1 Zvončica & neky
Lorin Kliven
2 Zvončica & neky
Kada se prvi gost oglasio na ulaznim vratima, Odet je još jednom zastala pred ogledalom.
“Dobro... Sasvim dobro! ” - zaključila je u sebi. Te večeri, izgledala je upravo onako kako je i želela da izgleda na svojoj proslavi povodom stupanja na prvo radno mesto. Organizovala je
malu žurku za nešto više od desetak ljudi, najbližih prijatelja, želela je da sve bude opušteno, ali ipak svečano, u skladu sa povodom. I njen izgled bio je takav. Odabrala je lepršavu, kratku haljinu od muslina i sasvim ravne papuče sa tankim srebrnastim kaišićima, a od nakita je stavila samo lanac od belog zlata sa medaljonom, poklon koji je pre nekoliko godina dobila od tetka - Denize, i nosila ga je u svim
važnijim prilikama. Haljina zadimljeno plave boje, isticala je ton njenih o čiju: bile su plavkastosive i kao i celo Odetino lice stvarale su utisak anđeoske bezazlenosti. Ništa u pojavi Odete Lamber nije odavalo da se u njoj krije tigrica - a ponajmanje se to moglo videti na njenom licu. Imala je prćast
nos i mala punačka usta poput deteta, a njena nežna bela koža, bila je po nosu i jagodicama osuta jedva primetnim pegicama. Prirodna boja
njene kose, bila je negde između plave i riđe: u gustim uvojcima koji se ničim nisu mogli ispraviti, ta kosa joj je padala sve do polovine leđa. Takva kakva je, i sa ne baš zavidnom visinom od sto pedeset i sedam centimetara, Odeta je više ličila na anđelčića sa baroknih ilustracija, nego na dvadeset osmogodišnju devojku. Ali aseksualni anđeoski imidž, uspevala je da postigne samo kada namesti kos u tako da joj “proguta” lice, kada obuče šljampavu sportsku odeću i “ zaboravi” da se našminka... Odet je bila svesna ogromnih mogućnosti za transformaciju koje joj daje njen izgled i vremenom je majstorski naučila da ih koristi. Kad je želela da bude riđok osa apa-drapa devojka u martinkama, izlizanim farmericama i SMB- vetrovki, bila je upravo to. Stvorenje koje ničim ne privlači pažnju muškaraca a zavist žena eventualno može da izazove samo riđeplavom bojom i kvalitetom guste kose. Ali kada je želela da otk rije rije svoju ženstvenost i egzotičnu lepotu kakva se ne sreće na svakom koraku, za to joj je bilo potrebno samo dva tri zahvata. Kao
večeras. Kosa joj je bila začešljana unazad, a lice blago našminkano. Bilo je dovoljno samo da na trepavice stavi maskaru i l iniju oka izvuče plavim kreonom. Puder nikada nije koristila i uopšte u opšte nije pokušavala da pokrije jedva vidljive pegice na nosu. Ruž za usne joj takođe nije bio 3 Zvončica & neky
potreban da bi istakla njihovu punoću, a za srcoliki oblik gornje usne, bio je dovoljan samo diskretan, rozikast sjaj.
Previsoke potpetice, grudnjaci sa sunđerastim umecima i odeća komplikovanih krojeva krojeva koja prikriva nedostatke - sva ta sitna lukavstva
Odeti uopšte nisu bila potrebna. Svesna da ima zanosno lepo telo, nikada nije žalila zbog toga što nije malo viša. Bila je dugonoga i besprekorno vitka, sa čvrstim bedrima i malom zadnjicom i imala je figuru top-manekenke u minijaturi... I još nešto što žgoljave manekenke obično nisu imale, dok ne ugrade silikone... Divne grudi izazovnog oblika, neobično velike za ženu njene građe i visine. Ipak, to ubojito “oružje” kojim ju je priroda obdarila, Odet je koristila vrlo diskretno. Nikada nije nosila haljine i bluze sa vulgarno
velikim izrezima. Ali zato najčešće nije nosila ni prsluče. Dobro je znala da u umereno dekoltiranoj bluzi, postavljenoj haljini ili jednostavnom
džemperu koji prati liniju tela njene čvrste dojke oslobođene svake stege deluju najlepše i najizazovnije. No, večeras nije želela da bude naročito izazovna. Priređivala je proslavu samo za najbliže prijatelje, a među njima nije bilo ni jednog muškarca koga je htela da zavede. U ogledalu je još jednom proverila da li je postava na gornjem delu njene haljine dovoljno neprozirna a onda se, zaključivši da je sve u najboljem redu i u granicama st roge pristojnosti, uputila ka ulaznim vratima...
4 Zvončica & neky
II
Velika staklena vrata između dnevne sobe i trpezarije, bila su potpuno otvorena a nameštaj sklonjen u stranu. Stolice i sofe bile su postavljene uz zidove, a švedski sto, nalazio se duž trpezarijskog prozora. Posluženje je bilo naručeno iz pekare i poslast ičarnice, ičarnice, tanjirići i čaše bili su papirni, a gostima je ostavljeno da se služe sami. Oko devet i po, kada su se konačno svi skupili, Odet je utišala muziku i zamolila za trenutak pažnje. - Dakle... - pročistila je grlo - Mislim da smo sada u punom sastavu. Nikoga više ne očekujemo... - Primedba! - začu se jedan glas. - Očekujemo! Ja, na primer, sve vreme očekujem da se pojavi Nadin! Zašto je nema? Glas je, naravno, bio muški. Žene uglavnom nisu protestvovale zbog odsustva Nadin de Mirel na raznim društveni m skupovima, ali su zato gunđale među sobom zbog njenog prisustva... Razlog je bio prost: gde god bi se pojavila ona, sve ostale, čak i najprivlačnije devojke, osećale su se kao Pepeljuge, osuđene da sakupljaju pepeo u zapećku. Ako je zbog nečega Odet izaz ivala nezadovoljstvo svojih prijateljica, to je bilo zbog druženja sa Nadin. Sve odreda, zamerale su joj što je u tako dobrim odnosima sa osobom koja je još na prvoj fakultetskoj brucošijadi, u vreme kada se njihovo društvance tek formiralo, dobila nadimak Anakonda. - Na žalost, Monk, ne mogu da odgovorim na tvoje pitanje... Sve do
večeras, bila sam sigurna da će Nadin doći i to sa svojim novim momkom, ali u poslednjem trenutku je otkazala - Odet je pogledala u upadljivo visokog i mršavog mladića sa podužom tamnom kosom i
bradicom, obučenog od glave do pete u crno. I on je takođe dobio svoj nadimak Monk (monah) još na prvoj godini fakulteta ali ne ni zbog svoje kose i brade, ni zbog toga što je uvek nosio crnu odeću, već iz drugih razloga. Po mišljenju devojaka, bio je tako savršeno ružan i odbojan da bi otići sa njim u krevet bilo naprosto bogohulno. Jedna od omiljenih internih šala na njihovoj maloj studijskoj grupi, bila je da Monk nikada, ni kada bude diplomirao, neće prestati da bude brucoš. To jest, da nikada neće spavati ni sa jednom od svojih koleginica. One surovije i sa dužim jezicima, poput Nadin de Mir el, predlagale su mu da se zamonaši. I tako je dobio nadimak... 5 Zvončica & neky
Najapsurdnije u čitavoj priči, bilo je to, da je Monk od prvog trenutka bio ludo zaljubljen u Nadinu. Nikada nije skrivao svoje
obožavanje koje je još uvek trajalo, uprkos tome što su prošle godine i što su njegove šanse ostale na nuli. nul i. - Zanimljivo! - oglasila se Odeti - na prijateljica Mišel. - Sećate li se da nije bila ni na mom rođend anu? Dogodilo se, isto... Pozvala sam je, naravno, iz pristojnosti a ne zato što sam baš “ umirala” od želje da je vidim i rekla je da obavezno dolazi, a onda je otkazala, pola sata pre početka rođendanske proslave. Zar ne mislite da u tome ima nečeg čudnog? - Zaista - složio se neko od prisut nih. nih. - U poslednje vreme je retko viđamo. Šta li je to sa njo m?! - Sa Anakondom? O njoj je reč? - Žilijet, koja se posle završenog fakulteta opredelila za novinarstvo i kao svi iz njene branše nije imala dlake na jeziku, upravo se vratila iz susedne prostorije i mogla je da
čuje samo deo razgovora. - Pa, možda bih ja mogla mogl a da vam objasnim šta je... - rekla je. - Deco moja, draga, Anakonda je nedavno uspela da “ulovi” jednu krupnu, zaista krupnu mušku “zverku”. Ili, da se poslužim prikladnijom metaforom, zagrizla je tvrd “orah”! Ali pošto se ovaj nije slomio nego je samo malčice naprsao, a pošto u našem društvu ima još “ veverica ”, možda i sa oštrijim zubićima od njenih, ona ga od nas krije! Shvatate?! - Ne baš... - promrmlja Mišel. - Prvo, sigurna sam da jedna tako sujetna “kučka'' kao što je ona ne bi propustila da se pred nama pohvali svojim “ulovom”... Drugo, postoji li ovde “veverica ” čijih bi zubića Nadin de Mirel morala da se plaši? Pa, svi muškarci misle da je ona najbolja ženska koju je svet ikada video, i da smo sve mi u poređenju sa njom krezu be rugobe... - Većina muškaraca, dušo, ne svi! Možete i ne morate da mi verujete, ali ima onih koji misle da Anakonda sa savršeno pravilnim licem nije naročito seksi - nasmeja se Žilijet. - Jedan čovek mi je nedavno rekao: kad god je pogleda, umire od dosade jer joj je lice
savršeno pravilno i savršeno glupo. Kao geometrijska figura. Šta kažete na to?!
Nekoliko devojaka se nasmejalo, ali Odet se, kao domaćica zabave, osetila pozvano da uzme Nadin u zaštitu.
6 Zvončica & neky
- Molim vas! - povisila je glas. - O odsutnima, sve najbolje! Nismo se
ovde skupili da tračarimo, nego da proslavimo što. sam ja konačno postala ozbiljna, zaposlena žena! - Tačno! A sad nam, konačno, otkrij gde si se to zaposlila! - zatraži Mišel. - U agenturi tajne policije, verovatno, čim svoje radn o mesto kriješ od svih, pa čak i od mene... - O kej! To je trebalo da bude iznenađenje koje sam ostavila za ovo veče. Tipovala sam na to mesto otkad sam upisala postdiplomske studije, ali nikada nisam zaista verova la da ću ga i dobiti. I , pošto nisam htela da “cedim vino” još pre nego što je “grožđe obrano”, ćutala sam sve do sada...
Baš kad je htela da pređe na stvar, začulo se zvono na ulaznim vratima i ona je otišla da otvori. - Iznenađenje, mila! Rekla sam da neću doći, ali ipak nisam mogla da odolim! Čestitam ti, od srca! - visoki sopran Nadin de Mirel, bio je toliko prodoran da su ga svi čuli, iako je muzika svirala. “Savršeno pravilno i savršeno glupo, kao geometrijska figura...” - i nehotice, Odet se setila Žilijetinih reči kada je ugledala to lice p red sobom.
Nadin je imala krupne crne oči i izvijene obrve, visoke jagodice, neverovatno pravilan nos i “upisane” usne. Bila je veoma visoka, fantastično građena, a svi ti njeni prirodni kvaliteti bili su još upadlji vije istaknuti jer je uvek bila brižljivo negovana i obučena po posled njoj modi. To joj nije bilo naročito teško, s obzirom da je bila jedina naslednica stare i bogate porodice De Mirel.
Večeras je imala večernju haljinu tamnocrvene boje koja je bila apsolutni hit sezone. Njena teška i sjajna c rna kosa, bila je podignuta u punđu; preko ramena je nosila prebačenu kratku pelerinu od nerca, iako je već bila sredina maja a veče neobično toplo... - Upoznaj mog dečka, Odet - Nadin se pomerila u stranu i iza nje se pojavio mladić koji je dotle bio zakl onjen njenom impozantnom pojavom. - Ovo je Niklas Hegeren... Hegeren...
Dotični je bio Šveđanin sa “veoma švedskim” imenom, ali njegov izgled nije bio tipično skandinavski. Kosa mu je bila više smeđa nego plava, a oči tamne. Kad ga je Nadin predstavila i ostalima, među prisutnima je zavladalo iznenađenje. Zar je to ta “krupna zverka” koju treba skrivati od očiju ostalih žena?! 7 Zvončica & neky
Niklas je bio vajar i, s obzirom da su g otovo svi iz društva pratili savremenu umethičku scenu, mnogi su već čuli za njega, a Žilijet ga je poznavala i lično. - Šta kažeš na izbor svoje drage prijateljice? - upitala je radoznalo, hvatajući Odetu pod ruku. - Dečko je perspektivan. Kritičari mu predskazuju blistavu budućnost... - Možda - Odet je slegla ramenima. - Znaš da modema umetnost nije moj f ah. ah. Ipak, nije mi jasno zašto je Nadin toliko oklevala da nam ga
predstavi. Momak je zgodan, ali ne vidim da bi se neka od nas baš zaletela da joj ga preotme... - Oh... - Žilijet je podigla oči ka tavanici. - Njega verovatno ne, ali onog drugog - verovatno da! Trebalo je da očekujem jedan ovakav blef. Kao da ne znam da Nadinino lukavstvo svaki put iznova za nekoliko
stepeni nadmaši moja očekivanja! - Kakve su to zagonetke?! - upita Odet, osećajući da se iza tih čudnih izjava nešto krije. - O čemu govoriš, Ž ilijet? Ko je taj drugi?! - Drugi je onaj pravi, srce! - novinarka se promuklo nasmejala. - Onaj sa kojim se Nadin već izvesno vreme viđa u tajnosti i do
kojeg joj je zaista stalo... Ali, bila je dovoljno pametna da nađe ovog žutokljunca koji će joj poslužiti posluž iti kao maska... - Ne razumem... - Naravno da ne razumeš. Nije lako pro niknuti u njenu taktiku, devojčice. Upamti šta ti kaže stara Žil... - povlačeći je u stranu, dalje od
ostalih gostiju, Žilijeta je gledala u nju sa mešavinom simpatije i sažaljenja. - Sve smo mi samo naivne amaterke u poređenju sa Nadin de Mirel. To važi i za tebe. Možda naročito za z a tebe. Pazi se, Odet! Anakonda ima opasne čeljusti. Ako joj se prohte, progutaće i tebe, iako si joj prijateljica... - Žilijet... - Odet je zavrtela glavom. - I dalje ne shvatam na šta ciljaš. - Ni na šta posebno. Samo te upozoravam: Čuvaj se te žene! Mogla bi da ti “zarije nož” u leđa, jednog dana! Što manje joj govoriš o sebi, to bolje. I kad je posao u pitanju. Kad smo već kod toga... - ona se radoznalo zagleda u nju. - Sada kada je ona tu, ne moraš naglas da
objavljuješ, ali otkrij, bar meni, gde si se to zaposlila?! - Verovala ili ne, u Institutu za izučavanje antičke umetnosti. Pri Luvru... - osmeh koji se pojavio na Odetinom licu, bio je pomalo zbunjen. - Godinama sam maštala o tome. Tačnije, maštala sam o tome
8 Zvončica & neky
otkad je Anri Nel napustio profesorsko mesto na našem fakultetu i prešao u Institut... - Hm... - Žilijeta je samo promrmljala. - Znaš da je on bio moja slabost, u studentskim danima. Pa... Bojim se da je to i ostao. Ne znam... - Odet je uzdahnula. uz dahnula. - Nekoliko godina ga nisam videla. Sada ćemo se ponovo sresti.
Možda će mi to pomoći da se oslobodim nesrećne zaljubljenosti? - Hm... - Žilijeta se ponovo oglasila nerazgovetnim mrmljanjem; bilo je pravo čudo da ona, uvek brza na jeziku, sada nema neki drugi komentar. - Neverovatna stvar, - najzad je izjavila. - To T o je zaista posao o kojem
većina istoričara umetnosti može samo da sanja. Imala si ludu sreću, Odet! Doduše, nije ni čudno, ti si bila izvanredan student, završila si tolike stručne specijalizacije... specijalizacije... - Da budem iskrena, uverena sam s am da za taj posao ne treba da zahvalim svojim kvalitetima nego svojoj tetki, Denizi - Odet je porumenela, kao i uvek kad joj je bilo neprijatno. - Prosto rečeno, taj posao sam dobila preko veze. - Razumljivo - njena sagovornica se pomalo napregnuto osmehnula. - Ne osuđujem te, draga. Danas bez poznanstva i veza
jednostavno nije moguće napraviti karijeru. Ali, savetujem ti da o tome kako si dobila posao ne govoriš Nadin i! Odet je progutala “knedlu”. To kako je zapravo dobila posao, bila je malo komplikovanija priča od one koju je ispričala Žilijeti! Utonula u sopstvene misli, ponovo se vratila gostima. Čim je ušla u sobu, prema njoj se uputio Nadinin pratilac, Niklas, kao da je samo čekao da se ona pojavi. - Mogu li da zamolim domaćicu za jeda n ples? - blistavo se osmehnuo i ona mu je dozvolila da je povede prema sredini prostorije
gde je već igralo nekoliko parova. Mislila je da će to biti jedna obična igra, no, iznenađe nja su je te večeri očekivala na svakom koraku. Stisak Niklasovih ruku bio je intenzivniji nego što je očekivala. Jednom rukom je odlučno privlačio njene bokove uz svoje, a prstima druge je neprestano lutao po njenim leđima. Osećala se nelagodno, nije žele la da drugi to primete, a najmanje da Nadin vidi “nestašluk” svog dečka. - Imaš predivnu kožu... - promrmljao je Niklas, uz samo njeno uvo.
9 Zvončica & neky
I protiv svoje volje, Odet je osetila prijatno treperenje koje je izazvala blizina njegovog toplog daha. - I kosu... - dodao je, dodirnuvši jedan njen uvojak. - Neverovatna boja. Ti si najuzbudljivija prirodna ri đokosa koju sam ikada sreo... Ne
osećam se nimalo bezbedno u tvojoj blizini, Odet! Ako budemo odigrali još jednu igru... Bojim se da bi svašta moglo da mi padne na pamet!... Ostala je zbunjena njegovim udvaranjem. Kakva prefinjenost!
Godinama se družila sa Nadinom, i nikad do sada nije joj se dogodilo da je neki od njenih mladića “muva”. Svi koji su imali sreću da budu sa Nadinom, postajali su slepi za druge žene. Kako to da je Niklas izuzetak?! - Onda nećemo odigrati drugu igru - rekla je odlučno. - Ne verujem
da bi se Nadini dopalo da te sada čuje... Molim te! Niklas nije rekao ništa na to upozorenje, samo je spustio ruku nekoliko centimetara niže niz njena leđa i privukao je još jače, tako da je mogla da oseti njegova bedra uz svoja. I, što je najgore od svega, to joj
je prijalo! Prezirala je sebe zbog te slabosti, bio je to mladić njene bliske prijateljice. Ali, u neku ruku, imala je objašnjenje za svoju reakciju na Niklasovo udvaranje...
Već duže, bila je potpuno posvećena stručnom usavršavanju, nije imala vremena za privatni život. Jedini muškarac sa kojim je povremeno vodila ljubav, bio je Rišar, a seks sa njim bio je... pa, tako... “srednja žalost”. Odet zapravo nije bila sigurna u šta je tačno prerastao njen odnos sa Rišarom Klemanom posle tolikih meseci, ali, u svakom slučaju, svaki put kad bi spavala sa njim, osećala se kao da ispija neki lek koji nije ni ukusan ni neukusan ali joj je njegov ukus već pomalo dosadio, a ona ga ipak redovno uzima i dalje, jer zna da je za nju to korisno... - Zamišljena si? - Niklasovo pitanje, nateralo ju je da se prene iz
razmišljanja. Igra je bila završena, ali on je nije ispuštao iz zagrljaja. - Šteta što se nismo upoznali u nekim drugim okolnostima, Odet nastavio je posmatrajući je prodornim, pro dornim, nedvosmislenim pogledom. - Da nisi Nadinina prijateljica, udvarao bih ti se, i to bezočno... Najzad, što se mene tiče, to što ste vas dve drugarice ne mora da bude prepreka. Ali, ti...
10 Zvončica & neky
- Ja mislim da jeste prepreka! -prekinula ga je odlučno. - Nemam naviku da se petljam sa momcima svojih prijateljica, i ne nameravam da je steknem, Niklase! Ipak, posle te igre je predosećala da se Nadinin zgodni novi dečko
neće zaustaviti samo na rečima i da će, pre ili kasnije, pokušati mnogo više. No, nije mogla ni da pretpostavi da će biti toliko predu zimljiv... Kao što je i planirala, zabava nije nij e trajala predugo.
11 Zvončica & neky
III
Gosti su se razišli već oko jedan posle p osle ponoći. Ostavši sama, uputila se pravo u kupatilo, uopšte se ne opterećujući raspremanjem nereda koji je ostao posle zabave. Majka joj je obećala da će joj ujutru poslati svoju kućnu pomoćnicu da stan dovede u red.
Skinula je šminku, istuširala se i pošla na spavanje. Ušavši u spavaću sobu, primetila je da je napolju, u međuvremenu, počela da pada kiša, i to prilično jaka . Kapi su dobovale o okna, a vetar ih je nanosio unutra, tako da je morala da zatvori jedan prozor koji je bio
odškrinut. Legla je, zadovoljna što sutra ne mora da ide nikuda i nema nikakvih obaveza. Bila je nedelja, nameravala je da se dobro odmori
pred prvi radni dan. Pri pomisli da će se sresti sa Anrijem Nelom, ako ne već u ponedeljak, onda svakako tokom sledeće sedmice, osetila je strahovito uzbuđenje. Nije više bil a zanesena studentkinja koja se platonski zaljubljuje u privlačnog profesora, ali taj čovek je i dalje nad njom imao neku neobjašnjivu, magičnu moć. Zabacila je glavu na jastuk i zatvorila oči, zamišljajući z amišljajući njegovo preplanulo lice, snažne ruke i široka ramena. lako je već prešao četrdesetu, Anri je i dalje bio upadljivo zgodan muškarac. Za nju - najpoželjniji muškarac na svetu, ali isto toliko nedostupan - bar do sada. Ipak, sada će se sretati u Institutu i, možda... ah, nikad se ne zna! Možda će on, konačno, početi da je primećuje?! Odet je uzdahnula. Godinama je za njega bila neupadljiva, ni po čemu zanimljiva riđoko sa devojka u šljampavoj odeći. Jedna u gomili studentkinja. Ako ju je uopšte upamtio po nečemu, onda je to što je rođaka ugledne pariske galeristkinje, Denize Lamber. Ali sada... Sada će možda biti drugačije... Prodoran zvuk zvona na ulazu nije joj dozvolio da se prepusti sanjarenju o Anriju.
