komunikologija

Комуникација у oбезбеђивању писаног информисаног пристанка

Садржај

Увод...........................................................................................................................................2

Појам дужности и обавеза пацијента....................................................................................3

Пацијентово право и дужност сарадње при избору мера е!ења......................................."

#днос пристанка пацијента и медицинске индикације екарског поступања..................$ #бавеза екара да пружи обаве%тења као усов сарадње пацијента.....................&' #псег обаве%тења........................................................................................................&(

)ак*у!ак.................................................................................................................................23

+итература.............................................................................................................................2,

1


Увод

Пристанак на медицинску меру представ*а право пацијента. Пацијентово право да на меру е!ења пристане ии не пристане произиази из принципа аутономије во*е сваког !овека- односно његовог права самоодређења. Пристанак пацијента је пуноважан само онда када су му претодие адекватне информације о намераваној мери од стране екара. #псег информација је у основним та!кама унапред прописан- аи је екар дужан да цени потребу и способност сваког конкретног пацијента да информацију прими. +е!ење може да д/ же*ене резутате само укоико пацијент у њему судеује. Поред тога %то је право пацијента- давање пристанка на медицинску меру сматра се и пацијентовом дужно%0у- !ије се испуњење о!екује пре него %то дође до е!ења. 1име %то не сарађује- пацијент онемогу0ава поступак е!ења и %тети сопственом здрав*у. еђутим- дужност давања пристанка на медицинску меру није права правна обавеза. #на није утужива- нити принудно извр%ива. )бог тога се ова- као и друге споредне дужности пацијента- назива дужно%0у пацијента у сопственом интересу. ено неизвр%ење не доводи до одговорности пацијента- ве0- под одређеним оконостима- може умањити ии потпуно иск*у!ити удео екара у настанку %тете и његову одговорност ии дати могу0ност екару да- под одређеним усовима- откаже пружање да*е здравствене за%тите пацијенту. #днос екара и пацијента данас се поима као однос разумни *уди- у коме онај који распоаже медицинским знањем помаже боесноме. )аконодавац признаје пацијенту аутономију којом се побо*%ава комуникација пацијента и екара- нага%ава пацијентова способност оду!ивања и одговорност за сопствено здрав*е и омогу0ује његова за%тита од ауторитативног екара. Принцип аутономије во*е конкретизује се кроз право самоодређења пацијента. Право самоодређења пацијенту даје низ права- аи и неке дужности. 4е0и део ови дужности сматра се дужностима у сопственом интересу- односно дужностима !ије испуњење доприноси сопственом е!ењу и изе!ењу.

2


Појам дужности и обавеза пацијента

5а%е законодавство и судска пракса нису се много бавии дужностима пацијената. 4аже0и )акон о здравственој за%тити први је у реду на%и закона о здравственој за%титикоји је посветио пажњу дужностима пацијената. 1о је у!ињено кроз свега два !ана- у погав*у 46 7 8ужности пацијената- где се као дужности пацијената наводе9 дужност пацијента да се за време е!ења у здравственим установама придржавају оп%ти аката здравствене установе о усовима боравка и пона%ања у њој: дужност пацијента да д; писмену изјаву укоико затева да прекине е!ење и поред упозорења екара на могу0е поседице овакве одуке
5и упоредно

законодавство

се

не

бави

много

дужностима пацијента- аи су страна теорија и судска пракса направие систематизацију дужности пацијента и поседица које прате повреду ови дужности. >одно овој систематизацији- дужности пацијента су обавеза па0ања екарског онорара- као гавна обавеза- и споредне дужности пацијента- о

којима

0е да*е бити ре!и. >поредне дужности пацијента могу се подеити у две основне групе. Прва група обувата све дужности- које- у нај%ирем смису- суже успеу е!е ња и називају се дужностима сарадње пацијента. Пацијент путем свог кооперативног пона%ања мора да допринесе успе%ном извр%ењуа наро!ито мора да пропусти све %то би мого да угрози успе е!ења. & Под дужности сарадње пацијента потпадају9

1 ?ади%и0 - @аков- ујови0 7 )орни0 - Aајрија <2BB,=. Помо0 пацијентима у остваривању њиови

права9 )ападна Cвропа као узор >рбији. Dеоград9 @угосовенско удружење за медицинско право.3


&= дужност да пружи информације о историји боести2= дужност сарадње при спровођењу дијагности!ки мера3= дужност сарадње при избору мера е!ења,= дужност судеовања при спровођењу терапије и по%товању екарски упутстава и препорука'= оп%та дужност пацијента на накнадну бригу о сопственом здрав*у и "= дужност по%товања уговорени термина е!ења. 8руга група обувата дужности пацијента да ве0 настау %тету откони ии умањи. Пацијент је дужан да предузме све %то се од њега о!екује да би- након наступања %тетног су!аја- %тету отконио ии ограни!ио њен да*и развој- како би умањио обим %тете на 2 коју је екар обавезан. 1у доазе9

&= тражење екарске помо0и у су!ају теесне повреде која је о%те0еном настаа гре%ком у е!ењу: 2= дужност подвргавања операцији: 3= дужност до%коовавања и остваривања зараде: ,= дужност кори%0ења одговарају0и правни средстава и '= у!е%0е пацијента у поступку за утврђивање екареве одговорности.

