Docfoc.com-2008 Dj Otasevic Mali Recnik Novih Reci.pdf

абажурски, -а, -о

– Абажурско светло се љуља (Гојко, 13). Резултати не могу послужити као поуздана авангардност, ж  – легитимација авангардности (Н 1880, 18); Цењен / је  је/ у целој земљи због извесне своје авангардности (П 26324, 4). авнојевски, прил. – Наставићемо да живимо часно и достојанствено. (...) Авнојевски достојанствено и монолитно (Дедиње, 37). агоналан, -лна, -лно – Нећу да порекнем да име нечег агоналног у пливању на сувом (Давид, 73). адаџија, м – На питање где летујете ове године многи Београђани одговарају – на Ади Циганлији. (...) Беспарица  је очигледно учинила своје,  јер мало коме од присутних „адаџија” уопште пада на памет да се упути према мору (ВН 13.7.1987, 3). аикидока, м – Страшне аикидоке, од којих  је највиши имао метар и жилет, демонстрирали су нам једн нам  једнее вечери своју вештину самоодбране (Зум 810, 36). ајатолизација , ж – Америка се опет вратила полемици о абортусу. (...) За мене, то је то је ајатолизација Америке (Д 439, 62). ајнштајновски, -а, -о – Некоћ су они били опсесивни хацкери  (...) огрезли у ајнштајновски стил комуникације с околином (С 479, 13). честитала  је своме члану,  руској  руској академичка, ж – Руска академија наука честитала је академички … угледној професорки (Дм 12.2.97, 13). акомунист, м – Довољна  је била нека  реч која се могла наметнути на калуп ИБ. Понекад ни то. Некомунисти, акомунисти, антикомунисти, антисовјети (...), све  је то могло доспети  (...) у логор, обележено као „присталица ИБ-а” (Банда, 55). акробаткиња, ж – Он ће да позове  један  један новитет из циркуса Медрано. Акробаткиња, рекао  рекао  је (Клиши, 118). Њему  је, такође, припала част да раз да  разголи голити ти (...) и актерицу, актерица, ж – Њему је односно жртву велике „Плаyбоyеве” афере, Доротy Страттен (Е 27, 23). активистица, ж – Њене активистице годишње зараде око сто милијарди долара (Е 19, 16). акумулативност, ж – То се  (...) односи на предложени концепт  расподе  расподеле ле, да се обезбеди стопа акумулативности (Н 1880, 31). акупунктор , м – Срео сам  (...) госпођу Бертхелот, која ми  је надуго говорила о свом реу свом  реумати матизму зму и препоручила свог акупунктора (Опорука, 115). акционарка, ж – Број акционарки  је ограничен, нема их више од тридесет (Певачица, 148).

5

 развод не алијенирати, свр. и несвр. – Тешко  је и папи Цлементу. Ако  развод допусти алијенираће  још  једног  једног европског краља, поред толико активних шизматика у Немачкој (Сент,140). алкапонеовски, -а, - о – „Италијанско село”  је постало уважено место (...). Па ипак, место је место  је задржало алкапонеовску атмосферу (Белоу, 150).

 једног од водећих људи алкобизниса  (...) алко-бизнис, м – Хапшење  једног морала / је  је/ да спроведе београдска полиција (Н  2366, 29); Рајић / је  је/ за свој алкобизнис имао легалне папире (Н 2366, 30). алко-бизнисмен, м

– Ухапшени /су/  још неки суботички алкобизнисмени

(Н 2366, 29). алко-мафија, ж – Фолклорну склоност Срба да скоро у свакој прилици користе алкохол  (...) бескрупулозно користи домаћа алкомафија, чијем се деловању приписују и наведени трагични случајеви /тровања/ (Н  2366, 29); Биланс деловања алко-мафије у Србији је Србији  је 15 смртних случајева само од фебруара до маја (Н 2370, 28). алко-предузетник, м – Оптужница терети суботичке алкопредузетнике да су  (...) овом београдском предузећу за производњу пића испоручивали 96процентни етил-алкохол уместо природне рак природне  ракије ије (Н 2366, 29).

 роман алтернирајући , -а, -е – Писац ће се потрудити да  роман  једнодим  једнодименз ензион ионалн алност ости и увођењем алтернирајућих зачетака (Н 2389, 33).

„спаси”

амалгамирајући , - а, -е – Подела  још нема амалгамирајућу снагу што ће доцније сабрати  разнород  разнородне не личне, породичне и племенске интересе у национални комплекс (Сент,22). аматеризовати се, свр. – Ако не могу да опстану без општинских каса, нека се аматеризују (Дуга 337, 55). аматерка, ж – Данашњица  је вјечита борба и у том, најстаријем занату. Бордели и клубови, (...) улични секс, домаћице на продају, диско проституција, професионалке и аматерке (Е 25, 84).

него  је ни мање амбасадорица, ж – Љепотица није неки мали дипломата, него је ни више, амбасадорица САД-а у Аустрији (Свијет 15, 62).

– Бил Клинтон именовао  је  јуче досадашњу амбасадорка, ж амбасадорку у Уједињеним нацијама Медлин Олбрајт за државног секретара (Дм 6.12.96, 7). амбасадоровати, несвр. и свр. – У Кинеза  је обичај да амбасадор мора знати јез знати  језик ик земље у којој ће амбасадоровати (Н 2377, 63). амебоидан, -дна, -дно – Никако нисам могла да се отресем осећања да то са мном није човек, мушкарац, новинар, већ нешто из неког другог, амебоидног света, савитљиво, молбено, меко, спремно да прими ударац са захвалношћу (Излет, 31).

6

зна  још од 1875. године, када  је Лош у амебоноша, м – За амебијазу се зна још Петровграду први открио амебу у болесниковом измету. (...) Број амебоноша у нашој земљи се цени на око 900.000 људи (Г 177, 47). американољубац , ж американољупцима (Н 2427, 44).

–

Онда

/смо/ то подметали свету и

анационализам, м – Црногорска политичка свакодневица (...) неминовно  је рез  је  резулт ултирал иралаа повремено ирационалним набојима ни мало наклоњеном концепту „анационализма” (Круг 1, 17).

– То / је  је/ марксистички студиј који воде анационално, прил. анационално, па и антинационално оријентисани професори (Н 2447, 53). англофилија, ж – Дневна штампа  је упућивала претње Јапанцима окривљеним за англофилију (Гилен, 89).

мом је случају, на жалост, овај лагодан и универзалан англофобија, ж – У мом је облик англофобије поремећен био балканском повесном клопком (Сент,12). андрићевски, -а, -о – Има у њој нечег андрићевског (по избору „ репертоа  репертоара ра”, а у „текстуалност стратегисању” по „овремењеном опажању”) (Н 2389, 39); Као што у „фаталној”  јунакињи  јунакињи рома  романа на Софији, поред гетеовске или чак андрићевске Јелене, „вјечно женски” могу одјекивати Моли Блум, и Бети Блу (Н 2365, 33).

даље  је оптерећена андроцентричан, -чна, -чно – Модерна медицина и даље је митовима и предрасудама андроцентричне инспирације (БН 98-99, 40). анђеоско-демонски, -а, - о Микија Руркеа (Н 2384, 34).

– Анђеоско-демонски осмех, волела  је то код

анестетичарка, ж – Анестетичарка стално прати пулс и болесников тлак, смјесу анестетичких плинова (С 438, 42). аниматорица, ж – Вера Влајић, београдска аниматорица, добитница  је многих награда за своје „цртиће” (С 475, 17). анимозност, ж – О некој анимозности и геноцидности Немаца према Србима не може бити ни говора (Н 24632, 29). анисовац, м

– Наручи два анисовца (Опорука, 19). анкетарка, ж – Нашој анкетарки / је/ изгледао знатно старији (Дуга 337,

80);

Док су новинарке са телефона из подземног пролаза на Теразијама обавештавале слушаоце београдског  радио  радио-програма о анкети,  један  један младић (...) силовито  је прекинуо везу са студијем. (...) Један сасвим обичан мушкарац, (...) закључују анкетарке (Н 1837, 4). ансамбловски, прил. – Народне масе у ансамбловски богатим и шареним ношњама смију се и плешу (Вуди, 127). анти- – У случају блиских избора, они могу  рачунати на  реално антизападно  расположење после агресије НАТО (БН  98-99, 34); Одлазак  радикала био би  разумљив као израз одговорности за наопаку,

7

антинационалну политику (БН 96, 8) ; Гађају ... антирадарским пројектилима „харм” и „ срајк” (БН 87, 32) ; Немачка и недићевска пропаганда максимално су користиле ова брутална савезничка бомбардовања за подстицање антисавезничког расположења антисавезничког  расположења (БН 97, 31) ; Иницијатива је Иницијатива  је дошла од Ернеста Бевина ... који  је по  распаду антихитлеровске коалиције први уочио опасност од „црвеног ветра” (БН 93, 31). анти- Утврђивање алергије посредством крвних тестова  ради се деци и (Н  2428, 31); особама под сталном антиалергијском терапијом Антиамериканизам / је  је/ индуковао  радикални национализам (Н  2442, 50); Мелатонин / је  је/ стимулисао Т-лимфоците да произведу или ослободе више антивирусних супстанци као што су интерферон и интерлеукин-2 (Н  2393, 53); Можемо ли очекивати да Мирко Марјановић говори стихове Јакова Гробарова на панчевачком антиеколошком хепенингу? (Н  2470, 63); Овај експерт за питања савремене ликовне уметности у свом раду свом  раду / је/ избегао замку помодног „критичког” антиестетизирања и одолео пасији минималистичке есхатологије (Н  2420, 41); Сатанизацију Запада и антизападни фанатизам електронски медији ометају (Н  2432, 52); Доста новца  је потрошено и на антикампању, на бојкот (Н 2442, 19); И друге супстанце које лучи пинеална жлезда имају антиканцерогена својства (Н 2393, 53); Мелатонин побољшава функционисање имуносистема  (...) појачавајући антиканцерозне факторе (Н 2393, 52); Своје опоненте (...) оптужује за антикинеску кампању (Н 2418, 41); Демонстрације нису биле националистичке, али ни антинационалистичке (Н 2419, 25); Српски покрет обнове је обнове  је антипарламентарна организација (Н 2433, 17); Губитак куће  је антипородичан чин (Н  2427, 27); Неутралисање евентуалних експлозија незадовољства маса и антипредседничких испада опозиције (Н  2393, 48); По веома антисељачкој  рачуници, на трошкове производње пшенице одлазе две трећине дохотка (Н 2419, 64); Добар Србин мора бити антисрбин, само се то плаћа (Н  2419, 25); Интернационална (Н  2471, 34); Он  је клиника за срце  (...) нуди антистрес програм антихетеросексуалан тиме што не оставља никакав женски централни фетиш (Н 2418, 38). анти,

-, – – Створивши ситуацију потпуно „ анти” уобичајеном поступку

(Арт, 179). антиабортусни, -а, -о – Антиабортусна кампања /се/ у правилу поклапа са сулудим настојањем да се људе увјери како  је нужно да у  једнособ  једнособан ан стан од 31 квадрат изроде и треће дијете (Н 1819, 28).

– /Димитрија Поповића/ су, због антиавангардист(а), м карактеристичног  ренеса  ренесансн нсног ог  рукопис  рукописаа уврштавали међу антиавангардисте (С 447, 69). антиавнојевски, -а, -о – Дословце сам пренео текст Резолуције из Бујана и друга историјска факта у вези са том конференцијом. Тим документима није потребан коментар ако се зна да су донети после Другог заседања АВНОЈ-а, да су, дакле, директно антиавнојевски, што ће  рећи антијугословенски (И  116, 43);

8

Сваку  реч (...) одмах проглашавају великосрпском, прочетничком, антиуставном или антиавнојевском завером (Вук, 90). антиагитпроп, м – Боро Кривокапић крстио  је мој иступ на Скупштини УКЦТ као агитпропски, односно отишао  је  још даље и извео чудовишну орвеловску кованицу – антиагитпроп (Н 1809, 8). антиаљендеовски, - а, - о – У извјештајима агената ЦИА-е и службеника ИТТ- ја често  је „Ел Мерцурио” спомињан као „посљедња свијећа која ће се угасити”, као значајан центар антиаљендеовске акције (С 430, 60).

 рецидив в антиамериканизам, м – Та су упозорења схваћена као  рециди француског антиамериканизма из де Гауллеових времена (С 435, 29); То  је све узбудило страсти,  распла  распламсал мсало о мучне  распра  расправе ве на деликатну тему: антиамериканизам у Немачкој (П 25823, 3). антиамерички, -а, -о – Јавно признавање све већег антиамеричког  располо  расположењ жењаа у свету (Н 2381, 49); Тиме се стварало антиамеричко рас антиамеричко  располо положењ жењее у Белгији у доба кад је кад  је клима и иначе била напета због америчких планова да се изради неутронска бомба (С 431, 79). анти-антиматеријалан, -лна, -лно антиматеријална (Г 164, 19).

– Наша васиона  је изразито анти-

 расправљали али /су/ антиапартхејдизам, м – О свом антиапартхејдизму (...)  расправљ с  радика  радикални лним м противницима подвајања (Св 123, 29). антиарафатовски, -а, -о

– /Вође/ антиарафатовских снага (С 443, 39). антиармијски, -а, -о – У  једноме  једноме у Армији не гријеше: у Хрватској уистину рас уистину  расте те „антиармијско рас антиармијско  располо положење жење” (Д 440, 15). антиауторитаран , - рна, - рно – „Трансформација уметности” настаје из замисли  (...) грађанске декаденције, тј. егзотичне, еротичне, младалачке и антиауторитарне побуне против моралних ограничења пуританског грађанског друштва (Посмодерна, 14).

– Енгелс  је с правом исмијавао антиауторитаристички, -а, -о антиауторитаристичку наивност, тврдећи да не може постојати организација без ауторитета (Ком 1574, 17). антибалетски, -а, -о – Мери Цекић се на концерту појавила у чувеној улози „ рибети  рибетине не”, као члан антибалетске групе. Јасно, нисам намеравао да прикажем женске груди и задњице, већ сам хтео да исмејем тадашњу масовну употребу  разних  разних девојчица које су на бини изигравале „ лоптице-скочице” (Е 22,

105). антибалистички, -а, -о – Подморнице се данас /могу/ успјешно борити и с циљевима у зраку, и неће проћи много времена кад ће из нуклеарних подморница у морским дубинама стартати и прве антибалистичке раке антибалистичке  ракете те (С 431, 42); Што да  ради Западна Европа ако САД поставе антибалистички систем свемирске обране (С 435, 32).

9

антибеоградски, -а, -о – Мислио сам на велике градове, европејске, светске, на велике  јавне  јавне куће, на све што  је велико и богато, на купање у светлости, на све антибеоградско (Зуб, 136). антибиотски, -а, -о – Од петнаест синтетичких антибиотских хормона (...) који се дају стоци,  једанае  једанаест ст  је карциногених, што  је већ одавно стручно утврђено (С 274, 45).

за  руком м милитантним антибирократа, ж – Оно што дуго није полазило за руко антибирократама и новопеченом популисти Дураковићу урадио  је Ивица Осим (НД  997, 16); Он  је  револуц  револуцион ионар ар, човек са ставом и са принципима, антидогматичар, антибирократа (Преиспитивања, 79).  један од кључних антибирократизам, м – Иако  је антибирократизам  један идеолошких ставова СКЈ, у  југослов  југословенс енској кој теорији се мало пажње поклања диференцирању државне од партијске бирократије (Н 1807, 15).  раздирали ли глад и страдање антибирократски, -а, -о – Када су земљу  раздира Лењин се није бојао да напада нову совјетску бирократију и њену охолост и подржавао  је Мајаковског управо због антибирократских стихова (П 25939, 3); Хисторијска  је замка прескочена увођењем самоуправљања 1950. године, и то у задњи, али и прави, час. Била је Била  је то антибирократска концепција (С 435, 84). антибог, м врата (Н 2368, 57).

– У приповести о бици богова и антибогова, казује се о 540

антибољшевизам, м – Мој дефектни бољшевизам се трансформисао у антибољшевизам (Троцки, 131).

– У Словенији /се/ потцењује или погрешно тумачи антибосанство, с колико се Југославијом шири неспокојство због вашег „антибосанства” (Могуће, 182). антибритански, -а, -о – Бучна антибританска кампања, нарочито у Немачкој, све је све је отприлике што је што је свет за Буре учинио (Сент,286). антибуржоаски, -а, -о – Тај темељни анти-буржоаски набој пробија и кроз сва потоња дела Милоша Црњанског (Дуга 399, 78). антивијетнамски, -а, - о – „Радио станица Црвених Кмера” (...) емитира из јужн из  јужнее Кине, а преноси службене ставове антивијетнамске кампућијске скупине „Црвени Кмери” (С 435, 20). антивирусни, -а, -о – Интерферон има своје место због својих антивирусних и имуностимулативних својстава, али ако се користи као допунска терапија (ИП 1394, 31); Алфа интерферон (...)  је антивирусна супстанца која се природно ствара у тијелу, као  реакци  реакција ја на инфекцију (Н  1806, 56); Многи болесници од сиде (...) узимају на своју рук своју  руку у антивирусне лекове (Г 177, 46); За фамозни ХПА-23 сухо каже да  је то „само антивирусни препарат у експерименталној фази” (С 436, 12). антивладин, -а, - о – Операција  је предвидела да се (...) покрене широка анти-владина побуна, све до пада, бекства или смрти диктатора (Блиц 17, 12).

10

антивојак, м – Струјања долазе из колевке Словеније: мировњаци, еколози, духовњаци, антивојаци, феминисти (М 33, 9). антивуковство, н. – Али и антивуковство у дијела Хрвата такођер  је идеологијско, партикуларистичко, протујугославенско (Југо, 121). антиголооточки, -а, -о – На тај начин верујем да бисмо се ослободили хипотеке тог отока као нечега што не дозвољава да о четрдесет осмој проговоримо и са других, веома значајних, аспеката у којима се она јав она јавља ља управо као антиголооточка (С 440, 39). антидеголизам, м – „Снажни талас антидеголизма у лето  68” – пишу аутори „Рата међу друговима”, „и интервенција снага земаља Варшавског уговора у  Чехослов  Чехословачк ачкој ој, подстакли су дирекцију КПФ  (...) да убрзају усвајање нове стратегије комуниста (Н 1812, 47). антидемократичност, ж – Нећемо сарађивати са странкама које у свом програму или дјеловању имају ма и најмање примјесе антисрпства  (...) и антидемократичности (Н 2064, 26).

снаге  репрес ресије ије (С 437, 57); антидемократски, -а, -о – Антидемократске снаге реп Реакција је Реакција  је у гледалишту у првом ред првом  реду у антидемократска (Д 439, 34); Они и данас могу поновити читав механизам обрачуна са демократском опозицијом  једном  једном антидемократском систему (Либ 4, 14). антидемократски, прил. – Албанска страна наступа само силом, антидемократски и антицивилизацијски (Могуће, 45). антидепресант, м – Само психотерапија која се примењује на депресију има око 130 врста. Томе треба додати  још преко 30 лекова „антидепресаната” и бројне калибре електрошокова (И 116, 31). антидепресиван, -вна, -вно – Одговарајућа антидепресивна терапија може донијети изненађујуће резу изненађујуће  резулта лтате те (Из 280, 91).

Био  је и онај на коме се будила антидесном  рутином  рутином антидесни, -а, - о – Био је успавана машта наших иследника (Пекић, 151). антидесничарски, адв. – Колико год се декларисао антидесничарски догматизам  је немоћан пред задатком  разобли  разобличав чавања ања грађанског света (С  437,

82).  религиозн ознее манипулације антидечји, -а, - е – Плашење злим духовима и  религи били су само дио антидечје кампање (С 365, 9). антидиверзијски, -а, -о – Будимир Милисављевић, стручњак за  рад са антидиверзијским уређајима (С 440, 10). антидиктаторски, -а, -о – Због лепљења „антидиктаторских” постера, полиција је полиција  је ухватила два студента (Супер 12/ИВ, 76). антидинамичан, -чна, -чно – Таква социјална структура спречава организирање  јаких  јаких социјалних снага као носилаца друштвених промјена, тако да систем остаје конзервативан, стагнантан и антидинамичан (С 435, 84).

11

антидискриминаторан, - рна, - рно – Тражи се  (...) да се у Устав СР Југославије уведе антидискриминаторни закон који ће штитити све грађане и грађанке који су оштећени било којом врстом друштвене дискриминације (Н

2375, 39). антидогматизам, м – Налет лажног антидогматизма (П 25904, 5); Она у себи увек садржи и догму антидогматизма (Могуће, 185). антидогматичар, м – Политичке одлуке усвајају се у непрекидном надметању (...) догматичара и антидогматичара (С 470, 89); Он је Он  је рев  револуц олуцион ионар ар, човек са ставом и са принципима, антидогматичар, антибирократа (Преиспитивања, 79). антидогматски, -а, -о – Кризу савремене друштвене организације прати мешање два супротна тока:  једног  једног догматско-бирократског (...) и другог, изразито (Н  1805, 19); Личност Ху Јаобанга симболизовала  је антидогматског антидогматски курс у Кини (Н 1882, 48);  Кад су цветале тикве  (...)  је књига свога времена, отворена, жустра, (...) антидогматска (Преиспитивања, 67). антидогматски, прил. – Не верује да  је крив зато што антидогматски мисли и што се бори за слободу и модернизацију стварања (Преиспитивања,

207); антидопинг, -ø, -ø – У Лос Анђелесу  је 11 спортиста имало позитиван антидопинг тест (М  6, 44); Након завршетка натјецања  још се  једном  једном обави антидопинг контрола на три првопласиране жабе (С 349, 78). антидрама, ж – Знали смо одбацивати стрип, знанствену фантастику, (...) антидраму и музичку авангарду (Н 1831, 27). антидржава, ж – Организовани криминал данас  је својеврсна држава у држави или, тачније  речено  речено, права антидржава,  јер својим активностима озбиљно угрожава све државне институције (Св 240, 44). антидржавни, -а, -о (Угрешић, 85). антиевропски, -а, -о

– Тако вам и треба кад пишете антидржавне  романе  романе – У Александрији  је избила антиевропска побуна

(Дело 1988/8, 103). антиегипатски, -а, -о – Почели су да изводе диверзантске акције са циљем изазивања антиегипатског рас антиегипатског  располо положењ жењаа (Шпијуни, 131). антиеколошки, -а, -о – Поверовали /смо/ (...) у перверзну антиеколошку причу о Исусовом безгрешном зачећу (Н 2365, 62); Само  још југ  још  југ Балкана чува комунистичку, антиеколошку илузију како ће нам  једног  једног дана свима бити добро (Либ 4, 20). антиелектрон, м – Физичари су за 53 године од првог успешног детектовања антиелектрона или позитрона  (...) констатовали да свака позната елементарна честица има одговарајућу античестицу (Г 164, 19).

12

неки  ред, антиентропијски, слика нас, а антиентропијски, -а, -о – Оне су неки ред живот, па вероватно и правда су ентропија (Изгон, 304) антиестаблишмент, м – Док  је седамдесетих година „Тиме Оут” своју  репута  репутацију цију увелико заснивао на анти-естаблисхмент ставовима, у осамдесетим се пребацио на то да буде часопис који се бави разо бави  разонодо нодом м (С 441, 74). антиестетика, ж

– Остаје само антиестетика (Дуга 337, 6). антиестетичност, ж – Његова егзистенцијална антиестетичност постаје очигледна кад год се суочимо са она четири битна процеса која одређују свако живо биће (Самопослуга, 167). антиестетски, -а, -о – Због тога се за човека најпре мора  рећи да  је антиестетско биће (Самопослуга, 167). антиженски, -а, -о – У будућим историјама културе XX века ову годину ће карактерисати велика  рехабил  рехабилита итациј цијаа лепоте и чари женских груди. (...) Реч је Реч  је и о великој еманципацији лепше половине човечанства од феминистичког и антиженског идеолошког тероризма који  је годинама наметао укус и тип полне неодређености, у знаку груди  равних  равних као даска (Дуга  375, 51); Америчка црнкиња Анђела Девис, оптуживала  је Регана да води антиженску политику (Осмица 281, 25). антиживот, м – Живот Еразма Ротердамског  је драма Наџивота и Антиживота, драма филозофског уздизања над паклом бивствовања над паклом обичности (Европа, 14); Његов систем не доприноси уједињавању друштву у складну целину нити премошћавања  јаза између дечје психологије и друштвеног непризнавања те психологије,  јаза између живота и не-живота (Самерхил, 39). антизагађивач, м антизагађивачи (Н 1881, 59).

–

Звездани дендрити 

(...) најефикаснији /су/

антизападни, -а, -о – Кад УН, или неки други међународни форум (посебно Хашки трибунал) узме на зуб србијанску политику, у Београду ћете (...) чути сличне антизападне придике (Н  2378, 22); Са агресивним српским национализмом, са  једним  једним антизападним ставом који  је нарочито диктирала војска (Н 2356, 46).

– Извесном броју чланова дипломатског кора антизападно, адв. засметала / је  је/ ширина контаката које  је он одржавао, нарочито чињеница што су они укључивали антизападно и жестоко националистички оријентисане (Н 2355, 26). интелектуалце антизвезда, ж –  Чак и антизвезда јап антизвезда  јапанс анског ког „кеч езкена” Ðајанто Баба (...) пита се наглас „шта је шта је сад ово” (Н 1807, 46). антиздравица, ж

– Тај говор био  је нека врста „антиздравице” (С 443,

75). антиидеолошки, -а, -о – Наш дух  је идеолошки, чак кад  је и декларативно антиидеолошки (Могуће, 184).

13

– То није антиизвештавање, то  је поштено и антиизвештавање, с интелигентно бележење друштвених обичаја (Н 2066, 45). – Заташкавање антиизраелских покрета и антиизраелски, -а, -о  располо  расположењ жењаа на Западу (Шпијуни, 115). антиимперијалан, -на, -но – Значај енглеске културе нашег доба (...) у њеном  је изразито антиимперијалном карактеру, у анализи отуђености и нспособности људи да међусобно разу међусобно  разумно мно опште (Н 1803, 50). антииндијски, -а, -о – Било  је то доба индијско-пакистанског  рата, (...) а Бусх  је морао објашњавати непопуларно, и послије поражено, антииндијско стајалиште (С 431, 30). антииндустријски, -а, - о – То много личи на еколошку идилу, али и на антииндустријску, конзервативну, зелену утопију (Слободан,15).

– То потиче од оног општег антиинтелектуалан, -лна, -лно антиинтелектуалног настројења у земљи ( Човек  Човек, 35); То антиинтелектуално  располо  расположењ жењее, потенцирано у време „културне рев културне  револуц олуције ије” – када су, после старих  револуц  револуцион ионара ара, највише страдали интелектуалци – има дубоке корене (Н 1812, 41). антиинтелектуализам, м – У том склопу  је и антиинте-лектуализам заједнички део опортунизма (Н 1881, 14) антиинтелектуалистички, адв. – Те чињенице донекле оповргавају тезу да су нови културни сарајевски трендови добрим дијелом антиинтелектуалистички настројени (С 428, 77). антиинформатичарски, адв. – Онај који споро, антиинфор-матичарски  реагир  реагираа на стриктне „и”, „или” и „не” одлуке добија  рачун  рачун на  7,5 умјесто два милијуна динара (С 481, 86).

 је/ антиирачки, -а, -о – Анти-ирачка група Џалала Талабанија била / је богато спонзорисана од стране Америке (Блиц 17,, 12). антиисторија, ж (Проучавање, 153).

– Лав Толстој замишља свој Рат и мир као антиисторију

антиисторијски, -а, -о – Разумем о каквим се све антиисторијским и антисрпским радњ антисрпским  радњама ама рад  ради и данас у свету (Н 2380, 4-5); Досадашњи однос према  јединст  јединствен веном ом  југосло  југословен венско ском м тржишту, планирању, великим системима и стручној памети гурнуо нас  је у антиисторијске процесе (И  108, 12); На историјску (или, можда, антиисторијску!) сцену из мрака позадине ступају све нагомилане предрасуде и оптерећења (Хегемонизам). антијапански, -а, -о – /Признали су/ тим људима статус активног антијапанског ратн антијапанског  ратника ика или помагача америчким снагама (С 445, 30).

се  јавља ља и мноштво антијеврејских списа у антијеврејски, -а, -о – Отуда се јав којима се захтева коначан прекид свих односа између Јевреја и хришћана ( Чавошки  Чавошки, 29).

14

– Једно афективно, празнословно, субјективистичко антијевство, с антијевство све је све је присутније у уметности (Могуће, 63).  руководств ство о  (...) није позитивно антијугословенски , -а, -о – Албанско  руковод одговорило на  југосл  југославе авенск нскее иницијативе сурадње, него  је канале веза искористило за антијугословенско дјеловање (С  428, 82); Исмаил Кадаре, просечан неосоцреалиста из Тиране, писац  једне  једне солидне књиге  (...) и низ (Н  1804, 38); аантијугословенских памфлета То што они траже антијугословенски  је интерес, антисвјетски, то  је бушење медјународне /сиц!/ ситуације (Св 216, 13). антијугословенство , с антијугословенством (Тунел, 9).

– Ватикану /се/ наметнуо својим доследним

антијунак, м – Криминалци и остали антијунаци подземља нису представљали ликове из миљеа социјалистичке свакодневнице (Ст 22, 13); Херој или антијунак овог албума није попут Фауста продао душу Мефисту шејтану за вјечну младост (ИП 1396, 9); Долазак антијунака (С 182, 79). антиканцерозан, -зна, -зно – Организам нормално  распола  располаже же са два веома  јака антиканцерозна агенса, који су веома значајни  јер нападају само канцерозне ћелије (Г 165, 29). антикапиталистички, -а, -о – Капитализам обиља донео / је  је/ нове облике беде и  ропства  ропства, стварајући антикапиталистичко рас антикапиталистичко  располо положењ жењее новог типа (Н 1806,

37). антикастрис(а), м – Та организација окупља фанатичне кубанске емигранте антикастристе, а ФБИ  је сматра најопаснијом терористичком организацијом у САД (С 306, 57).

 је/ одржано суђење  једној  једној групи антикастритички, -а, -о – У Хавани / је младих Кубанаца антикастритичке оријентације (Нед 23, 25). антикастровски, -а, организације (С 428, 51).

-о

–

Антикастровске кубанске политичке

антикатолицизам, м – У Енглеској XВИИ века антикатолицизам није мање  распрос  распрострањ трањен ен ни мање хистеричан од антикомуинизма Мацартхy јеве  јеве Америке (Сент,173). антикемалистички, адв. – Од  450 посланика у Парламенту Странка правде освојила  је  1965. апсолутну већину од  240 посланика. Наравно, она  је конзервативна, изразито десног курса,  религи  религијски јски и антикемалистички интонирана (С 305, 27). антикласика, ж  – 19. Битеф / је  је/ посвећен „Класици и антикласици” (Дуга 337, 30); Што мисли под овогодишњим поднасловом БИТЕФ-а „Класика и антикласика” (С 434, 86). антиклерикално, прил. оријентисан (в 37, 55).

– У Загребу је Загребу  је означаван као (...) антиклерикално

15

антиклимактичан, -чна, -чно – Претпостављам да га лов и није истински занимао, сасвим антиклимактичан у односу на његове претходне спортове (Изгон, 68). антикњига, ж – /То  је/ описао  (...) његов пријатељ Роман Бродманн у првој антикњизи с насловом „Нешвицарац” (С 443, 37). антикоагулантан , -тна, -тно – При отпусту и даље перзистира оток леве ноге због чега  је неопходно и даље спроводити антикоагулантну терапију у амбулантним условима (ИП 1395, 22).

се развија вијати ти ова антиколонијалан , -лна, -лно – Још треба видјети како ће се раз посљедња антиколонијална рев антиколонијална  револуц олуција ија модерног свијета (С 441, 29). антикомад, м – Он  још увек чува горку иронију трагичне фарсе, али, за  разлику  разлику од некадашњих антикомада, има врло јасн врло  јасну у причу (Столице, 161). антикоминтерски, -а, -о

– Потписао / је  је/ антикоминтерски пакт (Дуга

337, 69). антикомунизам , м – Милијардери Хант, покојни Хјуз и слични, због својих прилога остали су забележени златним словима у аналима светског антикомунизма (НОН 38 /531/, 29). антикомуниста, м – Само прича да је да  је антикомуниста и да би га они тамо одрали кад би био враћен (С 435, 74).

– Борци против идеолошког  рака  рака су антикомунистички, -а, -о „Антикомунистичку лигу” основали пре 18 година (НОН 38 /531/, 29). антикомуњаристички, -а, -о – Барске новине су оптужене и за антикомунизам. И што се догађа... „Антикомунистичке” новине објављују програмску декларацију Комунистичке партије Југославије. Барске новине су, у ствари, антикомуњаристички лист (БН 141, 3). антикомформистички, -а, -о – Школа ће имати највише друштвеног и цивилизацијског оправдања ако се успротиви конзервативној друштвеној стварности, ако се појави као антисредина у односу на све што  је духовно и традиционалистички успавано. То би био пут и до антикомформистичке школе и до слободне и креативне личности (М 6, 17); Ваша антикомформистичка нарав није се нимало промијенила (Е 62, 4). антикорозиван, -вна, -вно – Сама технологија врло  је немоћна, чак и најотпорнији антикорозивни материјали имају вијек трајања (С 440, 80).

 реторикаа често постаје антикорупцијски , -а, -о – Антикорупцијска  реторик антиреформаторска рет антиреформаторска  реторик орикаа (Н 2365, 36). антикубански, -а, -о – „Антикомунистичка лига” не воли претерани публицитет, али се ипак  једном  једном годишње окупљају делегати (...). Међу цењеним гостима се очекује присуство десничара  (...) па и познате антикубанске банде (НОН /531/, 29); Антикубанске терористичке организације у САД  (...) у новије доба знатно су појачале активност (С 306, 57).

16

За  разлик лику у од антикубанских мера, ова најновија антикубански, -а, - о – За раз казнена авантура САД против страних фирми  још није довољно  јасна  јасна ЕУ (Н

2381, 48). антикултурни , -а, -о – Овај форум /се/ (...) оградио од антирадничких, антисиндикалних, антикултурних и антислободарских тонова на тој сједници (Вук, 54). антикултурни , -а, -о

– Сама замисао је замисао  је антикултурна (Н 2356, 29). антикуплерајски , -а, -о – Антикуплерајски покрет предводи Стивен Вајн, власник мамутског казино-хотела „Голден Нуггет” у Лас Вегасу (Дуга 375, 43). антилењинистички, -а, -о – Непријатељске снаге у партији  (...) наступајући с антилењинистичких позиција одбацивали су могућност победе социјализма у  једној  једној земљи (Св 87, 54). антилибералан, -лна, -лно – Фашизам  је  антилибералан (...) покрет ( Чавошки  Чавошки, 129).

(...) антипарламентаран,

антилибијски, -а, -о – То није помогло смиривању антилибијске атмосфере која се почела градити у западним средствима јавн средствима  јавног ог информисања (С

443, 39).  рачуном помоћу више математике антиликовни, -а, -о – Простим  рачуном долазимо до  једнач  једначине ине да  је за ову антиликовну заврзламу највише заслужна  једна  једна комета (НОН 548, 37). антилопски, -а, -о – Запази како  је Суки љупка  (...) у светлоплавом џемперу и тамној антилопској сукњи (Иствик, 39); Она ужурбано уђе (...) у њену антилопску сукњу (Иствик, 146). антиљудски, -а, -о

– Они су измислили најантиљудскије  речи  речи (Класа,

126). привлачност  је долазила од (...) продорног погледа антимагнет, м – Њена привлачност је њених (...) очију чијих је чијих  је дужица тамносива боја била одбачена до рубо до рубова ва као да је да је свака зеница имала дејство антимагнета (Иствик, 25). антимађарски, -а, -о – Увјек сам се у Загребу осјећао као код куће, чак и кад је кад је било антимађарских манифестација (С 428, 38). антимаоист, м – Мао Це Тунг ће на тај привремени пораз одговорити покретањем „Културне  револуц  револуције ије”, у којој ће се обрачунати са антимаоистима (С 305, 32). антимарксизам, м – Каже да  је фашизам: антимарксизам који тежи да уништи непријатеља стварањем  радика  радикално лно-супротне, па ипак блиске идеологије (Круг 2, 29). антимарксиста, м – Како  је Мусолини , од марксисте постао фашиста, тјс. /сиц!/ антимарксиста (Круг 2, 29); Они мисле да штите марксизам ако плаше антимарксисте (Самопослуга, 77).

17

антиматеријски, -а, -о – Велики оптички телескоп са Земље могао /би/ открити  јасно  јасно видљиву светлост из антиматеријских мотора њихове летелице (Н

2366, 60). Он  је дошао у Палермо (...) са задатком да води антимафијашки, -а, -о – Он је и координира антимафијашку борбу (С 446, 42). антимемоарист, м – Антимемоарист, антиславодобитник, песник би заједно са изгинулим саборцима хтео да изађе из корица читанки (ИП 1396, 12). антиметафизички, -а, -о – Јасно  је да би та антиме-тафизичка већина Београђана изазвала у неком новом Момсену обнову питања (...) „Шта ви уопште тражите у овом граду, где није могуће живети без ниверзалних идеја” (С 476, 11). антимилитаристички, -а, -о – Откада  је нашим поднебљем завладала нека антимилитаристичка клима,  ја сам се сав окренуо опери (Аристид, 211); Конципиран у недвосмислено антимилитаристичком духу (в 37, 55). антимимезис, м – Однос мимезиса и антимимезиса, односно „природног” и „културног” (С 450, 80). антимиметички, -а, -о

– Борба миметичких и антимиметичких слика (С

450, 80). антимировни, -а, -о – То што они траже антијугословенски  је интерес, антисвјетски, то је то је бушење медјународне /сиц!/ ситуације (Св 216, 13). антимитологија, ж

– Митологија мице заправо је заправо  је анти-митологија (Е 11,

антимонархиста, м

– У Београду  је био пробољшевик, антимонархиста

15). (в 37, 55). антимузеј, м – Бувља пијаца у Цлигнанцоурту је Цлигнанцоурту  је своје-врсни антимузеј – мека за  разне  разне колекционаре  (...). Углови барака  (...) дословно су затрпани гомилама потамнелих, прљавих слика (Књига, 219). антинаративан, -вна, -вно – Стратегија цитата  је примењивана у формалној, деструктивној и антинаративној функцији  разарања  разарања органске целовитости уметничког дела (Постмодерна, 24). антинаучан, -чна, -чно антинаучног закључка (Класа, 10).

–

Комунисти долазе до упрошћеног и

Тај рат је  је био вођен са паролом ослобођења човјека, са антинацизам, м – Тај рат паролом антинацизма (С 471, 44). антинационалан, -лна, -лно – ЛОСОС У ОПАНКУ. Овакав крајње антинационални вулгаризам дат је дат је БУЦОВУ (РРе 2/96, 58). антинационализам, м – На политичку сцену излазимо с концептом три А. То је То је антинационализам, антитоталитаризам и аутономија (Д 442, 33). антинационалист(а), м – Ја сам антинационалист. Живимо на тако малом планету да су проблеми заједнички (Е 20, 51); Ја не могу бити и нисам антисрбин. То би било апсурдно. Ја сам антинационалиста (Н 2359, 40).

18

 је/ потребна изразита и  јасна  јасна антинационалистички, -а, -о – У ово време / је антинационалистичка дистанца (Н  1819, 12); Антинационалистички хрватски  режим  режим послије  1971. одржао се додјељујући Србима непропорционалну доминацију (Д 440, 64). антинацист, м – Кад сам се вратио кући из концентрационог логора, уврстили су ме Американци у своју Специал Бранцх (...)  јер сам био освједочени антинацист (Кавијар, ИИ 175). антинемачки, -а, -о

– Он је Он  је у том интервјуу дао низ антињемачких изјава

(Д 439, 58). антинуклеаран , - рна, - рно – Американци су свој обавјештајни извјештај употријебили (...) да би (...) стишали антинуклеарно рас антинуклеарно  располо положењ жењее (Шпијуни, 24); За свега неколико минута дубоко под водом нашао се (...) брод  Реинбоу  Реинбоу вариор (...). Припадао  је флоти међународне еколошке и антинуклеарне организације био је на првоме мјесту (С 443,  Гринпис  Гринпис (Св 96, 28); Антинуклеарним порукама био је 58); Саллy Фиелд је Фиелд  је не само добитница последњег Осцара за главну женску улогу већ и истакнута активисткиња у анти-нуклеарном покрету у САД (С 430, 8).

– Нацрт предвиђа и Змајеву песму антиобреновићевски, -а, -о „Јутутунска  јухахаха  јухахаха”. Зар и данас водимо антиобренови- ћевску кампању и полемику (Н 1830, 23). антиокупаторски, -а, - о – Тито  је, по Ðуретићу, онемогућио Дражу и у посљедњем покушају да се искаже у антиокупаторској борби (С 436, 20); Дража налаже убијање британских официра, који су приспели падобранима са циљем организовања антиокупаторских диверзија (Св 215, 21). антипалестински, -а, -о – Преневши антипалестинска дејства на терен и на душу Арапа, Израел  је умањио своје непосредне војне зебње (Н  1882, 56); Неки палестински представници послије су тврдили да Клингхоффер није убијен него да су га Американци сакрили како би оправдали своје антипалестинске акције (С 437, 31). антипамет, м (Европа, 8).

– Почињем да мрзим вашу антипамет, вашу глупост

антипапа, м – Марцел Лефебвре био /се/ прочуо оштрим нападима на све  реформи  реформисти стичке чке покушаје у католичкој цркви након познатога Другог Ватиканског концила. Што више, многи га третирају као својеврсног антипапу (С

240, 79).  јеви антипапистички акти су поништени антипапистички, -а, -о – Хенрy јеви и враћени инквизиторски закони против херезе (Сент,153).

– Мораће да се одричу своје антипарламентаран, - рна, - рно антипарламентарне суштине (Класа, 175); Фашизам  је (...) антипарламентаран, антилибералан (...) покрет ( Чавошки  Чавошки, 129).

19

антипартијски, -а, -о – Након пада тзв. „антипартијске групе Молотова, Маљенкова и Кагановича” (...) Хрушчов  је на прољеће те године поставио Громика за министра вањских послова (С 430, 30). антипасуљски, -а, - о – Опет пасуљ, викну запањеност Господар Шарла након што му  рука подиже сребрни поклопац чиније. (...) Тако непомични  још више рас више  распаљ паљују ују антипасуљско расп антипасуљско располож оложење ење Господар Шарла (Тотална, 103).

 Често / је  је/ пискарао неке мизерне чланчиће антипатриотски, -а, -о –  Често антипатриотске и непријатељске садржине (Плакање, 126). антипедагошки, -а, -о антипедагошка (Н 2356, 29).

– Сама замисао  је антикултурна, али и у темељу

 је/ варирао антипентагонски, -а, -о – У свом претходном филму (...) већ / је антипентагонски заплет у тродимензионалној видео-игри опстанка (Н 1793, 39).  један од најмодер-нијих бродова антиподморнички, -а, -о – „Старк”  је  један тог типа (...). Наоружан је Наоружан  је антиподморничким рак антиподморничким  ракета етама ма и торпедима (Ф 1505, 12). антиполитика, ж – Таква антиполитика цена стварно би довела до смањења производње и квалитета (Н 1822, 9). антипољски, адв. – Критички, па и антипољски настројени духови, на ИСтоку и на Западу, приписивали су и приписују Пољацима нагон самоуништења као националну особину (Н 1814, 50). антипописни, -а, -о – Ево неких искустава из пописа становништва у СР Немачкој. Тамо је Тамо  је била права антипописна кампања (Бо 26.3.1991, 9). антипорнографски, -а, -о – Он  је писац првог антипор-нографског  романа  романа Пољу  Пољубац бац у  у образ (Буцх 81, 210). антипородица, ж – Очекивао је Очекивао  је да ће му се супротставити неко исто тако чврст као што је што је и сам, неко из његове антипородице (Књига, 100). антипоседнички, -а, -о – Како мој отац после  рата  рата није осуђиван  (...) очигледно  је да му имовина није падала под удар многобројних  разлога  разлога за конфискацију и експропријацију. Пала  је, међутим, под удар  рудимен  рудиментар тарне не жудње за поседовањем антипоседничке класе (Пекић, 49). антиприча, ж

– Ноћас /сам/ све анти-приче спалио (Маршал, 19). антипројектилски, -а, -о – Критичари пројекта СДИ сматрају да су ти успјели покуси заправо израз настојања америчке администрације да, поштопото, демонстрира барем дјеломичну успјешност антипројектилског система у свемиру (С 430, 82). антипролетерски, -а, -о – Фашизам  је  (...) популистички и стога антипролетерски (...) покрет ( Чавошки  Чавошки, 129). антипропаганда, ж – На посљедњим се изборима није више могао одупријети силовитој антипропаганди (С  443, 37); Таква антипропаганда ни најмање / јој  јој/ не нашкоди (Сабор 81, 5).

20

 је/ култура живљења, антипропагатор, м – Употреба вина уједно / је уживање за зналце, док су „пијанице антипропагатори вина, људи који злоупотребљавају нешто лепо” (Н 1814, 20). антипростаклук, м – антипростаклук (Европа, 35).

Јесте ли видели  (...) тај неукус, тај тобожњи

антипротон, м – Непосредно после експлозије, на сваких 10 милијарди антипротона долазио је долазио  је тек 10 милијарди и један  један протон (Г 164, 19). антипрохибиционист(а), м – Појавили су се антипрохибиционисти (...). Позивали су на употребу лаких дрога (Дуга 428, 52). антипсихијатрија, ж антипсихијатријом (С 470, 85).

–

Био

сам

прилично

импресиониран

Шта још да се каже о Ефросовој представи? Да антипсихолошки, -а, -о – Шта још  је (...) изразито антипсхилошка, да излаже лакој порузи оно што подразумевамо под словенском душом (Н 1814, 40).  је/ поклекнуо пред милитантном антипушачки, -а, -о – Густафсон (...) / је антипушачком пропагандом у својој земљи. Он заиста може бити безбрижан: не пуши, не пије (С 483, 10); И поред велике антипушачке кампање, и поред тога што су Американци масовно оставили дуван, драматично се повећава број Американаца који умиру од рака од рака плућа (Н 1814, 27). антирадарске  ракете те (П 25908, 2); Сада антирадарски, -а, -о – Тактичке антирадарске раке  је у Француској направљен  радар  радар који  је мањих димензија, али  је ефикаснији и теже га откривају „антирадарски” уређаји (ИП 1591, 32). антираднички, -а, -о – Недостатна  је и позната комин-терновска оптика (...) која  је само друга страна  једне  једне исте националистичке, антирадничке, контрареволуционарне медаље (И  116, 43); За ту буну већ смо припремили терен: (...) економска криза и брутални антираднички закони њен су превасходни (Сент,114); Овај форум /се/ (...) оградио од антирадничких, контекст антисиндикалних, антикултурних и антислободарских тонова на тој сједници (Вук, 54). антираднички, адв. – Све неки гузичари у високим сферама и као такви антираднички настројени (Мркић, 120). антиразбијачки, -а, -о – Доласком на власт  1981. укинули /су/ „антиразбијачки” закон (С 469, 45).

(...) и

антиракетни, -а, -о – Према недавно завршеној концепцији пројекта „ рат звијезда”, антиракетни штит био би сачињен од четири до седам слојева обране (С  439, 78); Споразум АБМ из  1972. (...) односио /се/ на забрану антиракетне технике (С 435, 33); Антиракетни пројектилски систем (Буцх 81, 99). антирасиста, м – Ја сам  једна  једна „мешавина” – мајка ми  је Американка, а отац из Боливије, и тако сам антирасиста (Репортер 949, 27). антиратни, -а, -о

– Антиратна залагања бискупа (Н 1805, 26).

21

антирационалан, -лна, -лно – Очито  је да у вези с мистичким појавама има много чега ванменталног, алогичког, парадоксалног и непредвидљивог; па ипак та категорија појава није ни ирационална ни антирационална (Г 166, 11).

 је/ прошле године покушала да антиревизионистички, -а, -о – Иредента / је се уједини и  јединс  јединстве твен н „антиревизионистички фронт” (Св 92, 9). антиреволуционаран , - рна, - рно – Неки тврде да  је тај скуп био антисоцијалистички и антиреволуционаран  јер нико нема права да народима Косова и Метохије оспори право на самоопредељење (Н  1802, 56); Сваком  радикал  радикализм изму у, унапред, приписују антититоизам и антиреволуционарне намере (Коекуде, 39).

Премда  је тај бунт имао и своју цијену у људским антирежимски, -а, -о – Премда је животима (...) процват антирежимске активности био је био је неспоран (С 428, 49); То  је ветеран антирежимске политичке борбе (С 481, 42). антиреклама, ж – И антиреклама почива на сличном принципу – можда и збунити, али по сваку цену привући пажњу (Св  102, 45); О Зарубичиној тврдњи да сам  јој украла титулу већ сам довољно  рекла  рекла. То  је антиреклама за бодибилдинг (Е 22, 103).

– Нису /се/ жељели помирити с антирелигиозан, -зна, -зно антирелигиозном политиком албанског реж албанског  режима има (Д 439, 51). – Замало су погинули због своје антирелигиозност, ж антирелигиозности. По цијену живота жељели су доказати да људи све могу, да нема божанстава (С 181, 3). антирефлексни, -а, -о – Овако обрађене леће се покривају са неколико антирефлексних слојева (ФК 1/1981, 9).

 реторикаа често постаје антиреформаторски, -а, -о – Антикорупцијска  реторик антиреформаторска рет антиреформаторска  реторик орикаа (Н 2365, 36). антиреформски, -а, -о – антиреформске игре (Дуга 337, 46).

„Терен” на коме су све више освајале

антиројалист(а), м – Ништа жалосније од мушког друштва које  је изгубило краљицу, па чак и када је када  је реч  реч о заклетим антиројалистима (Прст, 11).

 је/ најжешћи анти-Рус, шаљући нове и зелене, те анти-Рус, м – Постао / је стога жешће и непомирљивије на Голињак (Изгон, 67).  разумети и антирусизам, м – Рекао сам мом пријатељу Бродском: Мораш  разумет  Чехе, они су неофити (новајлије, почетници) антирусизма (Н 1812, 33). антируски, -а, -о – Космичка авантура била / је  је/ последица брзоплетости и антируске хистерије у тадашњем хладноратовском надметању блокова (Н 1817,

38). антисавезнички, адв. – Нова „Служба за вањску документацију и контрашпијунажу” (...) у првим поратним годинама /била  је/ крцата фракцијама

22

које су политички подијељене на „лијево” и „десно” крило односно на про- и антисавезнички оријентиране групице (С 430, 54). антисакралан, -лна, -лно – Вукова / је  је/ ујдурма, у својој бити, антитрадицијска и антисакрална; она  је израз побуне против ауторитета, против принципа хијерархијског поретка (Н 2377, 43). антисамачки, -а, -о – Њене антисамачке теорије биле су ми предобро познате (...). Своједобно, кад их  је мени самцу износила, држао сам их водом на свој млин (Мајд 80, 60). антисамоуправан , -вна, -вно антисамоуправних акција (Маршал, 67).

–

Препознаде  једног  једног писца, лидера

антисамоуправљачки , -а, - о – Има функционера који сматрају да само они могу да помере корак слободе даље  (...). И кад неко њих прозове, или се супротстави њиховим појединачним схватањима, врло често га третирају као антисамоуправљачку снагу, малтене као дисидента (Св 102, 17). антисамоуправни , -а, -о – Диференцијација  је, изгледа, важила само за запослене и чланове СК у „Иднини”, али не и за носиоце антисамоуправних и девијантних појава у општини (Н 1802, 14); Главни пунктови и форме дјеловања националистичких и других антисамоуправних снага (С 443, 76). антисандинизам, м – Сваки тједан 34 милијуна Американаца слуша (...) његово одобравање политике апартхејда, ционистичког милитаризма, Реаганова антисандинизма и сл. (С 437, 18). антисандинистички, -а, -о – Ових дана су обе организације ушле у жижу интересовања  јавнос  јавности ти  јер су постале главни носиоци хуманитарне помоћи антисандинистичким бандама у, и око Никарагве (НОН  531, 29); Још  1983. преузео је преузео  је генерал Пол Гормен (...) команду над „ јужном  јужном групом” стационираној у Панами са задатком да од Ел Салвадора и Хондураса изгради антисандинистичке бастионе (Дуга 299, 25). антисателитски, -а, -о – Појава све савршенијих сателитских система са војном применом убрзала  је  развој  развој антисателитског оружја (НВ  1019, 14); Објективна провјера еветуалнога антисателитског споразума много  је тежа него (С  435, 32); одговарајућа провјера споразума о стратешком наоружању Испаљивање антисателитске  ракете  ракете извршено је извршено  је, наиме, на једа на  један н стари, ислужени сателит, а не на специјални симулатор који  је у свему требало да игра улогу совјетског сателита (Н 1812, 39). антисветски, -а, -о – То што они траже антијугословенски  је интерес, антисвјетски, то је то је бушење медјународне /сиц!/ ситуације (Св 216, 13). антисексуалан, -лна, - лно – Рецепт за лијечење оваквог антисексуалног синдрома је синдрома  је јед  једност ностава аван н (Трен 19, 14). антисецесионистички, -а, -о – Међународна заједница (...) води строгу антисецесионистичку политику (в 37, 35).

23

антисида, -ø, -ø – Новине ових дана бележе да  је основана у Сиднеју, прва у свету, банка „антисида” крви, чији  је циљ да даваоце заштити од ове погубне болести (М 1, 49). антисизовски, адв. – Једна од основних сврха фондације  је испитивање многобројних и махом непродуктивних посредника и послова. (...) Тако гледајући ми смо антисизовски оријентисани у потпуности (Н 1806, 27).

– Овај форум /се/ (...) оградио од антисиндикалан, -лна, -лно антирадничких, антисиндикалних, антикултурних и антислободарских тонова на тој сједници (Вук, 54). антисистемски, -а, -о – Најлакше  је нешто што  је ново (...) прогласити непријатељским, неспојивим са системом, тј. антисистемским, опозиционим (М

33, 10). антиславодобитник, м – Антимемоарист, антиславодобитник, песник би заједно са изгинулим саборцима хтео да изађе из корица читанки (ИП 1396, 12). антислободарски, -а, -о – Овај форум /се/ (...) оградио од антирадничких, антисиндикалних, антикултурних и антислободарских тонова на тој сједници (Вук, 54). антисловеначки, -а, -о – У Београду /ћу/ говорити и о српској кривици и одговорности за антисловеначка рас антисловеначка  располо положењ жењаа у Србији (Могуће, 175). антиснага, ж – Откуд  јој снага да живи? већа од снаге (Зуб, 60).

(...) Неснага. Антиснага која  је

антисовјетски, -а, -о – То / су/ буржоаски правци, (...) неприхватљиви и антисовјетски (Н  2368, 38); Видјели смо већ како  је друга страна у својим антисовјетским акцијама употребљавала фалсификате, како су неки фалсификати нанијели значајну штету Совјетском Савезу (С 431, 63).

 једној антисоцијалист, м – Нисам смео да будем антисоцијалист у  једној социјалистичкој земљи (Пекић, 248).  југословен венском ском пливачком форуму антиспортски, -а, -о – У највишем  југосло (...) седе старине које  је мудрост одавно напустила. Зар то не доказује и њихова последња одлука донесена на седници  (...) када  је озакоњен неразуман и антиспортски предлог Стручног савета ПСЈ (НОН 531, 31). антисрбин, м – Ја не могу бити и нисам антисрбин. То би било апсурдно. Ја сам антинационалиста (Н 2359, 40); Барске новине купују и антисрби – да виде шта пише „противничка штампа” (БН 141, 3). антисрпски, -а, -о – Српски националисти (...) своју идеологију заснивају, прије свега на негирању црногорске нације па покушавају да лансирају тезу да се афирмација црногорске националне културе одвија на антисрпским основама (Н 1814, 29); Разумем о каквим се све антиисторијским и антисрпским радњ антисрпским  радњама ама рад  ради и данас у свету (Н  2380, 4-5); Није ли Хашки суд од самог почетка антисрпски настројен (Н 2367, 9); На антисрпској десници сковани израз „великосрпство” (Хегемонизам,7); Косовска драма  је  (...) последица сада већ нескривене

24

антисрпске пропаганде (П  9.2.1990, 12); Америчка штампа  је постала веома пристрасна и антисрпска (Истина, 16). антисрпство, с – Нећемо сарађивати са странкама које у свом програму или дјеловању имају ма и најмање примјесе антисрпства  (...) и антидемократичности (Н 2064, 26).

– Већ пет година указујем на антистабилизациони, -а, -о антистабилизациону конституцију обрачунског система укупног прихода и дохотка (Н 1805, 3). антистабилизационо, адв. – Забринут сам што делегат Јовић (...) не баца проклетство на антистабилизационо конституисан обрачунски систем (Н  1805,

3). антистаљинизам, м – Здењек Млинарж  је у Москви провео пет година. Биће то време преиспитивања и преобликовања његове мисаоне, идејне и политичке позиције од стаљинизма у антистаљинизам (Дуга 351, 14); Под топли кров соцреализма и Савеза писаца сада се пропушта много тога што би се ран се  раније ије замрзнуло напољу, антистаљинизам Ајтматова („Дуже од века траје дан”) (Н 1830, 56); Почетком педесетих година, у оном жестоком валу антистаљинизма, покушали смо се снажније демократизирати (Д 203, 26). антистаљинист, м

– Он је Он је жесток антистаљинист (Преиспитивања, 105). – Партија која не би била дубоко антистаљинистички, -а, -о антистаљинистичка у свом бићу не би могла доћи у сукоб са стаљинизмом (С 440, 38); Суштина песникове поруке  је дубоко антистаљинистичка и критичка према претходном периоду (П 25939, 3). антисудбина, ж – Уметност  је антисудбина, супротстављање свему фатумско ограничавајућем (Дедиње, 83). антисупружнички , -а, - о – Ова анти-супружничка иронија додаде мало живости његовом лицу (Иствик, 96). антисхоластичан, -чна, -чно – Развисмо антисхоластични хесихасам до крајње мере (Аристид, 88). антисцијентизам, м – Два споменута догађаја одлично илуструју сукоб двају  радикал  радикалних них стајалишта о медицинској заштити:  радика  радикалног лног антисцијентизма и радикалн  радикалног ог сцијентизма (С 444, 18). антитениски, -а, -о – Свој отпор лавиринту славе и имиџу велике звезде, покушао  је да изрази антитениским изгледом на мечевима – дуга коса, минђуше, тексас-шортс (в 37, 37). антитенковски, -а, -о – „Хугхес Аирцрафт” производи позната америчка оружја, као што су ТОЊ антитенковске  ракете  ракете (С 359, 49); Послао  је такођер планове антитенковске раке антитенковске  ракете те „ХОТ” (С 445, 63). антитероризам, м – У одјелу за антитероризам изузетно су тајанствени (С 470, 88).

