Informacioni sistemi

[FOR ЕАСН ROW ] CREATE TRIGER { BEFORE 1 AFTER ) {INSERT 1 DELETE 1 UPDATE [OF ]) ON (REFERENCJNG OLD AS NEW AS ] [WHEN ] [FOR ЕАСН ROW OF ]

Na osnovu sin takse na,·edenih naredЬi mote se zakljutiti da se dogadaji odnose iskljutivo па operacijc nad Ьazom podataka, da uslovi provcravaj u vrcd i!Osti atriЬuta u bazi podataka i da su akcije iskazane u termiпima operacija паd Ьazom. Takode, moguCe је naredbom CREATE TRIGGER referenci raпje i slarih i ПO\'ih vred nosti u bazi. а opcija FOR ЕАС Н ROW onюguCujc oЬradu ccle taЬele. а ne sашо jedne torke

4Q

R:>dulo'·iC Bilj~ na, Kozi Ljubka. K>Z iZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

ING RES DB MS po~cdujc kошропспtu za upravlj~njc M anagemeпt. koja omoguCuje dcfinisaпjc pmvila·

znanjcш

CREATE RUL E AFTER { I NS ERT 1 DELETE 1 UPDATE [ ]}

- ING RES

K пowlcdgc

[ , ... ]

[O N 1 OF 1 FROM 1 INTO] [ REF EREN CI NG [ OLD AS ] [NEW AS ]] [WHERE ] EXECUTE PROCEDURE [ ( • [, ... ] ) ] Najpozn~tiji objcktno orijcпti~aпi sistcm za upravljanjc Ь;аош podataka. koji podr2av~ Е\'СП\ - Coпdition - Actioп pravilaje Нi РАС (CCA/XA IT, Univ. Wisconsin). Porcd njega tu su i: CPLE X (Harvard Uni v.), ODE (АТ&Т Bell LaЬs) . Najpoznatiji predst'-!Vnici aktivnih siыcma. koji se razvijaju kao nadgradпja rclacionih ~istclшl su: POSTGRES (Uпi\' Са Berklcy) i Starburst ( IБМ AJmadcn)

lrnplementacija standarda za dcklarativno dcfin isanjc ogranitenja zavisi od konkretnog proizvodata sistema za upravljanje Ьazom podataka. U sarnom standardu definisana su 1ri ni\·oa pokrivcno~li ~1andarda od slranc konkretnog S RBP-a: prvi ni,·o - entry SQL. - drugi пi,·о - intemre
S obzirom da \"CCina komercija!nih SRBP-a ne podr2ava \'CCi deo deklarativne implcmcntacijc ograniCcnja u bazi podataka. ю је potrcbпoonюguCiti njihovu proccduralnu specifikaciju (pisanje procedura i funkcija i trigera). Procedurc OOze podataka su prograrni. koji sc Cuvaju u bazi pod~taka. i oni su ро pravilu. komplcksni. koшpilirani i optimizovani. Zato је Ьоlјс koristiti okid'-!Ce (trigcre). J zvr~n i deo okidaCa је korektan Ьlok PUSQL пaredЬi sa ugradcnom logikom pro\•cre ograпiCcпja. S RBP-i nc Cuvaju tclo okidaCa u prc,•edenorn oЬliku. kao ;ю је ю sluCaj sa procedurama i funkcijama. Kada se okidaC pokrenc, SRBP uCita dcklaraciju okidaCa, prc\·cde је, sшcsti u zajcdniCku radnu rncmoriju i izvThi Procesi i postupci koji se od\'ijaju u realnom sistemu (dinamika slsrema) koji treba predsta\'ili rnodelotn. infoпnocionirn sisternom. se opisuju nшdelom prnc~ . Model proccsa ЈС. u stvari. onaj dco iпforшacionog ~i~tcшa koji predstavlja skup aplikacija.

41

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

progг.1ma koji operi;u Ьazom p
jcdпoS!avan

Drugi

паt i п savladavaпja sloi:eпosti је dckompoпovaпjc

sistema u шапјс p
dckompono\•a пje

se

пajtclCe

пш~iпа:

1. Dekornpozicijom slsteпta па osпovu 2. Fuпkcionalпorn dekompozicijorn З. Obje ktnoш dckom(IOZic ijom

organizacioпe

strukt iJrC

Prvi паtiп dekomponovanja sistema se vr;i prema vcC postojcCoj orgaпizacioпoj strukturi preduzC.:a. Na ovaj rшtiп sc pmvi \'CCi broj podsisterna i to па prin1er. za svako odeljertje prcduzC.:
algoritamski.aliseпatajnatin.ipak.neotkri vasu ;tina sistema. NajstaЬilпija dekornpozicija siste ma је опа koja је baziraпa па objektima u sisternu i njihovim medusobпiш ''c zanш. Objekti u sistcmu su vrlo ~шЬilпi i ,·cze mcdu njima. kao i operacije koje sc nad njima obavljaju su. takode. veorna stabllnc. PraktiCno. menjaju sc S
42

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

pominjan kao MOV (nюdcl LAZA REV IC i sar. , 1993

oЬjckl i -\·czc)

ili PMO V

(pro~ircni

modcl objckti-••cz.c)

U sada~njim trcnucima najЬolji natin raz\'oja informacionih 8i8tcma tc sofl\·cra, uop~te. је oЬjektno orijentisana tr.msformaciona metoda raz.voja. dakle kombinacija operacione. transfornшcione шctode i оЬјеkше dekompozicijc sistcma. lz s\·cga sc шоt.с izvcsti zakljutak da ustvari. oЬiast baz.a podataka nije oЬiast koja posюji sarna z.a sсЬе. \'СС daje ош1 dcojcdnc ~irc proЬicrnatikc. probkшatikc projc ktovanja informacionih sistcrna Ваz.:а podataka је samo osrюva z.a iz.gradnju informacionog sistcrna. drugim retima. njegov tcmc lj. Koliko је slab teшelj. toliko Се Ьiti slaЬa i cela konstru kcija (а ш о :Ма i slaЬija). Zato Ьаzа podataka mora Ьiti dobro projckto••ana da Ьi па osnovu пје moglo da bude izgradcпo i s•·e ostalo. Ukoliko је modcl podataka korektno projektovan. па osnovu njega sc mofe izgraditi i dobar modcl procesa, ali ako је rпodcl podataka slab, i S\'C o~talo Се Ьiti slaЬo, Ьеz. obz.ira na to koliko је konat
2.6.1. MODE LI PODATAKA Da Ьi sc podaci. koji trcЬa da udu u bazu podataka. а prikupljaju sc strukturnom sisternskom an:aliz.om rcalrюg sistema. sredi1i i sistematiz.ovano prikaz.a1i na natin pogodan za rc
2.6.2, GENERAC IJE MODELA PODATAKA Baza podataka prcdsta\•lja strokшru modela podataka. statitki model si stenш koji sc feli predsta••iti na ratunaru. odnosno podatke о objektirna u sistcmu i l'czarпa iz.mcdu njih. U i sюriji ral.l'oja modcla podataka raz.likoju sc tri gcncracijc nюdcla podataka 1 GENERAC IJA: KlasitRi prograrnski jcz.ici. sa relativno jcdnosta••nim tipovima podat
11 GENERAC IJ A: Modeli koR•'encionaiRih sistema za upr;н• ljanje Ьаzош podataka hijcrarhijski. mrc~ni i rclacioni. Poseduju znatno Ьogatiju scmantiku od 1 gencracije. strukture podat~ka i slofcnijc tipovc pod~tak3. Ncpotpunoopisujurcalansister11 111 G EN ERAC ]JЛ: Scrnantitki Ьogati rnodcli- E-R-A ili MOV (Modcl oЬjckti I'CZC oЬeleija), SDM ( Scnшntic Dаш Modcl ) i drugi. Poscduju specifiCnc konceptc z.a dctaljan opis rcalnog sistcrna. Ncdostatak је u tomc ~to nisu potpuno realiz.o••ani Ra ratunaru (CASE alati ).

43

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

OBJEKTNI MODEL PODATAKA - Na~lao је JXXctkom 90-tih godina ХХ ' 'cka, kao imp1eшentacija strukшm podataka iz oЬjektno - orijentisanih programs kih jezika (С++. Smai1Ta1k) u sisteme za rukovanje lxlzama podataka, u oЬiasti in<':cnjcrskog projcktovanja (CAD ~istcrn i ) , i!i kao implementacija ugnje:blenih taЬela u ok,•iru klasi~nog re1acionog rшxlcla podataka ([MOG IN i ~ar., 1996( kao i [ULMAN i sar .. 2002] ) Rcknjc kojc sc dana s kori~ti u projcktovanju bazc podataka jestc da sc spccifikacija sistema uradi kori~Cenjem alata treCe generacije (npr. Data Arcћit~t u Power Designer-u), а zati m ~ lcdi prc••odcnjc u rclacioni modcl koji pripada dru goj gc ncraciji i za koji postoji \'Ciiki broj s istcnш za upravljanjc bazorn podataka (ORACLE, DB2. INGRES. PROG RE SS, SyBasc, DBasc. Paradox. SQL Scrvcr. Fox Pro, Access i sl.).

2.6.3. E R MODEL PODATAKA OS NOV N I E CE I\I ENT I I\ IODEI.A PO I)ATAKA 1. Entitcti - jedinice posmatranja. to su objekti realnog sisterna, mogu Ьiti konkretni ali i apstraktni i \'ezani su za interes korisnika. Entiteti mogu Ьiti: tiva ЬiСа, precfinicija 2.6. Neka је Р:(р; li:o l,. ....l:} sk up pojava tipa entiteta N(A 1.. ... A"), а р( Х] restrikcija poja ve р п а oЬeleZje Х. OЬeletje Х predsta\']ja .l:ljuC tipa cntitcta N(A 1, ... ,A.). ako, za S\'aki skup Р роја\' а tipa cntit cta N, va7.esledeCadvaus1ova: 1°(11 PM'i Е Р) (p;,'l'f'i ~ p ; (X('Fpj [X( ) i 2°(\;1" Х 'с Х ) (--,1°).~> (MOG !N i sar .. 1996] Prvi u~lov sc zove u~lov jedinstvenosti. i k:d:c da u sku pu pojava tipa cntieta N nc nюgu postojati dvc istc JX>javc tipa entiteta (dvc роја\'С sa istorn \'redno!iCu k1juCa). ])rџgi usiO\' se ZO\'C uslov mininш1 nosti. i njcgova su~tina da ako је klju~ tipa entiteta sloten tj. sastoji se iz vi~ oЬeletja, onda nijed no od tih оЬсlс;Ј;ја nc srnc na sсЬс da preuzrnc ulogu prirnarnog kljuCa. KljuC mora Ьiti jcdnozna~an, nepromenljiv i raspolotiv. Kriterijunt za izЬor

је

44

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

5.

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

klju~a izmedu viSe kandidatajeяedaje kralak. lak za pamtenje i prihvatljiv od strane korisnika Zol realizaciju Ьаzе podat~ka nije dovoljno samo definisati entitete. atribute i njiho\'C doшcne. te klju~eve. vcC шoran10 prikazati i п•zе lzшe(lu ent itcta, tj objekata.

O sno,·nl tipo,·l ,·eze lzmedu klasa obj ek11ta : 1 : Ј «jedan prem11 jeda n» . za svaki objekat iz jedne klase postoji saпюjedan po•·ezani objekat iz druge kl~se. 1: М «jedan prem11 \'] ~е» - s••aki oЬjekat izjedne klase postoji vi:ie po'·ezanih objekata iz druge klase. а iz te druge klase se svaki objekat mofe po•·ezati sa mo sajednim objekto111 ove druge klase. l\I:M «\'I1iep re m a,·i k» -sv akiobjekatizjedneklasepostoji viЫ, ]Ю\'CZa nih

objekata iz druge klase. а iz te druge klase se svaki po\·ezati opet ~а viSe objekata ove d ruge kla~e

oЬjckat шо'.е

Formalni na~inprik<~.zivanjaen t itct<~.: E(a l, a 2, ...,a.) gdeje: E -imeklaseentiteta (skup svih slifnihobjekatajeklasa) .a.-atriЬuti

EntitetUaktipebjekta)

Slabtipobjekta

OЬclef.jc(atribut)

Agrcgacija(vcza-objckat) I'O\"eznik Vezai zmeduentiteta J a k (runda шeпtalпl ) ent ite t је onaj koji ima odredenu osoЬinu ili skup owЬina kojc omoguCavaju njegovo jednщna~пo idcntifikovanje. Takva osoЬina (ili skup osoЬina) se nazivaprimarnikljuCentitcta Slabl objckat је objckat koji nas1cdujc kljut objckta ~ kojim је po•·czan i proSirujc ga nekom s••ojom osoЬinom. Podtip је entitet koji nasle
45

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

Agregacija је on ])0\'ezan

KoziLjubka.K>ZiZolran

cпlitct

koji pm;edujc

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

slokпi

kljut.

~ш;tavljcп

od kljuCcva eпlilcta s kojima је

AgregacUa {MeW\·iti Tip 1-: ntit et - Po\·ez пik) U\'odi se u slutaju kada је potrcbпo uspostaviti \'CZU izmedu \'CZa. odпosno. kada su (пе nu:!:no SI'C) pojal'e jednog tijXI enlilela povcznika povczanc sa pojavama пckog drugog tipa povcz п ika. Tada sc po\·czшri tipovi poveznika pre1·odc u geruпdc (odn. rneiOviti tip eпtitet - po1•eznik). Ovaj koпccpt ER modcla ~с koriяi za modcliranjc ~lcdcCih ~ituacija kao па primcr: ako је studcпt upis;ю пcki smcr. опdа оп mo:!:c prijavti polagaпjc ispita iz onih predmcta. koji se па tom srneтџ s lu~ju ро пastavnorn рlщш, ili radпik је osposoЬljcn da radi па пшSiпi, па ma~in i sc пю:!:с proiz\·esti deo, ра sledi- radпik па пta~ini. za kojujc osposoЫjen. izradujeoпedelove. koji sc na toj maSiпi moguproiпcsti Osim S\'Ojim nazi\'Otn. entiteri se u posrnatmnom sistemu opisuju i preko svojilt atributa Atrihuli щ imспоvщш svojst\':1 cпtiteta u sistcrnu. OЫtno defini~u na osпovu prcgleda iпtcme i eksternc dokumcntacije. upitпika. pregleda postojcCeg soFti'Cra. Na dijagramima sc grafiCki predstavaljaju kaoovali sa пazi\'OПl, koji su povczaпi s cпtitctoпl. Skup vredпosti koje пcki atribut rno:!:c da irna se zove domeп atributa. Domen пю:!:е Ьiti uпaprcd predefinisaп tiporn podatka koji konkreшi prograrnski jezik poddava i du:!;iпom podatka, ali пю:!:с Ыti i "scmantiCki". ScпшntiCki doп1cn је skup dozvoljcnih vrednosti odgovarajuCih (potrcbпih) ograniCenja koje defini~ sam projektant Grafi~ki s imЬol

za prikazivanje

\'CZC izrпedu

entitcra u

п1odclu

objekti-1·ezc:

(DG K.GGK )

Slik~2.7.

OsnO\'niclcmcnti

ER dij,.gr,.ma

Kardiпalnosl

I'I'ZI' predstavlja broj pojavljivanja cпtitcta s drugc strшre vezc, s kojim је posmatrani cntitet po1•czan. Prvi broj је najmanje moguCi broj pojavljivanja drugog entitcta (tj. donja granica kardiпalпosti i ozпatava sc sa DGK). а drugi пajvi!Ji (tj. gomja graпica brdinalnosti i oznaCa1•a se sa GGК), pri Cemu oznaka "М" predstavlja nepoznat broj pojavljivanja. Potrcbno

је

uraditi

ро јсdап

podmodcl

Z
svaki

prim i ti v пi

proces iz strukturne sistent

aпali ze itoiz sledcCihrazloga:

ispra vnosti projektol'anja gloЬalnog пюdеlа podatab koji Ы nastao intcgracijomovihpodmodcla §Priprema i odredivaпjc potrebnih podataka prograп1cru koji Се iskodiг.rti odgovarajuCe maske (ekmne) za a:!:uriranje. prikaz. prcglcd i prctragu podataka. te ekmne za iz1·e~taje isl. §

K oпtrola

4б

R:>d ulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

E-R 1\IODEL PODATAKA - dijagram "Siudenlska slu:!:ba. uradcn u CAS E alalu PO\>>'Cr Designer·

т

Sliko2.8.ERdijogrnmuCASEola1u

47

R:>d ulo,·iC

Pгimt•г

B ilj~na ,

KoziLjubka. K>ZiZol1an

INFORM ACIONI S ISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

podmode la za ргосе~ "Jzda••anjc u•·crcnja":

~ ~..-. ~~--~~~=~7~

: : _:n---;~ ... ... ' .... -~· ·-

- ~- ·· т

а

.......,..,.,

VRSПSTUDШ

Ооо;-о

N1

--т

- ·-·

~

-~ .....,,._".., .w.

_о

Slika2.9. Dijagr.>mpodmodelaE R modelapod313ka

48

.к.

.,.,

V-St ... o

•..;s.m..... ..,



....

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

KoziLjubka. K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

2.6.4. PRA VILA PROJEKTOVANJA BAZA PODATAKA OGRA NICE NJ A а. Vred n wшaograп i ~e 11ja

• Ogranitcnja domcna - ograniCcnjc clcшcnlarnog podшka па odrcdcn domcn vrednosti • Slo.!:ena ogпшitenja dOZ\'Oijeni odnosi izrnedu vredпo~ti mzlititih ;~trihut:~ (npr st
• Rcfcrcncijalni intcgritct - odnos prinшrnog i njcшu odgovamjuCcg spoljnog kljuCa (mora S\':Jkom spoljnom kljutu odgovarati jedan slog sa odgovarajuCim primamim kljuten1) • lntcgritctkljuCa: -Notnull -Uniquc

2.6.5. PRAVILA PREVODENJA ER MODELA U RELAC IONl MODEL PODATAKA Relacija 1:1 se obltno pre\•odi u jednu taЬelu koja iћ оЬе sadrti: izuzetak је da su to d\•e kada је taЬela izuzetno optereCena kolonama (poljima) i pod:~cima i kada se jed:~n taЬele (kolona) znatno frekYentnije koristi od drugiћ deloYa. Tada rшЖе d\'e ili Yi~e

taЬele

deo

taЬcla.

Veza М :М se pre\•odi u 1: М i 1:М sa agregacijom izmedju ili ako veza ima vlastite osoЬinc. onda је 10 objekat \'cza ili agrcgacija. Npr. studcnt-predшct veza је М:М. ali ako bisnю prepustili CASE alatu da re~i O\'U \"ezu. ne Ьi s mo rпogli da postavimo vlastile osobinc ovc \'cze kao Sto је datum polaganja i ocena na tom ispi ш . Agrcgacija se realizujc tako ~to se posebna taЬcla formira koja ~ad rZi primamc kljute\·e od оЬс taЬcle koje agrcgira (npr. STUDENT-ISPITI), i imajo~ neka S\'Oja оЬе]е,;ја. atribute koji su nekljuCna

- . .... -

Slik~

-

2. 10. Primtnmn>fonnocijc

U okviru dijagrama ograniCenja

(МОУ),

>'с>с М:М

u ol:viru dijag=

·:.-=--· -: ER nюdclo. podaшka

dc!iniSu se: alributi cntitcta. tipovi podataka. odgovarajuCa

49

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Ро kreiranju 1\IOV-a пщrе se pristupiti prevOOenju stтџkture MO V-a u OOgovarajuCi relacioni model. Za 10 postoji defiпisani skup рг.1vЉ ро kojima: svakienti t etpostajekrnarelacijc(tj.taЬela).

atributi posmatranogentitcta postaju atributi relacija. atriЬuti po~nшtraпog cntitcla postaju i idcntifikatori povczanih cntitcta prema kojimajcdonjai gornjagra ni cakardinalnostipreslikavanjajednaka l. kljuC relacije nastale OOjakog entitetaje njego'' identiflkator. kljuC relacijc nastalc ОО s laЬog entiteta је idcntifikator nadrcdcnog jakog entitcta prOOircn sajcdnim ili viikatributa slabogentitet~. kljuC relacije nastale ОО agregacijejc sloreni kljuC koji se sastoji od identifikatora enitctakojieincagrcgociju Zahvaljujuti sa\·remenim СЛSЕ alatinш ovaj poыupak se oЬavlja automшizovano. primenorn П:t\'Cdeniћ pra\•ila. DoЬijena relaciona ;епщ је potpuno normalizovana. Опа i s puпja\'a S\'C zahtC\'C tzv_ treCe пormalne forme i sadr!i S\'C iпtegritete koje konkretan sistem za uprnvljeпje Ьazom podataka (SU BP) podr1.a\'a. tj. referencijalni integritct. integritet kljuCa. integritet domena. integritet za operacije nad bazom podataka i sl. Ртс

prc,•odcnja E-R (MOV ) rnOOcla u relacioni. potrcbno је uraditi

ро

jcdan podmOOcl za

svakiprirniti\'ПiprocesizStrukturneSisternAnalizeitoiz s ledeCihrazloga·

Kontrola ispravnosti projektO\'a nja g!oba!nog Modela l'odataka koji Ьi nastao ovih podmodela Priprerna i odredivanje potrcbnih podataka prograrneru koji i:e iskodirati odgovarajuCe rnaske (e krarre) za a1uriranjc. prikaz, prcgled i prctragu podataka. tc ekranezaizveStajeisl. integг.Jcijom

U fiziCkont rnodelu podataka ( Pћysical Data Model i1i I'DJ\1) se \'Г~i dOOavanje i defini sanje altcmativnih (se rnantiCkih) kljuCcva u buduCim taЬelarna. koji treba da оЬсzЬеdе eliminisanje rcdundanse i nedozvoljenih unosa podataka. а potom i ogranitenja nad poda<:inш u \'idu Rcreren<:ijalnog integriteta Nakon gcnerisanja rclacionc ~cme pristupa se kreiranju bazc podataka u i zabrnnorтr SU BP. slcdidcfini sa njcaplika<:ijc(a) u\'iduprojcktaaplikacijc.azatinl i izradi.testiranju primeni progrnrna,odnosnonjegovornodr1a\'anju.

2.6.6. NORI\'IALNE FORME 1 NORMALIZACIJA BAZE PODATAKA Baza podыaka је statiCka slika realnog sistema. OOnosno skup podataka о oЬjektima u sisternu i naCinu па koji su oni тnedu sobno povezani. Relociona baza podataka predsta\'lja takvu bazu podataka u kojoj su podaci organizovani u rclacijc (od nosno taЬele ). Mcdutim. sam nOCinorganizovanjapodatakau rclacije nijctakojcdnostavani nikako ne шоtе Ьiti proizvoljan. Pi tanje organizacije podataka u rclacije је рrоЬЈсш log iCkog projcktiovanja Ьаzе podataka. Relacija је. ро matematiCkoj defiпiciji podskup sk upa Dekarto\'Og proiz••oda domcna оЬеlе1а odnosno skup n-torki: R (al, ~2 ..... ~n) gde su al. Л

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

alriЬuti rel;к:ije. AtriЬut i rclacije пе mogu Ьiti proiz,·oljno izabrani.jer u slutaju njihO\·og lokg izЬom mo:!:e doCi do \"Ciikih proЬlema prilikom implemeJI\acije apli kacija za a:!:uriraпje sa me lx1ze podataka. Da ne Ьi dolazilo do takvih proЫema relacije se projektuju s.aglasno NORMA LNIM FORMAMA. Nornшlnc forme predsta\•ljaju pmvila о grupisanju atributa u relacije pri temu se \'odi ratuпa о logitkirn vezama i za,• isпostima izmedu atriЬuta

Normalizacija podataka је proces podcSav:шja ыrukturc Ьаzе podшaka kako dodava nja. brisanja i izmene u rclacionoj bazi podaшka.

Ьi

se

izЬcgle

anonшlije

Na po m ~·•ш: S obzirom da !;<: projektova nje baze podataka odvija u CASE alatu. Po.,.·er Designer. u 2 nivoa: logitkorп (CONCEPТUAL DATA MODE L - CDM: odgovara E· R- A modelu. tj. MOV-u) i fizitkom (PHYSICAL DAT Л MODEL - РОМ: odgovara rclacioпom modelu. tj. taЬclama buduCc baze), nornшlizacija se motc \'r~iti u rclacionom modclu. ali је mпogo praktil::пije. pozпa vaj uCi pravila za prevodeпje MOV u relacioпi model. izvr;iti пonnalizaciju па logitkorn ( koпceptualnorn) пi,•ou. Razlog је u юrne ~to. naknadпe i z meпe u logi~korn rnodelu mogu izazvati velike prorлene u fizitkom. te se mote desiti. da se nom1alizacija mora vт;iti ponovo. па fizitkom nivou Pгva no rnшln a rorшa

S1·i atribtlfi re/acije m oraju alomante l'red11osti.

Ьili

iz proslill domeua, lj. dom e11i

нill

atribttla moraj u

Ьiti

Та~ п iје.

atribut relacije пе rnote Ьiti iz slotcпog domeпa. оdпоsпо пс motc i оп sam Ьiti relacija. Ukoliko је atribut iz slotenog domeпa. vi~ nije ret о relacionorn modelu. \'СС о oЬjektnom . Ako је ovaj uslov zadovoljen. rclacija је u PR VOJ NORMALNOJ FORM I. Mcdutiш. obje kti u rcal nom sistemu vrlo Ceslo inшju atriЬute iz sloZcnih domena. Tatnije. \'Гlо Cesto se kao atribut pojavljuje grupa sa po11avljanjem. odnosno niz r1ekiћ elementa Reprezentativni priшer је faktura koja sadrti nekc osnovne atriЬute. kao ~to su: daturп. kupac. n•esto. adresa. telefon (i druge atriЬute koji opisuju fakturu u celini) i nekoliko sta\•ki fakturc kojc sc sastojc i1. atributa kao ~to su: anikl, kolitina, jcdinica mcrc. jcdiniCna ccna. ukupna ccna. Sшvkc f3kturc se ponavljaju vi~ puta, а osnO\'ni atriЬuti samo jcdnom 0\•akvetaЬclcsuncnornшlizovanc. Faktura, npr.sc.o\•ak\•a kak\•ajc. nc nю:l:eprcdstavi t i relзcionirn rпodelom . R e~nje se nalazi u ponav ljaпju osпovnih atrib1.11a za svaki red grupe s.a ponavljanjcm. Tako Ьi sc faktura prcdяavila rclacijom koja Ьi imala S\'C pomcnutc atribute. Osnovni atributi Ьi se nepotrebno poпavlja!i. ali Ьi se u О\'0111 slutaju faktura bar nюgla predstaviti rclacijom. ReScnje nijc optinшlno. all zato postoje druga. trcCa .. nomщlnafor ma Br uga nor шalna fo rшa

Dok se prva norrnalпa forma bavi dcfiпicijom rclacije i domenima atributa. druga. а i sve ostalc noГ11шlnc forшc. sc ba\'i odnosom i mcdu7.a\•isnostiшa atributa, tj. zavisnostima ~tribut~.

51

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

Primer: Ako postoji relacija (u MOV-u entitel) STUDENT (BRINDEKSA. IME. POSTA. MESTO. ADR ESA. PREDMEТ, OCENA ) iz пје mo;!:emo izd1·ojiti za prirner d••e fun kcionalnczavisnosti: Atribut BRINDE KSA odrcdujc atribut \ МЕ. а slo:!:cni Жibut BRINDEKSA. POSTA odredujc atriЬut ADR ESA Naravno, ovc dve zavisnosti nisu jcdinc u О\'ој rclaciji, ali su sarпo о1·е d•·c uzcte za prirпer. Prva zavisnost је potpuna funkcionalna zavisnost.jeratribut IM E zavisi od atriЬuш BRI NDEKSA. ali nc i od njcgovih dclo1•a Ucr је atriЬut BRINDE KSA prost). lz ovoga se пю:!:с izvesti zaklju~ak da su ~··е fuпkcionalne zav i sшљti od prostog atribut a ujedno i po!pune funkcionalne zavisnosti. Sa druge strane. za••isnost atriЬuш AD RESA nije potpurю funkc ionaina. јег atribut ADRESA zavisi funkcionalno i od !>anJOg atriЬuta BROJJNDEKSA koji је deo slo:!:enog atriЬuta BRI NDEKSA. POSTA Na osnovu potpunc funkcionalnc zavisnosti dclini~ sc i druga nornralna forma. Rclacija је u drugoj norrrшlnoj formi ako је u pr\'Oj i ako su s1•i njcni nck!ju~ni atriЬuti potpuno tunkcionalnozavisniodprimamogkljutaterclacije. Da \i relacija ST UDENT zadOI'Oija••a uslo••e postavljene definicijorn druge norrnalne forme? U ovoj relacij i sarno slo:!:eni atribut BR INDEKSA. PREDM ET odredujc sve ostale atriЬute u relaciji. Dakle. on igг.1 ulogu prirnarnog klju~a. ali nisu ~vi atriЬuti POTPUNO funkcionalno za1•isni od njega. Atributi IM E. I'OSTA. MESTO i ADR ESA su za••isni sarno od aiributa BRI ND EKSA. koji је deo primarnog klju~a. U ~emu је reknje? Rclacija koja nijc u drugoj norrnalnoj formi (ali је u prvoj) se dckornporшje u d••c ili 1· i~ relш:: ija koje jcsu u drugoj rюrmalnoj formi. iz kojih sc opcracijorn prirodnog spajanja rnof.c rckonstru isati ~ctnarelacija, i totakodascs1·c rrcpotpuncfunkcionalncza••isnosti od1·ojcu posebnc relacije. Tako Ьi sc. prirпenorn dclinicije druge normalne fornte. relacija STUDENT dekornpono••a\a u relacijc ST UDEN T (BR INDE KSA. \ М Е. POSTA. MESTO. ADRESA ) OC:ENA (BRI NDEKSA. PREDMEТ. OC:ENA) О•·е

do·c rcfacije jcsu и drиgoj normafnoj fo nni jcr zm·imi od п-ојЊ primamilr kfj11Cc•·a.

sи

SJ•i alribuli

и

11jima

рЫри11о

frmkcimшfno

Relacijajc sigurno u drugoj rюrrnalnoj forrrri. ako је kandidat za njcn prinшrni klju~ prosto (clementarno) oЬclef.jc (па primer, JMBG. ili PTf. ili SIF_RADN IK A) Relacije koje su u drugoj normalnoj formijo~ u1•e k nisu optimalne i kod njihjo~ u1•ek mogu posюjat i anomalijc a:luriranja (unos. brisanjc i izшcna) podataka. TrcCa nor ma ln arorrna Konkretan primcr se mo:!:c vidcti u jednom od prethodnih redova. Primenom definicije druge nornralrrc forrne , doЬijcna је relacija STU DENT (BRINDE KS A. IME. POSTA. MESTO. ADRESA ). AtriЬut BRJN DEKSA је primarni klju~ rclacijc STUDENT i. logi~no, funkcionalno odrcduje SI'C ostalc atribute u re\aciji. Medutim. ovaj <~1ribut nije jedini koji odredujc neSю u relaciji. AtriЬut POSTA funkcionalno odreduje atribut MESTO. ТгеСа normalna fornra ne dozvoljava tranzitivnc zavsnosti

52

Sta је loSe u tranzi tivnoj

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

zaviыюsti?

Ukoliko JIOslojc tranziti••nc zavisnrn;ti. pootojc i anomal ijc u a~шiranju. Na primer, zamislite se i odgovorite гш pitanje: "~ta је JIOirebno uraditi da bl se u bazu podataka unoo pod~t~k о nelюm mest u?". Podaci о mestu. u ovom slul::~ju. su zavisni od podataka о studcntu, ~to nc bl smclo da sc dcsi. Daklc, re/acija је и treioj normalnoj formi, ako је 11 drugoj normallluj fo rmi i 11 11јој ne pusщje tram:.iti~n e zao·iSIIOSti nek/ju i'llill atributa od k/j11 i'a (primamog i/i a/ternati••llog). Rclacija koja nijc u trcCoj nomшlnoj formi (all јсыс u drugoj) sc dckomJIOnuje u rclacijc kojcjcsu u trcCoj nor шalnoj formi. а izkojih scopcracijoш prirodnogspajanja mo:!:cdoblti JIOi azna relacija. i to tako da se od1•oje traпzitivne za1•isnosti. Tako Ы se ЈЮ1ПСПU1а relaclja STU DENТ (BRI NDEKSA. ! МЕ. POST А. MESTO. ADRESA) dckomJIOnOvala па relacije: STUDENT (BR INDEKSA, IM E, POSTA. AD RESA) i MESTO (POSTA. MESTO). О•·е di'C relacije jesu u treCoj norm<.tlпoj formi i iz пjih se opeг.tcijom pri rodnog spajanja prcko atriЬшa POSTA molc rckonstruisati JIOiazrш rclacija. Prirпcna dcfinicijc trcCe norrnalne fom1c i пom1alizacija relacija saglasпo пјој nije kraj - iako trcCa пomtalna forrпa пс dOZI'Oijava traпzitivne zavisnosti nckljul::пilt atributa od klju~a. Traпzitivne zavisпosti se i dalje пюgu JIOjaviti izmedu samih klju~nih atributa. ZЬog toga se uvodi JIOjam Boye-Cod
2.6.7. OGRANiёENJA NAD BAZOJ\·1 PODATAKA Baza podataka 111ora u svakorп trenutku zadovoljal'ati odredeпi skup zadatih us]0\'3 integriteta. odnosпo ograni~enja. Та ograпi~cпja su posledica: zakoпske rcgulative u datoj intcrnih pravila poslovanja. uoЬi~ajcnih normi JIOnalianja i sli~no. Ukoliko su svi uslovi ispunjcni, tada је Ьа7_а podataka u konzistc11tnoш stanju. Drugirп гсСiша. za bazu podataka. koja је u sagla~na sa prome11anta u rcalnorп siste mu ka~e se da је konz iste11111a [MOG IN i sar.. 1996].

oЬi asti.

Osim struktu re. шodcl podataka poscduje i ncka ogra ni~cпja. kao i operacijc koje sc vr~ u slul::aju naru:;avaпja istill. da Ьi se baza podataka vratila u konzi steпtпo. i spravпo stanje

53

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Ograni~cnja model~ podatak~

• •

se mogu podclili u dvc vclikc grupe: vrednosnaogranitenja. stuktumaogranitenja

Pod \'n,'diJOS nlm ogrtшife njim!l se podrazutne\•aju jednostavna ogranitenja (ogranitenja i slbl:cn~ vrcd пosna ogr.шitcпja. Ogr~пi~cпj~ doшcn a ~u ona koja se titu skupa iz kojih atriЬut uzima \'rednosti. Na primer, atriЬut OCE NA mo~c uzimati vred пosti iz zatvorenog skupa celih broje va (5. 6. 7. 8. 9. 10). Atribut BRI NDEKSA mo.fe blti dcfiпisaп ka broj (koji щпаСаvа rcd11i broj studc11ta u godini u kojoj sc upisao 11а fakultct) iza koga slcdi znak /. godina upisa fakultcta. а роюш јо~ jedan dvocigrcп broj (koji ozпata\'a s1ncr i status stude11ta). Tako Ы podaci: 123190-011. 101/97-022 blli rcgularпi broje vi indeksa. а podaci kao: PERA/93-021. l2CI90-POT nikako ne Ьi smeli Ьiti uneti u Ьazu podataka. Ova ogranitenja su jednostavna i moguCe је napra\'iti mehanizme provere za svaki od пjih. Na Wlost. ,·ctiпa rcl;к;ioп i h sl~tcшa za upravljaпjc Ьаzош podataka пentaju implcmeп t iraпe O\'ak,·e mehanizme. Slo~cп a ''redtюsna ogranitenja se titu odno-sa izmcdu vrednosti r.tzlititlh ~triЬuta. Na priшcr. u modclu podataka moic postojati ograniCcпje da ukoliko radni k ima manje od 30 godina. onda njcgova funkcija u preduzeCu ne пюiс Ыti diirektor. takode. ukoliko ukupna vrcdnost r.1tuna prelazi odredcnu suп1u (na priшer 2000 dinara). опdа опа пщrа Ьiti odobrcпa od ~tmnc fiпansijskog dfrcktora. Primcra 7_а ~lo~cna vred11osna ograniCenja iша шnogo u realniш s i steшiпш i опа se nikako 11е шogu izЬcCi. Ali. u klasitnim relacionim si stemiшa za upravljanje bazom podataka. ova ograпiCenja se пе mogu predяavlti Ьаzош podataka. Kada Ы bllajcdiпa. vrednosna оgгапiСепја domcпa)

(dошспа)

ineЬipredstavlja]a,·eJikiproЫem

Osim vrcdttosпiћ postoje i strukturna ograniteпja. 0\•а ograпiteпja se odtюse па \'CZe izmcdu objckata u sistcmu. Na primcr. svaki radnik u preduzctu шога г.1diti u jcdпom i samo jednom odcljenju. ~ odcljcnjc пюtе imati О, l ili vi~c radnika. Faktum mora imati Ьаr jcdnu sta vku,astavkamoraimatisamojednufakturukojojpripada. Kod

sturkturпih ograпiCcnja оЬаУсzпојс ршnспшi

• •

dva pravila intcgri tcta

intc grilctcпtitcta ( iпtc gritetkljuta). rcfcrencijaln i iпtcgritet.

lnl!.:grltet kljuЬt је pra,•ilo ро kome prima mi kljut relacije oЬ.1\'ezno nюra imati vrednost. Sto znaCi da ne шо}:е Ыti dcfiпisaп kao polje u kojc ~с mo:l:e. ali i пе пюrа upisati vrcdnost Dakle. primami kljut U\'Ck тnora iтnati Jюnkretnu \'rednost. i ta vrcdnost mora Ьiti u posmatranoj rclac iji. ZnaCi da sc u relac iji STUDENT (BRI NDEKSA. IME itd.) ne sme pojaviti \' i~e od jedne n-torke sa odredeпom vrednoi\Cu priшarnog kljuta (u O\'Otn slutajuje to atribut BRJNDE KSA)

jcdi пst \'cna

Referencijal11i integritet se ti~e odnosa izшedu spo1jnog k1juCa u relaciji i primarпog kljuCa u nekoj dru goj rel~ciji. ~ koji uziшa vrednosti iz istog dошспа kao i posmatrani spoljпi kljuC. 0\'О pravilo intcgriteta паlа~с da sc S\'aka \'red11ost spoljпog klju~a u taЬcli mora poja\'iti i kao vrcdnost priтnamog kljuCa u taЬcli gde је odredcni atribut primarni kljuC. Ako. па ргiшсг, postojc relacijc RADN IK (S JFRAD. IME. SIFODEL) i ODEU ENJE (SIFODEL. NAZJV), onda u rclaciji radnik sva ka blra odeljenja (SJFODEL) mora imati pojavljivaпjc u rel;к;iji ODE U EN JE, u at riЬutu SIFODEL. Drugi m rcCima. radпik nc

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

mo~e raditi u nepostojeCeш odeljenju. Ukolikoje za radika unela ~ifra odeljenja 1234. опdа u relaciji O DEU ENJ E mora postojati odeljenje sa isto111 ~ifrom. То ztш~i. da se pri unosu novih podatak
se nc ubaei rad nik koji radi u ncposюjeCcm odeljcnju. Ali. 10 nije do\•oljno. Pri brisat1ju po-dataka iz relacije O DEU ENJE. mora se \'odi ti ru~una о юmе da se ne oЬri~e odeljenje u kot11c radc neki radnici. јег Се isti ostati vczani 7_а ncposюjcCc odcljenjc (јег је obrisano) Jcdanatribut.illgrupanjihшoraigr.нi

ulogu idcnti!ikatoracntitcta,tj.buduCcSctt1crclacijc u bazi podataka. Ovaj idcnti!ikator oЬczЬcduje jedinstvcnost rcda taЬclc i ni u redu taЬcle njegova \'ТCdnost ne s me blt l izostavljena. ldentilikator relacije se druga~ije zove KU U(: RELAC IJE i pred~tavlja prost ili slOO:e п atriЬut koji poseduje osoblne jedinstvenosti i neredundantnosti . Osoblna jedinstveпosti se odпosi na ~injeпicu da u relaciji (taЬcli) ne smcju postojati dve iste п-tor\.:c (reda). То је omoguCeno upravo uvodcпjcm \.:lj~a. tija sc vrcdпost u rclacij i pojavljujc sапю јсdпощ ра sc samim tim i svi rcdovi ruzlikuju. ako ni ро ~cmu drugom . onda bar ро vrednostima \.:lj~a. OwЬina neredundantnosti podrazumcvadanijedan atribut izgru~ attibutane smeda sc izostavi. а da О\'а grupa ne izguЬi osoЬinu jedinstl'cnosti. Prema юmс. \.:ljut relacije је najmanja moguCa komЬinacija atributa u relaciji koja poseduje osoЬinujedinstl'enosti. Slo:reni atribut (grupa atriЬu ta) koja poscduje osoЬiпujcdinяvenosti. ali ne i osoЬinu пcredundantnosti sc naz iva SUPERK U U(: relacije taЬcle

jednotп

U relaciji mote postojati l'iSc atriЬu t a koji zadovolja\•aj u osoЬine kljuta. Svi oni se zovu KAN DIDATI ZA кuu t. Atribut \.:oji se izaЬcre da bude klju~ relacije se naziva PRJ MA RNI Кl.JU( , а ostali kandidati sc nazivaju ALTE R NAТIVN I KUUtEV I SPOU NI KU U(: relacije је atriЬut \.:oji u posmatranoj relaciji ne igra ulogu primarnog kljuta.alije zatou nekojdrugojrelaciji primarni kljut.

2.6.8. HEURISТI(:KA UPUTSTVA ZA PROJEKTOVANJE 8AZE PODATAKA CIL JEVI

PIIOJF:КTOVA N JA

HAZE POI>ATAKA:

I.Minimumredundanse. 2. Optimal no prema programs\.:oj podrki - minimum utrOOka vrcmcna za izdvajanje podataka i memotije. Fun\.:c ionalnost 3. Optinшlno ргсша promenattш u vrct11cnu- pogodnost kasnijcg odd_ava пja i inter1·encija. Fleks iЬilnost.Si ste mtreЬ.1da tiv iu vremenuuz minimalneilinika\.:veinteri'CПCijenad

bazom. 4. Ugrudivanje semantitkih odnosa rea\nog S\'C ta . ade\.: v3 tnost. 5. Ugг;~divanjc ograni~cnja (intcgti tcla) u bazu podaшka odnosno. ako је itпplcшcntirano u satnom SRB P- u (Sistetn za ru\.:O\'anje bazom podataka DBMS). \.:oristiti ~to viSc DE КI.ARAT I V N OST SQ L naredЬi, i1i rnehanizme za~tite iпtcgriteш baze podataka (i ntc gtit etdomena.integtitcttorkcrclacijc.referencijalniintegritct). - da baza podata\.:a "sa nш sсЬс" ~titi od grc~ka (u11os.a) , а nc da za1· i~i od programa, - ugr~divanje !okalnih pru vi\a u vidu \.:~rdin;~!iteta i!i uop~te u odnosima. tj. ugradi vanje poslo\' Пih pra vila (loklanih pravila koja vatc u odrcdenoj organizoc iji )

55

R:>dulo,·iC

6.

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Potpu n<ЉI

modcla podalaka. lako da JIOkriva podacima ~ve proccsc koji ~~~ dclin i saпi u SSA, а ртс ~vcga primitivnc proccsc. tj, da su svc infornшcionc potreЬc pokrivcne, tj svaki elemeпlarni podatak iz SSA da ima adekvalan alriЬul u MOV.Ij CDM-u. Dakle. JIOkrivenO<;t jiOtreba realnogsistcma

7.SntanjenjebrojalaЬcla.radi lak~manipulacijei neksiЬilnijegre~enja.

8. Uvodcnjc "rcda".

zЬog anшnalija

1\IATERIJAL KOJI

a:l;uriranja

KORISТIMO:

Ј _ TEKSTUALNI OPIS POSLOVA U SISTEMU. 2. MODEL PROCESA STRUKTUR NE SISTEM ANAL IZE - DTP i RP. а. Elementarni podaci - na mnovu njih dobljamo atriЬute za cntitete Ь. Odnosi elementamih podalaka (si nlaksa ЈЮшоСu zagrada)- elementami podaci koji scja\•ljaju unutar <> najte~Ce pripadajujednoш entitctu, 11 govori о JIOПavljanju alrilxш.( .. ]IS-A./ ../rnoguCenullvrednosti. с. Skladi~la-dekornJX>nuju se na 1аЬеlе d. Pri rпiti\'Пi procesi- osnov za podWrпe (podrпodele) baze podalaka

с. Pos]O\'Пapravila- postajutaЬelcsapararпetrirпarelacion og rпodelailisckori ste

dcduktivni ~i~tc mi u sprczi sa rclacio11im Ьаzаша podalaka. f. Domeni- postaju tz v. ~iЉrni~ke taЬcle baze. odnosno zasebni entiteti ER modela POSTUPAK nije linearan. Opisan је kao niz koraka kojc trcba uraditi uilcracijarna:

jednoш

ili

vi~

puta

1. Kreiranje prellminflrnog skup!t enlitelll l dodelji v11 nj e 11trlbut a !1. Transforшacija

iz\'f~ena

clcmcnlarnih podalaka koji su prcuzcti iz SSA. korekcija Elementarni podaci koji su rnno,;ina postajujednina El eшentarni podaci koji se nazivaju kao struktura i rnogu sc na elerпentame podatkc. vTh i sc kreiranjc novih clernentamih strukturu NcJIOipuno imcnovani clcmcntarni podaci sc dopu11juju

ukoliko u SSA nijc

daljc dckomJX>novati podataka koji ~ine tu dovolj11o prcciznim

Neophodno је inшti. za ncdovoljno jasrю irncnovanc elemcrrtarne podatkc detaljniji opis (npr. u Annotation dclu u CASE alatu). kako Ы sc JIOipuno razumclo znatenje kako Ы sc шoglo pravilno odrcditi njegovo nresto. Ь.

l'rinrena

heurl.~t lka

(fMOG lN i sar., 19%]. str. 51)·

ANAL IZA TEKSTA OPISA POSLA: lrncnice (subjckti, objekti) iz opisa JIOSI:~ postaju kandidatizaentitete. (:]JI ELEMENTA RNI PODATAK: Na osnO\'U inrcna clenrentarnog podatka. odrcdujc sc koji је entitet kojern pripad:~. ра sc kreira odgovarajuCi entitet i njernu dodeljujc ovaj i ost:~l i atriЬuti koji шuodgo\' araju DE KOMPOZICIJ A SKLADI ~TA PODATAKA: Sva s kladi~ta podataka sc preuzimaju iz DTP-:1 (SSA) i vrSi se njihova dckonrJX>zicija па cntitete. шkо Sto se uotavaju odnosi

56

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

izmcdu clcmcntamih podataka па ni\'OU svakog ~kladBta ponaooob (brojni odno~i. odnooi 111cduz:н•isnosti) i koriste se odnosi izra:!:eni u naнx1enj u st111kture skladi~ta pomoCuzagrada. 2.

Trиns rurmиcUa

pn:Jiminarnog s kupa

c nlilclи

1 иlriЬula

а. Eliшlni~anjc

posebnu

taЬclu.

rcdundansc - atributi koji se ponavljaju u vik entiteta se izdvajaju u Jcdan clcmcntarni podatak Ьi trcbalo da se mcmoriSc sш1ю u jcdnoj taЬcli

Ь. Т гюњrогпшсlја

clc mcnlarnih podatakи • S\•aki clcmcntami podatak koji је prcozct iz SSA trcba da budc pokrivcn nckim oЬiikom elemen tarnog podatka. Mogu Ьiti U\'ede ni novi elementami podaci koji pokrivaju postoj~c impono\•anc c1cmcntarne podatke i prcd~tavljaju njcgovo uo~tenje

• lzratunljivi elen1entami podaci se (ugla\'110111) ne rnenюri~u. \'еС sc od ostalih elcmcntarnih podataka tra:!:i da li se moic pokriti njihovo izra~unavanjc. ukoliko је postupak izratuna\•anja trivijalan _ Ako takvi elementami podaci ne postoje. dodaju sc elcmeпtarni podaci koji su siro\'i za ovaj izra~unlji vi podatak. Pгimeri: prosetna occna ~tudcnta, prmctna plata rad11ika. broj studcnata ро smcrovi11ш

• RcSa•·anje рrоЬiсша si n oniшa i honюni11ш - potrebno је da o~lane sanю jedan tcn11in za isto\'etno znatenje. HOMON IMI isti naziv а mzblito znatenje (sernantika). Na primcr. ОЬсlс:!:јс DATUM. nюic da znati Datum rodenja Radnika. ali i Datum zaposleпja Radпika. JXIjedaппazi\' DATUM iпш razlitito zпаtепје. с.

l)oda\·a••je e leшe iJi arnih podataka • Dodavanjc idcшifikocionih oЬclcija - Korisno је da se idcmifikaciorю oЬclcije zovc ID_xxx. ili sanю ХХХ. npr. ld_pacijenta. ili sarno Pacijent (pose bno је pogodno pri prc\·odcnju ER modcla u rclocioni i шigrac iji ovih polja u d rugu taЬclu). Zai~la , to polje је u toj taЬeli predstavnik pacijeпta. tj. njegov zastupnik. раје Jakk zЬog razuшcv:шjadanositakavnaziv.

• Dodavanjc jo:!i nckih dcfinisanauSSA.

atriЬuta

za odrcdene cntitcte. ukoliko sc ukak

potrcЬa, а

nijc

d.Ap~trakcija Uop~tavanjc viSc sliCnih cntitcta u jedan opSti. Pri юше М" krciraju novi. op~ti atriЬuti. Ovi konkretпi s lu~ajevi postaju \'Т:>!е tog e!lliteta i kaotakvi sejavljaju u konkretnirn slogO\'irna. kao pojavni oЬii ci. Pot rcbno је dodati јо~ jednu ko lonu u юш opSteш cntitctu. kojim se omoguCujc mzlikovanje oЬjckata razlitite \'f'Ste Мога se \'oditi raCuna о tomc da М" tim uo~tavanjc m nc izguЬi neki potreban podatak. Primer: nc nюgu se svi daturni uop~titi u jedan e1cmcntarni podatak DATUM. јег пiје s\·ejedno da li је u pitanju DAT UM IZDAVANJA ili DATU M VRACANJA u псkој ЬiЬiio!ec i .

UopStavanjc (gcпcralizocija) se uglavno111 vrSi па ni\'OU viSccntitcta. Мо:!:с sc vrSiti i na Пi\'OU atributa. u situacijatna kada је dozvoljeno i omoguCeno da se svi pojedina~ni sluCajevi adckvatno pokriju. Npr. OC ENA_MATEMATIKA i OCENA_S RPSКI se MORA apstmhovati 1.1 OCENA. NAZ IV _PREDMETA i sl. kako ЬisrnodoЬili Лc k siЬilnije reScnje

57

R:>dulo'•iC

Bilj~na,

Kozi Ljubka., K>Zi Zo11an

Postoji ' 'ik RE$ENJA APSTRAKC IJ E.

k~o

projckla

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

baze

podataka.

u zavisnosli

od

NIVOA

е.