Ustala je pitajući se ko li bi to mogao da bude u ovo doba noći. Možda je neko od njenih gostiju nešto zaboravio, pa se sada vratio? Izašla je u predsoblje i podigla slušalicu interfona. Na njeno iznenađenje, bio je to Niklas! - Otkud ti? - upitala je. - Zaboravio si nešto? - Da. Izgleda da mi je negde ispala lisnica sa dokumentima! Mogu li da dođem gore, Odet?
12 Zvončica & neky
- Naravno, - nije imala izbora nego da ga pusti u stan.
No, priča o zaboravljenim dokumentima nije joj delovala naročito uverljivo. Niklas je dva- tri puta u toku večeri pomenuo da ga ništa neće sprečiti da joj se udvara. Da li je ovo deo tog scenarij a? Načas se vratila u sobu da ogrne kimono preko tanke spavaćice, a onda otvorila ulazna vrata. Zvončica & neky. - Čedna devojčica... - Niklasove smeđe oči, skliznule su niz njenu figuru, tako da je bila sigurna da im ništa nije promaklo. - Ti baš poštuješ pravila pristojnosti. Ili, možda, uvek spavaš u tom negližeu preko spavaćice? U svakom slučaju, ta boja jesenjeg lišća ti divno stoji. Ista je kao tvoja kosa... - Čuj, nema potrebe da mi deliš d eliš komplimente - prekinula ga je. - Bolje potraži svoju futrolu sa dokumentima... Stvarno mi nije jasno kako je mogla da ti ispadne... - Daj, Odet... - Niklas se nasmejao i bez oklevanja spustio ruke na njena ramena. Osetila je kako je njegovi topli prsti greju preko tanke svile. - Znaš dobro da se nisam vratio ni zbog kakvih dokumenata, to je
bila samo šala! Mislim, samo izgovor da me pustiš pu stiš unutra... To “pustiš unutra” izgovorio je nekim dvosmislenim tonom, provokativno je gledajući u oči. I Odet je shvatila da je taj pogled iju. uzbuđuje, baš kao i toplina Niklasovih prst iju. - Dosta otrcan izgovor... - promrmljala je, ne znajući kako sada da reaguje. - Ali, bar je originalno što si tako direktan! - I nisam baš naročito... - Niklas ju je privukao bliže sebi i ona jednostavno nije imala volje da se odupre. Njegov miris, zagolicao joj je nozdrve. Pritisak njegovih dlanova
koji je osećala na bokovima, previše joj se dopadao da bi mogla da mu se odupre. - Bio bih direktan da sam ti odmah rekao r ekao da... - ponovo joj se zagledao u oči, izazivački i ne skrivajući želju. - Da neću imati mira dok ne vodim ljubav sa tobom! Zaista nije mogao biti jasniji. Onda je, bez oklevanja, usnama dodirnuo njen vrat... i Odet je osetila... drhtavo i u talasima... kako njeno
telo izdajnički odgovara na taj muški podsticaj. Ipak, posegnula je za poslednjim razumnim argumentom. - Ovo nema smisla, Niklase! - opomenula ga je oštro. - Nadin je moja prijateljica i ja, zaista ne želim da...
13 Zvončica & neky
- Ma hajde, Odet... - za trenutak je odvojio usne od njenog vrata i zavrteo glavom. - Nadin nije prijatelj nikome osim samoj sebi! Osim
toga, između mene i nje nema ničeg ozbiljnog. A ti si toliko privlačna da je to prosto nepodnošljivo. Ima u tebi nečega što muškarce tera da potpuno “izgube glavu”, ti si toga svesna, zar ne? Niklas nije imao utisak da je po verovala u to što joj je rekao, ali nije u pitanju bilo tek prazno laskanje koje ima cilj da je potpuno razoruža. On je zaista tako mislio. Na prvi pogled, Odet je sa okruglim plavim
očima i nekoliko sićušnih pegica na nosu delovala sasvim bezazleno, ali, u stvari, ona je bila živi poziv na greh! Tačnije, sam greh! Kada su se našli u spavaćoj sobi skinuo je njen oklop pristojnosti, kimono kojim se bila ogrnula. Ispod njega je imala bebi- dol od nešto dužih svilenih gaćica obrubljenih čipkom i tanku bluzicu sa čipkanim naramenicama. Ono što se naziralo ispod prijanjajuće tkanine, predstavljalo je pravu “inicijalnu kapislu ” za njegov nagon. Odet je imala neveliku ali neve rovatno okruglu, drsko izbečenu zadnjicu, lepe, ženstveno oblikovane noge i grudi koje su, bar koliko se moglo nazreti, obećavale rajsko uživanje. Bez oklevanja, Niklas se oslobo dio odeće i ponovo joj prišao. Njegovi prsti, brideli su od nestr pljenja da ispitaju ono što je video. Utisnuo je poljubac u njene sočne, punačke usne srcolikih linija i prepustio se uživanju. Ljubio ju je gladno, odlučno uvlačeći jezik u dubinu njenih usana; spremnost sa kojom mu je Odri odgovarala, uverila ga je da ona nije žena koja se bori protiv želja svog tela. - Niklase! - načas se odvojila od njega, protestujući - Možda bi ipak trebalo da prekinemo... dok nije kasno! Ovo zaista nema smisla... smisla... Nije trebalo da se desi! Nije trebalo! U sebi, Niklas se zadovoljno na smejao. Govorila je u prošlom
vremenu što je značilo da se, iako je savest još pomalo peče, njeno telo nimalo neće opirati! I nije! A kako bi i moglo?!
Pa, to telo, bilo je stvoreno da pruža i prima uživanje. Rođena za ljubav. Niklas ju je blago potiskivao prema krevetu, najzad su se našli u vodoravnom položaju. Nadneo se nad nju, uživajući u upoznavanju neobične lepote...
14 Zvončica & neky
- Imaš čudesnu kožu... - ponovio je ono što joj je rekao još te večeri kada su prvi put igrali zajedno. - Kao da si Skandinavka, a ne Francuskinja... Kako to?
Godinama je živeo u Švedskoj, a tamošnje žene zaista su imale divnu put. Odet je po tome ličila l ičila na jednu od njih. Koža joj je bila nežna nežn a i svetla, ali ne beskrvno bleda kao porcelan, već blago zarumenjena... Ili je to, možda bila posledica uzbuđenja? Željno joj je ljubio vrat i ramena, klizeći naniže unutrašnjom linijom njenih ruku i osećao kako telo počinje da joj gori. Ličila je na pritajeni “vulkan”, u kome je nešto počelo da se pokreće i Niklas je predviđao da će se uskoro naći u kovitlacu uzavrele “magme”... Dobro je predvideo! Kada je povukao naramenice njenog bebi-dola i otkrio joj grudi, zastao mu je dah.
Odetina bista, nudila je još mnogo više od onoga što je na prvi pogled obećavala. obećavala. Ne samo što su dimenzije njenih grudi bile zamamne, nego je i njihov oblik bio neverovatno uzbuđujući. I nekome ko ima prosečno iskustvo sa ženama, a kamoli njemu koji je u seksu uživao sa slobodo umnošću rođenog Skandinavca, bilo bi jasno da to nipošto ne mogu biti silikonske obline... već prave ženske lepote majke Prirode! Odrine dojke kruškastog oblika, izazovno su štrcale, nudeći se njegovim pohlepnim usnama i vraškim rukama! Njegova glad se sve više raspaljivala. Počeo je nežno i oprezno da miluje njene dojke, prateći usnama tragove svojih prstiju, ali Odri je duboko i isprekidano disala, obuzeta
početnim uzbuđenjem... i one su podatno talasale ka njemu, kao da zahtevaju još više. Instinktivno, njegovo milovanje, prešlo je u strastveni stisak, a usne su mu se sve zahtevnije i bezobzirnije poigravale njenim napetim bradavicama. Crvenkasta zrnca, odgovarala su mu bubrenjem, sve dok
nisu dostigla neverovatnu čvrstinu i Niklas je osetio da je vreme za “dečju igru” isteklo. Odetini bokovi koji su se nestrpljivo izdizali ka njemu, želeli su više, tražili su sve, a i “oružje” među njegovim preponama, nestrpljivo je iščekivalo početak erotskog okršaja. A “voće” je zrelo, treba ga, samo, ubrati...
Izdigao se na ruke i bacio još jedan pogled na “bojno polje” pod sobom.
15 Zvončica & neky
Odetino međunožje, bilo je obraslo mekim, svetlim dlačicama koje su se prelivale na riđe, baš kao i njena kosa. Bila je to najegzotičnija “ribica” koju je video i naprosto nije mogao da odoli a da ne proba njen ukus! Hteo je da se spusti licem podno njenog stomaka, ali ona nije imala strpljen ja da mu priušti to zadovoljstvo. Nestrpljiva Odet nije imala vremena... - Lezi na leđa! - naredila je. - I sve prepusti meni...
Poslušao je bez oklevanja. Ideja da će ona biti gore, i da će sve vreme moći da gleda njeno lice, predivne grudi i “grivu” riđih uvojaka rasutih po ramenima - bila je previše uzbudljiva da bi je odbio. Poslušni “pastuv”! Opkoračila ga je i on ispruži ruku, prstima lagano otvarajući put za svoje “naoštreno koplje”. Njen topli usek, bio je već pomalo orošen i Niklas je osetio kako je nežna, svilenkasta sluzokoža njenih razmaknutih usmina bubrenjem odgovorila na njegov dodir. Odeti se oteo uzdah zadovoljstva, ali, iz nekog razloga, naglo je prekinula tu igru. Uklonila je njegovu ruku i
potražila najpogodniji položaj iz koga će moći da mu priđe. Sama je, vrhovima prstiju, rastvorila latice svog međunožja a zatim ih prinela vrhu njegovog već sasvim uspravljenog uda i lagano, oprezno “zaplesala” nad njim. Njemu se oteo uzdah zadovoljstva kada je postepeno počela da ga obuhvata stegnutim, toplim ob ručem mišića koji su se raskrav ijivali, željni da ga uvuku u svoj kovitlac. Kao što je i pretpostavljao, u Odetinoj utrobi, ključala je “vulkanska magma”. Posmatrao ju je dok se znalački pokretala ne bi li i sebi i njemu olakšala konačno spajanje. Uvojci riđe kose, leteli su joj oko glave, a njene krupne dojke, drsko su štrčale, tek neznatno se njišući. Njeno na izgled nežno telo, zapravo je bilo nabijeno energijom i nije se stidelo da pokaže svoju “vučju glad” . Odet kao da je zbacila masku neporočnog anđelčića, ispod koje se ukazalo njeno pravo lice. Lice i telo sladostrasnice... sladostrasnice...
Ludo je uživao te noći. Nije mogao da se seti kada je poslednji put bio sa tako vatrenom ženom. Ali - iz samo njoj znanih razloga - Odet mu je na rastanku jasno stavila do znanja da noćašnja predstava - nikad neće imati reprizu.
16 Zvončica & neky
IV
“Grešiš ako misliš da je za Niklasa zabava završena. On se vratio kod tvoje drage prijateljice Odet... Požuri, možda ćeš ga zateći kod nje!” Šokirana porukom na telefonskoj sekretarici, Nadin je osetila kako joj prsti podrhtavaju. Mobilni telefon, umalo joj nije ispao iz ruku. Kakva je ovo neslana
šala?! Niklas se vratio u Odetin stan, pošto je nju odvezao do kuće?! Niklas koji je tako ludo zaljubljen u nju? Ne, u to nije mogla da poveruje. Pa ipak, ko zna?! Zar se u životu ne dešavaju svakakve stvari?! I zar nisu svi muškarci spremni na prevaru kad im se pruži zgodna prilika?!
Nadin je dobro znala da je Niklas samo muškarac, sa svim uobičajenim muškim slabostima. slabostima. Ni bolji ni gori od ostalih. Al i, Odet... Sve žene su je mrzele i bile ljubomorne na nju. Nikada u životu nije imala blisku i iskrenu prijateljicu. Odet je bila jedina. Volela ju je i pored svih njenih slabosti i nikada joj nije zavidela. Zašto bi? lako veoma sujetna, Nadin je priznavala da je Odet veoma lepa. Nije izgledala tako
upadljivo kao ona, ali možda je čak bila i lepša od nje. Uvek joj je to govorila i ubeđivala je da treba da ima više samopouzdanja. I zar sada ta ista Odet da joj “zabode nož u leđa”?! Gospode, zašto nije spavala sa nekim drugim od njenih mladića, nego baš sa Niklasom?! Kako nije osetila koliko joj je stalo do njega?! Zar nema baš nimalo ženske intuicije? Ili je, možda, shvatila da joj taj t aj na izgled tako običan momak znači više od ostalih, pa ga je noć as namerno zavela, da je povredi?!
“Nemoguće...” - skoro je jeknula u sebi. - “Moram da se uverim svojim očima!” Ne želeći da bude primećena, nije krenula prema Odetinom stanu svojim automobilom, upadljivim sportskim dvosedom crvene boje, već je pozvala taksi. Za dvadesetak minuta, stigla je do njenog stana.
Prozori dnevne sobe i salona, koji su gledali prema ulici, bili su mračni. - Uđite u pasaž i zaustavite na parkingu - rekla je Nadin taksisti. Kao što je i sumnjala, u Odetinoj spavaćoj sobi, gorelo je slabo, žućkasto svetio. Da, lampa pored kreveta, imala je žućkasti abažur... Nadin je dobro znala kako izgleda Odetina spavaća soba. Koliko je samo s amo puta ostala da spava kod nje, u studentskim danima, kada su zajedno
17 Zvončica & neky
učile! Ili posle neke žurke, kad ju je mrzelo da se vraća kući! Ćeretale su po svu noć i poveravale jedna drugoj sve tajne, a sada... Sada Odeta, njena Odeta, na tom istom krevetu - vodi ljubav sa Niklasom!
Nadin je imala utisak da joj se sečivo zariva u srce. Rekla je taksisti da vrati auto do glavnog ulaza u zgradu i da čeka. - Koliko ćemo se zadržati, gospođice? - upitao je vozač. - Pojma nemam - reče ona odsutnim, tupim glasom, gurajući mu u šaku krupnu novčanicu. - Vaše je da čekate, a ne da zapitkujete! Uostalom, to će vam biti plaćeno... Čekanje je potrajalo. Kao što je i mogla da pretpostavi... Niklas je bio jahač na duge staze, i verovatno nije imao nameru da izađe iz Odetinog kreveta dok je temeljno ne uveri u sve svoje sposobnosti. Na
momente, Nadin je pomišljala da je sve ovo samo nekakva užasna zabuna, nečija zlobna spletka. Ali iz taksija je dobro mogla da vidi Niklasov auto, prastari beli “pežo”, parkiran na uglu ulice. ul ice. A onda je ugledala i njega kako izlazi iz Odetine zgrade. Dlanovi su
joj se oznojili, a stomak joj se zgrčio. Bilo je pet sati posle ponoći, i već se razdanjivalo.
Nadin nije imala nikakvih iluzija. Nije uljuljkivala sebe lažnom nadom da su njen momak i njena jedina i najbolja prijateljica do zore sedeli, razgovarali i bili fini jedno prema drugome... I neka devica iz devetnaestog veka, vaspitana u strogom viktorijanskom duhu, lako bi
mogla da zaključi šta su Niklas i Odet tamo gore radili. Kiptela je od besa, poniženja i razočaranja. Sa kim prvo da se obračuna? Sa njom, ili sa njim? Baš kad je htela da izađe iz taksija i pojuri za Niklasom koji je upravo otključavao vrata svog belog “ oldtajmera”, na njen telefon je stigla nova poruka:
“Jesi li se uverila, srce? Obuzdaj bes, osveta je slađa kad je rafinirana. Budi strpljiva. Smislićemo već nešto...” Pobogu, ko li samo ša lje te poruke?! Nadin je bila pred neobičnom zagonetkom. Početni brojevi telefona na displeju nisu joj značili ništa. Ko se krije iza ovoga? Neko ko želi da joj napakosti? Ili neko kome je jednostavno stalo da ona raskine sa Niklasom? U svakom slučaju, por uke je slao neko od onih desetak ljudi
koji su te večeri bili kod Odete. Nadin je napregnuto razmišljala. Svi do 18 Zvončica & neky
jednog bili su sumnjivi. Žene su joj zavidele i verovatno su jedva čekale da joj prirede neku pakost, a muškarci... Monk nije krio koliko je zaljubljen u nju, ali dobro je znala da bi i
svi ostali želeli da budu sa njom, makar na jednu noć. Lukavi denuncijant, mogao je da bude i neko od njih, sa ciljem da poljulja njeno poverenje u Niklasa, a onda da iskoristi trenutak slabosti... - Idemo! - obratila se Nadin taksisti. - Vozite nazad...
Tek kada je stigla kući i ponovo “zavrtela film” unazad, suze gneva i razočaranja, počele su da joj se slivaju. Nije bila sigurna kog sada više mrzi, Niklasa ili Odetu, ali znala je da ovo što su joj uradili ne sme proći nekažnjeno. Tajanstveni pošiljalac poruka imao je pravo, rafinirana osveta je najbolja osveta.
Od koga da počne? Od Odete, naravno!
Nju je već imala u šaci, na neki način. Dobro je znala da je Odet još uvek potajno zaljubljena u njihovog bivšeg profesora, Anrija Nela. Anri je bio porodični prijatelj De Mirelovih i Nadin ga je često viđala. On se, doduše, prema njoj uvek ponašao učtivo i uzdržano. Obziri prema njenim roditeljima nisu mu dopuštali da bilo šta pokuša. Ali, Nadin je imala neograničeno poverenje u svoje čari i bila je sigurna da se, kad bi samo pokušala da ga zavede, njen poduhvat sigurno ne bi završio neuspehom.
“Imaću ga!” - odlučila je osvetnički. - “A onda ću Odeti mahnuti pred nosom svojim trofejem! Znam je, presvisnuće od muke... Anri je još uvek njen neostvareni san...”
19 Zvončica & neky
V
U ponedeljak ujutru, Odet se probudila ranije nego obično. Trebalo je da se pripremi za svoj prvi odlazak u Institut. Nije smela da kasni, a želela je da se tamo pojavi u svom najboljem “ izdanju”. Dakle, trebalo joj je vremena da se spremi...
Dan je započela tuširanjem, Onda je sebi skuvala kafu i sa šoljom u jednoj ruci a cigaretom u drugoj odšetala do garderobnog ormara, pitajući se šta da obuče. Vedro i sunčano jutro, obećavalo je lep dan. Odabrala je plavi laneni kostim. Klasični sako bio je dovoljno pristojan i davao joj je izgled poslovne žene, a nešto kraća su knja je, opet, bila dovoljno koketna. Završivši sa oblačenjem i šminkanjem, bila je zadovoljna. Za slučaj da se sretne sa Anrijem, izgledaće baš onako kako je želela da izgleda...
Jedino što joj je tog jutra kvarilo raspoloženje, bilo je sećanje na ono što se dogodilo pre dve noći. Bilo je krajnje nepromišljeno od nje što je podlegla iskušenju i spavala sa Niklasom. Sada, kada je trenutak slabosti prošao, ostala je samo neprijatna n eprijatna griža savesti. Šta ako Nadin sazna?! Bez obzira na svoje bezbrojne mane i na svoju ponekad nepodnošljivu nadmenost, ona je ipak bila njena najbolja prijateljica.
Odet se pitala koga treba da krivi za z a svoju grešku. Žilijetu, k oja ju je baš te večeri zasipala neodređenim upozorenjima da se čuva Nadine, ili Niklasa, koji joj se onako uporno i otvoreno udvarao? Ili možda pre svih samu sebe, zato što je bila previše pohotljiva i nije imala snage da se obuzda?
Baš kad je završila sa oblačenjem, zvonio je telefon. Na njeno iznenađenje, bila je to Žilijeta. - Znam da je možda malo rano za telefonske pozive, ali nas dve treba neodložno da razgovaramo - rekla je. - Žilijet, ja uskoro moram da krenem u Institut - Odet joj je diskretno stavila do znanja da nema previše vremena. - Danas je moj prvi radni dan... - Znam. Ali upravo zbog toga, važno je da razgovaramo pre nego
što se tamo pojaviš. Moramo da se vidimo, bar na deset minuta. Čekaću
20 Zvončica & neky
te u devet i po u kafeu “Petrograd”, imaš taman toliko vremena da popijemo kafu i da na vreme stigneš na posao - odlučno je rekla Žilijet.
Bilo je prosto nemoguće odbiti je, i Odet je morala da prihvati. - Rekla si da je veoma važno. O čemu se radi? - upitala je bez oklevanja kada je ušla u kafe i sela za mali sto pored ulaza, za kojim ju je čekala Žilijet, sa već naručenom n aručenom kafom. - Otpij, najpre gutljaj i pripali cigaretu - posavetova posavetova je ona. - Trebaće ti! Jer, nažalost, imam da ti saopštim nešto što te baš neće obradovati... - Ne razumem - Odet je up itno gledala u nju, osećajući kako je
ispunjava neka neodređena zebnja. - Da nije možda reč o mom novom radnom mestu? Znaš o tome nešto što ja ne znam? Da nisu možda u međuvremenu odlučili da prime nekog drugog? - glasno je razmišljala. - Oh, toga sam se i bojala! Sve vreme sam strepela da će mi se nešto n ešto isprečiti na putu... - Čekaj, Odett Smiri se. To što imam da ti kažem jeste donekle vezano za tvoj posao u Institutu, ali, više od toga, vezano je za jednog muškarca! - započe Žilijet oprezno. - Naime... - Rišar? - ona iskrivi lice u kiselu grimasu. - Znala sam... Ne moraš
ništa da mi govoriš. Odavno već slutim da u tog matorog prepredenjaka ne bi trebalo da imam poverenja. Njegova obećanja, bila su previše krupna da bi bila istinita. Sve vreme sam znala da nisam jedina, već samo jedna u nizu njegovih ljubavnica i sve vreme sam strahovala da će to mesto, koje je Rišar Kleman obećao meni, na kraju dobiti neka druga. Ali, tako mi i treba... - procedila je, besna na samu sebe. - Tebi je, naravno, poznato da me u Institut nisu primili zahvaljujući tetka - Denizi, nego zahvaljujući
njemu? Pokušala sam da pravim karijeru preko kreveta. Nekim ženama to savršeno ide od ruke. Ali meni, izgleda, nije uspelo... Dakle, Žilijet? O čemu se radi? Šta kažu tvoji informativni kanali? Šta Rišar “ muva” iza mojih leđa? - Stani, malo! - Žilijet je bila veoma iznenađena. - Stani, pobogu! Dosta sa tom blesavom navikom da razmišljaš naglas! Odet... Sve ovo što si istrtljala za mene je “malo previše” . Prvo, pojma nisam imala da između tebe i Rišara Klemena ima nečega... - Nisi?! - Odetine plave oči raširile su se u čudu. čudu . 21 Zvončica & neky
Shvativši da se “ izletela” pred Žilijetom bez ikakvog razloga, najednom se pokajala, ali već je bilo prekasno. - Pa, eto, sada znaš - promrmljala je. - Spetljala sam se sa njim da bi mi pomogao da napredujem u karijeri. Ali, šta je u tome čudno?! Mnoge žene se služe takvim sredstvima. Da me, možda, ne osuđuješ?! - Pobogu... Otkud ti takva ideja?! - Žilijet je zavrtela glavom. - Zar ti ja ličim na lažnog moralistu?! Najzad, to što si u vezi sa Rišarom Klemanom je tvoja lična stvar i možeš da budeš sigurna da ću držati jezik za zubima. Takođe, ne raspolažem nikakvim informacijama u vezi sa tvojim radnim mestom, ni pozitivnim, ni negativnim. Što se toga tiče, možeš da budeš spokojna. - Oh! - Odeti se činilo da može da odahne. - Hvala bogu! Već sam se uplašila da će mi neko izmaći stolicu na koju tek što sam sela... - Ne brzaj, Odet! - opomenu je Žilijeta. - Nemoj da se raduješ prerano! Ovo što imam da ti kažem, možda će te pogoditi više nego što bi te pogodio gubitak radnog mesta. Radi se o Anriju Nelu! - O... - ona oseti kako joj “knedla” zastaje u grlu. - O njemu?! Šta si to saznala o njemu? - Pa... Mislim da bi trebalo da te upozorim, jer ubuduće ćeš ga verovatno često viđati... - njena prijateljica je oklevala, kao da ne želi da je povredi. - Odet, pretpostavl jam da još uvek gajiš neke nade u vezi sa
njim, i da se nećeš obradovati kad čuješ ovo, ali bolje je da ti kažem... Nadin te je preduhitrila! Ona i Anri su ljubavnici!