25

– Делови специјалне америчке антитерористички, -а, -о антитерористичке  јединиц  јединицее „Делта” већ су стигли у Босну (Н 2377, 13); То  је порука коју  је антитерористички самит  (...) послао у све делове света (Н 2360, 47); Прави тест за све нас био је био је када смо снимали у хамбуршкој луци. Неких 400 епизодиста, каскадера, камиона чланова хамбуршке антитерористичке полицијске  јединиц  јединицее (Св 87, 39). антититовски, -а, -о – Склонио сам код пријатеља те свеске које би се на суду могле искористити као пуноважни сведоци мог непријатељског, антититовског мишејења (Н 2365, 42); Антититовски процеси у доба Стаљиново у свим источноевропским земљама (Класа, 165). антититоизам, м – Сваком  радикал  радикализм изму у, унапред, приписују антититоизам и антиреволуционарне намере (Коекуде, 39). антитоталитаризам, м – На политичку сцену излазимо с концептом три А. То је То је антинационализам, антитоталитаризам и аутономија (Д 442, 33).

– Вукова / је  је/ ујдурма, у својој бити, антитрадицијски, -а, -о антитрадицијска и антисакрална; она  је израз побуне против ауторитета, против принципа хијерархијског поретка (Н 2377, 43). антитрауматизам , м – Они побољшавају момент антитрауматизма, па у појас упумпавају зрак (С 469, 45). антитржишни, -а, -о – Компромис између старих погледа антитржишног типа (...) и нових, који за основу имају савремену тржишно-планску привреду (Н

1880, 31). антитуристички, -а, -о – Ако већ монаси и монахиње интервенирају код Бога антитуристичким молитвама, фер  је дати туристима исту могућност (Буцх

81, 144). антиуметнички, -а, -о – Преображај антиуметности у уметност не испушта из свог домена деловања ниједан пример „антиуметничког” геста, предмета или егзистенције (Постмодерна, 8); Кад Вас прође антиуметнички бес Вашега листа, молим,  јавите  јавите се. Презентоваћу Вам тада своје скице (Аристид,

225). антиунитаризам, м – На основу таквог антиунитаризма могу да се (Н  1880, 22); Они се прикривају окупљају  различ  различите ите класне снаге антиунитаризмом и антицентрализмом, али унитаризам и централизам су њихов алиби (Могуће, 171). антиусташки, -а, -о – Антинацистичко  располож  расположење ење Немаца није било ништа слабије од антиусташког  располож  расположења ења Хрвата (Коекуде, 85); Лика, Кордун и Банија – та три срца  јуначка  јуначка антифашистичког и антиусташког отпора (Вук, 83). антиутопија, ж – Крајња амбиција антиутопије, да ће власт моћи коначно да манипулише и прошлошћу (...) изгледа да је да  је неостварљива (С 471, 46); Пре би се могло  рећи да се  ради о  рекламн  рекламном ом трику. Имам у виду синтагму „безљудна

26

технологија” у производњи. Додуше слажем се са вама да има ту нечег од мрачних антиутопија (СХ 2/1986, 18). антиутопијски, -а, -о – У ситуацији неке замишљене антиутопијске посвемашње  репрес  репресије ије,  је ли уопће могуће да се човјек претвори у ту своју супротност (С 471, 46). антифазон, м

– Мој антифазон био је био  је дивно прихваћен код публике (Е

22, 105). антифестивал, м – Антифестивал сиромашних – За одржавање прошлогодишњег еуровизијског фестивала у Стоцхолму, одржан  је у знак протеста овај улични „фестивал” (С 187, 14). антифилозофски, -а, -о

– Ови системи су изразито антифилозофски

(Класа, 128). антифракцијски, -а, -о – На Осмој конференцији загребачке партијске организације фебруара 1928. победила је победила  је антифракцијска струја (Н 1805, 55). антифранцуски, -а, -о – „Хуманите” (...) се изругао и неким тврдњама десничарских листова о томе да је да  је „ Раинбоњ Њарриор” потопила совјетска тајна служба КГБ да би у том дијелу свијета  разбукт  разбуктала ала антифранцуско  располо  расположењ жењее (С 433, 79). антифункционалан, -лна, -лно – Последице такве праксе су нарочито изразите, антифункционалне и непродуктивне у области ширења и  јачања  јачања националних и националистичких идеологија (С 438, 80). антифутуристички, -а, -о – Замјатин презентира иронично,  јетко  јетко, песимистично. Један антифутуристички трактат са оштрим постављањем питања „душе” (Ми, 6). антихеројски, -а, -о – „Црни филм” (...) уводи антихеројског  јунака  јунака у популарну културу (Н  2365, 38); Арнолд Сцхњарзенеггер, највеће име бодy буилдинга, у великом интервјуу за „Пентхоус” ламентира како  је прошло десетљеће било антихеројско доба (С 339, 4). антихистамински, -а, -о антихистаминске масти (С 305, 33).

–

На нападнуто мјесто треба ставити

 једна британска бела књига, коју су антихитлеровац, м – То  је била  једна антихитлеровци тајно  растура  растурали ли да би дискредитовали ствар немачког савеза (Гилен, 75). антихоливудски, адв. антихоливудски (С 432, 58).

– Он изгледа холивудски, али говори посебно,

антихрватски, -а, -о – Немци се из Загреба оптужују да у својим медијима спроводе антихрватску кампању и чак подстичу антихрватску хистерију (Н  2355, 22); Корени, како сугерише масовна медијска кампања, сежу  још у време комунистичког мрака и антихрватске политике (Н  2362, 50); Славко

27

Шајбер се  (...) „обавестио” о мојој „антихрватској” делатности Загребу је Загребу  је означаван као (...) антихрватски (в 37, 55).

(И 238, 53); У

антихришћанин, м – Ентропији су се  (...) ваши преци, хришћани, клањали као Богу. А ми, антихришћани, ми ... (Ми, 140). антихришћански, -а, -о – Полиција и војска подстичу мржњу према странцима, и антирелигиозно и антихришћанско стање (Гилен, 89); Постоји ли нешто безосећајније и антихришћанскије од злоупотребе страха изазваног смртоносног болешћу (Н 1881, 61). антихуман, -а, -о – Сепаратистичка побуна  је антихумана и дубоко антицивилизацијска (П 9.2.1990, 12). антихуманистички, -а, -о – Национализам нуди порицање устаљеног поретка, званичног односа, знања и вриједности, иако враћа на традиционалистичке и антихуманистичке узоре и назоре (Н 1818, 18).

– Они се прикривају антиунитаризмом и антицентрализам, м антицентрализмом, али унитаризам и централизам су њихов алиби (Могуће, 171). антицентралистички, -а, -о – У Хрвата и Словенаца постојало  је већ прије, у Аустро-угарској монархији одређено антицентралистичко  располо  расположењ жењее (Југо, 175). антицивилизација, ж (Коекуде, 122).

– Бранимо (...) цивилизацију од антицивилизације

антицивилизацијски, -а, -о – Сви ти антицивилизацијски принципи одевени су у  један  један непостојећи  језик  језик (Коекуде, 72); Сепаратистичка побуна  је антихумана и дубоко антицивилизацијска (П 9.2.1990, 12). антицивилизацијски, прил. – Албанска страна наступа само силом, антидемократски и антицивилизацијски (Могуће, 45). антицрква, ж – Оно  је нека врста антицркве, којој  је главно божанство Сотона, насупрот католичкој цркви, коју води Бог (С 262, 39); Оно је Оно  је нека врста антицркве, којој  је главно божанство Сотона, насупрот католичкој цркви, коју води Бог (С 262, 39). антицрноберзијански, -а, -о  – 19. априла  је  (...)  разбија  разбијањем њем магацина посластичарнице Ðорђа Стефановића  (...) отворена прва антицрноберзијанска кампања (Дуга 399, 96). антицрногорски, -а, -о

– Антицрногорска политичка врхушка (Либ 4, 3).

античестица, ж – Познато  је из лабораторијских експеримената да ће се честица обичне материје и њена одговарајућа античестица анихилирати при међусобном додиру, прелазећи при томе потпуно у енергију (Г 164, 19). античетништво, с – Код оба ова иначе супротстављена фактора, каже Ðуретић, античетништво  је била наглашена „заједничка основа” (С  436, 20); Нови Звиздићи добиће прилику да одстреле своје прве „четнике” и да, под барјаком „античетништва”, исучу ханџаре на српску културу (Вук, 97).

28

античитатељ, м исправне (Н 1805, 40).

– За нечитаоце или за античитатеље све су сугестије

антишампион, м – Смена на мушком пиједесталу има и призвук изненађења,  јер Лендл, за стручњаке, није био „дечко који обећава”. У тефтерима тениских „гуруа” и ловаца на будуће „сет-меч-милионере” он је он  је био евидентиран као типичан антишампион (Св 99, 42). антишпекулантски, -а, -о – Министар трговине и снабдевања  (...) смирује трговце унезверене претераностима антишпекулантских кампања (Дуга

399, 96). апатоген, -а, - о патогени (ПЖ 890, 52).

– Милиони микроорганизама, дотада апатогени, постају

аполитично, прил.

– Мој ујак је ујак је иначе живео аполитично (Хегел, 9). – Математика ученицима и студентима, апсолвенткиња, ж апсолвенткиња математике (П 25908, 20). – Апсолутизација и системска вето-за-штита апсолутизација , ж посебнога интереса (Н 1880, 19). апсорбујући , -а, -е – Испитивања  ... су показала да се апсорбујући оклоп авиона оштети приликом кише (БН 93, 26). аристократоидан, -дна, -дно – Мени  је страно свако аристократоидно вредновање (Могуће, 2). арманијевски, -а, -о – „Био сам одјевен у сивоплаво одијело с тамноплавом кошуљом, краватом и марамицом затакнутом у џеп...” каже главни детектив Пхилип Марлоње, по свему судећи оличење арманијевске елеганције (С 481, 7). армирачица, ж – Буде ли се заиста нашло 60 зидарки и армирачица, о њима ће се писати реп писати  репорта ортаже же (НОН 548, 6). СКЦ је био први арт-биоскоп у граду (С 471, 7). арт-биоскоп, м – СКЦ је арт-клуб, м – Арт-клуб, чије су претензије на том подручју врло амбициозне (С 468, 92). арт-лудило, с – Почео /сам/ да производим лудило. Арт-лудило (С 470, 57). арт-мода, ж – Прошлог прољећа организиран  је Фасхион Схоњ и представљена арт-мода југ мода југосла ославен венски ских х умјетника-стилиста (С 471, 7). арт-стилизација, ж – Било би то довољно да Банушевац уђе у све анале  југослов  југословенс енске ке арт-стилизације (С 470, 57). арт-сцена, ж – Биле су достатне двије истодобне изложбе  (...) које су откриле да је да је на помолу нова арт-сцена (С 486, 92). архиварка, ж – О мртвима све најбоље – смешкале су се архиварке (Зуб, 228).

29

архизачетак, м – Неке куће од округлих постају четвртасте и тако добијају одаје, архизачетак свете енглеске изолације (Сент,32).

Сикеирос  је постао опседнут жељом да учини нешто у архииздајник, м – Сикеирос је вези с такозваним архииздајником Троцким (Троцки, 35). архиманипулатор , м

– Стаљин је Стаљин  је био архиманипулатор власти (Троцки,

11). архинепријатељ, м – Архинепријатељ, који му се светио,  још није (...) стишао свој бес (Лублин, 186). архисаботер, м – Троцки  је, према Стаљиновом објашњењу, постао архисаботер; он и његови следбеници сматрани су одговорним не само за слом у индустрији, него и за ствари као што су кашњење возова на руск на  руским им железницама и епидемије свињске куге (Троцки, 31). архискриватељ, м (Линије, 36). асексуално , прил.

– Свима њима вођа је вођа  је овај надопсенар, архискриватељ

– Он на мене делује потпуно асексуално (Иствик, 68). асексуалност , м – Само / је/  још више  распаљ  распаљива ивао о њену тиху, фанатичну пасивност, њену самоубилачку асексуалност (Самопослуга, 140). асинхронитет, м – Омаћи ће вам се  (...) какво име, незграпан опис, асинхронитет (Јерусалим, 64). астални, -а, -о – Ту се све окреће око стола. Астални систем света важиће све дотле док се не појави Коперник (Озон, 22). астронауткиња , ж – Занимљиво  је да о дискриминацији говори и астронауткиња др. Семи Рајд (Н 1834, 47). асфалтерка, ж – Дјеци ће кроз коју годину у књижице уписивати занимање мајке – армирачица. Ствар ће можда отићи и даље. Имаћемо и ми асфалтерки, заваривачица, багеристкиња (НОН 548, 6). атлантистички, -а, -о – Руси су  ... својим нечињењем  још више охрабрили Америку и атлантистичку Европу (БН 94, 37). атласно, прил. – Унаоколо су само они са атласно блиставом вуном на сунцу (Ми, 132).  јасна. Колико атмосферичан, -чна, -чно – Режијска концепција није ми  јасна ми се чини, помало лупа по  родољуби  родољубивој вој жици, а помало се нада да ће му Бог помоћи да то буде без раз без разлог логаа атмосферично као код Вајде (Гамбит, 43). аутоагресивност , ж – Пажљиво се прате и појаве аутоагресивности која води до суицида (И 147, 39). ауто-база, ж – Праве се нове ауто-базе, увозе шлепери и други камиони, а кључни објекти на железници чекају (ИП 1396, 8). ауто-бомба, ж – После прошлогодишњег атентата (опет ауто-бомба) у Оклахома Ситију, у коме је коме  је погинуло 168 људи (Н 2381, 49).

30

 разбојнику ку у ауту, одржава ауто-возач, м – Ову причу, као и претходну о  разбојни (...) тјескоба самотних ноћних ауто-возача на пустим цестама (С 265, 66). аутодеструктиван , -вна, -вно – Био / је то/ неки аутодеструктивни фазон (Дуга 337, 80); Пунк роцк Пунк  роцк је  је заинтересиран искључиво за садашњост и то добрим дијелом објашњава његову ауто-деструктивну компоненту (Пунк, 18).

– Умјесто циничности, нихиличности и аутодеструктивност , ж аутодеструктивности сексуалних  револве  револвераш рашаа, доминантна црта стваралаштва „Цласх” је витализам (Пунк, 192). аутодијагноза , ж – Совјетска ауто-дијагноза очигледно садржи оцену о бирократском закречавању крвних судова, пре свега у привредним ткивима (Н

1831, 51). аутодисциплина, ж – Тада  је потребна страховита аутодисциплина, потребно  је извести насиље над самим собом (С  441, 16); Наша прелијепа њемачка новинарка, изнимне аутодисциплине (Мацно, 143). аутоемпиријски , -а, -о – Научница светског гласа, започела  је већ опсежне припреме за свој полни акт, то  јест, истраживачки подухват аутоемпиријског карактера (Дедиње, 85). аутозлонамерност , ж горчина (Европа, 79).

–

Стојићевићева иронија, ауто-злонамерност,

 размишљања ања да  је ауто-индустрија, ж – Заиста су била присутна  размишљ аутомобилска индустрија већ на издисају. Али крупне иновације у технологији довеле су до тога да је да је ауто-индустрија постала врло иновативна (С 433, 17).

– Заштита домаће ауто-индустрије (Н 2437, 21). аутоинтервју , м – Ми сад форсирамо ауто-интервју. Је ли то нека новост у новинарству? (Европа, 109). аутоинтервју, м – Са тим циљем сам изабрао аутоинтервју, мада немам шта да се питам, а  још мање шта да одговорим (Пати, 85). аутоинтерпретација , ж – Ауторка  (...) указује на тешкоће у аутоинтерпретацији снова (Супер 12/ИВ, 61). аутоироничан , -чна, -чно – Армани може допустити чак и то да каже да  је врхунац елеганције ако жена скине све етикете са своје одјеће. Без обзира схвата ли се та изјава као аутоиронична или бахата, она одаје човјека свјесног своје моћи (С  439, 76); Плоча  је најзанимљивија као својеврсни МцЛаренов ауто-индустрија, ж

аутоиронични исказ у којему он детаљно признаје појединости своје пријеваре (Пунк, 186).  распршити ити ову ауто-кадар, м – Изјаве из Ауто-мото савеза Србије могу  распрш тезу. Наиме, српски ауто-кадрови нису били заинтересовани за функцију председника (Н 2378, 26). ауто-камп, м глас (С 432, 74).

– Испред ауто-кампа „Рибарска колиба” зачут ће се исти

31

ауто-клуб, м – Власника фирме и ауто-клуба непознати нападач (Дм 21.2.97, 16).

„Треф” (...) убио / је  је/

ауто-клуб, м – Возачима, који су чланови ауто-клубова који сарађују са АМС све интервенције обављамо бесплатно (Св 87, 45). аутокомпромитација , ж – Има много интервјуисаних који пристају на ауто-компромитацију као врло ефектан начин саморекламирања (Европа, 117); Саморекламери чак и по цену ауто-компромитације (Европа, 109). ауто-кутија, ж

– Ауто-звучници 2џ30 (...) ауто-кутије 2 x 50 /вати/ (П

26072, 23). ауто-кућа, ж – Кроз циклус улажења возила у друштвене фирме отваран  је простор да ауто-кућа „Зимоњић” овим предузећима продаје и другу  робу (Н

2357, 28). ауто-кућа, ж – Сведоци /смо/ велике медијске кампање крагујевачког гиганта и припадајућих му банака и ауто кућа (БН 80, 30).

 радо дају интервјуе аутоманипулатор, м – Ко су они који тако  радо новинарима, дакле колаборационистима? И сами колаборационисти. Аутоманипулатори. Саморекламери чак и по цену ауто-компромитације (Европа,

109). –  Чак су и патолошки лажови  (...) били аутомаркетинг, м аутентичнији од мноштва медиокритета окупљених на ин местима, нафраканих, насмејаних,  распричаних, опседнутих аутомаркетингом (мада та  реч још  реч  још није била ушла у моду) (Басара, 114). аутоменаџерство, с – Схватио сам да се без менаџера не може ништа (...). Постоји, наиме, нешто што се зове аутоменаџерство, са чиме се неко  роди, или то евентуално, научи с искуством (С 438, 59).

стигло  је прво велико упозорење – аутомобил-бомба, ж – Пре три године стигло је аутомобил-бомба коју су муслимански екстремисти поставили пред Светским трговинским центром (Н 2381, 49). ауто-мотоциклизам, м – /Пјесма/ „Греy Цортина” Робинсоновој страсти према ауто-мотоциклизму (Пунк, 167).

(...) посвећена / је  је/

ауто-мућкарош, м – Наш СУП  је одлично припремљен и обучен за хватање ауто-мућкароша (лопов, 175). ауто-новинар, м – Према мишљењу многих специјализованих аутоновинара широм Европе, нова /Мерцедес Бенцова/ серија С добила  је оригиналну дозу отмености (БН 84, 45).

– Ауто-отпади ничу као печурке (БН 81, 19). ауто-писта, ж – Оригиналан мађарски систем градње трибина, што се могу склопити брзо и  једноста  једноставно вно, заинтересирао / је  је/ власнике неких западноевропских ауто-писта (С 439, 10). аутопоетички, -а, -о – Реч је Реч је, заправо, о тематски груписаним изабраним ауто-отпад, м

32

песмама уобрученим неколиким есејистичким и полемичким, односно (Н  2437, 44); аутопоетичким текстовима Аутопоетичка  размишљања  размишљања „Преписивање света”, надовезују се на Албахаријеве фикције сличног садржаја (Дм 13.1.97, 8).

– Ево како себе аутопоетички одређује аутопоетички, прил. „најзначајнији српски писац” (Н 2366, 42). ауто-превозник, м

– Уто се појављује неки приватни ау-то-пријевозник

(С 435, 38). ауто-превознички, -а, -о украли /су/ камион (Н 1803, 5). аутопрототип, м

– Власници  једне  једне ауто-превозничке фирме (...)

– Аутопрототип милијунашева сина (С 245, 79).

ауто-радио, м – Њихови су производи прилично сувремено опремљени и дизајнирани попут ауто- радија  радија с касетофоном, појачалом и микрофоном (С 446,

73). аутореверс, м – Мини сет  /,/ еквилајзер  /,/ аутореверс (П  26072, АИWА АД-Р 450 касет-дек, аутореверс, долби Б+Ц (П 26072, 23). аутореверсни, -а, -о

23);

– РАдиокасетофон аутореверсни  2x25 вати (П

26072, 23). аутореклама , ж – Торн Раусеку  (...) у својој ординацији употребљава хипнозу над пацијентима. (...) Сад га зубари-кон-куренти оптужују због „несолидне конкуренције ауторекламом” (С 240, 90).

 једном се кадру чак појављује дуплерица аутореферентан, -тна, -тно – У  једном с чувеним разг чувеним  разголи олићени ћеним м Дједом Мразом из Маyцугова „Yу еџпреса”, што је што је ауто рефлек  рефлексив сивни ни и ауто- рефере  референтн нтни и поступак (С 445, 61). аутореференцијалност , ж – Има у њој нечег  (...) камијевског (по „егзистенцијалистичкој” „аутореференцијалности” нарационој и по „заробљености писца у разорено  разореном м амбијенту”) (Н 2389, 39). ауторефлексиван , -вна, -вно – У  једном  једном се кадру чак појављује дуплерица с чувеним  разголи  разголићен ћеним им Дједом Мразом из Маyцугова „Yу еџпреса”, што је што је ауто- рефлекс  рефлексивн ивни и и ауто- референ  референтни тни поступак (С 445, 61). ауторефлексија, ж – По класичном обрасцу психоанализе, прешућивање, слијепило, мистификација, недостатак ауторефлексије и идеализација таквог дјетињства могу довести до најразличитијих неуроза у фази одраслости (С 365,

9). ауторица, ж – Шта  је тамо  радио  радио, пише у својој књизи „Одисејева географија” мало позната и код нас још нас  још непревођена белгијска ауторица А. Русо (Н 1806, 22). ауто-салон, м – Ређали су се излози продавница намештаја, (...) аутосалона, продавнице санитарија (Кров, 93); Нова „Лада 2108” већ је већ  је промовирана лани на ауто-салонима широм свијета (С 446, 29).

33

ауто-стоперски, -а, -о аутостоперским пустоловинама полемикама (С 305, 59).

–

Нове вриједности  (...) су се очитовале на границе Европе,  разним  разним новинским

ауто-стопистица, ж – Приче о сабласној ауто-стопистици веома су проширене на америчком простору (С 265, 65-66). ауто-тапетарија, ж

– Уз то сам  још  радио  радио у аутотапетарији (На дну,

103). ауто-туристички, -а, -о

– Најновија ауто-туристичка карта Југославије

(П 26061, 23). – Аутоусисивач /наслов/ Робо-вак, усисивач са аутоусисивач , м сензорима, коме треба програмирати димензије собе и  распоре  распоред д ствари, да би остало обавио сам, без асистенције (Н 2364, 60). аутоцензура , ж – Други  је проблем аутоцензура. Ревије нису (...) хтјеле преузети на себе право и могућност да критизирају владу (С 428, 52). аутсајдерица , ж – Велики  је простор намијењен исландској премијерки Вигдис Финбогадоллир (...). Потјече из умјетничиог свијета а познато  је, такође, да  је  растав  растављен љенаа и да има усвојену кћерку. Потпуна аутсајдерица, могло би се  рећи (С 357, 33). афирмитет, м – Желим да се ангажујем у области афирмитета. Данас нико никог не афирмише (Н 2440, 32). афористика, ж – Основна одлика афористике Александра Баљка  јесте духовита мудрост (БН 77, 41). африканерски, -а, -о – Још  1938. године одбацио  је милитантни африканерски национализам (Св 123, 29). африканизација, ж – Промашимо ли и ову посљедњу прилику приступања Церну, наша ће технолошка африканизација бит  још дубља (Д 439,

69). Афро-американац, м Американцима (Н 2356, 60).

–

Ритам и блуз / је  је/ популаран међу Афро-

афро-удараљке, ж мн.

– Милес Давис праћен афро-удараљкама (Књига,

афроцентризам, м –  ревизи  ревизиони онизам зам” (Н 2366, 63).

За беле  расист  расистее афроцентризам  је пуки „ расни  расни

433).

афроцентричан, -чна, -чно згрешиле? (Н 2366, 63). бављеница, ж САД (С 300, 3).

– А шта су то толико афроцентричне „црње”

– Данас је Данас  је најбоље плаћена бављеница овом професијом у

багателизација, ж – Већ та невјеројатна багателизација посљедњих мјесеци у нашим риба нашим  рибарниц рницама ама ствара разл ствара  разлоге оге за забринутост (С 481, 7).

34

– Имаћемо и ми асфалтерки, заваривачица, багеристкиња, ж багеристкиња  (...), али то неће  (...) бити некаква „еманципација” већ последица нужде и последица беде (НОН 548, 6). бајамаст, -а, - о – Из кухиње, у тај часак, журно изиђе жутичава цурица (...) бајамастих зелених очију (Папуче, 45).

 јесте стварност бајковито, прил. – Стварност која се огледа у бајци  јесте многих прошлих историјских епоха. Бајковито обрађено сећање сеже делом и до предисторије (Фечер, 138). Ако  је тако, наши хакери би требало да се организују, па бајто-пут, м – „Ако је да онда и они харају хрватским делом сајберспејса (...)”. темпераментно  је на ово  реагов  реаговао ао једа  један н наш возач по бајтопутевима (Н 2364, 60). баканџаст, -а, - о – Набори од обућу умрљану блатом (М 33, 7). бакутанерски, -а, -о

9 милиона падали су на црну, баканџасту

– А тек они њени бакутанерски наочари (Иствик,

36). банкомат, м – Летос су на фасаде главних филијала / банака/ накачени аутомати за новац. ... Банкомат, наиме, не ради не  ради кад је кад  је празан (БН 82, 29). бањажа, ж – Суки / је  је/ предложила да сви заједно оду у купатило на бањажу (Иствик, 296). барменка, ж

– Две барменке служиле су пиће (Холивуд, 168). бас-бубањ, м – На затегнутој кожи бас-бубњева склепаних оркестара биле су насликане палме (Лет, 162). бас-гитариста, м – Влада Јанковић Џет, бас-гитариста  (...) Црних бисера (БН 67, 42). басистица, ж – Ритмичка окосница непосредна  је заслуга бубњара Цхриса Франтзеа и његове супруге басистице Тине Њеyмаулх (Пунк, 112); Басистица Сузи Рожић (С 434, 80). да  је негде у близини затегнута – дебела басни, -а, -о – Ветар бруји – као да је басна жица. И кроз бас – позади читаво време (Ми, 160). бахаткиња, ж – Шарени јара Шарени  јарац ц (...) водио је водио  је (...) малу баханатску поворку, носећи на својим леђима, праћен дечјом галамом,  једину  једину бахаткињу те гомиле (Тил, 100). баховски, -а, -о – Гудио  је неку неразумљиву баховску математику уз пратњу клавира који је који  је свирао наочит младић (Модус, 127). бацачица, ж – На натјецањима управо  је техника бацања копља оно што најприје упадне у очи Данице Живанов. Она, наиме, баца другачијим стилом од осталих бацачица (С 437, 7).  ручне бацачлије бацачлија, м – У ватру су са десног крила убачене и  ручне (НВ 1008, 9).

35

 романсу, с Галином бебиситерски, -а, -о – Брацy  је имао своју  романсу Голотином, запосленом у кухињи, а и на „бебиситерским” пословима (С 476, 40). безбедњак, м – Питам безбједњака у Оперативној групи, и он зна (Н 29); Безбједњаци су увијек будни. Прикупљају наоко неважне податке

2371, (Нед 23, 20).

безвезница, ж

– Да си видио каква је каква  је то безвезница (Вуди, 43). безглавија, ж – Па му  је долазило да некуд оде, било куд, у безглавију или бестрагију (Светиљка, 76). бездиман, -мна, -мно – Тако барути, иако су бездимни,  још диме и на бојиштима и на полигонима за бојна гађања (НВ 1005, 14). бездимензионалан, -лна, -лно – У бездимензионалном простору свести-подсвести-сећања-успомена (Опис, 112). бездомовност, ж – Откако постоји, телевизија  је, као оруђе, порадила на својој „бездомовности”, тако да  је својом планетарном хомогенизацијом поништила било чије својатање на власништво (Н 2393, 42). безрачунски, -а, -о – Хенрy ВИИ своје време није проводио у локању (...) него у контроли  рачунс  рачунских ких књига (...). Ваљда први пут у безрачунској феудалној повести заводи он риг он ригороз орозну ну буџетску штедњу (Сент,126). бејзболаш, м – Такви су били бракови Јоеа ди Маггиа (Е 19, 10).  је/ причао о филму „Победнички тим” у којем је којем  је бејзболџија, м – Спикер / је насликан једа насликан  један н велики бејзболџија (НОН 566-567, 41). бекетовски, -а, -о – Има у њој нечег андрићевског (...), и бекетовског (по „приповедоскептицизму”) (Н 2389, 39); Стога се главни актер  романа  романа (...) може указати и као кентаурски спој ничеовских и достојевскијевских страдалника идеје и зашто да не бекетовских „метафизичких клошара” (Н 2365, 33). бекетовски, -а, -о – Не могу а да се не сетим  једне бекетовске представе, одигране у Народном позоришту, а коју су за своје  родитеље извели ученици (...). Цела та церемонија одвија /се/ отприлике овако: Глас: – да ли више волиш секу или Тита? Хор: – (громогласно) Тита! (БН 98-99, 27). бекетовски, -а, -о

– Сажимајући искуства бекетовског рома бекетовског  романа на апсурда (Н

1880, 28). белопољац, м белопољца (Н 2402, 65).

–

Померања е-пешака до е4 или фијанкетирање

белопољац, м – Уобичајено  је  8....Лг7. Рани испад белопољца  (...) припремљен је припремљен је у Топаловљевој „кухињи” (Н 2439, 65).

Да је  је Марковићева концепција добила подршку (...) бенелуксизација , ж – Да нису се морале испољити тзв. историјске нужности. Пре свега, могло  је доћи до неке врсте бенелуксизације (Н 2365, 31). берлинизација, ж – Кошник тврди да неће дозволити берлинизацију града на Неретви (Н 2355, 23).

36

 репортажу жу  (...) поводом свечаног бескућан, -ћна, -ћно – Прочитао сам  репорта усељења у нову кућу доскоро бескућне сеоске породице Танасковић (Европа, 78). беспилотан, -тна, -тно „предатор” (Н 2358, 26).

– беспилотан, -тна, -тно конструисана је конструисана  је у САД (Ф 1505, 32).

– Две шпијунске беспилотне летелице типа Ова беспилотна извиђачка летелица

беспилотан, -тна, - тно – Развој беспилотних извиђачких летелица које треба у будућности да замене класичне авионе (Н 2429, 15). беспроблемски, -а, -о – Утиша свој омиљени Радио Луџембург, што га слуша од зоре до мрака улуљан у с беспроблемско рас беспроблемско  располо положењ жењее сретнога свијета (На дну, 156). бестежински, прил. простором (ИЗ 272, 52).

– Футуристичке фигуре као да бестежински плешу

бестелесно, прил.

– У том треперењу се спајамо бестелесно (Игре, 100). бестселер-листа, ж – После месец дана проведених у књижари, поставих у излог црну школску таблу, на којој сам сваке недеље кредом исписивао наслове десет најтраженијих књига  (...). У то време била  је то  једина  једина бестселер-листа у читавој земљи (Књига, 47). бестселерски, -а, -о – То дело (...) није бестселерско (ИП 1472, 15).  једно изузетно важно писмо од Придома, бетовенолог, м – А ово  је  једно најбољег бетовенолога Француске (Искушења, 118). бешчињеничан, -чна, -чно – Слободно  је свакоме да у бешчињеничној ситуацији предузме тај ризи тај ризични чни напор (Ерос, 25). бизнисменски, -а, -о – Новоформирани (...) слој бизнисменске Србије уроњене у вртлог грађанског  рата, прионуо  је почетком деведесетих на ужурбану „изградњу” небројених угоститељско-трговачких објеката (БН  69, 34). бизнисчарење, с – Брзо сам изучио бизнис на пучини, (...) постао сам високи стручњак за бизнисчарење, дон Корлеоне Кинескога мора. Африканцима виски, Русима тексас-платно, Американцима травке (Европа, 19). бизничар, м – Брзо сам изучио бизнис на пучини, постао сам бизничар бр. 1 на Пацифику (Европа, 19).  је/ (...) организирала први бијеналски бијеналски, -а, -о – Барцелона / је сусрет (С 469, 88). билансирање, с – Горње „или”, у етапном билансирању постигнућа, показује се као „и” (Н 1880, 18). билдерица, ж – Женске су билдерице анатомски усавршене до неслућених  размјер  размјераа (С  481, 8); Мушкарци несумњиво уживају у погледу на лијепо грађене жене, па не могу остати рав остати  равноду нодушни шни ни према билдерицама (Е 22, 100); На иницијативу тадашњих проматрачица мушке рекр мушке  рекреат еативн ивнее бодy-билдинг

37

групе, а данас  редовит  редовитих их вјежбачица прије двије и пол године основао  је и  рекреат  рекреативн ивну у групу за билдерице (С 443, 62). биобио-генетичар, м

– То каже Џон Фаган, водећи амерички биогенетичар

(Н 2386, 58). влакно  је, међутим, еколошки био-деградирати се, свр. /импф – Пауково влакно је мање штетно,  јер се биодеградира, што са „кевларом” није случај (Н 2357, 59). био-дијагностика, ж – Биодијагностиком сам установио да код ње постоје две аномалије (ЕП 8215, 13). био-електрични, -а, -о – Биоелектрично шаржирање и пражњење двају тела приликом љубавног споја доводи до оргастичког реф оргастичког  рефлек лекса са (Е 20, 31). био-електрода, ж – Био-фотоћелија или био-електрода  (...) добија се грађењем вишеслојне структуре (СК, 2/93, 16). био-енерготерапеут, м – биоенерготерапеутима (Г 177, 36).

Највише су пажње посветили присутним

био-инжињеринг, м – Многи биотехнолози верују да ће генетско манипулисање  (...) произвести ново обиље пољопривредних култура и увести нову индустријску еру засновану  (...) на новим неотровним супстанцама од биљака и микроба насталим кроз процес биоинжињеринга (Бо 10.8.1987, 6); Ово  је вријеме у коме  (...) компјутеризација, биоинжењеринг, информатика и  роботиза  роботизациј цијаа омогућују контролу и тиранију над свијести (Дуга 350, 14);

– Носе одећу од биоматеријала (Н 2453, 63). био-метеорологија , ж – Проблемима метеоропата (...) баве се стручњаци биометеорологије, а у оквиру ње посебно биоклиматологије (Н 2387, 28). био-механизам, м – Хеглунд није могао тачно да утврди какав биоматеријал, м

биомеханизам кенијске жене користе при ходању да би тако ефикасно користиле своју кинетичку енергију (Н 2382, 61).  је/ у тому што презервативи био-разградив, -а, -о – Основни проблем / је нису биоразградиви (Из 280, 46). био-рачунар, м – Теоретичари сматрају да бисмо могли бити сведоци биорачунара крајем овог века (СК, 2/93, 17). био-сензор, м – Његова  је амбиција да створи хибридни чип: биосензор који би идентификовао структуру,  рецимо  рецимо, неког антитела и пренео информацију неком конвенционалном чипу (П 26330, 15). био-сигурност, ж – Заморци из Бетхесде представљају прави правцати  расадн  расадник ик вируса и не може се ни замислити шта би се догодило када би неки од њих успео да побегне и да се намножи. Стога се у овој лабораторији примењује максимални ниво биосигурности, па она представља модел идеалног затвора за несрећне заморце (Дуга 375, 41).

38

био-систем, м – Главне истраживачке напоре Ерато усмерава ка биолошиим наукама, нарочито на спрези компјутера и биосистема (П 26330, 15). био-терапеутски, -а, -о – Ја сам  јој биотерапеутском методом прво отклонио болове у глави (ЕП 8215, 13). био-терапија, ж – Упознајући међународни конгрес психотроничара (...) о  резулта  резултатим тимаа своје биотерапије (ЕП 8215, 13).

– Многи биотехнолози верују да ће генетско био-технолог, м манипулисање убрзати откривање лекова за најопасније болести (...), произвести ново обиље пољопривредних култура (Бо 10.8.1987, 6). био-третман, м – Рекли су да се болесним људима послије биотретмана погоршава стање (Арка 30, 18). биофилност, ж – Наслов „ Успон до смрти” не делује некрофилно, већ напротив, он је он  је израз биофилности ауторке (БН 96, 38). био-фотоћелија, ж – Био-фотоћелија или био-електрода  (...) добија се грађењем вишеслојне структуре (СК, 2/93, 16). био-чип, м – „Волели бисмо да створимо нешто као мозак”,  рекао  рекао  је др Наоја Огата, шеф пројекта биочипова мислећи при томе не само на спрегу микроорганизма и чипа већ на „органски компјутер” (П 26330, 15). биполарност, ж

– Крај хладног  рата  рата и нестанак биполарности (Н 2366,

25). бирократизовање , с демократије (Н 1881, 50).

–

Бирократизовање послератне социјал-

– Са тачке гледишта онтологије свет уметничке битијност, ж имагинације ближи  је битијности него свет најегзактнијих чињеница  јер уметнички  рад увек подразумева известан уплив одозго и деловање Духа (Уклета, 180). бициклијада, ж – Овог пролећа наши читаоци биће поново гости бициклијаде коју у Загребу организује „Вечерњи лист” (ИП 1591, 5). бич волеј, м – Од пре неколико лета, на овим просторима све више се упражњава и одбојка на песку. Такозвани бич волеј допао се купачима и  рекреативцима, а овај најмлађи олимпијски спорт све више упражњавају и „класични” одбојкаши. (...) Стадион за бич волеј на највећем  речном острву у земљи нићи ће наредног јуна наредног  јуна (БН 97, 33). благоироничан, -чна, -чно благоироничан став (Клоака, 46).

– Могла /се/ повући у страну и заузети

бледомрк, -а, -о – Овде у Санибенку немамо ниједног пса са кратком, бледомрком длаком (ГМ 1, 43). бледорозе, -, – – Кева је Кева  је затворила бледо- розе флашицу (Сив, 8); Кева је Кева  је превлачила четкицом преко белих ноктију. Бледорозе преко белог (Сив, 7).

39

 расла, отицала, пулсирала, од бледо-румен, -ена, -ено – Пета  је  расла бледорумене постајала пурпурна (Давид, 92).  једну смрдљиву подрумску бледосив, -ива, -о – Ушао /сам/ (...) у  једну просторију  (...) издељену ниским, засвођеним зидовима од немалтерисане, бледосиве цигле (Зуб, 193). блеђесив, -а, -о – Ако трепнете у погрешан час, пропустићете да видите како се ваздух око вас  (...) муњевито  разреди  разреди и одмах потом слије у прву блеђесиву нијансу (Риболов, 168).

– На питање зашто се тако понаша блејковски, -а, -о најверодостојнији одговор може пружити мисао Морисоновог омиљеног сликара Вилијама Блејка: „Пут изгреда води до палате мудрости”. Још  један значајан блејковски мотив утицао  је на стваралачки  рукопис Џима Морисона (БН 65, 33). блесакање, с

– Која су ти то идиотска блесакања? (Гамбит, 205). блок-тарифа, ж – Примена блок-тарифе осетно угрожава одржавање егзистенцијалног минимума и здравље породица  радника  радника, службеника и пензионера (Н 2389, 24). пут  је у оквиру фестивала блуз-вече уобличено као блуз-вече, с – Први пут је завршно (Н 2368, 40). Наступао  је и као блуз-певач (Лет, 55). блуз-певач, м – Наступао је боди, м – Откуд би он, мушкарац, умео да изабере баш ту и ту марку бодија или коктел-хаљину Клода Монтана (Лет, 83). боди-билдерица, ж – У том окрутном гложењу сполова,  раса и социјалних слојева он налази своје надахнуће и своје моделе – боди-билдерице, хомосексуалце, маргиналце сваке врсте (С 444, 74). поплави  ружноће и просташтва бодлеровски, -а, - о – У овој данашњој поплави ружноће (...)  још увек живи онај драгоцени слој племства (племства, дабоме у оном бодлеровском значењу те  речи) у коме на  један леп начин гори свест о лепоти (БН 63, 35). бојкотер, м – Одједном су некада одвели целу бригаду троцкиста – бојкотера  рада које, међутим, у то време нису називали бојкотерима, већ кудикамо блаже – „забушантима” (Колима, 46). Нестало  је лијепе луткице, живјела боксачица (Е 23, 3). боксачица, ж – Нестало је боксерице, ф.пл. – Боксерице су тек у осамдесетим почеле истискивати  још присутне слип мушке гаћице (С 469, 14).  раме у з  раме, како-тако опстају борхесовски борхесовски, -а, - о – Тако,  раме идеализам и вулгарни марксизам (Уклета, 10-11). борхесовски, -а, - о – Целовит човек ... зна да истинско мишљење није ... вертикала ... већ – спирала и то она борхесовска (БН 80, 34); Дан победе над фашизмом  ... обележила  је,  рецимо, парабола борхесовске упитаности,

40

дубине и снаге (БН 91, 9). борхесовско-павићевски, -а, -о – Петровићева поетика палимпсеста (...) почивала / је  је/ на креативном писању преко вавилонске матрице борхесовскопавићевске фантастике (Н 2375, 33). ботичелијевски, прил. воденој трави (БН 83, 38).

–

Наге девојчице, ботичелијевски лаке у

брботав, -а, -о – Нагињао се и завиривао у барице и баре с водом, с њиховим блиставим мозаицима и њиховим устумараним и брботавим животима (Слике, 94).

који  је и члан Политбироа ЦК КПСС (...) слови брежњевац, м – Кунајев, који је као једа као један н од рије од ријетко тко тврдих „брежњеваца” у новом руко новом  руководс водству тву (С 470, 34). брежњевљевски, -а, -о – Армија није могла остати имуна на негативне појаве у друштву које  је као наслеђе оставио претходни стаљинистички, али и брежњевљевски период (Бо 18.8.1987, 4). брежуљкати се, несвр. брежуљкале (Мадона, 13).

–

Фецски су се дојке час валовиле, час

бресколик, -а, -о – Да су ме само видели у том тренутку, са бресколиким Весниним дупенцетом испред њихових озбиљних лица (Књига, 175). брзовито, прил. – Лијева му / је  је/  рука титрала брзовито и еластично, гудало је гудало  је раз  развла влачио чио меко (Папуче, 33). брзорођен, -а, - о – После те сенке, као неки њен брзорођени син, наиђе први сутонски поветарац (Риболов, 168). бродомоделар, м (Сабор 81, 28).

– Потом је Потом  је  радио  радио као бродомоделар ( ракетни  ракетни моделар)

Дошло  је време под брозистима па је па  је село било ружено било  ружено брозист(а), м – Дошло је на часовима устава, историје и предвојничке обуке (Н 2428, 31). брозовски, - а, - о – Али кад није било понуђено да се бира осим између диктатуре и диктатуре (оне, да  речемо  речемо совјетске и оне мање совјетске, брозовске) није исто која нас је нас је стрефила (Н 2463, 64). брозоидан, -дна, -дно – Можда и преко тог, помало брозоидног, црвеног тепиха, треба прећи без превише гунђања (Н 2417, 37).

– То  је проблем на који заборављају и брозоносталгичар, м брозоносталгичари. Ни сам генијални Јосип Броз звани Тито није успевао да (...) произведе довољно новца (Н 2393, 11). бронзиран, -а, -о – Бронзирани кипови су се дизали иза прозора као лутке у стрељани (Хинг, 285); Личи на оне кипове код дон Амадеа, на оне бронзиране статуе у парку (Хинг, 336).

– Слика његове смрти, међутим, савршено брутализација , ж одсликава брутализацију нашег свакодневног живота (Н 468, 22).

41

бруцошкиња, ж – бруцошкињом ( Човек  Човек, 33).

Најславнија његова победа била  је над  једном  једном

бубњарица, ж – Ријеч  је о књизи „Литтле Друммер Гирл” (Мала бубњарица” чија се радњ се радњаа догађа на Блиском истоку (С 440, 63). бубњарка, ж – Одувјек сам хтјела свирати бубњеве, каже бубњарка Татјана Симић (С 438, 80); Татјана Симић, бубњарка групе (С 470, 68). булатовићевски, -а, - о – Описи хладноће у кућама (...) достојни су (...) описима глади Кнута Хамсуна, уз обиље детаља дантеовске и садовске, или бар булатовићевске маште (БН 97, 11). булдожерски, -а, -о Калемегдана (БН 83, 32).

–

Булдожерска армада стигла / је  је/ до самог

– Зона Марса, у које  је спуштено америчко булдожерче , с булдожерче, наводно је наводно  је била захваћена препотопским поплавама (Н 2429, 63). бунгаловчић , м – Шине су се издизале изнад циглених кућица. (...) У тим бунгаловчићима Пољаци, Швеђани, Ирци, Италијани, Грци и црнци су преживљавали своје глупе драме пијанства (Белоу, 80). бундеваст, -а, -о (Мадона, 21).

– Извијала је Извијала  је свој огромни трбух, своје бундевасто лице

буркав, -а, -о – Јосип шкргутне зубима  буркаво дисање (Папуче, 164).

(...) стишавајући хотимице

бурлескност, ж – Врлине по којима  је Стеван Сремац светски писац: иронија, бурлескност, меланхолија, суптилност, алузивност (Н 2429, 44).

42

вагнеријански, прил. – Испио  је са мном неколико гутљаја и попушћо двије или три цигарете, упијајући вагнеријански патетичну глазбу Горецког (С 450, 51); Пева, вагнеријански (Столице, 152). вагнеровски, -а, -о – Јесте ли оно ви предложили да на моју еклогу компонујете неку вагнеровску фантазију? (Модус, 67). вадичепски, - а, - о – „Менилмонтан ... Менилмонтан ...” понављао сам опчињено, шкрабајући неке кључне  речи као куглагери, тиквани, вадичепске ноге, и тако даље (Клиши, 73). ваздушно- јуришни, - а, - о дивизије (Н 2366, 26).

– Командант елитне 101. ваздушнојуришне

ваздушно-копнени, -а, -о – Рачунало се да ће доћи до деблокаде интервенцијом  јединица ЈНА са стране, комбинованом акцијом ваздушнокопнених снага (Н 2357, 56).

 је/ са  једном младом вајарком вајарка, ж – Причао / је Стара Дорћолка, вајарка (Линије, 8).

(Књига, 218);

вајлдовски, -а, -о – Мали су изгледи да ће туђини успети да баце поглед на све  ругобе вајлдовског портрета који скривамо у тајној просторији (Н 2417, 42).

– Неко /га/ подбада да пише о младости у Ваљеву, ваљевање, с „ваљевству” и „ваљевању” (Епитаф, 11). – Неко /га/ подбада да пише о младости у Ваљеву, ваљевство, с „ваљевству” и „ваљевању” (Епитаф, 11). ванакцијашки, - а, - о – Они који долазе у акцијашко насеље управо то чине да би премостили  разлике између акцијашких специфичности и „ванакцијашке” свакодневице (Бо 18.8.1987, 7). ванбиблијски, -а, -о – Ванбиблијска заграда: стид  је известан однос према себи као предмету туђих погледа (Ерос, 22). ванболнички, -а, -о – Ванболничка статистика показује да се због психичких поремећаја, лекарима сваке године обраћа двадесетак хиљада пацијената више (ИП 1472, 11). ванболнички, -чка, -чко

– Породе се у ванболничким условима (Н

2429, 22). ванвремено, прил.

–  Чуде се, у бескрај, ванвремено се чуде (Изгон,

158). ванкасарнски, -а, -о – Ванкасарнски сјај Центру даје многобројно зеленило и посебно однегован парк (НА 2488, 3). ванлитургијски, прил. – Реч Божја се у Цркви двоструко употребљава  – литургијски и ван-литургијски (Православље, 33).

43

ванпарламентаран, - рна, - рно – Све  је било  још измешано, сабрано под шареним кишобраном „ванпарламентарне опозиције” (Н 1881, 50). ванпрограмски, -а, -о – Ближио се  (...) час посете Мурара, (...) иначепо својим ванпрограмским интересовањима наклоњеног кабали (Игре,

70). ванпросторни, -а, -о – Била  је то извесна нелојална и опсесивна веза са давнашњим стањима бића које  је он већ одбацио сматрајући да су ванвременска и ванпросторна (Марсе, 147). ванпрофесионалан, -лна, -лно – Па и онај наш  разговор о  речи и слици, шта  је могао значити? Можда  једино одбрану професије од мојих, за  редитељску фелу, увек „ванпрофесионалних притисака” (Игре, 121). вануставно, прил. – На било ком месту да се нађе, Милошевић ће владати као и до сада – вануставно (Н 2393, 10). ванчулно, прил. – Да ли  је земљотрес сада, овде, или  региструјем, ванчулно, неки далеки потрес и вулканску ерупцију (Игре, 149). ватиканско-коминтерновски, -а, - о – Падаћемо док то буде потребно и док се то од нас очекује. Све док се ватиканско-коминтерновска завера не  разоткрије до краја (Уклета, 152); Ватиканско-коминтерновска завера се, дакле, наставља (Басара, 48) ватренокос, -а, -о

– Прижељкује (...) и ватренокосу жену (Борхес 1,

22). ватротворац, м –  Човек  је направио  један од пресудних скокова у  развојучији следећи степен представља сасвим усправљени ватротворац (ПЗ

1828, 42). ваучеризација, ж – Нема, међутим, ни трага ни гласа од бесплатне поделе ваучера, па  је већ сада извесно да ће овај законски предлог синдикат дочекати „на нож”, а ни гувернер НБЈ др Драгослав Аврамовић није против ваучеризације (Н 2362, 26). вашаризација, ж – Зар олака вашаризација свега, па и битних ствари није значајка која се попут беџа може ставити на  ревер новосашивеног одела цивилизацијског свезналице (Бо 18.8.1987, 17). веган, м – А као веган (крајња верзија вегетаријанца) каже: „Можете ли погледати животињи у очи и  рећи  јој: „Мој апетит  је важнији од твоје патње"? (Н 2375, 39). велемајсторица, ж – Велемајсторица Лазаревић организирала  је лак тренинг-меч за Каспарова (Н 1804, 6). велемајсторка, ж – Мање  је важно што  је велемајсторка Милунка Лазаревић, користећи привлачне теме око борбе за шаховски престо, протурила у  јавност неке своје неприхватљиве ставове (Н 1802, 4).

44

– Хегемонију великосрпске буржоазије великобирократија, ж заменила / је  је/ диктатура словеначко-хрватске великобирократије (Дуга  428, 23). великобошњаштво, с – Мислим да ово бошњачко освјешћивање не би смјело ићи тако далеко да постане нека врста великобошњаштва (НД 997,

13). великопотрошач, м – Имамо доста великопотрошача и индустрије која гута много енергије (С 489, 24). вербализовано, прил. – „Конгрес” ветерана из 1968.  је, више начином свог одвијања него вербализовано, то изразио (Н 1881, 51). вероучитељица, ж – Пошто заврше школовање, полазнице добијају звање муаллима (вјероучитељице).

често  је падао ветокрација, ж – /СК/ у критици грађанске демокрације често је испод њезиних  (...) достигнућа. Посебно системском инаугурацијом и заговором вето-крације и консензуса (Н 1880, 19). ветробрански, -а, -о – Следећи власник  је скинуо део кабине и ветробранско стакло. Он  је камион користио за извлачење мрежа (Слике, 56); Он се нагне напријед према вјетробранском стаклу да га лакше види (Мајд

80, 111). ветробрански, -а, -о – Фронтални део новог спачека  је крајње духовито  решен са упечатљивим ветробранским стаклом велике ширине (БН 79, 47), У посуду за течност ветробранског стакла такође ваља сипати средство против замрзавања (БН 67, 47). вецерка, ж – Морам да вам опишем  једну неодољиву сцену (...) у (...) ентеријеру  једног градског „вецеа”. Жена коју смо извукли отуда, где  је  радила као „вецерка” у  једном бару (Н 1880, 36). видеовидео- – Промоција видео-записа позоришне представе (БН 92, 41) ; Видео-програм, изложени материјали и спотови изазвали су велико интересовање у Риму (БН 91, 20) ; У галерији Мишети у Риму приређена  је видео-пројекција под називом „Дати место” (БН  91, 20) ; Приказани су и инсерти видео- радова и спотова (БН  91, 20) ; Београђани у КБЦ-у могу погледати и пројекције видео-џинглова (БН 91, 26). видео-направа, ж –  Чим га виде, деца ће напустити своје видео(Игре, 152).хепиендовски Шта, наиме, значи направе и видео-игре избегавање страдања и шта носи „хепиендовско” живљење (Игре, 154). видео-пројектор, м пројектора (Мацно, 30).

– Одмах, одмах – каже Оттавио покрај видео-

45

видео-регистратор, м – Гледа у малој дворани типа дуге  риђе косе како  рукује управљачем видеорегистратора, пушта и враћа врпцу са снимком Бо Њиппетта (Мацно, 38). видео-роман, м – За  јунаке видео- романа дезодоранси и сапун нису луксузна роба луксузна  роба (в 37, 66). видео-сведок, м

– Видео-сведок /наслов/ (Н 2361, 47). видео-сведочење, с – Клинтон  је ову оптужбу одбацио као „гомилу бесмислица”, а како ће још ће  још на њу одговорити, знаће се увидом у његово видеосведочење (Н 2361, 47). видео-секвенца, ж – Простор и вријеме се шире, увећавајући сваки дио покрета и израза и одједном се сажимају као у видео-секвенци из које  је изрезано неколико центиметара (Мацно, 149). видео-сесија , ж – Судија Хауард, који ће председавати овом видеосесијом, наложио је наложио  је свим њеним учесницима да се договоре о датуму (Н 2361, 47). видео-снимак, м – Извештаји су били под пуном  ратном спремом упадљивих наслова, крвавих фотографија на више страница и  језивих видеоснимака (Истина, 14). видео-тржиште, с – Сваких неколико сати бришу филмску траку, како материјал са снимања не би пао у „погрешне  руке” и отишао на видеотржиште (ЗМ 6, 26). видео-трик, м – Све  је зачињено најновијим компјутерским и видеотриковима (Н 2359, 49).  је/ интересовање за византијско- јужнословенски , -а, -о – Оживело / је византијско наслеђе и стварни садржај византијско- јужнословенске политичке и културне симбиозе (Н 2375, 32). визионарка, ж – С магнетофонске врпце могу чути најновију поруку коју  је Госпа  рекла 25. липња „ видјелици” ( визионарки) Марији Павловић (С 483, 61). визуализован, -а, -о – Вулгарно визуализовано (С 470, 84). визуелизовати, св. и нсв. – Велике светске кинематографије ... посежу за  романсијерским текстом, предлошком за сценарио који ће визуелизовати већ познату причу (БН 84, 31). визуелно-музички, -а, -о – Телевизија Београд баш нема среће са својим визуелно-музичким најавама информативних емисија (Н 2370, 43). вијоновски, -а, -о – Пустоловни Француз, вијоновска духа (Марго, 10). викендаш, м – Обавешење /сиц!/ би узбунило све  (...) чиновнике и викендаше који су већи део године кола покривали цирадама (Рулет, 19).

46

викендашки, -а, -о повртара (Дуга 337, 24).

– Армије пензионера и викендашких воћара и

викенд-насеље, с – Ваљало  је  (...) уредити на појединим местима викенд-насеља (Н 2067, 47). виртуалност, ж – И човек и свет губе аутентичност и постају виртуални много пре него што ће Нови светски поредак виртуалност инаугурисати као друштвено уређење (Н 2387, 56). виртуалност, ж – Нови светски поредак /ће/ виртуалност инаугурисати као друштвено уређење и секуларну религ секуларну религију ију (Кабала, 50) вирусоноша, м – Међу овим савременим номадима, сигурно има заражених (вирусоноша), али и оболелих (ПЖ 890, 53). висашица, ж – Обоје сматрају да ће сада за даљи напредак требати много више: видео камере, тартан бацалиште, (...) физиотерапеут  (...). У Зрењанину нема изгледа да се то оствари. Но њих двоје не желе поновити погрешку новосадске висашице Тамаре Малешев (С 437, 7). вискијевски, - а, - о – Натопљени су чистим и прескупим вискијем. (...) То њихово вискијевско свингерство тромо одмиче у ветровиту  јануарску зору (Самопослуга, 142). високобуџетиран, -а, -о – Један скупи, високобуџетирани филм бави /се/ лезбијством као (...) главном темом (С 448, 55). високоволтан, -тна, -тно – Као громовско, високоволтно пражњење муње: нешто ме је ме  је проболо (Ми, 121). високоестетизиран, -а, -о – Почела / је  је/ производња (С  441, 5); Између бројних високоестетизираних  расвјетних тијела високоестетизираних фото-серијала (...) за овај смо број одабрали један одабрали  један урбани мотив (С 431, 88).

– Код нас постоји снажна и високоинтелигентан, -тна, -тно дуготрајна високоинтелигентна традиција у казалишту. (...) Представе које само забављају публику нису нам својствене (С 436, 57). – Никада досад нису визуална висококомерцијалан, -лна, -лно обиљежја  једне  (...) подземне културе, тако отворено употријебљена у некој популарној, висококомерцијалној атракцији какав  је филмски серијал Мад Маx (С 436, 76). висококотиран, -а, -о личност (БН 141, 33).

– Био / је  је/ оличење поштења и висококотирана

високолитражни, - а, - о – Свака америчка породица има два породична високолитражна аутомобила (Н 2449, 63). високонапонски, -а, -о – Графитна паучинаста  језгра бачена на далеководе изазвала су кратке спојеве на високонапонској мрежи (БН 90, 4). високонаталитетан,

-тна, -тно – Главни демографски проблеми са

47

којима Југославија улази у 21. век,  јесу депопулација и старење становништва на нисконаталитетним, и интензиван  раст броја становника на високонаталитетним подручјима (БН 65, 26).

– Овакво  радикално привредно високообучен, -а, -о преструктурирање  (...) дало  је додатни потицај читавом процесу, примамљујући капитал и високообучене професионалце (Д 334, 70). високоодликован, -а, -о – Публику увесељава пет  (...) адмирала и високоодликованих витеза (С 439, 8). високоорганизован, -а, -о – Спроводе се обимна истраживања са циљем да се докаже непостојање Духа и душе као ентитета независних од високоорганизоване материје (Фама, 264). високоплаћен, -а, -о – Прилив високоплаћених професионалаца и њихов специфични животни стил донио је донио  је са собом посљедице сличне онима у силицијској долини (Д 334, 70). високопотентан, -тна, -тно – Филм  (...) у којему високопотентни мушкарци срећу само  распојасане жене (С 445, 60); Своју  рационализацију и пројекцију нашле /су/ у стварању колективне представе о Југославији као домовини високопотентних мужјака (Е 62, 29). високопродуктиван, -вна, -вно – Ако се зајам троши на  развијање модерне, високопродуктивне индустрије која ће давати  јефтине и квалитетне производе, неће бити проблема да се зараде девизе за враћање дуга (С  431,

15). високопроточан, -чна, -чно

– Он „ ради” као високопроточни  релеј

(ПЖ 890, 13). високоразредно, прил. – Такви критичари су у најмању  руку збуњени пред налетом песника који високоразредно негују римова негују  римован н стих (По 201, 45). високорангиран, -а, -о

– Некад високорангираном полицајцу (Н 2433,

26). високоризичан, -чна, -чно – Највеће потенцијалне жртве су девојчице од 10 до 16 година, међу којима  је чак 10 до 15 оних које спадају у високоризичну групу (Н 2370, 61).