Uotavanjc odnosa (brojnih npr. I:M i idcntifikacionih (funkcionalnih) zavisno~ti ) izmedu elementarnih pod<~taka i izd,•ajanje grupa elementamih podataka iz entiteta u poscban e11titct • uotavanjcodnooa prenы idcntifikacionom oЬcle:ii:ju • uOCavanje n1edusoЬnih odnos~ elcmentarnih podataka

f-a. Uota\•anjc i imenovanjcodnosa(rclacije- Rc/"rionsllip)izmcducntitcta: odnosi celina- deo (npr.zaglavlje - stavke). odnosi opSte - specifi~no, odnosi ~talno- promcnlji\•o, odnrn;i slati~no-dinamitno. odnosi potencijalno -stvarno. odnosi pr<Љio-sad~nje- buduCe. odnosijedan -viSe. odnosi pre- posle. odnosi ~iro,·o- izrnCunljivo. stanjajcdnogobjc kta semcnjajuuvremcnu. Bitno је: Ulogejednog entiteta se ostvaruju relacijama ka drugim entitetima. Primer: Mote se па јеdпшп mcstu mcmori~ati taЬela м,•,·tо, а ona inш ulogu n1csta rodenja. mesta stanovanja. mesta kao sedi~ta neke firme itd. i sve 10 u isiOj taЬeli. Njene uloge sc izrafavaju nazivi1пa rclacija:jc roden, stanujc f-b. lzdvajanje tipovaentitcla: Razlikovati: Entitetkojiopisujedokument Entitcl koji opisuje tinjcnicc о nckom oЬjcktu ili dogadaju. Na~ је cilj ЛcksiЬilno rcknjc. tako da nc trcЬa da tctin10 da mclпori~cmo podatkc pod nazi vima dokumenata. јег је 10 prome nljiva k~tegorija. Bolje је meшorisati podatke о tinjcnicшпa odogadajima ili oЬjcktima. (posebno se rcalizuju tzv. docшпcnt nшnagcment sistemi. ра i oni mogu Ьiti kroz bazu podataka ukljuteni о model baze svako g infornшcionogsistcma).

Razlikovati: taЬelu

blarnik (osnovni podaci. matitni podaci).

taЬeluznanjcipravila, taЬelu po\·eziva~.

koja opisuje oono,•nu dinamiku redovnog rada (pokriva primitivnc proccse iz SSA)- dakle dogadajc i objektc obradc

taЬelu

obг..1du.

tj.

g.KrciranjeШarnika

§ Transformacija nabrojivog domcna u ~ifarniCku шЬеlu. § lzd\•ajanje clementarnog podatka koj i inш nabrojivi domcn vrednosti koji se pri unosu Ccslo ponavlja - elcmen tarni podatak koji ima nabrojiv skup vrednosti koji sc

58

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

testo unosi u originalnoj taЬeli se izd,•aja u posebnu taЬelu ~ifarnik- шemorik ~с ~ifra i naziv tc \'fSte podatka. Unosi se Sall!O jcdnom, а koristi vi~e puta, kad god trelxt. pozivom prcko ~ifrc se memori~e. tako da ukoliko se podatak iz ~ifamika mcnja. шсnја sc automatski svako njegovo pojavljivanjc u taЬclarna gdcjc njcgova Шrastrunikljut

Jcdan podatak је opSti i koгistiCe se rш viSc шesta, ako sc izdvoji kao poscbna taЬcla. Primer: taЬela MESTO nastaje па osnovu polja: n1esto rodenja i rnesto stanovanja h.Odrcdivanjekardinalilelarelacije § odredivanje kardinal iteta S\'akog od preslikavanja § ''oditi ratunada se odredivanje vr~i u 2 koraka: ]_Odnosi izmcdu cicmcrшta rcalnog sistcnш (\•сСе ogranita\'atlje), 2. Odnosi izmcdu taЬela u Ьazi podataka (manje ogranitavanje. ukoliko је

nюguCe).

i. OdrcdivanjeprimarnogkljuCazasvakubuduCutaЬeluBP

Kriterijum za izЬor primamog kljuCa (РК) medu kandidatima za prirnami kljuC: § JednoznaCnost § Potpunost

§

Mininыln rn;t

Postoje3,•arijantc· 1. Prost brojat koj i se sastoji od jednog polja za svaki entitel. Sluti sarno za ostvarivanje rclacija u prevodeпju u relacioпi шodcl (jcdпostavпijc је da sc prenosi sar110 jcdno poljc. а ne sloteni primami kljuC). Ukoliko se izaЬcre ovaj oЬiik РК. oba•·ezno је kasnije u PDM-u (Powcr Dcsigner Data Arhitcet forшat шodcla relacione baze podataka) da sc za svaku taЬelu odredi unique in(/ex kojim se definiCu alternati vn i klju~evi. tj. komЫnacije sadг.!inskih (neklju~nih) polja koje se ne smej u ponoviti. 2. Sloicni prinшmi kljut (najCcSCc sc sastoji od JIOija koja nose ncko znaCenjc) OЬezЬeduje semantitku jednostvenost sioga. а nedostatak је slo:!:enost pri n1igraciji polja. З. Tzv. govorcCc Sifre - jcdan clcmcntarni podatak tiji dclovi inшju znatcnjc. Npr. Broj indeksa ili JM BG ј. Odrcdivaпjc

idcntifikaeimlih zavisnosti izrncdu entitcta _Odrcdivaпje tijiOva cntitcta ldcntifikaeiona za,•isnost odrcdujc tipovc cntitcta: Ја\.: . Slab. Agrcgaeija (Gcrund)

З. ZII \'Г~ ПIIuptlmizacUII

Yriii scuodnosu na: performanse celokupnog sisterna. zajedno sa programorn. Npr. doz,·oljavaju se izг.ltunljiva polja. ukoliko se tiшc prn;titc skraCcnje vrcrncna odzi•·a sistema. nazadatu (SQL)komandu lakoCu odrfavanja. Napraviti takvu organizaciju taЬcla \.:оја zahteva kasnije ;to nшnje popmv\.:e i intcrvcncije. Npr. svc ~to је шoguCe se uopSta\'a i sa:!:iшa. takodasedoЫjafleksiЫinoi upra\•lji,·oreScnje. Pri n1eri: Mogu sc podaci oulazu ili izlazu neke rnaterijeobjediniti da sc Cuvaju ujednoj taЬeli. sa bulovirn JIOijem ( .Т . ili .F.) koji opisuje da li је ula z ili izlaz

59

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

Mogu se svi ~ifarn ici objcd inili da sc Cuvaju u jcdnoj i n:~Zi\•aj~i kolonatip~ifarnika 4.

taЬcli.

Potrcbnaje porcd

~ifrc

Кrеiгш1је podшod ela

Krciranjc podnюdcla sc radi kao izd\•ajanjc podScшc cclokupnc Sсшс Ьаzс podataka. i 10 za svaki od primitivnih procesa se radi pojedna podi;erпa baze podataka Podшodcli sc radc iz 2 razloga: § Pro\·cravanjc da li su svi prirnitivni proccsi pokri\·cni podaciшa (daklc. рошоСu tih entiteta. tj. taЬcla Се blti realizovan taj proces. ро pitanju unooa i pregleda podataka). D:~ li s u na podшodelu S\'i entiteti medusobno ])0\'CZani. Ako nisu. povezani su preko nekog drugog. р~ i njega treba ukljul:ili u podnюdel. ili da se doda direktna \'czaizшcducntitctanacclokupnoj Scшi. kakonci nckicntitctos taoncpo\'czan 5.

Кrеiгш1је

fizii'kog

шodela

podataka ( PI>M, odgo\·ara

relaciшюшшodelu)

Fizii'ki nюdel se u CASE alatu kreira auюmatski. U su~tin i se S\'odi па pre,•odenjc MOV u RM. pri i'eшu sc RM koji se dobljc dodaj u ш;oblne kojc su vczane za konkrctni SUBP za koji seuradiofizii'kimodel. K adajekreiran.pro\'CПI\'ase: о Da li su clernentarni podac i odgovarajuCeg tipa podatka? Npr. ,·oditi rafuna da neko polje пе postane mеп1о. а trcbalo bl dajc string! о Da li је dobro iz vrScna migracija primarnog kljuta ? Da li је dobljen feljcni rclacioni nккlcl о Da li clcmcntami podaci imaju jasni nazi v? Prcimenovanje elcmcntamih podataka ujasnijeipolpunijenazi ve о Da li prirтшrni kljuC oЬczЬcdujc sernantiC ku jcdinst\·cnrn~t podatak:~ u datoj taЬcli ? Najte~Ce је primami kljui' "oЬitan" brojat i ne oЬezЬcduje OCu,•anje semanti~ke jcdinstvenosti sloga. u srnislu da sc nюfc pod nekirn drugiш Ьrојеш uncti dati slog. tj. osta!i nekljuCni podaci. Da Ьi se 10 spreblo. radi se kreiranje Uniqнe imlex-tl nad svakom od taЬcla. gdejc tornoguCc! о Da li је oЬezЬcdcn intcgritet podataka, pre svcga rercrencijalni intcgritct putcm pravilazaoCu\•anjcrcfcrcncijalnogintcgritcta? I'OSEilNI OllLICI

ОВЈЕКЛТА

1 ODNOSA:

1. Л G REG Л C IJ A - objekal- \'eza:kada\•eza imavlastiteatribute - rcalizuje ''czu М:М. Kadajc ,.cr tako. zapitajtc seda li

nюfdatakva,·cza r1ю-':da

irna

''lastitaoЬele:l:ja

2. i; [)<' A RN IK - Kada se neki pod:~c i koriste u \'iSc procesa. oni se jedinst\'e no izd,•ajaju i ])0\'ezuju sa okolnirn taЬcl anш sa onoliko rclacija. koliko uloga ta taЬcla inш 3. ODNOS 1: 1 - Kada se radi о taЬclшna 1:1. tгсЬа se zapitati da li је to nюg~c objedini{i ujednu taЬclu. Naji'e!'.Ceseto prcporu~uje. osim u nckirn slutaje,•in1a. npr:

60

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

K ~da је potrebno razlikovati potencija1no i ~tvamo, ~10 је u odnosima 1: 1 (Primer:. 7.ahtev zat1aпst\'0111 ј podaci otlanu) Kada ne treba optereCivati jednu taЬclu koja Ьi se fеМ:е koristila u odnosu п~ ovu drugu. tiji se podaci rede koriste Kadasejedanistis1ogposeCuje2i1i\•ikputa.iedituje. Jcdrш је taЬcla, kada se u suStini podoci unose u jcdnorn trcnutku (Primcr: podaci о pos1u i ugovoru) Prisituacijj kadasu 2taЬcleuodnosu J:l.trcbaizabrati onu koja (edrugoj prcdati prjnшrni kljut (dominaшna). kada se prcvodi u relacioni rnodel. То је опа tаЬс1а koja је ""starija u vremenu", tj. tаЬс1а u koju se najpre unose podaci, а zairn tek u ovudrugutaЬclu .

4. ODNOS 1:1\1 - Primer:
6.

l'utrebudи se pиmlestunjиl

prcnш

origjnalnoj u od nosu 1:М.

prumeneu vremenu :whtevaju роsеЬпеtаЬс1е, kojesu Ccnovnik, а nc da sc polje ccna nalazi u

Priшcr: RоЬа-

taЬcliroЬa

OBRAТIТI PA2NJU (CESTO SE GRESI):

§ § § § §

UOCavanje elementotrnih podatakot koji ~u imenovane strukture. UOCa\•anjc izmtunljivih podщ.:~ka Odrcdivanjc prirnarпog kljuta. Odrcdivanjc пazi1•a Р К . Vcze J:f.. l izшedju clcrncrrtarnih podataka UOCavanjc skupa vrcdnosti 7_а clcrncntarnc podatkc i potrcЬc 7_а domcnorn. Dorncn postaje entitet i1 i ne, izdvajanje Sifamika i taЬcla za рrаСепје svakodnevne dinarnikerada(cvi dcncijaobjckataidogadajarcalnogsistcrпa).

Odredi1•anje za pres1ikavanja u relacijama kardiпaliteta i ideпtifikocioпe zavisnosti. Odredjivanje koji se e1eщcrrt.:~rni podaci n.:~laze u istom entitetu. а koji se izmeSt.:~ju u poseЬan entitet. Potpunost opisivaпja entiteta elerneпtarnim podacima lz пazi1• a clerncntamog podatka se nc mot.c sazп ati njcgo\'O zпatcnje Dobro uOCiti stvame \'CZe izmedju entiteta. Primer: Ne popravlja se vozi1o, 1•et k1•ar i to prcnш radnor1r nalogu. Daklc, rclacijc su: \'ozilo-kvar-radni nalog -podaci opopra vc i. Vrcrnenskisledzavisnosticntitcta.

61

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Honюnimi i ~ irюnimi . I:Jodnosi Siajealribut.a;taentilel?

2.6.9. OBJ EKTN I MOD EL PODATAKA Prcma [LЛZЛ R EV I C i sar., 2003[ i [MOGIN i sar., 1996] objcktnaorijcntacijajc pristup u komc sc ocki sislc mi organizuju kao ko!ckcij c mcdusobno povczanih objckala koji s.aradl.lji.ICi os1varuj1.1 poslavljene cilje\'C. Objeklna orjentacijaje (lanas dominantna u oЬiasti progro~шiranja i progro~mskih jczika. mctodolo!ikim pristupima razvoju soflvcra i informacionill sis tema. posteperю preuzima priпщt i 1.1 Ьazama podataka Osno vn i koncepti oЬjektпog modela podataka su objekal i liltrl!l. Pod objektom se podгazumeva e ntitet koji је sposob3n da tuva svoja stanja i koji s ta vlja okolini na raspolaganje skup operacija preko kojih se ta stanja prikazuju ili menjaju. Literal је \'rcdnost. tj. podatak koji sc koristi u modclu i r1ю:l:e Ьiti prost. sloien ili kolekcija. Razlika izmedu objekta i literalaje ta da objckat irrш s\·oj identifikator а litcral ncrш [ LЛZЛREV I C isar.. 2003]. Objckti i litcrali se katcgorizuju u tipove. S\•i objckti istog tipa. irшju isti ~ kup stanja (osoЬina) i jedinst\·eпo pona;anje (is ti skup operacija). Koпkretпi objekat је pojavljivaпje ili instanca datog tipa oЬjckta. tj. klшe objekra. Sranje objekza је odredcno vrednostima njego vih оsоЬiпа. koji se zovu јtЊ i alrihuli objekta kao i vezшna jzrnedu tog oЬjekta ј drugih objekata u nekom sistemu. Q,·e osoЬine objekata se menjaju u \'remenu. PonaiшJje oЬjekta se opisuje skupom operacija koje taj oЬjekat iZ\'~ava iJj koje se nad njiш izv~avaju. Svaka operacija jrna kao argument objckat konre је pridru:l:cna. mot.c da ima listu ulaznih i jzlaznj h pararnetara а takode mo:!:e da vrati tipizovani rezultat. BazaJIO(/ataka sadr.ti obje ktc koj c stavlja n:r koriSCcnjc vсСсш broju korisnika. odnosno aplikacija. Baza podataka se opisuje prekosvoje :kme u kojoj se defini;u objektj tija se pojavljivanja tuvaju u bazi [LЛZЛRE VH:: i sar.. 2003]. S\•aki tip imajedrш specifilшt·iju i jednu ili vi:k implemeпtacija. Specifikacjje su ekster ne kar.ikteristjke. vid lji•·e korisniku tog tipa. То su opcracije koje mogu Ьiti pozvane. osoЬi n e kojima se mofe pristupati i 10 su izuzec i koji se mogu inicirati prilikom izvodenja opcracije. lmplementacija Јјра. defini:k inteme kara kteristike objekata datog tipa ј ona nije vidlji va kori s niku. Od\•ajanjcm ~pecifikacjje od iшpkrncntacije tipa sc ostvarujc Усоnш Ьitna karakteristika. uCaurerrje (EIICЩJSIIIШiorr) oЬjekta. Specifik;lcija tipa se vr~i preko koncep1a intcrfcj~a ili prcko k/ase. lntcrfcjs se nc шо:l:с dircktno in~ш ncirati i prcko njcga sc dcfini$u operacije koje Се naslediti korisnitki definisani oЬje kti. Klasa predstavlja apstraktno stanje i ponaSanje tipaobjekta i шо:!:с sc instancirati. Zapisuje se i~kazo1n · cl as s St ude nt{

. . );

l mplcшen tacija

tipa ~с ostvarujc preko strukture podataka la opis slanja i skupa 111ctoda preko kojilr su implententirane operacije tipa objek ta. Stanje poja•' lji vaпja nekog tipa

62

R:>dulo,·iC

oЬjckta

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

sc iskazujc prcko

vrcdrюsli

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

njcgovih

oooЬina

(atribula i ••cza).

Роnа~шје

nckog tipa

oЬjekta predsta••lja se skupom opemcija. [LAZA REV IC i sar., 2003]

Primer klase је preщet iz [LAZAREV IC i ~ar .. 2003], ш 174:

,,

attribute string Ime ; attribute ctate DatumRoctjenja ;

U objektnom modelu p
2,6, 10.

mћ·ledi>'lmju

OПJEKTNO-RELACION I MODEL

PODATAKA

Prcma ]LAZA RE VIt i sar.. 2003] i ]ULM AN i sar.. 2002]. d1 •u tшј>·а=пiја tttO-пo pro§ircnjc rclacionog modcla podalaka sc sastoji u \ошс da domcni atriЬuta nc moraju Ьiti sanю osnovni predefinisani tipovi podataka. \'СС i kori sni~ki dcfini sani slo:!:eni lipovi podalaka koji mogu Ьiti organizovani hijcrarhijski. Na osnovu ovc шodilikacijc proizilazi zna~ajn;;~ ~injenica da \'rednost koja odgov;;~ra nckom :~tributu delinis;;~nom nad prclhodno opisanim tipom podatka u okviru ncke n-torke mo~e Ьiti l:itava relacija. O vakva rclocij;;~ senazi\•augnjeblc"џ'c/acljџ

Porcd O\'Og pMircnja. objektno-rclacioni modcl podataka dozvolja,•a: moguCnost defini sanja relacije direktno n;;~d slo:!:e nim tipom pod;;~taka koji sc hijcrarhijski шо:!:с organizovati u gcncralizacijc sa podrSkoш konccpta nasledivanja: rnoguCnost dcfinisanja rrrctoda kojirna sc odrcduju operacije nad korisni ~ kim tipovima: moguCnost da n-torke imaju ulogu objekala koji imaju svoje jedinst\'e ne identifikatore: dva n;~tina povezivanj;~ podataka:

63

R:>dulo,,if

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZolran

•

kori\'Cncioni!lni -

•

objektni

n<~

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

osnovu vrednosti prin1amih i spoljn ih kljuteva u povezanim

taЬelama:

- referenciranjemidentifikaюrapovezanih n - юrki

Pret hodпo navedeпe kamkteristike objektno-relacionog rпodela podataka ~·t(md(lrdi::.m·aщ• su SQL: I999 standardom. а izmena је i integг.rc ij!l ovog ПJodela u SQL (Stuctu rnl Query /дnguuge)jezikzaupite

2.6.11. XJ\·(L

КАО

MODEL PODATAKA

XM L је. pren1a [DEV EDZtC. 2004]. World Wide \Veb ConsortiuПJ (\VЗС) standard za razmcnu podataka na Wcb-u. Osпovna ideja vczana za Xf.. IL је da sc difiniSc standard kojint Се se razmenjivati podaci na Web-u. ;rli tako da se sva pa ~nja usnreri na sadr:!aj. а ne na prikaz. XMLjcjczik koji ncrrш prcdcfinisan skup kljuCnih rcCi (c lcrпcnata i atriЬuta) . \'СС је to jezik za definisanje dru g ih jezika. tj . metajczik. Medutim. sam ро seЬi XM L nije dO\'Oijan. \'СС је u okviru XML tehnologije defin isan skup standarda koji ornoguCuju njegovo kori~Cenje U [ LAZAR EVIC i S<~r .. 2003]] i [LIGHT. 1997] је XML (eXrensiЬ/e Marlшp Umguage) dcfinisan kaojczik za oznaCa\•anje srruktu re dokumenta unutar njego,·og sadгj_aja. Cijajc pГ\'C ПSI\'Cna narnena standardizacija strukturc i sadr~>tja dokumcnat~ г.rdi njihO\'e cfcktivne razrпenc u razlititirn \'rstama poslovnih i drugih elc ktronskih kornunikacija. XML ј е jednost a\':!П i ЛcksiЬilan jczik koji је zasnovan na standardnom uop;tenom jeziku za oznaCavanje (Stшult~rd Genera/i;:ctl Mar/.:up Lшrguage - SGML). Organizacija za st:шdardi zaciju \Veb tchnologija. \Vorld \Vid e Wcb Consortium (WЗС) јс 1996. god inc potela raZ\'Oj XML--a sa osnovnim ciljern da se doЬije jezik sa komЬinacijom ЛeksiЫinosti SGML--~ i jcdnostavnosti HTML-a (Hyper Text Mar/.:up Ltшgut~ge). Prva ''CГlija XM L- <~jc definisana 1998. godine_ Za razliku od HTMI. -a koji pr,•enstveno opisujc natin prikazi va nja podataka u lntcrnct stranici. XM L opisujc podatkc ali Ьсz na~ina prikazi vanja istih Primer XML dokumenta·

