čovečanstva. Ovu organizaciju je osnovao Si­ versov duhovni mentor, Fridrih Haj lšer (Friedrich Heilscher) . Ernst Jinger (Juenger), pisac koj i je veličao rat u svom romanu Va­ tra i krv, napisao j e u svom dnevniku da je Hajlšer osnovao novu religiju sa celim sistemom magijskih veza zavisnih od paganske go­ dine. Razni dani svetaca i godišnja doba su se obeležavali svojim sopstvenim odgovaraj ućim praznicima, pesmama; za nj ih s u bile vezane određene životinje, boj e i bogove, kamenje i biljke. Haj lšer je kasnije svedočio na suđenju Ziversu. Ziversu je pre pogublj enj a bilo dozvoljeno da izvrši svoje neo-paganske obrede i izgovori taj ­ ne bajalice; posle toga je na gubilište otišao smiren. Hajlšer j e odr­ žavao čvrste veze sa nemačkim okultizmom j er je bio saradnik švedskog istraživača Svena Hedina koj i je bio lični prij atelj Karla Haushofera. Hedin je proveo mnogo godina na Tibetu i uneo veli­ ki deo tibetanskog okultizma u nacističku misao. -

186 Svaka organizacija koj u s u osnovali takvi preispoljni neo-p,] ganiski okultisti je morala biti nešto neuobičajeno. Istraživanja k o j a je preduzimala bila su tada i ostala bez presedana kada su II pi tanju organizacije finansirane od strane vlade. Ciljevi organiza i su objavljeni u časopisu Germanien novembra 1 93 6 povod O otvaranja Pflegstatte fur Germanenkunde ( Centra za izučavan nemačkih starina) u Detmoldu. Na otvaranj u, na kojem je održa potpun esesovski obred, održali su govore SS brigadefirer Dr. Raj šle (Reischle) a okupljene je pozdra,vio i VilheIm Tojt, autor 'bibli je' nacističkih zemaljskih misterija pod naslovom Drevna nemačk l 1 svetilišta. Ciljevi Anenerbea su bili izloženi sledećim redosledom: 1 . I s tražiti teritorijalnu rasprostranjenos t i duh nordijske indo-german ske rase; 2. Uvesti proučavanje tradicije života nemačkog naroda; i 3 . Pozvati svakog 'Narodnog druga' da radi sa nama. Predmeti koje je Anenerbe proučavala su, prema ovako opse­ žnom proglasu, pokrivali puno oblasti; ova organizacija je težil da istraži i za beleži sve vidove drevne nemačke tradicije ili 'nasle­ đa predaka'. Ovo j e obuhvatalo narodne pesme i igre, arhitekton­ ske stilove raznih oblasti, folklor i legende kao i manje uobičajen vidove kao što su runski pisani spomenici, simbolizam, proučava­ nje rasa, svete geografije i paranormainih pojava. Pored akadem­ skog istraživanja, Anenerbe j e podsticala oživljavanje starih narod­ nih običaja kao što su obredna trčanje, paljenje vatri radosnica na letnj u ravnodnevicu i svetala za zimski solsticij . Vodeći stručnjaci u svojim oblastima su regrutovani da po­ mognu Anenerbeu. Sivers je podsticao Dr. Šefera ( Scheffer) da sa­ rađuje sa nekoliko tibetanskih lama u različitim manastirima, jer su njihove natprirodne moći biti od koristi nacional-socij alizmu. Vilheim Toj t je bio zadužen da odredi drevne ley linije, dok je gru­ pa rašij ara radila na zemaljskim energijama. Arheolozi i stručnja­ ci za drevnu arhitekturu su dovođeni kako bi napravili nacrte od­ govarajućih kraljevskih znakova i spomenika za upotrebu SS-a . Himler je Tojta imenovao za direktora programa o bnavljanja Eks­ ternštajna kao svetog spomenika nemačkom duhu, koji je trebalo da bude nalik onome od pre 1 200 godina. Tojt je trebalo da orga­ nizuje podizanje duplikata Irminsula, drevnog svetog stuba Sakso-

1 87

I\ NENERBE

I l aca na najvišoj tački Eksternštaj na. Trebalo je da drugi kameni stubovi budu ukrašeni kopijama iz tradicion almh drvemh sala drevne Nemačke , 'najranije arhitekture Evrope', iz koje su, kako . S LI tvrdili Tojtovi sledbenic i, nastali klasični oblici grčkih hramova Ekstern­ u Neke od ovih sala su zaista bile izgrađene ah ne štajnu. Najpozna tija je ona na svetom ostrv u R,igen � , na kojem su , k asnije izvođeni čudni radarski eksperim entl. Rlgen Je u d � vna vr�­ v mena bio pagansko sve�ilište. Tokom svoje duge prosl �stl nalazlO , , se pod vlašću Danaca, Sveđana i Francuza da bl ko ? acno pnpao Nemačko j posle zbacivanj a Napoleon a 1 8 1 5 godll1e, kada su Francuzi bili prisiljeni da ga predaju Pruskoj . Godine 1 1 68, dok se nalazio pod danskom vlašću, danski kralj Valdema r PrVl Je orgal1l­ zovao krstaški pohod protiv ostrvlj ana i uništio nj ihov poznate paganske hramove. Nacisti su smatrali Rigen, nekadasnje pagansko svetlhste, sa­ vršenim mestom za izgradnj u velike sale - Spomenika Hitlero:,oj omladini. Ova sala, izgrađena u spomen člana Hitlerove omla dll1e Hansa Malona ( MaHon), ubijenog 1 93 1 bila je projektovana u Sti­ lu drevnih nemačkih zdanj a. Sala, sto stopa dugačka i dvadeset i četiri široka, predstaljala je hram koj i je tre ? alo d� stv ori vezu iz­ među savremenog sveta živih i mrtvih heroj a proslostl., Ova sala, koju su izgradile Radne jedinice Raj ha z� hvaljujući novčanim . sredstvima koje su prikupili članovi SA, SS l Hltlerove Omladll1e, usklađena je s razmerama drevnih kamenih ograda po� natlh � ao ' bašte Huna' koje se mogu naći u baltičkom delu Nemacke. U Jed­ nom kraju sale, koja je bila oivičena grubo-tesanim granitn�m b lo­ kovima i pokrivena slamnatim krovom na tradicion�l� n naCln, na­ lazio se masivan monolitski oltar poduprt trima velikim kamemm gromadama. Mračna unutrašnjost, osvetljena jedino nev? om sve­ tlošću koj a je prolazila kroz otvore na krovu, p,o � secala Je �a pa­ ganske hramove prošlosti, međutim, kako naClstl su tvrdlh, sal,a nije trebalo da bude rekonstrukcija tih hramova. " Ova zgrada ,m­ je rekonstrukcija " , napisao je Herman :rile ( ermann Wllle)" njen hroničar, " ona predstavlja zgradu sadasnJostl , . Drevna zdanj a, sa svoj im okultni m razmerama i geomantskim položajem, su predsta­ vljala uzor za ovu salu, međutim, njen stil je odgovarao. N�vom poretku nacional-scoij alizma, 'starom duhu u novom obhku . Za v

'

.

,

�

�

. v

1 89

188

I\ NENERBE

obnovljen paganski praznik n a zimski solsticij, praznik "nepol divog sunca " , članovi Hitlerovi omladine su ovde mogli d a v obrede i meditiraju o tome kako smrt zime prethodi ponovnom đenju proleća. Spomenik Hitlerovoj omladini je bio projektovan zahvalj u j ć i informacijama koje je obezbedila Anenerbe, koja je deta lj proučila nemačke spomenike. Još 1 875 godine je prevladala trad cija golemih građevina k�je veličaju Rajh. Prvi takav spomenik bio Hermannsdenkmal, spomenik Hermanu, germanskom ratn · koji je u devetom veku nove ere pobedio rimske legije. Ovaj sp menik, podignut na značajnoj visokoj tački u Teutoburškoj je projektovao E. fon Bandel (von Bandel) kao simbol nacionaln jedinstva i tvorca Nacionalnog duha. Ova velika statua sa nutim mačem predstavljala je zbir i personifikaciju svih junačkih mitova i kao takva je postala uzor za kasnije nacističk spomenike. Nacisti su duboko poštovali Hermannsdenkmal. Nacisti U bivšim vojnicima Frajkora na poklon darivali povelje na čijem za ­ glavlju se nalazio teatralan crtež ovog herojskog spomenika. Naci­ sti su 1 934 godine osveštali j oš j edan Freikorps spomenik, u Es nu u Rurskoj oblasti. Taj spomenik, postavljen na uzvišenom m stu sa pogledom na reku, predstavljao j e neku vrstu savremeno Stounhendža, a njegova dvadeset i dva stuba su podupirala prste­ nasti krov. U sredini spomenika se nalazila još jedna građevina j arbolom na kome je vijorila sveprisutna zastava sa svastikom. Ia­ ko Stounhendž ima trideset monolita postavljenih u krug, sličnost je bila očigledna i predstavljala je parapsihičku vezu sa prošlošću. SS je izgradio vernu kopiju tradicionalne megalitske grobni­ ce u Hoveltu, Danskoj . Ovaj spomenik, sagrađen u spomen palih dobrovljaca Waffen-SS Freikorps Danmark, sastojao se od dvo­ sloj ne okrugle zemljane kupe na čijem se vrhu nalazio dolmen - ve­ liki kamen koj i leži poprečno preko dva manja mega lita. Oko ze­ mljane kupe bili su postavljeni manji uspravljeni kameni a ti samu zemlju su bile stavljene pravougaone kamene ploče na kojima su se nalazili spiskovi poginulih. Na vrhu svake ploče se nalazila za­ krivljena svastika tulskog tipa. Danski pokret otpora je digao spo­ menik u vazduh maja 1 945 godine . .

Svi ovi nacist ički spom enici su imali jednu zajedn ičkuc rtu kojem na m mesto svesno su odraž ava li prošlo st svoj im obliko m, danas ne posto j i, ali na s u se nalaz ili i svrho m. Nijed an od nj ih im j e po­ osnov u fotografija i crteža možem o shvat iti do koje mere . nacrtu m svako svećena pažnj a i koliko se razmi šljalo o a pa Idej e Anen erbea su izraža vane na svim nivoim a, od zgrad od plo­ do skica okult ne herald ike značk i i oznak a činov a. Jedan , či­ Alahu u lana porce a dova istraž ivanja Anene rbea je bila fabrik fa­ a Alašk . ja se radnja nalaz ila u ulici Herm ana Gerin ga u Berlin � a za­ brika je proizv odila repro dukci je urni, tanj ira, vaza l posud pred­ ovih n Dizaj ma. snova nih na drevn im nema čkim proto tipovi novi meta je bio poveren poseb nom odelje nju Anen erbea i svaki anom dizajn je bio zasno van na drevn om prime r� pos,eb.n o odabr , su kOJe h, slmbo OVl ostI. zbog svoj e simbo ličke i istori jske vredn erma� birali znača jne ličnos ti kao hauptšturm firer profe sor, Dr" l slmb ?h­ Virt, vođa Odelj enj a za prouč avanj e pisan ih spom elllka illltlJ u. geom sku island i zrna, nacist ički stručn jak za svasti ku, rune a", narod na Ovi simbo li, za koje se govor ilo da proist iču iz "kore Revn osno obuhv atali s u Drvo života, svasti ke u oba smera i rune. nova neka đena prona biti će su praće na SS iskop avanj a u nadi da ,, e re­ nlJ pular relikv ija čije se repro dukci je mogu napra viti. NaJpo se proda produ kcije su pravlj ene u veliki m količi nan:-a dobro su vale, pogot ovo strasn im esesov skim sakup lJ aclma . elll­ Poseb ni 'jedin stveni prime rci' su pravl jeni za visok e sluzb ajnrih ke. Na prime r, za svoj rođen dan 7 oktob ra, 1 9 3 7 godin e, ko­ sklCe u osnov na vljenu napra Himle r je dobio na poklo n urnu og overs ha iz el) � ju je odab rao SS šturm banfi rer R. T. Vigel (Wieg Dr:recem Lande smuze ja. Ova posud a, prekr ivena Odal- runam a l 'lZ 450 negde na -Frize Jakob iz života je kopir ana sa pogre bne urne godine naše ere. ravno Janua ra 1 938 godine, Anen erbe je pripo jena kao puno � je. Or­ odelje nje SS-u i njen kadar je preša o u lično Himl erovo osobl ­ odelJe eset pe preko ganiz acij a je već 1 939 godin e poras la i imala , nJa. mls �� nja, od kojih je svako prouč avalo određ� ni v drev,n,lh d vlse lmao vec e J kOJl " : TOJ lm Vilhe Kada je SS preuzeo Anen erbe, , :> , l1lsta se nJem o l zlvota � osam deset godin a, povuk ao se iz j avnog . azena nezap ostala je e godin 942 1 smrt va Njego više nije čulo.