– Откривања претњи преко високосензитиван, -вна, -вно софистицираног високосензитивног дигиталног синтетизованог  рисивера (Н 2424, 27). високосеријски, прил. експлоатирају (Д 442, 77).

–

Овакви  ресурси

/се/ високосеријски

високосимболички, -а, - о – Европско позориште произилази из мозга, док азијско, неилузионистичко, високо-симболичко, „куца” у  ритму срца (Н

2393, 37).

48

– Русија  је добитак америчких високософистициран, -а, -о скупоцених високософистицираних војних изума платила  (...) испорукама најмодернијег наоружања (Н  2358, 26); Ријеч  је о високософистици- раној видео-техници (Е 19, 28).  је/ успешно  (...) уколико се високоспецијализован, -а, -о – Лечење / је спроведе на време и у високоспецијализованој установи (Н 2432, 4). високостепен, -а, -о – Више нисмо  разликовали праву жељу од високостепене прилагодљивости (Клоака, 33). високостилизован, -а, -о – Ваш филм  је  (...) високостилизована  реалистичка прича и о оданости двоје људи (Н 2372, 40). високостручан, -чна, -чно – Истакао  је  (...) значај интелектуалних, високостручних и научних потенцијала (С 436, 35). високотемпературно, прил. – Стање није много боље нити што се тиче могуће примјене таквих високотемпературно суправодљив оксидних керамика (Г 186, 23). високотехнолошки, -а, -о – Отпуштања чак и најкреативнијих инжењера и суоснивача легендарних високотехнолошиих твртки (Д 257, 62); Цивилизацијске посљедице најезде високотехнолошких сектора осим скупоће имају и далеко више добродошлих ефеката (Д 334, 70). високофлуидан, -дна, -дно – Овде се налазимо на пољу високофлуидне стварности невидљиве физичком оку (Кабала, 47).

– Овде се налазимо високофлуидан, -дна, -дно високофлуидне стварности невидљиве физичком оку (Н 2387, 55).

на пољу

вицепрвакиња, ж – Вицепрвакиња Европе има на  располагању два натјецатељска копља, властиту тренерку и спринтерице (С  437, 7); Године 1985. Гиованна Амати возила  је серију утрка у талијанској формули  3 (...) и њено се судјеловање ни у којем случају не може сматрати епизодним  (...) с обзиром на то да  је лани била вицепрвакиња Италије у „ јуниорској” формули абартх (С 438, 9). вицешампионка, ж – То би за вицешампионку Европе из Москве био потпуни крах (П 26045, 18). вишебрзинац, м – Бицикл  је пре свега скуп. Сваки иоле добар вишебрзинац у апсолутној је апсолутној  је несразмери с ценом (Супер 12/ИВ, 18). вишејарболни, -а, -о – У почецима су у  регатама тог натјецања судјеловали различити судјеловали  различити бродови, велики вишејарболни једрењаци вишејарболни  једрењаци (С 471, 33). вишемиленијумски, -а, -о – Само се ми згражавамо над употребом пса за (евентуалну) исхрану. (...) Ваљда, због исконског вишемиленијумског дружења са псом (Н 2389, 62).

ускладити  руководећу улогу комунистичке вишепартијност, ж – Како ускладити руководећу партије у  једнопартијском систему са свестраном демократизацијом друштва и

49

друштвено-политичког живота. (...) Због тога су се појавила  расположења (...) у прилог вишепартијности (Д 334, 57). вишерелигијски, -а, -о – У вишенационалним и вишерелигијским друштвима тешко је тешко  је остварити равноправност остварити  равноправност (Могуће, 176). вишесистемски, -а, -о – Вишесистемски видео- рикордер /наслов/ (...) Још значајније  је да  је овај пар процесора прилагођен за сва три система: НТСЦ, ПАЛ и СЕЦАМ тако да се свака трака може  репродуковати (П 26072,

18). вишесменски, -а, -о – У Лебанским колективима нико и не помишеја на вишесменски рад вишесменски  рад (ЕП 8215, 9).

условима  ратовања вишецевни вишецевни, - а, - о – У конвеционалним условима ратовања  ракетни бацачи заузели су значајно место (Ф 1490, 33). властострасник, м – /Он/  је очито велики властољубац и властострасник. Такви људи нису у стању да замисле свој живот без власти (Н

2460, 19). – Воајерство, ексхибиционизам или нешто слично воајерство, с оставља /се/ за тајна маштања (Е 19, 27). водитељка, ж – Она је Она  је сликарка и водитељка (Дм 22.1.2.96, 11); Једна од најпопуларнијих водитељки на америчкој телевизији (Дм 3.2.97, 8). водитељка, ж – Прошее недеље  је телевизија емитовала амбициозно замишљену емисију „ Млади и национализам”. Водитељка  је са микрофоном у  руци путовала државом постављајући два питања (Н  1804, 20); Писала / је  је/ отровно писмо водитељкама телевизијских емисија (ИП 1472, 48).

– Не само да нема Бога, него дај нађи водоинсталатер, м водоинсталатера викендом (Вуди, 24); Међу првим досељеницима у Америку било / је  је/ много авантуриста, криминалаца и ловаца злата, али нитко не спомиње ни једног ни  једног водоинсталатера (Нафта, 147). водоинсталатерка, ж – Жене с професијама, занатима, женски тимови ... предузетнице, инжењерке, водоинсталатерке, молерке, електричарке, пекарке, трговкиње, кројачице ...  јавите  јавите се женском центру (Дм 15.1.97, 14). водоинсталатерски, - а, - о – Водоинсталатерски сервис: интервенције, вентили, купатила, судопере... Стручна одгушења одмах (Дм  13.1.1997, 14); Уз Старцове интервенције на инсталацијама тоалета, традиционални водоинсталатерски посао чини се сасвим пассе (С  450, 7); Тражим хитан  разговор с водоинсталатерским стручњаком (Из  272, 12); Марино  је ангажован за водоинсталатерске радове водоинсталатерске  радове (Иствик, 45). водоинсталатерство, с – Цеви које су штрчале (...) представљале / су/ подвиг водоинсталатерства (Фуга, 27).

50

водомир, м – Корење бакарне врбе, густо и грбинасто, било  је зелено попут маховине уз водени ток, који  је, слично ветру, протицао лагано, обилујући мноштвом благих вртложја и привидних водомира (Шума, 21).

– На  реци Волги, главном водоснабдевач, м Каспијског мора, подизане су бране (Н 2420, 61).

водоснабдевачу

возачица, ж – Та Римљанка тренутно  је свакако најбоља од десет возачица које се у свијету покушавају пробити у врхунском аутомобилизму (С 438, 9). војно-индустријски, -а, -о – Запа  је одрастао у окружењу средње класе (и оне – војно-индустријске) (Н 2356, 60).

– „Живи  језик” из совјетског војно-обавештајни, -а, -о војнообавештајног врха одувек  је био најтрофејнији улов оперативаца ЦИА (Н 2380, 52). војно-политички, -а, -о политички језик политички  језик (Истина, 141).

–

Интелектуалци

/су/ усвојили војно-

војно-стручни, -а, - о – Обарање америчког ловца-бомбардера типа Ф„фајтинг-фалкон”  још / је  је/ предмет америчких војно-стручних  расправа (Н

16 2358, 26).

вокалистица, ж

– Седамнаестогодишња вокалистица (С 469, 55). вребав, -а, -о – Ако  је пак у ишчекивању њеног скончања било и извесне вребаве промишљености  (...) – онда  је то било због  (...) присуства трећег бића (Искушења, 7). вребајући, -а, -е – Уврћући чуперке на челу, готово пале преко тамнохладних вребајућих очију (Мекс, 95). времепловски, -а, -о – Приступ центру за АОП доживљај  је попут времепловске шетње (С 481, 86). вриштав, -а, -о – Тамо треба да оде то вриштаво дериште (Из  272, 110). вриштећи, -а, -е – Налазила се ту  једна гигантска пљескавица од полунадуваног винила вриштећих боја (Иствик, 112); Било  је ту младих лепотица (...) у уско припијеним панталонама вриштећих боја (Лет, 151).  је/ тзв. гаивола, ж – Код изнајмљивача чамаца на плажи унајмио / је гаиволу, старински чамац с педалама, који се састојао из два дрвена салинца, неке врсте лежаљке с педалима међу њима, и котача с лопатицама (Кавијар, И 194).  једне и друге стране галагала-улаз, м – Још двоја врата (...) налазе се с  једне улаза (Столице, 7). гала-улазак, м – У удубљењу, у дну, велика двокрилна врата за галауласке (Столице, 7).

51

галеристкиња, ж – Домаћи свијет није знао да у авиону сједи дама из Нењ Yорка, галерискиња која управо припрема изложбу Рабузинових слика у галерији на Фифтх-авенији (С 265, 40). гандијевски, -а, -о

– Једино гандијевски отпор може да нас спасе (Н

2458, 63). гандијевски, -а, -о – Остатак  је посао тактике: уместо побуном, гандијевским отпором или са оба (Н 2366, 23).

 резултатт  је воблерчуга гаргантуовских гаргантуовски, -а, -о – Крајњи  резулта габарита, смуђу или предебела или предугачка (РРе 2/96, 12).  је/ донео серију снимака гардисткиња, ж – Гардисткиња /наслов/ „Луи” / је атрактивне Бренде, која  је наводно припадница Гарде британске краљице Елизабете ИИ (Дуга 337, 52). Било  је то женски, што су жене желеле да исцељују гарсоњерски, прил. – Било је  – да стављају облоге од свог податљивог меса на  рану  рану мушкарчеве пожуде, да његовом гарсоњерски скровитом духу пружају усхићење када гледа како са вештице склизне хаљина (Иствик, 88). гастарбајтеркиња , ж – Турци, Иранци, Ирачани који живе и  раде у европским земљама удварају се нашћм цурама у Југославији, али још али још чешће у СР Немачкој, нуде им брак  (...), што нашћм исцрпљеним,  разоча  разочаран раним им гастарбајтеркињама изгледа као спас (ТВ-Новости 1205, 26). гастарбајтовати, несвр. Пасау (Сан, 117).

– Гастарбајтовао / је  је/ у Немачкој, оженио се, у

гастро-водич, м – Ресторан „Павел” у Пирану који се у гастро-водичу кроз Словенију дичи с пет звездица (Дуга 428, 60).

свој  реперто ертоар ар гастро-енолошки, -а, -о – Приморан сам посегнути у онај свој реп гастро-енолошке имагинације (Н 2377, 41).

– Сервирани сладокусцима постају извор гастро-задовољство, с највећих гастро-задовољстава (Дуга 428, 60). Крајње  је време да променимо гастро-политику: ни гастро-политика, ж – Крајње је по коју цену се не сме дозволити да нам све  јастоге  јастоге поједу наши пријатељи Италијани (Дуга 428, 60). Колико  је геј-комуна моћна у Атланти, говори податак да геј-комуна, ж – Колико је  је овдашња Коб  регија  регија изгубила организацију одбојкашког такмичења  (...) због тога што су  1993, локалне власти изгласале декларацију којом се осуђују хомосексуалци (Н 2377, 27).  је/ послужио као  реагенс  реагенс за испитивање геј-популација, ж – Аидс / је савременог друштва, пре свега међу геј-популацијом (Н 2450, 8). геј-посетилац, м

– Отворен је Отворен  је центар за геј-посетиоце (Н 2377, 27).  родитељи и у гледалишту, генералка, ж – Кад на генералки, фактори и  родитељ излијеће патуљак,  режисе  режисер р зауставља дах, а патуљак тресне (Гамбит, 130).

52

геноцидно, прил. – Такав став се највише оглашава са простора геноцидно осведочених нацизама (По 57, 18). генсековка, ж Гајевић (Н 2442, 22).

– Како нас  је обрадовала генсековка СПС-а Горица

 рођен из географско-историјски, -а, -о – Великић пише унакрст, писац  рођен сучељавања географско-историјског и у складу с тим рас тим  расцеп цепљен љеног ог „ Ја” (Н 2356, додатак, 11).  је/ неколико стотина хиљада година гео-магнетски, -а, -о – Симулирано / је геомагнетске еволуције /Земље/Ш (Н 2366, 59). два  рата, Нијемци су ставили геополитику у гео-политичар, м – Између два рата службу експанзионистичке политике нацизма. Ту није било најбитније то што је што  је водећи геополитичар Хаусхофер био изразити нацист (С 483, 22). геостратешки, -а, -о – „Златна милијарда” није више никаква војна, геополитичка и геостратешка тајна (Н 2449, 63). гео-стратешки, -а, -о – Све /су/ заливске /земље/ у геостратешкој зони од интереса великих сила (Ком 1581, 13). гео-термални, -а, -о – Геотермална енергија може поставити неке проблеме зависно од начина њеног добијања и од састава воде којом се преноси на површћну до уређаја за коришћење (Г 177, 15). геродијетолог, м – Стручњаци – геродијетолози сматрају да у исхрани старијих лица важна улога припада храњивим материјама које задржавају старење (П 26045, 15). гетеовски, -а, -о – Као што у „фаталној”  јунаки  јунакињи њи рома  романа на Софији, поред гетеовске или чак андрићевске Јелене, „вјечно женски” могу одјекивати Моли Блум, и Бети Блу (Н 2365, 33). гибоновски, -а, -о – У америчком друштву нема места за стил (у смислу волтеровског или гибоновског стила, стила у маниру Сен-Симона или Хајнеа) (Белоу, 39). гигантизам, м /н.з./ гигантизмом (Н 2387, 55).

– Ауторитет институција овде се постиже претећим

гигант-комбинат, м – Није  (...) подилазио онима који су  још увијек заробљеници  ранији  ранијих х идеолошких заблуда и опредјељења, о њиховом гиганткомбинату који може пропасти само кад и Југославија (Д 334, 11).

колективизмом  је тесно повезана и гигантоманија: гигантоманија, ж – Са колективизмом је социјализам одликује само оно што је што је велико (Дуга 335, 21). гиставдореовски, -а, -о пакла (Скитам, 391).

– Као у неком гиставдореовском призору из

гитаристица, ж – У то доба гитаристица остаје у другом стању и одлучује да напусти састав (С 434, 80).

53

главоболно, прил. – Једина личност са којом су до миле воље смели да се шале и домаћи карикатуристи била  је тада главоболно популарна Брижит Бардо (РТР 992, 40).

 – У професионалном боксу  (...) заљубљени у гладијаторство, с гладијаторство (...) нису осећали задовољство ако није падала крв (Крчма, 31). глобализовати, св. и нсв. – У глобализованом финансијском простору државе саме више нису довољно моћне (БН 95, 24). глодурица, ж  – Немам среће да испрва добијем глодура ( у овом случају глодурицу), него млатим празну сламу са дежурним уредником (Н 2384, 28). гневић, м  – „Ти си проститутка?” Очекивао сам бар гневић, а добио сам  разоруж  разоружано аност ст. „Да, морам. Не за дуго” (Блуд, 108).

 једном ниском гњавежно, прил. – Свој набрани врат (...) украшавала / је/  једном вештачких бисера, на којој  је средишњи комад било  једно  једно старинско седефасто  јаје са гњавежно утиснутим златним крстићем (Иствик, 65). говорача, ж  – „Помолите се!” узвикну тупљим мушким гласом као она кукутодорска мушка говорача из трбуха (Иствик, 344). голицатељ, м  – Но, но, од вас ме подилазе жмарци. Јесте ли и ви голицљиви? Голицљивац или голицатељ? (Столице, 31). голицљивац, м  – Но, но, од вас ме подилазе жмарци. Јесте ли и ви голицљиви? Голицљивац или голицатељ? (Столице, 31). голооточки, -а, годином (Н 2393, 33).

-о

–

Бави се 

(...) голооточком четрдесет осмом

голооточки, -а, -о – Настојао сам да голооточку трагедију преведем у нека општија значења (Н 2365, 42). голфер, м (Иствик, 358).

 –  Често  Често /се/ жалио на трагање голфера за хитнутом лоптицом

голферски, -а, -о – Монти је Монти  је показивао (...) модрикасте ноге, много мање мишићаве него што су му биле голферске сунцем опаљене  руке до лаката (Иствик, 13). голф-игралиште, с  – Поново је Поново  је дошла иницијатива за обнављање голфигралишта и клуба (С 488, 52). голф-играч, м

– Голф-играчи никада не питају за цијену (С 488, 55). голф-терен, м  – Ако ћете (...) доћи на неки голф-терен, било би добро да не заборавите неке упуте (С 488, 55). Преко совјетског филма покушава  разумјет  разумјети и горбачевизам , м  – „горбачевизам у теорији и пракси” (С 483, 44).  је/ у стилу велике градитељице градитељица, ж  – Архитектонски захват / је Гае Ауленти (С 469, 89).

54

Функционалистички урбанизам и обезличени градоградња, ж  – техницитет сузили су или укинули вредност игре и света духа. То је То  је и  разлог  разлог што би се у алтернативним моделима градоградње прожимале цивилизација и култура (Н 2363, 37). градоначелница, ж  – Формалну градоначелницу (...) председник Туђман именовао  је декретом (Н 2365, 51); Витална градоначелница Роберта Кордова (ПЖ 767, 21).

Да је  је то тако, аутор ће потврдити и преиспитивањем градотворност, ж  – Да урбаног симболизма, а нарочито увидом у изградњу и трошење симболичкометафоричких образаца градотворности (Н 2363, 37). графит-истина, ж – Руку која  је исписала графит  ... водио  је сатирични дух ... а графит-истину да од свега овога не смемо да полудимо ... исписују социјални и егзистенцијални разлози егзистенцијални  разлози вишег реда вишег  реда (БН 91, 9). графитописац, м  – „Женски покрет  је права ствар особито када  је  ритмича  ритмичан н”, записао је записао  је једа  један н графитописац (Е 19, 34). грејдериста, м  – На траси нема празних ходова. Све тече као на покретној траци, у чему се посебно истичу грејдериста Ðуро Вученовић (...) као и (...) Драго Пејчић (НВ 1015-16, 14). гримизно-црвен, -вена, -вено гримизноцрвени капут (Лет, 54).

– Није био одевен у црни герок већ у

Круна  је одмах пристала (...) да се раск се  раскрчи рчи око милион и грмљиште, с  – Круна је по хектара афричког грмљишта (Ф 1496, 37). гротескно-драматски, -а, -о – Музика  је подругљиво славодобитничка, вашарска, те истиче ироничну, гротескно-драматску игру двоје глумаца (Столице, 60).

 развратном ном маштовитошћу у групњачки, -а, -о – Сњегуљица вапи за  разврат домишљавању свих могућих „групњачких” комбинација (Е 28, 104).  једино мало гручовско марксистичког гручовски, -а, -о – Недостаје му  једино хумора и аутоироније (С 481, 9). грчко-кипарски, -а, -о „Калсбер” (Н 2375, 8). гувернеровање, с

– Шећер се испоручује грчко-кипарској фирми

– Учинке  „гувернеровања” Душнка Влатковића (Н

2428, 24).  је/ било барем пола килограма гумерице, ж мн. – На њеним гумерицама / је иловаче  (...). Из  једне  једне повеће вреће извукла  је мању у којој су се пак налазиле салонке (Мајд 80, 74). гумијасто, прил. – Сва му кожа на лицу постаде преобилата, гумијасто се  развла  развлачил чилаа и натезала преко костију (Папуче, 124).

55

гусеничар, м  – Клопарање машина  (...) стиже с ветром. (...) Велики гусеничари тутње по  равниц  равници и. (...) Неће проћи много а белци ће прекопати целу  равниц  равницу у (Бралга, 72). гутембершки, -а, -о – Речи су смешна ствар  – (...) не треба их увек узимати озбиљно, прошли смо еру гутембершке галаксије (Хегел, 156). гуткати, несвр.

– Гуткали /су/ лимунаду (Хегел, 157). давежан, -жна, -жно – Да ли ћу и  ја бити тако слатка, давежна и навална кад будем у њеним годинама (Иствик, 72). давидовски, прил. – /Белина/  је просто зрачила из твог нагог, давидовски складног и изазовног тела (Зуб, 241). далекоциљајући , -а, -е – Све што се на њему догађало, (...) ни према  једној  једној далекоциљајућој нужности свакако није морало да буде (Пекић, 91). далијевски, - а, -о – Далијевски грб краљевства  „чупа чупс” (Дм 8.2.97, 5). да  је старим, трулим, далијевски, -а, - о – Уредници су листом веровали да је далијевским, империјалистичким сатовима одзвонило (Огледало, 72). даљинац, м  – Понекад муж устане из постеље. То значи да му се покварио даљинац (Нисам, 28). дантеовски, -а, -о – Описи хладноће у кућама  ... достојни су  ... описима глади Кнута Хамсуна, уз обиље детаља дантеовске и садовске, или бар булатовићевске маште (БН 97, 11). даркерка, ж  – Даркерка је Даркерка је плакала (Лет, 208). дванаестожичани, -а, -о – Дванаестожичана гитара (С 488, 16). дванаестоокривљени, -а, - о – Дванаестоокривљени Јадранко Гарин, све до хапшења, био / је  је/ веома поштовани инспектор-криминалиста  (...) Није заборављено ни да  је десетоокривљени Младен Томић  (...) такође донедавно  радио  радио у СУП-у (ИП 1598, 14). двоватни, -а, -о – Из малог двоватног звучника том приликом у наше домове улазе гласови спортских коментатора (НК 6, 14).  је/ дводецилитарску чашу у  руци дводецилитарски, -а, -о – Држао / је (Лугарница, 64). двокоморни, -а, -о – Друга модификација М110А2 има двокоморну гасну кочницу и ново појачано барутно пуњење (Ф 1505, 32); Да бар могу да им кажем како ће Ремзија бити кремирана. Тамо у  једној  једној од две двокоморне крематоријумске пећи (...) сагореће неодређеног дана њен љупки осмех (Врата, 10) дволитарски, /н.з./ -а, -о – Менсел вози изнајмљени дволитарски шевролет (Св 216, 54).

56

 руски филозофдвометрашица, ж – Где би се то куцнули чашама  руски дисидент и  размаж  размажена ена двометрашћца, манекенка (Књига, 358). двонаменски, -а, -о – Прва фаза започела би градњом двонаменског моста преко Саве (БН 70, 13).

Ко је овом двонедељнику био кум? (Бо 8-9.8.1987, 4). двонедељник, м  – Ко је двоножност, ж  – Управо одећа спада у човечанство бивствовање као и двоножност, способност за смех, артикулисани јези артикулисани језик к (Ерос, 28). двоправачан, чна, -чно погледа (Употреба, 106).

– Ðачки корзо: двоправачна трака ужагрених

За  разлик лику у од Ми-12, који  је двороторни, амерички двороторни, -а, - о – За раз би имао само једа само  један н ротор  ротор пречника 28,04 м (Ф 1496, 34). двосеместралан, -лна, -лно – Већ 20 година одржавају се у Загребу постдипломски двосеместрални течајеви (С 489, 90). двостепен, -а, -о

– „Дуги марш ИИИ” је двостепена раке двостепена  ракета та (ИП 1472, 13). двотонски, -а, -о – Ипак им се чинило да је да  је лакше да поново утону у сан, успавани двотонским скалама, прво у дијатонским интервалима од три степена (Иствик, 30). деактивација, ж  – На улицама видите  (...) војнике који  раде на деактивацији (С 481, 33). деактивирање, с – Ни дању није било мира  ... због веома  јаких детонација проузрокованих деактивирањем заосталих пројектила (БН 92, 27). дебејац, м – Није лоше ни када класном непријатељу дебејци у фиоци пронађу „контрареволуционарни и антидржавни материјал” (Н 2429, 19).  једно  је од класичних остварења деби-албум, м – Њихов деби-албум ...  једно је домаћег рокенрола домаћег  рокенрола (БН 75, 49). више  реклами амиран раног ог деби-концерт, м  – Дуго година уназад није овде било више рекл деби-концерта (НОН 566-567, 35). дебилизација, ж  – Роцк анд  ролл („клати-се-и-ваљај”) сажима читав програм дебилизације мозгова и ломљења етичких кичми омладине (Дуга 356, 45). – Определила /се/ за дебирократизацију дебирократизација, ж (Хегемонизам, 34); привредног и политичког система Прокламована децентрализација није значила дебирократизацију привреде (Дуга 428, 23). деби-сингл, м – Песме као што  је „ Сунчана страна улице” ( објављена тек 1973. на деби-синглу групе) (БН 75, 49). дебољшевизација, ж – Дебољшевизација друштва неће бити ни мало (По  201, 7); Ове две странке могу да формирају прву лак посао антикомунистичку владу од  1944. године, и могу да започну процес дебољшевизације Србије (По 208, 9).

57

дебуржуизација , ж  – дебуржуизације (Психо, 52).

Млади /су/ тражили 

деветмилиметарски, -а, -о деветмилиметарско зрно (Гуло, 23). деветопински, -а, -о квалитетним отиском (Р 28, 4).

–

–

Гледам 

(...) мало више секса и

(...) лобању, извајану за

Ради се о деветопинским штампачима са

деградирајући, -а, -е – Оживљавање некадашњих затвора – те њихово „привођење” љепшој и хуманијој сврси – као деградирајући некрофилни кич модернога укуса, наравно да служи и одашиљању суптилнијих порука (Н 2385,

44). дезилузионисање , с  – Процес дезилузионисања. Као бумеранг следе  разне  разне врсте незадовољства (И 147, 39). деидолизација, ж – У болници, која  је врхунац демократизације и деидолизације, сваки грађанин ће у својој соби држати на зиду своју слику (Фама, 261). деинтимизација, ж  – Деинтимизација, деперсонализација и, напокон, депривација која може бити шанса и за рел за религи игију ју (Догма, 134). дејугославизација , ж  – Помно се одмата шарени саг нове декроатизације Истре што стреми, у крајњем исходу, и њеној дејугославизацији (Д 440, 63). дек, м  – Продајем нови дек „техникс” (П 26072, 23). декардељизација, ж  – Укидање ООУР-а значи декардељизацију. Значи удара се на систем који је који  је креирао Кардељ (ИП 1472, 3). деклерикализирати, свр. и несвр. – Хрватска љевица између два  рата „деклерикализирала”  је хрватски  језик  језик као што  је и српска одбацила елементе православног традиционализма у српском (Југо, 119). деконцентрично, прил. – Из пренатрпаног излога деконцентрично су буљиле стакласте зелене очи рас очи раскреч кречене ене лутке (Папуче, 65). декоратерка, ж  – Богме, згодан ти  је овај намјештај (...). Јеси ли то сам уредио? (...) Имали смо декоратерку, али смо жена и  ја ради  ја радили ли с њом (Вуди, 33). декроатизација, ж  – Помно се одмата шарени саг нове декроатизације Истре што стреми, у крајњем исходу, и њеној дејугославизацији (Д 440, 63). декумулација , ж  – Једногодишњим мандатом  је требало постићи демонополитизацију и декумулацију политичких функција (Дуга 350, 23).

Лиса Лyон, појављује /се/ у читавој лепези деликвентица, ж  – најпротурјечнијих  рола – бодибилдерице, заводнице, проститутке, љепотице и деликвентице (С 444, 74). демијургија , ж  – Желимо стваралачко блаженство, желимо  речју  речју – демијургију (Шулц, 32).

58

–  једном  једном

демијуршки, -а, -о – Лишена сопствене иницијативе (...) она представља терен ван закона, отвара  (...) домен свакојаких злоупотреба и сумњивих демијуршких манипулација (Шулц, 31). 3

деминерализован, -а, -о – На сваких  1000 м деминерализоване воде  јонском  јонском изменом за термоелектране (котлове) настаје 15 до 26 м3 отпадних (Г

177, 14). демократско-реформски, -а, -о – Судећи према (...) изјавама политичара демократско- реформс  реформске ке оријентације, комунисти су зла коб Русије (Н 2366, 44). демонополитизација, ж – Једногодишњим мандатом  је требало постићи демонополитизацију и декумулацију политичких функција (Дуга 350, 23). деперсонализиран, -а, -о – Стварамо односе који нам изгледају деперсонализирани, који нас  још више удаљавају од оног могућег људског завичаја (Догма, 134). депилирати, свр. /импф – Пре употребе обавезно треба оптрати, стерилизирати, дезинфиковати, депилирати (Књига, 361). депривилеговати, св. и нсв. – Србијански сељаци и војвођански паори ... су били депривилеговани, од диспаритета цена пољопривредних и индустријских производа до комуналног стандарда (БН 94, 34). депримирајући, -а, -е – Показујемо само делић те депримирајуће орвеловске тоталне контроле (Н 2424, 26). депсихологизација , ж – Депсихологизација смјера на народну (општу) вољу, умјесто произвољности коју нужно порађа индивидуална воља на одлучујућем политичком положају (Дуга 350, 26). депсихологизирати, свр. /импф – Правна држава творевина  је европске политичке традиције. У њеној теорији зрцали се основна идеја о владавини устава и закона као „објективног, деперсонализираног и депсихологизираног повијесног ума” (Дуга 350, 26). дерегулација , ж – Оријентација у прилог дерегулације и повратка на приватни сектор (Дуга 337, 42). десакрализација, ж – Материјална база десакрализације  је, отприлике, на броју, датуми можда нису тачни, али каква корист од хронологије (Фама, 29). десант-пешадија, ж – Речни РТК (...) у стању  је да за кратко време (...) превози тенкове, борбена и неборбена возила,  ратни  ратни и други материјал и  речну  речну десантпешадију са целокупним наоружањем и опремом (НВ 1019, 9). десеткарски, -а, -о – Јулски двоброј „Књижевних новина” доноси десеткарске стихове, иначе талентованог и особеног поете Бранислава Петровића (Бо 8-9.8.1987, 2). десетминутни, -а, -о – Договор с ББЦ- јем о томе да у двадесет шест десетминутних емисија испричам повест енглеске (Сент,11).

59

десетоокривљени, -а, -о – Дванаестоокривљени Јадранко Гарин, све до хапшења, био / је  је/ веома поштовани инспектор-криминалиста  (...) Није заборављено ни да  је десетоокривљени Младен Томић  (...) такође донедавно  радио  радио у СУП-у (ИП 1598, 14). десетпарачки, -а, -о

– Десетпарачки  разгов  разговори ори и петпарачка храна

( Човек  Човек, 46). Јадан  је био наш скуп против деснице и десничарења с десничарење, с – Јадан је таквом подршком, а  још  је  јаднија  јаднија данас ова нова „платформа” с његовом критиком (Дуга 375, 62). десничарка , ж – ЛУНА ЛУ и ИСИДОРА БЈЕЛИЦА, десничарка и војводкиња, објавиле су модерну књигу (Блиц 29-30.3.97.).

– Мени  је наложено да за  јавност  јавност дам изјаву о десолидарисање, с десолидарисању са ставовима моје кћери Иване Грујић (...) због изјашњавања за Резолуцију ИБ (Преиспитивања, 86). дестаљинизација, ж  – 1948. године отворен  је процес дестаљинизације (Хегемонизам, 22); У оба случаја систем остаје чист. Може се рећи се  рећи да без обзира на политички интерес који лежи иза дестаљинизације  (...) систем у којем су могуће такве промјене попут стаљинизма, Американцима ће и даље остати загонетка (Д 334, 73). дестаљинизација, ж – Никита Хрушчов (...)  је започео дестаљинизацију и отварање Совјетског Савеза (С 476, 43); На 20. конгресу партије 1956. године (...)  је започео процес дестаљинизације друштва (Б0 45-46/1987, 12); Након XX конгреса КПСС залагали /су се/ за политичку дестаљинизацију (Н 1882, 68). деструктурисање, с – Деструктурисање таквих творевина имало  је за  резултат  резултат настанак још настанак  још наказнијих (Кабала, 21). десубјективизација , ж – Општа тенденција је тенденција  је субјективизација државе и десубјективизација друшева (Дуга 350, 25).

– Општа тенденција  је субјективизација десубјективизиран , -а, -о државе а десубјективизација друштва. Десубјективизирано друштво не може да ствара праве ауторитете (Дуга 350, 25). детабуизиран, -а, -о – Све у његовој интерпретацији бива приземљено, демистификовано и детабуизирано (Св 216, 22).

већ  је позната у Нењ Yорку детективка, ж – Детективка Јоан Елингтон већ је по својој вјештини (Е 14, 113). детективско-криминалистички, -а, - о – Неколико загонетних убистава и потрага за починиоцима  (...) уносе у  роман сижејне матрице детективскокриминалистичког и пустоловног жанра (Н 2389, 33). детерџентски, -а, -о детоксикација, ж

469, 21).

60

– Ремек дело детерџентске уметности (Арт, 101).

– Покушаји детоксикације углавном су неуспјели (С

 римски свет трпи наглу, деурбанизација , ж – У ИИИ веку после Христа  римски грубу деурбанизацију. Разлози пропадања градова су у дезорганизацији Империји (Сент,49). дефашизација, ж – У другим шиолама су већ извели дефашизацију, глас о тој чистки се муњевито ширио (Дуга 337, 48). дефашизовати, свр. /импф – Професор историје којег смо дефашизовали можда уопште није био крив (Дуга 337, 40). дефектологиња, ж – Овај сумарни преглед  (...) можемо завршити одговором тридесет четвртогодишње /сиц!/ дефектологиње (неудана) (Е 25, 89). дефектолошкиња, ж

– Дефектолошкиња, 34, неудана (Е 23, 29). дефицитарност, ж – Дефицитарност енергетских извора (Г 177, 38). дефлоратор, м – Са дефлоратором нема подвале (Љаса, 172). дехеројизован, -а, -о – Окуџавина проза је проза  је изузетно разн изузетно  разновр оврсна сна. У њеним почецима  је  ратна  ратна повест  Жив био ђаче  (1961), чији  је прилаз  реалнос  реалности ти као  ,

дехеројизованом медијуму опомињао на линију започету  романом  романом Виктора Њекрасова (Гутљај, 297). дзадурина, ж – Каква звездаста  раскрсница на овом месту, дивљаци  једни  (...). Мало вам  је било што сте му срце пробуразили овом дзадурином кроз најлепши део (Вида, 141). дидикати, несвр.

– Лимузине су дидикале (Галерија, 31).

дизајнерица, ж – Колекције које се  раде за извоз и за домаће тржиште готово уопће /се/ не  разлику  разликују ју, то истичу дизајнерице творнице „Бети” (С 430, 82); У Београду смо разг смо разгова оварали рали с дизајнерицом Рајком Миловић (С 470, 57).

 радикалном ном злу у дијабологија , ж – Пета књига о Принцу таме, као  радикал историји, употпуњује тако ово импозантно петокњижје из дијабологије (Н 2365,

32). дијагностиковање, с – Није постојала могућност дијагностиковања његове болести (Супер 12/ИВ, 50). дијаграмски, прил.

– Сви смо, дијаграмски гледано, у депресивном џепу

(Н 2384, 37). дијалог-листа, ж – Филмове нам дају од данас до сутра, а уз њих готово никад не добијамо дијалог-листу (тј. текст филма) (Н 2456, 43).

– Прихватити с њима дијалог, цивилизованији, дијаложити, несвр. наравно, од оних како су дијаложили са Вучинићем, Булатовићем (БН 141, 21). дикенсовски, -а, -о

– Имао је Имао  је умногоме дикенсовско срце (Белоу, 86). диксиленд-састав, м – Свирали су неколико сезона (...) у Немачкој као чист диксиленд-састав (Лет, 50). Било  је то згодно место за многобројне дипломатско-шпијунски, -а, -о – Било је комбинације дипломатско-шпијунског карактера (Тунел, 22).

61

дипсоманка, ж – Новикова  је била тешка дипсоманка. (...) Почињала би блиставо, а затим недељама западала у пијанство (Колима, 179). диригентица, ж – На врху  је листе Сарах Цалдњелл, диригентица Бостонске опере (С 305, 82). диско-гомила, ж

– Поноћна диско-гомила почела  је да улази (Холивуд,

172). диско-звук, м

– У буци гласова и грмљавини диско-звука (Лет, 210). диско-манија, ж – Алудирајући на де Микелисову диско-манију (По 87, 39). дискредитујући , -а, -е – Идеолошка основа и нацистички национални програм „крви и тла” ... превише су дискредитујући за тзв. ОВК (БН 82, 32). диспечерка , ж

– Соња, тако се звала чудна диспечерка такси-службе

(Пати, 48). дистрибутерско-продуцентски, -а, -о – Нови, велики талас хитова у биоскопима доноси нам угледна дистрибутерско-продуцентска кућа „Ванс” (Н

2366, 42). дистрибутивност, ж – Спектрум заиста треба да уђе у школе – уз његову би помоћ ученици зачас  разумели  разумели теорему о комутативности, асоцијативности и дистрибутивности сабирања (Р 28, 8).

 репортажа жа, дневничарење, с /н.з./ – То  је збирка записа, путописа и  репорта објављиваних од  1971. до  1995. године  (...). Сакупљени и „метнути у књигу”, претварају се у антипод новинарског дневничарења и подсјећају да новине ипак не живе само једа само  један н дан (Н 2370, 33). дневно-политички, прил. – Није се  (...) Академија бавила дневном политиком због жеље за некаквим политичким партнерством (...), како то дневнополитички говори стари академик (Могуће, 158). добошарка, ж

– Одличне критике добила је добила  је и за „Добошарку” (РТР 958,

3). добросуседски, прил.

– Живјети се мора добросусједски (Старац, 96). догматско-доктринарни, -а, -о – Елен Вајт  ... изградила  је и уобличила адвентистичке догматско-доктринарне погледе на свет (БН 84, 14). дозерист, м – На траси нема празних ходова. Све тече као на покретној траци, у чему се посебно истичу грејдериста Ðуро Вученовић, дозеристи Рамиз Бечић и Душко Гостић (НВ 1015-1016, 14). дозиметријски, -а, -о – На улазу у „Зелени мис” чека дозиметријска контрола (С 481, 34). докапитализација, ж – Козметичка индустрија из Земуна „ Далија” ...  – уз конкретну новчану докапитализацију – после поприличног мењања производног програма изаћи /ће/ на домаће тржиште (БН 84, 26).

62

доколичарски, прил. – „Да ли се њих двоје  још туцају  (...)?” упита Александра доколичарски (Иствик, 43).

– Градили су своје беле  (...) грађевине, (...) доколичарство, с испуњавали их доколичарством без губљења времена и хедонизмом без вулгарности (Сент,261). доктиринаштво, с – Историјске личности ме често заокупљају. Лутер и његово доктринаштво, нарочито (Зуб, 106). доктор-роман, м – У монтажи  је видео-пројект  (...) који представља поигравање причицом из љубавних „доктор- романа  романа” (С 450, 9).

Доле еко-империјалисти (Н  2469, 26); Божидар Мандић, оснивач екокомуне која траје 20 година ан Брезовици на Руднику (Н 2422, 30); Крајње  је време да се све здраве снаге у овом граду удруже и супротставе деловању унутрашњег непријатеља у лику еко-манијака (Н  2469, 26); И Жак Кусто, попут других радикалних других  радикалних екофилозофа, упозорава да нам је нам  је (...) потребна једна потребна  једна нова, еколошка револуција еколошка  револуција (Н 2428, 63). домановићевски, прил. – Јадан, инертан, домановићевски затрављен мртвоморски, побеђен свет (КК 1983/3, 121).

–

доместикалан, -лна, -лно – На доместикалном плану добија се предах за извођење (...) друштвених рефо друштвених  реформи рми (Сент,258). доминирајући, -а, - е – Упркос доминирајућем мишљењу да  раднички синдикати представљају заштиту радника заштиту  радника (Н 2393, 32). домицилиран, -а, -о – Стварна новост / је  је/ у најављеној могућности да неки Југословени (домицилирани у иностранству) улажу свој новац и знање у послове на југ на југосло ословен венском ском привредном простору (Н 1881, 10). донкихотовски, -а, -о – Он  донкихотовски занесењак (Н 2362, 41).

(...)  је, напротив, непоправљиви

донкихотовски, прил. – Помало донкихотовски изненађујуће делује појава Звонимира Мајцуга, човека који се чак „ дрзнуо” да (...) сними порнић (М

47-48, 55). дообука, ж – Премда су сви будући „специјалци” доласком у  јединиц  јединицу у већ имали за собом возачки испит за Б категорију, у  једини  јединици ци су прошли допунску обуку (тзв. дообуку) за вожњу специјалних возила (С 481, 58).

– То што у  рукомет  рукомету у, када га гледамо на ТВ, доописмењавање, с постоји  резулта  резултатт шеснес – петнес, или тринес – дванес, не значи да  репорте  репортер р треба да оде на доописмењавање у нижи  једноци  једноцифре френи ни  разред  разред основне школе (НК 6, 14). допинг-рекорд, м – Бен Јохнсон  (...) због побједе на прошлогодишњој Олимпијади у Сеолу изборене фантастичним али и убрзо откривеним допинг рекордом  рекордом, идуће године неће трчати у Сплиту (Д 381, 74).

63

допинг-симпозијум , м – У контексту тога и сличних података треба гледати и на податак, изнесен на  једном  једном недавном „допинг-симпозију” да  је на такмичењина без допинг-контроле  – 80 посто спортиста под допингом (Д 381,

75). дописница, ж /н.з./ – Карактеристичан приказ програма Раисе Горбачов написала је написала  је Алине Мосбy, дописница „Неw Yорк Тимеса” (С 437, 75). дорежија, ж – Осим илегалну глуму (БН 67, 37).

„дорежије”, Кугуари су, дакле, измислили и

дорежирати, св. – Глумци су позвали  редитеља Пејаковића да им „дорежира” ствар, тек неколико дана пред премијеру, кад су схватили да ту ипак нешто фали (БН 67, 37). досањати, свр. – Трицикл, о коме сам некад сањао да ћу га имати, нисам га досањао до дана данашњег (Блуд, 118). дослужење, с – Ко се није тако сликао тај као да није био у војсци (такве би требало вратити на дослужење) (Сабор 81, 11). доснимавање, с – Како да нађемо прилику? Можда сутра када пођем на краће доснимавање, преко Дунава, у Рит? (Игре, 120). доснимљен, -а, -о – Све емисије личе једн личе  једнаа на другу. И доснимљени смех  је увек исти; мислим да препознајем места одређених професионалних смејача (Психо, 119). достојевљански, -а, -о достојевљанска (Изгон, 24).

– Био ми  је социолошка чињеница, више него

достојевскијевски, -а, -о – Озбиљни свијет достојевскијевских идеја „приземљен”  је у  Двојежу  Двојежу (Н 2365, 33); Стога се главни актер  романа  романа (...) може указати и као кентаурски спој ничеовских и достојевскијевских страдалника идеје (Н 2365, 33). доушница, ж – Тако жртвама прилазе доушнице старог типа (Зуб, 107); Сасуо сам му у лице да не признајем ни њега ни судију Митровића, ни доушнице Мару Босанку и њену кћерку Раду (Зуб, 120).

– Овације публике упућене  дочаравалац, м дочараваоцу Шекспировог света Дејану Мијачу (БН 80, 38).

... легендарном

дочекница, ж – Шатор, дакле, веома велик и кабаст, типизиран за многобројне сељачке светковине, за свадбе, за заруке, за дочекнице и испратнице (у војску, у иностранство на рад на рад, у град у фабрику и сл.) (Дедиње, 44). драмско-акциони, -а, -о – На крају „Верника” почео / сам/ да остварујем ту замисао уводећи себе, аутора у непосредан, драмско-акциони однос са својим имагинарним ликовима Иваном и Миленом Катић (Н 2365, 42). дрвеноног, -а, -о

– Дрвеноноги Рудол (Лугарница, 53).

сачува  једну у стару зграду, дрвождерач, м – Предраг Стрмац покушава да сачува једн бондручару од напада сипаца и других дрвождерача (Епитаф, 15).

64

државно-правни, -а, -о

– Такав државно-правни савез  је немогућ (Н

2371, 7).  рачуна да се западне владе неће државнотелевизијски, -а, -о – /Он/  рачуна одлучно окренути против њега све док има шта да им уступа. Зато, примерице,  још ништа пресудно не предузимају против његовог државно-телевизијског монопола (Н 2460, 19).

– Зашто „аутономаши” више државо-административни, -а, -о инсистирају на „државно-административним” обележјима аутономије (Н  2357, 39). Недавно  је на прослављеном стадиону Њимблендон држачица, ж /н.з./ – Недавно је одржана прва свјетска утрка голих бициклисткиња, у којој  је учествовало 55 држачица гувернала (С 273, 53). држвно-партијски, -а, -о – Најновија спорења гувернера Аврамовића са државним службама  (...) у позадини имзгледа има трајну жељу  (...) државнопартијских чиновника да се у међународне финансијске институције не вратимо (Н 2361, 9). дрога-бизнис, м бизниса (Св 240, 44).

– Све то спада у домен  разгра  разгранат натог ог мафијашког дрога-

другокомандујући, -а, -е мајор Хан Тинт (С 490, 61). друголигаш , м – друголигаш (В 14197, 7).

– Другокомандујући официр  31. батаљона,

Коло прије краја првенства  (...) Пула / је  је/ постала

друштвено-користан, -сна, -сно – корисно ограничење кретања (Тотална, 14).

Блате и обезвређују друштвено-

друштвено-политички, -а, -о – Партија  (...) ми  је  (...) омогућавала на неки начин доживљај личног, а и сваког другог друштвено-политичког континуитета (Н  2369, 4); Критички приказ друштвено-политичке ситуације жене (Н 2360, 57); Месецима читава једн читава  једнаа легија друштвенополитичких писаца у  разним  разним „ размишљ  размишљањи ањима ма” (...) за сва зла овог подневља окривљују  једну  једну групу писаца (Н 2370, 40); Како ускладити  руковод  руководећу ећу улогу комунистичке партије у  једнопа  једнопарти ртијско јском м систему са свестраном демократизацијом друштва и друштвенополитичког живота (Д 334, 57). дрхтуцкати, несвр.

– Ја сам лежала и дрхтуцкала у кревету (Хегел, 150). дубоковид, -а, -о – Неће проћи много времена, и из Словеније ће нам се огласити  још  један  један „бриљантни опсерватор” косовске збиље, „дубоковид” и „свевид” (Бо 5.8.1987, 7). – Климоглавци, скутоноше, бескичмењаци , дубоконаклонац, м дубоконаклонци, ситношићарџије (Дм 2.2.97, 10). дугметара, ж – Хармоника  је племенити инструмент. (...) Број „боксера” на дугметари рапи дугметари рапидно дно раст  растее (Сабор 81, 17).

65

дугметарац, м

– Купујем синтисајзер шесторедни дугметарац (Сабор 81,

34). дугметарка, ж – дугметарке (Европа, 20).

Нека нам оставе 

(...) наша слова, наша гудала и

дуговекост, ж – Верују да су смрдљиве ноге доказ мушкости, а бели лук магични извор дуговекости (Писмо, 187). дугоноћан, -ћна, -ћно – Потпуно будан на свом лежају, очију уморних од дугоноћног, грозничавог гледања у мрак (Писмо, 146).

 радном духовно-психички, -а, -о – Сви ти слојеви обликовали би се у  радном процесу слободно, асоцијативно, условљено тренутним духовно-психичким стањем пишчевим (Н 2365, 42). дато  је виђење духовно-уметнички, -а, -о – Православним народима (...) дато је умне лепоте духовног света – и то виђење, то духовно-уметничко „ созерцаније”, изнутра одређује карактер и православне побожности (Православље, 151).

– Љубав Ивана Катића са духовно-цивилизацијски, -а, -о Францускињом Катрин ме занимала као драма ероса узрокована биолошиим и духовно-цивилизацијским несагласјем (Н 2365, 43). ђонаст, -а, -о

– Лица су им била ђонаста и спечена (Изгон, 433).

евро-

– Привреда евро-блока / је  је/ посустала (БН 95, 25). евро-идеализам, м – Грета Скаки, оличење нове младости евроидеализма: отац Италијан, мајка Енглескиња а она се осећа Европљанком (Дуга 375, 47). евро-левица, ж – ИКП на евролевици (П 26052, 2). евро-потрошач, м – Стасава нов тип европотрошача (...) који ипак више воли европску робу европску  робу од јап од јапанс анске ке или америчке (в 37, 52). европско-амерички, -а, - о – Родоначелник европско-америчког војног савеза био је био  је управо Хари Труман (БН 93, 31). евро-скептик, м – Док се евроскептици и проевропски настројени торијевци гложе  (...), у Бриселу се воде поверљиви  разговор  разговори и о могућностима међусобне кооперације других чланица ЕУ без учешћа Велике Британије (Н 2368, 45). Везан је за мајку. Едиповац (Књига, 125). едиповац, м – Везан је они  једини ини и да је да  је КИна едиповштина, ж – Само Срби умишљају да су они јед само њихова мајка. Сва та едиповштина се зачела, помишљам, преко Уједињених нација (Н 2377, 63).  радио-касетофон са еквилајзером (П 26072, 23); еквилајзер, м – Ауто- радио Регулација боје тона (тоне цонтроле) (...) исправља недостатке у звучном спектру, акустици собе за слушање или некој другој хи-фи компоненти. Из ове функције евро-блок, м

66

појачала,  развојем  развојем електронике, настала  је посебна врста уређаја: ељуализер, који у потпуности ради потпуности  ради посао свих тонских команди (НОН 563, 49). екоеко-анархиста, м

– Као екоанархиста не признајем суд у Палати правде

(Н 2363, 58). – Еко-година на Палилули (БН 76, 14). еко-диктатура, ж – Ули Бауер неприметно  је завео екодиктатуру по којој људско претеривање и ароганција, тзв. хомоцентризам, не може да наноси штету природи (Н 2453, 63). еко-динар, м – ТЕНТ дугује Општини  2.150.000 динара за еко-динар (Дм 9. мај 1997, 10). еко-катастрофа, ж – Не можемо све и свашта проглашавати екокатастрофом (Дм, 9. мај 1997, 10). екологичарка , ж – Била је Била  је ту јед ту  једна на млада жена која се представљала као љевичарка и екологичарка (С 436, 38). економистица, ж – Дипломирана економистица (С 274, 91). економско-политички, -а, -о – Књига  (...) нуди  (...) издиференцирану конфигурацију институционалних  решења  решења и економско-политичких оријентација (Н 2375, 38). економско-социјални, -а, -о – Да би били успешни, ти пројекти се морају засновати на искуству европских друштава, чији  је политички и економскосоцијални поредак просперитетан и узоран (Н 2389, 21). еко-прекршај, м – Сви острвљани мотре будно да неко од туриста не направи екопрекршај (Н 2453, 63). еко-самит, м – Ал Гор (...) на екосамиту у Кјоту отворено  је  рекао да Белој кући не пада на памет да смањује стопу аерозагађења (Н 2450, 63).  је/  релати  релативно вно  редак  редак феномен у еко-систем, м – Биолуминисценција / је екосистемима на копненим површинама (Н 2385, 60); Метеоролози с посебном еко-година, ж

пажњом прате и годишње промене у количини падавина с обзиром на њихов утицај на производњу хране, (...) екосистеме и здравље људи (Н 2387, 28). ако  је екофашизам (...) најозбиљнија опција за еко-фашизам, м – И шта ако је преживљавање у 21. веку? (Н 2453, 63). еко-фашист(а), м екофашистима (Н 2453, 63).

–

Неки од њих грађане Спикерога називају

еко-филозофија, ж – Било би корисно да се канцелар Крушка сусретне са господарем Спикерога. Са Улијем Бауером, гуруом екофилозофије (Н 2453,

63). еко-фонд, м

– Душан  је истакао проблеме  рада Еко-фонда (Дм 9, мај,

1997, 10).

67

– Требало би  (...) да посети и еко-фундаменталист, м екофундаменталисте на немачком острвцету Спикерог  јер тамо, кажу, већ увелико влада зелени фашизам (Н 2453, 63). екоцид, м

– Опустошена поља и градови. И Голан. Оголео од екоцида

(Н 2432, 63). екоцид, м – А то што  ради Америка са планетом Земљом то  је екоцид без преседана (Н 2449, 63). екоцидни, -а, -о – Екоцид над босанским шумама  је очигледан. Ту се екоцидни Карадзићев рукопис Карадзићев  рукопис не може сакрити (Н 2432, 63). екранчић, м

– На табли са инструментима је инструментима  је још  још једа  један н екранчић (Св 215,

54). из редова ва те организације екс-војник, м – Излагање Даре Јанековић (...)  је из редо потјерало ексвојника Мартина Шпегеља (Д 440, 20). експатриота, ж

– Аустралија. Дом за све експатриоте (Волк, 18). експлоатативност , ж – Закључана у тамници (...) Есмералда седе на под и заплака. Никад  јој се  раније  раније пред очима  јасније  јасније не указа експлоатативност патријархата (Гарнер, 19). – На послужавнику с доручком нашла се експрес-пошиљка, ж експрес-пошиљка од госпођице Родинсон (Белоу, 220). – Власти одмах прибегавају  разним  разним екстралегалан, -лна, -лно процедуралним смицалицама, па и екстралегалним средствима, као што су наговарање  радника  радника да одбију штампање, застрашивање приватних штампара,  растура  растурање ње слога и заплена целокупног тиража без формалне забране (Коста, 252). екстрасудски, -а, -о – Постоји велика вероватноћа да ће могућност екстрасудског ограничавања и укидања личне слободе остати и у годинама које су пред нама (Коста, 199).

– Централно  руководс  руководство тво може екстрауставан, -вна, -вно екстрауставним путем – преко страначке дисциплине – да обезбеди покорност  регион  регионалн алних их страначких рук страначких  руковод оводста става ва (Коста, 234). електричарка, ж – Жене с професијама, занатима, женски тимови  ... предузетнице, инжењерке, водоинсталатерке, молерке, електричарке, пекарке, трговкиње, кројачице ...  јавите  јавите се женском центру (Дм 15.1.97, 14). електро-апарат, м – Потрошња до 500 кЊх месечно одговара потребама сеоских домаћинстава и домаћинствима који поседују мали број кућних електроапарата (Н 2389, 24). електро-графитни, -а, -о – Фирма „Елетроник”  је фактурисала електрографитне четкице по цени од 6 400 динара (Н 2419, 29). електро-дистрибутивни, -а, -о – Руководилац електродистрибутивних (Н  2393, 26); услуга у ЕДБ-у Проблем постоји код капацитета електродистрибутивне мреже (Н 2399, 29).

68

електро-енергетски, -а, -о – Потрошња струје у домаћинствима угрожава стабилност рада стабилност  рада електроенергетског система (Н 2399, 29).

с електро-инжињерство, електроинжињерство (Белоу, 65).

–

Послали су ме да студирам

електро-механички, -а, -о – Радници /су/ морали да носе пластичне капе да им перут не би упадала у сићушне електромеханичке уређаје (Иствик, 15). електро-систем, м – Повећана  је влажност што прети оштећењу експоната и електросистема (Св 215, 18).

– Разарање електросистема (БН 93, 10). елизабетански, -а, -о – Упоређујући народну поезију елизабетанског доба са „имбецилним” текстовима модерних шлагера (Н 2370, 41). енерго-блок, м – До несреће је несреће  је дошло у четвртом енергоблоку (П 26072, 1). ентропијски, прил. – Александра  (...) / је/ у суштини прилично лења и ентропијски хладна (Иствик, 10). ЕПП-спот, м – Пише текстове за ЕПП-спотове (Вуди, 40). еро-енергија, ж – Највећи се број филмова  (...) заснива на снажном еротском набоју између својих главних  јунака  јунака. Та ероенергија у неким  је случајевима позитивна (Трен 19, 16). еротоманијак, м – Сексуалне бруталности током седмице, са спуштеним сидром; недељом, исти суманути еротоманијаци мирољубиво једре мирољубиво  једре са женом и децом (Белоу, 175). ерото-фотограф, м – Ангело Фронтони, познати италијански еротофотограф недавно је недавно  је снимио најљепше сестрице италијанског филма (С 190, 71). – Жене напросто не  размиш  размишљају љају еротоцентристички, прил. еротоцентристички (Е 62, 28). – Југославени су нај-мушкарци  (...). Таква еротоцентричност, ж електро-систем, м

еротоцентричност чудно  је  јединст  јединствен венаа код толико нејединствених Југославена (Е 62, 28). ескалирајући , -а, -е – Покајничко враћање природи у уметности карактеристичан  је феномен за време ескалирајуће техничке рев техничке  револуц олуције ије (Н 2370,

43). еспеоовац, м – Еспеоовац који не воли Ð инђића су ми еспеоовци: ни ми нећемо на изборе (Н 2433, 16).

(Н 2393, 12); Рекли

естетизација, ж

– Естетизација апокалипсе (НОН 563, 36). био је што су етнолошкиња, ж – Куриозум тога мултимедијског пројекта био је га реа га реализ лизира ирале ле етнолошииња, повјесничарка умјетности и социолог (С 446, 6). – Протуприродан блуд између нове наци-политике и етно-наслеђе, с етно-наслеђа (Д 442, 38).

69

етнонационализам, м – Код нас се већ годинама увећава етничка дистанца ,  расте етнонационализам обележен етничким и  расним  расним предрасудама (Н 2443, 12).

 јесте наступ и етно-национализам, м – Централна тачка пројекта  (...)  јесте владавина етнонационализма (Н 2357, 39). етно-поп, м – Ако  је икада постојало нешто што би се могло назвати домаћим етно-попом ... онда  је то ... музика групе С времена на време (БН 75,

49). етно-традиција, ж – Кад се мало помније завири под сукњу домаће етнотрадиције (...) питања новога ћудоређа изгледају нешто другачије (Д 442, 37). етно-утицај, м – Кад  је  реч о етно-утицајима и њиховом преламању кроз савремене форме (БН 7549). етно-фактографски, -а, - о – Градски човек (...) нема, у ствари, изражен свој завичај, као  ја читаву провинцију Мачву у етно-фактографском препознатљивом смислу (Н 2377, 18). етно-филм, м – Заплет настаје када (...) долазе да секу шуму. Етнофилм, само за специјални укус (Н 2368, 36). ефектотека, ж – Сишао сам одмах у ефектотеку да се раз се  раздуж дужим им и вратим позајмљене траке и плоче. Маја Скотовска ме  је  (...) посматрала испод ока, поредећи  (...) враћене ефекте са списком мојих дугова  (...). _ Капљање воде  ... мрмљала  је  ... шкрипа неподмазаних шарки, завијање напуштеног пса  ... зидни часовник откуцава поноћ ... фијук ветра у екстеријеру (Прст, 173). жанарповски, -а, -о – По холовима џиновске таписерије (...) мозаици и жанарповске скулптуре (Скитам , 85).