:~~~;~~~~~~~~~~:~~~:~~;:~;~; llOOO

Novi

Sad

YUG <РТТ>21000

~~~~~~~~~~~~g:~~~~~~~~~~~A> <РТТ>2ЗООО



64

R:>dulo'·iC Bilj~ na, Kozi Ljubka. K>Z iZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

XM L dokumcnti ~u ~aшoopi~uj uCe platform~ki new.visnc tck~tualnc datoteke ~а hijerarhijski uredeпom stтџkturom koja se sastoji od elemeпata, atriЬщa i podataka tipa niza kar.tktcra. Za s pecilikaciju tipov;~ dokumenta se koristi XML Schema - XML dokument koji s.adт1i deliпic ije prostih i s lot.eпih tipo••a, deklaracije elcmc nata, dcklaracije atributa, modela grupa. grupa atributa. deklaracijc notacija i drugo. Primer XMLS clteme·

~~:~~~~~=~~r~a:~:~~~;:i~~~~f~=~:t: ~;:;:~:~:~~:;~~~·:;~:~~~~:~::.,. • sr- SP Lootn " >

<~:~ ~~~~~=:т~:~ссu r s • • unbound"d" >



U poslednjc vrcme se XM L s\·c vi~ lrctiг.1 kao modcl podataka koji sistem prcdstavlja kao skup шeduwbno po•·ezanih lipo••a dokumcnala. а bazu kao kolekciju mcdusobno po••ezani h dokurnenata koji su pojav1ji••anja definis.anih ti pova. Koristi se za povezi••anje Ьаzа podataka sa ostalim izvorima podataka dostupnim preko lntcmeta. Takode nюic da poslu;J;i za transformaciju jednog modela podataka u drugi, jcr poseduje a!atc i 111etode prckokojih setomofeizv~i ti.

65

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

2.7. !\·IOD ELO VANJE SOFIVERA U I NFORMЛC IO NOM S ISTEMU 2.7.1. UML Objektno orjentisani jczici шodeliranja prvi pu t su sc pojavili u pcriodu izшe d u 1970 i 1980 godine. kao eksperimenli u tra:!:enju novi11 pristupa i metoda analize i dizajna softverskog reSenja. koje Ьi pгo~tilo veC tada postojeCe objektno-orjentisane prograшske jezike. Tada su koriSCene metode strokturne analize. Ьazi rane na funkcionalrюj dekompoziciji proЬiema do ni,·oa zaokru.Zenih celina koje se шogu transformisati u izv~ni kod . Najveta raznolikost i Ьгој objektno orjentisanih шetoda ja,•io se u pcriodu izmedu 1989 i 1994 godine. Nakon 1990 godine zapol:inje proces unifikacije metoda. pre S\'ega tri vodeCe metode: В ООС Н rnetoda (Grady Booch), OOSE (Object Oricnted Software Engineering) шctoda (lvar Jacobson) i OMT(Objcct Modelling Techniquc) mctoda (Jarncs R uшbaugh). Naporirтra su sepridru:!:ili idrugiautori sasvojim metodama.kaoi S\'evodeCesoftverskei hardverske kuCe (pre S\"ega firnш Rational. kao pokretaC). tako da danas va:!:eCa verLija UML jezika 1.3 (prihvaCena u jesen 1999 godine) va:!:i za standard koji prih,•ataju ovi proizvodaCi i u S\'Oje postupke i proiz\·ode ugraduju eleшente i pravila UML-jezika.

2.7. 1.1. OBLЛSТI PRIMENE UML-a UM L jepresveganamenjen zaprikazi,•anjekonceptualnih i fiziCkihkarakteristikas istema Pod sislenюш sc podro~zuшeva iшple mentacioni sisteш. tj. sistem koji је cilj razvoja i kasnijepriшene.daklesoftverskisisteшpres,·ega.

UM L је jezik. ~10 podrazumeva da ima svoje elemente reCnika i pravila prinrene. Naravno. jezik sarn za ~еЬс ne znaCi niSta, ukoliko se ne prirnenjuje kao sred~l\·o u okviru odrederre metodologije i oЬiikovanju rezultata pojedi nih faza primene odgovarajuCe metodologije. S oЬzirom da је UML pre svega ideja i rczultat rada firшe Rational. О\'а firrrш је st\'orila i rnetodolog iju razvoja softvera. nazva nu "" Rational Un ified Soft.,.,•are De ve lopment Process"". u okviru koje sc koristi ovaj jezik kao sredstvo. UM L jc dizajniran da bude ПeksiЬi1an. tako da је moguCe primenjivati njegove koncepte i dijagrarne u razliCitinl fazama raZ\'Oja softvcrskog rc!knja, od faze spccifikacije zahteva korisnika i upoznava nja sa poslo\' ПOIП senrantikonr realnog sist eшa. do dizajna sofverskog reknja. impleшentacije. isporu ke i testrranJa UM L jcjezik presvcga 1. Vizrшfizucije (sredstva su pre S\'Cga grafiCki simЬoli. ali u odrc!k nim segmentima su itekstualniopisikaodelovi mode1a) 2. SJн:cifikacije (s redstvo је dokumentovanja odluka spccifikacije zahteva i di zajna. precizno. nedvosmisleno i potpuno daje osnov za dalji rad - prograrniranje. testiranje) 3. KQIJ~·trul.:cije ( oпюguCuje direktno preslikavanje u iZ\'Omi kod) 4. Dokшnento\'шrju (e !cшcnli omoguCuju krei шnje dokuшenata u ~viш falama razvoja softverai njihoviпrrezultatirтra)

66

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

UML se

najvi~e

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

primenjuje u ~eшan li~kim oЬia~tima kao

~10

su:

l. lnformacionisistemipreduzeCa scrvi~ni sistemi

2. Bankarski i finansijski З. Telekomunikacije

4. Transporl 5 .0dЬгшщ б.N:шkа

7.Mcdicinskac!cktronika 8. Di striЬuirani "·cbbazirani scrvisi UM L nije naшenjen sш1ю za modelovanje softvera. \'еС је eksprc~ivan dovoljno da Ьi sc primenio i za modeiO\'anje drugih sistema. npr. hard\'Cra. organizacionill sistema i njihovilt radnihюkovaisl.

UML је jezik koji је pre svega яedstvo modelov;шja i d i zajnir.шja •·elikih ~oft••erskih sistema. Njego,·e prednosti dolaze do izra~aja u velikim sisteminш di striЬuirane obrade. sa mno~tvom proccsa obradc, naj~c~Cc paralclnih i sinhronih. Nara\'no, kori:kcnjc UML-a kao jezika uz odgo,•arajuCi standardni proces razvoja softl'era (Unified Software Dc1'elopn1e nt Proccss) daje oslonac kao zaokru:l;cna mctodologija. provercna u praks i, Cimc sc posti:l:c polpunost. sledljivost i usagla~nost pojedinih rezultata faza razvoja Uer su S\'C pokri,•ene u odrcdcnom oЫiku). Cimc sc znatno Stcdc rcsursi i doЬija na kvalitetu zavr-Snog proizvoda, јег se dizajneri usredsreduju na stru~ne i semanti~ke proЬieme. umesto na alat i metode razvoja.

2.7. 1.2. OSNOVN I ELEMENТI UML-a 2.7. 1.2.1. OSNOVNI PRINCIP I Neki od osnovnih princip;t UM L-a izrateni su kroz rnodela 1. Pri ncipЛeksiЫ inosti 2. Princippotpunosti 3. Princip adckvatno~ti 4. Principjednoznatnosti ipreciznosti 5. Principjasnosti

2.7. 1.2.2. OSNOVNI O~novni

oЫike

i pravila koriUenja elemenata i

K ON C EPТ I

konccpti sc rnogu podcliti na: I.Osnovnegradivne (\' izualne grafitkei tekstualne)elemente 2. Pravila З.Op~temehanizrne

67

R:>dulo,·iC

Os no•·ni

Bilj ~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

gгadi•· ni c\c mcлti ~u:

I."S! vшi"

Strukшralncst\'ari: klasa, intcгfacc. collaЬoration.u~ecase,aktivna k\as;~. komponenta. fvor 1.2. Stvaгi " pona~anja": illlcrakcija, stanjc 1.3.Stvarigrupisanja:JX1ket

1.1.

1 .4.Stvarinotiranja ( ЬclcSki):komcntar

2. Rclacijc 2. \. Relacijazavisnosti 2.2. Rclacijaasocijacije 2.3. Relacijaagregacije 2.4. Re\acijakompozicije 2.3. Rclacijagc11cralizacijc 2.4. Rclacijarea\izacijc 3. Dijagrami 3. 1. USECASE DIAGRAM 3.2. CLASS DI AG RAM 3.3. ОВЈЕСТ DIAG RM, \ 3.4. STATECHART DIAGRAM 3.5. А СТЈ V ЈТ У DI AG RAM 3.6. COLLABO RATION DI AG RAM 3.7. SEQUENCE DIAGRAM 3.8. COM PONENТ DIAGRA M 3.9. DEPLO YMENT DIAG RAM

---------->

Pгa •·ila

scOOnosc na pravilaimcnovanja. povezivanjasae\ementimaitd.

pro~vila

ulogcclc mcnata. vid lji vosti i

mogщ': nosti

Op§t lmehanlzmi su· l.Mchanizamspecifikacijc, UML koristi· - grafitkeclcmcl1tc7..avizuali7.aciju - tcksш alncprikazc7.adctaljnijiopisclcmcnata

2.

Mehanizшn dctalji~anja.

UML koris ti specijalnc grafiCkc dctaljc. za prikaz e\erпenata.kao ~to је vidlji\'OSt ОО strane drugih elentenata i slitno. 3. Mehanizam podele.UMLjasno del i - uo~teno ОО konkretnog (class/oЬjcct. associшionllink ... )

osoЬina

pojedinih

- intcгfej sod implementacije

4. Mchani zam

pr~irenja.

UM L doн•o\java - ~ tcreotlp - pridru~ena vrednO">t - ogranifenje

De!alji izgleda i pravila naCina

kori~enja

pro~irenja рошоСu:

koncepata opisani su u 1ВООС Н i s;~ r .. 20001.

68

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

PRIMER GA LERIJE Prirпer projeiШI "G~Ierija" dal је 11 pojednostavljenorn oЫikll, pre S\'ega iz razloga ~10 је cilj ovog priloga demostracija elemenata UML jezika, а ne prikaz kompleшe ргојеkше dokumentacije. Zato је opis proЬiema dat pre S\'ega kao opis :!:ivotnog ciklusa m;nov nog oЬjekta obrade. da Ьi se rnogla raz11rneti semantiCka oЫast. Dijagrami Sll dati 11 pojednostavljenom oЬiiku (izostavljeni neki elementi. prikazani su dclovi dijagr.1ma. ne cele ~rne, datje pojedan prirnerza svaku \Ђtll ), uz izostavljanjedeta\ja_ l)akle.rrije Ьilo nastoj;шjc d;.~ se postigne prcciznost i potpunost. veC pre S\'Cga ilustracija primene elemenataUM I, jezika

O PIS PROHLEJ\ IA Organizacioni sisterп koji је za potreЬe O\'Og priloga analiziran је SAVREMENA GA LERI JA UK Е(:КА Zrenjanin (u daljem teks tu Galerija). Opis proЬiema је prikazan u skraCenorn oblik11 i orjentisan је pre S\'ega na prikaz delatnosti Galerije. Ostali elementi specifikacijeproЬiema suizostavljcni. Svr h:t pust uj:шj:1 Galerije kao organizacije је formiг.mje fonda slik<~.. Cuv<~.nje i ustupanje slika i drugih umetniCkih predmeta i organizovanje i prezentacija umetniCkih predmeta na raznim vrstamamanifestacija. Os!IO\'ni objekat obrade Galerije је umctn iCki predmct - slika. skulptura i sliCno. Umetni~ki predrneti koji pripadajll Galeriji su 11 vlasni~t\'U Rep11Ьiike SrЬije Z.i,·otni ci kl us ~ li ke u Galeriji pOCinje nab~vkom. G~lerija nabavlja sliku n~jCeste od autora - kupovinom. poklonom od autor.1 ili prcuzimanjcm nakon UmctniCkc kolonijc u Eekoj. Naime, pravilo је da nakoп odr:!:av~пja Unretni~ke kolonjje u E~koj s\•aki ~11tor uCcsnik kolonije OS\3\']ja Galeriji. koja је organiz;.~tor Kolonije. ро 2 slike za UmetniCki fond . Ukoliko је nabavka kupo,•inom. Galerija forrnira kom isijll (dire kтor imen11je komi sijll posebnim rcSenjem ) koja proccnjuje stanje i vrcdnost slike i iпe~taj о proccni dostavlja direk10r11 Galerije. Direktor donosi odluku о kllpo,•ini slike. Vlasnik slike potpis11je izja,·u kојош slika prelazi u vlasni~tvo Galcrije. VrSi se uplata iznosa vrednosti slikc (dogo\·orcnc sa \']asnikom slike i procenjene od strane komi sije). Prilikorn preuzimanja slike vrSi se procena stanja i vrcdnostj slike _ SJj ka se opis11je odredenim osoЬinatпa i tck~tom opisa s.adтtaja slike, dodclj11je јој se ~ignatura i in\'e rrtarni broj. \'r~i se evidencija u inYc!llarnoj knjjzi ~lika i u knjizi ulaza slika. Takode, slika se ј foюgrafi~. ра se cYidcntira ј odgovarajuCi broj negati va slike. Slici se dodelj11je trajno s me~tajno mesto. kao mesto gde Се Ьitj odlo.fena ј prilikom izdavanja gde treba da bude uvek vraCcna. U okviru jednog srne~tajnog rпesta postoji vBe depo.1 (Ьiokova). tako da se slika srnclta na sarпo jedan depo (Ьiok) u okviru smcStajnog n1es1a. Ukoliko је potrebno. vrSi sc obrada slika - dodavanje rama. restaurac ija i konzerYacija sli ka i podaci о ovirп aktiYnostima se UYode 11 dosije konzcrvacijeircs t auпк:ije.

69

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

U loku ":l:ivota" ~like u Galeriji. dc~vaju ~ raznc aklivnm;ti: ]_Promct slika- izdavanjc i vraCanjc z:;a razJ)C potrcЬc i mzbl%m komitcntima 2. 1 ni'CПI
korniteпt пiје

vratio slike,

а

saslikшnakojesuizdateutomtrenutku.

koje su rpethodno

Ыlе

izdate

poni~tava

Galerija najteUc u s пtetto (telcfoпom) i1i pismeno (faxom) zahteva ~ slika ili komitcnti vraCaju ili naja,·c ' 'raCanje slikc. Zahtevanjc vraCanja М" radi iz vik mzloga: zOOg izlaganja na izlo:l:barna kojc organizuje Galcrija, zOOg izda1•anja 11ckom drugoпt Kornitcпtu (ukolikojc prethodпo Ьila izdaпa na пcodrcdcпi rok) ili ukolikojc istckaorok za vmCaпje slika. Prilikom vraCaпja пс moraju svc slikc Ьiti vmCeпc. 1•сС samo јеdап dco. Ukoliko је tak\•asituac ija,forшimsenovirevcrssaprcostalimslikaшa.Upostoj!XcшпaCiпuradanc

postoji dokument kojirn Ы se ГС\'СГS sa vraCenim slikama poniStio i evidentirale vraCene slikc. U trenutku ili n akoп priшopredajc slika. пајСеSСс sc vrSi рrосспа staпja i \'rcdпosti slike. kako Ы u siOCaju o~teCenja rnogao da se pokrene postupak оЬсStеСепја slike Postupak oЬeStetenja obuhv3ta odgovarajuCi zahtcv za oЬcStcCcnjeш sa naznateniш пo,•.::anim iznosom па ime oЬcSteCenja odrcdcr1e slike Kada se vmCaju. slike sc пајрrс doпosc u Upravu Galcrijc. Slikc sc \'mCaju пај.::сSСс tako Galerijc slu~Ьc n i111 vozilorn prcпcsc ~likc do Upra\'C G3lcrijc. Tu sc vr~i пjihova procena i osta!i postupci. NeoSteCene slike \'Ozat Galerije odnosi do srncltajnih mesta. ukoliko su dislociraпc u odnm;u na zgradu Upravc. Svaka slika se vraCa u odgovamjuCi depona s\'Onl sme~tajпom mestu. ~to \'щаС

70

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

Sto se ti~e i n\'erJtaфanja slika. ono se v~i ро pг.1vilu jed11om godi~nje (i li u manjim periodi11ш vre111C113) u cilju popisa slika- utvrdivanja prisutnosti slika па mestima gde bl se trenutnotrebi.ilenalaziti . njihO\'Ogstanjaiponekadi vredrJosti Kraj Zivotnog ciklusa slike predstavlja QU!iJi ili otudenje slike. Proces otpisa moZe Ьiti iniciran loSim ~ta11jcm slikc (najCcSCc zЬog vlagc). Otpis ~likc sc vrSi 11ako11 ргосс11с stanja slikeod straneimenovanekomisijeGalerije. Ukol i kojestanjetak\'OdaslikanerпoteЬi t i popravljcna/rcstaurir.Jna. donosi sc odluka о otpisu slikc i ona nюtc Ьiti otudcna iz Galcrijc. Ро postojeti m propisima. slika nc nюZe Ыti otudcna (dakle ni prodata) osim u slui':aju otptsa S\•e ртосепе staпja i vredпosti slika v~i posebno imenovana korпisija od strane Dircktora Galerije. Komisija је imenovana reknjem. а о svom radu pod11osi izvcltaj. Na osnovu iz,·e~taj a Dircktordoпosi odluku odaljim aktivnostima 11ad slikom Galerija se bavi i organizovanjern razlititih vrsta lшltumih rnanifestac ija. naji':e~Ce iziOOЬenog karaktera. Prilikom organiwcije manifestacija. jedna od aktivnosti је kreiranje kataloga slikakojeute st\' Ujunai zloZЫ. t'roЬiemi- Osnovni i deliшii':no "''edene

proЬierni

postojeCeg iпformacioпog sistema su uoЬitajeni za manualne sisteme i ovde ncCe Ыti detaljnije prikazani

АОР infoпnacione

Zahle•·i - Najvatniji deo specifikacije zah teva odnosi se na osoЬine buduCeg soft,•erskog rck11j a iobuhvatfu11kcijai podatakakojisuprikaza11iusistcmskojanalizikaopostojcCi i neophodni. US\'Ojen је inkrementalni pristup pri ~еnю se najpre razvija naj vatniji skup funkcija. sa moguCnoSCu dalje ncdogradnje. Najvatnije funkcije su: Obrada fonda sli ka11abavka i i11\·cnшrisanjc i Obrada ргоmсш slika- izdavanjc i \'Ta~anjc slika.

2.7.1.3. PRIMERI UI\1L DIJAGRAMA UM L dijagrami se mogu podeliti u odnosu na poglede koji ovi modeli imaju па sistem koji scrazvija: 1. LOG I (:КJ 1.1. STА П (:К I - S ТR U KTU R A (Ciass. Object) 1.2. DI NA Mi l:КI - PO NA SANJE (USECASE, lnteraction. Activity, Statechan) 2.1 MPI.EMENTACION I (Component. Dcployme111) Svaki dijagram se moie predstaviti sa veCim ili maпjim stepcnom dctalj11osti. duЬinc prikaza

2.7.1.4. USE CASE DIAGRAM US E CASE diagram se sastoji od \'ik slui':ajeva koriSCenja. Pod slui':ajen1 koriSCenja (USE CASE) se naji':clCe smatra·

71

u~esnika

i rel;к:ija.

R:>dulo'·iC

а.

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

U FAZI MODELOVANJA POSLOVNOG DOM ENA- poslov na funkcija.lj. usluga kojэscnudi korisnicimэuslugэorganizacionogsistcmaucclini.

Ь.

U FAZI SPEC IFI KAC IJE ZAHTEVA KO RISNIKA ZA FUN KCIJ AMA 1 FAZ I DIZAJNA SOFrVE R SКI H FUN KCIJA - soft\•er:ska funkc ija koja је na raspolaganju korisniku tog soft\'Cra. usluga koja daje odredeni rczultat otl \'rednostizakorisnika SOFГVERA

Dakle. isti koncepti se koriste u razliCitirn fazarna razvoja sofl\'cra. U skladu sa tirn razlikuje se i znate nje ostalih clcmcnata па diagraшu USE CASE: 1.

А СТОR

а.

Ncposredno poslovnookrn:!:cnjc sa kojirrr poslo\•ni sistcm razmcnjujc podatkc Ncposrcdni korisnik progranra. dakle kategorija korisni\.:a koja Се imati dircktan pristup soft\'eru i u odno~u na tijc ронсЬс ~u dizajnirane ovc fun\.:cije Ь.

2. RELATIONSHIP а. Podaci koji sc razrпcnjuju sa poslovnirn "tcku" pomoCu poruka koje su rnoguCe pontoCu retocijeizmeduactorni poslovnefunkcijei inicirajuCeaktivnosti\.:ojcpokreCuteaktivnosti Ь. Podaci koji se пшncnjuju iznrcdu ncposrednog korisnika progrшna i sanюg prograrna Za specifikaciju stutajeva \.:ori~erJja koristi se grafitki pri\.:az i prikaz svakog ot1 slutaja kori ~Cc nja

strukturiranim

tcksюm. \.:эkо

bl sc preciznijc odredila njcgova strnktura. Grafit\.:i

prikazisuuoЫiku: Ј.

USE CASE

diagrшna -

prikaz sluCaja

kori~Cenja Ьсz

prikaza kako

је

realizovan,

sanю~tatreЬadaradi.

2. lnteraction diagrama- ir!tplcmentacija slutaja

72

kori~cnja

pontoCu obje\.:ata i por1.1ka

\'СС

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

U primcru koji ~lcdi prikazan је a~pckl spccifikacijc ~ofl•'crskih funkcija. dok se aspckt spccifikacije poslo•• rюg domeпa па пајЬоlјi rщ~iп mote uraditi prirnenom DTP Stтџkturпe sistem an~lize. Tako. Komilenl i Vlasnik Slike kao okruienje poslovnog domena nemaju (iako bl mo~da mogli. ali u posюjeCem sofl\•eNkom reknju пiје prcd••idcno) пcpoяednog "dodira" sa sofl\•erskim funkcijama (ncrnaju ncposrcdnu nюguCnost iniciranja sofll'erskih funkcija. veC па poяedan na~in blvaju informisani - dokumcntima i sli~no), tako da neCe Ьiti prikazani. 1•еС samo acюri koji imaju ncposrednu ulogu p<Жrclanja sofl•·crskih funkcija То su pojcdinc katcgorijc zaposlcnih u organizacioпom siяcnш - Ku stos i Komisija za procenuslike

2.7. 1.5. CL.ASS DIAGRAM

(STAТIC

STRUCTURE DlAGRAM)

Dijagram klasa predsta vlja sredsi\'O prikaza slati~kih odnosno strukturalnih osoblna sislcnш. Sasloji se od simЬola klasa. inlcrfejsa, "collalюr<~lion"-a i rclacija. Dijagr.tmklasasc naj~clCekoristi: 1. Za prikaz re~nika posnшtmпog si sterтщ odnosпo za odredi1•anje granica sistema- ~ta s•·e sislem obuh vata. O•·dc se pre s••ega klase odnose па odrcdenc vrslc enlilela iz realnog sveta koji se obr~d uje i po1rebno је predstaviti njihovu semanliku - rnodel enliletainjihovih•·eza. 2. Za prikaz "collaЬoration"-a. odnosno sk upa klasa. relacija i inlerfejsa koji realizuju pojcdine slu~ajcve koriOCcnja. 01·dc Ьi Ьile prikazanc klasc povezanc slali~kim ,-ezama. а izabrane Ьi Ьile one koje realizuju odreden sl u~aj kori ~Cenja З. Као яcdstvo za prikaz Scmc Ьаzс podalaka - jczik class diagraшa је Ьogaliji od jezika ERA dijagrama. tako da se rnoie koristiti za prikaz ~erne relacione i1i objektne OOzc podalaka. O••de treba poscbno obralili painju па kardinalitelc •·cza i atriЬulc klasa koje su predstavnici taЬela OOze podataka. Za klase se za Ol'aj slu~aj upo1reЬe poslavlja <> stercotip i onc odgovaraju laЬelama bazc podalaka 4. Za prikaz soft••erskih koшponenti implernentacije sofii'Crskog reScnja i njihovih osoblnai odrтosa. U priшcriшa koji slcdc prikazanc su prirпcnc navcdcrтc pod Ьгојсш 1 i 4 sa izdvojcnirп pojedinim interesanlnirn klasama. relevantnirn atriЬI.rtirna i operacijarna. Za prirnenu u dorncnu "collaboration"-a роsюје posebni collalюration diagr.tшi. а za priшcnu u dizajniranju baze podataka nije dat prin~r. јег је uraden koristeCi CASE alat koji podriava konceptualno i fizi~ko modcliranje podataka

73

R:>d ulo,'if

Bilj~na ,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

PRJMENA. RF.ёNIK I'OSI\'IATRANOG SISTEMA <·Jea u юr

UMEТN ! C: КI

PREDMET N ~zi,·Dcla : S! ring GodinaN:шanka:

ln1eger Aulor: Kшniten!

Ol:uva11a:Proccna1 l1.data: Вoolean

Dod3jNovi UmPrcdn~e1()

lzmeniPod3tkeOUn>Pred() lzdaj UшPrcd rncl() VrнtiUmPr~'
I'RIMENA SOJ.IVERSKE KOMI'ONENTE REAL IZACIJ E

(Ei cшc n11

CONTROL ОВЈЕСТ Name: String E naЫed:Boolean

BgColor: Boja TopLcfiX: lntegcr TopLeftY: lntegcr Da! aSource:String

Nan~e :

String

S1ring +-----.1Captio11: EnaЫed: Boolcan

l)~t~Fi~ld: Strin~

74

GUI)

R:>dulo'·iC

2.7. 1.6.

Bilj~na,

О ВЈ ЕСТ

Objoct diagr.am

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZoltan

DIAGRAM

~adrii

objekte, kao

insl:шce

pojcdinih

kl a~a(pravougaonici)

i linko\·e (punc

linije).kaoinstancerelacijadijagranшklas3.

U odredenoш izabranom trenutku. prikazuje pre s'·ega vrednosti odredena ~tanj a tih oЬjekata

alriЬula

kla.-;a, firne su

Najfe~e ~с prirncnjuje 1.а prikaz ~iшacije nakon izvrkne ncke softverskc funkci je (use case ili scenario). Dakle. misaono sc "pokrei)C" izvr~avanje neke soft,·erske funkcije. i u nekoпt trenutku toka izvr~avanja se "zamrzпe" stanje klasa koje OCestvuju. tj. doЬije se situacija sa konkrctnim instancanш tih klasa i rclacija. Primer pokazujc "situacij u" nakon iZ\'ffiavanja USE CASE-a " l zdavaпje umetnifkog predmeta", dakle rezultat rada ove soflver,;kefunkcije. < - Јеаuюг

U MEТN tC Kt

I'R EDMET

NazivDela: "NеЬо" GodinaNa
Pretime:Ka~i l шc :Zoltan

JC1ltШJrnro

REVERS d:Jrumizdavonja:

" 1.2.2002"

~·~~~\•.nja SIJKA "Uljenapl:>tnu" Slikar,;kipravac

orgarrrzactJC "Galcria

" H i pcrтca l izam "

75

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

2.7.1,7, STAT ECHART DIAGRA!\·1 Sl3techartdiagram (d ijagrarnstanja)prikazujeprornenustanja(sмe)sislemailipojedinih

podsislcma ili objckala. uslovljcni izvrSavanjc rл akcija (action. aclivily) kojc su pokrcnulc stranc dogadaja (cvcnl). Daklc, dogadaj izaziva akciju. а akcija mc nja stanjc objckla. Prevodenjejednogstanja udrugoprikazuje linija tranzicije

ОО

Dakle. na dijagranш stanja su prika7..ani, za izaЬrani domen posmatranja (naj~e~Ce јеdпа i 10 reaktivna (~lo zna~i kl3S3 ~iji objckli mogu da menjaju slanja u zavisnosli od inicirajuCih dogadaja) klaщ odnosno slanja njcnih objekata). stanja, tranzicijc. akcijc. ak1ivnos1i i dogadaji I N I C !J ЛLNO STЛN J E - NOVЛ

FINAI.NO ST ANJE - OTPISANA

Tranzicije (lransition) predstavljaju linije koje povezuju pojedina stanja. One predstavljaju prcvodcnjcjcdnog staпja u drugo. Na linijama 1ranzicijc se пај~с~Сс na!azc nazivi dogadaja. akcija i akti\'110Sii koje su uslo\•ile prelaz iz jcdпog stanja u drugo. Akcija predstav!ja atonыmu орсг.к:iјu (daklc ncprckidi vu - un i ntcm~ptaЬic. lj. ncrnoguCc је podcliti na nыnjc i nemoguCc је prckinuti njcno i zvr~avanjc u toku samog njcnog izv~Жtvanja) kojom se jcdan oЬjekat prevOOi iz jcdnog s1anja u drugo. Akti\'ПOSI (activily) preds1avlja nca1orrшrnu

76

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

operaciju. daklc aktivnost М" пю:!:е dekomponovati па akcije i prekidivaje (interruptaЫe). lzabranje primer~like kaoobje kta_ S1ikageneralnoimad\"C \'Гste slanja· 1. Ро pitanju promel3 - da li је sloЬodna (tj. na s me~tajnom је mestu) i1i је izdata (zauzcta). 2. Ро pitanju ~tepena o~u\'Ш10sti- da li је OCuvana. delimi~no o~tcCcna i1i potpuno o~tcCcna.

2.7. 1.8.

ACТIVIТY D IAGRЛJ\·I

Activity diagram prestavlja tok kontro1e od aktivnosti do akti\'nosti. Najl:'eUe se koristi Z3 prik;д·

1. Tokapos1o vnih procesa( B ussi nesSIIIOrkПow) 2. "A1goritma" operacije neke li:lase (Ciass operation Пo~>.•chart) З. PonaSanjaklasaucollaЬoration-u,tj . realizacijijcd nogusecase-a Activity diagram se sastoji od s1edeCih elemenata· 1. AKТI VNOST- Activity state, action s\atc (ova l) 2. ТОК KONTROL E, VEZA- transition З. GRA NANJA - br.шch. fork 4 _SPAJANJA GRANA- join 1орсюпо:

5. 6.

ОБЈЕКТ!

1 VEZE КА NJlMA оЬје<:t i object Поw PODELA ODGOVORNOSТI NAD AKT1 VNOS ТIM A swirnlane

OD

STRANE

ОБЈЕКАТА-

U narednirn primerin1aje dat prikaz kori;tenja activity diagrama koji odgo1•araju 1. i 2. sta\·ci. PonaSanje u collaЬoration-u sc moZc vidcti kroz intcraction dia grame. prc s\·cga squencediagrame PRIM ER BUSSI NESS WORKFLOW О

I'OCctnostanj c

LPRE UZJMANJE SIJK E

l

l

l

PROCENЛ SLIK E

77

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

PRI M ER CLASS OPER ATION FLOWC H ART

Klasa:slika Opcracija: VratiSiiku

PRONADI SVETRENlJfNOZADUZENESLIKE DATOO

КОМIТЕNТА

l

"""'"оvшvш" ееюплс""'""'""" 'о""'"'--А l> ~ ~ "0" ;

Zavr~no

1

1

-

2.7. 1.9. COLLABORATION DIAGRAM CollaЬoration

diagram

је

jedan od d\'C ' 'rste

tп.

internction diagrnma. Sluti za prikaz

dinamifkihosoЬinasistcma.

Fokus о,·с vrstc diagranы је u prikazu strukturnc organizacijc objckata koji ~alju i primaju poruke. u cilju iZ\'r~a vanja 7.ajednitkog zadatka- realizacijc щ;.е case-a ili nekog pona~anja DiagrшncollaЬorationscsasюjiod·

I.Objckata - imcnovanihilincimcnovanih {anonim nih)instanci klasa 2. Linkova-instanci relacija З. Poruka- pozivi opcracija objckata( najCcSCc) ili prшlcdivanjc signala u oЫiku ''rednosti. Nazi,•u poruke pretlюdi broj i d\'OtaCka. time se prikazuje redosled {vrcmcnski slcd) u izvriiavanju niza poruka na cclom diagranш.

78

R:>dulo,,if

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Primer collaЬor.Jiion diagrama dal је za realizac iju u~e са;;е-а nabavka ~ lika. tj. e\•idcntiranje nalm\•ljene sl ike_ (Primer је slitan primeru iz !STAN OJEV IC i sar., 1999), str 88).

1··

Dod"jNo'"l'· 2.а

,m_m"'"· ") UbociNaLokaciju(s. sm_mesto) : Promet

2.Ь

Ubaci lnicijalnoStanje(s.st) Stanjeivrednost

Slika 2.18.

COLЛBORЛTION

diogram

2.7. 1.10. SEQ UENCE DIAGRAM је od dva tzv. inteп:c t io n diagrama i ~ lu:!i za predstavljanje ili njegovih delova_ glavni fokus sequence diagrama је prikaz vremenskog sleda slanja i prijema poruka izmcdu objekata u cilju о:Ф'аrепја zajcdn i~kog

Sequence diagram jedan

dinami~kih osoЬina siste1тш щdatka

Elcmcntisequcnccdiagrшnasu·

I.Objekti(najteS(canonimneinstanceklasa). 2. Poruke-pozi\•ioperacijaobjekatai li prosle\li\•anjesignalasa\'redrюstima. З. Vremenske linije- Isprekidane linije koje prikazuju vremcnski tok :!ivota oЬjekta

4. Linije programske kontrole - (pг.1zan pг.1vougaonik) prikazuju koji objekat i koliko dugo ima fokus i \'lasnik је programske kontrole тшd dogadajinш u sistemu.

79

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Sliko 2.19. SEQUENCE DIAGRAM

Posebne vrs1eporukasu: 1. Call - poziv oper.~eijc

(opciorюje

navodcnjc rcti

саН

ispred naziva oper.tcijc)

2. R e1um-vтednos1kojui'Т:ICaizi'Гi;enaoperacija З.Scnd - sl;шjcsignala.••rednosli

4.Creatc- Kreiranjenovogobjckta 5. Destroy - uni~ta vanje objekta POOto su collaЬoration diagrami i scquence diagrami izonюrfni. tj. mogu se pre•·esti jedan u drugoga. dajcm primcr koji је dat kao collaЬoration diagr:шr u obliku ~cqucncc diagranш, daЬi semogloizvrSiti uporedivanjc.

2.7.1.11. COMPONENT DIAGRAM Corпponent

diagram se zasniva pre s1•ega na elementima kao irclacijcizmcdunjih

~10

su soft1·erske komponente

NajtcSCejcova •тstadiagranшkoriSCcnaza: 1. Prikaz komponenti soorce koda.tj. ЉjiOI'a koji tine source kod 2. Plikaz komponcnti kojc t ine izvr~ni ili distriЬucioni pakct fajlova.

80

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

1. Kmnpon e11te sou rce koda Projektnifaji-Galerija.VB P Baze pOOal~ka- Galerij<~.mdb. Dinam.mdb. Kori snik. mdb Forme- .fm1 .. frx I Z\"C~Iaj i - rpl Fontovi- .ttf

1

~ 2.

) ZilГ~П I

pa ket faj]OI-'11

l lll~nadatoteka-Galerija.exc BiЫiotekc-.dll .. осх I Z\'C~taji-.

rpt Bazc podataka Galcrija.mdb. Dinam.mdb. Korisnik.mdb Fontovi - .ttf

1 1 1

~ 81

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

2.7.1.12. DEPLOYMENT DIAGRAJ\·1 Deployrneпl diagrarn se z.asпiva pre svega па elerпeпlirna kao Sю su procesпi tvorovi i rclacijc izmcdu njih. S obzirom da је ovim radom opisana posюjct:a aplikacija. koja је aplikacija za jcdnu ma~inu. ncrrш sшisla da sc ova vrsta diagranш razrnalra. Naravno. u perspektivijedasesistem raz.vijaupra\'Cuproijireпihclient-serveraplikacija.odnosno:

1. J. AN ra ~u narska mreia па nivou z.grade upmve Galerijc, sa aplikacijom koja Ы bila proijireпa (u odпosu па broj obuh\•aCe п ih funkcija) u odпosu па postojeCu i obuh\'atala c\•idenciju fonda i podatkc о ~v i m aktivпo8tinш \'C1.ano 7.3 slikc i ostalc clcrncntc, kao ~ю su dokumentr frnaпSrJCr slrtпo

=V ~ ( LOКALNE

2. \VAN

ra~unarsku шreiu ,

koja bi po\·czala upravu sa prostorno udaljcnim tvorovirna-

srncStajnirnrncstinшfondaslika

/

/ <: -----

RAZЛ

'С'

DEUENIH PODATAKA (FON D SLIKA. PARAM

EТRI)

APLIKACIJE., LOKALNI PODACI)

/

82

R:>dulo'·iC

Dctaljno iz\'f~eпa

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

гazmatranje

detaljna

deploymen l diagrama na ovom nivou је Ьcspгedmelno, јег nije whteva i ostalih diwjnerskih re~nj:~, koja 11101Ћ da prethodi

spet;ifik:~cija

Nщюmспа

- Cilj O\'og dcla knjige је da se prika~e kratak prcglcd UML koпccpata kгщ rюjed inatne primere prirnene tih koncep31a na sernantitkom dornenu organiwcionog sistenш Sa\'rcmena galcrija Zrenjanin, odnosпo Progra11ш za vodeпjc cvideocijc foпda i prorneta slika Ga lcrije. Pri meri ni s u optcreCeni Ьogatom anotacionom sintaksorll UML-a, \'еС sarлo ш1jvaZ11ijirп konceptirna i njihoviш osoЬinama. а takodc nisu dati svi detalji koji Ы Ыli neophOOni u pre>:iznom i polpunom UML projcktu. veC је Ьilo nastojaпje da se па rюjednostavljenim serп:~ntiC k im situacij:~m:~ prik~e S\'Гh:l pojedinih UML koncep:1t:1 Nastojao se rюstiCi рге svega edukativan efekat-motivacioni pre s1·eg:1. јег konce pti UML-a sujedпost:I\'Пi, ukoliko se prik:~ ~e na dovoljno ilustrati\• пom primeru njih0\':1 su~tiп:~

2.7.2. DIZAJN APLI:KAC IJ E StruCпitim

koji utestvuju u izradiaplikacijes.astoji se: l. Bussiness analitiCar- intervjui~domenskestruCnjake. klijentei zad:1111k mu jeda razume pгoЬiematiku domeпske oЫasti. potrcЬc ( pгocesi. podaci ) геаlпоg sistema i zah!C\'C koris пika i da to predstavi kroz odgovarajuCu dokurneпtaciju. Takode. r.rdi i sa iп~injerima na implcmcпtaciji, ргаСспјсm rюkrivcnosti uoCcпih potrcba realnog sisterna. 2. Sistcr11 analitiCar · modclira rcalan sistenr па osno\'U dokunrentacijc od strane bussiness analiti~ara З. Dizajner baze podataka - radi MOV i В Р

4.Dizajnerekrana-osmШjavaizgledifunkcionisanjesvitrekrana(userfriendly).

5. Prograrner(Enginceringstaff). 6. StruCnjakzahardl•er (Enginee ringstaff) 7.StruCnjakzamгeZe OsoЬinc

о о о

koje treba da imaju alati za programiranjc· objektno orjentisani (Ьi Ьiioteke gotovih klasa i moguCnost pravljenja vlastitih); C\'C n! driven ( programiranjcdogadaja): G UI okru~enjezaraZ\'oj iizgledaplikacije.

Aplikacijazaradsalxlzarnapodat:~katrebada sadrti о о

kontrole za rad sa lxlzama podataka i pode~avanja osoЬina: tipo,•i formi: a) l:l, I:M. Ь) Шmici. pгocesi iz SSA, с)

aZuгiг.mje. pгeglcd.

prctraga.~tampa: о

uscrfгiendlyosoЬine:

о о

standardni (lokalni standardi na ni vou aplikacije ili op~ti standardi); izgled i pona~anja programa (raspored kontrola. stanja ekrJnu itd.)

о

oprcdeljenjaza \'rstekorisniCkogintcrfcjsa( КI )·

a)nal•ikekorisnikailistandardi. Ь) orijentacija na proccse i dogadaje ili orijcntacija nacntitete i

83

oЬjekte.

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

Strukturaglavnogmcnijaaplikacijc:

о о о

Si rигnlcl - ekruni za uno~nje op~tih podataka. koji se jetlnorn unose. а kasnije koristcnackranimaObrada. Ogranlfenj11 - ekruni za unos odluka koje predstavljaju ogranii::enja i pravila za rad. ОЬгаdа - ckrani koji odgovaraju primitivnim procc~inш iz ~tru ktumc sistcm analize. а sta\•ke ПICttija procesima vi~g tti\'00. Dakle. kompletan шспi Obrшla odgovara staЫu proccsa iz SSA. а ckrani koji se pokreCuodgO\'arajuprimitivniш procesinш

о

о

о

ekra ni z;~uno~nje paraшetara za prik;~zpodatakai ;t;~mpu standardnih ili lokalno potrebnih dokuшcnata (Z\'anif ni obrasci, pojcdinatni potlaei) i iZ\'C~taja (statistii::ki potlaci. potlaci Z
PRIMER : I S studentska

sfuf.Ьa

Sifarnici- Mcsto, Vr:<;ta finansiranja. Obrazovni profil. Nas ta vnik. Prcdшet itd. Ogranii::enja- Upis (broj studenata koji је odobren za svaki profil za neku ~kolsku god inu. broj ispita za upi~ u rшrcdnu god inu ~tudija . nazivi ispila za uslov za upis u narednu godin u). Nasta\'3 (max i min broj studenata ujednojnastavnojgrupi.maxbrojnastavnihfasovauЫokujcdnog

nasta\'nogpredmeta),itd Obrada- Upis studcnata: E\•idcntiranjc prija\•aza prijcnшi, Forшiranje spiskaza polaganjcprijcmnih, Evidcntiranjcrczul tataprijcnшihispi taitd lz\•eStaji - Dokuшcnti (Uvercnjc о polofenim ispitinш. Spisak za prijcшni ispit). Statistika (Prolaznost па ispitirna u Х ispitnom roku ро pretlmentima itd.). Upiti - Unapred uredeni upiti npr. Student - jedan ili ''Ве (Kriterijum pretragc: Х prcziшe. Х imc. Х broj indeksa ili JMBG. TгJieni potlaci: godina studija. prosek ocena itd. ) ili ""custom " upiti (prikafi sve kand idate па prijcrпnon1 i~pit u koji su iz Ginшazije u Х i~p itnom roku). Scrvis npr. za Korisnika progranш (irпe. prezime. korisni~ko iшс. lozinka. status -privilcgije)

84

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

2.7.3. DIZAJNIRANJE KORISNi ё KOG INTERFEJSA Pre poi::etka postupka dizajnir3nja sofi\'Cra potrebno је UI\'Гdi t i ciljeve IS k3o i ciljeve soflvcra (konccpcijski utvrditi unaprcd ciljcvc i principc). Primcr principa koji м: postavljaju ргс poi::ctka dizajnir.шja soft\·crd: r<~zvojnmн. ftшkcion alnost. ПcksiЬilnost (oprenщ, matitni podaci), ekonornitnost. efikasnost. adckvatnost. pouzdanost. ergorюrnska uskladcno~t.jcdnostavnost.jezik komunikacije. informisanosl. korcktnost. unificiranost.

STA (Е KORIS N i ёКI J N T E R F E IS'! Komunikacija kori s nik-ratun;~r trelxt da bude slik>~ realnih potrelxt korisnika i njegovog posla. а ne slik3 vizije projekt3nta. Korisnici treЬ.1 d3 urade neki posao. а rafunar treOO da ponюgnc. Korisnik tcli da koristi r.1~urшrski sistc1n u svom poslu kao i svaki drugi alat. S3 privik3vanjem. 3li da ро\'СС3 efik3snost i ne remeti docad3~nji proces rada

im u to1nc

lnterakcijaje stil upra\•[janja. KorisniCki interfejs је soft\'CГ koji posreduje izmedu to\•eka i progr<~шa oЬii k ujuCi r.1Cunar u alat specifiCnc namcnc. Dc taljnijc о korisnifkom intcrfejsu \'ideti u (MA I. BдS КI . 2001] VRSТE

J)IJALOGA

Kori snifki interfejs

oЬezЬeduje

komunikaciju korisnika

s;~

ratun3rom putem dijaloga

Razlikujuм:gcncralnodvatipadijaloga

SEK VENCIJ ALAN - korisnik unosi (oЬiCno putcm tastaturc) \.:onыndu r.1Cunaru ~ta slcdeCe treba da umdi. То је zahtev-odgO\'Or konшnikacija па nc\.:om kon1andnom jeziku. koji ima strogu sintaksu (komande u oЬiiku glagolimcnica). Dijalщi su fun\.:cionalno orijcnti~ani (funkcijc si~tcma su u рГ\'0111 planu). Jcdnostavniji su 7_а projcktovanjc. ProЬiemi: kruta sintaks3.sek\'Cncijalnost ... AS INHRON omoguCava kori sniku da ujednom trenutku izd3 Ьilo koju od dozvoljenih kontandi. Рој3\'ОIП mi!'.a. grablkog prikaza i ikone se javlj3 kao dominaman. Pojam dijaloga sa dirc ktrюm 1tшnipulacijo1n је ustanovljen i zasnovan је na principu poka t i i pritisni. Objcktno је koncipir3n ProЬiemi: slofeniji za proje\.:tovanje. ikone Cesto ne d>~ju dobru asocijac iju kori~nik u i pretrpaпost interfejsa ikonama koje mogu da zbunekurisnika Upraksi,asinhronidijalozi prcovlada\•aju.ali imaclemenataisek\•cncijalnosti.

2.7.3.1. KORISNi ё КIINTE Rf" EJ S 1 ZIVOTNI ClKLUS SOFTVERA bh v;~ljujuCiprome ni sta vaprojektanat;~ datrcbavBcp;~fnjeobr;~titinakorisniCkiinterfejs

(progrшn је proizvod. namcnjen kori s niku i tr:bl~tu), korisnik izradeprograma.tj. menjase tivotniciklu ssoft\'C Г>I.

85

м:

vik uklj uCuje u proccs

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

U pг.Jk~i specifikжija zahte••a se vr~i tako da se najpre evidcnliraju zahtcvi za funkcionalnoSCu sisteшa. а zatiш zahte\•i za korisni~kiш iпterfejsoш_ Апа] јzа rezultata ootalih faza vr~i se kada se uradi pOCetni prototip. Analiziraju sc estetski izgled. stepen potrcb11og шсшогisаnја od stranc krajnjcg koгisnika. lakota rnda. crgonoшiC11ost, funkcionalnost. stepen fizi~ke aktivnootj korisnika da Ьi se iZ\'Г~io zadatak najfre k \'CПtnijeg posla, lokalnost (delovi interfejs.a kojj podlciu kulturnim speciblnostjnш koгisп iCkc grupe) i intemacionalnost. ' 'ernost realnorn sisternu. Raz,•oj proюtipaje iterati,•ni proces. Pri torпe sc ana]jzjrdju razna ~tanja jntcrfcjsa ј potrcbno је postil';j Sto vcCu nczavj~nost i111crfejsa od funkcjoпalnog dela. Potrebna је rcal-tjme povratna \'cza sa korisnjkom-kada koгjsnjk aktivira neku akciju treba da doЬije indikaciju da li је zal1 tev prihvaCen i da ~eka па odgovor

2 . 7.З.2. 1MPLEMENTAC IJ A KOR ISN ICKOG lNTERFEJSA lrnplementacija interfejsase spro,•odi u praksi pornoCu - toolkjt - skup clemcnata interfcjsa su jmplcmentjrani u progranњkoj ЬiЫiotcci. UkljuCuju sc u interfejs pomotu prograшskjћ pozjva_ Za iskusne - interface bujlder - gotovi elementi interfejs3-pok
- uscr interface rn3nagernent system (Dclphi.

С++)

Trcnd ide k3 3Uto11Jat jzacjjj svih faza razvoja korjsnjCkog jшcrfcjsa. na osnovu modcla zadataka. objekata r3da. stilova prezentacije i dijalog3 se generi;e optirnalni interfejs. Modcli sc gг.1de na оыюvu ~pc>:ifikacije zahteva korisnika. U pr.1ksi је pokazano da ipak Co,•ek formirn izgled interfejs3 n3oono•·u predlo ~enih sol uc ija је u Yjsual Basjc 5.0 pгisut311 ADD-J n Maпger kojim sc ukljuCuju dodatni alati za ЬГLо i standardizo••ano pra vljenje aplikacije. Tako se ukljuCuju razni alati tipa Tools i Wizards. koji ornoguCuju ЬГLо kreiranje formi uz neophodne rna nje prepra••ke. tj. pril3godavanj3 na konkrctnc Z3htcve korisnika. Jedan od пjih је i Applic3tion Wiz3rd koji kreira celu aplikac iju. Tu је i Data Form \Vizard. koji kreir3 fonпe ••ezane Z3 lxlzu pojedinatni uno~. taЬcla. pojcdinaCni+ taЬcla ( nшster+ za po•·eziv3nje dveju t3Ьcla kojesuvezanekljuCern).

T3ko

2 . 7.З.З. PRINCIPIIZRADE KORISNICKOG INTERFEJSA Na ovom шestu se na\'ode principi do kojih su autori doSii u izr3di scшinarskih radova па kursu fn/omru cioni sistemi. lnaCe. о opStim principirn3 korisniCkog interfejsa videti u [MAL BA$K J. 2001].

1. Razdvojitifuпkcionalnost{svrlщradaprogr3111a)i kori sniCki interfejs 2. ОsпО\' 113 d\'3 3spekta К1 su uprnvJjaCki {upravJjaC ki pult progr31П3) i estetski (izgled.zvuki sl. ) 3. U svakoш t1"!'11utku korisnik trcba da ja~no zna st3njc ргоgrшпа (a ktivnc opcijc, Cek3nje zЬog snirnanj3 i sl.) 4. Ekrnп ne sn1e Ьiti prctrpaп inform3cijanш. funkeijшna i Ьој3nш

86

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

5. E krantrcba dasadr.!i~tovikinformacija 6. Put do informacija treba d:~ је ~to kraCi 7. Putdoaktivi r.шja funkc ija trchadajc ~tokraCi 8. Poruke i upщorcnja u•·ckda~u na i~юш n1esш nackranu 9. Progr.tm mora da ima hclp sistcm 10. К! trcbada budc podcSijiv 11. Princip upra••ljanjem mikm - koristili r.tz.blitc pokaz.iva~c Window~) za odrcdcna яаnја i pozicijc u prograшu

mi~a

(standardne

12. Principupro~vljanjackro~noш - prikazuuklanjanjcckra naiosve.!avanjc11IOПilorau skladusapotrchanщ

13. Principi rukovanja Ьојоm - poslovnc aplikacijc ne smcj u Ьiti ~arcnc. Ьоја slu.!i da odredeni dco ekrana (u odredeniш stanjima progranш) istakne (Cf\'ena-alarm: .!utainformacija. upoz.orcnjc). Ьlink јо~ vik privla~i pa.!nju. istc vrstc poruka UI'C k isto111 Ьојош 14. Principi rukovanja z.vukom . z.vuk sc koristi u 2 smisla: 1 - kao alarm (u komЬinaciji sa СГ\'1'110111 i Ьlink) . 2- afinnativrю (а- nakon du.!cg posla lюji ra~unar radi sшnost:~lno. Ь- kod intcr:~ktivnog posla nakon segntenta koji ra~unar radisamostalno) 15. Z:~ isti posao koji KI treba da omoguti postoji •·ik realizacij:~. Kreativnosl је i tllltctnost proccniti koja varijanta naj••ik odgo•·ara buduCcm korisniku. (Primcr: da li brisanje podatka raditi sa lastcrom: B ri~i. sa taslerom sa ikoпicom ""kanta za O(p:~tke". ili da se vr~i prc•·l~eпje: ""drag a11d drop"' siste m: kori snik uzmc podatak i prevu~c ga u kantu za otp;:~tke) . Pri lzЬoru V!trlj tшte ruko•·odlmo .w sl ed e~i ш raktoriшa koristtika: na•·ike u radu (•·r sta posla) i Zi•·ot u (loka ltti oЬifajl), z naпjc (strufno 1 о ra~unarlrna ) , metodologUa rada (s tandardпa 1 lokalna), zanюr (da је lako za kori SCe njc, Sto nшnje tшpora da Ьi se 11cki efckat spro•·eo) jezlk komuniknclje program asa korl snikont.

2.7.4. OSNOVNE FUNKCIJE U SOJ<- I'VER U INJ<' ORMACIONIH SISTEMA Ј - Pтijavlji••anjckorisnika;

2- A.!uriranje sadr.!aja neke

t:~Ьele

ili

pogled:~

(1

taЬela

ili l'ik I :M unos)

k:~o

rcalizacijaunosaSiЉmika ilipokrivanjcproccsa - dogadjajarcalnog~iыcшa:

3-

Pтikaz a!Љnumerii::k i h

podataka:

taЬelamo

(Data Grid):

4-Pтikaz/unosslika(ukoiikoihima):

5 - Arћiviranje podataka i tna!lipulaciju sa faj l ovi!lщ: 6 · Prctra'=ivanjc i prikaz podataka (son. filter. upiti: jednosta1•ni ро klju~пoj dco r~i. ро svim oЬcle.!jima ili slo.!eni koji ukljui::uju vik krilerijurna): 7 - J zyc~tavanje(izvcStaji) i unos H!~cg tcksta: Pтi k az statistiaih i pojcdinai::nih podataka diagr.tmima (Cћart): Rad ~а rnapanш.

NAJC..:SCt: I'RAТE C t: O PCIJE U SOI''l' VERU 1. Upoz.orenja.oba•·e~tenja: 2. "Hclp" - s i~tcш za ро11юС: 3 ""AЬout" prograrna: autori. godina proizvodnje. registracija i sl.; 4 Forшa za podcSavanje rada progranш "options..

87

re~i

ili

R:>dulo•·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

3. SOFТVERSКI ALA Тll JEZICI ZA RAZVOJ INFORМAC IONIН SISTEMA 3.1 . PO\ VER DES IGNER Po1>;er Designer је soflversli:i paket firrne Sybase narnenjen analizi posiOI'Пill i organizocionih siste nш. projektovanju razlieitih шodela i nforшacionog sis tenш. dizajniranjusoftl'erskihdelova IS. kaoidokurnentOI'anjuurazvoju IS.

3. 1.1. PROCESS ANALYST Process Analy.;t је аlш za kreiranje шodela procesa IS. О1• ај prograш је nшпenjen podrSci kreiranju funkcionalnill nюdela koji odgo1•araju razlititirn metodama: Object Modelin g Technique (ОМТ). Yo urdon!DeMarco. Ganc & Sarson i Struclured Systeш Analysis and Design Methodology (SSA DM). U okv iru OI'Og alata nюguCc је v~iti dckompoziciju procesa. kreirati rc~пik podataka. odrcdi1•ati i opisivati clcшcntarnc proccsc oЬradc podataka. krcirati i ~taшpati iZI'C~tajc iz шodcla, kao i koristiti OI. E tchnologiju za po1•czivanjc va~ih шodcla sa drugiш aplikacijaшa Prvi korak u krciranju nol'og шodela proce~a jestc krciranje novog (DTP). lzabrati opciju: Filc -:> Ncw Modcl.

!oQMTF.";;IюмiModol

CJ:ou<>oniO.М"""'

Q !i_one,sar..., C5,SдDM

Slika J. I. El:ron:w.odredi••anje••rsJc mod
88

diagranш юkа

podataka

R:>d ulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

KoziLju bka.K>ZiZolran

pogl~•·lja

Na kanici Geпerul izabrati Method: Yourdon/DeMarco za klasi ~ nu SSA i otkOCiti Omtext model u slu~aju da је dij~gr~m koji ~elimo nacrt~ti kontekst dijagram. kako Ы 11jego\'a щш1kа Ьila О. Po~taviti . takodc. Auto fi/1 ~voj~t\'O па True. kako Ы CASE alat autornatski punio sk ladi~ta podataka elementamim podacim;~.

Sliko 3.2. Ekron sa pr>·im ")>Г
SledeCi korak jeste

pode~avanje osoЫna

DТP-om

celog rnodela procesa.

i zЬorom

sledeCe opcije iz

gla vnog mcnija ProcccssA naly~ t -a :

Dictionary-> ModelPropenies. Na ovonr ckranu se unose podaci о: nazi vu i idcntifikatoru projckta ( Project Nшne & Cm/e): nazi\'U i idcпtifikatoru modela ( МоЈе/ N«me & Code); autoru (Aut/юr) ;

vcrziji (Version): opi su d ij;~gruma/model;~ (LaЬel) : daturnukreirunjarnodela (odredujesarnCASEalat

89

П3 0S I10\'U

sisternskogdaturna ).

R:>d ulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

к""""'~--·~:;Ј ~=~'~ и~

..:Ј ..:Ј

jiЏтuDEN I SU_si.ШIIE

"-~ .-м-~

.......

~

t__.j E....,,."_S~t~.,l

:::Ј iJ

r~~t

Co'f..........,,.,...,.~•~\$...,_.~<~'

0...::.

141.,11101И..М

Slika]_) _ Etrdnstlo
Раlеш

alata za opcije, tj. ~late·

шodelir.шje

proceS
oЬjekte

(J"oo/s) ы crtanje DTP-a i11ш sledeCe

Slika3.4. Hran>Шp;>i<:1omala1:1zanюd
3.1.1 .1. CRTA NJ E DIJAGRAMA Dijagrami tokova podataka se crtaj u jednostavnim nano~njeш oЬjekata sa jmlete alata povr~inu d ijagraшa. Sledi definisanje osoЬina objekta (e ng l. PrOJX'rlies) preko dijaloga kao na slici ispod. koji se otvara d\"OStrukim klikom na izabrani objekat i1i primenomalataPropeniessa paletealata.

(Too/s) na radnu

90

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZoltan

S!ika

Bira sekarticaDI'jinilioiJ i

3 .~ .

Ekron

l>definis.aлjeo.oЬinaoЬjekata

mOOel"

upisujusledeCeosoЬine:

lme objekta (Nume) l шena su u ovorn kontelшu t!aslovi ali ne identifikuju objekte. јег u rnodelu procesa. tj. njegO\'Otn re~niku podataka nюgu postojati razl i~ili oЬjekti sa istim imenom. Ova f injenica је. naravno. u suprOinosti sa pra\•ilom SSA da ~vaki oЬjckat rnom imati mzilitit naziv. ltticijalno је nшk$itnalna dufina nazivaobjekta 80 kar.tktera. ukljutujuCi \'elika. malaslova te karaktere. Kori~ni k CASE alata mok promcniti О\'С ((dozvo ljcn-c s imЬolc>>. Kod objckla (С01/е) - kodna irncna objckatajesu zapravo jcdinslvcni idcntifikatori S\' iћ oЬjekata u projektu. шodelu i retniku podataka. lnicijalno. kodt!a imena irnaju 80 karaklcг.t шaksimalno i ukljutuju sапю ,-clika slova. Oznaka objekta (lдЬеf)- Oznaka opisuje model ili objekt i oЬezЬcduje ne~to vi ~ inЉrnшcija ncgo i111C ili kod. L.aЬclc su opcionc, tako da poljc mok ostati nepopunjeno U kartici Descriptim< se unose opisi шodela. procesa. interfejsa. Opi s oЬezЬeduje detaljne inrornшcijc о rпodelu ili objcktirna koje tпodel ~adrfi Na primer. opis spoljnjeg objekta Studenl u modelu Studentska slufba glasi: "Osoba koja se u ~etku javlja studentskoj slufЬi sarno kao kandidat za upis na nekorn od smerova rakultcta. Oni koji stck nu uslovc. postaju studenti. Zatirп pohadjaju na$tavu, polafu i$pitc i u toku svog ~kolovanja postavljaju odredene zah te1•e studentskoj slufЬi'". Opis је sloЬodan lckя . Napomena Anotation sadr:li naporпcnc koje se tiCu objckata rш kojc se odnш i . Napom ena је. takcx1e. proiz1•oljan tekst od nekoliko redo1•a.

9!

R:>d ulo,·iC

B ilj~na ,

KoziLjubka. K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

OsoЬineprocesa

1---1--1

-~г

Prozor koji odreduje

osoЬine

tokova podataka, za razliku od inlerfejsa i procesa. ima

karticu Dara lrems u koju se unose clemenlarni JIOdaci koji

~inc

laj tok.

'""

Sl i~aЗ.7. E1 mnz:oodm:li l'anjcoS<:JЬiпaюl:•pod:.J.I:•

92

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

Kozi Ljubka.K>ZiZollan

U zavisrюsti od tipa toka pod:нaka. proces u skladi;tu podat~ka:

пюtе

uraditi sledeCe operocije

pogl~•·lja

(Operџtioщ) щ1

oЬjektim~

С-

Kreiranje podataka u skladi;lu podataka

(Сrеше).

R- Citanje podatka iz skladi;ta podataka (Reщf). lnicijalno za юkove koji izlaze iz sk ladBta]Юdataka

U-

A~uriranje

sk ladi~te

podataka u podataka

D- Brisanje

pod.:нaka

iz

sk ladi ~tu (Uptlџte).

skladi ~t a

Jnicijalno

7.а

tokove koji ulazc u

podataka (Delne)

Nakon definisanja пazi va. koda i OZitake toka podщaka. pristupa se uпosu koji su IIOrcd imen~ i koda odredeni i tipom podatk~ (kolona Туре):

elernentarпih

podatak~

::,EZI~E

~

IMtAODШlJA

Al6

:Тu~o~AODJENJA ~

I;;Јiгг....Ј ГГ

F~

IФ\ZJ\/Io!E STMШDJENJA35

ГГ ГГ

=R~EAOOJ(~

_f ~

MESTO

AIO

NAZJ\I'МESTA

АЗ5

рГ ГГ

ШZNZEMI..IE

.щЈ

MESTORODJENJA

ozi..Z«*

1

AIO

"'Г ..:Ј

--""'..Ј-=-1~

.±l!.Jl'l

о_.,.

:::Ј.Ј~~~

]iN ono)

~~.!J.~.!J.!I

~ ~__ј--"'!...Ј Slika3.8.Ekr~nl:lodredi>'OJ\jeelemeo >l amЉpod01akauol
Ti p ]Юdatka se odreduje tako ~ю se klik11e 11а taster u polju Туре. nakon Ccga se ot\'ara sledeCi prozor па korne se preko Option B uнon-a Ьiга tip podatka. а 1.а neke tipove unose i du~ina(Lengllr) i preciznost ( Precision)- slika 3.9

93

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

с kl"')«

с stn-t r..:...,..

с~.оr.оп­ с Вуое

CLor,.••cl>orocte<>

r.~

ст.111

с-

с ~.J:t?:e

с lmџ

c v-~

coLE

св-

с~­ СШо~

с"~ с

s....,j

Своо~е.>n

стм.......,

Slil:a3.9.EIO-.. nzaizlx:>r1ipapo<Ьtab

Pregled tipo\'a podataka: Numeri ~ki lipO\'I pod!tlakll: lnteger-Ceiobrojni Shм i nteger-Ceiobrojni(manjegopsega)

Lo11g l11tegcr - Cclobrojni (\'eCcg op~ega) Bytc - Cclobrojni (ncncgativni. najmanjcg opscga) NumЬer - Broje,•i sa fik snim decimalnim zarezom Dcciшal - Brojevi sa fiksniш dccinыlnim zarczom Floot - Broje,•i sa pokretnim zarezom Sh0t1 Flool- Brojcvi sa pokrclniш zarczoш (шanjeg opscga) Long Float- Broje\'i sa pokretnim zarezom (vcCcg opscga) Moncy - Brojcvi sa fiksnim dccimalnim zшezom- novt~ni tip podatka Serial- Brojevi saautornatskinlinkren\entiranjern Boolcan - LogiCki tip podatka ( truc/falя:; ycs/no: 110) Karkte r tlppodat aka: Characters- Karakter string VariaЬlcCharaclcrs- Karaktcrslring

LongCharacters - Karaktcrstring Long VarCharactcrs- Karaktcr string Text-Karakterstring(Memo) M ultiЬyte - MultiOOjtkar.Jktcrstringovi VariaЬleMulitbyte-MultiOOjtkarakterstringo''i \'reшens kltip podatka: Datc - Datumski (Dan. 1\Jcscc. godina)

R:>dulo'•iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

Ti me - Vreme (l:as, minш. i ~kunda) Date & T ime- Datutr1 i vreme Ti mestam p - Sistemski d~tutn i vreme CMa lll lpu vl podataka: Birшry- Binarni ~tringovi UJng Binary- Binarni stringovi l nшge - Siike

Bitmap - Slikc u Ьitmap forшatu ( В М Р) OLE - OLE Jinko,•i Drugo (Othcr)- K orisni~ki dclinisani tipovi Nedefinisani (Undefined)- Ј о~ nedcfinisani tipovi podataka

3.1.1.2. DEFINISANJE DOMENA Domeni idcntifikujctc tipove informacija u projcktu. U PAM -u.

је

nюgutc

pridru:!:iti

slcdcCcinformacijcdoшenu Gcncri~ki

• •

tip podatka. du:!:inu. i prcciznost. Paramctrcpro,·cre(CIJcck), Poslovnapravila(Bussines Rttles).

Du:!:ina i preciznost su osoЬine koje ;;е ne primenjuju na sve tipO\'C podataka. $ta vik, u z_a,•isnosti od tipa podatka. du:!:ina nюt.c da oznш~ava nшksimalan ili fiksni broj karaktcra. Za krciranjc korisniCki dclinisanih (seman t ~kih) donrcna је potrcbno izabrati opciju:

Dictionary -> List of Domains. PojaviCe sc lista domcna (slika ispod). Кl ikoш па

zatim se

dugme Nc11' sc pojavljuje nova linijc u koju unosimo imc i kod novog domena. tip podatka, cvcntualno du:!:ina i precizпoм. tc ograni~cnja nad njim (C/,cck)

Ьira

-

~ ~~~ ~~~ 95

а

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

Zд uvodenje ogпшi~enja n:~d elementarnim podacima usled spccifi~nosti rcalnog sistema koji se modelira ili zahteva korisnik~ se Ьi ra taster Cl1eck za selektov~no polje. tj. elementarni podatak iz re~nika i otvara ekran (CI1cck Purumcters) kao na slici dole

D••~oщ.\IIISIJII$1\01,1;~ Dd~~

А

!..81qh31

s::.P-jv.,_,A.Jo,l

··г- F.E~~::E --г­

-

Otfd~

"• r-

г­

г--

P"~r"~

.:Ј

г""'-

Sl ika 3.11.Ekranzaodredivanjeogranitenja

Nao,•omekranumoguCejeclcfinisati Vrednosti koje Се elementami podat<~k uzim<~li (Vulue). Oznake(Lubel)tihvrednosti Minirп:~lnu i maksirп:~lnu'·rednostopsega lnicijal11u (Dcjuull)vrcd11ost Vclika ili mala ~lova tckstualnih tipova podataka (Lo!t'ercase - mala, '"elikaslo,•a)itd

Uppпcasc ­

Brisanje objek:~ta Ostvaruje se selekto\'anjcm objekta i jednosta\'Пim pritiskmп tщ;ter:~ Dclctc na tastaturi ili ilЬorom stavke i ska~uCeg menija na ilabranom objektu: Edit -> Deletc. Kada se bri~ simbol objekt:~, mora se 1шzna~iti da li se jedrюst:J\' 110 bri~ sanщ simlюl il gmfi~kog prikaza modela - dijagmma !Oka podataka ili se brik objekat iz re~nika. Ako је simbol samo grablki brisanje sc vr~i Ьсz pot\•rde, ali ukoliko је simЬol asociran (poYczan) sa objektom u rctniku Ьira se izmedu brisanja simlюla vizuclno ili brisanje celokupnog objckta iz re~nika podataka. Kopimnje

oЬjekata-

Postoje dva

na~na

kopiranja oЬjekata·

]_ Dupliranje - kreiran је potpuno rюvi objekt u re~niku pod:~taka koji ima ideoti~ne osoЬine originalu.jedino se razlikuje kodno ime koje mora Ьiti jedinst,·eno la ~ve objekte u

%

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZoltan

svim dijagг.tmima, pomOOelima i mOOelu. Na primer. ako entitetimaCeime.tj. kodStudent 2. Po-;tupak dup1iranja se (ili CТR L+U)

sa~toji

u izboru

oЬjckta

na

dupliranю

dijagranш

entilel Studenl. novi

i zatim: Edit -> Duplicate

3. Sirюninti- kreiranje dOOatnih vizue lnih simЬola Zi1 postojeCi objekt l::ime se na razlil::itim meяima u mOOclu. moZemo poЬoljSati titljivost i preglcdnost nюdcla. Pri prikazivanju. simlюli s inoniшa su razlil::iti u zavisnosti od mctOOc i tipaobje kta:

Prcs_2

R Slik~

Stor_З : 2

3. 12. Sinonimi

oЬjckoto

Za krei ranje sinoninш objekta је potrebno odaЬcrati CreateaSynonym

oЬjekat а

zatitn izabrati opc iju: Edit ->

Za dekompozk iju procesa potrebno је odabrati dekompoziciju sa Тоо/~· palete i kliknuti na proces koji se Zeli dekomponovati ili prvo se!ektovati proces. otvorili desniш tasterom miSa i~kal::uCi tпcni i i1.abrati Оестщюsс opciju. Pojavljujc se novi prozor za podprocesc koji se crtaju i dcfiniSu na idcntiCan naCin kao i tшdrcdcni. Dckompozicija proccsa sc moZe izvrSiti onolikoputakolikoto:!:elisistemanalitiCar. Prelazak u \' i~i nivo ро hijerarlt iji nю:!:е se \' ~ ili izЬorom: Dictionary -> Up One l.ei'CI (ili Ctri +A). Za dostizanje osnovnog (korenog) procesa. ponoviti O\'U oper.tciju onoliko puta koliko је potrebno S\'e dok se osnovni proces ne poja\'i ldentifikovanje dekomponO\'anog i nedekomponovanog procesa Kada se kori ste ОМТ ili Yourdo ru' DeMarco and Gane & Sarson ntctOOologije, znak plus (+) oznaCava da је proccs dckoшpono1•an. u suprotnom radi sc о clcmcntarnottt , primitivnom procesu koj i se ne moZe dalje dekomponovati

Prcs_ t

StikaJ.tJ.I"roo::csoЬr-.dcp<:dataka

OznaCavanje printitivnog procesa sc ost\'3ГUJC otvaranJcnt osoЬina tog procesa postavljanje m svojstva Loн·esr /et·el (Najn i:!:i nii'O) na vrednost Truc (s ledeCa slika)

97

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>Z iZollan

ls

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

- 1,___1.._

1

--. ~

1

ispr3vnosli n~CГI3nih dij3gr.:tma ne \'Г~i sistem analitiCar rutno. pomoCu opc ije: Diclionary - > Check Model (F4)

РГО\'Сrа

~~~1.

,·еС

10 radi CASE

Va:l:nojc primctili da sc ovakva auloшatska provcra korckшosli nacnaпih dijagraшa vr~i za lrenutno OI\'Oreni. а da Ьi se iZ\'Г~ila provera celog modela. пюrа se otvorili kontekst dijagram. U slutajujc nюdcl proccsa korcktani u skladu sapraviliшaSSAdoЬiCcscckran kao па prethodnoj slici. u proti\' ПOIП se ispisuju gre~ke i upozorenja

98

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZoltan

Ako postojc gre;ke. one М" otkl<~.njaju izшenom dijagram<~., njihovim eleшenlinы i podataka: Dictionary - > Objects i/ili: Dictionary - > List of Data l teшs

2 З

!:F~~~;~=~\~~6~~A

Ne«•v- ...._ t.oda reМ:oto~ opto

t...:t. opooko•o<.o...,.

re~nik<~.

РГ

OБFWJA._RUULTATA_PRUE,_NO\PГ oeA.ODA_SP1S!ФVA"ZA_ISPH РГ

_.,.........

FW>FO'JRПJJIVANJE

рГ

р;.~

UP1S_GOOINE

Р'Р

~

~~ ,_

~-~·ј_,!ј.!!Ј

SeN....,.ic-

NјЏ>оr.г-

~~~

Slika3. 16 . EkranzaprisшpoЬjektimauretnikupod:ltoka

3. 1. 1.3. KREIRANJE IZVfSTAJA S1ampanje dijagrama lokova podalaka - Ova orx;ija podrazurneva da је prelhodno. u Windows-u, ispravno instaliran i pode~n draj\·cr za Sta шpa~. Sanю Slшnpanje dijagranш zapoCinjc оzЬогош sledcCc orx;ijc: Filc -> Prinl Graph. PojaviCc sc dijalog prozor prikazan naslici3.17

Pml:orp.or..-, Pml:er НРОеЊЈеt850СС<1LРТ 1 R~

ЗОООр

Popr.lfJ7•Z10"""-Lord<<:-

Sl i kaJ Л.S!3ntpanjedijagг.>nta

99

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

Kreiraпje izve~taja о

CASE :~lat:~- ProcessAnalyst oшoguC:I\'11 kreirщ1je celokupnog izve~taj:~ modelu koji smo uneli. Pri tome u iz,·e~taj ul;ae dijagrami tokova. opisi objekata.

specifikacijepriшiti\• nihprocesa.strukturaskladiStai

tokol'apodataka.detaljanopis

elerпentamih fX>datak ~. $ta Се sc SI'C nalazili u iz1·e~laju za1•isi od toga koji tip izveStaja Ссnю

odabrati (standardni, potptшi. i listc) ili Ссшо krcirali svoj sopstvcni iz,·eStaj. Kreiranje iZI'CStaja se vr~i na sledeCi na~in: File -> Create Report

SaЬion

za

PojaviCe я: dijalog prozor izglcda kao Sto је prikazano па narednoj slici (sledcCa slrana) Potrebno је odabrati jedan od ponudenilt SaЫona z.a iz1·e~taje koji se razlikuju ро oblmu fX>dataka koje uzm~ju iz rel:nika podataka. Pregled funkeijatasterazakreiranjeiz veStaja ProceessA nalyst-a: Print · $tampa izvc~taj Sa1·e RTF . Snima iz1•eStaj u Reach Text Forrnat-u. Preview- MoguCrюst pregleda izveStaja Create. Kreiranje sopstl'enog. u slu~aju da srno upisali iтne u polje Report Delete. Brisanje iz1·e~taja Cancel - Odustajcnjc od akcije gcncrisanja izve!ilaja.

3.1.2. DATA Grafi~ki

Naтne

ARCHIТECT

prikaz en titeta u CASE alatu Po1•:er Designer (Data Architect):

А•

N5.2 Slib3. 18. GrafiCkiprikaLen1i1eiO

Prvi korak u kreiranju modela podataka jeste kreiranje ПOI'Og modela u alatu DataArchitect i uCitavanje modela procesa. kao rezultata rada u alatu ProcessAnalyst (. РАМ) i \о izЬorom opcije: File - lmport - Po1•oerDesigner ProcessAnalyst. Zatim se otvara prozor. koji nas pita

100

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

da izaЬerenю clemenlc nюdcla proccsa koji Се Ьili ul:itзni u DalaArchilcct. Celokupan rel:nik podataka ЫСе ul:itзn, te svi elementзmi podзci. veC jedпom dcfiпi~зпi, domeпi elcnJentзmih podзtaka. skladi~ta i inlemз poslovna pravila. ЫСе raspoloiivi za dalje projektO\'aпje baze podataka. na logil:koшпivou Drugi korak u пюdcliraпju podataka, је idcпtifikovaпje cпtitcta i odrcdivanjc koji (ili vik njih) Ьili ka ndida! za kljul: buduCe ~rne relзcijc (1аЬеlе u bazi poda!aka). Hcuristike za

formiг.шjc

cn1i1c1a modcla objckti ' 'clc

Се

atribut

oЬelcija:

Normalizacija skladi~ta - llabrana ili sva skladi~ta sc u ProccssAnalyst-u mogu proglasili entitctima. Potrcbno је па kanici Dcfinition osoЬina OOrcdenog skl:~di~ta otk:~l:iti (postavi ti па logifku vrednost T RUE) opciju ls Entity. Prilikom ul:itavanja modela u DataArchitcct. CASE alat Се autonшtsk i gcncri~шi cпititetc od izabrшrih ~klad i ~ta. Zatim је potrcbno uOCavati odnose izmedu samih atributa i vr~iti normalizaciju n1odela podataka

1 SlikaJ.I9.HranuodrclivanjeowЬinacnrircra

PriJIO-dltoSt clcmcntaпюg podatka- Postavlja se pitanje: C: iji је clcrncntami podatak? Ako је isti i~pravno uOCcn. dcfinisan i imcnovan (npr. lmcRadnika. PrczimcRadnika, Adrcsa Radnika, Datum ROOjenjaRad nika i sl .), moguCc је i rormirati OOgovarajuCe entitete (u primeru - RADNI К). Rcl:nik poda!aka - pravilno dcfinisa na struk!ura tokova podataka (pomoCu { }. []. fl i <>) i skladiStaollюguCa\•auOCav:шjeklasacnti tct:~ivczaizmcdutihentitci:~.Npr. l spiшispisak

sesastoji od2cclinc(2c111itcta):zaglavljcitclo(stavke)isl.

101

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>ZiZoltan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

ISPITNI _ SPISAK : ISPITNIROK, NAZIVSMERA , GODINA , SEMESTAR , PREDМET ,

NAZIVPREDMEIA, DAIUМPOLAGANJA ,

NACINPOLAGANJA , PREZIMENASIAVNIКA , IМENASIAVNIКA ,

PREZIMEISPIIIVACA , IMEISPITIVACA , {< REDNIBROJ , BROJINDEKSA , PREZIМE ,

,,

,,

IME , NAC I NS I UDlRANJA ,

Analizoш opisa posla uOCavaju se cntitcti kao imenicc O\'og izmeduentiteta

opi~a. а

glagoli kao ''cZc

Prikazekrшшza dcfini sanjeatriЬutacntitcta·

D~ ј~,.,..

i]_j Pr.aol•

~~.=Ј

Pм..u.ovi'DИ

[bl~~

Slika3.20.fJ;ran7.aodrcdivaлjc<>500inaatriЬuta

Dodava njc novog S\'Ojstva. 1ј. atriЬuta u ctttilct, se vr~i izЬorotn opcijc Add. pri tcmu sc otvara prozor sa listoш svih c1cmentarnih podataka i preuzitna se jcdno ili viS.C podataka koja postaju atributi. Znatenje osobina atributa: Mandatory - oOOvezan podatak. isto ~10 i Not Null \'rednost atriЬuta. Ako је po~tavljeno па TR UE. znati da konkretna vrednost (podatak) atriЬuta ne

102

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZoltan

mo~e Ьiti nedelinisana (Nu11). ldentilier је atirbut koji М' progla~ava za kandidala za primarni k1ju~ entiteta. Uvek se пalazi na \'rhu [iste atriЬuta entiteta. Display S\'Ojstvo, koje odreduje,da li Се atribut Ьiti prikazan naekranu ili ne.

U РО\\'СГ Designer-u se \'Cza izmedu 2 entiteta uspostavlja jednostavnim izЬorom opcije Relшionship sa palctc alata (Tools ) i prc\•laCcnjctlt iz povrSinc jcdnog cntitc\a u povrSinu drugogentiteta. koji su umcdusobnoj ,-ezi:

Slika3.21.Ekr:~ns:~a l otimazoizraduER dijagramo

Slcdi OOrcdivanjc naziva veze (glagol. glagoslka konяrukcija koja proi~tite iz prirOOe same \'CZC), vrste veze izmedl! entiteta ( 1: 1. 1:М, ~ 1 :М) i kardinaliteta preslikavanja preko ekrnпa Relшionsblp Properties. koji se otvara izOOrom opcije Properties па tri natina rav nopravno (d••ostruki klik na gralitkoш prikazu veze.jednostruki klik koji daje iskatuCi шепi ili izЬoromopcije sa paletealata).

Slik~3.22 .Ek r~nzaodredi,• an_jeoooЬi"'-'proceso

103

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Naziv ' 'cZe se upi~ujc u poljc Name. dok polje С()(/е prcd~lavlja j1:dins1,·cni idcnlifikalor oЬjekta u celokupnom modelu podataka, шшlogno radu u Process Analystu. Tip \'CZC se odreduje preko polja (option buuon-a) Cardinaliry. Gornja gra ni ca kardinalitetaje od redena tipom (vr~tom) \'CZC i mo~e blti: 1.1 (\·eza jedan prenшjedan ): l.n i n,l (veza jedan prema vi~) : n.П(\'Cza vi it.epremavi~e)

Donju granicu kardinaliteta odreduje polje Mandatory i to u 2 smera. posebno. U printeru kaonaslici.poыavljaju seu\·ek2pitanjakojaodredujudonjugranicukardinalitcla: SMER MESTO PR EMA STUD ENТU : Da li za bllo koju pojavu prvog entiteta (levi па slici) нюrа postojati (u evideнciji u ВР. а ne i u fi zi~kom. realnom sistem u) njcnш zavi~na pojava u dru gom cntitetu? Ako је odgovor potvrdan Ьira sc Mamlatvry (True) u рюti\' ПОП1. ne SMER STUDENТ PREMA MES TU: Da 1i za Ьilo koju pojavu drugog entiteta (desni па slici) mora postojati njemu za,•isna роја\'а u prvonюm cntitetu? Akoje odgo,·or potvrdanЬiraseMumfшory(True)uprotivnont.ne

Prirner: Zernlja ima rnesto. mesto pripada z.eпtlji (m isli se na drtavu). Kada se pitanю za kardinalitet veze. tada se ne posmatra da li zemlja fizi~ki mOJa da IMA grad (mesto) da Ьi postojala. nego da \i је za evidenciju u 1аЬе\i zema\ja neophodno da postoji i u taЬeli mcsta bar 1 шeslo koje odgovara toj zeшlji. Odgovor је Ne. lako daje za \'CZU Zemlje prema Mesta Maшlatory = Fu/~·e Dependeпt znati identifikacionu W.\' i~nos1 cntiteta od cntiteta. а prikazujc se па odgovarajuCem preslika,•a nju. То se jav\j~ kod s laЬih objekata i agregacija. То zпati da Се onaj en titet koji је dependent (idcntifikac.iono zavistan) doЫti prinшrni kljuC ovog drugog entiteta ali u funkciji dela njegovog primamog kljOCa (entitet ima svoj klju~ + doЬijeni. koji wjedno ~ine sloteni primami klju~ u sluCaju JAK-SLAB oЬjekat ili Ьеz svog klju~a ako је u pitanju AGREGAC IJ A).

Oomimmt se ukljuCuje sarno akojc \'eZa 1:1. Dorninanlanje onaj koji је stariji u vremenu (opet u u evidcnciji u ВР. а не i u fizi~kom. realnom s istenщ). Polje Generu/e se odnosi na toda li Ceod izabranogcntitcta nastati tаЬе\а ili ne. Napomc.na: U Ро\\·ег Desigпeru se kod S\'ake relacije (I:M) ubacuje па strani М kljuC iz strane 1. takoda nijepotrebпoubacivati polje(a) kojcuCestvuje urcl ac iji. TouЬacivanjese \'~i kada se sa Korrecptualnog prel:цi na FiziCki rnodel (Gencrate Physical Model) Konvencija: Priшarпi kljuC treba u navodcnju u taЬcli unositi na prvortr шcstu (najviSa pozicija u taЬeli definicija). Ako smo uneli ncgde dole. pomera se navBe strelicarrta sa strane. U meniju Dictionary. se za svaki primi1ivan proces Ьiг.1 opeija: Dictionary -> Subtпodel -> New. Nakon ot\'aranja podюodela se dodaju. izbororrt (se lekюvanjetп ). cntileli potrcbni za izvcl<~.vanje (r.1d. funkionisa nje) tog priшitivnog proces
104

R:>dulo''if

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

. .. .. .. .. .==~- в

в=ш=

.:1

____ё_ј~ ,_«1 ·- · " 1 ~~ Sl ikaJ.2J.Krcironjcpodrnodcla

Kako ~е enlilcti pojavtjuju u prozoru Setecled objecl~. aulonшњki CAS E аtш dodaje i \'eze koje роsюје izmedu tiћ ent iteta. Uko1iko se ne otvara щцomatski О\'ај prozor (blo је setekю••an neki entitet npr.). potrebno је pokrenuti opeiju: Dictioпar y -> Submodet -> Add/RelliO\'C Objects. te Се se O{voriti gore prikazani ekran _ tmena podmodeta su nazivi primitivnih procesa. а n~koп izЬoг.t opcijc: Dictioпary -> Submodct -> List of Submodcts. gde se odreduju ime - Namc i jcdinstveni identifik310Г- Code. za odredcni podmodel sa tiste postojetih podmodcta.

f'lotod:

tSStiJderblo,S_SТU!)ENТЯJ:_SLIJZБE )

~-

Upio(UPIS)

·-

-'1

~~

Ј!ј_!ј.!.Ј!:Ј

Soolt!YI"N_,l"CO
,_ c=Creooe
1З.OJ.200111SI

~ od/led19.00.2001

~.=Ј~

11 SI

~ ~~

SlikoJ.bl.lzmcnanazi•·apodmodcla

105

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZoltan

Semanti~ki k!ju~evi se u fizi~ko111 111odelu podщ:~ka, u DATA A R C НITECТ- u dodaju iz razlog;~ ~to је prim;~mi kljut u vudi brojat;~ (Sifra ili ID) dovoljan da se uspost;~vi \'CZa iz111edu 2 entiteta i 111ininшlan u poglcdu du~ine polja koja ~е prenosi u druge taЬcle ( i zЬegava se nagomilavanje sloienih primarnih klju~eva). ali [}С spre~ava redund~nsu i \'iSe~truko menюris~njc i~tih podataka. Ovoje \'ео nш opas no za inlegritet podataka u Ьazi i rnoie dovesti do gre~aka koje se kasnije izuzetno te~ko Olkrivaju i ispra\•ljaju Postup~k dodavanja ~emantitkih-allemalivnih kljufcva је sledcCi: Dvo~truki klik levim 111stero111 mi~ па entitetu. i1i jednostruki desni. ра potom opcij:~ Properties otvarn osoЬine tog enlilcta kao ~to је prikalano n ~ narednoj slici.

DolnOonll'le>ЩOJnj- 1 с~ E~5TUDENГ

.:Ј

IIIIIZI ~~!ionor..,o t.ьlo

=.;.;;_

jPК_S T OOENT

Slcdi olvar,шjc dijaloga la definis~njc indc ksa. gdc sc opcijom 1nser1 dodaje novi indc ks koji Се Ьi t i sasta\•ljen iz nekoliko polja i koji Се imati osoЬinujcdinst\·enosti Unique = Truc. ~neCcЬitipri шaran·

106

R:>d ulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

KoziLju bka.K>ZiZol1an

. ,_

i ::

~~

s... r.-..,..~ rD---.

~Ј.:Ј

~~~~ [L)~~ SlikaJ.26 . Ekr:шzoodredi•· anjeosoЬ i naindcks:>

IzЬor polja (kolo na) buduCe taЬcle, koja Cine scmanliCki indeks. + Le vi klik na ponudene alriЬule enlilela

\'rSi pomoCu tastera

Ako је prvi korak u kreira вju mode1a podataka u DataArchitec t-u. Ьiо modela procesa. kao rezultata rada u alatu PтocessAnalyst (. РАМ ) . lreba voditi da se atributi koji se proglase identi!lkaюrom. tj. kljuCem. MORAJ U pr,•o oЬrisati iz

Napomena uCiшvanje

r~Cuna

~е

svihdrugihentiteta,ukojiшasenalaze.