Odet je nemo zurila u šoljicu sa kafom i u raznobojne šare na stoljnjaku. Obrisi predmeta, najednom kao da su joj se zamutili pred
očima. Da joj je u tom trenutku neko rekao da zaista neće dobiti taj posao u Institutu, ili da boluje od neizlečive bolesti i da će kroz nekoliko meseci umreti, to bi je manje pogodilo od o d ovoga što je upravo čula. - Žilijet... Jesi li sigurna?! - promucala je. - Nažalost, jesam. Uverila sam se u to svojim očima, zimus, kad sam privremeno stanovala kod svog ujaka, na Sen Žermenu. Svakog jutra, kad sam išla na posao, prolazila sam pored vile Nadininih roditelja. Nekoliko puta videla sam Anrija kako izlazi odatle. Nisam se prevarila, Odet! - Ali... - kao davljenik, ona se hvatala za jedinu slamku koja se ukazala na vidiku. - Nadinin otac i Anri su prijatelji. Možda...
22 Zvončica & neky
- Odet, to je bilo zimus, a De Mirelovi su, kao i svake godine, zimu
proveli u Švajcarskoj, na skijanju! Anri je iz njihove kuće izlazio u jutarnjim satima, što znači da je tamo spavao... Svakako ne sa sobaricom De Mirelovih, nego sa Nadin. Žao mi je što si baš od mene čula tu neprijatnu istinu, ali učinilo mi se da je bolje za tebe da je znaš... - Da... Naravno... - posle prvog šoka, Odet se pribrala. - Znači, on je ta “krupna zverka” koju je Nadin “ulovila” i krije je od nas?! A Niklas Hegeren je samo “maska” iza koje se krije?! Sada shvatam zašto mi već mesecima priča o tome da ima novog dečka i da je zaljubljena kao nikada u životu, a kad treba da me upozna sa njim, uvek smisli neki neuverljiv izgovor. Anri je, dakle, taj “čarobnjak” koji joj je zavrteo mozak... - Žao mi je, Odet. Možda nije trebalo da ti kažem. - Trebalo je. Više volim da znam istinu, ma kakva ona bila. Hvala ti
što si bila iskrena prema meni. A sada moram da idem. Ne bi valjalo da, povrh svega, još i zakasnim na posao... po sao... Odet je imala utisak da je noge jedva drže dok je izlazila iz kafea. Sva njena sanjarenja o Anriju, sve nade da će ga jednog dana najzad imati, srušila su se kao kula od peska. To između njega i Nadin traje od zimus! Mora da su ludo zaljubljeni jedno u drugo, a svoju vezu drže u tajnosti iz obzira prema njenim roditeljima. A čak i da nije u pitanju ljubav nego samo seks, sve opet izlazi na isto. Ona pored Nadin nema nikakvih šansi. Dobro što joj je Žilijeta na vreme rekla. Da nije, ona bi
skupila hrabrosti da nešto pokuša sa Anrijem, i samo bi napravila budalu od sebe...
23 Zvončica & neky
VI
Anri Nel nije bio čovek koji pati od konvencija, a izveštačenost i snobizam, mrzeo je više od svega, lako je i po poreklu i zvanju pripadao visokom pariskom društvu, on za pravila tog društva društva nije mnogo mario. Dok su drugi igrali tenis, njegov omiljeni sport, bio je fudbal. Dok su se
drugi okupljali na malim zabavama zatvorenog tipa, na pozorišnim premijerama i večerama u elitnim restoranima i utrkivali se ko će prisustvovati većem broju prijema u raznim ambasadama, on je voleo da sa nekolicinom najbližih prijatelja ode na čašu vina u neki od brodova-restorana na Seni ili da ode kod nekog od njih na partiju
karata, a više od svega prijale su mu neobavezne šetnje kroz grad... Ovo je bila jedna od tih večeri kad ništa nije imao u planu. Jednostavno je izašao da se “ promuva”: bio je maj, previše lepo vreme da bi sedeo u stanu. Prošetao je, a onda ušao u prvi bistro u kojem je bilo slobodnih stolova da popi je konjak pre nego što ode kući na večeru. Bio je to sasvim običan, čak pomalo neugledan lokal, a on se, bar po tome kako je bio obučen, ničim nije razlikovao od ostalih gostiju, turista ili slučajnih prolaznika koji su, kao i on, ušli da predahnu. Imao je izlizane farmerice, već prilično iznošene sportske cipele, košulju od teksas platna i pamučni džemper prebačen p rebačen preko leđa. Ipak, dve devojke koje su sedele za susednim stolom, posmatrale su ga sve vreme, a kada je prišao šanku da plati, nisu skidale oči s a njega. Jedna od njih, dobacila mu je osmeh dok je izlazio. On je okrznu
ravnodušnim pogledom, lako već nije bio u prvoj mladosti, još uvek je na svakom koraku privlačio pažnju žena! Nije bio tip mačo -zavodnika da jeste, verovatno bi se okušao kao films ki glumac, ili bi bar snimao reklame za cigarete ili penu za brijanje, ne bi se bavio istraživanjem antičke umetnosti i sedeo u muzeju. Ipak, iako su klasični lepotani bili za desetak centimetara viši od njega, čudni spojevi lutkastih lica i izbildovanih m išića, Anri je bio dokaz da muškarac ne mora da ima ništa od toga da bi se dopadao ženama. Bio je srednje visine, prosečne ali skladne građe, a ono čime se izdvajao iz mase, više je zračilo iz njega nego što bi se moglo opisati. Nije pridavao nikakvu poseb nu pažnju svom izgledu, njegov stil, bio je nemaran, ali uprkos tome što joj nije pridavao značaja, njegova spoljašnjost je plenila. Imao je tamnu, već pomalo prosedu kosu koja bi i posle svih pokušaja da je dovede u red već posle petnaest minuta postajala razbarušena, zelene oči i lice koje je u isti mah delovalo i 24 Zvončica & neky
grubo i rafinirano. Spoj produhovljenosti i izrazite muževnosti je, izgleda, imao čudesno dejstvo na žene. Studentkinje su ludovale za Anrijem u vreme dok je predavao na fakultetu. Ali on je tada bio u. tridesetim, nije razmišljao o tome da će
mladost proći i nije žurio da od života ugrabi što više. Nije ni pomišljao da se petlja sa tim devojčurcima, to je za njega bilo ispod časti. Više pažnje je posvećivao svojim koleginicama. Najzad se jednom od njih i oženio... On je bio tek unapređen u zvanje profesora, a Madlena je bila asistent. Osvojila ga je pre svojim šarmom, nego spoljašnjošću. Njen imidž, bio je imidž intelektualke, nosila je praktičnu kratku frizuru, praktičnu neupadljivu odeću, naočare sa metalnim okvirom i neizbežnu hrpu knjiga i spisa u rukama... Ipak, Anri se ludo zaljubio.
Nije ni sanjao da će mu ta žena, tako bezazlenog izgleda, prirediti najveće razočaranje u životu. Trebalo je da više od pet godina provede u braku pa da otkrije da se iza njenog imidža “svetice” krije neslućena raskalašnost! Njegova draga “mršavica” koja je večito patila od nedostatka apetita i zadubljena u knjige zaboravljala da jede, bila je - erotski sladokusac! Omiljeni specijalitet - “mlada piletina”! Ne trepnuvši,
Madlena se upuštala iz jedne u drugu avanturu sa studentima kojima je držala kurs iz oblasti “ Portret i reljef rimskog perioda ”. Taj kurs, slušao se na prvoj godini...
Bili su to brucoši, uglavnom osamnaestogodišnjaci. Deca... Anri najpre nije mogao da veruje, kada je saznao. Onda se
postepeno suočio sa istinom. Svet je pun perverzija, ima li uopšte pod kapom nebeskom ičeg čudnog?! Madlena je bila stručnjak za umetnost rimskog perioda, ali je u prste poznavala i rimsku istoriju. Ondašnji imperatori, “davili” su se u orgijama. Kako i ne bi kad su im i majke, i žene, i sestre - bile bludnice! A oni iz doba Carstva, Hadrijan i ekipa, voleli su dečake... Anri je našao opravdanje za Madlenu. Eto odakle je ona crpela inspiraciju. Ali i pored sveg razumevanja koje je pokazao za njene
slabosti, zatražio je razvod. Najzad mu se sve toliko smučilo da je odlučio da napusti fakultet i potraži novi posao. Tako se obreo u Institutu. Dobio je prestižno i dobro plaćeno radno mesto, ali prilično dosadno. Kao što je, uostalom, postao dosadan i 25 Zvončica & neky
njegov život posle razvoda. Imao je, tu i tamo, poneku avanturu ili malo dužu vezu, ali ništa značajno. Kao i mnogi razvedeni muškarci bez stalne ljubavnice, povremeno je zapadao u periode telesnog uzdržavanja. I trenutno se nalazio u jednom od njih.
Izašavši iz bistroa, pošao je kući, već pomiren sa tim da ga očekuje dugo, dosadno veče ispred televizora. Pitajući se zar ne bi mogao da radi nešto pametnije, odlučio je da ode do Instituta i proveri nije li poštom prispelo nešto od stručnih publikacija. Očekivao je jednu pošiljku od kolege iz Atine, sa interesantnim snimcima jednog arheološkog lokaliteta...
26 Zvončica & neky
VII
Kakva luda slučajnost! I neverovatan prizor! Do tada, Anri je samo slušao o raskalašnom životu svog starijeg kolege i direktora Instituta, Rišara Klemana, ali nikada se nije uverio da su te priče tačne. Studenti istorije umetnosti i srodnih grupa, dolazili su u Institut na praksu i pričalo se da Rišar ni jednoj iole zgodnijoj studentkinji “ne oprašta” , to jest da svaka to m prilikom mora da prođe kroz njegove ruke. Anri nije imao razloga da veruje u tu priču, ali isto tako nije imao
razloga ni da ne veruje. Rišar Kleman, imao je pedeset pet godina, ali u mladosti je bio izrazito zgodan čovek, a sada se još uvek sjajno držao . Na poslu se ponašao krajnje ozbiljno i nikada nije govorio o ženama, čak ni u šali. Izgledalo je da je j e potpuno predan svom stručnom radu i da uopšte nema privatni život. Na osnovu toga, Anri je najzad zaključio da su bombastične priče o Rišarovim “mačkic ama” i njegovoj seksualnoj nezajažljivosti verovatno izmišljene. No, te večeri, uverio se da su tačne. Bilo je oko osam sati kada je ušao u zgradu Instituta. - Idem do svog kabineta, odmah se vraćam - rekao je portiru koji je sedeo na ulazu dosađujući se, zadubljen u novine. Ovaj mu je samo nezainteresovano klimnuo glavom.
Anri je pošao na četvrti sprat pešice, više je voleo da se malo zamori nego da izaziva sudbinu koristeći stari, škripavi lift, šklopociju s početka veka koja je svakog časa mogla da otkaže poslušnost. Kada je došao do odmorišta na trećem spratu, zapazio je da su velika staklena vrata koja vode u jednu od izložbenih sala otvorena. Ona su se po pravilu zaključavala posle radnog vremena i Anriju se učinilo da možda nešto nije u redu. Ušao je i letimično bacio pogled na neke eksponate, ali izgledalo je da je sve u najboljem redu.
Onda je iz susedne, manje sale, začuo razgovor. - Zaista misliš da to radimo ovde? - protestovao protestovao je ženski glas. - Pa, ti nisi normalan! - Verovala ili ne, dušo, još nikada to nisam radio na kamenoj ploči
staroj devetnaest vekova, iako se čitavog života bavim baš tim periodom... Sada mi se, najzad, pruža prilika i bio bih lud da je ne iskoristim. Svlači se! - Zašto baš ja? Zar to nisi mogao da izvedeš sa nekom drugom? 27 Zvončica & neky
- Glupo pitanje... - Rišar Kleman se nasmejao. - Dobro znaš da
studentkinje nisam mogao da dovodim ovamo u večernjim satima, kad nikog nema. Portiru to ne bi promaklo. Bilo bi dovoljno da jedna ili dve osobe saznaju i da se upetljam u gadan skandal... Uvek sam se čuvao protivzakonitih radnji. - Ti? Oh, kako da ne! - žena se podrugljivo nasmejala, a Anri je,
obuzet radoznalošću, i dalje stajao u mračnom uglu iza vrata, kao prikovan. Odmah je prepoznao Rišarov glas, ali kopkalo ga je ko je ta žena i šta će se dalje događati. - Znači, bilo bi protivzakonito da ovde tucaš studentkinje, a ako budeš tucao mene, to će biti legalno?! l egalno?! - Naravno. Pa ti sada radiš ovde, srce. Nigde ne postoji odredba koja u ustanovama ovog tipa zabranjuje intimne odnose između službenika i pretpostavljenih. Ja bih prekršio zakon samo ukoliko bi me ti tužila tvrdeći da sam te ucenjivao i zloupotrebljavao službeni položaj. A to se neće dogoditi. Jer, ja tebe nikada nisam ucenjivao, zar ne, anđelčiću? - Rišar se zadovoljno zacerekao. - Uvek si sama htela... - Ali sada neću! Ne pada mi na pamet da se tucam na kamenoj ploči iz Neronovog vremena! - Ha! Zar te to ni malo ne inspiriše? Vidiš, mene baš to “ pali”... Ako
se ploča zaista nalazila u Neronovom letnjikovcu, u Puteoliju, kao što se pret postavlja postavlja da jeste, sasvim je moguće da je nestašni car baš u toj sali oborio na pod neku lepu robinju... - Misliš da su carevi tucali na podu?! Budalo... - najzad se i devojka nasmejala.
U svom skrovištu iza vrata, Anri je takođe imao muke da ostane ozbiljan, usne su mu se razvukle u osmeh. - Niko nije lud da dere kolena bez potrebe! Prestani da mi se
zavlačiš pod suknju, pobogu! Rekla sam ti, ovde ne dolazi u obzir! Ne pada mi na pamet da žuljam kičmu na ovom kamenu! Znam te već godinama, i godinama se tu cam sa tobom. Posle svega, baš i ne gorim od strasti, da bih... - Nikada i nisi gorela od strasti, lutko. Uvek si se tucala sa mnom iz
računa. Želela si upravo ovo radno mesto i bilo ti je jasno da ga ne možeš dobiti, ako zaobiđeš z aobiđeš moj krevet... - Ne budi životinja! Nije baš tako... Deniza bi uvek mogla da mi pomogne da dobijem svaki posao koji poželim. Ali, ti si me zaveo... 28 Zvončica & neky
- Ma, nije valjda?! Baš lepo! Tim bolje! Znači, voliš me i ispunićeš mi
želju... Osim toga, treba i da proslavimo što si dobila posao. Zaslužio sam jedno dobro tucanje. Nećeš morati čak ni da žuljaš leđa. Ja ću se žrtvovati. Tvoje je samo da se fino popneš na njega... Obrati pažnju, već se digao! Situacija je postajala “škakljiva” i Anri je pomislio kako bi trebalo da se smesta, dok ga još nisu primetili, izgubi odavde. Mogao je tiho da
se popne na četvrti sprat, uzme prispelu poštu iz svog kabineta i izađe iz zgrade kao da ništa nije čuo. Ali, radoznalost je bila jača od njega. Želeo je da vidi ljubavnicu Rišara Klemanta. Koliko je mogao da zaključi iz razgovora, bila je to devojka koju je Rišar nedavno primio kao pripravnicu i koja je baš tih dana trebalo da počne da radi. Što je značilo da će je on svakako upoznati, možda već sutra. Ali, želeo je da je vidi ovde i sada, na delu... Tamo, u maloj sali, “događaji” su dobijali u zamahu. - Neverovatno kako si bezvoljna... - žalio se Rišar, teško dišući. Popela si se na mene samo da otaljaš obavezu. Ali, ako ti kažem da je ovo naše poslednje tucanje, možda ćeš uneti malo više žara? - Poslednje?! Kako to misliš?! - Dao sam ti posao, anđelčiću, ali uskoro ću te ostaviti da se u njemu sama snalaziš. Odlazim! Odlazim iz Instituta. - Ideš... U penziju? - Odet! Oduvek si bila surovo duhovita... Ja nisam rudar sa
beneficiranim radnim stažom, nego naučni radnik. Od penzije me deli još desetak godina... - podsetio je Rišar zadihano. - Ali, Pariz i ovaj učmali Institut su mi već... Dosadili! Mmmm... Sjajno, srce! Tako! Unesi malo živosti... Kao što rekoh, dosadio mi je Pariz. Ponudili su mi posao u Njujorku, i prihvatio sam ga! - Oh! Čestitam! - devojčino disanje, takođe je postalo nešto brže, što
je značilo da su Rišarovi podsticaji imali nekakav efekat. Najzad su dvoje ljubavnika odustali od razgovora o poslu i Anri je sada mogao da čuje samo njihove uzdahe!
Nikada nije imao voajerskih sklonosti, ali sada se najednom našao u velikom iskušenju da zaviri u salu, makar samo na trenutak, i vidi prizor koji se odvijao pred njegovim n jegovim nosom...
29 Zvončica & neky
Procenjujući da su Rišar i njegova ljubavnica previše zaokupljeni sobom da bi primetili posmatrača, oprezno se izvukao iza vrata i zakoračio u salu. Ono što je ugledao, delovalo je pomalo komično ali, u isti mah, i mnogo uzbudljivije nego što je očekivao. Rišar Kleman je, polurazgolićen, ležao na granitnoj podnoj ploči iz postavgustovskog perioda, takozvanoj “Neronovoj”, i njegova glava sa kosom proređenom na temenu bila je okrenuta prema vratima, a noge prema sredini sale. Anri je odahnuo. Iz tog položaja, Rišar sigurno nije mogao da ga vidi. Ali, devojka... devojka... Bio je svestan da će ga ona ugledati, samo ako načas podigne glavu.
Ali nije bio u stanju da odvrati oči od nje, čak ni po cenu da bude otkriven. Prizor je bio previše pr eviše fascinantan! fascinantan! Znajući da je reč o pripravnici u Institutu, Anri je očekivao neku učenjakinju briljantne pameti i zapuštenog izgleda, a umesto toga video je razgolićenu riđokosu nimfu kako se propinje na proćelavom msje Klemanu... Zaboravljajući na opasnost, prišao je još korak bliže. Devojka je bila prelepa. Dok se ritmički pokretala, duga kosa boje crvenkastog jesenjeg lišća, lepršala joj je oko lica u raskošnim uvojcima, a njene velike, oble grudi su se propinjale u ritmu pokreta.
Anri je osetio kako mu se usne suše i struja uzbuđenja prožima vene.
Poželeo je da se nađe na Rišarovom mestu! Onda se setio razgovora koji je čuo. Riđokosa lepotica nije spavala sa Rišarom zato što ju je privlačio, nego zato što je mogao da joj pomogne u karijeri! Želela je ovaj posao u Institutu, i dobila ga je. Iznenadni prezir, zamenio je njegovo uzbuđenje. Čak i da mu se pružila prilika da se nađe u koži Rišara Klemana, ne bi pristao. Gnušao se žena koje seks koriste kao “oružje” za postizanje drugih ciljeva. Po njegovom mišljenju, bila je to vrsta prostitucije! Čista, ogoljena kupoprodaja, uvijena u “svilenu hartiju ”... - Opet si zadremala, anđele? -oglasio se Rišar. - Hajde, pokreni se! Ovo je naše poslednje tucanje, imaj prema tome bar malo poštovanja... S namerom da mu udovolji, devojka se ispravila, opirući se kolenima o pod i podigla glavu. Anri se trgao, ali pre nego što je stigao da se povuče, ona ga je već spazila. Bilo je, avaj...! prekasno...
30 Zvončica & neky
- Pobogu! - uzviknula je, raširivši oči. Piljila je u Anrija kao da je videla duha.
Ali, iako mu se u jednom trenutku učinilo da će se onesvestiti, pribrala se neočekivano brzo i nastavila sa započetom “aktivnošću” . Naticala se na Rišara, ubrzavajući ritam, ali je pritom i dalje gledala u njega.
Anri ponovo oseti uzbuđenje. Da stvar bude još luđa, imao je utisak da devojku čak počinje da “pali” njegovo prisustvo. On sleže ramenima, načinivši grimasu kao da se izvinjava što je upao u nevreme, ali ostade tu gde je, radoznao da vidi nastavak. Bližilo se finale, zaključio je to po izrazu njenog lica i po sve silovitijim zamasima njenog tela. I Rišar Kleman osetio je da se njegova lepa partnerka bliži vrhuncu. - Neverovatno! - uzviknuo je. - Pa ti ćeš ovoga puta izgleda i da dostigneš vrhunac?! I to - sa mnom!
Samo što je to izgovorio, riđokosa se zgrčila pred naletom snažnog orgazma. Pritom nije skidala pogled sa Anrijevog lica. I on je bio
uzbuđen kao da je lično zaslužan za njeno zadovoljstvo! Njenom prigušenom kriku, pridružilo se Rišarovo potmulo stenjanje, kao približavanje oluje. - Odeta... - zabrundao je u nastupu sladostrašća, ispružio ruke i stegao njene oble, izazovne grudi. - Ljubavi,..