– златни

жанровски, -а, -о – Не треба унапред осуђивати публику што воли неки филм изразито жанровске провинијенције (кунг фу, гангстерски...) (Н 2365, 38); Авангарду карактерише  релативизација жанровских и медијских граница (Посмодерна, 15); Оно  је сасвим примјерено жанровском лику  романа (Н 2365, 33). жанровски, прил. – Именујући у насловном есеју „однос књижевног дела према епистемолошким, филозофскоантрополошким и аксиолошким темама” као обједињујућу димензију жанровски  разноликих прилога, Милошевић упућеног читаоца опомиње на своју специфичну методолошку позицију (Н  2370, 42); Роман Зуб шестица  (...)  јесте круна његовог  разноврсног и жанровски вишестраног опуса (Зуб, 253). жанровско-конструкцијски, -а, -о – У овде обједињеним текстовима о српским приповједачима и пјесницима, осим претежно филозофских  (...), нашли су мјесто и социјално-психолошки (Андрић, Тишма), танатолошки (Андрић), идеолошко-естетски (Булатовић) и жанровско-конструкцијски  (...) аспекти књижевних дјела (Н 2370, 42).

70

желудачно-цревни, -а, - о – Деловање тога на слузокожу у устима и у желудачно-цревном тракту још тракту  још није познато (Н 2386, 58). женскополни, -а, -о – Свакако /би/ требало изоставити женскополна бића која не би досегла двоцифрене бројке  расплођених  јединица (Аристид,

80). жито-млински, -а, -о – Рачунице житомлинских организација у Војводини показују да овогодишња жетва неће бити довољна да подмири њихове потребе (Н 2368, 25).

Герасим  је лежао у старом каучу пуном разлабављених пуном  разлабављених жичетина, ж – Герасим је опруга  (...). Кад би мрднуо чула би се писка и цвилеж зарђалих жичетина (Срам, 109). жонглерка, ж – „Живот и пустоловине трубадурке Беатриз према сведочанствима њезине жонглерке Лауре” (ПЖ 764, 54). жутоплав, -а, -о одртавелог (Зуб, 165).

– Показала  је  још две канте меса, жутоплавог и

да  је Шашавко био изазван мојом жутоћа, ж – Масни Стењ  је сматрао да је жутоћом (Гарп, 73). жућење, с – Испричаћу ти како сам дошао до боја  (...). – До којих боја? – Испрва до црноће: Нигреда, па до жућења: Цитринитас (Блуд, 75). жућкасто-таман, - мна, - мно – Слике и цртежи сликара из тог времена приказују небо у жућкастотамним тоновима (Н 2356, 59). забавњача, ж – /Да ли/ су прерушене фестивалске забавњаче и опеглане народњакуше  једини могући одговор приликама у глазбеном схоњбусинессу (С 479, 14).

– Имаћемо и ми асфалтерки, заваривачица, заваривачица, ж багеристкиња (...), али то неће (...) бити некаква „еманципација” већ последица нужде и последица беде (НОН 548, 6). завијајући, -а, -е – Кошмарни дани испресецани завијајућим звуком зебње и  равним звуком привременог олакшања (БН 90, 23). заводљивица, ж – Џоан Колинс, која  је целог живота желела да се ишчупа из калупа старлетице и заводљивице без много глумачиог дара, најзад суверено влада својом каријером (Св 86, 45). завртложити се, свр.

– Облаци су се надули и завртложили (Хинг,

286). загађујући , -а, - е – Садржај фреона и халона, загађујућих материја ... , овим /се/ дејствима увећава (БН 93, 5). загуравање , с – Снажни момци задужени за загуравање поринули су прве возаче на стазу (Легија, 161). задахтано, прил. (Папуче, 97).

– У болницу! – изусти задахтано такси-шоферу

71

задњератни, -а, -о – Писање о патријахалном устројству обитељи, било у које вријеме, грчком, солунском и задњератном и поратном, није разлог није  разлог да се напише патријахална књига као што је што  је ова (С 471, 14). законодавно-правни, - а, - о – На основу  раније донетог Устава Србије као суверене државе  (1990), у овој  републици / је  је/ успостављен целовит и аутономан законодавно-правни поредак (Н 2389, 21).

 равно у залазећу светлост, залазећи, -а, -о – Јурим ка њеној другој обали,  равно сетићу се да је да  је данас равн данас равноднев одневица ица (Пантић, 88). заокретни, -а, -о

– Тај се партијски скуп од тада назива заокретним (С

470, 89). запањеност, ж – Сатрапу се, међутим, журило да зада главни ударац, није чекао да се ја се  ја еманципујем од кардиналне запањености (Н 2363, 34). засенчење, с – Они су нарочито брижљиво били сликарски обрађени, са свим могућим засенчењима и дотераном позадином иза њих (Хегел, 115). заскочни, -а, -о – Свјетло жмирне, а она смјеста трепне у неком смијешном заскочном изненађењу (Папуче, 127). засурфати, свр. пучини (Приче, 34).

– Подигла / је  је/ пластично  једро и засурфала према

затајивање, с – Није ђаво већ сопствена нехатност човека узрок свим нашим затајивањима и невољама на које се жалите (Н 2365, 33). зачикујући , -а, -е – Иако смо о свему на Клупи причали, било  је то увек необавезно и зачикујуће (Изгон, 59). збиљност, ж – Идејност / је/ гледање и виђење флуидне и дијалектичке нарави повијесне збиљности (Догма, 26).

– Било  је случајева педерастије па чак и зверољупство, с зверољупства (...). Неки каплар из Орконеса затечен је затечен  је како води брачни живот с мајмуницом (Љаса, 14). звонкост, ж

– Последње речи Последње  речи добиле су неку звонкост (Линије, 12). му  је вина (Мадона, 10). звонолик, -а, -о – Из звонолика врча наточио му је звукић, м – Џејн спусти  једну  ружичасту цепку у чашу; а свети мук, чаролија сваког рецепта сваког  рецепта, увећа звукић плип (Иствик, 41). зглобасто, прил. – Шака  (...) као да  је поцинкована и зглобасто упешћена (Гојко, 103). зградурак, м – Подсећа  (...) на нахерене зградурке које  је (...) цртао славни Машеро (Дорћол, 90). здравственообразовни, -а, -о – У пет београдских основних школа примењени су здравственообразовни програми за ученике (БН 83, 17). Све  је било зелено, зелено-тамно (Галерија, 36). зелено-таман, -а, -о – Све је

72

земљорадничко-номадски, -а, -о номадски народ (Н 2365, 62).

– Били смо диван, земљорадничко-

зидарка, ж – Буде ли се заиста нашло 60 зидарки и армирачица о њима ће се писати репортаже писати  репортаже (НОН 548, 6). зјапећи, -а, -е – Може нам се десити да се угушимо у сопственом менталном загађењу пре него нас Сунце спржи кроз зјапеће озонске  рупе (Н

2428, 63). – Ни зјугановци, ни много  радикалнији анпиловци зјугановац , м  раније нису имали успеха (Н 2417, 48). златастоплав, -а, -о – Висока и витка, дискретно нашминкана, златасоплаве дуге косе (Игре, 48). зрачећи, -а, -е – Сви ти лавови, орлови, усхићивали су ме до суза својом зрачећом отменошћу (Фама, 126). зрелодобни, -а, -о следећег (Клоака, 11). ибеаш, м

Мој се премијерни зрелодобни  ритуал састоји из

– Фебруара педесет прве убили /су му/ кума, ибеаша (Троугао,

76). ивер-плоча, ж – И даље тврдим да  је та гомила дрвета (ивер-плоча) и платна ( јефтиног  јефтиног мебл-штофа) живи створ (Пантић, 89). игличасто, прил. – Све би то одавало изглед преосјетљивости (...) да није њених чврсто вајаних ногу: од гипко сливених стопала, игличасто танких глежњева (...) па до финог прегиба кољена (Папуче, 7). игломан, м

– Онда је Онда  је Бој Џорџ испао игломан (М 50, 45). игнорантизам, м – Број оних који су дали одговор „ не знам” (...) Флере коментарише као игнорантизам и опскурантизам (Н 1881, 18). играчкар, м – Компјутерски „играчкари” чекају да се тржиште мало стабилизује (СК 10/1987, 32). играчки, прил. – Кажу да  је играч играчки мртав када му постане свеједно да ли добија или губи утакмицу (Пантић, 41). игривост, ж – Његова детињастост, игривост и веселост, може користити друкчијим начинима нашега вођства (Аристид, 277); Његово приповедање карактерише  (...) експериментално дозирана игривост форме и поетичност (Н 2358, 34). идеалтипски, -а, -о – Идеалтипска одређења конфедерације и федерације (Хегемонизам, 29). идејно-политички, -а, -о – Трудила се да повеже женска друштва без обзира на њихова идејно-политичка опредељења (Н 2359, 57). идејно-филозофски, -а, -о – Та српска сага  (...) има своју идејнофилозофску основу и своју поетику (Н 2365, 41).

73

идентификативан, -вна, - вно – У потрази за идентифика-тивним ликом (...) ултрафеминисткиње наилазе на прастари мит (Е 20, 16).

 је/ програм (...) пародија марксизма, идеологизација, ж – Предложени / је идеологизација најгоре врсте (Н 1882, 28). идеологизираност, ж – Идеологизираност и  револуционарност /су/ две ствари које Американци у политици апсолутно не подносе (Н 2393, 45).

за разлик лику у од идејности – у правилу идеологичност, ж – Идеологичност – за раз  је одвајање од истине (Догма, 25). идеолошко-естетски, -а, -о – У овде обједињеним текстовима о српским приповједачима и пјесницима, осим претежно филозофских (...), нашли су мјесто и социјално-психолошки (Андрић, Тишма), танатолошки (Андрић), идеолошкоестетски (Булатовић) и жанровско-конструкцијски (...) аспекти књижевних дјела (Н 2370, 42). изборно-програмски, -а, - о – Изборно-програмска конференција социјалиста Сремске Митровице одржана је одржана  је 9. фебруара (Н 2356, 8). избрундати, свр. (Хегел, 38).

– Хегел избрунда још избрунда  још једа  један н од малопређашњих стихова

изванбосански, -а, -о – „Босна и њен јези њен  језик к у изванбосанским дјелима и књижевнохисторијским изворима” (НД 997, 8).

 расправља вљали ли пуних шест изванзаконски, -а, -о – Рабини су сјели и  распра мјесеци,  разматра  разматрајући јући све аспекте закона, законске и изванзаконске преседане (Нафта, 19). изванматични, -а, -о – „Морали” би говорити тако да не отежавају живот (...) својим „изванматичним” сународницима (Н 1881, 7). изванопажајни, -а, -о – Истраживање човекових изванопажајних моћи испитује /се/ најчешће тајно (Г 177, 36). изванпартијац, м – Странка изванпартијаца (...) окупља све грађане који нису чланови ниједне политичке партије (НД 997, 39). изванрезонски, -а, -о – То  (...) оставља могућност клубовима да изванрезонским новчаним захтевима спрече одлазак својим играчима у иностранство (Дуга 337, 54). изванспортски, -а, -о – Неке чињенице изискују опрез и начињу кардиналне изванспортске теме (Дуга 337, 54). изворноисторијски, -а, -о – Ријеч је Ријеч  је о  јединс  јединстве твеном ном изворноисторијском , публицистичком и белетристичком штиву (ОП 196, 29). изгледајући , -а, -е – У хотелу „Москва” – елегантном, са годинама управо племенито изгледајућем здању (Н 2356, додатак, 8).

Издркао сам, полуизваљен на софи (Клоака, 95); Његово срце / је  је/ полуразорено, а кардиоваскуларни систем толико оштећен да  је „пумпа”  радила са  једва трећином снаге (Н  2393, 47); Прилазио  је полураширених

74

 руку (Срам, 159); Духовна ситост мора да допуњава физичку полу-ситост (Опис, 81); Нису знали да не спавам, да сам будан и да, полусклопљених капака, ослушкујем њихов  разговор (Јаков, 17); У полусушном пределу, са понеком палмом (Н 2427, 54); Полууплашено / је/  рекла (Лажи, 117); То сада чини полуцинично (Фуга, 76); Онда се нагло сниже надоле, у неки получучањ (Вида, 31). веома  ретко појављивала пред очима домаће излагачки, -а, -о – Она /се/ веома ретко и стране јавно стране јавности сти на начин уобичајен у светској излагачкој пракси (Н 2438, 43). излобирати, св. – Да би излобирали и одобровољили остале у Америчком конгресу, ваздухопловци и илуминати тврде да ово није – смртоносно (Н 2471, 61). измаштан, -а, -о – Као и сваки Нарцис дотеривали смо представу о себи и дивили се измаштаном лицу у огледалу (Дуга 350, 38).

 једном тренутку, када више нисам измаштарити, свр. – Ја сам тебе у  једном знала ни куда никако, најкраће  речено  речено: измислила! Да! Направила сам кип. Сазидала сам тврђаву. Измаштарила сам нешто стварно велико (Хинг, 314).

– Мандић /му  је/ савјетовао да дотјеран измистифицирати, свр. посјећује београдске клубове и да своју појаву измистифицира до крајњих граница (С 468, 91). измокравање, с – Када се отклони запушеност мокраћовода (уретера), бол нагло престаје и после тога настаје обилно измокравање (Г 186, 54). изокренутост, ж

– Из приче /се/ видела нека изокренутост (Предео, 11). изрекламирати се, свр. – Након што су се узајамно изрекламирали почћњу да говоре лоше о себи (Свиње, 51). изумирући, -а, -е – Истински, аутентични Европљанин постао  је данас, нема сумње, изумирућа врста (БН 65, 37); Веродостојни Европљанин  је данас ... изумирућа врста (БН 90, 24). – Станица делује: обијено, измазано, (...) изупишавано , прил. изупишавано (Хегел, 213). иконолик, -а, -о – Златни иконолики зраци  јављали су се на замрзнутим прозорима (Белоу, 97). На  растанк анку у се Y – исто онако иксовски – осмехнула иксовски, прил. – На раст (Ми, 17). нас је због илегалке, коју је коју  је неко пријавио, прогонила илегалка, ж – Иако нас је читава управа, сви портири и чистачице (Излет, 112). имбецилизован, -а, -о – Кретен имбецилизовани: откуд знам да је да  је Ненад на самрти ако ми није познато где живи (Сан, 98). имовинско-правни, -а, -о – Ауторско право садржи и имовинско-правна, односно материјално-правна овлашћења (Н 2384, 28). импотенко, с – Шта се залепила за тог импотенка (Самопослуга, 68).

75

– Ова депресија многе доводи до потпуне инактивност, ж инактивности, нестанка воље и способности за  рад, стварање, учење, одбрану, живот (БН 94, 32). инаџијство, с

– Тробојно инаџиство (Ком 1581, 3). – СПС  ... / је/ одређивао инволвираност у инволвираност, ж извештавању са лица места (БН 82, 15). индексно, прил. – Сваки текст  је тако генерисан  (...) да може да се индексно повезује са другим текстовима градећи поље, мрежу или мапу појмова (Појмовник, 5-6). ЦИА је могла да предвиди 1967. арапскоиндијско-пакистански, -а, -о – ЦИА је израелски и индијско-пакистански рат пакистански рат (Н 2381, 59). иницијацијски, -а, -о – У већини традиција, било аскетских било иницијацијских, наилазимо на пропис о чистоти и одрицању од општења са женом (Ерос, 66). ино-капитал, м – Нових улагања нема, држава све теже попуњава фондове за пензије и  јавни сектор, а од ино-капитала ни говора (БН 63, 27). инокоресподенткиња, ж – Радна места која добијају ове девојке (...) су – секретарице, инокоресподенткиње ако говоре стране  језике  језике (ТВ-Новости  1205, 27). инонационалан, -лна, -лно – „Морали” би говорити тако да не отежавају живот (...) својим инонационалним судржављанима (Н 1881, 7). иносрбијанац, м – То напрасно спознаније права довело  је до бијеса чак и највећег Србина међу иносрбијанцима, Вука Драшковића (Либ 4, 7). инструменталистица, ж – Низ великих успјеха пјевачица и инструменталистица (С 469, 46). инструмент-табла, ж – Инструмент-табла /аутомобила/ технички  је веома  једноставно  решена и садржи само  један округао брзиномер и мултимедијални компјутерски дисплеј (БН  79, 47); Унутрашњи простор /аутомобила/ доживео  је видљиву промену, која се највише примећује у елегантном новом облику инструмент-табле и комплетног кокпита (БН  84,

45). – То / је  је/ данас општеприхваћено интеракционистички, -а, -о интеракционистичко становиште у  развоју  развоју детета (Н 2465, 29). интервјуерка, ж – Рубироса  је ипак нашао вријеме  (...) да одрађује аконтацију од пола милијуна долара, коју  је добио од Дорис Дуке, татине мазе претворене у интервјуерку (С 244, 84). интернемачки, -а, - о – У дугогодишњем необјављеном  рату на њему су се збиле многе животне драме интерњемачког, интернационалног и међублоковског значења (Шпијуни, 173). интернет-издање, с

76

– Рецепт за Србију предочен у интернет-издању

Њујорк тајмса има неколико тачака (БН 93, 3).  Књижевност ост и интерпретацијски, -а, -о – Текстови сабрани у књизи  Књижевн  метафиз  метафизика ика  (...) представљају критичко-теоријски, интерпретацијски и полемичии труд Николе Милошевића (Н 2370, 42). интертекстуални, -а, -о – Шимборска не посеже за не/видљивим интертекстуалним играма (Н 2389, 37).

 рођени интроспективац, интроспективац, м – Његов брат Луис, иначе  рођени сматрао је сматрао  је да је да је само питање времена када ћемо поцркати од глади (Вуди, 88). информативно-културни, -а, -о – Посета и  реакци  реакције је публике на сва три наступа превазишли су очекивања гостију и организатора – Српског информативно-културног центра „Пупин” (Н 2368, 41). информатизација, ж – На излазу према телевизији и новинским агенцијама такођер се ишло на потпуну интеграцију и информатизацију (С 483, 48); Информатизација стиже невољко (Д 257, 61).

–  Чекају  Чекају прилику да искале свој информбироичан, -чна, -чно патријахални, сељачки, примитивни, информбироични бес на оно што не могу да досегну (Писмо, 219). инхибирајући , -а, -е – Мелатонин има снажно инхибирајуће дејство на неке ћелије карцинома (Н 2393, 52). инцестуалан, -лна, -лно – Сада на издржавању трогодишње затворске казне због инцестуалног насиља (Н 2462, 26).

ко  је нешто значио имао је имао  је коња (...). Ипоманија је Ипоманија  је ипоманија, ж – Свако ко је достигла такве разм такве  размере ере да је да  је, по свему судећи, тада у Енглеској бити коњ значило бити обезбеђен (Сент, 259). Ако је човјек не само раци само  рациона онално лно биће, ирационализирати, свр. /импф – Ако је него и биће које  рацион  рационали ализира зира, онда се може  рећи да  је човјек не само ирационално биће, него и биће које ирационализира (Догма, 129). иритираност, ж – Примјетна иритираност  јавља  јавља се тек ако суговорник непажљиво открије да нема баш све чињенице модерног алпинизма у малом прсту (С 469, 67). исељивач, м – Теорија о  развоју  развоју најнеразвијенијег Косова као предуслову да се изгнани Срби врате у завичај јака завичај  јака је  је у многим а слаба посебно у једној  једној тачки, синовац. Је ли заиста потребно подићи стандард исељивачима да би присилно исељени били примљени у повратнике (Дуга 375, 10). исијавајући, -а, -е

– Антић се бави исијавајућом лепотом предела (Н

2438, 43). – Станица делује обијено, искаштиговано, прил. изкаштиговано, изгребано (Хегел, 213).

(...) изглодано,

искеженост, ж – Искеженост  је откривала зубе који су се беласали у сивкастој светлости (Хинг, 115).

77

искњижен, -а, -о – Две летилице  (...) имају књиговодствену вредност нула и искњижене су (Н 1882, 40). искоординирати, свр. – Зато су пре Конгреса припремили, међусобно искоординирали и плански усагласили све што ће рећи ће рећи (П 9.2.1990, 10). ископавач, м – Ипак, ископавач А. Х. Бауер (...) тврди да  је то највећи археолошии налаз у повијести (Вуди, 135).

Народ  је тај који треба да искредитира нову туру искредитирати, св. – Народ је српског технолошког ... поноса (БН 80, 30). искурирати, свр. (Мркић, 122).

– Остани који дан у кући, искурирај своје  ране  ране

исламологија , ж – Муслиманска штампа  (...) посвећује се пре свега исламологији или „оријенталистици” (Н 2067, 21).

 један од оснивача исламско-хришћански, -а, -о – Мишел Лелон,  један Асоцијације исламско-хришћанског дијалога (Н 2366, 48). испрано, прил. (Клини, 40).

– Видео сам само море суре, испрано окерасте тканине

истеоретисан, -а, -о – Употребљавао / је  је/ појединости да би доказао опште ствари (које су, приде, унапред изтеоретисане) (Свиње, 108).

би  јој појео тигриће чим би се истигрили. (...) И истигрити се, свр. – Он би јој тако истигри се тигрица у тибетанској пећини. Истигри се у невреме (Н 2455,

63). историјско-легендарни, -а, -о – Шта ми, у ствари, очекујемо од историјско-легендарних личности? (Н 2366, 18). историјско-политички, -а, -о Југославије (Хегемонизам, 27).

– Историјско-политичко искуство прве

историјско-хипотетични, -а, -о – Трећи /аспект/ би се могао назвати историјско-хипотетичним: замислите да су се Краљевина Србија и Кнежевина Црна Гора ујединиле у прошлом, или почетком овог века (Н 2361, 43).

поглед  једнообл ообличн ичнее и истоукусан, -сна, -сно – Сада знам за само на први поглед једн истоукусне југо истоукусне  југослов словенс енске ке хлебове (Н 2356, додатак, 10). истрчљив , -а, -о – Све може да буде  разлог. И  једно Лилићево закашњење и чињеница да се на некаквом скупу појавио са великом свитом и нека његова истрчљива мисао (Н 2441, 9). исхалуцинирати, св. – Ту необичну тикву (...) Вања би тек повремено одвајао од кесе, да се зацерека нечему што  је, ваљда, исхалуцинирао у даљини (Клоака, 91). италијанско-амерички, -а, -о – Римска Арена послужила  је као позорница  једног  једног историјског спектакла италијанско-америчке копродукције (Н

2378, 59).

78

Итало-американац, м – Мада у потпуности Итало-Американац, Запа никада у својој земљи није био популаран (Н 2356, 60). ишепати, свр. – Из шпиље  је ишепао Креб и погледао уснуле жене прострте по тлу (Племе, 97).

– Запрепашћујуће / је  је/ и неодрживо Ваше ишчекујући, -а, -е ноншалантно, ишчекујуће понашање и „мудро” ћутање (Дм 2.2.97, 10).  јајетни, -а, - о – Кроз изанђали кров од салонита боца пролете као кроз  јајетну љуску (Срам, 114).

испред  јаркобел обелих их Насхових грађевина као да  јаркобео  јаркобео, -ла, -ло – Жбуње испред јарк  расте  расте по команди неког фанатика геометрије (Сент,230).  јахтинг  јахтинг-марина, ж – Истерује из мог изгледа комбинацију чувара  јахтинг  јахтинг-марине у зимском периоду и холивудског статисте (Књига, 298).

 једнакости сти услова и  једнак  једнакост ост, ж – Разрешили /су/ наше дилеме око  једнако давања предности најбољима (П 26324, 4).  роман „спаси”  једноди  једнодимен мензион зионално алност ст, ж – Писац ће се потрудити да  роман  једнодим  једнодименз ензион ионалн алности ости увођењем алтернирајућих зачетака (Н 2389, 33).  једнои  једноипод поднев невни ни, -а, -о – Од тог можда једн можда  једноипо оиподне дневно вногг боравка остала ми је ми је само (...) озлојеђеност (Н 2356, додатак, 2).  једноно  једнонотни тни, -а, -о (Аристид, 68).

–

Одговарала / је  је/ његовој  једнон  једнонотно отнојј гласници

 једноп  једнополар оларан ан, - рна, - рно – Кина неће на својој територији допустити „ репризу  репризу” совјетског  распад  распадаа. Можда  је то и подсећање да свет ипак није  једнопол  једнополара аран н (Н 2360, 46).

 јежевци” се уздају у себе и оне многобројне  јежевац  јежевац, м – Нови „ јежевци поштоваоце овог популарног листа, уверени да ће очувати добри дух „Ошишаног  јежа” (И 263, 63).  јерменизација, ж – Може се очекивати и процес  јерменизације, што значи губљење фактичког остатка државности (Н 2417, 41).  јеховист(а), м – Од  1931. године зову се Јеховини сведоци  ... То су верници који друге људе гледају као демоне или потенцијалне  јеховисте (БН

84, 14). Јовановић пише модерну, постбекетовску симболистичку прозу (Н 2402, 34); Концентришимо се, за трен, само на постбиблијско време (Н 2430, 63); Изетбеговић (...) / је/ постао председник постдејтонске Босне (Н 2393, 13); Спремност за живот у  једном потпуно измењеном свету: у постхладноратовском, постиндустријском, постидеолошком... свету (Н  2419, 46); Стварање нових партнерских односа са новом постимперијалном Русијом (Н 2429, 50).

79

ми  једваа стиже за јог за  јогурт урт за доручак и  јогурт  јогурт  јогуртни  јогуртни, -а, -о – Стипендија ми једв за вечеру, ако се  једног  једног дана претворим у неку  јогуртну  јогуртну муву, нека се не чуде (Излет, 65).  јосићевски, -а, - о – Праћена  је, додуше, препознатљивом  јосићевском лирском стилизацијом (Н 2393, 33).  ју-аутсајдер, м – Са отварања изложбе галерија „Атријум” (Дуга 375, 55).  ју-ганг, м (лопов, 5).

yу-аутсајдера у Њујорку –

–  Чудни  Чудни су конци који повезују бивше криминалце из YУ-ганга

 југо -

 рудницима ма на подручју Србије може /се/ наћи  југо-бомба, ж – У неким  рудници толико урана да је да је готово шала направити „ југобомбу  југобомбу” (Д 439, 69).  југо-бос, м

– На југ На југо о-босу је босу  је да обезбеди транспорт из земље (лопов, 18).  југо-динар, м – Југо-динар последња барикада (Н 2114, 44).  југоеротоце тоцентри нтризам зам (...) присутан  је и  југо-еротоцентризам, м – Овакав  југоеро на свјетској, односно европској сцени (Е 62, 29).  југо-издавач, м – „Нолит”, стари и некада водећи  југоиз  југоиздава давач ч (Н 2389, 38). на југо-кризу (Дм 21.1.97, 6).  југо-криза, ж – Грчки поглед на југо мирно  разреше ешење ње југ  југокри окризе зе (Н 2378, 21).  југо-криза, ж – Пројект за мирно разр  југо-криза, ж – Сличност између  југо-кризе и оне у Совјетском Савезу (Бо 21.3.1991, 15); Ни тројка, ни дванаесторица  (...) немају чаробни штапић да  реше југ  реше југо о-кризу (в 37, 49).  југо-мегаломански, -а, -о – Фабрика  (...)  је до тада у главама обичних смртника фигурирала као  један  један од бројних  (...) изданака послијератне Југомегаломанске индустријализације (Круг 1, 22).  рецепт било  је управо стварање  југо-момак, м – Најједноставнији  рецепт пастувског обиљежја југ обиљежја  југо о-момака у креветима свијета (Е 62, 29).  југо-мушкарчина, ж – У последњих годину дана у више места наше земље отворене су биоскопске дворане у којима се приказују меки и тврди порнићи. (...) Уместо навале гледалаца  (...) кино-дворане нису ништа пуније од оних које приказују класичне филмове. Сада у предузећима за дистрибуцију филмова настоје да одговоре на питање: шта се догађа са  југо  југо-мушкарчинама? (Дуга 375, 5).  југо-немачки, -а, -о

– У југо  југо-немачком филму „Српкиња” (Н 2367, 42).  југо-освешћивање, с – Ми смо се (...) коначно манули класног презрења према „снобовској игри” доконих западњака. Први велики корак у том  југо  југоосвешћивању начћњен је начћњен  је управо у Вимблдону 1986. године (Св 240, 48).

80

 југо-политика, ж – Парламентарци  официјелној југ официјелној  југо о-политици (Д 381, 12).

(...) Косово не виде истоветно

– Више  је него крајње време да ЈУГО југо-политократија, ж ПОЛИТОКРАТИЈА (...) и њихове покорне слуге схвате да су потпуно прочитани (в 37, 64).  југо-романтика, ж

– Дуго ми је ми  је требало да се отмем  југоромант  југоромантици ици (Н

2446, 37). Поводом југосл ослави авизац зације ије великог промашаја званог  југослави  југославизац зација ија, ж – Поводом југ „Фени”,  један  један делегат  (...)  рече  рече да  је нормално што имамо толике губитке (и  ... што их социјализујемо и на савезном нивоу) (Дуга 335, 22).  југословенистички, -а, - о – Све то долази (...) од наопаког устројства ТРЕ ÆЕ Југославије. Од  југословенистичког концепта ЗАЈЕДНИЧКЕ државе (Н 2427, 64).

 југословен венско ско-мађарске  југослов  југословенс енско ко-мађарски, -а, -о – Недалеко од  југосло границе  (...) изградио / је  је/ читав комплекс стамбених и пословних објеката (Н

2366, 30).  југо-специјалитет, м – Да  је Израел, односно исфорсирано питање поновног успостављања дипломатских односа Југославије с том земљом, у последње време својеврсна политичка дуплерица и медијски хит показују  (...) и нека  реагов  реаговања ања на покушај овог аутора да укаже на комплексност  југо  југоспецијалитета – „односа без односа” (Д 334, 29).  југофил  југофил, м – И ако сада неко помисли: „Аха, просрпски!” или „Аха,  југофил  југофил!”, тај уопште не треба озбиљно даље да чћта (Н 2356, додатак, 2).  југофилан  југофилан, -лна, -лно – Са Емиром Кустурицом и његовом просрпском или југ или југофи офилном лном задртошћу ствари /се/ морају рашч морају рашчист истити ити (Н 2356, додатак, 4).  југо -хокеј, м

– Златно доба  југо-хокеја било  је седамдесетих (БН 82,

47).  једино /су/ Словенија и Хрватска  ју-држава, ж – Од свих YУ-држава  једино учиниле прве кораке ка политичком плурализму (Д 440, 10).  ју-извоз, м

– То  је  (...) 30 0дсто yу-извоза на конвертибилно тржиште

(Дуга 399, 21).  рјешавања ња” YУ-кризе претворио  ју-криза, ж – Сваки покушај насилног „ рјешава би Балкан кроз пар тједана у нешто што је што је „већ виђено” (Д 440, 10).  јуловци  (...) за ову странку нису се определили ни  јуловац  јуловац, м – Млађи  јуловци због идеологије (Н 2355, 12).

– У понашању социјалиста и  јуловаца од краја  јуловац , м. бомбардовања до данас председник СПО није запазио било какав позитиван сигнал (БН 97, 9).  југословенских ских ЈУЛЈУЛ-ски, -а, -о – У веку пред нама социјализам  југословен ских боја биће модеран, хуман и цивилизован (Н 2448, 17).

81

ни  јунгов говац ац.  јунговац  јунговац, м – Желим да ти докажем да нисам ни волшебник ни јун Сви ти Фројдови и Адлери послужиће ми само као примери људског истражћвања (Сан, 21).  ју-политика, ж – Државни уговор Словеније и Хрватске  (...) могао би бити први корак од страсти према  разуму  разуму у посттитоистичкој YУ-политици (Д

440, 10).  ју-рок, м

– Какве су, по теби, шансе YУ- роцка  роцка вани? (НД 997, 47).  ју-СОУР –  Борово  Борово  је, кажу, био типичан YУ-СОУР из посљедњих петнаестак година (Д 334, 10).  ју-сцена, ж – Због свих представа које се, са мање или више успјеха играју на yу-сцени (...) онда не може ни Црна Гора више ћутати (Круг 1, 20).  јутеловац ац (Н 2389,  јутелова  јутеловац ц, м – Горан Милић, новинар, некадашњи  јутелов 18).  ју-штампа, ж – Тада  је yу-штампа  (...) блаже писала о догађајима у Непалу него дворски билтен у Катмандуу (Д 442, 56). кабински, -а, -о – То  је микроаутомобил из фолксвагена са максималном ергономијом у кабинском простору (БН 63, 47). кавгоностан, -сна, -сно – Момчад из Суспира благује за ту прилику заклано јање заклано  јање и пије кавгоносну раки кавгоносну ракију ју (Борхес 1, 23).  ранг-листи оцјењивања, кадетка, ж – Што се тиче успјеха у настави по  ранг најбоља кадетка била  је на  44. мјесту у цијелој класи (С  305, 51); Америчка Зракопловна академија прилично  је либерална: она  је прва укинула одредбу да кадетке-труднице не могу наставити шиоловање (С 305, 51). казино-хотел, м – Антикуплерајски покрет предводи Стивен Вајн, власник мамутског казино-хотела „Голден Нуггет” у Лас Вегасу (Дуга 375, 43). казнено-поправни, -а, -о – Свуда  је  (...) била изложена неочекивано  јаким  јаким искушењима – од пораза на бојиштима до исцрпљујућих, казненопоправних притисака међународних чинилаца (Н 2378, 21). калкулаторство , с – Ту има и калкулаторства, при чему се мушки алтруизам увјетује женским (Е 23, 29). – Егзистенцијалистички камијевски поглед камијевски, -а, -о (Постмодерна, 19); Има у њој нечег андрићевског  (...), и бекетовског (по „приповедоскептицизму"), и старохандкеовског (по „контракафкијанским” захватима), и превасходно камијевског (по „егзистенцијалистичкој” нарационој „аутореференцијал-ности” и по „заробљености писца у  разорен  разореном ом амбијенту”) (Н 2389, 39). камперица, ж – На наговор препланулих голих тијела околних кампера и камперица збацио сам са себе прње (Е 22, 52). – Било  јој  је то прво путовање у иноземство. У кампиралиште, с кампиралишту је кампиралишту  је упознала неког младог Американца (Из 273, 43).

82

кантонизација, ж – Евентуална кантонизација РС довела би не само до нестанка РС већ и до новог егзодуса Срба (Н 2437, 34). канцерогеност, ж

– Не постоје показатељи о канцерогености силикона

(Е 20, 99). канцерозно, прил. – Порука овом нашем стварном и канцерозно променљивом свету (Н 1882, 7). канцеролошки, -а, -о – Формирали смо Комисију за превентивну канцеролошку активност (БН 84, 20). канџовит, -а, -о

– Видим њен кажипрст, дугачак и бео, мршав и канџовит

(Зуб, 8). капиталка, /н.з./ ж.

– Уловио  је исто три / рибе  рибе/, али капиталке (Песак,

93). капиталски, прил. – ИЦЕЦ није капиталски ни приближно тако значајан холдинг како се говори (Н 2361, 50). капљаст, -а, -о

– Ах, те дивне капљасте груди (Приче, 34). каравађовски, - а, - о – Светлост која обасјава портрет  је каравађовска (Н 2442, 41). карадзићевски, -а, -о – Није спорно историјско, етничко, културно, његошевско и карадзићевско јединство карадзићевско  јединство Србије и Црне Горе (Н 2427, 64). карате-спорт, с – Услов да се стање у карате-спорту (...) среди, Божовић види „у одласку људи као што су Ницовић и Кочовић” (Н 2358, 32). карате-филм, м – А  јеси ли се доиста тукао? – Ма, какви  (...). То су штосови као из оних карате-филмова (Кров, 38). каратисткиња, ж – Црна каратискиња (П 26339, 16). оне  рискан кантне тне двоструко плаћане каргокарго-лет, м – Прихватао / је/ и оне рис летове са непознатим товаром у  ратне  ратне зоне (Лет, 79). кардиналскоцрвен, -а, - о – Кардиналскоцрвени /таписон/ у излогу АИР ФРАНЦЕ-а (Скитам, 159). кардиналско-црвен, -вена, -вено – Кардиналскоцрвени плиш истицао / је  је/ њено бледо,  раскош  раскошно но тело (Лет, 36). Наставак  радаа кардиохируршког одељења био кардио-хируршки, -а, -о – Наставак рад  је најављен за почетак септембра (Н 2389, 23). Зашто  је била тако превазиђеног, кардучијанског кардучијански , -а, -о – Зашто је укуса (Врт, 119). касандризам, м – Има  разних  разних теорија које објашњавају феномен касандризма (Н 2439, 26). касетар, м – Убацио са два прста касету Томе Здравковића у касетар (Волк, 34).

83

касеташ, м

– Продајем (...) дупли касеташ (П 26072, 23). касет-дек, м – Касетдек техникс РСД (П 26072, 23). каскаво, прил. – Сам се тетураво дигне и упркос врућим боловима стаде посртати каскаво према селу (Папуче, 170). каснорођен, -а, -о – Долазила нам  је у кућу да чува моје каснорођене сестрице од три и пет година (Е 25, 50). катастрофизам*, м – Распрострањени катастрофизам ауторка сматра оправданим, поготово ако размишљамо ако  размишљамо о кризи нашег друштва (БН 65, 39). катастрофичан, -чна, -чно – Вјеројатно су нереалне и катастрофичне прогнозе о ширењу вируса ХИВ у нашој земљи (С 481, 40).  је/ задужен за средњовековну католичко-православни, -а, -о – Био / је проблематику католичке цркве и католичко-право- славних односа (Тунел, 8). каубојка, ж – Смејале су се  редовима  редовима дивних белих зуба, широко и здраво попут каубојки (Скитам, 217). кафкијански, -а, -о – Постиже низ низ вишеслојних значења и сугестија, често досежући орвеловске и кавкијанске импулсе (Ком, 21). кафкијански, прил. – Касапин Слободан К. одговорио  је кафкијански хладно: „Ма, није то ништа. Ја њих сваки дан кољем на послу!” (Н 2389, 62).  романа кафкинске провенијенције (Н кафкински, -а, -о – Поетике (...)  романа 2365, 42). кафопија, ж – Ако се кафопија упореди са особом која не пије (Орбис 198, 12). – Она би тада прекинула природан качићмиошићевски, -а, -о континуитет са  ранијом  ранијом штокавском књижевном традицијом (и оном старом, дубровачиом, и оном новом, фолклорном и качићмиошићевском и  рељкови  рељковићев ћевско ском м) (Језик, 132). квази-емисија, ж – Слично овој квазиемисији било би емитовање некакве хрватске обрачунске валуте (в 37, 29). – Дан жена  је  ... квазиемотивна, квазиемотиван, -вна, -вно шећерлемаста ... лимунада (БН 81, 5). квази-музички, -а, - о – Да ли су програмери РТВ Београд корумпирани или пак свесно настоје да српски народ поново претворе у османлијску  рају посредством псеудо-оријенталних и квази-музичких кретенизација, по формули: Гајим шљиву иза плота – волим мајко идиота” (Дуга 375, 50). ово је могућно ако се опозиционе странке не квази-плурализам, м – Све ово је супротставе оваквом претварању система страначког плурализма у страначки квазиплурализам (Н 2377, 17). квази-решење, с  решења  решења (Н 2356, 29).

84

– Професори  различ  различито ито  реагују  реагују на понуђена квази-

квази-сериозан, -зна, -зно 2356, додатак, 6).

– Квазисериозно препричавање стварности (Н

квантитативац, м – У писању двадесетину књига (Самопослуга, 22).

– квантитативац. Успео  је да објави

квариигра, ж – Зашто  је шеф ћутао као да сам му  ја из потаје послала квариигру, погрешан кључ, или тако нешто, тек шеф је шеф је био збуњен (Пси, 99).

Право  је чудо (...) да та игра буде тек данас примећена од квасаст, -а, -о – Право је ове квасасте анемичне жене (Књига, 55). кевлар, м – Тај изузетно користан дио „гардеробе” (...) израђен  је од  револуц  револуцион ионарн арнее материје „ кевлар”. (...) Кевлар  је материја од арамидних влакана изузетних својстава. Открио га је га  је још  још 1965. (...) Књолек. (...) Једно влакно кевлара / је  је/ чак пет пута отпорније од челичног влакна истог промјера. Кевлар је Кевлар  је отпоран и на топлину (С 469, 45). кедер-канта, ж – Враћајући се кући с кедер-кантом у којој  је било двадесетак риб двадесетак  рибица ица и клен (Легија, 47). кероубиство, с – Још Буњуел, са „Андалузијским псом”, начео  је табутему кероубиства и кучеждерства (Н 2389, 62). кесурда, ж – Морала сам страшно да журим, машући око себе пренатрпаним кесурдама (Н 2358, 34). кечерка, ж – Тело  јој  је као у кечерке кечерке обухвата бутинама (Књига, 374).

(Свиње, 120); Схеила се попут

кеческеновски, -а, -о – Довести  је у положај помамног  роба, да постане слуђена сладострасница која се бацака у болно сласним грчевима под мужјаком и у његовом кеческеновском захвату (Дедиње, 86). кибларити, несвр. банда (Банда, 86).

– Кибларити значи дежурати крај кибле. То  ради  ради

Тајван  је у кинеско-америчким односима (...) кинеско-амерички, -а, -о – Тајван је обавезна асоцијација на историју (Н 2360, 45). кинеско-српски, -а, -о – Гувернер  је запретио да ће у  разреше  разрешењу њу те српско-кинеске мистерије ићи до краја. Упркос вековном кинеско-српском пријатељству (Н 2389, 63).

 резултатт  једног  једног, како бих  рекао  рекао, кисинџеровски, -а, -о – Коначно  је то  резулта кисинџеровског стратешког раз стратешког  размишљ мишљања ања (Н 2356, 47). кич-друштво, с – Под Острогом /се/ арче огромна средства како би се скромном лику светог Василије /сиц!/ обезбиједило грандиозно кич-друштво српских свечева (Либ 4, 4). кичерајски, -а, - о – Раскомадана и спаљена тела са  једне и кичерајска прича младог убице са друге стране. Ужас и кичерајско објашњење,  руку под  руку (БН 89, 14). кичерица, ж

– „Евровизија” није вредна тих пара. На крају,  реч  је о

85

 једној кичерици која се никако не може сматрати културолошким феноменом старе Европе (Н 2419, 41). кичерозан, -зна, -зно

– Раскошна и кичерозна парада (Н 2417, 37). – Толеранција према трећеразредним, кичерозан, -зна, -зно кичерозним, примитивним штивима и тзв. жутој штампи и даље постоји (БН 64, 34). кичерски , прил. – У даљини су биле планине, са неприродно великим водопадом, као да се океан са неба стропоштавао у малу, кичерски идиличну долину (Пантић, 30). кич-мјузикл, м – Приближавам се мелодрами  (...) и кич-мјузиклу (Пати, 105). кишомет, м – Само нек девојке заиграју коло, то облаке привлачи. Покажите се на брду што се види из даљине, на кишомет хода (Битни, 19). клавијатуристица , ж – Маргита Степановић, клавијату- ристиц  ристицаа познате групе „Екатерина Велика” (С 469, 56); Стрпљење којим су до сада градили своју каријеру нагони дјевојке да се много не узбуђују и да без нервозе почну увјежбавати цијели материјал од почетка, с новом клавијату- ристиц  ристицом ом (С  469, 56); Ја сам  ...) увјек до грла закопчана, као и моја колегиница из групе, клавијатуристица Нина Север (Свијет  15, 30); Постоји ли свијест у наших пјевачица (и  једне  једне клавијатуристице, кеyбоардист) о томе да их медији  (...) третирају друкчије (С 469, 46).  једина дјевојка у клавијатуристкиња , ж – Клавијатуристкиња групе,  једина њој, Маргита Стефановић, дипломирана је дипломирана  је архитектица (С 471, 17). клемпоух, -а, -о

– А то је то је, значи, клемпоухи пас Савенко (Гутљај, 91). клероусташа , м – Ова  је конференција  (...) дала платформу будућег деловања клероусташа (Тунел, 16). – Године  1955. основали су  је неки незадовољни клијентелство, с чланови Талијанске либералне странке  (...) са сврхом да окупља оне грађанске елементе којима смета доминација демокршћана, њихово клијентелство, корумпираност влашћу (С 481, 89). Магистрирала  је компаративну (...). Значи тип спада у кликерашица, ж – Магистрирала је оне фрајере којима су слабост кликерашице (Вуди, 143). климактеријски, -а, -о – У описаном случају жене-дијабетичара, као и у менструацији и климактеријским депресијама и психозама код жена ради жена  ради се  (...) о метаболијским пертурбацијама (Бо 45-46/1987, 15). клима-уређај, м – Атланта 1996. биће прве игре у олимпијским аналима које ће бити опремљене клима-уређајима не само у Олимпијском селу, него и у свим олимпијским борилиштима (Н 2378, 52). климоглавство, с – Сурова дјеца нашега лажног оптимизма, идолатријског климоглавства (Д 439, 41).

86

– Доброхотно ме помилова осмејком и трептањем, уз климуцкање , с одмерено климуцкање свог тананог, интровертног лица (Блуд, 114). клиторисни, -а, -о

– Хоће ли знати да сам клиторисни тип (Свиње, 95). зато  је, клише-говор, м – Када говориш само откриваш своје слабости. И зато је изузимајући неколико клише-говора које знам напамет, мој вокабулар ограничен на: дођи, иди, пази, здраво, довиђења (Уклета, 123-124). клозет-папир, м – Кренуо сам у град да видим хоћу ли гдје наћи клозетпапир (Вуди, 168).  рефлексс кључодржац, м – Национални састав осуђеника био  је више  рефлек историје но идеологије. Срби и Црногорци су апсолутно бројно надмашили остале националности. (...) Они су тако убедљиво водили и на другој страни – међу кључодршцима (Банда, 35). кмечало, с – Морао  је без икакве награде да ставља своје слабе снаге у службу малог кмечала (Тил, 8). књига-исповест, ж – У неколико наставака „Блиц” ће пренети део ове књиге-исповести, део једне део једне невероватне људске драме (Блиц 12.11.96, 16). књигољубље, с – Књигољубље  је грех почињен против живота (БН 58, 38). – Улична продаја удзбеника Књиго-мафија у књигомафија, ж Косовској (Глас, 1.9.1998, 1). књижара-галерија, ж – У пријатном амбијенту књижаре-галерије „Ми” (Н 2449, 35). књижевно-политички, -а, -о – Исход тог путовања  је Хандкеов књижевно-политички есеј (Н 2356, додатак, 2). коауторка , ж – Лако  је на пример извесној Лаури Силбер, америчкој новинарки и коауторки књиге „Смрт Југославије” изрећи (...) овако  разложну процену (БН 97, 17).  један коврџавко, м – Ову непријатну неизвесност прекинуо  је Роко ( један коврџавко) (Свиње, 27). кодовник, м – Годинама сам писао о историјској свести и њеним кодовима, то јест то  јест правио сам својеврсни историјски кодовник (БН 75, 45). коитирање, с – Био бих задовољан (...) када би постојао начин да се продужи врста без тих вулгарних покрета који се зову коитирање (Н 2458, 8). коктел-мајстор, м – Захваљујући коктелима које  је научио да спрема пловећи морима, доцније  је  радио као бармен и коктел-мајстор у хотелима (БН 84, 37). коктел-хаљина, ж – Откуд би он, мушкарац, умео да изабере баш ту и ту марку бодија или коктел-хаљину Клода Монтана (Лет, 83).

87

колективизатор, м – Сељаци Русије били су сатерани у бараке да би или колективно орали земљу или поумирали у Сибиру. (...) Колективизатори су употребили своје машинке (Троцки, 115). колекционарка, ж – Баснословно богата Пеги Гугенхајм, позната колекционарка и оснивач галерије у Лондону (П 22.11. 1985, 7). колитичан, -чна, -чно – Све би било боље од оне позеленеле колитичне фазе, од оног одлажења погнуте главе (Свиње, 103).

ти  је као раз као разлик ликаа између великог колорца и малог, црноколорац, м – То ти је бијелог телевизора (Угрешић, 95).

– Реч  је о мини-чип камерама, видео-камерама колор-камера, ж величине врха чиоде, (...) камакорд звучним колор-камерама (Н 2424, 28). колпортерство, с – Мисионарство ...  је од почетка организовано кроз мисионарска предавања, трибине ... колпортерство (БН 84, 14). колумнисткиња, ж

– Сузана Луна Лу, колумнисткиња ОНОГ листа (Дм

17.12.96, 9). колхозизација, ж – Закон о забрани држања коза, одузимање земље и стоке,  ради формирања земљорадничких задруга – колхоза доводи становништво до тоталног сиромаштва. Учинак „колхозизације” црногорског села био  је поразан (Либ 4, 12). комбинатски, -а, -о

– Све оно што заокружује цјелину комбинатског типа

(М 33, 20). коментаторица, ж – Мирјана Ракић, вањско-политичка коментаторица ТВ Загреб (С 469, 8); Вањскополитичка коментаторица 15-годишњим стажом на Загребачкој телевизији (С 470, 13). коминтерновац, м – Ту  је црнобради Вебер, школски комуниста, коминтерновац, кога су довели са Колиме на „дослеђивање” (Колима, 27). компактизација, ж – Манија умањивања, компактизације и утрпавања што више електронике на што мање мјеста поново  је ухватила  јапанс  јапанске ке произвођаче (Нед 23, 51). компартијка, ж – Све су одузели, али нису поделили народу. Поделили су својим женама, кћеркама, мајкама, сестрама, али, богме и курвама компартијкама (Компартијо, мирисаво цвеће). компјутерашки , -а, -о на свијет (С 481, 11).

– Обоје су (...) промотори компјутерашког погледа

комсомолско-омладински, -а, -о – Не треба од обнове храма Христа Спаситеља правити комсомолско-омладинску рад омладинску  радну ну акцију (Н 2388, 54). комуидно-комитетски, -а, -о – Указао сам на духовну трулеж, на укорењени комуноидно-комитетски менталитет, на тиранију психологије масе и малограђанштине (Н 2370, 40). комунално -стамбени,

88

-а, - о

–

Све административне послове за

потребе комисије обавља Градски секретаријат за комунално-стамбене послове (БН 93, 5). комунизовање , с – Њихова судбина поучила  је остале. То је То  је  још јед  још  један ан позитиван допринос Резолуције ИБ даљем комунизовању Комунистичке партије Југославије. Уз мислеће су ишчишћене и аскете (Банда, 51). комуниколог , м – Како телефонирате? Имате ли већ изграђен властити стил телефонске комуникације? (...) Ако су одговори потврдни, онда сте  (...) успјешни „комуниколог” и захтијевате одговарајући сувремени апарат (С 471, 9).

– Преда мном сте нашли да трућате те комуно-пропаганда, ж глупости из комуно-пропаганде (Вида, 93). – Барске новине би /сиц!/ за  раскрин  раскринкав кавање ање комуњаризам , м завјереништва, корупције, лоповлука, непотизма,  једноумљ  једноумљаа, правде у функцији власти... Управо то  је „комуњаризам”, а наша варијанта комуњаризма  је „титоизам” (БН 141, 3). комуњаристички, -а, -о – У складу са комуњаристичком операцијом сакаћења српства административним формирањем три нације у њему (БН 141, 3). кондомат, м

– Они су организовали и допремање више кондомата (Н

2449, 7). контакт-телефон, м – Подаци о свим светским издањима његових књига са контакт-телефонима издавача (Н 2444, 53). контовица, ж

– Поклон за ту „контовицу” Јурсенар (Осмех, 126). конторзионисткиња, ж – Славна курва конторзионисткиња дудла пендрек свог клијента (Свиње, 80). контраалтан, -тна, -тно – Испуштала  је контраалтне звукове из грла (Белоу, 95).  једну „позитивну бајку” контра-бајка, ж – Лако можемо да замислимо  једну која представља пандан „срећном Хансу”. (...) „Контрабајка” морала би се у том случају звати не „Пословни Паул”, већ „Несрећни Паул” (Фечер, 29). контра-дочек, м – Њихов задатак био  је дефанзиван: (...) да спрече контрадочек (или контрамитинг) опозиционих навијача испред Скупштине града (Н 2428, 22). контра-инспирација, ж – Очито  је на мени био  ред да избљујем своју аутобиохграфију како би Глиста добио инспирацију, или контраинспирацију (Мајд 80, 14). контра-кафкијански, -а, -о – Има у њој нечег андрићевског  (...), и (по „приповедоскептицизму"), и старохандкеовског (по бекетовског „контракафкијанским” захватима) (Н 2389, 39). контра-лихт, м – Угледао /сам/ њену тамну силуету у контралихту осветљеног фона уличног акваријума (Књига, 105). контрамитингашки, -а, -о – Контрамитингашко стајање на месту (Дм

89

26.1.297, 13). контра-наркотички, -а, -о – Уче како да откривају експлозив, како да организују праћење и контрапраћење (...), како да спроводе контратерористичке и контранаркотичке акције (Н 2379, 52). контра-праћење, с – Уче како да откривају експлозив, како да организују праћење и контрапраћење (праћење оних који прате) (Н 2379, 52). контра-светло, с (Свиње, 131).

– Стојећи у контрасветлу, испушта дим цигарете

– Излечио сам га контра-сугестијом (Модус, 145). контра-тероризам, м – Круг тероризма и контратероризма тако се затворио (в 37, 24). контра-терористички, -а, -о – Уче како да откривају експлозив, како да организују праћење и контрапраћење (...), како да спроводе контратерористичке и контранаркотичке акције (Н 2379, 52). контра-услуга, ж – Као контрауслугу Рајко ће чувати леђа влајку на свакој наредној скупштини Привредне коморе (Н 2363, 58). контра-уступак, м – Спреман / је  је/ да за уступке одговара контрауступцима (Н 2402, 48). контрацептив, м – Јесу ли дјелотворни контрацептиви (Из 280, 41). конфедералистички, -а, -о – У њој /се/ очитава федералистичка или конфедералистичка идеја (Југо, 191). координаторка, ж – Тада сам први пут имао унилатерални сателитски пренос (...). Затим се у мојим слушалицама чуо глас једн глас  једнее искусне координаторке програма Лили Типсаревић, која је која је мислила да је да је не чујем (С 437, 14). координаторка, ж – Упозорава координаторка Инцест траума центра (Н 2462, 26). кооснивач, м – Гордон Мур,  један од највећих хемичара овог века и кооснивач Интела (Н 2455, 55). копљашица, ж – Та млада копљашица, кад не наступа интензивно (...) проводи и до 70 посто дневних тренинга дизања утега (С 437, 7). копрчење, с – Њен  је повратак могућ  једино  једино у курвињском паклу и еротским продуцирањима, и у вицастим копрчењима (Мадона, 12). кореографисање, с – За мене  је кореографисање балета као писање поезије (Н 2430, 53). корео-доживљај, м – Под истим околностима би (...) и аеробик деловао као изузетан корео-доживљај (НОН 566-567, 37). корумпирајући, -а, -е – Било  је и других државника и политичара који нису били подложни корумпирајућем утицају власти (Коста, 263). контрасугестија, ж

90

косматорук, -а, -о – То  је само  још више давало некакве луде, веселе снаге оном дивљем, косматоруком што се истргао из мене (Ми, 109). костобољно, прил.

– У ходу је ходу је костобољно хрпао (Фауст, 109).

Сагради  једно о здање од печене цигле као мања али у околини котиџ, м – Сагради једн упадљива имитација оних великих летњих „котиџа” (Иствик, 17). кошараш, м

– Губи се, кошарашу! (Папуче, 164). кошерски, -а, -о – За неколицину преосталих староседелаца то  је представљало континуитет, знак да кухиња мора бити, у најмању  руку јевр  руку  јеврејск ејскаа, ако не кошерска (Лее, 36). Кратконого  је дотрупкао из свог кабинета (Ми, 81). кратконого, прил. – Кратконого је свјетло  јер је  је њено лице било кратконос, -а, -о – Нисам требао пазити на свјетло јер допадљиво – обло, кратконосо и здраво (Гамбит, 116). краткопериодичан, -чна, -чно – Поједини сусрети са планетама нису довољни да трансформишу значајан број почетних орбита са дугим периодима и сличним нагибом у краткопериодичне путање са малим нагибом (П 26053, 19). краткопотезно, прил. – Хербиев непоучљиви ученик, није прошао много боље: био је био је краткопотезно послан на једа на један н  ранч  ранч у Тексасу (Из 273, 64). краткоцевка, ж – Уз колибу  је стајала краткоцевка.  Чувар  Чувар  ју  је узео и опалио у ваздух (Дува, 166). крвносроднички, -а, - о – Таква странка у готово сваком подухвату има свестрану подршку своје крвносродничке групе (И 147, 40). креаторица, ж – Разговарали смо с модном креаторицом (С 470, 57); Матија Вујица  /,/  рокериц  рокерицаа и авангардна модна креаторица (Свијет  15, 31); Отворен  је „модни дућан” у којем  је судјеловала и загребачка поп-пјевачица и модна креаторица Матија Вујица (С 431, 7); Како ни јед ни  једна на домаћа творница није била кадра да штампа те мотиве (...) посао  је обављен у  Чехосло  Чехословач вачкој кој. На њима  је и нови монограм креаторице (С 446, 86); Врхунске /су/ модне креаторице које израђују скупоцјена крзна (С 439, 56). креаторка, ж – Креаторка плаве колекције Ингрид Хуљев (Н 2364, 27); Дјевојке су у то доба излазиле у најновијим моделима трикотаже „Арена” које је које  је креирала модна креаторка  (...) Марија Варешко (С  432, 75); Сибила  (...) по мишљењу стручњака, може постати највећа шпанска креаторка свих времена (Н 1809, 57); Глорис Сњансон постала  је (...) модна креаторка са 52 године (С 291, 88); Креаторка се често игра материјалима раз материјалима  разних них боја (ИП 1472, 37). крекетаљка, /н.з./Шж – Около су  регата  регатале ле жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси знао  јеси ли још ли још на земљи (Сљез, 34). кремљолог, м – Збигњев Брезински,  један  један од најпознатијих америчких „кремљолога” (С 201, 67). кремљолошки, -а, -о – Он се, ипак, настоји одрећи своје „кремљолошке” прошлости јер прошлости  јер се та политичка „дисциплина” темељи на хипотезама (С 201, 67).

91

кретенизација, ж – И упркос бројности ТВ-кабала, гледају свуда исти или сличан програм затупљивања и кретенизације, допуну „усмереног образовања” која уместо слободних личности  (...) ствара идиоте и безобличне масе послушиика (Дуга 351, 45); Да ли су програмери РТВ Београд корумпирани или пак свесно настоје да српски народ поново претворе у османлијску  рају посредством псеудо-оријенталних и квази-музичких кретенизација, по формули: Гајим шљиву иза плота – волим мајко идиота” (Дуга 375, 50). кретенизован, -а, -о – Десничари су лепо васпитани, нешто образованији и скрупулознији, али су подједнако кретенизовани (Уклета, 184); Девојке су се одушевљавале. Биле су кретенизоване много више него  ја и и Боба (Огледало,

63). нас је упознала са својом другарицом, која је која  је била кретенка, ж – Снежана нас је Луксембуржанка и кретенка какве нема (Клиши, 63).  је/ испрограмирано у њиховим кретеноидан, -дна, -дно – Све / је кретеноидним компјутерима на којима су непријатељи означени као мете (БН

90, 24). кречење*, с – Смештене, тако,  једна другој, у седишта  раскречених ногу. (...) Без тог безумног кречења, нису умеле да седе како ваља (Клоака,

86). крешендиран, -а, -о – Какофонични смијех контрабасиста као нека крешендирана зука улијеће му у уши (Папуче, 112). кривично-правни, -а, -о – Нисам поднео пријаву ни против кога, чак ни против оних који су у кривично-правном смислу учинили преступ (Н 2387, 37). крижаљкотворка, ж

– У спомен најславнијој америчкој крижаљкотворки

(З 306, 10). се  рађају ју и заснивају на криминализован, -а, -о – Друштво и власт који се рађа изразито криминализованој и противправној основи, враћају нас у претполитичко стање (Н 2389, 21). крими-роман, м

– Већина их је их  је читала углавном крими- романе  романе (Уклета,

крими-стрип, м

– Његов дуги крими-стрип „Бгд хорор 2000” (БН 34,

93). 31). криптичан, -чна, -чно криптично (Н 1882, 7).