�

}

�

�?

�

v

'

�

190

Istra živa nje zem aljsk ih mist erija je nast avlje no žurn o j r j , HlmI; r sada bIO svestan da geom anti ja pred stav lja ključ za pa,r. 1 pSlh lCku kon trolu nad nac ij ma. An nerbe je nast avil a da pro u �n � c: va vezu rasa � plan ova � uca, sled eci knjigu Dr. Georga Buša n (Bus �han ) . Bus anova knjI, ga Illustrierte Volk erkunde (Ilustrov an l stu�IJa naro da) IZ 1 926 odi e j e deta ljno prou ? � čava la mnoge vari JacIJe naro d�e Ul� etnostI, oblCaJa, kost ima , navi ka i rase u Nema � kOJ, . Tak ođe J e u Jed om delu obra điva la rasp � ored soba u dom ovi ma. Stud en :I nemacke arhi t �ture su utvrdili nek olik o pose bn ih � , naln om v�sta u tra ? lCIO polo zaJu soba koja su odg ova rala određ(,'o mm obla s �Ima . Dru gačij i s rasp ored soba mog ao, na prim er, na ' i � u :Vestfa �IJ1, nego u Is�ocn oJ P uskoj ; a taj obli k se tako đe mogao � prImemtI l na rasne tlPOV . Hlmler se uhv atio za ovu ideju i saku ­ � , o plan ov plJa � dom ova u Ceh oslo vačk Oj, Polj skoj i ' baltičkim drža ­ vama ka ko bl nJ �g�vI, Ane nerb e-str učn jaci 'dok azal i' nem ačko po­ rekl o ov�, h z ema lJ a l tako obez bed ili 'nau čno ' opra vda nje za njih o­ , Rajh " aJ anJe , u. vo pnp H� mle� j e tako đe ?�veri o Ane nerb eu održ avan je razn ih zgra ­ , j e treb da od Istor IJsko g zn caJa kOJe alo da � post anu turističk . . kad a Nemacka dob atrakCIje ije rat. Jedn a od nJ' ih J' e bl' o bunk er IZ' ' Je k oJeg ' H lt' l er kom and ovao osva janje m Fran cusk e 1 940 godin Druga Je bIla S taronova sina gog a u Pragu, koja je nast ala u trina ­ , ler Je nare est�m v�ku. Hlm dio da j e pošt ede uniš tenj a j er j e želeo da Je sacuva kao muz ej izumrle rase . Jo � jedn o he � rejsk o svet ilište koje je SS pošt edeo je bilo drev­ , n ? JevreJsk o grob l! e u yor� su, u Rajn skoj Zem lji. Tela preko dve , e Jevr , h �IJad eja, kOJI, su zIve h u ovo m grad u izme đu 1 0 76 i 1 9 1 1 go­ dme , su n a ovo m �rob lju �ila z � opa na u svet om pesk � u, pose bno , Jeru sahm don etom IZ a. Naj stan, ji deo grob lja je bio u obli ku trou ­ gl�: da bl, kas � ije bio proš iren u prav oug aon ik. Dva mes na naci . ­ StICka sluzv be� Ika su tokom trid eset ih godina prep oruč ivala da se grob lje sravm sa zeml om � ako bi se nešt o drug o izgr adil o na tom J m� stu, � h su na ređenJa kOJa su stigl a iz Berl anil a ruše nje. �Imler Je P ?SetIO, groblje s� grup�m običnihinaturizabr sta i dob io je od cuvara preC Izan plan sa SVIm merama i polo žajim a za svoj u Ju­ deJ sku bibi liote ku ". Posl e ozb ilj nog razmišlja nja, Himler j e n�re-

ANENERBE

191

dio da groblje ne treba uništiti kako se ne bi promenila geomanti­ ja tog mesta i time naškodilo gradu. Zanimanje SS-a za groblja kao boravište mrtvih duša je bio razlog j edne vrlo bizarne prakse. SS časopis Die Schwartze .Korps je podsticao esesovce da rađaj u reinkarnaciju drevnih nemačkih heroja snošajem na drevnim nemačkim grobljima. Die Schwartze Korps je redovno objavljivao spiskove odgovarajućih groblja, ko­ Ja su, naravno, prvo proveravali službenici Anenerbea iz straha da se u njima ne nalaze 'rasno inferiorna' tela. Pošteda Vorms groblja ili Staronova sinagoge je predstavlja­ lo izuzetke jer je javna politika SS-a bila da uništi sve tragove ne­ nemačkih kultura. SS je u Sovjetskom Savezu namerno uništio ukupno 427 muzeja, uklj učujući one u Lenjingradu, Smolensku, Staljingradu, Poltavi l Novgorodu. Umetnička dela koja su nasta­ la na zapadu prebačena su u Nemačku, međutim, ostatak je svire­ po uništen u pomahnitaloj orgiji pustošenja. Anenerbe je bila od­ govorna za 'obradu' zaplenjenih umetničkih dela. Dvadeset i še­ stog juna 1 939, uskoro pošto je Anenerbe postala jedinica SS-a, Hitler je izdao sledeću direktivu iz Obersalcberga, jednog 'o d svo­ j ih utvrđenih utočišta: "Nalažem Dr. Hansu Pose u ( Posse), direk­ toru Drezdenske umetničke galerije, da za Linc izgradi nove .m uze­ je umetnosti. Svim partij skim i državnim službama je naređeno da pomognu Dr. Poseu u ostvarenju nj egove misije." Misij a se svodi­ la na pljačku. Pose je pod pokroviteljstvom Anenerbea putovao ši­ rom okupirane Evrope biraj ući slike koje su izražavale 'duh drev­ ne Nemačke'. Hitlerov fantastičan san o ponovnoj izgradnj i au­ strijskog grada Linca kao umetničkog remek-dela Novog poretka je podrazumevao da tamo bude smeštena najveća zbirka nemačke umetnosti. Osnovana je čak i organizacija, Sonderauftrag Linz, koja se nalazila pod neposrednim nadzorom Hitlera i koj a je tre­ balo da ostvari ovaj golemi cilj . Hitlerovo uništavanje sve umetnosti sem one koj u je partija odobravala predstavlja još jedan primer parapsihičkog totatlitari­ zrna na delu. Njegov patološki strah od svega što je 'strano' ga je naveo da veruje da je ne-nemačka umetnost na neki način para ps i­ hički opasna po nemački narod. Himler nije bio tako zabrinut za slikarstvo i skulpture; njegova parapsihička paranoj a se odnosila

1 92

na zgrade. Smatrao je da Raj hsbanka, koja je završena uskoro po što su nacisti došli na vlast, predstavlj a geomantski pokušaj hriY ' l na da utiču �na finansijske tokove u Nemačkoj . Zgradu je u obl i k u hrišćanskog krsta projektovao katolički arhitekta p o imenu V I f (Wolf) . Posle ovog straha, nacisti su odlučili da ništa više ne trebIl graditi bez ' odobrenja partije i Himlerovi ljubimče, Anenerbe, j ' kritički pregledala svaku prijavu. Dok istraživanja Anenerbea koj a su se odnosila na okultnIl svoj stva crkvenih zvona ili simbolizam uništenja irske harfe u Ul steru mogu : delovati skoro privlačno, krajnji cilj je bio učvršćivao nje nacističke vlasti. Volfram Zivers se nije samo bavio okuiti· zrnom kao hobijem; poslužio je kao sredstvo za snabdevanje naci­ stičkih rasnih naučnika jevrej skim lobanjama. Profesor August Hirt, direktor Anatomskog instituta univerziteta u Strazburu, 1 94 1 godine obratio Anenerbeu sa jezivim predlogom. Istakao j da njegova rasna proučavanja ne napreduju kao što bi trebalo jer, iako Institut ima bogatu zbirku ljudskih lobanja svih rasa, njego­ va jevrejska zbirka je premala. Verovao je da SS može nadoknadi­ ti ovaj propust. Hirt je predložio Ziversu da se pohvata veliki broj živih 'jevrej sko-boljševičkih komesara', pažljivo izmeriti njihova tela i onda treba prouzrokovati smrt "na način koj i ne oštećuje lo­ banju. " Onda bi doktor mogao odvojiti glavu od leša i poslati je Institutu u Strazburu u posebno napravljenoj limenoj konzervi. Zi­ vers je smatrao ovo velikim doprinosom nauci i zlokobne zapeča­ ćene konzerve su uskoro počele da pristižu u Institut. Iako se SS bez ceremonija opraštao od miliona drugih ljud­ skih bića, ispraćaj koj i su davali svojim sopstvenim ljudima je predstavljao obred koji je izazivao strahopoštovanje. Pošto su se svi esesovci odrekli hrišćanske vere, Anenerbe je stvorila prihvatlji­ vu neo-pagansku pogrebnu službu kao zamenu za hrišćansko ope­ lo. Apoteozu ovih sahrana je predstavljao oproštaj od zamenika šefa SS-a Rajnharda Hajdriha ( Reinhard Heydrich) , na koga je iz­ vršen atentat u Čehoslovačkoj i sahrana danskog naciste ·Hristija­ � a Fredrika fon Š alburga ( Christian Fredrik von Schalburg). Fon Salburgova sahrana, kojoj su prisustvovali članovi danske kraljev­ ske porodice i vlade, kao i viši SS oficiri, pokazala je sav sjaj ese­ sovskog simbolizma i obreda. Na sahrani, režiranoj kao i svaka

ANENERBE

1 93

su održa li druga hrišća nska kralje vska državna sahra na, SS vode vom na zasta o potre sna posm rtna slova pod dvad eset stopa visok :n obred ne za­ kojoj su se nalaz ile rune SS i ime umrl o� . U podn ?zJu a; na b oko­ stav.e se nalaz io mrtvački kovč eg, prekn ven svast tkam tkani no � , crnom ivena vima kovč ega su se nalaz ila posto lja prekr tra. Nac�­ v a a na svako m je staja la žrtve na zdela u kojoj j : gorel � straz a sa ka Cl� stičke zasta ve, stotine paga nskih venac a l pocas na . v t ovlll vltesk gama su upotp unjav ali sliku . Kao da je neki sredn jevek red oživeo u sred dvadesetog veka .

1 95

HITLERO VA TAJNA NA UKA

1 94

CHURCH

FOUNDATIONS

I N NORTHERN

EUROPE

} -, · · · ·

··

.'

1

:

·· · ·

.

OO ••'

.

Voe

c.n,r.l

. ..... . . .. ......

.

