118389417-VRT-STRASTI

VRT STRASTI

1. Poglavlje

arlo je spustio slušalicu i gledao u svoje ruke koje su drhtale. Polako je postajao svestan vesti, a osećaj sreće potisnuo je prazninu koju je dugo osećao. Nestrpljivo je brisao suze radosnice sa svojih obraza. Antonio! Razmišljao je izvan sebe od uzbuđenja dok je žurio prema svojoj radnoj sobi. Moj sin! Glasno je pozvao svoje osoblje. Sa svojim uputstvima stvorio je atmosferu uzbuđenja u celoj kući. Umesto sportskih kola morao je odmah nabaviti mercedes, rezervisati avionsku kartu , sobu u hotelu i spakovati putnu torbu. Dugačkim koracima i sa grozničavim sjajem u očima sišao je niz široke stepenice palate i otvorio vrata kola u koja je uskočio kao da ga juri sam đavo. Ipak, pakao je ostavio iza sebe. Pritisnuo je snažno na pedalu gasa i konačno je bio na putu! Oštro je sekao krivine dok je iza njega ostajala ažurna obala. Jurio je prema Napulju, a onda za London... Kod svog sina! Duboko je udahnuo vazduh. Antonio, slatki Antonio. Karlo je bio ispunjen novom životnom energijom i radošću. Njegovi nervi su igrali od uzbuđenja. Kako će preživeti vreme do svog dolaska u London, a da ne poviče glasno od sreće, ili čak da se naglas smeje ili plače. - Bambino mio, šaputao je on u sebi. Te reči su u njemu budile ljubav, ali i bol. - Moje dete, moja beba?

K

Uskoro će ponovo videti svog voljenog sina. Od prvog trenutka kada ga je ugledao po rođenju zavoleo ga je tako strasno da je kasnije bol uništila svu njegovu životnu snagu. Duboko je udahnuo vazduh. Zaboravio je za trenutak da izdahne. Nije bilo ni čudo, jer je duže od godinu dana sanjao o tome kako će ponovo pronaći Antonia. Beskrajne mesece koje je proveo razdvojen od sina radio je danonoćno kako bi zaboravio na nepodnošljivi bol, koji je na njegovom licu urezao tragove. Nesreća je od Karla načinila usamljenika. Od čoveka punog života, koji je zavoleo život i brinuo se o prijateljima i rođacima, postao je hladna mašina. On je svoje ranjeno srce ogradio gvozdenim oklopom. Život je za njega postao besmislen. Sada je ponovo bio preplavljen osećanjima. Njegov sin je sada imao sedamnaest meseci. Uskoro će ga ponovo držati u rukama. To je bilo čudo za koje se molio svake noći u tišini svoje sobe. Neposredno posle telefonskog razgovora otvorio je vrata dečje sobe koja su bila zaključana od onog dana pre četrnaest meseci, kada je Sara odvela sa sobom malog Antonia. Od tog dana ništa nije pomerano. U sredini sobe stajao je krevet u kojem su generacije i generacije Misonijevih spavale u prvim mesecima svog života. Iznad njega je visio dečiji telefon sa domaćim životinjama. U ručno pletenoj korpi bile su igračke, koje njegov sin nikad nije dodirnuo. Od pomisli na to da će njegovo dete ponovo biti tu, srce rnu se ispunilo srećom, a kolana su mu zadrhtala. Iznenada ga je napustila snaga. Izraz njegovog lica se smračio kada je pomislio na razlog povratka svog sina. Kreditno odelenje mu je saopštilo preko telefona da je njegova supruga, koja je živela odvojeno od njega, umrla. On je bio odgovoran za njen kredit i za kuću u Londonu. Da ona nije falsifikovala njegov potpis Antonio bi bio zauvek izgubljen. Kakva ironija sudbine. - Sirota Sara - promrmljao je - nadam se da će naći mir.

On nije bio svetac, ali ipak joj je sada oprostio. Na početku je mrzeo Saru, jer je odvela sina od njega. Ipak sada je bio tužan što je ona umrla tako mlada. Bilo joj je tek trideset godina. Bila je to tragedija. Nije imao pojma da li je Antonio još uvek u Sarinoj kući. Nakon njene smrti sa njenim sinom se moglo svašta desiti. Nadao se da je bila u stanju da unajmi dadilju , koja se sada još uvek kod kuće brine za Antonia. Možda je Antonia odveo neko od njene rodbine. Još gore bi bilo ukoliko je Sara , koja nije imala nikakav majčinski instinkt, odevla Antonia u neki dom. Karlo je jurio oštro sekući krivine. Shvatio je da tako riskantnom vožnjom neće brže stići do cilja , nego da samo može doživeti udes. Karlove oči gorele su od uzbuđenja. Ovoga puta ga niko i ništa neće zadržati. Bez Antonia mu je bilo beznačajno svo njegovo bogatstvo i moć. Zastrašujući je bio intenzitet njegovih osećaja i sva sredstva su mu izgledala dozvoljena samo da stigne do svog sina. *** Andrea se sagnula iznad kreveta i poljubila dete koje je spavalo. Ljubav i saosećanje učinili su da zaboravi na poslednje strašne trenutke. Kakvo divno dete. Dirnuta se nasmešila. I kako naporan dan! Polako je ispravljala bolna leđa. Andrea je bila umrona, ali nikada nije bila ovako srećna. - Dragi Antonio, - nežno mu šaputavši, reče Andrea. Sa vrhovima prstiju dodirivala je nežne obraze dečaka. Nasmešila se nežno dok je stavljala njegove ruke ispod pokrivača. - Laku noć, zlato - šapnula je sa puno ljubavi. Bila je toliko iscrpljena da se ne bi mogla pomeriti ni kada bi se radilo o životu i smrti. Nije bilo ni čudo, jer je dečak već nedeljama svaki dan visio na njoj ne ostavljajući joj ni sekund mira. Andrea je

imala razumevanja za Antonievo ponašanje i strpljivo je sve tolerisala. Majka mu je umrla pre samo dva meseca. Andreino raspoloženje se promenilo kada se setila svojih roditelja, koji su nju i Saru pre mnogo godina usvojili iz jednog sirotišta. Uzdahnula je .Nisu mogli izabrati dvoje različitije dece. Nije bilo lako živeti u senci prelepe Sare. U principu, Andreino srce je još uvek bilo povređeno, jer se u toj porodici nije osećala voljenom. Nije bilo ni čudo što deset godina nije videla svoju sestru. Jedini kontakt su bile čestitke za Božić. Od kada joj je Sara ostavila oporuku sa molbom da se brine za Antonia, počeli su da trpe njen posao i njeni socijalni kontakti. Ipak se ni jedne sekunde nije pokajala što je Antoniu posvetila svoj život. Kada je prvi put uzela u ruke svog nećaka imala je izmešana osećanja. Sa jedne strane se radovala, jer je konačno imala nekoga kome može da pokloni svoju ljubav. Sa druge strane se plašila , jer Antonio nije prestajao da plače, a ona nije imala nikakvog iskustva sa bebama. - Ipak , njen majčinski instinkt je odmah bio probuđen i bilo je jasno da bi sve učinila za Antonia. Bila mu je potrebna. Andrea se spustila u stolicu na terasi. Želela je da uživa u zalasku sunca, a kasnije će otići da se okupa. Uzdahnula je zadovoljno. Uprkos mnoštvu prijatelja, njen život je ranije bio prazan. On je zbog Antonia dobio smisao. Pošto je njegov otac mrtav, a nema ni drugih rođaka, ona će ga usvojiti. Pitanje je dana kada će oni i zvanično postati majka i sin. Bila je presrećna zbog toga. Moj sin, razmišljala je ushićeno. Zvučalo je divno. -Zdravo ja sam Andrea, a ovo je moj sin Antonio - šaputala je sebi u bradu, ne skidajući osmeh sa lica. Slatki osmeh voljenog deteta je nešto najlepše na svetu. Taj osmeh je mogao zameniti osmeh zaljubljenog muškarca. Andera sa svojih dvadeset i devet godina nije upoznala muškarca sa kojim bi želela

da provede život, mada je bilo mnogo onih koji su želeli da je vežu za sebe. S puno ljubavi posmatrala je sada Antonievo lice na monitoru video nadzora. - Do sutra u šest, zlato - prošaptala je nežno. Luksuznu sobu sa video nadzorom i bazen sa palmama uskoro nećemo moći sebi da priuštimo, razmišljala je. Ako joj ne pođe za rukom da dobije nove poslove na uređenju zelenih površina, njena finansijska situacija postaće fatalno loša. - A kako bih u opšje i mogla da prihvatim neki posao kada Antonio po ceo dan visi na meni kao planinar na Mont Everestu? pitala se zabrinuto. Zbog briga je zaboleo stomak. Ustala je s mukom i krenula prema bazenu. Potpuno potučena ovim mislima, stavila je prvo jednu, pa onda i drugu nogu u tirkizno plavu vodu bazena. Sunce na zalasku obojilo je jedan deo vode u crvenu boju. Voda je bila prelepa, ali ona nije imala snage da uživa u njoj. Interfon je zazvonio. To su možda bili njeni prijatelji koji su došli da vide Antonia. Oni nisu odobravali Anderinu odluku da svoju slobodu i nezavisnost žrtvuje zbog deteta. - Nisam tu - prošaptala je za sebe. Bilo je devet sati. Ponovo se začulo zvono, ovoga puta duže. - No dobro! Ko je? – pitala je. - Karlo Misoni - odgovorio je glas sa akcentom stranca. - Karlo - povika ona zapanjeno. -Ti si mrtav! Dok se šokirano osvrtala oko sebe i žurila okliznula se na vlažnim pločicama i pala u bazen. Potonula je. Iako je uložila svu svoju snagu, uspela je da izroni samo na kratko i uspela tek da vikne: - U pomoć! Onda je ponovo potonula. Antonio!, pomislila je, ne smem da se utopim. Potrebna sam mu. Uspela je ponovo da izroni, a onda se uhvatila za ivicu bazena.

Kada je legla na terasu i pokušavala da dođe do vazduha, čula je u daljini glas čoveka. To je verovatno bio Sarin muž. -Bože!- uzdahnula je. - Sarin muž! Iznenada je postala svesna razloga njegovoj poseti. Naravno, pomislila je. Verovatno je saznao za njenu smrt, a to znači... Došao je da odvede Antonia, da joj ga uzme! Svet je počeo da se ruši i osećala je kao da joj se izmiče tlo pod nogama. Ne može joj uzeti bebu! Antonio je bio neko koga je volela najviše na svetu. A detetu je bila potrebna toliko da je plakalo čim bi se od njega udaljila na više od pola metra. Pretrnula je od pomisli na odvajanje od Antonia, koji je plakao panično čim bi video nekog nepoznatog. Bila je to uplašena beba, koja je prošla kroz pakao i tek je sada naučila da se igra. O Antoniu se ne može starati niko drugi osim nje. Mora postojati neko rešenje. Nije poznavala zakone, ali je sigurno značajnije Karlovo krvno srodstvo, od njene želje za starateljstvom nad detetom. Andrei je postajalo loše. Iako je Karlo bio nemoralan čovek, ipak, on je bio Antoniov otac. Pred zakonom on ima pravo starateljstva nad svojim sinom. - Strašno! Bila je gotovo oduzeta od straha. Možda nije imala apsolutno nikakva prava da dobije starateljstvo nad Antoniom.

2.poglavlje

A

ndrea je ustala i sklonila mokre pramenove kose sa lica. Plakalo joj se. Molila se da se radi o propalici i da je on pročitao Sarinu umrlicu i došao u nadi da je ona ostavila za sobom bogatstvo, a da ga Antonio ne interesuje. Trgnula se kada je ponovo začula zvono interfona. - Dolazim - povikala je uplašeno. Iscrpljeno je išla u pravcu dvorišta. Teško se kretala pošto joj je haljina bila potpuno mokra. U slučaju da je to bio Karlo, moraće da zaštiti svog sestrića od njega bez obzira na svoj pravni položaj. Sakrila bi se i na pusto ostrvo, samo da bi spasila Antonia. Snosila je odgovornost za ovu malu, tužnu bebu i ne bi ga prepustila ovom Kazanovi, koji ga je do sada ignorisao, a koji ima i brojne poroke. Andrea je stegla zube. Karlovo neverstvo je uništilo njegov brak sa Sarom, a njenu sestru oteralo u smrt. Kada je stigla do vrata ugledala je besprekorno odevenog čoveka koji je nervozno šetao ispred vrata i zahtevao naređivačkim tonom da mu otvori vrata. Karlo je sklonio prst sa zvona kada je ugledao visoku ženu sa crnim, svetlucavim loknama kako prilazi vratima. Neodoljiva lepota ove žene izazvala je u njemu divljenje. Jedna bretela njene dugačke haljine pala je sa preplanulog ramena, a ispod izreza dekoltea su se nazirale predivne grudi. Njena mokra haljina činila je da izgleda kao grčka boginja. Izgledala je poput Venere, koja je upravo izronila iz mora. Bio je opčinjen. Njegovo telo je burno odreagovalo, ali se onda setio razloga svog dolaska. - Otvorite mi - naredio je. - Ja sam Karlo Misoni.

- Zaista? Pokažite mi vašu ličnu kartu! - uzvratila mu je Andrea borbeno. Karlo je oklevao. Nije bio naviknut na to da mu neko otkazuje poslušnost, ili da se čak usudi da mu naređuje. Izvukao je dokumenta iz unutrašnjeg džepa svog sakoa od kašmira i pružio ih bez reči. Većina ljudi se pri pogledu na Karlovu energičnu bradu i tamne, sjajne oči ne bi usudila da dovodi u pitanje istinitost njegovih reči. Andrea je zapanjeno gledala u fotografiju poredeći je sa čovekom ispred sebe. Bila je šokirana. - Ali, ti si mrtav! – povikala je. Dodirni me i videćeš koliko sam živ, gotovo da je rekao zaprepastivši se sopstvenom reakcijom. Za njega je bilo novo to što se opet oseća živim i što ga uzbuđuje pogled na ovu prelepu ženu... - Da li ti je Sara to ispričala? Ljutilo ga je to što dopušta da ga ovo prelepo lice žene uznemirava. Ponašao se čudno, ali je razlog tome sigurno bila radost što će ponovo videti Antonia. Andrea klimnu glavom. - Prošlog leta - prošaptala je. Delovala je ranjivo i drhtala je. - Sara mi je tada poslala svoju novu adresu. Pisala mi je da se posle tvoje smrti vratila u Englesku. - Sara je lagala. Kao što vidiš, živ sam - nastavio je hladnim tonom. - Da sam znala da si živ, nazvala bih te kada... Ti znaš da je Sara...? - Umrla. Da. A sada želim da vidim svog sina - rekao je naređivačkim tonom. - To je nemoguće - usprotivila se. Karlo je bio šokiran. - Šta si rekla? - pitao je pretećim glasom. - Ne možeš da ga vidiš - reče mu samouvereno. Gledala ga je svojim neobičnim plavim očima zabacujući glavu, tako da su kapljice vode sa njene kose padale po njenom telu. Andrea je stavila ruke na bokove, a on je zadivljeno gledao u njene obline. Pod drugim okolnostima ovo bi bila žena njegovog života. - Zašto? - pitao je besno. Ona neprijateljski uzvrati na njegov pogled. - Ja to neću dopustiti - odgovori mu gotovo u dahu.

- A zašto nećete, dođavola? - gubio je kontrolu nad sobom. - Zato što Antonio spava! - uzvrati ona tako, kao da je spremna za svađu. Ipak, Karlu su njene reči zvučale poput muzike. On je zatvorio oči. Njegovo srce je divlje kucalo. Antonio je tu! - razmišljao je on. Za trenutak nije mogao da se pomeri od uzbuđenja. Sada je trebalo da ubedi ovu ženu iz snova, koja je bila spremna na sukob, da mu otvori vrata. - Svejedno je, da li Antonio spava, ili je budan,- rekao je vidno uzbuđen. - Želim samo da ga vidim. On je moj sin! - rekao je strasno. - Ne možeš me sprečiti - reče, nasmešivši joj se u lice. Dakle, odmah otvori vrata! - reče, uozbiljivši se. - Ne. Najpre se moram presvući. Potpuno sam mokra -reče mu ravnodušno, smirivajući bes u sebi. - Primetio sam. Je li sve u redu? Čuo sam povik... - Toliko sam se uplašila kada sam preko interfona čula tvoje ime da sam pala u bazen. Mislila sam da si mrtav. Bilo je teško plivati sa dugačkom haljinom, a posebno zbog toga što sam umorna i iscrpljena. Karlo je prešao rukom preko čela. Bio je umoran, ali i srećan zbog ponovnog susreta sa Antoniom, ali je tu bilo još nešto... U njemu se probudila seksualna želja. On se sabrao. - Dakle, ja sam kriv što si mokra? - reče pomalo ironično, mada mu to nije bila namera. Ona ga je strogo pogledala. Njene guste, crne trepavice bile su mokre, a on je ponovo osetio kako ga preplavljuje ta-las vreline. Ova žena ga je obarala s nogu. Njegovi osećaji su bili pred eksplozijom. - Sasvim! - uzvrati ona. - Dakle, budite strpljivi dok se ne presvučem - insistirala je. - To je smešno! Odmah mi otvori vrata! - gubio je strpljenje. - Ne! Sačekaćeš! - odbrusi mu Andrea. - Zar treba da stojim pred vratima kao tigar u kavezu, dok ti... Bio je izvan sebe od besa.

- Ne može drugačije! Ne mogu da rizikujem da otmeš Antonia, dok se ja presvlačim - bila je uporna. - Kako mogu oteti nešto što mi pripada? - Tebi pripada? Ja ću zaštititi Antonia! - Od njegovog rođenog oca? - pitao je neverujući. - Da. Strpi se. Ja ću požuriti - tvrdoglavo će ona. - Ko si ti, dođavola, da uzimaš sebi za pravo da se tako ponašaš? zagrmeo je. - Ja sam Andrea Foks. Sarina sestra i Antonieva starateljica. Sačekaj, brzo ću se vratiti - reče, okrenuvši se i odlazeći. Nestala je brzo u kući. - Vrati se! - povikao je Antonio besno. - Da si se odmah vratila! vikao je i dalje za njom. Bilo bi mu lakše sa bejbisiterkom, lakše bi je ubedio nego ovu svadljivu ženu sa neodoljivim telom, razmišljao je Karlo besno. Držao se za čelo. Mučila ga je pomisao na to da njegov sin spava na samo nekoliko metara razdaljine, a on ne može odmah da ga vidi. Karlo je pokušavao da se smiri. Šta znači nekoliko minuta čekanja? Antonio je ovde. Uskoro će ga držati u svom naručju. Ipak, nije bilo lako obuzdati čežnju posle toliko meseci razdvojenosti. Morao je odmah da vidi svoje dete, jer mu je suviše dugo nedostajalo. Većina žena su bili potrebni sati da se istuširaju i spreme. Prokletstvo! Počeo je nestrpljivo da se letka ispred vrata. Razmišljao li o ženi koja gore svlači mokru haljinu sa svog predivnog tela. Bila je prelepa sa svojom nežnom kožom i neverovatnim očima, sa senzualnim usnama. Osim toga bila je temperamentna. Delovala je strasno. Nije bilo ni čudo što je na njega tako delovala. Pokrenula je njegove emocije na prvi pogled. Sigurno će ponovo moći da se kontroliše, čim vidi Antonia. Želeo je da što pre uzme u naručje svog sina i da ga odvede kući.