107

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

3.1.2.1 . PREVODENJE LOGIC KOG U FIZI C КI MODEL PODATAKA Kod prevodenj:~ logitkog u fiz.itki model pod:~laka: Dictionary -> Generale Ph ysical Modcl, pr\'o sc otvara prozor koji nш; pila da li Zclinю da snimimo modcl ili nc. tc sc pojavljujc ckran koji prcthodi poslupku prcvodcnjc. Tu sc Ьira slcdcCc Forrnal buduCe lxlz.e podalak:t (D~tab~sc Narпe). PUianja fiz.itkog rnodela (PDM File Narne). Elementi fitkog rnodela (Options). StilnOJ.zivaindeksnihfajlovOJ.(Index)i Referencij~l ni integritel (Reference)

Р !'оо••.,.~

__

Г с-.w .......,

PG ......... q r P' G - - PG.".,.._..

"

PDos811v!!OI'W'QI

Slik~

3.28.

к,..,imnjc:

tizitkog

nl
U Data Architect-u sc OCuvanje rcfcrencijOJ.Inog integrileiOJ. odreduje za svaku YCZU izmcdu laЬclapojedinOJ.tn o(prikazano па nn~rednoj slici):

Za opcraciju UP DATE (dodava njc novih i iz.mcna postojcCih podataka u taЬcli). MoguCa su lri slutaja: None - Ne postoji OCuvanjc rcfcrcncijalnog ontegritc ta. Ukoliko se u taЬcli roditclja (strana 1) prorneni \'rednost pri rпamog kljuta (slog. n-torka). oslaju viseCi podaci u taЬcli dctc (s trana М - vi~). Tirn slogov inш sc vi~ nc moZc pristupiti. јег imaju staru vrednost prirn. klju~a. N IKA KO NI JE DOBA R IZ BOR . Reыri ct - RestriktiYno OCu\'anje rcfcrencijalnog ontegritcta. Ukoliko se u taЬeli na strani 1 promeni vrednost primarnog kljuta. а postoje na strana vi~e ' 'ezani slogovi. ВР nc dOZ\'Oijava promenu te \'rednosti primarnog kljOCa. Sarno u slutaj u da ne postoji upotreЫjen prirп. kljut na straпi viSe. rпoguCe Се Ыti prorпeniti vrednost prim. kljuta

108

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZoltan

Sl ikaJ .29. PCJdd.>•·anjeosoЬinarelx ije

Cascade - Kaskadno OCI.I\'anje referencija1nog ontegriteta. Ukoliko se 1.1 taЬeli r1a strani 1 promcni vrcdno~t primarnog k1juta. а postojc па stran01. vi;e vczani ~Jogovi. БР autonшtskivttiipromenutevrcdnostirшstranivi~

Slik:IJ.30. 0d,..,.,i•·anjereferen
109

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

Z3 operaciju

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

DELEТE (bri~anjc

nepotrcbnih podataka iz

tаЬс1е) .

Takodc su

nюguCa

tri

s1u~aja·

None - Uko1iko se u I'-1Ьc1i па stra11i 1 oЬri~e podatak. ost<~ju ··viseCi podaci" u I<~Ьc1i па strani M-\•ik. Tim 81ogovima ~е viSe ne mo:!:e pristupiti. јег imaju staru \'rednost prim. klju~a. TAKOD E. N1KAKO N1JE DOBAR 1ZBOR Rcstrict - Ukoliko se u taЬcli ш1 strani 1 obriSc podatak. а postojc па strana viSe vczani s1ogo,•i. В Р ne dozvoljava О\'О brisanje јег је prirпarпi klju~ upotreЫjeп. Sartю u sluCaju da ne postoji upotrcЫjcn primarni kljuC na яra11i viSe. moguCe је brisati podatak. Cascade - Uko1iko se u taЬeli па strani 1 briSe vrednost prirnamog klju~a. а postoje па str;шa vi~e vczani s1ogovi. ВР automatski vr ~i bri~шje svih s1ogo••a sa tom vrednoUu i mnogo podataka па ~trani \'iSe mo;W blti izguЫjeno

3. 1.2.2. GENER.ISANJE BAZE PODA Т А К А FiziCki m00e1 podataka mora Ыti potpuno tchniCki (sintaksno) ispravan. jer se u protivnom ncCe izvФti gcrrcrisanje Ьаzе . Ako se роја•·е gre~ke. neophodno је prvo ih ispmviti i tck tada pristupiti generisanju b<1:te podataka vr~i najednom neko1iko rшCina: • Kreiranjern prazпe baze podataka u nekorп s i sterпu za uprav1janje bazorn podataka SUBP (прг. Accc~s. SQLScrvcr). koja nc sadr:!:i nijcdnu taЬclu. ра se zatim iz Dша Architect-a konektujerno па tu bazu opcijorn: Database -> Соппесt i potom izaЬerenю Database ->Generate Database; • Sninшnjcm 8Cript fajla. koji u scbl sadrti SQL kOO (&adr1;i naredЬc 1.а kreimnje polja. njihovih dorпena. iпdeksa. relacija medu taЬe1ama i sl. ) i koji se zatim pokrete u nckom od SUBP-a (npr. FoxPro. DBase): • Direktnim krciraпjcш baze podataka (npr. Paradox. Delphi i s1. ).

·--

р,.,_,.,

Pro..,..,..

_ј :=-~ r-o-.г

SlikaJ.31.Kreiranjebazepodataka

110

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Napomena: U kartiei Oplion~. nepoяed no pre generi~anja baze podalaka. pode~iti - ODBC (Ореп Database Connectivity - mehanizam za otvoreno povezi\'щJje Ьаzа podataka razlil::itihform
3.2. UPRA VLJANJ E BAZAMA PODATAKA 3.2.1. TE:HNOLOGUE: ZA RAD SA 8AZAMA

РОDЛТЛКЛ

Tehnologije prislupa baz
DAO (Dalll Лссеs Objects) је tehnologija za pristup bazama podataka U\'edena 1992 godinc u Micro.юft Access 1.0. Bazira sc na Microsoft-ovom Ј ЕТ rncllanizmu za rad sa Ьаzшпа podataka koji omoguCuje pristup cksterniш ISAM izvorir1ш podalaka tiНuse, Purщiox, FoxPro. Blrie•·e i ODBC. ЈЕТ mehanizam koj i је podlta\'<10 16-Ьitne operocije tako da је Ьiо primaran za Microsoft \Vindo~t ·s З.х okru~enjc. DAO је оЬеzЬеdi•Ћо rnoguCtюst pristupa JET-ovim i ODBC-ovim iZ\'Orima o~tim setorn koda. Osnovne karaktcristikc DAO tehnologijc su tc da nema jcdnostavnu ~intaksu. spor је. nedoslajali su mu odgovarajuCi resursi i dizajniran је za aplikacije koje Се raditi na stonom raCunaru. ра su i baza podataka i aplikacija moг<~li Ьiti па istoj ma~ini. Ј ЕТ је optimizovan za г.1d sa Microsoft Access Ьazom podataka. tako daje rad sa drugim iZ\'orima imao za posledicu pad perforшansi .. јег је Ьilo po1rebno prevesti komande ртс sla nja u seT\'er Ьаzе podataka. lpak.

11 1

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

i pored navedenih ogranitenja doota је Ьiо u upotreЬi Visual Basit' 3 koji su mog!i koristiti ovu te1шologiju

јег је

poddan za Microsoft Office i

RDO (Renщte Data Objecl.\') је u\•OOcn 1995. godine sa poja\'Om 32-Ыtne \'cn;ije programskog jezika Visua/ Basic 4. Osnovna namena ove tehnike jeste pristup udaljenim Ьаzшпа podataka ODBC, popu t Micmшft SQI, Sen•er i Omc/e, ali Ьсz s1ot.cnc sintaksc ODBC APl-ja. Objektni пюdе1 RDO је zasnovan па DAO i ukljutuje neke od najЬoljih kar.1ktcristika intcrfcjsa i osnovnu funkcionalnost DAO. pri tcnш ~с nc koristi Ј ЕТ mchanizam. Proccsiranjc podataka prcko RDO је ubг.tшt koriSCenjcm intcligentnog kursora. 0\•ај rпellanizam је pokazao dobre performanse u pristupu bazarna podataka koje ni~u Accessove. U porertenju sa DAO inы manje manipuli~anja upitima i setovima podataka, tako da је br1i i zahteva manje dodatnog anga'=ovanja. 0\•е dobre pcrformanse proizilaze iz ~injenice da RDO direktno komunicira sa ODBC AP I-jem. Ьеz prolaska kroz nckedrugcslojc\'C. lpak. nije Ьiodugou upotrcЬi.jersu bn;o uvcdcnedruge tchnologijc ODBCDIRECT је U\'eden 1?')7. godiпe u Microsoft Visrшl Basic 5 kao alterпativa za DAO. koja fiO''ezuje ЈЕТ rnettaпizam i RDO tehnologiju. OпюguCuje direktan pristup O DBCovim iпorima podataka. Ьеz kori~enja Microюft JU Elrgine. Kori sti RDO-ovo jezgro. sa kojiш је gotovo i~to\·c tan, ali sa DAO naziviшa objekata. U poredcnju sa DAO inш bolje pcrformanse. resurse i pristup sen•eru. \.:ао i Ьо!је rпctode :duriraпja i upita. L~ strana је ta Sto ne mot.e pri ~tupati izvorima podataka koji nisu ODBC. OLE DB (Object Linking and Embedding for Dmabase) је Microsoft АР! uveden 1996. godine. Osno\'na karaktcri~tika о\·е tehnologije је uni\·cn;alni pristup podacinш koji omoguCuje komunikaciju sa relacionim i nerelacionim izvorima podataka. uklju~ujuCi i one koji koriste СОМ (Compmrem Objecl Mode/). Ova tehпologija oЬezЬeduje S\'e rnoguCпosti ODBC-a, ali је podc tjcna na d\·e komponente: korisnike i provajderc. Kom ponente kori snika koriste podatke. а provajderi komuniciraju sa роdосiтпа i prikazuju iпterfejs korisnicinш. OLE DB se mot.e koristiti i za r.tzlititc tipove ncrclacionih izvora podataka. kao Sto su: datoteke. grafici. elektronska po~ta i dr. Ovo је danas jezgro Microsoft-ove tchnologije la rad sa Ьazama podataka. Direktan pri~tup OLE DB-u imaju saтno programi napisani uC++jcziku ADO (Aai,·eX Data Objeel.~) је omot oko OLE DB. U\'cden 1?')6. godinc kako Ьi se prevaziS1a slot.ena sintaksa OLE DB-a. ADO iша sliCnc osoЬine kao DAO i RDO. lako se uti i ima dobre performanse јег zahte\'a minimalan mretni saoЬraCaj. ADO tehnologija kori~ti nюguCnost OLE DB da pristupa il\"oriшa podataka razlititih sistcшa la rukovanje Ьаzатпа podataka. Ovaj rnodel је dizajniran tako da omoguCuje nekonekto\'an naCin rada. ~to znati da se podatak nalazi u шemoriji. а da pri toтne ne postoji aktivna konekcija do Ьаzе podataka. 0\•im se omoguCuje rad sa podacima Ьеz os!anjanja na тпretu. koja nro~e Ьiti nedostupna ili spora u kraCem ili dut.em vreтncn~koтn pcriodu . ADO шо~е do baze podataka uspostaviti i vi~e konekcija, pri tenш sc SCГ\'Crsk i resur;;i nmgu proporcionalno oslobadati RDS (Remou lJatu so"rce) је vсоша sliCan ADO tchnologiji, a!i је di7_ajniran tako da OLE DB tehnologiju za Web aplikacije. OmoguCuje тnanipu1aciju паd podaciтna

oЬezЬedi

112

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

па Wcb klijeпtu Ьеz dodat11ih poziva ~c rvcra. oslobadajuti Dizajniran је zз nekoпekto\'ЗПC iZ\'Ore podataka vi~ nego ADO

ADO.NEТ је uvedeп

2000.

tзko

rc~uп;c

па

М'Г\'СГU.

godiпe

sa роја\'ОП1 Microsoft Vi.шal St,.tlio .Net r:цvojnog okrufenjз. Ovo је najnovijз Microsoft-ova ADO i RDS tehnologija izgrade na па XML-u (Exten s iЫ c Markup Laпguagc). industrijskoш sta ndardu za upravljanje роdас iпш. XMLorn пю~е upravljati Ьilo koj3 3plikocija koj3 ti ta ov;Jj st andзrd. Ьеz obzir3 па pl31fomtu 1\findor,·s. Linux, Unix i sl. Takodc је upr.1vljiv iz Ьilo kog progra пњkog jczika: С++. Delplri, Visua/ Basic i dr. taЬeli је dat prik<~.z оsоЬiпа i r<~.zloga za i protiv sv<~.kc od prcthodno opisa nih tehnologija za pristup Ьаzаша podat;Jka [FORGEY i sar.. 2002]:

U slcdetoj

Tehnologija

Za OшoguCuje

~а

\'CZU

•·ii;e

г~zlitirih izнr~

po
Slol.enrads;~ODBC

API -jcm.

Optimizo,·an za Microsofi Access Ь..z" poIUp:! Officн"·im

SlaOCpcrfonnans.:uг.•dusa

progrdrПima . DoЬarza progr,lfi\CПastonorп

Microsoft Acces•.

г~~urraru. L~k

sint~ksa

md .

haz~m:J

podauk:r.

koje

nisu

K orпpleksпa

Onюgutujedaljinskipri>tupil\'orim:J

KI>O

po
Zшпс nјспјс

hrlo s.a

AOO-om

jcodDЛO

AltematiYni

ге!iш

ЈЕТ шchanizaш

'-" DAO da se 7.:юhidc i dirc~tпo komunicir~ sa

ODB C. Oroogutujekomunikociju sarelacionimi

podatakakojiпisuODBC.

lzuze!oo !e~ko pisanjc koda u pюgramsko n'

ncrclacionimhazamapodatakakori~cnjcm

Do>tup~n •апю

СОМ -а .

jezikuCt-t.

[m:J SYC karak!eristike ODBC-a.

Ohe>-Ьeduje дl )()

Nenюfesepristup:!tiizvoriпш

okru:i:enjc

OIJ~

DB

tchnologijc. lnш••isokcpcrforman><: ilak jezakori~enje

OdpOCc!ka jcdizajnir,.nza ko11Ckto•·anearћitek!ure

Koristiscu,.•chaplikacijшпa zapristup

RI>S

h.azan:ш

poda!aka

kю1.

OLE DB

tchnologiju. Prirвamodi zajnimnza ko11Cktovanuarћilclaurџ Dizajnir.ш s li~oo

AOO.Nt:l

AOO-u i RDS-u Pod r:tavaXML.Pojednc.;!a•·ljuje konшnikacijuizrrrcdu razlititih okrn~cnjai porgr~mskihjczika

113

Do>tupanjesanюWch apl i kacijanш.

R:>dulo,·iC

3.2.4.

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

~'OX PRO

FoxPro је soflversl.: i proiZ\'od l.:omfX!nije Aslhon Tale. Prvi proizvod ove sofl\•ersl.:e l.:uCeje Ьiо DBa~e 11 sjstem kojj је 1981. godjne uraden za IВ М РС kompatjbllne ratu nare Usavniavanjem ovog softver;t naslao је Fox Basc sjslem za upravljanje bazarna podataka. Kompanjja M ici"O!Юft је 1992. godjne otkupila Ashюn Tate ј od tada se FoxPro razvjja pod Windows okrutenjem. lzvffieno је po\·ezjvanje O\'Og SUBP-a sa drugim sisterпjma za rad sa Ьаzаша podataka. Vcrzija FoxPro-a koja sc pojavj]a па tr:Щtu 1994. godine је pнtircna nюguCnosljrna za rad sa oЬjekt ima. razvjjen је mehanjzam za OCu\Ћnjc rcfcrencijalnog integriteta. Daljim razvojem ovog sistenщ poveCan је broj istovrerneno OI\'Orenill datoteka. automat~ke kontrole uno~a podataka. alata za generalore rna~ki. izve~laja. шenija. rad u \' i ~korisnit kom okrotenju, doda\•anje noviћ tipova podataka. kreiranje slotenih indeksa itd. Aktue lna \'erzijaje FoxPro8 [ HE NТZEN. 19961. [RADULOVI<': , 19971.

3.2.3. SQL SERVE:R SQL Server је sistem za uprav1janje Ьаzшпа podataka firme Microsoft koji је nas1ao od SybaseSQL Ser,•era. Microsofti Sybasc susc udruti1i 1989. godine. okorazvojaЫ.Ђ'era Ьаzа podataka. razvijajuCi \'Crziju SQL Ser\·era za IВМ OS/2. \Vindows NT ,·erzija pojavljuje sc 1993. godiпe. sa oznakom4.2. Par1nerstvo Microsoft-a i Sybase-aje raskiпuto sa \'erzijorn SQL Server 6.0. Od \"erzije 6.5 ра nadalje u pitanju је komp1etan Microsoft-ov proizvod. Verzija 7 је praktiCno napisana ispo(:etka. dok је SQL Server 2000 JIOiюlj~ana ''erzija pretl1odnog izdanja. SQL Ser\•er koristi upitni jezik koji је dijalekat SQL-a i nazi\'a se Transacl SQL. i1i T-SQL. T-SQLje ANS I koшpatiЫian u smislu osnovnih SQL upita i operacija. koji su potpuno usk1ade!li sa standardom. lpak. neka re~nja se rnogu izvesti sanю kori;Cenjem ~peciliCnih T-SQL naredЫ. а koje nisu deo яandarda. Postoji kst \'arijanti MSSQL Ser\'era: СЕ, Personal. Dcsktop Engine. Standard. Dcveloper ј Enterprise [WYN KOOP. 2000]

3.2.5. ORACLE Orac1e је prvi komercijalni sistem za upravljanje b;~zoшra podataka. proiz vede n od stгane Orac1e Corporation (Belmont. Kalifomija. SAD) 1979. godine. Pr voЬitna ideja tokom raZ\'Oja O\'Og SUBP-a је Ьila ta da sc razvije sofi \'CГ koji Се kori slili SQL jezik i imati moguCnost prenosi\•osti aplikacija ј podataka па razne platforme. Ovo sc JIOStiglo u vcrziji ORACLE 3, koja sc JX>javila 1983. godine i kojaje Ьi1а napisana u programskom jeziku С. U ovoj verziji је uveden rad sa \ransakeijaшa. Verzija 4 se pojavila 1984. godinc za IВ М ratunare sa MVS operali\'llim sistemom i verzija za personalne raCunare. Verzija 5 је U\'e1a klijcntlscr,·er arhitekturu. disriЬuiranc upjte. pristup podacima koji se nalazc na vik lokacija. Verzija 6 је dot1ela 1\0\'ine u \'idu modula za upravljanje Ьaferima. kreira!lje rezervne kopije baze, zakljutavanje na ni\'OU sloga itd. Verzija 6.2 jz !991 . godineje Ьiо prvi vikkorisniCki LAN SQL ser,•er Ьаzе podatak:t za razne operativne sisteme (0512. MacOS. Xe11ix, Banya11 i Vi11es). ZnaCajno polю1j~anje је predstш•ljalo uvodenjc PUSQL procedurnog jezika. Verlija 7 uvodi uskladШene procedure baze pod~taka i mehanizam trigera, korisnjCki dclinisane funkeijc jtd. Oracle SUBP podr~a\'a rad i pristup podacima u

R:>dulo'·iC

mгe,;i,

Bilj~na,

rad

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

~а distiЬuiг.шim Ьаzаша

fiOdataka.

ыњtојi

sc iz vik

prograш~kih

m
razli~ite nameпe_ [BOB R OWSКI. 1995]. [RADU I. OVIC, 1997]

3.2.2. ACCESS Microsoft десе~~ је jcdan ОО prvih ~i~tema za rukovanje bazama fiOdataka razvijen za opemti\•ni sistem \Viпdoi'.'S - Prva \'Crzija Access 1.0 se poja,•ita па tr,;istu 1992. godine i Ьil a je пшпеnјепа za kreiranje jednostavnih baza fiOdataka i aplik:.к:ija. Ova \'CГlij;1je imala ogmni~cnjc tako da Ьащ fiOdataka nijc mogla da budc veCa od 128 М В. Uskoro је vcrzija Access 1.1 ovu granicu pomcrila na IG B. SledcCa \'CГLija. Access 2.0.је Ьila nan1enjena za rad na opcrati\'ПOIП sistemu Windows 3.1 i kasnijim verzijama. Uvedene su zna~ajne novine u skoro svakoj oblasti, kao Sto su: Yclika prclirenja nad objcktirпa i modclima dogadaja. moguCnost pisanja procedura za dogadaje. kaskadno a,;uriranje i brisanje fiOdataka. noYi tipoYi i optiшizacija upita. DAO m
I'OKRETANJE

М. ICROSOI-~1'

AC CESS-a

Ро

pokretanju Microsofr Access-a 2000 otvara sc prozor opcije: Kreiranje ПО\"С baze podataka (Сrеше tr IIC\1' tlatabase rrsing)- nudi оре! 2 rnoguCnosti: kreiranje "prazne" baze - ru~no i "autornat~ko" kreir.1nje Ьаzе uz pomoC posebnog prograrпa ~arobnjaka (\Vizanl). koji ~u namcnjeni p-o:Xetnicinra i oпinra koji ncmaju\·cCc infornшtitkoiskusti'O.

Ot varanje postojeCe Ьаzе podataka (OJ1t'll шr <'Xisting llatahase flle)izЬororп jedne od baza ~а spiska

(~lika

3.32) kojim mo.J:ete izabrati

lr -..

ј

~~

otvataraniћ

115

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

Krciranje novc bazc Се od lюri ~nika trafiti da odredi пaziv bazc i pula пju u kojoj nalaziti, а to је najteste, zЬog vebline sапюg fajla baze podataka, hard disk Nakon pokrctanja Micmsoft

Acce.~s-a ХР

poja\•lj uje sc prozor

~а

Се ~с опа

Task P
3.33)sadesпestraпesaopcijama·

Kreiranje ПО\'е baze (Ne><·)- U okviru za kreiranje ПО\'е OOze moguCe је odabrati: о 8/tmk. DшаЬаsе - prazna baza podataka. о 8/џnk. Data Act·es~· Page - prazna dinamiCka straпica za lnternet. о Project ( Existi1tg Dша) - nov projckat паd postojcCim podacima. о Projea ( Ne~t· Dша)- поv projekat паd по,•оm OOzom podataka. Otvamnjc 11ckc od postojcCih baza podata ka (Open afile) Kreira11je IIO\'C baze podataka iz postojcCeg Љјlа (Ne1•'[rom existingfile) K reiraпje 110\'е baze podatalш pomoCu ~1Ыопа (Ne11·[rom templшe).

RADNO OKRUfENJE

lzg led radпog grafiCkog okruteпjaMicrosoftAccess - a pri k azaпje па sledeCoj s!ici 3.33 Izdvajajusledei:ielcmcnti: Naslovпa Iinija (Тitle Ьаr)- sad rf i zпa k. пaziv programa. dugme za miпimiziranje ckra11a programa па radn u li11iju (c11g l. Task Вш), dugmc za rnaksimizira11jc ekraпa programa naa celu povr~iпu ekrana, kao i dugпte za izlazak iz programa Lin ija meпija (Meni bar)- sadrfi imena globalni tl moguCnosti programa. Svaki od ovih me11ija sc aktivira klikom па 11aziv meпija. ili kori Ue пjcm tastaturcpritiskom па taster А/1 i podvuCeпo s]O\'O u odrederюm meпiju. U rn eni liniji se na!aze sledeCi meniji: File, Edit. Vie"'. lnsert, т,ю/s, \Vindm•· i Hc/p. Akti viranjcrп jedпog od ovih meпija pojavljuju se padajuti me niji sa moguCnostima za rna11ipulaciju Ьazom podataka Palcta alatki (Too/lюr)- lkonc kojc o\·dc po,;tojc su standardпc za svc aplikacije pod \Vimlm•·s-orn ХР р11 neCe Ьiti posebno oЬja~njavane. Rad11o podrutje- Rad11o podruCje predsta\•lja cen tralni prozor. U rad 110111 podrЩju se otvara. edituje, mепја i ma11ipulik sa objektima baze podataka. Statusna liпija (Stalus line)- Sta1Usпa linija se nalazi nadпu ekrana. U stat usпoj liniji sc pojavljuju iпformacje о treпutпom 11utinu r.1da i tre11u tnim aktivпostirna. OЬiCno su iпformacije ''ezane za preciznija obja~njenja ''ezana za odredene tastere. ОЬја~пјепја se pojavljuju ujednoj reCeпi ci. Рапсl zadat~ka (Task f'anel)- РапеЈ zadatak ajc 110\'ina u ''erziji Xf>. U zav isnosti od aktiv11og oЬjckta, razlikuju sc opcijc ovog рапсlа. Ро pokrcta11ju prograпш pojavljujesesaopcijama· о Openafi/e - salistomfajlovakoji su poslcd11ji koriМ:e11 i , о Ne"· - sa орсiјаша za pokretanje ПО\'С bazc iJ i projekta. о Ne,.· from exi~·ting file (tnщJ/are)- pokretaпje Ьаzе na OSПO\'U postojeCe (i li ~аЫоп а).

11 6

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>Z iZolran

Sli~ a

3_33 _Т.,;~ P:mcl

~"""''

OSNO\' NI OIJJ E KТI Bilo koji na~in Ol\'aranja baze podataka stanuje osnovni prozor za rad u Ассеп- u. prozor DЛTABASE \VfNDO\V (slika 3.34)_ Podeljen је па nekoliko osnO\' Пih celina koje omoguCavaju rad sa osno\•nim kornponentanш (objektinш) rkce.~s- a Tahles( taЬele ) - organizacionccclinc.u rclocionim ВР. u kojescfiziCkisme5taju podoc;. Queries (upiti ) - mchanizam koji oшoguCav<~. manipulaciju sa podaciшa iz taЬcla. prikuplj:~ podatke koji se rral aze u ra<:liCitim i po\•ezanirn taЬclanщ i prikazuje ih kori sniku uodredenomoЬiikukojijc pogodnijiikorisniji negou taЬelarna f 'orm s (rornre) - oЬrasci. rпaske. ekrani - prozori koji slu:!e za unos (izmenu. brisanjc.preglcd) podatakaiuopiitekomunikacijasakorisnikorn Rцюrts (iz•·e;tajl ) - obra~ci za prczcntaciju podataka i informacija па ekranu ЛeksiЬilnije. preglednije i upotreЬijivije nego ~10 је to u taЬclarтra ili rтraskщna i ~tampanjetihinformacijanapapiru.

Mm:ros (шпkrui ) - kori sni~ki definisan skup akcija za rnanipulaciju oЬjektima (najCeCepokretanjc prozor.a). Pages (str.a ni ce) - dinamiCke inlcmct stranicc kojc prikazuju i a:!uriraju podatkc iz taЬcla u nckorn od prograrna za pretra:t:ivanjc (lntcmct Expiorer ili NetSCЩ)C Na vigatornpr.). Mud11/es (nюdull) - globalne procedure. funkcije ili promenlji\'C pisane u prograrлskom jcziku Visrшl Basic for AplicatiotJS (VBA) i kojc vaZc па nivou cclog projektauAccess-u.

117

R:>dulo''if

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka., K>Zi Zo11an

IP!:!<>onW 01110<1f

:::1-

~

')<,

l]~~n~-

~ l[lr;. ..... ~W"'""!.CИOO' ;!Р~

lli'J


§1-

·

-

.·~-

~-

" ..... SlikoJ . J.J.Љ1aЬaseprozor

TA 8ELE

Podaci su u ООzапш podataka sme~teпi u t:~Ьеlаша, koje se щюtreЬijavaju 7.д predstav]jaпje koncepal
118

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

Jmlexell - dcfini~anje da је izabrano polje indeks (kljuC) taЬele . lпdek~i ~u polja kојiпш se ubгzava pretraZivanje i soniranje podataka. lndeks se moie sastojati od jcdпog ali i od пekoliko polja indeks. tj. priпшrni kljut - jediпst\'eni

taЬele. Prinшry - је priпшrni

ideпtifikator S\'akogredautaЬeli.

Dccimal Places - mcslo u polju gde se nalazi oznaka

7_а

dccirnale.

Stika3 . 35. Krciraлjcta!:>clc

ТаЬ/е

\Нzard

progг.нna Carobnjaka nudi kolona i podataka. Metodologija rada ~а Carobnjocima је ujednaCena i odvija se preko nelюliko dijalog prozora (\VimJo,.· ) u kojima se donm;i odl uka о ukljutenju pojedinih komponenti bazc. ponudcnih objekata i1i delova aplikacije u projekat. SledeCe opcije se ja\'ljaju u \·eCini ··carobnj aka"": о Next (sledeti korak)- ova opcija se Ьir.t ро zavr~lku rada. tj. izЬora па aktuel nomdijalogprozoruiauюrnatski seotvaranarcdnidijalogitd о Back (prethodni korak) - opcija koja vr.tCa korisnika na prethodni dijalog ukoliko t.cli da ispravi пeki podatak ili izЬor dcfinisaп па prcthodrюш prozoruitd. о 1-'inislr ( kraj. za\•rSetak) - opcija sa kojorп sc za\•rSava rad sa Carobпjakom i on na osnovu izabranilt podataka kreira ieljeni objekat. 0\'U opciju је rrюg uCc koristiti i i ргс poslednjeg dijalog prozora. ukoliko nc t.elitc da шenjatc пijedan od poпudenih podataka na пaredniш prozoriшa itd . о Cance/ (odus tani) - opcija ~а kojoпr se prekida rad sa Carobnjakom itd. Entering Data - opcija koja fomtira taЬelu tako ~10 sc podaci unose u taЬelu а li]IO\"C podataka odreduje Access. dok је naziv kolone potrebno naknadno ispraviti (Ficldl. Fictd2. itd .) opcijorп Des i g п .

- opcija koja pOCctnicima preko

ЬiЫiotcku razпih taЬela. ugla\'ПOtn

11 9

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

procc~u krciг.шj' kulonc (FieM Name)- ne sюе Ьiti \'Cti od 64 karзk t era i ne sn1eju se koristi ti sledeCi karakteri: (.)- ш~kа. (!) - znak ozvika, ([.]) - oglaste z.agradc. apostrof (') i karakter z.a praz.no () SPACE о Tip podatka (Dаш '/)1Је) - Access podr?..a\'3 skdcCe tipo,·e pod3t3k3: Text - tekstualni tip 1nax.du~inc 255 karaktcra.

U

Memo-tekst ualnitipmax.du~ine65535karaktern.

о о

NamЬer- broj~ani tip podatka (Byre 0-255. lmeger. Long lmeger- celobrojni. Single, Douh/e - rc3lni brojevi. Decimal - dcciшalni. Replicarion/D - сео Ьгој koji se automatski uvetava kada korisnik unese novi red sa podacitna u taЬclu). DoreПinw - Datutnski tip podatka u jednom od sledeCih fomщa· DD.MM.GGG. MM.DD.GGGG . DD/MМ/GGGG. MМIDD/GGGGG. DDMM-GGGG. MM-DD-GGGG, Carrency- llO\'~ani tip podыka. Ye$/No - logi~ki tip podatka (BQQ/-ov) koji 1110~е iшati sш11о d\'C \'rcdnosti О i1i 1 tj. DA (Yes) i1i NE (No) л ,.roNamber - Cclobrojni tip podatka koji se 3utoшatski U\'CC3\'3 Kartica Genera/ slu~i za definisanje osoЬina pojedina~nilt kolona (Field Size- dutina polja. Req uired -obavezno za unos) Kartica Lookup dcfiniSc tip kontrolc u kojiшa Се se prikazivati pod<~ei: L!Ьcl ttalepnica. polje za prikaz pod .. Тех/ Ва.< - polje za uttos pod.. Lisl Вах - lista. Comba Вох- koшЬinovano Тел i List. Cl!eck Вох - poljc za pot•·rdu (D
Za svaku taЬclu юоrа postojati polje koje Се jednozna~no odredivati svaki slog. То polje se

n3ziva

priшaгni klj u ~

- jcdinstvcni idcntifikator svakog rcda (sloga) taЬcle. Forшiranjc sevdi oznata••anjem imenapoljadesnim klikom mi~ilevint шcnija - Primary Кеу.

priюarnogkljuta(slika3.36) klikoш па ~13vku

po11udcnog

1 --==~-Stika3J(>Odf'
p
120

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

l ndck~i su polja kojinы М" ubг.tava prelrd!ivanjc i ~ortiranje podataka. kao i OCuvanjc podataka па ni\'OU taOCie_ [ndcks se n1o;W sastojati od jcdnog a[i i ОО nekoliko polja taЬcle. l'rimary - је primami indcks. tj. primami klju~ taЬcle. lndeksi se rnogu kreirati nadvana6na·

jedinstveпosti

UGenera/sekcijiprilikomkrciranjataЬclc.

Kori;Ccnjcm opcijc Vielt ' - lndexes ~а glavnog menija Access-a. otvar.t se dijalog prozor za dcfinisanje iпdck~a nad trenutno otvorenon1 taЬelom koja је u Design ref.imurada.

-

"'""""'f"'thll>dox . focћrdo•
l"""olds

Ц>to i Qfiold<

No

Slik~

3.37. Dijalogpi"Ol.Ofzo odredivanje jndeksa

Prva kolona ovog dijalog prozora se odnosi па naziv indeksa (lnde.t Name). druga n;~ in1e polja iz taЬcle ( Fieltl Name ) koje ulazi u sastav indeksa. а treCa (Sor/ Onler) na na~in soni ranja podalaka u tom polju (koloni ). Svaki indeks nюk sadr:l:ati шaksinшlno 10 ро!ја. Donji deo dojalog prozora se OOпosi па osoЬine svakog pojed ina~nog indcksa· Prinшry - ovu osoblnu rтю!с inшti samo jedan indeks koji se lOVC primarni klju ~ Unique - oЬczЬcduje jedi n~lvenost slogova koji sadr!e podatke iz datog indeksa. 0\'О prakti~no lna~i da ne mogu posюjati d\'3 sloga sa istim vтedrюstima polja iz datogindcksa lgnore Nlrl/s- ukoliko indeks nijc primarni klju~. dOZ\'Oijeno је da polja u indeksu rnogu irnati "Null" \'rcdnosti. tj. da nijc nBta uneto u to ро!је

-

••м

:~

." ...,., ''" ."

......

...... ll lll:~ · м

..

:и.м

~:~ Oџrtf'ol. •

''"

'•• ,_ ,,,

....

~".",..,

.. ... "'"'

$1olloiЬ~•

,

-"~ P~nlt

!дт4 nlll'it

lri10•C

·~·

Da8:1 or•

,;_.....сl.;Јг------;-~- 1(1

'= "~

'""' """' """' '""" '""" '""" """'

Sl ik a3 . 38.ЂЬc l~ sapodoci ma

121

n

~..'::;"'5' J"""oJ.-•tr>1• CI ~ .o tlo

=~~ь:.~~·~~ &llмrNbЬIIOI~IIO

Pio>!..-.!1 1$ ~1rrtr11: 1 Ь11

..

~.~ (~~"'"

ј

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

KoziLjubka.K>ZiZolran

REI. ACIJE I ZM JШ U

pogl~•·lja

TA I~ E LA

Access је relacioпi sistem za rukovaпje Ьazama poclatak~. tako d~ se u jednom lreпutku mogu uzeti i koristiti podaci iz \'i~e taЬcla. 0\'О је rnoguCe po\•ezivanjern taЬcla relacijama Kada se kreiraju taЬele i za svaku postavi prirnarпi kljut (Primшy Кеу - polje koje jedi nstvcno identifikujc svaki red taЬclc. tj. svaki konkrctan podataka iz nekog rcalnog sisterna). pristupa se spajaпju. tj. • ~ povczivanju taЬcla. Opcija koju treba

;"·ь·с"·.·ј"'.'.' ." '.·->«·с·/ш;, , ;р о ·- -1~· 1 ~ Otvaraseprozorkaona~licigore.koji г ~ ..•

. .•..... tr:Jit ocl nas da ..rzaЬcremo taЬc le rz ba7-t podatak~ koje ~elirno po,·ezati. Pr,•o је potrcbrroklrknuti rшnazt\' taЬcle,azatrm па tasterA(Ii/kojr uЬacujejednu pojedпu taЬclu u prozor Refatюns/11ps kojr ЈС prrkazaп па sl rci rspod. Kada srno iz vrSrlr prebacrvaПJC svth tzabraшh taЬela. zatvar,шю prerhodni prozoc opcijom С/ще.

-========------' Slika3 .J9. Dod.oval1jctaЬclau<:ditorro:lacij~

Da Ы se Ыlо koja d\•a polja JIO''ezala relacijom, пе rnoraju imщi isto irne. ali nюraju saddati podatke istog tipa! Samo st,•ar~пje \'CZa izrnedu taЬel a је prilitno jednostavno. PrcvuCc se. mi~crn. poljc iz jcdnc taЬcli u odgO\'arajuCc poljc u drugoj taЬcli. Srrrcr prcvlatcnja poljaпeoclrcdujetip\"eze(jcdaпprerna viSe(I-M).vi~prernajedaп(M-1). jedan premajedan ( 1-1). \'ii'.e рrеша vi~ ( М -М). Tip \'CZeje uslovljen пatiпom па koji su odredcni indcksi utaЬelarnakojcse povczuju. Kadaseotpusti lcvitastcrmiSa. pojavljujcsc sledeCi еkгап. koji prikazuje polja ро kojima smo iпtiili JIO''ezivaпje i omoguCuje dodatпo podeSavanje osoЬina rclacije. l zЬогшо opcijc Сrешс prozor se zatvara i tada Acccss grafiШprikazujerelaciju(slik:~3.40)

122

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZolran

9

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

·-........ ~

::~~rm"

:"'-rr.o>o

1

.1

ill Sliko 3 .JI.U sposravljenarelocijoizmedurЉcl•

U prozoru za podeSavanje osoЬina relacija se u gornjem ]e\'Om delu nalaze nazi••i taЬela koje su po••ezane. а ispod toga nazivi polja pomoCu kojih је usposta••ljena relacija. U do11jem delu o•·og dijalog prozora se 11alaze opcije za pode~va11je pravila za OCuvanje rerereпcijalnog integriteta kao _ U sшnom dnu prozora se nala:zi opis vrste re lacije U desnomdeluprozorasenalazetasteri: Creu/e- ZavrSctak postupka kreiranje i podeSavanja relacije. Ctmcel - Odustaj:tnje od J.:reiranje i pode:Щ•• anja relacije. }Qin Туре - У тма spoja podataka u tаЬсlаша. • • Creu/e Ne"'- Kreiranje no•·e re lacije izmedu Ьilo Ј.:оје d\'e taЬele u Ьazi podataka. }Qin 1)'{Је jestc pode~avanjc оюЬinс rckк:ijc koji sc odnosi па broj slogo•-a koji је rezultat prika:za podataka nekim upitonl u kojem se koriste о1·е d1·e taЬele . Postoje tri moguCnosti· Uklju~ivaпje san1o oпih ~l ogova i:z оЬе taЬele koje u polju рошоСu kog se povezuju. imaju unetu istu vrednost u оЬе !аЬеlс. Ukljuti••anje svih slogova sa stranc jedan. relacijc 1 prema viSc i samo onill slogova iz talx:lc sa str.1пe viSc. koje u polju ponюCu kog sc po•·czuju taЬelc. imaju unetu••rednostkojaodgovaranekoj iztaЬelesastr:щejedan Uklju~ivanje svih slogova sa strш1e ••iSc. rel acije 1 prcrna vBe i sшno onih ~logova iz talx:le sa strane jedan. koje u polju pomoCu kog se povezuju talx:le. imaju unctu ••rednostkojaodgo••aranckoj iztaЬelcsastrancviSc

PodcScvanjc rcfcrcncijalпog iпtcgritcta sc vrSi uklju~i\•a njcm opcijc EnfQrce Referenlial lmegrity. Timc sc orпoguCujc uklju~ivanjc preostalih opcija kojc se odnose па OCuvaпjc refereпcijalпogintegri teta:

• •

Сџ.1саdе Cl!scшle

Uptlate Relllletl Fieltls- kaskadna izmcrш ••rcdr10sti po1'Clanih polja. De/ele Refuled Fields - kaskadno brisa nje po\•ezanih slogova

Rcfcrcocijalni intcgrilct jeste skup pr.1vila koje se titc odnosa izшedu spoljnog kljuta u jednoj taЬeli i prirnamog kljuCau nekoj dnrgoj.a koji uzirna••rednosti izistogdocnenakao i posmatrani spoljni kljut. О•·о pravilo intcgritcta nata.J:c da se s••aka vrednost spoljnog klju~a u taЬeli 11101:1 poja1•iti i kao vrednost prinшrnog kljuta u taЬeli gde је odredeni atriЬut

123

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

primarni kljut. Ako. na primcr. poslojc taЬcle RADNIK (S IFRAD. IME. SIFODEL) i ODEUENJE (S IFODEL, NAZ IV), onda u шЬсli radnik S\'aka Шrа odeljenja (S IFODEL) mora imati pojavljivanje u taЬc l i ODEUENJE. u atributu SIFODEL. Drugim rdima. radnik ne шоtс rnditi u ncposюjeCem odeljenju. Ukoliko је w radika uneш ~ifrn odeljenja 1234. onda u relaciji ODE UE NJE mor.1 postojati odeljenje sa istom blrom. То zn Ш::i. da sc pri unosu no\•ih podaшka пюга \"oditi rnCuna о vred1юsti spoljnog kljuta. оdпоsпо. пюrа sc p.1zi ti da sc ne ubaci rndnik koji r.1di u nepostojeCem odeljenju. Ali. 10 nije dovoljno. pri brisaпju podaшka iz relacijc ODEUENJE. mom sc voditi raCuna о tome da se ne oЬriSe odeljenje u komc radc neki radniei. jer Се isti oыati vezani za nероыојеСе odeljeпje Uer је oЬtisano) а)

Ako ne :!:elimo da postoji ОСU\'апје jediпst\'a podataka пе treba izabrati opciju ENFORCE Tada sc mo:!:e desiti da ostanu viseti podaci u taЬcli RADN IK (strana М - \'i~). Tim slogoviпш sc \'i~ nc mo~.c pristupiti. јег iпшјu мaru vrednost prim. kljuta. NIКAKO NI JE DOBAR IZBOR. јег dO\'odi do potpunog informativnog haosa u bazi podataka Ь) CASCADE UPDATE RELATED FIELDS nije izabrano (vrednost Fulse==Restrict). Restri ktivno OCuvanje referencijalnog ontegriteta. Ukoliko sc u taЬcli na strani 1 (ODLEJ ENJE) promeni vrednost priшarnog kljuta. а postoje na slraпa vi~ (RAD NIK) \"ezani slogovi. Ассеп- ne dOZ\'Oijava promenu te vrednosti ptimarnog kljuta. Samo u slutaju da nc postoji upolreЫjc n prim. kljut па straпi vik. moguCc Се Ьiti promeniti REFERENТIAL INТEGRITY.

\'redпostpriпшrnogk1juta с)

CASCADE UPDATE RELATED F/ELDS је izabrano (vrednost Tme==Cascшle). Kaskadno oCuvaпjc rcfcrcпcijalnog oпtcgritcш. Ukoliko sc u шЬсli па straпi 1 (ODE U ENJE ) promeni \'Гednost primamog kljuta. а postoje па strana vi~ (RADNIK) \'ezaпislogovi.Accessautomatski\'liipromenutevrednosti na strani \'i~ d) CASCADE DLEГE RELATED RECORDS nijc izabraпo (vrcdnost Fulse==Reslricl) Ukoliko se u taЬeli na strani 1 (ODEUENJE) obri~ podatak. а роsюје na strana vi~ \"CZani slogovi. Access пс doz\·oljava ovo brisanjejcr је primarni klj ut upotrcbljen. Samo u s1uCaju da ne postoji upotreЬijen ptim. k1jut па strani vik пюguСе је btisati podatak е) CASCADE DLEТE RELA TED RECORDS је izabrano (vrL-dпoы True==Restrict). Ukoliko scu taЬcli na strnni 1 bri~\'rednostprimarпogk1juta,apostojc пastraпa vi~ vezani slogovi. Л ссе.џ auюmatski \' Г~i brisaпje svih s1ogo\'a sa tom vrcdno:ku i mпogo podataka nastraпi\· i~шot.cЬitiizguЫjcпo! ?