– Проникнути у тајне дела које  је загонетно и

 реагују са већ крипто-марксист, м – Марксисти и криптомарксисти  реагују отрцаном псеудохуманистичком псеудохуманистичком рето  реторико риком м (Н 2387, 56). крипто-марксистички, -а, -о – У оптицају се налази синтагма  Нови светски поредак. У почетку омиљена флоскула криптомарксистичких теоретичара (...) она  је стекла легитимитет и изборила се за место у политичком дискурсу (Н 2386, 55).

92

крипто-роман, м – Острво и околне приче могу се читати и као крипто роман  роман у девет сновиђења (Н 2375, 33).

Реч је, укратко, о аутору чији је чији  је опус међу критичко-есејистички, -а, -о – Реч је непорецивим вредностима критичко-есејистичког сектора наше данашње (Н  2367, 33); књижевности Слабе тачке овог критичко-есејистичког компендијума (Н 2370, 42).  Књижевнос ност ти критичко-теоријски, -а, - о – Текстови сабрани у књизи  Књижев  метафиз  метафизика ика  (...) представљају критичко-теоријски, интерпретацијски и полемичии труд Николе Милошевића (Н 2370, 42). кришнаист(а), м – Међународна полиција Немачке, САД и Канаде ухапсила  је многе кришнаисте под оптужбом за  различите  различите преступе (По  200,

39). кришнаистички, -а, -о – Огромне количине оружја откривене су на кришнаистичким фармама у Калифорнији (По 200, 39).

 разабиремо ремо три тематска слоја. крлежијанац, м – У овој књизи  разаби Најувјерљивији  је онај у којем се Мандић обрачунава с крлежијанством. Одабире неколико  репрез  репрезент ентати ативни вних х крлежијанаца и проводи оштроумну иронијску егзегезу њихових текстова о Крлежи (Д 334, 45). крлежијански, -а, -о – У њему  је универзалније и пуније почело да одјекује Ногово побуњено детињство из поратних домова за сирочад, његово крлежијанско изругивање лажној социјалној идили (Дуга 351, 8).

– У овој књизи  разабире  разабиремо мо три тематска слоја. крлежијанство, с Најувјерљивији  је онај у којем се Мандић обрачунава с крлежијанством. Одабире неколико  репрез  репрезент ентати ативни вних х крлежијанаца и проводи оштроумну иронијску егзегезу њихових текстова о Крлежи те анализира саму бит феномена крлежијанства. (...) Врло често крлежијанство / је  је/ синоним за епигонски менталитет, недостатак креативности, удворништво (Д 334, 45). кровопокривачки, -а, -о – кровопокривачки чекић (Кров, 126).

Нитко није сумњао да  је  јадника  јадника убио

кромањонка, ж – „Долина коња” прати живот и доживљаје кромањонке Ејле која прогнана из племена неандерталаца лута степом у потрази за припадницима своје расе своје расе (ПЖ 764, 54). кроулијевски, -а, - о симболике (По 200, 43).

– Песма „Степенице за небо”  је пуна кроулијевске

крстарећи, -а, - е – Босански Срби / су/ дали Русији три неексплодиране крстареће рак крстареће  ракете ете (Н 2358, 26). крупнокоцкаст, -а, -о (Пекић, 154).

– Био сам у смеђем, крупнокоцкастом оделу

93

ми  је тај документ давао 1951. године и  ја сам ксероксирање, с – Тито ми је га делимично преписао, пошто онда није било могућности за ксероксирање (Дуга

350, 33). мирно  ради и на томе и Америма се свиђа што је што  је кул, -, – – Зна шта хоће и мирно рад он тако „кул” (М 33, 18).

– Лица која одсликавају апсолутно незнање и шумски куловство, с мрак, (...) куловство невиђено (Зуб, 171).  распалаа на мноштво групица и култ-идеолог, м – Емиграција се опет  распал група које се међусобно натјечу  (...) у покушају да свако од њих постане аутентични насљедник мисли и дјела највећег култ-идеолога (Д 440, 18). култ-мелодија, ж – На култ-мелодију хрватске пјесме „Вечерас  је наша фешта”, човјек (...) пјевуши поред мене (ОП 196, 19).

 је/ исто тако културализација , ж – Потпуна културализација природе / је покушај ослобађања људске природе од двозначности као (...)  редукц  редукција ија културе на готово биолошке услове (Ерос, 29). књижевног  језика ка постоје културалност, ж – Између хрватског и српског књижевног јези одређене  разлик  разликее управо у литерарности (могло би се у  још ширем смислу говорити о културалности) (Југо, 113). културно-забавни, -а, -о – У културно-забавном делу програма  одржана је одржана  је пригодна трка (НК 6, 3).

(...)

културно-историјски, -а, -о – Патриоте теже изградњи друштва посебног словенског културно-историјског типа (Н 2365, 36). културно-патриотски, -а, -о – Та његова културно-патриотска мисија биће веома компликована (Н 2358, 42).

– њихов однос према политичкој културно-уметнички, -а, -о организацији суштински није  различ  различит ит од,  рецимо  рецимо, односа према културноуметничком друштву (Н 2355, 12); Културно-уметничко друштво „Елан” извело  је сплет народних игара (Н 2375, 35). кундеровски, -а, -о – За свој политички стубац нисам поново подсвесно изабрао кундеровски наслов  Неподношљива  лакоћа популизма (Н

2442, 57). куплер-мајсторка, ж

– Највећа куплер-мајсторка на свету (Певачица,

102). купонски, -а, -о – Има аверзију посебно према моделу купонске (ваучерске) приватизације (Н 2424, 49). курдизација, ж – Курдизација се наставља . Када се после Српске Крајине преда Косово, Метохија и Рашка на реду на  реду је  је Војводина (Н 2417, 41). кучеждерство, с – Још Буњуел, са „Андалузијским псом”, начео је начео  је табутему кероубиства и кучеждерства (Н 2389, 62).

94

– Није ли и урбано постмодерно кучкарство  резулта  резултатт кучкарство, с опште постдејтоновске психопатологије градског живота? (Н 2389, 62). лабрадорац, м

– Повела / је  је/ и свог црног лабрадорца (Иствик, 16). лавиринтан, -тна, -тно – Мој амбивалентни однос према улози  речи замрсио се у лавиринтно и безизлазно клупко (БН 89, 26). лагер-листа, ж – Стварали /су/ густу мрежу продавница својих и туђих издања ( до којих су лако долазили простом  разменом наслова уписаних у лагер-листе) (Н 2421, 42). Такав  је ред  ред завео, иначе би остао без лакица (Љоса, 159). лакица, ж – Такав је – Џоплинка оним варљиво лакогласним лакогласан, -сна, -сно отварањем склизну у вртлог песме (Иствик, 152). лакозаљубљив , -а, -о – Био је Био је ... лакозаљубљив (Слабости, 14). – Он се упетљава у сентименталну латифундистички, -а, -о компликацију у декадентним латифундистичким круговима (Н 1882, 39). левичарка, ж – Доминирају људи попут (...) неуништиве љевичарке (...) необузданог карактера каква  је била Емма Голдман (С 340, 51); Била је Била  је ту јед ту  једна на млада жена која се представљала као љевичарка и екологичарка (С 436, 38). легитимизирање, с – У којим облицима и у којим тенденцијама се у  југослов  југословенс енском ком друштву, са становишта легитимизирања политичке власти изразио процес рути процес  рутиниз низаци ације је харизматског ауторитета (Дуга 350, 24). ледензуб, -а, -о – Ближи се ледензуба, промукла зима (Вида, 22). лекарка, ж – Лекарке одлазе у боксове (Н 1882, 46). лекторка, ж – Његова прва читатељка, прва лекторка (И 147, 28). леноновке, ж мн. – Очи су му биле скривене иза црних леноновки (Васа, 144). Угледао  је обасјану кућицу у млазу светлости и затим леопардаст, -а, -о – Угледао је међу леопардастим сенкама (Хинг, 166). летукање, с – Летукање с цвета на цвет (Вида, 41). Као  радика икални лни економски  реформа  реформатор тор либерално-демократски, -а, - о – Као рад и либерално-демократски политичар, стекао је стекао  је знатну друштвену популарност (Н 2379, 47). либертенство, с – Либертенство и прекомерна фриволност заклањали /су се/ иза високог стила (Марго, 7). лидерка, ж – Лакше се обрачунати са њима него се  јуначити према,  рецимо, лидерки ЈУЛ-а (Н 2393, 21).  руменкасти стим м ликотворан, - рна, - рно – Опази да  је камен обрастао  руменка лишајима: и ту читав  један  један чаробни свет који  је говорио, сликао, писао, стварајући облик – доказ ликотворне снаге живота изражене свуда у слици (Тил, 84).

95

лимунскост, ж – Ох, помислио сам на племенити облик њених груди, избезумљујућу лимунскост тих сисица (Васа, 10). линберговски, -а, -о (Белоу, 118).

– Обојица у кожним линдберговским капама

лингвистичко-историјски, -а, -о – По тој Германској лингвистичкоисторијској школи (...) погрешно учимо у школама да су се Словени појавили на европској позорници тек у ВИ веку (Н 2380, 4). линч-потера, ж

– Настала / је  је/ права линч-потера за Србима у Трогиру (И

238, 21). лировски, -а, -о

– Има нечег лировског у његовој појави и побуни

(Вида, 142). личњак, /н.з./ м. – Само се сећам даха нечег званичног што се увијало око њега, иако би се смешио, враћајући мајци личњак (Изгон, 74). лобањица, ж – Очи животињице, постављене са стране у овалној лобањици (...) изгледале /су/ као два мутна торњића (Иствик, 279). лобисткиња, ж – „Женама  је мушкарац наметнуо свој ИQ, као модел интелигенције ”, тврди лобисткиња женског хомосексуализма (Н 2459, 54).

обезбеђивао  је преко ловачко-бомбардерски, -а, -о – Систем термовизије обезбеђивао је специјалних камера могућност праћења и обарања свих најмодернијих ловачкобомбардерских авиона западне производње (Н 2358, 26). логицирати, свр. /импф – Охрабрује ме чињеница што вешто закључујете. Знате (...) – мало је мало  је људи који самостално логицирају (Врата, 54). лукрецијско-борџијски, -а, -о – Др Параскева Стојановић (...) упозорава на основни квалитет ове  робе, на оно лукрецијско-борџијско у њима.  Чисти  Чисти отрови (Н 2371, 19). лумпенинтелектуалац, м – Радници, нерадници, лумпенпролетери и лумпенинтелектуалци, оберучке су прихватили Марксову доктрину (Кабала,

31). лустерски, -а, -о – Кућа са својим (...) високим таваницама и лустерским  розетам  розетамаа (...) деловала је деловала  је (...) прилично хладно (Иствик, 82). лутајући, -а, -е – У сусрету са лутајућим космичким телом огромне масе (кометом) (Н 2427, 63). лутка-позориште, с позориште (Лее, 23).

– Два типа се, кроз споредни улаз, увуку у лутка-

лутка-представа, ж – У читавом свету се не би нашло довољно интересената за лутка-представу сенки којима би се исплатило све особље код  Чан Лаоа (Лее, 14).

– Марија Велагић, луткарка из Београда (Н 2430, 31). луткотворка, ж – „Луткотворка” – трочасовна мини серија (ПЖ 767, 16). луткарка, ж

96

премазано  је луциферијанство, с – Све ово, гордо до луциферијанства, премазано је шећерним преливом „срећније будућности” (По 200, 38). магленке, ф.пл. – Евентуална магла по котлинама. У сваком случају користит ће вам магленке (Мајд 80, 167). мадонета, ж – За тренутак застаде да би, мало поклекнувши, поздравио мадонету изнад саркофага (Тил, 55).

– Све што  је чаробњака, магова, харемских мађионичарка, ж лепотица, подводачица и мађионичарки уложило  је сва своја знања да заголица и оживи Додове утрнуле мошње (Срам, 107). мајмунара, ж – У београдском Зоолошком врту у плану су претумбације. (...) Део штале у којој се налазе коњи треба да буде преуређен за обичне мајмуне. Део старе мајмунаре треба да буде намењен човеколиким мајмунима (М 44, 6).

– Цијеле  речени  реченице це  (...) измамио  је  један  један други мајмунофан, м мајмунофан, психолог Давид Премацк (...), својој женки чимпанзе (Из 273, 63). – У два интервјуа говорио сам о свом стрицу и узгред о маказање, с његовом убици, али то никад није објављено или  је објављено унакажено. Ни тада, а ни данас, не мислим да  је маказање мог текста извршено намерно, цензорски (Н 2357, 35). макијавелистички, прил. – Кажеш све што треба у том тренутку, и онда касније макијавелистички покушаш да се извучеш из тога (Н 2362, 58).

 једанаест ст милиона прелазака малогранични, -а, -о – Реч  је  (...) о око  једанае границе (...), укључујући малограничне прелазе (Н 1809, 16). малодушник, м – А  ја, малодушник,  ја, безверник –  ја сам већ мислио на добровољну смрт (Ми, 150). малолитарски, -а, -о цилиндра (Св 86, 4).

–

„Југо”, малолитарски аутомобил са четири

малопривредаш, м – Заинтересовани смо за дугорочну сарадњу са малом привредом код нашег производног асортимана  (...). Дакле, „малопривредаши” –  јавите  јавите се (Ком 1557, 3).

 репортер р и зарана  је малоформатни, -а, -о – Марцус  је бивши фото- репорте навикао снимати искључиво малоформатним камерама (Е 27, 23). манекенисати се, нсв. – Били само парадира, манекенише се и потписује све што му понуде (Н 2433, 63). манекенологија , ж – Од занатства до уметности, или од манекераја до манекенологије (Св 123, 22). манекерај, м – Од занатства до уметности, или од манекераја до манекенологије (Св 123, 22).

како  је Панта рев Панта  ревнос носан ан и манијатичан манијатичан, -чна, -чно – Ти знаш како је кад је кад је у питању његов посао (Љоса, 51).

97

 јој/ шаку, не  ради руко  ради  руковања вања већ као маникирер маникирер, м – Шчепа / јој који је који је раз  разгле гледа да (Иствик, 52).

– Сложене политичке феномене манипулабилан , -лна, -лно хипостазира и узастопним апстракцијама их брзо своди на неку манипулабилну категорију (Н 2418, 64). – Историја није учитељица живота већ  (...)  је манипулаторка, ж велика манипулаторка (Н 2424, 29). Повест  још више хуманизује и облагорођује, поставља мановски, -а, -о – Повест још у модерну перспективу, објективна, мановска иронија (Н 2370, 42). мантрати*, нсв. – Када новајлија дође у просторије секте, примају га са пажњом и љубављу. Заједно се моле богу, медитирају, мантрају, певају, плешу (БН 80, 16).

 је/  револуц  револуцион ионарн арнаа герила (...). маоисткиња, ж – На крају њеног пута (...) / је Лепа маоисткиња успева да побегне (Зум 795, 92). маоцетунговац , м – Малапарте /се/ преобразио од крајњег десничара у крајњег љевичара и чак „маоцетунговца” (Н 2067, 35).

 један задимљени брлог близу марионетист, м – Одлазила сам у  један сенжерменског вашаришта, где су се окупљали играчи на ужету, марионетисти, неки глумци (Марго, 87). марксистичност, ж – Мислим да  је свој положај водника дуговао највише свом мизерном образовном завежљајчићу и марксистичности (Банда,

108). марксовски, -а, -о комунизма (Класа, 8).

– То  је била основа старог, класичног, марксовског

марксолошки, -а, -о – Након што смо саслушали  један  један, увјетно, марксолошки приступ, наставили /смо/ са марксистичким  разлаг  разлагање ањем м у смислу критичке реф критичке  рефлек лексиј сијее (Догма, 34). марониткиња, ж – ПСНС охрабрује међувјерске и међунационалне бракове, па има парова Друза и марониткиња, Палестинаца и Сиријки, шијита и кршћанки (С 440, 83).

– Носе мартинке (тешке радничке тешке  радничке чизме) (Н 2393, 28). – Култура Европе данас трпи нападе масифицирајући, -а, -е масифицирајуће псеудокултуре Сједињених Америчких Држава (Дуга 350, 45). маскерица, ж – Маскерица Станислава Ларић нема превише посла осим ситног дотјеривања (С 435, 76).  јавља / се/ као последица такозваног маскирајући , -а, - е – Губитак слуха  јавља маскирајућег ефекта (Н 2385, 61). маскирка, ж – Ко  је  још видео полицију (...) у маскирним униформама. „Маскирка” се не уклапа у мировни процес (Н 2364, 27). мартинка, ж

98

мастиљаво, прил.

– Остарели месец се осмехне мастиљаво (Ми, 51). математизиран, -а, -о – Најзад  је и ова такође била побеђена, тј. организована, математизирана (Ми, 27). материјално-морфолошки, -а, -о – Замке вулгаризације контекста и његовог свођења искључиво на материјално-морфолошке димензије (Н 2363, 37). материјално-правни, -а, -о – Ауторско право садржи и имовинскоправна, односно материјално-правна овлашћења (Н 2384, 28).  је/ изгледало да ћемо бити мафиократија, ж – У  једном тренутку / је балканска Куба,  расадник националкомунизма и мафиократије (Н 2402, 44). мафиократски, -а, - о – Умјесто обећане демократије и Европе, добили смо мафиократску диктатуру (Н 2439, 35). махачица, ж – Једна од „ махачица” (...) искористила  је Конференцију за своју промоцију у биоенерготерапеута (Г 177, 37).  је/ да ће он начинити једа начинити  један н трзај,  један  један окрет, са том махерајка, ж – Знао / је „махерајком”, па ће се /брава/ отворити као зачарана (Лублин, 59). махерица, ж – Власта, стара махерица, добро  је знала како треба поступати (Е 26, 44). мачколог, м –  Чувени  Чувени мачколог Дезмонд Морис чак претпоставља да је да  је мачја богиња-девица Бастет претходница хришћанске Богородице (Н 2438, 63). маштарка, ж – Била сам маштарка (Певачица, 114). мегамега– Планетом управљају мундијалисти кроз мултинационалне компаније, банке, мега-концерне (БН 93, 27) ; Уложили /су/ у монструозну, мегапланетарну ратну мегапланетарну  ратну машинерију НАТО огроман ... новац (БН 92, 40) ; Дует Влада и Бајка ... београдски / је/ одговор на мегауспешне Сајмона и Гарфанкла (БН 75, 49). мега-бенд, м – Никада нам није био циљ да бенд у коме свирамо постане мегабенд (Н 2385, 27).

– Продуценти очекују да ће имена мега-звезда мега-звезда , ж окупљених у пројекту „Евита” (...) привући гледаоце (Дм 16.12.97, 8). Једно  је славити чудо, а друго је друго  је славити свет/  Чуда мега-инфлација, ж – Једно је обезвређених у мегаинфлацији смисла (Н 2375, 33). мега-смрт, ж – Смрт од запаљивог слепог миша. Наравно, и мишеви би умрли. Прихватљива мегасмрт (Кости, 56). мега-телескоп, м – Европљани граде мегателескоп у Латинској Америци (...). Његов систем имаће четири огледала пречника од 8,2 метара (Н 2370, 62). мега-филм, м – Тако гледамо ових дана у америчкоме мегафилму „Хрид” (...) како празни и пусти затвори могу  (...) постати страшном пријетњом своме окружју (Н 2385, 44).

99

медијалац, м – медиалца (ОП 196, 11).

Медијала постоји и тако ће трајати до посљедњег

медикализација, ж – Тако се проблем пребацује здравству гдје ће се медикализацијом, психијатризацијом итд. ти људи ако не излијечити а оно барем склонити с очију (С 469, 20). међуакадемијски , -а, -о – Српска академија има око 70 таквих одбора. Академици су укључени и у рад 17 међуакадемијских одбора (С 447, 39). међуамерички , -а, -о – Тај утисак овде окупљених посматрача ојачала  је и нова сенка међуамеричког разм међуамеричког  размимои имоилаж лажења ења (П 25908, 1). међуарапски, -а, -о – Још пре састанка на врху (...) поуздано се знало да Сирија, Либан, Алжир и Јужни Јемен неће на њему учествовати, уз образложење да би скуп могао да продуби постојеће међуарапске  раздоре  раздоре и поделе (Н 1807,

42). међубанкарски , -а, -о – Тржиште  је, такође, обезбедило да се прве продаје благајничких записа Народне банке Југославије  (...) обаве преко међубанкарског састанка путем аукције (П 27.1.1990, 1). међубанковни , -а, -о – Због тога буја сиво, нелегално међубанковно тржиште, на којем се продају права, а не паре (С 428, 14). међубиблиотечни , -а, -о – Одсјек за међубиблиотечну сурадњу Бритисх Либрарy  редовит  редовито о шаље наручене фотокопије и примјерке књига (С 481, 86).

– Мајмуни који говоре могли /би/ бити нека врста међубиће, с међубића, нешто између домаће животиње и човјека (Из 273, 64). међуброј, м – Мало  је ту  различ  различити итих х бројева и материјала, а о међубројевима да се и не говори (С 430, 41). међуверски, -а, -о бракове (С 440, 83).

–

ПСНС охрабрује међуверске међунационалне

међувладин, -а, -о – Међувладин споразум између СР Немачке и Француске, потписан 1980. године, предвиђа два слична сателита који ће покрити територију Француске и Немачке (Г 166, 13). међугалактички , -а, -о

– Међугалактички простор (Г 164, 55).  једне, тако да  је међугенерација , ж – Он то чини као представник  једне назовем, међу-генерације, која  је упознала и доживела искуства Стаљина, Хрушчова и Брежњева (Дуга 351, 17). међугимназијски , -а, -о – Ја се још се још сећам завршног куплета његове поеме коју  је написао кад  је наша школа победила супарнике у међугимназијском фудбалском турниру ( Човек  Човек, 88). међудржавнички , -а, -о – У свету  је у том периоду потписано неколико стотина  различи  различитих тих споразума и уговора о  различ  различити итим м градњама, инвестицијама и пројектима. И све то  је гарнирано хрпом саопштења о међудржавничким сусретима (Г 160, 25).

100

међуевропски, -а, -о – Дом совјетке културе заслужује ванредне похвале због организовања приредби попут литванског фолклора које доприносе међуевропском упознавању и ширењу европске самосвести (Дуга 375, 50). међукастински, -а, -о

– Број међукастинских бракова  је у успону (Св

102, 32). међуклановски , -а, -о трвење (Нед 23, 20).

– Тако  је завладало групашење и међуклановско

међукомшијски , -а, -о – Данашња ситуација утиче на слабљење међукомшијских односа и традиционалног пријатељства и повјерења (НД 997,

29). међумафијашки , -а, -о – Почетком шездесетих година избија на Сицилији тзв. први међумафијашки рат међумафијашки  рат (С 446, 41).

– Тренутно ДСТ  (...) води велику операцију међумесни, -а, -о прислушкивања свих телефонских линија, и мијесних и међумјесних и међународних (С 430, 55). међуминистарски, -а, -о – Основан  је међуминистарски одбор који проучава низ заштитних мјера (Из 273, 40). међумуслимански , -а, -о – Сиријцима остаје пуно брига у Либанону,  јер се сад уочавају и међукршћанске и међумуслиманске чарке (С 437, 62). међународнополитички , прил. – Ни наше сложено, економски лењиво а међународнополитички недовољно консолидовано полуострво нису могле мимоићи блоковске деобе (Ком 1575, 1). међуновинарски , -а, - о – „Полет”  је већ дуже време (...) био честа тема „међуновинарских” разговор  разговораа (И 116, 18). међуобогаћивање, с – И код већине уметничких стваралаца его и ид мање-више стално опште, било осмотским међуобогаћивањем кроз ону теоријску брану међу њима, или изравно (Г 166, 11). међуопштински, -а, -о – Одобрење за подизање  јавног  јавног споменика даје општинска, међуопштинска, односно Покрајинска комисија за подизање  јавних  јавних споменика (М 13, 36); Средства  је обезбедила Удружена текстилна индустрија „Емин Дураку” из Ðаковице, у оквиру међуопштинске сарадње (НОН 548, 22); Све ће се испитати. Обавештени су међуопштински и покрајински СУП (ИП 1369, 43); Касније, по завршетку студија, играо сам за ФК „Копаоник” из Бруса. За две године из међуопштинске лиге успели смо да се пробијемо у исти  ранг  ранг такмичења као и  „14 Октобар” (Св  92, 4); Међуопштинска фудбалска лига Београда (П 25838, 14). међупалестински, -а, -о

– Ријеч / је  је/ о међупалестинском обрачуну (Д

441, 51).

101

међуповезано , прил. – Изостало остварење Дугорочног програма  (...) створило  је друго, типично анахроно стање, где једа где  један н чћнилац делује изван своје замишејене складно и међуповезано постављене целине (Н 1809, 18). међуполни, /н.з./ -а, -о – Позив за жене-армираче и жене-зидаре, на који су многи поносни (...) само / је/  још јед  још  један ан прилог међуполном угњетавању (НОН

548, 6). међуслетање, с – Путници ЈАТ-овог „боинг-707” који су (...) кренули за Канаду (...) и даље су у Београду. Приликом међуслетања у Загребу (...) у  један  један од ниско постављених мотора улетео је улетео је комад леда (Н 1882, 40). међусрпски, -а, -о – Јединица САС (...) стигла  је у Републику српску (...) у тренутку када је када  је председница Биљана Плавшић ушла у сукоб са остатком  руководства, као  резервна снага у случају да се међусрпске  размирице претворе у оружани сукоб (Н 2429, 15). међустраначки , -а, -о Бону о томе (П 25825, 2). међуступањ , м

– Не могу се избећи ни међустраначке /полемике/ у

–  Чак и између тих одредница постоје међуступњеви (С

443, 78). Приказано  је ту једн ту  једно о подравско село у превирању међусуседски , -а, -о – Приказано је између традицијских навика и продирања урбанизације, праћено потрошачким духом и вјештим пословним, а и међусусједским „преваранцијама” (С 265, 67). међуфракцијски, -а, -о  размирица  размирица (Н 2450, 49).

– Тренутно стање међуфракцијских и лидерских

међуцентар, м – Уколико централни компјутер откаже, његове послове преузимају међуцентри (ИП 1368, 39). међучеченски, -а, -о

– Могао би планути међучеченски рат међучеченски  рат (Н 2356, 50). мекано-чулан, -лна, -лно – Сиве панталоне од меканочулног фланела (Лет, 95). мембрански, -а, -о – Спектрум Плус 3  је опремљен тастатуром која једв која  једваа заслужује прелазну оцену: изгледа лео али, попут свих  јефтини  јефтиних х мембранских тастатура, није за озбиљну употребу (Р 28, 8). мемоарски, -а, -о – ШШта мислите о тзв. „поплави мемоарске грађе” (М 33, 15). менгелеовски, -а, -о – Менгелеовске фарме људских клонова већ /су/ спремне (Н 2455, 63). менгеловски, прил. – Менгеловски гледајући ме, повукао  је зип (Зуб, 144). ментол-цигарета, ж – Хаване и марихуане, луле и дамске ментолцигарете (Књига, 329). метаеколошки, -а, -о – Његово изворно, аутентично метаеколошко знање изгубљено / је  је/ заједно с њим (Н 2365, 62).

102

металик-торба, ж

– У левој  руци  руци  је пртио своју металик-торбу (Н 2358,

34). методичарка, ж – Врати га опет код строге методичарке, па  је наставио да чћта са слика и да говори са кестеном у устима (Вида, 38). метро-мост, м – Пројекат за изградњу метро-моста (БН  70, 13). Дугогодишња визија о изградњи метроа у Београду  ... се конкретизује. ... Градски оци ... потписали су уговор ... о изради пројекта за будући метро-мост (БН 70, 13). мешанка, ж

– Двадесетогодишња мјешанка Марион Еллиот (Пунк, 131). мигренски, -а, - о – Џиновска мигренска глава, сва у боловима (Приче, 49). микроаутомобил , м – Велико интересовање привукла  је и  разноврсна гама малих урбаних аутомобила, међу којима  је најинтересантнији „фолксваген лупо”. То  је микроаутомобил из фолксвагена са максималном ергономијом у кабинском простору (БН 63, 47). микро-рерна, ж – Много производа који спадају у категорију „апарата за домаћинство” у ствари су компјутери (...). То је То је (...) и микрорерна (Н 2372, 61). микро-фосил, м – Микрофосили пронађени у стенама у Аустралији (...) показују да су прва жива створења били прокариоти, слични данашњим бактеријама (Н 2388, 60) милеровски, -а, - о  радо читам (Е 19, 15).

– Нипошто милеровска еротика, мада тог писца врло

милитантност, ж – Говорио је Говорио  је о дроги, сексу, о односу између живота и политичке милитантности (Свиње, 143). милиционерка, ж – Кроз пет минута у Каву су дошеи милиционер и милиционерка (Дуга 337, 36).

– Подржан / је  је/ од левих и десних, од милошевићевац, м милошевићеваца и антимилошевићеваца (Н 2460, 9). мимикријски, прил. – У чему  је, онда, тајна  романа  романа? (...) Можда (...) у моћи рома моћи романес нескне кне форме да мимикријски мења облик (Н 1880, 27).

 Чим  ја почнем да се трзам и помамно урлам он мимикрирати, несвр. . –  Чим ја би ускочио у огледало мимикрирајући мој бол (Н 2363, 34). мимоилазећи, -а, -е – Дрхте и уплићу се, удевају у мимоилазеће светове – ни овде, ни онде (Линије, 7). мини-варијанта, ж – На Куби се у почетној мини-варијанти  репризи  репризирао рао албански случај с бекствима грађана у окриље страних амбасада (Н 2064, 61). мини-гаћице, ж мн. – Да ли остајеш у прслучету и минигаћицама? (...) Рубови минигаћица се дубоко, скоро болно урезују у твоје младо месо (Васа,

73).

103

мини-драма, ж

– Ако је Ако је тужилац у праву (...) ово су елементи мини-драме

(Н 2067, 25). мини-камера, ж посматра (Н 2424, 28).

– Мини-камеру треба усмерити ка сцени која се

минимализатор, м – Герхард Wеисер  (...) познат као минимализатор еколошких опасности и заташкавач тровачких скандала (Из 272, 4).

– Концепција њене изградње темељена / је  је/ на минимализирање, с начелу штедње, на минимализирању свих потреба летјелице и посаде (С 468, 90). минимализовање, с – Не могу /се/ наћи наговештаји минимализовања или потискивања Пленума у заборав (Н 1881, 22). мини-митинг, м – Његов данашњи политички ангажман своди се на (...)  редовне  редовне мини-митинге и провокације широм уже Србије (Д 442, 24). мини-младожења, м – Обично на свадбеној торти, ови формално одевени мини-младожење захтевају пажњу до у детаљ (Кости, 40). мини-реприза, ж стилу (Н 2064, 61).

– Мини- репризу  репризу Кастро  је прокоментарисао у свом

мини-техника, ж технике (Шпијуни, 135).

– Нису могли открити ништа од шпијунске мини-

мини-чип, -Ø, – Ø – – Реч  је о мини-чип камерама, видео-камерама величине врха чиоде, ултраминијатурним звучним телевизијским камерама (Н

2424, 28). мировњачки, -а, -о – На том „мировњачком фестивалу” млади су позвани да устану против нуклеарки, вербалног деликта, смртне казне (Св 123,

7).  јер  је из ње могуће миротворачки, -а, -о – Ова повест заслужује пажњу,  јер је извести целу теорију нагости притајену у дивном митотворачком стваралаштву древних Јевреја (Ерос, 22). мислив, -а, -о (Аристид, 175). мистичарка, ж

– Кад гледа Срђа Злопоглеђа ту ничег мисливог нема

– Шпањолска мистичарка Терезија од Авиле (Е 19, 18). мителевропски, -а, -о – Додао  је свему томе штих мителевропског нонкомформизма (С 470, 22). митинг-шоу, м – Митинг-шоу са исмевањем и пљувањем политичких противника (Н 2450, 51). митоисторија, ж – Историја порекла Маја Киће поистовећује /се/ са митовима, тачније они имају сопствени појам историје – митоисторије (БН 82, 34).

104

којој је нешто тако било митологизација, ж – Јунак благосиља давнину у којој је могуће, што значи да се  јавља  јавља – у књижевности  још од Ф. Прешерна – митологизација дана младости (Хинг, 368). митофилијски, -а, -о – Најновије „научно” откриће да Пенелопа није била верна Одисеју (...) изванредан / је/ пример за митоманске и митофилијске заједнице, спремне да за митске, легендарне и историјске „истине' гину, убијају друге (БН 98-99, 35). младохегелијански, -а, -о – Контић и грађански либерал Маркс имају ововековне аргументе за свој младохегелијански прилаз теорији о атомима (Н

2370, 58). – Црквена саборност се тиче пре свега духовног многојединство, с жћвота. Онаје  раства  растварање рање личног духа у много- јединст  јединству ву,  ја у  ми (Православље, 81). многокуполаст , -а, -о – Испред многокуполастог Василија Блаженог, осврнуо /сам се/ на другу обалу рије обалу ријеке ке Москве (С 470, 30). многообећавајући , -а, -е уснама (Гутљај, 277). многопрозиван, -а, -о Драгојловић (Н 2064, 40).

– Многообећавајући смешак игра на њеним

– „Многопрозивани председник” комисије Драган

моделски, -а, -о – Интелектуалац (...) се не измиче из друштва да би на њега као објект применио неке готове моделске поступке (Н 2418, 64). моделски, -а, -о – У оном не хипотетичном, него моделском полазном стању  рудимен  рудиментарн тарнаа одећа представљала / је  је/ најухватљивију  разлику  разлику између човека и осталог живог света (Ерос, 26); Постоје и грешке чији  је коријен у хисторијски створеном (...) тзв. моделском начину мишејења (Дуга 337, 12). модернитет, м – Модернитет градитељског плурализма, зато, није могућ без повезаности духа и материје (Н 2363, 37). модрозелен, -а, -о

– Од модрозелене постајала / је  је/ светлозелена (Зуб,

207). молекуларизација , ж – Када се комета приближћ Сунцу, због повећане температуре, ослобађа се електростатичка енергија јони енергија  јонизац зације ије и молекуларизације у облику топлотне енергије (П 26052, 16). молекулски, -а, -о – /То/ омогућује егзактно изучавање динамике тог процеса на молекулском нивоу (Г 177, 10). мондализација, ж – „Момндализација” привреде и окретање ка свом ( јефтино  јефтином м) истоку кроје нова правила (Н 2366, 46). монденост, ж – Атмосфери мондености доприносила су  редовна појављивања познатих личности (Басара, 211). моноетнички, -а, -о

– Пољска је Пољска  је, наравно, моноетничка држава (По 205,

38).

105

монолитизација, ж – Монолитизација светске буржоазије постепено  развија унутрашњу силу административне кохезије (Н 2418, 64). моно-партија, ж – Уједињавање грађанских комитета значило /би/ стварање монопартије (Н 2066, 60). монстр-тип, м – У „врховним штабовима” секти удобно су смештени све сами врхунски експерти: психијатри, психолози, педагози . (...) Ови монстртипови имају легално стечене дипломе (БН 33, 29).

ми  је уништила (...) монтажерка (М 1, 50); монтажерка, ж – Други филм ми је Мени  је била намијењена монтажерка Ðурђа (Е  26, 44); Спава с нашом монтажерком (Холивуд, 117); Пролазили смо поред две монтажерке (Игре, 121).

– Јавила се извесна морализаторка у  једном морализаторка, ж дневном листу оптужујући ме (...) да мој дневник није „поучан”, будући да је да  је у њему, између осталог,  реч о крађама дванаестогодишњег дечака (Н 2418, 41). морално-интелектуални, -а, -о – Расправе у којима долази до „изражаја” морално-интелектуални идентитет последњег Хусерловог ученика (Н 2367, 38).

– Пљакићев  (...) диспут са великим морално-књижевни, -а, -о православним теологом  (...) врхунски / је  је/ моралнокњижевни дијалог у нашој савременој прози (Зуб, 255). морално-политички, прил. – Одговори ми сместа, гласно и послушно, или, како би комунисти рек комунисти  рекли ли, морално-политички подобно, као војник (Зуб, 70). морнарка, ж – Адмирал  је био помало огорчен на писање америчке штампе која  је врвјела ласцивним причицама и згодама и незгодама бродова на којима су биле запослене и жене (официрке и морнарке) (С 305, 48). мостазафин, м – Техеран има  305.000 војника, 2.500.000 хезболаха, басија и мостазафина (ИП 1425, 10).

250.000 пасдарана и

мотиватор, м – Можемо ли (...)  рећи да се економска знаност западних земаља у суштини темељи на концепту задужћвања као основног мотиватора производне активности (Дуга 350, 17). мотивско-тематски, -а, -о – Певачеву драму  (...) покреће сумња у смисленост певања. Видљива  је она у  (...) композицији и мотивско-тематским чћниоцима збирке (Н 2381, 32). мото-клуб, м (Легија, 38).

– Мото-клубу „Вихор” могла / је  је/ починити силну штету

мото-култиватор, м – Са одржавањем парцеле  је друкчије (...). Обично се употребљавају мотокултиватори (Врата, 50).

– Истог дана  је уследио напад на мото-механизован, -а, -о мотомеханизовану колону федералних трупа (Н 2365, 48). мото-наутичар, м – Тркачки чамац београдских мото-наутичара (БН 84, 46).

106

„жиле  3” ... био / је  је/ понос

мото-спорт, м – Радица  је изгледао прије као просјак но као сувремени витез мото-спорта (Легија, 51). мото-стрељачки, -а, -о  – 8500 припадника мотострељачке дивизије надгледа прекид ватре у Таџикистану (Н  2357, 51); Таманска  је дивизија механизирана, што значи да се састоји од три мотострељачка пука и  једног  једног тенковског пука (С 469, 31). мото-час, м

– Моторна возила остварила су 4360 мото-часова (НВ 1005,

5). моцартовски, -а, мелодију (Соба, 166).

-о

–

Пјевуцкала, тихо, неку веселу моцартовску

мравињасто, прил. – Како пренебрегнути нимало занемарљиву улогу његова тела запосленог на некакав мравињасто досадан начћн (Гојко, 8). мрзитељство, с – Кулминација мрзитељства према „бизанту”  је Русова идеја о искључењу из Југославије (Дуга 399, 11). мрзокоментатор, м – Како сам могао да се не дистанцирам од оне изјаве мрзокоментатора листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг” (Н 2356, додатак, 5). мрмљајући, -а, -е – Зурио  је преко мрмљајућег, уздишућег, згрченог клупка ознојених затвореника (Фуга, 188). мртвоморски, -а, -о – Јадан, инертан, домановићевски затрављен мртвоморски, побеђен свет (КК 1983/3, 121).

–

мртвоскрнављење, с – Давао / је  је/ по двадесет наполеондора (...) за сваки девојачки леш који би херцог његовим посредством добио за мртвоскрнављење (Певачица, 195). мувкати, несвр. – Толико зубаца и квачица  (...) Машина цела! Мувкао је Мувкао  је, буљкао комадићем жице (Лублин, 62).

(...) –

музикоцентрички, прил. – Року /се/ код нас углавном приступало музикоцентрички:  распра  расправља вљало ло се о  рок-музици али не и о  рок-култури (Ком

1574, 20). муктаклук, м – Да сам водила право домаћинство, оне би готово захтевале да их гостим. (...) Глумци и певачи, глумице и певачице, били су навикнути на муктаклук (Певачица, 132). муловодац, м – У то да би њега могла мучити несаница није веровао ни најблентавији муловодац (Хинг, 125). мултиверски, -а, -о – Нове државе настоје да увере свет како желе да створе „мултиетничко, мултиверско и мултикултурно друштво” (Н 2365, 50). мултиинструменталиста , м – Готово пресахлу џез-сцену Новог Сада пристојно су заступали Ол старс (Алл Старс) тенор-саксофонисте и мултиинструменталисте Јосипа Кикија Ковача (Н 2368, 40). мултилатералност , ж (Пекић, 194).

– Роман омогућује мултилатералност погледа

107

Потпуно  је у складу са захтевима и тенденцијама мултимедијалност , ж – Потпуно је модерне постмодерне уметности, као што су,  рецимо  рецимо, мултимедијалност и минимализам (Н 2356, 32). мултимотивисан, -а, -о

– Мултимотивисана рас Мултимотивисана расправ праваа (Самопослуга, 71). мултирасни, -а, -о – Најзадртији заговорници „мултирасног друштва” су белци (Дуга 428, 49). мултистандардан , -дна, -дно – Занимљивост везана за овај апарат  је могућност мултистандардне  репродук  репродукциј цијее: „ гута” све касете, без обзира на то да ли су снимљене у НТСЦ, ПАЛ или СЕЦАМ систему (Нед 23, 51). – Планетом управљају мундијалисти кроз мундијалист, м мултинационалне компаније (БН 93, 27).  једну књигу  још увек  је савет мунд-реклама, ж – Најбоља препорука за  једну некога ко  је већ прочитао, па препоручио другима да  је купе. И највеће пропагандне машинерије остају немоћне и неме пред мунд- рекламом  рекламом, која  је неуништива, жилава и свеобухватна (Књига, 48). мускетарка, ж – Живјеле четири мускетарке (Љоса, 45). мутноплав, -а, -о – Ламент над том игром траје вечно, и тоне до у бескрај дубине безданог мора мутноплавог ултрамарина (Н 2362, 40). Излагање сунчевој светлости  је изазивало мутносмеђ, -а, -е – мутносмеђе поткожне флеке (Белоу, 77). муцнути, свр. – Ш-Шта је Шта  је сад па то? – муцну мало повративши се ипак из збуњености слини бизнисмен (Дедиње, 53).  један девојачки мушкић, м – Тко  је  још у ергели? – Једна лезбача и  један мушкић (Мадона, 18).  разговори и, идиот и мушкољуб, м – Само су га занимали мушии  разговор мушкољуб (Е 22, 50). мушкоубојит, -а, -о – Очараност што  је произашла од мушкоубојитих жена наџивјела је наџивјела  је антику и средњи вијек (Е 20, 16). мушкошовинистички, -а, -о – Јесте ли се према главној глумици понашали с више осјећајности и женске солидарности или сте  је  једност  једноставн авно о искористили, како би то учинио сваки мушкошовинистички мушкошовинистички режи  режисер сер (Е 26, 106). набоковљевски, -а, -о – То  је чисто набоковљевска фасцинација. Не уме свако да воли лептире на тај начин (Вида, 44). набрајачки, прил. набрајачки (Вида, 20).

– „Књиге и душе”. (...) Некако ми /наслов/ звучи

– Овако крупно питање не трпи навијаштво и тражи навијаштво, с смирен (...) одговор (НОН 568, 23). нагизданост, ж – Присутни  још нису ни дошли к себи од те силне нагизданости када су се светла у сали одједном погасила (Елтон, 69).

108

надауторски, -а, -о  Пројекат (БН 75, 45).

– Почетак надауторског  рада започетог  романом

надауторство, с – Није  реч у укидању ауторства ... већ о умножавању аутора и стварању надауторства уз присуство текстотеке (БН 75, 45).

Битна  је биолошка егзистенција и она налаже људско надетички, -а, -о – Битна је надетичко праштање злочинитељима (Н 2365, 43). надилазећи, -а, -е – Да уз само њему својствен, широк, добродушан, надилазећи осмех, загрми (Бах, 152).

Претварање  референ ерендума дума у политички надинституционалан, -лна, -лно – Претварање реф спектакл није споредни ефект, него управо суштина оне политике која народну вољу заиста и  разумев  разумеваа као подинституционалну (или надинституционалну) величину (НД 997, 20). Застала  је неодлучна, са жељом да види и остало, но та надирући, -а, -е – Застала је  је мисао била само дим разд дим раздува уван н надирућим страхом (Линије, 110). надисторичност, ж – Блиско присуство вечности и надисторичности (...) уноси у свакодневни живот Београђана коначна питања о смислу људске судбине (С 476, 11). надјунак, м – Где је Где је ту корен тог мита о нама као надјунацима, о нама као надљубавницима (Е 37, 54). надљубавник, м – Где  је ту корен тог мита о нама као надјунацима, о нама као надљубавницима (Е 37, 54).

Ваља разлико иковати вати наднационалност у политичком наднационалност, ж – Ваља разл смислу  (...) од оне моралне и интелектуалне снаге која омогућује  ријетки  ријетким м појединцима да се издигну изнад властите нације (Југо, 182); Још једа Још  један н странац на престолу, кога ће од тада странци углавном и држати, потврђујући наднационалност монархистичког принципа (Сент,207). надобудњак, м – Владам уз помоћ верног Гросмана, не из властољубља него из осећања позваности да те надобудњаке научим принципу субординације (Фама, 21). надопсенар, м (Линије, 36).

– Свима њима вођа  је овај надопсенар, архискриватељ

надрасан, -сна, - сно

– Надрасни, натполитични, наднационални су (НД

997, 49). надригуру , м – Псеудохиндуизам се представља плагијаторским и фалсификаторским учењима разних учењима  разних надригуруа (БН 82, 14). надрилекарка, ж

– Требало је Требало  је да игра и позната надрилекарка Џуна (ПЖ

764, 14). надуван, /н.з./ -а, -о – Били смо толико надувани да су нам главе тонуле према површини стола (Једноставност, 47).

109

надуставан, -вна, -вно – Ово вријеме  је управо тако: изузетно тешко, па самим тим, у неку руку неку руку, и надуставно (Св 216, 46). наиспаштати се, свр. – Да одседи овде и сто година, не би могао да се наиспашта за све оне преступе које је које је починио (Лублин, 203). највљивачица, ж – Поред фудбалера, телевизијске најављивачице су највеће жртве нашег друштвеног волунтаризма: терају их да  раде оно што не знају (Н 1825, 5).

Клавир  је згодан да се човек на њега наклавири и наклавирити се, свр. – Клавир је да негде стави своје пиво (Скитам, 241). наклончић, м – Стеже беле усне истовремено кад трзну, више поглед него главу, наниже у наклончић (Блуд, 81).

Намерно сам послушао самоиндикацију писца Синистере да ове улоге могу одиграти само глумци који су проживели много и позоришта и живота (Н 2393, 40); Није био генијално усамљени самомрзитељ (Бах, 187); Или  је др Гирдхем самообмањивач највећег стила, или  је идеја о „групној  реинкарнацији” у суштини исправна (Н 2429, 61); Биосферу посматрамо као самоподешавајући фактор, као живи систем (Н  2468, 63); Вољан / је  је/ за самопреиспитивање и кориговање својих идеја (Н 2424, 49);  Чечени су пуне две године били  јединствени у одбрани самопроглашене независности (Н 2402, 48); Опет / је  је/ тонуо у саморефлексију (Басара, 143); Од наметнутог  рата, АРП мора путем апстрактне универзалности да створи слику самоскривљеног рата самоскривљеног  рата (Н 2418, 64). напетролејисан, -а, -о – На њега се сручила врелина, пара, смрад раки смрад  ракије је, пива и нешто напетролејисано и устајало (Лублин, 186). наподригивати се, свр. – Кад би се милорд напио оног његовог мутљака, напушио до миле воље и наподригивао као крме, заспао би с ногама на столу (Марго, 80). нарастајући, -а, -е – Опасност од нарастајућег експорта културног шљама из Америке (Н 2427, 44). нарациони, -а, -о – Има у њој нечег (...) камијевског (по „егзистенцијалистичкој” нарационој „аутореференцијалности” и по „заробљености писца у  разорен  разореном ом амбијенту”) (Н 2389, 39).

 је/ био друг председник када нас је нас је упозоравао на ту наркић, м – У праву / је пошаст и подстицао нас да спречимо навалу вампира, авети, утвара, тих  (...) ископнелих наркића (Дедиње, 36); Али у маштовитости просјечног наркића (Вуди, 26). нарко- – Европа  је већ сад тежак, скоро неизлечив нарко-болесник (БН 89, 27) ; Албанија је Албанија  је данас нарко-Мека (БН 89, 27) ; Кроз Косово  је дуго водио стари хероински пут, права нарко-трансферзала, према земљама Западне Европе (БН 89, 27).

110

нарко-бос, м – Трговина наркотицима доноси годишње око сто милијарди долара, па нарко-босови лако могу опремити приватне армије (Н 2357,

50). нарко-генерал, м – Амерички медији описивали су Норијегу као  (...) нарко-генерала Иди Амина из Америке (Истина, 88).

– Милановић шурује са наркодилерима (Н 2433, 27). нарко-дилер, м – Неон на све стране. Коцкарнице. Ноћни клубови. Проститутке и нарко-дилери (Уклета, 26). да  је био повезан са ланцем нарко-дилера нарко-дилер, м – Сматрало се да је (По 200, 39). нарко-зона, ж – Стручњаци за борбу против дроге одлазили су у наркозоне (...). Били су на услузи локалној полицији у спречавању трговине дрогом (С 470, 88). нарко-канал, м – Овде  је ипак у питању била много крупнија ствар од играрије око пресецања наркоканала панамског генерала (Н 2067, 13). нарко-криминал, м – Да би појачала борбу против такозваног нарконарко-дилер, м

криминала француска влада  је одлучила да скине тајне с банкарског пословања (Н 2065, 8). нарколептичар, м – Проучавани су нарколептичари. Нарколепсија  је болест у којој изненада заспите у току дана. Срушите се (...) и сањате (Сан, 114). наркоманка, ж – Ускоро  је поново уронила у хероинско подземље, одржавајући своју овисност уобичајеним ноћним послом наркоманки (Пунк,

102). нарко-мафија, ж

– Нарко-мафија оснива наоко легалне твртке (С 470,

88). нарко-мафијаш, м – Мора да се моја појава (...) поклапала с његовом представом о наркомафијашима (Басара, 218).

 региону у, воде се нарко-рат, м – На америчко-мексичкој граници и шире у регион прави нарко- ратови  ратови (Н 2357, 50).

– Наркотрговци ондашњег Београда, морам то нарко-трговац, м  рећи, нису били еснафски коректни (Басара, 206); После вишегодишње  јурњаве за наркотрговцима (Н 2433, 26). наркотски, -а, -о дрогама (С 460, 20).

– Наркомани су  (...) само овисници о наркотским

наркофил, м – Наркофил узима дрогу зато што воли себе, а не зато што себе мрзи, као што је што је то случај са правим наркоманима (Дуга 337, 81). нарциста, м

– Меркадер  је био нарциста и самодеструктиван (Троцки,

160).

111

наснимавати, несвр.

– Зана је Зана  је остала у ШШведској да наснимава вокале

(Дуга 252, 51). Хтела  је да га остави што дуже у страху. Нека се настраховати се, свр. – Хтела је настрахује, пијандура и занесењак (Крчма, 43). наткомпензација, ж – У тој шали  (...) налазимо и наткомпензацију комплекса мање вредности (ГМ 1, 10).

– Ништа нам ови натовци не могу (БН 95, 23). натовски, -а, -о – Обе изложбе својеврстан су протест против вандалског натовског пустошења наших градова (БН  91, 30); Натовско натовац, м

бомбардовање  је само  још више погоршало односе између Срба и Албанаца (БН  92, 7); Седамдесетак дана натовске агресије (БН  96, 7); У Скупштини Србије гласао / је  је/ против мира и натовског бомбардовања (БН 97, 10). натоиста(а), м – Србија  ... издржава варварску агресију модерних крсташа – натоиста (БН 92, 40). натуткалисан, -а, -о – Је л' ти мислиш да  је Микеланђело икад губио време са натуткалисаним старим новинама? (Иствик, 272). наћушкати, свр.

– Једном ју Једном  ју је  је мало наћушкао, али у бијесу (Мркић, 21). Научници, специјалисти за неуронауке, микробиологију, биоакустику, електрицитет и магнетизам, показали су да су чула неких животиња  (...) изванредно осетљива и оштра (Н 2417, 60); У савременој медицини напуштен  је концепт биомедицине, која  је водила  рачуна само о прежћвљавању пацијента, и све чешће се говори о квалитету живота (Н  2424, 30); Међу стотинак учесника међународне Био-олимпијаде посвећене еколошким проблемима планете (БН  60, 28); У Америци се феноменом старења бави биотехнолошка фирма „Герон” (Н 2442, 49). научно-просветитељски, -а, -о – Живот /се/ може утемељити изван простора страха и предрасуда које потичу из научно-просветитељских основа (Постмодерна, 22). нација-чланица, ж – Британија  (...) се бори за очување суверенитета нација-чланица и противи се свакој реф свакој  реформи орми европских институција (Н 2360, 48). нациократија, ж /„Европска трулеж”  је/ настављена у таласу „Бијеле књиге” и сталном пресингу нациократије (Н 1882, 17). нациократски, -а, -о – Упркос жучној нациократској пропаганди (Хегемонизам, 39). нациолог, м – Ово стање бране нациолози у другим  републи  републикам камаа (Хегемонизам, 26). – Једно од примарних особитости национал-еротизам, м националеротизма  је потпуно одсуство  реално  реалности сти кад су у питању вриједносни судови (Е 62, 28). националкомунизам , м

112

– У  једном тренутку / је  је/ изгледало да ћемо

бити балканска Куба,  расадник националкомунизма и мафиократије

(Н 2402,

44). националкомунистички, -а, -о – Да ли се сликама које асоцирају на Хитлера и Тита изругује национал -комунистичким режи комунистичким режимима мима (Н 2454, 34). наци-подвиг, м

– О њеном журу и наци-подвигу заиста се прича (М 33,

13). неалфабетски, -а, -о – Јапан  (...) комбинује најсложеније неалфабетско писмо са јед са једном ном од најразвијенијих светских технологија (Н 2372, 32). небезопасан, -сна, -сно – Сматра се да је да  је Нострадамус тако поступио (...) да не би саблазнио незреле умове сувишним и небезопасним знањима (По 210,

46). – Онда би се небивање причињавало готово подједнако небивање, с  разумљи  разумљиво во колико и бивање (Дорћол, 203). небогослужбен , -а, -о – При том, небогослужбеном читању, ми би требало пре свега да  разлику  разликујемо јемо научни и  религи  религијски јски став према Речи Божјој (Православље, 33). небољшевички, -а, -о пропаганда (Хегемонизам,10).

–

Небољшевичка и бољшевичка антисрпска

неватромет, м – Утонуо у свакодневне  рестри  рестрикци кције је струје  неватромет, у нелампион (Европа, 43).

(...), у

невезивање, с – Битно  је, како мислим, невезивање , одсуство афеката изазваних мишљењем (Фама, 222).

– Апсурдно је Апсурдно је неверовање у загробни живот (Фама, 227). невласт, ж – „Говори”, удостојио се да гласом мало одмени поглед. „Шта?” – упитао сам мизерно. „Пишем све што знам.” И данас се са злурадом подсмешљивошћу сећам тог сусрета власти и невласти (Банда, 126). – Није /се/ вратио нико од оних који су кроз та врата невраћање, с прошли. Тим симболом „невраћања” древни мудраци су и означавали опасност од приступа неким знањима (Н 2368, 57). – И ти изборни апстиненти заправо својим негласањем негласање, с индиректно гласају (Д 439, 30); На седницу Народне скупштине Србије изненада / је  је/ бануо Борисав Јовић са жељом да добије подршку свом мишљењу  (...) о нужности негласања за Месића (По 87, 25). негласно, прил. – Нешто /су/  разгов  разговара арали ли, негласно (Изгон, 426). – Каква  је  разлик  разликаа између гледања и негледања? негледање, с (Једноставност, 75). -М неграђански, -а, -о – Када  је до овог дошло, терет покушаја од којих се састојао цео тај чудно неграђански брак, почео  је да оставља видљиве трагове и на течи (Искушења, 36). неверовање, с

113

сам  једну у грешку негрешњем на другом пољу да негрешење, с – Хтео сам једн искупим (Пекић, 229). -М недемократа, м – Очигледно  је да на Конгресу није дошло до поларизације између демократа и недемократа, него између присталица и противника једи противника  јединст нствен веног ог СКЈ (П 26.1.1990, 5). недешавање, с недешавања (Кости, 86). недешен, -а, -о недешеног (Изгон, 20).

–

Промишља неизрециву досаду монденског

– Лице му  је олупано, не од туча  (...) већ од нечег,

недискутован, -а, - о – Сада  је свака жена имала свој део, своју трећину ван Хорна коју  је морала да држи у тајности, своје усамљене недискутоване посете острву (Иствик, 209).

Тај  је свет са свим својим недовршеностима, са свим недовршеност, ж – Тај је својим драмама, (...) жив и сугестиван (Преиспитивања, 191). недогматизам, м њега (Класа, 55).

– Недогматизам колективног вођства односи се само на

недоклесан, -а, -о – Била  је бледа, укочена, налик на недоклесану модерну скулптуру (Зуб, 216). недопијен, -а, -о

– Оставили су недопијено пиво (Пантић, 97). недословно, прил. – Алегоријско значење  је недословно придодато значење књижевном тексту, слици, филму (Постмодерна, 7). недоцењеност, ж – Просечност  је недоцењеност вредног и преоцењеност ништавног (По 200, 44).  разговор с Вуком, којег сам потражио након недружење, с – Тек ме (...)  разговор вишегодишњег недружења донекле смирио (Песак, 27). неевропски, -а, -о – А што 1848. није, као на Континенту, у Француској или Аустрији, заједно са индустријском рево индустријском  револуц луцијом ијом дошло и до праве, заслуга је заслуга  је неевропске структуре британског друштва (Сент,266). нееквивалентан, -тна, -тно – То  је нееквивалентна  размена (Н 2393, 11). неекспроприсан, -а, -о – На првом спрату (...) становао  је Амар, бивши власник у неекспроприсаном стану (Изгон, 18). – Разлог неемитовања програма финансијског / је  је/ неемитовање, с карактера (НТПлус 8.2.97, 4). неенолог, м – Када опет будем писао о „грашевини”, направићу упоредни тест,  једног  једног нестручњака и неенолога, о винима која волим (Н 2096, 45). неетимолошки, -а, -о – Ја ћу наћи другог начина, неетимолошкога, да се  разјасн  разјасним им с Вама (Аристид, 98).

114

неетичан, -чна, -чно (Аристид, 149).

– Ви сматрате да  је закон неморалан, неетичан

неживотињски, прил.