*** Andrea je sa prozora spavaće sobe posmatrala kako se Karlo šeta ispred čelične ograde. Izgledao je zaista kao tigar u kavezu. Još nikada nije videla nekog tako besnog. Podsećao je na vulkan, koji preti da izbaci lavu i prekrije okolnu zemlju. Srce joj je snažno lupalo. Karlo ne bi razumeo zašto Antonio treba da ostane sa njom. Ponovo joj je bilo loše. Bila je svesna da će izgubiti Antonia.. Na to nije računala. Nikada se ne bi tako vezala za Antonia da je znala da je on živ. U međuvremenu je postala centar Antoniovog sveta. Razdvajanje bi uništilo oboje. Antonio je još uvek bio labilan da bi mogao otići sa svojim ocem. Andrea je postavljala sebi milion pitanja. Zašto je Sara izmislila da je Karlo mrtav? Da li je pobegla sa Antoniom od Karla? Da li je Karlo bio onako loš kako ga je Sara opisivala? Andrea je još jednom pogledala Karla kroz prozor. Sara je pričala o njegovim ljubavnim aferama. Njegovo visoko, atletski građeno telo zračilo je senzualnošću. Bio je zaista privlačan. Kosa mu je bila sjajna. U njegovim krupnim, tamnim očima bilo je i nežnosti i besa. Izgledalo je da čezne za svojim detetom. Da li je to bila samo želja za naslednikom, ili se radilo o nečemu dubljem? Izgleda da su Sarine priče o udaji za bogataša bile istinite, jer je Karlo izgledao kao bogat čovek. Andrea je znala da on vodi porodičnu modnu firmu, koja ima filijale po ćelom svetu. Dinastiji je potreban naslednik, razmišljala je potišteno. Već po njegovom odelu i cipelama mogla je proceniti da je situiran. Sigurno su i njegova košulja i skupocena, svilena kravata bile ručni rad. Ovaj italijanski plejboj je bio perfektno obučen. On bi Antoniu mogao pružiti život iz bajke - u materijalnom smislu mnogo više nego što bi mu ona ikada mogla pružiti. Antonio bi sigurno preuzeo jednoga dana firmu svog oca. Kakva budućnost.

Ali, da li bi dobio i ljubav? Kada se setila svog doma, u kome nije bilo ljubavi, naježila se. Da nije imala tako mnogo prijatelja verovatno ne bi izdržala. Ko će u Antoniovom životu imati ulogu majke? Bezbrojne žene u krevetu njegovog oca? Uplašenom Antoniu je bila potrebna ljubav, kao ribama voda. Za njega bi bilo pogubno da bude sa nekim kao što je Karlo. Nadala se da će imati snage da se sukobi sa njim. Trebaće joj hrabrosti da ubedi Karla u to da ne može odmah da odvede Antonia. Njeni nervi su bili već sada napeti. Prijao bi joj vreo tuš. Andrea je provirila u Antoniovu sobu. Pri pogledu na njegovo slatko, malo lice srce joj je zaigralo. Mislila je na sledeće sate kada će biti odlučeno o Antoniovoj i njenoj sudbini. - Ah, Antonio. Ona ga pomazi po nežnom obrazu. - Toliko te volim! - reče pomalo setnim glasom. Svukla je haljinu i drhteći stala pod tuš, a onda zaplakala. Suze su zajedno sa vodom klizile preko njenog lica. Umotala je kosu u beli frotirski peškir i obukla tirkiznu haljinu. Prekasno je primetila da je to Sarina haljina. Bila joj je preuska i prekratka. Tada je začula zvono. Uplašila se da bi to moglo probuditi Antonia, pa je brzo krenula prema vratima. Karlo je značio pretnju njenoj sreći. Duboko je uzdahnula pre nego što je Karlu otvorila vrata. Karlovu nameru je bilo lako prepoznati. Želeo je da povede Antonia sa sobom. A nije bilo načina da ga u tome spreči.

3.poglavlje

U

đi - prošapta Andrea bez daha. - Hoću odmah da vidim Antonia! - reče, prolazeći pored nje. - Ne smeš ga probuditi! - reče tihim glasom. - Madona! - reče on sa stisnutim usnama. - Pokaži mi put! Antonio je gore, zar ne? -reče, gledajući prema spratu. Karlo je besno koračao prema stepenicama. Andrea je žurila za njim pri čemu joj je spao peškir, tako da joj je kosa pala preko ramena. Kapi vode su joj padale po golim ramenima kada je konačno uspela da ga uhvati za ruku. On se ukočio, čudno je pogledavši. Andrea se činilo kao da je uhvatila stenu, pa je uplašena intimnošću tog dodira, brzo povukla ruku. Osetila je elektricitet. - Da? - reče, značajno je pogledavši. Od vreline njegovog glasa kolena su joj zaklecala. Njegove reči su zvučale tako uzbuđujuće i seksi. Bio je to italijanski za početnike. - Obećaj mi! - rekla je ona bez daha. - Šta treba da obećam? - podigao je obrve,značajno je pogledavši. Ona se s mukom sabrala ovlažila je usne da bi mogla ponovo nešto da kaže. - Obećaj mi da ga nećeš probuditi! - Brineš se zbog Antonia? Pogledao je u njeno uplašeno lice. - Da! Ja ga volim, povikala je strasno - od glave do pete! Činilo se da su njegove oči na trenutak poprimile mekši izraz. I ona je omekšala zbog njegovog hipnotičkog pogleda. - Neću ga probuditi - obećao je on svečano. - Želim samo... Shvatićeš da moram da ga vidim nakon tako mnogo vremena. - Ali ne smeš ga odvesti sa sobom! - Ali ja sam zbog toga ovde. - Jednostavno ćeš ga uzeti iz kreveta i otići? - povikala je ona zapanjeno.

- Zar izgledam kao varvar? -pitao je on hladno. - Nemam pojma kako izgleda varvar. Moram zaštititi Antonia. On je gledao mračno. - Radi li se o pravno priznatom starateljstvu? Nije mogla da ga laže. - Ne. Spustila je glavu. - Onda ti pred zakonom nemaš nikakvog prava na Antonia nastavio je ravnodušno. - To nema veze sa zakonom! - Ali zakon odlučuje. Slušaj, Andrea! Dosta mi je tog nepoverenja. Ti znaš samo za Sarinu verziju priče. Ja ću ti rado ispričati svoju.... - Ja znam sve o tebi! - povika ona prekinuvši ga. - Ne, ne znaš! Čula si samo laži. Sada ćeš me saslušati, pa makar te morao na to prisiliti. Uplašena njegovim besom, Andrea se povukla korak u nazad. Ukoliko bi bio nasilan, morala bi da pozove policiju. - Slušam - reče ona hladno. - Dakle? On prekrsti ruke gledajući u nju. Izgledalo je kao da se bori sa bolom koji je dugo nosio u sebi. Pre četrnaest meseci Sara je otela Antonia iz naše kuće. To me potpuno zateklo. Kada sam otišao na posao on je bio tu. Kada sam se vratio kući nestao je zajedno sa svojom majkom. Sarine i Antoniove stvari su takođe nestale. O njima nikada više nisam ništa čuo. Svo vreme nisam ni znao da li su mrtvi ili živi. Tek jutros... - Neverovatno! - reče Andrea. - To je strašno ! Kako si to mogao podneti, ako je zaista bilo tako... - To je istina! Zašto bih te lagao? Karlo je kuvao od besa. - Zašto bih mučio sebe sećanjem na propaćeni bol? Andrea pocrvene. - Nemam pojma! Samo sam zbunjena, jer znam dve verzije priče. Tvoja zvuči neprirodno. - Sara me je duboko povredila - iskreno će Karlo. Andrea duboko uzdahnu. Bila je šokirana. - Verovatno te je jako mrzela. - Ne želim više ni reč da kažem o Sari.

Verovatno se radilo o strašnim osećajima, pomislila je Andrea, inače Sara ne bi pribegla tako drastičnom sredstvu. Očigledno ne znam celu priču. Morala bih saznati istinu pre nego što Karlo dodirne dete. - Andrea, postajem nestrpljiv. Urođeno mi je lepo ponašanje, ali kada se radi o strasti gubim samokontrolu. Poslednji put ti kažem, pokaži mi gde je Antonio! Inače ću ga sam potražiti. - Plašim se da ćeš ga odvesti! - bunila se ona. - Naravno da hoću! On je moja krv. Volim ga i više od godinu dana patim za njim. Njegove reči su je dotakle, ali joj je pomisao da izgubi Antonia bila nepodnošljiva. - Molim te nemoj! Uzdahnula je. On je uhvatio svojim snažnim rukama kao da mu se činilo da će pasti u nesvest. Iako se sve vrtelo oko nje, Andrea je pokušavala da ostane pri svesti. - Andrea! Šta je bilo? - To je tako strašno ! - rekla je ona plačući. - Kako to misliš? Ona se borila protiv toga da se ne utopi u njegovim tamnim, sjajnim očima. - Ja sam luda od straha da ćeš ga odmah odvesti. Antonio je beba, Karlo, uplašiće se! Ona je drhtala. - Molim te , Karlo! Moraš me poslušati Antoniu za ljubav - molila ga je. On je gledao zabrinuto. - Šta to treba da znači? Je li Antonio bolestan? - zagrmeo je on. - Ne, fizički je u redu. Ona je povikala pod snažnim stiskom njegovih ruku. - Molim te, nemoj! Boli me! - Izvini! Toliko sam uzbuđen da nisam ni primetio šta radim. On je nežno pomazio me-sto na njenoj ruci gde je prethodno jako stisnuo. Izgleda da je on u mislima bio negde drugo. - Uplašila si me - izvinuo se on još jednom.

- Ne brini, Antonio je divno dete - smirivala ga je ona. Ali videćeš to i sam. Dozvoli da još jednom razgovaramo o tome! - zamolila ga je. - U redu, ali samo kratko. Ja sam već rezervisao avionske karte. Andrea će pokušati da ga spreči da odvede Antonia sa sobom. Karlo je pristao da je sasluša. Iskoristiće priliku da ga ubedi u to da bi bila strašna greška, ako bi Antonia odveo u Italiju. - Hvala - prošaptala je. Karlo je privukao . Ona je za trenutak spustila glavu na njegove široke grudi i uživala u osećaju sigurnosti u njegovim rukama. Ni jedan muškarac je nije ovako nežno zagrlio. Čak je ni majka koja je usvojila nikada nije ovako zagrlila. Ovo je bilo divno iskustvo. Ipak, ona se otrgnula iz njegovih ruku. - Izvini za moju slabost - promrmljala je ne gledajući ga u oči. - Pokvasila sam ti košulju. - Osušiće se. - Obično nisam ovako osetljiva, objasnila je ona brzo i obrisala mramicom njegovu košulju. Osetila je toplinu njegovog tela. - Ah, tako se brinem zbog Antonia! Karlo je gledao šokirano. -Zašto? - Kako da počnem. To je duga priča. - Šta to znači? Gde je on? Odmah me odvedi kod njega! Izgledalo je kao da će Karlo ponovo izgubiti samokontrolu. Andrea se sabrala i odvela Karla do dečije sobe. - Ovde - reče drhteći. - Hvala. On je za trenutak zastao, a onda je ušao u mračnu prostoriju. Andrea je ostala na vratima. Drhtala je kao prut. Karlo je polako prišao detetu koje je spavalo. Koliko je samo čeznuo za ovim trenutkom. - Antonio! - prošaptao je tiho gledajući zadivljeno u dečaka.

- Pikolino - šaputao je nežno. Tako si lep! On je ispružio polako ruku i dotaknuo dečiji krevet kao da je od zlata. Pažljivo je posmatrao dečaka. Andreano srce je divlje kucalo. Mnoge noći je ovako provela pored dečakovog kreveta. A Karlo Antonia nije video od kada je on imao tri meseca. Kakva noćna mora! Izgledalo je kao da posmatra svaku vlas kose svog deteta, kao da se plaši da će mu ga neko ponovo oteti. Dečak je imao izrazito dugačke crne trepavice koje je verovatno nasledio od Karla. Antoniova ruka sa slatkim malim rupicama ležala je na tankom prekrivaču. Karlo je bacio čežnjiv pogled na njegovu ruku. Andreane oči su se napunile suzama. Volela je Antonia. Ovo je bio divan trenutak: posmatrati kako Karlo obnavlja vezu sa svojim sinom. Ipak više bi volela da se Karlo prema detetu ponašao ravnodušno. Onda ona i Antonio ne bi bili razdvojeni , jer bi stranac bio otrov za Antoniovu labilinu psihičku ravnotežu. Karlo se spustio na kolena i nežno dodirnuo detetovu ruku. Antoniovi prsti su se instinktivno sklopili oko Karlove ruke, koji je uzdahnuo, kao da će zbog ovog malog beznačajnog pokreta večito klečati pred njim. Karlovo neskriveno divljenje je bilo nešto najdirljivije, a istovremeno i najbolnije što je Andrea ikada videla. Pre nego što bi srce moglo da joj se slomi, okrenula je glavu. Obrisala je suze i pokušala da zaustavi jecaj. - On je... tako lep...lepši je nego što ga pamtim. I tako je porastao... Karlove isprekidane reči odavale su njegova osećanja. Andrea se nije usuđivala da ga pogleda. Polako su išli niz stepenice. Andrea je osećala njegovu unutrašnju napetost, koju je preneo i na nju. - Hoćeš li piće? - pitala ga je kada su seli u dnevnu sobu. - Viski - odgovorio joj je zamišljeno. Ona je usula viski u čaše i pružila mu dok joj je ruka drhtala. Kao i njegova.

Volela je Antonia. Njena tužna vest će za njega biti sigurno bolna. Moraće da se usprotivi njegovoj volji. Karlo se smestio u udobnoj sofi. - Ti si se verovatno poslednjih nedelja brinula za Antonia. Ja sam ti za to večno zahvalan - reče, nasmešivši se ljubazno. - Ja ću ti se za to velikodušno revanširati nastavio je. - Ne nisu mi potrebni ni novac, ni zahvalnost. Onda je skočila i pogledala ga sumnjičavo. - Ja sam ti zahvalan , htela ti to, ili ne - govorio je, gestakulirajući rukama. Andrea je razmišljala koliko je često koristio ruke da izrazi svoja osećanja. Kada je govorio o Antoniu njegovi pokreti su bili nežni. I sada kada je pokušavao da je smiri, pokreti njegovih ruku su bili lagani. Postalo joj je pretopio. Ugrizla se za usnu. Bila je zapanjena strašću koju je osetila. Ako ne bude pazila, privlačni i šarmantni Karlo će moći da je vrti oko prsta, a Antoniu će morati da kaže doviđenja. - Ne znaš šta hoću da ti kažem - uzdahnula je. On je pogledao zapanjeno. -Ljuta si. - Ne, strašno se plašim - nastavi Andrea. - Mene? - pitao je on iznenađeno. - Onoga što planiraš da učiniš. Andrea je pogledala u čašu da bi sakrila suze. Kada je ispod spuštenih kapaka pogledala u Karla, on se još uvek smešio. Izgleda da je već zamišljao svoj pobednički povratak kući. Antoniu je bio potreban osećajan otac koji će imati mnogo vremena i strpljenja za njega, a ne Kazanova, koji će date voditi sa sobom samo da pokaže svoju muževnost. - Ne smeš ga odvesti! - odjednom će ona. - Kako to? - Ti nisi dobar za njega, uzvrati ona žustro i pogleda ga u oči. U tišini koja je bila ispunjena nabojem mogao se čuti sat iz hodnika.

- Šta ti je Sara zapravo o meni ispričala? - pitao j on napeto. - Nisi joj bio veran - okrivila ga je Andrea. - Ostavljao si Saru i Antonia zbog svojih ljubavnica, pre svega zbog neke Bjanke. Bio si loš otac, a još gori suprug. - Shvatam. On se nije branio kao što je ona očekivala. - Zato misliš da nisam dobar za Antonia? - Da! Ali to nije jedini razlog - nastavila je. - Izgleda da ima čitav niz zamerki. Mislim da je bolje da to razjasnimo. Najpre želim da mi kažeš šta se desilo sa Sarom, kako je umrla? Andrea se pitala da li to Karla zaista interesuje. Bila je sigurna da je Sara bila pogođena Karlovim neverstvom. - Njena smrt je bila strašna - reče posle duge pauze. - Ispričaj mi. Ona je duboko udahnula a onda mu ispričala ono što je i sama saznala. - Policija me je pozvala pre dva meseca. Pronašli su moje ime u Sarinom dnevniku koji je bio u njenoj torbi. Tebe u njemu nije pominjala. - To me ne čudi - rekao je. - Rekli su mi da se moja sestra predozirala i da je umrla. On je pogledao šokirano, a onda je spustio glavu. Možda se osetio odgovornim. Prekrio je lice rukama i uzdahnuo. -Sara! Na svoje iznenađenje, Andrea je osetila sažaljenje. Čak je poželela da mu stavi ruku na rame da ga uteši. Karlo mora naučiti, razmišljala je ona ljutito , da se ne srne igrati osećanjima drugih ljudi. Sada sam treba da se izbori sa posledicama svog neverstva. - Policija je pronašla ceduljicu kod Sare, rekla je drhtavim glasom. Šta je pisalo? - Sara je želela da se ja brinem za Antonia. - To je neverovatno . Kako je samo mogla da ostavi dete?

- Ne znam - reče Andrea iskreno. - Sigurno je poludela od brige. Nije se radilo samo o tvom strašnom ponašanju, nego... - Mom ponašanju! Hajde da to raščistimo! Ona me napustila pre više od godinu dana. Ja ne snosim odgovornost za njenu smrt. Ali, šta je drugi razlog? Andrea je gotovo eksplodirala, kada je on rukama uveravao u svoju nedužnost. - Sara je bila u dugovima. Nije mogla da izađe na kraj sa finansijskom situacijom. U njenom pisaćem stolu je brdo neplaćenih računa njenih maserki, pedikirki, privatnih trenera i kreditnih firmi...Osim toga ova kuća je pod hipotekom. Ceo njen životni stil je bio blef. On je finansiran sa pozjmljenim novcem. Sirota Sara se dovela u ozbiljne finansijske poteškoće. - Mogla je da potraži moju pomoć. Ja bih je kao protivuslugu obavezao da mi da starateljstvo nad sinom. Ovaj čovek je bio nemoguć. Primorao je ženu i dete da žive u dugovima! Andrea je kuvala od besa. - Ti propalice! Ni ne stidiš se nemaš ni osećaj krivice. - Ne! Ni najmanje. - Dakle, tako stoje stvari. Ti svoje ponašanje nećeš promeniti. - To i nije potrebno. - Lepo, a tako smo ponovo kod Antonia. - Tačno. Gde je on bio kada se Sara predozirala? Je li ga ostavila samog? - Ne, imao je bejbi siterku. Sara je bila izašla. Nađena je bez svesti u toaletu jednog kluba. Zar misliš da bi ostavila dete samo? - Ništa me ne bi iznenadilo -reče on. - Želiš da predstaviš Saru kao vešticu - prebaci mu ona. - Nastavi priču! - Policija me pozvala iz njenog stana. U pozadini se čulo dete kako plače. Kada sam shvatila da je to Antonio , odmah sam stigla. Bili su mi potrebni sati i sati da ga smirim, a od tada ga više nikada nisam napuštala.

