ГЛАС
CCCVJl C'pnc1Ce
а~је мухсt и у.~~еn~осты,
Одељење друшrsек1СЖ И«~111С4. 1СЊ.
ZO -
l!I7B.
GLAS CCCVll de l'Academte Serbe des Sclences et des Cltuse dea Scle7ц:ea soclalea, М ZO - 1971.
.1тts,
МИЈIИСАВ В. ЈIУТОВАЦ
ЕТНИЧКЕ ПРОМЕНЕ У ОБЛАСТИ СТАРЕ РАШКЕ
Стара Рашка, ембрион срnске државе, још npe немањићке епохе обухвата у најужем oncery сливове Лима, Ибра и Таре. Ова плаиииска висораваи, рашчлањена већим и мањим токовима у низ долина и долиница и високих зара:мnt између њих, nредстав љала је и nодлогу за привредни живот већеr броја становништва,
nриродну тврђаву за одбрану и nоЈЈ:азну тачку за nродор у окол не крајеве. Збоr оваквоr reorpaфcкor ·nоложаја, Стара Рашка је одиrрала уједињавајућу улоrу у формирању nростраНије срnске државе у средњем веку. Она ће .и щщније, баш збоr своrа· rеоnо литичкоr nоложаја, задржати посрt~дничку ·улоrу између области
на заnаду, североистоку и jyroИ'C1'0If.y. Ни турска власт није моrла томе стати на nут, али је омоrућила. да се у овој области донекле
измени етничка слика. Сем тоrа, щщ утицајем Турске, а особито Аустро-Уrарс:ке, Стара Рашка ће од 1878. добити туђ назив Са•н;џак, што на турском значи окруr. Тај на:м:етнути назив за ову класичну
срnску област одржао се и после ослобођеља од Турака 1912. Ја ћу на основу личних исnитиваља на терену и друrих из вора изнети у изво,цу из моr вeher рукоnисноr ра,ца nогледе само
на етНичке nромене у овој зна:м:ени~rој области.
Природ-н.е и. ~штвеие одл.и.1ее области.
Као што је речено, Стара Parirкa је у основи брдовИто-nла иинска област исnресецана рекама, око којих се пружају мања или већа nроширења у облику котлина. То су жуnне и nлодне оазе у којШiа ееи жита yciieвa и ~LЗIЮВрсно воће, особито јабуке,
шљиве и крушке. Таква nро~в:.а су у ПОЈIИМЉу: Плавско-rу сињска, Иванrра,цска (Беранска) и Бјелопољска, Бродаревска и Великожуnска котлина. у· сливу l'ашке је Новоnазарска котли на, а ·у долини Ибра некоЈmко мањЈа:: nроwирења (Баљевачка кот лина и др.). У Потарју су изра_эИ'l'е две котлинасте речне равни: Поља и предео око rра,ца Колашин~1.
·
206
МИЈtисав В. ЛуТовац
Из ових главних гранају се :мрежасто сnоредне долине раз
них nраваца nружања. Љихове блаrе стране и nадипе су такође врло nовољне за nољоnривредне културе.
Између долина се nростиру nростране nоврши боrате травом и nовољне за n.ланинску земљорадњу, као шrо су Пешrерско -сјеничка и Плавска висораван. По ободу ових висоравни се узди
жу nланине: orpauiци Проклетија, Комови, Вјеласица, Мокра
ropa,
Жљеб, Коnаоник, Галија, Рогозна, које су у већини обрасле тра uом и шумом до највиших врхова. Као што се види, nриродни усЈIОви су били nовољни да се овде развија људски живот. Жуnни крајеви у долинама nружали су жито, а nоврши и nланине услове за сточарство и n.ланинско
-брдску земљорадњу. Није онда чудно што се овде наилази на остатке људског живота још од неолита па и раније. Свако ста иовюоnтво које се смељивало у току историјских nериода, оста вило је својих трагова: rробља, култна места и тоnониме. У јед ном краћем раду не може се све ово изнети, али ће се иnак ука зати на најосновније и најважније. Честа су налазишта моrила илирскоr nорекла и римска rробишrа и надгробни сnоменици. Има остатака мунициnија и светилишта, nоrлавито у долини Лима, која је представља.ла осовину ове области. Има и тоnонима из доба Илира, Римљана и Влаха, романизованих староседе.лаца, али су они.доста ретки у односу на број словенских назива. На зив села Урсуле на Пеmтарско-сјеничкој висоравни и :места Урсу ловац на nланини Бјеласици, свакако подсећају на Влахе сточа ре. Али више неrо и у једној нашој области су овде очувани нај старији словенски, односио срnски језички изрази у тоnонома
стици од средљег века до данас. То није чудно, јер је Стара Ра шка, захваљујући географском nоложају, све до nочетка XVII века била са Косовом и Метохијом етнички најхомоrенија срnска област. Она је била и густо насељена и на већем културном сте nену у тадаиnьем смислу речи. Ово се види из турских поnиса становништва у XVI веку и многобројних остатака материјалне и духовне културе. Најстарији и нај:мноrобројнији српски сnомени ци су у овој области, који иду у nериод од IX до XV века. Нај значајнији су у долини .ЛИма манастир св. Петра у Бијелом Пољу, где је писано чувена Мирос.лављево јеванђеље, Ћурђеви Ступови у Буди:мљанској жупи (данашња околина Иваиrрада), Милешева код Пријепоља, Баља у Жупи Дабру код Прибоја и још стотину других манастира и црхава. 1 Исто тако су у то доба подиmути у долини Ибра и љегови чувени манастири: Студеница, Жича, Ћурђеви Ступови и Conoliaни код Новоr Пазара и Градац, као и мношrво маљих цркава и в::у.џтних :места.
Жуnски градови већеr значаја су били: Рас, Звечан, Маrић, Је.пец, Клоnотник, Будимља, Вихор и ,цруrи, по којима су се и жуnе називале. Томе ваља додати и за:мак Брњаке краљице Је1 А. .Цероко, На cвeru& вода.~~а
штва,
XI,
СКопље,
1932, 132.
Jl'IAJU1,
ГЈtасиик СКопскоr научноr дру-
·
207
Етничttе промене у обnасти Старе Рашке
лепе, у данашњем Ибарско:м Колашииу, rде је ова nросвећена зла дарка, како каже архиеnископ Данило, сваке rодине узимма де војке из народа, учила их сваком раду, у давала и друге поново узимала~.
Још више указују на тадашњу насељеност Старе Рашке сео ска гробља и остаци каnеле у љима. По rробљима се може свуда
nратити смена становништва. Стара српска гробља, "грчка гроб ља", застуnљена су готово у сваком ceJrY. Гробови у њи:ма су по кривени огромним монОЈIИТНИМ плочама и каменим блоковима, за које се човек чуди како су их моrли довући са врло велике да љине. Тамо где је nостојао континуитет у насељавању, у овим гробљима су се сахрањивали и новодосељеници. Иначе су остаја ла нетакнута до после другог светског рата, јер cry их као "ваку фе" (задужбине) чували и Муслимани. У најновије време noje·
динци ове nлоче ломе и односе као добру rрађу за nодизаље кућа. Узето yomnтe, ова је област не само једна од nрвих nолитич ких центара српског народа већ и њеrово културно средиште, где се још у nочетку развила ренесансна уметност, што се особито види на фрескосликарству манастира Сопоhана.
Из ове тако густо насељене области се, као из каквог резер воара, вековима одливало становништво на све стране, у нормал ним nриликама поглавито nрема великим и плодним долина.'\%& у
nравцу североисток-јуrозаnад. Међутиы, у доба најезда турских завојевача, она се одавде креће силом nрилика и nрема заnаду и северозападу. Мнlоrи родови у Цриоrорским брдима, Лици и дру гим крајевима на западу пореклом су из ове области. Са nродором Турака мељао се и rеополитички nоложај Старе
Рашке. До тада доста сnутна, у засенку великих и плодних до лина, одједном је постала ходник којим су се кретали Турци nре ма Босни и даље на заnад. Али све до краја ХVП века ова се nро мена неће :мноrо осетити на становништву. Из nодробних турских пописа "дефтера" види се како је тада овде било компактно срп ско nравославно становништво. Поnисан је сваки домаћин no име ну, а понегде и стока једног домаhинства. Готово сва села су очу вала и своје неrдаuпье називе из XVI века8• Тада је само у тврђавама и поред nутева у nравцу Босне било овде-<>нде и муслиман ских насеља, као у околини Прибоја, Рудоr и Пријепоља. Тек nосле већих. побуна, устанака и турских одмазди у пе риоду од XVII до ХХ века, овде се становништво брже и чешће смељивало и етнички постајало све хетерогеније. Прве репреса-
t
Миписав В. ЛутОвац, Брњацк, Историјски часопис САВУ, књ.
V,
Вео
rра,ц,
1955, 287-290. ·1 Хамид Хаџибеrић,
Званични подаци о с:точиок фондУ на подручју Новоr Пазара, ТрrовШIIТа и Бихора из 1585. rодине, Историјски записи. rод.
XXII,
хњ.
26,
Цетиље,
588--616;
Облост BJtXC~ Браимвкhа, 01ПI11'И катастар
ски попис из 1455. rодиие, издаље Оријента.пноr института, Сарајево, 1972; Атанасије Урошевић, Стаиовикштво БUМ'КС1СО~ 1IOA1/0C'I'P8a. 11 XVI вех:11. Извор: »Revue de la Faculte de sciences economiques de l'Universite d'Istam-
bulc, Annee 11, Ne 1-4, Istambul 1953.