– Крикнем нељудски, неживотињски (Зуб, 177). Врели град доле у дубини одвлачи мале нежнобеличаст, -а, -о – нежнобеличасте облачиће дима (Скитам, 29). нежнорумен, -а, -о – Гладиоле (њих бејаше понајвише), нежнобеле и нежнорумене (Јаков, 11). – Те привилегије, међутим, укључују дипломатск незабадање, с имунитет за инвеститоре „тешке” 10 и више милиона долара, (...) али и незабадање носа у порекло средстава која ће се уложити у Сејшеле (Н 2360, 49). независник, м – Зависници (од Интернета) (...) проводили /су/ „на Интернету” по 38,5 сати седмично, (...) док су људи из групе не-зависника на те активности недељно трошили само по 4,9 сати (Н 2384, 60). незагадљив, -а, -о – Овде, као и у њиховим оргијама, та девојка  (...) кретала се незагадљива и, у неком смислу, недодирнута а ипак међу њима (Иствик, 258).  језику” (хипо)тезу о незаједничкост, ж – У другом дијелу чланка „Кост у  језику незаједничкости износи рад износи  радика икални лније је (Бо 8-9.8.1987, 2). незанимање, с – Посетиоци Мале Пуле и према придошлим ауторима показали су упадљиво незанимање (Н 2066, 38). незапажљивост, ж – Невидљивост, незапажљивост, неупадљивост  је фамилијаран облик његовог постојања (Пекић, 170). незапитан, -а, -о – То су прагматични људи  (...), прилагодљиви свим променама, незапитани за циљ циљ (Басара, 62) – Први прави партизани које видим. незастрашујући , -а, -е Незастрашујући, обични (Зуб, 40). незачаурен, -а, -о – Авангарда  је активност трансформације „природе уметности” у оквиру специфичних аутономних, али незачаурених, уметничких дисциплина (Постмодерна, 15). незваничност, ж – Ја сам увијек био присталица незваничних извјештаја. Незваничност је Незваничност  је стање наше душе.Аристид, 113 незнаница, ж – Случајне знанице и незнанице (С 329, 86). неидеолошки, -а, -о – Морамо имати неидеолошко судство (БН 67, 9). неидеолошки, прил. – Ако  је могуће несоциолошки, неидеолошки и нетемпорално дефинисати постмодернизам, чини ми се да је да  је најближе позитивној суштини те еклектичке теорије – отворена поетика и коегзистенција облика и стилова (Н 2365, 44). Престају  разлози лози” за неизбор Месића (в 37, 5). неизбор, м – „Престају раз

115

– Уверен да ће  речи повратити своја изгубљена неизговарање, с значења ако буду мировале у дубокој тишини дугог неизговарања, повукао се у мук своје собе (Нисам, 87).  једанпутт у 10 година. неизлагање, с – Договорили смо се да излажемо  једанпу Такода можда то наше неизлагање веома ствара оправдан утисак и питање да ли она постоји (ОП 196, 11). неизлазећи, -а, -е – Излазеће новине не вреди читати, а за неизлазећим не вреди кукати на професионалним трибинама и у  јаловим петицијама (БН

64, 34). неизнакажен, -а, -о – Призивао  је друго, демократско лице Србије, неизнакажено гримасом рат гримасом  ратаа и  разарања  разарања (Н 2357, 44). неилузионистички, -а, - о – Европско позориште произилази из мозга, док азијско, неилузионистичко, високо-симболичко, „куца” у  ритму срца (Н

2393, 37). неинтегрисаност, ж културу (Н 2427, 37).

– Неинтегрисаност у европску и светску науку и

неинтервенција, ж – Он води пипаву политику неинтервенције и нада се петнаестогодишњем миру (Сент,254). неиритирајући, -а, -е – Пенелопина верност нам  је била нормална, подразумевајућа као патријархалној заједници која аминује неиритирајуће клишее (БН 98-99, 35).

 Чувар је  је већ постављен. Постаје неисељив и њихов га неисељив, -а, -о –  Чувар (...) протест снажи и гоји (Тотална, 13). неиспоручивање, с

– Спречавање неиспоручивања плаћене робе плаћене  робе/услуга

(Н 2454, 54). неиспуњено, прил. – Нека мржња остаје у теби, неки бес, осећаш се неиспуњено, некако лоше (Н 2393, 29). неисторизам, м

– Наша  разматра  разматрања ња (...) пате од неисторизма (Могуће,

175). неисторичност, ж – Британија  је потонула у маглу сиве неисторичности која је која је избрисала многе доказе да се нека (...) повест и овде збивала (Сент,54).

Глупо  је писати неком после толико недеља, месеци или нејављање, с – Глупо је година глувоће и нејављања (Зуб, 235). нејеврејин, м – Осуђивао  је с бесним  јеврејским снобовлуком  распуштеност и безумност нејеврејина (Белоу, 81). нејеврејка, ж – Као да би ... хтела да искупи грехе свог сина и унучади, обешћашћених (...) крвљу снахе нејеврејке (Употреба, 34). нејеврејски, -а, -о – Како нама, а камоли свету, објаснити судбину нас словенских Јевреја  расутих  расутих у дијаспору готово само због нејеврејске особине, неслоге (Фама, 224).

116

нејеврејски, -а, -о (Белоу, 123).

– У ваздуху се осећала нејеврејска затвореност

нејењавајући , -а, -е – Ту се само супротне појаве свијета огледају у  једном  једном истом, непопустљивом и нејењавајућем отпору (Аристид, 188). некажњавање, с – Полицијске снаге нису ништа боље од насилничких снага које држава одобрава, а које злоупотребљавају своју моћ подижући степен некажњавања на још на  још виши ниво (Н 2443, 24).

што је он убио Авеља? И зашто, Некаин, м – И зашто да га не убијем као што је ако га убијем, да будем седмоструко кажњен? и шта ако погрешим и убијем Некаина? (Зуб, 23). некалкулирајући , -а, -е природу (Аристид, 205).

– Знајући његову искрену и некалкулирајућу

неканонизован, -а, -о – На рад На  радију ију слушам о догађајима из прошлости, у овом дану, наравно неканонизованим ни од кога (Игре, 148).

– Фердинанду И  је саветовао да  ратом  ратом поспеши некатолик, м покрштавање некатолика ( Чавошки  Чавошки, 35); Посве сам случајно дознао да се у другим случајевима сакрамент крштења може дати врло дарежљиво и небирократски, кад који „безбожни” некатолик кандидира на мјесто водитеља гимназије којом управља црква (На дну, 62). некиван, -вна, -вно – Видео /сам/ прве четнике, (...) достојанствене,  равних  равних трбуха, успешне у том свету приобалне магле, мирне, некивне, мање подозриве од оних из амбасаде (Изгон, 436). некњижевнокритички, -а, -о – И овога пута су то углавном оштри, најчешће политички и некњижевнокритички коментари (Н 2389, 40). некомпромитантан, -тна, -тно – Полугом, као некомпромитантним среством, често руку често  рукују ју провалници који су некада били бравари (лопов, 42). некомуниста, м – Према важећим политичким обичајима некомунисти нису достојни да буду судије и тужиоци (Коста, 252); Подсмешљива изјава хроничног некомунисте да се  југослов  југословенс енски ки комунисти сада свађају са својим  руским  руским учитељима (Банда, 149); Било нас је нас  је комуниста и некомуниста (Банда, 45); Напред нека буду имена истакнутих прогресивних народнофронтоваца и некомуниста (И 238, 58).

ми је у сећању по надимку Гриша (...) и по некомунистичност, ж – Остао ми је својој потпуној некомунистичности (Банда, 34). неконтактни, -а, -о – Сексуална злоупотреба  је свака сексуална активност (контактна или неконтактна) без пристанка детета (Н 2447, 26). некретање, с

– Посматра (...) те следове кретања и некретања (Дорћол,

71).

117

све  је то сукоб двеју помахниталих некретенизован, -а, -о – У суштини, све је самовоља и  разобруч  разобручени ених х фантазија. Преостатак некретенизованог живља стоји на средини чекајући да им милост одозго пробије лобање (Уклета, 185). некрофилка, ж – Па Милка РВИ и  ја нисмо перверзне ни у ком погледу, а камоли некрофилке (Зуб, 30). некрофилски, -а, -о

– Какво ти  је то некрофилско задовољсто (Свиње,

81). некултивисаност, ж – Бора поче да  јој  (...) указује на непоправљиву некултивисаност Машанове личности (Самопослуга, 111).

 рестрикци кције је струје  нелампион, м – Утонуо у свакодневне  рестри неватромет, у нелампион (Европа, 43).

(...), у

нелидерски, -а, -о – И поред промене председника, о њој се стекао утисак као о нелидерској странци (Н 2357, 16).

– Поступио  је сасвим нелингвистички, нелингвистички, прил. заборављајући да предлог на, поред основног има и многа друга значења (Н 2375, 45). кад је у нељубопитљивост, ж – Испољавам апсолутну нељубопитљивост кад је питању човек који ме се својим делом не дотиче (Европа, 112). немајстор, м – Шта ли то горе мајсторише његов синовац Ниџо, највећи немајстор на свијету, који ни коца не зна да зашиљи (Сљез, 86). -М немасон, м – Специфичност Великог Оријента Француске  јесте  јесте да у њеном рад њеном  раду у могу (...) учествовати и немасони (Св 216, 81). нематеријалист(а), м

– Себе дефиниш¥ као нематеријалисте (Н 2393,

28). немафијашки, -а, -о – Жели да у свет пошаље поруку о постојању новог, другачијег, не-мафијашког градића Корлеоне (Блиц 17, 13). немачко-аустријски, -а, -о – Немачко-аустријска политика није, наравно, била разл била разлог ог и узрок за расп за распад ад Југославије (Истина, 9). немачко-француски, -а, -о (Истина, 57).

– У немачко-француском рату француском  рату из 1870. године

немачко-хрватски, -а, -о – Јасно  је да су немачко-хрватски односи, нападом на Кошника озбиљно уздрмани (Н 2355, 23). немачко-чехословачки, -а, -о границу (Н 2362, 29).

–

Стижемо на немачко-чехословачку

немењање, с – У тој особености, у тој нерастворљивости и немењању, (...) лежи и одговор на питање шта је шта је село данас (Европа, 34). немировање, с

– Знам и да сам траћо време у немировању (Зуб, 203). немисаони, -а, -о – Ту, на жалост, није пресудна никаква заснованост мишљења већ немисаона сила власти (Коста, 191).

118

немишљен, -а, -о – Како можемо бити сигурни у границу између измишљеног и немишљеног, маште и  реалнос  реалности ти, није и  јесте  јесте? (Аристид, 221). немормон, м – Улаз у те просторије строго  је забрањен пострањарима (не-мормонима) (По 200, 46). немрачан, -чна, -чно – Како су то могли да ти учине, кад си ти сад у том месту једи месту  једина на не-мрачна особа (Иствик, 248).

 је/ освојио свет скромношћу, хуманошћу, немржња, ж – Исус Христос / је немржњом (Европа, 14). ненастао, -ла, -ло – Када  је прича започета, више нема повратка. Заједно ћемо кренути кроз њене ( још неиспитане,  још ненастале) просторе (Опис, 132).

га  је ипак идеја чисте љубави, остварљива само кроз не-Невена, ж – Али га је потпуну верност својој Невени, учинила импотентним према свим другим женама. Свим Не-Невенама (Самопослуга, 64). неновински, -а, -о – Онда остаје новинарима да се жале на књижевнике који им узимају место пишући неновинске текстове као и на пензионере који пишу за новине (Н 2466, 36). необољшевички, -а, -о – Нико од овдашњих политичара, како оних у необољшевичком, тако и у опозиционом блоку (Н 2453, 32). неодговарајуће , прил. – Нисам упознао оно што се тако банално и неодговарајуће назива мајчинском љубављу (Зуб, 247). неодраз, м – Вјечност што би синула у хрпици пепела, у лимфном, у празном простору тијела и костију, њиховом одразу, њиховом не-одразу, задржала би се у себи да је да је има (Аристид, 163).

Безбожник  је тек пролећни ветрић према оркану који неодупирање, с – Безбожник је  је  разарао  разарао ношен мојом слабошћу (...), мојим прихватањем мука и неодупирања (Зуб, 134). неодушевљеност, ж – Требао  је неко да плати све наше муке, све наше заблуде и грешке, сву, некадашњу неодушевљеност нама и нашом вредношћу, величином (Изгон, 483). неоибеизам, м – Такозвани неоибеизам који су они лансирали требало  је да умањи значај иницијативне групе слободно мислећих интелектуалаца (Дуга

428, 44). – Причврстили су  је уз хромирани неоинквизиторски, -а, -о неоинквизиторски апарат за мучење (Клоака, 76). што  је мисао неокончање, с – Нема ли овај фактор неокончања нечег што је окончала – и што би песник назвао коб – аналогију с оним феноменом меморије при коме заборављена реч заборављена  реч дејствује и као сметња (Димић, 35). -М неомеђина, ж – Доминирајућа  реч „неомеђина” концентрише многа и сложена виђења живота. Хајдуковић полази од искуства чињенице да је да  је све што

119

испуњава човеков живот у знаку ограничења: временског, просторног. Свуда су постављене међе (КК 1983/3, 137). неопагански, -а, - о – Уместо култа демократских институција све више /се/ укорењује култ паганских императора у облику неопаганских вођа, комунистичког, нацистичког или фундаменталистичког смера (Н 2389, 33). неослобођен, -а, -о (Иствик, 74).

– Ти си на неки начин и даље страшно неослобођена

неостаљинизам, м – Конзервативне снаге успјеле су замрзнути и зауставити процес демократизације. Никита Сергејевич Хрушчов (...) није ни сам успио одољети искушењима власти. И морао  је отићи. Прокламирана политика стабилизације након његова смјењивања брзо  је доформирана нарастањем неостаљинизма у највишим врховима и средњим ешалонбима државне власти и партије (Д 334, 57). неотет, -а, -о – Тако ми се, ненадано, остварила жеља да будем с њом, (...) у непомућеном и неотетом времену, да не бежимо и не стрепимо од других (Игре, 50). неоткинут, -а, -о

– Неко слуша/климајући неоткинутом главом (Н 2389,

31). неоусташа, м – Схватили /су/ да су Срби тек кад су их неоусташе подсетиле да су Срби (БН 94, 33). неоусташтво, с – Дирљива су била упозорења Даре Јанековић појавама неоусташтва у Хрватској (Дуга 428, 6).

 решеностт да се заврши са овом неофеудални, -а, -о – Постоји чврста  решенос фазом Туђманове неофеудалне диктатуре (Н 2378, 33). неофранковачки, -а, -о – Офанзивна оштрица Туђмановог неофранковачког и проусташког покрета и темељи се и на немачкој и аустроугарској тежњи (Св 215, 50). непарламентарно, прил. – У Парламенту, откако  је у њега ушао  1976., понаша се непарламентарно (С 481, 90). непасионирано, прил. – Непасионирано / је/  размишљ  размишљала ала о томе како  јој  је срце (...) исклизнуло из свог сидришта (Иствик, 302). непацификован, -а, -о – Испред себе  је имао  још непокорене и непацификоване Англосасе (Сент,74).

довољно  јак да (...) натера „пацифисте у  рат непацифист(а), м – Ако буде довољно јак против непацифиста” ( Чавошки  Чавошки, 119). непеснички, -а, -о непеснички (Н 2366, 33).

– Ово  је збирка песама чији  је концептпотпуно

Он  је зановетао као сви непецароши, и гунђао како смо непецарош, м – Он је багателом угрозили важан задатак: Нема ту рибе ту  рибе до ђавоље (Риболов, 43).

120

– Нађе су ту понешто и за неписмена човјека  (...), неписменко, с нацртано невјештом  руком  руком неког његовог буразера, истог таквог неписменка (Сљез, 42). непитање, с сумње (Зуб, 178).

– Пљуште нека питања и непитања,  ређају  ређају се тврдње и

– То  је било у противречности с нашом политиком неповезивање, с неповезивања, нарочито с представницима бивших грађанских странака (Пекић, 206) – непоздрављање, с окупаторске заставе (Пекић, 259).

Реч  је, наиме, о кривици непоздрављања

– Објављивање прилога са семинара  (...) извесни непојављивање, с Милутиновић је Милутиновић  је условио мојим непојављивањем (Н 2358, 32). – То непоклапање  је опет  разлог  разлог томе да се непоклапање, с успостављење еквивалентности може вршити на посебан начин (НССУВД 16/1, 47). непокоравање, с (Писмо, 294).

– Најупорнији /сам/ у својој мржњи и непокоравању

непокупљен, -а, -о (Иствик, 66).

– Отпале /су/ на земљу и непокупљене остале да труле

 један неполитичар, м – Од самог почетка било  је неприродно да  један политички покрет (...) воде неполитичари и људи без жеље да дођу на власт (Н

2357, 45). непољаштво, с – Али смрт, (...) победила  је Гомбровича, његово непољаштво, победила  је њега, окорелог грађанина света. (...) Гомбрович  је умро у Ници, (...) али са мирисом пољске земље у души, (...) са Пољском у срцу (Европа, 46). непомер, м

– Врапци пролећу а ја ходам муком и непомером (Изгон, 18). непопулистички, -а, -о – Непопулистички политичари пре свега не би смели да допусте да неко у друштву има осећај да је да  је занемарен (Н 2442, 58). неправоверност, ж – Јерес  је представљала тежак злочин  (...) чија  је битна одредба била неправоверност односно противност ортодоксији ( Чавошки  Чавошки, 23). непреживљивост, м – Прибегавши кварном лукавству, поче да плете план којим би обезбедила непреживљивост своје пасторке (Гарнер, 46). – Основна одлика ових права  је у њиховој непреносивост, ж неотуђивости, непреносивости (Комуњаре, 73). – Насмијешила му се блаженим осмијехом непрепознавање, с непрепознавања (Угрешћћ, 35). непрепричљив, -а, -о – Скечеви у „Надреалистима” били су чиста алхемија, и то је то је непрепричљиво (Н 2385, 27).

121

непресељен, -а, -о – У зградама (...)  још неопљачканим и непресељеним у сеоске штале, (...) видим бивше царство (Зуб, 170). непретенциозност, ж – Ш?упић ублажава његову стравичност тек непретенциозношћу приповедања (Троугао, 100). непрецизност, ж

– Постоје многе непрецизности (Н 1880, 31). неприлагодљивост, ж – Ова намера  је супротна мојој тези о међусобној неприлагодљивости Садашњости и Прошлости приликом писања историјских  романа  романа (Пекић, 23). нас  је посматрао и мислио ко зна непримећивати се, несвр. – Мора да нас је шта док смо се ћутке непримећивали, седећи у том аутобусу (Изгон, 181). неприморан, -а, - о – Појам човека као бића које  је у стању, сопственом снагом, неприморано нужно спољашњим околностима, да бира између добра и зла (Н 2389, 50). непроверавање, с – Има (...) нечега од наше старе навике да се вежемо за одређену идеју и непровјеравања (Круг 2, 20). непроветреност, ж – Улази у нашу собу са туце кревета, у нашу болест и непроветреност (Европа, 85). непротеински, -а, -о – Грађа молекула протеински и непротеински део (СК, 2/93, 16).

бактериородопсина поседује

неравнотежни, -а, -о – Ограничавање каматне стопе на непримерено ниском, неравнотежном нивоу (Н 2364, 15). не-радник /н.з./ , м – Колико ли  је тих  радника  радника наспрам осталих, не радника  радника, неће они да виде (Изгон, 392).

 убијање  (...) има нека своја страшила, нека неразгонетнут, -а, -о – Реч  убијање своја звона и узбуне, неразгонетнута и побуђавела (Зуб, 215). нераздреман, -а, -о – Ритуалним покретима,  још нераздремани сасвим после сијесте, продавци су усправљали тезге (Венера, 13).

 једног ни неразочаран, -а, -о – Од њега даље пружа се поље одласка  једног  разочар  разочарано аногг, ни неразочараног човека (Аристид, 283). неразумевање , с неразумевање (Европа, 101). нерасклапајући , -а, -е (Аристид, 40).

–

У  јарчеви  јарчевим м очима, мртвим а живим, само

– Оглашавам продају нерасклапајућег кревета

 једна од оних великих,  још нераскриљен, -а, -о – У питању  је можда  једна нераскриљених човекових тајни (Венера, 83). нерастављање, с – Говорили су да су тела састављена од нераздељивих телашаца и да се  растав  растављају љају у та нераздељива телашца. Само што Леукип и Демокрит мисле да  је првим телима узрок нерастављању не само НЕПОВРЕДЉИВОСТ него и њихова недељивост, али Епикур, доцније, не мисли

122

да су она НЕДЕЉИВА и каже НЕПОВРЕДЉИВОСТИ (Н 2370, 58).

да

су

нерасцепљива

само

због

нерасцепљив, -а, -о – Говорили су да су тела састављена од нераздељивих телашаца и да се раст се  растављ ављају ају у та нераздељива телашца. Само што Леукип и Демокрит мисле да  је првим телима узрок нерастављању не само НЕПОВРЕДЉИВОСТ него и њихова недељивост, али Епикур, доцније, не мисли да су она НЕДЕЉИВА и каже да су нерасцепљива само због НЕПОВРЕДЉИВОСТИ (Н 2370, 58). нератни, -а, -о – Мрзели смо сваки њихов људски, нератни, весели тренутак за те „окупиране” четири године (Изгон, 482).

на  разгов говор ор с  једним  једним европским нервчик, м – Те сам године отишао (...) на раз нервчиком (Вуди, 61).

– Артифицијелност  једног  једног комунисте  (...) открива се нереаговање, с његовим нереаговањем приликом ваших напада на основне истине доктрине (Пекић, 275). -М нереакција, ж – Зашашољи му тестисе, па их, охрабрена нереакцијама, захвати одмеравајући им тежину (Блуд, 9). нережимски, -а, -о – Он није био ни мање ни више под присмотром него било који нережимски интелектуалац у то доба (Н 2366, 42). нерекултивисан, -а, -о – Неки  рудници азбеста остали су нерекултивисани, незаштићени и непокривени (БН 84, 20). нероновски, -а, -о – Притецимо у помоћ, не уз нероновску жељу да уживамо у туђој несрећи (Мекс, 71).

 резано  је све што су чувашке очи тог не-Руса нерус, м – Са тела света  резано виделе као труло, зло, или назадно (Изгон, 289). неруски, -а, -о – Већина  руских  руских и неруских интелектуалаца има очекивана, модерна мишљења (Варвари, 30). несамоуправност , ж – Предсједништво Вијећа ССЈ потрудило се да (...) личним примјером посоколи и подржи те и сличне акте неуставности, несамоуправности и најгрубље самовоље (Вук, 54). несаосећајно, прил. несаосећајно (Иствик, 71).

– „Иди код дока Пата  (...)”,  рече  рече Џејн, не сасвим

– Страхота (...)  је била у мом несаучествовању, у несаучествовање , с мојој рав мојој равноду нодушнос шности ти према њеним страхотама (Јерусалим, 206). несвет, м

– Веза између света и несвета (Монолит, 295).  јно – Длака му неравномерна, несјајна (Изгон, 13). несјајан, - јна, - јно  ружичастт, пун обећања и нескученост, ж – Они су били свет: облачаст,  ружичас нескучености (Блуд, 15). несладак, -тка, -тко – Мислим да немам неслатки вермут (Иствик, 41).

123

– Моја се помоћ првенствено заснива на покушајима несметање, с несметања, кад се нацугам, одем спавати к мојима (Песак, 30). – То  је драматичан акт несолидарности са несолидарност, ж сузатвореницима који су овде гладовали (Пекић, 161). несоцијалистички, -а, -о – Преоптерећеност жене у домаћинству  (...) подгрева застарела  реакци  реакциона онарна рна и несоцијалистичка схватања о жени (Н 2360,

57). несоциолошки, прил. – Ако  је могуће несоциолошки, неидеолошки и нетемпорално дефинисати постмодернизам, чини ми се да је да  је најближе позитивној суштини те еклектичке теорије – отворена поетика и коегзистенција облика и стилова (Н 2365, 44). неспакован, -а, -о – Кутију са мајчином крштеницом, умрлицом  (...) оставила / је  је/ неспаковану на кревету (Линије, 61). неспортиста, м – Причали /су/ (...) о надметањима спортиста, и закулисним радњ закулисним  радњама ама, неспортиста (Светиљка, 111).

 јединство во, бити несрбин у несрбин, м – Док се оно неговало братство и  јединст Београду није значило ништа посебно (Бојичић, 51); Лукави и прорачунати Корошец био је био  је чак јед чак једини ини не-Србин предсједник владе у Краљевини Југославији (Д  440, 8); Тако су становници ове старе српске државе, административном наредбом, доведени пред свршен чин да се, први пут у својој историји, декларишу  – несрбима (Коекуде, 33). Шејка  је (...) сликао складишта и ђубришта приказујући нестајући, -а, -е – Шејка је трагове и остатке нестајућег света модерне потрошачке културе (Посмодерна,

18). несуделовање , с

– Право на несудјеловање (Угрешић, 102). само  је бедан покушај да неталентованост, ж – Та прича коју си написао само је прикријеш своју неталентованост (Једноставност, 38). – Ако  је могуће несоциолошки, неидеолошки и нетемпорално, нетемпорално дефинисати постмодернизам, чини ми се да је да  је најближе позитивној суштини те еклектичке теорије – отворена поетика и коегзистенција облика и стилова (Н 2365, 44). нетехнолошки, -а, -о – Ова идеја  је, мање-више, заједничка свим нетехнолошÌим друштвима света (Н 2468, 63). нетолеранција, ж – Секли су нам ногавице панталона ако су и најмање биле уже од прогресивне нетолеранције обичаја (Пекић, 82). привреду  је створио плански систем, па су нетржишни, -а, -о – Совјетску привреду је нам корени у нетржишном привређивању врло дубоки (Н 2379, 48). неудворички, -а, -о – Самосвојна, некомформистична и неудворичка личност (Зуб, 257).

124

 је/ те неудебљан, -а, -о – Њено лице, иако неудебљано, притискало / је лампице њене душе (Иствик, 165). неудовољив, -а, -о (Иствик, 309).

– Питање  је изгледало сентиментално, неудовољиво

– Обрадована његовим неузмицањем усуђује се да неузмицање, с стисне бутине и промешкољи куковима (Нисам, 11).  јединственим ним неуклопљив, -а, -о – Сама његова несавршеност чини га  јединстве те, стога, и неуклопљивим (Н 2436, 43). неуловљивост, ж духовима (Игре, 60).

– У тој њиховој неуловљивости сматрали смо их готово

неумење, с – Омладина неће да се мири с неспособношћу да се живи, и с неумењем да се бори (Н 1802, 11). неумерењак, м – Умерењаци су били дантонисти, а неумерењаци еберисти ( Чавошки  Чавошки, 69); Ево шта  је тај неумерењак написао о новинарима (Европа, 114). неуметност, ж – неуметности (Н 2067, 37).

Мене интересује  равноте  равнотежа жа између уметности и

неумље, с – Дугогодишња шутња (...) уз, наравно, све гријехе пријашњег  раздобљ  раздобљаа једноумљ  једноумљаа и неумља, плаћена је плаћена  је великом цијеном (Д 441, 23). неумност, ж – Иде ли овај свет Врагу у сусрет кад одбацује стид, глорификујући телесност, сексуалност, неумност (Зуб, 147). неуоштреност, ж – Непрецизност, неуоштреност слика по ободима није дозвољавала да се препозна врста платна (Клини, 29). неуплаћивање , с

– Неуплаћивањем пореза ја пореза  ја нисам државу оштетио (Н

2378, 27). неуплетеност, ж

– Уплетеност и неуплетеност у послове старих  режима  режима

(Д 439, 72). неупозорен, -а, - о – И како то да  је, немајући појма, неупозорен што се догађа, преко пута затекао баш оног мушкарца (Старац, 85). неуро-биолог, м – Неуробиолози из цијелог свијета закључили су на  једном  једном конгресу у Берлину да гени имају значајну улогу у дуготрајном складиштењу у дуго памћење (Из 280, 25).

– Научници, специјалисти за неуронауке, неуро-наука, ж микробиологију, биоакустику (Н 2417, 60). неуронаучник, м

– Доктор Јово Тошевски, сексолог и неуронаучник (Н

2459, 54). неуро-ортопед, м

– Стекао / је  је/  репута  репутациј цију у врхунског неуроортопеда (П

26324, 10).

125

– Амерички уређај у основи / је  је/ биолошки неуро-рачунар, м еквивалентан једн еквивалентан  једном ом неурорачунару (СК, 2/93, 17) – Симулација  рада људског мозга доста  је неуро-рачунарство , с  развијен  развијенаа у производима неурорачунарства (СК, 2/93, 17). неуротичарка, ж бриге (Из 272, 50).

– Знала сам да ће ми та неуротичарка (...) задати само

неучлањен, -а, -о – Уколико какав појединац остане неучлањен, преузеће га сестрински ЈУЛ (Н 2356, 26). нефеудализиран, -а, -о – До сада  је ово земља слободних сељака (yоумена), једина  једина нефеудализирана у Европи (Сент,62). нефигуративан, -вна, - вно – Фило није учио од француских ташиста и америчких „сликара акције”. Он  је интуитивно открио формулу нефигуративног израза лирског осећања (Н 2447, 43).

– нефилозофски, -а, -о нефилозофски начин (Коста, 159)

Приступа праву на 

(...) апологетски и

нефилолог, м – Основна подела структуре нашег чланства  је  (...) по специјалностима, ако се рад се ради и о зналцу јез зналцу  језика ика нефилологу (Преводилац 89/3, 95). нефункционалност, ж – Тим више чуди да пошта у овој земљи нефункционалности сасвим задовољавајуће рад задовољавајуће  ради и (Уклета, 11).

– Ово хибридно  решење  решење, (...) упркос своме нефункционисање, с нефункционисању, упорно називамо „скупштинским системом” (Н 2065, 26). нефункционисање, с државе код нас (По 209, 24).

– /То/ (...)  је  резултат  резултат нефункционисања правне

нехармонично, прил. нехармонично (Е 20, 15).

– Њихова  је повијест протекла тако узбудљиво

нехраброст, ж – Кукавица у нас буди асоцијацију на не-храброст и синоним је синоним  је за плашљивца (Живи јези Живи језик к, 259). нецеловитост, ж – Та нецеловитост наше свести указује на сумњиву вредност наших мисли (Аристид, 54). нецеремонијално, прил. усана (Фуга, 49).

–  Чаша /ми/ би нецеромијално зграбљена са

нецрногорац, м – То своје црногорство није наметљиво истицао међу нецрногорцима (Самопослуга, 25).

– Тамо су отпочела масовна пљачкања и нечеченски , -а, -о малтретирања нечеченског становништва (По 201, 37). нечитање, с – Све оно што сам написао о нашем нечитању, о културном нивоу, не важи (Европа, 36). нечлан, м – СПС није толико моћан да сваком члану обезбеди и делић онога што би му требало, па чак и кад би то било на рач на  рачун ун нечланова СПС-а (Н

126

2355, 11); Показало се да су у том суду све судије чланови СКЈ, те да се уопште не може наћи судија који би, као нечлан Партије, био непристрасан делилац правде у овом спору (Коста, 247). нечовеколик, -а, -о – Није схватао да нечовеколике животиње имају подједнака права са човеколиким животињама (Гарнер, 59).  рођен у заоставштини? Ето, шта  је нешкола, ж – Је ли он крив што  је  рођен нешкола. Да  је само био писмен, могао  је остати писар код војне поште у Београду (Светиљка, 133).  рајско тоњење у нешуман, -мна, -мно – Почиње нешумно лебдење,  рајско дубину (Зуб, 217). нивелишући, -а, -е – Живећемо у тој напетости, између Европе отаџбина и отворених граница и Европе народа који се боје нивелишућег, униформишућег елемента америчке културе, масовне културе, Дизниленда, кока-коле (Н  2365, 36).  јер је онда нискобуџетни, -а, -о – Ја више волим нискобуџетне филмове,  јер је  ризик  ризик мањи – више је више  је шанси да вратите новац (Н 1806, 34). нисколетећи, -а, -е – До Пи-сија повезаних бежичним путем преко нисколетећих сателита (Н 2424, 27). када  је видјела да се Занг нисколетећи, -а, -е – Иза се посебно обрадовала када је враћа из степе са уловљеном камењарком. Нисколетећа тешка птица била  је лак плијен ловчеве праћке (Племе, 86). нисконаталитетан, -тна, -тно – Главни демографски проблеми са којима Југославија улази у 21. век,  јесу депопулација и старење становништва на нисконаталитетним, и интензиван  раст броја становника на високонаталитетним подручјима (БН 65, 26).  распадне не због нискотиражан, -жна, -жно – Коалиција која може да се  распад  једног  једног текста  једне  једне новинарке из  једног  једног нискотиражног листа и не треба да постоји (Н 2379, 14). нискотонски, -а, -о – Поче он гласом свесно сатераним у његов најпродорнији, нискотонски рег нискотонски  регист истар ар (Иствик, 66). ничеовски, -а, -о – Од мене, трабуњају надаље, у почетку није било ни трага. Можда само квант оне ничеовске Њилле зур Мацхт (Уклета, 67); Стога се главни актер  романа  романа  (...) може указати и као кентаурски спој ничеовских и достојевскијевских страдалника идеје (Н 2365, 33).

 ријеч о привлачним женама, новинаркама и новинарка, ж – Ако  је  ријеч политичаркама (С 470, 81). ново-

 решења за санацију ужаса, отуђености и нововарварство, с – Нема  решења бујања нововарварства који су последица урбанистичког хибриса (Кабала, 19).

127

новодосељен, -а, -о – У Бронксу – претежно насељеном „хиспанским” живљем – цео јед цео један ан кварт чине новодосељени Албанци (Н 1806, 46).

посвећује  републи убликан канско ском м иконоклазму новоемитован, -а, -о – Ране дане посвећује реп (...): изгледу државног грба, (...) дизајну новоемитованог новца (Сент,185). новоизмењен, -а, -о – По новоизмењеном члану закона сада се и мушкарцима (...) за неверство може одредити казна затвора (Н 2453, 49). новоизнајмљен, -а, -о – Агенти ЦИА преселили су из Нењ Y орка у Сан Франциско, гдје су у новоизнајмљеном „спремишту” наставили операције (С 264,

84). новоиспливавши, -а, -е

– Сирови полет новоиспливавших кафеџија

(БН 75, 32). новокомпонашки, -а, - о – То  је ето, Бешлић са његове нове плоче. Али ништа му не смета,  јер га публика хоће таквог какав је какав  је. То је То  је њему најважније, то му одређује новокомпонашии ран новокомпонашии  рангг (РТР 958, 19). новокупљен. -а, - о – Шест његових колегиница из исте канцеларије (...) пред њим без устручавања пробају новокупљени доњи веш и купаће костиме (Н

1806, 22). новообрађен, -а, -о – Изузетно је Изузетно  је похвално (било) и то, ако се почетник са свога новообрађеног бријега оглашава у књижевности неким специфичним наречјем, дијалектом или говором (Н 1802, 43). новообразован , -а, -о – Још  је др. Зоран Пјанић оценио да у нашем друштву делују конзервативне снаге састављене од носилаца новообразованог етатизма (М 1, 10).

 је/ доведен нови састав припадника МУП-а новообучен, -а, -о – У Дрниш / је и то новообучених ред новообучених  редарс арстве твеник никаа (Н 2114, 26). новоокречен, -а, -о – Надежда Петровић излаже у Минхену, у новој галерији, као да је да  је то нека тазе, новоокречена просторија без имена и порекла (Н

1802, 40). новоосвојен, -а, -о – Године  1435. варош покоравају Турци. Налог за подизање града на обалама МИљацке, у којем би било средиште новоосвојене провинције, дао  је 1462. године Исабег Искоковић (Св 90, 15); Одакле су моји првобитно и дошли у новоосвојени Колашин (Изгон, 45); Римска држава  је новоосвојене земље третирала као државне (Класа, 57).

– Блацк  је финансирао почетак каријере новооформљен, -а, -о „Странглерса” новцем зарађеним продајом свог предузећа од којег му је му  је преостао  једино  једино комби за пријевозно средство новооформљене групе (Пунк, 66). новоподигнут, -а, -о – Новоподигнута писта добро ће послужити и за високо школовање аутомобилиста (С 439, 10). новопостигнут, -а, -о – Достигнути нивои поремећаја одржавају /се/ на новопостигнутом нивоу (Н 2380, 11).

128

новопредложен, -а, -о

– Процењивање новопредложеног система (Н

1812, 14). новопрерађен, -а, тросед (Дм 2.2.97, 14).

-о

– ПРОДАЈЕМО новопрерађени „Бидермајер”

новопридошао, -шла, -шло – Надмоћност новопридошеих технократа увећавала је увећавала  је коефицијент способности такве управе (Репортер 949, 13); Посао ми  је био да пишем брошуре за новопридошле пилоте (С 430, 59). новопридошлица, ж – У малој неугледној чекаоници у приземљу зграде нагурале су се труднице, неке  резигн  резигнира ирано но гледају испред себе, а неке знатижељно проматрају сваку трбушасту новопридошеицу, као да страхују да ће покушати да прескочи дуг ред дуг ред (С 340, 27).

– Аутентична британска династија с новопристигао, -гла, -гло новопристиглом суперзвијездом Дианом у главној улози (С 438, 75).  јено новопробијен, - јена, - јено новопробијених путева (Клини, 8). новопрокламован, -а, -о  радним  радним односима (Дм 20.1.97, 4).

– –

На мојој карти, наравно, није било Укидање новопрокламованог закона о

новопромовисан , -а, -о – Док у  једној  једној  радиони  радионици ци мале привреде у Београду  разгова  разговарамо рамо о тим невољама, улази млад, новопромовисани занатлија (Н 1818, 24). новосмишљен, -а, - о – Своју новосмишљену новинарску формулу Схах ће понудити управо њима (С 446, 9). новоуведен, -а, -о – Они, спречени новоуведеним ограничењем суме коју клуб може да потроши на куповину играча, нису могли то да ми обезбеде (Н

2379, 29). новоувезен, -а, -о – Они су у студеноме 1949. били подређени стотинама новоувезених (...) совјетских високих официра (С 357, 53). новоусвојен , -а, -о – Разлог  је новоусвојен Закон о економском  развоју  развоју Сејшелске Републике (Н 2360, 49). новоуспостављен , -а, -о – Мора убити Брутове синове ако не жели да новоуспостављена власт не буде краткотрајна ( Чавошки  Чавошки, 53). новоустоличен, -а, -о – Сурови обичај (...) налагао / је/ новоустоличеном султану да убије сву своју браћу и полубраћу (Коста, 37). новофеминистички, -а, -о – Тај /се/ на неки начин „новофеминистички” филм (...) највише свидио критици (С 357, 51).

две јавне не и блиставе слике (...) има и ноктуралан, -лна, -лно – Између ове две јав  једна  једна невидљива, ноктурална, на којој Шкотланђани за кесу сребрњака предају свог краља крвницима Парламента (Сент,183). ноктуралан, -лна, -лно – Ово сликарство ноктуралне, углавном зелено-плаве гаме наводи /нас/ својим чарима на пријатна путовања по

129

 језерским дубинама (БН 83, 38). да  је носитељица, ж – Носитељица судских позива заклела се пред судом да је позив предала (С 368, 38); Иако  је у Минотауромахији жена најчешћа жртва, понегдје  је она носитељица свјетлости која слијепог и немоћног Минотаура спроводи у неки бољи свијет (С 439, 77).  рече нудо-модел, м – У канцеларију / је/ ушла дугокоса плавуша (...) која  рече да је да је нудо-модел (Вуди, 100). нуклеарац, м – Нуклеарна енергија у свету /наслов/ (...) Данашња наука и технологија не допуштају свестраност а већина људи није ни склона томе, тако да свугде у свету  (...) постоје кланови „ћумураша”, „водењака”, „нуклеараца” и „алтернативаца” (П 26061, 21). нунчаку м – Нунчаку фулконтакт  је традиционална  јапанска борилачка вештина у којој се користе чаке, дрвене палице повезане ланцем. ... Нунчаку  још није уврштен у званични програм Олимпијских игара (БН  75,

55). нушићевски, -а, -о – Време и тренутак дозвољавају да вам се прво питање постави у нушићевском маниру: Па како, како, а? (Н 2439, 42).

– Специјалност те 27-годишње њушкалице  је њушкалица, ж прикупљање доказа за  растав  раставее бракова, привођење сводника и проналажење трагова сексуалних злочина (Е 14, 114). њушкачки, -а, -о – /"Монд”  је/ постао  њушкачко гласило (Н 2356, додатак, 4).

(...) притајено демагошко

обавештајка, ж – Зовете се Маделеине Ноел и обавјештајка сте Абњехра (Кавијар, ИИ 46); Ти си, дакле, америчка обавјештајка (Кавијар, И 27); Ту нису сједили  (...) застрашени људи без наде, него гомиле обавјештајаца и обавјештајки (Кавијар, И 118). обалежен, -а, -о – Из гроца некада беле манжетне вири шака обалежена (а не обележена) голубијесивим изметом (Гојко, 103). обезазлењивање, с – Као и у сну, тако су и у бајци искази често шифровани, а поврх тога, већ поменут Гримов принцип обезазлењивања (Верхармлосунгспринзип) учинио је учинио  је и више но што је што  је потребно да би избрисао трагове (Фечер, 119).

– Обездуховљеност и нада (БН 98-99, 39). Обележено је Обележено  је 20 година постојања радио постојања  радио-секције „Козара”, која делује у оквиру  радио-клуба „Нови Београд” (БН  62, 7); Седам  различитих типова авиона намењених за електронско извиђање непрекидно надзире  радиокомуникације и  релејне телефонске везе (Н 2429, 15); Обележено је Обележено  је 20 година постојања  радио-секције „Козара”, која делује у оквиру  радио-клуба „Нови Београд” (БН 62, 7);  Чему, уосталом, и служе велики  радари него за хватање  радио-сигнала (Н 2423, 26). обездуховљеност, ж

130

обесмишљеност, ж – Почетком деведесетих негдашњи књижевни  језик офуцао се до неколико бесловесних формула  (...) оличавајући  (...) посвемашњу обесмишљеност нашег живљења (БН 68, 35). обичајност, ж – Разлике између пуританских и либералних кодекса сексуалне обичајности незнатне /су/ у поређењу са  раздаљинама која их дели од замисливог стања тоталне слободе (Ерос, 35). обичњак, м – Био  је неполитички, обичњак, није имао везе са чланом педесет осам (Колима, 20). обједињујући , -а, -е – Именујући у насловном есеју „однос књижевног дела према епистемолошким, филозофскоантрополошким и аксиолошким темама” као обједињујућу димензију жанровски  разноликих прилога, Милошевић упућеног читаоца опомиње на своју специфичну методолошку позицију (Н 2370, 42); Наслов /књиге/ највероватније има обједињујућу сврху (Н 2367, 32).

– облизивачица, ж облизивачица (Мадона, 167).

Златоуста! Најбоља  ријечка фафлачица и

обогаћујући, -а, -е – Мишљење  је значајно као орган позитивне, одређен и обогаћујуће бриге о души (Н 2380, 60). обожаватељица, ж – Алаиева ватрена обожаватељица и вјерна муштерија, Тина Турнер (С 439, 75); Занимљиво  је да  је на турнеју дошао са својих 27 жена, које води на свако од тих путовања да би га „браниле од обожаватељица” (С 305, 4).

– Обуздавачи младости се понашају исто (БН 80, 38). – Ту су  (...) чланци који откривају колико  је овисништво, с овисништво друштвени а не медицински проблем (С 469, 20). оговаруша , ж – Немој одмах да отрчиш да се избрбљаш код оних оговаруша (Љоса, 51). оговарџијски, прил. – „Почеле су да се служе прљавим триковима”,  рече Суки оговарџијски (Иствик, 231); Прва оговарџијска нервоза / је  је/ попустила (Иствик, 298). – УМЕТНОСТ ЈЕ АНТИСУДБИНА, ограничавајући , -а, -е супростављање свему фатумско ограничавајућем (Дедиње, 83). одбојкашица, ж – Одбојкашице /наслов/Ш (П 25908, 14). одгестикулирати, свр. – Франко ти маше, (...) кимни му, „ево ме овде”, одгестикулирај му: „изађи часком у ходник, у  реду?” (Папуче, 109); Можда мисли да  је Паганини ? – и одмах одгестикулира „ђавољи захват на виолини” (Папуче, 61). одгонетачица, ж – Био  је то до сада најмасовнији женски турнир,  јер  је учествовало чак 18 одгонетачица (З 308, 12). обуздавач, м

131

одлепрхнути, свр. – А онда  јој се преплаши смијешак на  размакнутим блиједим уснама, одлепрхне, она само збуњено трепне па  рашири очи (Папуче, 152). одљубити се, свр. – Први пут сам се заљубио. није за мене и одљубио се за 45 минута (Нисам, 101).

(...) Схватио сам да она

одљуђеник, м – Мењао сам послове, бележио шта ми се догађа и даље запажао да пишем о себи као о одљуђенику који би да савлада лавиринт око себе, а и себе, бежањем у веру, наду (Блуд, 113).

– Прозори се гасе, обилазим их опет, у њима су одљуђење, с огњишта, људи побегли од масе, стегли се, држе  један другог за полне органе, прибежиште, одљуђење (Блуд, 83). – Има ли на тјешњанској обали комадић одмаралиштарац, м „слободног” мора за одмаралиштарце „Младост-туриста” (Дуга 351, 36). одногетати, свр. – Само виолиниста  још шкрипи неко време, онда га  један од скутоноша одногета с призоришта (Хинг, 241). одпрдуцкати, свр. – Његов таленат да стражњом усном опонаша музикалне шумове се тако усавршио да  је пред крај живота, после какве обилне гозбе, био у стању да одпрдуцка и читаве симфоније (Фауст, 91). одреагирати, свр.

– И ето пустили су ме, а  ја сам онако одреагирао (Е

22, 93). одринтати, свр. – И коњ ждере кукуруз и сено, пије само воду, па одринта коњски век (Крчма, 119). одсисавати, несвр. (Иствик, 235). одстеповати, свр.

– Вода, као и сан, одсисава нашу природну тежину

– Еди је Еди  је (...) одстеповао неку игру (Слике, 157). одтерећивати, несвр. – Додатни партнери су у сваком случају  једно обогаћење које одтерећује главног партнера (Е 27, 110). одшуморити, свр. – Ињес одшумори као анђео Иберије (Хинг, 261). одшуштати, свр. – Крв  јој удари у лице. Брзо се окрену и одшушта у кућу (Хинг, 321). – Једнога српањског дана  1952. појавио се ожалошћеник, м ожалошћеник у оном сеоцету (Борхес 2, 19). оживотињен, -а, -о – Дисциплиновано улазе и излазе, потмули, отупели, оживотињени (Волк, 11). океанолог, м – Снимање без ризика без  ризика за кинотехнику и живот оператера изум је изум  је познатог француског океанолога Жак-Ива Кустоа (П 26059, 15). окер-рђаст, -а, -о – Гледам окер- рђастог Рођу право у његове жуте зенице (Писмо, 154).

132

оклопно-тенковски, -а, -о тенковских снага (Н 2362, 42).

– /Генерал-пуковник/ немачких оклопно-

окрвављеник, м – Десет или дванаест смртних  рана браздаше му тијело (...). – Ако говорите о Сантосу Перезу и о онима Реинафеовима, знајте да сам им већ захвалио –  рече с одмјереном спорошћу окрвављеник (Борхес 2,

21). олакашнути, свр. – Озон –  рече – ваздух  је олакашнуо, најзад ће и та природа искусити своје пречишћење (Хегел, 210). омаловаженост, ж – Тако се тај извештај преображава у причу о два срца упала у клопку апсолутне усамљености, о апсурдности живота, о омаловажености човека који више не може с поузданошћу да утврди ни ко  је ни шта заправо жели (Н 2370, 42).

– Популистичко-демагошким, омамљујућим омамљујући , -а, -е седативима обликовали /су/ политичку свест народа (Н 2378, 21). ометач, м – Израелски авиони опремљени електронским ометачима паралисали су сиријске осматрачке радаре осматрачке  радаре (Ф 1490, 32). омлитављење, с – Пред њим  је оно непознато које  респектира (...) то омлитављење и то треперење (Папуче, 107). омужевити, свр. богатством (Рулет, 94).

–

Да га улепшим и очовечим моћју, омужевим

нас  је везало у тај венац онебешене Србије и онебешен, -а, -о – Косово нас је осрбљених небеса (По 57, 22). оневињавати, несвр. – Шта ако  растојање ( и време!) оневињује људе. (...) Крстарећи Европом сретао /сам/ емиграцију која  је, упркос близини отаџбине, тврђа од далеке америчке емиграције (Дуга 337, 35). онеспокојавајући , -а, -е

– Сличност  је фрапантна, онеспокојавајућа

(Н 2424, 44). оностраност, ж – Како сам новајлија у оностраности, нисам имао довољно времена да проучим тај спис (Басара, 55)

опадајући, -а, -е – У окружењу опадајућих цена и све тањих профитних маргина (...) произвођачи компјутера своју будућност у све већој мери виде у „укрштању” (Н 2372, 60). опакошћавати се, несвр. – Затвор  је место згуснутих невоља. У њему оне бујају и опакошћавају се (Банда 133). оператерка, ж- „Претежно су себични ”, додаје оператерка са средњом спремом у банци (28,  разведена) (Е 22, 24). опозиционост, ж – У старом систему новинари су бранили своје листове извесном опозиционошћу и алузијама на потезе власти (Н 2066, 59).

133

опомињући, -а, -е – Било би, међутим, погрешно сврстати Лалића међу те сликаре повратнике који као да се одазивају на далеки, опомињући позив Русоа што наликује на вапај нашег песника (Н 2370, 43). опомињући, -а, -е

– Насилна смрт је смрт  је увек опомињућа (БН 97, 26). оправоснажење  је корисно (Ерос, 25). оправоснажење, с – То оправоснажење је опредмећивање, с – Одмах до ње назрео  је нешто што  је тек требало да постане трен заробљен у журби опредмећивања, талас нејасних облика који  је још  је  још чекао душевне мирисе (Линије, 27). опростивост, с – Устезала се да ме кажњава и кад сам заслуживао. Браћа и сестре тумачили су ову опростивост наклоношћу према мени (Јерусалим, 89). опседавање, с

– Мирно опседавање у стилу „чекати и видети” (Н

1882, 56). опсењивач, м – Већи  је циник и опсењивач  најбољим годинама (Марсе, 14).

(...) него у својим

оптимализација, ж – Осавремењавање обуке / је/ заиста широк појам. Он обухвата низ битних фактора  рационализације, оптимализације  (...) васпитно-образовног процеса (Ком 1557, 15). опуштајући , -а, -е – Сусрет с Робертом Алтманом (...) представља по правилу и веома угодан, опуштајући доживљај (Н 2370, 36). опуштајући , -а, -е

– Тонуо /сам/ у опуштајући сан (Клоака, 60). општеактиван, -вна, -вно – Смешно / је  је/ објашњавати ствар тако као да је да  је овај вулгарни, али општеактивни и општепознати мотив уопште присутан (Ерос, 36). Слободно нам  је да истражујемо општеантрополошки, -а, -о – општеантрополошко залеђе појаве омамљујућих средстава (Ерос, 37).

као

што  је

масовно

коришћење

општеважећи, - а, - е – Посебне вредности (...) ће (...) бити прихваћене  једино ако су саобразне општеважећим правилима (Н 1806, 47). општевојни, -а, -о – Прва три семестра  (...) посвећена су општој, општевојној и ваздухопловно-стручној теорији (ИТД 151, 7). општеграђански, - а, - о – Тако се некадашњи културни провокатори и некомформисти претварају у оне чија  је основна улога угодно голицање дифузне омладине и општеграђанске публике (Ком 1574, 20). општедемократски, -а, - о – Патриотски и општедемократски интерес / је  је/ борити се не за позиције чланства него за реформе за  реформе (Н 2433, 16). општедруштвени, -а, -о – општедруштвене потребе (Н 1809, 19).

134

Могућа су осетнија издвајања за

општеевропски, -а, -о – Сва мудрост влада  тражење тог општеевропског споразума (Круг 2, 27).

(...)  је усмјерена на

општемушки, -а, -о – Можда  је  (...) била  реч о обичном гесту општемушиог презира (Дедиње, 81); Увијек глуме неку жену из властитих или опће-мушких еротских снова (Е 37, 103). општеобавезујући , -а, -е – Православна Црква има само ограничен број догматских дефиниција – оних које су општеобавезујуће за исповедање сваког њеног члана (Православље, 119); Доносили /су/ општеобавезујуће одлуке (РРе 2/96, 57). општепартијски, -а, -о – У највећој општепартијској  расправи  (...) милионско чланство Савеза комуниста захтевало  је веће  јединство (ИП 1396, 3); У општепартијској  расправи чланство СКЈ тражило / је  је/ од свог (Н  1806, 9);  руководства  јединство Вођена / је  је/ широка, критичка општепартијска и друштвена расправа друштвена  расправа (Н 1822, 10). општеприсутан, -тна, -тно – Да ли  је  реч о својеврсном протеривању научника које изводе општеприсутни медиокритети (Г 160, 15).

жене  још није општеусвојен, - а, - о – То  је знак да униформа пословне жене још општеусвојена (Н 2067, 31). општинарски, -а, -о – За  разлику од београдске општинарске бирократије, ево како ту економску логику виде Словенци (Дуга 375, 23).

– Орангутанка из хобија слика  (...) Једна женка орангутанка, ж орангутана из зоолошког врта у Санкт Петерсбургу има хоби да слика (Глас, 29-30.8.1998, 7). камењу  различите величине орахоломац, м – За орахе (...) прибегавају камењу различите (...). Била  је то прва прилика кад се почело са проучавањем ових шимпанзи шумских орахоломаца (Г 177, 40). орвелијански, -а, -о – Конституционална криза  (...) није могла бити  решена без примене орвелијанске двомисли, честе уосталом у политици (Сент,211). орвеловски, прил. – Зато, ваљда, и грађанка Мирјана М. мало орвеловски размишља орвеловски  размишља (Н 2389, 62). оргазмички, -а, -о контракција (Свиње, 97).

– Покрећем се  једино од оргазмичких мишићних

органе, ж мн. – Ја доста добро свирам електрични клавир, али желим да неко са органама још органама  још мало употпуни звук групе (Елтон, 66). осамостаљив, -а, -о – Вечера код Свете Аполоније  је биографски  роман који, с обзиром да  је написан у облику осамостаљивих прича, могли назвати и „одломцима из животописа” сликара (Нови Клини, 134).

– Нема много свемирских кацига ни осамстокубични, -а, -о осамстокубичних беемвеа по селима јужне селима  јужне Италије (С 476, 48).

135

освајачица, ж – Некада су се освајачице витешких срца, младе и лепе маркизе, н аразне начине довијале да би придобиле обожаваоце за себе (ИТД

107, 58). осветљивач, м – „Плаyбоy”  располаже цијелом машинеријом од близу стотинак људи: освјетљивача, фризера, шминкера, сценских  радника, стилиста (Е 27, 17). осветљиво, прил.

– Рекао је Рекао  је (...) и осветљиво, и сузно – бит ћу код куће

(Соба, 174). освешћујући , -а, -е – Слушање песме написане  1965 освешћујуће искуство (Н 2356, 60).

(...) данас  је

осемењивач, м – Амазонке одлазе сваког прољећа да би се париле с мушкарцима сусједних племена. Оне се служе својим осјемењивачима попут пчелињих матица (Е 20, 16). оскаровац, м – Душан Вукотић, наш оскаровац (Ком, оскаровац /Де Ниро/ (Из 272, 46). ослепљујуће , прил. ослепљујуће бело (Зуб, 83).

–

21); Двоструки

Сунце. Крештаво бело,  распаљено бело,

осмоканални, -а, -о – Скупља по четири комплета синглова, а по два комплета касета и снимака на осмоканалним тракама (Елтон, 47). осмоосовински, - а, - о – Улица докова  је тог лета била оптерећена (...) тешким осмоосовинским камионима (Иствик, 171). осмопартијски, -а, -о – Као  један од два основна узрока немоћи Југославије да стане на „зелене гране” наводи „наслеђену политичку структуру” која се испољава у функционисању „осмопартијског система” (Дуга 337, 16). оспокојавајући , - а, - е – Светле и оспокојавајуће, оне су биле по  један скок у небо непомућеног узбуђења (Линије, 78). осрбљен, - а, - о – Косово нас  је везало у тај венац онебешене Србије и осрбљених небеса (По 57, 22). остригар, м – На углу Булевара Сен Мишел, остригар ми отвара туце каменица као предјело. (Скитам , 163). осунчаност, ж – кWх/м2/год (Г 177, 61).

Укупна осунчаност Мртвог мора износи око  200

отклатарати се, свр.

– Подбо  је коња и отклатарао се к мазгарима

(Хинг, 114). – Фери ме обухвати око паса и ми се отковитлати се, свр. отковитласмо, праћени многим другим играчима и играчицама (Певачица, 160). откуцавати, /н.з./Шнесвр .

80).

136

– Куца ми неко у зид, одкуцавам (Блуд,

отпрашивач, м – За спречавање испуштања честица у околину употребљава се зауставна и заштитна опрема: филтери, (...) отпрашивачи и слично (Г 177, 15). отрежњујући , -а, -е – Ово  је прва књига темељног тумачења афористичке уметности, ... њених отрежњујућих потенцијала (БН 77, 41). отрупкати, свр. кабинет (Ми, 81).

– А – промрмљао  је овај и отрупкао назад у свој

отуђујући, -а, -е – /Србија/ ми  је од свих  република Југославије била најмање позната, а при том баш због вести и мишљења о њој најпривлачнија, са свим отуђујућим гласинама о њој, такорећи најинтересантнија (Н  2356, додатак, 2). отцепљивачки, - а, - о – Марковићева влада тражила  је (...) тромесечни мораторијум на све отцепљивачке одлуке (в 37, 4). охлађујући, -а, -е – Охлађујући фактор било  је сазнање да  је отац, од првог дана, очито био ту ради ту  ради Анђеле (Клоака, 69).

– По улицама круже „паздаранке”, чуварице паздаранка, ж  револуције, које провјеравају јесу провјеравају  јесу ли жене чедно одјевене (С 490, 49). пајканица, ж

– Умирите се,  ја нисам пајканица (Кавијар, И 205). – Овдје сахрањују пакирку из нашег цвјећарства пакирка, ж (Изложба ружа Изложба  ружа, 93). палимпсестичан, -чна, -чно – Арапин /сиц! – треба Апарин/ нам приповеда своје зачудне приче из несводиве палимпсестичне  јединствености своје подсвести (БН  83, 38); И добар књижевни критичар требало би да се одликује таквим способностима како би могао имати освештено виђење поезије. Један палимпсестичан, сложен текст намеће озбиљном критичару обавезу готово шамполионског читања, при чему ће се послужити вештинама  рестаурације и  ре-евокације текста (БН 71-72, 50). палимпсестни, -а, -о – Комплексна слика високог емотивног набоја утемељена је утемељена  је многозначним палимпсестним наносима (БН 83, 38). палост, ж – Дуга  размишљања о палости човечије природе довела су ме до чврстог уверења да човек не вреди ништа (Уклета, 142).