To je bilo to, zaključio je Anri u sebi. Nije više imao vremena za oklevanje, morao je da iskoristi trenutak tog dvostrukog orgazma... i
izgubi se odatle. Zaboravivši na poštu koju je nameravao da uzme iz svog kabineta, požurio je niz stepen ice...
31 Zvončica & neky
VIII Nadin je veoma teatralna osoba, volela je sebi i svojoj okolini da
priređuje scene, a kad je njena sujeta bila ugrožena, umela je i te kako da bude čak i histerična. Ali ovoga puta, njena reakcija, bila je drugačija. dr ugačija. Niklas ju je prevario, a Odeta ju je izdala i taj dvostruki udarac je,
jednostavno, bio previše jak. Umesto da priredi skandal i tako da oduška svojim povređenim osećanjima, povukla se u sebe kao ranjena zver i počela da kuje planove o osveti. Odlučila je da ni Niklasu ni Odeti ne pokaže da je saznala šta se one noći dogodilo i da im ne pruži to zadovoljstvo da uživaju u njenom bolu. Niklas joj je već nekoliko puta telefonirao, ali ona je, izgovarajući se nekim porodičnim obavezama, obavezama, odbijala da se vidi vi di sa njim. U stvari, nije imala nikakvih obaveza. Bio joj je samo potreban mir,
odlučila je da na neko vreme iz svog stana pređe u kuću svojih roditelja na Sen Žermenu, da na miru razmisli šta joj je činiti. Najbolji način da se osveti Odeti bio je da zavede Anrija. U toj nameri, okolno sti su joj išle na ruku. Bilo je, prosto, neverovatno kako su “stvari ” počele da se dešavaju u njenu korist... Njen otac, bio je pasionirani kolekcionar umetničkih slika, a Anri Nel, odlično je poznavao ne samo antiku, već umetnost uopšte. Na tom zajedničkom interesovanju, počivalo je njihovo dugogodišnje prijateljstvo. Kad bi mu bio potreban neki savet u vezi sa
kupoprodajom slika, Žak de Mirel je imao kome da se obrati... - Pozvao sam Anrija na večeru, - rekao je tog popodneva. - Nadin, dušo, možeš li da preuzmeš ulogu domaćice, s obzirom da tvoja majka nije tu? t u? Spremno je prihvatila, uverena da će moći da iskoristi tu situaciju i lagano počne da “plete” svoju “mrežu” oko Anrija Nela, bez obzira na očevo prisustvo. Nadala se da on neće baš sve vreme sedeti za stolom, kao Kerber.
Ali, okolnosti su htele da Anri i ona te večeri budu sami. Njena majka, koja se u to vreme nalazila u porodičnoj kući u Kanu, javila se sva usplahirena. Tog dana, dok je ona bila odsutna, kuća je obijena i iz nje su odneta dva vredn a platna! Gospođa De Mirel, bila je usplahirena i zahtevala je da Žak odmah o dmah dođe. 32 Zvončica & neky
On nije oklevao, krađa slika za njega je predstavljala pravu tragediju i odmah je pošao u Kan. - Otkazi Anriju, dušo, - rekao je - ili ga primi i večeraj sa njim. Objasni šta se dogodilo i izvini mu se u moje ime... Siguran sam da ćeš se snaći... I Nadin je bila sigurna da će se snaći! Munjevitom brzinom, smislila je taktiku.
Kao prvo, čim je njen otac napustio kuću, dala je svim članovima posluge slobodno veče, uz napomenu da nema potrebe da dolaze do jutra. Anri je trebalo da dođe u osam i po. Znala je da on nema običaj da kasni, tako da je mogla dobro da isplanira.
Tačno u pomenuto vreme, kada se začulo zvono na ulaznim vratima, ona je izašla iz kupatila. Kosa joj je bila mo kra, stopala bosa, a na sebi je imala samo crveni svileni kimono, mestimično prilepljen uz vlažnu kožu... Svesna da čak i u tom nemarnom izdanju bez frizure i bez šminke deluje veoma zavodljivo, Nadin je bila potpuno zadovoljna svojim izgledom. Ona je po pravilu uvek bila besprekorno doterana kao lutka
iz izloga, a Anri se ponašao kao da to ne primećuje. Možda će mu se ovakva, u polurazgolićenom i “vlažnom” fazonu više dopasti? - Oh, to si ti?! - uzviknula je, glumeći iznenađenje kad ga je ugledala na vratima. - Izvini, potpuno sam zaboravila da te je tata pozvao na
večeru! On nije kod kuće, Anri. Morao je neodložno da otputuje... Objasnila mu je da je njihova kuća u Kanu obijena i da su iz nje odneli neke umetničke slike. - Kakva neprijatnost! - rekao je Anri. - Ne želim da te zadržavam, Nadin. Idem... Molim te, reci ocu da mi se javi kad se vrati iz Kana. Nadam se da će uspeti da nađu provalnike i da vrate slike. Veoma mi je
žao što se to dogodilo... -Ali... Nema razloga da ne ostaneš na večeri, Anri! - osmehnula se. Ako sam ja zaboravila, kuvarica nije... Sigurna sam da je sto u trpezariji već postavljen i večera spremna. Ostani. Ionako nisam imala nikakvih
planova za večeras... Anri je još jednom odbio, ali na kraju je uspela da ga zadrži. - Kao što sam i pretpostavljala, p retpostavljala, kuvarica je ostavila hladnu večeru... - rekla je. - Anri, šta misliš o tome da mi sve o vo lepo prenesemo u dnevnu sobu, i da tamo jedemo? Ne podnosim uštogljenu atmosferu! 33 Zvončica & neky
Osim toga, ti si u farmericama, a ni ja baš nisam obučena za formalnu večeru... Nema potrebe da se presvlačim, zar ne? Ne smeta ti što sam u ovome? - pogledala ga je ispod oka. - Upravo sam izašla iz kupatila kad si ti naišao... - Ne mari... - seo je na kauč u dnevnoj sobi presvučen kožom, a Nadin je sipala piće. Još uvek nije ni pomišljao na to da ona zapravo želi da ga zavede. Bila je ćerka njegovog prijatelja, sećao je se još iz vremena kada je bila devojčica i nikada mu u vezi sa njom ništa grešno nije padalo na pamet. Ali, nikada nije ni paradirala pred njim ovako golišava... golišava... Crveni kimono, prijanjao je uz njeno telo, ističući svaki prevoj na njemu.
“Sigurno nema ništa ispod...” -pomislio je, dok se Nadin naginjala prema njemu. Pružila mu je piće, prislanjajući se grudima o njegovo rame i nekoliko trenutaka se zadržala u tom položaju. Tek tada mu je palo na pamet da to nije slučajno! - Nadam se da sam pogodila tvoje piće , Anri? - upitala je mazno. Znam da uvek piješ konjak... - Imaš dobru memoriju... - promrmljao je, prinoseći čašu ustima. - Pamtim sve što je u vezi sa tobom. Ali ti mi to nikada nisi ignorisao... uzvraćao - rekla je prekorno. - Uvek si me ignorisao... Smestila se u ugao sofe, prebacujući jednu ruku preko naslona, tako da joj se kimono razmakao na grudima, otkrivajući i više nego što je pristojnost dopuštala. Spustila je prste na njegovo rame i izazivački se osmehnula. - Zar nisam u pravu, Anri?! - Kako to misliš? - bio je zbunjen. Više nije bilo nikakve sumnje da
ona nešto pokušava. Nije se nadao tome, i sada nije znao kako da reaguje. Naravno, bio je svestan toga da je Nadin prava lepotica, ali bila je i pravo čudo koliko ga je njena lepota ostavljala ravnodušnim. Uv ek
mu je izgledala kao beživotna lutka. - Oduvek si mi se dopadao, ali nikada mi nisi dozvolio do zvolio da ti to kažem... - njeni prsti postali su nestašni.
Raskopčali su prva dva dugmeta Anrijeve košulje i počeli da klize po njegovoj goloj koži. Nije želeo taj dodir, ali on je sve više počinjao da mu prija. 34 Zvončica & neky
- Možda je ovo sada prilika? -prošaptala je Nadin, tik uz njegovo uvo, paleći mu kožu svojim toplim dahom. - Sami smo... - Nadin... - pomerio se u stranu, pokušavajući da se oslobodi njenog dodira, blizine koja je postajala opasna. - Ja sam prijatelj tvog oca i ne
želim da ikako izigram njegovo poverenje. Tebi to možda izgleda smešno, ali ja imam neke moralne principe. Propao bih u zemlju kad bi Žak saznao... - Nikada neće saznati! - ona se prigušeno nasmeja. Umesto da se povuče, obeshrabrena njegovim odbijanjem, još više mu se približila i usnama dodirnula njegov n jegov vrat. -Anri... Zar u tebi nema ničeg bizarnog?! - upitala je izazivački. - Zar te ne privlači “zabranjeno voće” ?! Zamisli... Sami smo i možemo da radimo sve što nam padne na pamet... - To je ludost! - pokušao je da je zaustavi, ali Nadinina odlučnost, pomešana sa čarima iskušenja, bila je jača od njegovih moralnih principa.
Potpuno mu je raskopčala košulju, povlačeći krajeve niz njegova ramena i zasula mu grudi poljupcima! Usne su joj bile tople, meke i Anri je osetio kako se njegov otpor pod njima, jednostavno, topi. Nije se opirao kada mu je sasvim skinula
košulju. Prstima je milovala njegove snažne, tvrde mišice, a njene usne koje su se spuštale sve niže, ubrzo ubrz o su stigle do njegovog stomaka. stomaka. Duboko dišući, Anri je zabacio glavu, unazad. Dobro je znao da u ovakvim stvarima postoji izvestan kritični trenutak posle kojeg se, jednostavno, sve dešava samo, od sebe. Kao i sa lavinom! Kad jedna snežna grudva krene niz padinu, ona je potpuno bezopasna. Ali ta grudva neprestano prikuplja nove slojeve
snega, neprimetno postaje sve veća, a onda, u jednom trenutku, dostigne kritičnu masu - i počinje da se obrušava... Upravo to se sada njemu dogodilo. Da je bira la trenutak kada će ga zavesti, Nadin nije mogla da odabere bolji. Od prethodne večeri, bio je pod snažnim utiskom one scene kojoj je prisustvovao u Institutu. Prizor koji mu se urezao u sećanje, izazivao je u njemu najluđe maštarije, budio požudu. Nestrpljivo je očekivao taj dan, pretpostavljajući pretpostavljajući da će ga Rišar upoznati sa riđokosom pripravnicom, ali tog jutra, iskrsle su neke nepredviđene obaveze, tako da je čitav radni dan da n proveo van Instituta... 35 Zvončica & neky
Iščekivanje susreta sa Rišarovom ljubavnicom je, međutim, samo pojačavalo njegov seksualni “ apetit ”. “Žica” požude, bila je pokrenuta i Anri je osećao njeno brujanje u svojim venama. Nadina je sada samo “dolila ulje na vatru ” koju je druga devojka prethodn e večeri rasplamsala. I pored svih svojih moralnih principa, Anri je ipak bio samo muškarac... “Požar” u njegovim “venama” nije morala da “ugasi” ona koja ga je “potpalila”. Mogla je to da učini i bilo koja druga žena... Kad su Nadinine usne dotakle njegove, dlanovima je obuhvatio
njen potiljak i uzvratio joj neočekivano žestoko. Upleo je prste u njenu vlažnu kosu i odlučno rastvorio svilenkaste latice usana, otvarajući put svom jeziku.
Prodirao je duboko u njena usta, ispitujući svaki njihov kutak, ali u t ome ome je bilo više isforsiranosti nego istinskog žara. Bio je uzbuđen i spreman da uzme ono što mu se nudi, pa ipak... Osećao se kao užasno žedan čovek koji čezne za čašom obične vode, a umesto toga može da dobije samo nekakvo obojeno i zašećereno piće čiji mu se ukus ne dopada baš naročito. Tek kada je pustio svojoj mašti na volju i zamislio da umesto Nadine ljubi onu riđokosu nimfu, želja se zaista rasplamsa r asplamsala. la. Podvukao je prste pod Nadinin svileni kimono i počeo da joj miluje grudi.
Ona je razvezala kaiš, uspravila se i zbacila sa sebe crveni komad svile kao zmija svoju košuljicu! Ustala je, i njeno telo se ukazalo pred Anrijevim očima u svoj svojoj lepoti! Bila je veoma visoka, njena silueta je delovala neverovatno izduženo. Udovi su joj bili dugi i fantastično oblikovani, a središnji deo njenog tela, od grudi do bokova, bio je neobično vretenasto građen. Anriju se činilo da je sve na njoj pomalo neprirodno usko, a ispupčeno! Butine su joj bile duge, kukovi veoma uzani, ali je zato njena mala zadnjica bila neverovatno okrugla i ispupčena. Grudi su joj takođe bile male, ali čvrste, pravilno oblikovane, sa sićušnim, ali neobično svetio rumenim bradavicama.
U celini, Nadin je imala telo devojčice koja je u pubertetu napupela a zatim naglo izrasla i postala žena, ne stigavši da se potpuno razvije. Bila je “rođena” za manekenku i da je pokušala da se bavi time, verovatno bi ostvarila zavidnu karijeru. Lice joj je bilo ništa manje neobično nego telo... Imala je glavu egipatske princeze; crne oči
36 Zvončica & neky
bademastog oblika, prav nos i usne koje su više privlačile pažnju
pravilnim linijama nego čulnošću. - Dođi, - uhvatila je Anrija za ruku i povela ga kroz veliki hol popločan mermerom, a zatim uz stepenište. Ušli su u raskošno nameštenu spavaću sobu na čijoj sredini se nalazio ogroman krevet od skupocenog drveta, sa baldahinom. - Ovo je soba mojih roditelja - objasnila je. - Do sada je još nisam “isprobala”, Anri... Imaš čast da budeš prvi sa kojim ću proveriti kakve su “mogućnosti” ovog kreveta! Zakikotala se i gurnula ga obema rukama tako da je ukoso pao na
krevet, a zatim se nadnela nad njega, nastavljajući tamo gde je prekinula.
Raskopčala mu je šlic i nestrpljivo povukla naniže njegove farmerice, zajedno sa šarenim boksericama. Njegov ud, već očvrsao, “poskočio” je u susret novom uzbuđenju. - Oooo... - Nadin nije mogla da sakrije da je prijatno iznenađena njegovim dimenzijama. Savila se da ga bolje pogleda i Anri je najpre na preponama osetio
bičeve njene još vlažne kose, a onda su, bez ikakvog oklevanja, i bičevi njenog jezika zasuli njegovu muškost. Prstima mu je obuhvatila mošnice, nestašno se poigravajući njima, dok je njen jezik palacao ćelom dužinom njegovog moćnog uda. Anri je nerazgovetno mrmljao, prepuštajući se rajskom zadovoljstvu. Kroz poluspuštene kapke, posm atrao je Nadinu koja je klečala na krevetu, oslanjajući se na laktove. Prostorija je bila veoma jako osvetljena starinskim kristalnim lusterom tako da je mogao da
uživa posmatrajući njeno izazovno nago telo i lice koje bi povremeno podizala ka njemu. Bila je zapanjujuće gipka, izvijala se kao cirkuska akrobatkinja. Kad bi povila glavu, njena leđa bi se izvila u luk, a mala izazovna zadnjica bi se izdigla. Anrija je to veoma uzbuđivalo. Imao je osećaj da se nalazi u “smrtonosnom” zagrljaju “žene-zmije”! Nadin je u međuvremenu prestala sa uvertirom i “ usisavala ” je punom parom njegov ud koji je postajao sve napetiji, i deblji i veći. Anrijevo mrmljanje, pretvorilo se u strasno stenjanje. Istinski je uživao. Nadinina usta, bila su topla i dovoljno velika da s l akoćom manevrišu njegovom muškošću. Najzad je procenila da je ta igra dovoljno trajala i podigla glavu.
37 Zvončica & neky
Obliznula je usne šiljastim jezikom, netremice gledajući u njega. U njenim očima, Anri je “ ulovio” čudan, gotovo perverzan sjaj. Bilo je to nešto drugačije od obične požude. Ali šta?! - Anri... Tucaj me, dragi! - zatražila je Nadin, podižući se ka njemu. Ovde... U krevetu moje mame i tate... To me “pali”!... A tebe? Nije bio siguran da je baš to ono što ga uzbuđuje, ali je želeo da je tuca, naravno! Bio je već toliko uzbuđen da takvu priliku ne bi propustio ni za šta na svetu. A Nadin - koja se sada protezala na drugom kraju kreveta očekujući da on konačno preuzme inicijativu - izgledala je tako vraški izazovno, sa svojim licem Egipćanke i telom “žene-zmije” ... Obuhvatio je rukom njenu malu dojku a drugu dodirnuo usnama, vrhom jezika kružeći oko svetlorumenog “ zrna” u njenom središtu. Sa
njenih usana, otelo se odobravajuće mrmljanje. Nastavio je da mi luje i gricka njene grudi, ali ono što je pritom osećao, bila je više prijatnost nego istinski rasplamsala želja. Ponovo je morao da prizove svoju maštu u pomoć. Setio se prizora od prethodne večeri... Riđokosa je imala grudi iz njegovih potajnih erotskih snova. Zatvorio je oči, i ponovo, po novo, umesto umesto Nadine, zamislio nju... Kada se ponovo vratio u realnost, njegov ud je opet bio kamenotvrd, uspravan i spreman za prodor.
Bacio je pogled na Nadinino međunožje koje je do tada ispitivao više prstima nego pogledom. Njen “brežuljak”, bio je pokriven kovrdžavim dlačicama crnim kao gar, a ulaz u “koralnu pećinu” kao da je obećavao više uzbuđenja i strasti nego što je izduženo zmijoliko telo moglo da pruži... Anri je smestio glavu među njene vretenaste, duge butine, predusretljivo joj uzvraćajući za oralni užitak koji je ona njemu pre toga pružila. Ali u njemu nije bilo istinske želje i uradio je to samo da njoj priušti zadovoljstvo. Odvojio je usne od njene školjke čim je procenio da je dovoljno ovlažena i spremna da ga primi. - Dođi gore... - zamolio je, opruživši se u ležeći položaj. Nadin ga spremno posluša. Opkoračila ga je i oprezno počela da se navlači na njega. Po treći put, Anri je u mislima od lutao iz realnosti, i zamislio riđokosu... ONU... 38 Zvončica & neky
IX Nadin je bila besna!
Sve je tako dobro počelo, a kad se završilo, shvatila je da je i dalje podjednako daleko od svog cilja kao što je bila i pre toga. lako je uspela da zavede Anrija, od toga nije imala nikakve koristi. On joj je odmah jasno stavio do znanja da je za njega sve bilo samo
trenutak nepromišljenosti koji ne sme da se ponovi. - Znači, ponašaćeš se prema meni kao da se ovo nije ni dogodilo?! upitala je uvređeno. - Anri! Kako možeš da budeš tako surov?! - Mislim da nemaš razloga da me optužuješ - rekao je mirno, ne nasedajući na njenu nameštenu sentimentalnost. - Nisam želeo da se ovo dogodi, Nadin. Ti si zaista prava lepotica i malo koji muškarac bi bio u stanju da ti odoli, ali... Između tebe i mene, ne može da bude ničega, i to oboje znamo, zar ne? Ne znam šta te je noćas spopalo, ali u jedno sam siguran...Ti prema meni ne osećaš ništa, čak ni istinsku želju! - Otkud ti to?! - namrštila se, pitajući se kako samo uspeva tako nepogrešivo da je “pročita”. - Nisi u pravu, Anri! Ja... - U pravu sam! - pronicljivo se zagledao u nju. - Ja uopšte nisam tvoj tip muškarca. Potreban ti je neko mlađi, dinamičniji... I neko sasvim drugačiji. Voljom slučaja, ili možda tvojom voljom koja je vrlo brzo postala i moja, nas dvoje smo se noćas našli u krevetu. Bilo nam je lepo, ali ni ti, ni ja nećemo patiti ako se nikada više ne ponovi. Napravili smo grešku, i najbolje je da je j e što pre zaboravimo... - Neverovatan si! Praktični realista, bez trunke osećanja! - optužila ga je. - A ja? To kako se ja sada osećam, tebe se uopšte ne tiče! Poigrao si se mojim osećanjima, i nikom ništa, je li?! - Nadin... - Anri se osmehnuo, nadmoćno gospodareći trenucima. Nije uspela da ga obmane neubedljivom glumom! - Dušo, meni je savršeno jasno da tvoja osećanja nemaju nikakve
veze sa mnom. Govoriš mi o njima samo iz učtivnosti, zar ne?! Misliš da posle seksa, iz čiste pristojnosti, treba partneru reći nekoliko lepih reči o osećanjima, i sličnim “stvarčicama”? Zaobiđi to, oko mene zaista ne moraš da se trudiš. Kladim se da su tvoja osećanja sve ovo vreme bile na nekoj drugoj strani... Uzgred, šta je sa tvojim dečkom, onim Šveđaninom? Jeste li još uvek zajedno? 39 Zvončica & neky
Kad je pomenuo Šveđanina, Nadin se primetno trgla, i on je shvatio da je njegova “strelica” pogodila pravo u centar “mete”. - Ne! - viknula je nabusito, da bi se odmah zatim pokolebala. - U
stvari, ne znam... Najzad, šta se to tebe tiče?! - Uopšte me se ne tiče - Anri se nasmejao. - Pomenuo sam ga samo zato što mi se čini da je on mnogo prikladniji objekat za tvoja osećanja nego ja... - Igraš se psihologa?! - reče ona besno. - E, pa, zaobiđi i ti mene! Nisu mi potrebni tvoji saveti! - Okej. Znači li to da sam slobodan? Mogu da idem u kupatilo? pogledao je na svoj ručni sat koji sve vreme nije ni skidao. - A posle toga
bih morao da pođem kući, kasno je. Što se tiče one večere, koja je ostala na stolu... - Čak i da umireš od gladi, poziv za večeru više ne važi! - Nadin je izgubila strpljenje.
Ne samo što više nije pokušavala da ga ubedi kako je on muškarac njenog života, nego čak nije ni skrivala da joj njegovo prisustvo postaje dosadno. - Nikada ne jedem posle devet uveče. A osim toga, užasno mi se
spava! Požuri sa tuširanjem! Ostavši sama u sobi, napregnuto je razmišljala. Anri Nel, bio je njen trofej kojim je morala da mahne ispred nosa
onoj veštici, Odeti! Ako Odeta ne sazna da je ona bila sa njim, onda, čemu uopšte sve ovo?! Njoj nije ni bio potreban Anri, nego ubedljiv dokaz da je “spavala” sa njim! Nervozno je lutala pogledom po sobi.
