Vrhunac strasti

Vrhunac strasti

1. poglavlje ♥ majskog četvrtka, prvo jutarnje sunce promaljalo se iznad Toguspavane Atine. Dimitrios Gijanakis, koji je već duže vreme bio na nogama, nije primetio lepotu dana koji se budi. Tim lekara nije morao da mu saopšti rezultat jutarnje vizite, bio je dovoljan pogled na njihova smrknuta lica. Sedeo je u svojoj kancelariji i gledao u telefon. Šta bi dao da ne mora da obavi ovaj razgovor! Ali nije imao izbora. Brijana Koneli bila je njegova poslednja nada - bolje rečeno Popina poslednja nada. A pošto je reč o njegovoj kćerkici, Dimitrios je znao da će sve učiniti da joj pomogne. Znao je da će biti gotovo nemoguće nagovoriti Brijanu da usliši njegovu molbu. Prošle su četiri godine otkad mu je jasno dala na znanje šta je njen prioritet: glamurozni svet mode. Ipak je morao da pokuša. Dimitrios je bio spreman da je na kolenima moli samo da Popi dobije još jednu šansu. Pogledao je na sat. Na zapadnoj obali Kanade sada je devet uveče, a to je manje-više prikladno vreme za ono što je morao da uradi. Stegnutih vilica okrenuo je broj Brijaninog apartmana u nadi da će je tamo zateći. Bar je takvu informaciju dobio od pouzdane osobe. Vreme je igralo važnu ulogu kada je čovek želeo da pronađe Brijanu. Već ujutro mogla je da bude negde u Sahari, na Islandu ili u Australiji. Bila je jedan od najtraženijih modela a znalo se da je veoma ambiciozna.

Tri puta je pozvonilo pre nego što se uključila sekretarica. Nervozno je ustao i pogledao kroz prozor. - Ovde Dimitrios Gijanakis, Brijana. Veoma je važno da razgovaramo što je pre moguće jer... - Dimitriose? - javio se blago promukli glas s erotskim prizvukom. - O... dakle, tu si - zaključio je pokušavajući da prikrije zbunjenost. Da je ne poznaje tako dobro, možda ne bi osetio da je Brijana zapanjena. Ali brže se pribrala od njega. - Očigledno - promrmljala je odbojno. - Šta mogu da učinim? Četiri godine bio je ponosan na sebe što je uspeo da bude sasvim nezavisan. Pomisao na to da pred nekim mora da puzi, i to pred ženom koju je duboko prezirao, gotovo ga je ubila. Ali sudbina ga je pogodila u jedinu bolnu tačku... njegovu kćerku. Zbog nje je morao da proguta gorku pilulu i nije smeo da prokocka priliku s jedinom osobom koja je mogla da pomogne Popi. - Kako si... Brijana? Dimitrios je zatvorio oči sprečavajući naviranje sećanja. Nervozno čekajući odgovor, čuo je nesiguran smeh. - Kada pomislim da proteklih godina nismo razmenili ni desetak reči, sumnjam da te to interesuje. Otkad je umrla moja sestra, nemamo više o čemu da razgovaramo. Zato kaži šta ti treba. Ujutro rano letim i moram da se naspavam. Trebalo je da zna! Neke stvari se ne menjaju. Ipak, to nije sasvim tačno. Dimitrios se vratio do stola i uzeo je u ruku uramljenu sliku svoje kćerke. Ta fotografija snimljena je pre šest meseci, tada njeno lice nije bilo bledo i ispijeno bolešću. - Dobro - rekao je. - Imam jednu molbu. I to veliku...

♥

Pre četiri godine Brijana se zaklela da se nikada više neće vratiti u Grčku. I držala se toga osim jedanput... kada je došla na Sesilijinu sahranu i istog dana se vratila. A sada, posle nepunih četrdeset osam sati od Dimitriosovog poziva, opet je bila na grčkom tlu, pred njegovim vratima. Prvobitni plan nije bilo teško promeniti. Koferi su već bili spakovani. Letnja odeća koju je htela da ponese na Bermude odgovarala je i boravku u Atini. - Mogu sama od aerodroma do hotela - rekla je Dimitriosu, ali on nije hteo ni da čuje za to. - Poslaću vozača po tebe, odsešćeš u mojoj vili. To je najmanje što mogu učiniti za tebe. Ionako ti mnogo dugujem. To se podrazumeva, pomislila je Brijana stojeći pred vilom usred predivne bašte odakle se pružao pogled na Egejsko more. Nikada dosad nije videla unutrašnjost ove palate! A bila je naviknuta na luksuz. Šta je drugo moglo da se očekuje? Dimitrios Gijanakis ništa nije radio napola, znala je to iz ličnog iskustva. Sigurno bi dobila histerični napad smeha da nije bila toliko napeta. Pomisao na to da će ga ponovo videti i da će s njim boraviti pod istim krovom ulivala joj je strah. Dimitrios Gijanakis jednom joj je slomio srce i trebalo joj je gotovo četiri godine da se od toga oporavi. Zar je čudno što ne želi da doživi nešto slično? A ovakva blizina veoma je opasna - pogotovo pod ovakvim okolnostima. - Mogla si da kažeš ne - rekao joj je dugogodišnji agent i dobar prijatelj Karter Megvajer kada mu je ispričala zašto je odložila sve ponude u narednom periodu.

Da kaže ne? Dimitriosu? Nema šanse! I koja bi žena teško bolesnoj trogodišnjoj devojčici okrenula leđa? Dimitriosovo luksuzno imanje prostiralo se nekoliko kilometara južno od Rafine. Njegov vozač nije progovorio ni reč tokom polusatne vožnje. Kada su stigli, izneo je Brijanine kofere, pozvonio, ušao u limuzinu i otišao. Začuvši korake, Brijana je duboko uzdahnula. Kucnuo je čas istine. Ako izdrži prve trenutke susreta s Dimitriosom, najgore će biti za njom. Čovek koji je otvorio nije bio njen zet. Naklonio se. - Dobro veče i dobro došli gospođice Koneli! Očekivali smo vas i radujemo se što ste tu. Mi? Refleksno je pogledala u hodnik očekujući Dimitriosa. Čovek je uneo njen prtljag i predstavio se. - Ja sam Aleksis. Sa svojom suprugom brinem se o domaćinstvu. Sofija vas čeka u bašti. Osvežite se, pa će vas ona odvesti u sobu. Ja ću se pobrinuti za kofere. - Hvala - rekla je Brijana. - Vrlo ste ljubazni. - Večera će biti poslužena u devet kada se Dimitrios vrati. - On nije tu? S Aleksisovog lica nestao je osmeh. - U klinici je s devojčicom - objasnio je. - Obično ostane uz nju dok ne zaspi. Ali danas će biti tačan. Sofija je Brijanu rezervisano pozdravila. - Sigurno želite da se odmorite i osvežite - pokazala je ledeni čaj i sveže voće na stolu. Brijani je to više zvučalo kao naređenje nego kao poziv.

Ipak, trenutno je mislila samo na odgađanje susreta s Dimitriosom. Kad već nije mogla da izbegne taj susret, želela je da izgleda sveže i samouvereno. - Ljubazni ste, ali ja želim samo da se okupam. Sofija je rekla mužu nešto na grčkom i on se okrenuo Brijani. - Sofija se plaši da neće uspeti da raspakuje vaše stvari jer mora da spremi večeru - objasnio je. - Nema potrebe - nasmešila se Brijana. - Često putujem i navikla sam da sama brinem o svojoj garderobi. - To se neće svideti Dimitriosu - javila se Sofija. - Naredio nam je da se prema vama ophodimo kao prema kraljici. - Reći ću mu da je tako - obećala je Brijana. - Možete li da mi pokažete sobu? - Ovuda, molim. Kao što je Brijana očekivala, gostinska soba bila je poput luksuznog apartmana u hotelu s pet zvezdica: svetla, velika, prozračna i predivno uređena, s pogledom na lepo održavanu baštu i bazen. Krevet je bio presvučen u najfiniju posteljinu. Između spavaće sobe i luksuznog kupatila bila je garderoba s ogromnim ogledalom. - Mislim da imate sve što vam je potrebno. Ako nešto zafali, obavestite me - rekla je Sofija. Brijana je ugledala predivan cvetni aranžman. - Sve je savršeno osim... - Da? - Da li za večeru moram svečano da se obučem? - U svakom slučaju, decentno - objasnila je Sofija. - U skladu sa ovom kućom...

Brijana ju je šokirano gledala. Aleksis je uhvatio svoju ženu podruku i izveo ju je iz sobe. Onda se nakratko vratio: - Njen engleski nije baš najbolji... - izvinjavao se. - Htela je da kaže da bi za večeru trebalo obući nešto formalnije nego za doručak i ručak. Haljina je u redu... Dok je gospođa Gijanakis bila živa... zaćutao je. - Njeno shvatanje onoga što dolikuje nije se uvek poklapalo s mišljenjem njenog muža - rekao je oprezno. - Razumem - umirila ga je Brijana. Zaista je tako bilo. Sesilija se celog života držala svojih pravila. Setila se njihovog zajedničkog stanovanja. Mora da je i muža izluđivala. To je moglo da bude objašnjenje zašto je Sofija tako neprijateljski raspoložena. Verovatno je mislila da su sestre iste. Sesilija i Brijana ličile su kao jaje jajetu - bar na prvi pogled, pa mnogi nisu mogli da ih razlikuju. Jedan od njih bio je Dimitrios. Čekao ju je u dnevnoj sobi opremljenoj stilskim nameštajem. Stajao u vratima terase. Kosa mu je bila vlažna od tuširanja, a u ruci je držao čašu pića. Brijanina prva pomisao bila je... Dođavola! Preterano sam se doterala! Na sebi je imao belu košulju bez kravate i odlično skrojene sive pantalone. A ona je preterala! Obukla je jedino što je ponela za svečanu priliku: crnu svilenu haljinu koja nije zauzimala mnogo mesta u koferu. Dijagonalno skrojena, otkrivala je jedno rame. Uz to je izabrala platinaste minđuše sa sitnim dijamantima, a kosu je podigla u elegantnu punđu. Obula je sandale s visokim potpeticama. Kada je Dimitrios prišao da je pozdravi, morala je da podigne glavu da bi mu pogledala u oči. Brijana je mislila da je dovoljno

pripremljena, da je ništa što bude rekao ili učinio neće izbaciti iz koloseka i da će se svaka neprijatna opaska odbiti od zida njene ravnodušnosti. Ali jedan pogled njegovih tamnih očiju bio je dovoljan da oseti čežnja za koju je verovala da ju je prebolela. Oduvek je bio snažan i seksepilan. Zaboravila je koliko je visok i kako je nemirna njegova kosa. I veoma je atraktivan... pogotovo s tim neodoljivim prikrivenim osmehom koji je govorio da se zabavlja a ne želi to da pokaže. A ona je zaboravila kakav je osećaj biti žena koja je probudila njegovo interesovanje... - Zdravo, Brijana. Nisam mislio da će proći toliko vremena pre nego što se ponovo sretnemo. Pogotovo nisam očekivao da će to biti pod ovako tužnim okolnostima - pružio joj je ruku. Brijana je osetila knedlu u grlu. Kada su se poslednji put videli ako ne računamo nekoliko trenutaka tokom Sesilijine sahrane ležala je u njegovom naručju i on ju je molio da ostane. Bio je nag i prošlo je tek nekoliko minuta otkad su vodili ljubav. Morala je da prikupi svu snagu da bi ga napustila. I sada se sabrala da bi odglumila ravnodušnost dok mu je pružala ruku. - Nadam se da sam stigla na vreme - rekla je. - Na večeru? Naravno. - Nisam na to mislila. Govorim o svojoj sestričini. Kako je? - Popino stanje je nepromenjeno - okrenuo se i otišao po šampanjac. - Mogu li da te ponudim pićem? Brijana se dvoumila. - Ne znam. Smem li da konzumiram alkohol? - nadala se da sme, mada je retko kad popila čašu vina. A sada joj je piće bilo potrebno da joj povrati samopouzdanje.

- Najbolje da pitamo stručnjaka - predložio je Dimitrios i pogledao preko ramena prema terasi. - Šta misliš o čaši šampanjca, doktorko? Brijana je čula korake lake kao u balerine i u sledećem trenutku s terase je ušla vitka žena. - Ne verujem da to može škoditi. Jedna ili dve čaše šampanjca neće predstavljati problem - govorila je grčki sa engleskim akcentom i osmehnula se pružajući Dimitriosu svoju praznu čašu. Pored te platinastoplave, sićušne i izuzetno elegantne žene u uskoj crnoj suknji i svilenoj bluzi, Brijana se osećala kao Amazonka. Dimitrios je uhvatio doktorku podruku i toplo joj se nasmešio. - Ovo je doktorka Noel Maning, šef tima za transplantaciju koji se brine o mojoj kćerki. Mislio sam da bi bilo dobro da se vas dve što pre upoznate, jer ona može da ti odgovori na sva pitanja. A ovo je... nastavio je okrenuvši se doktorki - ... Brijana Koneli, sestra bliznakinja moje pokojne supruge. Pričao sam ti o njoj. - Tako je, ali sam je i videla - doktorka je pružila ruku Brijani. Pre svega u omiljenim modnim časopisima. Vaše lice se ne zaboravlja. Verovatno ne moram da vam kažem koliko se radujem što sam vas upoznala i koliko sam srećna što ste odlučili da dođete. Tokom karijere modela Brijana je upoznala četvoricu vojvoda, jednog kralja i mnogo svetski poznatih ličnosti, ali nikada se nije osećala tako zbunjenom kao u prisustvu ove samouverene sićušne ledi. - Hvala - uzvratila je. - Nadam se da ću moći da pomognem. - Uskoro ćemo to otkriti. - Kada treba da počnu testovi? - Ostaviću vam nekoliko dana da se oporavite od puta, a onda počinjemo - odvela je Brijanu do kauča i sela je kraj nje. - Koliko znate o proceduri, Brijana?

- Ništa posebno, samo ono najopštije, a to je skoro ništa. - Moja svastika ima druge prioritete - objasnio je Dimitrios pomalo cinično. - Transplantacija koštane srži ne spada u njena interesovanja. - Otkud ti to znaš? - pobunila se Brijana jer ju je njegov ton pogodio u srce. Dimitrios je obema ženama pružio čaše šampanjca i seo pored Noel. Dovoljno blizu da im se kolena dotaknu. - Moja kćerka će za mesec dana napuniti tri godine, a prvi put ćeš je videti. - Razlog tome podrobno sam ti objasnila kada smo pričali telefonom - procedila je Brijana. - Znam samo ono što si odlučila da mi ispričaš. - A ja mislim da ne smemo da zaboravimo da je vreme odlučujući faktor - prekinula ih je Noel. - Važno je da ste sada tu, Brijana. I Dimitrios vam je veoma zahvalan, zar ne? - prodorno ga je pogledala. - Naravno - potvrdio je postiđeno. - Zaista si nam poslednja nada, Brijana. - To nije sasvim tačno - ispravila ga je Noel. - Postoji šansa da nađemo anonimnog donora ali bi to sigurno mnogo duže trajalo... Nije morala da završi rečenicu. - Zar ne možemo odmah sutra da počnemo testove? - upitala je Brijana. - To bi mi odgovaralo. Što brže to bolje, zar ne? Noel je klimnula glavom. - Davanje koštane srži nije jednostavno. Bilo bi neprofesionalno, čak na granici kriminalnog ukoliko vas prethodno ne bih podrobno obavestila o mogućim rizicima.

- Ako novac igra nekakvu ulogu... - To nema nikakve veze! - prekinuo ju je Dimitrios. - Tvoj trud će svakako biti nagrađen. - Mogu to sebi da priuštim... - I ja! - prekinuo ju je grubo. Brijana je pocrvenela. Kakav arogantan gad! Zašto je makar i za trenutak pomislila da ga voli? Ignorišući Dimitriosa, okrenula se Noel. - Možemo li o tome drugi put? U četiri oka? - Naravno, baš sam to htela da predložim. Onda, vidimo se sutra... oko devet? Dotad ću završiti jutarnju vizitu. - U redu. - Zamolićeš svog vozača da Brijanu doveze na kliniku, Dimitriose? Promrmljao je da hoće zureći preda se. Noel je podigla čašu. - Živeli! Za vas, Brijana, i u zdravlje vaše sestričine.

2. poglavlje ♥ kao da nije mogao da se kontroliše, a razlog je bio taj Dimitrios što se Brijana nimalo nije promenila. Njeno držanje, izvežbane poze i uigrani pokreti pomutili su mu pamet. U dubini duše nadao se da je njena lepota iščezla, kao što se Sesiliji desilo. Ali nije bilo tako. Izgledala je, ako je to moguće, čak bolje nego pre. Besprekoran ten, sjajna crna kosa koja joj je padala po ramenima, predivne plave oči, duge tamne trepavice koje su muškarce navodile na to da se ponašaju kao budale... Sofija je spremila jagnjetinu za večeru. To je bilo omiljeno Dimitrijusovo jelo, ali jedva da je pojeo koji zalogaj. Brijana je jela umereno, uzela je komadić mesa i mnogo salate, a uz to je popila poneki gutljaj vina. Desert je odbila. Jedino je Noel uživala u hrani. Kada su se posle večere vratili u dnevnu sobu, popili su po šoljicu kafe. - Kako je to biti čuvena manekenka? - upitala je Noel sedajući kraj Brijane na kauč. - To je težak posao, radni dan traje dugo i nije nimalo glamurozan kako ga ljudi zamišljaju. - Zvuči kao moj život. - Teško - usprotivila se Brijana. - Nikada se ne bih usudila da se poredim s vama. Za razliku od vas, ja nisam ni talentovana ni obrazovana. I sigurno nikada nikome nisam spasla život.

- Ali upravo to se uskoro može desiti. Činjenica da ste spremni da pokušate, u mojim očima čini vas posebnom. A što se talenata i sposobnosti tiče... Sigurna sam da je potrebno mnogo strpljenja, samo-kontrole i izdržljivosti da se izađe na kraj s dizajnerima, fotografima i obožavaocima. Brijana je skromno slegnula ramenima. Dimitrios je to smatrao još jednim gestom kojim pažnju posmatrača skreće na svoje besprekorno telo. Zašto bi inače izabrala haljinu koja otkriva ramena? - Ponekad je zaista tako - potvrdila je. Noel je bila fascinirana načinom života koji je sasvim drugačiji od njenog. - Kako ste odlučili da postanete model? - upitala je. - Majka je odlučila čime ćemo se baviti još dok smo sestra i ja bile u pelenama. A s godinama je to nekako postao sastavni deo naših života. Dok su se druga deca igrala u pesku ili učila da voze bicikl, nas dve smo putovale sa izbora na izbor za mis. - Vaša majka mora da je ponosna na obe. - Ona nas je izbacila na tržište - odgovorila je Brijana. Za trenutak se Dimitriosu učinilo da je osetio gorčinu u njenom glasu, ali sigurno se prevario. Dok je bila dete, možda nije mogla da se suprotstavi majci, ali kao odrasla osoba mogla je u svakom trenutku da napusti taj posao i da na drugi način zaradi za život. - I to veoma uspešno - rekao je pokušavajući da se obuzda. Priznaj, Brijana. Sesilija i ti... već ste kao devojčice bile poznate van granica vaše zemlje. - Uglavnom zato što smo bile identične bliznakinje. To nas je činilo posebnim. - Sada si sama, ali izgleda da to ne škodi tvom uspehu. - Mora da je teško izgubiti sestru - umešala se Noel prekorno gledajući Dimitriosa.