·
Мипm::ав" В. Лутовац·
208
лије су биле поред rЈЈаВНИХ путева, којима су се кретапе војске, а доцније и у забаченијим крајевима, као што се десило 1651. rо ,дине у Будимљанској жуnи и читавом Горњем Поли:мљу, када је
турски nаша Ченrић из Херцеговине живог одрао будимљанског митрополита Пајсију, а свештенство и народ делом поубијао а де лом растерао на све стране! До тада је и Плавско-rусињска кот лина у подножју Проклетија била густо насељена само срnским становништвом, што се види из описа М. Болице, 1614. rодиие. 5 То је отворило пут за сnуштање ставовништва из брдско-плани ских крајева, најnре Климената и Куча, а затим и других срп ских Брђана и Малисора низ долине ropњer Лима и Ибра и даље. У почет,ку су то биле углавном пљачкашке чете против преоста .:rоr становништва, а затим је следило стално насељаваље. Али тек после великих покрета за ослобођеље 1689. године и исеља
ваља већег дела становништва из ове области,
настају масовна
досељаваља из Црногорских брда, Херцеговине и Малисије. До лазећи поглавито из крајева племенског живота у област где се знало само за један национални назив Срби, новодосељеници су
дуго
по
досељавању
претпостављали
племенско
име
општем
српском (Васојевићи, Кучи, Братоножићи, Пипери, Дробњаци, Клименте, Хоти и др.). Чак је у неким крајевима збоr масовног на сељаваља извршена и nлеменска трансплантација, као на nример,
Васојевићи из ЛИјеве Рјеке у Горљем Полимљу и Кучи у до лини Горњеr Ибра око Рожаја. • Краће речено, целу област Старе ~ашке су Премрежили досељеници где у веће:м: а rде у маљем бро ју. То не значи да није остало старос·еделаца. Између ових и до сељеника. постојао је континуитет, чиме се може објаснити пре
ношење топонима из· ранијих, често врло давних, времена. Етиичке npo.tteнe по об.л.асти.ttа
Како је дошло до етничких nромена у Старој Рашкој, које су се догодиле у току XVIII века, изнеhемо укратко по nојединим областима полазеhи од југозапада према североистоку. Плавско-rусињска област, у средњем веку жуnа П.л.ав, која је обухватала и део Полимља до Сућеске, била је доста густо на сељена само српским становнИштвом. То се види из Скадарскоr
дефтера писаног
1485.
године, у коме су поnисана села и њеrово
становништво по имену домаhина и њеrовоr оца. Ту се ређају ова
села: Рибаре, са
280
кућа, које сада не nостоји, али је остао ње
rов локалитет и велико средњовековно гробље на домаку Плав
ског језера. Ово је, изгледа, било претежио рибарска насеље, по чему је добило и своје име. Затим долази Гусиње са
180
куhа,
4 Јован Томиh, О Ар'К41/ТШ«<. у старо; Србu;и, Веоrрад, 1913, 34-35. • 1\ol. Ботща, Оnис СШ~дарсхоz са.7ЩС1Ш1 1614, Старине XII, Загреб, 1880. • Милисав В. ЈIУ'!'ОВВЦ, си.шsиозе, nлe.unC'ICe трапсnяа.птаци;е и сnле .ињавања. у~ обмСТU.АЮ. Ју~ос.яо.ви;е, rпаснив: Етноrрафскоr института
САНУ, књ.- XVП-XVIII, Веоrра.ц,
1971,
~9.
ЕТНИ'lке промене у области Старе Рашке
209
Трепча (сада Марrиновиће) 48, Војно Село 42, Крушево 50, Село Град 39, Новшиће 23, Bemo:a 81, Ржающа 92, 'Машиица 45, Горља
Употина
82,
Доња Употина
45
и Луrе
42 домаћинства.'
Српско становништво се у овим насељима и даље одржавало,
што се види из поменутог пописа Марјана Бопице из
1614.
године.
Од љих су до сада остала само два-три рода: Живаљевићи и Раде новићи, КЈОји се помиљу још у ДечанСКIОј хрисовуљи 1330. rо дине. nосле поменутих промена средином XVII века, nрва је била ова котлина на удару Климената и Куча, кроз коју је водио пут даљег продираља. nочели су се самовољно насељавати по племе нима и радовима. Али је ово наишло на отnор Шабанаrића и дру rих rрана ове феудалне породице, који су као намесн.ици скадар ског везира представљали турску власт. Шабанаrиhи, Реџепаrиhи, Пашићи и друrи, чије порекло није сиrурн:о утврђено, свакако су староr угпедноr рода из околине Скадра. Као такви, примивши ислам, добили су у феудални nосед rотово цело Горље Полимље. На том простору су no својој вољи намештапи и раэмештапи чиф чије, досељене nоглавито из Брда (Куче, Затреnчане и Малисоре). Сем тога, било је досељеника и из других крајева Црне Горе и Црногорских Брда. Малисори су населили поглавито Вусање, Хоте, Мартиновиће (nређе Треnча) и Новшиће, а Срби: Велику, Брезовице, Војно Село, Ћурићку Ријеку, Метех и цело "noJIШI љe" до Сућеске. 8 Друга насеља су била више-:маље муслиманског становииurrва срnског rоворн:оr језика. Плав и Гусиње, две варо wице ове области, били су такође мешовитоr становништва, чији је матерљи језик био српски. Њ:име су rоворили и феудални rо с:подари Шабанаmhи и љихово потомство, што указује на љихо ву непосредну повезаност са Србима. Ова мешавина становништва у Плавско-rусињској котЈIИНИ може да се објасни географским ПОЈiожајем ове области, која је nредстављала ходник између Ко совско-м:етохијске области, Старе Рашке и Зете. Сем тога, зем љопоседници су одређивапи кога ће насељавати водећи рачуна о својим интересима. Нису желели да преоВЈiаДа једна јача етничв:а груnа, која би угрозила љихову власт и имаља. Према томе, Срби су~ овде одржали захваљујући стицају друштвених околности.
nOCJie ОСЈiобођења испод Турака 1912. године, из ове области је бипо исељаваља Муслимана. Место ових су дОЈ183или Срби из суседних крајева. На тај начин су добипа ново становништво Пе пиће, Новшиhе, Грнчар и делом Горља Ржающа. Према томе, у ужој llлавско-rусињској котлини становништво је измешано. Са стављено је поглавито од Срба, Црногораца, Муслимана и маљег дела арбанашког становништва истих етиичких особина.
Идући :низ долину ЛИМа између llлавске и Будимљанске жупе, постојала је и .жупа (нахија) Зла
Pujem
(данашња околина
., Selimi Pulaha Detteri 1 regfstrJrnJ.t te 118Uhaku tl S11koc1rr& i vitit 1485, Akademia е Shkencave е RP Shqipёrlsё. IDStituti 1 historlse. Тiran~ 1974. • Ав,црија Ј'овићевић, ПлааС1СО-Z1fС1&ж:хА обмст, мсељА cprtCIC1tЖ зе.аа ља, кљ. Х, Беоrрад,
14
rпас
1921.
Милисав В. Лутовац
210
Андријевице), у којој су села по скадарском дефтеру била насе љена срnским етановништвом: Црешњево 28 кућа, Забрђе 19, Сла тина 19, Сеоца 33, Божиће 19, Пода 10, Цецуне 37, Ћулиће 30, Ко њуси 28 кућа. Доцније, после великих сеоба, Васојевићи су цео овај крај населили ширећи се уз и низ долину Лима. Од ове области, nочев са селом Треnчом,
na
до Бихора, про
стире се nозната жуnа Буди.мља (околина Иванграда) са старим средиштем Грацом и nодграђем Будимљом и манастиром Ћурђе
вим Ступовима, nри којима је св. Сава основао епискоnију
1219.
године.
Плодна и густо насељена ова област је доста заЈПустела nосле nоменутих nогрома 1651. године и великих народних nокрета кра јем XVII века. Примера ради навешћу nодатке о селима и ста ром становиштву у њима у Будимљанској Жуnи (Хасу) no тур ским riоnисима из 1485. године. У љима се одмах после пада ових крајева nод турску власт набрајају газдинства no имену домаhи
на и љеговог оца. Села која су се могла лако убицирати и данас носе исти назив, су: Будимља (село и средиште Жуnе) 40 кућа, Дапсиће 39, Петњик 33, Ржаница 10, Калудра 16, Боровци (Ровца) 11, Шекулар 41, Загорја 43, Папрадишта- Паnраднице (сада На вотина и Ријека Марсеииhа) 50, Треnча 15, Вуче 35, Виницка 42, Пешца-Лужац 35, Беране (Забаране) 30, Црни Врх 16, Горњи За град 43, Маште 22, Бабино 20, Драrосава 20, Диље 8, Горажде 30, Долине Заградске 26. Сва ова села и још нека друга чији се називи нису могли лако убицирати, била су насељена Србима, што се види из м.у шких и женских имена. Готово сва имена су као и данашња у
Црној Гори, Старој Рашкој, Херцеговини и Босни, Косову, Шу мадији, Војводини и другим крајевима насељеним Србима. Међу овима има и таквих назива коiа су сада ређа, као: Радич (нај чешћи назив), Крагуј, Оливер, Братко, Брата, Брајан, Радашин, Вукша, Грубач, Даnко, Даmпа, Радина, Радосна, Прибоје, Прибац, Угрин, Вукан, Драгаш и друга.• И женска имена су као данашња: Мара, Рада, Радосава, Ву косава, Стојисава, али има и ређих: Белосава, Богосва, Велика, Донка, Тодора и др. И у другом скадарском дефтеру из 1585. године, сем. ових, помињу се и друга насеља као Курикуће.
Од овог старог становништва се у Будимљанској
жупи одр
жало nосле nоменутих сеоба само нешто у nланинском nределу
Шекулару и овде-онде у долини Лима, од којих су до данас оста ли Војновићи у Треnчи и још неки мањи родови сnлемељени са дос~љеницима. Место старог становништва су се још
npe
краја
века досељавали црногорски Брђани који су затицали остат ке Срба староседелаца; затим су после 1700. године nочели у маси
XVII
nрелазити nреко комовског развођа Васојевићи из Лијеве Рије-
•
Поменути Скадарски дефтер, стр.
73-91.
Етничке nромене у области Старе Рашке
211
ке, који су затицали нешто раније насељене брђанске родове 10 .
Ове, међу којима је било као што је речено по rде-где и старосе делаца, које су Васојевйћи називали једним оnштим именом "Ср бљаци", што у ствари значи Срби, за разлику од оних који су у то време претпостављали племенски назив општем српском 11 • Ово rледиште аастуnају и неки историчари. 11 Разнородни брђански досељеници су се окуnили и сплеме нили nод овим општим називом Србљаци као nротивтежа Ва
сојевићима. Ове две групације Србљаци и Васојевићи, које се ни у чему не разликују, образовале су ,сна11mо е'Dничко језгро које се утиснуло ·између Плавско-гусињске котлине, Колашина, Ро
жаја и Бихора, чије је становништво и раније у веhини било при мило ислам.