Anrijeve farmerice, bile su nemarno bačene preko ivice kreveta. Mahinalno je ispružila ruku i podigla ih. U zadnjem džepu, nalazio se novčanik. To bi možda moglo da posluži kao dokaz, sinulo joj je. Ne baš briljantan, kakvom se ona nadala, ali i kakav-takav dokaz je bolji - nego
nikakav! Žurno je izvadila sav novac koji je Anri imao kod sebe i vratila ga u džep farmerica. U novčaniku su ostali svi njegovi dokumenti, lična kara, vozačka dozvola i kreditna kartica! Preznojiće se od muk e kad bude otkrio da svega toga nema. Trebaće mu i vremena i nerava da ponovo izvadi sva ta dokumenta, ali...
40 Zvončica & neky
Nadin je slegla ramenima. Zašto bi bila sentimentalna prema njemu? Ni on nije bio sentimentalan prema njoj.
Gurnula je novčanik pod jastuk i ponovo prebacila njegove farmerice preko kreveta... Petnaest minuta kasnije, mogla je sa zadovoljstvom da utvrdi da je njeno malo lukavstvo uspelo.
Anri je otišao, ne sluteći da su se u zadnjem džepu njegovih farmerica u međuvremenu dogodile nekakve “ promene”. Nadin se vratila u spavaću sobu svojih roditelja. Skinula je posteljinu i odnela je u vešernicu, a novčanik je stavila u svoju tašnu, rešena da se od njega više ne odvaja. Pre ili kasnije, pružiće pru žiće joj se prilika da pred Odetom upotrebi taj korpus delikti...
Sišla je u trpezariju i sela za sto koji je bio postavljen za dvoje. Zaista nije imala običaj da jede posle devet uveče, ali apetit joj se otvorio čim je pomislila na to kakav će izraz lica napraviti Odeta i kako će se osećati kad bude saznala da je ona “spavala” sa Anrijem. Samo što je počela da jede, njen mobilni telefon signalizirao je da joj neko šalje poruku. “Razmišljaš li o osveti, Nadin? Imam predlog p redlog kako da ubodeš Odetu tamo gde je najosettjivija... najosettjivija...” Bilo je to sve. Tajanstvena osoba, ista ona koja joj je dojavila da se one noći
Niklas vratio u Odetin stan, želela je da je drži u neizvesnosti. Nije mogla da uzvrati pitanjem. Identitet pošiljaoca za nju je još uvek bio tajna, početni brojevi njegovog telefona nisu joj značili ništa. Ili - njenog telefona? Pojma nije imala čak ni da li je u pitanju muškarac ili žena. Ali, u svakom slučaju, postajala je uznemirena zbog tih poruka. Iza njih je stajao neko ko je one večeri bio na Odetinoj žurki. To je bilo jedino u šta je bila sigurna, jedina tačka od koje je mogla da započne svoju potragu.
Tajanstveni pošiljalac, međutim, nije bio nimalo glup. Tačno je procenio da je njena radoznalost radoz nalost dostigla kritičnu tačku. “Ne pokušavaj da me otkriješ...” - glasila je sledeća poruka. “ Telefon koji koristim uopšte n ije registrovan na moje ime. Ali ne brini, ja sam ti prijatelj...” - Proklet bio, ko god da si! - viknula je glasno kao da zagonetna
osoba može da je čuje. 41 Zvončica & neky
Neko se opasno poigravao njenim strpljenjem. Odmah za ovom
porukom, usledila je sledeća. “Odlično poznajem Odetu. Više od svega, povredilo bi je da neko ugrozi njenu karijeru! Slažeš li se sa mnom?” - Slažem se... - promrmljala je Nadin sebi u bradu. Tajanstvena osoba bila je veoma pronicljiva, ko god ona bila.
“Naravno, slažeš se... Uskoro ću ti otkriti nove detalje Laku noć, Nadin.” - glasila je poslednja poruka koju je dobila te noći. Zagonetni “Neko” je, izgleda, uživao u tome da je što duže drži u neizvesnosti.
42 Zvončica & neky
X U sredu, ujutru, Odet je morala da popije pilulu za umirenje da bi uopšte bila u stanju da ode na posao.
Po teoriji verovatnoće, bilo je neizbežno da tog dana sretne Anrija. “On ponedeljkom ima slobodan dan... “ - razmišljala je. “Juče je imao obaveza van Instituta... Danas će se sigurno pojaviti.” Kolena su joj klecala dok se približavala zgradi. Još uvek nije mogla da veruje da se ona scena od preksinoć zaista dogodila. Bilo je previše ludo da bi bilo istinito. Da li je Anri u ponedeljak uveče zaista bio tamo i posmatrao nju i Rišara kako vode ljubav u maloj sali, na “ Neronovoj ploči”... ili je sve to bio samo nekakav “blesavi san”? I kako će se sada, posle toga što se dogodilo, suočiti sa njim? Nije vredelo da se pita jer sve to više nije zavisilo od nje. Posle onoga čemu je prisustvovao, Anri je mogao ili da je potpuno prezre ili da, ako ga je ona scena uzbudila, poželi da i sam vodi ljubav sa njom! Najstrašnija od svega bila je kombinacija te dve mogućnosti. A to, da je on smatrao nekakvom bezvrednom “malom droljom” koja bi mogla da mu posluži tek za zabavu, moglo je vrlo lako da se desi... Pri samoj pomisli na tu varijantu, Odetu je hvatalo očajanje. Zar jednu ženu uopšte može da snađe veća kazna nego da je muškarac koji je već godinama njena tajna ljubav, tretira kao objekat za jednokratnu upotrebu?! U trenucima najgoreg pesimizma, dolazila je do zaključka da joj se neće dogoditi čak ni to. Mogla je da se kladi da je Anri lud za Nadinom, da nju uopšte neće ni registrovati. One večeri, posmatrao ju je samo iz puke radoznalosti. To uopšte ne mora da znači da ju je i poželeo... Zašto bi , kad ima Nadin? Kad se ta “aždaja” umeša u život nekog muškarca, ona automatski postaje centar njegovog sveta, i on je slep za sve ostale...
Kakav poražavajući zaključak! Na momente, Odet je mogla da zaplače od samosažatjenja. Zar da Nadin de Mirel dobije muškarca o kome ona sanja već godinama? Ne! To nije moglo, to naprosto nije smelo da se desi. Sudbina nije
mogla da bude tako surova prema njoj. Čvrsto je odlučila da tu sudbinu uzme u svoje ruke i da se bori za Anrija. Znala je da u meču u kojem joj je Nadina protivnik nema gotovo nikakvih izgleda na uspeh, pa ipak...
43 Zvončica & neky
Morala je da pokuša, bila je spremna da u tu borbu uloži sve od sebe...
Tog jutra, došla je na posao u tesnom kostimu od crne svile i sandalama sa visokom potpeticom. Izdašno se “ natopila” parfemom, a ispod njenog do pola raskopčanog sakoa, izazovno je provirivao rub čipkanog korzeta. Nije to bio njen stil, ali, do vraga, zar je sada bila u situaciji da bira?! Pitanje hoće li osvojiti Anrija ili ne, za nju je bilo pitanje života ili smrti. Ak o i nije bila tip fatalne zavodnice, morala je to da postane! Onog trenutka kad je donela tu odluku, osetila je kako je ispunjava
bezgranično samopouzdanje. Tek što je prišla vratima svoje nove kancelarije, zaustavio ju je Rišarov poziv. - Odet, dođi da te upoznam sa Anrijem! Ušla je u susednu prostoriju, i njen pogled sreo se sa njegovim tamnim očima. Osmehnula se i pružila mu ruku. Žmarci su joj prošli niz stomak kada su im se prsti dodirnuli, ali njeno lice ostalo je mirno. - Mi se već znamo - rekla je s osmehom.
Te reči, bile su pun pogodak. Kao što je i očekivala, Anri se prenuo! Verovatno se uplašio, misleći da ona aludira na onu scenu od pre dve večeri. - Nisam siguran... – promrmljao je. - Ja jesam - Odetin osmeh postao je još blistaviji. - Vi ste još predavali na fakultetu, u vreme dok sam ja studirala... Na to sam mislila. Ali, naravno, vi me se ne sećate... - Ma, sigurno je se sećaš - umešao se Rišar, obraćajući se Anriju. - Odet je nećaka Denize Lamber. Osim toga, ona je bila briljantan student... - Denizina nećaka? - Anri se načas zamislio i onda je zavrteo
glavom, ne skrivajući iznenađenje. - Neverovatno da ste to vi... Ja sam vas upamtio kao jednu sasvim
neupadljivu devojku u šljampavoj odeći od koje se nije videlo ništa, osim riđe kose... Kak o ste se promenili! - Mislite? - slegla je ramenima. - Još uvek imam riđu kosu...
44 Zvončica & neky
- U ono vreme, kada sam je i ja upoznao, ona je zaista na prvi pogled delovala kao neupadljiva devojka. Ali, to je moglo da prevari samo diletante, a ne jednog iskusnog pozna vaoca ženske lepote kao što sam ja! - Rišar Kleman se zadovoljno isceri. - Zaista imam “nos” za žene. Čim sam je ugledao, odmah mi je bilo jasno kakav se “ potencijal” krije
iza njene šljampave odeće... Odet je jedno od mojih životnih otkrića! - Rišar... - ona ga prekorno pogleda; i pored samopouzdanja koje je još uvek nije napuštalo, osetila je kako joj blago rumenilo obliva lice. Pokušaj da imaš malo više takta, molim te! - Dušo, takt nije moja odlika. Osim toga, znam da sam na zlom glasu kad su žene u pitanju. Siguran sam da se u Institutu već priča kako sam još jednu pripravnicu primio “preko kreveta”... Najbolji način da čovek zapuši usta onima koji to govore jeste da sam prizna da govore istinu! Onda ogovaranja automatski prestaju jer više nisu interesantna. - Zanimljiva teorija - promrmlja Anri. - I ispravna, iznad svega! Ta teorija se u praksi uvek potvrđuje... pouči ga Rišar. - Odoh sad, imam posla. Vas dvoje nastavite sa
upoznavanjem. Kao što znate, nemam ništa protiv toga da ljudi u kolektivu budu u dobrim d obrim kolegijalnim odnosima. odnosima. - Nemoguć je - reče Anri kada je Rišar izašao. - Ali, pretpostavljam
da ste već navikli na taj ta j njegov stil... - Rišar nema dlake na jeziku, govori sve što misli... - Odet se hrabro pripremala da izvede svoj odlučujući udarac, majstorski potez koji će joj na samom početku obezbediti prednost nad Anrijem. - Zahvalna sam mu što me je tome naučio, -nastavila je, ne odvraćajući pogled sa njegovog lica - i zato ću biti pomalo neprijatna prema vama, ali ću bar biti otvorena... Posmatrali ste Rišara i mene one večeri, gospodine Nel! Bolje da to odmah raščistimo, nego da se pravimo kao da se nije dogodilo...
Kao što je i očekivala, Anri je bio zatečen. Zurio je u nju, nije uspeo odmah da se snađe. Ipak, nekako je uspeo da se pribere i da joj odgovori. - Mislim da me Rišar nije video. Videli ste me samo vi... - mirno joj je uzvratio pogled. - I, šta sada? Najpre da raščistimo jeste li besni na mene što sam vas gledao, Odet, ili ste zadovoljni zbog toga?
Našla se u “nebranom grožđu”.
45 Zvončica & neky
Anri Nel, ipak nije bio mačji kašalj. Naprotiv. Bio je snalažljiviji i drskiji nego što se nadala. - Nemam razloga da budem ni besna, ni zadovoljna - zaključila je. Ja samo konstatujem činjenicu da ste one večeri gledali nešto što nije bilo namenjeno vašim očima. Šta ste vi? - prešla je u napad. - Nekakav voajer?! Umesto da se uvredi, on se nemarno nasmejao. - Ne budite tako strogi. To nije bilo voajerisanje, već samo normalna ljudska radoznalost. Zar ste očekivali da se uplašim i
pobegnem?! Zašto se vi niste uplašili i počeli da vrištite, nego ste, umesto toga, nastavili da činite ono što ste započeli?! Njegov nadmoćni osmeh, doveo je Odetu do očajanja. - Ako ste takav humani sta kao što tvrdite, i razumete sve što je normalno i ljudsko, zašto mi se onda rugate?! - upitala je. - Otkud vam to?! Uopšte vam se ne rugam! Štaviše, vi ste se maločas rugali meni! Mislite da ima razloga da jedno na drugo potežemo ratne sekire? - ponovo joj se osrr.shnuo, nekako neodređeno, tako da nije znala šta se iza tog osmeha zapravo krije. - Ne bih to želeo... Nikako... Ne bih... - Ni ja - priznala je. - Onda je sve u redu? Raščistili smo situaciju i
više nećemo pominjati ono što se dogodilo? Klimnuo je glavom u znak pristanka i Odet se uputila prema
vratima, zaključujući da je razgovor završen. Ali, Anri Nel imao je još nešto da doda. - Odet! - pozvao je nateravši je da se okrene. - Da? - očekivala je neku primedbu koja se tiče posla. p osla. Ali, prevarila se u proceni. - Nije se dogodilo ništa, ja sam vas samo posmatrao - rekao je ozbiljno, iako je imala utisak da mu se brk smeši. Bili ste veoma lepi i veoma uzbudljivi. Ne znam da li bi ijedan muškarac imao snage da okrene glavu od tog prizora...
Za trenutak, ćutala je. Ali, nije smela da mu oćuti. Znala je: jedini način da dobije “bitku” sa njim i da dobije “bitku” sa Nadin, bio je da iz svake situacije izađe nadmoćna! -Ako je ovo bila podrugljiva opaska, onda idite do vraga! - rekla je najslađim glasom. - A ako je ipak, bio kompliment, baš vam hvala!
Okrenula se i požurila prema svojoj kancelariji. 46 Zvončica & neky
- Naravno da je bio kompliment! - dobaci Anri za njom. Sama u svojoj kancelariji, imala je tokom dana dovoljno vremena da podrobno analizira situacij u. Zaključila je da je, i pored toga što su
između Anrija i nje povremeno letele varnice, početak bio neočekivano dobar. Barem je nije ignorisao. Naprotiv. Očigledno je pomalo flertovao sa njom.
“Čuvaj se, Nadin!” - pomislila je trijumfalno. - “Možda te do kraja meča i izbacim iz ringa? Ko zna...”
47 Zvončica & neky
XI - Uopšte nisam ljuta na tebe, dragi. Zašto bih bila ljuta?! - upitala je Nadin. - Jednostavno sam u gužvi, nemam vremena da se vidim sa tobom, to je sve. - Kada ćeš imati vremena? - Niklas nije mogao da sakrije nezadovoljstvo. - Sutra? - Možda. Ne znam, - glasio je odgovor. U poslednje vreme, Nadin je uvek izbegavala da se vidi sa njim, a na sva pitanja, davala je takve, lakonske i nemarne odgovore.
To ga je dovodilo do očajanja. - Kako, do vraga, ne znaš?! -prasnuo je. - Želiš li uopšte da me vidiš, ili ne?! Šta se događa sa tobom, Nadin?! Zašto ne otvoriš “ karte”?! Osećam da se nešto dešava! Između nas više ništa niš ta nije kao što je bilo... Nadin je zatvorila oči i u sebi izbrojala do deset. Trebalo joj je mnogo samokontrole da ne prasne i ne kaže mu da je njegova bedna prevara otkrivena.
Ali ona nije imala nameru da se zadovolji običnom ljubomornom scenom, običnim raskidom sa Niklasom. Previše ju je povredio. Želela je da se osveti i n jemu, ne samo Odeti! Volela ga je kao nikoga pre njega, a on ju je “ujeo za srce”! To nije smelo da prođe nekažnjeno. Morala je da smisli nešto što će ga pogoditi tamo gde je najosetljiviji. I zato ga je, umesto da otvoreno prekine sa njim, samo lukavo drž ala na distanci. - Ne izmišljaj, Niklase! - zacvrkutala je. - Sve je u najboljem redu...
Videćemo se! Ćao! Spustila je slušalicu i nalaktila se na sto, utonuvši u misli. Zapravo, ona se donekle već osvetila i njemu, i Odeti. Time što je “ spavala” sa Anrijem, “ubila je dve muve jednim udarcem ”! Ali to nije bilo dovoljno.
Želela je da njena osveta bude potpuna. Ipak pre nego što pođe u završni napad, morala je da sazna neke stvari. Pre svega, strahovito ju je kopkalo ko šalje one telefonske poruke. Jedan od prvih na koje je posumnjala, bio je Monk. Dobro je znala da je ludo zaljubljen u nju, da mu je u interesu da
ona raskine sa Niklasom. Osim toga, Monk je bio čudak, jedna tako 48 Zvončica & neky
izopačena igra kao što je slanje anonimnih poruka, sasvim je ličila na njega. Ali kad ga je Nadin “pritisla”, tražeći da prizna da on stoji iza svega,
smušeni bradonja je prebledeo, i počeo da se zaklinje da to nema nikakve veze sa njim. - Kako si uopšte mogla da posumnjaš u mene, Nadin?! - upitao je ojađeno. - Pa, ja te volim! Nikada n e bih mogao da se služim tako bednim spletkama. Ja sam ljubomoran na Niklasa, ljubomoran sam na
svakog muškarca kome ti poklanjaš pažnju, ali nikada ne bih mogao da uradim nešto zbog čega ćeš ti patiti... Naprotiv! Sve bih uradio da ti pomognem, ako je u mojoj moći... Njegove reči, zvučale su tako iskreno, a njegove oči, bile su tako pune obožavanja da je Nadin pomislila kako bi jednog dana zaista trebalo da učini dobro delo i nagradi Monkovu ljubav tako što će “spavati” sa njim! - Da bih ti dokazao da je sa tim telefonskim porukama nemam
nikakve veze, potrudiću se da ti nabavim pun broj telefona sa koga dolaze poruke, kao i ime vlasnika - predložio je. - To neće biti teško, imam rođaka koji radi u mobilnoj telefoniji. Očas posla! - Sjajno! Biću ti zahvalna ako to učiniš za mene! - rekla je. - Mogu li da te zamolim za još jednu uslugu, Monk? Moram da saznam gde se to Odeta zaposlila, a neću da pitam nju. U stvari, ne želim da ona dozna da se ja raspitujem za njeno novo radno mesto... - Dobićeš i tu informacij u, ne brini... Monk je bio zaista ekspeditivan.
Nadin je očekivala da će mu biti potrebno najmanje nekoliko dana da dođe do informacija, ali nije prošlo ni četrdeset osam sati - a on je bio pred njenim vratima! - Uđi - propustila ga je u predsoblje, sva uz buđena. - Saznao si
nešto, Monk? - Sve! - pružio joj je list hartije sa otkucanim spiskom brojeva. Evo, zaokružen je broj sa kojeg dolazi poruke. Ali bojim se da ti to ništa neće značiti, Nadin. Telefon je registrovan na ime Žan Dipon... Očigledno da pravi vlasnik želi da ostane anoniman. Ko zna ko se služi tim telefonom... - Da, ta osoba me je već upozorila da ne pokušavam da je otkrijem rekla je gledajući u broj koji joj nije značio apsolutno ništa. - Ali, bar
49 Zvončica & neky
mogu da pozovem! Možda ću prepoznati g las?! A, Odet, Monk? Jesi li saznao nešto o njoj? - Iznenadićeš se... Odet je dobila posao u Institutu za antičku umetnost. Šta kažeš na to? Bogovsko radno mesto. Kako li je samo uspela? Doduše, ona je završila sve moguće stručne specijalizacije... Pričao je, ali Nadin ga nije slušala. Bila je toliko iznenađena da je morala mor ala da sedne. Odet, u Institutu! Tamo gde Anri radi!
Dakle, ipak je uspela da dođe do njega... Da li je imala ludu l udu sreću ili samo jake veze? I kako bi ona, Nadin, sada mogla da joj ugrozi karijeru?
Preduzimljivi pošiljalac poruka, možda ima neku ideju o tome? Bila je previše nestrpljiva da čeka. Odmah je pozvala broj koji joj je Monk dao. Ali, kao što je i mogla da pretpostavi, niko nije odgovarao na poziv. Neko je bio veoma oprezan... Nadin je poslala poruku:
“Saznala sam gde se Odeta zaposlila. A saznala sam i broj tvog telefona, kao što vidiš” “Baš si preduzimljiva!” - stigao je odgovor. - “Samo tako nastavi. Hoćeš li da joj preotmeš radno mesto, Nadin? To bi je ubilo u pojam...'' pojam...'' “Kako?” - otkucala je. - “Bila sam očajno loš student... Nema šanse da dobijem posao u Institutu. ” “Ima, dok je Rišar Kleman na mestu direktora!” - uzvratio je njen tajanstveni sabesednik. - “On je slab prema lepim ženama. Uostalom, pitaj Odetu kako je dobila posao! ” “Preko kreveta?” - Nadin je bila radoznala. - “Kakav je taj Rišar Kleman?” “Mator. Ali, vredi se žrtvovati. Zamisli Odetino lice, kad joj posle nekoliko meseci pripravničkog rada saopšte da si ti dobila posao umesto nje?” “Zamišljam...” - odgovorila je. Na njenom licu, pojavio se osvetnički osmeh.
50 Zvončica & neky
Kad bi se to dogodilo, ah! Odet bi bila van sebe od očajanja! Poslovni krah - za nju bi bio odlučujući udarac! “Obrati se Rišaru Klemanu, lično” - glasio je novi savet. “Reci da si dobila informaciju da konku rs za prijem pripravnika još uvek nije završen. Matori će zagristi udicu, videćeš!”
51 Zvončica & neky
XII
Sastanak svih zaposlenih, bližio se kraju. Najvažnija pitanja, bila su razmotrena, Rišar se spremao da zaključi diskusiju. - Ne budite nestrpljivi, uskoro ćete biti pušteni s lanca - zabrundao je primećujući da svi već jedva čekaju da odu. - Ostalo je samo još da se
dogovorimo ko u petak putuje sa Anrijem u Amijen, na godišnju skupštinu muzeologa. Dakle? Niko nije bio voljan da ide. Oko putovanja u inostranstvo, naprosto
su se svi otimali, ali, po pravilu, dosadna skupština u Amtjenu, bila je teret koji niko nije hteo sebi da natovari na vrat! - S obzirom na to da su svi bar po nekoliko puta do sada bili u Amijenu, možda bi sada ti mogla da se žrtvuješ, Odet? - predložio je
Rišar. - Šta kažeš, Anri? Odgovara li ti da ona pođe sa tobom? - Ako ti misliš da je tako najbolje... - Anri je na izgled iz gled nehajno slegao ramenima. - Gospođica Lamber ili bilo ko drugi, meni je potpuno svejedno... - Onda, ona! - odlučio je Rišar. - Dame i gospodo, zaključujem sastanak. Slobodni ste. Odet, ti
ostani da se dogovoriš sa Anrijem oko putovanja pu tovanja u Amijen... Svi su jedva čekali da pođu kućama, sala za sastanke, brzo se ispraznila. Odet je prišla Anriju sa ravnodušnim izrazom obuzdavajući svoje uzbuđenje. - Niste baš oduševljeni što putujem sa vama, zar ne? - upitala je. - Ako vam ne odgovara Rišarov izbor, zašto niste uložili prigovor? pr igovor? - Otkud ti ideja da nisam oduševljen? - podigao je obrve. - Samo sam se, znajući da Rišar na tebe polaže neka posebna prava, čuvao da pred njim pokažem svoje oduševljenje! - Rišar polaže prava na mene?! - nakrivila je glavu u stranu, podozrivo ga gledajući. - Grešite, gospodine Nel! Na mene niko ne može da polaže nikakva prava! Nisam “ stvar”! - Oprosti, nisam imao nameru da te uvredim. Hteo sam samo da
kažem da bi Rišar mogao da bude ljubomoran ako ja pokažem svoje
52 Zvončica & neky
oduševljenje. Ali i da sam sam mogao da biram sa kim ću putovati, odabrao bih tebe, veruj mi...