5а%а као и инострана правна теорија стоје на станови%ту да споредне дужности пацијента немају карактер правни обавеза и стога се не могу изнудити преко суда. )бог тога- њиова правна природа није као у прави правни обавеза- ве0 је ре! иск*у!иво о дужностима у ваститом интересу. Кр%ење ови дужности не пова!и за собом одговорност пацијента ни према коме. #но- међутим- може имати зна!ај кривице о%те0еног и бити пропра0ено разним поседицама. >одно пракси страни судова- те поседице су редукција екарске обавезе на накнаду %тете у скаду са утврђеним удеом пацијента у %тети и ова%0ење екара да одустане од уговора са пацијентом.

стр. 32 2 ?ади%и0- @аков <2BB(=. #дговорност због %тете изазване екарском гре%ком у е!ењу и у

обаве%тавању пацијента- Dеоград9 5омос.- стр. &" 4


Укоико би се пред на%им судовима поставио питање кр%ења дужности пацијента у сопственом интересу и седствени поседица- могао би се применити !ан &$2 )акона о обигационим односима. #вај !ан уређује ситуацију у којој је о%те0ени допринео да %тета настане ии да буде ве0а него %то би ина!е биа. 1ада он има право само на сразмерно смањену накнаду. Eан &$2 неоправдано је насов*ен као FПоде*ена одговорностG- јер из садржине !ана произиази да се ради о процени доприноса настанку ии уве0ању %тете- а не о процени удеа у кривици-

односно

одговорности.

#вакав

зак*у!ак

произиази и из !ињенице да се о овој материји говори у одсеку ( 7 F5акнадаG- а не у одсецима који се баве одговорно%0у. 6ако нису обавезе у правом смису ре!иправни зна!ај дужности у сопственом интересу је у томе %то њиово неизвр%ење од стране пацијента може умањити ии сасвим иск*у!ити удео екара у %тети и његову одговорност. Поред ове поседице која произиази из )акона о обигационим односима- и )акон о здравственој за%тити- !аном ,3 уређује поседицу кр%ења прописани дужности пацијента- а то је ова%0ење здравственог радника да откаже пружање да*е здравствене за%тите пацијенту <изузев итне медицинске помо0и=. # томе је здравствени радник дужан да обавести директора здравствене установе ии приватне праксе- као и да у медицинску документацију пацијента унесе разоге за одбијање пружања здравствене за%тите.

>поредне дужности пацијента имају веики зна!ај у односу на цеокупан ток екарског поступања и односа екарHпацијент. Пацијент је дужан да у!ини све %то је- са станови%та медицине- потребно да би омогу0ио успе%но е!ење. #н је- даке- дужан да активно сарађује с екаром- јер без његове сарадње екар није у стању да испуни своју обавезу е!ења. Пацијент- исто тако- !ине0и своју- ве0 настау- %тету мањом- умањује и %тету екара- особађају0и га потпуно ии деими!но обавезе накнаде.

Увек- међутим- треба имати на уму да је обавеза пацијента на основу уговора са екаром да сарађује- да у!ествује у е!ењу- ограни!ена његовим правом на самоодређење. 5


Iко не пристане да у!ествује у е!ењу- то не зна!и- без да*њег- да је онемогу0ио екара да испуни своју обавезу е!ења- ве0 то зависи од оконости конкретног су!аја.

У да*ем тексту 0е бити ре!и о дужности сарадње пациј ента при избор у мера е!ења- односно о пристанку пацијента на меру е!ења.

Право пацијента и дужност сарадње при избору мера лечења +екар је сободан да изабере терапију и то има свој уставни основ у сободи вр%ења екарског позива <собода избора занимања=. 5ије- међутим- ре! о неограни!еном праву избора. Право сваког грађанина на за%титу здрав*а и право сваке државе да законски уређује здравствену за%титу становни%тва- постав*ају границе између во*е и самово*е екара.

Када путем основне анамнезе сазна за тегобе- симптоме и особености пацијента- и након предузимања потребни дијагности!ки испитивања- екар пацијенту саоп%тава тренутну дијагнозу и предог е!ења. 5а основу нааза- екар може пацијенту дати и ви%е предога е!ења. Укоико постоје рази!ите мере које могу водити ка ци*у е!ења- екар је обавезан да и све наведе. Пацијент- даке- одуку о е!ењу мора донети свестан сви реевантни !ињеница. Iко он изрази же*у да екар сам донесе одуку о е!ењу- опет је само пацијент ова%0ен да се с датом одуком сагаси. 8аке- пацијент је тај који доноси кона!ну одуку и који може да одбије !ак и е!ење које је витано индиковано.