- Pogotovo bliznakinju. Sigurna sam da ste bile veoma bliske. - Nažalost, samo dok smo bile deca... Dimitrios je poludeo zbog ove očigledne laži. - Molim te, Brijana! Bile ste vezane i kada sam vas prvi put sreo! Mirno se okrenula njemu. - Ako zaista tako misliš, to samo govori koliko malo si poznavao moju sestru i mene. - Bio sam oženjen Sesilijom, sećaš se? - upitao je cinično. - Teško da to mogu zaboraviti - uzvratila je jetko. - U to sam ubeđen! - planuo je Dimitrios znajući da je opet načinio grešku, ali nije mogao da se zaustavi. - Ipak si joj ti pomogla da me odvuče pred oltar! Brijana se skamenila. U njenim očima pojavio se neprirodni sjaj, usne su joj zadrhtale. Dimitrios je zabranio sebi da bude slab prema njoj. Dobro se sećao kako su ona i njena sestra koristile frapantnu sličnost da bi manipulisale ljudima. - Slušaj, Dimitriose - Brijana se brzo povratila iz šoka. - Ostavila sam sve da bih došla ovamo jer si me ti zamolio. Ako ti je draže, otputovaću ovog trenutka. - Ovde nije reč o tebi, Dimitriose - podsetila ga je Noel grubo nego o Popi. To ne smeš da smetneš s uma. - Naravno - rekao je postiđeno i pogledao u Brijanu. - Izvini, toliko sam zabrinut za svoju kćerku da nisam pri sebi. Opet to sleganje ramenima. - To mogu da razumem. I znam da je trebalo ranije da dođem. - Sada ste tu - rekla je Noel i ustala. - Koliko god mi bilo prijatno da sedim i ćaskam s vama, treba da krenem kući da se naspavam. Drago mi je što smo se upoznale, Brijana.

Brijana je pružila Noel ruku. - I meni je drago - osmehnula se. - Onda se vidimo ujutro? - Tačno u devet. - Odlično. Hoćeš li me ispratiti, Dimitriose? - Naravno. Noel je sačekala da odmaknu od kuće, pa se okrenula prema njemu. - Dakle, Dimitriose, reci mi: koliko ti je stalo do života tvoje kćerke? - upitala je bez uvijanja. - Važniji mi je od bilo čega na svetu i ti to znaš. - Onda ti predlažem da skratiš jezik i obuzdaš temperament. Tvoje malopređašnje ponašanje bilo je strašno. - Možda bi drugačije mislila da znaš priču o Brijani i meni... - Ta priča me ne interesuje! Zanima me isključivo Popi i neću sedeti skrštenih ruku i gledati kako uništavaš možda jedinu šansu da ona ozdravi. - Brijana nije onakva kakvom je možda smatraš - bio je uporan. - Zaista? Mislim da dobro procenjujem ljude, a tvoja svastika je divna i iskrena osoba. Dimitrios se nasmejao. - Zaslepeo te je njen izgled. - Njena spoljašnjost nije ostavila na mene nikakav utisak... ali na tebe, očigledno, jeste. I savetujem ti da to što pre prevaziđeš. Čim su ono dvoje izašli, Brijana je pobegla u svoju sobu. Ona i Dimitrios bili su kao ulje i voda i da se Noel nije umešala, jedno drugom skočili bi za vrat.

Ipak, moraće da sarađuju, to zahteva ova komplikovana situacija. Ostala je nada da će njen zet posle prospavane noći biti smireniji. Neko od posluge već joj je razmestio krevet i na stočiću ostavio dva časopisa na engleskom jeziku. Vrata terase bila su širom otvorena, vetar je pomerao zavesu. Na poslužavniku je bila topla čokolada u porcelanskoj šolji. Zaista su se prema njoj ponašali kao prema kraljici. Pa ipak, Brijana je poželela da je u svom apartmanu i da može sama da odlučuje o svom životu. To, međutim, trenutno nije bilo moguće. Zarobljena je u Dimitriosovom domu. Osećala se kao zatvorenik, ne kao počasni gost. Previše umorna da bi odmah mogla da zaspi, Brijana je izašla na terasu. Mesečina je obasjavala glatku površinu vode. Bila je to mirna i spokojna noć. Čulo se samo zapljuskivanje blagih talasa... dok neko nije pokucao na vrata. - Brijana! - viknuo je Dimitrios. - Ja sam. Brijana je pokušala da odagna nelagodu koju je u njoj izazvao njegov glas. Otvorila je vrata. - Ako si došao da se i dalje prepireš... - Ovde sam da bih se izvinio... ponovo. I da te pitam možemo li ostaviti prošlost na miru, ne samo zbog Popi, nego i zbog nas. Doniranje koštane srži znači mnogo više od obične posete lekaru. Testovi su naporni, pa ne želim da tvoj boravak učinim još neprijatnijim. - Pa ako je suditi po ovome večeras... - Nije. Uvek sam van sebe kada se vratim iz bolnice, ali to nije razlog da se otresam na tebe - nasmešio se pruživši joj ruku. - Za novi početak? Lako će se izboriti s njegovim lošim raspoloženjem i odbojnim ponašanjem. On više nije mogao da je povredi, bar je u to ubeđivala sebe. Ali ovakva situacija bila je opasna. Osećala je to svakim

delićem svog bića. Činilo joj se da će se zid koji je godinama gradila srušiti. - Nisam sigurna da je to moguće - rekla je oprezno. Dimitrios ju je uhvatio za ruku. - Zar ne možemo da popričamo o tome i pronađemo neki izlaz? Brijana se odmaknula korak od njega, šokirana ubrzanjem pulsa koji je prouzrokovao njegov blagi dodir. Osećala je potrebu da se povuče iza sofe. - Šta je bilo, Brijana? - nežno je upitao približavajući joj se. - Plašiš se da ću pokušati da te poljubim? Ili se plašiš da će ti se to dopasti pre nego što pokušaš da me sprečiš? - Ni jedno ni drugo - hladno je odgovorila potiskujući žudnju koju su izazvale njegove reči. Uzalud! Nije joj poverovao. - Stvarno? Hajde da proverimo - promrmljao je spustivši ruku oko njenog struka da bi je privukao sebi. Od blizine njegovog tela krv joj je jurnula. Njegove usne na njenima podsetile su je na njihov prvi poljubili Bio je to susret u njegovoj privatnoj kabini, strasno zavođenje i telesno zadovoljstvo.... Ipak, Brijana se sećala i šta je posle toga usledilo. Izdaja i napuštanje gotovo su je sasvim dotukli. Kao u transu odrađivala je angažmane sa osmehom na usnama mada je bol slamao njeno srce. Iako je nanosila mnogo šminke, bilo je govorkanja. Pričalo se da je bolesna. Nagađalo se da je u pitanju bulimija, neuhranjenost, nervni slom i to je pretilo da uništi njenu karijeru. “Moraš da im pokažeš da si i dalje na vrhu!”, govorio joj je Karter. I tako je uspela. Ionako joj je samo karijera preostala. Sve ostalo uzeo joj je Dimitrios.

Nije smela dopustiti da se to ponovo desi. Podigla je ruke u pokušaju da ga odgurne. - Znači, to je tvoja predstava o novom početku... - rekla je koliko je mogla opušteno - ... ali nije i moja. Dimitrios ju je odmah pustio. - Izvini što me je poneo trenutak - rekao je stisnutih vilica. - Ko bi od mene bolje mogao znati da je ono što je nekada bilo među nama odavno prošlo. Ništa što bi neko od nas uradio ili rekao to ne bi moglo da promeni. - Bar se u nečemu slažemo. - Ne samo u tome, nadam se. Ozbiljno to kažem. Sada je jedino važna budućnost... Popina budućnost. Kažu da nisam kriv za njenu bolest, ali ipak prebacujem sebi. Da sam bio pažljiviji i bolji otac, možda bi joj sada bilo bolje. Brijanu su ganule njegove reči. - Sigurna sam da si dobar otac, Dimitriose - pokušala je da ga uteši. - Nisam - stao je pred vratima terase zureći u mrak. Nisam prepoznao simptome i ignorisao sam ih. Činilo mi se da je to teži oblik gripa i tako smo izgubili dva dragocena meseca pre nego što sam nešto preduzeo. - Valjda si se i ranije obratio lekaru? - pitanje joj je izletelo prije nego što je razmislila, a na njegovom licu pojavili su se bol i bes. - Naravno da jesam! Već u prvoj nedelji, nisam baš toliki idiot! - Onda treba zameriti lekaru, ne tebi - zaključila je Brijana. Dimitriosa to nije umirilo.

- Ona je moja kćerka! Zadatak roditelja je da zaštite svoje dete. Instinkt je trebao da mi kaže da nešto nije u redu. Možda bi se to desilo da mi posao nije bio na prvom mestu. - Ali očevi upravo tako funkcionišu. Oni rade da bi svojoj deci omogućili lagodan život. - Ipak, velika je razlika između toga da li se radi da bi se živelo ili se živi da bi se radilo. - Nisam sigurna da razumem. Dimitrios ju je cinično pogledao. - Ambicija može da zaslepi čoveka. Ti bi to trebalo da znaš. - Šta sad to znači? Na obrazu mu je poigravao mišić. - Ništa, osim... u tvom poslu važno je uvek biti na vrhu, zar ne? - Da. Ali zar ne misliš da to važi svakome ko želi uspeh, bez obzira na branšu? - Problemi nastaju kada to postane važnije od svega ostalog u životu - procedio je kroz zube. - Uvek neko to plaća. U mom slučaju to je moja kćerkica. Brijana se namrštila. - Izvini ako ovo zvuči grubo, ali mislim da pridaješ sebi previše važnosti. Nisi ti kriv za Popinu bolest. To je sudbina i čovek može samo pokušati da se izbori s tim. - To govoriš iz ličnog iskustva? Pre pet minuta rekao je da je prošlost mrtva i da je važna samo budućnost. Njegov žarki pogled govorio je nešto sasvim drugo. Neizgovorena sećanja kao da su ispunila prostor oko njih. - Brijana?

- Da? - rekla je promuklim glasom. - Naučila sam da nastavim dalje i kada se snovi ne ispune. - Bez kajanja? Bez žaljenja? Zar nikada nisi osetila potrebu da se čvrsto držiš tih snova umesto da digneš ruke od njih? Trijumfalni glas njene sestre još uvek joj je odzvanjao u ušima: Brijana, moraš shvatiti da je gotovo. Imao nas je obe i izabrao je mene. Venčali smo se prošle nedelje. Žao mi je što nismo imali vremena da ti pošaljemo pozivnicu... - Ne - rekla je odlučno. - A ti? - Dođavola, da! - uzviknuo je. - Želeo bih da je Popi imala majku kojoj je stalo do nje. Ali neke stvari ne mogu se novcem kupiti. - Da li si oduvek imao takvo mišljenje o mojoj sestri? - Šta želiš da ti kažem, Brijana? Da je bila najbolja supruga kakvu čovek poželeti može? Moram da te razočaram. To što sam se oženio Sesilijom druga je najveća greška u mom životu. - A koja je prva? - To si bila ti - rekao je ogorčeno. - Ti i ono prokleto krstarenje do Krita. Nikada nisam... - zastao je usred rečenice. - Slobodno reci! Nikada nisi... - Već sam previše rekao! - brzo je otišao do vrata otvorivši ih. - Još jednom, hvala ti što si došla. Pokušaj da se odmoriš. Trebaće ti snaga. Onda je nestao i ostavio Brijanu u haosu sećanja iz najgoreg perioda njenog života... Na putu za London i Vankuver imali su pauzu u Atini. Dvodnevnu pauzu. Takav bio plan dok u njihovu sobu nije dospela pozivnica veče pre polaska. Brijana nije oduševljenje.

bila

zainteresovana,

ali

Sesiliju

je

obuzelo

- Zvuči božanstveno! Moramo da odemo. Ako to ne želiš za sebe, onda to učini za mene, sestrice - navaljivala je. - Molim te, Brijana! Molim te! - Sesilija, ovo nam je prva pauza u poslednjih nekoliko meseci i zaista želim da se odmorim. Ako ti se ide, idi sama. Nismo sijamske bliznakinje. - I sama znaš da nas svi žele u paketu! - Zaboga! - iznervirala se Brijana. - Mi smo modeli, a ne cirkuska atrakcija! - Rad, rad... samo na to misliš - gunđala je Sesilija. - Kad toliko čezneš za mirom, šta fali tome da u krugu prijatelja uživamo na luksuznoj jahti ploveći Sredozemnim morem? - Nikoga ne poznajemo, a lovce na trofeje koji pokušavaju da osvoje poznate ne ubrajam u svoje prijatelje. - Priznaj da smo nas dve kapitalci - cerekala se Sesilija. Bliznakinje koje toliko liče da ih niko ne može razlikovati ipak su posebne. Brijana je uzdahnula. Koliko puta su raspredale na tu temu, ali zajednički jezik nisu našle. - Govoriš o ljudima koji vide samo našu spoljašnjost, a pojma nemaju kakve smo u stvari. - Možda će ovoga puta biti drugačije - navaljivala je Sesilija. U tom trenutku ušao je njihov menadžer Karter Megvajer koji je bio smešten u apartmanu pored njihovog. Posle uspešno završenog posla otvorio je bocu šampanjca. I Karter je bio oduševljen tom idejom. - Šteta što Brijana ne želi da ide, predlaže da se sama tamo pojavim...

- Nemoguće! - Karter je nasuo šampanjac Sesiliji i izgurao ju je na balkon. - Uživaj u pogledu dok popričam s tvojom sestrom - sačekao je malo, a onda se obratio Brijani: - Ovo nije običan poziv, ovo je događaj na kojem je prisustvo obavezno, draga moja - objasnio je. - Svi prisutni biće zverke iz sveta mode, a nama su potrebni kontakti. Vas dve ste već neko vreme u vrhu, ali postoji opasnost da izgubite tu poziciju. A nas dvoje znamo i zašto, zar ne? Karter se nakratko osvrnuo pre nego što je nastavio: - Sesilija je već imala jedan ispad i govorka se da je nepouzdana... Podsećanje na bizarni nastup njene pijane sestre u jednom baru uznemirio je Brijanu. - Znam da štampa ne zaboravlja lako takve incidente. - Pogotovo u našem poslu. Osim toga... u avgustu punite dvadeset četiri! - uputio joj je nežan osmeh. - A ni ja nisam u cvetu mladosti. Mislim da ću, kada vas dve napustite pistu, i ja otići u penziju. - Koješta, Kartere! Tek ti je trideset pet i znam da bi stotine manekenki dale desnu ruku da te pridobiju za svog menadžera. Karter je odmahnuo glavom. - Ne zanima me. Zašto se zadovoljiti manjim kada sam imao najbolje? Nikada neće biti nikoga kao što ste vas dve, Brijana. A sad... - odjednom je zaćutao. - Jesi li uspeo da je ubediš, Kartere? - upitala je Sesilija koja im se opet pridružila. - Pojma nemam - okrenuo se Brijani i nasmešio se. - Da li sam...? Sesilija i ona mnogo su mu dugovale. Pre nego što su ga upoznale bile su marionete, deca koju je majka prikazivala zbog njihove lepote i sličnosti ne obraćajući pažnju na njihove intelektualne i

duhovne potrebe. Dok je gledala svoje ćerke, kao da je gledala u dolare. One su zarađivale novac, a ona ga je trošila... na sebe. Brijana i Sesilija odrasle su uz izjave koje im je majka poput mantre stalno ponavljala. Svejedno mi je da li vas bole noge u tim cipelama... Knjižare su za vas tabu. Čitanjem ne možete plaćati stanarinu... Dugujete mi. Zbog vas sam se odrekla svog života... Morala sam sama da vas odgajam jer je vaš smotani otac pao s merdevina i slomio vrat pre nego što ste došle na svet... Nije imao ni životno osiguranje, pa nije ostavio ni cent za vašu hranu i odeću... Ironija je bila u tome što su one svoj izgled nasledile od oca, a to se videlo po jedinoj fotografiji s roditeljskog venčanja, koju njihova majka nije uništila. Kada su bliznakinje postale tinejdžerke, majka je prepustila posredovanje jednoj agenciji i tada je Karter ušao u njihov život. Nije mu trebalo ni sat vremena da prozre majku, a ni upola toliko da je nagovori da potpiše ugovor i potpuno mu prepusti kontrolu nad budućnošću devojčica. Zahvaljujući tome, stekle su bar nekakvo obrazovanje. Angažovao je advokata i finansijskog savetnika koji je preuzeo brigu o novcu. A danas je prvi put tražio nešto zauzvrat. Kako je mogla da ga odbije kada se ionako radilo o nekoj vrsti odmora. - Dobro, ubedio si me - osmehnula se Brijana. - Provesti dve ili tri nedelje na luksuznoj jahti nije loša ideja. Tako je i bilo dok joj Dimitrios nije pokazao da je glupo verovati strancu. A usput joj je slomio i srce... Nije volela takve ljude koji su bili na jahti: žene u potrazi za bogatim muškarcima koji treba da su što stariji... muškarci koji

previše piju i veruju da im novac ili titula daju za pravo da kupe svaku ženu koja im se dopadne. Brijana je mnogo takvih odbila gadeći se njihove arogancije. Nisu je obarali s nogu tamni ten, snežnobele proteze ili nadograđena kosa. Zar su zaista mislili da spoljašnjost može da prikrije nedostatak ličnosti? I da li će neko pokušati da iza njene glamurozne fasade otkrije kakav je ona čovek? Dimitrios Gijanakis je bio drugačiji. Činilo se da mu odgovara da bude okružen manjim brojem bliskih prijatelja. A kada je bio primoran da se umeša u mnoštvo, činio je to neodoljivo šarmantno. Postao je multimilioner zahvaljujući umešnosti, smatrali su ga moćnim i uticajnim, ali povučenim biznismenom koji ume da bude oštar kada situacija to zahteva. Brijana nije ostala imuna na sve to. Imao je predivan osmeh, ali retko se osmehivao... Privukla je njegovu pažnju kada je za večerom sedela nasuprot njemu. Bilo je to pete noći na brodu. Sesilija je sedela za drugim stolom i flertovala s pevačem rok grupe. Po njenom smehu moglo se zaključiti da je previše popila, ali Karter je pazio na nju. Brijanu nisu zanimali tračevi za stolom i jedva je prikrila zevanje, što nije promaklo Dimitriosu. - Da li smem da zaključim da vas ovaj razgovor ne interesuje? upitao je na tečnom engleskom. Blagi akcenat ipak je otkrivao njegovo grčko poreklo. - Zaboga! - rekla je zbunjeno. - Zar je toliko očigledno? - Bojim se da jeste - Dimitrios je ustao pruživši joj ruku. Dozvolite mi da vas spasem.

Bila je hipnotisana njegovim osmehom i čudnim sjajem u očima, zato je pružila ruku i pošla za njim. Ljubav na prvi pogled? Dok nije srela Dimitriosa, smatrala je da je to mit. Petnaest minuta u njegovom zagrljaju, njegovo telo uz njeno, njegov dah na slepoočnici i... već je promenila mišljenje. I platila je previsoku cenu za to...

3. poglavlje ♥ klinika u kojoj je trebalo da se nađe s Noel bila je u Privatna severnom delu Atine. Bela zgrada klinike izgledala je impozantno usred zelenila. Žena na recepciji upitala ju je kako se zove. Ubrzo su Brijanu otpratili na drugi sprat, u Noelinu ordinaciju. Noel joj je u sledećih sat vremena objasnila šta sve treba da se proveri da bi se utvrdilo da li Brijana može da bude potencijalni donor koštane srži. Doktorka je bila samouverena, što je značilo da je zaista stručnjak u toj oblasti. - Paralelno proveravamo i međunarodne banke podataka mogućih davalaca, ali dosad nismo naišli na poklapanje. Pošto u Popinom slučaju vreme igra veliku ulogu, odlučili smo da testiramo najbližu rodbinu. Pošto je Popina majka umrla... - Šta je s Dimitriosom? - On je testiran, ali ne može da pomogne svojoj kćerki. Ne mogu vam reći ništa više o tome... Nadam se da razumete. Brijana je klimnula glavom. - Naravno. - Dobro je što majka ima sestru bliznakinju. Ako testovi pokažu da ste mogući davalac i ako ste spremni da sestričini donirate koštanu srž, najverovatnije ćete spasti Popin život. - Naravno da hoću. Nisam se pokolebala. - Dobro. Imate li pitanja?