Njegove zelene oči, dotakle su pogledom njene ženice, O det je osetila kako joj srce ubrzano lupa. Kad bi samo znao kakvo magično dejstvo ima na nju!...
Ali, nije smela da pokaže koliko joj znači čak i jedan jedini njegov pogled! Dobro se krila... - Rišar i ljubomora? - nasmejala se, suvo. - O čemu vi to govori te?!
Da bi bio ljubomoran, trebalo bi, prethodno, da nešto oseća prema meni, zar ne? Rišar previše voli žene da bi se ograničio samo na jednu! Osim toga, on vrlo dobro zna da ja prema njemu ništa ne osećam. U neku ruku, nas dvoje smo prijatelji koji jedno drugome čine usluge. Ja sa njim “spavam ”, on meni “pomaže” u karijeri, i to je otprilike sve... - Divim se tvojoj iskrenosti! - Anri je ustao. - Da pođemo, polako? Zašto bismo razgovarali u ovoj zagušljivoj sali dok napolju sija sunce? Sešćemo negde da popijemo kafu i dogovorićemo se oko svih detalja, putovanja... - Čak i da ne želim, ne preostaje mi ništa drugo nego da budem iskrena prema vama... - promrmljala je dok su se spuštali u prizemlje zgrade. - S obzirom na ono što ste videli... Bilo bi apsurdn o da tvrdim
kako između Rišara i mene nema ničega. - S obzirom na to što sam video, Odet, apsurdno je i da mi persiraš reče on tiho; zastao je na izlazu iz zgrade, isprečivši se ispred nje, tako da je, htela - ne htela, morala da ga gleda u lice. - Prisustvovao sam jednom trenutku tvoje intimnosti i sada mi to zauzimanje odbojnosti sa
tvoje strane deluje prilično licemerno... Grlo joj se osušilo. Stajali su sasvim blizu i samo jedan mali korak, bio je potreban da im se grudi dodirnu. Zabubnjalo joj je u slepoočnicama.
Oduvek je prema Anriju Nelu osećala magnetsku privlačnost, čak i kada joj je bio potpuno nedostupan.
A sada, kada su počeli da se sreću svakodnevno i kada joj se činilo da ni on prema njoj nije sasvim ravnodušan, njena pritajena požuda dosezala je neslućene razmere!
53 Zvončica & neky
- Kako bi trebalo da se ponašam? - upitala je, hrabro i provokativno. - Očekuješ li da vodim ljubav sa tobom samo zato što si
me slučajno video kako to činim sa Rišarom?! - Želiš li da čuješ moj iskren odgovor? Ne očekujem, al i priželjkujem! - priznao je, neumoljivo je gledajući pravio u oči. - Ne izbijaš mi iz glave, Odet! Nisam kriv, to je jače od mene... Možeš da me imaš kad god poželiš. Da li ti se iko ikada nudio ovako, na tanjiru?! Ne verujem! Kolena su joj klecnula. Najgore od svega, dobro je znala da se iza toga krotkog priznanja
krije vraški opasan muškarac! Iako je zvučalo kao predaja, to što joj je rekao, u stvari je žestok izazov! Ona će “posustati”, naravno. “Pašće na kolena” pred njim, prvom prilikom. A onda... Zbogom pameti! - Plašiš me - osmehnula se kao da se šali, mada je govorila istinu. - Zvučiš bezazleno, ali bojim se da si opasan po život, Anri! Opasan!!! - Znaš li u čemu je razlika?! -spustio je ruku na njeno rame, Odet je zadrhtala kao taknuta žeravicom. - U tome što se ti samo bojiš, a ja
pouzdano znam! Posle onoga što sam video, sasvim sam siguran da si opasna po život... Opasna!!!
54 Zvončica & neky
XIII Napokon! Odet je odahnula kada je i poslednji sa liste govornika
završio sa izlaganjem svog ubitačno dosadnog referata. Gnjavaža je počela u ranim prepodnevnim satima i nastavila se posle kratke pauze za ručak, a sada je j e već bilo vreme za z a večeru... - Da li ti je sada jasno zašto niko nije želeo da pođe sa mnom u Amijen? - upitao je Anri. - Ovo je ista, jeziva gnjavaža koja se ponavlja svake godine... Hoćeš li da se pridružimo ostalima, u hotelskoj trpezariji, ili da večeramo sami, u nekom restoranu? - Svejedno mi je - slegla je ramenima i već sledećeg trenutka pokajala se zbog svoje snebljivosti.
Čitavog tog dana Anri i ona, sedeli su jedno pored drugog i ona je bila tako užasno svesna njegove blizine da joj se na momente mutilo u glavi. Od svega što je za govornicom, u sali, bilo rečeno, jedva da je registrovala po koju rečenicu. Kad bi im se ramena slučajno dodirnula, zadrhtala bi od uzbuđenja. Želela ga je do ludila! Zar je moguće da ona, koja je sebe smatrala jakom i odlučnom ženom, sada nema smelosti da mu prizna kako bi najradije otišla sa njim u krevet, preskočivši preskočivši večeru?! - U stvari, nije mi svejedno - rekla je brzo, pre nego što ponovo izgubi hrabrost. - Anri... Postoji li u ovom hotelu rum-servis?
U njegovim očima, videla je iskru želje. - Hteo sam to da ti predložim, ali se nisam usudio - rekao je, tiho. - Vidiš, ipak si hrabrija od mene... Dakle, rum-servis? U tvojoj ili mojoj sobi?...
Naručili su kompletnu večeru, dezert i bocu konjaka, ali, bar što se Odete tiče, to je bila samo formalnost. Nije joj bilo do jela. Pripalila je cigaretu. - Samo ti počni - rekla je. - Pridružiću ti se. U stvari... I nisam
naročito gladna... Pomislila je kako će on morati da preuzme stvari u svoje ruke, ako ne želi da do zore sede na dva metra razmaka i vode nekakav besmisleni razgovor. Ona nije imala hrabrosti da d a “probije led”. Na njeno olakšanje, Anri je to na n a vreme shvatio.
55 Zvončica & neky
- Zar misliš da sam ja gladan? -prišao je, uzeo cigaretu iz njenih
ruku i zgnječio je u pepeljari. Sedela je na sofi i, pre nego što je zapravo i shvatila da nešto konačno počinje da se dešava, našla se “ zarobljena” između naslona i njegovih snažnih ruku. - Najzad... - dlanom je obuhvatio njen potiljak i naglo i nestrpljivo svojim usnama rastvorio njene.
Ponestalo joj je daha. On kaže: “najzad”?! Kad bi samo znao koliko dugo je ona čekala ovaj trenutak... čekala, planira la. Otkad je shvatila da će morati da vodi nimalo laku borbu sa Nadin, u mislima je iskonstruisala čitavu šemu. Kad je u pitanju lepota, prednost je bila na Nadininoj strani i Odet je bila svesna da protiv toga može da se bori samo strašću. Nameravala je da mu priredi “oluju” u krevetu, kakvu nikada ranije nije doživeo, i u mislima je isprobala nekoliko mogućih varijanti. Prvo će... Ali... Jedan jedini poljubac, bio je dovoljan da svi s vi njeni unapred smišljeni potezi padnu u vodu! Mozak joj je stao, a njeno t elo, kao nošeno bujicom, počelo je da funkcioniše sasvim nezavisno od razuma. Anrijev jezik, naprosto je “harao” po njenim usnama i ona mu je žestoko uzvraćala. “Proždirali” su jedno drugo, dugim i gladnim poljupcima. “Dvoboj” njihovih usna, bio je tako že stok da su, za neko vreme, zaboravili na sve ostalo.
Onda su Anrijeve ruke skliznule niz njena leđa, pokrećući čitav talas vreline koji joj je pojurio niz telo. Jednom šakom je obuhvatio blagu oblinu njenog boka. Druga se, za trenutak, našla na njenom kolenu, a zatim počela da se pomera naviše, milujući unutrašnjost njenih butina. Koncentrisana na svaki njegov pokret i dodir, Odet je bila
potpuno nepomična. Osetivši njegove prste na goloj koži, između čarapa i gaćica, stresla se od zadovoljstva. Taj dodir, bio je presudan izazov koji ju je ponovo pokrenuo.
Nestrpljivo mu je raskopčala košulju i dlanovi su joj prionuli uz njegove snažne, mišićave grudi. Gotovo se uplašila snage koja je zračila iz Anrijevog tela, ali i svoje, sopstvene slabosti. Bio je stoprocentni
muškarac, otelotvorenje njenih najskrovitijih želja. Klizila je usnama preko njegovih širokih ramena osećajući kako mu mišići poigravaju pod njenim poljupcima. Beskrajno je uživala u svakom njegovom uzdahu zadovoljstva.
56 Zvončica & neky
Njegovo uživanje, bilo je i njeno! Nije želela da bude nestrpljiva, ali ruke su joj same poletele prema njegovim bokovima... prema muškosti koja je privlačila svojom iskonskom lepotom! - Odet... - zastenjao je od uzbuđenja kad ga je obuhvatila prstima. Odgovorio je na taj dodir blagi m gnječenjem njenih butina. Razmakao ih je i njegovi prsti zaronili su između njih, u rajsku “ dolinu”.
Činilo joj se da su se svi nervi njenog tela najednom koncentrisali baš tu. Osećala je svoj “venerin brežuljak” kao voćku nabubrelu od sokova, koji žudi za tim da je on rastvori i iscedi njen nektar! Anrijeve usne, šetale su, razbludno, po njenom drhtavom vratu i ramenima, dok su mu prsti radoznalo i željno ispitivali njeno “ vulkansko ” međunožje. Iznenada se odvojio od nje. Podigao ju je i preneo na krevet , a onda žurno skinuo pantalone.
Odetine oči, preletele su preko njegovog mišićavog torza i zaustavile se ispod pupka. Ud mu je bio tako uspravan da je istog trenutka, bez odlaganja, mogao da prodre u nju. Njegove dimenzije, ponovo sagledane i “izmerene”, izmamile su joj prigušeni uzdah. Podigla se na kolena i
polako skinula gaćice, ne skidajući pogled sa Anrijevog lica. Preko njega je preleteo talas nemog iznenađenja kada je shvatio da su paperjaste dlačice među njenim nogama riđe, baš kao i njena kosa. Pr irodna, sva prirodna! Odet je bila svesna kakvom je silinom to pokrenulo njegovu požudu. Crvenkasti sjaj njenog “vulkana” po pravilu je dovodio
muškarce do ludila. Ponovo se spustila u ležeći položaj i zabacila glavu na jastuk. On ju je “gutao” očima. Talasi njene guste, blistave riđe kose, rasuli su se po jastuku. Nije skinula bluzu, tako da su njene grudi još uvek bile skrivene od njegovog pogleda. Mogao je samo da nazre
njihove bujne obrise. Prišao je ivici kreveta dok su mu dlanovi goreli od nestrpljenja. Želeo je da jednim potezom razdere taj oklop koji je još uvek štitio njene dojke, ali Odet je, izgleda, iz gleda, imala druge namere... Razmakla je noge i izdigla bokove, nudeći njegovom pogledu svoju “ribicu”, okrunjenu vencem riđeg paperja. Izazivački ga gledajući, počela je da kruži prstima oko “pećine” čija je unutrašnjost za njega još uvek bila tajna. Osetio je nepodnošljivu napetost u mošnicama. - Ne izazivaj me... - zamolio je. - Želeo bih da budem strpljiv... 57 Zvončica & neky
- Ja ne bih želela da budeš strplji v, Anri! - nesvesno je obliznula usne jezikom i još više razmakla butine. - Uzmi me... Odmah..,
Njene reči i pokreti, p okreti, imali su na njega hipnotičko dejstvo. Gotovo se bacio na nju. Usne su im se još jednom požudno spojile dok su njegovi prsti klizili duž skliskog i toplog ulaza u njenu unutrašnost. Zatim se pridigao i krenuo u prvi, oprezan prodor, prigušujući svoje i njeno nestrpljenje. Odetini bokovi su se pokrenuli. Primila ga je u sebe,
potpuno usredsređena na taj čin spajanja. Slabost žene koja se prepušta, bila je u njoj pomešana sa veličanstvenim veličanstvenim trijumfom. Umirila se, prepuštajući sve njemu, dok nije osetila kako je potpuno ispunjava. Bilo je neverovatno. Najzad ga je imala!
Muškarac o kojem je tako dugo maštala - konačno je bio njen... NJEN!
58 Zvončica & neky
XIV
Subotnje veče, bilo je neverovatno sparno. Odet se preznojavala dok je radila u kuhinji, iako šporet nije bio uključen. Dodala je u voćnu salatu malo likera, izmešala je i napunila dve visoke čaše. Ukrasila je šlagom i stavila u frižider. Bio je to vrhunac njenog kulinarskog umeća. Očekivla je Anrija da dođe i donese ostatak večere. Bio je već početak jula... i od one njihove prve zajedničke noći u Amijenu, prošlo je više od mesec dana. Zadovoljno je razmišljala koliko se za to kratko vreme njen život promenio.
Nije mogla ni da sanja da će se Anri toliko zaljubiti u nju! Očekivala je da će sve biti samo površna avantura, ali njihova veza, polako se pretvarala u nešto mnogo, mnogo više od toga! Jedino što ju je još uvek mučilo, bilo je nepoverenje. Anri je tvrdio da nema nikakvu drugu vezu, a i kada joj je pričao o svojoj prošlosti, nijednom nije pomenuo Nadin... Odet više nije mogla da se zadovolji nagađanjima. Čvrsto je odlučila da te večeri “istera stvar na čistinu” Oko devet sati, kada se oglasilo zvono na vratima, sedela je u
kuhinji, na podu, pored otvorenog frižidera, pokušavajući da se bar na taj način malo rashladi. Naravno, uzalud. - Uđi! - viknula je. - Otvoreno je! - Šta to radiš? - Anri joj je prišao pr išao smejući se. - Umirem - Odet je imala samo šorc i majicu sa tankim bretelama, ali činilo joj se da ključa. - Šta misliš, mogu li cela da se smestim u frižider? - Ne znam, ali u kadu sigurno možeš. A i meni bi prijalo osveženje... Da pripremim kupatilo? A ti nam za to vreme sipaj nešto hladno za piće. Stavila je na veliki poslužavnik voćnu salatu, dve konzerve rashlađenog piva, cigarete, pepeljaru i ušla u kupatilo. Anri je već bio bez odeće i upravo je sipao mirišljavu kupku u kadu koja se punila vodom.
59 Zvončica & neky
- Priđi da vidiš nešto! - pozvao je ozbiljno. - Ova kupka je u stvari
sasvim bezbojna i tek kad se rastvori u vodi, postaje zelenkasta! Čudno, zar ne?! - Ma, hajde... Ne pričaj gluposti! - odmahnula je rukom, ali je ipak
spustila poslužavnik na policu i prišla. On je jednim potezom podiže u naručje i potopi u vodu. - Duboko udahni! - upozorio je i potpuno je potopio, tako da joj se i
lice našlo u penušavoj vodi. - Baš duhovito! - izronila je, trljajući oči. - Ova kada je velika kao omanji bazen, neplivač bi u njoj mogao da se udavi... Zašto se ponašaš kao klinac?! - Zato što te nikada do sada nisam video u mokroj majici... - ušao je u kadu i radoznalo se zagledao u njeno poprsje. - Uzbudljivo izgledaš. Podigni se malo, da vidim... - Ne pada mi na pamet! - iz inata, spustila se još niže, tako da joj je pena došla skoro do brade. - Imaš li i muzičku želju? Treba li uz to da otpevam i neku opersku ariju? - Ne, dovoljno je što si napravila voćnu salatu... - nasmejao se i
neprimetno pomerio polugu kojom su se podizali čepovi za odvod vode. Voda je u početku bešu mno oticala, i tek kad se nivo spustio do polovine kade, Odet je shvatila šta je on uradio. - Nebo je uslišilo moje želje, izgleda da je zavladala oseka... ponovo je zatvorio odvod i zagledao se u njene grudi koje su se sasvim jasno ocrtavale ispod tanke i mokre majice. Dlanovima je blago
obuhvatio raskošne obline, a zatim počeo da ih ispituje usnama, preko slepljene tkanine.
Odeta se opustila, zaboravila je na ljutnju i počela da uživa u njegovoj igri. Povukao je bretele njene majice i obnažio joj grudi. - Ako sam jednom pomislio nešto, i posle više od mesec dana još uvek mislim isto, šta to onda znači? - upitao je, poigravajući se njenim svetio rumenim bradavicama. - Da sam došao do objektivne istine? - U vezi sa čim? - U vezi sa tobom. Kada sam te prvi put video, dok si onako žustro poskakivala po našem gospodinu direktoru, pomislio sam da imaš najlepše grudi koje sam ikada video. Prošlo je više od mesec dana, a ja i dalje mislim isto... - načas je blago ugrizao njenu dojku. - Znači da su zaista najlepše! 60 Zvončica & neky
- Ti si životinja! - frknula je. - Zašto? Zato što, ponekad, ujedam?! - Ne, nego zato što kad god pomeneš naš prvi susret, moraš da
pomeneš i Rišara! - Dušo, šta mogu, kad je jedno od drugog neodvojivo? Kad sam te prvi put video, ti i Rišar, bili ste takoreći spojeni... - Odvratan si! - odgurnula ga je tako da je tresnuo u vodu. - Nisi me
prvi put video tada, nego još u vreme dok si mi predavao na fakultetu. Ali, ti me tada nisi primećivao! Uzgred, kad smo već kod toga... - ovo je bila prilika da mu na jzad postavi pitanje koje ju je već dugo mučilo, i odlučila je da je iskoristi. - Da li se možda sećaš Nadin de Mirel? upitala je naivno. - Nas dve smo ista generacija. Verovatno je se sećaš. Njen otac je kolekcionar umetničkih slika, Žak de Mirel, a Nad in je i u studentskim danima izgledala kao seks-bomba...
Anri je bio iznenađen njenim pitanjem. - Kako ti je sada ona pala na pamet?! Poznajem je, i to vrlo dobro.
Njen otac i ja smo prijatelji. Zašto si se baš sada setila nje? - Zbog nekih priča koje su mi došle do ušiju još pre nego što je ovo između nas počelo, Anri! - odlučila je da bude iskrena. - Nadin i ja donedavno smo bile prijateljice, i to vrlo bliske. Čula sam da ste ti i ona bili u vezi... - Nadin de Mirel, i ja? - zavrteo je glavom. - Otkud ti to? Ako se
jedan ne baš naročito n aročito uzbudljiv seks može nazvati vezom, onda jesmo... Ispričao joj je kako ga je Nadin zavela, na njegovo zaprepašćenje, i kako još uvek ne može da oprosti o prosti sebi što je tada podlegao podl egao iskušenju. - Najgluplje od svega je što mi se ona nikada nije čak ni dopadala rekao je. - Znam da je mnogi smatraju lepoticom, ali meni se nikada nije
sviđala. Nadin nije moj tip, i to se i potvrdilo... One noći, oboje smo bili prilično mlaki, iako smo se trudili da se jedno pred drugim pokažemo u najboljem “svetlu”. Znaš li po čemu sam najviše upamtio tu noć? Po tome što mi je nestao novčanik, sa svim ličnim dokumentima... Odet ga je gledala i pitala se da li je laže. - Čula sam sasvim drugu priču, Anri - rekla je. - Po toj priči, ti i Nadin ste i ranije bili zajedno, i ti si čitavu prošlu zimu proveo sa njom, u kući njenih roditelja. r oditelja. - Neverovatno! - na njegovom licu, ukazala se neverica. - Stvarno neverovatno! Kakva glupa izmišljotina! Od koga si samo to čula?! Tačn o
61 Zvončica & neky
je da sam zimus skoro mesec dana bio u kući De Mirelovih. Iz dva razloga... Moj stan se renovirao, a Žak me je zamolio da budem kod njih dok su oni odsutni jer su već pokušali da im obiju kuću! Bio sam tamo, ali za sve to vreme Nadin ni jednom nije dolazila, pretpostavljam da je bila u svom stanu...
Njegovo objašnjenje, bilo je veoma uverljivo i Odet nije imala razloga da mu ne veruje. Pitala se šta je zapravo dovelo do nesporazuma. Da li je Žilijet samo donela prenagljen zaključak pošto je nekoliko puta videla Anrija kako u rano jutro izlazi iz kuće De Mirelovih, ili je samo htela da stvori spletku između nje i Nadin? Pa ipak, Nadin nije bila u vezi sa Anrijem, ali jeste “spavala ” sa njim! - Odet... - on kao da joj je čitao misli. Upi tno se zagledao u nju i nežno je pomilovao po licu. - Nisi, valjda, ljubomorna na Nadin de Mirel? Kunem ti se da nema razloga. Nikada ne bih bio sa njom, da me
nije onako spopala. Osim toga, priznaću ti još nešto... To se dogodilo dan posle one scene između tebe i Rišara kojoj sam slučajno prisustvovao. Tada si me toliko uzbudila da sam znao da neću imati mira dok te ne budem imao. Vodio sam ljubav sa Nadin, ali ti si mi bila u glavi...
Te noći, Odet nije imala vremena da se pita šta je uzrok zbrke između Nadine i nje. Anrijeva strast, rasterala je sve njene sumnje. Ali ujutru se ponovo setila tog problema. Postojalo je mnogo pitanja na
koja nije imala odgovor. Nadin je dobro znala za njenu dugogodišnju, potajnu zaljubljenost u Anrija. Zašto ga je onda odvukla u krevet? Samo zat o da bi nju povredila i dokazala da je zavodnica kojoj niko ne može da odoli? Ili, možda... Po prvi put, Odet je pomislila kako je Nadin nekako saznala što se one noći dogodilo između Niklasa i nje - i kako je možda, htela da joj se osveti ravnom merom! To je bilo sasvim moguće, “ kockice u mozaiku ” su se slagale. Od one večeri kada je ona priređivala žurku, Nadin i ona uopšte se nisu ni čule ni videle. Njihovo prijateljstvo, prekinulo se kao po nekom prećutnom sporazumu. Odet je pomislila kako bi možda trebalo da se javi Nadini i zahteva da se razjasne svi nesporazumi. Nije
volela neraščišćene odnose.