Пристајање ии не пристајање пацијента израз је пацијентовог права самоодређења. Право пацијента на самоодређење представ*а незаобиазну границу за сваког екара. #но је директан израз и!ни права- содно којима се ниједна радња не сме предузети насупрот 3 изри!итој во*и пацијента.

3 ?ади%и0 - @аков- ујови0 7 )орни0 - Aајрија <2BB,=. Помо0 пацијентима у остваривању њиови

права9 )ападна Cвропа као узор >рбији. Dеоград9 @угосовенско удружење за медицинско право.стр. ,2 6


)акон о здравственој за%тити ?епубике >рбије у !ановима 3&H3' уређује право пацијента на самооду!ивање и пристанак. >одно овом закону- Fпацијент има право да сободно оду!ује о свему %то се ти!е његовог живота и здрав*а- осим у су!ајевима када то директно угрожава живот и здрав*е други ицаG. Пристанак на предожену медицинску меру- пацијент може дати изри!ито <усмено ии писмено=- односно пре0утно<ако се изри!ито није противио=- %то зна!и да је допу%тен и пристанак конкудентном радњом. Пацијент има право да предожену медицинску меру одбије- !ак и у су!ају када се њоме спасава ии одржава његов живот. 5адежни здравствени радник дужан је да пацијенту укаже на поседице његове одуке о одбијању предожене медицинске мере и да о томе од пацијента затражи писмену изјаву која се мора !увати у документацији о е!ењу- а ако пацијент одбије давање писмене изјаве- о томе 0е се са!инити писмена бее%ка. У медицинску документацију надежни здравствени радник уписује податак о пристанку пацијента на предожену медицинску меру- као и о одбијању те мере
Пацијент се својим пристанком не сага%ава са %тетом која би настаа екарском гре%ком. Укоико екар на!ини гре%ку која се мога избе0и и за коју је одговоранпацијент је ова%0ен да тражи накнаду %тете која је поседица екарске гре%ке- јер на такав ризик он није пристао.

Укоико се упустио у е!ење и укоико жеи да се е!ење завр%и успе%нопацијент има право- аи- содно иностраној правној теорији- и извесну врсту дужности да у!ествује у избору е!ења. 8ужност сарадње при избору е!ења уази у круг споредни дужности које суже успеу е!ења. Пацијента- наравно- нико не може спре!ити да индиковану медицинску меру одбије- јер се превасодно ради о његовом теу. #сим тога 7


право одбијања медицинске мере му је загрантовано и законом. еђутим- ако тежи успеу е!ења- пацијент је- са своје стране- дужан да у!ини све %то је- са станови%та медицине потребно да би е!ење теко успе%но. #н је дужан да активно сарађује с екаром- јер без његове сарадње екар није у стању да испуни своју обавезу е!ења. >арадња зна!и пристанак на терапију- по%товање екарски упутстава- аи и свеобуватну подударност , животни навика пацијента с тим упутствима.

Пацијент сарађује с екаром из два разога9 прво- сарадњом 0е поспе%ити остварење пово*ног резутата на своме здравственом стању- и- друго- тиме 0е избе0и приговор екара да је допринео настанку %тете- укоико дође до спора поводом екарске гре%ке.

Однос пристанка пацијента и медицинске индикације лекарског ааа поступањадддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддд 5а%а и инострана теорија доста су се бавие пристанком пацијента на неиндикован заваткао и непостојањем пристанка пацијента на индикован зават- па 0е о томе у да*ем тексту бити ре!и.

Пристанак пацијента нема апсоутну вредност и не може увек осободити екара одговорности. Пристанак нема дејство наро!ито у су!ају када екар примењује

4 ?ади%и0- @аков <2BB(=. #дговорност због %тете изазване екарском гре%ком у е!ењу и у

обаве%тавању пацијента- Dеоград9 5омос.- стр. &J 8


безизгедну терапију.1акво пона%ање екара је- не само бесмисено- ве0 и ризи!но по здрав*е пацијента.

Пацијент- као ице ова%0ено на усугу- има право да одреди врсту и опсег извр%ења ица обавезаног на усугу. еђутим- пацијентово право самоодређења не сме водити ка терапији из *убазности ии због пријате*ства. 6 прописивање екова и медикација морају се управ*ати према терапеутским затевима- а не према же*и пацијента. Пацијент може до0и екару с ваститом FдијагнозомK своје боести и с предогом како га треба е!ити. еђутим- пацијентове представе о терапији коју треба медицинским питањима у применити формиране су нај!е%0е на основу аи!ки изагања о

медијима и аи!ки описа терапијски могу0ности. 1е представе могу се у конкретном су!ају знатно разиковати од екареви представа о терапији <наро!ито кад су представе пацијента

засноване на атернативној медицини=. Упутства пацијента која су противна праву и добрим оби!ајима не смеју се узимати у обзир. Када је упутство пацијента противно интересу његовог ва*аног збрињавања- екар мора поку%ати да пацијента одговори и да му д; обја%њење о разогу своје одуке. +екар не сме заборавити на професионану обавезу да с;м постави медицинску индикацију за своју интервенцију и да поку%а да убеди пацијента у исправност своје терапије.