- On mora odmah sa mnom. Mora napustiti ovu kuću koja ga podseća na njegovu majku i mora započeti novi život. - Ne! Ne možeš ga uzeti! Ja to neću dopustiti. Karlo se ukočio . Njegov neumoljivi pogled je učinio da ona zadrhti. Imala je pravo. Iza šarmantne površine bila je skrivena čelična volja. Pošto se ona usprotivila njegovoj želji, njegov bes je pogodio svom silinom. - Odmah ćeš videti da li mogu ! - reče, skočivši na noge. Ukočena od straha gledala je kako Karlo ustaje i ide prema vratima. Onda je skočila iz fotelje i stigla do vrata pre Karla. Naslonila se na vrata sa raširenim rukama. - Moraš me saslušati! - molila je ona. - Moraš znati zašto Antonio mora da ostane ovde! - Pusti me da prođem, Andrea, zapreti on. - Ili ću zaboraviti na svoje dobro vaspitanje. Suviše sam dugo čekao na ovaj trenutak. Gotovo da sam bio poludeo od brige i mržnje. Njegov glas je bio promuklo. Govorio je tako tiho da ga gotovo nije mogla razumeti. Duboka osećanja nalazila su put do Andreanog saosećanog srca. - Ne možeš ni zamisliti kako mi je bilo za to vreme. Veruje se da muškarci nisu toliko vezani za decu kao žene. Ja sam za Antonia bio vezan od prvog trenutka. Ni ti, ni bilo ko drugi neće me više razdvojiti od Antonia. On je uhvati za ruke i odgurnu je na stranu. Ona se borila. - Ako ti je Antonio važan, saslušaćeš me! Stalno pokušavam da ti to ispričam. Nije mu dobro, povika ona glasno. Najzad je skrenula njegovu pažnju. - Rekla si da nije bolestan. Strah je izoštrio njena čula. Osećala je njegov vreli dah i njegov parfem. Osećala je vrtoglavicu od njegovog pogleda. - Nije fizički bolestan, nego emocionalno. Antonio pati od straha od razdvajanja. Njegovo stanje je ozbiljno. On je gledao sa nevericom.

- To mi moraš objasniti. Andrea za trenutak zahvalno sklopi oči. Pošto mu je Antonio očigledno bio važan možda će razmisliti o tome da ga ne odvede. - Možemo li šesti? - pitala je ona tiho. - Toliko sam umorna da jedva stojim. On joj je pomogao da dođe do sofe i seo je pored nje. Uzela je gutljaj iz čaše pre nego što je počela. - Nemam pojma šta se ovde događalo pre Sarine smrti. Možda je Antonio bio sasvim normalan, dok je ona još bila živa. Možda i ne. Nisam pronašla nikoga u komšiluku ko je znao nešto o tome. - A bejbi siterka? - pitao je Karlo. - Te večeri kada je Sara umrla, ona je prvi put bila ovde. Antonio je već spavao kada je ona stigla. Bez obzira na to kako je bilo u prošlosti, Antonio sada ima ozbiljne probleme. On stalno visi oko mog vrata i ne ispušta me iz vida. Gotovo ceo dan mu je potreban fizički kontakt. Kada se oseća sigurnim, igra se samo na par metara razdaljine. Plaši se stranaca, a ja ne mogu nikuda, otići bez njega. - Šta se dešava kada te ne vidi? - Dere se. - Ništa više? Ako se Antonio dere samo iz inata to je normalno. - To nije inat! Ako bi ga čuo kako se dere, primetio bi da se radi o paničnom strahu. Kada to čujem srce mi se kida. Ubeđena sam da bi Antonio poludeo, ako bih ja iznenada nestala iz njegovog života. Zamisli samo to da kada je zaspao njegova majka je bila tu, a kada se probudio bio je sa potpuno nepoznatim ljudima. - A pre više od godinu dana njegov otac je bio tu, a onda se Antonio probudio u sasvim drugoj kući, drugoj zemlji. - Znam. U njegovom životu je bilo mnogo lomova, ali se Antonio nakon Sarine smrti osetio potpuno napušteno. - Siroto dete - uzdahnu Karlo. - Kakav haos. - Da. Da si tada bio ovde , on bi se sigurno vezao za tebe. Ja sam tako postala jedina sigurnost u njegovom životu, reče ona ozbiljno.

Ne možeš mu to oduzeti. Moramo Antoniovo dobro staviti iznad naših želja. Ne možeš ga uzeti dok je u ovakvom stanju! - Andrea, ti ne znaš da me deca vole - reče on tiho. - U ovom slučaju ti to neće pomoći. - Videćeš da i ja volim decu. Nakon kratkog vremena Antonio će se pored mene dobro osećati i sve će biti u redu. Ne brini se za njega. Ona uzdahnu iscrpljeno. - Ti ne razumeš? To je prava trauma! - Varaš se! Sada ti mene poslušaj! Antonio je moj sin i ja ga volim. Tu nema više šta da se kaže. Neću odmah odvesti Antonia zbog tebe, ali ću to učiniti sutra kada se zbližimo. - Ali... - Večeras ću ostati ovde, jer ne mogu da rizikujem da mi Antonio ponovo nestane pred nosom. - Ja tako nešto nikada ne bih učinila - pobuni se ona. - Ne? Izgledaš odlučno u tome da sprečiš vezu između mene i mog deteta. - Uspostavi vezu , ako možeš. Do tada budi moj gost, reče ona gorko.* - Tvoj gost? Ovo je moja kuća, jer su i dugovi postali moji. Ti si moj gost. Sutra ćeš spakovati Antoniove stvari i Sarine papire, kako bi smo Antonio i ja čim se zajedno poigramo mogli da krenemo za Italiju. - Ako se on ne bude igrao sa tobom? - Svakako ćemo otputovati. - Ali to mi ne možeš učiniti! U Italiji neću moći ni da ga posetim. A kada Antonio bude plakao u paničnom strahu ona će biti na hiljade milja daleko. Mislila je da će umreti od tuge. - Dođi da ga posetiš - predloži Karlo, pošto je primetio njena jaka osećanja. - Kao Anton iova tetka u mojoj kući ćeš uvek biti dobrodošla. Moja majka će se obradovati da te upozna. Biće ti i ona zahvalna zbog svega što si učinila za nas. A sutra ćeš moći da se

vratiš svom ranijem životu. Siguran sam da poslednja dva meseca nisi imala vremena za sebe. Gledala ga je bez reči. Zbog suza nije mogla ništa da kaže.1 - Molim te, ne plači - reče on nežno. - Ne plačem! - Razumem da je to za tebe teško. Brinula si se nedeljama za Antonia i vezala si se za njega. Oboje znamo da on mora sa mnom u Italiju , nastavi Karlo neumoljivo. - Sutra. - Izvini me sada želeo bih da još jednom pogledam Antonia pre nego što potražim mesto za spavanje. On je krenuo prema vratima. Andrea je htela da se pobuni, ali nije imala snage. Osećala se bedno. Potonula je u sofu i isplakala dušu. Za nekoliko sati nestaće sunčev sjaj. Mogla je da zamisli sutrašnju scenu kada Antonio bude vrištao od straha. Ta slika je bila nepodnošljiva. Stavila je ruke preko lica. Karlov plan je bio brutalan. Morala bi ga zadržati, ali nije znala kako. Znala je da bi Karlovo ponašanje moglo uništiti malog Antonia. Plašeći se za svog sestrića, gorko je plakala.

4.poglavlje

arlo se istuširao pre nego što je legao u krevet koji je bio direktno pored dečijeg kreveta. Ispunjen dubokom ljubavlju, na trenutak je posmatrao svog sina koji je spavao. - Samo spavaj, mali moj. Od sada ćemo biti nerazdvojni prošaptao je nežno. Neće biti problema. Antoniu je nedostajala ljubav oca. On je znao sa decom , suprotno od onoga što je mislila Andrea. Nije video da nosi burmu, pa je bio siguran da ona nema iskustva sa decom. - Do sutra, sine. Zadovoljno je zatvorio oči. U njemu je pulsirala nova energija. Njegove žene će se diviti Antoniu. Morao se nasmešiti zamišljajući njihova lica. Iako je bio zadovoljan, nije mogao zaspati. To je bilo verovatno zbog vreline letnje noći. Dok je satima ležao u krevetu bez sna njegove misli su lutale. Zamišljao je iznenađenost svoje majke. Nije joj ništa rekao za svoje putovanje kod Antonia, jer se plašio da se njegove nade neće ostvariti. Onda je zamišljao Andreano strastveno lice koje je imalo mnogo toga da mu zameri. Onda je razmišljao samo o Andrea i o Antoniu. A kada je otvorio oči, jer je začuo tih šum, ona je na njegovo zaprepaštenje stajala ispred njega. Nije joj se javio, jer mu se nešto u njenim pokretima učinilo veoma čudnim. Nosila je tanku providnu spavaćicu , koja je naglašavala njena lepa ramena i grudi. Prišla je direktno dečijem krevetu, ne gledajući u njegovom pravcu, iako ga je morala videti u slabom odsjaju noćne lampe. Na njenom licu se video srebrni trag suza. Vlažne trepavice uokvirivale su njene plave oči. Tu i tamo oteo bi joj se jecaj. Karlo je bio miran. Gotovo da nije disao.

K

Kada je držao za ruku upala mu je u oči jasnoća njenih neverovatnih očiju. A pri pogledu na njena senzualna usta, bilo mu je jasno da suzdržanost nije ono što on želi u svom životu. - Andrea... Izgledalo mu je, da ga ona nije pri metila. Na njegovo iznenađenje, ona je plačući legla pored dečjeg kreveta kao da želi tu da spava. Karlo je razljutilo njeno neskriveno nepoverenje. Ipak, dodirnulo ga je to kako je stavila ruku ispod glave. Konture njenog tela ispod prozirne spavaćice probudile su u njemu želju. - Andrea, pozvao je on. Ona se nije pomerala. Grudi su joj se podizale i spuštale u ritmu disanja. Zbog erotskog naboja u prostoriji, sigurno nije mogla zaspati. On je ustao, a srce mu je lupalo. - Andrea - promrmljao je mazeći njeno lice. Ona se nije odala ni jednim pokretom. I njen puls je bio ravnomeran. A kada je pažljivo podigao njenu ruku shvatio je da ona zaista spava. Kada je shvatio da je ona šetala u snu, ispunila ga je ne-žnost. Uzeo je svoj jastuk i ćebe, pa je pažljivo pokrio. Pri tome je dotakao njeno nežno telo udišući nežni miris njene kože. Teško mu je palo da se od nje odvoji. Njegova nežna osećanja pomešala su se sa snažnom požudom. Karlo se morao savladati da je ne odnese u svoj krevet i da je tamo cele noći strasno voli, toliko je želeo. Razljućen svojim osećanjima legao je u krevet smirujući svoju strast. Pokušao je da misli o nečemu drugom. Konačno je zaspao. *** Kada se probudio nije znao gde se nalazi. Na njegovom satu je bilo pola sedam i bilo je vreme za ustajanje. Kada je pogledao pored kreveta, ustanovio je da je Andrea nestala. - Bože! - promrmljao je uplašeno. Sledeći pogled je potvrdio njegovo strahovanje. Nije bilo ni Antonia!

Brzinom munje, navukao je bokserice i potrčao iz sobe da potraži svog sina. Jedna od spavaćih soba je morala biti Andrearia. Izgledala je haotično, kao da se pakovala na brzinu. Andrea! Glasno je povikao I potrčao ka stepenicama. To mu se ne srne dogoditi po drugi put! Možda još nije nestala sa Antoniom... - Andrea! Povikao je. Kada ju je ugledao osetio je olakšanje. Toliko je drhtao da je morao da se nasloni na zid. Andrea je stajala na vratima kuhinje i začuđeno gledala njegove grudi i noge. Nakon paničnog straha, ponovo je razmišljao o tome koliko je lepa, a srce mu je divlje kucalo. Iza nje se čulo tiho šuškanje. Antonio se držao za Andreanu nogu i uplašeno virio iza nje. Iako su ga preplavili nežnost i sreća, Karlo nije primetio samo da su Antoniove oči plave, nego i da su pune suza i da Antoniova mala usta uplašeno drhte. - Sve je u redu, rekla je Andrea nežno mazeći plavu kosu dečaka. - Kakav lom! Mislili smo da na doručak dolazi veliki medeved, zar ne? Antoniu ovo izgleda nije bilo zabavno. Karlo je bio zahvalan Andrea zato što je ohrabrivala dečaka. - Pomislio sam da si nestala sa njim. Sudeći po tome kako tvoja soba izgleda... - Rekla sam ti da to neću učiniti - pobunila se ona. -Ja sam neuredna - objasnila mu je. - Nemam vremena za spremanje. Kako si mogao samo tako da uplašiš Antonia? I ti sebe nazivaš osećajnim! Uzela je Antonia u naručje i šaputala mu utešne reči na uvo. Onda je nastala sa njim u kuhinji. Karlo je začuo kako tiho peva. Uzdahnuo je kada je začuo smeh svog deteta. Želeo je da pozdravi Antonia sa osmehom. Umesto toga ... Trebao mu je Antonio! Toliko je čeznuo da ga konačno drži u naručju.

Udario je pesnicom o dlan. Trebaće mnogo truda da zadobije poverenje svog sina. Prokletstvo! Malo kasnije ponovo je uspostavio samokontrolu i ušao u kuhinju. Andrea je plesala sa Antoniom da bi tako odagnala njegov strah. Karlo je posmatrao ljubomorno. Antonio je nosio plavo beli duks koji je naglašavao plavetnilo njegovih očiju. Njegove kratke teget pantalone plesale su oko njegovih tankih nogu. Antonio je Karlu izgledao neuhranjeno. Mala deca obično nisu tako mršava. Ipak se suzdržao od komentara. Za Andreu je Karlovo ponašanje bilo neshvatljivo. Prokockao je šansu da pozdravi Antonia opušteno. Potvrdili su se njeni najgori strahovi. Karlo nije znao kako treba da bude pažljiv sa Antoniom. - Jesi li dobro spavala? - pitao je Karlo kao usput. Ona je izgledala začuđeno. - Molim te, budi miran, Karlo! Njen glas je zvučao ljubazno da ne bi uznemirila Antonia. Karlo je sa svojom neobrijanom bradom izgledao kao gusar. Svako dete bi se uplašilo, iako je to njoj izgledalo seksi. -Tako, zlato! Sada ćemo jesti našu kašicu! Hajde u svoju stolicu... Dođi, poljubi me! Kakav dečak. Sada ćemo zajedno jesti. Jedna kašika za tebe, jedna za mene.... - Sedi i nemoj tu stajati kao div koji je zalutao - tiho je dobacila Karlu. - Ili, još bolje, obuci se - naredila mu je. On je zabezeknuto izašao iz kuhinje ne suprotstavljajući se Antonio je uplašeno gledao za njim. Atmosfera je ponovo bila opuštena. Andrea je shvatila koliko je napeta u Vitorijevom prisustvu. Požurila je da što pre nahrani Antonia pre nego što se Karlo vrati. Kada se on ponovo pojavio Antonio je počeo da plače i tražio je da ga ona uzme. Andrea ga je uzela u krilo i dala mu flašicu. Iako je Karlo nemo posmatrao svog sina, Andrea je bila napeta. On je izgledao neodoljivo. Posle brijanja njegova preplanula koža je

sijala. Besprekorno bela košulja i elegantno odelo naglašavali su njegovu figuru. Bilo je tu i nečega dubljeg zbog čega je gubila glavu čim bi bio u njenoj blizini. Izgleda da je i Karlo primetio čudne vibracije između njih. Duboko uzdišući, on se ponovo obratio svom sinu: - Ćao bambino - rekao je tiho smešeći se. Kada je Antonio zaplakao i sakrio glavu na njenim grudima, Andrea ga je instinktivno pomazila po glavi šapućući mu umirujuće reči. - To je tata! Zdravo, tata, ohrabrivala je ona Antonia. - Papa - ispravio je Karlo. Ona je klimnula glavom i htela je da mu da Antonia. Međutim Antonio je počeo da se dere čvrsto se držeći za nju. Pokušavajući da se što čvršće drži za nju povukao je izrez njene bluze. - Stavi ga na stolicu - rekao je Karlo mršteći se. Ona je ustala i ljuljala uplašeno dete u rukama sve dok se nije smirio. - Ako bih ga stavila u stolicu, počeo bi da se dere i opet bi se zalepio za mene. Shvati, Antoniu je potrebna ljubav, jer je nesiguran. Ne treba mu hladnokrvna muška logika! Karlo je stisnuo usne. Sigurno je bilo strašno, razmišljala je Andrea, biti stranac sopstvenom detetu. Nisam ovo tako zamišljao, rekao je. - Upozorila sam te. Nećeš ga odvesti sve dok je ovakav. On duboko uzdahnu. - Ne. Mogu li da skuvam kafu? - Naravno, ali nemoj praviti nagle pokrete. Moraš Antoniu dati vremena, Karlo. - Koliko dugo? Jedan sat ili nedelju dana? Ona je gledala u Antonia koji se držao za njenu nogu. Ko bi to znao? Možda će se Karlo predati i nastaviti sa svojim životom plejboja. Onda će ona i Antonio moći da nastave sa svojim ranijim životom.

Ipak joj se nije sviđala ova zamisao. On je privlačio. Zašto je baš Antoniov otac morao biti prvi ko je probudio takva osećanja! - Ne znam, Karlo - prošaptala je, pošto je on još uvek čekao na njen odgovor - Zaista ne znam. *** Karlo bi najrađe glasno povikao od razočarenja ulazeći nedelju dana kasnije u Andreinu kuhinju. Mehanički je pripremao večeru. Na žalost, Andrea je mogao pomoći jedino tako što je kuvao. Iseckao je par bataka i začinio ih. Možda se Antonio nikada neće osloboditi Andreane suknje. Karlovo srce se slamalo što ga se njegov sin toliko plaši. Ne bi to mogao još dugo izdržati. Antonio je stalno bio priljubljen uz Andrea i ni na trenutak je nije ostavljao na miru. Karlo je besno seckao povrće. Pokušao je da ne razmišlja o Antoniovoj nesreći. To ga ju jako bolelo. Bio je beskrajno zahvalan Andrea što je uprkos svojoj iscrpljenosti ostajala- tako mirna i strpljiva kako ne bi ugrozila Antoniovo zdravlje. Kada je Karlo začuo Andreane umorne korake niz stepenice, pogledao je. Kosa joj je bila raščupana, a lice joj je delovalo ranjivo. U dugoj uskoj haljini koja je bila iste boje kao njene oči izgledala je ženstveno. - Popij čašu vina - ponudi je on. - Ti si moj spasilac. Ona se spustila uzdišući u stolicu i pogledala ga. - Večeras je dugo trajalo - rekao je on osećajno dok joj je dodavao čašu. Najradije bi je zagrlio i utešio. Upalio je sveće. Andrea je gore provela više od sat vremena. Gledala ga je sa krupnim tužnim očima preko ruba čaše. Kada je spustila čašu na sto , njene usne su sijale. Karlovo srce je brže zakucalo. On se okrenuo da stavi ražnjiće na gril.