62 Zvončica & neky
XV - Pitam se, draga moja, da li ste raspoloženi da u subotu večerate sa mnom? - Zašto da ne? - Nadin se slatko osmehnula.
U društvu Rišara Klemana, bilo joj je toliko dosadno da je imala potrebu da zeva a ne da se smeška, ali prisiljavala je sebe da se topi od ljubaznosti. Njen cilj, bio je vredan truda, činilo se da će se taj cilj ubrzo i ostvariti. - Onda vas očekujem oko devet sati, - rekao je Rišar. - Znate li gde stanujem?
Nadin se malčice trgla. Matori je planirao večeru u svojoj kući, a ne u nekom n ekom restoranu! To je moglo da znači samo jedno... Procenio je da je dosta zamajavanja i da je došlo vreme da mu ona pruži protivuslugu, ako želi da dobije posao. Najzad, zar to nije sve vreme i očekivala? Ne prestajući da se smeška, zapisala je njegovu adresu u notes. Onda je, diskretno ali odlučno, ponovo vratila razgovor na svoje zaposlenje u Institutu, jedinu temu koja ju je u stvari interesovaia. interesovaia. - To je već rešena stvar, draga moja, - ponovio je Kleman, po ko zna koji put. - Krajem ovog meseca ističe pripravnički staž gospođici
Lamber. To radno mesto se oslobađa i tu dolazite vi! - Pomalo sam zbunjena... - Nadin je savršeno igrala ulogu naivke. Sticajem okolnosti, poznajem Odetu Lamber... Poznato mi je da ona ima
vrhunske kvalifikacije. Zar je moguće da ćete je otpustiti kad ispunjava sve uslove za stalni posao u Institutu? Gospodine Kleman, ja sam svesna da se ne mogu meriti sa Odetom, kad je stručnost u pita nju. Moje ocene na fakultetu nisu bile ni malo briljantne i... - Ostavite to, dušo moja... - Rišar se nasmejao i položio ruku na njeno koleno. - Zar mislite da je stručnost baš uvek od presudnog značaja?! Ja sam direktor Instituta, ja odlučujem ko će biti primljen.
Najvažnije mi je da oko mene budu ljudi od poverenja, a gospođica Lamber... Da vas sad ne gnjavim detaljima, ona i ja, jednostavno, nismo
se složili. Za razliku od nje, vi ste mi beskrajno simpatični... “Simpatična, a postaću ti još simpatičnija u subotu uveče, kad me posle te večere povališ...” – pomisli ona zlovoljno. 63 Zvončica & neky
Nije se ni malo radovala toj neprijatnoj obavezi koja je očekuje, ali znala je da mora da stegne zube i udovolji svim Klemanovim zahtevima.
Najzad, šta je jedna mala “žrtva” u poređenju sa zadovoljstvom koje će osetiti kad Odeta u mesto rešenja o stalnom zaposlenju dobije rešenje o otkazu?!... Bilo je oko sedam sati i već se spuštao sumrak kad su izašli iz kafea “Petrograd”, nedaleko od Instituta. Do tada, Nadin je samo jednom bila u Klemanovoj kancelariji. Posle toga, sastali su se još nekoliko puta, navodno uvek u vezi sa njenim budućim zaposlenjem, ali nije joj promaklo da je olinjali don- žuan uvek birao malo posećene lokale, u zabačenim uličicama. Verovatno zato što nije ž eleo da ih neko od službenika Instituta vidi zajedno... z ajedno... - Da vas odvezem do kuće? -ponudio je kada su izašli. - Ne, hvala. Prošetaću malo i uz put pogledati izloge, a onda ću uzeti taksi... - Nadin je jedva čekala da ga se otarasi. Bilo je sasvim dovoljno što će u subotu morati da ga trpi čitave večeri i, najverovatnije, čitave noći. Rekla mu je da će razgledati izloge, a, u stvari išta je ulicom zamišljena i pognute glave, ništa ne primećujući. Bar kada je bila sama nije morala da glumi dobro raspoloženje. Nadala se da će bol koji joj je Niklas naneo proći, ali kako je vreme prolazilo, njegovo neverstvo ju je sve više peklo. Sve vreme je sa njim “ igrala” neku čudnu dvoličnu igru, i zapravo ni samoj sebi nije umela da objasni zašto to radi. Umesto da mu baci u lice da je saznala za njegovu avanturu sa Odetom, ćutala je i izbegavala ga, tako da je najzad on postao ljubomoran!
Otišao je kući, u Švedsku, obuzet sumnjom da ona ima drugog. Uskoro je trebalo da se vrati, i Nadin se pitala šta će biti sa njima... Nije bila spremna da mu oprosti neverstvo, ali prvi bes ju je prošao i shvatila je da nikada ne bi bila u stanju da mu se osveti tako što će mu na neki način nauditi. Previše ga je j e volela! “Ali zato mi ostaje Odet... ” - razmišljala je zlurado, skrećući iz Ul ice Rivoli u jednu od manjih, poprečnih ulica. Bašte kafea koje su se nizale jedna za drugom bile su prepune. Neočekivano, ugledala je u masi dobro poznato lice uokvireno crvenkastozlatnom kosom. Odet!
I to u društvu Anrija Nela! 64 Zvončica & neky
Nadin je zastala, u neverici. Otkud njih dvoje zajedno?!
Onda se setila da su oni sada kolege. Možda i nešto više od toga?! Da li je Odet uspela da “smuva” svoju dugogodišnju platonsku ljubav?! “Ako jeste, tim bolje! ” - sinulo joj je, i istog trenutka odlučila da im priđe. Na sreću, u tašni je sa sobom uvek nosila i Anrijev novčanik. Kao da je predosećala da će pre ili kasnije imati pravu priliku da iskoristi taj mali trofej. - Anri! Kakvo iznenađenje, dragi! - prišla mu je, gotovo uopšte ne
obraćajući pažnju na Odetu. Javila joj se hladno, kao da se jedva poznaju i ponovo se okrenula njemu. Prilepila mu je poljubac, a onda se naslonila na rukohvat
njegove stolice kao da će mu svakog časa skliznuti u krilo. - Gde se to kriješ?! Nisam te videla čitavu večnost... - jednu ruku je spustila na njegovo rame, a drugom ga dodirnuta po kosi, uopšte ne hajući za to što se on ponašao kao da mu je neprijatno. - Nevaljao si... optužila ga je, mazno pućeći usne. - Možda u poslednje vreme nemaš vremena za strast?! - Nadin... - on se pomerio u stra nu, oslobađajući se njenih ruku. -
Mislim da preteruješ. Zar se nismo složili da d a ono nije bila strast? - Ma, hajde... Dobro znaš da jeste! - ponovo se mazno izvila ka njemu. - Oh, umalo da zaboravim! Danima već nosim sa sobom jednu tvoju stvarčicu. Novčanik, Anri! Sa kompletnim dokumentima... Onda kada si me zvao da pitaš da nije ostao kod mene, sve sam pretražila i nisam ga videla... Ali pre nekoliko dana, sobarica ga je slučajno našla. Bio se uvukao između kreveta i zida... - Nadin se iznenada okrenula ka Odeti. - U spavaćoj sobi mojih roditelja, zamisli! Njegov novčanik, sa svim ličnim ispravama... Pravo izazivanje sudbine. Da ga je nekim slučajem našao moj otac... - Hvala bogu, nije, - rekao je Anri hladno. - Ali čak i da jeste, ti si odrasla, i sama si odgovorna za svoje postupke... - Dobro, ne moraš da se ljutiš... Izvoli! - Nadin mu je teatralno pružila njegov novčanik i ustala. - Ćao, dragi! Vidimo se!
Otišla je, ostavljajući ih prilično zbunjene celom scenom. - Ne razumem... - Anri je ravnodušno pregledao hartije koje su se nalazile u novčaniku i vratio ih nazad. - Kada sam primetio da ga nema i zamolio je da ga potraži u kući, rekla je da je sve preturila i da nikakav novčanik nije ostao kod nje... A sada, pošto sam u međuvremenu 65 Zvončica & neky
izvadio nova dokumenta, ona mi ga vraća. Imam utisak da ga je sve
vreme nosila u tašni, čekajući priliku... Ali, ne razumem zašto... - Možda zato da mene načini ljubomornom?! - rekla je Odet zamišljeno. - Jesi li video kako se ponašala prema meni?! Jedva da me je i pogledala. A do skora smo bile bliske prijateljice... prijateljice... Pomislila je kako bi zaista trebalo da otvoreno razgovara sa
Nadinom, i to što pre. Zagonetna zakulisna igra koja kao da se sve vreme dešavala iza njenih leđa, već je j e počela previše da je uznemirava. Za Rišara, bila je to noć velikog slavlja! Čitavo popodne, dok je očekivao vreme Nadininog dolaska, grickao je indijske orahe. Postarao se, ta kođe, da se te večeri na stolu neizostavno nađu i ostrige. Iako je već zašao u zrele godine, njegova potencija je još uvek bila zavidna i nije ni pomišljao da počne da koristi neko pomoćno sredstvo, ali malim bezazlenim afrodizijacima je pribegavao uvek pred ljubavni
okršaj. Smatrao je da to nikada nije na odmet... Sada je došao trenutak da blagotvorno dejstvo tih supstanci dođe do izražaja! Kada je izašao iz kupatila, Nadin je sedela u fotelji, pored kreveta i već se bila oslobodila odeće. Ustala je kada je ušao u sobu, tako da je mogao da uživa u prizoru... Njena duga crna kosa koju je obično nosila podignutu u punđu sada je bila raspuštena i u raskošnim talasima, padala joj je do polovine leđa, a njeno telo... Rišar je zaustavio disanje, sav se pretvorio u oko. Iz daljine, u polumraku, izgledala je kao da nema ništa na sebi! Boja njenog prslučeta i minijaturnih gaćica, j edva se razlikovala od boje njene preplanule, bronzane kože. Odmeravao ju je očima znalca. “Kakva lepotica!” - pomislio je ošamućeno. Nadin de Mirel, imala je telo kakvo se retko sreće. Još uvek je bila u sandalama sa vratolomno visokim potpeticama koje su još upadljivije izduživale obrise njenog tela. Ali njene noge bile su i same po sebi neverovatno duge, a linija bedara izluđujuće seksepilna. - Tvoja ljupka sobarica je u međuvremenu donela šampanjac obavesti ga ona, prilazeći mu. - Nadam se da nije šokirana što me vidi ovako razgolićenu? 66 Zvončica & neky
Rišar se nasmejao u sebi. Šokirana? Devojka koja je u njegovoj kući radila već nekoliko godina, bila je naviknuta na sve. Ne bi bila iznenađena ni da j njegovom krevetu zatekne tuce goluždravih “ sirena” ... - Njeno je da radi svoje, a ne da razmišlja - rekao je. - Da otvorimo
šampanjac, dušo? Sobarica je bila prilično zgodna devojka, vižljasta i crnpurasta dvadesetpetogodišnjakinja alžirskog porekla. Pri izboru ženske posluge, Rišar se trudio da pre svega zadovolji svoj erotski ukus. Ali, iako su u osnovi bile sličan tip žene, mala sobarica je u poređenju sa Nadin bila nešto kao komadić bezvrednog stakla u poređenju sa brilijantom. Njegova slabost, bile su visoke, vitke, crnokose žene egzotičnog izgleda. Nadin je bila tak va va i za njega je predstavljala savršenstvo. Pomutila mu je pamet još pre nekoliko godina kada ju je prvi put video... Dolazila je u Institut na praksu, ali Rišar je bio svestan da ćerka bogatog i moćnog Žaka de Mirela nije plen za njega. Zadovoljio se time da joj se divi iz prikrajka. Umesto njoj, udvarao se Odeti. Nije bila njegov tip
žene, ali je bila seksi, mogla je svojim žestokim temperamentom da ga uzbudi i, što je najvažnije, bila je spremna da za ljubav svoje karijere pokloni malo ljubavi i njemu...
Nadin de Mirel je, međutim, sve vreme ostala njegov neostvareni erotski san. A sada...
Sada je došlo njegovih pet minuta! San je bio na najboljem putu da se ostvari. Bilo je dovoljno samo da d a ispruži ruku, i da ga dodirne... Rišar je otvorio šampanjac i napunio dve čaše. Pena se prelila po srebrnom poslužavniku. Podigao je čašu. - U tvoje zdravlje, z dravlje, draga moja! -rekao je. Za tvoje novo radno mesto... - Prvo! - Nadin se zakikotala i takođe podigla čašu. ča šu. - Nikada do sada
nisam radila... U stvari, priznaću ti nešto u poverenju... Mnogo više volim da uživam, nego da radim! Bila je to već treća boca šampanjca koju su otvorili te večeri. Dosta se prosulo jer je Nadin kao dete uživala u spektakularnom otvaranju, sa penom koja prska svuda unaokolo, ali dobar deo pića je završavao u njenoj čaši. Uticaj penušavog vina, činio ju je veselom i prilično raskalašnom. Rišar je bio zadovoljan. To je moglo samo da mu olakša stvari...
67 Zvončica & neky
- To je prirodno, pr irodno, mila moja... - spustio je čašu i položio ruke na Nadinina ramena, blago je pri vlačeći sebi. - Ti i jesi stvorena za
uživanje... On nije bio nizak čovek, ali Nadin je po njegovoj proceni bila visoka najmanje metar osamdeset. U sandalama, sa ogromnim potpeticama, nadvisila ga je za dobrih desetak centimetara i to ga je ludo uzbuđivalo . Skoro da je morao da se propne na prste da bi je poljubio. pol jubio.
Ali on nije nameravao da krene tim uobičajenim putem, odozgo nadole. Suprotni pravac, činio mu se mnogo podsticajnijim za oboje. Nije želeo da mu se ta mala na koju je godinama samo “ hvatao zazubice”, preda mlako i preko volje. Hteo je da je uzbudi i oseti njeno istinsko uživanje. Uzdao se u svoju bogatu maštu i decenijama sticano ljubavno umeće. Ako je bar malčice bizarna, kao i on, Nadin će se svakako “potpaliti”... - Podigni nogu na stolicu, - zatražio je. - Ovako? - savijajući desnu nogu u kolenu, Nadin je podigla stopalo na sedište i zvonko se nasmejala. - Šta smeraš? Savio se, i usnama dodirnuo njen vitki gležanj. Dlanovima joj je obuhvatio butine, a zatim vrhom jezika počeo od njenog stopala naviše, zaustavljajući se na toplom prevoju potkolenice. Uvukao je jezik u to udubljenje i osetio da je Nadin lako zadrhtala, pogođena u jednu od njenih erogenih zona. Nastavio je da miluje njenu potkolenicu kružnim pokretima jezika sve dok joj se sa usana nije otelo zadovoljno mrmljanje. - Ovo počinje da mi se dopada! - rekla je. - Ne brini, srce - podigao je glavu i pogledao je. - Činiću samo ono
što se tebi dopada... Ovo je tvoja noć! Zatim je njegov jezik započeo novom “ trasom”, duž unutrašnjost i Nadininih butina. Činilo mu se da joj je noga, od kolena nagore, duga čitav kilometar. Bila je kao visoka, vitka karijatida koju treba osvojiti. Uspeti se uz njene “litice”, kao uz Mont Everest. Veličanstveni vrh, koji je godinama krišom posmatrao iz podnožja! Rišar je bio već žestoko uzbuđen. Dok mu se jezik uspinjao prema njenom međunožju punom obećanja, njegov ud postajao je sve živahniji... - Mmmmm... - oglasila se Nadin osetivši njegov topli jezik na svojim preponama.
68 Zvončica & neky
Očekivala je da će joj sada skinuti gaćice, ali Rišar je bio seksualni veteran i mnogo nepredvidljiviji igrač nego što je ona mogla i da zamisli. Ljubio ju je duž ruba minijaturnih tankih gaćica, pažljivo se kloneći još uvek “ zabranjene zone”. Lagano je jezikom iscrtavao konture njenog t rougla, rougla, ali je samo središte njenog tela uporno zaobilazio.
Nadin je zabacila glavu i zatvorila oči. Postajala je već veoma uznemirena i njeni bokovi su se pokretali po kretali sami od sebe.
“Matori uopšte nije bezazlen...” -pomislila je, sada već dvostruko ošamućena, od šampanjca i od uživanja koje joj je pružao njegov jezik. Opisao je krug oko njenog struka, a zatim nastavio uz njena leđa, zadržavajući se u prevoju ispod pazuha. Podigao joj je ruku i usnama počeo strpljivo da draži njenu mišku. Zatim je isto učinio i sa drugom. - Ti si lud... - prošaptala je Nadin, s bespomoćnim odobravanjem. odobravanjem. Ispostavilo se da je taj matori sladostrasnik koji je u njoj izazivao samo dosadu - pravi maher! Uspevao je da probudi i uzbudi svaki
centimetar njene kože koju bi dotakao. - Dođi - uhvatio je za ruku i poveo prema krevetu. Seo je na ivicu postelje okrećući je leđima prema sebi i rukama obuhvatio njenu zadnjicu. - Kakvo dupence! - otelo mu se. - Čudesno... Nadin, ti si najlepša
žena koju sam u životu ž ivotu video... Imaš rajsku guzu, znaš? Nekoliko puta ju je ne baš blago pljesnuo po oblim guzovima, uživajući u njihovoj gipkosti i čvrstini i Nadin je zbunjeno shvatila da je i to uzbuđuje... Zatim je položio lice uz njenu izbočenu guzu i počeo da je gricka, kao neku džinovsku voćku. - Sada se okreni - rekao je zapovednički. Poslušala ga je, a tada joj je pogled sleteo na njegovo krilo i naprosto je zinula od iznenađenja! On je u međuvremenu razvezao kaiš svog bade -mantila i sada je između peševa štrčao njegov uzdignuti i otežali “ buzdovan”, spreman za okršaj! Nadin je zanemela.
Zurila je u njega, zaboravljajući da zatvori usta... Pretpostavljala je da matori ispod pupka gaji nekakvu “olinjalu” ragu, već istrošenu od dugogodišnje upotrebe i da će ona morati dobro da se preznoji ne bi li je povratila u život. 69 Zvončica & neky
Ali, gle, između njegovih nogu, propinjao se “krilati konj”! “Pegaz”! - Gledaš ga kao da ćeš ga progutati... - Rišar se osmehnuo. - Šta si mislila, dušo? Da sam već zreo za “staro gvožđe”?! Možda bih i bio, da je na tvom mestu sada neka druga. Ali, ti... Zar misliš da bi ovaj iskusni “senior” mogao da miruje u tvom prisustvu?! Iskusni “senior”! Nadin se nasmejala. Jezik joj se razvezao pod dejstvom alkohola. - Cenim dve stvari kod muškaraca, potenciju i smisao za humor! - rekla je i vrhovima prstiju oprezno dodirnula njegov glatki, glatki, napeti ud. - Ne verujem da bih baš mogla da ga progutam, ali... Mogu da
pokušam! - Čekaj,.. i ja bih da pokušam nešto. Da probamo ovako... - Rišar se pružio na krevet dajući joj znak z nak da ga opkorači. Raspoložena da mu priredi još malo vizuelnog uživanja, Nadin se podigla na krevet, potpuno se uspravljajući. Skinula je najpre brushalter, a zatim smakla i gaćice, otkrivajući svoj tamni, kovrdžavi brežuljak. Zatim se lagano spustila iznad samog njegovog l ica. Rišar je radoznalo zagledao njenu rastvorenu rumenu “školjku”. Zatim ju je još više rastvorio prstima, a drugom rukom potisnuo njene bokove naniže. Nekoliko puta, prevukao je jezikom duž svih njenih useka i ivica, a onda se usredsredio na nabubreli klitoris.
Po žestini sa kojom je reagovala na taj dodir, znao je da će ovo biti nezaboravna noć. - Od početka sam osećao da si prava “ tigrica” - promrmljao je, više za sebe. - I znam da sam bio u pravu.
Njegove usne, vešto su podsticale “plamičak” njene ženstvenosti, sve više ga razgorevajući. Podstaknuta time, Nadin se bez oklevanja nadnela nad njegovu veliku otvrdlu “palicu ” i usisala je u usta. Podizala je i spuštala glavu najpre lagano i opušteno, ali kako je uživanje podno stomaka raslo, tako su se i nje ni pokreti ubrzavali. Kao da je đavo ušao u nju, mahnito je isisavala tvrdi crvenkasti “lilihip” svog d eo njegovog lica. partnera i još mahnitije trljala svoju “školjku” o donji deo - Luda si... - zastenjao je Rišar. - Ako tako nastaviš...
70 Zvončica & neky
Hteo je da je upozor i da će dostići vrhunac, ali kad je osetio kako
njena karlica počinje da se grči u snažnom orgazmu, bilo je prekasno da zaustavi “bujicu” koja je jurnula iz njega! - Ne brini... - pokušao je da je uteši nešto kasnije dok je jezikom lovila poslednje, zaostale kapljice sperme. - Imamo vremena i za drugu rundu... - Misliš? - promrmljala je nepoverljivo.
Bila je, izgleda, uverena da je njegova prva snažna erekcija bila puka slučajnost i da bi od jednog gospodina u godinama zaista bilo previše očekivati očekivati da mu se muškost ponovo uzdigne. Rišar, međutim, nije dozvolio da d a ga njena sumnjičavost sumnjičavost obeshrabri. Posle kratkog predaha, bio je spreman da počne iz početka! Položio je Nadininu ruku na svoje mošnice, a zatim je okrenuo ka sebi i posvetio se njenim malim, čvrstim grudima... Ubrzo je ponovo bio u punoj snazi! Nadin se pridigla, spremna da se popne na njega, ali on je imao drugu ideju.
U mašti ju je uvek zamišljao kako leži, sa predivnim dugim nogama zabačenim na ramena! Postavio ju je u taj položaj a zatim se odluč no “zario” u nju! “Zarivao” se u “pećinu” svojih želja, raspamećen od zadovoljstva.
Nadin je dahtala i uvijala se pod njim, sluđena tom silinom kojoj se nije nadala.
Doživela je dva silovita orgazma, a on nije mogao da veruje da se sve to događa, i to ne samo u njegovoj mašti. Bio je to erotski trijumf njegovog života...
71 Zvončica & neky
XVI
Nadin se vratila kući tek u zoru, a kada se probudila, bilo je dva sata posle podne.
S mukom se pridigla iz kreveta pitajući se ko li je nezvani posetilac koji je sa tako idiotskom upornošću “ nalegao” na zvono. Bila je toliko izmorena od prethodne noći da se jedva odvukla do vrata. Pri svakom koraku, osećala je bol u preponama. Nije mogla da se seti kada joj se poslednji put desilo nešto slično. Matori Kleman, bio je neverovatan! Osećala se kao da joj je svaku koščicu pomerio iz ležišta, ali... Nije se kajala. Naprotiv!