....otect_

1 .,... : 10 ... ..""...

. , ": ,.....

el

.

. . . .. .

: tefU

1 8 . GerIahove ley linije preko Evrope. Mapa Mihaela Berenda.

1 9 . Širenje spirale nacističke dominacije, po tumačenju Haushoferove

geopolitike.

1 96

Najdžel Pel1ik

HITLERO VA TAJNA NAUKA

1 97

2 1 . Nacistička plaketa Vilhelma

Toj ta, geomanta i nekada­ šnjeg vođe Anenerbea.

22. Drevna paganska podela kom­

pasa kako ju je rekonstruisao Oto Zigfrid Rojter. Istraživa­ či Anenerbea su tražili prime­ re ovog kompasa širom Se­ verne Evrope.

20. Grad Karlsrue, projektovan 1 7 1 5 godine, sadrži principe autori­

tativne geomantije koja treba para psihički da kontroliše tu oblast. Sve zrakaste ceste se seku u Kneževoj palati u kojoj se koncentriše uticaj.

Najdžel Peni k

198

HITLEROVA TAJNA NAUKA

1 99

�)f6u. 1 . •. A l p h a b l · ' t U llI ( ; o t h i l" U Il I " :tic Vut1rf icrlc, jii l1!\('r� jfnn i)lHl1tlijif)('" �'HU ]I(.·II' rei�c

lIad, !:let !!.�rr ·

; ofjcllt fidllll !i uon � l' . r) n l1 n i � ;\.11 0 0 I1 U &

2 3 . Stručnjaci Anenerbea su

skupili detal j e mnogih izgubljenih i zaboravlje­ nih pisama; primer iz pu­ blikacije Anenerbea.

24. Primer alaškog porcela­

na - urna sa ukrasom od svastika.

25. Hajnrih Himler i SS čelnici, uključujući Hajdriha, stoje u sveča­

noj tišini pored otvorene rake Hajnriha Ptico lovca u Kvedlin­ burškoj katedrali, j ula 1 93 7 godine.

"

"

'I , ,:

: 1'

/g

' I" I:

tv

?"

.: vl t;7j 'O O

'"

;:::;S _ . (1)

� ;cl. O ::r .... S '" S So O .... ::c :=

. ,

,\

;:;. rb ....

O <:

,.9, O

S

p;;-

o..

§:

;cl '" O

� .... <: .:

:;o oS ' (1)

Z

\ I

;cl

�'r .

�.

o.. N<

�

CD.

- :") 1 . I'� , ; l

I ,

'"o

a

g

;<;:

� ;:l t'rl ;:.,

O

� �

�

...t

� � :..

1 km 27, Geomantski plan Hitlerovog štaba u Rastenburgu, Istočnoj Pruskoj; Wolfsschanze (Vučja jama) na presek u dveju ley linija:

N o -

O S A M NA E S T O

P O G L AV L J E

Zamak Klingsor

Himler je prihvatio geomantiju i već 1 934 godine shvatio da

bi mogao para psihički uticati na celu Nemačku kad bi našao mesto od značaja koje bi bilo središte njegovog Crnog reda. Duboko svestan magijskog aspekta zemaljskih misterija, uspeo je svojim naizgled nevinim zanimanjem za očuvanje drevnih spomenika da lično ovla­ da nad onim mestima koje je smatrao magijski moćnim. Geomanti Anenerbea su za njegov glavni štab izabrali drevnu tvrđavu u Vest­ faliji, zamak Vevelsburg. Tvrđava je imala dugačku i bogatu istori­ ju; osnovali su je biskupi od Paderborna. Ime je dobila po pljačka­ šu baronu Vevel fon Burenu (Wewel von Buren). Priča se da je Hi­ mler čuo proročanstvo po kome će tvrđava j edina opstati posle sle­ dećeg napada sa istoka, kao što je i hiljadu i po godina ranije pred­ stavljala središte saksonskog pokreta otpora u borbi protiv Huna. Zamak Vevelsburg je bio sagrađen u obliku trougla, koji su stručnjaci Himlerovog Anenerbea odmah prepoznali kao značajan u geomantskom smislu. Moskovski Kremlj i Vestminsterski kom­ pleks zdanja, koji takođe predstavljaju sedišta svete i duhovne vla­ de, takođe su trouglastog oblika. Zamak Vevelsburg je 27 j ula 1 934 godine prešao u vlasništvo Himlera koji j e za njega plaćao neznatnu godišnj u zakupninu od j edne marke. Mesne vlasti, koje su ranije bile odgovorne za održavanje trošne tvrđave, bile su pre-

204

Najdžel l ' I i i i

zadovoljne da predaju ono što s u smatrale obavezom, među t i m , kada j e Himler postao ponosni vlasnik, nije izgubio ni trenutak j započeo j e njeno renoviranje. Ovaj SS rajhsfirer j e obavestio 1 1 1 1 ta, ministra privrede Rajha: " Predlažem da razvijem Vevelsbur , .. kao školu za SS vođe Rajha i zahtevam najveću moguću državJI u dotaciju za pokrivanje troškova. " Himler j e izabrao članove iz svoje lične pratnje i osnovao po sebnu Vevelsburg kancelariju pod vođstvom standartenfirera Zig frida Tauberta ( Siegfried Taubert), koji je 1 93 7 godine dobio vi () ku titulu 'komandanta tvrđave'. Himlerov arhitekta, Herman Ba r tels (Hermann Bartels �- ), bio j e zadužen za radove na rekonstru k ciji u saradnji sa stručnjacima Anenerbea. Sve radove su izvodi! posebno odabrane Radne j edinice Rajha pod vođstvom esesovs k i h . savetnika. Zamak nije trebalo da bude samo štabna škola, već i simbo. lični mikrokozam nemačke istorije i germanskog duha. Valter Šc­ len berg (Walter Schellenberg) , koji j e kasnije, posle ubistva Hajdri. ha, preuzeo komandu nad tajnom obaveštajnom službom, SD, opisao je način rada ovog skrivenog svetilišta Nacizma: " Bio je preuređen kako bi poslužio kao vrsta SS manastira. Svake godinc se tamo sakuplj ao tajni zbor Reda . Svaki član je imao svoj u sop. stvenu stolicu sa imenom ugraviranim na srebrnoj ploči, i svaki od njih j e morao da se posveti obredu duhovnih vežbi poglavito usmc. renih ka mentalnoj koncentracij i . " Mesto na kome su se održava. le duhovne vežbe j e bio sveti sto u srcu zamka Vevelsburga. Tamo, u sali dugačkoj 145 i širokoj 1 00 stopa, se nalazio Himlerov Okru­ gli sto, urađen po ugledu na onaj iz legende o kralju Arturu. Oko ovog �rastovog stola j e bilo postavljeno trinaest stolica koje spo­ minje Selenberg. Svaki od trinaest 'vitezova' j e imao svoje odaje u Vevelsburgu, , koje su bile ukrašene u istorijskim stilovima starih germanskih heroja i posvećene odgovarajućem čoveku. Ispod zamka Vevelsburg se nalazilo svetilište u kome se odr. žavala poslednj a ceremonija svih vitezova. Neposredno ispod Y, like sale se nalazila mračna kamena grobnica sa p et stopa debelim zidovima. U sredini ove grobnice, poznate kao Carstvo mrtvih, na­ lazio se otvor nalik bunaru u kojem j e staj ala kamena kropionica . U zidovima Carstva mrtvih se nalazilo dvanaest niša. U slučaju _

ZAMAK KLINGSOR

205

smrti nekog od obengrupenfirera, njegov grb je trebalo ceremoni­ jalno spaliti u kropionici a pepeo staviti na postolje u odgovaraju­ ćoj niši. Trebalo je pepeo staviti u alašku porcelansku urnu. Nauč­ no su određeni položaji četiri otvora u tavanici grobnice kako bi se dim teatralno podizao u jednom jedinom stubu. Celo uređenje grobnice ispod svetilišta je bio izvedeno po ugledu na jezuitski plan Panteona kraljeva u manastiru El Eskorial nedaleko od Madrida. Ovaj hram, izgrađen posle mističnog Viljalpandinog tumačenja knjige proroka Jezekilja, predstavlja grobnicu španskih kraljeva, u kojoj su poslednji put nedavne 1980 godine sahranjeni ostaci pret­ hodnog kralja koji su preneti uz veliku ceremoniju. Kao i Panteon kraljeva, tako je i Carstvo mrtvih trebalo da čuva ostatke vrhov­ nog vođe Nemačke - Adolfa Hitlera. Ovaj povratak drevnoj monarhij i je naj očiglednij i u Himlero­ voj detaljno razrađenoj religioznoj predstavi . " Bio je prvi među poznat kao Vojvoda i Kralj i bio je Firer pre hilja­ sebi ravnim du godina. " To je obj avio Hajnrih Himler na jednoj od najčudni­ j ih ceremonija u celoj bizarnoj istoriji trećeg Rajha. Držao je slovo 1 936 godine u katedrali Kvedlinburga u Harc planinama, povo­ dom hiljadugodišnjice smrti kralja Heinricha der Voglera (Hajnri­ ha Pticolovca), osnivača prvog Rajha. Odajući poštu svom duhov­ nom preteči, Himler je vršio propagandu za sebe i Crni red SS-a. Danima pre ove impresivne ceremonije, Himlerovi ljudi su preuzeli ne samo katedralu, već i zamak Burg Dankvarderode u Brunsviku, koji je takođe osnovao Hajnrih Pticolovac, pa čak i sa­ mo kraljevsko imanje K vedlinbuga. Kraljevsko imanje je kasnije postalo nacionalni spomenik pod pokroviteljstvom Anenerbea. Sa­ ma katedrala je 'očišćena' tako što su sklonjeni hrišćanski kipovi i ukrasi, a HajnrihDva kripta je stavljena pod stalnu stražu SS-a. Himler je pozvao partijske čelnike na 'Praznik Nemaca' koj i je proslavljao milenijum od smrti Hajnriha Pticolovca. Zgrade K vedlinburga su bile ukrašene zastavama sa svastikama i runama a noću je Katedrala bila osvetljena reflektorima. Gin'ter d'Alken, ( Gunter d'Alquen) urednik D ie Schwartze Korps, zvaničnog SS ča­ sopisa, ilustrovanom brošurom je ovekovečio ceremonije. U pratnji zvaničnika i posebne jedinice barjaktara Hitlerove omladine, Himler je izvršio inspekciju zamka Dankvarderode i Krao o .