- Šta je sledeće? - Najaviću vas za sistematski pregled. Onda ćemo znati kakvo je vaše zdravstveno stanje. To je važno zbog dve stvari: prvo, da budemo sigurni da nemate infektivne bolesti pošto zbog potrebe posla putujete širom sveta, i drugo, da bismo vas zaštitili. Čim rezultati budu gotovi, počinje procedura koju sam vam objasnila. - U redu. Kada počinjemo? Noel se nasmešila. - Sviđa mi se vaš entuzijazam. Zaista ne želim ovo da kočim, ali ovakva vest zatekla vas je nepripremljenu i moram da insistiram na tome da prvo sve dobro sagledate. Nekoliko dana... možda nedelju dana. - Ali zašto? Već znam ono što treba da znam. - Ne, znate samo medicinski aspekt. Ali šta će biti ako transplantacija ne uspe? Ako se to desi, veoma je važno da ne krivite sebe. Zamislimo da prvi testovi budu odlični, ali onda ću od vas zahtevati da nekoliko puta razgovarate s kliničkim psihologom, da budemo sigurni u to da ćete prebroditi eventualni negativni ishod. Osim toga, treba da potpišete izjavu po kojoj više ne možete da odustanete. - Neću se raspekmeziti, Noel. Dajte mi tu izjavu, potpisaću je. - Saslušajte me do kraja - zahtevala je doktorka. - Čim potpišete, počinjemo na Popi veoma agresivnu hemoterapiju. Brijana je šokirano gledala u doktorku. Ovako nešto nije očekivala. Osećala je da joj se želudac grči. Setila se jedne prijateljice iz branše. Prelepa devojka imala je dvadeset jednu godinu kada joj je dijagnostikovana leukemija. Sada je, doduše, u fazi remisije, ali je Brijani više puta rekla da je hemoterapija bila gora od bolesti. - Blagi Bože! Ali zašto? - prošaputala je brišući suze. - Popi je mala i nema rak!

- Hemoterapija je potrebna da se unište bolesne ćelije i napravi mesto za zdrave. Medicinski gledano to zvuči dobro, ali... - Koliko će ta procedura trajati? - Otprilike nedelju dana, ali posledice traju nešto duže. Budite uvereni u to da ćemo sve učiniti da devojčica što manje bude izložena bolu. - Da li Dimitrios to zna? - Naravno, svakodnevno ga obaveštavamo o svakom koraku. - To mora da ga ubija! - izletelo je Brijani. A ja mu nimalo ne olakšavam time što se zbog svake sitnice bunim!, prebacivala je sebi. - Potrajalo je neko vreme dok je to prihvatio, ali pošto nema alternative, ne preostaje mu drugo nego da se pomiri s tim. Ovo govorim iz jednog jedinog razloga: uništavanjem ćelija isključuje se imunološki sistem pacijenta, a to znači: ako se u ovoj fazi predomislite, Popi će najverovatnije umreti ili dospeti u mnogo gore stanje. Da li sad razumete zašto vam danas neću dopustiti da potpišete izjavu? Spustila je pred Brijanu podeblju fasciklu. - Molim vas, pročitajte sve informacije pre nego što donesete odluku. - Ali Popi nema toliko vremena - rekla je Brijana neodlučno. - Govorimo o jednoj ili dve nedelje, a Popi je trenutno stabilna. - Toliko stabilna da leži u bolnici umesto kod kuće! - Da bismo je zaštitili od infekcija - objasnila je Noel. - Najblaža prehlada može da onemogući transplantaciju. - Naravno - promrmljala je Brijana. Kratko je razmišljala. - Ne znam koliko znate o mom odnosu sa sestrom, ali mislim da ste

shvatili da još nisam videla Popi. Volela bih da pred očima imam sliku dok mislim na sestričinu. Da li bih mogla da je posetim? - Možete ako se Dimitrios slaže - Noel je pogledala na svoj sat. Obično oko ručka navrati ovamo. Hajdemo da ga pitamo. Brijana je verovala da zna sve o povređenom i slomljenom srcu, ali u narednih dvadeset minuta shvatila je da nije u pravu. Popi je ležala u izolaciji, bez dece s kojom bi se igrala ili koja bi joj odvraćala pažnju. Svako ko je želeo kod nje, morao je da obuče sterilnu odeću. - Zar se ne plaši što oko sebe viđa samo osobe u zaštitnim odelima? - upitala je Brijana slomljeno. - Vi mi to recite - odgovorila je Noel. Stajale su pred staklenim zidom gledajući u Popinu sobu. - Izgleda li kao uplašeno dete? Brijani se stegnulo srce. Dimitrios je sedeo u stolici za ljuljanje i čitao priču svojoj kćerki, koja se kao mačka sklupčala u njegovom krilu. Bio je u zaštitnom odelu, s maskom na licu, ispod koje je slagao grimase da bi zasmejao devojčicu. Brijana je gledala curicu guste crne kose kakva je i njena bila. Uskoro će joj kosa opasti i... Opet su joj grunule suze na oči. Obrisala ih je i pokušala da se osmehne jer ju je Dimitrios primetio. Kada im je rukom dao znak, Noel i Brijana ušle su u sobu, a Popi je radoznalo pogledala posetiteljke. Brijana se zagrcnula. Iako izmučena bolešću, Popi je bila najlepše dete koje je videla u životu. Imala je krupne oči, plave poput njenih... - Zdravo - pozdravio ih je Dimitrios. - Ovo je iznenađenje!

Do tog trenutka Brijana je o Popi razmišljala kao o njegovoj kćerki. Verovatno je to bio način da se distancira od situacije koja joj je bila bolna. Ali sada joj je u glavi bilo samo jedno. Brzo je prišla stolici i kleknula. - Pomislila sam da je krajnje vreme da upoznam svoju sestričinu rekla je promuklim glasom. - Zdravo, princezo. Ja sam tvoja tetka Brijana. Devojčica ju je odmerila, a onda se nasmešila i pružila je ruke Brijani. Brijana je drhtala od emocija koje su je preplavile. Pogledala je u Dimitriosa. Ustao je sa stolice i pokazao joj da sedne. Onda joj je u krilo spustio Popi. Brijani je zastao dah kada se Popina ručica obavila oko njenog vrata. Obuzela ju je ljubav pred kojom se osećala bespomoćnom. Drugi put u životu zaljubila se na prvi pogled, ovoga puta zauvek. Najzad sam shvatila, prošlo joj je kroz glavu. Ne ispunjava me modna pista nego stolica za ljuljanje i dete u naručju. Posao manekena nije loš, ali moj pravi poziv je biti majka... Brzo je zatvorila oči da devojčica u njima ne bi videla suze. Kakva je to privilegija biti osoba koja će ovom predivnom detetu možda spasti život! Ovo je šansa da se propušteno vreme sa sestričinom možda nadoknadi... Kao da je Popi osećala nešto slično, opustila se u Brijaninom naručju i naslonila je glavu na njeno rame. - Da ne znam istinu, pomislio bih da se vas dve odavno znate rekao je Dimitrios dirnut scenom. Brijana je brzo otvorila oči. - Možda je pomislila da sam ja Sesilija? - prošaputala je. Kao da mu se osmeh zaledio na licu.

- Nema šanse! Imala je tek osamnaest meseci kada joj je majka umrla. Osim toga, Sesilija nikada nije tako držala svoju kćerku niti ju je uspavljivala. To je prepuštala ili Sofiji ili dadilji. - Pa šta je radila s detetom? - upitala je Brijana milujući devojčicu. - Oblačila ju je kao lutku - Dimitriosov glas bio je pun sarkazma. I prikazivala ju je gostima... glumeći majčinsku brigu i ljubeći je da bi izazvala divljenje. Brijana se stresla. To je zvučalo poznato. Takvo je bilo njihovo detinjstvo. Njihova majka kao da je očekivala titulu "majka godine". Jedina razlika bila je u tome što Sesilija za to nije očekivala novac. A zašto bi? Pa zbog novca se udala! - Ako je zaista tako, nije smela da rodi. - Ti si u svakom pogledu bila bolji izbor - rekao je to tako opušteno da se Brijani učinilo da nije dobro čula. Ali pocrvenela je od njegovog pogleda, a svaki živac joj je poigravao. Pazi!, upozorila je sebe. Pokušava da te zavede rečima i pogledima! Ne smeš opet da padneš na to! Kada je čula Noel kako se nakašljava, Brijana se vratila u stvarnost. Doktorka je iz Brijaninog krila uzela usnulu devojčicu i spustila ju je na krevet. - Ovo je bilo dovoljno uzbuđenja za našu malu pacijentkinju. Treba što više da se odmara. Brijana je za trenutak bila kao u transu. Ovo je trebalo da bude naša beba, pomislila je teškog srca. Moja i Dimitriosova. Nikada svoje dete ne bih prepustila Sofiji ili nekoj dadilji. Kada joj je Noel dodirnula rame, trgnula se. - Ako Dimitrios nema ništa protiv, možete kasnije ponovo da dođete, ali sad idemo.

- Što se mene tiče, može - rekao je Dimitrios kad ga je Brijana pogledala. - To će biti promena za Popi koja je navikla samo na moje društvo. - Zar niko od rodbine ne dolazi da je obiđe? - Mi nemamo rodbinu - odgovorio je. Popi se okrenula u snu. Brijana je još jednom pogledala svoju novu ljubav. Uspećeš, srce moje!, obratila joj se u mislima. Sad imaš mene i zajedno ćemo pobediti prokletu bolest. A onda ću zauvek ostati uz tebe i pobrinuću se da postaneš velika i jaka. Dimitrios je u mislima bio sasvim drugde kada su zajedno izašli iz lifta, napustili kliniku i uputili se do “mercedesa”. Kada je Brijana pokušala da sedne, Dimitrios ju je uhvatio za ruku. - Gladan sam - rekao je. - Hoćeš li da negde zajedno ručamo pre nego što se vratiš kući? - Pozivaš me na ručak? - upitala je s nevericom u glasu. - Slušaj, dogovorili smo se da se ne kačimo, ali to ne znači da odmah moramo da se zavolimo. - Da li si sigurna? - upitao je. - Ili bi ti to volela? Nije joj se dopalo ni pitanje ni ton kojim je izrečeno. Godinama je sebe ubeđivala da je on lažov i prevarant. To joj je donekle olakšavalo gubitak. Ipak, otkad se uselila u njegovu kuću i prisetila njegovih poljubaca, više nije bila tako sigurna. Njih dvoje su trenutno članovi tima koji se bori za Popin život. Ma koliko bili povređeni, ovaj novi bol bio je dublji od osećanja među njima. Sme li da veruje svom srcu? I sme li da veruje njemu? Dimitrios, kome njena unutrašnja borba nije promakla, uzdahnuo je.

- Zaboga! Pozvao sam te na ručak, nisam tražio da mi prodaš svoju dušu! I svečano obećavam da hrana neće biti otrovana. - Ne pričaj koješta! - odgovorila je. - Dobro, otići ću s tobom na ručak ako tvom vozaču nije problem da me sačeka. - Za to ga plaćam - odgovorio je Dimitrios. - Može nas odvesti do restorana ili da se prošetamo? Nije daleko. Brijani se činilo sigurnijim da kraj Dimitriosa hoda nego da sede u limuzini. - Divan je dan, hajde da se prošetamo. - Nadao sam se da ćeš to reći - posle dogovora s vozačem uhvatio je Brijanu za nadlakticu i usmerio ju je prema senci. - Bojim se da ti smeta vrućina - rekao je posmatrajući njene rumene obraze, od čega joj je postalo još toplije. Dodir njegove ruke probudio je sećanja. U mislima se vratila na jedno vrelo popodne pod grčkim suncem... U crnom bikiniju ležala je u senci suncobrana na jahti, četrdesetak kilometara udaljenoj od Atine. Dimitrios, koga je upoznala nekoliko dana ranije, vrhovima prstiju pravio je male krugove po njenom stomaku šapućući joj nežne tričarije u uvo. Zaista su se njegova obećanja i zaklinjanja kasnije pokazala kao tričarije! Brzo su stigli do male taverne nedaleko od klinike. Nije bilo gužve i seli su u baštu u hlad. Dimitrios je za oboje naručio salatu i bocu vina. - Nadam se da je ovo još uvek tvoje omiljeno grčko vino? - upitao je podižući čašu da nazdrave. - Da - priznala je, polaskana time što se on još uvek seća toga.

- Baš lepo što se bar neke stvari nisu promenile, Brijana - rekao je gledajući je u oči. Čuvaj se, devojko!, upozorila je sebe. Nemoj mu dozvoliti da te zavede! Konobar je u tom trenutku doneo svež hleb i masline, pa je Brijana iskoristila priliku da promeni temu. - Ne poznajem ovaj deo Atine. Ovde je baš lepo i mirno. Primetila sam usput da smo prošli pored veoma luksuznih vila. - Da. - Neke od njih podsetile su me na kuće vladara u Engleskoj. - Da. - Noel je iz Engleske, zar ne? - Da - potvrdio je i dalje je gledajući u oči. - Šta ju je navelo na to da se zaposli ovde, u Grčkoj? - Možda klima? Brijana se namrštila. - Prekini da mi se podsmevaš! - Pa ti si počela. Pojma nemam otkud ona ovde. Važno mi je samo to da je ona vrhunski specijalista i da klinika ima najmodernije aparate. Imaš li još pitanja? - Ne. - Dobro - rekao je Dimitrios. - Hajde da sad prestanemo da se pretvaramo da nas zanima grčka arhitektura ili Noelini razlozi za život u Atini. Pričajmo o nečemu drugom. - Na primer? - O nama... tebi i meni. Ti počni.

4. poglavlje ♥ je bez problema stigao do željenog cilja. Brijana je bila toliko Tako iznenađena da joj je gotovo ispala čaša iz ruke. U poslednjem trenutku spustila ju je na sto i pogledala u Dimitriosa poput uplašene divljači koju su zasenili farovi automobila. Odlično! Ipak ju je malo izbacio iz koloseka. Možda će mu najzad uspeti da izvuče istinu ispod svih laži koje mu je dosad servirala. - U redu - rekla je. - Šta te zanima? - Sve. Ali počnimo od danas. Sada znaš sve pojedinosti, pa mi reci da li si spremna da pomogneš Popi? - Moja odluka je čvrsta, odlučnija sam nego dosad. - Čak i ako kasnije ružni ožiljci budu osta li na tvom savršenom telu? Zar ti to neće smetati u karijeri? - Nikada nisam nosila kupaće kostime na pisti, a nekoliko malih ožiljaka ne može se porediti sa životom tog deteta - odgovorila je mirno. - Možda ne poštuješ posao koji mi je obezbeđivao egzistenciju, ali nisam glupača kao što uvek pokušavaš da me prikažeš. - Ipak si preterano ambiciozna. - To nije fer, a ti ionako ne možeš o tome da sudiš! - branila se. Očigledno ne znaš razliku između ambicioznog i profesionalnog. - U redu - popustio je. - Sad mi objasni zašto si tako odlučna da pomogneš detetu čije si postojanje do juče ignorisala.

- Rekla sam ti da do tvog poziva prošle nedelje nisam znala da je Popi rođena. - Ne očekuješ valjda da poverujem u to? Brijanini obrazi su pocrveneli. - Svejedno mi je da li mi veruješ - rekla je odlučno. - Nemam razloga da lažem. - Da li to znači da nisi znala ni da je Sesilija bila trudna? - Tako je. Ništa o njoj nisam čula do trenutka kada mi je njen advokat javio da je umrla. A ako se sećaš, ti i ja na sahrani jedva da smo progovorili koju reč. Dimitrios ju je gledao u oči. - Na neki blesav način to ima smisla. Sesilija je stvarno krila i teško je podnela trudnoću. Brijana se stresla od njegovog hladnog tona. - Šta time hoćeš da kažeš? - U dvadesetoj nedelji pokušala je da to okonča. - O, ne! - Brijana je probledela. - Pobogu, zašto? - Nije mogla da podnese da trudnoća izobliči njeno savršeno telo. - O... a zašto je promotrila mišljenje? - Zbog mene. Bio sam vrlo ubedljiv! Ne možeš me prisiliti da prolazim kroz to! Naprotiv, Sesilija, mogu. I to ću uraditi. Kako? Tako što ćeš me zaključati na pet meseci i postaviti nekoga da me čuva? Ako je potrebno... i to. Nemaš pravo! Ovo je moje telo, nije tvoje!

Ali to je moje dete. Mrzim te, Dimitriose! To ću preživeti... isto kao i beba... Brijana se nakašljala. - Misliš li... - zastala je - ... da je pokušaj prekida trudnoće kriv za Popinu bolest? - To pitanje postavio sam sebi milion puta. Stručnjaci su mi govorili da to nije moguće, ali... - odmahnuo je glavom. - Trebalo je bolje da pazim na Sesiliju i da bdim nad njom. Da vodim računa o tome da ne pije, ne puši... ili da ne uzima drogu. Brijana je spontano rukom dotaknula Dimitriosovu. Ovoga puta on je bio iznenađen i gotovo izbačen iz koloseka. Dosad su svi fizički kontakti ostvareni na njegovu inicijativu. Svejedno koliko odmeren ovaj gest bio... zatekao ga je nespremnog. Morao bi da bude pripremljen na takve stvari! - Prekini sebe da kriviš! Nisi ti kriv za Sesilijino neodgovorno ponašanje. - Otkud znaš da moje ponašanje nju nije dovelo do toga? - upitao je. - Jer sam je poznavala bolje i duže nego ti - odgovorila je odlučno. - Oduvek je bila - tražila je pravu reč. - Tašta? - dopunio je Dimitrios. - Svesna svoje lepote i njenog dejstva - precizirala je Brijana. - Što nije iznenađujuće. Nas dve smo odrasle verujući u to da je samo izgled važan. A Sesilija je, nažalost, to doslovno shvatala. - Ti nisi? Brijana se naslonila na stolicu.

- Slušaj, ne želim da bude nelojalna prema sestri, ali radi tvog duševnog mira pokušaj da shvatiš da je ona od detinjstva bila jaka ličnost i izrazito tvrdoglava. - A ti? - insistirao je. - I ja umem da budem nepopustljiva - rekla je. - Kada se odlučim za nešto, čvrsto se toga držim. - To je osobina kojoj moram da se radujem... zbog Popi, hoću da kažem. Od njenog pogleda krv mu je pojurila. - U početku su me pokretali humanitarni razlozi da postanem davalac - priznala je.— Ali kada sam videla Popi i držala je u naručju... - jednu ruku spustila je na grudi i duboko uzdahnula. Dimitrios je kao začaran zurio u obline ispod njene košulje. Još jedna otežavajuća okolnost! - Moje srce je nekako upleteno u sve ovo na način koji nikada ne bih mogla da zamislim. Ovo je prvi put u životu da prema nekoj osobi osećam takvu vrstu povezanosti. Nije mogao drugačije, morao je da je pita. - Zaista prvi put? Njeno lice kao da je izgubilo nešto od magičnog sjaja. - Bar kada je o deci reč - izbegla je direktan odgovor. - Do ovog trenutka nisam znala... - Šta? - bio je nestrpljiv. - Koliko draga deca umeju da budu. Pogledaj kroz šta sve Popi mora da prođe! Mora biti odvojena od ljudi koje poznaje i voli. Mora da trpi sve te igle i infuzije na koje je njeno nežno telo prikačeno. A ipak se smejala... - bila je duboko dirnuta, a kada je pogledala u Dimitriosa, oči su joj bile pune suza. - Izvini, ne želim još više da ti otežam.

- Ne treba da se izvinjavaš. Poznajem takve trenutke iz ličnog iskustva. - Kako podnosiš sve ovo? - upitala je. - Kako to da se na tebi ništa ne vidi i kako možeš da joj se smešiš kada je vidiš onakvu? - Moram. Ako postoji bilo šta pozitivno u ovoj strašnoj situaciji, onda je to iskustvo da se ovakva deca mnogo hrabrije i opuštenije nose sa udarcima sudbine nego odrasli. Mnogo toga možemo od njih da naučimo. Ponovo ga je uhvatila za ruku, ali ovoga puta ju je privukla na svoj vlažni obraz. - Tako želim da pomognem, ne samo davalac koštane srži. Ja... htela bih da budem uz vas dvoje i da pomognem koliko mogu. Molim te, nemoj me odgurnuti, nemoj me odbaciti samo zato što smo... što smo jednom... bili tako bliski - zamuckivala je. - Bliski? - ponovio je. - Bili smo ljubavnici, Brijana! Dok ti nisi prekinula. Odjednom se povukla. - Šta si drugo očekivao? - Bar iskreno objašnjenje u vezi s tvojim iznenadnim odlaskom odgovorio je hladno. Ako to tada iz nekog razloga nije bilo moguće. Pokušaj sada da mi objasniš. - Želiš da ti posle toliko godina još jednom sve obrazložim? upitala je. - Nikada nije kasno za ispravljanje krive Drine, a ja mogu mnogo toga da podnesem. Čak i odbijanje. Ali laži ne mogu da tolerišem. Zato mi objasni zašto si planirala našu srećnu budućnost ako si prethodno odlučila da me prvom prilikom napustiš? Zašto mi nisi otvoreno rekla da ti je karijera važnija od svega što ti ja mogu ponuditi?