Slušala je o tome da je dobar seks najbolji antidepresiv, a sada je imala prilike i da se u to uveri. Još uvek je bila ogorčena zbog Niklasovog neverstva, neverstva, ali bar se nije osećala onako jadno... Bila je zadovoljna što mu se makar na neki način osvetila. Kad se bude vratio iz Švedske, i kad mu bude ispričala kakvu ludu noć joj je priredio jedan prosedi gospodin, poludeće od muke... muke... Pogledala je kroz špijunku i ustuknula. Ona je u tom trenutku razmišljala o Niklasu, a upravo on je bio pred vratima!
Srce joj je zaigralo od radosti što ga vidi, ali obuzdala je svoja osećanja i “navukla” ravnodušan izraz na lice. - Već si se vratio? Očekivala sam da ćeš se duže zadržati prokomentarisala prokomentarisala je, umesto dobrodošlice. - Nedostajala si mi... - shvativši da je ona tek tada ustala iz kreveta, Niklas joj se iznenađeno zagleda u lice. - Izgledaš kao da si se tek probudila. Zar neću dobiti ni poljubac?! - Ne! - neumoljivo se izmakla kada je pokušao da je poljubi. - Šta se dešava sa tobom, Nadin?! - upitao je zabrinuto. - Da nisi bolesna? - Ne, naprotiv. Vrlo sam zdrava! - zlurado mu se osmehnula. - Samo sam užasno umorna... - Od čega? Ti si se, izgleda, dobro zabavljala dok sam ja bio odsutan? - Niklas je “složio” kiselo lice. - Jurcaš po diskotekama do zore, zar ne?!
72 Zvončica & neky
- I ne baš... - ušla je u kuhinju i odmah pristavila vodu za kafu, ne bi
li došla sebi. Onda se okrenula ka njemu, likujući. - Prevazišla sam diskoteke, u poslednje vreme se zabavljam na mnogo “uzbudljiviji način”. I ujedno raščišćavam raščišćavam neke dugove... - Ne shvatam... - Shvatićeš! - zaključila je da je došao trenutak da mu saspe istinu u lice. - Od one noći kad si ti spavao sa mojom dragom prijateljicom
Odetom, odlučila sam da promenim životni stil, Niklase. I ja sam imala dve zgodne avanturice, u poslednje vreme... Mogu da ti se pohvalim...
Ova od noćas, bila je tako žestoka da se sada jedva držim na nogama! no gama! - Nadin!? - užasnuto se zagledao u nju. - Ti... Šališ se, zar ne? - Uopšte se ne šalim! - sipala je kafu samo sebi, uopšte ga ne nudeći. Posegnuo je za stolicom, ali ni to mu nije dopustila. - Nisam ti rekla da sedneš! - rekla je grubo. - Uzgred, zar nemaš baš
ništa da kažeš u svoju odbranu? Ili, možda, nisi čuo kako glasi optužba?! Znam da si spavao sa Odetom, Niklase! Niklase! Ne pretvaraj se da si gluv! - Nadin, ja... - Niklas je gutao “knedle”. - Nisam gluv, samo sam... Zbunjen... Dozvoli da ti objasnim, molim te! Znam da mi nećeš verovati,
jer objašnjenje je potpuno sumanuto, ali bar me saslušaj, preklinjem te! - Nisam spremna da slušam sumanuta objašnjenja! Uostalom, šta tu ima da se objašnjava? Jasno mi je da si najobičnija muška životinja! presekla ga je pogledom punim prezira. - Kad ti se digne, povaljuješ sve što se nađe na putu! Ali, do vraga, zar si baš morao moju prijateljicu?! - Nadin, nisam želeo da “spavam ” sa Odetom... - procedi on s mukom. - Znam da mi nećeš poverovati, ali... Bio sam prinuđen da to uradim! Skoro bi se moglo reći... da sam bio ucenjen! - Ucenjen?! Nadin se histerično nasmejala. - Ma nije, valjda?! Ko te je to ucenio, naivčino? Odeta? Šta ti je rekla? Da nećeš dobiti njenu “ribicu”, ukoliko je prethodno lepo ne zamoliš? I ti si, naravno, legao na rudu, i lepo si je zamolio... - Nadin... - Niklas je imao izraz mučenika. - Uopšte se ne šalim. Sedi
i saslušaj me, molim te. Priča zvuči neverovatno, ali kunem ti se da je istinita, od reči do reči... Ucenio me je tip po imenu Rišar Kleman... Uostalom, sigurno si čula za njega... On je “ krupna zverka”, može mnogo da pomogne... Zainteresovao se za moj rad i ponudio da me poveže sa 73 Zvončica & neky
nekim bitnim ljudima. Obećao je da će mi srediti da izlažem u Njujorku, Los Anđelesu i Sijetlu... Promocije i tri prodajne izložbe u Americi... Niklas je uzdahnuo. - Možeš misliti šta bi to za mene značilo? Međutim, Rišar Kleman je od mene tražio nešto za uzvrat... - Da? - posle prvog šoka, Nadin je neočekivano postala veoma zainteresovana za njegovu priču. - Tražio je od mene da “ spavam” sa Odetom! Poznato mu je da ste vas dve prijateljice. To jest, da ste bile prijateljice - ispravio se, zbunjeno. - Bio sam najpre šokiran njegovim zahtevom. Onda sam zaključio da je u pitanju hir mator og perverznjaka. Pomislio sam da ga, možda, “pali” pomisao da se njegova ljubavnica tuca sa muškarcima
koje on poznaje... Najpre sam ga odbio, ali... Izložbe koje mi je nudio, bile su za mene preveliki izazov, Nadin! Znam da je neoprostivo što sam te na taj način prodao, ali... - uhvatio ju je za ruke i pokajnički se zagledao u nju. - Valjda ovim priznanjem mogu donekle da ispravim
grešku... - Čekaj malo! Nije mi sada do tvojih izliva sentimentalnosti, - Nadin se namrštila. - Kažeš da je Odet Klemanova ljubavnica?! - Da. Mislio sam da ti to verovatno znaš... - Nisam znala, do ovog trenutka. Jesi li ti u to siguran, Niklase? Niklase? - Sam mi je rekao. Ne verujem da laže... - I spreman si da mi se zakuneš da je priča o uceni istinita?! - Kunem ti se, Nadin! - ponovo je pokušao da je zagrli. - Zar zaista veruješ da mi je tako malo stalo do tebe da bih te prevario sa tvojom najboljom... - ugrizao se za jezik. - Sa tvojom bivšom prijateljicom?! Polakomio sam se na njegovo
obećanje, i pristao na ludost! Ali, u međuvremenu, otkad si počela da me izbegavaš i otkad sam se uplašio za našu vezu, shvatio sam da si mi ti važnija od svega! Briga me za izložbe u Americi! Ovog trenutka spreman sam da odem kod tog matorog gada i isprebijam ga na mrtvo ime, ako će ti to nešto značiti! - Stani, malo! - ponovo ga je odgurnula od sebe i utonula u
napregnuto razmišljanje, ali nije uspevala da izvede nikakav razuman zaključak. U glavi joj je vladao haos. - Nadin... - Niklas je i dalje gledao u nju pogledom odanog psa koji je čak i najgrublji udarac svoje gospodarice spreman da prihvati sa
74 Zvončica & neky
zahvalnošću. - Spreman sam da uradim sve što želiš, samo da se nekako opravdam u tvojim očima... - Tome se ne nadaj, gade! Tom idiotskom pričom koju si mi ispričao nisi se ni najmanje opravdao! - setila se da je on ipak “spavao” sa Odetom i sasvim sigurno u tome uživao, čak i ako je sve uradio protiv svoje volje! - Nisi se opravdao! - ponovila je, pretećim glasom. Samo si me bacio u nedoumicu kome bi najpre trebalo da “zavrnem šiju”! Onom matorom jarcu, il i onoj podloj kučki Odeti, ili možda ipak tebi, pre svih?!
Otišla je u sobu i vratila se sa spiskom telefonskih brojeva koji joj je Monk dao. - Da li ti je odnekud poznat ovaj broj telefona koji je zaokružen crvenom olovkom? - Ne - Niklas je zavrteo glavom. - Siguran sam da nije. Zašto? Čiji je to telefon? - I ja bih volela da znam - Nadin je uzdahnula. - U čitavom ovom
haosu, to je još jedna stvar više koja će me dovesti do ludila... Ispričala mu je o anonimnim telefonskim porukama, i Niklas je bio ništa manje zbunjen nego ona. - A sada, pošto smo već odlučili da budemo sasvim iskreni jedno prema drugom, spremi se za najveće iznenađenje... - duboko je udahnula, spremajući se da mu kaže ime muškarca sa kojim ga je iz osvete prevarila, ali više nije osećala n i mrvicu trijumfa. Samo potpunu konfuziju... - Znaš li ko je čovek sa kojim sam provela prošlu noć, Niklase? Tvoj
dobrotvor, Rišar Kleman! I ja sam bila ucenjena, kao i ti... Ispričala mu je kako joj je zagonetni pošiljalac telefonskih poruka dao ideju da se osveti Odeti tako što će joj preoteti posao, i savetovao joj da to pokuša uz pomoć Rišara Klemana. - Kakva zbrka! - Niklas je bio potpuno pometen, ali ga to ipak nije
sprečilo da bude i ljubomoran. l jubomoran. - Do vraga, kako si mogla da spavaš sa njim?! Star je! - Zaveži! - Nadin je besno skočila. - Dobro znaš da nemaš pravo na prigovore! Ostavi ljubomoru, bolje razmišljaj šta da radimo, Niklase! Neko je i od tebe i od mene napravio budale! - Kleman, ko drugi?!
75 Zvončica & neky
- Osoba koja mi je slala poruke. Ta osoba je njegov s aučesnik! Gospode, prekopaću zemlju da otkrijem ko je to! - Nadin je podrhtavala od besa. - A kad otkrijem... Ne znam šta ću da uradim, ali ta ništarija se
neće dobro provesti!
76 Zvončica & neky
XVII Bio je ponedeljak, ujutru.
Rišar je tog jutra došao na posao neobično dobro raspoložen. Naručio je kafu, zadovoljno pripalio cigaretu i uključio kompjuter kad su se vrata bučno i bez kucanja otvorila. Odet je ušetala u njegovu n jegovu kancelariju, naslonila se dlanovima o sto i unela mu se u lice smeškajući smeškajući se. - Spremi se da umreš, m atori! -najavila je. - U kom smislu? - upitao je ravnodušno, siguran da je u pitanju neka od njenih uobičajenih smicalica. - U onom pravom, čoveče! - Odet se povukla unazad, sela i pripalila cigaretu, bez pitanja uzurpirajući kafu koju je sekretarica njemu donela. - Možeš li da veruješ da ti život visi o koncu, a ja držim makaze u rukama?! - Držiš makaze i otimaš mi moju kafu ispred nosa! - Rišar se i dalje nije uzbuđivao. - Tako je to, kad direktor svojim službenicima da je
previše slobode... - Strašno! Ako ja kao tvoja već bivša ljubavnica ovako dobro prolazim, koliku li ćeš tek slobodu davati Nadini kad bude počela da radi ovde?! - Otkud...?! - Rišar se gotovo zagrcnuo od iznenađenja. - Otkud ti to
znaš?! - Znam mnogo više nego što možeš i da pretpostaviš. I još ćeš svašta da čuješ - ona ponovo ustade, unoseći mu se u lice. - Samo mi, najpre, reci zar zaista misliš da ću mimo prihvatiti otkaz koji nameravaš da mi uručiš, da bi umesto mene zaposlio nju?! Ne pada mi na pamet, Rišar! Dobro znam kakve su moj e sposobnosti i kvalifikacije, a kakve su njene! Usudiš li se da me otpustiš, otp ustiš, podneću tužbu! Napraviću ti skandl! - Čekaj! Smiri se! Zar misliš da sam toliki idiot?! Nema govora da
ćeš ti biti otpuštena. To je samo bio blef namenjen Nadini. Šta više, uopšte nisam rekao da ćeš izgubiti posao, samo sam je naveo da dođe do tog zaključka - opravdao se. - U praksi, stvari stoje ovako: ja odlazim u Njujork i na moje mesto dolazi Anri. Na njegovo mesto dolazi go spođa Gonkur, ti na njeno, a Nadina na tvoje, kao pripravnik. Dakle, ti dobijaš unapređenje, a ne otkaz! 77 Zvončica & neky
Ali... Kako si saznala da Nadin počinje p očinje da radi ovde? - Saznala sam i mnogo više od toga, rekoh ti - Odet se nasmejala uživajući u njegovoj zbunjenosti. - Elem... Sinoć je Nadin bez najave upala u moj stan. Zbog nekih stvari koje znaš, kao i zbog nekih koje ti nisu poznate, naš susret, bio je više nego uzbudljiv. Najpre se umalo nismo potukle... Onda smo dobrih pola sata raspravljale, urlajući jedna na drugu... Potom smo postale pomalo sentimentalne jer, bez obzira na sve, nas dve smo ipak bile najbolje prijateljice... - Preskoči detalje! - Rišar je nestrpljivo zamahao rukama. - Reci mi
ono što se tiče mene, zar ne vidiš da ću iskočiti iz kože?! - Mnogo toga se tiče tebe! Prosto ne znam odakle da počnem. Na žalost, nemam da ti saopštim ništa dobro... Provaljen si, matori! Nadin nije propustila da mi baci u lice kako njen dragi dečko nikada ne bi spavao sa mnom, da ga ti nisi ucenio... - Priznao joj je?! Idiot! - Naravno da joj je priznao! Taj T aj “idiot ” je ludo zaljubljen u nju!
Najzad, tvoja pomoć mu više i neće biti potrebna. Odlučio je da se vrati u Švedsku. Nadin se uda jeza njega i, takođe odlazi. U nastupu velikodušnosti, priznala mi je da je uz tvoju pomoć nameravala da mi preotme radno mesto, ali , u međuvremenu je odustala od osvete. Kaže da si joj se toliko smučio kad je otkrila tvoje spletke da ni za šta na svetu ne bi pristala da radi u ustanovi čiji si ti direktor... - Ja ionako odlazim u Njujork - Rišar je slegao ramenima. - Možda bi trebalo da požurim... Ne bi me iznenadilo kad bi Niklas posle svega poželeo da se fizički razračuna sa mnom. Šta on kaže? Da li mi preti? - Ne znam. Nisam imala priliku da ga vidim. Ali je zato Nadin strahovito besna na tebe. Čuvaj se, Rišar! I, još nešto... - dodala je otegnuto, uživajući u njegovoj uznemirenosti. - Nadin još nije saznala da si ti taj koji joj je slao anonimne telefonske poruke. Ali, ako sazna,
tada si zaista mrtav čovek! Tek tada, Rišar je malčice ustuknuo. - Otkud ti znaš za poruke?! - Poturila mi je pod nos broj telefona i pitala me da li mi je poznat. Mislim da te je u tom trenutku sam Bog spasao... Malo je nedostajalo da
se izletim i kažem joj da je to jedan od tvojih brojeva. Ipak, nisam joj rekla.
78 Zvončica & neky
- Hvala ti, lutko! - zaustavljajući se za trenutak u svom nervoznom špartanju po kancelariji, on je potapša po obrazu. - Spasila si me... Oduvek sam znao da u tebi imam pravog prijatelja... - Nisi to zaslužio - rekla je Ijutito. - Napravio si budale od Nadine i njenog momka, ali i od mene! Zloupotrebio si me, i to ne bi trebalo da ti oprostim... Sad mi bar objasni zašto si to uradio, Rišar! Organizovao si neverovatnu spletku. Naterao si Niklasa da “spava” sa mnom, otkrio
Nadini šta se dogodilo, nagovarao je da mi se osveti tako što će me istisnuti sa posla i, najzad si je i “potucao”, uz obećanje da ćeš je zaposliti! Čemu sve to?! - Zbog tog poslednjeg! - reče on bez oklevanja, sa sebi svojstvenom lakoćom, kao da govori go vori o nečem sasvim uobičajenom. Bio je čovek bez dlake na jeziku i bez ikakvih mora lnih skrupula kad su ljubavne avanture u pitanju. - Tebi bar mogu da se poverim, znamo se godinama... - slegao je ramenima. - Odavno želim da “kresnem” tu malu... Nije bilo načina da to
ostvarim, ali ti znaš kako ja umem da budem uporan kad sebi postavim neki cilj... Zarekao sam se da ću je imati po svaku cenu, i eto... Imao sam je! Mogu da ti kažem da je bilo nezaboravno. Uopšte mi nije jasno kako ona posle svega može da me mrzi, mr zi, umesto da me pamti po dobrom! Odet ga je s nevericom slušala. Zaista je bio n everovatan. Napravio je od Nadine budalu, izazvao zbrku u njenom i Niklasovom životu, i sada još misli da ona zbog svega treba da mu bude zahvalna! z ahvalna! - Ti si sasvim lud... - uzdahnula uzdahnul a je. - Sve si to t o izveo zbog samo jednog “tucanja”?! - Tri! - ispravi je on ponosno. - ”Zakucao” sam joj ga čak tri puta za
jednu noć, a sveukupno četiri puta došao do vrhunca. Možeš li da veruješ? U mojim godinama! Bio je tako lud, i tako beznadežno opsednut seksom da Odet više ništa nije mogla da mu uzme za zlo. Počela je da se smeje. - Ti nisi ljuta na mene? - upita on oprezno. - Znam da sam, u neku
ruku, i tebe zloupotrebio. z loupotrebio. Pokvario sam tvoje dugogodišnje prijateljstvo sa Nadinom... - Jesi. Ali, nisi samo ti kriv. Bio je tu još jedan slučajni nesporazum... - Odet je odmahnula rukom, nije imala strpljenja da mu sada objašnjava detalje. - Znam da si malo “udaren” i, jednostavno, ne mogu i
79 Zvončica & neky
neću da se ljutim na tebe. Osim toga, previše sam srećna da bih se ljutila na bilo koga. Uskoro se udajem! - saopštila je. - Udaješ se?! - Rišar je bio iznenađen. - Za koga?! - To je još uvek tajna! Saznaćeš kad ti budem poslala pozivnicu za venčanje. To ga je tek zbunilo. - Odet... - nakašljao se. - Znam da nikada nisi bila zaljubljena u mene, ali ipak... Ti i ja smo godinama bili ljubavnici. Zar nije pomalo
perverzno da me, posle svega, pozoveš na venčanje?! Šta ćeš reći svom budućem mužu, ko sam ti ja? - Ne brini za mog budućeg muža - nasmejala se. - Sigurna sam da neće imati ništa protiv da i ti budeš među zvanicama. Svakako ću ti poslati pozivnicu, mada ćeš ti u to vreme već biti u Njujorku... Kad putuješ? - Što pre, to bolje! Sada, kad su Nadina i Niklas sve saznali, ja se u Parizu više ne osećam bezbednim...
80 Zvončica & neky
XVIII
Odet je malaksalo ležala pripijena uz Anrijeve grudi, još uvek lebdeći u onom bestežinskom stanju u kojem bi zapadala posle orgazma. Onda se pokrenula. - Trebalo bi da ispišemo pozivnice za venčanje, Anri! Krajnje je vreme, sutra moramo da ih pošaljemo. Odoh da ih donesem! - izvukla se iz njegovog zagrljaja i ustala iz kreveta. - Sada? - okrenuo se i ošamućeno pogledao. - Ja nemam snage. “Razbila” si me... - Zašto u praksi žene uvek imaju više energije nego muškarci?! -
upita ona spuštajući svežanj pozivnica s nalivperom na noćni stočić. - Ja ću pisati, ako ti nemaš snage. Šta da koristim kao pisaći sto? Tvoja leđa ili tvoj stomak? - Daj, ne budi luda! - Anri se nasmejao. - Slova će biti neravna! - Neće! Evo, podmetnućemo ovo - skinula je sa police jednu knjigu u tvrdom povezu i položila je na donji deo njegovog stomaka. - Raširi noge! - naredila je, a zatim se udobno smestila između njegovih butina, koristeći ih kao oslonac za laktove. Uspešno je ispisala nekoliko pozivnica, ali nije mogla dugo da zadrži koncentraciju. Njegov “mališa” koji se posle zamornog rada nalazio na zasluženom odmoru, neprestano joj je privlačio pažnju. Ovlaš ga je dodirnula usnama. - Pitam se da li bi bolje mogao da posluži kao mastionica ili kao pritiskivač za hartiju... - zakikotala se. - Zaista si blesava - Anri joj se pridružio u smehu. - Zamisli reakciju gostiju kad bi, kojim slučajem, saznali kako smo im pisali pozivnice?! - Zamišljam... Tvoj otac bi doživeo infarkt, a moja majka bi pala u nesvest... - Odet se zacenila od smeha, a onda se naglo uozbiljila. - Anri...
šta misliš, da li bi bilo okej da pošaljemo pozivnice Nadini, Niklasu i Rišaru? Ili je to previše izopačeno? - Po mom mišljenju, nije. Niti sam ja bio zaljubljen u Nadinu, niti si ti bila zaljubljena u nekog od njih dvojice. Mislim da u čitavoj toj priči niko nema razloga za ljubomoru. Ali... Bojim se da bi susret između njih bio rizičan. Neko bi nekome na kraju razbio nos! 81 Zvončica & neky
- Možda si u pravu - zaključila je. - Onda ćemo morati da odlučimo. Ili Niklas i Nadina, ili Rišar...? - Rišar! Njemu dugujem što sam se zaljubio u tebe! Kad se samo
setim onog prizora na Neronovoj ploči! I onog tvog orgazma! - Dobro znaš da taj orgazam nije imao veze sa njim, nego sa tobom! Da se nisi pojavio, ja bih ostala mlaka kao što sam uvek bila sa njim... Ali, ti si se, iznenada, pojavio i počeo da onako o nako piljiš u mene... Sve vreme sam te gledala u oči. Bio B io je to mentalni orgazam... orgazam... - Znači, pozivnicu šaljemo Rišaru, a Nadina i Niklas otpadaju? - Ne znam... Ona je ipak godinama bila moja najbolja prijateljica. Možda će pogrešno p ogrešno shvatiti taj gest, ali ja bih je ipak pozvala. - Onda napiši pozivnicu. S obzirom da Niklas i Nadina treba da doputuju iz Švedske, a Rišar iz Njujorka, najverovatnije će neko otkazati. - Moguće... Ali čak i da se obe strane pojave i da među njima izbije “trka”, bar će biti zabavno! - zaključi Odet, nestašno. - “Gorim” od želje
da vidim Rišara kako se preznojava! Pre ili kasnije, moraće da proguta “kašu” koju je sam zamešao...
KRAJ
82 Zvončica & neky