206

Najdžel Penik

ljevskog imanj a, na kom su mu pokazali kriptu Vigperti, koja je osta­ la netaknuta j oš od doba Hajnriha Pticolovca. "Već smo osećali da se nalazi među nama gore u svome zamku ", napisao je d'Alken. Hi­ mler je bio siguran da je tako. Sam bi u ponoć posećivao kriptu u Kvedlinburškoj katedrali i opštio sa duhom prvog Kajzera, koristeći svoje okultno znanje duhovnih vežbi kako bi povećao doživljaj . Na dan ceremonije, Himler i odabrani predstavnici države i partije su marširali u svečanom hodočašću uskim putem do kate­ drale među besprekornim redovima SS-Standarte "Germanija", koje j e d' Alken opisao "kao istinske vitezove prošlosti u službi svog gospodara. " "Mogu nas nazivati paganima, ne razumejući, " nastavio je d' Alken, "ali, da su na onda mogli videti, osetili bi šta je prava nemačka pobožnost - prilagođena naš�j veri i vrsti. " Himler j e u katedrali održao svoj poznati govor "Haj nrih Pti­ colovae " , u kome je bodrio Nemce da ponove slavna dela prvog Firera, napadao hrišćanstvo i 'jalov' rimski svet čiji je predstavnik Karlo Veliki. Baš kao što je Hajnrih ponovo izgradio Nemačku ko­ ja je ranije bila slaba i neodlučna, tvrdio je, tako je i Hitler pono­ vo podigao nemački duh do nove veličanstvene ere svetske slave. Ova analogij a je ulivana u glavu naroda na isti nesuptilan način kao i većina propagande; Hitler je bio novi Hajnrih, Treći Raj h je podražava o Prvi, istok se mora osvojiti ... itd. Fotografije u d' Alkenovoj brošuri pokazuju Himlera u kate­ drali tokom blagosiljanj a zastava Hitlerove omladine (omiljenog nacističkog obreda ), Himlera kako počasnoj SS gardi izgovara lo­ zinku - " Kralj Hajnrih i Nemačka ! " , i Himlera kako polaže venac na grob Haj nrihove žene, kralj ice Matilde. Ponovnim uvođenjem obreda drevne Saksonije, Himler je želeo da zalemi "polomljene karike lanca života" , postavljaj ući svoj SS za posrednika između heroj ske mitske prošlosti i obećavajućeg Novog poretka nacional­ socijalističke budućnosti. Godinu dana kasnije, drugog j ula 1937 godine, Himler je svečano ponovo sahranio ostatke Hajnriha Pticolovca u grobnici katedrale. Sve do pada Trećeg Rajha, Himler se mogao videti na svaku godišnj icu u ponoć kako tamo sam meditira i u tišini opšti sa drevnim saksonskim monarhom.

D EV ET N A E S T O

P O G LAV L J E

Planina Grala

Sveti Benedikt je nazivan ocem kaluđerstva jer je bio osnivač ve­

oma uspešnog i moćnog Benediktinskog reda kaluđera. Sv. Bene­ dikt je živeo u doba kralj a Artura u šestom veku hrišćanske ere i, prema francuskom okultisti Alfredu Vej senu (Weysen), prvo je no­ sio hebrej sko ime Baruh, ime pripisano Zaratustri, persijskom osnivaču arij evske mazdaističke veroispovesti. Kakve god bile ve­ ze među nj ima dvoj icom, Benedikt j e putovao po Evropi osnivaju­ ći manastire na mestima drevnih paganskih svetilišta. Najpoznati­ ji manastir koji j e on osnovao nalazio se na planinskom vrhu Monte Kasino, jedn oj od svetih planina evropskog geomantskog energijskog sistema . Benedikt je umro 544 godine, 700 godina pre s loma katara u Monsegiru i 1400 godina pre nego što je nemačka voj ska fanatično branila M onte Kasino. 'Sedamstogodišnjoj vlada­ vini' ćemo se kasnije vratiti. Red j e nastav io da se širi posle smrti Benedikta. Benediktin­ ski manastiri su osnivani širom Evrope, skoro uvek na mestima naj moćnij ih svetili š ta prethodnih hrišćana ili pagana. Benediktinci su 1 100 godine up ravljali većinom ključnih' nacionalnih svetilišta Evrope. Primera radi, dva najvažnij a engleska religiozna zdanja, opatije u Glestonberij u i Vestrninsteru, su bile benediktinske.

Najdžel Penik

208

Nemci Prvog Rajha su osvojili i preobratili u hrišćanstvo Če­ šku uz pomoć benediktinskih kaluđera i na tom primeru možemo sagledati metode koje su koristili. Tokom nemačke okupacije Če­ hoslovačke, 1 9 3 6-1 944, Kurt Gerlah je detaljno proučio datume � s �ivanja � oloža!e ovih benediktinskih zdanja. Uočio je da su po­ lmckl" znacaJne tac ke takođe bile geometrijski povezane: svaki te­ ren bi bio geomantski proveren pre nego što bi započela gradnja. U oblasti Belin su značajna mesta bila postavljena u odnosu na prestonicu Stadice. Zapadno od Praga, na 66 kilometara, nalazio se gradić Sac, koji je bio 44 km. udaljen od Stadica. Ceh osnivač češkog naroda, je sahranjen na vrhu brda Sv. Đorđa ( sv te plani­ ne) kod Ripa ( Raudenice) . Brdo Sv. Đorđa se nalazi 3 3 km od Pra­ ga. Gerlah je verovao da je ova predeina geometrija nemačkog po­ rekla i da je koristila četvrt Raste od 1 1 kilometara. Ispostavilo se da se ova mera, koja je povezana sa starom ne­ mačkom milj om od 440 metara, nalazi u vezi sa talasnom duži­ nom W-energije koj u su proučavali Himlerovi rašlJ""ari , Vist i Vimer, i za koj u je ustanovljeno da putuje 44 metara u sekundi. Gerlaho­ va otkrića potvrđuj u da su benediktanci vladali zemaljskim linija­ ma sile. Njihova magijska tehnologija im je davala moć nad onim teritorijama na kojima su vladali svetim planinama i drugim ključ­ nim geomantskim mestima. Benediktanci u Engleskoj imaju veze sa tajanstvenim krugovima u travi za koje su rašij ari utvrdili da predstavljaju moćna mesta zemalj ske energije i, od osamnaestog veka pa nadalj e, benediktinski kaluđeri ili bivši članovi tog reda su se pojavljivali u senci mnogih okultnih društava, uključuj ući i ma­ sonsku ložu Fridriha Velikog od Pruske. Sam Hitler je pohađao be­ nediktinsku školu za dečake a najveći savremeni arhitekta, Le Kor­ bizije (Le Corbusier), je bio pod uticajem ideja svetih geometriča­ ra benediktinskog manastira Bojron. Benediktanci su se dakle bavili svetom geografijom kao sred­ stvom parapsihičke kontrole nad potčinjenim narodima. Ovo je uklj učivalo i rukovanje tajnim energijama koje su alegorijski po­ � �ate kao Sveti Gral, i simbolizovane ili skoncentrisane u peharu Ih kamenu. Ova legenda se pojavlj uje u raznim romanima o Artu­ ru i njihovim izdancima, a bila je i omiljena tema trubadura u sred­ njem veku. Parsifal i potraga za Gralom su bili od posebnog zna-

�

�

PLANINA G RALA

209

da Vagn era čaj a za nacist e. Opers ka interpretaci ja ove priče Rihar stvori o be­ je genije j oj je dala poseb an nema čki duh a Vagn erov na mistič ­ smrtno umetn ičko delo koje je ostav ljalo dubok utisak s Ran ( Otto ne nacio nalist e. Jedan takav mistič ni nacio naTI ta, Oto enu posavrem u je pošao Rahn ), podst aknut pričom o Parsif alu, tragu za Gralo m. a Ran je verovao da je našao mesto na kome se nalaz i Planin egir Mons i tvrđav skoj planin Svetog Grala , Mons alva iz legend e, u zi za Gralo m 1 9 3 1 godine u francu skim Pirine j ima. Ran j e u potra su se 1 244 otputovao u Franc usku. Stigao je do Mons egira, gde krstaš kog protiv borili ki godin e jeretič ki katar i posled nj i put junač nj u , na pohod a katoli ka koj i su ih konač no uništi li. Prem a preda neprim eće­ ovom mestu su noć uoči posled njeg napad a tri katara magij ske su li Odne ije. no pobeg la preko zida noseć i svete relikv za koji pehar kralje vske znake merov inško g kralj a Dago berta II i

se verov alo da je Sveti Gral. oPosed ovanj e Grala je oduve k bio san vitešk ih redov a. Vitez vite­ ski tevton i vi Okru glog stola kralja Artur a, templ ari, pa čak je verov ao zovi su tražili ovu mistič nu posud u. Među tim, Oto Ran lo. Pro­ traga ešno neusp ima da može osvoj iti ono za čim se vekov izla­ prema aje učava o je svetu geometriju Mons egira, njene polož pod­ tajne sku sunca i odnos e sa drugi m svetim mesti ma, i otkrio blago . eno sakriv i nalaz se da ao zemn e prola ze u" koj ima je verov iga, knj va Rano ima. Godin e 1 933 je objavio knjig u o svoj im otkrić sa egir Mons naslo vljena Krsta ški pohod na Gral, je poisto većiva la Lucife­ Mons alvom , planin om Grala . U svojoj sledeć oj knjizi , Srce Ran izma. katar a ra, razrad io je svoje poglede o politi čkim vezam Ne­ za ća' je 1 93 7 godin e iz Mons egira posla o pošilj ku svojih 'otkri svojo j k!lji­ mačk u. Prima lac ovog paket a je bio Hajnr ih Himler. U ija ) , Zan tradic ska zi Hitler y la Tradi cion Catara ( Hitler i katar paket u Mišel Anžb er (Jean Mich el Ange bert) tvrdi da se u ovom šta je Ran nalaz io ni manje ni više nego Sveti Gral, ili bar nešto za a u za­ odnet a posud je verov ao da je pravi Gral. Anžb er kaže qa lje u posto mak Vevel sburg gde je bila posta vljena na mermerno Carst vu mrtvih ispod Velike Sale. zatva Prem a nekim izveštaj ima, Ran je nagra đen za svoj trud D rugi e. godin ranjem u konce ntraci oni logor, gde je ubijen 1 943

210

Najdžel Penik

izvori tvrde da je Ran izvršio ritualno samoubistvo uzevši cijanid . Bilo je to marta 1 93 9 godine. Mesto na kome se Ran ubio ovom samo-žrtvovanju dodaje bizaran element; bilo je to na vrhu plani­ ne Kufštajn u Nemačkoj , jednom od svetih vrhova Stare religije. Kao i katarski j eretici, Ran je dobrovoljno napustio svet koji se, po njegovom mišljenj u, raspadao. Možda je shvatio da je predmet ve­ like moći koj i je pronašao pao u kandže zla i da će ubuduće biti korišćen u štetne svrhe. Ran j e koristio predeinu geometriju kako bi pronašao loka­ ciju 'pravog Grala'. Gral se nalazio na značajnoj tački geomantske mape Pirinej a na mestu na kome može učiniti najviše dobra. Sveta geografija ima dugu tradicij u u Francuskoj , i vlada opšte mišljenje da ona predstavlj a delo druida a zatim templara. Nema sumnje da su i katari imali pristupa ovom znanju, ako je verovati Ranu. Jed­ na od najznačajnijih figura predeIne geometrije Francuske je 'Her­ metička zvezda templara ", ogromna sedmokraka figura koja pre­ kriva celu Francusku. Kraci zvezde označavaju sedam značajnih svetih mesta, a svako od tih mesta je posvećeno jednoj od sedam astroloških 'planeta'. Druga velika figura je 'Sveti pravougaonik Gala', koji se u ezoteriji smatra j ednim od 'tri tabli Grala'. Ova ogromna ,figura povezuje ključna geomantska mesta u Britaniji, Francuskoj , Nemačkoj i Holandij i. U svojoj knjizi Le Secret des D ruides (Tajna druida), obj avljenoj u Briselu 1 970 godine, Vili i Marsei Bru ( Wi lly, Marcel Brou) opisuj u ovaj ogroman niz ley li­ nija. One povezuju svetilišta u Triru, Nemačkoj (koji se takođe na­ lazie na Gerlahovoj liniji Toul-Oldenburg), Ejvberi i Stounhendž u Britaniji, sveta ostrva Uesan u Francuskoj i Valheren u Holandiji, Sen Nazer, Karnak i Lizije, središta paganskih ili hrišćanskih ver­ skih obreda. Ove ogromne geometrijske figure su povezane sa ze­ maljskim silama koje ispunj avaju energijom ova mesta koj a se smatraj u svetim. Postoje li ove ogromne figure zaista na zemlji ili ne, i bila nji­ hova geometrija precizna i ispravna, one još uvek mogu dej stvova­ ti u okultnom. Kontrola vizualizovanja predstavlja osnovnu vešti­ nu okultizma kojom svaki kandidat mora da ovl�da. Mnoge ško­ le magije poučavaju metodama ovladavanja ovom sposobnošću, ali, koj i god sistem bio upotrebljivan, vizualizovanje je sredstvo za