- Zato što to nije bio razlog! Želela sam te više od bilo čega na svetu! Ali postoje stvari koje čak ni sa svojom sestrom nisam htela da delim. Na primer: krevet... Mora da je nije dobro čuo. - Šta si to upravo rekla? - O, molim te! Nemoj se pretvarati da ne znaš o čemu govorim! napala ga je. - Vodili smo ljubav u tvojoj privatnoj kabini, da li se toga sećaš? Želeo si da te noći ostanem s tobom. Nećkala sam se jer nisam želela da nas posada i gosti ogovaraju. Zato sam se vratila u svoju kabinu, ali nisam mogla da zaspim - gorko se nasmešila. - Da, tako si delovao na mene. Otrovao si me, Dimitriose... svojim rečima i pogledima. Bila sam kao omamljena i imala sam utisak da mogu da letim... Brijana je duboko uzdahnula da bi se sabrala. - U jednom trenutku odlučila sam da izađem na palubu i posmatram mesec. U tom trenutku ugledala sam Sesiliju kako ulazi u tvoju kabinu... - Stvarno? A da li si je pitala šta je tamo tražila? - Nije bilo potrebe. Pohvalila mi se da si dobar u krevetu i šta ste sve radili! - I ti si joj poverovala? Zbog njegovog opuštenog tona Brijanino samopouzdanje se poljuljalo. - Zašto ne bih? - Zato što te je slagala, Brijana - rekao je umorno. Dimitrios je osetio strašnu prazninu u duši. Toliko proćerdanog vremena... Toliko izgubljenih godina... - Zašto je nisi uhvatila za gušu, dovukla u moju kabinu i dopustila meni da ti sve objasnim?

- Jer sam je videla da dolazi iz tvoje kabine! - Naravno. Bila je tamo i pokušala je da mi se uvuče u krevet. Bilo je tako mračno, da joj je gotovo pošlo za rukom. Ali čim sam osetio miris nikotina i alkohola, znao sam da to nisi ti. Brijana ga je gledala razrogačenim očima. - I? Da li si joj to rekao? Dimitrios je posmatrao njeno napeto lice. - Ne, zašto bih? - upitao je sarkastično. - Skako sam kao Tarzan po krevetu, udarao se u grudi i celom svetu doviknuo da sam srećnik kome je uspelo da čuvene bliznakinje Koneli uvuče u svoj krevet! nekoliko puta duboko je uzdahnuo. - Reci mi, šta misliš o meni? Naravno da sam joj odmah rekao da me ne može prevariti. - I? Kako je ona reagovala? - Priznala mi je u suzama da si je zamolila da dođe umesto tebe i da me zadržava dok ti ne odeš helikopterom do broda - objasnio je ogorčeno. Brijana je prebledela, telo joj se treslo. - Ali zašto bi ona to izmislila? Šta je očekivala? - Uključi mozak, Brijana! - rekao je Dimitrios razdraženo. - Htela je da te se oslobodi jer je bila ljubomorna i dobro je znala da ti ponos neće dozvoliti da mi se obratiš! Nije želela da veruje u ovako jednostavno objašnjenje. Previše je patila da bi to bila istina. - Sad možeš bilo šta da tvrdiš jer je prekasno da se dokaže suprotno. - Pošto nemam običaj da lažem, reći ću ti: nisam ponosan na to, ali priznajem da sam te noći kada si nestala spavao s tvojom sestrom. To je bila ogromna greška, ali muškarac tako reaguje kada ga napusti žena s kojom je želeo da provede ostatak života. Pored

njene očigledne spremnosti, u svoju odbranu navodim i to koliko ste slične. - Čini mi se da je tu bilo još nečega - prošaputala je. - Venčali ste se posle nekoliko meseci - Brijana je delovala tako potreseno i nesigurno da se Dimitriosu stegnulo srce. Ali ona nije bila jedina koja je platila cenu. - Zato što je Sesilija bila trudna - Dimitrios je uzdahnuo. - Slušaj, Brijana, sada bih mogao da ti kažem da nikada tvoju sestru nisam voleo kao tebe i da sam proklinjao sebe što sam bio glup. Ali ostaje činjenica da smo ti i ja, a ne Sesilija krivi za ovu situaciju. Nismo dovoljno verovali jedno drugom. Ona je videla šansu i hladnokrvno ju je iskoristila. - Nismo se dovoljno poznavali da bismo imali čvrstu osnovu za poverenje. - Može biti, ali ako smo se zaista toliko voleli, učinio bih sve da te zadržim. A pustio sam te da odeš. Brijana je spustila pogled. - A meni je bilo lakše da odem nego da se suočim sa onim što sam smatrala istinom - rekla je tiho. - Trebalo je da znam. Poznavala sam svoju sestru. Ali da je ona tako... destruktivna, nisam računala s tim. - Mislim da nju niko nije dobro poznavao. Bila je kao santa leda čiji je veći deo uvek skriven ispod vode. Brijana se tužno nasmešila. - Kad sve prođe, lako je pričati, zar ne? Pozvonio je Dimitriosov mobilni pa joj nije odgovorio. Još bolje! Možda bi mu izletelo nešto zbog čega bi kasnije zažalio. Pogledao je na displej. - Izvini, moram da se javim.

Brijana je klimnula glavom, ustala je od stola i diskretno se povukla da osmotri cvetne aranžmane raspoređene po taverni. - Šta je bilo? - iznervirano je upitao Dimitrios sagovornika odmeravajući Brijanine duge noge. - Gde si? - upitao je Pavlos, njegov savetnik, istim tonom. Sastanak počinje za deset minuta. - Koji sastanak? - Onaj koji će te učiniti za milion ili dva bogatijim pod uslovom, naravno, da te to zanima. Onaj zbog kojeg su doputovali članovi konzorcijuma iz Šangaja, pa sad sede u VIP loži i pitaju se da li postojiš ili si izmišljeni lik. Treba li ti još neka informacija? - Dođavola, Pavlose! - uzdahnuo je Dimitrios. - Stvarno sam sasvim zaboravio na to. - Nikakvo čudo, sigurno ti je svašta na pameti. - I više nego što možeš da zamisliš. Zabavi ih videoprezentacijom. Odmah krećem, uskočiću u metro. Za četrdesetak minuta trebalo bi da sam u firmi. Kada je Brijana videla da je završio razgovor, vratila se do stola. - Da li je sve u redu? - Nažalost, nije. Moram odmah da krenem, ali ti ostani i uživaj u hrani i vinu. Posle možeš da prošetaš po buticima niz ulicu. Evo... dao joj je svoj mobilni. - Vozačev broj je na brzom biranju. Samo mu javi gde da te pokupi - okrenuo se i hteo je da pođe. - Samo trenutak... - Nemam ni sekund vremena. Šta god da je u pitanju, razgovaraćemo kasnije. Ja... - Samo mi reci da li je ova tvoja jurnjava u vezi s Popi? - insistirala je Brijana. - Ako se vraćaš u kliniku, idem s tobom.

Video je zabrinutost u njenim predivnim očima i iznenada se postideo što je hteo da je ostavi bez objašnjenja. - Nije Popi u pitanju - rekao je. - Nešto poslovno. Vidimo se kasnije i nastavićemo gde smo stali. Pokušaj da uživaš u popodnevu. Brijana je gledala za njim i želela je da može, uprkos nervozi, bar spolja da deluje tako samouvereno kao Dimitrios. Čvrsti koraci, sigurno držanje... Odavno je bila svesna toga da se u nekom trenutku partnerski odnos prema sestri pretvorio u rivalstvo u kojem se Sesilija koristila nedozvoljenim oružjem. Koliko nedozvoljenim, to joj do danas nije bilo jasno. Iznenada se setila čudnih slučajeva u toku poslednjih meseci u kojima je sa sestrom delila apartman. Uvek kada se neko interesovao za Brijanu i želeo s njom da izađe, nešto bi se desilo: ili se Sesilija javila na telefon i zaboravila da prenese poruku, ili je nenamerno izbrisala poruku sa sekretarice, ili... - Sesilija je u fazi samouništenja i čini sve da i tebe povuče sa sobom - upozorio ju je jednog dana Karter. - Iznajmi stan pre nego što ona uspe u svojoj nameri. Brijana nije htela da mu veruje. - Mi se, doduše, razlikujemo, ali se ipak volimo. Sesilija me nikada namerno ne bi povredila. Sada je znala da nije tako. Ono što je počelo postepenim otuđivanjem, završilo se Sesilijinom prevarom na jahti pre četiri godine. Trebalo je da vidi šta se sprema... - Da li je oženjen? - upitala je Sesilija prve večeri na jahti. - Nije - odgovorio je domaćin. - Ali nemoj se truditi, dušo, on nije za provod. Otkad je napustila jahtu, Brijana više nije videla sestru osim u marketima, na fotografijama na naslovnim stranama žute štampe.

Nekadašnji supermodel Sesilija Koneli, sada supruga grčkog multimilionera Dimitriosa Gijanakisa na partiju u Kanu... među lepima i uspešnima u Monte Karlu... na skijanju u švajcarskim Alpima... Sesilija je rado pozirala, a Dimitrios se držao pozadi, ali nikada nije videla sliku deteta. Brijani nije palo na pamet da kupi neke novine i da ih pročita.

5. poglavlje ♥ su obuzele emocije i žal za propuštenim prilikama. Brijanu Prihvatila je Dimitriosov savet i prošetala ulicama. Butici su bili savršeni. Posebno joj se dopala jedna kreacija. Bila je to letnja haljina s ogromnim ružama u svim roze nijansama na sivkastoj pozadini, u izlogu jedne prodavnice. Uz nju je bio izložen odgovarajući ekstravagantni šešir sa satenskom trakom i sandale s visokim potpeticama. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu, Brijana je na prvi pogled prepoznavala kvalitet. Haljina za posebnu priliku... elegantna i u visokom stilu. Ali trenutno joj je glava bila puna drugih misli. Bacivši još jedan pogled na haljinu iz snova, nastavila je da korača, a onda se zaustavila pred butikom za bebe i malu decu. Vrata su bila širom otvorena i ona je spontano ušla u prodavnicu punu plišanih životinja, minijaturnog nameštaja, dečje odeće, cipelica, veselih šeširića. Ovde bi trebalo da bude Popi i da bira šta joj srce želi umesto što leži u bolnici. Mora da postoji nešto čime će obradovati svoju malu sestričinu. Kada joj se ljubazna gospođa predstavila kao vlasnica, Brijana je odlučila. - Tražim nešto za trogodišnju sestričinu, ali odeća i plišane lutke ne dolaze u obzir - objasnila je. - Ona leži u bolnici, u izolaciji. Žena se saosećajno nasmešila.

- Razumem. Želite da joj poklonite nešto što će joj pričinjavati radost dok niste kraj nje? A to mora biti nešto što može da se dezinfikuje - pokazala je kolekciju šarenih figura, uglavnom životinja, koje su bile uokvirene staklom na metalnoj podlozi. Omiljene su ove igračke. To su igračke-kutije na baterije, u kojima se figure pokreću i okreću uz svetlucanje, i čuje se muzika. Mogu se postaviti van domašaja dece. Prišla je drugom ormaru. - Ovde imamo druge igračke... pčele, leptirove, labudove... na koncima koje vise s plafona... Najbolje da sami pogledate. Brijana je poželela sve da kupi. Ipak je izabrala kutiju s minijaturnim cirkusom i leptirove koji se kače za plafon. - Sigurno ću ponovo doći - rekla je ljubaznoj vlasnici. Bilo je kasno popodne kada se vratila na Dimitriosovo imanje. Sofija joj je otvorila vrata. - Mislili smo da ste se izgubili - rekla je hladno. - Dimitrios vas čeka već sat vremena. - Kako? Rekli ste mi da uvek u bolnici ostaje pored Popi do večere. - Obično je tako - javio se Dimitrios. Očigledno je izašao iz biblioteke jer je u ruci držao otvorenu knjigu. - Ali mislio sam da bi možda želela da pođeš sa mnom. Jutros si se kratko zadržala. Ali pošto si celo popodne provela na nogama, sada si sigurno umorna da... - Nisam umorna. Volela bih da vidim sestričinu, jer sam joj kupila poklon. - To je lepo - njegov ton postao je nežniji. - Ali postoje propisi šta je tamo dozvoljeno uneti.

- Znam. Noel mi je sve objasnila. Ovo može, zar ne? - odmotala je kutiju s figuricama da je pokaže Dimitriosu. - Ima staklenu kupolu koja lako može da se dezinfikuje. Čak i ako je drže van domašaja, Popi će biti zanimljivo da je gleda - rekla je sa sjajem u očima. - Baš si se potrudila da nađeš nešto što će je obradovati nasmešio se. - To je mnogo više nego što je neko drugi ikad učinio prokomentarisala je Sofija. - Da li se vraćaš na večeru, Dimitriose? - Da - pogledao je u Brijanu. - Da li si jako gladna? Hoćeš li izdržati do devet ili želiš da uzmeš koji zalogaj? - Sačekaću. - Hajdemo onda, jer će Popi zaspati pre nego što stignemo u kliniku. Gotovo je izgurao Brijanu do crnog sportskog automobila. Sofija ih je ispratila prekornim pogledom. - Ona me ne voli - rekla je Brijana. Dimitrios je brzo vozio. - Ne treba da joj zameriš, previše je podsećaš na Sesiliju. - Kada bi samo malo razmislila ... - rekla je Brijana, a onda se smirila jer je to bilo nešto što ju je celog života pratilo. - Hajde, reci... šta god da ti je na srcu. - U redu. Sesilija i ja bile smo sasvim različite ličnosti koje su slučajno bile toliko fizički slične. A ipak su mnogi mislili da smo iste... uključujući tebe! - Brzo sam shvatio da nije tako i skupo sam to platio.

- To je drugo! Znam da je Sesilija grešila, ali bilo mi je dosta da slušam kako je samo kritikuju. Ipak je ona bila moja sestra i, što je još važnije, Popina majka. Samo zato zaslužuje poštovanje jer nijedno dete ne bi trebalo da odraste misleći loše o majci. Možda si ti bio srećan što je Sesilija nestala iz tvog života, ali ja sam bila tužne zbog njene smrti - Brijana je za trenutak zastala. - Verovao ili ne, neko vreme bila je fina i ljubavi vredna osoba. - Pre Krita? Brijana je odmahnula glavom. - Ne, mnogo pre toga. Tužno je to što nisam primetila kada je počeo njen pad i što je nisam zaustavila. A u jednom trenutku bilo je prekasno... Dimitrios ju je pogledao iskosa. - Juče si mi rekla da ne treba da osećam krivicu što je tako završila - podsetio ju je. - Možda bi i ti trebalo da poslušaš taj savet. I da znaš... zaista sam se trudio da joj budem dobar muž i nikada je neću kritikovati pred Popi. Želeo sam da naš brak funkcioniše možda samo zato što teško prihvatam poraz. - Obuzet si kontrolom. - Možda. Jedno sam naučio... i to na teži način: ljubav se ne može kontrolisati. Ne može se nikome narediti, čak ni sebi. Ono što ću ti sad reći nećeš rado čuti, Brijana, ali je istina. Tvoja sestra nije želela muža, nego platinastu čekovnu karticu. - A šta si ti želeo, Dimitriose? - Tebe - rekao je, a ona je ostala bez daha. - Samo tebe. A kada sam shvatio da kopija nema veze s originalom, bilo je prekasno. - Imaš Popi... - podsetila ga je.

- I na tome se zahvaljujem Bogu svakog dana. A šta ti imaš, Brijana? Postoji li neko poseban u tvom životu? Nespremna da mu prizna da živi gotovo kao kaluđerica otkad joj je on slomio srce, Brijana se trudila da zvuči ležerno. - Ne bih to nazvala posebnim... ne. Ali stalno putujem, pa čvrsta veza nije poželjna. - Znači, ipak ti je karijera na prvom mestu! - zaključio je. - Da si u pravu, teško da bih sada sedela kraj tebe. - Možda ne bi - popustio je. - Dovoljno je loše što svoju sestru nisam zaštitila od nje same. Neću dozvoliti da se njenoj kćerki bilo šta dogodi ako to mogu da sprečim. - Da li to znači da si ovde zbog griže savesti? - U početku je možda bilo tako - priznala je. - Sada više nije. - Ali zašto? Šta se to u poslednja dvadeset četiri sata promenilo? - Sve! Zaljubila sam se u svoju sestričinu. - Na koliko? Dok ne ozdravi a ti onda nestaneš? - Nisam to rekla! - Onda mi još jednom objasni kakve su tvoje namere. Brijana je prasnula u smeh. - Zaboga, Dimitriose! Nemaš pred sobom poslovnog partnera koga proveravaš pre nego što s njim sklopiš ugovor - pokušala je da ublaži ozbiljnost situacije. Na njegovim usnama pojavio se osmeh. Taj prokleti osmeh! Ne sme da popusti! - Biću grozan tast, zar ne?

- Nadam se da hoćeš. Čak sanjam o tome da stojim kraj tebe dok budemo gledali Popi kako korača prema oltaru - rekla je Brijana razneženo. - Znači, zaista nameravaš da ostaneš? - Naravno da ne mogu da joj budem majka, ali daću sve od sebe. - Držim te za reč. Brijana se nasmešila. Kada su izašli iz automobila na parkingu klinike, u vazduhu je lebdela slatkasta aroma egzotičnog rastinja. Palme su se njihale, a nebo je bilo tamnoljubičaste boje. Popi je gotovo zaspala, ali kada je ugledala Dimitriosa, istog trena se razbudila pruživši mu ručice: - Tata... tata... - uzviknula je tanušnjim glasom pa se rasplakala. Podigao ju je u naručje nežno joj nešto šapućući u uvo. Naslonila je glavu na njegovo rame i uskoro su joj se oči sklopile. Brijana je morala da se okrene jer ju je dirnula ta scena. Tiho se išunjala iz sobe. Ovo nije pravo vreme za stranca s poklonom u torbi. Ono što je povezivalo muškarca s bolesnom devojčicom iza staklenih vrata nije se moglo kupiti novcem. Odložila je igračke, prišla prozoru i zagledala se u baštu klinike. Nije se okrenula ni kada je čula da je Dimitrios izašao iz kćerkine sobe. Ne treba da primeti njene suze. Ali kada ju je pažljivije pogledao, primetio je da je plakala. Bez reči ju je zagrlio. Kada je poslednji put to uradio, sanjali su o zajedničkoj budućnosti... - Znam - rekao je.

- Da li s vremenom postane lakše? - šaputala je kada je povratila glas. - Mislim... da čovek dođe ovde i vidi je takvu? - Ne, ali navikneš se na to. - Ne verujem da ću to moći. Nisam dovoljno jaka. - Iznenadićeš se kada budeš videla šta sve roditelje izdrže samo da bi pomogli svom detetu. Ali dosta je tužnih misli. Popi spava, ti si iscrpljena, zato te najkraćim putem vodim kući - malo ju je odmaknuo od sebe i obrisao je suze s njenog lica. - Sutra je subota. Doći ćemo pre podne kad je Popi naspavana i raspoložena. Onda joj možeš dati poklone. Kada su izašli iz klinike, njegova ruka je još uvek bila na njenom struku. Ne pada ti teško da svakoga dana ovako dugo voziš? - upitala je. - Ne, volim što živim na obali. Jedrenje obožavam... tako je bilo bar dok sam imao vremena. I za Popi je bolje nego da odrasta u centru grada. - Da li se Sesilija ovde osećala prijatno? Dimitrios se nasmejao. - Šta ti misliš? - Ona je ovo mesto verovatno smatrala... usamljenim? - Mrzela ga je - odgovorio je. - Mada se prve godine braka pretvarala da je upravo to želela. Na kraju jedva da je boravila u vili. - A gde je bila? - upitala je Brijana iznervirano. - Imao sam apartman u gradu koji sam nedavno prodao. Tamo je provodila najviše vremena. - Sama? Bez Popi? - Nikada je nije vodila sa sobom, ali nije bila sama - odgovorio je.