Кона!на одука о томе која је терапијска мера у конкретном су!ају медицински индикована мора стајати !врсто у рукама екара- јер је он једино и одговоран ако је избор терапије погре%ан. Пацијентов пристанак на одређени зават у његово тео у стању је да оправда тај зават само укоико је он медицински индикован. едицинска индикација 9


е!ења и завата не одређује се према во*и пацијента- ве0 према објективним обеежјима која су резутат обуватне дијагностике. Lранице во*и пацијента су тамо- где би екарукоико би седио упуте пацијента- био принуђен на пона%ање противно оби!ајима ии где одређена врста е!ења ии операције од њега не може да се о!екује. Укоико пацијент остане при свом претодно формираном ми%*ењу- које није сагасно с професионаним знањем екара- екар треба да одбије тражену терапију. Пристанак не може да замени медицинску индикацију екаревог поступка. 8ругим ре!има- пристанак на неиндиковани зават није правно ва*ан- нити је такав зават у скаду с на!еима екарске етике. 5еиндиковани зават има карактер теесне повреде и пацијент који је на њега пристаоније тиме и%ен могу0ности да затева накнаду %тете. +екар одговара ако је индикацију за зават утврдио погре%но зато %то се осонио на ми%*ење пацијента- ии ако и поред ва*ано утврђене индикације поступи по погре%ном наогу пацијента- па због тога не дође до задово*авају0ег резутата. 6ако је поступао сагасно с во*ом пацијента- он се огу%ио о правиа медицинске професије тиме %то је изабрао и спровео неиндиковану терапију. >итуација у којој пацијент затева- а екар одбија да обезбеди одређени медицински третман <на основу тога %то третман не0е донети никакву медицинску корист пацијенту= у итератури и судској пракси !есто је разматрана и скра0ено се дефини%е изразом Fмедицинска бескорисност .'

4о*а пацијента има ве0и зна!ај у обасти козмети!ке ирургије- јер се не ради о витано индикованим заватима. 5а пример- гумица која би- без козмети!ке операцијеостаа без поса- треба да буде оперисана. Поред еаборације неиндикованог- а траженог завата- важно је поменути и су!ај индикованог завата- кога пацијент одбија. #дбијање давања пристанка у одређеним ситуацијама- може бити озна!ено као вид поступања на сопствени ризик. Укоико- на пример- !анови секти ии ица зависна од упражњавања рази!ити необи!ни животни навика ии животни сватања <на пример- @еовини сведоци=- одбијају нужну трансфузију крви- они користе своје право самоодређења. 6стовремено- они поступају на сопствен и ризик- јер се- с једне стране- наазе у ризи!ној ситуацији коју је неко други створио- аи- с друге стране- својим активностима доприносе настанку сопствене %тете. +екар <ако је ре! о затеву посовно способни особа= мора 5 ?ади%и0 - @аков <2BBJ=. едицинско право- Dеоград9 5омос. Eанак у књизи 10


такву одуку увек по%товати. У супротном- он би !инио повреду уставног права на сободу вероисповести и савести. еђутим- укоико- у овом су!ају- дође до %тете по пацијента- овакво пацијентово пона%ање !есто прекида узро!ну везу између %тете и екарског поступања. Iко пацијент одбије да се подвргне одређеној медицинској мери коју му екар предожи и која је индикована- па зато дође до %тете по његово здрав*е- то се може сматрати кривицом пацијента укоико је претодно о медицинској мери и поседицама њеног одбијања адекватно обаве%тен. У да*ем тексту 0е бити наведени примери из судске праксе везани с односом " пристанка пацијента и медицинске индикације екаревог поступања.

&= ада жена је тражиа од зубног екара да јој извади двадесет и два зуба и зубна корена. еђу тим зубима пет је био потпуно здраво- а %ест с аким каријесом и напуњени. Mена је- међутим- жееа да- уместо своји веики и ружни зуба- има ситне бее зубе и зато је инсистираа на екстракцији. )убни екар се повиновао њеној же*и и повадио јој зубе. Mена се- међутим- касније покајаа због губитка своји природни зубапа је зато тужиа зубног екара и затеваа од њега накнаду %тете. 4ровни зема*ски суд у Комару <Комар= уважио је тужбени затев и осудио туженог да %тету надокнади. >уд је стао на станови%те да је поступак зубног екара противан добрим оби!ајима у смису нема!ког Lрађанског законика- јер би и вађење само предњи зуба био дово*но да се постигне ци* коме је тужи*а стремиа. Пристанак жене на тако неразумну меру није- по ми%*ењу суда- правно ва*ан- јер неиндиковано вађење зуба има карактер сака0ења. 6сти став има и 4и%и зема*ски суд у Карсруеу <Карсруе= који у изреци своје пресуде каже да изри!ита же*а пацијента да се на њему спроведу контраиндиковане мере е!ења- не може истоме да се ура!уна као сукривица. +екар- на основу свог ми%*ења и своје сазнајне предности- није у обавези само да одговори

пацијента од да*е операц ије- ве0 и да

спровођење исте одбије.