паметњаковићка, ж – Тата, Макс  је умро? – дочекала ме Љиљана на вратима. – Није, паметњаковићко – одговорих. – Тко ти  је  рекао ту глупост? (Гамбит, 213). пангерманство, с – Наднационалне синтезе какве су пратиле национални  романтизам – пангерманство, латински или  романски дух  (...) – показале су се неоствариве (Југо, 183). панкелтски, -а, - о – Панкелтски покрет / је/ веома жив. Келтски народ Шкотске, Бретање и делова Ниберијског полуострва залажу се за идеју стварања панкелтске државе (БН 68, 38).

137

не  раде и како се све не панкерица, ж – Замислите, молим вас, што све не раде унаказују ти пункери, па чак и пункерице (Пунк, 88); Виђали смо  је (...) као опасну панкерицу (С 428, 84). пансрпски, -а, -о – Побједа пан-српског идеала значила /би/, каже се, крај Католицизма на Балкану (Тунел, 40). пантеистица, ж – „А како Бог изгледа?” (...) „ Не знам, (...) али слутим да би могао бити посвуда. У зраку, у сваком цвијету (...)”. Тако, дакле, маца  је пантеистица (Вуди, 103). панџаст, -а, -о – Пружи Тхомасу панџасту  руку покривену црним длакама (Кавијар, И 177). папираш, м – Омер Мустанкапетановић, папирач Боксачког клуба Делта, измасакрирао / је  је/ двије камењарке (Мадона, 191). папкаст, дијаболично

-а, -о – Ðаво папкасти, у његовом  је осмеху нешто (Изгон, 200). паразитовати, несвр. – Нисте осмотрили чак ни ову државу у којој паразитујете (Хинг, 271). паралишући, -а, -е – Еуфорија с временом, када се народ суочи са страшном стварношћу, прелази у паралишућу депресију (БН 94, 32). паралишући, -а, -е – Штрајка, оног заиста паралишућег, генералног, нажалост, у просвети још просвети  још нема (Н 2386, 5). парафилозофски, -а, -о – Боље да се оканим парафилозофских наклапања тако карактеристичних за дебеле књиге (Басара, 105) паркаџија, ж – Клацкалица цвили. Требало би да  је паркаџија подмаже (Књига, 107). – Кућа са својим великим површинама паркетиран, -а, -о паркетираних подова од јаворовог од  јаворовог дрвета (...) деловала је деловала  је (...) прилично хладно (Иствик, 82). смештен  је парк-сафари с парк-сафари, м – На Великом Бриону 1978. смештен је великим бројем животињских и биљних врста, које су однеговане на слободном простору (Предео, 107). парламентисање, с – Ко би се упустио у парламентисање, извлачио је извлачио  је дебљи крај (Хинг, 109).  јунакињи  романа пародијско-гротескни, -а, -о – Као што у „фаталној”  јунакињи романа Софији, поред гетеовске или чак андрићевске Јелене, „вјечно женски” могу одјекивати Моли Блум, и Бети Блу, и пародијско-гротескна визија Соловјовљеве  (...) ДИвне Даме (Н (Н 2365, 33). паролашење, с – То (...) иде на штету добронамјерних активиста,  јер сваки њихов конструктиван приједлог буде затомљен екстремистичким паролашењем (С 490, 36).

138

паролџија, м – На фасади хотела „Балкан” све изгубљено за паролџије (Дуга 335, 55).

(...) откривам да  још није

– Содомија (партнерисање са фауном или чак партнерисање, с флором,  јер стара добра банана или краставац, на примјер, могу послужити „ разним сврхама”) (Е 28, 102). партократски, -а, -о – Она се остварује само  референдумом, а не Уставом који пишу партократске и националне олигархије (Н 2066, 13). пасарела, ж – Постављена  је пасарела која повезује „малу „ школу са ђачком кухињом. ... „Мала” школа (од првог до четвртог разреда четвртог  разреда) и продужени боравак налазе се на једној на  једној, а фискултурна сала, библиотека и ђачка кухиња на другој страни улице. ... Изградња пасареле која би повезивала одвојене школске објекте (БН 75, 21). пасивизирајући, -а, - е – Порнографија има ... пасивизирајуће дејство. Она се гледа и чита. Испоставља се да ми треба пасивно да уживамо (БН

... 83, 30).

пасионантан, - тна, - тно (Гилен, 77).

– Токио  је за мене увек био пасионантан град

пасионарство, с – Очито  је  реч о посебној врсти пасионарства које доноси велики новац (Н 2377, 62). пасошник, м – Људина повика: „Пасоше на преглед, молим”. Неки дадоше,  ја  рекох да не идем даље од Јесеница. Добро,  рече пасошник и изађе (Во, 136). патобиографија, ж – Однос болести и уметничког стварања, као централна тема Бркићеве књиге, намеће превасходно бављење овом књигом као својеврсном патобиографијом, биографијом у којој су најбитнији патолошки моменти (БН 69, 36). пауковит, -а, -о – Напољу, пауковито дрвеће тилда увијало се на вечерњем ветру (Нова, 46). пацерај, м – Уопштавање његових  размишљања путем телевизије и неких новина, у основи представља жељу пацера да призивањем других пацера сакрије свој очит пацерај (М 53, 50). пацомрзац, м – Мој град ће постати пацовиште у које  је улетео  разјарени тигар, пацомрзац (Писмо, 306).

ми  је педагогиња, ж – Ето зашто, каже бесно доследна педагогиња, то ми је хвала што сам га и оволико научила (Вида, 37).

– Објављена  је почетком века у педагошко-књижевни, -а, -о педагошко-књижевном листу „Учитељ” (Н 2383, 26). педерица, ж – Видио сам да у  руци има ону малу торбицу, знате, за документа, педерицу (Кров, 137).

139

педеркаст, -а, -о – Онда су неки малолетници прво мало флертовали са неким педеркастим чикицама у тврђави, под окриљем мрака (НОН  566-567,

22). педесеткалибарски, -а, -о – У металној полукугли куполе, на мјесту гдје су се налазили педесеткалибарски митраљези, сада  је била широка  рупа (Гарп, 28). пејсажисткиња, ж – Иригард Пикенпак, изузетна пејсажискиња добитница прве награде на БЕФВ 83 (Ст 22, 14). пелин-уста, с мн.

– Њена пелин-уста не дају пољупце (Осмех, 98). пентилионер, м – Хоћемо ли, кад сви будемо пентилионери увести у економску науку и појам „негативне нуле” (Б 24.12.1993). перверзушо  једна (Марсе, 156). перверзуша, ж – Æути, перверзушо једна пергаментно, прил. – Још дубље / је/ угнуо пергаментно беле образе и слепоочнице (Искушења, 116). перестројски, -а, -о – Почетком седамдесетих био  је члан драмског студија  (...) из којег  је уз њега  још двоје драматичара који у многоме обиљежавају овај перестројски тренутак совјетског казалишта (Д 295, 33). перископски, -а, -о – А баба жива као ћук, жута, перископских очију и све јавља све  јавља (Изгон, 15). перонистички, прил. – Једног дана ми  је  речено да сам претерано перонистички настројена (Н 2402, 51). персоналац, м – Опремљен / је  је/ „пентијум” процесором, и има харддиск и меморију попут стандардних персоналаца (Н 2372, 60). персонализација, ж – /Политичка култура/ носи и врло наглашену идеју о ономе што бих  ја назвао персонализацијом институционализацијом политичке власти (Дуга 350, 24). перформанка, ж – Отишао  је послије представе упозна перформере и перформанке (С 254, 69).

а

не

„иза кулиса” да

перформерка, ж – Тај наступ  (...) потврдио  је Ању Рупел као истакнуту глазбену перформерку (С 469, 89). петинговати, несвр. – Олгила  је поново усковитлала прашину када  је затечена у последњем  реду биоскопа Бологнеси, на ноћној представи, како петингује и  ради  још неке недоличне  радње са поручником цивилне гарде (Љоса, 213). петицијашење, с – Петиција не сме да се назове квази-појмовно „петицијашење” (НОН 563, 43). петиционашки, - а, -о – Власти (...) су (...) прогледале кроз прсте инж Булатовићу, који, кажу, предњачи и у неким петиционашким, и у неким  релејним активностима (С 450, 18).

140

петнаесторица, ж /н.з./ „петнаесторицом” (Н 2360, 48). петопартијски, - а, - о

– Вишемесечна несагласја међу европском

– Свађа унутар петопартијске коалиције (С 468,

13). петотонац, м – Петотонац се тресе,  једва да се и зауставио због мене. Место у кабини је кабини  је слободно (Колима, 289). пецачица, ж – Пецачица. По сликама се да закључити да  је пецање хоби ове лепе жене (Зум 812, 90). печењара*, ж – Прекопута приватне печењаре (са излога се цере насликане прасеће и  јагњеће главе) приметна је приметна  је неугледна табла (Н 2417, 30). пијано-бар, м

– Певао је Певао  је тужно Гилес Јаy у пијано-бару (Књига, 365). пилоткиња, ж – Авионима компаније Аир Индиа управљају и пилоткиње (С 490, 51); Зракопловна компанија ПИА школује двије дјевојке за прве пакистанске пилоткиње (С  490, 50); Јеана Yеагер / је  је/ изванредно извјежбана пилоткиња, која  је чак била укључена у све  расправе док се летјелица конструирала и градила (С 468, 90). пилот-програм, Пилот-програм „Београдског водовода” потврдио очекивања (БН 81, 18). пилот-списак, м – Већ прва зграда са овог пилот-списка ... потврдила  је очекивања (БН 81, 18). пингвински, - а, - о –  Човек из пингвинске кинематографије (Дуга 252, 40).  је/ постало пипкастије (Гојко, 63). пипкаст, -а, -о – Време / је пирамидаст, -а, -о – Тако  је настало то здање пирамидастог крова од црепа (Клоака, 65).  је/ просто пицајзлински минуциозно пицајзлински, прил. – Уређено / је (Иствик, 110); Почела /си/ да говориш као неки пицајзлински фини банкар (Иствик, 374). плавкастоцрн,  рна, - рно – Бијаше застрашљиво крупних очију, плавкастоцрне и  равне косе (Борхес 2, 16). плавосивкаст, -а, -о – Голуб гриваш, тај крупни, плавосивкасти лепотан са белом крагном (Н 2377, 62). плакатер, м – Цаки црта плакате. (...) У вријеме сјајних плакатера (Бућана, Пепеоника, Борчића)  једино Цаки црта плакате (Е 19, 100). плакатски, - а, - о – Од свега настају слике плакатског формата (Е 20, 8). плакуцкати, несвр. – Како  је неустрашив Серјожењка. (...) Мало плакуцкао, цвилео и бах-бах (Гутљај, 144).

141

пламенориђ, -иђа, -иђе – Међу дебелим ногама парњаче открио сам дивну (...) шуму, пламенориђе боје, као коса Рите Хејворт (Зуб, 222). пластелински, -а, - о

– Она их обликује као пластелинску масу (Круг

2, 3). плаћеница, ж /н.з./ – Жене се смеју кад цитирају нападаче: „ јесу ли стране плаћенице или домаће издајнице” (Н 2380, 61). плаузабилност, ж – У савременој науци  још увек стоји чврста брана скептицизма против плаузабилности мноштва психотроничких појава (Г 177,

37). пљачкаоница, ж – Сада се „Висоцки бар” претворио у пљачкаоницу странаца који желе доћи на чувено мјесто. Рачуни се дају одока, и ако гост жели да израчуна, видјет ће да су га опљачкали за најмање половицу (С 489,

59). поалбанизовати се, свр. – Хоћу да заувек изгубим идентитет, да се покинезим, поалбанизујем (Зуб, 98). побанаћен, -а, -о стрикан (Сљез, 98).

– Као да хљеба није јео није  јео, што би рекао би  рекао мој побанаћени

побожанствљен, -а, -о – Стајао сам мирно, побожанствљен. Као да слушам богослужје у овај рани овај  рани божићни дан (Е 26, 55). побуњеница, ж – Он може  радити са мном што хоће границе. Ако претјера, постајем побуњеница (Е 19, 103).

– до неке

поварварен, -а, -о – Хоћу да верујем да  је Европљанин бољи од поварварене Европе у којој живи (БН 65, 37). поварошивати се, несвр. поварошивала (Сан, 57).

– Остала деца са села су се бар одећом

Повратак у Барселону остао  је, ипак, у сенци Бразилца Роналда. Он  је већ сада мегазвезда (Н  2393, 30); Има смисла говорити о неинаугурисаној Светској влади (СВ) која усмерава кретање објективног духа светског мегакапитала (Н  2418, 64); Декан Маројевић сада / је  је/ у прилици да  (...) направи мега-катедру за славистику (Глас  јавности  13.8.98, 4); Градња мегаобјеката попут Асуанске бране (Н 2428, 63). повредивост, ж – Устав СР Југославије и Србије гарантује грађанима неповредивост писма и других средстава општења. Изузетно, уколико  је у питању одбрана земље или вођење кривичног поступка, допуштена  је повредивост општења (Н 2423, 28). подвесни, -а, -о – Тиме  је уштеђен простор који ће бити искоришћен (...) за ношење више подвесног наоружања – бомби и  ракета (НВ 1005, 14).

– Кардучијеве  републиканске песме, оне које су подетињење, с претходиле његовом политичком преображају, или тачније  речено, његовом

142

неокласичном и монархистичком подетињењу заслужују да буду поново откривене (Врт, 192). подинституционалан, -лна, -лно – Претварање  референдума у политички спектакл није споредни ефект, него управо суштина оне политике која народну вољу заиста и  разумева као подинституционалну (или надинституционалну) величину (НД 997, 20). подљудски, -а, -о – Народе света /су/ срозали на планетарну масу послушника и потрошача њихове „интернационалне”, под-људске под-културе (Дуга 402, 71). подмисаони, -а, -о – Свијет мисаоности давно  је напустио ту подмисаону област (Аристид, 174). поднасловити, свр. – поднасловио аутор (Дуга 337, 7).

Ова

„уозбиљена комедија” како  ју  је

подоклопан, -пна, -пно

– Његова нежност је нежност  је подоклопна (Изгон, 219). подразумевајући , -а, -е – Ваши ангажмани нису тако интензивни и подразумевајући (Н 2393, 40); Пребројавање мртвих који то  још нису морали бити, постао је постао  је подразумевајући ритуал подразумевајући  ритуал (Н 2468, 22). подразумевајући , -а, -е – Пенелопина верност нам  је била нормална, подразумевајућа (БН 98-99, 35). подразумљив, -а, -о – /То/  је између два  рата била подразумљива ствар (М 52, 37). подрхтавајући, -а, -е – Говорећи влажним подрхтавајућим усницама (Фуга, 115). подсећајан, - јна, - јно – Мириси могу да буду веома подсећајни, дочаравајући догађаје и места везана за њих, чак из далеког детињства (Г 177, 49). подсећајући, -а, -е – Танко сечен дуван  (...), ваздушаст и на траву подсећајући (Н 2356, додатак, 10). подсредњи, -а, -е – Партији и новој вечности коју она гради нису потребни колоритни. Само средњи и подсредњи. Духовно јалови Духовно  јалови (Банда, 49). премиса  разумљив је  је поетолошки, - а, -о – Из поменутих поетолошиих премиса разумљив и објашњив Хингов формални синкретизам, који обједињује епске, драмске и лирске изражајне елементе (Хинг, 370). поживинчавање, с – Беда и поживинчавање маса (...) утицали / су/ на Маркса (Класа, 13). позиватељ, м – Жене с правом пријављују такве позиве полицији, но од таквог лова мала је мала  је вајда,  јер слични позиватељи имају широк репертоар широк  репертоар, па се селе с броја на број (Е 20, 21). позивашица, ж – Стари бизнис с позивашицама, илити популарно званим кол-герлама (Вуди, 143).

143

позно-римски, -а, -о – Још ближе поређење наћи ћемо у епизоди Феллинијевог филма „Рома”, посвећеној открићу позноримских фресака у катакомбама будућег метроа (Пекић, 8).

која  је позоришно позоришно, прил. – Не може се десити да представа која је тачна, провокативна и која  је дотакла уметност, не буде и комерцијално исплатива (Н 2393, 41). поидиоћеност, ж – С друге стране плота  (...) зараслог у глупост поидиоћеног корова, налазило се сметлиште (Шулц, 8). појадиковати, свр. – Појадиковавши у почетку због тешке ситуације народа, дошао  је на страшну помисао – о неопходности да се уништи царска породица (Гутљај, 113). појединка, ж – Јавну пажњу усредсређивали су на појединке и трапаво шпекулисали (М 50, 44). појединство, с – Људско појединство данас постаје утопљено у живо блато принуде (БН 96, 39). појугословенчен , -а, -о имају „на срцу” (По 87, 47).

– Појугословенчени Срби вазда Југославију

појугословенчивање , с – Уз процес кроатизације Срба, текао  је процес појугословенчивања, опет углавном Срба (По 87, 49). покваренуша , ж – С балкона сам викала, молила да се врати, а Милена се једном се  једном осврнула и осмехнула. (...) Покваренуша (Пси, 72). покерски, -а, -о

– Са успехом савлађује тест покерских жетона (Г 177,

41). покинезити се, свр. – Хоћу да заувек изгубим идентитет, да се покинезим, поалбанизујем (Зуб, 98).

поклоница, ж /н.з./ поклонице (Марсе, 51).

– Тај спој би могао да убрза твој крај и крај твоје

поклон-пакет, м – Девојчицама и дечацима  ... подељено  је више од стотину поклон-пакета са играчкама, слаткишима (БН 92, 27). покрабљен, -а, -о – Овде, на овом покрабљеном, мочварном Истоку, све је све  је било тако близу (Иствик, 46). полароид-апарат, м – То су оне исте куће што их, сликане полароидапаратима, шаљу родбини шаљу  родбини у стари крај (Скитам, 259).

 је/ нервни напад кад  је угледала неки полароидски, -а, -о – Добила / је фотографски алманах са неколико  (...) модела са карипске плаже, знаш, са блиставим зрацима сунца на голим телима, кроз полароидски филтер (Иствик,

172). полижанровски, - а, - о – Замисао „ задовољства у тексту” увео  је Ролан Барт да би указао на „свет од  језика” чије брујање ослушкује, подражава и приказује кроз полижанровске текстуалне форме (Постмодерна, 157); Своју

144

заједничку књигу  (...) су написали као лудистичку вежбанку у којој су се у полижанровској пародијској игри поиграли неким традиционалним наративним моделима (Нови Клини, 132). полинационалан, -лна, -лно – Што имаш више националности, то си у овој средини у већој мери добродошао. Она воли полинационалне особе (Самопослуга, 25).

– Супруга предсједника Франклина Деланоа политичарка, ж Роосевелта била  је значајна политичарка, и то не зато што  је била предсједникова жена него зато што  је била врло активна у  разним политичким акцијама (С  437, 76); Позната политичарка Марие-Франце Гаррауд,која и сама има предсједничких амбиција (С  445, 38); Ако  је  ријеч о привлачним женама, новинаркама и политичаркама (С 470, 81). политичко-економски, -а, -о – У главном граду матице ће у одговарајућем политичко-економском саставу  (...) званично „гостовати” делегација РС (Н  2379, 51); Политичко-економска девиза министра Ивка Ðоновића гласи: Банке морају да дају кредите (Н 2364, 24).

– Одлучено  је беспризивно, а политичко-полицијски, -а, -о објављено по опробаним политичко-полицијским методама, безобзирно и брутално (Н 2064, 33). политичко-судски, -а, -о – Увоз гаса и извоз пшенице у међувремену из сфера интереса и профита добија политичко-судски заплет (Н 2357, 25). политичко-трговачки, -а, -о – Уместо трансформације друштвене својине, на сцени  је приватизација у виду њеног претакања у приватне фирме припадника владајућег „политичко-трговачког лобија” (Н 2389, 20). политичко-финансијски, -а, -о – Да ли би било исправно описати Фондацију Дол као огранак Долове политичко-финансијске империје? (Н

2366, 55). политичност, ж – Социолошка испитивања упућују на то да је да  је његова политичност више но код  ранијих генерација  рационално утемељена (Догма,

27). политократија, ж – Гдје видите излаз из постојеће ситуације? (...) У  развлашћивању политократије која манипулише националним интересима (С

490, 39). полицијско-доушнички, -а, -о – Лист  је – поред „подривачке дјелатности” и „ ребољшевизације” – оптужен и за „лажне и тенденциозне написе инструментализиране од стране полицијско-доушничког блока” (в 37,

24). полуполуакт, м – С прекрасних мушких полуактова  феминизирана еротика (С 470, 68).

(...) избија мало

145

полуакустичан , -чна, -чно „Егмонд” гитаром (Пунк, 148).

– Стао бих пред екран с полуакустичном

полуалкохолизован , -а, -о – Хоће ли знати да сам клиторисни тип? еманципована ? дрогирана, полуалкохолизована (Свиње, 95).

полуалкохолисан, -а, -о (Самопослуга, 137).

– Онако полуалкохолисане, нежно /их/ обузе

Колико  је такав културни живот  јак и полуалтернативан, - вна, - вно – Колико је  развијен показује бројка од педесетак полуалтернативних казалишта (С  469,

93). полуаматерски, -а, -о – Наша продуцентска стварност  је изузетно шарена  (...). Тако и у овогодишњој производњи царује полуаматерски, непрофесионални начин продукције (Св 87, 23). полуанониман, -мна, -мно – Каква  је вредност оваквог полуанонимног контакта (Репортер  949, 54); Мукотрпни стаж по уским бинама полуанонимних клубова дефинитивно  је очврснуо инструменталистичке способности чланова (Пунк, 74); У тумачењу до тада полуанонимног америчког глумца Роја Тиниса, Бен Квик се нашао у срцима свих жена (И 147, 33). полуанонимност, ж – Такво инзистирање на полуанонимности не може увијек донијети очекиване резултате очекиване  резултате (Пунк, 117). полуапстрактан, -тна, -тно – То су, полуапстрактне,  још фигуралне скулптуре али ослобођене неких реалистичких неких  реалистичких атрибута (Дуга 351, 61). полуаутоматски , -а, -о – Французи већ двије године уводе у оперативну употребу нову аутоматску  јуришну пушку ФАМОС Ф-3 (...), а модел с полуаутоматском паљбом набавиле су у САД (С 435, 85). полубајт, м – Аритметичко-логичка  јединица  (...) обрађује поједине битове, полубајтове, бајтове, полуријечи,  ријечи и цијела поља података (СК

10/1987, 95). полубесплатан, -тна, -тно – Све полазнице те школе добивају стипендију, а обавезан смјештај у прилично удобан интернат за њих  је полубесплатан (С 425, 77). полубиографски, -а, -о – Неки подаци о Мишимином детињству и младости били су познати и  раније, а и он их  је сам износио у полубиографским причама и  романима (РТР 990, 21).

полубиће, с – Пијанцима се тако увек гледало кроз прсте (...). За оне који владају представљају неку врсту полубића, на које се гледа са благонаклоним сажаљењем (Књига, 36). полублазиран, -а, -о – Исто као што  је од Дивалена начинила полублазираног човека, тако сам и  ја осетила мучнину пред тим гадостима (Певачица, 115).

146

полубочно , прил.

– Реимонд  је преврне трбушице, полубочно (Е 22,

44). полубудан, -дна, -дно – Једне ноћи, полубудан, уснио  је тежак и на свој начин страшан сан (Тил, 94). полубуржуј, м – Био  је (...) незамијењив у крађи воћа по воћњацима загребачких полубуржуја на периферији града (Е 37, 43). полувереник, м – Били су полувереници, а пошто се тетка удала за тебе, остали су и даље блиски (Марсе, 64).

– Нећу компликације са Бразилком, она  је полувештица, ж полувештица па може да ме зачара (Љоса, 158). полувидљив, -а, -о – Сељацима су се и даље милиле те полувидљиве виле, и опраштали су им њихова недела (Осмех, 75). полувладавина, ж – Изборни најамници, у другим крајевима земље, чувши за ове успехе Нангиних људи, одмах формирају своје сопствене пљачкашке банде. Тако отпоче као нека полувладавина терора ( Човек, 167). полувлажан, -жна, -жно – Ношени ветром летели су згужвани новински листови (...) и све  је то полувлажно на овој киши изгледало неважно (Линије, 66). полуглув, -а, -о – Сваку сам измишљену причу носила  полуглуве и полуслепе Јаглике (Пси, 8).

(...) као

полуголишав , -а, -о – Графички  радници /су/ кренули да краду полуголишаве дводимензионалне лепојке за личну употребу (РТР 992, 40).

– Затим нестаје чоколаде. Прво оне са полугорак, - рка, - рко лешњацима (...) на крају чак и тврде, полугорке, за кување (Књига, 302). полугусеничар , м

– Немачки полугусеничар „Кетенкрад” (Ф  1496,

38). полугусенични , -а, -о – /Јееп/ производи се и као оклопно возило за протутерористичку борбу (...), те као полугусјенично возило (С 438, 8). полудебил, м

– Клинци постају полудебили (С 468, 12). полудебилан , -лна, -лно – Цела невоља  је међутим у томе, што онда када сањам имам некакву полудебилну контролу која ме непрестано опомиње да ја да  ја то сањам (Пси, 19). полудекада, ж – Таквих скупова било  је и  раније: на почетку Декаде 1975 у Мексику, на конференцији Полудекаде у Копенхагену 1980 и сада, као завршница у Најробију (Осмица 281, 25). полуделост, ж – Нико /ме/ тако не задовољава као  ја саму себе, да се гледам у огледалу и милујем до зноја и полуделости (Изгон, 222).

147

полудесни, -а, -о – Да „Ел Мерцурио” не би био сам ЦИА  је дала неколико милијуна долара чћлеанским демохришћанима и полудесној Националној странци (С 430, 60). полудигнут, -а, -о

– Гизела је Гизела  је уснама дохватила полудигнути уд (Е 29,

58). – Определио сам се за такозвану полудисидентски, -а, -о полудисидентску литературу; за она дела која су изазвала или изазивају највише оспоровања и полемика (Књига, 28). представљала  је и ново изненађење: из полудиск, м – Једна нова увала представљала је песка су штрчали камени полудискови попут масивних точкова заглибљених у снегу (Г 160, 10). полудистанца, ж – Дражен и на европским утакмицама доказује свој комплекс промашеног тореадора. Још  раније се знало да има најбољи шут са полудистанце (Н 1830, 27). полудогорео , - ла, -ло свећа (Врата, 62).

– Осећао /сам/ мирис тамњана и полудогорелих

полудокументаран , - рна, - рно – Касније сам чуо и неке друге полудокументарне приказе сукоба Мека и Жона (Холивуд, 82) полудокументарац , м – /Филм „Гето"/ структуриран  је као колажни полудокументарац у коме се напоредо са коментарима водича  Чавкета појављују уметници који чћне офф културну сцену Београда (Н 2370, 39).

полудокументарни, -а, -о менталитету (Н 1804, 31).

–

Полудокментарни есеј о словеначком

полудрагуљ , м – У трену се пред вама  раствори шарена палета драгуља и полудрагуља које засигурно нећете наћи по тако ниским цијенама (С 340, 67). полуедукативан, - вна, - вно – Канадски филм „ Без тужних пјесама”  је (...) полуедукативни документарац (С 448, 56). полуелипсоидан, - дна, - дно – Полуелипсоидна зграда трпезарије била  је нижи, сажетији пандан велике грађевине амфитеатра (Клини, 50). полуеректиран, -а, -о – Главна и  једина глумица непрестано  је петљала око његова полуеректираног споловила (С 445, 60). полуеротичан, - чна, - чно – Силвиа Кристел (...) недавно  је за часопис „Плаyбоy” позирала за ову серију еротичних и полуеротичних фотографија (С

261, 5). полуеуфоричан , -чна, -чно – Сви учесници, од команданта параде до последњег у дефилеу, (...) уз очекиван понос и  радост запали су у специфично афективно стање (...). Они су испољили посебан полуеуфорични патриотизам који је који  је специфична појава у оваквим тренутцима (Ст 15, 5).

148

полужедан, -дна, -дно – Овако сам био полугладан, полужедан и становао сам у  рушевини (Атина, 101).

– Прижељкивао сам  (...) да ћу тако у полузаборављеност, ж полузаборављености, ван будног ока хидре и спречавања, припремити за медиј превратничке пројекте (Игре, 47). полузаваљен , - а, - о

– Седела / је/ полузаваљена на отоман (Певачица,

165). полузависност, ж – Империја ће, додуше, на оскудним  јаслама сумњивих кондоминијума и колонијалних полузависности  (...) таворити  још неколико деценија (Сент,16).

30);

полузавршен, - а, - о – Предводница одложи полузавршен  рад (Шума, Мислио је Мислио  је на ону полузавршену реченицу полузавршену  реченицу која га је га  је мучила (Марсе, 65).

полузагњурен , -а, -о – На левој нози  јој се видео  један модрикаст набор од квргаве вене – мали низ полузагњурених отока (Иствик, 329). полузаједнички, - а, - о – То пожуривање није у ствари ништа друго до тактичка варка њене мајке  (...) да  је одвуче с Ибисе и  једног пријатног полузаједничког начина живота (Марсе, 12). полузакопан , -а, -о – Седела  је на  једном смоквином пању полузакопаном у песку на гребену (Марсе, 45). полузаљубљен , -а, -о

– Већ сам полузаљубљена (Свиње, 97). полузанимљив, -а, -о – Прегледао сам пажљиво затечене књиге (...). Преостале почех да мењам са другим издавачима за неке треће, полузанимљиве (Књига, 28). полузапослен, -а, -о – Србија  је полугладна, полузапослена (Н 2114, 12). полузапуштен , -а, -о – Старе полузапуштене цеви већ /су/ почеле да одзвањају бљујући воду (Марсе, 172); Напокон /сам/ открио  једнокатну, полузапуштену кућу (С 447, 29). полузаспао, -ла, -ло – Стигли смо око подне, полузаспали и ошамућени (Клиши, 61). полузаточење, с – Отворих врата те мале просторије у којој  је остао Хегел у некој врсти полузаточења (Хегел, 115). полузатрпан, - а, - о – Испред замандаљених врата фабрике медијапанплоча стоји полузатрпана снегом табла која опомиње незапослене (ИП 1369, 21). полузбуњен , -а, - о – Гледао ме, полузбуњеног његовог осмеха (Изгон, 193). полузваничан, -чна, -чно – Ако  је тај полузванични слој мађарских политичара био  (...) и „маштовит”, за онај званични, тачније за владин тим, могло би се рећи се  рећи да је да  је (...) деловао прилично уиграно (в 37, 48).

149

полузвезда, ж – Група љепотица, уз неку пјевачку полузвијезду за совјетске размјере совјетске  размјере, плеше и показује своје лијепо тијело (С 489, 58). полузвиждук, м – Погасивши звуке  рок-групе  ... и  један осамљени полузвиждук пун дивљења (Књига, 190). полузелен, -лена, -лено – Показивао ми  је и жбунасте  руже, чајну, грмолику, са полузеленим лишћем (Светиљка, 31).

(...) па

полуземљакиња , ж – Пошто  је Ребека била  рођена у Швајцарској, гледао је гледао  је на њу као неку полуземљакињу (Мотоцикл, 35).

полузлобно, прил. – Он  је напросто тако слатка особа да му човјек мора све опростити, чак и слабе филмове, полузлобно  је коментирао Петер Поцкер (С 448, 54).

– полуизбрисан, -а, -о пресецају травњак (Марсе, 120). полуизгорео, -ла, -ло ломачи (Троцки, 50).

Кривудање полуизбрисаних стаза које

– Комади полуизгореле одеће налазили су се на

полуизгубљен , - а, - о – По ходницима зграде мотају се полуизгубљени мрзовољни људи (Д 441, 23). полуизгубљено , прил. полуизгубљено (Нисам, 11). полуиздуван , -а, -о

–

Он стоји 

(...) и као увек изгледа

– Гуме су биле полуиздуване (Пакао, 189). полуизолиран , -а, -о – Данашњи полуизолирани живот малих обитељи у малим кућама по предграђима (Е 19, 21). полуизуједан , -а, -о – Кола са искрзаним анђелима и њиховим полуизуједаним устима (Врата, 51). полуилегала , ж – У полуилегали сачекао  је устанак против усташа (Разлаз, 16). полуилегалан , - лна, -лно – У Румунију се враћа 1945. да би наставио са организовањем полуилегалне емиграције Јевреја (Н 1881, 53). полуилегално , прил. – Све се то догађа полуилегално, у парку (НОН 531, 19). полуимбецил, м – Близанац није ни пола човјек, он  је полуимбецил (Сајам у убожници, 17). полуинвалид, м – Стланик је Стланик  је предано скупљан. Скупљали су га „живи лешеви”,  рударски шкарт – полуинвалиди, хронично изгладнели (Колима, 362); Јулие им је им  је рекла  рекла да ће се отац сада кад је кад  је полуинвалид морати натјецати с Томом за мајчину пажњу (Бетонски врт, 14). – „Индијанка, зар не?” „Полуиндијанка, полуиндијанка, ж полуиркиња.” (Холивуд, 156).

150

полуиндијански, -а, -о – Досад се за гласовиту америчку филмску звијезду и поријекла) (Арка 30, 30).

42-годишњу Шер знало као за пјевачицу (полуиндијанског

полуиндустријски, -а, -о – Истражћвања института „Руђер Бошковић” (...) на полуиндустријском постројењу за производњу урана (Н 1834, 8).

– полуинтелектуалистички, -а, -о полуинтелектуалистички шљам (Угрешић, 181).

Сав

тај

провинцијски,

полуинтелектуалка , ж – Испод мишке  (...) држала  је други том „Александријског квартета”. Лоренс Дарел  је тих година био најдражи сапутник југословенских сапутник  југословенских полуинтелектуалки (Прст, 10). полуинтелигентан, -тна, -тно – Да ли уопште друштву требају паметни људи,  јер  (...) партија воли полуинтелигентне (Ст  18, 7); По њој бесправно чепркају, мрцваре  је, молим вас! – полуинтелигентни без трунчице дара и надахнућа (Мајд 80, 99). полуиреалан , -лна, -лно – државу на крају света (Уклета, 58). полуиркиња, ж (Холивуд, 156).

Мене /су/ послали у ову полуиреалну

– „Индијанка, зар не?” „Полуиндијанка, полуиркиња.”

полуискоришћен, -а, - о – Да не говоримо о даљим могућностима (...) полуискоришћене Аде на Бојани (Круг 2, 33). полуискрено, прил.

– О  јојојој – закука плесач полуискрено (Папуче,

56). полуисповедање, с – полуисповедање (Марсе, 120).

Зимска бдења поред топлог огњишта уз

полуиспружен , -а, -о – Зашто нам  је подсвјесно нелагодно када проматрамо  (...) позу Цонана Барбарина са  раширеним ногама и полуиспруженим рукама полуиспруженим  рукама (Е 28, 104). полуистргнут, - а, - о – Ма  јел могуће да сам за Рока постала исто што и полуистргнут лист из календара (Свиње, 93).

– Полуисхрањено створење у покислим полуисхрањен, -а, -о мокасинкама изронило / је  је/ из неког собичка (Мајд 80, 104). полујак, -а, -о (Кавијар, ИИ 172).

– Зар више нисам дорастао ни полујакој деришчади

полујапански, -а, -о – Излази Мацно: млад, тамнопут, витак у црном одијелу полујапанског кроја (Мацно, 7). полујеврејин, м – И ту сам се  (...) упитао како се мире у себи ти полујевреји (Линије, 8); Овде у Европи то мрачно друштво узима по правилу полујевреје и обучава их у вештини  расцепљивања њихове ионако трагично подвојене личности (Линије, 37); Од  раног детињства  је гледао у Литванце

151

као да су само полујевреји  (...). Једва  је и  разумевао њихов  јидиш (Лублин, 176); Као да су били не полујевреји већ мали Немци аријевци (Употреба, 75). полујеврејка, ж Клајн (Линије, 7).

– Синоћ сам био на слави старе полујеврејке госпође

полујунфер , м – Затим ми  је казала да сутра навратим  јер  је штета да  један полујунфер годинама чека на потпуно раздјевичење потпуно  раздјевичење (Е 22, 55). полукалибар , м – Један „полукалибар” његове врсте, са грудима сушичавог човека и костима чешљугара (...) користи сваку прилику (...) да се улизује секретару (Врт, 66).

– полукамењарка , ж полукамењаркама (Мадона, 26).

Фецске се свјежином истицала међу

– Понека дама добила би полуклаустрофобичан , -чна, -чно полухистерични, полуклаустрофобични нападај (Парфем, 45). полуклекнути , свр. – Официр му  (...) приђе, па се полуклекнувши загледа у његову голотињу (Књига, 249).

– Модерно обучена, али са полуклошарски , прил. прихватљивијим стилом, као и досад – полуклошарски (БН 77, 49).

нешто

полуколиба , ж – У то доба становао сам у некој полуколиби с неким љубителејм бицикла (С 247, 65). полуколонијализам , м – Одступање од тог веровања „неизбежно води у полуфеудализам и полуколонијализам” (Н 1881, 47). полукомичан , -чна, -чно – Тек што су смирили Алексејева у том полукомичном случају са Жаворонковим, планула је планула  је нова свађа (Колима, 31). полукомунистички , -а, -о – Унутрашња монолитност, која се стварала борбом с противницима и с полукомунистичким групама (Класа, 146). полукосмички, -а, -о

– /Идеја/ полукосмичких електронских мозгова

(Г 160, 61). полукраба , ж – У њој се продају љупке морске животињице, сунђери, плашташи, (...)  јежеви, крабе и полукрабе (Слике, 25). полукризни, -а, -о – полумодно место (Иствик, 8).

Иствик  је деценијама био и полукризно и

полукупола , ж – Из камиона који преноси монтажне елементе за нове бункере испадну две полукуполе (Н 1812, 50). полулеви, -а, -о

– У кривој је кривој  је сукњи с две полулеве ноге (Блуд, 168). полулегалан , -лна, -лно – Полулегалним путем долази технологија 21. века (Н 1882, 12); Полулегално позориште (Св 99, 5). полулик, м – Путеност и женственост слабо се траже у  југославенској кинематографији, увек  је место тога неко силовање неких полуликова (С 425, 17).

152

полулирски, -а, -о – Туристички водичи (...) никад нису пропустили да о томе говоре на један на  један полулирски, полумонденски начин (Врт, 21). полулитарски, -а, -о – Полулитарска тегла посластице у логорској трпезарији (Колима, 169).

– то  је посуда за

полулитерат, м – У питању су групе незадовољних (...) полулитерата, филозофа и политиканата који морају силом прилика на негде нађу ослонац (Бо 45-46/1987, 6). полулоповчић , м – Сваки пут /се/ зачудио кад би чуо да ти полутрговчићи и полулоповчићи – говоре грчки (Стијег, 140). полулукаво , прил. – Бивши власник трља  руке. Глиста се полулукаво смјешка  јер зна више од тумпластог лајбека који мисли да му  је подвалио (Мајд 80, 22).

полуљут, -а, -о

– Лице му беше полуљуто и полуочајно (Сатана, 51). полумат, -, – – Најчешће површине фото-папира које произвођачи износе на тржиште су: сјајна, полумат, мат (ФК 1/1989, 27). полумесечаст, - а, - о – Из шкољке се изваде вретенаст и полумјесечаст дио (С 481, 7). полумеханички , -а, -о –  Чак  је и „Никон” престао производити свој знаменити модел Ф-2 и замијенио га моделом Ф-3, који  је прављен као одговор полумеханичком новом „Цанону Ф-1” (С 430, 10). полумикронски, -а, -о – Научници из ИБМ произвели су такозвано најгушће интегрисано коло. Њихови чипови (...) израђени су полумикронским процесом којим се означава дебљина проводника (Св 86, 59). полумиленијумски , - а, - о – Да не помињем ту нашу чувену хајдучију и полумиленијумски отпор окупатору (Изгон, 264). полумит, м – Крајем  рата Тито  је, прича Ðуретић, већ израстао у свјетску величину , попримивши снагу „полумита” (С 436, 20). полумитски, -а, -о – Донесен  је чак закон који омогућује отварање приватних бодy-буилдинг студија, што ће  јадранским хотелима омогућити да „у пакету” прибаве справе и тренера (оног већ полумитског „спасиоца” сад у измијењеној функцији) (С 481, 9). полумлад , - а, - о – Србин, полумлад и без породице (Н 2356, додатак, 5). полумодни, -а, -о – Иствик  је деценијама био и полукризно и полумодно место (Иствик, 8). – Туристички водичи  (...) никад нису полумонденски, -а, -о пропустили да о томе говоре на један на  један полулирски, полумонденски начин (Врт, 21). полумртворођенче, с – Сви бијаху мртворођенчад и полумртворођенчад (Из 272, 103).

153

полумутав, - а, - о – Видели смо се само Госпођа, полумутави аташе за  јавност Б и  ја (Атина, 96) полумутан, -тна, -тно – Због чега се на  јасно постављено питање обично добије полумутан одговор (Ком 1557, 7). полумушкарац , м – Био сам другима на терет,  ругали су ми се, звали су ме женом (...). Ја нисам полумушкарац,  ја уопће нисам мушкарац (Племе,

353). полумушки , - а, - о – Полумушке ципеле са ниском потпетицом, добро намазане и изгланцане, сивкасте сукње и блузе (Зуб, 245). полунаднесен, -а, -о – На првој фотографији Ерих Шломовић  је полунаднесен над Хенријем Маттисеом (Књига, 214). полунадуван , -а, -о – Налазила се ту  једна гигантска пљескавица од полунадуваног винила вриштећих боја (Иствик, 112); Деформисала /се/ као балон полунадуван бајатим ваздухом (Психо, 162). полунајамник , м – Рат се водио између Црвене армије  (...) и белих армија контрареволуције (...) које су сачињавали полунајамници помагани од Британије и Француске (Троцки, 69). полунаписан, -а, -о извештај (Монолит, 52).

– Баци летимице поглед на неки полунаписани

полунапуштен, -а, -о – Радња се догађа  ... у полунапуштеном и полуразрушеном хотелу (БН 91, 29).

– У задимљеној и већ полунапуштеној полунапуштен, -а, -о просторији „Атељеа 212” (...)  разговарало /се/ о „Лукрецији Борџији” (Св 90, 19); Врло драматичне биле су његове снимке сад полунапуштеног села (С 440, 35). полунасмејан , - а, - о

– Увијек  је био полунасмијан, присан (Дуга 353,

66). полунасмешен, -а, -о – Наједном се сећа оца, његовог  полунасмешеног слегања раменима слегања  раменима (Употреба, 184).

(...)

– На покрајинској естради зато полунационалистички, прил. доминирају полунационалистички оријентиране новофолклорне групе (С 490, 39). полунебо, с – Тај  је краљ живео у краљевству на дрвећу, сличном огромном замку, само на небу, али не баш на небу, већ на полунебу, тачно на висини где се завршавају крошње дрвећа (Свиње, 60). полуневин, -а, -о – Потруди се да запамтиш да си ми тачно осми мушкарац на списку, да сам те ја те  ја затекла полуневиног (Свиње, 90). полунемац, м – Иако полунемац, по мајци, за време  рата није ступио ни на чију страну (Св 216, 43).

154

полунемачки, -а, -о – Почиње на исквареном српском  језику, полунемачком швапско-банатском, да прича о томе како се они селе привремено (Крчма, 32). полуномад , м – На читавој тој траси угледали смо само два мала насеља. (...) То су насеља полуномада (С 431, 81). полуномадски, -а, -о – Уз полуномадско насеље Арак, између Ин Салаха и Таманрассета, налази се једно се  једно такво брдо (С 431, 82). полуобавештен, - а, - о – Тим поводом већ се дигла фрка по жућкастој штампи и полуобавештеним форумима (М 1, 39). полуобављен , -а, -о

– Одлази кући полуобављеног посла (С 425, 36). полуобличаст, -а, -о –  Чули би се његови кораци, шкрипање пера, нежни шум полуобличастог упијача (Клини, 39). полуобнажен , -а, -о – На еротским фотографијама биле су углавном обнажене или полуобнажене филмске звијезде (Е 20, 50). полуобријан , -а, -о – Полуобријан сам, очи су ми подливене крвљу,  руке ми дрхте (Уклета, 160-161). полуодваљен, -а, -о – Углови ојачани лимом зарђали су, браве полуодваљене (Књига, 359). полуодговор , м – У ХНК су се играле све представе „ФАУСТА” направљене негде у Југославији, и то  је некакав полуодговор на тај текст у тој средини (И 109, 23). полуодевен, - а, - о – Између остатака доручка падали смо полуодевени у сан (Шулц, 27). полуодевеност, ж – Данас  је постало модом да се људи  јавно свлаче. Не мисли се при томе само на модну полуодјевеност или на опћу пошаст нудизма (Е 28, 39). полуодмрзнут , -а, -о

– Èекамо струју да испечемо полуодмрзнуто месо

(БН 94, 14). полуодомаћен , - а, - о – То  је померање акцента неких полуодомаћених и мање познатих речи познатих  речи са последњег на први слог (Клајн 1971, 191). полуодшкринут, -а, -о – Фасада (...) не дозвољава улици да наслути шта љубоморно скрива иза старе колске капије, у којој су полуодшкринута мала врата (Књига, 181). полуокренути се, свр. (Излет, 57).

– Полуокренувши се, видех делић степеништа

полуонесвешћен, -а, -о – „Како се догодило?”, пита мој отац, полуонесвешћеним гласом (Свиње, 6); Издржаћу  још мало. Испод мараме, полуугушен, полуонесвешћен (Дуга 353, 59); Још прије неколико сати лежао / је  је/ овдје блијед и полуонесвијештен (Парфем, 139); Пао  је у столицу, полуонесвешћен (Лудница, 75).

155

полуопрез, м

– Само је Само  је Рандолф био на полуопрезу (Иствик, 350). Кестеник  је селендра која никад неће постати ни полуопустети, свр. – Кестеник је предграђе а камоли град. Вјероватно ће кроз  једно десетљеће полуопустјети или у најбољем случају претворити се у насеље викендаша (Мајд 80, 185). полуоргазам , м – Крепки четрдесет деветогодишњак имао  је 25 полуоргазама прије ејакулације (...). Поставља се питање да ли се грчења без ејакулације могу сматрати оргазмом. Знанственици мисле да могу (Е 27, 88). полуоријенталан , -лна, -лно – Стручњаци дуванске индустрије  (...) произвели су нову цигарету изванредних својстава. Духан / је  је/ најбоља мјешавина – бленд од вирџћнијских, оријенталних и полуоријенталних духана (С 446, 92). полуосмехивати се, несвр. – Још су се полуосмехивали, поласкани што им привремени укућанин и сусед тако добро говори швапски (Књига, 249). испитати  један од темељних манира полуострвски, -а, -о – Данас ћемо испитати један острвског живота и упоредити га с нашим полуострвским обичајима (Н 1812, 34). полуотворити се, свр. – Очни капци су се лагано покренули, полуотворили (Зуб, 202). полуоткривен, -а, -о – Тела протагонистица су потпуно приљубљена или снимљена с леђа. Лица су полуоткривена (Св 86, 42). полуотопљен, -а, -о – Дуж оба тротоара Улице Мацини , покривена прљавим и полуотопљеним снегом, маса света  је журила у оба правца (Врт, 154). полуочајан, - јна, - јно – Лице му беше полуљуто и полуочајно (Сатана, 51). полупаланачки , -а, -о – Задивљен сам Шломовићевом колекцијом француских мајстора  (...) због тога што се усред Београда и наших полупаланачких околности налази део светског сликарства (Књига, 74). полупарализа , ж – Савезни органи, који функционишу по принципу консензуса, доведени су у стање полупарализе или парализе (М 6, 10). полупарализован , -а, -о – Гледала сам адвоката и његове унезверене очи док  је посматрао како Мартен, слово по слово,  једва исписује своје име. Његова рука Његова  рука је  је била полупарализована (Св 102, 56). полупаралисан , - а, -о – Дечака  је  још као младог спопала нека тешка болест од које  је у дванаеестој години остао полупаралисан од појаса надоле и везан за столицу (Паралелни, 149); И мада полупаралисани од страха од онога што се око нас буде дешавало, мирно ћемо им се препустити да нас покупе (Паралелни, 124).

156

полупаралитички, -а, -о – Људи који превише и пречесто попуштају својимосјећајима и похоти „обично /су/ у полупаралитичиом стању” (Е  19,

47). полупасиван, -вна, - вно – И сам политички врх постао  је заробљеник тог система прешавши са активне прометејске на бирократску полупасивну позицију (С 435, 84). полупедер, м – Не могу ваљда да  јој кажем да  једноставно очекујем телефонски позив  једног полупедера, десет година старијег од мене (Свиње, 111); Он је Он  је за њега полупедер, све и да за руке за  руке води свјетске мачке (Е 62, 28). полупионирски, -а, -о узрасту” (С 432, 7).

– /То/ и пристоји „некаквом полупионирском

полупиратски, -а, -о – Онај ко уме да  разбије заштиту може  (...) да направи једну направи  једну полупиратску копију игре (Г 165, 60). полупитијски, -а, -о – Из њених полупитијских одговора да се наслутити тек да јој да  јој је  је око двадесет пет година (С 439, 73). полуплачљив, -а, -о – Јозо  је ово изговорио полуплачљивим гласом као да му се срце пара (Мајд 80, 197). полуповерљив, -а, -о – Тако / је  је/ 1961, охрабрен од совјетских пријатеља, почео тискати полуповјерљиви лист под називом „Центар за знанствене, економске и политичке информације” (С 431, 62). полуповијен, -а, -о бетоном (Нед 23, 41).

– Он  је, дакле, полуповијен, скоро надвијен над

полупогнут , -а, -о – полупогнути (Употреба, 207).

Кренуше крај баште 

(...), брзим кораком,

полуподземни, -а, -о – Жандарм који  је доводио на саслушавање и враћао, увек би то чинио у присуству пешадијског подофицира. Да подземна и полуподземна опозиција у земљи и ван њених граница не изврне ствари (Дуга

351, 73). полуподигнут , -а, -о – Једна гаража беше пуна њих, видело се кроз полуподигнута врата (Изгон, 220). полупознат, -а, -о – Тај  је мали филм,  јефтине продукције, полупознатих глумаца и непознате режисерке непознате  режисерке (...) срушио боџ-оффице (С 471, 64); Као да сам их већ негде чуо, полупознате, трудио сам се да их одгонетнем (Клини, 56). полупоплављен , -а, -о – Пред Шломовићем се простире полупоплављен трг, на кога се излила Сава (Књига, 224). полупопушен , -а, -о (Папуче, 10).

– Он пригњечи шутке полупопушену цигарету

157

полупорно, -, – – Прилог еротици на омотницама плоча дала  је (...) и група „Булдожер” објављујући полупорно стрип на унутрашњости њиховог првенца (Е 22, 6).

– Особе мушког пола, импотентне, полупотентан, -тна, -тно (Пси, 112); полупотентне, сасвим задовољавајуће потентне Остали Европљани су полупотентни (Е 62, 29). полупотопљен, - а, - о –  Чамцем се провлачим између полупотопљених стабала и пањева у води (Крчма, 72). полуправилан, -лна, -лно – Има основа да се верује да  је  још Теетет (...) увео појам полиедара. (...) Архимед  је познавао 13 полуправилних полиедара (Г 160, 19).

 је/ да посвети све време и напоре полуправоугаон , -а, -о – Морао / је чишћењу зграде полуправоугаоног облика (Љоса, 28).

– Овај виц су нам испричали  полупрашумски , -а, -о полупрашумском пределу званом Самањац (М 49, 32). полупрезир, м

(...) у

– Био  је пун полупрезира за нашу паланачку уметност

(Лет, 98). полупрезрив, - а, - о – У финијим кућама за вечером морам да тражим мало хлеба и да трпим полупрезриве, зачуђене погледе (Скитам, 345). полупрекривен, -а, -о

– Била  је полупрекривена дивљим зеленилом

(Врт, 20). полуприватан, -тна, -тно – Од тада филм  (...) лута по приватним и полуприватним пројекцијама (С  470, 21); Ухапшени Јохантхан Јаy Поллард био  је агент  (...) полуприватне нове израелске обавјештајне организације (С 441, 35);  Чини се да значајна средства која удружени рад удружени  рад издваја за  различите филмске производње теку, великим делом кроз полуприватне аранжмане (Св 87, 23); На крају сам их убедио да ме преместе у полуприватну собу (Пакао,

183). полуприватно, прил.

– Полуприватно мисли да  ју  је заправо створио

(С 438, 56). полупригушено , прил. – Нисам могао а да Ернеста не запитам, полупригушено и узневерено, од чега зависи какву ћемо сахрану изабрати (Врата, 62). полуприколица, ж

– Мотоцикли са полуприколицом (Ф 1496, 38). полуприколичар , м – Полуприколичари су били наоружани познатим митраљезом „шарац” (Ф 1496, 38). полуприкривено, прил. – Многи људи / су се/ осећали позванима да о томе проговоре, увек полуприкривено, заобилазно (Клини, 100).

158

полуприпитомљен, - а, - о – Ноћу  је на свом лицу осећао њихов топли дах као дах какве полуприпитомљене животиње која плашљиво лута по одаји (Осмех, 75). полуприправан, -вна, -вно – Младићево клатно  још није висјело, већ  је полуприправно стајало (Е 29, 58).

– Седео  је повијен у  једној од четири полупробијен, -а, -о полупробијене фотеље (Књига, 77). полупролећни, -а, -о – Постоје полупролећне, летње, зимске и тако  редом разумете  редом  разумете књиге, као и свеостало (Пси, 100). полупрофесионалан, -лна, -лно – Већина ових материја намењена  је „широкој публици”, а  један део и за полупрофесионалну употребу (Г 166, 13); Наступала  је у полупрофесионалним казалиштима (С  305, 31); Ради се о полупрофесионалном уређају (Нед 23, 51). полупрофесионалац, м – Негде у то доба појављује се и друга значајна новост у производњи фото опреме за аматере и полупрофесионалце (С 430, 9).

 је/ опће увјете за избор (...) полупрофесионалност, ж – Прописао / је оригиналност, полупрофесионалност (С 469, 88).

–

полупустиња , ж – Битка за пољопривреду значи у Алжиру битку за воду.  Четвртинаје сахарске пустиње  (...) и полупустиње плодно тло (С  430,

62). полуравноправан, -вна, -вно полуравноправан однос (С 430, 17).

– Увек сам са мушким полом имала неки

полуразваљен, -а, -о – Тихо сам се приближио полуразваљеним вратима и кроз прорез између дасака погледао унутра (Легија, 96). полуразумљив , -а, -о

– Бујице полуразумљивих речи полуразумљивих  речи (Волк, 156). полурасветљен, -а, -о – Сноп свјетла пада одозго, а то значи да  је горњи дио у мраку, доњи  јарко освијетљен. Између тога има и занимљиво полурасвијетљених дијелова (Гамбит, 43). полураспакован , - а, - о – Полураспаковани кофери на кревету (Волк, 110. – Рука  јој пође надоље као да тоне у полурастаљен, -а, -о полурастаљен маслац (Е 23, 49). полурастурати се, несвр. – Облаци се полурастурају или се губе (Гилен, 39). полурежиран, - а, - о – Утолико  референдуму припада посебно место у већ виђеној серији полурежираних манифестација плебисцитарне подршке Милошевићевом личном режиму личном  режиму (НД 997, 20).

159

полуреч, ж – Аритметичко-логичка  јединица  (...) обрађује поједине битове, полубајтове, бајтове, полуријечи,  ријечи и цијела поља података (СК

10/1987, 95). упитала  је (...) – Је ли га ... ? – упитала полуреченица, ж – Како ... ? – упитала је  је и препустила се пензионеру, као да  је одједном била увјерена како он све зна и како  је довољно да му говори у таквим некаквим полуреченицама, а он ће је ће  је већ разумјети већ  разумјети (Кров, 94).  је/ захтев у Одсеку за шумарство да им полуроботски, -а, -о – Уложћо / је се додели нови, полуроботски гуљач коре (Шума, 15). полуручни , - а, - о – Дневно са извора капацитета 11000 литара на дан, примитивном, полуручном методом флаширају 3000 литара (Осмица 281, 16). полусагнут , -а, -о – Уздрхталом  руком, полусагнут, гранчицом чистио хумак (Старац, 74).

(...) Валент  је

полусакривен, - а, - о – У његовој средини, полусакривени у зеленилу, видели су се торњеви (Врт, 40); Очи, полусакривене испод чупавих веђа (Марсе, 58).

– Молим, нисам Вас  разумео? –  рече полусамлевен, -а, -о полусамлевеним гласом директор Института, који  је и сам већ почео да се осипа у  јарму и кукурузно брашно (Јеж  2430, 28). полусатни, -а, -о

– На полусатном путовању до центра прочита новине

(С 432, 86). полусвестан, -сна, -сно – У полусвесној измаглици исцрпености морао (...) сам да пловим на безбројним  рукама  (...) да бих се домогао излаза (Троцки, 63).

да  је Раде Шербеџћја плаћен светски (око полусветски, прил. – Зна се да је милијарду), Миодраг Кривокапић мало мање светски, Алмира Османовић полусветски и тако редом тако  редом (М 51, 4). полусиндикалан , -лна, -лно – Полусиндикална смотра домаће лаке глазбе коју  је помагала организирати Културно-просвјетна заједница главног града (С 305, 61). полусинтетски, - а, - о – Медицина  располаже (...) хуманим инзулином, који може бити синтетски или полусинтетски (Г 489, 92). полусиромашан , -шна, -шно – Одрастао /сам/ поред деде и бабе у  једном полусиромашном селу (Н 1882, 10). полусклупчан , -а, -о

– Лежећи полусклупчан човечуљак узврати

(Озон, 12). полускуван , -а, -о

– Вирите полускувани из беле технике (Европа, 7). полуслобода , ж – Излазе /из затвора/ појединачно  (...) ко на полуслободу, ко у кућне притворе, ко (већином) условно (И  147, 44);

160

Непотпуна слобода није никаква слобода. Делимична слобода, полуслобода, гора је гора  је од неслободе (Слободан,17). полусоцијалистички, -а, -о – КП Финске  (...) оснива нову  ревизионистичку, националистичку и полусоцијалистичку и антисовјетску партију (Н 1827, 49). полуспокојан , - јна, - јно

– Полуспокојан наставим ка дну улице (Дуга

402, 57). полуспуштен , - а, - о – Седела / је/ на зачељу стола (...) забачене главе с полуспуштеним капцима (Врт, 146); Полуспуштене наочаре (Лудница, 63). полусрушен , -а, -о – Флорин прескочи бусен поред полусрушеног зида (Крчма, 51); У крају где сам  ја живела (...) било  је пуно ниских кућа са двориштима, са шупама и старим одбаченим стварима и полусрушеним зидовима (С 430, 14). полустакло , с – Носио  је наочаре с полустаклима и пошто  је све гледао кроз њих, морао  је да забацује главу унатраг да би нешто удаљено могао видети (Слике, 10). полусталан , -лна, -лно – За то време био  је два пута ожењен и одржавао је одржавао  је неколико полусталних веза (Слике, 116).