Šokirana ovim nagoveštajem, Brijana je zurila u svog zeta. - Da, dobro si shvatila - potvrdio je. - Imala je muško društvo. - Zašto se nisi razveo? - Nije mi to bilo važno. Ja... Iznenada je motor počeo čudno da zuji. Na sreću, Dimitrios je brzo reagovao, sklonio se s puta i povukao ručnu kočnicu. Opsovao je na grčkom. - Šta se desilo? - Ne znam - gunđao je Dimitrios uključivši unutrašnje svetio. Ovo funkcioniše, znači nije elektronika. Mora da se pokvarilo nešto od kompjuterskih elemenata čime su ova savremena čuda opremljena. - I šta ćemo sad? - Pozvaću vozača da dođe po nas - posle kraćeg telefonskog razgovora rekao je: - Dogovoreno. Za deset, petnaest minuta biće tu. - A tvoj automobil? Nagnuo se prema njoj. Svetio je njegovom licu dalo čudan izgled, ali toplina njegovog tela bila je stvarna i poznata. - Doći će iz šlep službe po njega. Brijana se nakašljala. - Razumem... Šta da radimo dok vozač ne stigne? - Čekaćemo. Ispunićemo vreme... Osetila je njegov vreli dah na svom licu i tek tada je postala svesna situacije. Najbliže kuće kilometrima su udaljene, a napolju je mrkli mrak. - Mislim da ne treba to da radimo.

- Zašto? Ako si mi rekla istinu, ne zalazim na tuđu teritoriju i sada hoću da te poljubim... Svetio je titralo poput pravilnih otkucaja srca, ali ne i poput njenog! Ono je kucalo kao u preplašenog vrapca. - Ali ti si moj zet - jedva je izgovorila. - I u međuvremenu sam postao udovac. To znači da smo oboje slobodni da radimo šta god nam padne na pamet. Brijana je podigla ruku da se odbrani, ali to je bila greška! Uhvatio je njenu ruku pritisnuvši je na svoje grudi. - Osećaš li kako mi snažno udara srce? - upitao je uzbuđeno. Zbog tebe... Spustio je usne na njene. Šakama je obuhvatio njeno lice, vrhovima prstiju iscrtavao je svaku liniju, svaki milimetar njene nežne kože. - Zašto ne prestanemo da se pretvaramo da ne znamo kuda ovo vodi? - prošaputao je. Brijana je poželela da mu kaže da ovo ničemu ne vodi, ali osećaj je bio tako lep, tako zavodljiv, i podsećao je na sve što joj je proteklih godina nedostajalo. Dimitrios je lako pronašao put ispod njene uske majice i veštinom mađioničara otkopčao joj je grudnjak. Počeo je da miluje njene grudi. Brijana je jedva disala. Iznenada ju je snažno privukao sebi a njene ruke spremno su se ovile oko njegovog vrata. Prostor je bio isuviše uzak i morali su da se zadovolje strasnim zagrljajima i požudnim poljupcima. Pre nego što se sve otelo kontroli, zaslepeli su ih farovi i vratili u stvarnost.

- Hvala Bogu! - rekla je Brijana. - Inače bih od sebe napravila budalu! - brzo je popravila frizuru i odeću pa je pokušala da izađe iz kola. Sprečio ju je u poslednjem trenutku. - Beži onoliko brzo i daleko koliko možeš, Brijana - prošaputao je. - Ali ono što smo ovde započeli, nastavićemo na odgovarajućem mestu. - Ništa nije počelo! - Ništa? Predlažem da još jednom porazmisliš o tome.

6. poglavlje ♥ za večerom bila je poprilično napeta. Konverzacija je Atmosfera tekla na silu, u vazduhu se osećala erotska napetost. - Izgleda da ti ne prija jelo, Brijana, a znam da si uvek volela škampe. - Stvarno? - Naravno. Sećam se svega u vezi s tobom. Sigurno je tome doprinela i činjenica da je bila nevina kada ga je srela. Dimitrios ju je podučio mnogo čemu. U njegovom vatrenom pogledu videla je spremnost da ponovo prione na lekcije. Umesto da ga odbije tamo, u automobilu, Brijana mu se bacila oko vrata. Osećala je da su joj obrazi pocrveneli i pitala se šta Sofija, koja je stajala u uglu trpezarije, misli o njoj. S druge strane... šta nju briga za njihov odnos? Ponaša se kao da mu je majka, a ja proračunata grabljivica koja hoće da ščepa Dimitriosa, razmišljala je Brijana. Šta li misli o meni? Da sam zavela njenog miljenika na zadnjem sedištu “mercedesa”? U jednom trenutku Dimitrios je primetio Sofijino prisustvo. - Sofija, možeš da se povučeš. Sami ćemo se poslužiti. Sofija je uputila neprijateljski pogled Brijani, a onda je nestala ostavljajući za sobom zategnutu atmosferu, koja je njenim odlaskom postala još neprijatnija.

Prošao je minut u ćutanju. Onda i drugi, pa treći... Potom je Dimitrios nastavio konverzaciju kao da nije bila prekinuta. Brijani to nije polazilo za rukom. Jedva je prevalila preko usana nekoliko rečenica o vremenu, a onda joj je počelo vruće. - Loše si raspoložena - zaključio je Dimitrios. - Jesi li ljuta na mene? Najradije bi mu potvrdno odgovorila, ali bilo je previše pogrešno shvaćenih i neizgovorenih reči među njima. Zato je odlučila da bude iskrena. - Ne, na sebe sam besna. Plašim se da ću ponoviti grešku koja me je jednom uništila. A obećala sam sebi da se to neće desiti. - Kakvu grešku? - Da se upustim u vezu s tobom ne razmišljajući o posledicama. - A šta bi bilo kada bih rekao da ovoga puta neće biti posledica? Da samo želim da ispravim ono što je tada pošlo po zlu? I da nastavimo tamo gde smo stali? Brijana se trudila da ostane na distanci. - Dosad nisam stekla takav utisak. Ponašao si se prilično neprijateljski. - Možda u početku, ali posle... - duboko je uzdahnuo. Priznajem... dok juče istina nije izašla na videlo, tražio sam manu u tvom savršenstvu. Stidim se što sam se nadao da ću u tebi otkriti egoističnu, bezdušnu ženu i da će mi biti drago što sam te se rešio. Brijana ga je ćutke posmatrala dok su se u njoj borili bol, gorčina i tuga. - Tu si u pravu - tiho je rekla. - Nisam ista kao tada, ali nisi ni ti, Dimitriose. Mi smo... život nas je promenio. To je kao razbijena kineska vaza na kojoj će se uvek videti naprsnuća koliko god pažljivo bila zalepljena. Zašto se pretvarati?

- Još nije prekasno za nas - bio je uporan. - Mi nismo kineske vaze nego živa bića koja mogu da oproste i upuste se u novi početak. Daj nam još jednu šansu... To se nije uklapalo u njen plan kada je odlučila da dođe. Naprotiv! Dimitrios je bio deo prošlosti koju je želela da zaboravi. - Mislim da se tako osećaš zato što si u napetoj, bolnoj situaciji koju ne želiš sam da preživljavaš. I to mogu da razumem - dodala je kada je videla da odmahuje glavom. - Nisam sam, Brijana, i da mi je potrebna podrška, mogao sam da se obratim nekome iz velikog kruga prijatelja ili zaposlenima na imanju. - Ja... mislila sam nešto drugo. Dimitrios se nasmejao. - Misliš da sam posle Sesilijine smrti živeo kao monah? Za seks mi nije potrebno da neko dođe čak iz Severne Amerike. - A zašto onda tako navaljuješ? Znaš da sam spremna sve da učinim za Popi. - Nije reč o tome. Mi pripadamo jedno drugom. Tako je bilo od prvog trenutka. I ako se ozbiljno pitaš da li želim da spavam s tobom... da, i to toliko da bih mogao odmah, ovde, za stolom da te zavedem. Ali ti nisi naivna da poveruješ da je u pitanju samo seks, zar ne? Želim vezu s tobom, ne bilo kakvu nego... - Da li bi isto rekao i da sam se predomišljala oko testiranja? prekinula ga je. - Ti to ne bi učinila. Nisi takav čovek. Još jedan razlog zašto te želim. - A ako se ispostavi da nisam odgovarajući davalac? - Onda ćemo morati dalje da tražimo... zajedno, ako se ja pitam. Ne mogu te ovde držati protiv tvoje volje. Ukoliko ti je karijera još

uvek važnija, pustiću te. Ali unapred te upozoravam da ću učiniti sve što je u mojoj moći da te zadržim, draga moja. Deo po deo rušio je njen unutrašnji zid i Brijana se iznenada osetila nezaštićenom. Njena karijera nije predstavljala problem. Mogla je za tren oka da je okonča. Ali šta će biti ako se zaista preda strasti koja je obuzima uvek kada je u Dimitriosovoj blizini? Šta će se desiti kada se jednog dana njihova uzajamna želja ugasi? Da li bi mogli da izgrade vezu u kojoj će u takvom slučaju prijateljstvo, poverenje i zajednička briga o detetu na samrti biti iznad svega? Ako neće, da li će preživeti da ga još jednom izgubi? - Ne moraš odmah da mi odgovoriš - rekao je Dimitrios. - Ne mogu tvrditi da je strpljenje moja vrlina, jer bi to bila laž. Kada nešto želim, umem da budem tvrdoglav i kreativan, zato se pripremi, Brijana - pokušao je da se našali, ali ona to nije tako shvatila. Istog trenutka i on se uozbiljio. - Slušaj me, draga, otkad smo se prvi put videli, bio sam ubeđen da si moja srodna duša i zato mi je tvoja navodna izdaja toliko teško pala. Ali dok ne budeš isto osećala prema meni, neću te prisiljavati na odgovor. Molim te da nam daš još jednu šansu. Svejedno kakav bude tvoj odgovor, moja osećanja ostaće ista. - A u međuvremenu? - Kao što sam rekao, neću ti olakšati. Ali za večeras je dosta, neću da preteram... - ustao je, lagano zaobišao sto, podigao je Brijanu i sitnim poljupcima prekrio njeno čelo, obraze, vrat, dekolte. Mada su to bili ovlašni dodiri, Brijanu su izbacili iz koloseka. - Dimitriose... - uzdisala je kada ju je blago odgurnuo od sebe. Nebo zna šta bi se desilo da tog trenutka nije pozvonio njegov mobilni. Dimitrios je opsovao.

- Žao mi je, pod drugim okolnostima... inače bih ignorisao, ali zbog Popi... - U redu je, razumem. Dimitrios se nežno nasmešio. - Znam - čim je ugledao broj na displeju, nestao mu je osmeh s lica. - To je Noel - rekao je. Brijanino srce je preskočilo i, umesto da se povuče, ukočeno je stajala. Bilo je deset sati, mora da se nešto desilo. Dimitrios je krupnim koracima izašao na terasu. - Ne - čula je Brijana da je rekao. - Sad smo večerali. Molim?... a, to! Naravno da nisam zaboravio, samo sam malo potisnuo iz misli. Nisam je još pitao, ali verujem da će biti tamo. Uvek sam tu da te saslušam, Noel, ti to znaš. Apsolutno... Laku noć! Kada je ušao u sobu, na njegovom licu ogledalo se olakšanje. - S Popi je sve u redu? - upitala je. - Da, ali sa mnom očigledno nije - rekao je. - Prvo sam danas zaboravio na važan poslovni sastanak, a izgleda da sam zaboravio i druge dogovore. Vidiš li šta mi radiš? - Druge dogovore? - To su uglavnom društvene obaveze na koje sam pristao. Ja sam nekakav domaćin baštenskog partija koji će se sledeće nedelje po podne održati na mom imanju. Tada će se davati priznanja onima koji privatnim sredstvima kontinuirano pomažu rad klinike. Gala veče za javnost održaće se vikend posle toga. Godinama sam pokrovitelj oba događaja, ali sada su mi posebno značajni, kao što možeš da pretpostaviš. Bez tih darodavaca u Atini ne bi bilo klinike i Popi bi morala u inostranstvu na lečenje.

- Za oba događaja imaš Noel kao moralnu podršku - zaključila je Brijana. - Baš lepo... Verovala je da je iznenadni napad komentarom, ali Dimitrios je primetio.

ljubomore

prikrila

- Da, obećala je da će biti uz mene na baštenskom partiju, a ja sam se ponudio da budem njen pratilac na gala večeri. To je dogovoreno pre nego što si došla i ako te zanima da li između Noel i mene... - To je vaša stvar - prekinula ga je brzo. - Ipak hoću da ti kažem. Noel i ja se dugo poznajemo, ali tek otkad se Popi razbolela postali smo dobri prijatelji. - Razumem... - Nadam se - njegov glas imao je čudan prizvuk. - Od braka sa Sesilijom dosta mi je emocionalnih igrica te vrste. Poslednji put ti kažem, Brijana: ja ne lažem i očekujem isto od tebe. A što se telefonskog poziva tiče... Noel je ponudila da me oslobodi tih obaveza. Ja u principu držim datu reč. Ali pošto ti ovde gotovo nikoga ne poznaješ, razumeću ako... - Želela bih da prisustvujem - prekinula ga je puna razumevanja za njegovu frustraciju, jer je godinama bila žrtva sličnih situacija sa svojom sestrom. - Sigurna si? - Da. Žao mi je što sam tako reagovala... Dimitrios je uhvatio njene nemirne ruke i privukao ju je sebi. - Znam da je teško osloboditi se starih navika. Nas dvoje smo deca koja su se opekla, ali ako ovaj teret ne odbacimo, nemamo izgleda za zajedničku budućnost. - Lako je to reći... naslonila je čelo na njegove grudi. Ono što je govorio imalo je smisla. Iako su nesporazumi iz prošlosti razjašnjeni,

još uvek je tražila začkoljice. - Ogorčen si što još uvek tražim opravdanja za svoju sestru, ali teško mi pada da poverujem da je ona bila baš toliko destruktivna. - Ne govorim to da bih te povredio, ali Sesilija je želela da uništi svakoga ko je imao više od nje, bilo da se radilo o novcu, izgledu, karijeru ili nečemu drugom. Šta god da joj je čovek davao, nije joj bilo dovoljno. Brijana je uzdahnula. - Bojim se da si u pravu. Dosad to nisam želela da prihvatim. - Tako je to u porodici. I zato mnogo više boli kad se čovek razočara. Veruj mi, znam o čemu govorim. - Ne razumem... Njegovo lice kao da se skamenilo. - To je duga priča koja može da sačeka. Idi u krevet, Brijana, izgledaš iscrpljeno. Učinilo joj se da će je poljubiti u obraz, ali ugledala je bol u njegovim očima. Brijana nije mogla drugačije: obuhvatila je njegovo lice dlanovima i nežno ga je poljubila u usta. Dimitrios je pokušao da se oslobodi, ali nije računao na Brijaninu odlučnost. Nije mu dopustila da ode. Spontano je ruke spustila oko njegovog struka, snažno ga je zagrlila i strasno poljubila. Taj poljubac imao je ukus kafe, vina i žudnje... Dimitriosa je izdala snaga. Lagano je počeo da joj miluje leđa, preplavio ga je talas požude. Međutim, već sledećeg trenutka povukao se korak unazad. - Stvarno se trudim da se suzdržim, ali ako ovako nastaviš, uzeću te odmah, tu, na tepihu! - upozorio ju je promuklim glasom. - A ako ujutro zažališ, bićeš sama kriva. - Mislila sam da me želiš - rekla je jedva čujno.

- Oduvek sam te želeo, Brijana, i to ne samo zato što me fizički privlačiš. Želim da nosiš moj prsten na ruci i da mi rodiš decu. Ali tek kada i ti isto to budeš želela, vodićemo ljubav. Brijana se osećala kao kažnjeno dete i ugrizla se za usnu. - Obično se ne bacam muškarcima oko vrata. - Dobro je to znati jer bih inače morao svim tim muškarcima da slomim vrat pa bih život proveo iza rešetaka. A grčki zatvori nisu komforni - uhvatio ju je za ramena, okrenuo i pogurao prema vratima. - A sada briši u krevet dok moji primitivni instinkti sasvim ne isključe mozak.. Narednih nedelja među njima se razvila nekakva vrsta rutine. Dimitrios je s Brijanom redovno išao u posetu svojoj kćerki, a imali su dovoljno vremena da se ponovo upoznaju. Svakog jutra zajedno su išli u grad gde je Dimitrios Brijanu ostavljao u klinici. Ona je provodila gorko-slatke sate sa svojom sestričinom koja joj je sasvim prirasla za srce. Ponekad je čitala ili pevala Popi, ponekad ju je uzimala u naručje i stajala s njom kraj prozora, odakle su mahale ljudima u bašti klinike i iščekivale Dimitriosov dolazak. Ponekad je samo sedela na Popinom krevetu i, gledajući je kako spava, zahvaljivala je Bogu što će joj možda pružiti priliku da spase život tom detetu. S vremena na vreme odlazila je s Dimitriosom na kraće izlete. Obilazili su Atinu, skrivene uličice s malim tavernama iza zidova od cveća. Tu su večeravali u intimnoj atmosferi uz sveće. Da bi sačuvala privatnost, Brijana se krila iza sunčanih naočara. Jednom ju je, doduše, prepoznao neki paparaco, ali je Dimitrios to rešio. Jednog jutra poveo ju je u svoju firmu i predstavio svojim kolegama, što je izazvalo poprilično uzbuđenje.

- Da li si im video lica? - upitala je Brijana. - Pa šta? Ako se ja pitam, ubuduće će te često viđati ovde - smešio se dok su se vozili liftom. Uz svaku izgovorenu reč prilazio joj je bliže dok Brijana leđima nije osetila hladni čelični zid. Od Dimitriosovog poljupca zaklecala su joj kolena. - Nemoguć si! - pobunila se i namestila je naočare na izlasku iz zgrade. - Da li ti je zaista čudno to što se ovako ponašam posle dobrovoljnog celibata, draga moja? Njegov osmeh, poljupci, svaki pogled i čak najmanji dodir pomućivali su joj pamet. Potajno je čeznula da s njim konačno završi u krevetu. U sredu se ponovo sastala s Noel da bi započeli testiranje. Dva dana su je merili, snimali... Morala je da odgovori na bezbroj pitanja i da priča o svom životu od detinjstva do danas. - Upozorila sam vas - podsetila ju je Noel. Svakoga dana poverenje između nje i Dimitriosa bivalo je sve veće. Šta god da su tokom dana radili, prešlo im je u naviku da večeri provode zajedno šetajući duž plaže u suton i pritom razmenjujući ukradene poljupce. Prilikom prvog susreta osvojio ju je inteligencijom, humorom i šarmom. Odmah ga je zavolela. I još uvek ga je volela... Zbog iskrenosti koju je uneo u njihovu vezu. Zato što su izgladili nesporazume i laži. Zato što nije navaljivao, nego joj se udvarao na starinski način. A najviše ga je volela zato što je bio brižan i predan otac maloj Popi. A kada bi u njegovim tamnim očima videla tugu i očaj, želela je da ga zagrli i da mu pruži sve što mu je potrebno: svojim telom, srcem, dušom, svojim životom...

Koliko god joj to teško padalo, suzdržavala se. Još je bilo prerano. Pritisak je bio tako veliki da je postojala opasnost da sažaljenje ili simpatiju pobrka s ljubavlju. - Ako i dalje budete toliko brinuli za ono dvoje, uskoro ćete se pretvoriti u senku - rekla je Sofija jednom prilikom kada je srela Brijanu u hodniku. Prvi put nije bilo neprijateljskog prizvuka u njenom glasu. - Ne mogu drugačije, Sofija - odgovorila je Brijana iskreno. Mnogo mi znače. Uostalom, i vi brinete. - Ja tu pripadam... zauvek. Ali koliko će vremena trebati da se zasitite i vratite svetu glamura kao što je ona to učinila? - Nisam kao moja sestra, Sofija. Ne igram se životima drugih ljudi. A pogotovo kada se radi o nedužnom detetu. Volim Popi kao da je moja kćerka. - Hm - Sofija nije delovala ubeđeno. - Vreme će pokazati... potom se udaljila. Narednog jutra za doručkom Sofija je poslednji komad hleba spustila u Brijanin tanjir pre nego što je Dimitrios uspeo da ga uzme. - Mislim da si je osvojila - rekao je prigušenim glasom kada se Sofija udaljila da donese svežu kafu. - Čula sam te! - doviknula je Sofija. Glas joj je bio nežan. Kada se vratila, na usnama joj je titrao osmeh. Dirnuta ovim gestom, Brijana je shvatila da je dobila šansu. Zašto to Sesilija nije prihvatila? Brijana je uzdahnula jer je dobro znala odgovor. Njena sestra nikada nije naučila da bezuslovno voli. Prema svojoj kćerki bila je hladna kao njihova majka prema njima dvema. Celog dana razmišljala je o tome kakav bi njen život bio da su Sesilija i ona imale normalno detinjstvo umesto što su kao lutke postale žrtve majčine bolesne ambicije...