2= 8руги је су!ај пацијенткиње која је ви%е година патиа од стане и јаке гавобо*е- !ије узроке сва екарска настојања нису мога да утврде. >тога је своме ординирају0ем екару саоп%тиа намеру да допусти екстракцију сви помбирани зуба6 Nурђеви0 5енад <&$$J=. >обода екара да изабере терапију и њена ограни!ења- у9 едицинско

право- Oекови0H4уети0 >. и други- Dеоград9 6нститут дру%тве ни наука.- стр. '" 11


јер је убеђена да њену гавобо*у изазивају напуњени зуби. +екар је тврдио да медицинска индикација за вађење зуба не постоји- аи пацијенткињу није могао да одврати од њене намере. >тога ју је упутио стоматоогу- а стање њеног здрав*а разјаснио му је теефонским путем. >томатоог је зак*у!ио да стање зуба пацијенткиње не може бити узрок њене гавобо*е и тај нааз јој је саоп%тио. Пацијенткиња је- међутим- упркос томеистрајаваа на својој тежњи да зубе повади. 5а њено инсистирање- стоматоог је кона!но пристао на екстракцију- аи је вађење одожио за наредни дан. Када је пацијенткиња сутрадан до%а у његову ординацију извадио јој је само два зуба у горњој и три у доњој виици- мисе0и да 0е је одугова!ењем одвратити од вађења преостаи зуба. Посе петнаест дана пацијенткиња је опет до%а у ординацију- истог стоматоога. 1у су њени зуби и обања поново испитани- аи ни тада није утврђен разог за екстракцију. Пацијенткиња је- међутим- и да*е на томе инсистираа. Усед неспоразума- стоматоог је веровао да она жеи да повади све своје зубе- док је пацијенткиња мисиа само на помбиране. Dуду0и тог уверења- стоматоог јој је извадио јо% једанаест зуба- међу њима и непомбиране. 1ако је цеа горња виица пацијенткиње остаа без зуба- а она је биа принуђена да носи протезе. ена гавобо*а- међутим- није престаа.

5а основу пријаве- против стоматоога је покренут криви!ни поступак због теесне повреде коју је нанео пацијенткињи- па му је нижи суд изрекао казну затвора и нов!ану казну. По%то је осуђени уожио затев за ревизију- његов су!ај је доспео и пред >авезни вровни суд 5ема!ке. #вај суд је одбио ревизију- јер је сматрао да вађење зуба није био медицински индиковано- те да зават који је обавио стоматоог није могао довести до изе!ења ии умањења патњи тужи*е. 1о је- по наођењу суда- био јасно и окрив*еномпа зато није смео обавити екстракцију зуба иако је пацијенткиња ту меру од њега затеваа. 5еиндикована екстракција- и по ми%*ењу овог суда- има карактер криви!ног деа теесне повреде.

У образожењу своје пресуде- >авезни вровни суд деи ми%*ење нижег суда- по коме пацијенткиња није даа пуноважан пристанак на екстракцију зуба- који би могао да оправда повреду њеног теесног интегри тета. ој је недостајаа мо0 расуђивања коју би морао имати онај ко пристаје на екстракцију зуба. У своме аицизму пацијенткиња је 12


инсистираа на дијагнози коју је сама себи поставиа. ено сватање теме*ио се на незнању и ду%евном стању које јој није допу%тао да разумно оцени изожене медицинске аргументе екара. >тога ни изјав*ена сагасност с екстракцијом зуба није садржински покриа оне мере које је осуђени спровео. Према представи пацијенткиње радио се о терапијском завату- и она је пристаа на такав зават. Како- међутим- екстракција зуба у конкретном су!ају није имаа терапијска својства- пристанак на њу је неваже0и. 6стина- недостатак медицинске индикације није пре0утао ни осуђени- аи та !ињеница није од правног зна!аја. #ду!ују0а је једино оконост да осуђеном није по%о за руком да представу пацијенткиње ускади с реаном медицинском проценом. 1а оконост требао је да натера осуђеног као екара да одустане од екстракције зуба. Приговор осуђеног да га непокоеб*ива представа пацијенткиње особађа његови дужности- показује- између остаог- да он своју екарску дужност свата погре%но.

3= 5е%то друга!ији став има 4ровни суд >рбије у су!ају где је до%о до прекида трудно0е који је био- содно прописима криви!ног права- забрањен. 4ровни суд >рбије је утврдио да спровођење оваквог прекида трудно0е представ*а повреду правне обавезе од стране екара.