211

PLANINA G RALA

magijsko uticanje na događaje . Mreže koje povezuju klj�čna m.esta u predelu obezbeđu ju konceptu alni okVIr za vlz � ahzova � Je : Čak i ako ne predstavlj aju ništa više od tvorevine maste, one ce l dalje funkcioni sati. Nj ihova veza sa primedjiv im zemaljski m ener­ gij ama, pak, čini ih dvostruko moćnij im, jer posvećeni k onda ima posla sa pravim silama. , Geometri ja u oblasti Monsegir a oblikuje pentagram povezan sa linijom izlaska sunca na letnji solsticij i ovo su izučavali geoman­ ti koje je Himler poslao u južnu Francusku uskoro posle njene �a­ pitulacije 1 940 godine. Oni su takođe počeli da vrše iskop�vanJa. Juna 1943 godine, Anenerbe je organizov ala veliku ek�pedIC1Ju . Ve­ lika grupa nacističkih naučnika se sjatila u ovu oblast l mahlllto za­ počela iskopavan ja kod Monsegir a. Razne stvari su pronađen e, spakovan e u sanduke i poslate u Rajh koji je već propada � . Hitler je tvrdio da svakih sedam stotina godina dolaZI do pre­ kretnica u istorij i. Stara nemačka legenda kaže da skriveno b lago izlazi iz unutrašnj osti zemlje svakih sedam vekova i Himler je ovo povezao sa Gralom. U duhovnoj istorij i su se z? ačajn� d,ogađaj i od­ . igrali 544 i 1244 godine naše ere. Sveti BenedIkt, k �)1 Je pagan,ske svete planine uključivao u hrišćansk e obrede, umro Je 54� godllle, iste godine kada je po predanju umro i kralj Art� r. Katan su �244 godine pobijeni kod Monsegir a. Veruje se da su l kralj Artur l ka. tari posedova li Sveti Gral. ,, ., I 1 944 godina predstavl ja prekretnicu u svetsk� J 1ston) 1. �re­ ći Rajh je bio zaista osuđen na propast a uskoro J � predstoJ � la . atomska bomba, taj demonsk i proizvod Nove alhemlJe. Te godllle se na benedikti nskoj svetoj planini bila ključna bitka za oslobađa ­ nje Italije od Nemaca, jer je 17 j anuara, 1 944 godine z � počel� , l � ­ gendarna bitka za Monte Kasino. Manastir Monte �aslllo, kO)1 Je osnovao lično Sv. Benedikt, bio je izgrađen na vrhu Jedne od sve­ tih planina u energetsk om sistemu Evr � pe i kao ::a kav je imao dv,� ­ , struki značaj : bio je od vitalnog stratesko g znacaJ a kako u k laslcnom vojnom tako i u okultnom smislu. , . Naređenje koje je general fon Fitinghof (von Vletlllghoff) pn­ mio bilo je nedvosmisleno: mora odbraniti svetu planinu po svak � cenu. Bitka je odrazila ovo naređenje odbrane do poslednje kapI krvi. Saveznici su prvo uputili jednu oklopnu i šest pešadij skih di'

.

212

Najdžel Penik

vizija, međutim, kako se bitka nastavljala, njihove snage su pora­ sle na trinaest pešadijskih i tri oklopne divizije. S nemačke strane je Monte Kasino branilo pet pešadijskih i četiri oklopne divizije. Posle četiri meseca borbe i osam izgubljenih divizija, saveznici su konačno zauzeli svetu planinu. Međutim, pre nego što se ovo do­ godilo, pola kvadratne milje planine je pretvoreno u prašinu. Četrnaestog marta, 1 944 godine, 500 savezničkih bombarde­ ra je za tri i po sata bacilo preko 1 000 tona bombi, posle čega-- j e usledila artiljerijska vatra iz šest stotina teških poljskih topova. U međuvremenu, na razdaljini od nekoliko stotina milja, u Monsegi­ ru, mogao se videti čudan prizor. Priča se da je na sedamsto tu go­ dišnjicu uništenj a katara, 1 6 marta, Alfred Rozenberg sa nacistič­ kim čelnicima doleteo u posetu Monsegiru. Preko mesta je prele­ teo laki avion Fizeler Storh koji je puštao dim. Opisao je oblik ogromnog sunčevog diska i onda odleteo u pravcu Tuluza. Iznad svete planine katara je visio ogroman keltski krst. Nacistički ze­ maljski magičari su izveli j edan od tradicionalnih rituala magijske zaštite velikih razmera - obred Ružinog krsta. Ovaj magijski čin se na neki način isplatio. Borba se produžila tri dana na ruševinama manastira Monte Kasino, ali je fanatični otpor Prve nemačke pa­ dobranske divizije prisilio Saveznike na povlačenje. Usledilo je još dva meseca bombardovanja pre nego što su trupe pravih ujedinje­ nih nacija poslednji put napale utvrđenje. Britanske, poljske, ma­ rokanske, novozelandske i američke trupe su neprestano tukle po ostacima manastira dok otpor na kraju nije slomljen i 1 8 maja 1 944 godine j e podignuta poljska zastava preko kamenja koje je nekada bilo Benediktov manastir. Osamnaest dana kasnije, Save­ znici su se iskrcali u Normandiji, srednjevekovnom uporištu bene­ diktinaca. Dani Trećeg Rajha bili su odbrojaA i.

D VA D E S E T O

P O G L AV L J E

Memoari demonskog carstva Onda slede snegovi i razbesneli vetrovi, jer su bogovi osuđeni na propast, a kraj je smrt . " Voluspa "

kih okultista i �nener� ea su se našli na Sve teorije i otkrića nemač v . rat 1 93 9 godlO e. Bas kao st su se naucn o

�. svome kada je izbio oružje i istraži vanja u oblast i odbra ne iznena d � nyash u prvom .pla­ ­ nu, tako je i parap sihičko ratova nje postal o klJucn a ? last pnm � Je uke na e lc njenog istraži vanj a. Fenom enalna inventivnost naC1st . t postal a očigled na tek posle poraza Rajha ; tek ta a mu Je pnzna ? teledl­ a gasov h nervOl svetu, otkrivanje prvog mlazn og aviona na :. . pre njihov og godlOa set trid aviona ih raketn tila, projek nih � rigova vremena i lansira nih raketa koje su stvonle osnov u za posler atne a­ kosrni čke programe kako SAD-a tako i SSSR- a. Nacist ički tehnič strana a doksn ri nisu bili ništa manje invent ivni ni kada je neorto bila u pitanj u. Mesto na kome su se 'okult ne vestlOe I zvaOlc na nauka naJih više približavale bila je oblast zemal jskih - �adio - magne ts na­ natl po � paraps ihičkih energija. Trides eti� gO ina v� ase? veka, o tr učnici kao Nikol a Tesla su tvrdih da Istrazi vanja u obl � s �1 ele . � nike nisu daleko od usavrš avanja 'zraka smrti' . Nema cki na.ucnlcl u su shvati li ovaj zrak kao glavno oružje koj e će osigur ati njihov

.? �

�

y

?

.

,

.

. y

� �

.

214

Najdžel Penik

svetsku nadmoć. Radeći sa visoko-voltažnim X-zracima, fizičar Š i­ bolt ( Schieboldt) je pokušao da razvije zrak koji bi uništio avion u letu. Slična na p rava, čije j e šifrovano ime bilo Hadubrand, koristi­ la je ukrštene zrake infra-crvene energije za spaljivanje neprijatelj­ skih aviona. Ova linija proučavanja se pokazala neplodnom, ali j e­ dan od nj enih rezultata j e bio elektronski mikroskop, koji sada predstavlja osnovno oruđe istraživanj a kako u biologiji tako i u nauci o materij alima. Hitler je rekao "Da smo imali moćnije mi­ kroskope, otkrili bismo nove svetove" i upravo je to učinio elek­ tronski mikroskop. On je zaista bio j edan od retkih korisnih izu­ ma koje nam j e Treći Rajh ostavio u nasledstvo. U vezi sa ovim istraživanjem visoke energije su na nekoliko 'klj učnih tačaka' Rajha podignuti razni tajanstveni 'predajnici'. Na Brokenu, poznatom vrhu u planinama Hare, 1 9 3 8 godine je započelo užurbano građenje. Broken, koji je bio sveta planina bo­ ginje Frej e, je najpoznatiji po čudnoj optičkoj pojavi poznatoj kao 'duh Brokena' , koj i se pojavljuje kada zraci sunca bacaju senku osobe, koja stoji na vrhu, na oblak ispod nje. Pod određenim uslo­ vima oko glave ovog 'duha' se pojavljuje svetački oreol. 'Predajnik' je bila čudna naprava, bila je to kula okružena ni­ zom stubova na čij im su se vrhovima nalazile drške kruška stog ob­ lika. Istovremeno je sličan sistem podignut na vrhu planine Feld­ berg nedaleko od Frankfurta. Uskoro pošto je Brokenska kula pu­ štena u rad, počele su da pristižu prij ave o čudnim poj avama u nje­ noj blizini. Motori kola koja su išla planinskim cestama bi iznena­ da stali. Stražar Ratnog vaduhoplovstva bi uskoro opazio nastra­ dala kola i objasnio zbunjenom vozaču da je beskorisno pokuša­ vati da upali kola tog trenutka. Stražar bi posle nekog vremena re­ kao vozaču da motor može opet da radi i onda bi ovaj upalio ko­ la i odvezao se. Mnogo godina kasnije, posle rata, stalno su pristizale prija­ ve o poj avi 'paralize kola' povezane sa pojavama NLO-a. Kakva god bila njegova funkcij a, 'predajnik' je stvarao pol j e energije do­ volj ne da napravi kratak spoj u električnim sistemima obližnjih kola. Slične poj ave su zabeležene u ravnici S olzberi u blizini Sto­ un hendža, međutim j oš nije ustanovljeno da li su one prouzroko-

MEMOARI DEMONSKOG CARS TVA

215

vane nekom a kti v nošću sa mih k <3.menih gromada ili voj nim prisu­ stvom u oblasti. Polj a ove vrste s u be z sumQ je uočena oko kamenih krugova. Emanacije nepoznatih ene rgija s � mogu iskazati na različite nači­ ne: kao magnetizam, top l ota, te ska 'atmosfera', zvuk ili svetlost. Poj ava poznata p o imenu 'avetil1jska svetla' je često puta uočena na mestima izrazite para p sihičke aktivnosti. Ukleta crkva u Borli­ ju, u Eseksu, je j edno od mesta g de je ova pojava nedavno viđena. Teozof Sinet (Sinnett) je tvrdio d ;a pojavu 'avetinjskih svetala' , ko­ ja se izražava u b lago fos foresce ntnoj ili zasleplj uj ućoj električnoj varijacij i, prouzrokuje srnenjiva :nje 'vibracija etera'. " Očigledno je," napisao je Sinet, " da s vako k o ume da stvori ove vibracije mo­ že lako da proizvede sve v rste s vetlosti koje želi " . Među vrstama svetlosti on spominje " o n e čudn e igrajuće loptice svetlosti u koje se određene vrste duhova vatre t ;ako lako pretvaraju . " Ekipe b o mb arde ra a merič k og ratnog vazduhoplovstva , ko­ je su vršile vazdušne prep ade na Nemačku 1 944 godine, žalile su se na novo nacističko taj n o oru :Žje. Pojava je dostigla vrhunac u novembru i decembru te g odine i postala j e tako uobičajena da j e j e dobila i m e ' Fu lovci' . M ale lo pte ili diskovi svetlosti ili vatre b i s e iznenada pojavili niotk uda i 'prozuj ali' pored aviona, preteći da ga izbace iz kontrole. Avio n ska posada je izveštavala da Fu lovci deluju kao da se kre ć u na r azuman način. Njih šest ili osam bi se približili u s avršenom stroj u, okrećući se i nagin j ući zajedno sa aVlOnom. Preovladavalo j e opš te mišlj enje da Fu lovci predstavljaju taj no oružje iz fabrike koja j e već proizvela raketne i mlazne borbe­ ne avione i teledirigovane rakete . Pobednički saveznici nisu ništa otkrili javnosti posle rata, iako Su obj avili tajne projekte aviona i raketa Aleksandra Lipiša ( Aleza n.der Lippisch) i Vernera fon Brau­ na (Werner von Braun ) . N ijedan Nemac nikada nije priznao da je napravio mali izviđačk i a v ion. lp ak, izgleda da su ovakvi mali sve­ tleći predmeti drugačijeg porekl a, da predstavljaju j oš j edan pri­ mer Vrila na delu . Kosmič ka vatra, avetinjska svetla, vatra blaga, Fu lovci i slično su sve pr oizvo d i kontrole ili razaranja 'eteričnih struj a' koj ima su Himler ovi zemaljski magičari pokušavali da ovladaju. Možda su to b ili sluč ajni proizvodi eksperimentalnog