- Odlučila sam nešto, Dimitriose - ozbiljno je rekla sledećeg jutra. - U vezi s nama - precizirala je kada ju je upitno pogledao. - Ako tvoja ponuda da postanem deo tvog života i dalje važi... spremna sam da se u to upustim...

7. poglavlje ♥ brzo? Jesi li sigurna? Tako - Jesam. - I dobro si razmislila o tome? - Apsolutno - potvrdila je iznervirana njegovom reakcijom. Ipak je on predložio da nastave tamo gde su stali pre četiri godine. - Za slučaj da se nisam dovoljno jasno izrazio... ne želim aferu. Želim da budeš moja supruga. Ako je ovo bračna ponuda, formulacija nije baš Brijani po volji, ali u ovom trenutku nije htela da sitničari. - Tvoja... šta? - htela je da bude sigurna. - Moja supruga, draga. Gospođa Dimitriosa Gijanakisa. Znači, dobro je čula. Krv je poput šampanjca pojurila kroz njenu glavu dok je pokušavala da shvati da bi njena najveća želja mogla da se ispuni. Najradije bi skočila, bacila se Dimitriosu u zagrljaj i zasula ga poljupcima, ali nešto ju je sprečilo. - Drugačije ne bi moglo da bude - zaključila je. - Nisam rođena da budem ljubavnica. - Želim decu, Brijana. I očekujem da im se moja žena potpuno posveti.

Nastala je kratka pauza koja je Dimitriosa izluđivala. Kada je Brijana odgovorila, gledala ga je pravo u oči. - A za slučaj da se nisam jasno izrazila... karijera supruge i majke važnija mi je od rada na pistama u Milanu ili Parizu. Iako nemaš visoko mišljenje o mom poslu, on me je naučio angažovanju, strpljenju, samodisciplini... kvalitetima koji bi trebalo da budu u skladu s tvojim očekivanjima. Dimitrios je ustao i salutirao. - Razumem, gospođo! - Osim toga... - nastavila je Brijana. - Brak je ugovor između dvoje ravnopravnih odraslih osoba a ne milost ili usluga koju neko nekome pruža. Ako se udam za tebe, neću biti tvoje vlasništvo nego partner. - Slažem se. Samo sam hteo da budem siguran da želiš isto što i ja. Želim da budeš srećna... - Razumem. Veruj mi, najveća sreća za mene je da postanem tvoja žena i Popina majka. Odričem se karijere jer ovim dobijam više nego što sam smela da se nadam... Sa svakom rečju njen glas postajao je tiši. - Oduvek sam volela samo jednog čoveka, Dimitriose. Tebe, ali ako to nije dovoljno da te ubedi... - zastala je -... onda verovatno ti nisi sasvim siguran. U njegovim očima pojavio se sjaj. - O, u celom svom životu ni u šta nisam bio tako siguran kao u ovo, draga moja. Osećam potrebu da ti kažem da ponekad... nisam jednostavan. Neki bi rekli da sam težak. - ... arogantan, preke naravi, nepopustljiv... - Ja sam Grk!

- Nije mi to promaklo - prasnula je u smeh. Prišao joj je snažno je zagrlivši. Onda ju je malo odmaknuo od sebe i zagledao joj se u oči. - I? Misliš li da ćeš sa mnom izaći na kraj? - Pojma nemam. U svakom slučaju s tobom nikada neće biti dosadno. - Dođi! - ponovo ju je zagrlio. - Ovaj arogantni Grk preke naravi želi da poljubi svoju suprugu! I učinio je to, svom strašću i vatrenošću koju je Brijana od svog budućeg muža očekivala. Dok su se kasnije vozili u bolnicu, Dimitrios je rekao da je u vilu došao tim iz firme za ketering, koja će pripremiti posluženje za sutrašnju baštensku feštu. Brijana se nasmejala. - Hoćeš da kažeš da će Sofija i Aleksis dozvoliti strancima da im se motaju po kuhinji? - Oni će sve nadgledati, pa da bismo im malo olakšali, danas nećemo večerati kod kuće. - Zašto? Mogu nešto da skuvam. A iskreno, najradije večeri provodim u tvom društvu. Uhvatio je njenu ruku i prineo ju je svojim usnama. - Nemoj me dovoditi u iskušenje, kuća je puna ljudi, kuhinju je zauzeo tim za ketering... razumeš? - Nisam mislila na to. Ipak da znaš... ne moraš stalno da me vodiš po restoranima, volim da jedem kod kuće. - Izvini, na to ću morati da se priviknem. Brijana je pocrvenela. - Znam da je Sesilija želela da je dvadeset četiri sata zabavljaš.

- Jeste. A kada sam bio sprečen ili neraspoložen, snalazila se osetila je gorčinu u njegovom glasu. - Nisi mi ispričao ko je one noći kad je umrla bio s njom - rekla je Brijana tiho. - Niko koga poznajem. Mora da su bili ljudi iz njenog kruga prijatelja ili možda stranci - odgovorio je. - Nije birala kad joj je trebalo društvo za partijanje. Policija je zaključila da je izbio požar u tom noćnom klubu i da je ona nastradala. Autopsija je pokazala da je imala mnogo alkohola u krvi. - Nama se to neće desiti, Dimitriose - obećala je Brijana. Dimitrios se nasmešio. - Šta ćeš s preostalim poslovnim obavezama i već dogovorenim angažmanima? - Na sreću, slobodno odlučujem jer mi je Karter našao zamenu. Trenutno razmišljam samo o transplantaciji. Kada misliš da ćemo saznati rezultate testiranja? - Noel je rekla krajem nedelje. Slušaj, Brijana... da li ćeš me smatrati egoistom ako te zamolim da se što pre udaš za mene? - Koliko brzo? Dimitrios je uvezao auto na bolnički parking i isključio je motor. - Ti nisi odavde, pa važe drugačija pravila. Ali mogao bih da ubrzam proceduru. Mislim da će potrajati nekoliko nedelja. Morali bismo, doduše, da se odreknemo bračnog putovanja, ali venčanje može biti onoliko veličanstveno koliko želiš. - Želim samo tebe - rekla je posmatrajući njegov profil. - Tebe i Popi... Dimitrios je žurio na važan sastanak pa je Brijanu ostavio ispred klinike.

Brijana nije otišla odmah kod Popi nego je sela u na klupu u parku ispred klinike. Čudno je kako sve izgleda drugačije iz ugla zaljubljene žene. Potom je pošla u šetnju. Haljina je još uvek bila u izlogu butika. Vlasnica je prepoznala Brijanu iz jedne reportaže koja je objavljena u modnom časopisu. Oduševljena slavnom mušterijom, zatvorila je radnju da bi se posvetila Brijani. Predivno! - uzviknula je kada je Brijana izašla iz kabine i stala pred ogledalo. - Malo žena ima takvu figuru da bi im ova haljina pristajala. Ali vama, gospođice Koneli, savršeno odgovara. Da li vam se sviđa? - upitala je vlasnica bojažljivo. Više nego što možete da zamislite - odgovorila je Brijana iskreno. - Videla sam je pre nedelju dana i odmah mi je zapala za oko. Plašila sam se da ste je možda u međuvremenu prodali. Zaista je izvanredna. Onog trenutka kada sam je ugledala znala sam da je savršena za baštenski parti koji će se sutra održati. Volela bih da vidim još neke modele jer mi treba nešto za veče. Sledeće nedelje je gala događaj u čast klinike. Znate li za to? Vlasnica je klimnula glavom. - Za to zna svako u Atini. Imam nekoliko mušterija koje bi sve dale da za to veče nađu prikladnu odeću. Ogrnite ovaj kimono, uzmite čašu šampanjca i sedite dok pronađem nešto što će vam odgovarati. Sat kasnije Brijana je zadovoljno ušla u taksi noseći gomilu elegantnih kesa i kutija. Kupila je i odgovarajuću večernju haljinu, par cipela od satena, dve koktel haljine i još mnogo toga. Čim je stigla pred kliniku, došao je i Dimitrios. Proveli su nekoliko divnih sati s Popi pokušavajući da slože trodimenzionalni pazl od plastičnih delova, koji je Brijana kupila u omiljenoj

prodavnici igračaka. Posle večere usledio je ritual čitanja, pevanja i uspavljivanja devojčice. - Dan kada s Popi na rukama izađem odavde slavićemo čitave nedelje - rekao je Dimitrios promuklim glasom dok su s rukom u ruci napuštali bolničku sobu. - Doći će taj dan, a ja ću biti uz tebe. Dimitrios je stegnuo njene prste. - U to ne sumnjam, draga moja. Na recepciji je Brijana uzela kese koje je tamo ostavila. Kada je Dimitrios ugledao hrpu kesa i kutija, oči su mu se raširile. - Pretpostavljam da si našla ono što si tražila? - upitao je. - Kupila sam samo najneophodnije - nasmejala se. - Kasnije možeš da proceniš da li sam dobro izabrala. - Blagi Bože, ženim se modnom lutkom! - Tako je, ljubavi - promrmljala je, srećna što mu je skrenula misli s bolesne kćerke. - Ali to si znao i kada si me prosio. Te večeri otišli su u jaht-klub na večeru. Prvih sat i po proteklo je idilično. Sedeli su kraj prozora i pili ledeni šampanjac, uz romantični sjaj sveća. Mesec je obasjavao luku u kojoj su se ljuljuškale jahte. Brijana je obukla novu haljinu boje višnje. Dimitrios je izgledao besprekorno u Armanijevim pantalonama, beloj košulji i svetloplavom sakou. - Čim se situacija smiri, vodiću te na izlet jahtom - obećao je. Trenutno sam radije na kopnu zbog Popi. - Imamo sve vreme ovog sveta - podsetila ga je sa osmehom na usnama. - Da, Brijana, naš život biće divan. Nećeš zažaliti što si prihvatila moju ponudu - zvučalo je kao obećanje i njoj se stegnulo grlo.

I tog trenutka nešto je krenulo naopako... Par srednjih godina prolazio je kraj njihovog stola da bi se pridružio većem društvu u zadnjem delu kluba. Dimitriosov glas kao da ih je zaustavio. - Dimitriose? - rekla je žena, čije prve bore nisu mogle da pokvare nekadašnju lepotu. Istog trenutka iz njegovih očiju nestala je sva toplina. - Hermiona... - odgovorio je i malo se pridigao da bi se naklonio. Mihalise... - Sine... - oči nepoznatog čoveka bile su bez tračka života kada je pogledao u Brijanu, a zatim u njenog pratioca. - Stvarno je istina da ćeš se ponovo oženiti? - Jeste. - A ovo je buduća nevesta? - Tako je. - Znači, priča se ponavlja do poslednjeg detalja... ovo je slika i prilika prve neveste. Već smo čuli da je Sesilijina sestra bliznakinja u gradu i sad znamo zašto. Nadamo se da nju nećeš tako brzo oterati u grob kao prvu suprugu. Žena je šokirano uzviknula: - Mihalise! Usiljeno se osmehnuvši, čovek je pogledao Brijanu. - Imate naše najdublje saosećanje, draga moja, želimo vam svu sreću sveta. Bojim se da će vam trebati - onda je zagrlio svoju pratilju i poveo ju je dalje. Dimitrios je bio bled kao krpa, videlo se da je napet. - Dimitriose! - prošaputala je Brijana. - Ko su ovi ljudi?

Posle pauze i dubokog uzdaha pogledao ju je u oči. - Moji roditelji - odgovorio je tupo.

8. poglavlje ♥ je bila šokirana. Brijana - Tvoji roditelji? Ali rekao si da su mrtvi! - Ne, rekao sam da Popi i ja nemamo rodbinu. Zbunjeno je odmahivala glavom. - Ne razumem. Onda je taj čovek...? - On mi je biološki otac. To ne mogu poreći. - Čini mi se da te mrzi. - Tako je. - Ali on je tvoj otac! A šta je s tvojom sirotom majkom? Mislila sam da će svakog trenutka briznuti u plač. - Ali nije, zar ne? Ponašala se kao i uvek kada je on blizu nje. Glumi potčinjenu suprugu bez prava na lična osećanja. Mislim da ne bi imala ništa protiv ni da je gazi. A sad, jedi ribu, Brijana, ohladiće se. Zurila je u skamenjeno lice čoveka za koga uskoro treba da se uda. Onda je odgurnula tanjir. - Nemam više apetita. - Da naručim nešto drugo? Desert? Prave izvrsnu baklavu. - Prekini! Bolje mi objasni šta se upravo desilo. - Mislio sam da je to očigledno?

- Ne skrivaj se, Dimitriose! - rekla je besno. - Nisam stranac da preda mnom kriješ nešto što me se ne tiče. Ja sam žena kojom ćeš se uskoro oženiti i imam pravo da znam u šta se upuštam. - U redu - odjednom ni Dimitrios više nije imao apetita. - Može kafa i brendi? Sačekao je da ih konobar posluži i otpio je gutljaj pića. - Šta želiš da znaš? - Sve! - Sigurno ti nije promaklo da imam mnogo novca... - Nije me to previše očaralo, ali primetila sam. - Mihalis takođe ima i u tome je problem. - Nije mi se učinilo da mu bilo šta nedostaje - rekla je Brijana skeptično. - Dijamant na malom prstu gotovo me je zaslepeo. Dimitrios se gorko nasmejao. - Moguće, ali njemu smeta to što ja mogu kupiti veći. Opet je odmahnula glavom. - Ne mogu da te pratim. Nije reč o komadu nakita. Zašto mi otvoreno ne kažeš šta se krije iza vašeg neprijateljstva? - U redu. Moj otac je u dvadeset prvoj godini zaradio svoj prvi milion. Kada sam ja osam godina kasnije rođen, njegov imetak bio je deset puta veći i od detinjstva sam gledao kako je koristio ljude manipulišući njima. Morao sam da gledam kako se moja majka od vesele, atraktivne žene pretvara u bezosećajnu marionetu koja nije mogla sama da bira ni boju cipela a da se prethodno ne konsultuje s njim. - Tvoja majka mi deluje kao veoma senzibilna žena - protestovala je Brijana. - I stekla sam utisak da joj je slomljeno srce što ne može da razgovara s tobom.

- To je njena odluka. - Moguće, ali nijedna žena nikada ne sme da bude prisiljena na tako bolnu odluku. Zar nema nimalo šanse da se pomirite? - Ne dok je moj otac živ - odgovorio je. - On to nikada neće dozvoliti. - Zašto? Trebalo bi da bude ponosan na tebe. Pametan si, uspešan i svi te poštuju. - Upravo je u tome problem. Rano sam naučio da od svog oca ništa ne mogu dobiti besplatno. Za sve je ispostavljao račun, i to veći nego što sam bio spreman da platim. Zato sam raskinuo porodične odnose i stao na svoje noge. - I zbog toga bi trebalo da bude ponosan. - Netačno! Biti uspešan bez dopuštenja i podrške svemogućeg Mihalisa Poulosa? Dan i noć iščekivao je da propadnem i dopuzim kući! - Poulos? Kako to da si ti Gijanakis? - To je devojačko prezime moje majke. Promenio sam ga kada mi je bilo osamnaest godina. Uglavnom... obogatio sam se više nego što je on mogao i da sanja, i time sam postao njegov najveći protivnik koga stalno pokušava da uništi. - Očito bez uspeha. - Na sreću, inteligentniji sam od njega i uvek korak ispred. - Onda bi trebao da pokažeš velikodušnost i da mu pružiš ruku pomirenja. Ovaj rat nema smisla i pogađa samo tvoju majku. - Možda bih mogao, ali neću! - Zašto? - Ponos mi to ne dopušta. Neću da molim, ne opraštam lako... i ne zaboravljam.

Pažljivo ga je posmatrala. - A šta je s Popi? Zar ona nema pravo na babu i dedu? - Upravo si videla kakav je čovek moj otac. Misliš da je njemu stalo do mog deteta? - Nikada je nije video? Ili pitao za nju? - Nikada. - A tvoja majka? Opet mu je na usnama zaigrao gorak osmeh. - Slušaš li ti mene? Moja majka bez njegove dozvole ne diše. - Ne mogu to da razumem. Porodice treba da se drže zajedno, posebno kada nešto krene po zlu. Nas je to uvek spajalo. - Ti imaš srce, draga moja - rekao je nežno. - A ispod mog tvrdog oklopa takođe kuca jedno... što za svog oca ne mogu da tvrdim. - Čak se i najveći tirani tope kao vosak u rukama svojih unučića... - U tvom svetu iz bajke, Brijana. Ne i u mom. Ugrizla se za usnu. - Nikakvo čudo što ga mrziš. - Ne mrzim ga - brzo je odgovorio. - To bi me koštalo previše energije. Zapravo ga ignorišem. U tom trenutku zaorio se smeh za stolom njegovih roditelja. A kada se Dimitrios okrenuo, pogledao je u oči svom ocu koji je njega i Brijanu posmatrao cinično se smešeći. I Brijana je to primetila. Dok je plaćao račun, Brijana je otišla u ženski toalet i sputila se na stolicu pred ogledalom za šminkanje. Iz ogledala je u nju zurilo bledo lice.

Dimitrios je u pravu, zaključila je i potražila ruž za usne. Njegov otac je personifikacija zla i što manje posla budu imali s njim, tim bolje. U tom trenutku otvorila su se vrata i ušla je Hermiona. Pošto su njih dve bile jedine tu, Brijana nije mogla da je ignoriše. Ali mogla je da ode. - Izvinite, gospođice Koneli, mogu li vas nešto pitati? Iz lojalnosti prema Dimitriosu trebalo je da odbije, ali nije mogla zbog Hermioninog molećivog pogleda. - Ne znam šta bismo nas dve mogle jedna drugoj reći, gospođo Poulos - rekla je kruto. - Nemamo ništa zajedničko. - Naprotiv... obe volimo mog sina. Vi, kao njegova buduća supruga, a ja kao majka. - Mislim da se Dimitrios ne bi složio s vama. Smeđe oči napunile su se suzama. - Ispričao vam je - to je bila konstatacija, ne pitanje. - Da - odgovorila je Brijana. - Nemamo tajne jedno pred drugim. - Onda želim nešto da vam kažem nešto što možda ne znate. Otac možda može da dozira, potisne ili odbaci svoju ljubav... ali majčina ljubav neograničena je za sva vremena. Možda se majka ne slaže uvek s onim što dete čini, ali dete će zauvek ostati u njenom srcu. U Brijani su se borili simpatija i nestrpljenje. - Zašto mi sve to pričate? Treba da porazgovarate s Dimitriosom. - Učinila bih to kada bi bio spreman da me sasluša, ali nisam vam se zato obratila - Hermiona je pogledala Brijanu u oči. - Kako je Popi? Hoće li se oporaviti?

- Nadamo se - rekla je Brijana. - Još uvek je na klinici? - Da. Dimitriosova majka je uzdahnula. - Volela bih da mogu da je vidim. - Šta vas sprečava? - upitala je hladno. - Vaša unuka nije iza rešetaka. - Mihalis to ne bi dozvolio. - Ako zaista želite da vidite Popi, muž vas u tome ne može sprečiti. Pre će biti da vam je važnije da slušate muža tiranina nego da bolesnoj unuci posvetite nekoliko sati. Sa svakom izgovorenom rečju Brijanin glas postajao je oštriji, a Hermioni je glava padala sve niže. - Postideli ste me - rekla je pokunjeno. - Volela bih da imam vašu hrabrost i snagu. Ali moj muž... - ... je okrutni despot, gospođo Poulos! - prekinula ju je Brijana. Zašto mu ne pokažete da niste njegova robinja nego žena sa srcem i razumom? Ko zna, možda biste tako povratili i sinovljevo poštovanje... i ljubav svoje unuke. - Nije tako lako. - Stvari za koje se vredi boriti, obično nije lako dobiti. Zavisi od vaše volje. A sad, izvinite... Čeka me vaš sin da me odveze kući. - Trebalo ti je dosta vremena da se pripremiš - zaključio je Dimitrios kada su se vozili ulicama. - Razgovarala sam s tvojom majkom - krajičkom oka primetila je da je postao napet.