- Iako je bio umoran, nije mogao da zaspi, uzdahnula je ona. Pročitala sam mu četiri priče i otpevala mu sve uspavanke, koje sam znala. Sada bih mogla ići na spavanje. On se nasmejao. - Ne bi bilo prvi put da zaspiš za vreme jela. - Znam. Danas je zaista bilo strašno. Karlo je spustio zabrinuto glavu. Sve je pokušao. Kupio je ogroman bager i igrao se sa njim da bi pridobio dečakovu pažnju. Svirao je na poklopcima, kašikama i do pola napunjenim flašama. Onda se sakrio iza jednog drveta. Antoniova jedina reakcja bile su suze. A svaki put, kada bi se Andrea udaljila samo korak od Antonia on je histerično plakao . To je ledilo krv u Karlovim žilama. Osećao je sažaljenje za svoje nesrećno malo dete. - Mislim da mu treba pomoć - rekao je on. - Ljubav - odgovorila je ona. - Ljubav i sigurnost. - To nam je svima potrebno. Karlo se ljutio zbog vreline u svom glasu. Teška situacija je zahtevala samokontrolu. On ne samo da je svakodnevno gledao nesreću svog sina, nego je intima sa Andrea učinila da bude gotovo lud od požude. Pokušavao je da sredi svoja haotična osećanja koncentrišući se na banalne stvari. - Pronašla sam jednog lekara - rekla je ona. - On je preporučio ljubav i sigurnost. Rekao mi je da dođem ponovo, ako se Antoniovo stanje ne popravi za tri meseca. - Pričaćemo o tome drugi put. Večera je skoro gotova. - Jelo divno miriše. Kao mediteransko leto. - Hvala. Ja sam tebi zaista zahvalan. - Molim. On je pažljivo stavio jednu porciju aromatičnog jela na tanjir, pa ga onda servirao ispred Andrea. Ona mu je bila opasno blizu. Andrea je probala jelo. Zadivljeno je uzdahnula. - Meso je božanstveno sočno i meko. Moraćeš mi dati recept. Inače, ti nisi

domaćinski tip, ili se ja možda varam - reče mu Andrea, vragolasto se smešeći. On se nasmešio i odmahnuo rukom.. Nije mogo drugačije da joj pomogne. Ona je prala veš i čistila dok je Antonio spavao poslepodne. - Nikada nisam morao da vodim domaćinstvo, priznao je. - Napunio si zamrzivač i frižider, rekla je. Tvoj izbor je praviluksuz. - Želeo bih da mogu više da učinim za tebe. - I ja - nasmešila se ona protežući se. On se nasmešio izvinjavajući se. - Želela sam da te iznenadim... Nije tvoja greška što si imao poslugu. Ipak si naučio da kuvaš? - Naučila me naša domaćica, Maria, još dok sam bio dete. Provodio sam dosta vremena u kuhinji. Tamo se uvek nešto dešavalo. Maria me naučila da kuvam specijalitete. Andrea podiže čašu. - Za Mariu! Ona podiže svoju crnu kosu sa umornim, ali pre svega zavodničkim pokretom ruke. Karlo bi najradije zagrlio Andrea i obećao joj lagodan život, ako bi postala njegova ljubavnica. - Svaki dan izgledaš sve iscrpljenije - rekao je on mirno. - To je tačno. Ne spavam dobro. Svake noći ona je ulazila u dečiju sobu u snu tražeći Antonia. Ponekad je odmah odlazila, a ponekad je sedala na njegov krevet. Bila mu je tako blizu da je mogao da vidi njene obline ispod tanke spvaćice. Jednom je sela na njegov krevet i ostala tu pola sata. Gledajući je krišom, Karlo bio mokar od znoja. Sve to se moralo okončati. U Karlovoj glavi je počeo da se kuje plan. Ja mogu sve da imam, pomislio je on uzbuđeno. - Divim se tome koliko se žrtvuješ za Antonia - rekao je on toplo.

Andrea je pocrvenela. - Ne mogu drugačije - rekla je braneći se. - Sve bih učinila za njega. Kada je on nenamerno pogledao u njene grudi, puls mu se ubrzao. Atmosfera je odjednom postala erotična. Po vrhovima Andreinih grudi bilo je očigledno da je i ona bila uzbuđena. Nije joj se dopadalo ono što se sa njom događa. To će se lako promeniti, pošto strast uvek pobeđuje nad razumom, pomislio je Karlo radosno. Mada bi sigurno u početku protestvovala, njegov plan joj se morao dopasti. Bilo je više razloga koji su govorili u prilog zajedničkom životu. Osim Antonia spajala ih je i neizmerna požuda. Kada je Andrea ponovo navlažila svoje usne, on je osetio želju da je poljubi, pa je počeo da se vrti u stolici. Ni ona nije mogla mirno da sedi. On je samo sa mnogo muke uspevao da se savlada da je ne dodirne i ne poljubi. Ona je pojela samo nekoliko kašika pudinga od vanile garniranog kriškama kajsija. Karlo još nikada nije bio pod takvim nabojem. - Ne dopada ti se? - Ukusno je - prošaptala je ona. - Zašto onda ne jedeš? Andrea ga nije pogledala, nego je ostavila kašiku na stranu. - Jednostavno tako. - Možeš mi mirno reći istinu! Nema razloga stideti se. Odrasli smo ljudi. - Ne znam na šta misliš - uzdahnula je. - I ti to osećaš - prošaptao je on tiho. - To te razjeda, zar ne? Pri svetlosti sveca ona je delovala tako ranjivo, pa je uhvatio za ruku. Gledali su se u oči kao da se sada vide prvi put. Karlo je poljubio njenu drhtavu ruku. Onda je uzeo njen palac i stavio ga u usta. Ona se odala uzdahom, koji ga je još više uzbudio. - Andrea - šaputao je. Kada su im se pogledi sreli prožela ga je neverovatna vrelina.

Andrea je bila zbunjena. Nije mogla ni da se pomeri, niti da govori. Bilo joj je teško i da diše, a ipak se osećala punom života i bila je ispunjena neopisivom srećom. Znala je kakve su bile njegove namere i mogla je to izbeći, ali pošto je želela njegov poljubac nije se pomerila. Karlo je iznenada podigao. Andrea je zabacila glavu u nazad. Osetila je njegove vrele poljupce na vratu. Nije mogla da shvati zašto od njegovih dodira gotovo uvek gubi razum. On je obuhvatio njenu bradu da bi je poljubio. Bio je tako strastan i tako nežan! Ipak ona ga je želela još više i više. - Karlo! Zagrlila ga je. On je pogurao do zida. Njegovi vreli poljupci i nežni dodiri doveli su do toga da je ona sve više i više gubila osećaj za realnost. On je probudio sva njena čula dok nije postala toliko uzbuđena da je to smatrala gotovo nemogućim. Uzdišući , ona se sve više priljubljivala uz njega. - Dodiruj me ... Karlo...!

5.poglavlje

K

arlo uzdahnu. Onda poljubi Andrea dugim i divljim poljupcem. Njegove oči su sijale od strasti. Ljubio je njene čvrste grudi, a onda je podigao njenu haljinu vrelim rukama. Andrea je uzvraćala njegove poljupce. - Molim te, Karlo! – zaječala je. Jz njega je provalila bujica reči na italijanskom, a onda je svukao njene gaćice.

Smisao njegovih reči shvatila je tek kasnije. Pred njom je stajao Karlo, Kazanova i brakolomac. Mada je bila potpuno luda za njim nije smela dopustiti da baš on bude taj koji će joj biti prvi. Kada se Andrea ukočila i on je zastao zbunjeno. - Andrea? - uzdahnuo je. Ona uplašeno sklopi oči. Onda se otrgnula od njega. Njene noge su otkazivale, dok je on grlio. - Ja... Andrea je pocrvenela popravljajući haljinu. Nije mogla odmah da govori, jer se borila sa svojom strašću. -Ja... popila sam previše vina. Nije joj padao na pamet bolji izgovor. - Skoro da nisi ništa popila. Bio je ljut. - Više nego dovoljno. Nakon dva oprezna koraka ona se pustila na stolicu. Gotovo da je umrla od stida, ali je ipak rekla: - Ne znam šta mi je bilo prošaptala je. - Ja znam. Ona ga pogleda besno. - To nije lepo od tebe. Karlo duboko uzdahnu, a onda je kleknuo pored njene stolice. Stavio je ruku na njeno koleno. - Andrea. Reci mi zašto si se zaustavila? - Ne volim avanture, reče ona jednoličnim glasom. On joj je sklonio pramen kose sa lica. Taj dodir je ponovo uzbudio. -Šta si mislio? - otelo joj se. - Ne želim da sada pobegneš. Imam rešenje za naš problem sa Antoniom. Pramena teme je zapanjila. - Molim? - Večeras mi je nešto palo na pamet. Izgledalo je kao da on ponovo ima samokontrolu. - A to bi bilo? - Rešenje. Hajde da najpre razjasnimo par stvari! I ti sigurno misliš da Antonio treba bolje da upozna svog oca? - Hmm, da.

- Dobro. On je zadovoljno mazio njenu ruku. - Dakle, situacija je ovakva: Ja zbog posla moram što pre da se vratim u Italiju. Ne mogu sve da obavim preko telefona i interneta. -Ah. Nadala se da on nije primetio njeno razočarenje. - Dakle, vraćaš se. - Da. Problem je samo u tome što se ne vraćam bez Antonia. A on ne ide bez tebe. - Tačno. Jedno od nas se mora predati, a to ćeš biti ti. - Ja to vidim drugačije. Ona ustade. - Ja se ne odmičem od njega! - povikala je besno. - I ne moraš. Spakovaćemo se, a za sat vremena će nas moj šofer odvesti do mog privatnog aviona. Letećemo do Napulja. Njegove oči su blistale od sreće. - Dakle, ti si isplanirao večeru uz svece, vino i ovu scenu zavođenja da bih ja pristala! - Andrea... - Ili misliš da bih uz ulogu bejbisiterke mogla biti i tvoja ljubavnica kada ti se prohte i dok to želiš? Kako se samo usuđuješ? - Andrea, nije mi bila namera da te napola zavedem. Ja ništa ne ostavljam nezavršeno - reče on smešeći se. - Utoliko gore. Čak bi i spavao sa mnom! - Oh, da - mrmljao je on oduševljeno. - U nadi da ću ti posle toga ispuniti svaku želju - ironično će Andrea. - To ne zvuči loše - našalio se on. - Ti si nemoguć! - reče, besno skočivši. - Ne, samo sam iskren. Andrea, budi razumna i razmisli o mom pred logu. Kola će biti ovde za sat vremena. - Onda nisi isplanirao dovoljno vremena za zavođenje - nastavi ona buntovno. - Iskreno rečeno i sam sam bio iznenađen ovom situacijom. On načini gest bespomoćnosti. - Gluposti! Ti si tačno znao šta radiš.

-Od kada sam tebe upoznao više to ne znam - reče on šarmantno se smešeći. I ona se osećala isto tako. Protekle nedelje su se više puta slučajno dodirnuli, a ona zbog toga nije mogla jasno da razmišlja. Ko zna koliko je žena pokleknulo pred Karlovom privlačnošću i šarmom, opomenuo je njen rezon. - Samo da si upoznao nekog drugog! - Ali nisam, a ti si odreagovala snažnije nego što sam očekovao priznao je on otvoreno. Onaje pocrvenela. - Žao mi je što sam pobrkala tvoje proračune! uzvrati ona zajedljivo. - Nisam mogao da kontrolišem ono što se dešava kao ni ti, rekao je. - Ja sam to prekinula! - A ja još uvek ne znam zašto. On je pogledao upitno. - Ne upuštam se sa ljudima sumnjivog morala. Karlo se nasmejao. - Onda sam ja pogrešio i pogrešno shvatio tvoju reakciju. - Bio je to trenutak slabosti - branila se Andrea. -Posle večere i vina bila sam suviše umorna. Ali, ne volim površne muškarce, koji spavaju sa ženama, a onda ih odbace kao staru sijalicu! U momentu se nije setila boljeg poređenja. - Sijalicu? On se srdačno nasmejao. Andrea pocrvene od besa. - Da, tačno. Sijalice se bacaju kada pregore. Primetila je strasni žar u njegovim očima. - A na svoje rešenje možeš zaboraviti! Morala bih biti luda, pa da poverim Antonia i sebe baš tebi. Uplašila se kada je Karlo svestan pobede zagrlio i nasmešio joj se, a kada je dopustila da se to dogodi posumnjala je u svoj razum.

6. poglavlje a početku putovanja Andrea nije progovorila ni reč, jer je bila ljuta na Karla. Razmišljala je kako je moglo doći do toga da protivno svojoj volji krene sa njim u nepoznato i još povede i nedužno dete. Ali, Karlo joj nije ostavio izbor. Toliko je bio odlučan da otputuje da je čak i na njenu pretnju da će pozvati policiju, ako napusti kuću sa Antoniom, odreagovao opušteno. Verovatno su mu Antoniov izvod iz matične knjige rođenih i Sarina umrlica, koje mu je Andrea dala pre par dana garantovali starateljstvo. On je ponudio Andrea ogromnu novčanu nadoknadu za vreme koje provede u Italiji tako da bi kada se vrati u Englesku mogla da nastavi sa svojim poslom. Osim toga tvrdio je da će na Antonia pozitivno uticati promena ambijenta, jer je ova kuća na njega delovala traumatično. Andrea je bila potučena kada je on naveo da Antonio zaostaje u fizičkom i govornom razvoju. On je sigurno imao pravo i kada je pretpostavio da se u ovoj kući još pre Sarine smrti sigurno nešto strašno dogodilo, što je uticalo na Antonia. Uzimajući u obzir Karlov način života, Andrea je morala da prati Antonia čak i u inostranstvo. Toliko je dugovala Sari. Ona je Karlu ipak postavila uslov: Ako se Antonio za narednih šest meseci ne navikne na oca, ona će se sa njim vratiti u Englesku, a ako primeti da on pati zbog novonastale situacije - odmah. Karlo je pristao nedvoumeći se hi za trenutak. Naprotiv, čak je Andrei predložio nešto potpuno apsurdno. - Ako si toliko sigurna u to, onda ćeš se složiti i sa mojim uslovom. Ako ja zadobijem za šest meseci Antoniovo poverenje, ti ćeš isto toliko dugo biti moja ljubavnica - rekao je samouvereno. Sigurno je erotična atmosfera puna naboja bila razlog što je ona prihvatila ovaj glupi izazov. Želela je da dokaže i njemu i sebi da ne

N

pada svaka žena na njegov izgled, njegovu karizmu, dobro poreklo i novac. Ljutila se ipak na sebe što svoju čednost stavlja na kocku. Kada su već bili preleteli dobar deo puta, ona se otrgnula iz svojih misli. Uz sve to morala je da prizna da se bila navikla na Karla. Znao da bude veoma pažljiv. A njegovo bogatstvo je učinilo da ovaj put bude prava ugodnost. Nije ni čudo što je Sara postala ovisnik ovakvog životnog stila. Šofer se pobrinuo za njihov prtljag i doneo im na aerodrom kafu, čaj i večeru. Na aerodromu su jednostavno prošli kroz carinsku kontrolu bez pregleda, a nosač je nosio Antonia koji je spavao kao da u rukama nosi čisto zlato. Za bogate izgleda ne postoje redovi i čekanje. Avion je spremno čekao na pisti, a poleteo je čim su oni ušli. Dobili su novine i telefon. Andrea je pozvala mnoštvo svojih prijatelja što Karlu nije smetalo. Verovatno su za njega troškovi četrnaest dugačkih telefonskih razgovora bili sitnica. Andrea se zavalila u luksuznoj fotelji i grickala praline, koje su joj bile omiljene. Mogla bi lako da se navikne na luksuz. Uživala je u letu. Ako Antoniu ne bude dobro, vratiće se u Englesku, voziće se autobusima i upoređivati cene hleba u potrazi za najjeftinijim. - Konjak? - pitao je stjuart sa ljubaznim osmehom. - Hvala. Uzvratila je na njegov osmeh dok je završavala svoj poslednji razgovor. - Ne, Su, ne brini! Biće mi dobro. Poslaću ti razglednicu... Šta si rekla? Ah, on! Ona pocrvene. -Mogu samo da kažem... arogantan i egocentričan - rekla je podrugljivo Andrea. U tom trenutku su se spustile itajijanske novine koje je Karlo čitao. Karlov bes je zabavljao Andrea. - Ne, odgovorila je ona na pitanje. Ništa spektakularno. Trenutno je neobrijan, visok je, tamnoput i nosi odela. Pokušala je da ne razmišlja o tome kako su seksi izgledala ta odela na njegovom zgodnom telu. - Sigurno, čim se vratimo.

Karlo je gledao iza novina. -Kada se Antonio probudi trebaće mu sva tvoja pažnja. Predlažem ti da odspavaš dok još možeš. Krevet je nazad u kabini. - Ne, hvala. Biću saputnik - rekla je ona hladno. Dok je Andrea besno gledala u novine, on je mirno nastavljao da čita. Primetila je da se Antonio pomerio i da je otvorio oči. Karlo je odložio novine i pogledao je zabrinuto. - Pst - prošaptala je Andrea. - Spavaj, zlato. Ja sam tu. Antonio se često vrpoljio u snu. Andrea mu je tiho pevala. Kada je čvrsto zaspao, ona se ponovo zavalila u fotelji. Nije se pobunila kada je Karlo pokrio ćebetom i ugasio svetio u kabini. - Andrea. Kada je otvorila oči Karlovo lice je bilo tačno ispred nje. Ona se uplašeno pridigla. On se povukao u nazad. - Ovo nije bio pokušaj zavođenja - rekao je. - Vreme je za buđenje. Slećemo. Onda je podigao njeno sedište i vezao joj sigurnosni pojas. Izgleda da se pre toga umio i obrijao. Osetila je njegov skupi losion. Puls joj se ubrzao, kada je iznenada poljubio. Radost na njegovom licu pobedila je njen protest. - Oprosti mi, jer sam izvan sebe od sreće - prošaptao je. - Potraži drugu žrtvu za svoj izliv radosti. - To bih rado učinio, ali su osim tebe ovde još samo pilot i stjuart. Optužili bi me, ako bih ih poljubio. - U to se ne bih zaklela. Kada si im se nasmešio, izgledali su presrećno. Karlo se nasmejao. Onda se sagnuo iznad Antonia da bi proverio da li je vezan. - Skoro si kod kuće, Antonio - rekao je on dirnuto. Sletanje je proteklo dobro. Službenik aerodroma je površno pogledao njihove papire, a onda se divio Antoniu. Pomogao je Karlu da smesti dečje sedište u mercedes koji ih je spremno dočekao.

Andrea je bila nervozna. Ona je snosila odgovornost za Antoniovu sreću, a u ovoj zemlji je potpuno ovisila o Karlu. Čak nije znala ni jezik. - Moramo li nastaviti putovanje? - Nije daleko, ali će nam trebati malo više vremena zbog krivina preko brda. Trenutno smo u Napulju. - U Napulju? - pitala je Andrea. - Tačno. Vozićemo se obalom. Tamo je prelepo, Andrea. Siguran sam da će ti se dopasti. A tamo će ti biti lakše, jer imam mnogo posluge. Ti ćeš moći potpuno da se skoncentrišeš na Antonia. - Neće mu se dopasti što će oko nas biti tako puno ljudi. - Oni će se držati u pozadini dok se Antonio ne privikne. To ti obećavam. Posuđe će biti oprano, jelo će biti na stolu, a kreveti spremljeni, a da nećeš nikoga ni videti. Zvučalo je kao bajka. Za Karla je život u milionerskoj vili bio potpuno normalan, ali su njeni, nervi bili potpuno napeti. Pošto su napustili Napulj vozili su se neko vreme auto-putem. Sigurno je bila zaspala, jer kada je ponovo pogledala kroz prozor, vozili su se putem punim krivina preko brda. Sa jedne strane je bila provalija, a sa druge su se uzdizale stene. Iznad njih je bilo na hiljade zvezda. Još nikada na nebu nije tako jasno videla Mlečni put. Tu i tamo se videlo svetio u ponekoj kući u daljini. Pitala se ko je budan u ovaj rani jutarnji čas. Možda neki seljak, ili neka majka, koja smiruje uplakano dete. - Nećeš me razdvojiti od Antonia? - pitala je Andrea iznenada uznemireno. - On mi je važan. Ti si ovde, jer si mu potrebna. Moraš mi verovati. - Ne mogu - rekla je tužno. - Znam, ali ćeš morati da naučiš da mi veruješ. Jednostavno se opusti. Neću ti ništa učiniti, ako me ne ugrizeš. - Ne želim da dobijem kugu - promrmljala je ona. Karlo se nasmejao. - Kakva žena! - Čini mi se da vidim more - promenila je ona temu.