Formc ~u prozori. tj. шaskc. ckrani koji predstavljaju osпovni objekat u Access- u za komunikaciju sa korsnikorп. l111aju istu ttarпeпu kao i papimi oЬrnsci za unos. izmenu ili brisanjc podataka. Forшe. takodc. oшoguCavaju prikaz. pretragu. pregled i ~tamopanjc podataka_ Osпovna karakteristika forщi jeste ta da ona 1110ra Ьiti preglcdna i jedпostavna za kori~cnjc

Prilikom krciraпja по\·с formc rcdoslcd radnji је isti koo i kod kreirnпja taЬclc. Prvo је polrebno da u DшаЬаsе !Vi11do"· (prozoru) izaЬcrete kмticu Form. Ponudena su dva o:<;novnanaCinakrcir.шjaformc:

124

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

Design Vie"·- krciru sc Ьlanko form~ i za nju nije •·ez~na nijcd na talx:la ili upil. а nijc krcirana nijcdn~ kontrola (viz uelni objckti za r.td sa \Vimlmп radnim okruienjem. npr. prozor (\Vindo1t', f"orm ). laster (Commaml IJ
rusporedjena polja foпni

о

ро ·~i!i!I!!Jiii~

iskori!j{:cnjcm prosюra. Sledi izЬor stilapri kazaformc. Posledniji korak је t1IIOS naziv~ fom1e koji је istovrcmcno i naslov (Tit/e) forme i Finish - opcija kojom sc zav~ava krciranjc foпne i ista se prikazujckorisnikuna ekranu

==="'----'-=='=='-'-----' Slika3.42. F<:>rmo

zaaturiг.шjepodoJa ~ a

Каdа је

kreiruna foпna. na bllo koji od na,•edena dva nat'ina. moie se naknadno menjati. u smislu promc nc oroЬina forme ili jiOStojcCih kon trol~ n~ formi. k~o i dod~vanje1п ili Ьrisanjem kontrola sa forme_ Da Ьi se ''~ile naknadne promene nad formom. potrebпo је da se ista prcthodni snimi. U DшаЬаsе prozoru se iz~lx:re opcija Form. р;:1 nakon izЬora naziva forme koja ~ t.cli mcnjati. iщЬсrс opcija Daign. Tada ~ forma otvara u tzv. dizajп rctiпш rada i mogu se vr~iti korckcije. Nakon izvr~nih korekcija. forma se snin1a kori~Cenjem opcijc File- Sm·e sa glavпog 111спiја Access- a. ikonicc sa diskeюm ili prilikom napuStanja formc. nakon pot\•rdc snimanja u odgovar.1juCcm dijalog prozoru Kontrole se naformu nanose koristeCi paletu (prozor) sa kontrolama Ovaj prozor se ukljut'uje preko stavke gla••nog menija Access-a Vie"" Тоо/Ьох. Na paleti sa kontrolama. п~ s~mom vrhu se nalazc d'·c ikonice - strclica. t'ijim uklju~i,•anjem se prelazi u re;:l;im pOOcSa\•anja osobln~ nad postojeCim objektiпы (nюguCnost izЬoru objekta i podc~avanja osoblna) i druga ikonica ~ime se uklju~ujc ~~arobnjak za kontrole;; odnosno nюguCnost da kada se klikne па formu rudi postavljanja ncke koшrolc. pokreCe se prograш ~arobnjak. ~ijim kori~Cenjcm se podc~avaju osoЬinc date konнolc na lak~i i brii natin. Dakle. О\'ај ~arobnjak se akti\' iГJ samo u trenutku postavljanja kontrole па fomш. а s•·a naknadna pode!;avasnja osoЬina se nюr.1ju iz•·cliti

125

~ ~ :~

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

>>rul:nO<(, kao

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

~to је obja~njcno

u

пastavku. Koпtrola ~с па

focmu

пanosi

tako

~to ~с izaЬerc

~paletcsakoпtrolamalcvimklikomrni~.azatirrrscklikncnafocmuпarncstugdcsc<':cli

postaviti. Naravno. za svaku

postavljeпu

kontrolu

nюgu

se naknadno podcsiti osoblne.

Za svaku kontrolu. ра i samu fonnu. podeSavanje osoblna (ukoliko se radi иОСnО(<. а ne prcko>i-Carobnjaka(()scvrSi пaslcdeCiпaCiп·

о о

Forrnuul:itati udizajnre<':imurada. ОЬјеkш postaviti u fokus. leviпr klikom па пјеgа (ukolik o da se utita i da se па nas]O\'ПOj liniji forrne klikne dcsnim tastcrom da Ьi se otvorio OOgovarajuCi meni ). Desnim klikom па obje\.:at Ol\'ara se meni, gde se blra opcija Properties. l zЬororп opcije Properties se otvara .._.OII.epe./lt dijalog prozor gde se podeSavaju

је forrrш

u

pitaпju .

dovoljпo је

о

о

Sпimaпjc

рrошспа.

-- -· н,-р...w.--- ·

osoblneoЬje\.:ta. о

kao Sto

је

prethOOnoobjaSnjcno

~ХЫ.о.tои ..

"'

Slika 3.44.

Pode~avan)eosoblno

koorrolo

Svaki prozor Proparin se sastoji od slcdeCih kaniea. koje prcdsta\•ljaju katcgorizaciju osoЬiпai rnogu Cпostprikazai proшcпenjihovihvrcdпosti:

о о о

Formul- osoЬine koje se odnosc na oЬiik. izgJed objekta - osoЬinc koje se odnosc па vezu izvoru podataka (taЬela.upit) koje prikazujeobjekat Er•ent - osoЬine kojc se ООпоsе па dogadaje kojc se шogu dc~avati паd datim objcktom i OOgO\'arajuCe akti\' Пosti \.:ао OOgO\'Or na пjih. Dша

о

Orher-ostaleosoЬine

о

А/1 -

sve оsоЬiпе, objcdinjene osoЬine sa svih osшlih kartica na jcdnorrr rnestu, sonirano prema alfaЬetskom redosledu naziva osoЫna.

da sc kod \'eCi nc objckata пalazi s\.:up zajed п itkih i skup specifitnih Ne\.:e od пajvatnijih zajednit\.:ilt osoЬina su: Name -jedinSI\'CПi nazi\' obje\.:ta. koristi prilikom prograrniranja. Caption - пatpis. tj. tekst koji piSe na s.aшom objektu i druge osoЬine. Bitno је razli\.:ovati Nume i Cuption. iako rnogu imati istu vrednost. OsoЬine pode~avarrю п
Bitnoje

naporncпuti

оsоЬiпа.

koji sc

пajl:eSCe

SpeciШnost u podeSavanju osoЬina је \'CZana za dogadaje (E,·ent). Naime. E1·em prcd~tavlja moguCi dogadaj. tj. diпaпriku koja ~е rrюtc izvrSiti паd objekюm. Npr. паd Commuml Bнtlon kontrolom rno~e da se izvrSi dogadaj Click. tj. kada је pokazivat miSa паd tom koпtrolorn i kliknc se le virn taslcrorn пriSa. dcSava ~е dogadaj Click паd oviш

126

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

оЬјеktош. Опо ~ю је

moguCe uraditi је pode~ i ti za ovaj dogadaj kakav Се Ьiti odziv forшe. tj. koja Се se operacija iz,•rSiti, а pokrenuta је nastupanjem ovog dogadaja. Dakle, potrebno defin isati aktivnosti koje Се se izv~iti kada se desi dogaduj. npr. Click nad Commaml Вu//Щ1·ОШ. Da ы~шо definisali akeiju koja Се ...!1 se iz vr;iti ро nastupanju nckog dogadaja. 1 r..t. [.-1(81-.. Al1 1

је

iшaшos!cdeCcnюguCnosti· о

rnakroo. pretlюdno ali ne rrюr.1 da bude sarno za ovaj dogadaj. veC sc rno,;e pozivati i koristi ti па vBe Pokretanje

napi ~a nog. nupi~an me~ta.

о

<:IОФ-~-­

..... . Qo- -. .. . <:IOR!~

оо _._ _

Pokretanj e progrщщkog koda (E•·ent /'roc('(/ure). posebno napis;,nog za o\•ajdogadaj

...

""""'~-­

.... """"'"'""' ,.,.,.~

Slika3.-t5.

Odr<:d i •·anjeakcijeZ
Na slici 3.46.је ptikazana 1istasa moguCnostima iztюraakcija koje trebadase izvThekada se de~i odgovarajuCi dogadaj. Prva ~tav ka Њtе је u,·ek IEr·ent procellиre]. ~ ij iш i zlюro111. nakon ~cga treba da s1edi klik па taster sa " ---<<, se omoguCava ol\•aranje prostora za definis;,nje programskog koda zu ov<~.j dogadaj (Visrшf Basic Editor)

127

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

KoziLjubka.K>ZiZol1an

pogl~•·lja

Druga moguCnost је izЬor makroo.. l ~pod ~tavkc [E1·em procedure] u,•ck ~ledi lista ~vih makroa koji postoje sistetп u (u mdb fajlu) . lzЬoromnazi\' a makroa izabrali smo da se taj makro izv~i prilikom nastupanja dogadaj~ n~d tim objektom. Ukoliko ne iz.~Ьеrепю nijednu od datih stav ki. mo-':emo samo kliknuti na taster sa "---'' porcd listc, Cimc nam sc omoguCujc koriSCcnjc gcnemtora koda. ргс11ш sledeCcm dijalog prozoru о Opcija Expresion Buil
Forrna sa podfomюm је namenjena unosu i pregledu podыaka u (iz) d\'C ili vi~e taЬela koje su ро\'СZ
Sl ikaJ.47.F<:>rma""podformom Jedn ost~vne

forme za unos podataka. Cije је kreiranje veC spomenuto. ne onюguCuju kori~niku prirodan md sa oЬra.\Cima tipa JEDAN рrсша V I ~E. ZЬog toga је ncophodno krcirati slo:knu formu koja u scЬi sadr?.i podfornш (Suhform ). Postupak krciranjc slo;!;cnc forrпeuAccess-ujeпajjednostavпiji i пajbrfi"Carobnjakom". Koraci susledcCi о l zЬor polja iz taЬelc koji Се se prikazati u z.~glavlju forшe (ыra na JEDAN). о l zЬor polja iz taЬel e koji Се sc taЬelamo prikazati u telu forme (strana VISE). ponovniш izЬoroш , ovog puta drugc taЬele iz padajuCe li ~le (ist i dijalog prozor) i prcbacivanjeteljeniltkolonaudesпiprozor.

128

R:>dulo>·iC

о

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

Odrcdivanjc koja

laЬcla

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

idc u zaglavljc

а

koja u lelo (p
mc~lo

gdc su

prikazaпe>'stavkeџ)forme. о о о о

l zЬor

tipa podforme: Tabular- jednoslavno laЬelarno po~lavljanje polja za urюs. DataSireet - posebna vrota taЬelamog poslavljanja polja za unos, l zЬora slila prikaza fom1e. izЬor pozadinske slike. Ьоја i sl. Poslcdniji korak - uпos nazi\'a forrnc i podforшc. Finislr- opcija kojo111 se za\•Tha\'3 kreiranje forrni i isle se prikazuju korisniku na ckranu.

r.-..."

Sli~"

3.48.

Fonnir~njc '"gla••lj~

i 1<1:t

Љrmc"' podforпюrn

Naravno. forшa sa podfornюm se nю.Ј:с krcirati i u dizajn retiшu forme. Ьеz kori~enja >i'tarobnjaka<<. Postupak jcslcdcCi: 1 Kreira se glavna fоrпш. па jedan od pretћodпo opisш1ih natina za kreiranje jednosta\'nih formi (moie i pomotu >i'tarob njaka«). Ova forma treba da sadr:!:i polja »zaglavlja«.O\•aforrnaЬi trcbalodajctipa >>Colunшar« Kreira se pomotna forma. koja sad!ti polja »Siavki«. Ova fornta Ьi trebalo da је tipa>>7
UI'IТI

Prava snaga sitcшa za upravljanjc bazшna podataka jcstc шoguCnost da korisnici vidc podatke u bazi onako kako oni :!:ele u ono111 rasporedu koji im је u 10111 trenulku potreЬan. Natin prikaza podataka u upi1i111a mo:!:e Ьiti u vidu forme. taЬele ili iZ\'C~taja. Upiti su neka

129

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

vr~la pilanja о jiOdacima koji se nalazc ra~porcdjcni u taЬelama. Npr. Koliko pacijcnala imatc u vaiiOj cvidcnciji? Ко је najstariji pacijent? i sl . Upiti su takodjc mchanizmi za manipulacijupodacima. је s li~no kao i kreiranje forme. Prvo је potrebno da u DшаЬаsе izaЬcretc kanicu Querie.\. Ponudcna su 2 osnovna naCina krciranja upita· Design \lie\1' - otvara se prozor za rutno krciranjc upita. Ova opcija ~с prcporutuje iskusnijim korisnicimaA ccess-a Qm•ry \Vizard - prograrn-tarobnjak koji automatski kreira upit. Koraci tarobnjaka suslcdeCi: о l zЬor polja iz taЬcle koji Се se prikazati u upitu. о Unos naziva upita koji је iSIO\'re rneno i naslov (Titfe) upita.

Kreiranjc novog upila \Vimlo1'' {prozoru)

о

Finish-opcijakojomseza\'~3\'akreiranjeupila

Ako se teli izmena kreiranog upita mote se pre opcije Fillblt izabrati opcija Modify the query dcsign. i tada sc otvara prozor koji onюguCava krciг.шjc ~lotenih upila sa parшnetrima . 0\'ОП1 prozoru se mote pristupiti i iz DataЬa.1e \Vin(/Q"' prozora tako ~to se рГ\"0 selektuje (mikm) kreirani upit i il.i!Ьcre opcija Design:

·-

~1.

,fl Slika3.49.

K reiranjeupil~pon-J<:JtuQ BE

U O\'Oin сkrшш је nюguCc dodati kгitetijшne 7_3 izd\•ajanje JIOdataka. menjati natin soniranja JIOdataka. prikazi\•ati i sklanjati kolone iz prikaza u upitu. Rczultat rada upita је prikazan taЬelarno. slitno kao ~ю su i podaci rasporedeni u taЬelarna. SQ L .'JГRUCТURED

QUERY LANGUAGE је jezik za postavljanje upita kojim rnotcrno kreirati i JIOdataka. taЬele sa poljima i indeksima. а takode i izdvajati JIOdatke iz baza jiOdataka. ~to је najteUa pгimena. posebno kod baza jiOdataka koje sadrte \'cliku kolitinu podataka. SQL jezik је JIOdr7_an od stranc svih sistcma 7_3 rukovanje bazama jiOdataka. ра i Access-a

menjati

Ьazu

rюstojeCih

130

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Op!itioЬiikSQLrыredЬejcslc: SELECТ Dl ST lNCТ ime_kolonel , irne_ko1oпe2 FROM taЬel;~ 1. l:tЬe1a2... WHER E uslov_ ili_kritcrijurn_pretrage GROUP ВУ ime_kolone ORDER ВУ iшe_kolonc

(izdvajanje kolona) (iz I~Ьela) (za 1.adati uslo\', kritcrijuш) (grupisano ро polju) (sortirarю ро polj u)

(Qиer)" Ьу Exшtrple) cdilor za gcncris.anjc upila koji је prcthOOno opisan , SQL kod. kako korisnik koristi opcije edilor3. Upil koj i prikazuje ~ve podatke о pacijentima nю:!:е se kreirati ,к:arobnjakom« i u QBE ediюru ima izgled. kao na slici3.50.

Access- ov QBE

aulonшt~ki kreiш

Sl ikaЗ . 5U. I'п:la
Za upite naяalc pornoCu Carobnja ka ( \Уiщп/) ili kori SCcnje ш Q BE cditora (Desigtr Уiеи•)

mo:!:e se pogledati SQL kod koji је auюmatski generisan. Potrebno је da ot,•oriпю postojeCi upit u dizajn re:l:irпu rada ( izЬorom: Queries-naziv upita-Dcsign opcija). kad3 sc otvaг.1 QBE editor. Na naslo,•noj liniji prozora QBE editora potrebno је kliknuti desnim tasterom rni~. pri Сеnш se otvara iskaCuCi meni. gde је opcija SQL Vie>t• na \'rhu. lzborom ove opcije se jednostavno mo:!:c preCi u »SQL pogled upita« koji је za dati primer sledeCi

I@r'"~:::дzmм !Фi i!!н§l ROM

_ _,g,11 fJ

P~ijenti;

~

1

SlikaЗ.5l.SQl.prikatupira

131

~ мм;;.;м П!D O~фetView ~eropeФes.

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZoltan

U ovom prozoru ~с potpuno г.1vnopravno kao i u QBE cditoru mogu pisali ili mcnjati postojeCi upiti zad:J\'aJJjem SQL naredЬe i njenih prametara_ PQI'ratak u QBE editor z:~ upite se v~i. takode. preko isk;~~uCeg menija. opcijom Qm'IJ' Design. Pokret;~nje upila ( i Z\'~avanje) i ujcdnom i u drugom slu~ajujeste opcija D<~l<~slu~el Vieи·.

IZVESTA.II lz\·c~taji

omoguCuju prikaz podataka u kao Stampanih dokumcnala. obrazaca. stшiыi~kih itd. lzveStaji su sliCtto upitima izvu~eni taЬcl
prora~una. zblmiћ pod:~t:~k:~. r:~~una. obr:~~un:~

podaci iz Kreiraпj e

Daюbase\Vim/oи• (prozoru)ilaЬeretekarticuRetюrls.

--

_,...._

1--

н..- ~

....,.)

'"-"""""'""

Ponudc na~u

1

dvaosnovna naeina krcir.1nja izvcStaja: Design Vie11 · - kreira se Ы:~nko iZ\'C~taj za koji nije \'CZana nijedna taЬela ili upit. а nijc kreirana nijcdna kontrola za prikaz podataka na papiru. Ova opcija sc prcporufuje i ~ ku ~nijim korisnicima Access-a. ReJIOrl \Vi:.џrJ - program Carob njak koji pos tepeno kreira iн·e~taj Koraci ~;~robnjaka su sledeCi: /zborpo/j"iztaЬc1ckojiCcsc prikazati naiz\·cStaju, Grupisanjc podataka u iz•·cStaju ро izabr,шom polju (koloni). l zЬor polja ро koje111 Се sc sortirnti podaci u iZ\'cStaju. Ako је \'rcdnost polja ista. moguCe је postaviti joli 3 dodatna kriterijuma sortiranja podataka

132

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

l zl:юr lip;:! iz•'e ~taja: Co/umnar- polja rasporedjen<~ u kolonama. Tabular - taЬel~rni prikaz polja. Justijinl - ravnomemo rasporedjena polja u iZ\'cStajusa 11шx.iskoriSCenjcm proslora. l zl:юra stila prikaza iz\·e~laja. Posledniji korak - unos naziva izveStaj~ koji је isюvremeпo i naslov (Title) izvcStaja, Pinis/1 - opcijakojomsczavrSavakrciranjc izveStaja.

MAKROI Re~ пщkrо ug]avnom u ra~шшrstvu zna~i objediпja\•anje \' i~ akcija ili naredЫ. Koriste ..е naj vik za akti\'iranje neke operacije ili dog~daj~ nad objektom. Pogodni su kao elementi brzog pra\•ljenja protot ip;:~ aplikacija, pre svcga kao ncka \'ГSta zaп1ene za (
r.·lakroi se kreiraju tako ~10 se u DatuЬase \ViiJ(Jo.,· prozoru izaЬere kartica Маст. pritisne Ne11· i otvara radni prozor za krciranjc шakroa (s lika 3.53). Gornja polovina prozora ttamenjena za izЬor akcije(a). а donja polovina za definisanje argutnenata akcija. ТаЬеlа

dugшc је

zaodaЫrakcijcimad\'ckolonc:

padajuCu listuAction za izЬorakcije. komentar. opis uz makro- CmmiJ(m/

V~

----

-·-·-111-lff'lilll ~,.,llo_..n

Stika3.53.F<>rmiranj<:makroa Nekeod najtestekoristenihakcijauAeeess-"· 1. C/ose - z~tv~ra prozor. OpenForm - o t\'ara fоrпш. 3. OJнmQuery - 01vara upit. 4 OpenRctюrl - ot\'ara iZ\"cStaj.

133

-

R:>dulo,,if

Bilj ~na ,

KoziLjubka.K>ZiZoltan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

OpenTaЬ/e - otvarataЬelu ,

Quit - izlazizAocess-:~isnimanjesvihpromen:~,

9.

RanMacro- pol.:reCe drugi mal.:ro. R
Pode~vanje parametara akcije se najte~e svodi па izЬor objekta па Јюјi se odnosi akcija (npr. izЬor izvcStaja koja ~с ot\'ar.l akcijom OpenReport i sl.) kao i naCina ш1 koji t rcЬa da se data akcija izv~i (npr. da li da sc iz,·cStaj prikaic nackranu ili naStampafu i sl.). Na kraju Љrmiranja makroa, klikne se tta ta ster CloJ·e ( Х) i tada se poja\'[j uje prozor za upis nazi va nыkroo.. koj i se Z
3.3. VISUAL BASIC.NET Microsoft Visua/ Basic.NEТ 2003 је raZ\'Ojno okrufenje za izradu razli~itih tipo\'3 aplikacija: konzolnih. Windows, \Vcb. 7_3 moЬilnc urcdajc. kao i razliCitih komponcn ti aplikacija - Wcb servisa. Acti1·eX kornponcnti i sl. 0\·е korttponcnte se koristc za iшpl erne пt ac iju soft veгs ke podrSke iltforпш ci шtih sisle ma. Visrml Basic.NET је saslavпi
AOO.N ET-a su prem>~ [FORG EY i S>~r .. 2002] sledeCe: DataJ>rm·iders - komponcnte kojc upravljaju podacima: о DataC01m ectiort - 01\•ara konekc iju sa iZ\'Ororп podataka. rno fc Ьiti Ole DalaAtlщнer ili SQLDalaAtlapler. о DataЛdapter - FiziCko sredstvo konюn i kacije izmcdu izvora podataka i oЬjckta DutџSel. $\'OjSI\'a Соттџщ/ oЬjekta DutџA. tlџpterџ su ko mande SELECГ. JNSERT. UJ>DATE i DELEТE. О,·о su komand ni objckti koj i kornuniciraju direktno sa iпororп podataka zbog nшnipulacijc sa podacima. DataSet - mcmorijska prczcntacija podataka potpuno neza vis na od od originalnog iZ\'ora podataka. Kada sc napuni podaci rtш, radi nczavisno od drugih oЬjckata i nc trcba mu konckcija do baze podataka.

134

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

Da1~Se1

с;;] с;;] с;;] Sl ika 3_54_ Gla•·вc komponcnlc

ADO . NEТ

DaшSetjekolekcijataЬel a .Sastojiscodpctrnzliblihtipo\'aobjckaш: DataTaЫe - ТаЬеlа

u memoriji, ne mofe Ьiti nula ili vi~ taЬela i sastoji sc od vik redo\':1 DataHo w - Rcd sa vrcdnostinш aktuclnih podataka u DutuSet objcktu. Sasta\•ni је deo kolekcije redova u oЬjektu DaшRo"·Col/ectiotJ DataCol!/11111 - Objekat koji је deo kolekcije kolona а kreira se na osnovu ~eme relacije taЬe le. tj. objekta DшаТаЬ/е. DataCom·traint - Ograni~enja za ~uvanje integriteta podatak"- u DaraSet objektu. odrcduje akciju koja Се sc prcduzcti ukoliko podaci u lapisima budu aturim ni ili izbrisani. DataRe/ation - Relocija. \'eza jedne kolone taЬele sa nekom drugom kolonom u drugoj taЬeli podataka. Sve rclacije u DиtuSet objektu CU\'aju se u kolekciji DaraRelutionCo/lecrion. Osnovni princip programir.tnj;t u Microsofr Vis11/ Busic.NET-u је progr a m lranj e ,·udcлu dogadaj ima. U ovak\'0111 progrшniranju nc ]Ю'\Юјi jasan niz narcdЬi. proccdura. fumkcija i potprograma koji su porcdani od pOCetka do kraja programa i koj i se sekvencijalno ili ро nekom logi~kom rcdoslcdu izvr~avaju. veC sc progmm gmdi tako Sto sc krciraju grupc oЬjckata koji imaju svojc osoЬinc (svojstva) i dogadajc koji sc mogu dcsiti nad tim oЬjcktima(proccdurc i funkcijc). Korisnikjc u intcrakcijisaovimdogadajimaobjckatakoji izv/Ћa\'aju pojedine procedure ili funkcije tanю gde se iste pokrcnu od strane kori snika [ HALVO RSSON. 2002]

3.3.1. KRE IRANJE APLIKACUE No•·i projekat za izrad u \Vindoi!'S aplikacijc kao implemcntacijc nekog dcla informocionog sistema se v/Ћ i na sledeCi natin: Meni File --t stavka Ne"· Рюјесt --t izabr;tli /'rojecr T)'IJC: Visuaf Basic Pюjects --t izabrati Ternplates: \Vindmп Application --t upisati u Name polje J SStudcntskcsluiЬc

Glavni alati koji su inic ijalno vidljivi u raпojnom okruk nju su [HAL VO RSSON. 2002]: Solution Expforer - krciranje. pristup i izmena deiO\'a progr.1ma (n pr. formi. rnodula itd. )

135

Bilj~na,

R:>dulo'·iC

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>Z iZolran

Prol'erties - pode~ vaпje osoЬina. svojstava elemenata programa. Windows Form Designer - alal za rad sa objekюm Form pri1i1юrn izrade aplikocije ТQQ/Ьщ - paleta alata i kontrola koji se dodaju na nosioce objekata u progranш Ompur- poruke korisniku oizvr~vanju programa. gre~karna i sl Dynumic Не/р- sistem za pornoC programero. kreir:ш dodaju ~е Form oЬjekti kao nooioci kontrola. koшJIOncnti i za formiranje korisnitkog inteгfejsa softvera i oЬjekata za rad sa bazom podataka i sl.).

U okviru projekta kojije oЬjekata

(DшaPror·i(/ers. DaшSer

3.3.2. KREI.RANJE GLAVNOG M.E NIJ A Kreiraпje gla\' Пog meпija aplikacije se sastoji iz dodavanja Form objekta sa padaj uCim menijem (kontrola МаiпМпш) u projekat aplikacije. Stavke meпija treba da su: ~ifamici. Obrada podataka. Upiti, l пc~taji i Program. Forrna trcba da је fik~ne vclitine sa aktivпirn tasteront za minimiziranje prozora (Minimize Brmon). neaktivn im tasteroПJ za rnaksiП1iziranjeprozora (Minimize Brrllmr)i aktivnirпtasterornzaizlazizaplikaeije(Ciose Bшtmr ) .

lzgled fomte "'Glavni rneni" u retimu rada za izradu i kreiranje apl ikacije (Design )

jcprikazaп ШlslcdcCojslici

Eltid'""""_, ... Q,ooo.oj _ _ " " " ' _ " " ' ,.;l· u · ~ lil"

_. _

~ Ј

.. • -

__, _ _ ...

,,....

1а0о

_-..(J:ooorJi

о

•

'"- -;,..-.......

,~:~ . r,.

_.ЬfO<_ Jj

-

...

iO

_" -

>I

•

....,

•1

Sl ika

3 .~~-

Kreiranjeglavnog menija aplikacije

136

...... I I _ o l

Ow

[-;: :,:.;:..:_ , ~ _ ~ ~ к=-

~~-,

• •

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

Podc;avanjOJ. m;oЬina oЬjckta forma su slcdcCa Objekat Forml-t Name S\'Ojslvo -t upisalifrmG/m·niMeni. FormBon/erStyle -t postaviti Fi xedSingle (forma fiksnit1

dimenzija,

Ьеz

rпoguCnm;tipromcne,·cblincforrпcuizvrSnomre:l:inrurddaprograшa).

Text S\'Ojstvo -t upisati Studenstk~ slu:I:Ьa 1.0 (naslovna linija prozora-forme). MaximizeBox -t postaviti ••rednost False (prozor glavnog menija se neCe moCi rпaksirпizirdti,v~samorпinirпizir.lli)

U okviru odrediva nja m;oЬina novog projckta potrebno је zadati pOCetni objckat, а to Се Ьi t i u na ~rп prinrcru fmrGim·пiMeni. lzabrali: Mcni Ргојеа -t sta••ka nrenija Pmpertie.~ -t SШrtЩJ Objecl -t izabratifrmG/m·niMeni Kontrola МаiпМеп111 -t Name svojsl\'O -t upisali mn11GIФ·ni Po tje 7)1:te Here -t upisati rcdorп: Sifamiei. Obrada podataka, Upiti. IZ\'eSшji, Servis stavka Menulleml -t Name svojstvo -t upiы1ti rшmSifamici stavka Menulumrl -t Nшne svojst••o -t upisati mnuObrшfa stavka MenullemJ -t Name S\'OjSI\'0 -t upisati mmrUpiti sta\•ka Menнltem4 -t Name svojS I\'O -t upisati mmrfz•·пtuji sta\•ka Мепн/lет5 -t Nшпе svojst\'O -t upisati rшmSer•:is

Slika3 . 56 . Giao· n i menijaaplikжije

Sada је па formu potrebno dodati i nekotiko kontro[a lipa CommandBulfon za aktiviranje funkcija programa koje Се se najCe~e koristiti. Statusna Jinija је objekat tipa StamsBar. koj a Се irпati tri kartice sa podacirпa о prijavljenom korisniku i drugim va:l:n irп

137

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

informacijama za pokrcnu ti program. Na slici 3.56. је prikazana fornы glavnog шcnija u iz\'f~noш re:!:iшu rada progra11ш (rшr - lime). koja sadrZi sve osnovne elernente jedne \Vimlo•J•saplikacije. Izl az iz aplikacijc kori~nik o~lvarujc izlюroш ~lavkc шcnija Servi~ -> lzlaz ili klikom na taster lzlaz u gla\' Пom meniju. Realizocija ove akcija se posti:!:e pisanjem naredЬe EnJ na odgovaraj uCern dogadaju. а Cije iZ\' ~avaпje ima za posledicu zavr~tak rada prograrna Prin1er izvornog koda procedure Click dogadaja za taster Izlaz (brnlzlaz): Private Sub btnlzlaz_Click(ByVal sender As System .Object , ByVal System . Eve n tArqs} Handles btnizlaz . Cl ick

е

As

'"" 3.3.3. IZRADA SJ:FARNlCKE FORI\Ш SiЉmiCke fom1e su produkt logiCkog projekto\'anja baze podataka ili eksplicitnog zahteva kori snika za odredenom vrstom podataka о nekiш objektima ili sistemima. Jedan od ~ifarnika za prirner 15 Studentskc ~lui.Ьe jcstc ~ifar nik predrncta koji !\С predaju na fakultetu. Da Ьi se kreiral;~ forma koja Се implementir>~ti unos. a:!:uriranje i kori~enje podataka u okviru SifarniCkc taЬclc PREDMET, potrebno је sa glavnog rncnija Visual Studio.NEТ rndnog okru:!:enja. pokrenuti Projec/ ~ ЛЈЈ \Vimlo"·~- Fomr . U okviru dela Тетр/џtп izabrnti Wimlo"·~- Fomr. Uneti naziv forrne u Nџте polju: frmPredmeli.•·b. opcijorn Op
138

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

Povezivanjc О\'С formc ~а glavnim menijcm ~с posli:!:e lako ~\о М" u formi frmG/m·niMeni doda поv:~ stavka menija kucanjem u okviru objekta mrщGim ·ni_ lnkijalni пaziv sta\•ke menija Menulteml promcniti u mnuPretlmeti. Otvшiti prostor (2х. klik lcvim tasterom mi;a) 1.а UIIO!i пагеdЫ za ol\•arartje forme (Ст/е Editor). Upisati narcdЬe (s lika 3.58) щ deklarisanje oЬjckta ti!XJ klase frmPretlmeti. instaпc i rati objekatjPretlmeti П~\'Cdene klase formc i prikazati formu ~а Slro"·Diolog mctodoш· Dim fPre dmet As frmPredmeti fE're dmet ~ New f rmPredmet i fE'redmet . ShowDialog()

Na sledeCoj slici

је prikazaп

01\'0ren editor koda za dogadaj klik u ok\•iru stavke menija

111111/Pret/meti·

IJio~-er-

....

~"""-"""

.:il · u - .-Q II lilllt · · · ~ · Q

· -

- -

. . ... ... . . . . . .. --< ..

•• ,..._..

о• .,..,. , _
~· ~ м.ОЬЈо<

fl'
\

-

~

... . . .... ............ ....... . ............,. , ....... l
·

' " ' · - · · ' " '. . . 4 . . . . ,,

,..........._,_____ "_,

- ~ .,....._,

_

.......... ........ . . . . . ..

ro """' Sli~a

3.58. Pi
Pokretanje ovako kreirane jednostavne aplikacije se posti:!:e пasledeCe natine: gl~vni meni Visuaf Stшfio.Net- ~. mcni Debug ----+ opcijom Starr. pritiskomftшkc ij skogtasteraF5.

•

pritiskom tastern Starl (>) sa palete najte;(:e kori;(:enih alata

139

Vi~ш1/ Stшlio.NEТ-a

R:>d ulo'·iC

B i lj~na ,

INFORMACIONI SI STEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

Forma SIFARNICI ~ PREDMETI nщ~.с sadr~..ati tri kanicc· 1. Za unos. a ~urirunje. prikaz pod;~taka:

Ц) f'RE00o!E'"I .. ~

'"'""""'" 1''"~. . . 2.

Zaprclragui

Jij .!J.l.J2!]

pronalalcnjc~e ljcnog prcdmcla:

..

и--·~r~~~·~'------ ~

'1 '"""""'"~,.о••",..~"..

.Ј

101>............. _.

~

........d~"'""'""

~ Е'е"'"""•~~ 1>011 ..........

Sl ika 3 .61J

3

Za ~tampu spiska

K >rti ~ ala

~ifarnika

1

pn:1111gu p
u vidu

i zve ~taj a :

St ika З .6t . Kani ca
140

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Karticc па formi >с dodaju ропюtu komp<шcntc TabComrol. ~ijc ~··ojst,·o Name trcba promeniti u TubPredmeti. S\•ojstvo TubPџges, dodati sa tasterom Add, tri stavke • TuiJA zиrinmje - Nume S\'ojstvo, Text- upisati Afuriranjc; • Tu/JPretraga - Nume s\·ojяvo, Text- upi~шi Pretraga: • Tu/JSrampa- Nume S\'Ojstvo, Text- upis31i St3mpa. Na prvu kanicu, TubAџ.rirunje, dodati d\·e TextBox kontrole kojc Се slutiti 7.3 unos, izmenu i prikaz podataka о predrnetu. Postaviti: • txtfDPredmelu- narne svojstvo, urnesto Tex/Boxf i • txtNuzi>·Predmetu - name ~vojstvo. umesto Tex1Bo.r2 Pron1c11iti ReudOnly osoЬinc ;щ оЬа TextBox-a u True (ili Etшbled:Fulse) - ova osoblпa TexrBox kontrole onernoguCuje kori s nika da menja ili dodaje podatke о predmetima kada to nijc dozvoljcno i sprctava ga da tini greSkc kojc nюgu dovesti do izguЬijcnih podataka zЬog neprdnje. Promcniti za Техt/Зох - txtNa,zii·Pre
Slika3.62. Krieranjekanica""formi

Dodati sledeCe komaпdne tastere- Blllton kontrole i upisati u Nume svojstva: bmfzfuz- Кrај rada sa ~ifarniCkom forпюm i povratak u glavni meni btnNm·i - l)oda,•anjeno\•ihpredmetaubazu podataka l>lnlџ11eni - lzmcna postojcCih prcdmeta u bazi podataka /JmObrisi - Brisanjc postojetih predmcta iz bazc podataka.

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

bmSnimi - Potvrdi.i uпosa пovih, izmene i bris:шji.i posiOjeCih podali.l\.:;~. Posli.!Viti svojstvo EnaЬieli==False (пeaktiVi.!П taster). bmOilrJslani- Odustajanje od uпosa пovih. i zmeпe i brisaпja postojeCih podataka. Posli.iviti svojst,·oEnaЬfeli==False(neak ti va ntaster). bmPrerlr01/ni - Priki.!Z prethOOпog zapisa (slog;~) о predmetiшa. lнnNuredni - Prikaz slcdcCcg 7_api~a (s loga) о prcdшctinш bmPn•i - Prikaz prvog zapisa (sloga) о prcdmctima u bazi podataka. bmPosletlnji - Prikaz poslcdnjeg zapi sa (slog;~) о predшctima u bazi podataki.i

Dodati DataGrM kontrolu na drugu kanicu - PRETRAGA. Odrcditi slcdcCa svojstva DataGridkoпtrol e пazi\'-

Name= DataGritiPredmeli;

S\'ojмvo CщнionVi.~iЬie==Fal.\e (ГaЬca larni

prikaz Ьсz poscbnc naslo\' ПC linijc); Reш!Only==True (Nc po~toji nюg uCnos\ dOOavanja nov ih podataka u prikaz podataka о predmctima. po~to Се se ova operacija nad podacima raditi па kartici AlUR IR ANJE);

•

svojstvo

taЬelami

Na kanici ST AM PA se dodaju slcdctc kontrolc: GroupBox - svojstvo Nшne==GroщJBo.>.Stшщю (ok vir za

l ogi~ ku

orgaпizaciju

korшolai podatakanajcdnoшdcluforшc.tj.ckrana); RadioBшton

- S\'ojstvo Name==radl z1·estaj. D•·c kontrole tipa Вшtо11 : bmPreg let/PreStшщJt> i bmSrampa (lzabrati Zi.l fmage S\'ojstvo s1iku (.ico datotcku), fma geAiign==Middlel..eft - poravnanjc slike le\"0, TextA/ign==/'.fiiM/eRigllt- роrаvпапје tek sta desпo па du gmetu) Texl svojstvo formc postaviti prozorn(TitleBar).

Ш!

Prcdmcti - ovaj tcks t

Staпje forme - \Viщfo.,·Sta/e treba da је Normal. seuve k inicijalnoprikazivati naнedinickrana . Dugп'IC

za

maksimir.:шje

Се Ьiti

Star/Pщition је

prozora formc - Maximize

Вох

postaviti

ispisan u naslovnoj liniji

Ce11ter Sereer1 - forma

па

False.

Dodati па formu komaпdпi taster (Buuonl) i Upisati u Tcxl s\·ojstvo ta~tcra: lzlaz

prome пi ti

Ot vori tiprootorzapisanjekodazadogadajekoji

semogu desitiпadtasterom

mu

пaziv

(Name)

па

kojim se

oЬjckat

forma

() uпШ01vа

u mcmoriji ili

Me.H ide()

kojim se

fornы

samo sklanja sa c kг.шskog prikaza. ali jc i dalje

142

u~itana

bmlz/az.

lzlazi upi sati

narcdЬu za izlaz safonJJ c:

Me.Dispose

Се

u шcmoriju

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

3.3.4. KONEKCIJA SA BAWM PODATAKA Da Ьi se rnogle realizovati funkcije prik.1za. unosa i afuriranja podataka. rпoraju se u daljern proccsu razvoja forme krcirati objekti za rad ~а iпororn podtaka- bazorn podataka. Koraci u dodavanju objekata za konekciju s.a Ьazom podataka su sledeti: 1. Posta,·ljanje OLEDBCmmectia11 objt•kta za formu (jcr је baza podataka krcirana u sistcrnu za upra\•ljanjc Ьazama podataka)_ Sa palctc alata - Tw/Вo.r. postaviti kontrolu OLEDBConnectio1r radi ostvarivanja konekcije sa bazorn podataka. Miaщofr А сп•s.,·

~-------·~ ~

:::

.tГL~ ------L---.:11 • ~·~ :::..,.r.;:::;;;;="-4 · --Slik~

3.63.

Kricr-.шjc kartic~ .ш

" . ,.

lii! j,·~ •.и

formi

Nije neophodno promeniti naziv (Name) konekc ije do bazc podataka: OLEDBConneclimrf $\•ojstvo О\'С konckcije Cmmet·tionString postaviti tako ~to Се se sa spiska izabr:~ti Ne.,·Comrecrion i zalim pri~tupiti izЬoru opcija pomoCnog ekrana. Potrebno је vratiti se se па kanicu Pr01·itler i izabrati odgovarajuCi drajver za pristup bazi _Za AcceJ'S је toMicrosoft Jer 4.0. OLE llh Prm·ilfer. Opcijom Nexr se prelazi па karticu Comrectimr. lzЬorom PrQI·itlera, kanica Comrel.'lion шсnја izglcd. U okviru polja SeleCI or Enter Databa.~e Name Ьira se putanja datotcke Ассеп lжze (пнЈЬ fajla). Na kon ~to se komplctna putaпja i naziv Љјlа pojavi u polju, tastcrom Tesr Cormecrion se pro\·crava da li је uspcSno uspostavljcna koпekcija do baze podataka. Na ekranskoj kartic i Alfo-шrcell se pode~vaju prava pristupa korisпika bazi podataka. Nak on Sto је pritisnut tastcr ОК. doЬija se prozor za pro\'Cru da 1i se ipak feli posta\•ljanje (S ifre) па konekciju do baze podataka. Ukoli ko se ne postavlja Sifг.1 . nakon opcije Don't inci"Je pщ,,· oo·nrd, \'Г~i se povratak rщ forrnu

Pasлo·orda izЬo.-a

143

R:>dulo'•iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka., K>Zi Zo11an

~ ~~:~~~:lja~ja~~~~~o~;~~~;P::rs~c~:~:~ ~"""""""""--....~~ :::::.."'::'""_ _ _ .,._"'""" koracim;~

роsюјеСе konekcije do baze 3.64) ili kreir.шje no\·e konekcijc • lzbor na~ina pri~tupa podacima • lzbora podalaka koje Dara Atlapter treba da [Ю\'е~е sa Dal« Set memorijskom

• lzbor

..... ............................... _

.

podaшka (~ lika

~:~i~~:~шn

podatka

-

opcija

Qaery

Ru~no pi~anje

SQL upila ili izOOr jedne sa spi~ka. pri ~emu sc ~utomatski fonnira SQL izraz sa moguCim izmenama skripta. Za primer ~ifamika predmela. izabrati laЬclu PREDMET i dodati u donjem zapisu SQL izraza • . Sada је za na~ primer formiran је SQL upit Sefecl • From ili \'iSc

taЬcla

1

---=~=._,-"'..Ј=·~'="с:::::Ј;: -;"''-==="" Sli~a

•

-с.-~"··

3.64.

Krie г.mjc OLEDDBDa1:>Adap1eroЬjck1a

""'1':111:1"!"'.....1':111:1-- --':.lr'l.,.-'1 ~~..:::::-'

-•-•~-.._..,.,

1:;-.:-------···-

Premet(~lika3.65) .

-==.Ј

3.6~.

~~:~aSA~I:,,~;~ыndi

koje

Се ы:

kreiral i

~ ~;;:;;· о о

SQL upi1

D;ц ~Ad:>p 1cr оЬјсk1а

--==-----:~l

:;.':::~~-=·- ..-~-~

ta

UPDATE, DELETE.

sakreiranimmapiranjcmtaЬelan {s lika

3.66). Postupak krciranja

oЬjekta Dutџ Adщner

sezavr~vaFinishopcijom.

Na kraj u se kreiranom Dma Set objektu menja imc, tj. svojslvo Name sa 0/eDBDutalнlщнer/ na 0/eDB ......, ~......:;___ј~ Datш\dt

Da1aAdap1eroЬ_io~1~

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

3. Doda•·aoje Data Set objt•kta za formu. DaraSet objckal sadrti kolckciju podataka iz taЬele i1i upita_ Nakon ~10 је selektovana 0/eDB DalaЛdapterPretlmeti kontro1a. u okviru Properies prozora za adaptcr. pojavljujc se opcija Generшe Dmaset. Ovde postoje dvc rnoguCnos ti: izЬor postojeCih DutuSet·O\'a ili dcfinisanjc novih (izЬor). Naziv DatuSer-a se unosiuok••iruNe"·sta••kekaoDataSetPret/meri. 4. l'onjcnjc Data Set-a podи cinщ preko DataAllщнer provajdera izvr~avanjcm SQL kornandc. U okviru f"orm Loшl dogadaja za fornш , pi$c sc narcdba:

SE L ECТ

OleDbDataAdapterP redmeti . Fil l (DataSetPredme t i)

5. Po•·ezi•·anj e odgo•·arajш' ih kontrola sa iz•·oro111 podalaka Prorneniti Data/Ji/l(fings osoЬine ova dva TexllJox-a u: txllDPredmeta--> Text svojstvo: DataSct Prcdmcti • PR EDMET.J DPR EDMETA. • txtNazivPrcdrncta -> Tcxts\'ojst\·o: DataSctPrcdmcti . PREDM ET.NAZIVPR EDMETA

Za DutuGrid na drugoj kartici Pretraga: S\'ojstvo DulaSource, izabrati: DataSetPredmeri: s••ojstvo DataMemЬer. izabrati: Prellmet s•·ojstvo TaЬ/eStyfes. dodati stil: DulaGridTaЬ/eStylePredmeli - name s••ojst\'O stila taЬelc: MappingName izabг.tti: Prcdmct: GrilfCo/шmrStyles: dodati dve kolone: DuraCriliTexrBoxCo/шmriDPrellmera i DutaCridTextBoxColumnNuzir•Predmetu (Name svojtva kolona taЬelarnog prikaza podataka). Promeniti Heщ/erText u: iD PRE DMETA i NAZ IV PREDMETA (nazi••i kolona u taЬclamorлprikazuuokviruformc).

Promeniti MappingName u: IDPREDMETA i NAZIVPREDM ETA (nazivi kolona u bazi podataka) Kolona IVi
J>OOAV ANJ F. N ARF.DНI ZA AZURIRA NJE Ј>ОЈ)ЛТ А КА NaredЬc

za navigacij u medu

zapisiшa

kolekcijc

pod~taka о

predmetima

(promen~

f'osition

S\'Oj~t\'au D<~taSet- и):

Me.BindingContext (Da t aSetPredmeti , Me.BindingContext(DataSetPredmeti, Me.B indingContext( DataSe tPredmeti , Me .BindingContext tD ataSetPredmeti , DataSetPredmeti

"PREDMET") . Position "PREDMET" ) . Position "PREDMET "J . Position " PREDMET ") . Position . TaЬles( " PREDMET " J . Rows.Count l

+• 1 ' Na~ed ni - • 1 ' Preth . • О ' Prvi ' Poslednji

Naredba za poCetak doda\•anja novog zapisa u DutuSet Prelfmeti (юetoda A1MNe"•): Ме

.BindingContext (DataSetPredmeti ,

145

"PREDMET") . AddNew

(Ј

' Novi

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Naredb;t za kraj dodavanja novog zapiS;t u DшuSerPretlmeri (mctoda EmiC!~rremEtlir): Me . BindingContext (D ataSetPredmeti ,

~P REDMET ~)

. EndCurrentEdit ()

' Snimi

Blo k пaredbl za brisanje tekuCeg zapisa iz DurиScrPredmeri sadrdi i dcklarisanje lokalne promenlji\'e slogPom koja sadrdi vrednos t pozicije tekuCeg za pisa (sloga) DuюSer-a kako bl sc isti obrisao n1ctodorn Delcre· Dim slogPom дз Integer slogPom - Ме . BindingContext (DataSetPredmeti , ~ PREDMET~) . Position DataSetPredrneti . PREDMET . Rows ( s l ogPom) . De l ete () Odusшjanjc

od unosa novog podatka i izrncnc tckuCcg (mctoda Cuncc/CurrenrEtlit):

Me.Bi ndingConte xt (DataSetPredmeti ,

Elementi realizacijekarticezapretragui

"P REDMET") . CancelCurrentEdit ()

taЬelarniprikaz

Dim brojReda , brojKaraktera As I nt eger Dim podS t ring As Stri ng F or b r ojReda • О То DataSetPredmeti . IaЬles( DataGridPredmeti.UnSelect(brojReda) Next brojReda

"P REDMET ")

. Rows . Count-

For brojReda • О То DataSetPredme t i . IaЬles ( "PRE DMET") . Rows . Count brojKaraktera • Len (t xtPr ona dji . Text) podString - Microsoft . VisualBasic .Left (DataGridPredrneti. Item (brojReda , l 1 , brojKaraktera) If UCase(t x tPronadji . Te x t) - UCase(podString) The n DataGri d P redmeti. Selec t (bro j Reda) Da taGridPredmeti . Cu r re ntRowi ndex • brojRe da Next brojReda ро zadatorn kritcrijшnu ро nazi\'U prcdrncta i pronalatcnjc u prikazusepostitetako;tosepr\'O \'T;idemarkiranjejednogil i \'iSc rcdova n1etodorn UnSelect Dat"Gritl objckta. Zatirn se For ... Next cikl usoш prolazi kroz S\'C redO\'C taЬelarnog prikaza (DutuGritl-a) i v!Ћi poredenje sadrtaja TextBox-a i sadrZajaCc lijctaЬelc u koloni koja inш indcks (u ovorn priшcru l.tj. druga kolona taЬelc) kolone u kojoj su sme~teni podaci о nazivima predmeta. Ukoliko је О\'ај sad rtaj TexrBox·a i odgovarajuCe Celijc taЬcle isti. vrSi ~с markiranje tog rcda taЬe lc poяavljanjcш svojslva CurrentRo.,·Jmlex DutaGritl-a па vrcdnost koju ima broj;tt c iklusa brojRetlu.