Прекидом је узрокована смрт труднице- те се ради о извр%ењу криви!ног деа недозво*еног прекида трудно0е од стране екара. +екар одговара за %тету !ановима уже породице пацијенткиње. еђутим- 4ровни суд >рбије сматра да овде има места примени правиа о поде*еној одговорности- јер је бременита жена пристаа- односно озби*но и изри!ито затеваа да се над њом извр%и недозво*ени прекид трудно0е.

13


Обавеза лекара да пружи обавештење као услов сарадње пацијента Пуноважан пристанак може дати само ице које разуме оно са !име се сага%ава. ?азумети неку медицинску меру зна!и бити донеке упу0ен у њену су%тину- вредност. 8ругим ре!има- пацијент треба да зна са !име се сага%ава- %та 0е се с њим де%авати и %та се може десити.

>амо у том су!ају пацијент је у могу0ности да узме у обзир разоге за и против и да донесе разумну одуку која се ти!е његовог здрав*а и у екарским напорима за изе!ење он може судеовати само онда када зна %та сам може у!инити као подр%ку екарским активностима ии у ци*у избегавања %тете.

>одно одредбама )акона о обигационим односима- стране у обигационом односима <у %та потпада и однос екарHпацијент= сободне су да у границама приндуни прописа- јавног поретка и добри оби!аја- уреде односе по својој во*и

#ва

његова

дужност

је

нага%ена

због

специфи!ности односа екарHпацијент- односно због осет*ивости правни добара која су у фокусу овог односа- а то су тео и здрав*е. >агасност је- дакеваже0а

укоико

је

пацијенту

претодно

дато

свеобуватно обаве%тење о смису и ци*у паниране медицинске мере.

Eан 2J )акона о здравственој за%тити ?> прописује да пацијент има право да Fод надежног здравственог радника баговремено добије обаве%тење које му је потребно како би донео одуку да пристане ии не пристане на предожену медицинску меру.G Пацијент се свога права на обаве%тење може одре0и Fосим обаве%тења о томе да је предожена медицинска мера потребна и да није без знатног ризика- односно да је ризи!но њено непредузимањеG. Према !ану 32 )акона о здравственој за%тити Fпристанак коме није претодио потребно обаве%тење у скаду са !аном 2J. овог закона не обавезује- а надежни здравствени радник који предузме медицинску меру у том су!ају сноси ризик за %тетне поседицеG .(

7 Nурђеви0 5енад <&$$J=. >обода екара да изабере терапију и њена ограни!ења- у9 едицинско

право- Oекови0H4уети0 >. и други- Dеоград9 6нститут дру%тве ни наука. 15


Опсег обавештења #псег обаве%тења спада у једно од најтежи питања која се у пракси свакодневно постав*ају. 1о наро!ито важи за обаве%тење о ризицима. #но је по својој природи медицинско- ети!ко и правно- па је стога нормано %то правн ици и екари на њега одговарају рази!ито. 6пак- неке поазне та!ке могу се сматрати заједни!ким. Прво- једноду%ан је став да о опсегу обаве%тења не постоји генерано правиокоје би важио за све ситуације. #псег обаве%тења не може бити установ*ен без претодног утврђивања потребе поједина!ног пацијента за обаве%тењем. )атеви за овајвро важан аспект у односу е!ења- се- даке- не могу унапред прецизно установити. 5е постоји Fпросе!ан пацијентG с Fпросе!ним потребамаG- те опсег обаве%тења не може бити за таквог описан. 1о коико даеко екар мора и0и у обја%њењу- може бити оду!ено тек у разговору екарHпацијент. Управо конкретне потребе пацијента су координате који екар мора да се држи при процењивању праве мере између пацијентовог одбијања обаве%тавања и же*е за свеобуватном информацијом

неразум*ива. Управо због ове стане унутра%ње борбе екара око праве мере информација- треба спре!ити да он буде- усед озојеђености пацијента због неуспее операције ии е!ења- изожен и неоснованим затевима за одговорност због недостатка информације. +екару треба да буду обезбеђене смернице за опсег обаве%тења за сваки тип боести и третман- а у скаду с потребама једног Fразумног пацијентаG. Укоико није у могу0ности да докаже постојање овог Fосновног разја%њењаG- екар одговара за %тету- јер изјав*ена сагасност пацијента на зават остаје без дејства
&= дијагноза и прогноза боести <без сазнања о сопственом стању- пацијент не0е разумети ни ток мере е!ења- нити може проценити потребу преузимања одређеног ризика: 2= кратак опис- ци* и корист предожене медицинске мере- време њеног трајања и могу0е поседице ако се она предузме- односно не предузме: 3= врста и вероватно0а могу0и ризика- боне и друге споредне ии трајне поседице: ,= атернативне методе е!ења: '= могу0е промене пацијентовог стања посе предузимања предожене медицинске мере- као и могу0е нужне промене у на!ину живота пацијента: "= дејство екова и могу0е споредне <неже*ене= поседице тог дејства. +екар је дужан да у медицинску документацију унесе податак да је пацијенту- односно законском заступнику дао одговарају0е обаве%тење. #во законско набрајање представ*а само основне смернице екару. 5а екару је- међутим- да у конкретном су!ају процени потребу за опсегом обаве%тења.