- Imaš pravo. Naša božanstvena obala. U odsjaju prve jutarnje svetlosti videla je kako se zraci sunca spuštaju na sivu površinu mora, koja polako poprima zlatnu boju, a zatim prelazi u roza. U ranoj jutarnjoj svetlosti prepoznala je brežuljke pokrivene maslinjacima. - Oh. Dok su se penjali na vrh brda, Andrea se čvrsto držala za svoje sedište. More je bilo dole ispod njih. - Ne boj se. Vozim pažljivo svoj dragoceni prtljag - umirivao je Karlo tiho. Obala je zaista bila božanstvena. Ona se sabrala. - Ne plašim se. Ali pogled je kao iz bajke. Nikada nisam videla nešto ovako lepo reče ona zadivljeno. - Pogled odavde je čaroban. Vidi se plavetnilo sveta, prime-ti on srećno. - Ali ne želim da se zaustavljamo kako bismo stigli kući pre nego što se Antonio probudi. - Za tebe sigurno mnogo znači to što si ovamo doveo Antonia reče ona zamišljeno. - To mi znači sve. To ne mogu iskazati rečima. *** Sve ovo je zavodljivo, pomislila je Andrea gledajući u more. Bila je suviše osetljiva. Dirnula ju je njegova želja da izgradi odnos sa svojim sinom. Sarina želja da Karla odvoji od AntoniajDila joj je sve neshvatljivija. Želela je da sazna razloge za to. Naselje sa kućama koje su izgledale kao da padaju sa brežuljka u more, odvratilo je njene misli. U luci su plutali šareni čamci na ažurno plavoj vodi. Neki su bili nasukani na peščanoj plaži. Opčinjena prizorom, Andrea je otvorila prozor. U kola je prodro snažan miris narandžinog drveća. Obuzeta ovom lepotom, Andrea

je duboko udahnula i najzad se opustila. Začulo se zvono, a eho se odbijao od kuća boje breskve. - Ovo je San Lorenco – objasnio je Karlo ponosno. - Ja živim odmah iza grada. - Sve je tako slikovito. - Grad se stolećima prirodno razvijao. Imamo ukus za lepo. Do nedavno je u grad bilo moguće stići samo sa mora. Odavde se mogu videti gradska kapija i srednjevekovne gradske zidine. Dok su se polako vozili kroz krivine i skretali u uske uličice u Andrea se iznenada pojavila neizvesnost. Osetila je paniku. Sara je sigurno imala ogroman razlog zašto je pobegla iz ovog raja! - Je li ti hladno? - pitao je Karlo. Ona je zatvorila prozor i trljala ruke. - Malo mi je hladno. Našli su se na jednom prele-pom malom trgu. Karlo joj je pokazao gradsku crkvu sa zvonikom iz trinaestog veka čiju je zvonjavu prethodno čula. U uličici u koju su skrenuli videla je zlataru, prodavnicu čokolade i jednu elegantnu radnju u kojoj se očigledno prodavala samo svila. - Pomislila sam da je ovde vreme stalo, a umesto toga vidim ulice prepune ekskluzivnih butika - reče Andrea iznenađeno. - Italijani su strasni, ali vole i materijalne stvari. Građevine, hranu, odeću... žene. Grad je pravi raj za ovisnike o šopingu. Levo se nalazi par ateljea čuvenih modnih dizajnera, koji bi ti se sigurno dopali rekao je Karlo opušteno gledajući u njeno fascinirano lice. - Trgovci bi dobili napad kada bi me videli u mojoj odeći iz sekenhenda - nasmejala se Andrea. - Moj budžet je nedovoljan za luksuz. Nekada nije bio dovoljan ni za osnovne stvari, pomislila je uplašeno. Imala je još samo nešto sitnine u svom novčaniku. - Moraću da razmenim nešto novca - nastavila je energično. - Nemam mnogo, jer sam ušteđevinu potrošila na Antoniove stvari. - Molim.

On joj položi ruku na rame. Njeno celo telo je odreagovalo na njegov dodir. - Više bih volela da me ne dodiruješ stalno! - rekla je neprijatnim glasom, koji je zvučao više ljutito, nego uzbuđeno. - Izvini. Želeo sam da te smirim. Ne želim da se brineš zbog novaca. Ti si zadnjih nedelja štitila Antonia i zbog njega žrtvovala svoj sopstveni život. Ja ću ti velikodušno dokazati svoju zahvalnost za to. Osim toga dobro ću te platiti. Tvoje usluge su za mene dragocene. Ona ga je pogledala iznenađeno. - Ali, ja to ne bih mogla... On ponovo položi ruku na njeno rame, a njoj je opet bilo pretopio. - Nema, ali - usprotivio se on. - Nikada neću moći da te isplatim za ono što ti dugujem. Zato mi dozvoli da ti dam platu. Novac joj je bio potreban. Osim toga ugovor bi dao poslovni karakter njenom odnosu sa Karlom. Poslodavac i negovateljica. Nasmešila se. Teško da je izgledala kao bejbisiterka sa njenom od vetra raščupanom kosom i u staroj vunenoj haljini koja je njeno telo obavijala sve do članaka. - U redu. Pristajem, ako neću morati da ti se obraćam sa "gospodine" - reče, glasno se nasmejavši. - Šta je tako smešno? - pitao je začuđeno. - Ah, ja u opšte ne izgledam kao bejbisiterka. Tvoja majka će se zapanjiti. On se nasmešio. - Sačekaj da je upoznaš. - Zašto? Je li strašna? - Ne. Ali, ona u opšte ne izgleda kao majka, dok ti poseduješ sve kvalitete koje treba da ima jedna žena i majka. - Svi Italijani strašno preteruju. Nije želela da je zavede svojim komplimentima, koji su tako lako klizili sa njegovih usana. - Ali, mi rado preterujemo. To je zabavno, ali se u ovom slučaju ne radi o preterivanju.

- Ja sam neuredna, nekonvencionalna i tvrdoglava. Ne znam da napravim božični kolač i više volim rad u bašti, nego peglanje. Osim toga, kuvanje je za mene pravi horor. - Kao što sam rekao, ti si savršena. Andrea ga je pogledala sa strane, jer je zvučao ozbiljno. Karlov izraz lica je bio nežan. - Ne pokušavaj sa svojim šarmom! - rekla je Andrea sarkastično. - To kod mene ne prolazi. - A ko to pokušava? On sa gestom rukama potvrdi svoju nevinost. - Ja samo navodim činjenice. Ti si jedna neobično lepa, strastvena i brižna žena. Imaš odličan smisao za humor, a tvoja direktnost razoružava. Verujem ti, iako posle iskustva sa Sarom nisam verovao više ni jednoj ženi, koju ne poznajem celog života. Slika, koju joj je on dočaravao, nije imala mnogo veze sa realnošću. - Volela bih da znam šta se desilo među vama - rekla je Andrea tiho. Njegovo lice se smračilo. -Ne želim da pričam o tome. Andrea uzdahnu iscrpljeno. - Trebala bih da saznam ko si. - Ali ne kroz priču. Stvar sa Sarom je prošlost. Andrea je znala da će moći da mu veruje jedino ako bude znala istinu. Karlovo raspoloženje se pokvarilo. - Ovo je moja kuća. Pokazao joj je elegantnu građevinu koja je bila smeštena direktno iznad mora. Ispred kuće je bio prostor uređen poput parka, koji se spuštao prema peščanoj plaži. - To bi pre bila palata! - povika ona zadivljeno. - To je bila palata florentinskih prinčeva. Sagradili su je u osamnaestom veku. Osetila je neku nesigurnost zbog iznenadne hladnoće u njegovom glasu. On je ovde doveo Saru kao svoju suprugu. Njena sestra je imala sve što se može kupiti novcem, a ipak je pobegla. Andrea je nepoverljivo gledala kako se gvozdena kapija ispred njih otvara na njegov pritisak na dugme, a onda se ponovo zatvara

za njima. Sada je zaista bila prava zarobljenica, pomislila je, a srce joj je brže zakucalo. - Hoću li i ja dobiti daljinski upravljač? - pitala je prilično nervozno. - Ako budeš vozila kola. Inače ćeš koristiti interfon. Građevinu i park ću ti pokazati kasnije. Sada će biti bolje da odnesemo Antonia u dečju sobu pre nego što se probudi. - Osoblje će ga uplašiti - rekla je zabrinuto. - Ne, već sam ih obavestio. Pozvao sam ih iz aviona. Dobro došla u moj dom! - rekao je ljubazno. Lepo je ponovo biti tu! Sa mojim sinom. Andrea je bila toliko zadivljena da nije mogla ništa da kaže. Gledala je čarobni vrt prepun cveća i egzotičnog bilja. Veliki oleanderi bili su pomešani sa palmama i mimozama. - Italijanski vrtovi u mojim knjigama izgledaju sasvim drugačije! Obično imaju geometrijski oblik i sastoje se od uredno ošišane žive ograde i statua i čempresa koji štrče u nebo kao uzvičnik - rekla je uzbuđeno, - To je delo moje majke. Ona ne voli bezlične vrtove. Andrea se obradovala što će ovde sresti neku srodnu dušu. - Mislim da će mi se tvoja majka dopasti. - Ona će kasnije doći. Posle "lo struscio". - Posle čega? - To je promenada na koju se dolazi da se vidi šta su drugi obukli i s kim su. U međuvremenu su stigli do mermernog stepeništa koje je vodilo do prekrasnih ulaznih vrata. Karlo je izvadio iz kola dečje sedište. Andrea je išla za njim, a srce joj je divlje kucalo. Ušli su u ogromno predvorje sa mermernim podom. Onda su se popeli stepeništem koje je bilo osvetljeno ogromnim svetiljkama. Sa zidova u boji meda gledali su je portreti. Andrea se osetila malom i beznačajnom. Ova kuća je bila prevelika za Antonia.

Biće to samo kratak, naporan boravak ovde. Verovatno će se već najduže za tri nedelje sa Antoniom vratiti kući. Dok je pratila Karla odjednom je shvatila da će joj on nedostajati. Želela je Karla kao neko zabranjeno voće, koje je istovremeno i slatko i opasno. Morala je sebe podsećati da je ona za njega samo sredstvo za postizanje cilja. On nije bio opasnost samo za njeno zdravlje, nego i za Antoniov budući oporavak. - Ovde je dečja soba. Karlo se nasmešio trijumfalno. Kao i uvek kada se on na-smeši, i ovoga puta se Andrein puls ubrzao, ali je spolja ostajala hladna. - Tačno na vreme. Antonio se pomera. Andrea je izvadila Antonia iz sedišta. - Ova kolevka je premala. - Znam, ali nisam imao dovoljno vremena da kupim krevet. Karlo je delovao nervozno. I ona je bila nervozna. Bilo je moguće da će se Antonio zbog promene okruženja derati iz sveg glasa. Sa Antoniom u naručju, Andrea je sela na stolicu pored kolevke. - Bolje je da se ti skloniš da te ne vidi! - Naravno. Antonio je trljao oči. Kosa mu je bila raščupana. - Zdravo, šećeru! - obratila mu se Andrea sa osmehom. Dečak je zaronio glavu u njeno krilo. Karlo je stajao sa strane, a onda uključio muzičku kutiju. Začule su se ovce, krave i svinje. Odzvanjala je tiha melodija. Antonio se polako okrenuo. Blistao je, a onda pokazivao na igračku. Andrea ga je podigla da može bolje da vidi. Očekivala je još uvek da će Antonio zaplakati. Ipak, Antonio se smejao, a njegov osmeh je podsećao na Karlov neodoljivi osmeh. - Hajde, moram te presvući! Kada se okrenula, Karlo je na njeno iznenađenje nestao. Brzo je pregledala sobu, a onda je ugledala kupatilo sa malom kadom za Antonia. Igrali su se sa čamcima i patkama u vodi. Kada je obukla Antonia izostao je očekivani protest. Antonio je blistao od sreće dok je istraživao u korpi sa igračkama.

Možda je Karlo imao pravo kada je rekao da Antonio mora da ode iz Sarine kuće, pomislila je Andrea. Mada, svako dete bi bilo fascinirano scenama iz džungle na zidu i skupocenim igračkama. Igračke su verovatno kupljene kada se Antonio rodio. Sigurno je Karlu slamalo srce to što se on nikada nije igrao sa njima; pomislila je sažaljivo. Kada je Karlo ušao u sobu Antonio se uplašio. - To je tata - rekla je Andrea tiho. Zaustavila je disanje, jer se radilo o odlučujućem momentu. Antonio se okrenuo prema Andrea, a donja usna mu je drhtala. - U redu je, zlato! Ja sam tu. Jesi li gladan? Antonio je klimnuo glavom. Lepo. Idemo dole na doručak! - reče Andrea živahno i uhvati ga za ruku. Začula je iznenada neki pokret na terasi. Stariji čovek, koji je sigurno spadao u Karlov personal, prišao je Karlu. Na njeno iznenađenje, on je ustao i zagrlio čoveka, u čijim očima su bile suze. Izgledalo je da zaista jako voli Karla. Antonio je povukao za ruku i sišli su dole. Pošto je otvorila vise vrata tražeći izlaz u vrt, videla je na kraju jednog salona otvorena vrata koja vode na terasu. Prostorija je imala visoki plafon i freske na zidovima. Sa predivno tapaciranim klupama i foteljama delovala je očaravajuće, ali i udobno. Na jednom stolu je bio šešir za sunce i otvorena knjiga. Na zidovima je visilo mnoštvo fotografija. Andrea je u prolazu bacila pogled na njih. Na većini fotografija je bio Antonia sa svojim ocem. Bili su fotografisani trenuci kada Karlo menja pelene, kada kupa i oblači Antonia. Na slikama je Karlo izgledao presrećno i ispunjen dubokom ljubavlju prema sinu. Slike su dokazivale da se Karlo brinuo o Antoniu. Pored Karlovih i Antoniovih fotografija bile su i fotografije, na kojima su verovatno bili rođaci. Bilo je i fotografija na kojima su prelepe žene držale Antonia u rukama. Jedna je bila plavuša, druga

crnka sa prelepom figurom. Andrea je sumnjala da su one spadale u porodicu. Karlo se divio ženama, a i one su njega volele. To se nikada neće promeniti. Za vreme Antoniovog detinjstva Karlo bi sigurno imao mnoštvo afera. Ona uplašena ovom pomišlju čvršće uhvati Antoniovu ruku. Tek bi se Antonio privikao na jednu, a već bi se pojavila druga ljubavnica njegovog oca. Sve te žene bi ga napustile. Naježila se od pomisli kakav bi čovek Antonio mogao postati. Antonio joj se nedužno nasmešio kada ga je pomazila po kosi. - Hajde da vidimo šta ima za jelo! Antonio klimnu glavom. On joj je značio sve. Morala je da, ga zaštiti od Karla i njegovog' harema. Borbeno je izašla na terasu. Za trenutak je bila zaslepljena sunčevom svetlošću. Karlo je ustao i pogledao Antonia sa suzama u očima. Onda je pogledao u Andrea. - Mogu otići, ako misliš da je potrebno. Andrea je gledala u svog sestrića. - Viršla? Ona se nasmešila. - Ti i tvoj stomačić! Pošto je bila sigurna u Antoniovu ljubav, rekla je velikodušno: -Antoniu je trenutno dobro. Razmišlja samo o hrani. Ah! Kuda ćeš, zlato? Antonio je uzbuđeno pokazivao na vodoskok ispod stepeništa. - Idi, pogledaj ga! Ti voliš vodu. Na Andreanu radost, Antonio je počeo da silazi niz stepenice. S puno ljubavi je posmatrala kako se on naslanja na rub fontane i rukama pljeska po vodi. Onda je srce počelo da joj snažno kuca. Antonio se privikavao suviše brzo. To je dobro za njega, rekla je sebi. Obradovalo bi je ako on prevaziđe svoj ekstremni strah. Karlo bi joj mogao reći da ode i pre nego što istekne šest meseci. U tom slučaju... Onda se uplašeno setila dogovora. Karlo će moći da je voli dok mu ne dosadi.

Pobledela je od zapanjenosti. Kako je samo mogla pristati na to?

7.poglavlje

A

ndrea je pogledala uplašeno u Karla. Osetila je žmarce duž kičme. Karlo je otvorio suncobran iznad stola na kome je bio serviran doručak. Lice mu je blistalo. - Antonio se ne boji. Ovde mu se dopada - rekao je sa olakšanjem. - Izgleda da si doneo ispravnu odluku - rekla je Andrea kruto. - Raduj se zbog njega! - Radujem se - reče ona uzdahnuvši. Oboje su dobro znali šta bi to značilo. Karlo bi dobio sve, a Andrea bi izgubila sve što joj je bilo važno. - Ach! Tesoruccio mio! - šaptao je ženski glas iz salona. Andrea se okrenula. Jedna punačka, crnokosa žena obučena u crno pojavila se sa kolicima sa hranom. Gledala je Antonia sa suzama u očima i tiho šaputala na italijanskom. - Pst, Maria! Karlo je zagrlio ženu i pružio joj maramicu. Onda se okrenuo prema Andrea. - Ovo je Maria, moja domaćica. Maria, ovo je Sarina sestra, Andrea, koja se brinula za Antonia. Žena je snažno zagrlila Andrea, pre nego što je išta uspela da kaže. Maria joj je na uvo šapnula: - Grazie! - Vratili ste našu bebu - rekla je onda tiho. - Tako smo srećni. Vi ste našu kuću ponovo učinili veselom. Ljubim Vas i zahvaljujem vam se. A sada, vaš doručak. Beba je tako draga. Da, znam, gledala je u pravcu dečaka s puno ljubavi. - Sada neću otići kod njega, ali ću vas poljubiti još jednom. - Hvala, Maria! Andrea se morala nesmešiti zbog radosti žene, koja ju je duboko dirnula. - To je lepo od vas.

- Kako ste lepi. Maria se dramatatičnim gestom udarala u grudi. Niste kao vaša sestra. - Maria! - pozvao Je Karlo da bi se sabrala. - Idem. Srećna sam. Svi smo presrećni. Maria je sa gracioznošću plesačice prišla Karlu i potapšala ga po ramenu, a onda nestala u salonu. - Osoblje te veoma voli - primetila je Andrea zamišljeno, dok je posmatrala Antonia. -I ja njih volim. Oni me poznaju od detinjstva - Tako. Ovakva naklonost i lojalnost se nisu mogli kupiti novcem. Karlo je sigurno pred njima skrivao svoja neverstva. - Maria me ne bi volela da sam ja napustio Antonia. - Ne - rekla je Andrea zamišljeno. I na fotografijama se vidi da je Karlo bio nežan otac. - Onda je Sara o tome lagala. Andrea se ugrizla za usnu. - Izgleda da jeste. - A ako je lagala o tome, možda je lagala i o drugim stvarima. Andrea bi volela da može da poveruje u to. - Antonio dolazi - reče Karlo mirno. Andrea je krenula prema stepeništu. Zelela je da je Karlo bio veran i iskren. Mada je zbog njegovog izgleda bilo neverovatno da nije iskoristio prilike, koje je sigurno imao. Više nije verovala ni u to da će Antonio odbijati Karla. Pomislila je na pakt koji je sklopila sa Karlom. Taj pakt će je degradirati u njegov seksualni objekat i razdvojiti je od Antonia. Kada je Antonio rekao: -Ruka! - ona ga je podigla. Da bi ga zabavila dizala srebrne poklopce sa tanjira na Mariinirh kolicima. - Viršla! - protestvovao je Antonio. - Ti i tvoje viršle! Hajde sedi na stolicu i... Antonio je počeo da cmizdri, jer je želeo da bude u njenom krilu.