Prctraga podataka

odgovarajuCegredataЬele

T rcCa kшtica forшe S l FЛRNIC I ~ PREDMETI iша dve opcije, kao Sto sc шоtе vide ti na slici3.6 1: l'rikaz spiska svih predrпeta u bazi podataka u tzv. I'REGLEDU PRE $ТЛМI'Е (Print Prei \·cw). kada kori snik ima viz uclnu predstavu cclokupnog izvcStaja i motc gaali i ne rnoraod;tarnpati

146

R:>dulol'if

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Stampaпje spiska svih predmcta iz Ьаzе pod<~laka Ьсz prvoЬitnog uvida u formu. izgled i sadri:aj iZ\'C~taja (Ptint Report). l zЬor ove opcije Се rezulюvati izvlaCeпjemizveStajaпatckuCemStampaCu. 0\•а

dva паСiпа okretaпja izveStaja zahtevaju da sc dodaju i dva komaпdпa tastcra (Випоп): npr. btnPrimPreil'e"· za pregled iZ\'eStaja pre Stampe i btnPrimReJюrl. Rad sa izve~tajimaje detaljnije opisan u poglavlju 3.3.7. 0\·de naporninjerпo daje potrebno kreiг.tti i dokшпent izve~totja u прr. Crystal Report generatoru jz,·e~taja i postaviti komponcntu Crysta/Report Vie11·er па posebпu formu za priJ.:az izveSt<~ja. Zottim sc l'ie .,·er povezuje sa RPT datoteJ.:om na disJ.:u. Tasteri na formi SIFARN ICI --t PREDMETI za роkrеншјс О\'е druge formc za prikaz izveStaja, u okviru procedure za Click dogadaj. sadcte sledeCe naredЬc za dek larisanje objekta tipa J.:lasc frmS/ampaPrellmela. instanciranje oЬjekta flZI'esta)Predemri пavedene klase forme i prikazivanje forme sa SI!Oit'Dialog metodom: Dim fizvestajPredemti As frm$tampaPredmeta fizvestajPredemti • New frmStampaPredmeta fizvestajPredemti . ShowDialog { )

Na kraj u postupka kreiranjot ~ifamiC\.:e forme. potrebno је јо~ onюguCiti snimanje podataka iz DataSet oЬjckta u bazu pod:нaka (Uptlate metoda DataAdaprer-a). kao i izlaz sa forme i povratak u glavni mcni ap1ikacijc. SlcdcCc пагеd Ьс sc piSu 1ш brnlz/az tastcru u okvi ru procedurezaC/ick dogadaj: If DataSetPredmeti . Ha sChange9 Ihe n OleDbDataAdapterP redmeti . Update {DataSetPredmeti)

End If Me.Close(l

3.3.5. IMPLEMENTAC IJA PROCESA ZA A.iURIRANJE lmplemcntcija procesa za :d:uriranjc је odredeпa zahtc\•ima korisпika, primiti\•nim procesom strukturne sistem analize 2.1. EV ID ENTIR ANJE ISPITNE PRIJ AVE. njegovoш logikom i poslovnim pra\• i !inш. te podmodclom ER modela podataka па osпovu kojcg је CAS E alat J.:reirao podn1odel ~сте relacione baze poxlataka Objektnim pristupom raZ\'Oju softvcra оюgао Ьi se јОО krcirati i set UM L dijagrama za detaljnijc i prt."Cizпije odrcdcпje ovog ekranot. прr . USE CASE za opi~ softveг.;kih funkcija. ACTI VITY diagram za opis logiJ.:e procesa i poslovnih pra vila i па kraju CLASS diotgram koji na osпovu relacionog podrnodcla podataka dcfiniSe klasc oЬjekata, ojihova oЬclctja. metodeiveza izmedutihJ.:I asaobjekata. Prikazi zglcdaforrnczacvidcntiraпjeispitncprijavejcdatnaslcdcCojslici·

147

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJ Ьrana pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>Z iZol1an

lii
::Ј

ISII'IIN1 11<8-p

~ТVDE N I ~--~111~~

::Ј

m CO!oorт JII-~,

3

IUIS I--f'~8._

::Ј

Woll.-lf11L\W(

4 .!110!1

...a.II"--T FI'bii\.I.Jir ~

Sli~a

3.67. Forma

zo e viden1iг.>nje

ispi1 ne prija•·e

OvaformasadrtislcdeCekontrole: Tri TextBox komponente. za unos p
Nckoliko kontrola tip11 Lдhef - oznaka. tj. 11atpisa sa le\'C strane S\'akog od polja za unos podataka. Osim ovih kontpone nti. treba dodati i prethodno form iranu konekc iju do baze podataka. i tetiri DatuSer-a (slika 3.68): 1 0/eDbDшaA
tctiгi Datшl
procedurifrmPrij(Л ·af~pilu_Lџщf·

OleDbDataAo e m(l)' " " ' Da>oli.SetStudentl . STIJDENT . Rows(brsl) . I>oem(O) cmЬStudent . Items . Ad
2.

0/cDbDшaAtlaptcrPret/mcril

(Se lect • froш Predmet) i DшaSctPrctlmerl 111emorijska ko1ekcija podataka о predlnetima. koja Се Ьiti iZ\'OГ podataka za

148

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>Z iZolran

INFORMACIONI SISTEMI- odJ Ьrana pogl ~•· lja

cmbPrellmet (DшaSollrce=DaraSetPredmetl i u proceduri fnnPrijm ·al.\pita_lлџ.d

DisplayMemЬer

sc gc ncrik kodom

OleDbData.AdapterPredmetil . Fill(Data.SetPre dJ'rletl)

~~: ~~=~=t О А;о S~~~:~etP r.,dJ'rletl . т"ы.,,. (" PREDMET "I . Rows . Count

- l predmet •D•t• Set:Predmetl . PREDMET . Rows(br sl i - It em (ll

cmЬPr e dJ'rlet . rtems . A.dd(predmet)

3

OleDbDшaAtfapterNastamicil (Sclcc! '" from Nast<~.vnik) i DшaSetNastm ·nikl ­ rnc nюrijsk<~. kolckcija jiOdataka о n<~.~tav n iciшa. koja Се Ьiti izvor JIOd<~.taka za cmbNastm·nik (DшaSource= DamSetNastm·nikl i DisplayMemЬer se generik kodom u proceduri frmPrijm·al~pila_/..oad: Ol e DbData.Ad,.pterNastavnicil . Fill(D ,. taSetNaэtavn1J<.l)

~~; ~:=~a:n~k т:" o:~:;:~Nнtavnikl . TaЬles ( " NASTAVNIK " ) . Row" . Count

- l

nast .. vni k • Datas .. tNa,.tavni k l . NASTAVNIK . Rows(brsl) . I t .. m l 4) ' " " 'Dat"S"tN"stavnikl . NASTAVNIK . Rows (br sl ) . Item(2) cmЬNast a vnik . Ite"'-' . Add(n" sta vnik)

4

0/eDbDmaAllap/erPrijlm-11 (Select • from lspitna_prijava) i DataSe/Prija>·al memorijska kolekcija JIOdataka о ispitnim prijavarna. Atlщ}/er oЬjek:~t puni Daraset slcdcCoш naredЬom u proccdurifrmPrija>·alspim_Load: Ql.,QbDataAdapt" r 4 . Fill(Da t "S"tPrijaval)

Slika 3 .68.Di>ajnfonпc zao>idc n1iг.mjcispi1noprijaYo

149

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

Karakteri~litni

elemenli realizacije forme za evidentiг.шje i~pitnih prijava ~u slcdeCi: n;~tina validacije podataka. па ni\'OU polja.jeste spretavanje kori snika da unese koji nisu dozvo ljeni doшenorn za taj tip podatka. U narednom listingu inшnю naredЬe koje Се dozvoliti. korisniku. unos iskljutivo brojC\'<1 u okviru TextBox kontrole. kojapri llшnшncritkccclobrojnc vrcdno,;ti:

• Jedan od siшbolc

Private Sub txtiCojiPut_KeyPre.s.s(ByVal .sender l'l.s Obj e ct , ByVal е l'ls System . Windows.rorm.s.KeyPressEventl'lr<;~s! Handles txtKojiPut.KeyPre.ss Tihf.,n(( e .KeyChar<"O"Ore.KeyChar> " 9 " )1'1nde.Ke yChar<>Chr(8)! O! . Handl.,d - Tru
• Taster Novi Ol.\'ara polja za unos podataka i polja za izЬor podataka iz skupa postojcCih \'red11~ti kako Ьi korisnik шоgао da unesc podatke о 11ovoj i~pitnoj pгijavi. V~i se akti viranje tasteraSnimi iOdustani. SledeCi listing ilustrujenaredЬekojesu napisaneu proceduri btnStlimi_C/ick. а kojc vт~ dodavanjc novog skupa podataka, tj. 7_apis u шcшorijsku kolckciju DaшSetPrijm·ul. nakon Sto su podaci uncti u za to prcdvidcna polja. DcklariSc sc oЬjckat tipa DuшRo"'- n1ctodom Nei!·Ro"' ТиЬ/еs kolc kcijc DataSet-a, dodajc se nov memorijski zapis (slog). Zatim se dodcljuju vrcdnosti olx:lctjiшa OuшSet­ a. koja moraju odgo\':Jr:~ti onima u t:~Ьeli b:~ze podм:~k:~. Na kr:~ju se 1netodom Add u ok viru Ro.,·s kolckcijc DшaSet- a v~i dodavanjc zapisa u mcшoгij sku kolekciju ispitnih ргiја\':1_ Ргiшеr ilustruje i kori~t.cnje Mcss:~geBox komponciJ\e za ргikщ•; poruk:~ i informacijakorisniku. Privat• Sub btnSnimi _ Click(ByVal s1>nder As Syst~>m . Obj O! ct , ByVal е As Syst~>m.Ev~>ntl'lr<;~.s! Handl~>.s btnSnimi . Click DimmyRowl'l.sDataRow Dim idprij&v l> l'l.s Long idprijav" - DataSetPrijaval . TaЫ e з("ISPПNI'I__PRIJI'IVI'I "!. Rows.Count + l myRo>< - DataS .. tPrijaval . T.oЬl~>s( " lspitna__prijava"! . N~>wRow myRow ( "rbprijavl> ") - idprijave myRow("idpredmeta"! • DataSI>tPrl>dmetl.PREDМET . Rows(cmЬPrl>dm l> t . Seli>Ctl>dinde>
­

DataS O! tStud<шtl . STlJDENT . Row5(cmЬStudent . S O! l
myRow ( "idna5tavnika"! • DataSetNastavnik\ .N .O.STAVNIK.Ro.,s(cmЬNastavnik . S
. Item(l!

myRow (" i.spitnirok"! - cmЬRok.T~>xt myRow (" ~kol~kaqodin a "! - 2005 myRowl"datumprijave"! - Now . ToShortDateString myRow l "polo~io ") • "ne" myRowl"kojiput") - V.ol(txtKoj1Put .T1>xt! myRowl"ponist~>n"! - ralse DataSe tPrijaval .T aЬles i "Ispitna__prijava"!.Rows.l'ldd(myRow! Me.s.sag~>Box . Show i" Iзpitnaprijavajeuspe s no

Informacija о unoзu podatal
e vidl>ntirana . " ,

Me.ssa<;~~>BoxButton s .OK,

• Taster Odust~ni prik~zuje kori sniku poruku k3ko odustajanjaod unosa novc ispitnc pгijavc:

150

Ьi

i zvr~io

potvrdu teljene akcije

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>Z iZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

Priv
дs

Syst e m.Obj e ct , ByVal

е

As

. Cl~ck

stesigurni7 ",

"Pitanje ",

~~=~"~:~~"~~~:"" · y.,sNo , Мe ssa geBoxicon . Question l •

DialogResult . No

EndWhile

EndSub

• Na t Sub btnlzl4z_Clic k (ByV"l s ender

дs

System . Obj .. ct , ByV10.l "As

1iandlesbtnizlaz.Click I!DataSetPrijiO.val . HasCha ngesThen

System . Eventдrgsf

Ol<>DbDataдdapt<>rPrijaval.Update(DataS.,tPrijaval ,

" lSPITNA_ PRlJAVA") Endlf

Me . Close l l EndSub

3.3.6. REALIZACIJA

UPIТA

PODATAKA

Forrne za upite podataka (slika 3.69.) se koriste za pretragu. pronalrdenje i izdvajanje podataka ро nckoш zadatoш kritcrijшnu koji је utvrdcn od ~tranc korisnika infornшcionog sistema. а koji se ne mora oba,·ezno nalaziti u ok,•iru nekog od i Z\'e~taja а ' 'atan је za poslovanjc realnog siясша. sшanjujc vremc potrebno za oЬradu podataka. po\·cCava produktivoot i efikasnoot u radu. а rno t e se koristiti i zadonoSenje odredenih odluka

-·~·-- ji!i!Ь

Sli~ a3.69.

э

Forma >a f""glcd i
>pi • k o >Ћ

Na slici 3.70. su prikazar1C konrponente forme za upite podataka:

151

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

• Jcdna DamGrili koюponenl~ za prikaz tratcnih podataka - DшaGridPrija\·e; S\'Ojstvo DmaSource. izabrati: DmaSnPrnlmeti; naziv. tj. Name== DamGriliPredmeti; svojstvo CaptimiVisiЬle=FtЉe ( TaЬcalami prikaz Ьсz prn;cbllC naslov11c linijc); s1·ojstvo ReatiOtJiy=Trtle (Nc postoji nюguCrюst dodavanja novih podataka u taЬclami prikaz podata ka о predmctinш. ukoliko nijc zahtcv korisni ka i izmcna unctih podataka): S\'Ojstva: DataMember. TuЬ/eStyles. Mщ>pingName. Ostala relevantna GrillCo/umnStyles (4 kolonc INDEKS. PREZIME; IME 1 КОЈ! РUТ). HeшlerText i \Vitlt" podesiti kao Sto је pikazano па slici 3.70 .. а prema obj~njnj u za JIOI'eZil•anje DataGir1l konlrole ~а Ьazom podataka u odcljku 3.34. • Jcdna kontrola tipa Text/Jox- txtGmlina za unos ~kols kc godinc u kojoj sc trat.c ispitnc prijave. poSto raCunarski podrt..an informacioni sis tcrп ir1ш vi~godi~ nj u eksploataciju; • Dve kontrolc tipa СотЬоЈЈох - za izЬor naziva predшeta (cmbPredmet) i ispitnog roka (t'mbRok) za koji Се se u taЬelarnom prikazu pojaviti podaci о ispitnim prijavanщ. U cmЬRnk uпeti 1•rednosti: JANU AR. MA RT, APRI L, МАЈ. JUN. SEPTEMBAR, OKTOB AR. NOV EMB AR i DECEMBAR. u ok viru S\'Ojstva List. • Cctiri WЬel kontrolc za prikaz ukuprюg broja prijava u torn roku i prczirnena i ir11cna na;;tavnikakoji Ccispitivatistudcnte • Kompoп entc za po'·ezivanjc fоппе S
Slik ~

3.70. Dizajn formcz. P"'!;lcd i•p ilnih
• Tri tastcra (Buuon): bm /z/az - povr.tlaka u glavni mcni. bmPrikaz - Popunjavanjc taЬcle podacinш па osnovu kriterijunш za izdvajanje podataka ( OpliunGroщ> koпtrola) ,

152

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

bml'rikaz.Sr·ih - prikaz ~··ih ispilnih prijava u bazi podalaka (ova opcijajc ukljutcna u O\'U forпщsamokaoprimerimplemeпt:~cije) Prilikom uNta\'anja forшc u шcnщriju. rш frmPregledlspitnihSpiskm•,._fдшl proccduri, potrebno је napuniti DaшSet podacima Fiff metodorn DшaAdapter-a. kako је 10 \'еС i ranije opisaпouprcthodniшfornшnш: OlcDbDataAdaplcrPтcdшcti . Fiii( DataSciPredmctl)

naredЬe koje рГ\'О prazne od pootojcCih podataka. а zatim se mcnja Commam!Text u 0/eDbDataЛJщ,tcr/.,pitniSpi;·ak, te se pono••o puni DaшSetlsJJitnaPrijm·
Za taster btnPrikaz. u proceduri dogadaja Clkk su DaшSetlspimaPrijm·
S\'Ojst\'0

SELECT

i

WЬel-c

naredЬe

o .. t.,S e tispitnaPrij.,val.Clear() L&be l2 . T.., xt - "" Ol .. ObD.otaAd.opt .. rlspitniSplsak.S"l"ctComm.ond . CommandT.,xt " SELECT ISPITNA_ PRIJJIVJI . BROJINDEKSJI , PREDMET .N AZIVPREDМETJI , NJISTJIVNIK . IMENASTAVNIKJI, NASTAVNIK.PREZIMENASTAVNIКA , ISPПNA_PRIJAVA. . KOJIPUT, ISPПNA_PRIJJIVA . ISPITN!ROK , STUDENT . IME , STUDEIП . PREZIМE , ISPПNA_PRIJAVA . SKOLSКJ\GODHIA rROМ 11 (STUDENT INNER JOIN ISPIПiA_PRIJJIVA ON STUDENT . BROJINDEKSJI ISPITNJI_PRIJJIVA . BROJINDEKSA) INNER JOIN NASTJIVNIK ON ISPITNA_PRIJAVA . IDNASTJIVNIКJ\ - NJISTJIVNIK . IDNASTJIVNIKJ\1 INNER JOIN PREDMET ON !SPITNA_ PR!JAVJI . IDPREDMETA • PREDMET . IDPREDME TA I WHERE ISPITNA_ PRIJAVA. . S K OLSКJ\GOD!NA • "' Val (txtGodina . T,. xt ) & " МШ PREDMET.NAZIYPREDMETA- '" & cmЬPr e dmet.Text о " ' AND ISPПNA_PRIJAVA . ISPITNIROIC • '" О cmbRok . Text & " ' " OleDbD&t&Ad&pteriзpitniSpis&K.rill(D.ot&Setiзpitn.oPrij a v&l) L.,Ь..l2.T e xt

-

DataSetiзpitnaPrij a val.TaЬle s

("lSPITNJI_PRIJAVA " )

. Rows(M
"ISPIТNA_PRIJJIVA'J . Position) . Item\11 L.ob
•

LaЬel2 . T
"+

D.otaSetiэpitnaPrijaval.T .o Ьle s ( " lSPITNA_PRIJAYJI " )

Labxetll~."т~axstet_Ispitn.,Prijaval ,

.Row s (Me.BindingConte " ISPITNA_PRIJJIVJI"I.Po s ition) . Item(S)

D.otaSetiзpi tn~Prijaval . TaЬles

( "ISPITNA_PRIJAVA") . Ro"~. Count

Као

Sto se шоfе \'ideti. u prcthodnoш listingu. SQL upit koji је forшiran u 0/eDbDataAtlapterlspitniStJisak pro••ajdcru. izdvaja S\'C lspitne prijave i оп је o••de шOOifikovan. tako $to је proSircn \YHEN.E klauzuloш u kojoj sc kao dodatni kritcrijurn dodaju vrcdnosti iz kon trola iz korisnio.':kog intcrfejsa WHERE rSPITNA_PR IJAVJ\ . SKOLSKAGODINA•" О Val(txtGodin a .'l'@xt) PREDMET.NAZIVPREDMETJI•'" ' cmЬPr.,dmet . T~>xt ' "' AND ISPПNA_PRIJAVA.ISPIТNIROK - '"

О

153

cmЬRok.TI>Xt

О" ' "

&

'

AND

R:>dulo,,if

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Procedura C/ic/1: za tastcr btnSr·i sadrii i~ti kod kao i prcthodno opisana za lastcr bmPri/шz ali је SQL upit takava da prikazuje podatke S\'ih ispitrlih prija\'3, Ьеz \VIIERE klauzule

OleDbDA>oaAdapt e ~l$pitniSpisak

. s e lectConunAnd . Conunand1ext •

'SE:LE:C1

tSPtTNI\,_PRtJAVA . EROJtNDE;KSA , PREDMET . NA?.tVPREDMETA , NдS1AVNIK.IМENASTдVNIКA,

NASTдVNIK.PREZIМENASTAVNIКA,

ISPПNA._PRIJAVA.KOJIPU1,

ISPПNI\,_PRIJдVд.ISPIINIROK ,

SIUDE:NT . IME , S1UDEN1.PREZIME , ISPIINI\,_PRIJAVд . SKOLSКAGODINд FROM (((STUDENT tNNER JOJN JSPПNI\,_ PRtJAVA ON STUDENT . EROJINDEKSA • ISPITNA._PRIJAVA . BROJINDEKSAI INNE R JOIN NдSIAVNIK ON ISPПNA_PRIJдVд . ID NдS iдVNIКA • NдSTAVNIK.IDNдSiдVNIКAIINNERJOINPREDMETON ISPIТNI\,_PRIJдVA . IDPRE:DME:Tд

•

PREDМEI . IDPREDМEiд )"

Ol ., DbDataAdapt.,riзpitniSpi з ak . Fill\DataS ., tiзpitnaPrijaval)

3.3.7. RAD SA I ZVE~TAJ I MA Kreiranje iZ\'e;taja u Cry:;tal Re1юrt generaюru iZ\'e;taja ima nekoliko koraka· Dodavanjc no\·og izveStaja u Vi:;rш/Вasic.NEГ projckat. lzabrati u g lavnnorn rneniju Projecl --t Adtl Ne11· //ет. Ot\':Jra se ekr:~n k:~o n:~ slici 3.71. lwbr:~ti u Templaus --t Cryst"/Report. U poljc N<~me upisati unresto Crpt"/Rerюrtf --t crpPredmeti. l 7.aЬrnti opciju Open.

Sl ikaJ .71 . KreirJ.I>jeiz•·~raj~ - doda•·onjeuproj
lzabrati tip il.\'C~taja SТANDARD (Ciroose шr Exp<'rt). Podcsi ti sledcCc paraшctre: odrcdi\•anjc izvora podataka l:l prikaz u i7.\'CStaju (Dam kartica). lzabrati OLEDB. zЬog koriUenja Access SU BP-a. Odrediti putanju do datotckc balc podataka (Datahase Name poljc). Nakon opcijc Finish. otvara sc narcdniekran:

154

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

_...,.

__ _

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬran a pogl ~•· lja

" ...

_",.._ _ _ ",. _ _ ,... _

_ __ -

... -

......... NO_ ...

U polju A1'ililahle Ollla so"rces. izabrati taЬclc i prcncti u JIOijc T11hl<·.~ in ReJюrt PreCi na ~ ledeCu kar1icu ---+ f"ielt/s. Next орсiјош. Odrediti polja taЬele (kolonc. koja Се se naCi u iZ\'CStaju. lz А•·џi/џЬ/е Fieltl~·. opc ijom А(Ы u Fiebls То Oisplay. prebaciti kolonetaЬcl
oЬele:ll:ja)

4

Slik~

3.73. K"'ironjc

i~•·dwja -

155

Di""j"

i ~•·d t~j •

R:>dulo'·iC

5

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

Opcijo111 lnscrt--+ Text Ficld. dodati u zagla\•ljc iн·c~taja (Pugc 1/еш/еr sckcija) podatke о organizaciji (Fakultet u nakш priшeru). Rc1юn Titfe se шоfе шcnjati isюш opcijom /1/Sert --+ Тех/ FieM. U Dnuils sekciji se nalaze TextBox kontrole koje Се prikazivati podшke о sшdcnlinш koji ~u prijavili neki ispit npr. (poSto је izabran izve~taj ISPITNI SPISA К) i 10 su podaci iz taЬele u okviru Ьаzе podataka

Sadajc kreir:~n iпe~t:Jj crpPгcdmeti. rpt u okviru Viщal Ba.~ic. NEТ projckt:J _Sledi kreiranje formc koja Се slufiti za prikazi\•anjc iт.vc~t:Jja u progrшnu. Dodati novu fornш opcijo111 Projcct---+ Ad,/ \Vimlo\t"S Pom1. Na111c svojstvo formc proшcniti ufrmStшщшPredmeta. U Text svojst\'O forшc uncti: Spisak prcdшcta. Dodati Crystal Rc1юn Vie11·cr kontrolu. sa imc noш: crp\lie\\·erPredmeti. u ReportSot~rce osoЬini izabrati put:шju do datotcke iZ\'C~taja: npr. C:\SSi uzbaNEl\crpl'redtneti .rpt Zд osoЬinu DispluyCroщ,Tree, izabrati False.

.

__ ,

ISPITNI

SP I SЛ I.:

Slib3.

1

74.Crysr~IR~pon Vieи ·<"rko mponcnla

Na kraju se mofe u projekat dodati i jednostavna forma ovog parшnetarskog izve~t:~ja (slika 3.75.)

ifnnf~piltJiSpiskm·i)

Slika3.ћ.FO<ТПazap<>k~tanj~izvcllaja

156

za pokretanje

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

Forma la prika.z i pokrclanja il,·c~taja ima lri taslcra. T astcr P REG LED PRE S:TAMPE Се pokrenuti f rmStampaPrcdmeta i aktivirati crpPredmeti. S:~ frm/.,pitцiSpi~·km·i se prosleduje frmStmnpaPrerlmeta g loЬalna promenljiva Sшпцюј koja ima vrednost False. Globalne promenljive se deklшiSu u МоЈи/е odeljku projekta. Opcija је Project --t AtMMmillle Nшлс: GloЬal.vb

Modul eGlob" J PuЬlic

stamp;>j

лз вool.,an ·promenljivabulovogtiP<~kojaodredujenatin

'prikaza izvcStaja: EKRAN ili $:ТАМРАС Pri v-o.t e Sub btnPregledPreStAmpe_Cl ic~ (ByV-o.l sender As System . Obj ect , ByVAl Аз Sy з te~~~~~:t~r~~~G:~~~~~; .. ~~nP req l " dP reSШ>P" . Cl i ck

е

Pr"drn"t • cmЬPr .. c:J:n..t . T.. xt IspitniRok • cmЬRok . Text Stampaj

•

fa lзe

Dim fSt;>mpalзpSpi з kov a Л з frmStampalзpSpiзkova fSt.,mpaispSpiskova • New- frmSt.,mpa lspSpi s kov a End

~~~ampa ispSpi s kova . ShowDi.,log

(1

Ta~tcr $:TAMPANJE Се pokrcnuti fnnS tampaPredmeta i aktivirati crpPretlmeti

frmlspimiSpiskO>·i se pros leduje frmStampaPredmeta globalna promenljiva ima vrcdnost True. КОО porccdurc C/ick za tastcr S:T AMPANJE

Stшщюј

Priv-o.te

ByV"l

Sub

btnst .. mp.,_Clicl
sender

As

System .Objec t ,

Sa koja

е

Аз

Sy"t"m . E~~~~~:g ~ 1t::~:~~~a ~~:~~ampa . Click Pro.drn"t • cmЬPr .,dmto t . T .. xt IspitniRol< • cmЬRok . rext Stampaj •True Dim fStampalзpSpisl
Promenlji va STAMPAJ OOrcduje da li Се ~е Crysta/Re1юrtVieи·er prikaz.ati na formi frmStampaPretlmeta - ako је u pitanju PR EG LED PRE S:TAM PE ili ne i ilvт~iti sa mo ~ta mpanjc iџe~taja. Ьсz prikaza forme na ekranu (Me. C/ose narcdЬa). kao Sto se vidi u Load proceduri frmSrampaPredmera Private Sub frmSt.,mp.,PredmetA_!.o.,d tByVAl sender System . Eve ntA rgs l HandlesMyBAse . !.oad IfStamp.,j • TrueThe n ~:~~~===~~re c:J:n..ti. PrintRe port ( 1

As

System.Objec t , ByV"l

е

As

Endif Forma sa Cry.rta/ReportViei\"Cr komponc11tom frmStmщю Pretfm<'ta u Loшl proccduri za form objckat ima narcdbu za posla\•lja njc vrcd nost i SelecrionFomшltl svojstva Cry~·taiReportVielп•r l komponente kako Ьi se izvrSilo ~tampanje samo onilt ispitnih

157

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

spiskova koji odgovaraju

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

paramctrim~

kojc

је

korisnik odabrao na formi za pokretanje

iZ\'C~tajll - frml.lpitniSpi$/щ,,;

Privat" Sub Аз

"""cl"r А~ Syзt.,m . Obj.,ct , ByVal е Handl"~ MyBase . Load CrystalReportViO!we rl . S"l"ctionFormula • "{PREDМET . NAZIVPREDMETA)•'" Pr e dmet ~ " ' дND {ISPITNA_PRIJдVд . ISPПNIROK)• ' " ~ IзpitniRok ~ •· • frmStarnpalspSpiskova_Load(ВyVal

Sy~tem . EventArqsl ~

CrystalReportVi e werl . R.,freзhR.,porttl

IfStampaj • TrueTh"n

~:~~~:~=~fortVi.,werl, PrintReport 11

Endrf 0\'i parametri ~lampe se prenose. u О\'0111 primeru. gloЬalnim promenljivama: Pretlmel i lspimiRok. kojelakodelrebadeklarisati kao globalnepromenlji,·e u rnodulu PuЬlic5tampajдзBool.,an

' prom e nljivabulovo<;~tipakojaodreduje

' na~in prйaza izve~taja : P uЬlic

lsp ~tni Ro k

Аз

EKRAN ili SТдМРА(':

lnt.,ger

End Mo~~~~ic Pr.,dmet дз St r ing

3.4. RAZVOJ [NTERN ET APL IK A CIJA Rad sa udaljenim bazanш pod31aka preko lnternet smш ica bazira se na Н ТТР proюkolu. U osnovi ovog protokola је koncept rada sa statiCkim stranicama. u kom autor stranice mora da је nako n kreiranja postavi па diskove \Veb servera. Kori~ nik st r~nice.

(kl ijenl). koj i ie li da pokrene takvu stranicu. u \Vcb CitaCu unosi UR L Tada \Veb Citat ~lje zahtev ( НТТР request) \Veb seн•eru. Nakon ;ю

adre~u doЬije

1.ahtev.WebserYerpro\'eradalisetra1.enastml1ieanalazinaresur..imasadatotckama.Лko је

pronade. pakuje HTML kod u stranici ponкK:u ТСР protokola. adresira pakete НТТР-оm i Уrш.\а ih u mrciu. Лkо scrver ne pronade tra:l:enu daюteku, generi~ sopst\'enu HTML stranicu sa porukom о gre~k i . [IVKOV IC i sar.. 2005[ Web је funkcioni sao 90..tih god ina prOOlog \'eka upra\'O n~ ovakav na~in prikazujuCi sanю statiCnc I·ITM L stranice. Ьсz uzimanja u obz ir infoплacija kojc Ьi pristilale od korisnika. Uskoro se pojavila potreh
158

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

iskomp;tj]ira. u formi HTML stranicc

~с

prcko TC P/IP protokola

vг.1Са

nazad korisniku.

[IVKOV J( i sаг. , 20051 NajCe~e kori~cпe tchпologije

• •

za iџadu dinamitkih lntcrnct stranica i aplikacija su· РНР (Hypertext Preprocessor): ASP (Ac1i1·e Sen·er />age): JSP(Jm ·aSen·er Pages);

РНР - је script jezik koji se dodaje u HTML kod stranice Ро sintaksi је sliCan programskim jczicima С, Jm'll i Perl. OmoguCujc krciranjc Wcb u trcnutku kada CitaC klijenta pozove rн r stranic u. Tada Web SСГ\'СГ ~lje zahtev Р Н Р procesoru (npr. Арас/Је IVeb Sen·er). koji tila dokumcnl i izv~ava iskaze '''" Z:I\'Thetak umetnutog dela koda. Р НР procesor tada upisuje dinamiCki gencrisani HTML u mспюгiјu Wcb scr,·cra i sadтtaj stranicc proslcdujc klijentu. РН Р mo:!:c konшnkirati sa rclacionim sistemim;t za rukovanje b;tzama podat~ka. а n~jteUe је 10 MySQL. Stranica uradcna u О\'Ој tchnologiji ima ckstcпliju daiOtckc: р/1р. РН Р tchnologija sc mo:!:c koгistiti na raznim platformarna kao ~10 su Li11ux. \Vimlm.-s. FreeBSD [IVKOVIC i sar.. 2005[

Slik~ ]_ 76 . !krrn~ i~•·rt<>vanja dinamj,tkiћ V.'cb <1r~ni.аmа J>Oda!aka

159

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

AS P - Tehnologija ~kriplo•••шja \\'еЬ slranica slil:пa PHP-u. koja је razvijena od ~\г,ше Miaoщft-a, 1996. i 1997_godine. Kod ASP stranica, izvr~avanjeje moguCe samo ako је rш Web seн•eru inslaliran progпtm Jmernl'l Jnfomrшion Sen·ices (IIS). koji vr;i kompajliraпje tih stranica. IIS, prcko ADO konckcije i odrcdcnih softvcrskih komponcnata, mo,__c vr~i t i koшunikaciju sa s i ste moш za rukova nje Ьаzаша podataka. Na kraju se kao rezultat zahte••a kori~nika, klijcnш \'гаСа HTML stranica, koja mo:l:c ~adr1ati tcksшalnc i rnultimcdijalrrc elerпenle kao i pod:Hke koji su rezultat izvr~vanja skriptova ili SQL upila nad bazorn podataka. Ova ~mшica koja ~ti:l:c пazad korisniku. kao odgovor па njcgov zahtcv nc ~adrZi izvocni kod. vc<: sarno HTML. tako da se Ьгzо utitava u Wcb titat Svaki deo HTML stranice unutar sp.::·cijalпih tagova <:% i %> ~adrf.i ыrukture progгarnskog jezika Vi~·uul flrџic. ASP 11p1ikacija se izraduje sa sledeCirn ugr:~deninr oЬjektirna: Sen·er. Applicшion. Session. ResJюnse. Reqrresr. ObjecrComexr i ASPError [IVKOV IC i sar .. 2005] Str:~nica ur:~dena u ovoj tehnologiji irпa ekstenziju datOieke: usp. Prirner izvornog koda WebstranicenapisaneuASPtehnologiji:

<:HTM L> <ТI T LE> BaselogNet. autor: KAZI ZOLT AN <.I HEAD> <: BODY> <:FONT FAC E="Verdaпa" SIZE="2"> < Н> < В > BaseloJ!,NET v Ј _О <.18 > <.IH> <% Sel obj TextStreшn=oi FilcName.OpeпAsTexiStreaш(J.ascii) Set соЈ B azaPut=oЬj Fi leS ysObj. Get File ( "C:\inet pub\wwwroot\Ьase l ognet\baza.tx t ")

Set оЬј BazaPu t=col BazaPut. OpenAsTextStream( Ј .ascii) While not oЬjBazaPut.AtEndOfStrearn vPutanjaBaze=obj BazaP ut.ReadLine Wend %> <Р> Baz<~ podataka u ko·o· se vrsi pretra "'е: <Р> % Res nse.Write(vPutan·aвaze % <.IBOD Y> <.IHTJ\1L> JSP - U osnovi Jm·a Sen·er Puges tehпol ogije jeste ideja da se razdvoji rad Web dizaj nera od \Veb programeпt . То su \Veb straпice koje su kao i РНР i ASP. tekst ualne datOieke sa HTM I_ tagovir11a, kojirrш sc dodaju spccijalni tagovi <% i %> idcntitni onima u ЛSР stranicarпa. Realizacija se bazira па torne da JSP stranica jeste osnov za izrn du HTM L dokurrrcn ta kaka\' је spccificirшr u JSP stranici (tп• . scrv1ct). N:~kon gcncrisanj:~ ~crvlcta sa iZ\'OI"Пi111 jm·u kodoш se prevodi u Jur·u-b3jt kod. а Z31irn izvr~va u prograrnu Ju,·avinuc1na m:~Sin:~ па scr\·cru. Proizo·od ovog izvrSavaпja jestc tist HTML. koji se vraCa klijenru. Da Ьi se u JSP rehnologiji gradi1e apl ikacije. nюguCe је kotisriri kl3se iz raspo1of.ivill JUI·u ЬiЬlioteka i razne Ju,·u korщюnente IIVKOV IC i sar, 20051. Stranica uradcпauovojtehnologiji imaekstenzijudatoteke:jsp.

16{)

R:>d ulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Slika 3.77. Dinan1iCka ASPX .шanica na ln1cme1u za

~ori~enje

poda1ili

izh:u.c"""'>j>nT
lntemet aplikacije. izradcne u prethOOno na,•edeniш tehnologijшлa. шogu koristiti sajtove koji Ьеsр~Ыпо hostuju Ьаzе podalaka. Primer ovak,•og saj ta ј е sa lokacije: ttttp:f/freem y~ql.Ьizhostnet.coш .

3.4. 1. \ VEH SERVlSI Web SCГ\' i s i su nastali iz potreЬe da se povetu kornpleksna i heterogena okrutenja hardverskih i sofl\'erskih platfonni u ratunшъkim mreZaшa i na lnternetu. u cilju j)O\'ezivanja ra zlititih aplikacija. То је n~lщni7..am koji o moguCuje deljenje podataka izmedu Г.!Ziifitih aplikacija i platforшi. kori stcCi OOredcne osoЬinc komponeшnog raz•·oja soft vcra. Web servisi su neksiЬilnc softverskc kornpon entc. koje se nalaze u rafunarskirn rnretama ili na l ntcmeш . na taCno OOrcdcnim lokacijanш i prcdsta\•ljaju dclo\'e aplikac ione logike koja re!'.ava OOredeni proЫern ili izv\iava odredeni zadatak. Mog u se lako integri sati u delovcdrugihaplikacija,nczavis noOO platforшena kojoj seizvrSavaaplikacija

161

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

INFORMAC IONI S ISTEMI - odJЬrana

KoziLjubka.K>ZiZol1an

pogl~•·lja

01kriCe(Disco,·ery)

Opis(Dcscriplion)

Fornшtporukc(Mes.uge

Formal)

Kodirdnj.:(Encoding)

Prenus(Transport) St ika 3.78 . !>с а ~lcm~nota za komunikOoCiju aplikOoCijo sa W~b .crviя>
Prednosti izrade ap1ik:~cija koje koriste \1/еЬ servise su prerna [IVKOV IC i sar.. 20()5] sledeCe: jednostavnije kori~enje роsюјеСе infrastruktt1re starije generacije sa novirn tchnologijшлa: •·сСа

ПcksiЫinost

i lak;a nadogradnja

~ i ~tcшa. Ьсz (ЮirсЬс

rcin:!:enjcringa u

sl u~jupromcneoЬirпaposla; u ~tedc

u iшplcrncntaciji

Wcb scr\·i~ir1ш sc r1ю:!:с prisшpiti koriSCc njcш ~landarnih \Vcb proюkola u Ьilo kош rnre:!:nom okru:!:enju. lzgradeni su na veCSirokopriltvaCenim standardima kaoSюsu н rr r i XML

Prethodna

~nш

prikazuje oonO\'ne gradivne elemente Wcb

scrvis:~

koji sc potrebr1i w

ostvari\'anjeudaljenekomunikacijeizшedud,•eaptikacije.

OtkriCe ( Discm·ery)- К! ijentskoj aplikaciji. kojoj treba pristup funkcionalnosli Web scrvisa. potrebanje natindapronadelokacijuudaljcnog servisa. kroz proceskojise nazi\•a Discoп~ry. То sc omoguCuje kroz centrali zovan i di rektoriju111 ili ponюCu vi~e razlii::itih ad ltocmetoda Opis (De~·criJJiimr) - Kada sc odredi lokacija pojedinai::nog Web scrvisa. k1ijetttu је potrebno dodvoljno informacija da Ьi adckvatno uspostavio intcrakciju ~а Wcb sc rviЫJш . Opis Web scrvisa sadrti strukltlri raf'C шсtщюdаkс о intcrfcjsu koji је predvidcn da bude kori;ten od stra ne klijentske aplikacije. kao i pisanu dokumentaciju о Wcb servisu sa priшerinшkori~cnja Forшat porukc (M essage Fomшl) - U cilju razшcnc podaшka. klijcnt i SCГ\'cr treЬa da se usaglase oko zajed n i ~ kog na~ina па koji Се kodirati i forrltatirali poruke. Standardni na~in

162

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

kodi rdnja podataka

treЬa

da

oЬeztx:·di

da podaci kodirani kod klijenta budu pravilno

шterprellramпaser\'eru

Kodiranje (Em:щling) - Podaci koji treba da budu kodirani u okviru tela poruke

~ preno~

izmcdu klijenta i ser.•era treba da

Preпos (Transfюr1)- Kada је poruka fonnatirana i podaci postavljeni u telo poruke. oni tгсЬа da budu prosledeni izmedu kljienta i SСГ\'СПI prcko nekog transportnog protokola. kao Stosu TCPII P idrugi.

3.4.2.

DISTRIВUIRA NE

BAZE PODATAKA

Poslednjill godina. dostupnost baza podataka i ratunarskilt mrefu k:ao proЫem do\·eo је do razvoja no\·e оЫшпi - distriЬuird n ih baza podataka. D istriЬuirana Ьаzа podataka је integrisana baza podataka k:oja је izgradena па ra~unarsk:oj mreti. а rte па pojediпatnom raCunaru. Podaci koji se nalaze u Ьazi podataka su memorisani па razli~itim lokacijama u ok\•iru rn~unarske mrete i programi koji ~ izv!Ъavaju koriste podatke sa razlititih lokacija Baze podataka mogu ukljuCivati razliCite sisteme za rukO\'anje Ьazama podataka. mogu Ыti implementir.me u okviru razliCitih arhitektura koje distribuirano izv~avaju tra nsakcije. Prerna Moginu. LukoviCu i Go\•edarici "1lislribt1irana baza Јю(/а/аkа pre1lstm·/ja tak •·u kojoj ш pmJacifiziCki smt•Steni па najmanje
Ьщи 1юdашkа и

DistriЬuirani sistem za rukO\•anje Ьаzанщ podataka (Dislrihuted Datobose Manageme nl DDB MS) sc пюtс dcfinisati kao soft,·er koji oшoguCava uprotvljanjc bazom podataka (I)DB -Di.,·trihr•led DataЬo .~e) i tini funkcionisaнje tak\'Og sistema da deluje korisniku kao da је centralizovana baza podataka.

System

distribuirшюrn

Osnovnc odlikc di~triЬuiranih baza podataka su: podaci su mernorisani па \'eCem broju lokacija. а S\'aka lokacija predsta\'lja jedan ratunar; lokacije su po\'e7.ane ratunar.;kom mre~om. pre nego nшltiprocc~orskom konfigurac ijom: distribuirana baza podataka је logiCka celina tj. jedinst,·ena baza podataka; DDBMS ima potpunu funkcionalnost DBMS-a: prema kori sniku se distribuirana baz
163

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

unapredenOJ. pouzdanost i dostupnosl (dolazi do pojedinatne lokacije);

izra~;~ja

u

slu~aju

otkaza

ekonomi~nost:

prOOiri\'OS\; moguCnost zajedni~ kog priSIU(Xt podacima- deljenje podataka Ncdosшci ~i~tcma distriЬuiraпih Ьаzа podшaka

(slrareaЬiliry).

su:

koшplcksпo~l ("clika mogutпost grc~OJ.ka u roft,·cru): \'C!iki trOOkovi (raz voj sofi\'Cra mo~e Ьiti mnogo slo~eniji i s toga skuplji. а rаzшспа poruka i dodatna гщ~uпarska оЬгаdа uk!juCujc po\•ctanjc trOOkova): distribucija kontrole (ne kontroli~ sa nюjedan administrator sistemdistribuirane baze podataka): шапја ЬczЬcdпost podataka (~ obzirom da је sisteш distriЬuiraп, ~п~е 1д ЬezЬednosnimgre~kamasu vete); teSke za izmenu (s oЬzirom da svaka lokacija ima sopsl\'enu kontrolu): пcdovoljпoiskustvakadrovazaradsaDDB(ncdovoljпosuzastupljcпaiskust v au

oЬi asti razvojadi striЬuiranih bazapod;~taka) :

3.4.3. SEMANТIC КI \VEB Koncept se n1antiCkog \Veb-a predstavlja ПО\' U fazu razvoja lnt erneta. koja treЬa da pre,•azide neke postojete proЬierпe. Nairпe. u prvoj fazi svog razvoja \Veb је Ьiо zasnovan па koriSCcnju HTML-a koga su ~iпilc iskljuCivo statiCki krciranc i povczaпc str,шicc Medutiш. da Ьi se povcCalo iskori ~Ce nje WсЬ-а. kako Ьi se npr. moglc direktno koriыiti Ьаzе podataka ili dinaпtiCki kreirati \Veb sadrtaji. pOCe1i su da se koriste razliCiti skript jezici koji su \Veb pro~irili S
је

164

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

aplikacijama da autoшatski razumcju sadr:Wjc \Veb dokumcnala i ~ami rasuduju о пjima. rastcreCujuC i korisпikc u \'Ciikoj шeri _ Uz cksplicitпo predstav]jcпu sem:шt i ku podataka i semantiku Web ser\'isa. agenti Ьi mogli sami i da pokreCu \Veb. odnosпo da stupaju u iпtcrakciju ~а njiш u imc korisnika, а nc samo da prctra~uju Konccpt OC1JШntiCkog Wcb-a u\·co је Tim Bcrncr:o; Lcc, krcator sadaSnjcg Wcb-a Semanti~ki Web 1rcba da podr±i semantiCku in1eropcraЬiJnos1 sadrtaja na Web-u. ldeja је da Wcb sadr:W.ji ne budu sш1ю Citljivi i razumljivi za Covcka. \'еС da budu i ma!ii пski razumljivi. Ovo znati potpuno odvajanje prikaza od sadr±aja. ali i vik od toga - seшanliCko oznaCavanje sadr:W.ja. Kako Ьi se ovo postiglo prcdl~c se kori~cnjc tehnika \'CStaCkc inlcligencije za predstavljanjc znanja kao oonovnc taCkc za buduCu infг.!slrukturu. Ontologije se izd\•ajaju kao klj uCni mehanizam za prcdstavljanje znanja semaпtiCkog Wcb-

Semanti~ki

\Veb se javlja i iz potreЬe da se na lntemet posta\'C podaci i znanje koje rna~ine. mogu razumeti i s ю tako dobro kao i ljudi. То se postite tako ~ю se па tirn programi-alati. koji nюgu deliti podatke i vr~iti obradu deljenih podataka. Cak i ako su razvijani potpuno nezavisno jedan od drugog. U osnovi semantiCkog Wcb -ajc ideja da se ш1 lntcrnetu nalaze podaci definisani i povezani па naCin koji nije sашо prezentacija i prikaz sadr±aja. \'СС autornatizacija i intcgracija podataka. kao i njilюvo porюvno kori;Ccnjc krozrazliCiteaplikacijc. tj.

mtunшi

raCuпarima izvr~a\'aju

"The Semmuic \Veb is 1111 exrension of tlre crrrrent н·еЬ in н·/riclr informшion is gi,·пr " ·e/1,/efinetl meaning, Ьetter erшh/ing compaters mrd people 10 "'ork in ('tюperation ." [BERNERS LEE i sar.. 2001] SenшntiCki Web (Semmrtic \Veb) predstavlja zajedniCki okvir. koji oшoguCuje podacinш da budu deljeпi i роПО\'О koriSCeni u okviru aplikocija. organizacije i u okviru zajednice Predsta\•lja zajcdnieki projckat voden od stranc \V3C ( IV\V\V Consortiшn) sa uCcSCem \'Clikog broja istra~ ivaCa i panncra iz industrije. Zasni\'a se па <
Da Ьi sc oЬczЬedilo posюjanjc scmantiCkog Wcb-a. potrcbno је oЬczЬediti ~irok spcktar standarda па kojnш sc scrnantiCki Web bazira. Ccla infrastruktura ~emantiCki Web је zasnovananakori~enjustandarda : 7.д

tekst (Unicodc. za standardпo kori~cnjc prcdsta\•ljanja znako\'a u UR I Uniforш Rcsource ldcntilicr - ima ~ire Zn3Cenje od UR L-a. URI modc da prcdstavlja: stvar kojoj se mo~e pristupiti prcko raCunarskc mrc~e (HTML dokument). stvar kojoj se ne moic pristupiti preko raCunarskc rnre~c (CO\'C k) i apшakшckonccptckojiliziCkincpostojc(npr.pojarnkrcatorWebstranicc)) па

sledeCern sloju sc nalazi delinicija XM L-a kao kljuCnogjezika za postizanje па Webu. K ori~enjem XML-a definisani su ostali jezici \Veb kori~cnjem XML-a dcfinisani su RDF (Resourcc Dcsriptior1 frarnc\lo'ork ) l RD F schcnш (RDFS) - W3C standardi щ opisivanje шet apodataka i rcCnika konccpata na Webu. koji su zasno\•ani na XML-u. interoperaЬiJnosti ScnыntiCki

165

R:>dulo'·iC Bilj~ na, Kozi Ljubka. K>Z iZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

poslednji napori W3C-a koji se odпose na standardizaciju oпюlo~kih jezika se odnose па опе jezike koji su zasnovaпi па RDF(S)-u.

•

pГI'CПstveno

W3C konzorcijum је 2004. godine objavio RDF ok1•ir i preporOCio OWL jezik ( \Veb Ontology Umg<шge) za prczcnюvanjc infornшcija i raz1J1cnu znanja па Wcb-u. OWL jczik sekoristizaobjavljivaпje i deljeпje skupaosпoi' Пih reCi.podltavanapredпu pretragu \Veba.programskcagcntciupr<~vljanjeznanjem

Razvoj ~emantifkog \Veb-a danas onюguCuju dva kljuCna faktora. Jedna је S\"C veCa produkcija ontologija. kao п1a~iпski predstavljenih i ma~iпski razumljivih (od strane iпteligentnih agenata па Webu) su~tiпskih znaпja о razпim pojmovima. temaп1a i oЬiastima. Drugi su XM L tehпologije koje razvija W3C pod rukovodstvom Tim Bemers Lee-a. а koje omoguCuj u predstavljanjc i koriSCcnjc ontologija па \Vcb-u uz up01rcbu univcrzalnog XML fomшta. Oпtologije пiје lako razviti јег zalttevaju domensku ekspertizu. te ih је danas јо~ u1·ckmalo. U Ьli~koj buduCnosti. zahvaljujuCi razvoju semantitkog WеЬ-а, maSine Се znatajno unaprediti s••oju funkcioпalпost tako ~10 Се blti u stanju da пшоgо Ьоlје "razumeju" i podatke koje u dana~пjici mogu ~amo da prikazuju. ScmantiCki Web, kao sistcm za predsta••ljanje znanja. пеСе Ьiti paralelni. пovi \Veb, 1•еС predstavlja prOOireпje postojcCcg, koji Се omoguCiti komunikaciju i zajcdnitki rad ljudi i nшSina. ali i maSina ~а drugim ma~iпama. Као i lntemet, ЬiСе deceпtralizovaп koliko god је 10 пюguСе . Viit.e о scnшntiCkom Web-u nюt.c sc 11aCi u [DEVED.Zit, 2СЮ4] i [BERNERS LEE i sar., 2001 ]. oЬmduju

3.4.4.

MOВJLNI AGEN ТI

l пtemet је

u posledпjih deset godina u I'Ciikoj meri traпsformi sao celokupno druStvo. пaCin razlititih oЬiika komunikacija. uCenja, poslovanja i dr. Као posledica sve br:l:eg Sirenja Weba. kao jcdnog od najznaCajnijih scrvisa l ntcrneш. dolazi i do otefanog pretra:!:ivanja informacija, ~10 dalje uslol•ljal'a manje i skoriSCeпje пюguCпosti koje \Veb sa soЬom doпosi. Као ге~пје OI'Og proЫema, u poslednje vreme. poja1•!juju se moЬilni ­

oЬavljanja

iпteligentniageпtittaWebu

Mobllni age11ti je~u programi koji samostalno, ili па OSIIOVU zahteva korisпika WеЬ-а. preuzimaju odredeпe akcije u skladu sa ciljevima posta v ljeпim od strane kori s пika. Agenti imaju пщguCnost filtrimnja infoГilшcija, пjiho1•e oЬmde. kao i po1•czi 1•aпja mnOOtva dostupnih podataka па Web-u. Mobllni agenti prcds tavljaju роsсЬпе mreZnc progr<~nJe nшnenjenc pr1·enst1'cno za pretragu informacija u imc korisnika i ро10111, kada se odgovarajuCe informacije pronadu. oba1•!janje neke lransakcije. Progmm-agen t poscCuje odredene ser1·cre u lokalnoj ili SI'Ciskoj mrcf.i i sakuplja odredene podatke sa svakog diska ili se pomera sa jednog servera na dl"\lgi da Ьi izvr;io predvide ni zadataka. Mo:l:e vr~iti pretra!ivanje i fil t rir<~nje ogromnih koliCina podataka, graditi indekse linkova ka delovi11ш informacija koje se sla:!:u sa kriterijunщш pretrufi v3nja. osшatra nove pod~tke koji se kreiraju dinamifki - ,·reшenom. oЬavlja 3kti vnosti umesto kori s пika 11 oЬiasti elektomskog poslov ~пja. Ро povra tku sa mrete na

166

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

polazпi МЂ'сr. moЬi l ni

agenl moic satinili iz,·c;tajc

о

prikupljenim podacima ili prcncti

traiene podatke MoЬilni ageв t i

imaju spowbnщt da sc pomcmju ОО jcdnog servcra ka drugorn i da prave 11ove agente u lltrefi. tako da jel111a ОО prime11a О\'С tehllologije moU Ьiti u oЬiasti pamlcl11og procesiranja. Kada sc za izvr~ava11jc po~lova 7_ahteva dosla proccsorskog \'fCIItena. izvт~al'311je se raspodeli 11а viSe procesora. а illfrastruktura ser,·era mobil11ih agcпala oЬczЬcdujc jcd11ostava11 nati n da sc takvi proccsi podclc. Jcdna od oЫasti primcnc 11юbil n ih ageпatajestc izr.1lla distriЬuira11ih aplikacija. Progrшttcr 11юiс da izvr~ i ПcksiЬil11u distribuciju koda i da ne posm:~tra "svet" u okviru tradicionalne klijent-server paradigme Umcsto toga. programcr moic da pornera llclovc prograшa na razlititc ser•·erc i oЬavlja poslove na njima Posюjetri \'rsteulogemoЬilnihagcnataudistriЬuiraвimaplikacijanш:

• • Da bi

kaokorпuпikacioni lttchanizam: kao srL-dst,·o za transpo11 podutaka izmcdu servcг.1: kao okru~e11je Z
age11ti mogli dase prettteStaju sajed11og 113 drugi ratunaru mref i. moraju Ьi ti slcdcti uslovi [DCAGLETS Ј zajcdnitki izv~ni jczik koji moraju dcliti servcri da bi agcnti mogli lla prclazc sa jed11og na drugi host ratuna r. i to u vrlo heterogenom okruienju platformi i operativll ih sistema: 11epromenljii'OSI proces3 koji se izvr~vaju u 3gentima i koji moraju ostati

Z3dovoljcпi

neprontenjeniilinanekinatin satuvanikadaagentimigrirajusajednogseri'CГa na

drugi: postojanje

konшllikacionog

mehanizma izmedu seri'Cra 11а kojimu se пalaze ageпti prcnosa kao ~ю su npr. TC P/IP. SMTP, Н ПР proюkoli: scr1·cra domaCina agcnшa i ЬczЬcdпost samih agcnata. LoSc napisani agenti nюgu Ьiti uniSteni ili promenjeni ОО strane drugilt programa koji se nalaze na SCTI'erinш. tj. host ratunariшa. Narotiю је osctljivo pitanje promene logike koja zЬog njihoщg ЬсzЬсdпшн

jeugradenauagentikojamotebitipoverljii'Csadr~ine U]Юtreba ntoЬilnih

agenata oЬuћvata i dosta sigumosnih pitanja koja tek treЬaju da budu rclenu. jer se moЬilni ;~gellti mogu ekspo11encijalno reprodukovati i tako zauzeti koшpletan skup ratunara koji na seЬi imaju scr1•ere-dornaCine agcпata. Takode. iпstalacija i krciraпje шoЬil п ih agcnata dапа\ пiје lak posao. jer пisu mzvijcni alati za jednostavno pmvljcnjc moЬilnih agenata. Bez obzira 113 sposobnosti moЬilnih agenata. stvarna efikasnost mobil11ih softvcrskih agcnata u trcnutno postojcCcш okru:renju Wcb-ajc rcalпo пiska. U cri dolazcCc generacijeseпtaпtitkog \'lebadoCiCedopoveCanjainteligentnosti Web-a i sadrugestrane. kroz scnшntitko oznatavanje ројшоvа na Wcbu, njihovo skladiStcnjc. kao i direktnu upotrebu ma~ina w zakljuti1•anje i klasifikociju podataka. T:~kode. Се doCi do razume1•anja oznatenih JIOjnюva na \Veb-u, te Се da vno postavljeno pitanjc о tome koliko su nюЬilni softver:;ki agenti stva rllo i11telige11tni. doЬiti 11ovu dime11ziju. povezivalljCIII sa aktuelllillt Web servisima i drugi m Web tehnologijama. i Ьсz s uшnje postati vredni epiteta illteligelltlli [ DEVE DZ н:. 2004].

167

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

4.PRIMERI 4.1. INFORMACIONI S1ST EM I ORGANI.ZACIJA Prikazani prirneri inforrnacjonill sistema su rezultat rada щцога sa studeпtima u izradi seminarskog rada u okvi ru predmeta: lnformacioni sistcmi. lnformacioni sistcmi u oЬmZO\'anju i i пfornшc ioпo-upravlja~ki sistemi

4. 1.1.INFORMACION I SIST E!\П U ZDRAVSTVU PosmatrajuCi savremenc svctske toko\·c u razvoju organizacija шоiсшо priшe t iti da se tchnoiOOka srcdstva koja se koristc u njihovom radu svc vi~c usavr~avaju i (IOЬolj~av<~.ju sa ciljem olak~a\'anja i unaprcdi\•anja S\'akodne\•nih po:Y>Iova u radu _ Po\•eCava se oЬim пeophodnih podataka i dinamika njihO\'C promene i sve је vBe izг.tfeпa potreba za izг.tdom raщih izve~taja. analiza, statistika. evidencija, preglcda i 81i~nog. Zato. рщtојсСе. klas i ~ne metode za \'оdепје C\'ideпcije i administrativnih (IOS!ova. kao ~10 su prikupljanje. prenos. oЬmda i skladi~tenje podataka, postaju slot.cnc, spore, zш1юrnc i skupc. l nforшacioni sisternambulante za fizikalnu rnediciпu i retшbilitaciju se bavi aturiranjern i arhiviranjerп podataka, kao i izradorn razпih dokumenata potrebпih za fuпkcionisanje ove ambulante primcnorn novih tchnologija i srcdstava za au\omatsku obradu podataka kao ~10 su: elektronski rn~unari. matri~ni. inkjet i laserskj ~tampati ј sl. lzvor podataka је Ьila Ambulan ta za fizikalnu mcdicinu i rehaЬilitaciju Zdravыve nog Ccn tra · ·vr~c" iz Vrika. Oplsposla Pacijcnt dolazi sa uputoш, zdravstvcnoш knjiticoш, mcdicinskom dokumcntacijorn ( i Z\'e~tajima lekara specijalista. rnzпim nalazirna (laЬoмorijski. reпtgentsk i ... ). па predlog lekara oplite prakse. ili mediciпe rada, ako је pacijeпt u radnom odпosu. Medicinski tehпi~ar rnu otvara zdravst\'eni karton. ako pac ijeпt dolazi prvi put. Akoje vet dolazio па prcglcd. tehn i ~ar pronalazi karton u karюtcx: i tc slutlx: kojijc sloien ро godini kada su prvi put Ьili na preglcdu. Zatim. telшi~ar zakazuje pregled kod jedпog od fizijatarn. upisuje pacijenta u listu ~ekanja i naplaCujc participaciju. Kada pacijcnt dodc па zakazani prcgled. fizijatar r1щ uziпщ anшпnezu _ Nakoп toga se щiша objcktjvni klinj~ki пalaz (pregled pacijenta). Na osno vu aпamnezc. klini~kog prcgleda i ostalc mcdicinske dokumcntacije postavlja se dijagп01..a i odrcdujc sc odgovamjuCa tcrapija. koja nю'.с Ьiti· mcdikaшcnюzna. ili fizikalna tcrapija. Fizikalna tcrapija se sprovodi па odeljenju fizikalne rnedicine i retшbllitacije. M edikarneпtozna ternpija se sprovodi kod lekarn koji је poslao pacijcnta u arпbulantu fizikalnc шcdicinc i rchabllitacijc (lekar op$tc praksc. ili шcdicinc rada). Zatim se anamneza. klini~ki nalaz. dijagпoza i prepisana terapija 1.1pisuju u karton Dijagnozu i prcpi~anu tcrapiju. fizijatar upisujc i па iн·eStaj lckara-specijaliste. Sa kartoпo111 ј j zve~tajem. paci_ient se \'ГаСа kod rnediciпskog tehпicara. koji ga upuCuje na dalje letenje. Ako mu је odrcdcna fizi kalna tcr.tpija. pacijcnt odlazi kod fiziotcrapc1.11a koji mu sprovodi fizikal ni trctrnan. Fizikalпa tcrapija podrazurneva slcdeCe procedure: tcrшoterapija, clcktrotcrapija, hidrotcrapija i kinczitcrapija Na kon spro\•cdcnc tcrapijc,

168

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

fX!Cijenl dolazi

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

па

kontrolu. Tada se

сео

prn;tupak ponavlja dok letenje ne bude zavrikno.

Kadaletenjebudeza'·~eno. fizijatarizdajeiz,·e~tajoza,•riknomletenju S ninшk stш1ja Лmbulan!a ncnш

potpuno autoшatizovanu oЬradu podataka. Pojcdini rutno. U ambulanti se koriste sledeCi dokurnenti -uput -zdravslvenaknjitica zdпн· stveni kanon - izн:~taj lckara

dokшncnti

sc i daljc

oЬraduju

-medicinskadokumeпt:~cij:~(izveSt:Jjidrngihlek:~r:~specij:~lista.n:JI:Jzi) Лmbulan t afizikalnemedicineirehaЬilitacijesesastojiizdvadela·

-ordinacije - salezaprimenufizikalneterapije Лrnblllan t a pripada odeljenju fizikalne medicine i reltabllitacije koje је ll sklopu zdravst\·enogcentra. Pacijent nюtedoC i uarnbulantusauputomnekogdrugogodeljenja.iti drugog zdrnvstvenog centra. Тakodje. mote Ьiti poslat па neko drugo odeljenje sa odeljenja fizikalne mcdicine i rehablli tacije. ili neki drugi zdravst\·eni centar. Dakle. r.1d o\·og odeljenja је povezan. kako sa odeljenjima mati~пog zdravstvenog centrn. tako i sa drugim zdravst,·enim ustanovama. U ambulanti r.1de tetiri lekara-fizijatra. medicinska scstra i pomoCno osoЫje-higijeпitari . Fizijatri vr~e pregled pacijenta. post:~vljaju dijagnozu.i usmeravaju pacije nta na dalje le~enje. Medicinska sestra ''~i prijem pacijenata. zakazuje prcglede i tcrapije i asistira fizijatrinш. ро potrebl. PomoCno оsоЫје odrtava higijcnu u ambulanti i. ро potreЬi . pomate u transponu tete pokretnih i nepokretnih pacijenata NajveCu odgovornost i ovla~enja irnaju fizijatri. Rad u arnbulanti se vr~i prema Zakonu о zdr.IVSI\'cnoш osiguranju. Lokalna pr.1vila poslo\'anja su rcgulisana zahtcviшa upr.1vc Zdravst\'enog centra. kao i potrebarna p:~cijenata. Adekvatna zdrnvst\'ena usluga morn Ьiti prutcna svakom pacijcntu. $to se tite radnog vrcшena. ono traje osam sati. Tri dana u nedelji. u popodne\' tюj s meпi. ambulantni rad oba,•lja ро jedan fi zijatar. Yeliki proЫern u ambulanti је proЫem rada medicinske sestre. Kanoteka је oblшna. а zЬog nedostatka prostom. zdmvst\'eni kanoni stariji od deset godirш se uni~ta\•aju . Takode. \"eliki је guЫtak uvrcшcnuprilikomtrate njazdra\'stvellih kanonau kartotcci. PotreЬcaшbulantesu: - ~tampanje iZ\'e~tajalckara. - prctraga i sortiranjc zdravstvenih kanona i drugih dokumcna!il ро jcd noш. ili vi~e kriterijuma. - autonшtizшi. lakoCakori~enja.

- raznistatistitkipodaci. Odluke u sistemu donosi lekar-fizijatar. Оп odlu~uje о vrsti terapije koja Се se promenjivati. kao i da li Се se letenjc nastaviti u toj ustanovi. ili Се se pacijent prn;lati u neku drugu zdravst,·enu ustanovu. Pтogrшn treЬa autornatski da prijavljuje gre~ke koje пastaju prilikom unosa raznih podataka. Uvodenje no\'Og iпforшacionog 8istcnш sigurno Ы do\·clo do Ьоlје orga ni zacije mda u ambul;шti. Recimo. medicinsk3 sestri! Ы manje vremen3 tro~ili! u r.1du u kanotcci.takodaЫ viSeinшlavrcmenazaasistiranjcfizijatru. kaoizaradsapacijcntirna.

169

R:>d ulo,'if

Bilj~na ,

1\IODEL

KoziLju bka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI- odJЬrana

I'RO CESд

l>ijagramkonteksta

Slik~

4_1_

Dij~grdm

kon1ok<1a

170

>.а


pogl~•·lja

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

Ьranapogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

Stahloprocesa

1

(.;~ ( Slika 4.2. 011' 3. ni•·o;o zo s i~1cm ЛmЬulan1o

R:>d ulo,'if

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

1\IODEL I'OJ)A'I'AKA

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

1\lodel):

ER Dijag ram (Cшleeptual Data

172

R:>dulo,,if

Bilj ~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Ll$ta a tributa·