Иако у почетку чифчије плавско-гусињских ага и бегова, они су, захваљујуhи својој борбеоости и компактности, успели да са околних планина потисну клименташке и друге чете и проширују свој утицај у околне nределе. То је и најживотније становништво Старе Рашке. Суседна ЖYifla Вихор, поред Лима, између Тифранске и Ку маничке клисуре ниже Бијелог Поља, такође је била густо насе љена Србима све до краја XVII века, о чему сведоче турски по nиси из 1585. rодине.1 1 Али овде становништво није у маси исе љавано; остао је један део старинаца који је у већини nримио ислам, као на nример угледна средљовековна nородица Беrовићи у Расову код Бијелог Поља и други. Разуме се, ()Стало је и Срба
хришћана. Међутим, већи део данашљег СТQН'()Вништва се досе љавао из разних крајева, већином из Црногорских Брда, који су
овде добијали земљу, најnре као чифчије, а nосле преласка на ислам и у слободни посед. Сем тога, у Вихор је досељен и један број Муслимана из удаљенијих крајева, који су овде добили ве лике поседе, као Хајдарпашићи, Кајабеговићи, Шеховићи и Ћо ровићи. Ови nоследљи су дошли из Осијека nосле nада Славо није у аустријске руке. Према томе, у Бихору се може пратити
1о Воrдаи ЛапеВић и Иван Протић, Васојевиhи у турс'IСој граници, књ.
Беоrрад, 1905; исти Васојевиhи fJ ЦЈЖоzорС'IСој граници, књ. V; Радоспав Вешовић; П.л.е.ме Васојевиhи, Сарајево, 1935; Милисав В. Лутовац, Иванzрад С'IСа (бера'Н.С'IСа) 'IСОТ.л.uм, Беоrрад, 1957, иэдање Геоrрафскоr института Срп
III,
ске академије наука и уметности. МиЈiисав В. Лутовац, Србљаци у Гррње.а По.л.UЈ&Љу, Гласник Етно
11
графског музеја у БеоградУ, св. Х, котлина,
1935,
стр.
8-15;
Иванrра,цска (беранска)
56.
tt В. Ћоровић каже да иаи:о су Васојевићи српско ПЈiеме и по Пореклу
и по осећањима, они су тек по допаску у блиски додир са србљацима, који су себе називали само Србима, почели чешће· уnотребљавати тај општи на зив као заједнички за себе и за Србљаи:е (В. Ћоровић, Историја Јуzос.л.а ви;е, Народно дело, Беоrрад 1933, 23-25). tl Хазим Хаџибеrић, Званичии nодаци о сточноА фrтду м nодручју Новог Пазара, Трzовишrа. и Биз:ора из 1585. zодине, Историјски записи, Орrан Историјског института и Историјског друштва Црне rope, rод. XXII, књига XXVI, св. 4, Титоrрад, 1969, стр. 588-616. ·
14°
. Милисав
212
В. Лутовац
неколико слојева становништва од средњег века до данас. Сва како, огромну већину сачшьавају брђански досељеници после
1690.
године.
У првој фази примаља ислама у Бихору је било измешано муслиманско и православно становништво. Доцнијим исељава љем и досељаваљем вршено је прегруписаваље на верској основи. Као целина Срби су насељавали леву страну Лима (Брзава Штитари
-
Фемића крш). Међутим, у већини су на десној стра
ни ове реке били Муслимани са неколико посебних српских на сеља између њих. 1 ' После ослобођеља испод Турака 1912. године, Срби су прешли и на ову страну и у равни поред Лима населили неколико села (Био-ч:а, Срђевац, Пашића Поље, Затон, Приii"ЧИће, Расово и дру га), где су покуповали земљу у Муслимана који су се селили у
Турску Као што се види, Горње Полимље је добило данашње станов ништво поглавито од средине XVII века. То не значи, као што се понегде износи, да су досељеници долазили у опустео крај. Ни
једна област никад није остала потпуно празна, па ни она. Увек је било континуитета између староседалаца и новодосељеника. Када не би било тако, како би се о-чували сви тапографски на зиви који се помиљу у средљовековним :юрисовуљама. Поменути
су остаци старијег срnског становништва (Живаљевиhи, Раден:ови ћи, ВојновићИ, Шекуларци и други). Њих је било још више у првој фази нових досељаваља, али су у току дужег периода пре вираља, узмицали пред најездом Брђана или се прибијали уз неко ја-че братство. Примера ради наводим братство Палаврте у Дољој Ржаници код Иванграда, који су се под притиском новодосељених Јелића (Гудовића) из Братоножића одселили у Метохију. Такве
досељенике под називом "Србљаци" и "Ашани" сретамо у Ме тохији око Сјенице и у Ускоцима. На јуrоисточној страни ове области у долини Ибра и љегове притоке Раппсе процеси помераља кретаља и стапаља становни штва су били нешто друк-ч:ији. Овде треба убројити и Ругову из међу Велике, Шекулара и Рожаја. Овај мали планински предео у изворишту Бистрице био је на удару Климената, који су се ту уrнеэдили око 1700. rодине. Пре овог датума, односно велике сео
бе, Ругова је била насељена српским становни:ttiТВ«Ж као у су седном Шекулару. 11 На то упућују не само nређаши.и тоnоними
и врло ::ж:ива традиција већ и nисани турсХ1И :извори из
16.
века
Промене су настале и свуда у долини Ибра којима су при
родио била усмерена и етиичк:а хретаи.а. У изворишту Ибра око данашњеr Рожаја и у пределу Штавици, старо српско становни1& Ми.писав В. Лутовац. Бкжор ~ Корим, аптроnоzеоz]Юфс1са UС1ЩТUеа ња, Посебна издаља САНУ - Насеље и порекло становнипrrва, кљ. 40, Веоrрад,
1967, стр, 28-45. . 1& Мирко Варјцтаровић, Руаова. и Ње1Ю ста.повпиштво, СрnсюЈ етно-,
rрафски зборник, кљ.
LXXIV,
Веоrра,ц.
1960.
Етничке nромене у обЈiасти Старе Раши:е
213
штво је замељено новим досељеницима. Под nритиском пљачка шких чета из Кпимената, Куча и друrих брдских крајева, проре ђено и ослабело староседелачко становништво се исељавало, а но водош.ло насељава.ло. Преовлађивали су Кучи и Клименте. Кучи и њиЈООви сународници су насељавали углавном леву, а Клименте десну страну Ибра. Сплемењавајући друrе маље ро.цове, они су
образовали две племенске заједнице "Кучнију" (Кучи) и "Лати нију" (Кпименте). Клименте су у целини примили ислам:, а Кучи пОЈiовично. У nравОСЈiављу су остале чифчије, по Штавици и у не ким селима око Рожаја (Башча, Грижица, Бијела Црква, Вукови ца, Ра.цева Мала и Боrаје). Али обе ове заједнице без обзира на
веру говоре само српски. Једино Дацићи, Мали и Велики Букељ и Калуђерски Лаз говоре арбанашки. За време Турака овде је владао племенски начин живота, али
су главни носиоци власти били помусЈIИЪ~~UЬени Кучи, Ганијићи и њихови рођаци, који су имали аrанлуке и своје чифчије - nраво славне Србе. 11 Идући низ Ибар, између Рибарићке клисуре и Косовске Ми тровице с једне и планине Роrозне и Мокре с .цруrе стране, про
стире се област Ибарски Колашин, са
45
насеља. Ова планиска
долина, која се састоји из маљих проширења око Ибра и површи на падинама Мокре и Рогозне, историјска је област. У њој су, по ред градова Кпопотника и Јелеча, Брњаци поменути дворац краљице Јелене, мајке краља Драгутина и Милутина. Турски из вори подробно набрајају села и становНИIUТво у њим:а nочетком XVI века. Као да је то становништво у веhем броју нестало кра јем XVII века. Место њега су се насеЛИЈIИ досељеници из разних крајева Црногорских брда и Херцеговине. У почетку су имали своју земљу, кнежијску уnраву и неке врсте nривилегија. И кад су касније почифчијени, они су nреко кнеза односили .цацију и четвртину агама и власти у Вучитрн. Захваљујуhи томе и етнич кој компактности, одржали су се јединствени кроз сва тешка вре мена последља два века турске владавине. 17 У сливу Рашке је пространа Новопазарска котлина, рашчла њена реком Рашком и њении многобројним nритокам:а, поред ко јих се звездасто увлаче пmроке и жупне долине и дОЈIИНИЦе до подножја планина Роrооне, Голије и Пешrарске висоравни. Плод не доЈIИНске равни и блага побрђа била су увек повољна за живот
људи, чији се трагови виде у облику старих гробља, :манастира, црквица и утврђеља. Ту је стари rрад Рас са остацима подграђа у
Паэариmту, по коме је и широка област добила своје име. Очува ни су сем града Раса и други остаци из доба српске средљовековне државе: Петровска црква, Ћурђеви стубови, Сопоhани; затим те-
1• Ми.писав В. .Путовац, РОЖ4је • Штав•цсz - ахтроnоаеоарафс1еа ucnurusaњa. Српски етиоrрафеки зборник, кљ. LXXV, Беоrрад, 1960, 322-419. 11 Ми.цисав В. Јiутовац, Ибарсw Ко.мш•и. axтponoaeoapaфc1ctl npovчr~ IIOЊ4, СрпСки етвоrрафски зборвии:, LXXVII, Насеља и nopeкno становви штаа; В:IЬ. 34, Веоrрад, 19М, 60-188.
Милисав В. Лутовац
214
мељи владарских двораца у Дежеви и рударска окна у Рогозни. Сасвим је природно што је ова област, као и Полимље, била·густо насељена српским становништвом све до великих ·сеоба крајем 17. века. Она није ни тада заnустела. Стално су одржаване везе између староседелаца и новодосељеника, који су nридолазили по јединачно и непрекидно из припланинских крајева Старе Рашке (долина Горљег Ибра, Пештер, Потарје, Полимље) и Црногорских
брда. Овде су се дуже и у већем броју одржавали Срби као чиф чије на имаљима турских великоnоседника. Неки су и nримили ислам. Према томе, овде су живели мешани Срби и Муслимани
српског говорног језика, који се ни у чему, сем у вери, нису раз ликовали. Вера је утицала на груписање у засебним селима. После
ослобођеља испод Турака
1912.
године, када су се Муслимани по
чели исељавати у Турску, знатан број Срба из nрипланинских села силазио је у жупске крајеве Новопазарске котлине, где су куповали земљу од исељеника.