- Ne - rekao je Karlo tiho. -Ti ćeš ovde jesti. Maria je za tebe ekstra nabavila ovu stolicu od svoje kćerke. - Odlučno, ali pažljivo Karlo je stavio iznenađenog Antonia u visoku stolicu, vezao mu pojas i stavio mu viršlu u usta, koja je on upravo bio otvorio da bi se derao. Andrea je gledala kako se Antonio bori sa sobom. Da li će protestvovati, ili će rađe uživati u svom omiljenom jelu? Na jednom tanjim sa slikom mede ostala je druga viršla, pre nego što je Karlo uz zvižduk nestao u salonu. Antonio je počeo da jede. Pošto mu je dala još i šunku i jaje, uzela je i ona da jede, posmatrajući zadovoljno lice dečaka kome je rukama pravila ptice i leptira. Uplašila se da je pogrešno postupala sa njim. Kod Karla je sve izgledalo jednostavno. Ona nikada ne bi mogla Antonia tek tako postaviti da sedi, jer bi on odmah zaplakao. Neka Karlo pokuša na svoj način sa Antoniom, ali će uskoro naići na probleme. Posle doručka Andrea je ostala sa Antoniom na terasi. Igrali su se u pesku. Andrea je sanjarila gledajući u morsko plavetnilo. U podne je Antonio bio umoran. Isprskao je sve oko sebe. Iako je često trljao oči nije želeo da spava. Zato je Andrea donela dve Antoniove omiljene knjige. Čitala mu je. Tako su se njegove oči polako sklapale. Karlo je doneo jedno ćebe i stavio ga u senku velikog drveta masline. - Ti si moj spasilac - zahvalila se Andrea. - Pusti me da ga za trenutak držim pre nego što ga spustim na ćebe. - U redu. Ona mu je pružila svog sestrića koji se pomerao u snu. - Karlo! - povikao je neko sa terase iza njih. Andrea se okrenula. Ugledala je mladu, vitku ženu sa dugačkim preplanulim nogama i tamnom kosom, koja je blistala na suncu. Izgledala je veoma elegantno u izrazito uskoj haljini. - Bjanka! Karlo je pozdravi s puno ljubaznosti.

Andreano srce se skupilo. To je bila jedna od žena sa kojom je beba bila na fotografiji. Na njeno zaprepaštenje, Karlo joj je dao Antonia , a onda požurio prema ženi. Dakle, to je bila ljubavnica koju je Sara pominjala. Izgleda da je još uvek imala moć nad Karlom. Andrea je mogla sebi da dočara njene poljupce i zagrljaje. Sada je znala šta su Karlovi prioriteti. Iako je iz ponosa sačuvala hladan izraz, kuvala je od besa. Ova žena je uništila Sarin brak, a od Antonia napravila uplašenog dečaka kakav je on danas. Spustila je Antonia nežno na ćebe i gledala u more kako bi se smirila. Ovako je sve odlučeno. Nas dvoje pripadamo jedno drugom, zlato, prošaptala je kada je sela poreci Antonia na ćebe. Sara se nije mogla osloniti na Karla. Čim bi se Bjanka pojavila, on je sa njom nestajao u krevetu. Ja nikada nisam spavala sa tvojim ocem, ali sam već povređena njegovim ponašanjem. Nije nikakvo čudo što je tvoja majka pobegla od njega ! Andrea je legla pored Antonia i posmatrala nebo. Pokušala je da ne razmišlja o tome šta Bjanka sada radi sa Karlom. Ali to joj nije uspevalo. Zašto je Karlo morao da bude takvo đubre! *** Par sati kasnije stajali su Karlo i Bjanka ispred vrata dečije sobe. Andrea je kruto sedela u Antoniovom krevetu, koji je kao nekim čudom iznenada bio u sobi. Antonio je duboko spavao. Andrea je napeto mazila Antonia. - Che bello! - uzdahnuo je jedan tihi glas. Andrea je pogledala na svoj sat. Bilo je osam. Nadala se da neće morati da provede večeru sa Karlovom ljubavnicom. I onako ne bi mogla ništa da jede. - Andrea, ovo je Bjanka - rekao je Karlo srdačno.

- Znam - reče, okrenuvši Karlu leđa. - Zdravo, Andrea - javila joj se Bjanka srdačno. - Pst! - smirivala je Andrea. - Spava li? Karlo je dodirnuo njenu ruku. - Upravo je zaspao. Karlo se sagnuo nad krevetom i gledao u svog sina sa puno ljubavi. - Dođi bliže, Bjanka - šapnuo je on, tako je lep! - Oh da! - prošaptala je Bjanka. Andrea se ukočila. - Ostanite tu gde ste - prosiktala je. - Mislio sam da spava. Andrea joj je dobacila jedan besni pogled. Bjanka je mogla imati oko dvadeset pet godina, imala je savršen ten boje masline, tamne oči i bele zube, pa joj šminka nije bila potrebna. - On se može lako probuditi. Ako otvori oči i vidi vas, uhvatiće ga panika. Karlo klimnu glavom razočarano. - Gledaćeš ga dovoljno, promrmljao je Karlo nežno. - Bolje da odete - naredila je Andrea. - Nisam ga ni trenutak... - pobunio se Karlo. - Mogao si danas u podne da ostaneš sa njim, prebacila mu je Andrea, pre nego što se mogla setiti nečeg boljeg. Karlo dobaci Bjanki pogled svestan krivice. Andrea se prevrnuo želudac. Bjanka se nasmešila poput anđela. - To je moja greška, bojim se rekla je sa privlačno toplim glasom. - Mogu misliti. Bilo je tako... - počela je Bjanka. - Molim, bez objašnjenja -uzvratila je Andrea. Karlo je izveo Bjanku. Razgovarali su na talijanskim, a onda ga je Bjanka poljubila u oba obraza i otišla.

Karlo se vratio kod Andrea koja je skupljala Antoniove prljave stvari, pre nego što ih je ubacila u korpu za veš. Izgleda da je to zabavljalo Karla. - Besna si. Andrea zavrte glavom. - Zbog Bjanke. On je uzeo Antoniovu igračku iz njene ruke koju je ona nervozno prevrtala. Bio joj je preblizu. Osetila je želju da ga poljubi, kako bi zauvek zaboravio Bjanku. Umesto toga ona se sabrala, ali je Karlo bio brz. Uzeo je za ruke i gledao je svojim tamnim očima. Želela je samo još da mu se preda. - Kako da te ubedim da Bjanka nije moja ljubavnica i da nikada nije ni bila? Pošlo joj je za rukom da opušteno slegne ramenima. Pošto su joj usta bila suva, nije odmah mogla da govori. Kada je jezikom prešla preko usana Karlo je duboko udahuo. I ona je bilvala sve više uzbuđena. A kada je on polako počeo da mazi po ruci i kada je pogledao strasno, gotovo je umrla od žudnje. Ali nije mu se smela predati - Svejedno mi je zbog Bjanke - rekla je ona besno. - Očigledno da nije. - Ona mi smeta samo u moralnom smislu. Uništila je tvoj brak. Ne želim da Antonio ima nešto sa takvom osobom. - Ona nije uništila moj brak - rekao je Karlo mirno. - Ne želim da pričam o tome, ali budi fer prema Bjanki i zaboravi na svije predrasude! - Neću trpeti strance u Antoniovoj sobi - uzvratila je ona. - On je spavao. - Tek je zaspao i mogao se lako probuditi. - Zato sam ja danas i otišao odmah kod Bjanke. Hteo sam da sprečim da me još jednom pozove sa terase i da tako porobudi Antonia. Objasnio sam joj Antoniov problem, a onda smo morali da

razgovaramo o važnim poslovnim stvarima. Ja ću morati da promenim svoj način života, ti to znaš. Što pre, utoliko bolje; Andrea je savijala Antoniove male čarapice da ne bi nesvesno dodirnula Karlove grudi. - Jesi li joj ispričao za naš ugovor? - pitala je hladno. - Rok od šest meseci treba da ostane među nama, zar ne? On je pomazio po obrazu. Od žudnje, Andrea je spustila kapke. Celo telo joj je izgaralo od želje za njim. - Karlo - prošaptala je ona vrelo. - Pokazaću ti tvoju sobu - rekao je on iznenada. - Ona je odamah pored dečje sobe i opremljena je prenosivim video nadzorom, tako da Antonia uvek možeš gledati. Kada se presvučeš možeš sići dole na večeru. Pratila ga je kao dete koje nije dobilo obećani slatkiš. Potpuno sam u njegovim rukama, pomislila je Andrea.

*** Posle ledenog tuša išla je bezvoljno niz stepenice prateći zvuk nasmejanih glasova. Sigurno su to bili Karlo i Bjanka. Ispravila se da bi delovala vitkije i proverila kako joj stoji kosa, jer je u žurbi podigla šnalom. Koža na njenom licu je još uvek bila crvena. Dugačka narandžasta haljina koja se obavijala oko njenih nogu nije se mogla porediti sa Bjankinom elegancijom, ali je izabrala kombinaciju u kojoj će delovati veselo. Maria joj je pokazala uzbuđeno na vrata levo od predvorja. Hvala, Maria – nasmešila joj se Andrea. Prego - reče Maria je veselo brišući ruke o kecelju. Andrea je ušla u ogromnu ptostoriju koja je bila stilski medena. U sredini je bio dugački sto od mahagonija osvetljen srebrnim svećnjacima svetlucale su kristalne čaše, tanjiri sa pozlaćenim rubovima i leški srebrni escajg pod odsjajem svetlosti sveca.

Kada je ušla, Karlo je ustao. Njegove oči su gorele od strasti. To je izgleda bilo zbog plavuše koja je sedela preko puta njega. To je sigurno bila plavuša sa fotografije, pomislila je Andrea. Karlo je žonglirao sa ženama kao artist u cirkusu. Žena se okrenula prema Andrea. - Vau! Andrea je bila zbunjena, a onda se nasmešila. Plavuša je imala kosu vezanu u punđu i nasmešila se kada je ustala i krenula prema Andrea u svojoj dugačkoj haljini boje cimeta. - Andrea! - reče ispružajući |oj ljubazno ruke. Andrea je dopustila da je zagrli. - Kako lepo ! Uzdahnula je plavuša kada se povukla jedan korak u nazad da bi je bolje osmotrila. - Najzad srodna duŽena je imala duboke bore <>ko usana i očiju. - Majko... - počeo je Karlo. - Ah, da, nasmejala se žena. - Ja sam Honesti, Karlova majka. To je glupo ime, ali je moje. Ti si Andrea ovde veoma dobrodošla. Niko mi nije rekao koliko si lepa. To je sigurno bilo zbog uzbuđenja oko Antoniovog povratka. Videla sam te dok si se igrala sa Antoniom u vrtu. On je pravi anđeo. Ne mogu da dočekam da ga uzmem u naručje! Vidi se da ti je on važan. Drago mi je što ćeš ostati ovde par meseci, dok se on ne privikne. Andrea je želela nešto da kaže, ali je Karlova majka neprestano pričala. - I ti se zanimaš za biljke, zar ne? - upitala je ljubazno. - Majko... - prekinuo je Karlo ljubazno. Honesti se samo nasmejala. - On je tako dominantan, kao i njegov otac. Onda je povela Andrea do stola. - Hajde da jedemo. Ja sam gladna. Pokazala je Andrea na jednu stolicu, pre nego što je sela i odlomila parče hleba. - Zašto te zanimaju bašte? Karlo je napravljen u ovom vrtu. Ja od tada volim mimoze. Imaš li i ti vrt? - Majko! Karlo je uhvatio za ruku. - A da ostaviš vremena Andrea da odgovori na neka od tvojih pitanja?

- On misli da samo Italijani mogu biti strastveni - poverila je Honesti Andrea. - Ali, sada si ti na redu. Andrei se dopala ova temperamentna žena. - Imam i ja par pitanja. - Reci. Ah, Maria! Špagete sa školjkama! Moje omiljeno jelo. Probaj, Andrea! Čorba od paradajza je božanstvena. Ali, moraš mi pričati dok jedeš. - Ukoliko dobije priliku za to! - prekinuo je Karlo. - Jeste li vi Engleskinja, Honesti? - Da. Upoznala sam Karlovog oca, Artura, kada sam ga intervjuisala za jedan časopis. Želela sam da napravim jedan kritički članak o površnom svetu mode, a umesto toga sam hvalila Arturovu mudrost i srdačnost. Čudno je kako ljubav može da pogodi iz vedrog neba. Zaista postoje ljubavi na prvi pogled. Borila sam se protiv toga, jer sam želela da postanem čuvena novinarka. Ali, da nisam poslušala svoja osećanja, verovatno bih umrla od tuge. Andrea je pogledala u Karla, koji je na njen pogled uzvratio značajno. - Pitaj Honesti za Bjanku! -predložio je Karlo, - Ah, kako draga devojka, iskrena, lojalna i vredna! Zavolećeš je. Bila je izabrana za Karla još dok su oboje bili u kolevci. Njihov brak bi spojio dve dinastije. Trebalo je da se zaruče pre nego što je Arturo umro. Dva mesecsa kasnije Karlo je iz meni nepoznatih razloga oženio tvoju sestru, ispričala je otvoreno. - Nisu imali ništa zajedničko. Ali, ti mi još uvek nisi ispričala zašto te zanimaju vrtovi. - Zašto ne jedeš majko i pustiš Andrea da priča? Izgleda da se Karlu nisu dopadale reči njegove majke. - Bjanka je često ovde? -ubacila se Andrea. - Kada ne radi, ovo je njena druga kuća. Ona i Karlo su prijatelji. Oni su kao brat i sestra. Tu nema varnica. Oni se sastaju često, jer ona preuzima njegov posao, kada se on brine d deci. - Deci? - pitala je Andrea zbunjeno. Zamislila je mnoštvo vanbračne dece po celoj Italiji.

- Da, u međuvremenu ih je mnoštvo. To je počelo kada je Antonio nestao , a Karlo uznemireno trčao okolo kao povređeni bik. Maria i ja smo isplakale suze i suze zbog brige za njega, dok nije ponovo stao na noge. Predložila sam mu da se založi za decu ometenu u razvoju. Tako je osnovao taj centar... Ne, Maria! Još nisam završila. Dođi za par minuta. Ovo je tako ukusno, pravo si zlato. Dakle, on pomaže internacionalni centar za decu ometenu u razvoju i brine se za njihovu fizioterapiju, smeštaj i putovanja. Trebala bi da vidiš kako su ta deca uznapredovala i kako su srećna. To je dirljivo... Da Karlo, ješću! Pričaj mi o sebi, Andrea. Ne mogu samo ja da pričam. - Jesi li sigurna? - dobacio je Karlo. . Andrea ga je pogledala zbunjeno. Sve to nije imalo smisla. Možda on ipak nije bio površni Kazanova za koga ga je ona smatrala, kada je činio ovakve stvari. A još je zbunjivala i druga stvar. Karlova majka je rekla da između njega i Bjanke nema hemije. Honesti je još uvek čekala na njen odgovor. Andrea joj se nasmešila. - Želiš da čuješ nešto o meni. Tu nema mnogo toga da se ispriča. Znte da su mene i Saru usvojili isti roditelji. Nas dve nismo rođene sestre. Kada sam počela da studiram izgubila sam kontakt sa Sarom. Završila sam hortikulturu. Vaš vrt smatram prekrasnim. Honesti je zasjala; - Pre nego što sam prekinula sa svojim poslom zbog Antonia, bila sa zaposlena u Londonu. Ali mislila sam da je većina mojih radova postala slična, jer je nešto bilo u modi, a nešto demode. Ja nisam za to. Više volim slobodno stvaralaštvo. - U tome smo slične. To mi govori i tvoja garderoba - reče Honesti. Najzad je dopustila Marii da skloni tanjire. - Ali treba da nosiš spuštenu kosu. Zavidim ti zbog tvoje boje kose. Moja je bela kao sneg. Farbam se , jer još nisam spremna za to. Andreana kosa je prelepa, zar ne, Karlo? - Da. Njegova majka se namrštila.

- Šta je sa tobom? Ne daješ joj komplimente, a ona je prediv-na. Gde su nestali tvoji maniri? - Andrea se to ne bi dopalo - rekao je on. - Ona je i onako pocrvenela - reče Honesti, pa skoči. - Šta je bilo? - povika Karlo uplašeno. - Moje sadnice! Ona baci salvetu na sto i gurnu stolicu. - Još ih nisam zalila. - Bože, a ja sam pomislio da sediš u gnezdu zmija. Zar to ne može da uradi neko drugi? Njegova majka odmahnu rukom. - Ne mogu ih poverim nikome drugom. Moram da idem. Razumećeš me, Andrea. Biljke su kao deca. Poterbni su im ljubav i nega. Ćao, dragi. Vidimo se , Andrea. Biće mi drago da popričamo o umetnosti uređenja vrtova. Možemo smisliti nešto novo za vrt i iznenaditi Karla. - Vozi pažljivo, majko! Savetovao je Karlo prateći je do vrata. - Možeš biti siguran u to. Ne želim još da umrem. Sada, kada ponovo imam svog unuka. Sedi! Imaš gosta ! Izaći ću sama, Karlo se okrenuo sa šaljivim osmehom. - Moja majka. Sigurno se osećaš zbunjeno. Andrea se nasmešila. - Ona je kao oluja, ali je divna, Karlo. Zamišljala sam je sasvim drugačije. - Nadao sam se da će ti se dopasti. Možda si i mene pogrešno procenila, zaključio je mirno. Kada su doneli sledeće jelo, Andrea je bila potonula u razmišljanje. Posle jagnjetine i sira i vanila sosa opet se osećala dobro. Karlo i ona su se šalili i smejali. Andrea se osećala punom života kao nikada pre. Dopadalo joj se to što može da ga nasmeje. I on je nju zabavljao sa svojim zamerkama i pričama. Kada je Maria donela espreso oboje su bili umorni od smejanja. - Hvala , Maria. Hrana je bila fantastična. Maria ga je poljubila u čelo. - Ostavi sve do sutra. Laku noć, Maria. - Buona sera sinjorina Misom,

Andrea se nasmešila. Laku noć, Maria, Hvala za divnu večeru. Vi ste odlična kuvarica. - Ne, ja kuvam sa ijubavlju za dobrog čoveka. - Da, odgovori Andrea tiho. Andrea je gledala za domaćicom koja je izlazila iz trpezarije sa ponosnim držanjem. Do sada ništa nije ukazivalo na tačnost Sarinih optužbi. Ipak, Sara je pobegla. Andrea je otpila zamišljeno gutljaj vina. Karlo je usta i stavio u džep kameru video nadzora. Uzeo je poslužavnik sa kafom i čokoladnim bombonama. - Hoćeš li da popijemo kafu napolju? - predložio je. Andrea ga je pratila. Dopali su joj se predivno jelo i porodična atmosfera. Njene predrasude o boravku u Italiji pokazale su se kao neopravdane. Mesto je bilo kao stvoreno za Antonia, pod pretpostavkom da je Sara izmislila Karlovo neverstvo. - Dođi! Ona je automatski uhvatila Karlovu ruku koju je on ljubazno ispružio. Ćutke su išli preko travnjaka. Mesečina je sijala kroz krošnje drveća, nebo je izgledalo kao da je od crnog somota. Karlov stisak je postao jači. Pored njega se osećala tako kao da su celog života zajedno. To je sigurno bilo zbog romantične noći i prijatne večere. Kada se saplela, on je zagrlio oko struka. Ona se nije oslobodila tog zagrljaja, jer je bila kao opčinjena. Bili su visoko iznad mora. Tiho šumeći talasi su se razbijali o malu uvalu. Ažurno plava obala je ležala ispred njih u luku. Njena čula je ispunio oštri miris limuna. Karlo je spustio poslužavnik na jedan sto i dodao Andrea šoljicu sa espresom. Aroma tamnog pića još više je izoštrila njena čula. Nije mogla ni da govori, ni da se pomera. Karlo je uzeo praznu šolju iz njene ruke i ponudio joj čokoladne bombone.