~~~:.:~:oo•·anja

~~~~~~ANOVANJA

Brojkanooa Brojnedeljoo l!rujproloLola1crnpijc Brujr...,una

BROJ_NEDEUNO IIIIOJ_I'JIOTOKOLA_TERAI'IJE BROJ_RACUNA

"''

g~":~.':ije

DAN_ТERA P UE

ТХТ15

DЛТUM _ DO

g:: ~~ ~vrмi>·anja

DATUM_IZV RSAVANJA

DatumpregleJa

DATUM_PREGLEDA DATUM_TERAI'IJE

D D D D D D VA20

Datumtcшpijc

ВRОЈ _ КАRТОNЛ

DAТUM _OD

Da 1 umupl~1e

DAТUM _ U P LA TE

Dijagnoza ll)prepi!klfl< tcrapijc

IO_pR EPISANE_TERAPIJE

lmeoosiocapr.~•· a

:::~:'· Nщivмl:u.a

~:~v'~:g

IM E_NOSIOCЛ _ PR ЛVA I МЕ_РЛСIЈЕNТЛ

'

' Vд20

I ME_RЛDNIK Л _

meSia

VАЖ>

ТХТIОО

IZNOS

VA20 N5.2

Ј/1.180

ш

NAZIV_MESTA

VA20

NЛ% 1 V_NALAZA

VАЖ>

NAZIV _ R Л D NOG _ M ESТA

NAZ IV_S LUZBE

~::: ~с::.::.. с

NAZ I V_TERЛPIЉ

OЬjekti•·niklinickiмlaz

OВJEKTIVNI_KLJN I CКI_NALAZ

TXTIOO

Oznakadot;l'mentaizo·cs\aja

OZNЛKA_DOKU~IENTЛ _ I ZVESTAJA

Њ:pi oanctcrnpijc

PREPJSANE_1'ERAPIJE 1'\I. F..ZIM E_NOSIOCA_PRA VА PREZIME_PACIJENfA

'

l'rclim<:n<»iocapш•·a

:::~:: ~=~i~:ta S:>drшjnala>a

..

~:;~~~:~ Sifranalaт,a

~:;~~~~а ~:~~~ ~:: "'"'"

NЛZ I V _ USTANOVE

::':тEZIME_RADN IK A

SADRZAJ_DO KUMENTA SIFRA_DIJ AGNOZE S IFR A _ DOKUMENГA

S I FRA_NALAZЛ

SIFRA_PREGLEDA SIFRA_RADNIKA S I FRЛ _ RADNOG _I> I ESTA

SIFRA_SLUZBE

Sifro1eropije

S IFR A_ТE RAPIJE

~:~~~~:н

SIFRA_USTANOVE

S IFR A _ UPUТA

Sifrozokozi•·anja Up
SIFR A_ZA K ЛZ IV AN JA

VIOosiguraлja

VII)_QSJ(; UR ANJA VREME_PREGLEDA VREME_TERAPIJE

Vremepregleda

~~:;.:<4'ije

""' "

ТХТIОО

'' ' '' '' ''

U P IЛNA_D I JAGNOZЛ

TaЬcla4.J.Spi"'kntriЬuta ER modelapod:ttoka

173

VAI5 т т

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

Relacioni

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

KoziLjubka.K>ZiZolran

nшdel

pogl~•·lja

podataka ( Phy.~ ical J)ata Model ):

Slika 4.4_ Oijogram n:laoionog m
AmЬulanto

OJ>JS PROGRAJ\I A l 7.v~na vcnija ргоgr.шш sc krcira jcdnostavnim pokrcшnjcm faj la SETUP.EXE, nakon tega se pokrcCe \Vizard (eng. l:arobnj~k) koji nas vod i kroz postup~k instalacije programa. Prograш sc motc koгistiti sa instaliraniш Windows 9х, 2000. Мс opcrntivniш sistenюrn Rezolucija ckrana koja је potrcbna је 800х600 pik,;ela. Soft\·er izшcdju ostalog zahtcva da fontovi u Windows-u budu pode~ni па \'elitinu: Smal l Fonts(Control Panei- DisplayScttings)

Prilikorn pokrct;шja programa. koгi~nik mora da se prijavi za rad u progranш. tj. mora da uncsc korisnitko irтre i ~ifru (pctar. pctar) _ $\•aki korisnik irтra svoj status. koji rтrotc Ьiti admiпistratOГ>ki i korisnil::ki. Program nudi raziititc opcijc za rad u zavisnosti ОО statusa

174

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

kori~nika.

meni

s:~

Nakon prijave kori~ ni ka. pojavljuje sc gla vni еkг.ш koji u vrhu nekoliko opcija: Sifarnici, ohruda, upiti, i д·eSt:lji 1se r\·lsl.

~adrti

gia vni

Sifar11icl - Svaki ckrnn iz IIН'nija ~ifarnici sc ~astoji iz tri ekrnnske kartiee: a;';uriranje. pregled i ~tampa . Na kartici a:il:uriranje se vт~i a:il:uriranje. odnosno brisanje i izmena postojeCih. ili unos no\•ih podataka. Svaka akcija sc mora potvrditi. i!i se llюzc od nje odustati. pritiskom па taster potvrdi. odnosno odustani. Prilikom unosa novih podataka. kori snik llюfc doda\•ati nove podatkc iz drugog Sifarnika. pritiskom па tastcr koji se nalazi pored polja za uno~. Na kartici preglcd. kori snik mote vidcti ~ve pm;tojeCe podatkc u datom ~ifamiku. а rпofe i da se pozicioni ra па odredeni podatak ро odredenom kriterijumu. Na kar1ici ~tampa korisnik nюte ~tam pat i ~ve pod~tke. ili шоtе izabrati podatak koji se Ыrа ро odredenoш kriterijщnu. pritiskom na taster ~ta mpanje. Pre ~tampanja se 1110t e izvr~iti pregled dokшnenta. pritiskom n~ taster preglcd pre ~tamp:шja. Obrada - Na svakom od ovih ekrana mofe da se vr~i azuriranje. odnosno. unos novih. ili brisa nje i izmena postojeCih podataka. Svaka akc ija zaiHC\'3 potvrdu . koja se \'Г~i priti skmп na taster potvrdi. ili se od akcije mote odustati pritiskom па taster odustani. Svaki ekran oЬrade. takode sadrzi taster pregled i taster iz1·e~taj. Pritiskom па taster pregled. korisnik prelazi na ekran za po~ta v ljanje upita. odnm; no na ekra n za Staшpanje izve~taja. ako је pritisnuo taster iZ\'CStaj. Na O\'im ekranima. takodje postoji i pretraga ро odredenom kriterijшnu da bi korisnik mogao da vr~i izmenu. ili bri~anje postojcCih korisnika. Napomena: na ekrnnu 7.д preglede. u polju prepisane ternpije. fizijщar treba da upi ~ I'ГSIC prepisanih terapija. kojim redosledom Се Ьiti primenjei)C i koliko puta nedeljno. Na 01'0111 ckrшшpostoji tasterzakazivanje, kojimse prclazi naekranzazakazivanjeterapije.

L___c:::___J '---=--Ј ~ Ј

~

_ ,_. _ 1 Sli~o4.5 . E,·i
175

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZoltan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Up il i - Na ckranima za prelragu М' vr;i prelraga poslojeCih podalaka ро odredenim kriterijuшiпш koje korisnik sam blra ргеша potrebl . Red0$1ed radnji је sledeCi: na pOCetku se Ьira kri terijum pretrage. zalim se u polje za prelragu uпosi lrazeпi podatak i nakon юgа korisnik pritiskoш па ta~ter prika~i zapOCinje prctragu. SledeCi korak је soniranje pronadenih podalaka koji se mogu sorlirati ро vi~ krilerijuma. U slu~aju da kori snik feli da \'idi s\·e postojeCe podatkc, оп Се kao kriterijum 7_3 prctragu da odaЬerc opciju svi. а polje zaprctraguoslal'ljapruzпo.

[z,·cSiaji - Sa ovih ckrana korisniku је omoguCc no Staшpanjc. kako svih tako i pojedinih podataka iz obrade. Korisnik. takode mo,;e da pregleda izveStaj pre ~tampa11ja. pritiskom па pre Stи шриnји.

ta~lcr pгegled

4.1.2.INFORMACIONI SI STEI\-П U SKOI..STVU Opis pml:t Skolski d11ev11ik izdaje izda1·a~ ka kuCa ov l a~ena od s1ra11e Mi nistarstva Prosvete i Spona RepuЬiike SrЬije. ~ijom se odlukom i odobrava пjegovo koristeпje u ~kolama re;eпjem broj 632-02-093/92-01 od 18.04194. god. Vodeпje dпe i'Пika se po1·eruva пastavniku­ odeljeпskorп slareS iпi па os п ovu pravilnika izdatog u " SiufЬenom glasniku R epuЫike SrЫje", br. 58192. 64192 i 14/2000. U~eпici se upisuju u dпevпik па osnovu spiska upi sa пih u~cnika i dоkшпспаtа tra:!:cnih pri upisu. Odcljcnski slareSina upisuje os11ovne podatke о u~enicima i nasta\' Пicima . о udfЬenicima koji se koriste za 11as1a1'U. о programu i plaпu rada odcljcпskog s\arcSi nc. odcljcnske zajcdnicc. savcш roditclja. zatiш podatke о organizovaпim ekskurzijama i droS\\'etto- korisпom radu u~enika. kao i odredi1•anje dcfumih u~cnika (rcdara) i disciplinskih mcra. Odeljcn~ki slarcSina vodi i cvidcnciju о sasta11cimaodclje11skogl·cCa,zajcdniceisal·etaroditclja,e\'idencijuodolascimaroditclja па razgovore i saslaпke. Oba1•eza odeljeпskog starc~iпe је i da па osпovu podataka iz dnei'Пika. па polugodiStu i kraju Skolske godiпe. sumira rezultate i pravi iz veStaje о uspchu uCenika i izostanciшa uCenika kojc poto111 prczcntuje 11asta\• пiCkoш \'cCu Skole. lzostaпci uCeпika se pravdaju iskljuCii'O па OSПO\'U opra1•daпja izdatih od straпe пadlef пih z.dr.IVSII'Cnih organizacija ili odlukom odcljc11skog starcSi11c. Svakih sсdшп neopra1·da11ih Casova povlaCi smanj-enje осепе za jedan stepcn iz vladanja. odnosпo za viSe od 21 neopravdan Са;; uteпik se ро pravilu ispisuje iz Skole koju pohada. Ро pravilniku I"CC nakon pГ\'ih sedam neopra\·da11ih Casova. odeljeпski stareSiпa је ctu,;a п da о tome oЬa1•est i uCenikO\'C roditelje. Nastavnici prcdavati (ukljuCujuCi i odcljeпskog stare~inu) upisuju u dnevпik осеЈ}С utenika iz odgovarajuCih prcdmeta na OSПO\' U pmvil11ika. takode vode c1•idenciju о odsutniш utcпicima, evidcnciju о odrtanint Caso1•inш (~а kratkim opisom пastavnih jcdiпica) i evidenciju о odrt.lпim pisme nim i koпtrolпim ispi tima. Na kraju polugodiSta prcdntetni na~tavnik је u oba\·ezi da na О$ПО\'U occna iz Cita\•og polugodiSta odredi zaklju~пu ocenu za svakog uCeпika. Ukoliko па krajll drugog pol ugodi~ta u~eпik ima jednu ili dve negativne zakjuCne ocene, оп se llpuCujc na popravпi ispit iz odgovarajuCih predmeta.Sto se takodeel• identiraudпevпiku. UkolikouCeпik ima l'i;eoddl·e negativne zakljutneocenc , onautomatskiobnavljagodinuЬezmoguCnostipolaga njaprcdmetana

popravnom ispitu. Nakon

zavr~tka

Skolske godiJ}C dnevпik se odlafe u arl1ivu Skole

176

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

S niшakstanja IJokuШC IJii:

Pravilnik

о

SгЬiје".Ьг.

ocenji,•anju br. 110-010194-02 izdat u 4200 26.6./94.

"'SiutЬenorn

glasniku

RepuЫike

Narnшovuo\·ogdokumeпlaiJastavпici oceпjuju uCeпike.

Spi~ak upi~aпih uCeпika

koji sa~tavlja 11a~tavп i tko ' 'ete ~kole па оопо,·u prcdatih dokumenata pri upisu u prvi 1 peti razred, OOnosпo njihO\'Og uspeha u prethodпoj gOOini ~kolovanja. а koji nastavnik - ruzredni stare~ina kori sti za unos uteпika u dпevnik

Opravdanje koje izdajeпadleinazdr.tvstvenaorganizacijaпazahtev utcпika. а koji isti koristi za pra,·danje ~asova koje је propustio zЬog Ьolesti Datka knjitica. koju popuпjava nastavпik - razred ni stare~iпa па OSПO\'U podataka iz dnevnika. а sadгti осспе iz svih predmeta i informacije о izostancima i konaCnom uspchu utcпika. Ona !\С popunja\'a 1ш kraju prvog i drugog polugodi~ta i prcdaje se uCcniku na u\•i d. Njcnu O\'eru vr~i nastavnik - razrcdni starc~ina uz saglasnost sa nastavnitkirn \'etemidirektororn~kolc Diploma о uspchu ~ izdaje uteniku na kraju Skolske gOOine ukoliko је uCenik ostvario odliCan uspch (5.0). Ona sadr:ti osпovne pOOatke о uteniku sa pohvalom nastavniCkog vcCa. Q,·eru \'T~i dircktor ~kole Opcrativni nasla\•ni plan na osnovu koga nastavnik vr~i upis nastavnih jcdinica u dПC\'Пik. Operutiv ni plan za sva ki predn1et usvaja Ministarsi\'O PrOS\'Cte i Sporta RcpuЫikeSrЬije Zakoпska

rcgulativa - KoriSCeпje dnevпika u ~kolanш OOobrcno је OOiukom Miпi star:<>tva Prosvete i Sporta RepuЬiike Srblje. re~njem broj 632-02 -093/92 -01 od 18.04194. god Vodenje dne,•nika (upis i at uriranje podataka) propisaпo је pravilnikom izdatog u glasniku RepuЫike SrЬije". br. 58192.64/92 i 14/2000.

"SiutЬeпom

ProЬi emi - Nastavnici Cesto zЬog glornaznosti samog dnevnika upisuju ocene u pogre~ne kolone ili vrstc (drugim utcпiciпш ili drugom predmctu) Sto sc kasnije. ukoliko sc utvrdi, rnora prepra vljati. Odeljenski s tare~ina takOOe mote pogre~iti prilikorn proratuna izostaпaka i uspcha uCenika. Sto ...: pokuSava izЬeCi viScstrukim poпavljaпjem istih Dпevnik шоrа Ьiti van domaSaja utcпika u vrcп1cnu kada nastavnik nijc u utioпic i . zЬog пюguCпosti upisa ili izшспс podataka od str<.~пc utcпika. PotreЬe

- Brzo

pravljcпjc

iZ\'C~taja

о

uspehu uCcпika (ројеdiпаСпо i suпшrno) , о prilikorn unosa podataka (ртс svega ocena i i1i unosa podataka

izosta пcirnii. Srnanjeпje moguCпosti gre~ke

izostanaka). OncmoguCavanje

IICO\' I a~Cene izmcпe

Odluke - Odlukc u vczi podataka iz d11cvпika doпosi пa~tavnik - razrcdпi starcSiпa. u saradnji sa na stavnicima - predavaCirna i nastavnitkirn veCem. Na osnovu izostanaka odlutujc se о kazпeпim ПlCГ..IIlШ prema uCeпicima. а na osnovu осспа о uspchu utcnika. Autotпatiztпi - Ograni~enja u vezi raspona ocene ( 1 - 5). NemoguCnost z.akljutivanja ocene iz srpskog jczika i шatcmatike utc п icima sa mапјс od d'·e осспе sa pisшcnog i~pita iz pomenщih predmeta ukoliko nc postoji napomena nastavnika. OпcmoguCavanje neovlaUeпog manipulisa nja podacirn3.

177

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kadrovi - Kadrovi koji korislc ovaj ~i~lcm ~u na~tavnik - odcljcn~ki ~l:trc~i n :t kao i ~vi osta1i nastavnici - predav:~ti koji drte nastavu odeljeпju. T:~kode , n1oo'!:e g:~ koristiti i direkiOr za povremene \.:ontrole rada naslavnika. u~pcha utenika ~ko l e. ild Organi zacija rada- lnformacioni sislem Elektronski ~kolski Dne vnik ne menja postojeCu sistcma. 011 samo olak~ava rad, poveCava cfikasnost rada i donoScnja odluka brteilatnije

org:шizociju

~IO IJ E:L PRO CE..'iЛ

J)ijagramkonteksta

-0-~

, r- ·-0---\\\

Podadok<>tdroПm i pism otri mzadacima

rod<Юoodsu1nim ii08nicima

Slika 4.6.Dijagrnmkontck.a •i•tcm$kola

178

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

st~Ьioproc~

Podsislem pracenja nasl:t\'e 11

Ј

l z\·cяavanjc(1.3]

lz,·esl:t\'anjeoizoslancimaucenika]l.3.1] lz,·esla,•anjeonasta\'i ]1.3.2] Jzycslavanjeoformiranimodcljcnjima[1.3.2.1] 1Z\'C~ tavanjeoodrzanimcas0\'iпш (1.3.2.21 [Z\"СS1З\'ЗПјС 0 odrzanim konJTO)nim ј pismcnim zadacima (].3.2.3) lz,·esta,•anjeouspehuucenika]l.3.3] Jz,·esta,•anjeokaznama ] J.3.3.1] 1Z\'C~ tavanje о uspehu ( 1.3.3.2) ]Z\'CSiavanjeokonacnomuspehuucenika(l.3.3.2.2) 1zvesta\'anjcotrenut110muspehu[1.3.3.2.1) lzvodjenje nastal'et l.2j Evidcncija о kontrolnim i pismcnim zadacinш ( 1.2.3) Nastavneaktivnosti )1.2.1 ] Occnjivanjc(1.2. 1.3)
lzricanjcdisciplinskihmera[1.2.5.3] bduzenjaucenika ] 1.2.41 Odrcdjivanjedczurnog uccnika[l.2.4.2) Odredji,•anjercdara( l. 2.4.1) Pripremanastave[l.l) Formiranjcodcljcnja [1 .1.3] Dodeljivamjezaduze njanaslai'Пika uode1jenju [1.1.3.2) Dodclji,•anjcuccnikaodc1jcnju[1.1.3.1] Upisgodinc[1.1.2) Usvajanjenastal•nogplanaiprograma ]1.1.1]

179

R:>d ulo,·iC

))Т Ј>

Bilj~na,

3. 11i\·o ·

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORM ACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Na~t a\·ш· пktivno;;ti

_, _ _

;

~

,-.~-, .,Ј~:~ · '-::::;::;:::.-=:.,_ ,_.. -·,_.. ____, А___,

.

-'-la~ j.>or>ooceno

Sliko4.7. DTP3. ni•·ozosiяcm~kol~

R:>d ulo,'if

B ilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI S ISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

1\IOOEL I'OJ)A'I'AKA E R Oijagram (Cш1ceptual Oata 1\ lodel):

Evid<:ncijo о konlrolnim ј pi•men im zod><:i ma za sislcm ~l;ola

181

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

OPIS PROG RA MA Za inslalaciju prograrna po1rebno је sa CD-a ili diskela pokrenuti fajl Setup.exe koji vr~i aulo11шtsku instalaciju programa u folder koji Ьira sam koris11ik юkош instalacijc. Prograrn se pokreCe Ьiг.шјеш ikone progranы na Desktopu. pozivom iz Star1\Prograrш menija ili pokrelanjem faj]a ESD.exe iz foldera programa. Program је moguCe koristiti na РС konr patiЬilnim ratunarinы sa instaliranim \VIN 98 (nije najpreporutlji vije). WIN 2000 ili WIN ХР operati\•ninr sistemorn i instalira11om pod~kom za Borland DataBase Engine Potrebna rezolucija еkг..ша је 1024:<768 piksela u 32.000 Ьоја minimalno. Softver. takode. 1.ahteva da о Wi11dows-u budu pOOcSe11i folltO\'i 11а \'eli6nu: Srnall Foшs Struktura aplikacije se zasniva na Sl\'amorn stanju opisa posla i op~tih zahteva. POCetna fomш је forma za u11os podataka korisnika programa radi 11jegove ideшifikac ije i postavljanja programa u odredeni retim rada. Nakon idenlifikacije korisnika pojavljuje se gla vna forшa na kojoj se nalazi glavni meni prograrna sa poziviшa svih dostupnih ekrana za юgkorisnika.StrukturarnenijajesledeCa

Ekrani Sifamici slu:!:e za rnanipulaciju op~tirn (пratiC11im ) podacima. Ovi podaci se ug la vnom jednom unose. ~ vi~estruko koriste na ekranima z~ oЬradu . Sa o vih ekr~n~ se mogu ~tampati spiskovi OS ПO\'Пih podataka. Ova aplikacija sadrzi pet Шamika i 10: Mesto. Ti p udtЬenika. Vrste ocenji\•anja. Uloga predmeta i Predmeti Ekrani za pregled podataka ро odabranim kriterijurлima. Koris11ik zadaje paraшctre i doЬija taЬelami pregled podataka. U ovoj aplikac iji пю:!:еtе pregledati odrtane taSO\'e za odabrani razred,odeljenjei predmct.zatimizostankeutcnikai udi.Ьenikekojisekoristeunastavi.

- ..-1~ - · --

1

-==-.Ј .---------"

[ _ј _Ј

182

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

Aplikacija sadrii tri ekrana iz opcije meпija Obrada: usvajanje пastavnog plana. nastavnc aktivпosti i OOredivanje zaduteпja u~eпika_ Sa svakog ekrana obrade шoguCe је vThiti unos novih podataka. pregled podataka i ~lampu OOredenih iz•·e~taja. Ekra n -Nastavneakti vnosti· Dco 7_а uпos podataka se ~a~toji iz tri dcla: dco za upis Casa. dco za uпos izostaпaka i deo za unos ocena uCenika. Cimeje potpuno pokriven proces 00rfa\'3rlja ~kolskog Casa u геаlпош sislcmu. Nakoп uпosa podataka о sашош Casu, пa-;tavnik ро polreЬi vr§i unos izostanaka i/ili осепа u~enika. U slutaju pogre~пog upisa izootanka ili occne rnoguCe је brisanje istogliste odaЬirorn opcije ''Bri~i izostanak». odnosno <>. selektovaпjeш pogre~no unetog podatka i potvrdom oodgovarajuCim tasterom_ Nakon za\'Thetka svih neophOOnih unosa, vr ~ i se zaklju~i••anjc ~asa pritiskom па taster
iz••cltaja omoguCava izЬor paramctara potrebnih za gcncrisanjc izve~taja. Nakon parametara ООаЫrош OOgovarajuCcg tastera za ~taшp u I'Thi se ~tarnpa tra;l;enog tastera pregled рге ~tampe nюguCe је pregledati generisani izve~taj pre ~tampe. Od ovilt akcijaje moguCe i odustati.

izЬora

iz1·e~taja. OdaЬirom sшпе

4. 1.3.INF0RMACIONI SISTEI\-·1 PROJZVODNE ORGANIZA CIJE OI' IS I'OS LA PrcduzcCe za proizvOOпju i promct шidcrske rolx: i kupaCih kostinш "MIDERl" Ьa v i se proi zvodnjom :!enskog i muSkog donjeg ruЫja i drugih ode••nih predrпeta. w donшCa i strana prcduzcCa. Proces proiZ\·OOnje u оvош preduzcCu se OOvija rш sledeCi naCin: Sklapa se ugovor sa dornaCirn ili inostrnnim klijentima. Ugovorom se precizira vrsta proiZ\•oda. koli~ina i rok isporu~ivanja . Matcrijal. koji је potrcban za proi z••od nju OOredenog proizvOOa koji је specificiran ugovorom. se ~me~ta u intcrпi magacin па os novu dokunrerнa о prijenш rnaterijala- prijcrnnica. Proiz1•odni rrtOOcli se krciraju u poscbnoш odeljcnju koje se rшziva modelarnica. Za svaki mOOel se odrcduje utro~ak materijal
183

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

SlcdeCa faza је kroja~nica. koja па oonovu dokumenala koje doЬija iz шodelarnict:. sastavlja krojeve za svaki model . Krojevi uradeni na taj natin se ~alju proizvodnji Kroja~nica korisli dokumenal koji se naziva lrelюvanje . U ovom dokumenlu nazna~a va se \'rsta шaterijala i neophodna koli~inu za rad i zatiш se treЬovanje ~alje u nшgocin. SledeCa faza је sama proizvodnja. TrJkO\'oda preuzima iz kroja~nice iskrojene modele. Zalim. trakovoda upisuje u knjigu ula7_a koliCinu iskrojenog materijala, kako Ьi raspodelila posao radnicarna ро fazarna. Svaka radnica doЬija kon1rolni kar1on (z.a jedan rпodel). u korпe se navodi taCan opis posla ро fazarлa koji svaka radnica trcba da oЬavi. Medufazna kontrola v~i nadzor. nadgleda tok rJ.da ро fazama. Kada је model gotov. vr~i se zav~na kontrola. Ukoliko rпodel nema gre~aka. onda se 1.1 knjigu ulaza 1.1pis1.1je Ьгој gotovilr rпodela. Svaki artikal ima S\'Oj broj ili ime pod kojim se ,·odi. Ukoli ko model ima gre~aka. vr~i se popravka i ponO\'O posle popra\•ke vr~i se za\·~rщ kontro]a_ Gotovi rпodel se ~]јџ u interni magaciпnaosnovuotpremnice.

1\IODEL I'RO CESA Щjagrurпkonteksta

=1 Slik~J . II .

Kooreksrdijagromza sisreml'roiz•·odnaO
184

R:>d ulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

l:::J

Slika4.12. DTP 2. ni•·ozasis1emProiz•·odnoorgonizacija

R:>d ulo,'if

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

1\IODEL I'OJ)A'I'AKA ER Dijagram (Cш1ceptual Data 1\lodel):

Slika.f_IЗ.Dijagг•m EI'( modclapoda1aka~a•i"cm l'roi>, vod "" o.-ga ni >.acija

186

R:>d ulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORM ACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Slika4 . 14. DijagraJnpodmodelo luadakalkulacijezosi•1emProizvod naorganizacijo

""~"

... r

~­

dl11<.on~oeno

Slika 4.15.

Slika 4.16.

Dij:l~mm

D ijagmш

podmodela Trt:Ьo>·u nje

ma1erijal~

za sis1Cm Proizvodna organizacija

pod1oodela Sklad~ 1 enje g~ovЉ proizo·oda

187

и1 sis1eш

f'rojzvodna organizacija

R:>d ulo,'if

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

188

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

OPIS PROGRAMA Program је nюguCe koristili na РС kornpatiЬilnim ratunarima sa inslalirnnim \VIN98. WIN2000 ili WINX P opcrat ivniш ~isterrюш . Z:l inslalaciju i kori~Cenje prograшa па РС koшpatiЬilniш ratunariшa. neophodno је ispu niti sledeCe hardver~ke zahteve: Proce~or Pentium na min 366MHz, Mernorija: 128МВ. Harddisk: 6.4М В . Re zolucija ekrana: !024x768piksela. Slruktura aplikacije se zasn iva na stvamom slanju opisa posla i op;tih zahleva. POCetna fornшjc fornш 1.а uno8 lш;inkc. Poslc шюsа lozinkc. poja\'ljujc !\С gla\'na forшa na kojoj ~с nalazi glai'Пi mcni programa sa pozivima svih dostupnih ekrana

--

"------

l!ilil

F-~.,_-- и-~ ~ ~- --

ю ~

.

Ј

' Sliko4.18. Sofr•·er.;kafunkcijo -E•·idenriranjemodela

Strukturamcnija izgledaovako: Sifarnici: MOOcl. К гој. Propisnik. Malerijal. Odcljcnja. Par1neri. lzlaz. Obrada: Proiz1•odni proces: о

Ptipreшaproi zvodnje

•

Sklapanjcugovora Prijemmaterijala lzradakalkulacijc

189

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

• TreЬovanje m aterijala ProizvOOnja • Medjufaznakontrola • Zavтsnakon t rola о Ot prcrnanje proizvoda Upiti: Modcl. Mшcrijal. Ugovor Servis: Роrпос. AЬout. о

lnfomtacije о tipitnirп ekranirпa date s u u okviru help-a koji sc instalira zajedno sa prograшorn. Ekrani "S ifarnicГ slu:!c za rnanipulaciju op~tiш podacinш. Ovi podaci sc uglavnom jednom unose. а ••iSestruko se koriste па ekranima za oЬradu. Podaci se mogu unositi.шcnjat i ibrisati.шogu scpravitiizveStajinaosnovurazlititihkritcrijunш(Grupnii Pojedina~ni) i zatirп se ti iz••eStaji nюgu Stampati. Ekrani "Obr!lde" • u ovom programu postoje sledeCe grope ckrana u okviro oЬrade: Proizvodni proccs: Priprema proiZ\•odnje (Sklapanje ugo••ora. Plijem materijala. lzrada kalkulacije i TreЬovanje materijala). ProiZ\'odnja (Medjufazrш kontrola i Zavrsna kontrola) i Otprcmanje proizvoda. Sa ekranc oЬrade omoguCe n је unos novih podataka. izЬor tra~enih podataka i njihovo ; tampanje Ekrani "UpitГ sl u:!c za preglcd ро odabranirn kriterijurninш. Korisnik zadaje odrcdcnc JXIrametre i doЬija taЬelaran pregled. U о••ој aplikaciji роsюје sledeCi ekrani za upite f..l odcl. Materijal i Ugo\·or

4.1 .4.INFORMACION I SISTEM SPORТSKE ORGANIZACIJE Opis pos la lnformacioni sistenr fudЬalskog kluЬa ima podsistem za •·odenje evidencije i stalistike igratkog kadra. Ovaj dco infornшcionog sistcrna obuh\•ata posiO\"C evidcntiranja igrata fudbalskog kluba. uvid u statistiae podatke о aktivnostin1a igrata i kluba koji Ьi mogli Ьiti od koristi za шcnadkrc koji :!clcdasc upoznaju sakaraktcristikanш i uCinku igraca u toku sezone. lnformocioni sistent se koristi za evidentiranje. arhiviranje i a:!uriranje podataka о fudbalcrima i шаkш iсаnш. Zadatak је da se olaHa unos , uvid i arhivirajrte podataka о igratkorn kadru i vodenje Ьаzе podataka о igraCima- ~lanovima kluba. Svaki fudbalski klub prilikoш potpisivanja ugovora sa noviш igratem mora da irna neki ustaljcn proccs i natin sklapanja ugO\'Ora. Poslc razmatranja svi h pojcdinosti koje se odnosc па ugo••or dolazi do potpisivanja ugo••ora ili odustajanja od saradnje. Ako dode do saradnje klubskla]XIugovorsa igratcrn. Svaki taj ugovorjenurncrisan i pravi sc udvaprirncrkai 10 jedan zadrtava igrat. а drugi ostaje u evidenciji kluЬa. Sistern trebada omoguCi praCenje prisustva igrata па trcninzirna, kao i fiziCka sprcnшo~t igraCa. Ртс odigra\'anjna шakmicc sc v~i odaЬir igra~a za utakmicu pomoCu uvida u njihovu fizitku sprernnost i prisustvo па trcninzirna. Poslc odigranc utakrnicc slu:!lx:no licc kluba cvidcrrtira podatkc о шakrnici i utiлku igraCa i pojedinOCлi parametri о igratima. Pored ovih fuлkcija koje su na\'Cdene о••ај informacioni sistcm treba da omoguCi preglcd rezultata kluba tok01n sezone. Ali ne sanю to. sistern Ьi treЬaoda oшoguCi i uvid u pojediпatni utinak igrafa u toku sezone ili uCinak igraCa tokom cclog njcgo••og Ьoravka u klubu. $to ~с tiCe nшladih katcgorija igraCa i

J9Q

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>Z iZolran

lu ~u prcdvidcna kadm,

nшoga olak~anja ~lu:Љenim

licima koja

~е Ьа,·е evidenliraпjem

igratkog

S niшa k stш1j a

DokunJc111i: - Svaki igrat po!pisujc ugovor sa kluЬorn koji se pravi u dva prirnerka i ю jedan zadrfava igrat. а drugi ostaje u evidenciji kluOO. U okviru jedne lige nalazi se vi~e klubova. Radna mcslasu: n1enad:l:er. trencri i igrati . Zakoni i propisi kojiшasu defiпisane oЬaveze igrata i oba,·eze kluba proislicu iz zakona о sporlu. Neki od igrata nюgu da ne budu па raspolaganju zЬog povrede ili zbog kaznenog kanona.Posle odigrane utakmice slu:I:Ьeno lice kluba cvidentira podatke о ulakmici i utiпku igг.1ta. Uspc~n osl tj. ocenu za utiпak nautakшkiodredujetrener. l rrforrnacioni sistern trebadaorrroguCi pregled rezultata kluba tokorn sezone. Ali ne samo 10. s isteш Ьi trebao da omoguCi i uvid u pojedinatni uCirшk igmCautokuselonci!i uCinakigraCatokorncclog njcgo\'oglюra\' kau klubu

1\IODEL PROCESA Dtj agги mkon tekst a

Slika 4.19 . D ij~gra mko ntek sr azasisr e mSpons k:o organi zж ij a

191

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

SINЬ1op rocC!;N

ISfudOOiskiklub[O[ Uclanjivanje[l] OdaЬirpolencijalnihigraca [ l.l ]

Upisivanjeu e\·idenciju]l.2] Trening[2] Takш ice nje]3]

E \•identiranjenajavelakmicenja[3.1 ] E \•identiranjerezullatautakшice [3.3] OdaЬirigra.:a[3 . 2] Pl aniranjerazvojaшakшicc

[3.5]

Pracenjeucinkaproli\' Гiika[3.7]

Rasporcdjivanje igraca i Strukl11ra

skl:кШta

priшcna

Adresa prebivalis t a igraca , Broj Broj Broj Broj

licnekarteigraca , sportske legitimacije igraca , sportskog kartona igraca , tele f ona igraca,

Broj ugovora , Cena ugovora , Datum isticanja ugovora ,

1 Dat u m Ime i JMBG i Mesto

laktike [3.6]

podataka- E••idcncija igrafa:

rodjenja igraca , prezirne registrovanog igraca , graca , rodjenja igraca ,

Naziv kluba , Per !ormanse ugovora , Pozicija igraca , Rez u ltati fizicke sprernnosti ,

192

R:>d ulo,,if

B ilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZoltan

INFORM ACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

1\IOOEL I'OJ)A'I'AKA E R Oijagram (Cш1ceptual Oata 1\ lodel):

Slika4.20.

Dijagr~mER •nodc: l apodatak~zasistomSportskaorganizacija

193

R:>dulo,'if

Bilj~na ,

R
KoziLjubka.K>ZiZol1an

oшd
INFORMACIO

'""""'" ( Ph

~

Ni """" ""'"""' ""''"''' y.~ica l

J)ataModel):

194

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>Z iZolran

OPIS PROGRAMA ]Юircbno је ~а CD-a ili di~kcta pokrcnuti fajl Sctup.cxe koji vr;i u foldcrkoji Ьira sшn korisпik tokom instalacije. Program se pokreCe opcrativ nog sistema (Deskюp) ili pozi\'Oш iz St<~.rt\Programs meпija ili pokretanjem fajla FudЬaldski klub.exe il foldera u korn је program in~taliran. Prograrn је moguCe koristiti па РС kompatibllпim ratuпarima sa instaliraпim WIN 98 (nije najpreporutljivije). WIN 2000 ili WIN Х Р opcrativniш si~tenюш i in~taliranoш podriikorrr za Borland DataBasc Engine. Potrcbna rezolucija ekranajc 1024:1:768 piksela u 32.000 Ьоја miпimalno. Soft\'CГ. takode. z.allte\'a da u Windows-u budu pode~eni fontovi па \'Ciitinu· Snшll Fonts.

Za instOJ.Iaciju programa iпstalaciju progranш

s:J пtdпс povr[iпe

Struktura

aplik<~.cijc

sc zasniva

па

stvamorn stanju opisa posla i op;tih ZOJ.htcva.

РОСсша

formajeg]avnafornщnakojojsenalaziglavnirneniprograrnasapozivirna svihdostupnih ekrun<~.

za korisпika . Ekruni ;ifamici sluz.e za maпipulaciju opstiш podacima. O••i podaci se uglavnom jedпom uпose. а visestruko koriste па ekranima z.a obradu. Sa ovih ekrana se шogu stampati spisko\'i osnovпih podataka. Ova aplikacija sadrzi pct sifamika i to: lgrac. M e~to. Klub. Trcniпg. Tak tikc

-.

u-tм- J

....

...,.._ ~

г=---::1 г::---::1 ~ ~

""""""'•'"

-<( ~

· ~ · - .... !

~~

Slib4.22.Sofi\' ci'J<~funk cij~ - E\• idcnrir-•nj
U stavci meпija Obrada inшnю prikaz podataka о od redjeпoj oЬradi podaшka. U radu је uzet pri111er Ugo\'OГ. E\•idencija treniпga. Odablr igraca. Nara\•no. prikaz se \'Ni preko dvei kanice i 10 su Unos i Prikaz. Unos omogucava korisniku da unese neke no••e podatke, iz.nreni postojece i obrise neke postojoce podatke. koji nisu potrebпi. Podaci su dak le licni podaci о igracu. treningu. шestu. treningu. taktikama 1 klubu. Naravno. svi ovi podaci idu i

195

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

u prikaz- kar1ica Prikaz i naravrю mozemo doЬiti slampan samopregledtog izvestaja

jz,·e~taj о ~vim

pogl~•·lja

podacima. kao i

Upiti su pгikazani kroz ekranc za preglcd podataka ро odabranim kгitcrijurnima. Korisnik mdaje parametre i doЬija taЬelami pregled podataka u donjem delu ekr.шa . U ovoj aplikш.-iji nюzctc izvrsiti preglcd ugovora.treninga i igraca koji nemaju podpis.an ugovor Za pregled podataka ро izabranim kriterijurllirna pritisnite odredenu opciju od ponudenih i pritisnite tastcr "Pгikazi". Ukoliko ncrna trazcnih podaшka о totпc се korisnik Ьiti oЬavestcn porukom da podatak ne postoji u Ьazi. U suprotnorл doЬijamo prikaz па ckranu. Takode imamodugme za izlazak iz pгikaza

':·-·- :..

::... • 1

Sliko4. 2 3.Ptirn
Ekran

i z,·eяaja

omoguca,•a izOOr parametara potrebnih za ge(}erisanje iz,·estaja. Nakon parametara odaЬirom odgovar:~juceg tastera za stampu \'ГSi se stampa trazenog iнestaja. OdaЬirom tastera pregled pre stampe moguce је pregledati geneгis~ni iz,•estaj pre samestampe izЬo.-a

4.1.5. INFORMAC IONI SISTEJ\.·1 MEDIJATEKE - VIDEO KLUB OI'JS J>QS LA

Osnovna svrha video klubaje pru:l:anje usluge izdavanja video kaseш licima koja su Clanovi kluba. Vlasnik ili оsоЬа mdu:!:ena т naЬavku video kasete informi~e se od distгibutera о noviш naslovima. Vlasnik donm;i odluku о izЬo.-u naslova koji Се se nabaviti i broju konrada (kopija). Naslo,•i koji se rшbavljaju пе moraju da budu novi. Pri rraba,•ci se uzirш u oЬzir i spisak "Za nabav ku" sa veC postojeCim 11aslovima. т koje su r..tshodO\'aiJe trake. Vidco klub kao firrn:1 ~alje narud'-l.x~nicu distrЉutcru. а ovaj rrjinш ~aljc predraCurr. Na osnovupredraCurшvidcoklubuplaCujcdistributcruiznossaprcdraCuna,adistrЉutcrrшkon izvтt.ene

preuzirrш

uplate oЬa,·e~tava vlasnika \'ideo kluba о terrninu isporuke. nakon Cega vlasnik vidco kasctc u prostorijama distributera. pri Ссnш vlasnik vidco kluba doЬija

otprenшicu

Ј%

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

Svaki primcrak ПО\'С vidco ka~c\c u vidco klubu doЬija svoj jedinSI\'CПi broj i uvodi sc u e\•idcnciju iп\'entara (tu se Ьcle:!:i Ьгој filma, naziv filma. rc:!:iser, glavni glumci, godina proizvodnje. zemlja u kojoj је s niшljen. naziv distributera itd. ). Kascta sc sme~IOJ. na police natatnoodrcdcnomcsюprcma,...anrufilmaiaЬcced11omrcdoslcdu11azivafilma

Takodc. 11а osпovu evidc11cijc i11ventara formira se i katalog ponudc filmova, ра sc 011 a:!:urira prilikorn svake nabavke novih naslova. Kada se kaseta izdaje. u poscbnu S\'esku ("Evidc ncija izdavanja")sc upi~ujcdatun1 izdavanja, broj kasctc, Ьгој Clana. prczimc i imc tlana i tu ~с tlш1 potpisujc (z a ~vaki primerak kasetc). Kada sc kascla vrati. cvidentira ~с u S\'CSci ("Evidencija izd:н•anja") u redu gde је evidetttirano izdavanje u poscbnoj koloni datum vraCanja i potpi~ tl;шa koji је vшtio kasctu. Kada se kaseta vrati. ne pro,·erav!l se da li је traka premotana па pOCetak ni da li је traka ispra\'na. v~ se kaseta odla:!:c па OOgovarotjuCu policu. Ukoliko se kasetot vrati i tlan kluOO ima pritutЬc na kvali tet tr.tke ili је C\'entualnodoЬio 11cispra\•nu traku.trakase prcuzimai kasnijepro\·cra\'a, а tlanuse izdaje druga kopija trake sa novim datumom izdavanja (t ako da nш se vreшe izdavanja produtava). Ukoliko se pri pro,·eri ustШIO\'i da је traka nei spravna ili OOteCena. ona se rashoduje. U poscbnoj S\'esci (" Rashodovane trake") se evidentira datum provere kvaliteta trake. broj video kasete, broj clana koji је poslednji koristio traku. U О\'ОIП slutaju ce1no zancшariti situaciju u kojoj traku trebadaoЬcStcti poslcdnji korisnik trakc. Iяovreшcnose evidcntira na spisku ("Za nabavku") da treba nabaviti јо~ jednu kopiju filma Cija se traka гa;;hoduje. T akodc. iz cvidcncijc invcntara se brik (prccna) vidco kaseta sa datim Ьrојсш. jer vik nije u upotrebl. Da Ьi gradaniп postao tlan \'ideo kluOO, potrebno је da prilikom utlanjenja prikate litnu kanu i uplati tlanarinu. T ada se flanu dodeljujejedinst,·eni broj tlana i e\•idcntiraju liCni podaci Clana u роsеЬпој S\'esci ("Evidencija tlaпo\•a") C:lan prilikorn utlanjenja doblja karticu sa svojirn brojem. J'rilikom svakog uplaCivanja radnik vidco klubajc dutan da Clanu izda priznanicu za uplaCenu sunш nо\та. Svako daljc plaCanje tlanarine oOO\•Ija sc na godi~njem ni\'OU. Prilikom prvog uslu:!:i\'anja u nekoj kalcndarskojgodini.tlanjcdutandaosimvrcdnostikojuplaCazaizdavanjcfilnюvaplati i Clanarinu za tu godinu. Gradanin prestaje da bude tlan video kluOO ukoliko nije uplatio tlanarinu i potvrdio tlanst,·o za odgovarajuCu kalcndarsku godinu. Gradjanin је duhn da \'ratifi1nю\·euroku0015danaodprcstankaCiaпst\'a . C:IanvidookluOOnakoпrazmatranja