Долина Доњег Ибра између Косовске Митровице и Краљева, представља посебан део у оквиру Старе Рашке како по географ ском nоложају, тако и у погледу етничких nроцеса. Она је осо вина која везује Косово и Поморавље. Бочно с једне стране је Коnаоник а са друге Старорашка висораван. Са обе стране су из лази у долину Ибра у облику продора nоред река Рашке, Студе нице, Руднице и nреко ниских nревоја на Коnаонику и Жељину у долину Расине. Плодна проширења поред Ибра и nланинске па дине по nашњацима nружали су услове за живот. Због овога и због стратешко-саобраћајног значаја долина Доњег Ибра била је увек насељена, што се види из многобројних остатака. На њеном улазу и излазу су два значајна стара града Зве'lан И· Маглич. Сем тога, овде су nодигнути познати манастири немањићке епохе: Сту деница, Жича, Градац, Павлица итд. У вези са географским по ложајем ове долине су и етнички процеси. Овде су се nопут река и љихових притока стицале миграционе струје са разних страна: из заnадних делова Старе Рашке, Црногорских брда, Херцегови не, Косовско-Метохијске Области и других крајева. Увек је била најглавнија заnаднодинарска струја, која се низ Ибар излизала у Заnадно Поморавље, а делом пела уз nланинске стране Коnаони ка и nреко превоја спуштала у долину Расине и Жупе, где се ме шала са Косовцима. Због оваквог кретаља становништва, услов љеног положајем, долина Ибра је била увек етнички свежа. У њој ни ислам није ухватио корена, а nосле ослобођеља исnод Турака
1833.
године овде се стално усељавало становништво из суседних
делова Старе Рашке, који су још били неослобођени од Турака.
Централни део Старе Рашке је Пештерско-сјеничка висора ван у ширем смислу речи. Одакле год се пошло из долине Лима
и Ибра, Рашке и Моравице, мора се пети да се са руба одједанпут угледа у недоглед пространа, на nрви nоглед
равна
riовршина.
Тако изгледа сnоља, а кад се уђе унутра, . nред очи избија читав лавирИнт долина, дошшица и коса разних праваца, махом nод
Етничке nромене у области Старе PaDIКe
215
ливадама. Због оваквог nоложаја и nрироде ова висораван је била транзитно-етаnна област у кретаљу становниmтва. Увек је била насељена, али су на њој људи nокретљивији него у долинама. Крајем 18. века она је била ветрометина догађаја. Из ње се тада
иселио знатан део становниmтва, што је било добродошла скадар ском везиру Ходаверди-nаmи Махмудбеrовиhу да се ослободи nритиска Климената nрема околини Скадра. Тада их је силом nреселио на своје nоседе no Пеmтеру 1700. године. То је уједно и nрва страна етничка груnација досељена са стране у област Старе
Раmке, коју су у својим ра,човима забележили Јован Цвијиh и Јо ван Томиh. С обзиром на околности како су се населили, расеља
вали и са другим стаnали, овде о љима ваља нешто nодробније реhи. Томиh износи како су силом nресељени Клименти настоја ли да се натраг врате у своја брда. У томе су донекле усnели 1700. године. Од 274 куhе, колико их је било насељено у разним nе mтерским селима, у своју област су се вратила nод борбом 174 домаhинства. Накнадно је nобегло 1711. године још 50 куhа! 8 Пре ма томе, од ове прве колонизације мало ко је остао на Пештери. Али је овај остатак доцније појачаван овде-онде .и новијим досе љеницима из Малисије и Црноrорских брда. У југозаnадном делу су се измеmа.пи Брђани и Малисори, а у североисточном Брђани и Херцеговци. Ту слику донекле nружају два католичка мисиона ра, који су боравили у селу Каменшници на Пеmтеру у времену од 25. октобра 1718. до децембра 1721. године. Они су водили бри гу само о католичким досељеницима, али упоредо пружају nодат
ке и о другом становништву између којих су католици били на сељени. Кажу како су ови измеmани са "отоманима" (муслимани ма и mизматицима племена Куча, Хота и Шкреља, не набрајајуhи њихове куhе. Кажу само да су успели да пет шизматика врате v nређаmњу веру. Вредно је овде изнети опис католичких куhа по селима које су мисионари обилазили: Село
Кућа
Станов-
Се.по
Кућа
ника
39 13 5 4 14 13
Каменшница Међугор Аnиверовиће Расно Тузиље Растеновић~ Стабаи
409 99
41 30 85
15
14 95 65 35 15
(веров. Штаваљ)
з
Цветановић Дружиниhе Дуга Пољана Паљево
9 7 5 4
te Јован 1913, 82-85.
Томић, о ApиaJIТU.IЦl
Становника
Крљајеа
Драrочево Erna (вер. Yrao) Лесв:ова Г.пава Девреч
6
2 20 12 2
74 16 167 99 16
Шароље
1
з
Деnимеђе Ко ниери (веров. Кониће) Гnуавица Жирче
6
29
5 6 4
28 72 28
11 Старој Србији и Са.н.v.а:к:у,
Београд,
Ми.писав В. ЛуТОвац
216
Даље се наводе још у неким крајевима Горњега Ибра насеља: Малин Дубрава, Шпиљане, Баћ и Његу.ше са укупно 11 кућа и 78 становника. Затим се ређају: Боrаје, Злоглавље, Врбица, Гусни
це, Боциа {вероватно Башча), укупно
19
кућа са
78
становника. Ту
помиљу и тврђаву Рожаје са осам кућа које су, како они кажу, пре 25 година досељене из Селца у Клименти:ма. Из ових описа се види да су и у Ругови имали својих католичких верника. Сва ова насеља, чије су становнипrrво поменули поменути католички ми.сионари, бројала су скупа 250 кућа. Међутим, са даппьим испитивањима на терену није се могла свуда утврдити родбинска веза између тих пређаппьих и данашљих досељеника,
а негде од њих нема ни траrа као у Штављу, Башчи, Богају, Зло rлављу и Њеrушима код Рожаја. Сам:о 1• у десетак села се :може са сиrурношћу утврдити родовски континуитет досељеника са по
четка 18. века. Изгледа да су се :мноrи Клименти католици исе.пИ ли у доба устанка 1737. године, у коме су заједно са Србима уче ствовали. Место њих су насељавани Брђани и друrи :муслиман ски родови из суседних области. Као што се види, :мала и нестабилна насеља лако су и напу штена. Новодосељеници су се често сељакали из села у село, а тек после устанка од 1737. rодине почела су <:е учвршћивати и ве зивати за себе. То је трајало релативно кратко, јер је ускоро на стао нови покрет за време првоr устанка у Србији, када је Кара ђорђе у ослободилачко:м походу допро до Суводола на Пештер
1809.
године. Ту· су му се придружили устаници не само са Пе
штерско-сјеничке висоравни већ и из многих других крајева са запада: из Бихора под вођством Јована Саве, Васојевића и Хаса
(Буди:м:љанска жупа), Мораче и Дробљаха. После повлачења Ка рађорђеве војске са њом и за њом је одступао и велики број ста новника из ове области, а особито после коначног ослобођеља Србије. Отуда толико иасеље:ника по Шуt:м:адији од "Равне Сјеии це", Пештера, Бихора и Корита. Место њих се по Пештерско -сјеНИ"!кој висоравни насељавало и српско и муслиманско станов ништво из суседних области, највише из Горњеr Поли:мља, Кола ши.на и Бихора. Да поменем само неке радове из Горњеr Полим ља: Васојевиlш, Киковићи, Бојовићи, Ћ1ЈСИћи, Нишавићи, Пеmи
ћи, Вујовићи, Бјелаиовићи, Отовићи, КаЈrичаии, Петровићи, Шо шкићи и :мноrи други. Доцније, после
1878.
rодине, овде ће се до
сељавати местимичио и Муслимани из Горљег Колашина. Све ове муслиманске групе српског говорног језика, досељене из Бихора,
Колашина и Рожаја утицале су иа Муслимане малксорскоr по рекла.
У западним крајевима Старе Рашке еnщчки процеси су били нешто друкчији иеrо у њеии:м јуrоисточним и североисточни:м дett Ех. Tabulano s.c. de Prop. Flde-scriЬtura origh1a11 Riferite NeUe con,. Generali, Vol 637- AD Cong. Diвi 28 septembri 1722- Num. 24. Исоиси М.
rаариаоаића из Ватикаискоr архива, који се чунј;у ;у архив)' демије наука.
Cpm:xe
ака-
·
Етничи:е пром~ие у об.ласти Старе Рашке
217
ловиыа. На то је утица.па бЈЈизина Црноrорских Брда и Херцеrо вине, одакле су углавном долазиле миrрацноне струје. Та област
обухвата делове Потарја и средњеr Полимља. Горње Потарје је најистуренији крај Старе Рашке према брдима и долини Зете. У њему је
познати
средљевековни
рудник
Брсково,
средиште
истоимене жупе. Поред Срба у љој се овде nомиљу Власи Никши ћи, за које се изричио не каже да ли су они етнички Власи или власи nод nојмом сточара без обзира на језик и народност. Има nоузданих доказа да се овде у данашњој области Колашина фор мирало током времена nлеме nод именом Колашиновић, које је као такво nостојало још у nрвој половини XVII века. У једном заnису из 1650. године се каже: ,.Тада сазида Али-nаша rрад на Колашиновићу"." Друrи заnис од 1665. године: "Ову књиrу купи поп Марко од племена Колашиновића". У тежњи да се супротставе и .Колашииовићюlа и суседним Брђанима Турци су овде основали војничку крајину
и подигли
гр~ Колашин. Разбили су племе расељавањем срnског и насеља ваљем муслиманског становништва. Оно што није nримило ислам, а таквих је био већи број, преселила се no источиим деловима Ста ре Рашке. Мноrи су од ових пресељеиика очували предаља о сво ме колашинско:м пореклу као Лопаћани и Колашиновићи у Ибар ском Колашииу. Судећи no исељеницима, стари Колашиновићи су били сна жна етничха rpyna врло изразитих историјских nредаља. Из те средине су Старац Милија и Рашко, од којих је Вук Караџиh чуо и забележио најлепше и најсадржајније српске народне nесме. Као у сваку новостворену крајину долазили су са свих стра
на изrнаници пребези и својевољни усељеници; примивши овде ислам добијали су и:мања и nовластице. Највећи број досељеника
је био са брда из суседних крајева Црне Горе и Ма.писије. Углед
на братства Мекићи, Мицани и Љуце дошли су из Куча и Кучке крајине (Затријебач). Из Бјелопавлића је, no nредаљу, разграна ти род Калиh. Очувани су остаци и усnомене и на друга :много бројна братства настањена у овој области. То су били: Мушовићи, Баковиhи, Кријешторци, Мујићи, Кофрци, Хаџибулићи, Смајла rићи, Лукачи, Хасићи, Хоти, Хусићи, Лалевићи, Банде, Гушмири, Мартиновићи, Карандани, Пијуци, Пепићи, Бабићи, Тутићи и др. Од свих су најутицајнији били: Мушовићи, Мекићи, Калићи и Љуце, којих је било и у Доњем и у Горње:м Колашину. Ови сна жни врло ратоборни и nовлашћени nланинци крајишници свако дневно су уrрожава.пи срnске сточаре на Бјеласици, Комовима и другим сусеДИШI nланинама. Исто тако су и ови узвраћали њима.:'
20 Љуба Стојановић, С'таЈп&
1902,
бр.