Pто су наступее поседице ии о!екивана о%те0ења здрав*а тежа- то судска пракса постав*а ве0е затеве за приватање прекр%аја пацијентове дужности- а екарска обавеза да мотиви%е пацијента на сарадњу је тим интензивнија и јаснија.

8 ?ади%и0 @аков <&$$"=. +екар и пацијент као уговорни партнери- у9 Iктуени правни пробеми у

медицини- Кру* Qи*ана и други- Dеоград9 6нститут дру%твени наука.- стр. 2' 17


8ругом заједни!ком поазном та!ком сматра се непостојање обавезе екара да- у сваком су!ају- дијагнозу у потпуности обзнани пацијенту.оже- на пример- бити контраиндиковано да се код те%ке боести пацијент обавести о томе да се ради о терминаној боести- односно да се оптерети пуном истином о његовом стању. +екар овакву Fтерапеутску привиегијуG има- ако процени да је пацијент скон претераним реакцијама- те да би обаве%тењем о фатаној дијагнози живот пацијента био угрожен. 5ема!ки >авезни суд и део нема!ке теорије
1ре0и заједни!ки став казује да није потребно обаве%тење о свим ризицима који се могу замисити- нити је нужно да се пацијенту ризици изоже дета*но и медицински прецизно. 8ово*но је обаве%тење Fу гавним цртамаG- предо!авање Fоп%те сике конкретног ризикаG. Dитно је - даке- да пацијент- пре давања сагасности- буде у могу0ности да спозна су%тину- зна!ај и дома%ај панирани мера и да буде у позицији да одмери разоге за и против. 1о зна!и да њему треба да буду предо!ени типи!ни ризици који су повезани с конкретном врстом завата. 5ема!ка и аустријска судска пракса има исти став9 %то су ризици типи!нији и специфи!нији за тај зават-то пацијент о њима мора ви%е бити обаве%тен. Када је- пак- ре! о атипи!ним ризицима- мера обја%њења треба да зависи од у!естаости компикација- с једне- и итности завата- с друге стране.

Iко је- на пример- у питању козмети!ка операција- о!екује се обуватна информација- јер није ре! о индикованом завату- и због тога %то пацијент уази у знатно 18


мањи ризик- него када се ради о боести која угрожава живот. Iи су зато- у су!ају витани индикација- затеви код опсега обаве%тавања нижи. Постоји- даке- обрнуто пропорционана веза нужности завата и обавезе обаве%тења9 %то ви%е зават сужи сопственој удобности- а мера је мање од животне важности- утоико је ве0а обавеза на обуватно обаве%тење о компикацијама.

6 обрнуто 7 %то је зават животно итнији и важнији- утоико је мања обавеза на информисање о атернативама с њиовим рази!итим %ансама на успе и могу0им компикацијама. 8а*е- дијагности!ки зават изискује- на!ено- опсежније обаве%тење него терапијски.

Укоико је ре! о ретким ризицима- аи који у су!ају њиовог остварења те%ко о%те0ују здрав*е пацијента- екар је дужан о њима дати обаве%тење. 5а%а судска пракса 19


поседњи година обиује одукама у којима је утврђена одговорност екара због тога %то није дао обаве%тење о ретким ризицима завата којима се битно повређује здрав*е пацијента. 1ако је- на пример- 8руги оп%тински суд у Dеограду- у једном су!ају- утврдио !ињеницу да здравствена установа са својим екарима- прииком предузимања медицинске мере- тужиоцу- као пацијенту- није даа потребна обаве%тења о врсти методе коју према њему примењују и о специфи!ностима те методе- посебно обаве%тење о могу0им ризицима- а наро!ито о смртном исоду- као и да тужиац није дао своју писмену сагасност за предузимање ове мере. ?адио се о аортографији- као дијагности!кој методи која представ*а медицинску меру посебно опасну за живот и здрав*е пацијента- и код које постоји и ризик смртног исода један у и*аду.

6сти суд је оду!ивао у другом су!ају- када је тужи*а- у!еник !етврте године средње економске %кое- прим*ена у боницу ради оперативног е!ења затварања I>8Hаодносно дефекта на зиду који раздваја еву и десну страну срца. Прииком пријема у боницу- па све до краја операције- ни тужи*и ни њеним родите*има нису предо!ене могу0е компикације наведене операције- ве0 им је ре!ено да се ради о рутинској операцији. )а извр%ену операцију није постојаа писмена сагасност тужи*е и њени родите*а. Према наазу ве%така утврђено је да се у око 2R су!ајева јав*ају компикације у виду ембоизације тромботи!ним масама из ср!ани %уп*ина.