kataloga odlutuje sc za naslove. Ukoliko ne postoji ni jcd11a kopija

sloЬodпa

kopija tog

naslova.CianklubaseOOiutujedarczerviScfilmtimesclшlisшtekanjaupisujcbrojtlaпa. Ьrој filnш

i dаtшп rczcr\'isanja. Ukoliko је OOr jedna kopija klubajedu:!:andaoba,•es ti ClanaoprispeCufilma.

filnш

vraCcna. radnik vidco

C:lan па osnovu neposrednog izЬora ili rezervacije filma preuzima \'idco kasetu 1 ili vik. i pri юmс se evidcntiraju u posebnoj svesci (" Evidcncija izdavanja" ) OOgovar.tjuCi podaci. C:lan se oba,·ezuje da Се kasete tuvati. daCe prilik01n vraCanja preшotati trake па potetak i da neCe dr2ati video kasete dutc od 10 dana. Prilikom vr.tCanja filmova, radnik naplaCujc ОО tlana vrcdnrn;t iznajmlji\•aпjajedne kasctc zajedan dan. рошпо:!:епо sa brojem kaseta i brojem dапа koliko је tlan zadrtao kasctc. Uko liko је tlaп zadrtao kasete du;';e ОО 10 dапа. tlanjcdutandaplatikaznu

197

R:>d ulo,'if

Bilj~na ,

1\IODEL

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

I'RO CESд

Dijagгa mkшJteksta

\ -"00_,. PodacioL4МatJza~jo 1~ma

1

1 Sli~o

4 .24. l)ijagrnm

~on1c~"a >.а

198

>i>1cm Vidco

~lub

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

st~Ьiop roc~ О.

VIOEOKLUB 1. OS NOVNA DE LATNOS T 1.1 Rad sac1anovi ma 1. 1.1 . Uс1апјепје 1.1. 1.1. Upisnovih c1a nova 1.1.1.2. Pr00uzavanjec1anslva 1.1.1. 3. Prest:~n:~kc1:~nstva

1. 1.2. Uplataclanarine 1.2. Promet fi 1mova 1.2.1. lnformiS:Jnje о ponudi filmov:~ 1.2.2. 1zda\'anjc 1.2.3. Vracanje 1.2.3.1. Redovnovтac:~nje 1 .2.3.2. Re klшn:~cije

1. 2.3.3. 0br:~dazakasnjenjauvrocanju

1.2.4. Uplataizda vanja 1.2.4.1. Redo,•n:~upl:~t:~ 1.2.4.2. Up1atakazni 1.2.5. RezeГ\'isaпje 1.2.5.1 . Evide nc ij:~ reze rvacije 1.2.5.2. Oba ve~tavanjeoprispcCu 2. UPRAVUACKA DELATNOST 2. 1. Odredjivanjepravi1:~rad:~ 2.2. Od1ucivanjeonabavci 2.3. Odlucivanjeorashodovanju 3. PRATECA DELATNOST 3. 1. N:~b:~vkaf1l1nova 3. 1 .1. 1n form i S:Jnjconovim n as 1o viш;t

3.1.2. l zЬor naslov:~ za nabavku 3. 1.3.Narucivanje 3. 1.4. P1acanje 3. 1 .5.Prcuzi nшnje

3.1.6. UvOOjenjeoiП\'Cn t ar 3. 1.7. Krei ranjckata1oga 3.2.

Kontro1ak ,•:~litet akop ija

3.2.I. Pro\·craispr.ivnosti 3.2.2. Rashodovanje

199

R:>d ulo''if

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

KoziLjubka.K>ZiZol1an

))T J> 2 _ 11 i\·o . ~ no\·nadel at n ost

'

- " "''"""'" 'n•J

7

/ )f'<11Vilo
200

pogl~•·lja

R:>d ulo,'if

B ilj~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬran a pogl ~•· lja

Dco rt.-l:nika podataka - primer ~lruklurc loka podalaka

,

"Narud:Љcnica":

naziv_ kluba , u l ica , bro j_stana , Naziv_mesta , datuщ_na~:ucivanja ,

1 rb_stavke , naziv_filma , bro j _ kopi ja , kataloski _ broj ,

1 i zbor_ nacina_placan ја , odgovo~: n o_lice_pre

zime ,

odgovo~:no_lice_ime

ELEMENTARN1 PODACJ Naziv_ kluba : Va~:Cha~: 30 Broj_stana : Integer Naziv_mesta : Va~:Char 50 Datum_narucivanja : Date RB_stavke : !nteger Naziv_filma : VarChar 100 B~:oj_kop i ја : Integer Ka t aloski broj : VarCha~: 20 !zbor_ nacina_placanja : NAC!N PLACANJA Odgovorno_ lice_prezime : VarChar 40 Odgovorno_ lice_ ime : VarChar 30 DOMEN1: Nocin_placonjo : VorChor 20 , Check : { gotovinski , ziro racun)

201

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

1\IOOEL I'OJ)A'I'AKA Relacioni

шodel

podataka (P hysicai Data Model ):

Slika 4 .26_

[);jagш m

rclociOnog modcl a

podaшka

,_. si•!cm Vi
OI' JS I'ROG RAJ\ IA IIJstalacija-l nstalacijaprograпшsevrЂinasledeCinatiп:kreiraпюdirektorijumDaш/юse па disku e:\Datab;tSC. S;t C D-a kopiramo Љјl Villeoteka.GDB (dire ktorijum Videotcka) u direktorijum c: \Datab;tse. Sa C D-a Ј.:орir.шю f01jl Videoteka.EXE па proizvoljпo mesto olakle k limo da stш1ujemo program.

KorHCenje - Nakon startovanja aplikacije pojavljuje se meni prikawn

па

sledeCoj sliei.

Opcije u vOOnogekranareaЊшjuslcdcCcfunkcijc

lzlaz -

Zavr ktakradasaaplikacijom. zat varaseaplilшc ijai

baza Si Гaгnlel - Ov~ opciji! omoguCa,•a unosa. modifikacije i brisanja podataka \'CZanih wCiano\'e,fiiiJIO\'C,jezike,f..ai1TO\'Cimcdijume Filшo\·i - 0\•om opicijom se otvara novi podmeni kojim se realizuju funkcijc prijema.otpisivanja.iznajmljivanja.razdutivanjainaruCivanjafilmova. lџeJtaji - Otv:~r:~ se podmeni za izЬor tipa izvc~taja kao ~10 su: s 1:~nje filmova. izdati filmO\'i. istorija. otpis~ni filmovi i naruteni filmovi

202

R:>dulo'·iC

•

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

PomuC Ovaj deo menija sadr-':i

\.:otisniВ:o

"" ~]'"""' :~: '""'"' -~ !".м

uputst••o i podat\.:e

-

о

autorima.

""""" Opcijemenija ~ lfa rn lcireaiizuju siedeCefu\.:cije· C:: iaiiOI'i . Opcija daje пюguCnost utlanjenja no••og Clana u ••ideote\.:u ako su nam poznшi imc i prczimc i Ьгој litne karte. izmenu postojeCih podata\.:a. brisanje posюjeCih podataka i пюguCnost odustajanja od Ьilo kak1•e radnje ~'llmo•·i - Opcija daje moguCпost unosa no••og fi lma gde su obavez ni podaei о пazivu filпш i jezik. 11юguCnost i zшene podaшka о ''еС postojcCem filшu i brisanje posюjeCih podata\.:a J ez ici - Opcijadajc nюguCnost unosai brisanjajczika. Ь. nru••i - Opcija daje moguCnost unos3 i brisanja :i!:anrova. 1\ledijuml- Opcija daje moguCnost unosa i brisanja medijuma U okviru podmcnija C:: la•ю •·i mog uCe је upisi•·a nj e no•·og ~ lana - dugme Dodaj otvara prozor za upi sivanje novog Clan:~. Polja \.:оја se o001·ezno mor:~ju popuniti d:~ Ы opcija Prih•·ati Ыlа drn;tu pna su lmc i prczime tlana i Broj L.K. Adresa i tclefon se unose ukoliko su pozn:~ti. а ukoliko nisu mogu se ost:JI'iti pr:azna polja. U polju Вгој L.K. 11ije doZI'oljeno upi sivanje o••og podatka ukoliko taka v veC postoji (ako se poku~a upi sati takav podata\.: pojaviCe se prozor sa obave~te11jern о gre~i). Ako su podaci korckшo uneti dugme Prihvati је dostupno. Sto znaCi da Се sc pritiskorn па taster ENТE R ili na dugmc Prihvati izvrSiti upis 11ovog Clana. Ukoliko s11ю neki ОО dva oba1·ez11a polja pogrcSno uneli ili tokom urюsa podataka о Clanu odustali 11а raspolaganju nшn је opcija Otka-':i. lzmenu 1·сС postoj~ih podataka је moguCe izmiti ta\.:o ~to oznatimo po lje koje teli11ю da izrnenimo u taЬe!i Sifamik tla11ova klikom miSa na njcga. а potom aktiviramo du gmc l zшcni u istoj taЬeli .Na taj natin пюguСеје vr~iti iz111erte svil11113tiC11ih pOO:~te\.:a (ime i prezime. adre s:~. telefon. broj 1.\.: .) rn;irn rednog broja \.:oji progr.1m sаш gcneri.k BrisanjcCiana izcvidcncijejc prcko dugmeta l zЬri~ i. lki sanje ~l апа iz e1•idencije videoteke је rnoguCe jedino ako nije (ili 11ije Ьiо) zadu:i!:cn 11i sa jed11im fil11юnц do Cla11a se dolazi jednostavtJim \.:likom 11а Clana u taЬc!i ~ifar11ici Cla11ova. Odustajanjc ОО Ьilo ka\.: ve radnjc је dugrnc Otka!i Ргеtгаii•·апј е ot1•ara prozor za u11os tcksta koji -':elirno da pronaderno u taЬcli. Da Ьi tra!ena гсС Ьila pronadena dovoljno је uneti barem jedno poznato slovo date reti. deo reti ili cclu гсС. Prctra-':ivanjc taЬclc ~ifarnik Clanova moguCc је iz vrSi ti ро imcnu i prcziшcnu Clana.adresi.broju liCne\.:arte.telefonuirednombrojuCiana.

203

R:>dulo,,if

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

U okviru podmcnija Filшo•• i moguCejc: i .l zv~iti dodavanje novog fi!rтщ · dugme Dodaj: Dodavanje fiinшje moguCeje izvr~iti ukoliko su nam pOZП<~Ii n<~ziv filma i jezik. dok su ostal<~ polja neobavezna za popunjavanje (t..anr, glurnacl, glumac2. glumac3, rc;';iscr). Ukoliko snщ korcktno popunili oЬa•·ezna polja dugme Prih••ati Се Ьiti dostupno. Ako smo пе~ю pogre~no uncli ili jcdnostavno iclinю da odustancmo od unosa novog filma potrcb1ю је kliknutinadugmeOtkati. 2. MoguCno~l izmcnc postojcCih podataka о nazi\'U filnш - dugmc lzmcni. Do naziva filmasedolazi па isti naCin kaoi doCiana. nakonCcgascotkucanovi nazivfilmai jednostavnim klikom па taster ENTER na,•edena izmena Се Ьiti zaЬeleterтa u taЬeli 3. MoguC nost bris:шja postojeCt:g filma - dugme lzbrBi: Dovoljno је u I<~Ьe l i odabrati filln koji se Ьri~ i kliknuti 1111 taster lzbriSi. nakon Ccga sclcktovani film n-cstajc sc svim svojim podacima iz t;~Ьelc ::;ifamik fii11IO''a. PAZNJA: Brisanje filma koji је izdat ili је ю Ьiо nijc dozvoljcпo. Ukoliko poku~шno da izbri~nщ ovakav film poja••iCe sc upozorenje 'Вrisanje nijc dozvoljeno" 4. Dugme sa nazivom Prijcm omoguCa••a unos koliCinc odgovarajuCeg тnedijuma fil1пa kojijee,•identiranutaЬeli ::;ifarnikfilmo,•a.

Slika4.28. Ekron

ruPrij~r n

filmo\'0 u Vi
S. Odustajanjaod Ьilokak\•cradnje - kliknuti nadugmcOtka;''.i 6. Pretrativanje је moguCe ро nazivu filma. retiseru. glumcima. jeziku i tanru .

··-

.......1

[ Slika4.29. Sif=ikfilmovaVi
204

R:>d ulo•·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

Na sledcCoj slici је prikazan iz,·c~laj (prikaz Prcglcd prc Stampc) koji podataka о izdatim filmo\• inш 7.3 odrcdeni dan

onюguCujc ~lampanjc

IZDA.liГI_'.' ::J•.'I

Slik a 4 . :Ю . Iz•·draj - l zd~rifilmovivideokluЬ..

4.2. PRIME RI DIZAJNA K ORI SNJ (ЖOG INTERFEJSA U Visual Bas ic-u eleme nti kori sn i~kog inlerfejsa se nazivaju konlrole (con lrol). U grafi~kшn okrufcnju. osnovni clcmcnti korisni~kog intcrfcjsa su (lcrminologija VB -a): radna povr~ina (deskюp). hori zonlalni rncni. ' 'erlikalni mcni. sмusna linija. prozor. pozicionc trakc (sc roll bar), soft\'CI"!; ki tш;tcri ( komшrdni (Cotmпand), opcijski (Oplion). za pode~avanje (CI1ec k. Toggle)). Ok,•iti (za poruke - Message Ьох. za reakciju - Message Ьох. :ш unos - lnput Ьох. sa istorijorn intcrakcijc - history Ьох. za spiskovc - liы Ьох. za promcnu dirc k torij unы - dircctocy trt:e). Tcxt Ьох (linija unooa tcksta). СоmЬо Ьох. List Ьох. Grid. ТаЬ Strip. Trce Vicw. Timcr. Picturc Ьох ... i drugi. Gcneralno. elcmcnti ~ mogu podeliti па konlejnerc (oni koji sadrie druge) i jednostav ne elemente. U radu sa bawma podataka. naj~e~e se koriste sledeCi elementi korisni~kog iпterfej sa (V B): c!cmcпt za priыup Ьazi podataka (Data control), СоmЬо Вох sa listom koja ~ita podatke iz baze podataka. а pri i zЬoru upi suj e u bazu poda!aka (DBComЬo). List Вох sa \'CZшn sa bazom podataka (DBList). DBgrid ili DataGrid (za talx:larno prikazivanje pod::нaka iz baze podataka). Crystal Re pon kontrola (;w ornoguCavaпje ' "eze sa i z,·e~tajirтщ) Podc~vaпja osoblпa

Form objckata: foпt , pokazivaC rni ~a. pozicija formc. kreirnnjc. i i i\t ita va пje formi. akti viranje i osve1.3va пje formi. posl a\'ljaпj e osoblna па (dcfault ) vrcd nosti nakon zavrSctka r.1da sa nckom formom. rcdoslcd akt iv iraпja clcrneпata kori sп i~kog iпterfejsa (ТаЬ. Eпter. strclica па (lole). vizue lпo preds!avljaпje aktivnog clcmcnta (promcna Ьојс kada је u fokusu ). vidlji voot/nc vidljivost pojcdinih u~i13\'anje iпi caj lпc

clemeпataK I (n pr. tastera)

Tipovi fonni prcma mcduzavisnosti ропа~пја: 1. MD I (multiple docurпcrrt intcrfocc) i MD I-c hil d formc. 2.Modalnefonne. З. ObiCncSD I (si nglcdocumcnti n tcrfacc)

205

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZollan

4.2. 1. VRSTE t'ORMI I 1. Fогша w

pod e~av:шj e

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

ELEMEN ТI

r:td:t

progr:tnш

REALIZACIJ E '"OptioJJs'"

Slu~i: za podeSa\•anje pona~anja prograrna (forн, pojavljivanje poruka. s\alusna linija i s]_) Elcrnenti: TabStrip. PicшreBox . Fr:trne. ChcchBox. OptionButton. Kornandni la~teri

2. t"orm11

яt lnfornшcU~t mll о

Slo:l:i: za oЬave!Jшvanjc I.Naz.ivaplikacije 2.

о

progr11mu 1fiUtorlmll .. Л bout"

:tutoru i sl. S:tdr:l:i podatkc:

Veг.~:ij a

3. Platfoпna - 16. 32. 64 bit Windows okru:l:enje 4.Copyright 5. Licencedto& Serial NurnЬer 6. Upoz.orcnjc о za~tiCcnosti z.akoni nш 7.Syslcшinfo

1о l"noo n ...мu 1

_

.. ..._

FдК.ГUВЛ ........"_

1.1

,.....,. t:A71l0LTAN

Qodi.,..J,..u.,toiO·'IO I ........-

...............-

.... ~ ....
--~

~

Slika4.3I.FO<П1a5ai n fO<П1acijamaoprogramu

Elementi real iz.acije: PictureBox.

laЬele, koпнnandni

taster. linija

3.!\IDI form11

Slu:l:i: s:tdrfi druge forrnc, sadrfi horiz.ontalni padajuCi rncni aplikacijc. E1cmcnti: meni. poz.adinska slika. Tetmik e: Kreiraвj e MD I forrne. а ostale su MD I child=true. Modatne i nenюda!ne forme је nе~ю drugo. Modalna fom1a z.na~i da korisnik mora nе~ю sћortcut. - tj. minus је caption kada se ~eli odvojiti delove padajuCeg rnenija linijoш. lsto va!i i z.a komandn e tаясгс: Pr,·o s]o,·o је •·cliko. ostal:t шаlа. isprcd slova kojc је ~honcut (sa alt) se stavlja z.na k "&" i ono aotonшtski biva podvu~eпo)

206

R:>d ulo'·iC

B i lj~na ,

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

4. t'orma za menl sa

konшndnlm

tus teriiiHI

Slu:!:i: al ternativnoje za padajuCe menije. Bolj eje padajuCe men ije koristiti \'idi stro~tura celog progr~m~. ~ i s voje\'ТSI~n је st~nd~rd .

јег

se

odшah

Element i :komarкJnitaslcrisa skraCenicama

S l i ka4 .3 3. Foпnamenijasa 1 a. 1 eJimo

Te hnike: postav ljanjc fokusa. promena

Ьоје ,

grafiCki laslcri.

poыavljanje

skraCenica na

5. Upozorc!lja,oba\·e~tc!lja Slu:!:i: z~ a larm e da је ne; IO pogrc~no uпtdeno. z~ oЬa\'C ~tenja npr. о ~lampaCu i upozore rJja npr. da se nag lasi dajc nc~to tak vo i takvo. ili da trcba nc; to uraditi na neki natin Elcmenti: l aЬc l a. kornandni tasteri.(option butlon kod e krana za ~raj )

207

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

'"i·'····••i!• Slik~4.34.

xl

Fonna <:.upoz"...nji= i porukan~:~ korisniku

Tehnike: i~licanje Ьојош. zvukoш i Ьlinkov<~.njem: javljaju se nakon ~to је iz••rknpro\'erauslo\'ai nakon uslovatrebaprikazati poruku: koristi se MSGBOX. I N PUТBOX ili oЫtna forma. 6.1' urma za prUa\'Ui,·anje korisnika Slu:l:i: za unos

kori~niCkog

imcna i Sifrc.

ро

kojoj sc tomc korisniku dodcljuju odredena

pravazakori~enjeprograma l a Ьele. TcxtBш:.

Elementi:

komandnitasleri.

Slika4.35.Fonn:.zaprij~\· ukorisnib

Teimike: kori~enje niw laЬela (laЬela(O). laЬela( l) ild. ). kori ~enje globalnih promenjivitt (na nivou modula (forme )-> PuЬiic. kori~Cenje api funkcije la OCitavanje usemaшe. KoriUenje SpaceS funkcije l
-> odaklc sc Cita Sifra: iz bazc, ра 'ie porcdi sa Ьilokojiш od koгisnika u bazi, ili sa ~ifrom u ехе (kodu). ili sa ~ifrom u regislry. ili se smesti na di skelu. ра samo dok је inicijalna diskelaudrajvumotedasekorisliprogram. -> da li

Се

postojati Cancel dugrne zavisi od toga da li ]IOSIOji neki skup aktivnosti koje se nad prograшoш Ьezopasno

nюgu ~provoditi

7. 1-' orma

7..а

a Zuriranjc sadriaja neke tahcle i1i pogleda

(Ј

tabela ili

\'i ~e,

I:M unos)

Slufi: w afuгira nje taЬela iz baze. ~10 znaCi unos (dodavanje novog sloga), brisanje (postojeCeg sloga) i izmena podataka {postojeCeg sloga).

208

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

Elcmcnti:

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>Z iZoltan

I~Ьclc. tc:~:t Ьох. СоmЬо. D BComЬo.

List. DBList. Option. Chc>:k.

Konыndni

"<
Slik a 4. J6.Form azaaluri г.шje podotaka

Tetmike - Prc s•·cga. razlikuju sc forme za

afuriг.шjc nшtitnih

podataka i tzv. korisnifkc formc kojc

slufeosnO\' ПOj svrsiinforrnacionogsistema:zaevidencijurafuna.prijemnice.otprernnicei

sl. јег

- Za

kori~nitke

formc koristc

bri~aпje

Ьookmark

i iџneпu prvo ili blru)

matifпc

podatkc u svojiш

ргопаСi trat.cпi

slog.

ра

D B CoшЬovima.

ga

7.atiш izшeniti/obri~ati.

(koristiti

- Pritikoш brisanja voditi r.1Cuпa da ti је kaskadno brisanje podeScno u bazi iti nije-da ti postavi ti pitanje korisniku iti automatski iZ\'Iiiti :~kti\'ПOSI. U S\'akom slu~aju. za sve akcije potrcbnoda sc korisnikoba•·csti

је

- Prilikom unosa i izmene ~ifre. voditi ra~uпa da ne postoji (koпtrol;~ u kodu ili prepustiti d
УСС

slog sa istom

~ifrom

u taЬcli

- Kontrolisati vrcdno~ti polja (domen) veC pri uпosu toga (svakog) polja, гссiпю pri napuStanju tog polja i prclasku na sledcCe ili u toku kucaпja (uпosa), а ne па kraju kada sc potYrdujeuпosdasc prija\·cs\·egrcSkc!

- Pri kontroli kod neispravnog unosa пе smc da se prckinc izvrSavanje programa, \'еС је potrcbпo oЬa••cstiti korisnika о grcki. postaviti foku~ па pogrc~no шcsto (оЬојi drukCijc. alamJiraZ\'ukom!) - Kod unosa 110\'og sloga. nakoп potYrdc unosa treba da је poslednje uneti ~log zapravo i onaj koji se ро potvrdivanju ••idi kao tekuCi. (koristiti Bookmark=Lastmodified). - Zgodno

је

prcbacivati sc sa

koпtrolc па koпtrolu

sa tab-om.

а

pri unosu sa ENTER. da

redosledbudeuskladu saredosledomunoi\enj:~.d:~ЫseStobrfeunosilo. Ьezgledanja!!!

- Zgodno је da kontrola koja ima fokus bude drugaCijc оЬојспа. - Lepo је i korisno da sc pri unoScnju 110\'С Sifre matiCnog podatke О\'ај upi~e automatski u text Ьох. sa rnoguCno~u izrnene. а da 10 Ьude automat ski prvi sledeCi nczauzeti broj

209

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

(po!;1ednji ро ''c1il:ini + 1 i1i motc i m
То

mM:c da

Ьir
korisnik.

а

un1csto text Ьохо1•а na kori~nil:kim taЬc1ama (NE nшtil:nim podacima) СошЬо i1i DBComЬo Ьохо1·е gde korisnik Ьira imc. а ne unosi (i pamti) ~ifru koja

- Potrebno

је

sezapravounosiukorisnil:kutaЬe1u

- Potrebno је uko1iko. nedostaje neki pcx1atak u komЬo boxu. dodati ga u matil:nim podacima. а zatim sc vratiti na ovu forшu i osvc:l:iti је da Ьi se ponovo napuni1a 1iяа соmЬо Ьоха i da Ьi se ovaj novi podatak mogao i~koristiti.Zilto је potrcbno da su ~vc formc MD k hi1 d prema nekoj MD1 koja oЬjedinjuje celu ap1ikaciju. Na taj naCiп је moguCe pozivati vi~e formi odjcdnom. - Potrcbno је podatke koji se odnosc kao 1:М (zaglavlje dok umenш i stavke dokumenш) unositi na jednoj formi. Pri tome treba onюguCiti da se ova str::шa М 1•iSe puta unosi , Ьеz unoSenjazaglavljasvaki put (jednom seunesc.zadrii naekranu i podrazurпevasedase unosnastrani M odnos i natozag1av lje 1. direktno taЬela bazc ,·czana na tckstlюxovc(baza provcrav;t ispravnost za svaki tckst Ьох i daje upozorenja -> prekida program sa radom): Text ЬоХО\' i su vezшri za Data kontrolu i odgO\' arajuCepoljetaЬele а) nije taЬcla \'ezana za tc kst lюxove. псgо опi slufe za uпos vrednosti. а pritis koш na taster "Potwdi" se de~ava pro,·era ispravnosti(poruke) i unos/izmena; Ь) nije taЬela vczana 7.3 tckst Ьохоvе. nego oni slu1e za unos vrcdnosti, ali se nakon svakog unosa(svakog tastera) provera\'3 da li је 10 polje ispravno uneto

2.

З. SQ L upitoшsca:l:urirataЬclaЬazc ( briSc.dodajc.шcnja).

Tchnikc dodavanja s1oga. cditovanjc. o~vcfavanjc taЬcle. kretanje kroz talx:lu (prvi. sledeti. zadnji). poni~tavanjc akcijc dodavanja. izшcne. brisanja (u zavisnosti od stanja u kојеш sc nalazi forma). ispitivanje da li је prvi slog. poslednji. jed iпi. da li је prazna taЬela. kori~Ccnje promc n1ji\'e kao instancc oЬjekta forme (dim f as NEw frm DataGrid. gde је frшDataGridzaprnvonaziv forшe, kojajeuniverzalnazataЬelarni prikaz). kori:j(.\enje klasa i uni1•e rzalnih formi. а prosledivanje sanю podataka. kori :j(.\enje dogadaja kao ~10 su data crror. reposition, kori:j(.\enje proшenlji,·e screen. proшena rпouse pointera: dcfault i hourg1ass. kori~Cenj e defaullnih vrednosti (irnenovan ih kon stanti-VBDefault). redni broj sloga kao apso1utna pozicija (absoiUieposition). ko lekcija s1ogova: Recordset. kori:j(.\enje casc struklurc. Validacija nakon Stojc kori snik izazvao ncku akciju. а pre ncgo ~to sc ona zaista izvrSila (Va1idatc). i nakon ~10 sc izvr~ila (Rcposilion), kori:j(.\cnjc wilh ... end with strukturc. 8. l<' orma za tahelarni prikaz podataka Sluf i: za prikaz svih ili 1·eCine podataka iz neke

t3Ьel e

ili upita. sorliranolili filteri sano i1i

ЬaSporcdoslcduunos.a.

Elementi: DBGrid. СоmЬо za unos ko1one ро kojoj treba da је sortirano. СоmЬо (po lje. znak) za unos kritcrijunш za filtrir.шje (izdvajanje biшih ро nckom kritcrijumu) i tcxt Ьох ru unos l'rednosti ru odredeno polje. kornandni tasteri (Z3 potvrdi i sl. ). СотЬо za veze (and.or.notitd. ).

210

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

f--;;;-...,:"~-·-·· ~····· fW .. !J .... oioйgpo'.a.o

1

1

-

Slik~4.37. Fonrш

za

шЬciШ'I'Ii

plikaz i J>f"'lr.Jj;\1 poda!al:a

Tchnike: oшoguCiti sortiranje. filtriranjc. rn;vc:l:avanje. hislory s.a vraCanjeш, ~to:l:enc krilerijume za filter. l:ilter kao osoЬina recordseta ( R S.fПter=string_filtera. gde је string liltcr.t ~li~no kao iz \VHERE za SQL). br:l:e radi SQL. princip da ~··е ~to se radi i mcnja mofe i d3 se vrat i (zapamti u promenlji••im ASC oblt-an click. DESC kadaje click+CTRL 11.1-'ormazaradsa s tikama

Stufi:zilunosstika.zilpregled slikaisl. Elc mcnti: Рiсшгс В ох , lnшgc Corшol. tcxt

Ьох, konшndni ta~tcri

Tehnikc: Picturc Вох nеша. а Jnшgc В ох iша skalir.tnjc (proporc ionalno sшenjcnje i uveCanje stike koja se ut
211

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>Z iZol1an

Ш.:.O""AA~ II!

, ..... ~_1(>0.,,.1

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

3

С> М•

...

ко. -

~. -

r ~

~ ~ ~

.

~

.

~~o~o iDI""' •""III'"•"' = "'~ "-~ "'--------­ o~oJ e

10.

fогша l.ll игhl~·iгипј е pudиtaka

Siufi: za fajlo,•ima Eic mcnti:

smc~tanje Dгive li~t.

1 manlpuiз ciju

backup podataka,

мatisJi~kih

sз fajlo\' lшa

podataka,

nшnipuiaciju

svim radnim

Dir List. Filc List

Tchnikc: 1xн·ezati О\'С kontrole u funkcionalnu cclinu. Da Ьi sc fajlo\•i koji su u vczi sa nekim cnliletom iz okrufenja s njimc po\·czali, lrcЬa da sc sn1c!itaju uvck u isti direktorijutn. NajЬolje Ьi Ьilo S\'C faj]O\'C (dokumenJe, slike i sl.) vezane za jednu osobu, orga n izжiju i sl. sta,•ljati u jedan dircktorijum. Zato Ьi Ьilo dobro da о,·е direktorijuшe pravi program. automatski ~а pojavmn ПО\'Оg partnera 1110 01\'ara viastiti direktorijum koji Ьi imao nazi v s li~no kao i ~ifra tog partner.t. lpak, ta veza trelxl da је upisana u Ьazi kao naziv dircktorijunш i apsolutna putanja. Svakako. pri s\•akom pokrctanj u progranш trcba pro,•eritidalisufajlovikojisuevidentiraniubazinazivomiputanjomzaistatamo,daneЬi

"pukao" program. Ukoliko nisu, onюguCiti korisniku da ih pretrafuje ро mcdijima za menюrisanjc (diskete, hard disk. CD i sl.) iz va.5eg programa. Backup trcba radili periodi~no. u pravilnim periodima. NajЬolje је \'CZati backup uz izradu statisti~kih iZ\'e!itaja. 11.

foгma 7ЈЈ

pretrai i\'anje 1 prikaz podataka

Siufi: za pronalafenje !cljenig podataka

(pojedina~nog

ili grupa podataka).

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

Elcmcnti: ZA UNOS KRIТERIJUMA: соmЬо. lcXI Ьох. lisl Ьох. komandni laster. ZA PRIKAZ GRUPE: dbgrid, ZA PR IKAZ POJEDINA(;N IH PODATAKA: text Ьохо,•i, ZA SUMARNE PO DATKE: grafikoni. pie slice

.... ,,...=,,.,..,.-= Slika4.J 9. Fomщ"'t.aЬ.Iarniprikazipr<:1rogupoda1~ka

Tehnike: SQL. sort. filter. 12. Forma

klju~na re~

ili deo re~i.

1.а i zН'~I a\·a nje ( i z,·e~ taji )

1 unos

1Ю

п•Сеg

S\'irn oЬeletjirna.

teksta

Slufi: za prikaz i ~tarnpu iz,·e~laja. i ' 'eCeg leksta Elementi: Cryslal ГСјЮr1. Rich texl Tchnikc: Cryslal rcpor1 је konlrola koja је veza korisniCkog inlcrfcj~a i • .грt fajla , koji sc generi~ u ok viru editora za iz ve~taje, а \'ezuje se za odredene taЬele baze. Bitno је jЮStiCi rclaiivnost putanjc rpl fajla. kaoi relativnost putanjerpl fajlaprcma fajlu bazc. РонсЬnоје kreirati najfrekventnije iz1·e~tajc. koji Се se u realnim situacijama puniti realnirn podacima iz bazc. Takodc је pofeljno postiCi uni,·cг.talnost izvcltaja, tako da sc mogu koristiti i pra1•iti izve~taji ро telji _ Takodc. пekad је potrebпo da se uпosi tek st \'~cg оЬiпш. Zato nam slufi Rich text. jЮmoCu kojeg se mofe unositi i snimati kao IXt il i r1f fajl.

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

F OND

i

Е~

-

..:_~:Е

~~ -~~~

~~

.

;-g;§ ,_

S L II'iд

-

~~§~fЁЕ§

-

::=-··::::-

E;s~:s=

:::::::::::::==

Slika4AO.Foпnozэrodsoizv eS rojimo

IJ. Formaza dij ag rame Slu~i: za prikaz \'ССе koliCine podataka iste vrste, za ptikaz statisti~ki Elcmenti: MSChart

obradeniћ

Tehnike: forrna sa ov01n kontrolom se rrro;';e upotrcЫjavat i kao univen;alna oЬlici koji sc mogu doЬiti su razli~iti (dijagrami. pie slice i sl.).

podataka

fornш.

Takode.

14.Forma 7.a upit e Slu~i: da sc doЬijutra~en i podaci. ро razli~itim kriterijumima Elenrenti: DЬGtid. DBConrЬo. DЫist. Text Box i sl

Tchnikc: nюgu sc unositi upiti (lok). trcba da sc parпtc najfrck,·cnшiji (za ~vaki poziv istog upita da se pamti koliko put01 је pokret
postupak se mote ponavljati. а izmedutilt uredenih trojki se mo:re stavljati bulov znak: and. or. not i sli~no) i izaЬcre sc tra:l:en i podatak (podaci) koji sc traZi ро tom kri terij urпu Rezultat Ы Ыо u DBGridu· kolone koje su izabrane i \'rednosti (s logovi ili rezultati s!o~etюg upita)

21 4

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>ZiZoltan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Sli~ a 4.41. Fornщ V> upiren:>dpodacima

15. Sislem za

рошоС

Ht• lp sisle ш

Slu~i: za роrпоС о kori~eпju ртоgrшп:~, k:~o i oOO\•eStenje о tren1.11rro rrr st:~nju progr:~rrщ Elementi: Sl~lusn~ 1inij3. lr~ke izпad prozor~. toollip svakc konlrolc. komandni tasler M~gbox-orп . *.hlp fajl, DBi ist Ьох ~а svim pojmovirrra iz taЬcle sa objaSnjenjima.

О p r ug [~rnн GLA'INAКN.ЛGAr.rlnan&l~ ~

Xorilti &е Z1 'I'Oden~ podavr.ih knjga,~vidcntiran.t: prorreJU um:~.m11, pra~r.dujoYafljl tpotr.I5'.'1111J1 , 7al2!'&1ugcdinj:&oiJtQ~pМOO!!.~

1MJ;Q:i<:l<: il':d:ita!lll wpn!Zaclj: Qlfflll:tiJШijl .~oroogiOI~IШCШroziiOI!hprtaJМQnatlltaWill fta~~~~iak!Jima!iota,ЬU~nanjilbilatwiuop:haшtnjJ~

go&ne.,po2i?poslomogpanne.rnm:derr.omi ~podзmt:~o· org,eП1111CIO!Hffll'(lll'lmm tpc&/OII!'ntnpoti.Uerr.t!11 cqalbZIIQj:,dl'trmtm, ~.unoskontnotpkni . N.C!w P:JrataiiП!m!."ilkuiЖ~rorn lil.

Slika 4.42. Fomro sistcma"' рооnюС

s~

R:>d ulo'·iC

B i lj~na ,

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

Tchnike: On-line help: slalusna !inija. trake iznad prozora. too! tip: u svakom trcnulku da se zna koja kontrola~emu siЩ'.i, u kom stanjujeprogram, koji prozor jeakti\•an ite mu slut i Off-line hetp: komandni taster sa MSG Box-om. Htp f;~jl . Chm Љјl. DBList Ьох na posebnoj formi za hclp. NajЬolji off-line help је ako se napravi .hlp fajt (s tandardni Window~ help fajl. koji u se Ьi sadr±i i Word index-> listu nepoz natih pojmova. kao i procesno uputstvo u smi slu: Sta ako?). Da Ьi s mo sa s\•akog ekrana mogli doЬiti pomoC, treЬa da imanю vczu sa delom .hlp fajla koj i se na Ьа~ taj ekran odnosi

216

R:>dulo,,if

5.

Bilj ~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

LIТERATURA

fllERNE RS LEE 1sa r. , 200 11 Berners-Lee Tim. Hendler J~rnes. Semшrtic \Vt>h. Scicntilic Лmcric:ш, Ма у 2001.

Lassil~

Ora: The

18t\LABAN 1 sa r., 19<Ј6 1 BalaOOn Nedo. RistiC Zi,•an. Durko\•iC Jovica: Principi informшi/.:e. Savrcmcna adminiЫг.lcija. Bcograd. 1996. (BOBRO\VS KI , 19951 Bobrow~ki М. Stc,•cn: ORACLE 7 i obrada роdша/.:а ЈЮ 1mxlelu Шјеп//.,·еп·еr. Mikro knjiga. Beograd, 1995 IBOOCH i sar. , 20001 Booch Grad y. Rumbaugh Jarnes. J ocoЬson l v:~r: The U1rijiF1f Modeling Limg1шge User Guide . 2000. В., Dutoit Л.: Objcct-Orienl<'tl Sofl\шre Engineering using UML Pauemsш11l Jm ·a. Pe~rson Educ:нion. Singapore. 2004

[IJRUEGG E i s.ar., 20041 Brueggc

IDJ.; \ ' E DZ IC, 20041 De\'Cd:!:iC Vladan (urednik): Teluюlogije inteligf'lllllih sislf'lna. Univcrzitet u Beogradu. Fakultet organizacionih nauka. Bcogг.1d, 2004. (FORGEY 1 sa r., 20021

Forgey Bill. Goыtell Denise. Rcynold~ Matthew: Vis1шl Computer Equipment and Тrade. Вeograd. 2002

Basic.NEТ Ьа::.е ЈХНIШа/.:а, СЕТ fНA LVORSSO N,

20021 H ~I\'Orson Michael: Microsofr Visuaf СЕТ Computer Equi pmcnt and Tradc. Beograd. 2002

Basic.NEТ

/.:ora/.:

/Ю

/.:orak.

[HENTZEN, 1996] Hcntzcn Whill: Visua/ Po.rPro 3.0, Mikro knjiga. Bcograd. 1996. [IVKO VI('; i sar., 200SII vkoviC Miodrag. Milo~ v iC Sladana. SuЫC Zoran. DobriloviC DaliЬor: Eleklronsko pos/m·anje e-Business. Uni,·c гlilel u Novoш Sadu. Tehni~ki faku ltet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin. 2005 IJA UKOVI C, 19921 Jauko\'iC Mihajlo, U>'Od" infomшcione .,·i.llcme, Tchni~ka knjiga, Beograd. 1992. (JE NNINGS, 20001J cnning~ Rogcr: VmliC /.:roz Microsojl A ccess 2000. Equiprnent and Trade. Beograd. 2000

СЕТ Coшputcr

MeiQiliC/.:o i organizџciono tmщ•re
[KAZI LJ., 2005] Kazi jџ/.:ultetџ-

LjuЬica:

Magistarska teza, Tchni~ki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin. 2005

217

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

! KAZ I Z., 2005] Kazi Zoltan: Kori!ii:enje 11daljenil• Ьщџ рщ/џtџ}щ и .siJ'Icmimџ autommskog rezono1·anja · Magistarsk~ tez~. Tehnitki fakultel ''Mih~jlo Pupin", Zrcnjanin,2005 [LAZARE VJ C i sa r., 1988] LazarcviC Branisla\', Jovano\•iC Vladan. VuCkoviC Milica· Projektm·imje infomюcionill sisrema 1tfeo. NauCna knjiga. Beograd. 1988 (L AZAREVI C i sar., 1993] LazareviC B r,шislav, Nc~koviC Sini~a: Objckmo orijentisani tr~mJformacioni rџzmj informat'ionih ~-i.stemu. Skripte. Fakultet organizacionih nauka. B eogr<~d. 1993. (LAZAREVJC 1 ~ar., 1997] LazareviC Branislav. Ne~koviC Sini~: Sistemsko - tcorijska kritika objcktno - orijellli.~anih pristщю rиzmj11 softvcra. INFO - ТЕС Н . Vrnjatka Banja. 1997. str. 89-95. ! LЛZA RE\' I C 1 sa r., 1999] LazareviC Branislav. Ne~koviC Sini~a: No•·e arlritekmre i

(Jristupi objektno- orijentisanom raz•·oju soft•·era. Casopis INFO SCIENCE 23/99.яr.21-26.

(LAZAREVIC 1 ~з г., 2003] LazareviC B r.шislav. MarjanoviC Zoran. AniCiC Nenad. BabarogiC Sladaп: Вџzе fJOtlutџka, U п i\'CГZ itet u Beogradu, Fakultet organizacionihnauka. Beograd.2003. (LIGHT, 1997] Light R.: Preseming XML. Sams

PuЫishing.

1997.

(1\lAI. RA SKl, 2001] Ma lЬaSki DuSan: Otlabrшmfюglm ·lja MetOlla progmmiranja . Telшitki fakuHet 11Mihajlo l>upin;;, Zrenjanin. 2001. ll\1A RI NK<)\1 1C, 199М! MariпkoviC Rade: Raz•·ojni koncept metщlo/ogije projektm·imjџ informacionog siste11m za uprm•ljunje proiџodnjom - Ma gistan;ka teza. Tehnitki faku ltet "Miћajlo Pupin". Zrenjanin, 1998 (1\ IA RJA NOVI C, 1993] MarjanoviC Zoran: AJa;,,n; .siнemi Ьџzи podatuka. SYMOPIS 1993, str. 103-106 (1\IIHAJLO\'IC, 1993] MihajloviC Dragan: /nfomшcioni sistemi. Uni,·erzitct u Novom Sadu. FakultettehniCkil1 nau~a. No,•i S~d. 1993 ll\IOGI N 1sur., 1996] Mogin Pa,•le. Luko\•iC ]\'an: Principi lхцџ pvdutuku. Novom Sadu. Fakultet tehпit ki h nauka. Novi Sad. 1996.

Uni\'CГZite(

u

[MOGIN 1sur., 2000] Mogin Pa\•le. LukoviC ]\•an. Go\•cdarica Miro: Prin~·ipi projekto•·шtja buzu fiOilmaka. Uni\'CГZitet u Novom Saliu. Edicija Uni•·erzitetski ш/Љenik, 2000

218

R:>dulol'if

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

]Rt\D ULOVJ C, 1997] RaduloviC, Biljana: Projektoнmje /щ:,џ pщlatuku и оЫщti obrazo1·nog raCшшrskog soft\'era. Doktoг>ka d isertacij~. Un i\'CГli lel и Novom Sadu, TchniC ki fakultct "M ihajlo Pu pin" Zrcnj;:шin, 1997. ]SOTIROVI C i sar., 2004] SotiroviC Velimir, GluSac Dragana. Jc vtiC Vesna, Elevcn Erika: Smmltmlni sofн·er РС-и и okruie1Vи 2003 .. TelшiCki fakul tet "Mihajlo Pupin",Zrcnjanin.2004. ]STANOJEVIC, I'JH6] SJanojcviC MiCo: o~·nm·i projek/ol'tm)a informucionih sisterna. N~uCna knjiga. Beograd. 1986. ]STANOJEVIt 1 sar., 1999] Stanojevit l •·~па. Surla DuSan: U1·od и objetlinjenijezik mщlelirtmju,No\' i Sad.

1999

]ULJ\'IAN 1 s11r., 20021 Ullrnan Jeffrey. Garcia- Mo1ina Hector. Widorп J erшifer. Dulabase Systems: The Complete Book. Departn1ent ofCornputer Science. Stanford Universi ty. Prentice Hall. New Jersey. 2002 !' VYN KOOP, 2000] Wynkoop Stephen: Vudii: kroz SQL Sen·er 7, Equipmcnt and Tr~dc. Bcograd. 2000.

СЕТ Corпputer

]<":ERNI<":EK, 2000] CemiCek Вtvan: Teorija sistema. TehniCki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrcnjanin,2000 ]<":11', 1995 ] Casopis LI P. N IP T V NO\'Osti. Beograd. broj. 6-10. 1994-1995 ]ISO 'ЈООО ] З Srnernice za primenu ISO 9001 u raz voju. isporuci i odr:!:a\•anju soft\'Cra. 1993. ( DCAGLEТS] http://www.vistaЬonita.coш/pщx;nJOCAglcts

fMYSQL.]

hнpШrec-mysql Ьizhosшct сот

219