Ona je poslušno otvorila usta. Kada joj je stavio bombonu u usta zadržao je za trenutak prste na njenim usnama. Onda je nežno poljubio. Kada se odmaknuo primetila je njegov strasni pogled. - Krajnje je vreme za krevet - tiho će Andrea. - Znam, rekao je on. - Mogao bih ovde celu noć provesti sa tobom. Ali, potreban ti je san. Antonio zahteva težak rad. Otpratiću te. Andrea je zapanjeno pustila da je vodi kroz vrt. Iako je znala da je Karlo u pravu bila je razočarana što je on tako jednostavno okončao taj magični trenutak. Kako je mogao da se ponaša tako ravnodušno pošto je u njoj probudio strast. - Laku noć - uzadhnu je on, kada su stigli do kuće. Andrea ga je besno pogledala u oči. - Laku noć - prošaptala je povređeno. Izgleda da ni on nije mogao da ode. Jednostavno su stajali. Andreana kolena su klecala i disala je isprekidano. Onda ga je ona zagrlila i poljubila, a to je oslobodilo njegovu strast. Andrea se iznenada našla na zemlji ispod Karla i osećala njegove blage poljupce po ćelom telu. Uzdišući, ona se privijala uz njega. Karlo je podigao, njenu haljinu i ljubio njenu nežnu kožu. Onda je polako milovao njene noge, a ona je uzdisala zbog njegovih dodira. Iznenada je prestao. Otvorila je oči i videla je da je Karlo ustao. Andrea je bila duboko povređena. Izgubila je glavu i načinila prvi korak, a on se izgleda u opšte nije zanimao za nju. Možda je želeo samo da je zavede da bi zadobio Antonio-vo poverenje, ali nije računao na njenu strast. Ona je sela i nije uhvatila Karlovu ispruženu ruku. - Andrea...

Utrčala je kroz predvorje do svoje sobe, a onda pravo u krevet. Svaki delić njenog tela je podsećao na to da je sada mogla biti u Karlovom zagrljaju, samo kada bi bila privlačnija. Pokazalo se da se Karlo interesovao za nju samo zbog Antonia. Ipak, tajno je još uvek želela Karlovo toplo, snažno telo. Energično je svukla odeću. Pala je na šarm Kazanove. Sutradan će biti srećna što je još uvek devica. Ipak , njene bolne grudi su govorile drugačije. Žudele su za Karlovom nežnošću.

8. poglavlje arlo je još dugo ležao budan u krevetu. Hladan tuš, koji je u zadnje vreme pretiOida mu postane navika, nije smanjio njegovu žudnju. Bilo je vreme da se on i Andrea vole. Onda će ta strast nestati i moći će da je pošalje kući i da najzad svog sina ima samo za sebe. Kada su se njegovi osećaji nešto smirili otvorila su se vrata i Andrea je ušla u sobu. On je potisnuo uzdah , jer je bila naga. Sa spuštenim pogledom, ušla je u njegov krevet. Karlo se ukočio. Kada je sela pored njega bio je nemoćan da se pokrene. Andrea je počela da ga mazi. Prvo je dodirivala njegove grudi, a onda stomak. Kada je zastala, on je zatvorio oči sa strahom da će prestati. Međutim ona je nastavljala sa svojim nežnostima sve dok nije stigla do njegovih najintimnijih delova.

K K K K

Onda je ustala i izašla iz sobe, pri čemu je gotovo udarila o vrata. Kada je začuo da je zapela za jedan sto u hodniku, skočio je iz kreveta. Mogla se povrediti. Ogrnuo je svoj bademantil i potrčao ka vratima. U poslednjem trenutku je uzeo bejbi monitor i jedno ćebe da pokrije Andreu. U međuvremenu Andrea je sišla dole i žurila je kroz trpezariju prema vratima terase. Karlo je isključio alarm žureći za njom u baštu. Tek na kraju vrta uspeo je da je uhvati. Ona je sagnula glavu kao da udiše miris cveća, a onda je ispružila ruke prema zvezdanom nebu. Do njih je dopirao miris narandži. Andrea se spustila na zemlju i ispružila se. Njeno lepo telo je svetlucalo na mesečini. Karlo je kleknuo pored nje i zavukao joj jednu ruku ispod glave da bi mogao da je podigne i odnese u sobu. - Karlo - prošaptala je. On se ukočio od straha. Andrea ga je zagrlila i priljubila se uz njega. U njegovoj glavi je bio haos. Još nikada u životu nije bio ovako uzbuđen. Suzdržavao se sa velikim naporom, dok je ona tiho šaputala nešto na njegovo uvo. - Ne - uzadahnuo je on nečujno. - Želim te, Andrea, ali sada moraš u krevet. Andrea je nešto šaputala a onda je oblizala usne i otvorila usta sa uživanjem. On je nežno zagrlio i poljubio strasno. Ona je zadrhtala i bez daha izgovorila njegovo ime. Pri tome nije delovala kao da spava. Izgledalo je kao da ga njene tamno smeđe oči prepoznaju. Bio je besan, ali je osetio i olakšanje. Ona ga je namerno dovela u vrt i zavela. Duboko u sebi je osetio bolnu žudnju, koju je jedino ona mogla da smiri.

Kada ga je ona nežno povukla otkopčao se njegov bade mantil, a ona je legla na njega. Poljubac koji je usledio bio je iznad svega onoga što je poznavao. Karlo se dugo suzdržavao, ali je najzad okrenuo na leđa i ljubio svaki centimetar njenog tela. To bi trebalo da bude najlepša noć u njenom životu. Želeo je da njoj bude lepo, ali je ona njega toliko uzbuđivala, sve dok nije osećao još samo žudnju da bude u njoj. - Jesi li potpuno sigurna da to želiš? - pitao je on promuklim glasom. - Potpuno - uzdahnula je. Uprkos svojoj divljoj požudi, on je nežno i polako mazio. - Šta treba da radim? - šapnula mu je ona na uvo. -Pomozi mi, Karlo! On se ukočio. To znači... Ona mu je dobacila jedan vatreni pogled. - Ja to još nikada nisam radila - reče ona bez daha. Njegovo srce je poskopčilo, a onda se oslobodio njenog zagrljaja. Sa drhtvim rukama on je ogrnuo ponovo svoj bademantil i okrenuo Andrea. - Šta to znači, Karlo? - bunila se ona. - Otpratiću te do tvoje sobe - uzvrati on suzdržano koliko je mogao, a da se ponovo ne povede za svojom strašću. - Zašto? - povikala je ona zapanjeno. - Sigurno ne želiš da zatrudniš - rekao je on hladno. - Ne. Ona je prvo pocrvenela, a onda se rastužila. Pomisao da bi Andrea mogla da rodi njegovo dete dirnula ga je. Brzo je skočio da bi napravio rastojanje. - Bolje da uđemo. - Oh! Jesi li na to mislio kada si me pitao da li sam sigurna? On je povukao i uvio je u ćebe. Delovala je nesrećno. - Hajdemo.

- Najpre mi moraš objasniti šta si radio! Kako je došlo do toga da sam ja ovde bez ode-će? Jeli to bila neka ljubavna droga? On je pogledao Ijutito. - Kada želim neku ženu, ja je onda zavedem. Ne trebaju mi pomoćna sredstva. - Onda sam ja postala nu-distkinja, a da to nisam primetila. - Tražiš izgovor - prosikta on. -Namerno si došla u moju sobu. - Šta sam radila? - To dobro znaš, a već ši došla gola. -To si izmislio. Ja tako nešto nikada ne bih učinila - reče ona buneći se. - Kako si onda stigla ovamo? - Ti si nešto učiniuo sa mnom. - U to ni sama ne veruješ! U njemu je kuvalo. - Sela si na moj krevet i dodirivala me. - Ah, a gde to? - pitala je ona besno. - Po najintimnijim delovima muškog tela. Zapanjeno je gledala u svoje ruke. - Lažeš! - povikala je , a obrazi su joj goreli. - To ni u snu ne bih učinila! - Verovatno želiš da me ubediš da si mesečarila - rekao je on cinično. Ona ga je pogledala zapanjeno. - Opet? - prošaptala je. - Da, mora da si se često budila na čudnim mestima i pitala se kako si tamo dospela. - To je tačno - priznala je. U Sarinoj kući sam se jednog jutra probudila pored Antonio-vog kreveta. Ona zadrhta. - Ali kako ti znaš za to? - Jer si više puta dolazila u Antoniovu sobu kada sam ja tamo spavao. Ležali si na podu, a onda si rano ujutro odlazila u svoj krevet. - A šta si ti radio? - omaklo joj se.

- Okretao sam se na drugu stranu i spavao. Nije joj otkrio kako mu je dugo trebalo da zaspi. - Imaš moju reč, Andrea, da nisam iskosristio tu situaciju. - Izvini, nisam imala pojma! Ali, zašto mi to nisi ispričao? - Mislio sam da je to zbog stresa sa Antoniom, a nisam znao lek za to - rekao je. - Dakle, tako je bilo i večeras! Ali si ti ovaj put iskoristio situaciju, Karlo! - Nisam - usprotivio se on. Pogledao sam u tvoje oči. - Bila si budna. - Da, probudila sam se - reče ona bespomoćno sležući ramenima. - Bila sam u tvom zagrljaju. On je želeo da najzad prekine ovu svađu. - Ja sam neiskusna! Sigurno si me uzbudio. Više nisam mogla jasno da mislim. - Sada je dosta. Da ja nisam mislio na zaštitu vodili bismo ljubav. Ti si želela to? Zašto bi me inače dovela ovamo? - Ja o tome ne znam ništa! - Nisam pao s Marsa. Ti me želiš, a sada zbog svog ponosa želiš mene da optužiš. Ja znam za kodeks časti... -'Ti! Ti si mi rekao da me želiš u svom krevetu! - Sigurno, ali ne dok mesečariš - prošapta on uzbuđeno. - Želim da te volim i to će biti prelepo. Potpuno ćeš uživati. Onda ćeš nestrpljivo čekati na svaki minut koji ćemo biti sami. To će se desiti, Andrea, to ne možemo sprečiti. Ona zadrhta od izliva njegove strasti. - Ti si tako iskusan! Kakve su moje šanse! - promrmljala je ona plačući. - Nikakve. Jednostavno se prepusti! On je poljubio nežno. - Ne, učiniću sve da budeš dalje od mene. Ti si nepopravljivi Kazanova, Karlo. Ja te prezirem zbog tvojih afera i zbog tog što se poigravaš sa mnom, jer sam neiskusna. Želiš da Antonio stekne utisak

da smo bliski samo da bi se on vezao za tebe. Ali , nećeš me iskoristiti. Posle ovoga veče-ras, znam da nisi zaslužio da budeš Antoniov otac. Nadam se da ću moći da ga zaštitim od tvog lošeg uticaja. Otrgnuvši se od Karla, potrčala je prema kući. Karlo je držao rastojaje i približio joj se tek kada je zapela i pala. . - Andrea... - Ne dodiruj me! - povikala je. - Ne treba mi pomoć, saplela sam se. Želim u krevet. Nadam se da je ovo sve samo ružan san! On je podigao i poneo u kuću. Pošto je spustio na krevet, poljubio je suzdržano, a ona je uzvratila na njegove poljupce, - Mogao bih sada voditi ljubav sa tobom - prošaptao je on na uvo. - Ali ne želim da iskoristim situaciju. Da li se tako ponaša lukavi Kazanova? Ona zadrhta. Karlo je izašao iz sobe i zalupio vrata. Za nekoliko dana ona će doći do mene da mi se izvine za svoje predrasude, razmišljao je Karlo besno. To neće moći duže da traje.

9. poglavlje

A

ntonio je sledećeg jutra bio neobično osetljiv, čemu je razlog sigurno bila napeta atmosfera. Andreani nervi su bili napeti, jer gotovo da nije spavala. Pokušala je da se sa njim igra opušteno na plaži ispred kuće. To joj je teško padalo, pošto se Karlo samo nekoliko metara od nje sunčao u šor-cu.

On je onda nestao u kućici za čamce i vratio se sa jednim čamcem ha naduvavanje na kome je ležao lenjo na v odi. - Oh! - povikao je Antonio uzbuđeno. - Čamac - rekla je Andrea. - Tata - rekao je Antonio iznenada. Andrea se ukočila. Srce joj je zakucalo brže. - Tata. Antonio je blistao. Andrea se i smejalo i plakalo istovremeno. To je bila najprirodnija stvar na svetu, a ona je gotovo ostala bez daha. Ona će za Antonia biti stranac i posećivaće ga par puta godišnje. Sa suznim očima, ona je prišla vodi. - Rekao je tata. Karlo je skinuo naočare: - Molim? On je odskočio sa čamca i pao u vodu. Antonio se smejao i tapšao. Andrea je osetila kao da joj je neko zabio nož u srce. Karlo je ustao blistajući od sreće. - Reci mi to još jednom! - Tata. Karlo je izgledao kao da mu je kamen pao sa srca. Onda je ispružio ruke prema Antoniu. - Antonio! Dođi kod tate u čamac. Antonio ga je gledao nepoverljivo. Kada je Karlo krenuo prema njemu , Andrea se nadala da će ga Antonio uzeti za ruku. - Andi, plakao je Antonio i pružao ruke prema njoj. -Idi sa tatom u čamac - ohrabrivala ga je. -Ne! Andi! -U redu je - uzdahnu je Karlo bespomoćno. Andrea ga je pogledala pogođeno. On je izbegao njen pogled, doneo čamac na obalu i krenuo prema kući. ***

Kada je Antonio najzad poslepodne zaspao, Andrea je iscrpljena otišla u vrt u nadi da će tamo moći da na miru razmišlja o problemima između Karla i Antonia, koji su naravno i nju pogađali. - Kako je strašno neraspoložen Karlo! - povikala je Honesti , koja se iznenada pojavila u vrtu. Andrea je uzdahnula. Od razmišljajaneće biti ništa. Ali, možda bi ovom prilikom mogla saznati nešto više o Vitorievoj prošlosti. Andrea je prišla Honesti da bi joj postavila pitanje o onome što joj je već duže vremena na duši. - Brine se zbog Antonia - počela je ona razgovor. - Karlo želi da ga zagrli - nastavila je Honesti. - I ja to želim čim ga ugledam, a za Karla je to sigurno duoplo teže, jer je on bio tako brižan otac. Gotovo da se nije odvajao od Antonia. Radio je noću dok Antonio spava. Bilo mu je žao što mu Sara ne pruža ljubav, rekla je Honesti. - Sara nije želela da bude majka i posle porođaja je> ponovo krenula po klubovima. Karlova majka je odsekla par uvelih ruža. Andrea joj je nervozno pomagala. - To ga je sigurno ljutilo. - Pre bi se reklo da je osećao olakšanje kada ona nije bila kod kuće. Taj brak je bio promašaj. Upozoravala sam ga. On je oženio , jer je pretila da će abortirati... - Šta? - Andrea je bila zapanjena. - Ah, to je bio Sarin trik - rekla je Honesti cinično. - Znala je da je Karlo bogat i sve je učinila da zatrudni. Sara je tvrdila da uzima pilule, a kada je zatrudnela, on je oženio , jer nije mogao da podnese da njegovo dete bude ubijeno. Bio je to pravi pakao. - Kako je samo mogla kao sredstvo da koristi svoje nerođeno dete? Andrea je zadirala u Karlov privatni život, ali je morala da zna istinu zbog Antonia. Sara je izgleda bila gora nego što se ona plašila. - Kada je njegov brak propao ? - pitala je Andrea. - Karlo se sigurno tešio kod drugih žena...

- Karlo? Ne, on se jednom opekao. Svu svoju ljubav posvetio je Antoniu. Razgovarao je sa mnom i sa Bjankom o svojim osećanjima. Bio je ljubazan prema Sari, pošto je ona majka njegovog deteta. , a prema njoj je zaista bilo teško biti fin! - Dakle, Karlo nikada nije bio neveran? Morala je da bude sasvim sigurna u to. - Ah, brak je za njega svetinja. Jedna Napuljska poslovica kaže "četkice za zube i žena ne dele se ni sa kim". Sara nije to videla tako, jer joj je bilo potrebno divljenje i ljubav. Od Karla to nije dobijala, pa je to tražila na drugom mestu. Bilo je grozno. Moj sin je bio tako nesreća n! - Kako je to saznao ? - pitala je Andrea, uhvativši Honesti za drhtavu ruku. Honesti je tužno pogledala. - Ah! Antonio je imao temperaturu , a Karlo je proveo celu noć pored njega trljajući ga vlažnim sunđerom. Ujutru , kada je temperatura prošla i Antonio zaspao, Karlo je besno tražio Saru. Pronašao je u jednom jeftinom iznajmljenom stanu sa dvojicom pijanih turista. Ne želim da navodim detalje. Karlo je bio bled kao zid kada se vratio. Rekao joj je da će da se razvede. - Kako to da je Sara pobegla kada je mogla da ima pola njegovog bogatstva? - pitala je Andrea, kojoj je svaka veza sa Safom bila strašna, iako nis: bile prave sestre. - Nemam pojma - uzvratila je Honesti. - Ona je nestala kao da je u zemlju propala. Od tog trenutka Karlo je počeo da propada. Ljudi u selu su se čak molili za njega, sećala se ona tužno. Maria je kuvala njegova omiljena jela, ali on ništa nije jeo. Svi su se brinuli za mog sina. Svi su ga voleli i poštovali. Slomilo nam je srce što je on bio izgubio svako interesovanje za život. Tek kada mu je Bjanka pokazala slike bolesne dece, shvatio je da može da pomogne. Nije bio zaslužio, da ostane bez svoje bebe! Honesti je zaplakala. Andrea je zagrlila. I Andrea je plakala. - Pomozi mu ! - molila je Honesti. - Antoniu je potreban otac, a Karlu njegov sin.

- Znam - prošaptala jeAndrea. Ali, njoj su bili potrebni obojica. Video monitor je pokazao da se Antonio pomera. - Moram da krenem. - Jasno. Učini ono što je u tvojoj moći - zamolila je Honesti tiho. Andrea je poljubila Homesti u obraz i obećala da će pokušati. Onda je požurila kod Antonia. Biće teško učiniti nešto da Antonio zavoli svog oca. Osim toga, to će od njenog života načiniti pakao. Počela je da drhti. Bez Karla i Antonia pred njom je prazna budućnost.

1O.poglavlje

A

ndrea je čvrsto držala Antonia u naručju i gledala u prazno. Slamala joj je srce pomisao da napusti Karla i Antonia. A njena sudbina je bila odlučena. Karlo je poslepodne saopštio da su posle večere pozvani na proslavu koju su stanovnici San Lorenca pripremili u čast Antoniovog povratka. On je zamolio da se sa njim i Antoniom tamo pojavi na kratko da bi se tako zahvalili ljudima za njihovu ljubaznost i trud. Jednostavna bela pamučna haljina sa dekolteom naglašavala je njenu figuru više nego što je zamišljala. Podigla je svoju gustu kosu i stavila sjaj za usne. Oči su joj delovale krupne i sijale su od nervoze, a obrazi su joj goreli. Bila je uzbuđena što će veče provesti pored Karla. Na sreću, biće mnogo ljudi što će omogućiti distancu. Kada je Karlo ušao u njenu sobu, ona se okrenula. - Lepo izgledaš - rekao je on toplo.