1468;
исто дело бр.
cpncxu
Э411.UCU и мrnucu, књ.
1, Беоrра.Ц,
1631.
21 Ми.писав В. Лутовац, Си..ШЖоэе, ~ ТЈЮ1W!М42'ације и смг.АЦ! Њ484Њ4 tJ ~ обметw14 Јуwел4вије, rпасвик Етноrрафси;оr института Срnс:ке академије наука и уметности, юь. XVI-XVIII, Seorpaд, 1961, 3'7;
Милисав В. Лутовац
218
Са ширељем Црногорске државе Колашинци су се под борбом постепено повлачили, најпре из Горљег ЛИЈПова и Речина, а затим 1878. године и из Горљег Потарја. Разасули су се свуда по другим деловима Старе Рашке до· Копаоника и Бродарева. Место љих су дошли Ровчани и Морачани населивши се у појединим селима и крајевима на nлеменској основи. Свако домаћинство је добило од ређене nовршине зиратног земљишта и шуме. Исто тако су по nлеменима добили и делове nланине. 22 На овај начин је изврше на трансплантација nлеменског уређеља у IЮвој географско] сре дини. Али су поред племенског ови досељеници добили и зајед нички назив Колашинци. Друкчији је био процес насељаваља у Пољима, nределу Гор љег Потарја око Брскова и данашљег Мојковца. Тамо су после повлачеља муслиманских ага земљу добили сем Срба чифчија, међу којима су врло старо становништво Фуштићи, и новодосе љеници ратоборни ускоци из суседних крајева под Турцима. И устаници и раније чифчије добили су одређене nовршине земље,
док су nланине остале заједничка својина. Али nошто овај мо заик разних родова није имао племенску организацију као Мо рачани и Ровчани, насељеници Поља морали су је стварати. На то је утицало црногорско грађанско и војно уређеље, које је још nо чивало на тим темељима. Према томе, Поља су брзо уобличена у једну врсту сложеног племена као у Старој Црној Гори. 28 Смена становништва може се пратити и у суседним крајеви
ма, долини Љубовиђе и планинском nобрђу све до Бродарева у средљем Полимљу. У Љубовиђи, која се nомиље као жуnа у сред љем веку, било је изгледа ·поред Срба и Влаха. Сматра се да су
Вранеши били таква груnа становништва оо којима се и данас један део ове долине назива Вранеш. Под овим називом је била и једна каза у периоду турске владавине каза Вранеш. Старо становништво је овде нешто раније nочело nримати ислам. Одав де су по предаљу и Мушовићи, nознати никшићки и колашински каnетани за време турске владавине. Ту долазе Хасанбеговиhи и многи други радови. Нешто доцнији досељеници су Мекићи, Љуце и други24 • Међу оВИ!Ма је било родова и са срn<:КiИМ презименима Бошковићи.
У брдовитијим крајевима овог предела било је и nравослав них Срба који су се че<:то исељавали по другим деловима Старе Рашке. Вранићи, братство у Чедову код Сјенице, по предаљу су пореклом из Вранеша.
упоредо Жарко IПћеnановиh, Доњи Комшин., докторска дисертација бра њена на ФИЈiозофском факултету у БеоградУ
1974.
:1 Ћ. Пејовић, Насељавање Горњеz Колашин.а 1879. до 1886, Историјски заnиси XIV, књ. 18, Титоград, 400. !1 МиЈIИсав В. Лутовац, Поља БрС1Соsо и Мо;Ш>вац, Гласник Cpncкor rеографскоr друштва св. LIII, бр. 2, ·Београд 1973, 62-79. 1&. Жарко Пiћепановић, Доњи Колашин., докторска теза брањена на Београдском универзитету
1974.
Етничке nромене у области Старе Рашке
219
Упоредо са исељаваљем Срба текло је и насељавање мусли манских родова из околине Колашина и Поља после 1878. године. Али тек после коначног ослобођења испод Турака овде настају нове етничке промене које нису биле тако изразите све до 1924. године, када се, приликом неких локалних изгреда и метежа, му
слиманско становништво у великом броју иселило у Бијело Поље и друге крајеве у долини Лима, а место њих се насељавали досе љеници из Горњег Потарја (Колашина, Поља, Шаранаца) и сусед них
села.
Ово померање становништва из горњег Потарја и слива Љу бовиђе брзо се осетило и у другим крајевима низ долину Лима. Знатан број Муслимана из шире области Колашина доселио се у околину Бродарева и суседних крајева Полимља. 2 • Средње ПQТарје и средње Полимље били су стално под ути цајем две миграционе струје, једне која је долазила из области старе Херцеговине, nоглавито са широке nодгорине Дурмитора, и друге из Црногорских брда. Крећући се кроз област Кричка с обе стране Таре, планинци су силазили у Полимље око Брода рева, Пријепоља и Прибоја. Уnоредо са овом долазила је и дру га етничка струја из Брда преко горњег Потарја и низ долину Лима. Обе струје су се мешале са староседеоцима Србима и Му слиманима срnског говорног језика. Муслимани су у почетку били у маљини, а затим су стално бројно појачавани мухаџирима, нај nре из Славоније, затим северне Србије и нај<после 1878. године из Босне.t 6 У Прибоју су ми казивали оојединци како су њихови преци дошли из Ужица nосле устУ!Паља овога града Србији. Друкчије је по саставу становништво на десној страни Лима у nодгоринама Златара, Златибора и Голије. Ова висока планин ска nоврш, позната nод општим именом Стари Влах, имала је изу зетан географски ооложај и значај. Захватајући планинске пре деле између долина Лима, Ибра и Западне Мораве, ова је облас·r била по страни неnосредних утицаја Турака па се и њено станов ништво могло мирније и слободније развијати. Због тога је овде било сталног континуитета између староседелаца и новодосеље ник:а. Овакав етнички састав и географски положај били су од nресудног утицаја да се у области Старог Влаха дуго одржи каква-таква самоуправа на челу са бератлијским кнезовима Ра
шковићима. И доцније, када је нестало ове самоуправе, Стари Влах је имао посебан nоложај. И даље је остао етнички једин ствен. Касније је на то имала утицај обновљена држава Србија који се осећао и на оном делу Старог Влаха који је остао nод Турtl Петар ВЈiаховић, Бродарево и њezosa <ЖОЛ'UМ, Веоrр&,ц,
ts
1968,
с.
108.
П. Мрхоњић, Средње Пол'U.ИЈЬе и Поrарје, насеља и nopeкJio станов ништва I, Беоrрад, 1902, 275; Митв Костић, Премед 6оса.яско-жерцеzова'Ч1СUХ дужаf#ира и њихових nрвака no хосовско..к вилајету 1882, Историјски часо nис САНУ I, Беоrрад, 1949; rастон Гравије, НовоnазаРС1С'U Сая'Џа.1С, објављено у Les Annals. de Geographie, српски nревод у СКГ :ХХХ, 285-290, Београд, 1913. стр. 10.
220
Мюшсав В. Лутовац
цима. Стари Влах има значај и као посебно миrрационо језrро. Љегово становииштво досељено је из два nравца, црногорске Хер цеговине и Брда и сачињавало етапно етничко језrро из коrа се становништво кретало даље ка северу. Једна струја (херцеговач ко-брђанска), као nrro је Цвијић изнео, кретала се nреко Кокина Брода и Златибора, а друrа (брђа:нско-црноrорска) преко nревоја
на ГОЈIИји (Јанков камен, Јавор) низ долину Моравице у nравцу Шумадије. Оrранак ове миrрационе струје ишао је низ долину Студенице у област доњеr Ибра и Заnадне Мораве. Овим:е се за
вршава и оквирни круг миграционих кретаља у области Старе Рашке. После овоr прегледа по појединим nределима и крајевима ваља бацити обухватаи поглед на миграционе покрете становни штва Старе Рашке у цеЈIИНИ. Из nретходних излаrања се види да је ова област била некад снажније етничко језгро, а некад зна чајна етапна станица у даљем кретаљу становништва, што је за висило од друштвено-историјских прилика. Али, као што је у nо четку речено, она је до краја XVII века била етнички хомогена и доста стабилна. Од тада ће се пореметити та равнотежа како у nривредном тако и у друштвеном животу. Низ покрета, као на каквој ветрометини, није nрекидан скоро три века. Неуспео осло боДИЈiачки покрет од 1698. године повукао је за собом исељаваље и нова досељаваља Брђана, Херцеговаца и Малисора. Дошао је затим устанак од 1737. rодине, који је, такође, у овом погледу учи нио своје. У раздобљу између 1690. године и почетка XIX века настаје период исламизације у области Старе Рашке. До тада су само овде-онде између Срба живели Турци као великопоседии ци. Ови су, раздражени поВЈiачељем са севера из Угарске и nо бунама раје, почели да поклањају већу пажљу раније забаченим и споредним крајевима. Обнављали су стара и подизали нова уnоришта за одбрану и ширеље ислама. Поред Новог Пазара и
Пријепоља изrра,цили су нова средишта: Бијело Поље, Рожаје, Колашин, Плав и још нека друга места. Феудални господари су утицали из ових места на ширеље ислама :на разне начине
-
да
ваљем земље у посед и других поВЈiастица онима који су хтели да nриме исламску веру и постану "Турци". На тај начин су ства ране војне крајине. Само тиме се може објаснити брзо примаље ислама у планинским крајевима Горњеr Потарја (Колашин), Гор-
љег Ибра (Рожаје), и Горљег Полимља (Плавско-гусшьска котли-
на). Тај утицај се брзо осетио свуда па чак и у Васојевићима. Али
је овде тај покрет брзо сузбијен захваљујући јаком отпору
под
мудром: и одважиом управом Мојсија Зечевића, игумана манасти-
ра Ћурђевих Ступова. Он је на вешт начин вратио у nређашњу
веру јеДне, а друге nридобијао за сарадљу или их проnратИо у друrе крајеве иасељене Муслиманима. ! 7 Разуме се да сви нису
1
.., Ми.l!иеаа в. .Птrовац. МојС1А.је Зечеsк" сиик Етиоrрафаtоr муэе'а на Цетин.у, Це-rин.е
-
Њеаошев capalhщ1C, rпа
1883, 97-108.