216

Njjdžel Penik

maj storisanja sa zemalj skim energij ama Himlerovih neiskusnih tehničara. Moida se rat završio pre nego što su mogli osloboditi nešto što bi sigurno predstavlj alo silu koja, ako je pravilno kontro­ lisana, donosi pustoš. Istraživanje tokom rata zvuka Vrlo Niske Frekvencije (VNF), suprotnosti ultrasonike; tokom rata, ukazalo je na mogućnosti da se on iskoristi kao oružje. Postoj i prirodni talasovod između jonos­ fere i zemlje koji se može iskoristiti za povećavanje VNF radijaci­ je i njeno usmeravanje ka određenim lokacij ama na zemljinoj po­ vršini. VNF suptilno utiče na električno ponašanje lj udskog mo­ zga. Frekvencija alfa talasa mozga iznosi oko 8-12 herca (ciklusa u sekundi) . Oscilacija talasovoda j onosfere takođe iznosi osam herca. Veštačko povećavanje ovih nisko frekventnih oscilacija pu­ tem posebno napravljenih generatora bi moglo štetno delovati na rad stanovništva cele zemlje jedan duži period. Produžena prime­ na VNF bi mogla demobilisati sav produktivan kapacitet civilnog stanovništva neprijateljske nacije. H imlerovi SS naučnici su bili svesni ovih mogućnosti i uvideli su da se prostiranje ovih talasa ta­ kođe može ostvariti izazivanjem munja - jedne od mogućnosti ko­ je je demonstrirao Nikola Tesla. Uticaji mikrotalasa na nervni sistem su takođe od vojnog značaja. Č ak i kada su niskog intenziteta, mikrotalasi mogu ozbilj ­ no da promene normalni ritam moždanih talasa, i da izazovu dra­ stične perceptualne distorzije, ukljućujući halucinacije i gubljenje osećanj a za vreme. Nedavno je utvrđeno da uspravljene kamene gromade zrače mikrotalasnu radijaciju i sasvim je moguće da su Himlerovi istraživači u Anenerbeu ovo znali. Nemačke nacističke radio i radarske stanice su bile podignute na drevnim tačka ma sve­ te geografije te zemlje. Tokom sedamdesetih godina ovog veka, američka Centralna obaveštajna agencija ( CIA) je objavila da Sovjeti eksperimentišu sa parapsihičkim pojavama iz strateških razloga. Časopis Internatio­ nal Times je javio da je CIA pozvala izvesnog Dr. Irkinsa (Eerkins) da prouči ta istraživanja. " Rusi su otkrili da energetsko polje kon­ stantno kruži oko zemlje brzinom zvuka," j avio je International Times, " lj udski mozak, koji dejstvuje kao predajnik, može poslati naelektrisanu misao u ovu struj u energije koja je nosi dok je ne pri-

MEMOARI DEMONSKOG CARSTVA

217

mi drugi mozak, koji deluje kao prima rac. " Irkins je verovao da ovaj sistem može " isprati čoveku mozak. " Ova 'nedavna otkrića' nisu daleko od Sinetovih tvrdnj i od pre skoro celog veka i iznenađuje što je CIA-i bilo potrebno toliko vremena da sa zainteresuje za ono što su anglikanski kaluđeri i na­ cisti uočili pedeset godina ranij e. Da su dobro uradili svoj domaći zadatak, znali bi o poseti profesora Vimera (Wimmer) Himleru u decembru 1 942. U sred rata, u Žitomiru, na okupiranoj ruskoj te­ ritoriji, Himier i ugledni članovi Anenerbea su se sreli sa Vimerom za 'seminar o radiesteziji'. Himler je uzeo pod svoje ključna mesta svete geografije Rusije i očajnički je pokušavao da maksimalno po­ jača svoju parapsihičku kontrolu. Ta tvrdnja je otvoreno objavljena u Deutsche Bergwerks- Ze­ itung-u 8 marta 1 942 godine, gde se obj ašnj avala Haushofero va geopolitika u svetlu ezoterijske svete geografije. Pokazao je kako š irenje Rajha prema ostatku Evrope čini spiralu koja se okreće s desna nalevo, svastika uticaja koj a se stalno povećava, koj a or­ ganski raste preko zemaljske kugle. Trebalo je prisvojiti s �e iš � a moći koj a su korisna za nacističku upotrebu a neodgovara juca Je trebalo uništiti. Novi centri moći, kao Hitlerova Velika sala u Ber­ linu, su se takođe mogli stvarati kako bi se postigao neki cilj . I ov­ de dolazimo do rešenj a jedne vojne zagonetke. Mnogi voj ni ko­ mentatori bili su zbunjeni time što je Hitler izabrao Rastenbur g za svoj štab tokom invazije Sovjetskog Saveza, jer se to mesto nala­ zi u močvarnim šumama Gerlica među Mazurskim jezerima Istoč­ ne Pruske. Pored Berlinskog bunkera u kome je Hitler dočekao svoj kraj, od svih njegovih štabova je najpoznatiji onaj u Rastenburgu jer je tu došlo do neuspešne " bombaške zavere" , pokušaja atenta­ ta na nj egov život j ula 1 944 godine. Zvanično poznata kao Fuhrerhauptquartier Wolfsschanze (Gla:vni štab firera Vučj a j a­ ma), ova tvrđava je bila j ako utvrđen logor u maloj istočnopruskoj šumi. Ovo mesto, koje se nalazi nedaleko od bivšeg utvrđenja tev­ tonskih vitezova u Rastenburgu (sada Kentžinu u Poljskoj ) izaziva veliko zanimanje geomanta. Hajnš je samo ime Rastenburg pove­ zao sa ley linijama. Pre nego što je tvrđava izgrađena, u okolini se nalazila mala Kurhaus ili banja na mestu drevnog svetog bunara -

�

218

Najdžel Penik

jednog od onih mesta koja su se oduvek povezivala sa svetom ge­ ografijom. Kada su Hitlerovi inženjeri projektovali tvrđavu 1 940-194 1 godine, uključili s u civilno groblje kroz koje je prolazila ley linija koja se prostirala od j edne visoke tačke zapadno od Rastenburga, kroz crkvu u gradiću i kapelu u Karlshofu nedaleko od Krauzen': · dorfa, predgrađa Rastenburga, kroz sam Kurhaus (visoko mesto na 1 3 7 metara nadmorske visine), kroz groblje do ostrva Tauten­ burg a odatle do sela Š vidern. Himlerov štab u Istočnoj Pruskoj, Hohvald, se nalazio u drugoj šumi dvanaest milja severoistočno od Vučj e jame. Bio j e povezansa Kurhaus-om drugom ley linijom ko­ ja je išla od Hohvalda, kroz Kurhaus do nekoliko ključnih tačaka (obeleženih trigonometrijskim oznakama) j ugozapadno i j ugoi­ stočno od samog gradića Rastenburga. U Drevnim nemačkim sve­ tilištima, Vilhelm Tojt je uočio poklapanje trigonometrijskih ozna­ ka sa svojim svetim linijama i Himlerovi ljudi su to imali u vidu kada su birali mesto za Hohvald. OkuItna funkcija štaba je očigledna. Postavljanje štabova na značajna mesta po svetoj geografiji omogućavalo je njihovim vla­ darima da šalju para psihičku silu preko oblasti prekrivenih geo­ mantskom mrežom. Od ovih dveju linija, j edna se skoro tačno prostirala u pravcu istok-zapad, dok se druga, koja je povezivala dva štaba, prostirala severoistočno, ka Moskvi. U svojoj knjizi Isterivanje đavola, objavljenoj 1 9 76 godine, anglikanski isterivač đavola Dom Rober Petipjer ( Dom Robert Petitpierre) priča o ranijem slučaj u upotrebe parapsihičke geo­ mantije u političke svrhe. Njegov mentor Gilbert Š o ( Shaw), za­ menik direktora misionarske škole Sv. Pavla u Burg-le-Maršu, u Linkolnšajru, uverio se 1 926 godine tokom Generalnog štrajka da Sovjetska Rusija usmerava okultne pritiske na Britanij u. Š o je znao da su drevni ljudi koristili ley l inije za parapsihičke napade na svoje neprij atelje; skupljajući se na ritualnom sastanku, stvara­ li bi parapsihičke sile koje b i onda slali niz linije do svog određe­ nog cilja. Š o je verovao da se škola nalazi na j ednoj od takvih li­ nija koja se prostire od Rusije do vrha Snoudon, jedne od pagan­ skih svetih planina Britanije. Tokom Generalnog štrajka, on i Pe­ tipjer su osetili kako j aki parapsihički pritisci prolaze kroz kape-

MEMOARI DEMONSKOG CARSTVA

219

lu sa istoka na zapad. Š o j e verovao da se može suprotstav iti ovom đavoljskom uplitanju i uočio j e da se energije usredsred uju na drevnu pagansku mogilu u' sred sela. Dok je Petipjer čuvao stražu, Š o je blagoslovio to mesto i isterivao davola iz mogile. Od tog dana su prestali parapsihički pritisci u kapeli. Priča se da su tokom b itke za Britanij u skupovi veštica preko ostrva podigli k u­ pu sile kako bi sprečili dej stvo Hitlerovih parapsihičkih sila. Bile su uspešne u svoj oj kontra-magiji. Jedno popodne 1 942 godine, kurir j e Adolfu Hitleru doneo poslednje izveštaje sa ruskog fronta. Nemačka armija j e po cen u života pokušavala da prodre starim planinskim putem iz Grozno kroz planine Kavkaza do Tiflisa. S obzirom na ozbiljni preokr t kod Staljingrada i katastrofalne gubitke koji su se umnožavali na svim frontovima, stvari su počinjale da deluju neosporno tmurn . Firer je pažljivo pregledao izveštaje. Iznenada je besno planu . "Ludaci ! " , prosiktao j e "treba da se nađu pred vojnim sudom V ro s e bave svojim idiotskim hobijima u doba rata ! " Pročitao je da se j edna j edinica Gebirgsjager-a (planin k i ll trupa ) odvojila od glavne kolone. Popela se na vrh Elbrus sam dn bi postavila zastavu sa svastikom. Takvi ludi podvizi nisu impr 'si onira li Hitlera, koj i se nalazio pod pritiskom shvativši da je p vl ) da gubi rat. Š ta su ti ljudi imali da traže penjući se po planina I l l:! umesto da se bore protiv boljševizrna ? Njihova motivacija j b i l I dublj a od običnog hobija, ali Hitler nile znao tu tajnu, jer j jo. d , nima besneo na njih više nego inače. Sta se to događal o ? Da bismo t o saznali, moramo se vratiti u osmi v k h r-I N ' I I I ske ere. U tom veku j e sastavljena Bundahish, zbirka t:l r i h I II' I l j skih dela. Ona predstavlja raspravu o planini sveta i h .i j ,'n r l l l j l I ra povezanih sa drevnom arijevskom kosrnologijom. V,I 1 1 1 1 1 1 1 1 1 sveta, posvećena Ahura-Mazdi, bogu svetlosti, bila j l l i l I H I I I I I I I više nego Elbrus. Osvojiti Elbrus, izvor svih zema lj k i l l 1 1 1 1' 1 I I I . značilo j e ovladati celim energetskim sistemom zem l j , i l l I lil l I ' I I ko Himler verovao kada j e naredio ovaj drzak p d v i !'., P "' I I I ,I I I I I teorij i, sve bi trebalo da bude dobro za naciste a k Ir·�.(' \ I \ I I I ' " n u tačku pod kontrolom. Međutim, nacisti nisu mop. 1 1 d il p, , 1 1I . / . silu Rusije samo magijom. Kao što svaki pametn I l 01 " I I I ' I I I I I