- Haljina je koštala samo dve funte i par šilinga - uzvratila je ona brzo. Bila je srećna što nije pala na njegove reči, jer bi on tako znao da je uspeo da ostavi na nju utisak svojim zavođenjem. Karlo je uzeo Antonia iz kreveta. Antonio je spavao. Krenuli su niz stepenice. U njenom stomaku je gorelo, ali već se bila navikla na taj osećaj . Pošto je otovrio vrata, pomogao joj da stavi Antonia u nosiljku. - Hvala ti što si pošla. Ah, tu je i moja majka. Honesti je ćaskala veselo dok su zajedno išli do gradića. Još iz daljine čuli su se muzika i smeh. Karlo je zagrlio Andrea. - Jesi li dobro? - pitao je. - Ne , nervozna sam. - Dopašćeš im se - rekao je. - Ah, tu je komitet za prijem. Stanovnici sela grlili su i ljubili Karla i zahvaljivali mu se što je vratio dečaka. Svečano su ih odveli do njihovih mesta. -Treba da plešemo - rekao joj je Karlo. Ona ga je pogledala uplašeno. Mali podijum je delovao svečano. - Odmah? - pitala je Andrea. - Sada. - Ali Antonio...! - Možeš videti nosiljku i od tamo. Karlo je uzeo za ruku i odveo na podijum za ples. Svuda oko njih bila su ljubazna lica. Ipak , ona je drhtala od straha zbog Karlove blizine. - Andrea? - Sve je u redu - izusti smešeći se. Osećala je naboj između njih. - Samo mirno - šapnuo joj je on. - Ne ideš na streljanje. To bi mi bilo lakše - uzvratila je ona tiho. Zbog publike ona se ipak nasmešila i bliže prišla Karlu. - Jednostavno zatvori oči. - Ni jedna to žena ne bi učinila zbog tvog izgleda, Muzika je odzvanjala tonovima čežnje. Svi su bili oduševljeni i aplaudirali su kada se začuo tenor.

Sa podijuma je videla jednog neobično visokog muškarca, koji je imao oko sedamdeset godina. On gotovo da nije imao ni jedan zub, ali je njegov glas bio predivan. Pevao je ljubavnu pesmu kao da mu je tek dvadeset godina i prvi put je zaljubljen. - Ah, kako lepo prošaptala je Andrea tiho. - Divno je . - Ova proslava je zaista divan gest. - Lepo je kada si sa ljudima koje voliš. - Da. Karlo je privukao bliže uz sebe. Glas pevača govorio je o bolnoj i neuzvraćenoj ljubavi. Svaki ton je govorio o čežnji , a Andrea se još više priljubila uz Karla. Osetila je njegovo uzbuđenje. - Molim te! - prošaptala je. -Molim te drži malo odstojanje. On je pogledao i nasmešio se nekim ljudima. - Svi leže pred tvojim nogama - primetila je Andrea. Svi su ga ovde cenili , jedino je ona bila nepoverljiva. - Želela bih da popijem neko hladno piće - rekla je. Karlo je odveo do njegove majke, koja je sedela sa par ljudi iz grada. Svi su ustali da je pozdrave. Andrea je pocrvenela pošto je bila u siedištu pažnje. Ona je sela i popila limunadu. Izgledalo joj je da svi govore u glas. Deca su trčkarala okolo. Dopadalo joj se što Italijani ispoljavaju svoje emocije. Grad je bio u svečanom raspoloženju , a izgleda da će svi ostati do ranog jutra. - Divna proslava! - rekla je Andrea. - Kakvi ljudi - uzdahnula je Honesti. - Italijanima je porodica na prvom mestu, pa su zato svi bili pogođeni kada je Sara odvela Antonia. Andrea je primetila da ljudi za stolom reaguju pri pomenu Sarinog imena. - Vidiš? Mrze je, jer je povredila čast porodice. Uzmi još jedno piće. Honesti je potapšala po ruci neku gospođu i klimnula, kada je ova rekla nešto na italijanskom. - Šta je rekla? - pitala je Andrea.

- Kaže da si drugačija. Ljudi ovde su se brinuli za Karla od detinjstva. Upoznali su ga i poverili bi mu i svoj život. A sada me izvini, obećala sam sledeći ples inspektoru. On odlično pleše tango. Bez daha je gledala kako Honesti pleše tango sa puno temperamenta. Karlo je ćaskao sa ljudima, ali joj je često prilazio šaleći se i dodirujući joj rame. Pošto se sve više zaljubljivala u njega, pila je sve više i više limunćino dok joj se nije zavrtelo u glavi. - Andrea - rekao je Karlo tiho. - Znaš li da se to piće pravi od limuna, šećera i vodke? Ona se u plašila. - Ah, zato se osećam tako oduzeto. - Vreme je da vratimo Antonia nazad. Prijaće ti šetnja. Hajde da se zahvalimo svima. Razumeće da si umorna zbog Antonia. On je zagrlio. Antoniu će ovde biti dobro, pomislila je. Mogla je da zamisli Antonia kako šeta kroz gradić. Neće moći to da vidi , jer neće biti tu. Oči su joj se napunile suzama. Zelela je da vidi kada Antonio nauči da vozi bickl. Rado bi ga ispratila kada prvi put krene u školu. Umesto toga ona će biti njegova neudata tetka, koja će ga posećivati i odvlačiti od prijatelja kada bude tu. Ah, Antonio, pomislila je. - Nešto nije u redu? - pitao je Karlo nežno. - Ah, ja... šta da kaže? Honesti je uzela Andrea za ruku i poljubila je. - Žao mi je što nisi moja kćerka, rekla je Honesti sa suzama u očima. Drago mi je što si se pojavila u našem životu. - Ovoliko kao danas nikada me nije u celom životu niko ljubio. Majka me nije ljubila čak ni za laku noć. - Čudi me da to nije imalo posledice - rekao je Karlo besno. - Ko zna, možda i jeste. - Andrea, hajde idemo. - Ah, Karlo ! Bio je to Bjankin mekani glas. Mi stižemo, a ti odlaziš! Karlo je zagrlio Bjanku i njenu prijateljicu, jednu visoku i zgodnu plavušu koja se smeši-la. - Dođi sutra da nam ispričaš šta smo propustili. - Hoću! Karlo je gledao u obe žene fascinirano.

Bjanka je u svojoj prelepoj haljini izgledala fascinantno. Andreana haljina se nije mogla porediti sa njenom. Ljutila se zbog svog osećaja niže vrednosti. Andrea je ćutala uvređeno. - Izgledaš neraspoloženo. - Ah, umorna sam. - I ja. - Ti tačno znaš šta radiš - rekla je besno. Kada je ostavila Antonia u krevet, on je izveo iz sobe i rekao: Voleo bih da je tako. Međutim, svaki put kada ti priđem želim da te ljubim. - To ne možeš. - Čekaću da ti to poželiš. Od njegovog dodira zavrtelo joj se u glavi, Zadrhtala je i pala u njegov zagrljaj i ljubila ga bez daha. - Molim te , pusti me! - molila je. - Kada bih mogao - uzdisao je on strasno. - Prestani! - uzdahnula je, dok je on ljubio njen vrat. Kada je ponovo dodirnuo njene usne, gotovo da je izgubila svest. Osetila je nepoznatu žudnju. On je podigao na svoje snažne grudi i poneo je. Spustio je na krevet i ljubio je nežno po ćelom telu. - Ti si đubre - rekla je ona. - Dokazaću ti da želim samo da tebi bude lepo, rekao je dok joj je svlačio haljinu. Bila je pijana od magije njegovog glasa i ruku. Pomogla je Karlju da joj svuče haljinu. Ležali su jedno pored drugog nagi. Andrea je bila izvan sebe od strasti. Onda je počeo da je ljubi po ćelom telu zaustavljajući se na kraju na njenim najintimnijim delovima.U njoj je sve eksplodiralo. Njeni uzvici su postajali sve češći , a onda je uzdrhtala celim telom. Srce joj je snažno kucalo, pa se plašila da će se raspući. Kada je sve prošlo, ležala je u Karlovom zagrljaju. -Hvala prošaptala je tiho.

- Molim. - A ti? - pitala je ona ozbiljno. - Ne. - Ali... - Andrea, sada spavaj. Laku noć. Pre nego što je mogla da se pomeri on je već izašao iz sobe. Zadovoljno je uzdahnula i pala u duboki san. *** U ranu zoru probudila se sa osećajem da je neko u sobi. Videla je da Karlo sedi na jednoj stolici. Uplašeno je sela u krevetu. - Šta je bilo ? - pitala je uplašeno. On je gledao zabavljajući se. Očigledno nije ni bio u krevetu. - Karlo , ne gledaj me tako! - Sada znam šta zaista želim, rekao je on. Ona se uplašila kada je on ustao i sagnuo se nad njom sa užarenim očima. - Zar još uvek ne znaš da te neću povrediti? Zar se nisam prema tebi uvek časno ponašao? Andrea je klimula glavom. - Kada sam te prvi put ugledao zaljubio sam se u tebe. I sa tobom je sigurno bilo istov Reci mi, da li bi ti bilo teško da ovde ostaviš Antonia? Ona tužno klimnu. - Onda možeš ostati. - Ostati? Kao ljubavnica? -rekla je gorko. - Ne. - Kao Antoniova dadilja? On je poljubio nežno. Želim da me saslušaš... Ostani kao moja žena - rekao je toplo.

11.poglavlje

B

ila je bez reči od bola. To je bilo njegovo rešenje. Zbog Antonia bi se čak i oženio! Već jednom je napravio istu grešku. - Ja želim... - nastavio je on vrelo. - Znam šta ti želiš. Pogledala ga je hladno u oči. - Zaboravi! Ja ću se udati jedino iz ljubavi. Ne moraš da se žrtvuješ. Shvatila sam da će Antonio ovde morati da živi. Učiniću sve da se ovde dobro oseća, jer od obostranog je interesa da ja što pre odem. - Ako ne želiš da se udaš, možemo biti ljubavni par. - Ja želim svoj život. Rado bih ostala pored Antonia ali ne po svaku cenu. Želim muža koji će me voliti i sopstvenu decu. Tvoj sin će ostati ovde, za to ću se pobrinuti, a sada odlazi. On je ustao bez reči i otišao Čovek koga je volela , zaprosio je, a morala je da ga odbije.Za trenutak se bila ponadala da bi on mogao da je voli.

***

Andrea su sledeći dani sporo prolazili. Posmatrala je kako Antonio svakoga dana ima sve više samopouzdanja. Prelomni trenutak je bio kada je Karlo pozvao jedno starije dete koje govori engleski u goste. Antonio je pokazao ljubomoru, kada se Karlo igrao sa tim dečakom. Podigao je ruke i zaplakao. Tada je Karlo najzad mogao da zagrli svog sina.

Ovaj prizor je Andrea dirnuo do suza, iako je vreme rastanka ovako bilo bliže. Posle toga Karlo je čitao Antoniu priče za laku noć, a već par dana Andrea gotovo da i nije videla Antonia. Želela je tako da proveri da li će mu nedostajati. On i njegov otac su bili suviše zaposleni. Gradili su kule od peska, pecali su mrenom ribice i trčkarali po plićaku. Tako je moralo da bude. Andrea je krišom fotografisala oba muškarca koje je volela. Na njima je bio Antonio sa svojim ocem u pedalini. Otac i sin kako spavaju ispod breskve. Ljubazni ljudi ovde preobraziće Antonia u srećnog malog dečaka. Antoniov osmeh je sve začarao. Samo što Andrea neće više moći da posmatra Antoniove zadivljene oči. Bilo je vreme da otputuje. Želela je da brzo nestane kako bi Antoniu uštedela uzbuđenje. Zato se posle večere izvinila i nestala u svojoj sobi da se spakuje. U plakaru je otkrila Sarine papire. Karlo ih je vratio pošto je pronašao neplaćene račune. Sve je bacila osim jednog zapečaćenog koverta. Otvorila je koverat iz koga je ispio nekoliko knjižica, koje su sigurno bile Sarin dnevnik. Odlučila je da ih pročita, jer inače nikada neće saznati istinu o Karlovom braku. Srce joj je brže zakucalo kada je crno na belo videla kako je Sara hladnokrvno zavela Karla. Čitala je gadeći se o planiranoj trudnoći i o pretnjama abortusom. Karlo iz poštovanja nije ni pogledao drugu ženu osim nje. Andrea nije želela da čita o Sarinim aferama. Sledeći deo dnevnika nije pročitala, jer je Karlo ušao u sobu. - Zar nikada ne kucaš? - Kucao sam - rekao je on gledajući u njene kofere. -Želiš da nestaneš kao Sara? - Pročitala sam njene dnevnike. Nisi mi rekao da je Sara ukrala i nakit tvoje majke i da je ispraznila i vaš zajednički račun. - Ne govorim o njoj. -Znam šta se dešavalo. Oprosti mi što ti nisam verovala - rekla je ona postiđeno. - Reci mi zašto je pobegla kada je mogla da ima pola mog imanja?

- Imala je dovoljno novca da u Engleskoj kupi kuću, a imala je i bogatog ljubavnika. Nije mogla da podnese da je ljudi u San Lorencu mrze. Zelela je da se oseća voljenom i mrzela te je, jer joj se nisi divio. Želela je da te povredi. Još pre nego što je kupila kuću u Londonu, ljubavnik je napustio. Andrea je suviše volela Karla da bi mu ispričala za sve Sarine ljubavnike. Zato je stavila dnevnike u svoju torbu da bi ih posle uništila. Znala je strašnu istinu. Bolelo je što će napustiti one koje je najviše volela. - Želela sam da se pozdravim sa tobom pre nego što otputujem. - Kojim letom putuješ? - Bilo kojim. - A Antonio? - Ah, može živeti i bez mene. Zagrli ga od mene. Reci svojoj majci da ću doći u posetu. - Odvešću te. - Ne! Uzeću taksi. - Dobro onda ću te isplatiti. - Ne. Previše si me platio. Mogu sama da se brinem o sebi. - Poželećeš da opet vidiš Antonia... Pogledala ga je. Izgledalo joj je kao da će zaplakati. I u njenim očima su bile suze. - Ti plačeš - rekao je on. Antonio će ti nedostajati. - Znam. - Reci mi, kada budeš htela da dođeš. Poslaću ti avionsku kartu. Karlo je seo pored nje na podu i zagrlio je. - Paziću na Antonia. Slaću ti njegove fotografije. - Obećaj mi samo jedno. Karlov glas je zadrhtao. - Nemoj dolaziti nenajavljeno. Ne želim da budem tu kada budeš dolazila. - Zašto? On joj je dobacio bespomoćni pogled. Kako će živeti bez nje?

- Ne bih mogao da podnesem, a da te ne dodirnem. Do kraja života ću misliti na tebe. Dobio sam sina, ali sam izgubio jedinu ženu koju sam ikada voleo. - Karlo! Šta pričaš? - Ti znaš šta ja osećam. Volim te od prvog trenutka. Zamišljao sam kako ćemo ovde živeti svo troje. - Zato si me pitao da se udam za tebe! - A ti si rekla da ćeš se udati samo iz ljubavi. Ne mogu te naterati da me voliš. - Ne - rekla je. - Želim još jednom da vidim vrt pre nego što odem. Da li bi me otpratio? - Sigurno želiš još jednom da vidiš Antonia? - Ne, to ću kasnije. Karlo je silazio sa Andreom niz stepenice. Povređeno je gledao kako je ona odjednom vesela. Izgleda da se radovala svom novom životu bez njega i Antonia. Bio je besan. Nije ni video kada su stali ispod drveta mimoze. - Karlo, volim te - prošaptala je ona. - Borila sam se protiv toga, ali mi nije uspelo. Rekla sam ti da ću se udati jedino iz ljubavi, jer sam mislila da želiš da se oženiš sa mnom zbog Antonia. Pitaj me još jednom da li želim da se udam za tebe. - Ja... - njegov razum je nestao. Nije mogao da obuzda svoju sreću. - Hoćeš li? - Da, rado. Možemo li konačno da napravimo bebu? Ležali su ispod mimoze. Dok je gledala u zvezde na nebu, ugledala je zvezdu padalicu. - Želim sreću , za sve koje volim - prošaptala je. - Volim te, Andrea, dušom i telom.

EPILOG e, ovamo. Uz ljiljane. A šta ovo granje radi ovde? Antonio, molim te odseci ga. Hvala, zlato. Ah, li si anđeo, Izabela. Trebaju mi naočare. Pazi na Dantea! Poseći će se nožem. Ah, Andrea! Kako stoje stvari? Je li cveće aranžirano onako kako sam predložila? - Da , Honesti! Andrea se smejala. U međuvrenmenu je naučila da mora da prekine svoju svekrvu, kada želi nešto da kaže, - A on još ne sluti? - pitala je Honesti. - Nema pojma. Ljudi u šatoru za proslavu ne usuđuju se ni da dišu. Antonio, moraš sakriti ljude u kući. - Sada, bako. I ti moraš biti mirna dok tata ne dođe. Da li ti treba lepljiva traka za usta? - Ti, nevaljalko. Kako se osamnaestogodišnjaci danas ponašaju sa starijima! Antonio je nežno poljubio svoju baku. - Sve funkcioniše. Hajde , Izi i Dante! Andrea je gledala kako njena deca odlaze u kuću. Samouvereni Antonio, bio je plav i izgledao je kao bog. Visoka i vitka Izabela je sigurno bila najlepša šesnaestogodišnjakinja na ažurnoj obali Napuljskog zaliva. Petnaestogodišnji Dante je bio snažan i imao je tamne oči. Često je radio do ponoći sa bakom u vrtu. Zazvonilo je. To je bio signal da Karlo dolazi. Kao što je bilo isplanirano, Andrea ga je pozdravila i odvela na terasu odakle nije mogao da vidi šator za slavlje. - Kako je bilo na sastanku? Znala je da sastanka nije ni bilo. - Otputovao sam za Napulj, ali niko nije došao! Propao dan ! Svejedno, sada si kod kuće. - Jesi li nešto planirala. - Ne, zašto? - Jesu li deca tu?

N

- Tu su negde. Volela ge je , jer se nije ljutio što nema ni poklona, ni rođendanskog slavlja za njega. - Čujem pesmu. - Stvarno? On je ustao i izašao na travnjak. Njene oči su se napunile suzama. Polako im je prilazilo mnoštvo ljudi. Bilo je tu i par dece ometene u razvoju. Peva-li su sa puno ljubavi za čoveka koga su poštovali. - Okreni se i vidi ko je još tu! - naredila je Andrea. Honesti, Antonio, Izabela i Dante nosili su pano na kome je pisalo -"SVE NAJLEPŠE ZA PEDESETI ROĐENDAN" -. Iza njih su bili stanovnici iz grada, koji su pevali. Karlo je zagrlio Andreu i strasno je poljubio. - Ti si sve ovo aranžirala. Toliko sam srećan! - Želeli smo da ti pokažemo koliko nas usrećuješ. Slavićemo do jutra. - Hvala - prošaptao je on. - A onda ću ti dokazati da uopšte nisam star. Andrea ga je zagrlila smešeći se. Karlo nije bio bogat zato štc je bio milioner, nego zato što je imao sposobnost da probu di ljubav. Bilo je prekrasno ži veti sa njim.

Kraj Scan i obrada voki