' 1
Enmчxe nромене у обЈЈас:ти Старе Рашке
221
примали ислам, јер је ваљало да неко обрађује аrаларску и бе
rовску земљу, а то су бме православне чифчије. Друrи велики догађај који је такође утицао на етничке про
мене у области Старе Рашке јесте први устанак у северној Срби ји, када је Карађорђе са својом војском nродре> до Сувоr Дола на Пештеру
1809.
rодиие. При њеrовом повлачењу одавде се иселио
велики број становника. То исељаваље је nојачано и nосле дpy
ror
устанка у Србији. Љихова места су попунили новодосељени ци из Брда и МуслимSiИИ из околних крајева, nоглавито мукаџе..;
ри, који су се повлачили из Србије и овде добијали земљу. Често су се овакви наметали као господари читавих села. 28 У овим усло вима чифчије су биле већином Срби, а само по rде-rде и си ромашнији Муслимани. Ратови Србије и Црне Горе од 1876. до 1878. године изазвали су још једно велико народно кретање у овој области. Нашавши се између две српске државе, које су тежиле да ослободе своје сународнике, и Аустрије са тежњом да прошири своју власт на ,.Новоnазарски Санџак", становништво ове области је било изло жено страдаљима и nокретима. У масама се селило nривремено у Србију и Црну Гору. Тако су због борбе Васојевићи провели три rодине у избеrништву у старој Црној Гори. После свршетка рата настала су, эбоr из:мењених при.л:ика, нова етиич.ка кретаља. На једној страни су се МусЈIИМанИ nовлачили из rорњег Потарја (Ко лаmина) и насељавали се по средишним деловима Старе Рашке, а место њих се, као што је речено, населили Морачани и Ровчани. На друrој страни у Србији после ослобођеља Топлице и Ј аблани це отуда се исељавају Муслимани и Арбанаси, а место ових на
сељавају чифчије из целе области Старе Рашке, Црногорских брда и Косова. Овога nута се на уnражњена места насељавају Мусли:мани из околиих крајева и мухаџери из Босне и Херцего вине који нису хтели да остану под аустријском окупацијом. Збоr
све веће анархије у овој области Срби су се стално исељавали у Србију и кад тамо није било више зеl\LЉе у новоослобођеним кра јевима. Да се не би nроредило српско становништво, влада Србије је законом забранила даље усељавање, али у том није nотпуно
успела. 21 Турци су настојали да на овом простору из nолитичких разлога задрже Муслимане како се не би исељавали из ове обла сти даље на исток. На овај начин се број муслиманскоr стаиовни
штва повећавао досељеницима из Црне Горе (Колашин, Никшић) и Босне и Херцеговине, а Срба слабио сталним исељавањек у Србију. Према томе, становништво Старе Рашке је бивало све хе терогеније. То се заnажа и код Муслимана који су досељаваии из
разних крајева, збоr чеrа је и између љиХ било иесуrЈiаоица. Бер18 Впа,цимир Стојанчевић, ЕМ!.АИ!'Кn& eiC01IO.AtC1Ce еш:nмютације ц дру штвежп flО'Ј'ЧUњавања 11 nроцгешш ~'Ч'ICOZ nmcpeтa 1еод .h,tж?соелоеtтС~СИЖ мрода nод 2'1/PC1CO.IC влашhу О1СО noAOeuxe XlX et!1C4, Збор ник радова Историјсв:оr института, хњ.·I, Веоrра,ц, 1976. 18 И. Кос:авчић, Hoeonaэapcxu Сах'!Џiх, 53.
Милисав В. Лутовац
222
ски фанатизам је ишао до те мере код nојединаца да су 1912. го дине насред Сјенице исекли на комаде Илију Поnовиhа, који је nосле младотурске револуције 1908. године бию као Србин турски nравник родом из Васојевиhа наименован за првог кајмекама Србина. Балкански рат 1912. године затекао је ову област између Србије, Црне Горе и Аустрије у nравом врељу. После рата, када је један део Старе Рашке
nрисаједињен Србији а други Црној Гори, настала су нова кретаља становништва. Знатан број Мусли мана из nограничних юрајева Црне Горе се исељавао у Турску. Али масовних nокрета није било сем у области Дољег Колашина.
То nојединачно исељаваље је било негде маље негде веhе, што је зависило од с~ајева у nојединим насељима. Земљу исељени ка су куnовали Срби из приnланинских крајева и имућнији Му слимани.
Као у свим ранијим nоремећајима и овде је завладао неред приликом окуnације неnријатеља 1941. године. Непријатељ је ко ристио nрошлост за своје циљеве. Завађао је и nодгревао раније несугласице. Због тога је и на једној и на другој страни страдало невино становништво. Чак је било и сеоба. Муслимани су се скла љали у .суседне градове, а Срби у северну Србију, у нади да се после ратног вихора врате и оnет заједно живе.
Покрети за исељаваље из ових области nосле ослобођеља
1945.
нису
nрестали ни
године. Знатан број Муслимана желео је
да се исели у Турску, која није била у рату na је тренутно nру жала више моrућности за живот. Сем тога, љИх су nривла"ЧИЛИ ра нији исељеници, љихови рођаци. У nрво време Турска је nримала све без разлике на језик, а касније само оне који су били "nрави Турци", а не "Бошљаци". Тих nравих Турака било је само у Ма кедонији. Да би добили легалност за усељаваље у Турску, ·многи Муслимани из области Старе Рашке nрво су се насељавали у Ма
кедонији место исељених Турака, научили no коју турску реч и онда добијали дозволу за усељаваље. Од ових су неки и ста.Лно остали у насељима у Македонији. Тај nокрет за исељаваље је био доста знатан. Из неких села се иселила и nоловина становништва. али се то није осећало због великог .прираштаја и бDзоr насе љаваља из других приnланинских села. Са nривредним развит ком Југославије овај nокрет је малаксавао и nрестао, тако да су многи желели да се nоново врате у своју домовину. У томе су усnевали само они који су nреко рада у Немачкој некако до били дозволу.
Садашља миграциона кретаља су у оквиру области у nравцу село--град али нису престале ни миграције изван rраиица ове об
Јrасти. То се особито заnажа код Срба у nланинским крајевима где је становништво измешано. Они који су се после балканског рата 1912. године населили у муслиманским селима ca.n;a се исе љавају наводећи за то разне, често безначајне, разлоге. Али ве hину срnског становништва, и тамо где је оно комnактно, при-
·
Етничхе nромене у области Старе Рашке
влачи северна Србија,
поглавито
западно
223
Поморавље
(околина
Краљева и Чачка). Ове миграције из планинског дела. Старе Ра шке
су
изазвале
ланчано
помераље
становништва
из
виших
у
нижа села, а из села уоnште у градове. Из долинских насеља бли же града становништво све више иде у школе, ·фабрике и nреду зеhа, а уместо љих долазе планинци купујуhи земљу у бесцеље, много јефтиније него што своју nродају у неком nланинском пре делу. Што је чудно, исељавају се и они који су врло имуhни у
жељи да се приближе граду, одакле he лакше школовати децу. Те миграције српског становништва су веома живе. Пре 15 година видео сам у Дубници код Сјенице десет српских кућа, којих већ сада нема. То се види и у многим другим насељима. Уколико се врши померање становништва у оквиру области, уочава се гру писаље на верској основи, за шта сада нема никаквог разлога, с
обзиром на трпељивост која се сада видно уочава. И Срби и Муслимани се нагло померају из села у градове привучени радом у фабрикама, предузеhима и школама. То врло повољно утиче на јединство уопште. У почетној фази развитка градови су били насељени само Србима. Доцније са ширењем ислама и турске администрације они су поглавито насељени му слиманским становништвом. У љима се издвајала IIIO једна или две хришhанске махале. Сада је, ·међутим, у истим градовима станов ништво измешано. Живе заједно под истим кровом и једни и други не разликујуhи се- ни у чему. Али, када је реч о сп'Ољним миграцијама, Срби теже према северној Србији, док Муслимане привлаче градови у Босни и Херцеговини, поглавито: Сарајево, Тузла и др.
И Срби и Муслимани једнако напуштају село, које остаје на старијим људима. Само оне задружне куhе које имају више му шкараца, продужују живот села.
Еткичка стаnања и изједкачавања Као што се види из претходних излагаља, етнички процеси у
области Старе Рашке су доста сложени. У средљем веку, а и доц није, све до 1690. године, у њој је било врло компактно српско ста новништво, које је у себи, као веhина, асимиловало остатке стари јег становништва, поглавито Влаха-сточара, који се помињу под именом "Власи Никшиhи" у пределу између Лима и Tape.S0 Очу вани су овде-онде и топони:ми који подсеhају на њих, као Урсуле код Сјенице, УрсуловаЦ на планини Вјеласици, Стари Влах итд. Разуме се, међу овим Власима, чија су имена често српска, било је и српских сточара, названих Власима по занимању. Али у осно ви је преовлађивала српска етничка маса, што се види не само из историјских споменика и других података веh и· из топономаао Хазим . Шабаиовић, Крајиште Иса-бега Исабе2овиltа., Збирни ката старсхи попис из 1455. rодине, Сарајево, 1960, 13.