220

Najdžel Penik

t� , magi) a j e samo deo procesa; u većini slučajeva mora da posto� JI materIjalna osnova za magiju. Ka ko j e nemačka vojna mašinerija sve više podlegala sve ve­ ,. . Cim ubIClma, i kako j e danak stalnih vazdušnih napada sve dublje ? razd lrao nacističku voj nu moć, oslonac za Hitlerove magij ska vi­ . zuahzovan Ja J e nestajao. Izgleda da je Hitler, koji je po svim nor­ �alni � kr terij umima sada bio lud, napravio j oš poslednji očajnič­ . 1 p otez u pokušaj u ki � a? IJs da preokrene neizbežno. Apelovao je na vise sile da mu daj u pobedu. Hitler j e 1 942 godine dao izjavu koj a veoma mnogo govori: "Ako sam zbog nečeg potreban, ovde samo ovde zbog više sile" . . Sada nema sumnje na šta j e Hitler mislio kada j e rekao viša sila. Ponekad j e koristio izraz 'Gospod', titulu koja se isto tako moala odnosi� na hrišćansko g boga, boga veštica ili čak i na đavola. N e­ g? ve vls.e � Il. ; su mogle biti zvezdani entiteti koj e usmeravaj u dru­ gi okultlStl, Mudraci sveta' iz tibetanskih legendi, ili čak nemate­ rijalni entiteti koje su tokom vekova nesvesnim delanjem stvorili nemački ? kul�isti. Kakve god bile ove sile, prave ili imag;narne , iz­ v da napravi ugovor gleda da Je Hitler pokusao sa njima. Ugovor j e oblik magije dobro poznat okultistim a; on j e taj kOJI. . stvara osnovu za poznatu priču o Dr. Faustu. U suštini, on predstavlja magijski ugovor. Ne-ljudska bića u ne-materija lnim sferama - astralna bića, đavo, demonsko carstvo, kako god ih mi nazvali - treba da učine uslugu za određenu cenu, obično u zame­ nu za dušu magičara. " Ugovor" , napisao je ugledni magičar Artur Vejt (Arthur Waite), "predstavlj a ustupak siromaštvu sredstava. U crnoj magiji, kao i u nekim drugim procesima, siromašan mora bi­ ti spreman na žrtvu, a vidovnj ak koji nije dovoljno opremljen mo­ ra na kraju platiti višu cenu. " U j eziku magijske tehnologij e, žrtva predstavlja sredstv� oslobađan ja io-električn e energije - Vrila. Entiteti kojima j e po­ . onda mogu vratiti malo te energije magičaru tre na energija koj i . J U lm J e poslao. Pražnjenje bio-električne energije j e pojava koja . tokom svakog drastičnog nastaje povećanja emocij a, od napada besa do seksualnog orgazma. Rađanje ogromnih količina usmere­ nog osećanj a, kao na koncertima rok muzike, političkim demon­ stracijama ili Hitlerovim režiranim skupovima , stvara energije ko-

�

�

j

!

?

�

MEMOARI DEMONSKOG CARSTVA

22 1

je stručnj ak može usmeriti svojom volj om. Krvne žrtve takođe č i ­ ne izvor ove energije. Hitler je nastavio politiku spaljene zemlje dok konačn o n i j shvatio d a je rat izgubljen. Tri stotine hiljada Nemaca j e izgu b i l o život kada je berlinski U-Bahn (podzemni železnički siste m ) n a ­ merno poplavljen po njegovom naređenju. Hitler je rekao Š peru, koji je tada već bio njegov Ministar za naoružanje, "Ako je rat i z­ gubljen, onda nacija mora da umre " . " Gubici nikada ne mogu bi ­ ti preveliki" , siktao je Firer drugom prilikom, kao da priziva više sile za čudo u zamenu za krvnu žrtvu zaista monstruoznih razme­ ra. Međutim, prizivao on Demonsko carstvo u pomoć u času n e­ volje ili ne, ove sile su ga izneverile. Dok je Crvena armij a steza l a obruč oko Berlina, raznolika skupina staraca i tinejdžera, koji s u s e na brzinu sakupili u privremenu odbrambenu j edinicu, bila je uzaludnu bitku preko barikada od tramvaja i šljunka. Hitler, koji se šćućurio u Firerbunkeru, planirao je svoj poslednj i izlaz - svo­ jom sopstveno m rukom. Hitler se ubio 30 aprila 1 945 godine. Njegovi pomoćnici su izneli njegovo telo u baštu Rajhskancelari je i tamo ga bez ceremo­ nije spalili sa 1 8 0 litara nafte čuvane za tu priliku. Datum njego­ vog samoubistva je značajan - 30 april, veče uoči Prvog maja, pra­ znika proleća, poznato i kao Valpurgijska noć, koji predstavlj a je­ dan od velikih žrtvenih datuma starog germanskog paganstva. Kao da je Hitler izabrao ovaj dan kako bi osigurao najbolju mo­ guću reinkarn acij u. Dok je Hitlerovo telo spalj ivano pored tela Eve Braun, n je­ gove neve ste od nekoliko sati, Crvena Armij a je naišla na čud a n prizor: naišla j e n a veliki broj tibetanskih leševa, možda čak i nj ih hiljadu. Tu su se nalazili ostaci tibetanske kolonij e u Berlin u pod pokrovitelj stvom Haushofera, koj a se usred ruševina carstva 'rase koja dolazi' stisla u jednu poslednj u očajničku odbranu i ­ la Agartija. Č ak i dok je podizana crvena zastava na vrhu berlinske Bra n ­ denbur ške kapije a otpor se slamao posle vesti o Firerovom sa 1 1 1 0ubistvu , nekoliko poslednjih tvrdoglavih nacista je bilo za u ze LO skrivanjem svog blaga koje će neko buduće pokolenje otkriti i u p treb iti za osnivanje Č etvrtog Rajha. Drugog maj a 1 945 god i n .,

222

Najdžel Penik

j edna SS četa pod jakom stražom otputovala j e na specijalnu misi­ ju u nepristupačan deo Cilertala u Austriji. Tamo, u glečeru na Hohfajleru, na 9000 stopa nadmorske visine, nacistički čelnici su zakopali olovni kovčeg u kome su se nalazile najsvetije relikvije SS-a. Među njima se nalazio i taj anstveni predmet Ota Rana koji je uklonjen sa svog mesta u zamku Vevelsburg. Nacisti su p o svaku cenu želeli da spreče da ove relikvije padnu u ruke saveznika. Kov­ čeg će se ponovo pojaviti iz svog mesta u glečeru između 1 990 i 1 995 godine. Nadajmo se da neće ponovo pasti u pogrešne ruke. Dok se Treći Rajh ubrzano kretao ka svojoj konačnoj neizbe­ žnoj smrti, Hajnriha Himlera je otpustio Karl Denic, novi Firer. Biv­ ši vođa SS-a je lutao neprimećen među ruševinama razbijene nacije od 6 maja, 1 945 godine do 23 maja. Onda ga je sasvim slučajno za­ ustavila britanska parola između Bremerhavena i Hamburga. Preo­ bučen u uniformu redova i noseći crni povez preko oka, obrijao je svoje brkove i nije bio prepoznat dok sasvim iznenada nije priznao svoj identitet britanskom kapetanu koji ga je ispitivao. Odveden je u Lineburg, koji je značaj an po tome što se tu ne­ mačka vojska konačno predala, gde je, bez obzira na predostro­ žnosti, progutao pilulu i izvršio samoubistvo. Iako su učinjeni očajnički pokušaji da ' ga povrate u život, nisu urodili plodom i on je umro. Datum je bio 23 maj 1 945. Britanske vlasti su unakazile leš: izvađeni su mu zubi kako bi se onemogućila identifikacija i Hajnrih Himler, nekada čovek koji j e pobuđivao najviše straha u Evropi, sahranjen j e u neobeleženom grobu negde u Lineburškoj pustari. I to možda deluje kao kraj priče. Međutim, dok ovo pišem saznajem da je organizovana grupa koja treba da pronađe Himle­ rovo telo i da mu priredi 'prikladnu pagansku sahranu'. Č ine se pokušaji da se telo pronađe pomoću klatna i geografske mape, i, kada bude pronađeno, biće identifikovano psihometrijom. Posled­ nje poglavlje čudne istorije nacističkog okultizrna tek treba da bu­ de napisano.

I

B L I

Andree, J. Die Juden. 1 9 1 1 Angebert, Jean-Mi chel Hitler y la tradicio n Cata ra . Barcelon a, 1 976

Baehr, Johann Karl Der Dynami sche Kreis die Natuerl iche Re ihenfolge der Element e Zusammengesetzen Koerper. Dresden , 1 8 6 1 Baskin, Wade, Diction ary of Satanism . London , 1 972

Batault, G. Israel contre les nations. Paris, 1 9 3 9 Bearden , Thomas , The Excalib ur Briefing . San Francisc o, 1 9 78 Beddoe , John, The races of Britain. London , 1 8 8 5 Behrend , Michae l. The Landsca pe Geometry of Great Britain. Bar Hill, 1 975 Bellamy, Hans S. Built Before the Flood. London, 1 943 Berlitz, Charles. The Mystery of Atlantis, New York, 1 969 Bird, Christopher. Divining. London, 1 979 Blavatsky Helena P. The Secret Doctrine. Adyar, 1 8 8 8 Bouchet, Paul. Les Druides. Paris Brennan, J.H. Occult Reich. London, 1 974 Brou, Marcel and Willy, Les Secretes des Druides . Brussels , 1 970 Buchner, Rudolf. Die Privinz in merowingischer Zeit. Stuttgar t, 1933

Buller, E. Amy. Darkness over Germany. London, 1 944 Buschan, Georg Illustrierte Voelkerkunde. Berlin, 1 926 d' Alquen, Gunter. foreword to Rede des Reichsfuehrers SS za Quedlinburg am 2. Juli 1 93 6 . Berlin, 1 93 6 Darwin, Charles. The Origin of Species. London, 1 85 9 Darwin, Charles. The Descent of Man. London, 1 8 7 1

i m Dum

224

Naj džel Penik

David-Neal, Alexandra. With Mystics and Magicians in Tibet. . London, 1 9 3 1 de Chambure, Maillard. Regles et Statuts secrets des Templiers. Pa­ ris, 1 840 de Gobineau, Arthur. Essai sur l'inegalite des Races Humaines. Pa­ ris, 1 8 54 Devereux, Paul, and Thomson, Ian. The Ley Hunter's Companion. London, 1 979 Donnelly Ignatius. Atlantis, the Antediluvian World. London, 1 94 8