>удија на основу наведеног на%ао да- у датим оконостима- запосени туженог нису поступаи онако како је требао- %то је у узро!ној вези с настаом %тетом- те постоји одговорност туженог за %тету коју је тужи*а претрпеа. +екар је имао дужност да обавести пацијента о свим оконостима везаним за његову боест- а пропу%тањем обаве%тавања екар !ини екарску гре%ку која собом пова!и грађанскоправну одговорност. #баве%тење се односи на оне ризике којима би разуман !овек придао зна!ај. У конкретном су!ају- каже суд- тужи*а- а ни њени родите*и- нису бии обаве%тени о могу0им ризицима- а нису се одреки права на обаве%тење.

20


+екар је дужан да д/ и обја%њење о ризицима који су позвезани са сваким заватом и које сваки !овек- по природи ствари- мора имати у виду
Пацијент- понекад- има потребе за ве0им опсегом информација- а у ци*у обуватније за%тите права самоодређења. 1акав је су!ај када он жеи да буде информисан и о вро ретким ризицима е!ења. 1ада пацијент мора екара обавестити о својим потребама- односно он је у одређеној мери одговоран за <не=исказивање ти потреба.

ера обаве%тења које треба дати пацијенту- односно његовом заступнику јесте правно питање- које није препу%тено сободној оцени

екара- него о њему- у су!ају

спора- оду!ује суд. При томе се води ра!уна о објективним критеријумима- аи и о о!екивањима конкретног пацијента.

21


Закључак

+екарева дужност обаве%тавања пацијента- односно пацијентовог законског заступника нема увек исти ци*. 6звесна обаве%тења треба дати ради пацијентове сигурности. #на нај!е%0е представ*ају саставни део е!ења- тј. медицинску за%титу од опасности %тете по пацијентово здрав*е- па се зато називају и терапеутска обаве%тења. Уоп%тено говоре0и- обаве%тење ради сигурности подразумева све оно %то екар треба да каже пацијенту да би га навео на пона%ање у интересу ваститог здрав*а. ?е! је- даке- о поу!авању пацијента о терапијски правином пона%ању у ци*у осигурања успеа е!ења. У терапеутска обаве%тења спадају- на пример9 упутство %та боесник треба- а %та не треба да !ини за време медицинске интервенције: указивање на контраиндикације и споредна дејства ека: разја%њење саме боести како би се боесник привоео на умеренији живот ии дијету: упозорење на продужено деовање окане анестезије које воза!а !ини привремено неспособним за управ*ање моторним возиом: упозорење пацијента посе вађења запа*еног умњака да су остаи неизвађени корени зуба- због !ега прети да*а опасности од инфекције- и с. 1о нису права обаве%тења- у овде разматраном смису- односно обаве%тења којима седује пристанак пацијента- па кр%ење ови дужности представ*а екарску гре%ку за коју важе оп%та правиа о гре%кама. #д обаве%тења ради пацијентове сигурности ва*а разиковати обаве%тење које !ини претпоставку пристанка на одређену медицинску интервенцију. #вај тип обаве%тења треба да омогу0и пацијенту да о е!ењу донесе одуку- користе0и своје право и способност самоодређења. Пацијенту се пружа разум*ива информација- коју он сматра реевантном. #во се третира као права обавеза обаве%тења и ти!е се- даке- права на самоодређење у односу на медицинску интервенцију. #дуку да пристаје на одређену меру пацијент треба да донесе познају0и стање ствари. Пристанак није пука форманост- није во*а без стварне садржине- нити пау%ана во*а. атеријану садржину пристанка !ини дато обаве%тење. )на!ај и снага пристанка пацијента зависе од информације коју му је претодно дао екар. )бог тога се пристанак на медицинску меру е!ења назива информисаним пристанком пацијента. 22


Литература

&. ?ади%и0 - @аков- ујови0 7 )орни0 - Aајрија <2BB,=. Помо0 пацијентима у остваривању њиови права9 )ападна Cвропа као узор >рбији. Dеоград9 @угосовенско удружење за медицинско право.

2. ?ади%и0- @аков <2BB(= . #дговорност због %тете изазване екарском гре%ком у е!ењу и у обаве%тавању пацијента- Dеоград9 5омос.

3. ?ади%и0 - @аков <2BBJ=. едицинско право- Dеоград9 5омос. Eанак у књизи

,. Nурђеви0 5енад <&$$J=. >обода екара да изабере терапију и њена ограни!ења- у9 едицинско право- Oекови0H4уети0 >. и други- Dеоград9 6нститут дру%твени наука.

'. ?ади%и0 @аков <&$$"=. +екар и пацијент као уговорни партнери- у9 Iктуени правни пробеми у медицини- Кру* Qи*ана и други- Dеоград9 6нститут дру%твени наука.

23

komunikologija

Recommend Documents