- Kako ju je otac pustio samu u toalet? - rekao je sarkastično. - Šta je htela? - Da čuje kako je Popi. - Nadam se da si joj rekla da brine svoju brigu. - Nisam mogla, Dimitriose. Bila je toliko deprimirana i zabrinuta. Predložila sam joj da poseti Popi. Dimitrios je tako naglo zakočio da je automobil zamalo skliznuo s puta. - Šta si uradila?? - Predložila sam joj da ode na kliniku i poseti unuku - ponovila je. - Ne možeš to, Brijana! - napao ju je. - Zašto se mešaš u nešto što te se ne tiče? - Ne tiče me se? - svega joj je bilo dosta. - Činjenica da sam spremna da doniram tvojoj kćerki koštanu srž daje mi pravo na to! Da ne spominjem svoju buduću ulogu tvoje supruge i Popine majke! - Ovo nema veze jedno s drugim - bio je uporan. - Sam odlučujem o tome s kim će moja kćerka provoditi vreme. Brijana je stekla utisak kao da joj je udario šamar. - Razumem prošaputala je, okrenula se i zagledala kroz prozor. - Ne razumeš! - Dimitrios se vratio na put i dodao je gas. - Pojma nemaš pojam šta se ovde dešava! - Zašto mi ne objasniš? Ili misliš da ne mogu da shvatim kako tvoj mozak radi? Još jednom je snažno pritisnuo kočnicu. U potpunoj tišini čula je njegovo teško disanje i pripremala se za novi napad dok se on borio sa svojim unutrašnjim demonima. Kada je malo kasnije osetila njegove prste na svom obrazu, instinktivno se povukla.

- Sve je tako komplikovano, Brijana. Slušaj, kod kuće smo i noć je predivna. Neću da nam onaj susret sve pokvari. Zaboravimo moje roditelje, prošetajmo se plažom i pričajmo o venčanju i zajedničkoj budućnosti. Brijana je i dalje zurila u prazno. Firma za ketering obavila je veliki deo posla. Pod visokim krošnjama postavljeni su šatori i stolovi. Savršen scenario za ono što je Dimitrios zamislio... Zar zaista misli da će njegova pomirljivost i šetnja duž obale izbrisati sve što se dogodilo? - Kakva budućnost? - upitala je gorko. - Budućnost u kojoj ti naređuješ, a ja slušam. Ne, hvala! Nije mi toliko stalo da se udam. Možda zameraš svom ocu, ali izgleda da izreka “jabuka ne pada daleko od stabla” nije netačna. Hteo je da odgovori, ali Brijana je otvorila vrata, izašla iz automobila i krenula prema kući ne osvrćući se. Sofija ju je dočekala pred vratima. - Zašto plačete? - upitala je. - Šta se desilo? - Pitajte svog gazdu... - odgovorila je Brijana. - On na sve ima odgovor! - Da li je Popi u pitanju? Brijana je odmahnula glavom i obrisala suze. - Nije. Sofija je duboko uzdahnula. - Znači, čarka među zaljubljenima - zaključila je zagledavši se u Brijanine oči. - To se dešava, draga moja, ali pomirenje je onda još slađe... - Otkad ste na mojoj strani, Sofija? - upitala je slabašnim glasom. - Ja donosim nevolju, kao i moja sestra... zar ste zaboravili? Sofija ju je začuđeno pogledala.

- Vidovita sam, dete - objasnila je. - Vidim više i dublje nego drugi. Dimitrios je u pravu: vas dve jeste fizički slične ali to je sve. Obriši suze, spremiću ti biljni čaj koji će te umiriti. Posle ćeš leći i ujutro će sve izgledati drugačije - nežno je pomilovala Brijanino lice. - Sad požuri pre nego što Dimitrios vidi da su ti oči crvene. Brijana je poslušala Sofiju, ali znala je da će joj trebati više od biljnog čaja i sna da prebrodi ono što se upravo dogodilo između nje i njenog budućeg muža. Nervozno je šetala po sobi a onda je odlučila da malo pliva u bazenu. Obukla je bikini, ogrnula veliki peškir i spustila se niza stepenice. Glasovi su se čuli iz kuhinje. Dok se približavala bazenu, grozničavo je razmišljala. Mora što pre da napusti kuću. Ujutro će se spakovati i naći će smeštaj, najbolje u nekom hotelu blizu klinike da bi mogla da posećuje Popi. Naravno, ne u vreme kad je Dimitrios tamo! Neko vreme ne želi da ga viđa. Dvadeset puta preplivala je bazen u želji da izbaci iz sebe negativnu energiju. Udovi su je boleli, a pluća su joj gorela kada je izašla iz bazena. Legla je na ligeštul i sklopila oči. - Da li se sad osećaš bolje? - upitao je Dimitrios. Uhvatio ju je nespremnu. Otvorila je oči i zamotala se u peškir. - Zapravo da - potvrdila je. - Ali to se tebe ne tiče. - Ako se moja verenica noću iskrada iz kuće, naravno da me se tiče - osmehnuo se. - Stvarno? Očigledno si me pobrkao s nekim kome je stalo do tvojih osećanja... - htela je da se provuče pored njega, ali on je bio brži i snažniji. I mnogo ljut... - Ne možeš svaki put da pobegneš kada kažem nešto što ti se ne dopada!

Ispravila se škrgućući zubima. - Miči ruke! - procedila je. - Pokušaj da pobegneš - izazivao ju je pritiskajući svojim telom njeno i divlje ljubeći njene usne. Njegov poljubac imao je ukus metakse i frustracije... I bio je neverovatno erotičan. Opiranje je bilo besmisleno. Svet oko nje nestao je u talasu čulnosti. Nestrpljivo je prstima počela da miluje Dimitriosovo telo ispod košulje. On je nežno zavukao ruke u gornji deo njenog bikinija i, obuhvativši njene dojke, počeo je da ih miluje. Brijana je uzdisala od želje. - Mrzim te, Dimitriose... - Znam - prošaputao je podižući je u naručje. - A tek ja tebe, draga moja... Nije se opirala kada ju je spustio na meku travu. Skinuo je odeću sa sebe a ona mu je pružila ruke teško dišući. Čula je njegov tihi smeh. Nije se odmah predao njenoj žudnji. Mučio ju je nežnim dodirima, a ona je uzdisala, šaputala njegovo ime, molila... Istovremeno su doživeli vrhunac i koliko god da je Brijana proteklih godina zamišljala taj trenutak, stvarnost je prevazišla njene najsmelije snove. Dimitrios ju je optužio da su ga njene zavodljive obline naterale da se ljubavna igra završi brže nego što je planirao. Ona je naslonila glavu na njegove grudi. Strast je izbrisala ljutnju. Ali problem time nije nestao. Nežno ali odlučno oslobodila se Dimitriosovog zagrljaja. On se oslonio na lakat posmatrajući je. - Šta radiš? - Krijem svoju nagost - odgovorila je. - Ne mogu ovakva da se šetam po kući. A ni ti. - Zakopali smo ratnu sekiru? - upitao je.

- Nismo, Dimitriose. - A kako bi ti ovo nazvala? - Fatalnom zabludom. - Šta se dešava? - promenio je ton. - Zar nisam ljubavnik kakvog se sećaš? Zar sam te razočarao? - Znaš da nije tako - odgovorila je mirno. - Ali to ne menja činjenicu da je bila velika greška što sam spavala s tobom.

9. poglavlje ♥

Posmatrao ju je.

- Plašiš se da ćeš zatrudneti? - upitao je.

- Ne, ali moguće je. Ne uzimam pilule, a ni ti nisi koristio kondom. - Ni sanjao nisam da ćemo danas voditi ljubav - rekao je nežno. A bi bilo loše u tome da dobijemo bebu? Dete rođeno iz ljubavi razlog je za slavlje, a uskoro ćemo se venčati. - Brak na brzinu nije rešenje problema - prokomentarisala je. - Problema? Zar ima još neki za koji ne znam? - O da, nemoj se pretvarati da ne znaš o čemu govorim. - Izgleda da si još besna na mene. - Nije u pitanju moj bes nego tvoj. Poriči, ali ubeđena sam da te svađa s roditeljima izjeda. Prekini to, Dimitriose! Dovoljno mi je muka u mojoj porodici, ne želim to opet da proživljavam. Nestala je sva nežnost iz Dimitriosovog pogleda. - Zaboravi prokleti ponos i pomiri se s ocem! - navaljivala je Brijana. - Ako si uspeo sa mnom, moći ćeš i s njim. - Teško - rekao je odsutno. - Pokaži da si pametniji. Treba ti porodica u ovom teškom periodu. A Popi ima pravo na baku i deku. - Ona ima tebe i mene.

- A šta ako je potrebna tvojim roditeljima? - Nije. Moj otac nikada nije želeo da je vidi, a majka... - Suprotstavila bi mu se kada bi bila sigurna da ćeš je podržati. - Pusti to! - rekao je oštro. - Prekini da navaljuješ! Odavno sam doneo odluku u vezi s tim. Brijana je uzdahnula. - Da li je to primer koji želiš da daš svojoj kćerki? Da ni po koju cenu ne oprašta? - Ako za to postoji razlog... da. - A ukoliko se jednoga dana bude tako ponašala prema tebi? I ti si čovek pa grešiš. Šta će biti ako ona odluči da ti ne oprosti? - To se neće desiti. Neću dozvoliti... - Nećeš? - Brijana ga je odlučno gledala u oči. - A šta ako odlučim da neću da živim sa čovekom koji sebe smatra bogom? Nije mu se dopao njen ton, prešao je u napad. - Da li je to pretnja? - Pre bih to nazvala ulimatumom - odgovorila je. - Da li sam dobro razumeo? - ponovio je. - Ili ću uraditi ono što tražiš od mene ili odlaziš? Mogu li da pitam kako se u to uklapa navodna ljubav prema Popi? - Ona jeste i ostaje moj prioritet. Problem si ti. Delimično se ponašaš kao Sesilija... i naša majka pre nje. Niko drugi ne bi smeo tako da priča s njim. Ali s njom je bilo drugačije... i onda i sada. Od početka je slutio da se ispod njene divne spoljašnjosti krije magično privlačna snaga. Kako god da se završi, Brijana neće biti spremna za bedni kompromis. I on je to poštovao.

- Znaš li da je to moralna ucena? - Naravno. Valjda nisi iznenađen time što moj koeficijent inteligencije nije jednak nuli? To ga je i protiv volje nateralo na smeh. - U redu, da sklopimo dogovor: udaćeš se za mene, a ja obećavam da ću izgladiti nesporazum s mamom. Da se razumemo, s mamom, ne sa ocem. - Kada? - Da li je sutra dovoljno brzo? Brijana mu se približila pokušavajući da mu se u mraku zagleda u oči. - Obično se ne predaješ bez borbe - razmišljala je naglas. - U čemu je caka? - Nema je... - ispružio je ruke privukavši je na grudi. - Želim te po svaku cenu. To je sve - poljubio ju je i odveo je u još veću senku. Budi milosrdna... - šaputao je drhtavim usnama povlačeći je na travu. - Opet klečim pred tobom... Dok je svuda po telu osećala njegove ruke, Brijana mu se prepustila. Kada su kasnije ležali iscrpljeni jedno kraj drugog, čula je kako se Dimitrios smeje. - Šta je bilo? - upitala je. - Upravo mi je nešto palo na pamet. Ako ne zatrudniš u toku ovih naših izleta u carstvo strasti, oboje treba da se obratimo lekaru. - Blagi Bože! Opet nismo koristili zaštitu! Ali ti si mi pomutio pamet! - Moram da nadoknadim četiri izgubljene godine! - branio se. - Pa one nisu bile toliko loše. Imaš Popi i... jao!

Vrisnula je kada ju je hladna voda poprskala. Skočili su i pobegli od automatskih prskalica koje su se tog trenutka uključile... Stotinak gostiju različitih nacionalnosti došlo je tog popodneva na parti. Neke od njih Brijana je upoznala tokom poseta klinici, ali većina su ipak bili stranci. - Drago mi je što sam vas upoznala... - Baš lepo za Popi... Dodatak što je nova majka gotovo ista kao stara, nisu morali da izgovore. - Ne dajte da vas to pogađa - rekla je Noel Brijani. - Sigurna sam da ćete odlično podneti ovo vatreno krštenje. Lakše je reći nego učiniti. Mlada doktorka i Dimitrios bili su lep par i Brijana se osećala kao peti točak. U jednom trenutku pobegla je pod šator da se osveži. To nije bila dobra ideja. Do nje su dopirali glasovi grupe Amerikanaca koji su sedeli okupljeni oko jednog stola. - Mislim da je preterano oženiti se tetkom da bi sve ostalo u porodici... Brijana se gotovo zagrcnula. Poželela je da pobegne, ali bila je radoznala pa je ostala da prisluškuje. - Nije baš dobitna kombinacija ako se ja pitam... Još ako je kao Sesilija... a dete je bolesno. Siroti čovek! Noel mu više priliči. - Tako je. Ako je verovati glasinama, od početka je bacio oko na nju. Sesilija je, navodno, na jahti perfidno preotela Dimitriosa svojoj sestri. - Što dokazuje da svaki čovek greši. Čak i veliki Dimitrios Gijanakis čini istu grešku dva puta! To nama običnim smrtnicima daje trunku nade...

- U pravu ste. Prema statistici, sedamdeset šest procenata svih drugih brakova završi se razvodom - začuo se smeh. Brijana je dovoljno čula. - Izvinite, dame - rekla je s osmehom na usnama. - Pošto vas toliko zanima naš privatni život, obradovaće vas da čujete da Dimitrios i ja spadamo u preostalih dvadeset četiri posto. Nadam se da ćete uživati u ostatku večeri. Potom se elegantno povukla i čim je zašla u senku, klecavih kolena naslonila se na podeblje stablo. Jutros je u tokom posete Popi pokušala da ubedi Dimitriosa da ne najavljuje njihovo venčanje. Na kraju je popustila i eto joj kazne! Ostatak popodneva držala se po strani, a kada nije mogla da izbegne susret s nekim gostom, glumila je takvu samouverenost da je osetila na sebi poglede pune divljenja. Činilo se da je Dimitrios zadovoljan njom, sobom i celim svetom dok je ispraćao poslednje goste. Noel su ranije pozvali zbog hitnog slučaja na kliniku. Brijana se namrštila kada je videla da se kući približava limuzina. - Da li očekuješ još nekoga, Dimitriose? - Pre bih to nazvao iznenađenjem - odgovorio je. - Hermiona će nam se pridružiti za večerom. - Tvoja majka?! - Tako je. Zvao sam je jutros - poljubio je Brijaninu ruku. - Vidiš, draga, poslušam te kada se dogovaramo o nečemu važnom. I pokušavam na sve načine da ti se dopadnem - dodao je smešeći se. Opet to radi! Nesvesno se namrštila. - Šta je bilo? - upitao je. - Da je pozovem unutra ili da joj kažem da ode?

- Naravno da ćemo je pozvati unutra - rekla je. - I... hvala ti. - Hvala vam... - Hermiona je zaverenički pogledala Brijanu kada su nakratko ostale same. - Znam da vama mogu da zahvalim to što sam ovde. Sedele su na verandi uz zakusku od ma slina, paradajza, paprike, začinjenog sosa, cacikija i svežeg hleba. Sveće su poigravale pod vetrom koji je donosio miris limunovog drveta. Bila je to prava scena za porodično pomirenje ali napetost između majke i sina bila je velika. Kada je Dimitrios izašao na verandu, Hermiona se trgnula kao da nije znala da li da ustane i pobegne dok još može, ili da ostane da sedi. Brijana je saosećala s njom. - Baš mi je drago što vas je Dimitrios pozvao i što ste prihvatili poziv - rekla je toplo. - Možemo li da budemo na ti? - upitala je Dimitriosova majka. Zovi me imenom. - Hoću, hvala. - Mihalis ne zna da sam ovde. Misli da sam u poseti jednoj prijateljici. - Mislim da je ovo prilika za zdravicu - rekao je Dimitrios podižući čašu kada im se pridružio. - Majko, dobro došla. Ne mogu da se setim kada smo poslednji put zajedno pili vino. - Ja se dobro sećam - odgovorila je Hermiona. - To je bio dan kada si diplomirao u Londonu i vratio se kući. Bila sam ponosna na tebe. Još uvek sam i uvek ću biti mada nisam sigurna da ti to nešto znači. Dimitrios se nakašljao.

- I ja se ponosim tobom, mama - rekao je promuklim glasom. Znam da ti nije bilo lako da dođeš večeras. Mihalis sigurno nije bio oduševljen kada je čuo za to. - Da budem iskrena, on ne zna - priznala je. - Mada neću to doveka moći da krijem od njega - naglo se uspravila. - Koliko god da me košta, ne može biti gore od ove odvojenosti od sina i unuke. Ako nemaš ništa protiv, i ja bih nazdravila najavila je. Za budućnost! Neka vam je sa srećom. I u Popino zdravlje, da se što pre vrati u porodični krug. - Pijem u zdravlje svih nas, a pogotovo u zdravlje svoje verenice... Brijani su se suze zasijale u očima. Dimitrios ju je pogledao. - Pijem za tvoju mudrost, veliko srce i strpljenje. Zbog tebe sam bolji čovek, draga. - A kada će biti venčanje? - upitala je Hermiona. - Što je moguće pre - odgovorio joj je sin. - Da se ja pitam, bilo bi odmah. Neću da rizikujem da je još jednom izgubim. - Zaista se vidi koliko se volite - Hermiona je obrisala suze. - Rado bih vam pomogla u pripremi venčanja, zajedno s tvojim roditeljima, Brijana... - Moj otac je umro pre našeg rođenja, a majka kada je Sesiliji i meni bilo devetnaest godina. Ali još nisam razmišljala o venčanju. Postoje važnije stvari... - Znam... i razumem te. Govoriš o Popi? Ali, dušo, i dan venčanja je važan. To bi trebalo da bude jedno od najlepših sećanja. A ja... - Ne zaboravi ko se ovde venčava, mama - upozorio ju je Dimitrios. - Brijana treba da uradi sve onako kako želi. - Ja... zaista nisam htela...

- Kao mladoženjina majka odigraćeš veliku ulogu u tom događaju - pokušala je Brijana da je uteši. - Čim saznamo termin, računam na tvoju pomoć. U tom trenutku prišla im je Sofija noseći glavno jelo. Odjednom su se začuli glasovi iz hodnika. Kada je Hermiona prepoznala glas svog muža, prebledela je. Dimitriosov pogled uterao je Brijani strah u kosti. Ubrzo se u vratima pojavio samouvereni, teatralni Mihalis. Hladnim pogledom odmerio je prisutne. - Šta je bilo, sine? Pozivnicu za mene zagubila je pošta? Dimitrios ga nije ispuštao iz vida. - Brijana - rekao je nežno. - Molim te, povedi majku u kuću i čekajte me tamo. Brijana nije znala da li da ga posluša. Napetost se osećala u vazduhu. Dugogodišnja mržnja i gorčina pretili su da eksplodiraju. - Brijana... - Ne - energično je ustala, obišla sto i uhvatila Dimitriosa za ruku. - Nemoj biti glup da mu ideš naruku. Nemoj da učiniš nešto zbog čega ćeš posle zažaliti. Dimitrios se oslobodio njene ruke. - Ovo se tiče samo Mihalisa i mene. Ne treba nam publika. - Ali posle će ti možda trebati advokat. Ako ga mnogo povrediš, provešćeš godine iza rešetaka. Šta će biti s Popi? Čula je kako mu se dah zaustavio. Mihalis, koji ih je dosad samo posmatrao, cinično se nasmejao. - To je najveća razlika među nama, sine. Ja nikada u životu nisam osećao potrebu da se krijem iza ženske suknje. Nikakvo čudo što je prva žena pobegla od tebe!