Ми.писав- В. Лутовац
224
етике. Чести су врло стари словенски, односио српски изрази: Би
стрице (брза вода), Сопот, Курила (брда уз која се диже магла), Гвозд (шума), Пештер (пештера и пећииа), Штавица и Штаваљ, Тријебиие и Требеж (крчевине), Лазина (крчевииа у шуми) и др. Српски називи су очуваии и у високим Проклетијама, где су по сле XVII века продрли: и арбаиашки сточари. ТИ су називи за nоједине делове Проклетија: БјеЈIИЧ, Боrићевица, Бор, Трескави ца, Кошути:ца, Добри До, Гребен, Ћаф-враии:ца, Брада, Савиио
језеро и др. Уколико има и арбаиашких назива, они су настали тек од краја XVII века. Стога нису у праву они који нека имена дубоко у Полимљу везују за Арбанасе. 31 Реч је о називима Шеку лар, Курикуће, Бераие и Ћафа. Предео Шекулар, који се nомиље још у средљем веку, стално је насељен Србима. Арбанаса није било ни у њеrовом суседству Ругови све до почетка XVIII века. Ако је овај nредеоии назив страни, он је свакако влашкоr, а не арбанашког nорекла. Назив село Беране се помиње у скадарском дефтеру 1485. године, а назив му потиче од личног имена Веран које се често помиље у наши.м старим сnисима; село Курикуће у подножју планине Бјеласице (иванrрадска
OKOJIШia)
долази
од
словенског израза "курити" (пушити), као и :многа брда "ку рила" уз које се диже магла у обљику дима. Име Ћафа- назив за узвишења у облику главе, nознат је у многим: крајевима наше
земље. Долази овакако од rрчке речи "кефа" (глава). Сви ови слојеви становниnrrва, који су краће или дуже били nрисутни у области Старе Рашке, оставили су неког трага у топо номастици и материјалној култури од Илира, Римљана и Обра (Обров код Бијелог Поља), до најновијих насељаваља после 1912. rодине. Али су у маси остали стари срnски називи, што је одгова рало хомогеном етничком саставу Старе Рашке. Од краја XVII века етничка и хомогена област nостаје у том погледу врло шаролика. Мешали су се са староседеоцима досе љени Брђани и Херцеrовци, затим малисорс:в:а племена (Кли.мен те). Сем тога, у току XVIП века лриС'11ИзЗ.Ли су и иухаџири Мусли мани из суседних области. У истом: веку, када је највише станов ништва nримило ислам:, настала је и поларизација на Верској основи, која је заменила народност. Турска, муслиманска вера била је синоним турцизм:а, српс:в:а (nравославна) србизма, а
.латинска (католичка)
-
латииизм:а, без обзира на матерљи и го
ворни језик. Турци су настојали да
urro
више nривуку у ислам:,
па су у том циљу давали и :многе nоВЈiастице, у првом реду зем
љу. То је трајало само извесно време, јер :масовним преласком Срба чифчија на ислам: није и:мао ко да обрађује беrовску земљу. Баш збоr тога су чифчије Срби били на цени, особито задружне nородице о које су се отимали аге и беrови, који су nочели да више гледају на своје економске и класне интересе него на веру. - а1 Др Мирко Варјактаревић, Етк1('Чtеи pa381(2'CIX Горљег Пол~. Гла сиив: Цетшы:хоr музеја, кљ. VI, 168.
Етничке промене .у об.nасти Старе Рашке
225
Најлакше су и најбрже nрелазили у ислам Малисори като-
лици, чим би изгубили везу са цркttеном: организацијом за коју су више везани неrо nравославни Срби. Групно су прелазили у ислаи, можда одмах nосле оне канонске визитације од 1718. до 1721. године. Тиме су се изједначили у :праву са Турцима односно Муслиманима, што им је омоrућило да као nовлашћени иововерци
иступају nрема "раји" са више жестине него они који су раније прими.n:и ислам. Разуме се, и српско nравославно становништво је
nрелазило на ислам:, али nојединачно, сем: после каквих nобуна, када су и у већем броју мељали ~еру. Као да су се више томе оду nирали староседеоци са вeho:t4 народном и државном традицијом:. Дуже су се одржавали у старој вери и кад није било свештеника, јер је старешина куhе м:оrао да обавља неке маље верске обреде. Примали су ислам и сиромашнији и богатији једни да поnраве
своје имовно стаље, а друrи да
ra
очувају. Имућиије и задружније
куће биле су дуrо и двоверске. Једино мушкарци који су одржа,. вали везу са властима, nостали су "Турци", док су жене и нејач још неко време остали у старој вери. До средине XIX века једна задружна куhа Каришици у Три јебинама код Сјенице била је двоверска срnско--муслиманска. Из тоrа времена има о овоме и писаних nодатака, urro се види из једноr дописа штампаноr у "Новине читалаштва београдског" бр. 12 од 12. марта 1848. rодиие, који rласи: "Пештер и Вихор, ово су два мала nредела између Скадра, Белог Поља и Новоr Пазара, у којима никакве. законе власти нема, него сами по себи на фисове суде, сиријеч који највише братства има он им је најстарији, у овим: пределима има таквих домова, у :кюјима се налазе по два
брата, nак један верује Христа, др.уrи Мухамеда, један клаља, а други се крсти. У неким куhама има по три брата, а сва три држе се да су Турци, а отац им је Србин, и тако синови клаљају, а отац се крсти, а кад бајрам дође, сви заједно nрославе, отац иде у uркву, а синови у џамију. У овим пределима и то се може наћи да два брата Турчииа у једној кући живећи један држи за жену булу, а други хришћаику, па једној име Ана, а другој Назија".' 1 Примаље ислама је слабило после ослобођеља и снажења Ср
бије и Црне Горе, али је било поједииачних случајева. Тако преци братства Кучи у Ћосовици код Рожаја nотичу од три брата који су средином XIX века кренули из Орахова (Кучи) у Србију. За,. држали су их код Рожаја њихови помуслимаљени рођаци Тахи ровићи и nревели их на ислам. Једном брату је било име Васо, а другом Симо. Броје од досељења три-четири појаса (Васо, Ахмет, Смај9 ...). У то време су на исти вачин насељени и примили ислам
Матовићи из Заrрађа и Брђани у Ибарцу код Рожаја.11 Процес
nотпуне исламизације трајао је дуrо, чак и сада је чувају неки
• Јов. 1913, 90-91.
Н. Томић, О АЈ)Ш1vnц&с~
11 Cra.poj
Србиј1& ц Сак7Џltс1/, Веоrрад.
t1 Милисав В. Јiу'I'Овац. Рожа.је и Штаs&ща,
lS lJiaC
352.
Миписав В. Лутовац
226
обичаји везани за доба хришћанства. Најдуже су се одржаваЈiа презимена, јер рођаштво није nрестаја.ло са nреласком на ислам,
а оно се чуваЈiо noмohy заједничкоr презимена. Племе и јако брат ство били су ослонац и заштита. На nример, Кучи муслимани у рожајском крају, nозивали су у nомоћ своје nравославне сапле менике и nротив муслимана друrоплеменика. Немоrуће је набро јити сва презимена код муслимана која nотичу из ранијеr време на. Поменуhемо само нека: Бошковиhе у Доњем Колашину, Ви шњиће и Губериниће у Бихору, Ћукиће и Гарчевиће на Полици
код Иванrрада, Каришике и Ћукиће у Пешrеру, Зорниће у Клад ници код Сјенице итд. Стара nрезимена са завршетком на -uh за држали су и Муслимани маЈiисорскоr nорекла: Вучетићи у Цр нишу код Тутина, Бибићи, УЈШћи, Турковићи и Пљакићи на Пештеру (Yrao и Долиће), Мартиновићи код Плава и друrи. Порекло, језик, племенска и верска nриnадност nриближа ваЈiи су, а кад и отуђиваЈiи, људе, што је зависило од друштвених услова. Досељени црноrорски Брђани (Кучи и друrи) и МаЈiисори (Клименте, Хоти и Шаље) дуго се нису у nлемену орођаваЈiи. Они су се nосредством женидбе :м:ешаЈiи са друrим родовима, што је утицало на брже приближавање и изједначавање. То се особито изражава у језику. Иако су вера и орођаваље nреко ље утицали
на поларизацију становништва .(на Турке и Србе), nроцес језичкоr развитка био је друкчији. Ни владајуhа муслиманска вера, ни тур ска администрација нису моrле утицати на rоворни језик. Досе
љеници, као што су :м:алисорска nлемена, улазећи у област српскоr језика, брзо су
ra
nримали и nутем свакодневног додира и орођа
вањем са Муслиманима српскоr rовора.
Орођаваље је овде-онде било и са Србима православне вере, неrде милом а неrде и привидном милом. Осам брата муслимана Турковића у Долићима на Пештеру потичу од једне правосЛавне
Срnкиље из истоr села. Мајка Ахмет-ефендије Ганијиhа из Ро жаја, посланика у турском парламенту 1909. године, била је Срп киља из Доњеr Бишева; По мајци Види често су ra називали и Видиh. У оваквим везама било је и доста верске трnељивости. Је дан Муковиh, nореклом Куч-мусЈЩман из Црнокрпа (око.лина Ро жаја), држао је своју жену Саву у истој вери и сахранио је у муслиманском rробљу са крстом чело rлаве. Деца из оваквоr брака
и уnркос верскоr фанатизма nоказивала су симпатије не само за родбину веh и за све сународнике своје мајке. Изједначаваље је ишло још брже nреко женидбе између Му слимана српскоr и Муслимана арбанашкоr rоворноr језика, јер се nри томе није rледало на језик, већ на веру, која..је тада била сим бол турцизма. Будући у маљини nрема Муслиманима српскоr по рекла, Малисори су се женили из Бихора и друrих крајева, rде се rоворило само српски. После две-три узастопне женидбе са Му слиманкама српскоr nорекла улазио је у кућу матерљи језик, најПре' половично, а затим у лотлуности. Разуме се, на то су и:маЈiи
утицаја чешћи до,цири: школа, служба у војсци, оnшти скупови
Етничке промене у области Старе Рашхе
227
и заједнички рад. То је у новије време ИШЈIО доста брзо. Станов ници оних насеља који су још пре 40 rодина били двојезични, сада rоворе само српскохрватски. Изузетак су нека насеља као Дациће и Бухељ код Рожаја, Мартиновиће, Хоте и Бусаље у П.Лавско-rусињској котлини, Yrao и Боровштица на Пештеру, који су се орођавали nоrлавито међусобно и са Руrовцииа арбанашкоr језика. Процес изједначавања између ове две rpyne био је још из nочетка олакшан тиме што се Малисори нису мноrо разлико
вали од срnских Брђана. И раније су били увелико двојезични. За Малисоре и уоnште северне Арбанасе Шуфлај тврди да су словенско-влашка-арбанашка симбиоза.м Међутим, за Клименте
љихова nредаља кажу да су cpncкor nорекла из слива Мораче. 35 Као што се види, nроцес стаnаља и изједначаваља nочео је одмах после насељаваља у овој средини. Он је раније био спорији, јер су на то утицале вера и уоnште тадашље друштвене неnрили ке. Сад, међутим, тај развој је веома брз. Већ сада нема разлика у начину живота и nонашаљу између Срба и Муслимана. На са борима, свадбама и друrим скуnовима, rде се често виде заједно једни и друrи, не виде се ни у чему разлике. У муслиманској кући, која је била затворенија неrо срnска, сада слободно дочекују и
девојке и жене као у најnросвећенијим крајевима. Укратко рече но, брзо се све меља од nсихичких особина и схватања до одела, куће и свакодневноr начина живота.