Duke, Rev. Edward. The Druidical Temples of Wilts. London, 1 846

Duncan, Anthony D . The Fourth Dimension - a Christian Appro­ ach to the Occult. London, 1 974 Edkins, Joseph. Feng-Shui, Shanghai, 1 8 72 ; Bar Hill, 1 978 Eitel, l Feng-Shu i, or the Rudimen ts of Natural Science in China, London, 1 8 73 Erdmann, K . Das Iranische Fuerheiligtum. Leipzig, 1 94 1 Fortune D ion. Spiritualism in the Light of Occult Science. London, 1931

Fuller, Major-General lEe. The Secret Wisdom o f the Qabalah. London, 1 93 8 Fulcanelli, l L e M ystere des Cathedrales. London, 1 971 Gallimore, lG. Handbook of Unusual Energies. Indianapolis, 1 976

Gilbert, L.W. Kritische Aufsaetze ueber die in Muenchen wieder er­ neuten Versuch mit Schwefkiespendeln und Wueschelruten. Halle, 1 8 0 8 Grant, Madison. The Passing of the Great Race, New York Graves, Tom. Needles of Stone. London, 1 978 Guenon, Rene. Le Roi du Monde, Paris, 1 95 7 Gunther, Hans A. Rassenku nde des Deutschen Volkes, Berlin, 1 92 6

Hamkens, E H . D i e Externstein, Teubingen, 1 97 1 Harvalik, Zaboj V. and de Boer, Wilhelm. The Universal Grid. The American Dowser, May 1 978

BIBLIOGRAFIJA

Himmler, Heinrich Rede des Reichfuerers SS im Dom za Quedlinbug, Berlin, 1 93 6 Hine, Edward. Flashes o f Light. London, 1 87 1 Hitler Adolf. Mein Kampf. Munich, 1 9 2 5 Hoehne, Heinz. The Order of the Death's Head. London, 1 96 9 Hoess, Rudolf, Commandant of Auschwitz, New York Howe ElIie. The Magicians of the Golden Dawn. London, 1 972 Isaac, l Genese de I'antisemitisme. paris, 1 948 Johnson, Ken. The Ancient Magic of the Pyramids. London, 1 9 7 8 Keegan, John. Waffen S S , The Asphalt Soldiers, London 1 970 Keel, John A. Strange creatures from Time and Space. London, 1 975

King, Francis. Satan and swastika. London, 1 976 Kirfel, Willibrord. Die Kosmographie der Inder. Bonn, 1 9 2 1 Klinckowstroem, Carl von. D ie Wuenschelrute al wissenschaftliches Problem. Stuttgart, 1 922 Knox, Robert. The History of the Celtic Race. London Knox, Robert. The Fragment, or Sketches of the Races of Man. London Kraitschek, G. Rassenkunde. Berlin, 1 8 93 Lavater, John Casper. Essays on Physiognomy. Leugering, Fr. Johan. Huemmlings-Emsland. Johannesburg, 1 93 6 Levi, Eliphas, The History o f Magic. London, 1 9 1 3 · Lip Morg Har, Evelyn. Chinese Geomancy. Singapore, 1 979 Lockyer, Sir l Norman. Stonehenge. London, 1 909 Lovsky, G. Antisemitisrne et Mystere d'Israel. Paris, 1 955 Loyola, Ignatius. Spiritual Exercises Lytton, Lord Edward Bulwer. The Coming Race. London, 1 8 7 1 Maby, l Cecil and Franklin, T. Bedford. The Physics of the D ivining Rod. London, 1 9 3 9 ManvelI, Roger, S S and Gestapo. London, 1 969 Mavrogordato, Alex. The Structure of Civilization. London, 1 940 Mermet, Abbe Alexis. Radiesthesia. Alsatia, 1 9 3 8 Michell, John. The View over Atlantis. London, 1 969 Michell, John. A Little History of Astro-Archeology. London, 1 974

Muck, Otto. The Secret of Atlantis. Londonm 1 978

225

Najdžel Penik

226

Nietzsche, Friedrich. Heldentum und Christentum Nietzsche, Friedrich. Jenseits von Gut und Boese. Berlin, 1 8 8 6 Ossendowski, Ferdinand. Beasts, Men and Gods. London, 1 923 Pauweis, Louis and Bergier, Jacques. The Morning of the Magicians. London, 1 971 Pennick, Nigel. Geomancy, Cambridge, 1 973 Pennick, Nigel. The Ancient Science of Geomancy, London, 1 979 Pennick, Nigel. The Swastika. Bar Hill, 1 98 0 Pennick, Nige!. Sacred Geometry. Wellingsborough, 1 9 80 Penn ic k Nigel. The Subterranean Kingdom. Wellinsborough, 1 9 8 1 Plassmann, F. D . Koenig Heinrich der Vogler. Berlin, 1 9 3 6 Plassmann, F.D. Die Heilige Fahne. FM-Zeitschrift der SS. October 1937

Rahn, Otto. Kreuzzug gegen den Graa!. Fribourg, 1 9 3 3 Ratazzi, Peter. In Strangest Europe. London, 1 96 8 Ravenscroft, Trevor. The Spear of Destiny. London, 1 972 Reich, Wilhelm . Die Bione. 1 9 3 8 Reuter, Otto Sigfrid. Das Raetsel der Edda. Bad Berka, 1 92 1 Reuter, Otto Sigfrid. Germanische Himmelskunde. Munich, 1 934 Richer, Jean. La Geographie Sacree du Monde Gree. Paris, 1 96 6 Roberts, Anthony. A Synthonal Reappraisal of Geomancy. Westhay, 1 9 8 1 Roberts, Anthony and Gilbertson Geoff. The Dark Gods. London, . 1 9 80

Roerich, Nicholas. Shambhallah. London, 1 93 0 Roerich Nicholas. The Himalayas, the Abode of Light. London Rosenberg, Alfred. Der Mythus des XX Jahrhunderts, Munich, 1930

Scott-Eliot, J. The Story of Atlantis. London, 1 89 6 Screeton, Pau!. Quicksilver Heritage. London, 1 974 Scrut.ton, Robert, Secrets of Lost Atland. London, 1 977 Shirer, w.L. The Rise and Fall of the Third Reich. London Sinnett, A.P. The Beginnings of the Fifth race. London, 1 8 9 6 Speer, Albert. Inside the Third Reich, N e w York, 1 970 Steiner, Rudolf. Friedrich Nietzsche: Fighter for Freedom. Eaglewood, 1 960

BIBLIOGRAFIJA

227

World Stodda rd, Lothrop. the Rising Tide of Color against White Supremacy. New York, 1 9 1 9 w York, Stodda rd, Lothro p. The Revolt Against Civiliza tion. Ne 1 924

Taylor, Isaae. The origin of the Aryans . London . 1 9 09 Paris, France. de Orient Granddu larite Teder, L'irregu 7 1 9 1 Berlin, hkeit. Teudt, Wilhelm . Deutsch e Sachlic Teudt, Wiihel m. Germa nische Heiligtuemer. Jena, 1 929 Londo n, Thoma s, David Morga n. The Day-bo ok of Wonde rs. 1901

Thoss, Alfred. Heinrich 1. Goslar, 1936 nt Sites. Tyler, Major F.c. The Geome trical Arrangements of Ancie London, 1 93 9 Watkin s, Alfred. Early British Trackw ays. Hereford, 1 922 Watkin s, Alfred, The Old Straight Track. Londo n, 1 925 Watkin s, Alfred. The Ley Hunter's Manua l. Lonqon , 1 927 Weysen , Alfred. L'Ile des Veilleu rs. Paris. 1 972 ca. LonWilkin s, Harold. The Mysteries of Ancient South Ameri don, 1 945 al radiWinzer, H, and Melzer, W. Cancer in the light of geophysic ation. New York, 1 9 2 1 Leipzig , Wirth, Herma nn. Die Heilige Urschr ift der Mensch heit. 1 932

ErWuest , Joseph . Wuens chelrut e, Erdstra hlen und Wissen schaft. fahrungsheilkunde, 1 95 5 Volguin, A. L a Geographie Sacree de la Grece. Nice, 1 96 5 von Eschenbach, Wolfram. Parzifal ( e . 1 220) von Langenstein, Hugo. Mainauer NaturIehre (e. 1290) von Liebenfels, Lanz. Theozoology. 1 907 a, 1 8 9 1 von List, Guido. German Mytho logical Landsc apes. Vienn Berlin, . gen trahlun Erdauss von Pohl, Freiherr. Krankheiteh durch 1 930

Zollschau, J. Das Rassen Problem. Leipzig, 1 8 8 1

228 ČASOPISI KOJE JE AUTOR KONSULTOVAO: Alldeutsche Blaetter

The American Dowser Ancient Mysteries Annals of the Organe Institute Atlantis Caerdroia Proj ect Newsletter The Century Magazine Deu tsche Bergwerks-Zeitung Earth Energy The Fortrean Times Freedom Germanen-Erbe Germania Germanien Der Grafschafter der Gruene Zweig Hagal !Die Hanussen Zeitung

Najdžel Penik

BIBLIOGRAFIJA Prana The Pyramid Guide The Raven Banner Rhythmus Runen Der Schwarze Korps Die Sonne Spearhead Stonehenge Viewpoint Die Tat Theosophical Review Transactions of the London Lodge of the Theosophical Society Velhagen und klasings Monatshefte Volk und Rasse Voel kischer Beobachter Die Volkswarte Walrus D a s Weltall Die Westmark

Das Innere Reich

Wille und Macht

WI1 .stitute of Geomantic Research Occasional Papers

D e Wolfsangel

�ntdligence, the Metaphysical Magazine

Zeitschrift der SS

�!!1teena tiona!l Times

Zeitschrift fur Deutschkunde

J0U!lnal of Geomancy Judef.1tt;l"'W) �@ Freimaurerei The L..ey truli'l1ie� tlJi"��eF

MtH'} llUl8

Zeitschrift fur deutsches Altertum Zeitschrift fur Volkskunde

TRADICIONALNA DELA: Biblija

Mise(!�nafille a L1ltoillr®rurn

Bundahi

D��F MO'Ntag,

Egils saga

Nati@na,ts.ozi,a bs't:irsellie Monatshefte

Elder Eda

Neue� VQ'lk

Havamal

Der NOFrder1

Rigsmal

Odal

Rig Ved a

Odin

Volsunga Saga

Orgone Energy BUIl letin

Voluspa

Ostara

Zend Avespa

229

Hitlerova tajna nauka opisuje

iznenađujuće i ponekad bizarne teorij e alternativnih nauka ko­ je su u Hitlerovoj Nemačkoj podignute na zvanični status: neortodoksne kosrnologij e, oživljenih paganskih vero­ vanj a, skrivenih principa u arhitektonskom dizaj­ nu, studij a o rašljarstvu, iskopavanjima, kamenim kružnicama i astronomiji i prenosu podzemne ener­ gij e . Sledeći trag misterio­ znih tradicija manihej aca, vitezova svetlosti, društava iluminata i tuleanaca i drugih tajnih organizacij a, nacistički mistici su pokušavali da ožive

stare tradicije koje su se prenosile, kako se govorilo, od vremena Sto­ unhendža i piramida, oblikujući prerađujući ih u cilju stvaranj a .

/

.

/ .

raJ uceg Izvora moCI.

www. d e re t a . c o . y u