Dimitrios je prevrnuo sto, tanjiri su poleteli, nastao je haos. Aleksis je povikao i pojurio u kuću. Pošto je bilo prekasno za rastavljanje pobesnelih muškaraca, Brijana je požurila da skloni Hermionu s bojnog polja. U hodniku su naletele na Sofiju. - Odvedi je u sobu, Brijana - rekla je Sofija mirno. - Da li će Aleksis pozvati policiju? Sofija se nasmejala. - Zašto bi? Misliš da Dimitrios ne može sam da se obračuna sa svojim ocem? Bojim se da još mnogo toga treba da naučiš o svom budućem mužu. Napolju je nešto tresnulo o pod, a Hermiona je zadrhtala. - Znam da ne piješ brendi, ali ovo je vanredno stanje - rekla je Sofija. - Odmah ću doneti dve šoljice kafe, a ti ćeš se pobrinuti da i ona popije svoju - naredila je pokazujući glavom Hermionu. - Za sve sam ja kriva - šaputala je Hermiona. - Gospođo, ovo nije ni u kakvoj vezi s vama - usprotivila se Sofija energično. - To je između oca i sina. Pustite ih da se jednom za svagda razjasne - napravila je pauzu i počela da osluškuje. - Izgleda da su se stvari sredile. Idem po tri kafe i čeri liker. Dimitrios to u poslednje vreme pije umesto metakse.

10. poglavlje ♥ je gledao u baštu. Najzad je i to prošlo. Trebalo bi da Dimitrios oseća olakšanje, ali nije bilo tako. S gorčinom u srcu okrenuo se prema kući koja je bila znak njegovog uspeha i nezavisnosti. Osećao je samo prazninu uprkos pobedi. Šta materijalne stvari znače u poređenju s domom, suprugom i zdravim detetom... porodicom u kojoj svi vole i poštuju jedni druge? Za mnoge muškarce to je svakodnevica, a on je nikada neće doživeti. Odjednom je pred njega stala žena koja ga je prethodnih godina služila, bila mu zamena za majku i osoba kojoj se poveravao. - Nasula sam ti malo alkohola u kafu - mirno je rekla Sofija položivši ruku na njegovo rame. - Nema razloga za žaljenje. Nije ti dao šansu, sada je gotovo. - Da - Dimitrios se setio zgroženog Brijaninog pogleda pre nego što je njegovu majku odvela u kuću. - Gde su? - Čekaju te u sobi. Klimnuo je glavom. - Drago mi je što si bar ti na mojoj strani. Stegnula mu je ruku. - Zar ima još neka strana? Uđi u kuću i razgovaraj sa njima dvema.

Zatekao je Brijanu kako stoji pred prozorom bezizražajnog lica. Hermiona je izgledala kao duh. Tek joj je pedeset osam godina, a izgleda kao istrošena žena, pomislio je bolno dirnut. - Otišao je i sigurno se neće vratiti, mama. - Da li je... sve u redu s njim? - upitala uplašeno. - Nije se osmehivao ako si na to mislila. - Moram otići njemu! - Ne moraš. Ostaješ ovde. - Misliš preko noći? - Dok ne dođe sebi - Dimitrios je zgrabio čašu i ispio piće naiskap. - Dimitrios je u pravu - rekla je Brijana blago. - Ovde si na sigurnom. - Na sigurnom? - upitala je Hermiona. - Mihalis mi nikada ništa ne bi nažao učinio. Nikada nije podigao ruku na mene. - Zlostavljanje ne mora biti fizičko. Postoje suptilnije metode mučenja i uništavanja. Hermiona je protestovala pokušavajući da odbrani muža. Ipak je Brijana na kraju uspela da ubedi buduću svekrvu da se smesti u gostinskoj sobi. - Vidiš... nema krvi ni slomljenih kostiju - našalio se Dimitrios kada su ostali sami, ali njegova verenica ga je popreko gledala. - Košulja ti je pocepana. Slegnuo je ramenima. - Mogu da je zamenim. - A kako je s očevima? - upitala je Brijana sarkastično. - Nisam ga ubio ako te to brine. Nije otišao visoko uzdignute glave, ali na svojim nogama jeste.

- Razumem. Da li sve nesporazume rešavaš pesnicama? - Šta je trebalo da uradim? - uzviknuo je. - Da stojim i gledam kako teroriše moju majku? I vređa tebe? - Naravno da ne! - odgovorila je iznervirano. - Ali zar nisi mogao da porazgovaraš s njim? - Ne, jednom je moralo da se završi. Danas je preterao. Upao je u moju kuću, isprepadao moju poslugu i vređao moju majku i suprugu! - Mogao si da pozoveš policiju. - Da mu pružim satisfakciju u smislu da sam ne rešavam svoje probleme? Nikada! - A šta ako te prijavi? - Ponos mu to neće dozvoliti. - Kakav otac, takav sin - rekla je gorko. Dimitrios je nasuo sebi još jedno piće. - Ne moram da se pravdam pred tobom, Brijana. - Ne, možeš da se napiješ! Ali ja to neću gledati. Već je bila pred vratima kada ju je Dimitrios uhvatio za ruku. - Da se nisi usudila još jednom da me ostaviš! - procedio je kroz zube. Brijana se ukočila. Pogledala je u njegovu ruku, a onda u njegovo besno lice. - A da se ti nisi usudio nikad više da me ovako stegneš! Uplašeno i postiđeno Dimitrios se povukao za korak.

- Izvini, još sam van sebe. Inače se ne ponašam ovako - njegov pogled pun kajanja malo ju je smekšao. Uzdahnula je. - Znam... Kako je saznao da je tvoja majka ovde? - Pretpostavljam od šofera koji ju je dovezao. - Još mi nisi objasnio kako si uspeo da je nagovoriš da dođe. - Jednostavno, pozvao sam je na večeru i ona je došla. - Tek tako? Nije mogao da joj ispriča da je njegova majka gorko plakala kada je shvatila da njen jedinac nije ljut na nju i da je, uprkos svemu, voli od sveg srca. - Ne baš. Iskreno govoreći, i ja sam bio iznenađen kada je došla. - Mogla je da pretpostavi da će joj tvoj otac ući u trag. - Mislim da je toga bila potpuno svesna. Dosta smo pričali o mojim roditeljima. Idem da se istuširam, a onda ćemo smisliti kako da provedemo ostatak noći. Da li sam ti rekao da si danas bila prelepa? To je bilo tako iznenada da je Brijana pocrvenela. - Zbog tvojih obaveza pomislila sam da nisi primetio kako sam se doterala. - Nemoguće! Zasenila si sve žene. Tvoja predivna haljina sa cvetovima, elegantne cipele... - Skinula sam šešir - spomenula je Brijana. - Ako se ja pitam, uskoro na sebi nećeš imati ni šešir, ni cipele, ni haljinu... - Ne očekuj previše! - zaustavila ga je jer se setila da je htela da razgovara s njim kada se Hermiona pojavila. - Ovo je za sve nas bio dug i naporan dan i...

Dva sata kasnije Brijana je bila iscrpljena, ali veoma zadovoljna. Dok se privijala uz Dimitriosa, pokušavala je da se priseti o čemu je važnom htela s njim da razgovara. Ali uzalud... Kada je Dimitrios isključio noćnu lampu, Brijana je već utonula u san. On je do jutra ostao budan dok su mu se pred očima odvijali događaji prethodnog dana. Kada se Brijana probudila, bila je sama. Prvi put provela je celu noć u Dimitriosovom naručju i to nakon što je odlučila da venčanje odloži na neodređeno vreme. Sada, pod sjajem sunčevih zraka, činilo joj se da su jučerašnji problemi nestali. Dimitrios je bio u pravu. Krajnje je vreme da se prošlost prepusti zaboravu. S novom energijom skočila je iz kreveta, istuširala se, obukla i požurila dole da doručkuje. Zatekla je Hermionu na terasi, opuštenu i dobro raspoloženu. - Od našeg razgovora u klubu mnogo sam razmišljala - priznala je. - Veoma si mudra za svoje godine, Brijana. Mnogo ti dugujem. Pokazala si mi da sam svojim pasivnim ponašanjem podržavala Mihalisa. A znaš li šta je najtužnije? - napravila je pauzu, a Brijana je odmahnula glavom. - Zbog moje slabosti izgubili smo previše vremena. Da sam se pre pobunila, moj sin i ja ne bismo se otuđili. I odavno bih svoju unuku držala u naručju... - duboko je uzdahnula. - Jutros smo moj sin i ja dugo i otvoreno razgovarali. Ništa nismo prećutali. Mihalis nije loš čovek, ali prokleto je ponosan, što je i moj sin nasledio. Brijana se nasmejala. - O tome bih i ja imala šta da kažem. - Znam, dete moje. Moj glavni prioritet je da opet ujedinim porodicu. Zato sam pozvala svog supruga i rekla sam mu da ću otići na kliniku da vidim svoju unuku. - Kako je to primio? - upitala je Brijana radoznalo.

- Prvo se bunio i gunđao, a onda je pitao kada će me videti kod kuće... - osmehnula se. - I? Šta si mu odgovorila? - Verovatno tokom popodneva. A da li ću ostati, zavisi od toga da li se u međuvremenu opametio. - I, kakva je bila njegova reakcija? - Još je malo gunđao, a onda je pitao šta da kaže kuvaru za večeru... Obe žene prasnule su u smeh. Potom je Hermiona rekla da želi da pođe kod Popi. - Nikada je nisi videla? - upitala je Brijana. Hermiona nije odmah odgovorila. - U stvari, jesam - priznala je. - Odmah posle rođenja. Krišom sam došla na kliniku. Mihalis se nije usudio jer se plašio da će ga Dimitrios oterati. - Glupi muškarci! - uzviknula je Brijana. - U pravu si, dušo. Zajedno ćemo uspeti da pomirimo njih dvojicu. Hoćeš li sa mnom na kliniku? - Hoću ako ti ne smeta.

11. poglavlje

♥ nedelje Brijana je provela Ostatak Dimitriosova majka je svako pre

kao na sedmom nebu. podne zajedno s njom

provodila u Popinoj sobi.

- Šta kaže Mihalis na to što često izlaziš? - upitala je Brijana radoznalo. - Bio je toliko iznenađen mojim suprotstavljanjem, da uopšte nije reagovao - nasmešila se Hermiona. - I ja sam pokušala da utičem na Dimitriosa da se bolje odnosi prema ocu. Ali ne znam da li je moj monolog naišao na plodno tle. - Mislim da je obojici dosta ovog glupog rata, ali da ne znaju kako da priđu jedan drugom - zaključila je Hermiona. Kada joj je Dimitrios u četvrtak uveče na improvizovanom pikniku u bašti uz sjaj sveća stavio prsten s dijamantom na prst, Brijana je blistala od sreće. Zahvalila mu se strasnim poljupcem. - Sad je zvanično i nećeš moći da pobegneš. Ti si sve o čemu sam sanjao, draga moja... A onda se sudbina umešala i ništa nije bilo po planu... Više od stotinu gostiju došlo je na dobrotvorni bal. Balska dvorana bila je osvetljena kristalnim lusterima i svećama u srebrnim svećnjacima.

- Divne novosti! Čestitam i želim vam sve najlepše, Dimitriose... stizale su čestitke od dobro raspoloženih ljudi. Brijana ih nije poznavala i pokušala je pogledom da pronađe Noel. - Opet hitan slučaj, javila mi je telefonom - odgovorio je Dimitrios na njeno pitanje. - Zaboravio sam da ti kažem, kasnije će nam se pridružiti. Oko ponoći Brijana je plesala s mladim Grkom na podijumu kada je ugledala Noel. Pritrčala je pravo Dimitriosu koji je stajao blizu vrata s dvojicom muškaraca i nešto mu je rekla. On se brzo oprostio od sagovornika i krenuo za doktorkom. Brijana se izvinila svom plesnom partneru i požurila je za Dimitriosom i Noel. Zatekla ih je u malom salonu, a vrata su bila samo pritvorena pa je čula njihov razgovor pre nego što ih je ugledala. - Nažalost, Dimitriose, to nije rezultat kakav smo očekivali kada si Brijanu predložio kao mogućeg donora, ali od početka sam te upozoravala da ne treba previše da se nadaš. Znam da si razočaran... Razočaran? Da li to znači da ona ne može da pomogne svojoj sestričini? Brijana je poklopila šakom usta da ne bi vrisnula. - Nemoj se toliko mučiti, Dimitriose - rekla je Noel. - Ništa ne može na silu... čak i kada biste ti i Brijana dobili dete... Ostatak rečenice Brijana nije čula jer je kraj nje prošla grupa ljudi koji su se glasno smejali. Ali poruka je bila jasna i toliko ju je šokirala da nije mogla da diše. Zato ju je Dimitrios požurivao da se uda za njega! I zato je stalno vodio ljubav s njom! Znači, nije lagao kada je govorio da mu ona treba i da se raduje budućoj deci!

Dimitrios je želeo još jedno dete koje bi imalo sličan DNK da bi spasao Popi. Blagi Bože! Možda je ona već trudna... Brijana je stisnula šake. Ako rodi Dimitriosovo dete, voleće ga svim srcem. I zar mu može prebacivati ako je se nadao da će to dete ljubavi eventualno spasti Popin život? - ... zato sam tako kasno stigla - čula je opet Noelin glas. - Da bih ti osim loše, saopštila i dobru vest koja je potvrđena pre pola sata. Prijatelju moj, našli smo donora u međunarodnoj banci podataka, koji sto-procentno odgovara tvojoj kćerki. Dimitriosu se oteo uzdah olakšanja. Brijana se približila vratima i videla da se Noel propela na vrhove prstiju i poljubila Dimitriosa. - Tako, a sad idi i saopšti joj lepe vesti! - htela je da se povuče, ali ju je sprečio. - Hajde sa mnom, Noel - navaljivao je Dimitrios. - Ti treba da joj kažeš lepe vesti. - Rado bih to učinila, ali moram na kliniku da se pobrinem za pacijentkinju koja je imala manje sreće nego Popi. - Toliko ti dugujem... kako da se odužim za sve što si učinila? - Za promenu, budi srećan - pomilovala mu je obraz. - Nebo zna da si to zaslužio. Brijana se povukla u vrata susedne prostorije dok je Noel napuštala sobu. Sledećeg trenutka sudarila se s Dimitriosom. - Brijana, šta tu radiš? - upitao je iznenađeno. - Čekam tebe - odgovorila je. - Izvini ako se osećaš zapostavljenom - rekao je nežno - ali veče je tek počelo. Da plešemo? - Ne, želim da idemo kući. I on je želeo da bude nasamo s njom.

- Da li je sve u redu? - upitao je oprezno. - Neko te je iznervirao? U njenim lepim očima pojavile su se suze. - Dobro - promrmljao je Dimitrios. - Razgovaraćemo kod kuće. Na putu do kuće Brijana je ćutala jer nije mogla da shvati svog verenika, a Dimitrios nije hteo da je izaziva. Čim su stigli u vilu, nasuo je oboma piće i zatražio objašnjenje. - Ako mi ne kažeš u čemu je problem, ne mogu ti pomoći. - Nemam ja problema - rekla je oštro. - Samo sam odlučila da se ne udam za tebe. - Razumem - Dimitrios je glumio staloženost. - Smem li da pitam zašto? - Ne želim muža koji u meni vidi mašinu za rađanje - rekla je besno. - O čemu pričaš? - upitao je zbunjeno. Brijana se umorno spustila u fotelju. - Čula sam tvoj razgovor s Noel - priznala je. - Znam da ne odgovaram kao donator i da si hteo da brzo zatrudnim da bih rodila dete koje moglo biti donator za Popi. Ako je to sve što si od mene želeo, čemu romantika? Mislila sam da više nećemo lagati jedno drugo. - Jesi li završila? - upitao je hladno. - Dozvoli da rezimiram glupost koju si izgovorila. Ti ne možeš da budeš donor Popi, ali ako imamo zajedničko dete, ono će taj posao obaviti umesto tebe? - Da! - uzviknula je. - Zar nisi upravo spomenula iskrenost? Dobro me slušaj! Želim da se oženim tobom jer te od prvog trenutka volim, jer ne mogu i ne želim da živim bez tebe. Zašto to nećeš da prihvatiš? Opet planiraš da pobegneš?

- Ne brini - rekla je. - Ujutro ću nestati... - Znao sam! - uzviknuo je iznervirano. - A šta je s Popi? - Neću je ostaviti na cedilu. Idem da se spakujem. Poslaću ti poruku kada budem znala u kojem ću hotelu odsesti. - O, ne, draga moja! - blokirao joj je put do vrata. - Ovoga puta ostaćeš i saslušaćeš me! Prvo: kad sledeći put budeš prisluškivala, potrudi se da sve čuješ pre nego što doneseš preuranjene zaključke. - Šta mi je važno promaklo? - Na primer to da nisam Popin otac. - Šta pričaš? - Nisam njen biološki otac i pojma nemam ko bi to mogao biti. Ipak je ona moja kćerka. Tako ja definišem ljubav. - Ali Noel je rekla... - Da je procenat verovatnoće da bi naše dete moglo pomoći Popi veoma mali. A to sam znao od trenutka kada sam rezultat DNK testa držao u ruci i shvatio da kao donator ni u kom slučaju ne dolazim u obzir. Dakle, moja prosidba nije bila upućena mašini za rađanje, nego ženi kojoj pripada moje srce, mada me ona ponekad izludi. Stani! - zaustavio ju je kada je pokušala da mu se baci oko vrata. Ima još nešto. Pronašli su odgovarajućeg donora... nekog studenta iz Čilea, koji će verovatno u utorak doći u Atinu. A sad možeš da se spakuješ ako još uvek to želiš... U kući je bilo tiho kao u grobu. Brijana je zatvorila kofer. Prošlo je, najzad. Za ovako tužan kraj svoje ljubavi nije mogla da okrivi Sesiliju. Sama je kriva. Posle svađe više nije videla Dimitriosa. Skinula je verenički prsten i odložila ga na stočić. Još jednom se osvrnula po sobi, otvorila je vrata i trgnula se kada je ugledala svetlost iz sobe preko puta.

Dimitrios je još budan, ali ona nije imala hrabrosti da se oprosti s njim. Zato se iskrala iz vile koja joj je prethodnih nedelja gotovo postala dom. Dimitrios je nervozno olabavio kravatu. Još uvek je bio besan zbog svađe s Brijanom. A toliko je žudeo za njenim predivnim telom, osmehom, hrabrošću i saosećanjem... čak i za njenim nekontrolisanim temperamentnim izlivima posle kojih je završavala u njegovom naručju. Bacio je kravatu na pod i počeo da otkopčava košulju. Da li je još uvek budna? Da li se pokajala zbog svog ponašanja? Oklevajući, otišao je do vrata njene sobe. Pokucao je i pošto se nije javljala, otvorio ih je. Soba je bila prazna... napuštena... Glasno je opsovao dok je trčao niza stepenice. Stigao ju je pred kapijom, gde je već čekao taksi...

Epilog ♥

I

zgledaš divno, anđele moj - rekla je Brijana stavljajući venčić cveća u Popinu kosu koja je poprilično opala posle hemoterapije. - Nisam anđeo nego princeza! - protestovala je devojčica nameštajući haljinicu pred ogledalom. - Ovo je čudo - prošaputala je Brijana Dimitriosovoj majci. - Jedno od mnogih - potvrdila je Hermiona. - Za to se svakog dana zahvaljujem Bogu. Ispunila si život mog sina ljubavlju i srećom, a meni si vratila porodicu. Nikada ne bih pomislila da će Mihalis biti na venčanju našeg sina. Ne mogu da dočekam obred! Brijana je zagrlila buduću svekrvu. Mada je to bila najsrećnija godina u njenom životu, bila je prepuna uspomena na nedelje pune nade i iščekivanja posle Popine operacije. Ona i Dimitrios zajedno su prebrodili teški period i sada su bili bliskiji nego ikad. - Da li si poneo prstenje? - upitao je mladoženja, a Mihalis ga je potapšao po ramenu. - Na sigurnom su, sine, ali hteo sam još nešto da ti kažem pre nego što... - približio mu se, - Ova žena kojom se ženiš sasvim je u redu... Dimitiros se zbunio. - Hvala... tata.

- Ako ti zatrebam, tu sam. - Trebaš mi... i uvek si mi trebao. Tog trenutka čuli su se zvuci svadbenog marša i Dimitrios se zagledao u svoju jedinu ljubav koja je izgledala kao san u belom...

Zvončica Marta

www.knjigoteka.org