Оnште е~ичке "Карактеристике
Ormrre етно-nсихолошке врсте људи ове области моrле су се са сиrурношћу саrледати онда када је ова област била етнички хо:моrена. Међутим, у њој се последља три века становништво смељивало долазећи из разних крајева. Новодосељеници су се ра зликовали не само од староседелаца већ и између себе. На те ра злике није утицала вера. Муслимански досељеници из Колашина насељени no Пештерско-сјеничкој висоравни и друrи:м крајевима Старе Рашке, симnатисали су више своје неrдашље суседе Србе неrо једновернике у новој средини. Прве хвале иако су се са њи:ма стално крвили, а друrе ·rледају са nланинске висине. Код већих етничких rpyna чувана су nлеменска и род ове ка осећања. Јача братства и ,.nлемена" везују своје порекло за велика nлемена у црвоrорским Брдима, Херцеrовини и Малисији. Нека су задржала често и nлеменска nрезимена: Кучи, Ровчани, Васојевићи, Мора
чани, Лутовци, Шекуларци; Дробњаци, Хоти, Шкрељи и др. Међу овима су најм:ноrобројнији Кучи (и муслиманске и nравославне вере). Они су nлеменски и најnовезанији без обзира на веру. То долази отуда што су они све до велике сеобе били најјаче брдско м М. Шуфпај (Suflay), Срби "' АА64исса, Веоrрад, Јов. Томић, поменуто деЈZо, 74-75.
ss
1925, '75.
Милисав В. Лутовац
228
nлеме. У првој nоловини XVIII века, Брђани су nод вођством куч~ ког војводе Радоње продрли преко Старе Рашке у Моравску Ср бију. Свуда су у том правцу раније и доцније при сеобама остав љали трагове насељаваља и племенске свести. Тамо _где су они
били најјачи међу досељеницима, сплемењивали су у себе др~ племенике. Таква мала "nлемена" се међусобно не орођавају иако броје од досељаваља седам до осам nојасева. Исто тако се међу собно не жене ни они родо:ви који славе исту славу, а нису у пле, менском сродству. У овом не ваља гледати славу са гледишта духовног сједиљаваља. Важнија је страна овога тражење ослонца
и заштите и преко оваквог срођавања. Јако "nлеме" и снажна за дружна куhа значили су већу сигурност и заштиту. Отуда тежља за време турске владавине да се ови друштвени облици што боље сачувају. Са нестајаљем узрока који су ус-ловљавали сплемења вање и срођавање разнородних братстава, почиње раслојаваље. Породичне задруге су све ређе, племена се уситњавају и занема рују; све чешћа су орођавања у ближим сродствима. У овоме су најnостојанија већа nлемена која имају јаку традицију везану за неког важнијег родоначелника и угледније nлеме. Данаппье становништво Старе Рашке има доста етничких црта динарског човека. То се види како и у физичком, тако и у психичком типу. Али има и особина шrо их разЈIИКује од Брђана
на заnаду и Шумадинаца на североистоку. Оно што особито ка' рактерише људе ове области јесте rоворни језик, који је у лек сичком и семантском nогледу изузетно богат. 0ДЈЈикује се обиљем речи разноврсног израза и значајним бројем синонима, што је последица
великог
мешања затечених
староседелаца
са досеље
ницима из црногорских Брда, Херцеговине и дРугих крајева. По ред ијекавштине, зетског и херцегова'ЧКог дијалекта делом је за ступљена и екавштина староседелаца. Кратко речено, иако је говорни језик у nревираљу, као и становништво досељено из ра зних крајева, он је без сваке сумње веома богат, што се види из књижевиих и научиих дела писаца ове области. Сем тога, ова област се одЈIИкује обиљем: топонима. Нема rотово ни једног тоnо. графскоr облика који не носи nосебни назив. Као што се види, Стара Рашха је цептрална и посре.циичха област између Зете и Брда на заnаду, Моравске Србије на севера истоку, као и Косова и Босне. Из :ње и преко ње су се вековима кретале :миrрационе струје у разним: правцима, што је зависило
од nолитичко-друштвеиих прилика.• Преко ње су се-одвија.пи и политички nокрети за ослобођеље околних _области. Стара Ра.mка је била ембрЈЮн ствараља средљовековне српске државе. Доцније, у доба турске владавине, сваки покрет из Србије и Црне Горе за ослобођеље одјекивао је и овде, и обрнуто. Војнички nоход Кара.. и Ј. Цвијић, An:rpono~eoapaфCICU nробле.АСu, насеља I, Веоrрвд, 1902, стр. кремња, Насеља- и nopexno став~ књ.
CXXXVIII; Merat&ac:rCJ31&1&1C4 XXII, Веоrрад, 1922.
Етничке nромене у области Старе Рашке
229
ђорђа 1809. године кретао се преко Старе Рашке у nравцу Брда и Црне Горе, rде су му код Суводола на Пештеру дошли у сусрет Брђани. То није случајност, већ кретаље правцима и путевима ми грација којим: су прошли :преци Карађорђа и већине љегових вој вода и војника насељених у Шумадији и ОКОЈИIИЫ крајевима се верне Србије. Према томе, улоrа Старе Рашке је била увек важна. Само у једно време турске владавине постала је слеnо црево турског цар ства. Тада је љена улоrа била више етно-транзитноr неrо култур
ног значаја. Тек у најновије доба rеоrрафски nоложај Старе Рашхе почиље долазити до своr nравог изражаја. Кроз љу, доли нама Лима, Ибра и Таре, којима су некада ишли велики караван ски nутеви према Приморју, сада ·пролази савремени саобраћај: железничка npyra Београд-Бар и колски путеви југословенског и општеr значаја. У вези са тим је брзо преображавање ове кла сичие области, која неће више бити заостали "Санџак", већ nреnо рођена Стара Рашка, зачетна област српске државне мисли.
Milisav V. Lutovac PROCFSSUS
EТНNIQUES
DANS LA R.!GION DE STARA
RASКA
La region de Stara Rdka - noyau de l'Etat medieval serbe occupait l'espace que constituaient les bassins fluviaux du Lim, de l'IЬar et de la Tara. Cette contree de vallons ensoleilles, separes par de hautes 'peneplaines, favoraЬle а l'elevage et а la culture de la terre, possedait une autre importance du point de vue geographique. Elle representait une forteresse pour la defense et pour les incursions aux regions avoisinantes, plus basses et plus fertiles. En outre, elle faisait fonction d'intermediaire entre la Zeta а l'ouest et le bassin de la Morava et la region de Kosovo-Metohija au nord-est resp. au sudouest. C'est d'elle et а travers d'elle que se faisaient les mouvements de la population en tous sens, се qui dependait des circonstances. Au Moyen Age, la population de la Stara RaAka se deversait dans Ies regions voisines plus fecondes tandis que l'anivee des Тurcs avait devie les nrigrations vers les Montagnes de Montenegro et d'Нerzegovine, ainsi que vers les autres regions situees а I'ouest. Cependant, jusqu' aux grands mouvements pour la liblration qui ont eu Iieu au хvп~ siecle,. elle etait densement peuplee uniquement par les SerЬes, се qui resulte egalement des documents turcs. Les migrations ont alors embrasse la majeure partie de la population de Stara Ra8ka. Dans les rl!gions а moiti~ d6peupll!es et, par endroits entierement desertes, descendaient rapidement les gens des Montagnes de Mont6negro, de
230
Милисав В. Лутовац
l'Herzegovine et du pays des Malissores. C'est alors, en 1700, que le vizir de Skadar (Scutari) а deporte de force un groupe de Climente.s sur le- plateau de Pester. La population aЬorigene, aussi Ьien que les nouveaux habltants immigres ont en partie adopte l'islam pour devenir egaux en droits avec les Turcs. Des changements etlmiques encore plus importants se sont produits apres la liberation de la Serble et des parties du Montenegro en 1804, 1878 et 1912. La population serbe abandonnait la region et se dirigeait vers la Serble, tandis que les musulmans allaient s'i.nstaller dans les differentes parties de la Stara RaSka. De m~me, apres l'an~ nexion de la Bosnie et de l'Нerzegovine а l'Autriche-Hongrie, un nombre assez consideraЬle de »muhadjers« musulmans s'etablissaient le long de la »route bosniaque« entre Priboj et Kosovska Мitrovica. L'homoglшeite ethnique d'autrefois fut remplacee par un melange d'immigres de differentes regions et de la population autochtone qui se divisait en Serbes et en »Тurcs«, ces derniers ёtant de la mёme nationalite et de la mёme langue que les premiers. · Apres la liheration dёfinitive de la dommation turque en 1912, il se produit de nouveaux changements: une grande partie de la population musulmane d'origine serЬe а emigre en Turquie et leur place fut remplie par les Serbes qui descendaient individuallement des regions montagneuses avoisinantes. Cette ёmigration de familles musulmanes devint encore plus intense immediatement apres la Deuxieme Guerre mondiale. Les mouvements migratoires actuels sont egalement animes, particulierement ceux du village vers les villes. Jadis, au temps de la domination turque, la population urbaine de la Stara RaAka etait pour la plupart composee de musulmans. Cependant, а present се sont les Serbes orthodoxes des environs qui viennent en masse s'installer qans les villes. . Particulierement importants sont les processus interieurs. Sous l'influence de nouveaux rapports sociaux: liens de mariage, ecoles et contacts de plus en plus frёquents aux rёunions communes, il se fait un nivellement de la culture et de la fa~on de vivre. La region de Stara Raska devient de plus en plus homogene au point de vue ethnique. On observe се processus en tous sens et particulierement en се qui concerne la langue qui suЬit un enrichissement lexical, prec:isement а cause du melange d'un grand nombre d'immigres venus des Montagnes de Montenegro et de l'Нerzegovine avec les indigenes. En un mot, la region de Stara RaЗka, qui, sous l'infiuence de l'Autriche, avait oЬtenu, а partir de l'annee 1878, le nom turc de Sandjak (се qui veut dire departement) passe а present par sa renaissance. Cette transformation sera acceleree davantage grace а la ligne feroviaire nouvellement construite Beograd-Bar, qui suit la vallee du Lim - ахе Џе la Stara RaSka, et deЬouche sur le Littoral Adriatique. ~~-.~~-·..,
.....~~ ..:~..1