– И некакав дијалекат, и некакав полустандардан, -дна, -дно полустандардни дијалекат, може /се/ исказати као књижевни  језик (Језик, 213). полустегнут, -а, -о – Показа ми големо, удубљено мјесто у облику поустегнуте шаке (Аристид, 106). полустепениште, с – Џејн  је била отишла уз мало полустепениште до другог нивоа са спаваћим собама (Иствик, 303). полустидљив, -а, -о – Мислила сам  (...) да су се нека лица зборана,  румена (...)  развлачила у полустидљиве или полупокварене осмејке (Пси, 21); Како публика која је која  је навикла на полустидљиву девојчицу „у позадини”  реагује сада (ИТД 151, 27). полустиснут, (Дедиње, 51).

-а, -о

–

Лед  је испљунуо кроз полустиснуте зубе

полустранац, м – У хотелима странци и „полустранци”, хоћемо  рећи боље стојећи (...) гастарбајтери (Круг 2, 32).

– /Соба/ са таваницом украшеном четвртастим полустуб , м удубљењима и полустубовима по којима се пењао ловор (Марсе, 59). полутабак, м – Незаборавне  1947. године  (...) штампала се књига „Птице Југославије”. Већ су били одштампани сви табаци, сем првог полутабака са насловном страницом и уводом (Н 1809, 5). полутајан, -а, -о обредима (Врт, 32).

– Култ  (...) се гаји у малим групама, у полутајним

161

полутајно, прил. владе (Атина, 157).

– Тиме полутајно ставља под сумњу  рад претходне

полуталенат, м – На добитку су полуталенти и дела сумљиве морално-естетске вредности (Св 88, 22). полуталентован, -а, -о – Кодификација  језика  је без сумње била неопходна, али не и канонизација личног  језичког осећања  једног полуталентованог, а славољубивог човека (Н 2377, 43). полутворевина, ж – Полеђина седишта и све четири ноге  још су биле заробљене у безобличном дрвету. (...) Гост  је обишао полутворевину укруг (Јерусалим, 25). полутврдња, ж – Ова жена  (...)  је пре неколико месеци доспела у жижу  јавности несмотреном провокативном полутврдњом да су Његош и Мажуранић националисти (Н 1806, 11). полутескобан, -бна, -бно

– Полутескобне, звонке собе (Ми, 85). полутешкаш, м – Живиш с највећим полутешкашем на свету (Пакао,

21). полутихо, прил. полутихо (Књига, 131).

– Говорила  је полутихо (Књига, 34); Каже други

полутрговчић, м – Сваки пут /се/ зачудио кад би чуо да ти полутрговчићи и полулоповчићи – говоре грчки (Стијег, 140). полутровач, м – Извесни полутровач, Антон Мартинек из Суботице пре петнаест година општини даје 20 хиљада динара пореза за своје „траварске”  работе (Н 1830, 25). полутропски, -а, -о – Хотел није довршен и у знак поштовања одлучено  је да његов полутропски врт нема палми (Из  280, 103); Нови власник ту предвиђа  један полутропски  рај, препун егзотичне вегетације (Иствик, 82). полуугашен , -а, -о – Није осећала бол опекотина док  је полуугашену хартију ударала о под (Линије, 92). полуугушен, - а, - о – Издржаћу  још мало. Испод мараме, полуугушен, полуонесвешћен (Дуга 353, 59).

да  је наш родитељ наш  родитељ данас полуурбанизација , ж – Морамо имати у виду да је често ишчашен из свог фолклорног, обичајног корена, стигао  је у градске средине или је или  је полуурбанизација стигла на село (Н 1812, 23). полууспео , - ла, - ло – Деборах Харрy није обична плава гуска (...) нити  је „Блондие” на брзину скрпана хрпа глазбеника која треба одглумити и одсвирати нечију полууспјелу продуцентску досјетку (Пунк, 101); Све што се љубави тиче било / је  је/ полууспело (Слабости, 11).

162

полууспешан , -шна, -шно – Тек су се вратили с полууспјешног наступа у Аустрији (Спринт  535, 7); После тих полууспешних преговора Марковић је Марковић  је изгледао потпуно сломљен (в 37, 4). полуусправљен , -а, -о тетураво одмицао (Хегел, 139).

– Мало сам бауљао, а мало полуусправљен

полуферментиран, -а, -о – Појам зелени упућује на начин обраде /чаја/ након бербе: зелени  је неферментирани, црни  је ферментиран. Треће врсте, полуферментираних, тзв. оолонг, нема на нашим трговачким полицама (С 488, 8). полуфеудалан , -лна, -лно – Унутрашња политика Јапана  (...) са  још полуфеудалним структурама, није ме ништа мање занимала од његове иностране политике (Гилен, 21);  Чињеница  је да у полуфеудалним условима какви  рецимо владају у неким крајевима Косова  (...) свако указивање на лопове ове врсте, било би за тог „ самоуправљача” губитак много чега (Ст 23, 5); Слиједи га феудално друштво, од  476 године прије наше ере до  1840. године наше ере, и на крају полуфеудално и полуколонијално друштво (С 407,

26). полуфеудализам , м – Одступање од тог веровања „неизбежно води у полуфеудализам и полуколонијализам” (Н 1881, 47).

ставио  је полуфотеља, ж – Блондинац ми  је без  ријечи узео торбицу и ставио је на полуфотељу (Е 29, 43). полухипнотисан, -а, -о привидом, кратким сусретом усамљеност (Клини, 110).

–

Ваљда  је то била потреба да се бар са полухипнотисаном гомилом,  разбије

полухистеричан, -чна, -чно – Понека дама добила би полухистерични, полуклаустрофобични нападај (Парфем, 45); Два полухистерична детета шибала су га трском (Марсе, 129). полухладан , -дна, -дно – Снаге над-националног капитализма воде полухладни рат полухладни  рат против перестројке (Дуга 356, 45).

 је/ одмакао од затвора који  је био нека полуцивилни, - а, -о – Далеко / је чудна мешавина полувојне, односно полуцивилне установе (Плакање, 63). получизма, ж

– Пар мрких Баллy јевих получизама (Књига, 61). получиновнички, - а, - о – Није ли ипак чудно што сте  један динамичан посао (...) замијенили за получиновнички рад получиновнички  рад на телевизији (С 437, 12). получуварски , прил. – Иако су само получуварски униформисани, и то деловима униформе чија величина не одговара ни  једном ни другом, они имају сва права у односу на њега (Тотална, 23). полушарлатан, м – Типичан  јеврејски полушарлатан који  је ставио  руку на одличну идеју а потом је потом  је упропастио (Дуга 402, 54). Била  је то сеоба са полушоковима (Св 215, 10). полушок, м – Била је

163

помадерија, ж – Приликом обиласка града Греноуилле  је открио (...) безброј малих дестилерија, помадерија и миродијарница (Парфем, 147). помајмунити се, свр. – Старој, хроничној банди  руке су се током времена издужиле, помајмуниле се (Банда, 89). помаљајући, -а, -е – Игра  је већ продата у 200 000 примерака, што  је на тек помаљајућем  јапанског тржишта кућног софтвера, импресиван тираж (Н 2366, 62).

Помном анализом читавог  југо-војишта 1995. долази се до закључка да Сребреница никако не може да се одвоји од неколико претходних (...) војних догађаја (Н  2427, 17); Аргументи науке устукнули су, дакле, пред логиком силе (...) бивших југорепублика бивших  југорепублика (Н 2419, 43). помодарац, м – Интелектуалнија варијанта (...) напросто је напросто  је Буттерброт и бијела кава, а луксузна, за помодарце, укључује телеће медаљоне (С  450,

84). – Текућа криза проузрокована / је поморско-ваздушни, -а, -о  је/ предстојећим председничким изборима на Тајвану и  реаговањем Кине на њих  –  ракетним вежбама и поморско-ваздушним маневрима у непосредној близини острва (Н 2360, 45). понизивач, м – понизивач (Песак, 119).

Ако мушкарац одбије жену, онда  је он свиња и

понирући, -а, -е  реченица (Н 2362, 32).

–

Уследио  је понирући поглед и неизговорена

поновљивост, ж – Каква неисказана чаролија у тој свакодневности, поновљивости, глаткости (Ми, 38); Данас се поновљивост више цени од непоновљивости (С 470, 84). поособљен*, -а, -о – Готово да нема цивилизацијског таласа који на благородним медитеранским обалама није оставио свој поособљени белег (БН

65, 37). поп-музички, -а, -о –  Читави сегменти нове поп-музичке публике одрасли су не верујући у могућност да током читавог концерта читав оркестар свира уживо (Н 2370, 59).

– Продор „акустичара” ... на поп-сцену (БН 75, 48). популистичко-демагошки, -а, -о – Популистичко-демагошким, омамљујућим седативима обликовали /су/ политичку свест народа (Н  2378, 21). поривно, прил. – Можда га никад није ни вољела, у сваком случају не дубоко, поривно, животно (Папуче, 42). порно-биоскоп, м – Једини градски порно-биоскоп (Н 2368, 8). порно-клуб, м – Порно-клубови амстердамског трга Дам, прави су дечији вртићи у поређењу са овим задимљеним подрумом (Скитам, 200). поп-сцена, ж

164

порно-новинар, м – Једину корист извукли су  један порноновинар и млађахни музички менаџер (Дуга 402, 80). порно-прича, ж – Ријеч  је тешка и замара, зато се порно-прича ње најчешће и лишава (Е 62, 36). порно-прљав, (Европа, 26).

- а, - о

–

Заостао и смешан а прљав, порно-прљав

порно-проза, ж – Донатиен Алпхонсе-Францоис марqуис де Саде (...) аутор / је  је/ најгрозоморније порно-прозе која уопће постоји (Е 37, 36). порно-радница, ж – Цицциолина  (...) се од обичне порнораднице успела до посланице у талијанском парламенту (Е 37, 38). порно-филм, м

– Гледаш порно-филмове (Басара, 21) поручница, ж – Била  је ту  једна млада жена која се представљала као љевичарка и екологичарка  (...), а  ријеч  је заправо о поручници ДГСЕ-а Цхристини Цабон (С 436, 38). посланица, ж /н.з./ – Илона Сталлер (35), порно звијезда и посланица у талијанском парламенту (Е 29, 2). последичност, ж – У томе  је садржан само спољни факт њихова пресвлачења, и утапања у извесну општу, новонасталу последичност (Дуга 335, 77). послепоноћни, -а, -о – Овде  је два пута недељно  (...) одржавао ексклузивне, послепоноћне научне секси-сеансе (Дедиње, 9). послодавка, ж – Она  је наиме моја послодавка (Мркић, 52);  Читаве сате проводила је проводила  је њена (...) послодавка само у томе (Певачица, 37). – Бит ћу љубазна  (...). Узорна домаћица, поспремачица, ж поспремачица, кухарица (Е 29, 40). постпостармијски, -а, -о – Млинарић  је убрзо одиграо  једну од својих првих постармијских утакмица (С 435, 52). постбастиљски, - а, - о – Нисам био у стању током готово целог првог дела филма да са сигурношћу проценим да ли се оно што гледам одвија у предбастиљско или постбастиљско време. Кажем бастиљско, а не  револуционарно  јер  је тврђава Бастиља у истој мери прекретница за односе у  роману, самом филму (ваљда!) као и за дешавања оног судбоносног  јутра у Паризу (Дуга 402, 62).

– За оне мање упућене,  рођене у постбициклистички, -а, -о постбициклистичкој ери, морам да кажем да се штипаљка употребљавала да зупчаник и ланац бицикла не би сажвакали ногавицу панталона (Скитам, 441). постброзовски, -а, -о – Властодршци у Брозовој епохи, па и у постброзовском добу (...) обраћали /су/ пажњу на уметност (Н 2375, 40).

165

поствијетнамски, -а, -о – Суперсиле се само међусобно оптужују и настоје да искористе супарникове слабости: Совјети америчку збуњеност у поствијетнамској и поствотергетској ери (Н  1802, 49); Вијетнам ту није искуство које  је било само туробна несрећа, већ  је позитивно приказан као мјесто гдје се стјецала снага, слава,  ратна вјештина корисна у поствијетнамско (С  433, 74); Филмови о Рамбоу, инкарнацији поствијетнамског доба америчког марцијалног духа (Пекић, 71).

– Помало натегнута и претјерано поствисконтијевски, -а, -о идеологизирана прича, снимљена у поствисконтијевском стилу, гдје сваки поглед, свака фотеља, сваки музички такт, свака сјенка, морају свједочити о декаденцији њемачког пријератног друштва (С 448, 55). поствотергејтски, -а, -о – Суперсиле се само међусобно оптужују и настоје да искористе супарникове слабости: Совјети америчку збуњеност у поствијетнамској и поствотергетској ери (Н  1802, 49); Ови су момци дио поствотергејтске  радничке генерације која своје узоре налази само у предјелима ТВ и шоу-бизниса (С 251, 41). постдејтоновски, -а, -о – Није ли и урбано постмодерно кучкарство  резултат опште постдејтоновске психопатологије градског живота? (Н  2389,

62). постдејтонски, -а, -о – Српска милиција се пресвукла. У нове униформа. (...) То што сада изгледају мирољубивије, само  је део постдејтонских трансформација (Н 2364, 27). постдудајевски, -а, -о – Управо њих двојица могу бити нека врста одраза развоја одраза  развоја догађаја у постдудајевској Чеченији постдудајевској  Чеченији (Н 2365, 47). постевропски, -а, -о – Европа и постевропско доба (Н  2367, 38); Паточка, у важном есеју „Европа и постевропско време”, сматра да се  (...) филозофија бави (...) „ бригом за душу” (Н 2380, 60). постеколошки, прил. – Наши академици, изгледа, тек када оду у пензију, откаче се, тј. почну глобално, постеколошки да мисле (Н 2369, 59). постеколошки, -а, -о – И тај велики постеколошки посао мораће, опет, да одрађују неки нови писци лепе књижевности (Н 2368, 62). постељарка, ж – постељарки (Мадона, 27).

Прву  је годину  радила по мрачним собама

– Теоријска и практична  разрада постидеолошки, -а, -о постидеолошког модела интеграције у Југославији могла /би/ имати продуктиван учинак (Д 440, 10). постиђујући , -а, -е – Колико се данас књига српских песника,  романсијера и есејиста преводи у средњој Европи? Одговор  је постиђујући (БН 65, 37) /попридевљени партицип као део предиката!/ постимпресиониста, м – Јуче сам свратио у књижару да узмем  једну књигу о постимпресионистима (Књига, 162).

166

постинфарктни, -а, -о – Брковићево ослабљено срце не даје ми за право да га  још више исцрпљујем: неколико мени познатих појединости из његове недемократске биографије приложићу нашем демократском  јавном мњењу када ми Јевремови љекари и травари дају  релативан доказ да његово постинфарктно стање иде набоље (Н 1809, 8). постинформбировски, -а, -о – Угринов у широким епским замасима улази у  једно друго време, у свет мира, слободе и спокојства – и колико дубље улази у та стања, ова друга, постинформбировска, постају интензивнија и драматичнија (Преиспитивања, 176). постисторијски, -а, -о – Нова књига Светислава Басаре „Виртуална Кабала” (...) бави се феноменологијом постмодерне и постисторијске епохе (Н

2386, 55). посткњижевни, -а, -о – То  је ваш први покушај у посткњижевној књижевности, књижевности исцрпљења (Психо, 68). посткоиталан, -лна, -лно – На срећу, Весни нису биле неопходно потребне посткоиталне нежности. (...) После оргазма чезнем да будем километрима далеко од љубавног попришта (Књига, 172); Каква  је сврха тих љубавних  ритуала  (...)? Некада сам мислио да  је то средство за ублажавање посткоиталне горчине (Уклета, 14). постколумбовски, -а, - о – Супруга (...) Филипа од Шпаније, суверена пребогате постколумбовске земље (Сент,153). посткомунизам, м – Већ одавно (...) сам упозоравао на потенцијалне штетности де Микелисових наметљивих настојања да преузме улогу администратора посткомунизма овог дела Европе (По 87, 38). посткомунист(а), м

– Посткомунисти побеђују на изборима (Н 2365,

36). – Због чега мислите да у посткомунистички, -а, -о посткомунистичким земљама у којима се  рестаурира комунизам нема опасности од повратка комунистичке диктатуре? (Н 2365, 37); Петре Роман се нада да ће Запад имати стрпљења за посткомунистичку Румунију (Н 2064, 7). посткраљевски, -а, -о – Захтев краљевског и посткраљевског пуковника информбировца да му се брише ИБ из биографије одбијен  је (Банда, 59). посткритичар, м – По Улмеру посткритичари, тј. критичари постмодерне, пишу алегоријски (Постмодерна, 8). постмарксиста, м – Ако  је већ постмарксиста, требало би да  је читао Марксову докторску дисертацију (Н 2370, 58). постмодернист, м – Мигуел Барсело и Мигуел Анхел Кампоно  јесу ликовни постмодернисти (Н  1809, 57);  Чарлс Џенкс  (...) ће, на примерима Френка Лојда (...), анализирати односе између постмодерниста, и онога што  је

167

модернизму претходило (Н 1807, 39); Адорно има амбивалентан однос спрам модерне, истовремено  је прихвата и одбацује; у овом смислу Адорно  је постмодернист  (...), где се постмодерна узима као последњи корак у побуни модерне против саме себе (Н 1804, 41). постмортално, прил. – У средњем веку таквим лицима постмортално одузимала се част, имање, титула (БН 97, 26).

– Најзанимљивије галерије налазе се у постнуклеарни, -а, -о умјетничкој четврти Цовент Гардена. Ту  је „Оне офф” с постпанковским намјештајем и апокалиптичним сциенцефицтионом у стилу Мад Маxа и постнуклеарног доба (С 440, 7); Свијет  је постао тако мрачан и комплициран да се у причама појавила потреба за  јасним и  једноставним ликовима. Кад би вријеме  радње уистину било постнуклеарно не би требало бити ничега осим црног платна и тишине (С  436, 76); Брадати пијанац у свом одрпаном постнуклеарном издању с боцом вискија у папирнатој врећици (С 446, 52). постолимпијски, -а, -о

– Постолимпијско Сарајево (С 428, 11). постоперативни, -а, -о – Анализа инфузионих  раствора и лекова коришћених у постоперативном току  (...) није показала постојање састојака који би могли изазвати смрт (Н 2372, 14). – До сада нисте осетили никакву постоперациони, -а, -о постоперациону сметњу (Љаса, 65). посторвеловски, -а, -о – И док покушавамо да колико-толико  језгровито приведемо крају овај горкасти запис о нашим милитантним, посторвеловским малограђанима, сам нам живот нуди најречитију завршницу (М 1, 32). посторгазмички, -а, -о – Иако  је сплашњавање претходно увећаних прстенова око брадавица  један од знакова да  је жена у посторгазмичком стању, не реагују не  реагују све жене на овај начин (Супер XИИ, 83).

– Најзанимљивије галерије налазе се у постпанковски, -а, -о умјетничкој четврти Цовент Гардена. Ту  је „Оне офф” с постпанковским намјештајем и апокалиптичним сциенцефицтионом у стилу Мад Маxа и постнуклеарног доба (С 440, 7); Алкари (...) спадају прије у хеавy метал него ли  рецимо у постпунковски хумпа-цумпа (то  је оно што се иначе назива „ југославенским новим валом” (С 329, 60). постпродукција, ж – У прављењу филма треба  рачунати и на остале двије фазе класичне филмске производње – предпродукцију и постпродукцију (С 438, 73). постпројектилски, -а, - о – Иако сви које срећем категорично тврде да су им са престанком гранатирања у психи нестале све дотле нагомилане тегобе (...) многи проблеми тек започињу. (...) О овоме, то  јест о постпројектилским сновима причао сам недавно (БН 97, 25).

168

постпулски, -а, -о – Док су у Пули и постпулском периоду највећу пажњу на себе скретале наше  развикане канско-венецијанске величћне  (...) – ово остварење је остварење  је у најмању руку најмању  руку наишло на благо игнорисање (Ст 19, 13). постреволуционаран, - рна, - рно – Реад  (...) долази и до своје оформљеније идеологије коју на крају поистовјећују с  раним постреволуционарним бољшевизмом (С 340, 51). постреформски, -а, -о – Испада да  је онда ипак боља садашња „ јединствена” постреформска средња школа у којој се ученици за струку опредељују две године касније (Н 1834, 20). постримски, -а, -о – Од њега очекују Енглези  решење тајне свог порекла, одговор на питање како су се отпаци постримске домородачке комуне преобликовали у оно што  је (...) образовало модерну енглеску нацију (Пекић, 7). постсезановски, -а, -о – Ово уље на платну  (...) приказује неког шпанског гитаристу насликаног у постсезановском маниру (Књига, 273). постсецесионистички, -а, -о – На почетку /трилогије/ стоје „Врата  раја” (постсецесионистичко постсецесионистичко рађање  рађање Нове Америке) (С 441, 8). постсоцијализам, м постсоцијализму (Н 2386, 5).

– То  је случај и дан-данас, и то код нас, у

постстудентски, -а, -о – Срићини ставови, без обзира на то што су они, за  разлику од његових млађих, студентских и постстудентских дана, зрели, промишљени, теоретски утемељени, више су но занимљиви (С 447, 37). посттитовски, -а, -о – Што се гледања на  југословенску будућност тиче, поменимо да апокалиптичне визије о „ распаду посттитовске Југославије” изгледа дефинитивно припадају прошлости (Н 1827, 9). посттитоистички, -а, -о – Државни уговор Словеније и Хрватске (...) могао би бити први корак од страсти према  разуму у посттитоистичкој YУполитици (Д 440, 10). посттрауматски, -а, -о – Краткотрајни стресови високог интензитета често доводе до специфичног посттрауматског стресног поремећаја (БН

(...) 97, 25).

постфеминистички, -а, -о – Је ли та утегнута жена наглашених облина с  ревија у свим модним средиштима визуални знак  једне постфеминистичке жене, која  је изборила своје битке, па сада скида  ратничку мушиу одјећу и опет постаје класично женствена (С 439, 75). постхитлеровски, -а, -о – Бацају под ноге све међународне конвенције и повеље, као и демократске тековине постхитлеровског XX века (БН 87, 37). постхладноратовски, -а, -о – То  је само  један од најновијих обрта у постхладноратовском времену (Н 2359, 49).

169

– Нови Клини  је ситуиран у будуће постхришћански, -а, -о постхришћанско доба (Нови Клини, 136).  је/ у време  Чернобиља постчернобиљски, -а, -о – Душан Каназир / је ћуртао а знао да треба да се уништи све постчернобиљско воће, поврће, млеко, сир (Н 2363, 58). потенцијалност, ж – То  је вероватно неки осећај божанског у себи, осећај наше потенцијалности (Изгон, 57). потпазушни, -а, -о

– Мирис секрета из потпазушног предела (Г 177,

49). похиљадустручен , -а, - о – Било му  је као да град камења бије о кућу: не онако као  јуче, при покушају каменовања, него постострученом, похиљадуструченом снагом (Тил, 122). почетност, ж процеса (Ерос, 26).

–

Нестала  је апсолутна почетност истраживачког

– Затекао  је самог  референта починовничен, -а, -о дебељушкастог починовниченог занатлију (Употреба, 331).

– младог,

православизам, м – Ујевић и Крлежа писали су Христов и крст (чешће него криж); многобројне „православизме” налазимо  једнако у  језику глагољаша, најодлучнијих бранилаца  језичког и народног идентитета Хрвата (Југо, 115). православно-брадати, - а, - о – Православно-брадати ( наравно) игуман понудио нас је нас  је (...) водом (Н 2356, додатак, 11). правоцртан, -тна, -тно – Он не зна за сумње и унутарњи пријепор – његов  је пут правоцртан и вертикално устремљен (Догма, 7); Види град као скуп кипова, (...) капитела, правоцртних и отворених простора (Борхес 1, 31). прагенерацијски, -а, -о – Ако се вернику сруши богомоља, тиме се  руши темељ његове духовности, основа његове прагенерацијске и трансгенерацијске егзистенције (Н 2427, 27).

– Долазило  је из непроходних прашума у којима су праговедо, с пребивали вепар и праговедо (Борхес 1, 30). празноречивост, ж – Да вам кажем каква  је слика онда ускрсла преда мном? Ево: тече  река, сунце пада до гранитног дна и  растапа га  (...) – Престаните, молим вас! (...) Не волим празноречивост! (Хинг, 60).

– Србе поново зближава  једно топло људско праповерење, с праповерење, словенско заједништво, солидарност и доброта људска (БН 89, 27). прарођак, м – Дете старих кијевских кнежева, самога непојамнога Рјурика, легендарног Пруса с Висле и његових  рођака Цезара, Антонија и Клеопатре, и  још даљихг прарођака Ноја и Сима (Аристид, 22).

170

прасеоба, ж – Црњанског узбуђују те наше прасеобе. Херодот, на пример, налази Бодуне на Дону (Н 2368, 62). прасопственост, ж цртача (БН 96, 39).

– У линији  је закопана прасопственост  једног

прасуштина, ж – Та прасуштина налази се у брду које садржи неизмерну гомилу створених ствари (Блуд, 49). пратећи, -а, - е

– Заборављање / је/ понекад пратећи процес старења (Н

2424, 26). праутицај, м – Деспот није могао да избегне праутицаје Господиновог (...) неисцрпног ормара (Лет, 95).

Прво сам помишљао да направим неки фото-албум (Н 2393, 36); Фотодокументација са места несреће и саслушања преживелих (Н 2421, 30); Овај се тобоже загледа у  један сунцем и фототехником опаљен модел (Гојко, 19). првовласник, м – Потребно / је  је/ утврдити да ли је ли  је тренутни поседник у директној породично непорецивој вези с првовласником (Хинг, 100). првојануарски, -а, -о – Стекли су се сви услови да  раскрстимо са првојануарском Новом годином (Н 2402, 57).

– Ðукић и његов, по субординацији, првопотчињени, -а, -о првопотчињени позадинац у Сарајевско- романијском корпусу пуковник Алекса Крсмановић (Н 2355, 20). преаранжирати, св. – Указујем само на праксу музичара „ јужне пруге” да, када нешто преаранжирају, истичу себе као ауторе (Н 2432, 33). пребеглица, ж – Пророк  је платио високу откупнину, пребјеглица  још сједи у затвору (С 439, 29). преварност, ж – Примитивизам, бешчашће, преварност, лажљивост ..., само су неки атрибути које смо испробали на овим злосрећним просторима (БН 77, 41). преводилица, ж вечери” (Дуга 350, 56).

– Окренуо /се/ преводилици: „Мала, и ти остајеш на

предбастиљски, - а, - о – Нисам био у стању током готово целог првог дела филма да са сигурношћу проценим да ли се оно што гледам одвија у предбастиљско или постбастиљско време. Кажем бастиљско, а не  револуционарно  јер  је тврђава Бастиља у истој мери прекретница за односе у  роману, самом филму (ваљда!) као и за дешавања оног судбоносног  јутра у Паризу (Дуга 402, 62). предвозачица, ж – Тко  још не зна за ону утрку на којој  је предвозачица, непозната  југославенска клинка постигла вријеме боље од цијеле свјетске елите (Спринт 101 /535/, 23). предделиричан, -чна, -чно – предделирична делузија (Басара, 80).

То није историјска чињеница. То  је

171

предизајнирати, свр. – У жељи да створе што снажнији визуални идентитет конгреса, организатори су визуалне комуникације  једноставно предизајнирали (С 488, 88). предимензиониран, -а, -о – На зидовима  (...) сада су висиле  (...) предимензиониране доларске новчанице насликане верно али бледо (Иствик,

113). предмет-жена, ж – Појам еротског, у смислу сексуалне еманципације или с окусом „забрањеног воћа”, везан је везан  је за „предмет-жену” (Е 37, 26). предмодеран, - рна, - рно – У Југославији се данас промене дешавају, углавном, на један на  један предмодеран начин (Либ 4, 14). предолимпијски, -а, -о – Једна од најатрактивнијих прича ових предолимпијских дана односила се баш на смештај (Н 2377, 26). предримски, - а, - о – Један од тих компромиса, онај географски, нађен  је у Салисбурy ју, чворишту свих предримских цивилизација (Сент,29).

– СПС  ... / је/ одређивао инволвираност у представљеност, ж извештавању са лица места, тако да  је изостала детаљна представљеност догађаја (БН 82, 15). предтелевизијски, -а, -о –  Читаоци одрасли у пред-телевизијској епохи можда ће се сетити  једне од магичних  речи своје младости? Корзо! (Скитам, 451). преелегантно, прил.

– Био је Био  је (...) мало преелегантно одјевен (Кавијар,

И 235). преживљивост, ж – У тоталном непријатељском окружењу (...) треба да, са високим фактором „преживљивости",опстане уз минимум подршке (Г

181, 51). президенцијализам, м – Одустало се од нацрта амандмана по коме  је Скупштина требало да именује Предсједништво. (...) Тиме се на мала врата у политички систем уводе елементи президенцијализма (Круг 1, 19). преинвестирати се, свр. – Гоњена амбицијама   једноставно преинвестирала (Дуга 353, 38).

(...) „Звезда” се

преинсталирати се, свр. – ЈУЛ би, шта год он био, требало да се преинсталира у Социјалистичку партију и да настави да управља државом у обличју СПС-а (Н 2355, 12).

бих  руку ласкао себи кад бих се издвојио прејадан, -дна, -дно – У неку бих руку из те прејадне гомиле (Клоака, 83). прејарки, - а, - о – Ухваћен у том прејаком и прејарком укрштају сила, батргао сам се панично (Игре, 150). преклапајући , -а, -е

172

– Преклапајући кишобрани (Фуга, 28).

прекликтавати, несвр. –  Човек их није видео, осим ако би која мала птица немо и журно променила своје место: најсићушнија грла била су извор тог говора који је који  је прекликтавао све и на далеко се чуо (Тил, 84). прекодрински, -а, -о – Заклети прекодрински непријатељ хтио  је заувијек затрети дух хрватског народа (ОП 196, 7). прекомпозиција, ж – Прекомпозиција балканског простора  још не изгледа окончана (Н 2357, 49). преконоћни, -а, -о – Због чега  је  разоноду (или заборав) стављао у први план. (...) Због одбране од публицитета и преконоћног успеха (Елтон,

42). преконципирање, с – Београд  је преконципирањем Кнез-Михаилове кренуо у стварање правих пјешачких зона (С 490, 83). прекорно-сажаљиво, прил. – „Комм, комм”, промрмљала  је, па зацоктала језиком зацоктала  језиком прекорно-сажаљиво (Искушења, 111). прекосветни, -а, -о – Још двадесет година провешће овај богаљ у Латинској Америци (...). Можда се тамо на другом крају прекосветне нигдине у живот вратио онај стари Коља (Линије, 56). прекршајац, м прекршајац (Нећу, 96).

– Немојте тако друг милицајац/ нисам убица већ

прелакомислено, прил. – Дешава се, међутим, да писац прехитро, прелакомислено оцени  један доживљај као могућну подлогу за књижевно преобликовање (Искушења, 122). прелењ, -а, -о – Дивовска животиња  (...) била  је мирна и питома и лијено се протезала (...), била је била  је прелијена чак и да стане на ноге (Племе, 367). прелибералан, -лна, -лно

– Замјера Вам се да сте прелиберални (Д

441, 16). – Премеканост доњег уха Милтијад Аветовић премеканост, ж прикриће фалангама свога гласа (Аристид, 193). пренашминкан, -а, -о – пренашминканих старица (Волк, 88).

Увуците се

под

испуцалу кожу

пренежно, прил. – Па чак и они који су  је вољели  дотицали, само су је су  је прењежно љубили (Папуче, 52).

(...) нису  је

пренормираност, ж – У економији, која иначе живи под опсадним стањем пренормираности и изванредних мјера, ове мјере дођу му као тотална окупација (Д 295, 18).

– Данас /се/ изнова и на брзину  (...) приступа пренормирање, с пренормирању језика пренормирању  језика и стварању нових кодова (Дуга 337, 23). Врло  је дјелотворна и ако се правилно користи преопасан, - сна, - сно – Врло је није преопасна (Племе, 307).

173

преотворен, -а, -о – Дајем Ферди за право иако ми нешто не паше у његовом прегласном и преотвореном заузимању за  радничку класу (Мајд 80,

102). – преоцењивање, с преоцењивање ( Човек, 159).

Тада није било погодно време да започнем

препадачки, -а, -о – Изгледао  је свестан своје потребе да му буде опроштено, та га  је потреба целог обујмљивала и избијала му из сваког трапавог, претерано препадачког геста (Иствик, 50).

 је/ одређена пре више деценија, али препарцелизација, ж – Међа / је препарцелизација никад није на терену урађена (Бо 10.8.1987, 4). препипавати, несвр. – Трљао  је задовољно  руке. Пипао и препипавао моје тамноплаво одијело (Кларић, 23). препонашица, ж – Представнице Њемачке ДР  (...) препонашице Керстин Кнабе и Цорнелла Осцхкенат (Спринт ИИ 1987, 28). препохлепан, -пна, -пно – Александрине мисли су све време летеле Дервилу ван Хорну: његовом препохлепном лицу (Иствик, 249). препричавалачки, -а, -о – Зато су наше критике испод  разине дјела које се критикује. Оне имају претежно препричавалачки проседе (Догма, 43). преравнодушан, -шна, -шно – То /ме/ обавезује на неке припремне  радње за које сам престар, прелењ, преравнодушан, преразуман (Пекић, 257). преразуман, -мна, -мно – То /ме/ обавезује на неке припремне  радње за које сам престар, прелењ, преравнодушан, преразуман (Пекић, 257). прерастегнут, -а, -о – Ниједна од прерастегнутих, вишенационалних империја  (...) нису се повукле у своју етничку базу све док нису поражене у великом рату великом  рату (Н 2066, 57). прерафаелитски, -а, -о

– Кичица прерафаелитског сликара Россеттиа

(Сент,57). пресабрати се, свр. – Да се пресаберемо и покушамо почупати свукуда искићено лажно перје (М 33, 7). преседач, м – Београђани ће овог месеца моћи да купе и посебну „маркицу за преседаче”, намењену искључиво онима који купе фебруарску маркицу „ Ласте”. Овакав потез ( Градског саобраћајног предузећа) образложен  је потребом „заштите интереса путника који живе ван зоне линија ГСП-а” (БН

77, 16). пресециште, с (Иствик, 7).

–

Александра се осећала као неко пресециште

пресијавајући, -а, -е – Неколико лепљивих капљица се откотрљало преко пресијавајућег крзна (Фуга, 82); Сањала сам да стојим над младићем обученим у пресијавајуће боје (Фуга, 98).

174

пресликовит, -а, -о – Напуци новог учења  (...) били су за цитирање преусиљени и пресликовити (Борхес 1, 28). прес-материјал, м материјала (Н 2473, 38).

– Окружени брдом каталога и уопште прес-

 је/ свој  родни град из ваздуха; преснозелен, -лена, -лено – Угледао / је преснозелену боју брда што су га окруживала (Лет, 168). престижност, ж – Доказ те изузетне престижности су покуушаји да се улога Копинича минимализира (Дуга 335, 7).

– Свако дело  је поправљиво, подложно преструктурирање, с прерадама, преиначењима и мање-више сложеним преструктурирањима (БН 71-72, 50). преструктурисање , с – Друштва у транзицији (...) су се нашла пред озбиљним препрекама у  реализацији тржишног преструктурисања (Н  2428,

21). пресудитељица, ж – Хисторију не треба схватати као неку врсту пресудитељице која је која  је одговорна за све (Југо, 195).

црвени  јагањци претабанали цео претабанати, свр. – И тако су (...) ови црвени јагањци тај непрегледни пут до брда (Хинг, 200).

– Завере против њеног живота, куване у претенденткиња, ж круговима Анне Болеyн, мајке претенденткиње Елизабетхе, доказане су (Сент,155). преткоиталан, - лна, - лно – Кад  је заваљена, очито  је достојанственија и податнија од Матиссеова „Сједећег акта” у преткоиталном стању (Е 29, 51). претколумбовски, -а, -о – Упознао је Упознао  је старог индијанског врача који га  је увео у тајне претколумбовске магије (Басара, 42) преткужни, -а, -о – Несрећан акт владе после епидемије црне смрти невољу увећава. Раднички статут фиксира наднице на преткужни период (Сент, 113). претполитички, -а, - о – Друштво и власт који се рађају се  рађају и заснивају на изразито криминализованој и противправној основи, враћају нас у претполитичко стање (Н 2389, 21).

– Аутоматик-машина за прање  рубља. претпрање, с програма, укључујући и претпрање (Зуб, 210).

(...)  Четири

претраживач, м – Како понајчешће знанственици или специјализанти и докторанти сами наплаћују свој  рад  (...) присиљени су све више времена посветити конзултацијама с претраживачем за своје подручје (С 481, 86). прећуткивачки, - а, - о –  Чим читаоци осете да  је уређћвачка политика прећуткивачка и капитулантска, они веома брзо дигну  руке од њега (С  470,

17).

175

– Браудов преуљудни одговор  је био преуљудан, -дна, -дно саркастичан и то  је вођу  раздраживало много више него отворено неслагање (Племе, 348). преусиљен, -а, -о – Напуци новог учења  (...) били су за цитирање преусиљени и пресликовити (Борхес 1, 28). префарбавати, несвр. – Небо личи на платно којим уметник није задовољан, те га стално преправља, прекраја и префарбава (Сент,20). прехиспанички, -чка, -чко – Данас су градови Маја напуштени, али потомци и сада ... донекле следе прехиспаничке обичаје (БН 82, 34). приватно-државни, -а, -о –  Читава привреда  је у  рукама одабране приватно-државне олигархије (Н 2386, 9). привредно-административни, - а, - о – На челним позицијама остају и они којима  је насиљем изведена подела некада узорно мултиетничког урбаног центра прихватљивија од „ ризика” макар и минималног, привредноадминистративног заједништва (Н 2378, 22).

 је/  једна од врло  ретких привредносистемски, -а, -о – Аврамовић / је светлих тачака у панорами наше економске политике и привредносистемске трансформације (Н 2364, 15). приговарајући , -а, -е – Зашто нико не примећује непогрешиви приговарајући поглед на мом лицу (Фуга, 99). придобијач, м – „Одређени кругови” /се/ спремају за почетак колонизације територије СССР-а и да специјални придобијачи већ траже (...) биолошки „чисте” Русе емигранте (Варвари, 22). прикраћеност, ж – Они служе само као надомјестак оному што немамо и умањују бол изазвану сексуалном прикраћеношћу (Е 19, 35).

– Изругао се у чланку  (...) Хубертовој прилагодљивац, м превртљивости, називајући га прилагодљивцем који пише неоригиналне новинске ступце (Из 280, 12). приматологија, ж – По завршеним студијама биологије, силно се загрејао за приматологију, и сада ради сада  ради за Етолошки институт у Цириху (Г 177,

40). приносивост, ж – Није посветио довољну пажњу награђивању оних чија би приносивост и  репродуктивна способност превазишла наша заједничка очекивања (Аристид, 80). припадајући, -а, -е – Све су то само дескрипције најдубљих слојева моје личности до којих сам доспео у археолошиим истражћвањима припадајуће јој припадајуће  јој душе (Басара, 49)

– Сведоци /смо/ велике медијске кампање припадајући, -а, -е крагујевачког гиганта и припадајућих му банака и ауто кућа (БН 80, 30). припазарити, св.

176

–

Просечан грађанин морао

/би/ да буде у

могућности да припазари технолошки понос своје државе (БН 80, 30). припитомљавајући, -а, -е – За /климу/ (...) Цезар великодушно каже да  је „сурова али здрава”, па из тога изводи закључке о неизбежним припитомљавајућим последицама по природу расе природу  расе (Сент,52). притајење, с – До кога степена сексуално понашање бива партикуларизација, манифестација или притајење елементарнијих енергија (Ерос, 36). причаоница, ж – Наше форумске причаонице нису више учаурене монолошке исповједаонице (М 44, 9). причаоница, ж – Основци су се најпре окупљали у играоницама, причаоницам и  радионицама (БН 83, 17). прљавориђ, -а, -е (Холивуд, 42).

– Неки млад човек, прљавориђе косе и браде

прљавосив, -а, -о – Огромни закивци неправилно  распоређени по (...) комадима прљавосивог алуминијума (Басара, 88) проаустријски, -а, -о овде није било (Н 2114, 18).

пробољшевик, м

– Проаустријског сентимента још сентимента  још пре месец дана

– У Београду  је био пробољшевик, антимонархиста

(в 37, 55). пробосански, -а, -о – Дипломата који  је некада био познат по својим непоколебљивим пробосанским становиштима (Н 2355, 19). провокативност, ж само игра (С 471, 6).

– Без обзира на провокативност моји модели нису

провокаторка, ж – Народна вамп провокаторка, како љубоморни називају Биљану Јефтић, не верује да ће икад у  јавности наступити закопчана до грла (С 443, 85). провоцирајући, - а, - е – Довлачити нове стокове супермодерне западне војне технологије и опреме директно  је провоцирајући фактор за оне којима Дејтон није по мери и укусу (Н 2377, 13). продиринчити, свр. – Ја сам читав свој вијек продиринчио да бисте ви имали што обући и стрпати у гузицу (Легија, 77). продуцентица, ж – Сад у Орегону влада Ма Прем Хасyа вишеструка милијунашица и филмска продуцентица (С 439, 30). продуценткиња, ж

– Продуценткиња  је сутрадан назвала Кундеру (С

470, 84). проевропски, -а, -о – Док се евроскептици и проевропски настројени торијевци гложе (...), у Бриселу се воде поверљиви  разговори о могућностима међусобне кооперације других чланица ЕУ без учешћа Велике Британије (Н

2368, 45).

177

проенглез, м – Дошло  је до истог сукоба  (...) између пронациста и проенглеза (Гилен, 42). прозно-поетски, -а, -о – Оне су, пре свега, биране с намером да прикажу што више могућности ове кратке прозно-поетске форме (Давид, 6).

– „Идеал кинеског система  је чистоћа и прокинески, -а, -о дисциплина”, објашњава Тхомас своје прокинеске наклоности (Пунк, 121). проливаст, -а, -о – Други оболели  (...) смештен  је у Инфективну клинику ВМА  (...) због повишене температуре  (...) и проливастих столица (Сида, 30). проматрачица, ж – На иницијативу тадашњих проматрачица мушке  рекреативне бодy-буилдинг групе  (...) основао  је и  рекреативну групу за билдерице (С 443, 62). промашитељ, м – Прогласили су  је промашеном инвестицијом. И послије се кренуло у потрегу да се утврде њени промашћтељи (Ас 318, 4).

ми  један независни лист промилошевићевски, прил. – Десило се то да ми један одбије (...) да штампа тај текст. Учионио му се промилошевићевски (Н 2356,

47). промотерка, ж – Много воајера и тек понеки потенцијални купац обилазе око скупих аутомобила и прелепих промотерки (Блиц 17, 20). промоционални, -а, -о – Боwие  (...) заједно с Иггyем креће на промоционалну турнеју „Идиота” током  1977. свирајући инструменте са клавијатурама (Пунк, 27). промоциони, -а, -о – Хтео  је да му овај буде при  руци, за интервјуе, промоционе наступе као и за неколико важнијих концерата (Елтон, 25). пронаталистички, -а, -о – „Пронаталистички синдром” нападнут  је само са положаја жене, док  је онај други, контрола  рађања, остао готово нетакнут (Св 86, 13). пронаталитетан, - тна, - тно – Породица са најмање троје деце идеал је идеал  је државне пронаталитетне политике (Н 2362, 50). проницљивац, м – Његови најмилији аутори били су они велики проницљивци – Ниче, Хјум, Гибон (Иствик, 184). проњакати, свр. – Зар су веровали да трпељиви српски дух могу претоварити као магарца ( и магарац би под толиким теретом проњакао) (Дуга

399, 12). проопозициони, -а, -о – Односило се то на неку проопозициону приредбу с  рок музиком (Н 2378, 45). проосовински, -а, -о оријентације (Н 1804, 35).

178

–

Времена спољнополитичке проосовинске

пропагандистица, ж – Разговарали смо с модном креаторицом и пропагандистицом из „Муре” (С 470, 57). пропагаторица, ж

– Славне пропагаторице бодy-буилдинга (С  443,

63). – У питању  је прилично неинвентивно просвиравање, с просвиравање Хендриксових и неких блуес-фора (М 1, 39). просјаклук, м – Та  је већ многе отерала у просјаклук,  јер  је пљачкала на најбестиднији начин (Певачица, 132). проскијати, свр. истодобно (С 469, 82).

– У овом крају дјеца проходају и проскијају готово

прослављивати, несвр. – /Стрип/ излази у Француској и Норвешкој, а прослављује свог аутора од  1977. (С 469, 70). просторно-временски, -а, -о – Како  је могуће да се  реални објекти, настали много пре него што  је екстеријер чији су део измишљен, уклопе у њега, а да то противречи само логици усамљеника, не и просторновременском континуитету (Уклета, 10). протабанати, свр. – Већ ћемо данас протабанати оним тужним километрима које сам излизао у десетак дана сам (Мадона, 73). протагонистица, ж – Протагонистица Бетрице Романд добила  је награду за главну женску улогу (С  357, 51); Загребачка опера / је  је/ успјела обновити своју „Норму” с новом протагонистицом (С 439, 86); Макавејев  је 1967. први изложћо наго тијело своје протагонистице свевидећем оку камере (Е 20, 28); Анита Екберг, секс-бомба и протагонистица „Слатког живота” (Е 20, 5); Снимљен  је (...) с Невеном Симић, главном протагонистицом  рекламе за „Јупи” (С 470, 51); На већој  је слици Луциана Рицца, а на мањој свих шест протагонистица емисије (С 446, 3). противавионац, м – Међу противавионцима црвену књижицу примио  је (...) нишанџија Милан Вујић (Ф 1496, 17). противбиљни, -а, -о – Атанасови противбиљни отрови били су тако успешни да није смео да открије њихов прави домет и трајност (Предео, 124). противбродски, -а, -о – Раматра се и његова употреба за дејства против површинских бродова противбродским вођеним  ракетама (Ф  1490, 34); Иран / је  је/ због тога основао и базе за противбродске  ракете „силкворм” (Ф 1505, 12); У варијанти противподморничког /хеликоптера/ носи 4 торпеда или противбродске вођене ракете вођене  ракете (Ф 1496, 35). противверски, -а, -о – Из тог времена потиче писмени извештај командира  једне полицијске десетине (...) о човеку кога би требало ишибати, да не говори јавно говори  јавно такве противверске дрскости (ИТД 151, 6).

179

противгрипозан, -зна, -зно – У циљу производње стандардних противгрипозних вакцина користи се суперчиста беланчевина, добијена на станици „Саљут” (Совјетски хоризонти 2/1986, 46). противелектронски, -а, -о – Авион Ф-15 (...) у борбеним дејствима имаће две улоге – вршиће противелектронско дејство и обављаће ловачкобомбардерске задатке (Ф 1490, 32); Још  расту могућности наших  јединица у противваздушној, противоклопној, противдесантној, противелектронској борби (И 109, 37). противзападни, -а, -о политику (Д 295, 54).

– Предбацивало му се да води противзападну

противјеврејски, -а, -о политику (По 57, 51).

– Подржавала / је  је/ и геноцидну противјеврејску

противмински, -а, -о – Под тим називом се подразумевају све врсте хеликоптера намењених за подршку поморских снага (противподморнички, торпедни, мински и противмински) (Ф 1490, 34).

 је/ кретња, противналет, противналет, м – У том отимању настајала / је отварање, затварање, обртање (Певачица, 48). противпешадијски, -а, -о – Има објашњења према којима  је „ јарк” повучен зато што му  је домет остао испод радијуса испод  радијуса противпешадијске ватре са нових совјетских хеликоптерских крстарица (П 25824, 4).

– Мало  је оних који су могли да прате противсавезништво, с збуњујућа и изненадна савезништва и противсавезништва, док су снаге босанских Срба и Хрвата нападале босанску владу и муслиманске трупе, а муслимани затим ратовали затим  ратовали против Хрвата из Босне (Истина, 20). противслика, ж – Оно што бих имао да испричам о нашем путовању кроз Србију сигурно нису намерно изабране противслике вишеструко штанцованим погледима (Н 2356, додатак, 7).

– Израз „великосрпски хегемонизам” са противсрпски, прил. негативним предзнаком одавно  је у употреби противсрспки настројене идеологије (Хегемонија,7). противтрзање, с – Модернизована варијанта /хаубице/ (...) има већи број олука, већу запремину лежишта метка, побољшање механизма за пуњење и противтрзање (Ф 1505, 32). противхеликоптерски, -а, - о – У НАТО влада нарочито интересовање (...) за  једно ново оруђе које експерти називају „противтенковско и противхеликоптерско борбено возило” (НА 2504, 12). противцивилизацијски, -а, -о – Да није било кобне и противцивилизацијске установе „морално политичке подобностои” (...) никада Квазиарапи не би доспели до (...) изражаја (Дуга 353, 45).

180

противчлан, м – Рестрикције културе (...)  једнако су људски производ, као и сама природа, препознавана само као противчлан претпостављеног прогонитеља (Ерос, 35). протившпијунски, -а, -о – С обзиром на страшне протившпијунске законе Јапана, било  је довољно и нешто сасвим безначајно па да човек буде оптужен за шпијуна (Гилен, 88).

верзија  рукописа потпуно је потпуно  је другачија протобелешке, ж пл. – Коначна верзија рукописа од протобелешки (Клини, 65). протопрошлост, ж – Археологија ће нам  непознатој протопрошлости (Сент,22).

(...) помоћи да се у

протурадарни, -а, -о

– Протурадарно зрачење (Арка 30, 31). протуторпедни, -а, -о – Ти цилиндри, око 60 центиметара испод површине мора, подржавају метално уже на које  је причвршћена протуторпедна мрежа (Стијег, 75). прочитавање, с – Он  је књигу учинио и изузетно занимљивом за читање али и за прочитавање, откривање и утврђивање психоаналитичких знања (Н 2427, 41); Прича коју ћете прочитати: само  је ваша. Између вашег прочитавања и моје намере леже бескрајни понори неразумевања (Опис, 131). псеудо-астма, ж – Кожа трне и показује симптоме лажног запаљења. (...) Јавља се и псеудоастма. Гушите се као да су вас стрпали у чучавац (Пекић, 290). псеудо-блок, м -Те нове политичке поделе су псеудоблокови, а не прави блокови,  јер над свим тим виси сенка државног тужиоца (Н 2365, 36). није  једном заувијек ни недостижна псеудо-конкретност, ж – /Истина/ није једном ни достижна. На томе почива Косиков појам деструкције псеудоконкретности (Догма, 21). псеудо-мит, м – Златно доба насеља , ( легенда га смешта у време пред Први светски рат светски  рат) (...) само је само  је псеудомит (Уклета, 9). псеудо-митолошки, -а, -о – Српско мишљење  (...) не настаје у  реалном свету  (...) већ у псеудомитолошком миљеу, у симулацији повести у којој су ликови и ситуације из усмене народне фикције историјски факти првог  реда (Н 2377, 43); Из повесног, поступно ће се прећи у митско доба, а главну реч главну  реч у збивањима водиће псеудомитолошке личности (Басара, 56) псеудонимизовање, с – Писао сам за новине, а да бих себи дао више слободе – довијао сам се и заклањао своје име. – То  је  разумљиви мотив псеудонимизовања у извесним срединама (Дуга 402, 74). псеудонимован, - а, - о – Извесна псеудонимована Мис Лонел (...) кроз низ бројева „Роцка” настојала  је да из описане тарапане извуче симболе декаденције нашег доба (М 50, 45).

181

Да ли су програмери РТВ псеудо-оријенталан, -лна, -лно Београд корумпирани или пак свесно настоје да српски народ поново претворе у османлијску  рају посредством псеудо-оријенталних и квази-музичких кретенизација, по формули: Гајим шљиву иза плота – волим мајко идиота” (Дуга 375, 50).

– Псеудохиндуизам се представља м псеудохиндуизам , плагијаторским и фалсификаторским учењима разних учењима  разних надригуруа (БН 82, 14). псеудо-хуманистички, -а, -о – Марксисти и криптомарксисти  реагују са већ отрцаном псеудохуманистичком псеудохуманистичком реториком  реториком (Н 2387, 56). психијатреса, ж – Психијатреса са малим дететом  (37, бави се психотерапијом) (Дуга 337, 81); „Са наркоманима нема тог весеља ”, каже наша саговорница психијатреса. „Доста ми  је криза и проблема на послу” (Дуга 337, 81). психијатризација, ж – Тако се проблем пребацује здравству, гдје ће се медикализацијом, психијатризацијом итд. ти људи ако не излијечити а оно барем склонити с очију (С 469, 20).

Невјеројатно  је како је како  је та психичарка из Флориде (...) психичарка, ж – Невјеројатно је у све то упетљала мој ауто. Никад нисам чуо за Диану Фунцхесс ни њезино дијете, све док полиција није дошла овамо. Не знам ништа о њезину нестанку (С 248, 63). психоанализирање, с – Нема подсвести и сличног подземља, нема тумачења (...), нема психоанализирања (Пси, 9). психо-биографија, ж – Влада Адамовић, неуропсихијатар, написао  је психобиографију Ј. Б. Тита (И 263, 48). психобиографија, ж – Прва књига  ... о Сави Шумановићу  ... само начиње проблем односа болести и уметности, док друга, „Епистоларни портрет”, до те мере задире у њега да представља  ... и својеврсну психобиографију (БН 69, 36). психолингвисткиња, ж – Америчка психолингвисткиња Ева В. Цларк (...) истражује како деца творе нове речи нове  речи (СЛ 25-26, 53). психологистица, ж – Једна психологистица  (25, слободна) као да имплицира женску покорност мушкарцу (Е 23, 29). психолошкиња, ж – Млада психолошииња  (26) сећа се мајке своје најбоље другарице (Дуга 356, 79). психолошко-педагошки, -а, -о – Важан програм  је психолошкопедагошка  радионица за побољшавање комуникације између деце и  родитеља (БН 83, 17).

замишљена  је као један као  један од психомоторни, -а, - о – „Змајева играоница” замишљена је стимуланса интелектуалног и психомоторног развоја психомоторног  развоја детета (БН 97, 27).

182

психо-политички, -а, -о психополитичку изреку (Д 439, 30).

–

Оставио нам  је  једну изузетну

психо-релаксанс, м – То  је много боље од смешних таблетица било ког психорелаксанса (Пси, 27). психостимулативан, -вна, -вно – Модерна медицина учинила  је да свако доба живота траје дуже. И да буде лепше. За жену  је то нарочито важно и психостимулативно (БН 98-99, 40). психотерапеуткиња, ж – Климактеријум мушкарца  радо се, по мишљењу психотерапеуткиње Фервере Шоре, назива „мидлифе црисис” (Н

1833, 61). психотерапеутски, -а, - о – Хормонска терапија фамозним естрогеном, „супстанцом женствености”, помаже да жена успори свој биолошки сат и ова биохемијска  ревитализација  је, истовремено, и психотерапеутска  јер  јој даје осећај пуновредности као сексуалне партнерке (БН 98-99, 40).

жртава  рата у миру доказују да су они психо-траума, ж – Психотрауме жртава рата двоструко погођени (Н 2427, 26). психотроника, ж

– Међународна конференција о психотроници (Г

177, 35). психотроничар, м

–  Чиме се баве психотроничари (Г 177, 37). птицолик, -а, -о – Тај звук (...) као да није извирао из њеног грла већ из неког птицоликог духа насађеног на њено раме њено  раме (Иствик, 8). пузалачки, -а, -о – Сувопарна емпирија (бесрамно и пузалачко обожавање чињеница  ...) постала ми је ми  је одвратна (Троцки, 19). пулсарски, -а, -о – Он поново подиже поглед са цикцак -графикона пулсарских блесака (Иствик, 165). пустошитељ, м – Ахилеј, службено назван „пустошитељ градова” (Е 20, 16). пушећи, -а, -е – Тај призор, тишина, пушећа врелина (Фуга, 28). раблеовски, - а, - о – Роман / је/ пун  раблеовске дрскости (Н 2379, 37); Што би на ово  рекли сви „ раблеовски” обожаватељи „трипица” (Н 2377, 41); „Време чуда”  је  роман пун  раблеовске дрскости (Н 2385, 43); Фешта  је била  раблеовска (С 470, 94). да  раблеовски опева измет (Зуб, 257). раблеовски, прил. – Храбар да раблеовски На  радарским радарац, м – Радарци (...) нису имали нерешен проблем. На радарским екранима ситуација је ситуација  је била увек као у ваздуху –  реална (Ф 1518, 4). радарски, прил. – У свету се интензивно  ради на  развоју и употреби такозваних радарско такозваних  радарско апсорбентних материјала (Г 181, 50). радиестезијски, -а, -о – Излагали /су/ и продавали своје књиге, (...)  радиестезијски материјал (Г 177, 37).

183

радиорадио-аниматор, м – Програм „Даме певају џез” колегијално  је преузет од емисије Београда  202 „сав тај џез” – највећег и најутицајнијег  радиоаниматора џеза (Н 2368, 40). радио-дневник, м предсједника (Д 441, 30). радио-драма, ж (Давид, 211).

– На повратку слушам на  радио-дневнику говор – Изузетно  је значајан и као писац  радио-драма

радио-репортер, м – Радио- репортер Радивоје Марковић  (...) и даље виче: „Какав је Какав  је то ударац био, драги слушаоци!” (Зуб, 191). радио-систем, м – Новац који су дали Американци троши се на (...) 100 телефона и 2 598 тактичких радио тактичких  радио-система (Н 2361, 16).

4

радио-спикерка, ж – Познати глас  радио-спикерке (...) као да у свакој емисији малтене понавља један понавља  један те исти текст (Плакање, 8). радио-талас, м

– Јављају /се/ и  радиоталаси ниске фреквенције (Н

2366, 60). радио-уређај, м – У међувремену нам се покварио  радио-уређај тако да једно да  једно време нисмо имали контакт са Вараждином (Н 2356, 54). радистица, ж – /У вили  је/ становао Владес са својом женом  радистицом (Дуга 337, 71). радноактиван, -вна, -вно – Даваоци крви мобилишу /се/ углавном из  редова младих,  радноактивних и здравих људи (Сида, 19). радокохолизам, м – Није све тако  једноставно и засновано само на „ радокохолизму” (опијеност радом опијеност  радом)  јапанског радника  јапанског  радника (ИП 1472, 18). радохоличарство, с – Марљивост нема много везе с дужћном времена проведеног на  раду, баш као ни с продуктивношћу  рада и „ радохоличарством” (С 450, 82). рађатељка, ж – Опасан тренд да и најсвјетлији обитељски чин,  рођење дјетета, постане предмет грубе комерцијализације, да се претвори  (...) у индустрију изнајмљивања утеруса, гдје би /се/ сиромашније жене  (...) могле појављивати као професионалне  рађатељке које би богатим људима у току живота могле родити могле  родити десетак дјеце, свако „за другу адресу” (С 470, 62). разбатрганост, ж – Све веће надражење  (...) пуче у  разбатрганост покрета, Небојша дохвати Емине тихе, сочне груди и затрља их,  рашири  јој бутине (Блуд, 48). разбокореност, ж – Братић  је написао (...) књигу остварену „ у богатој  језичкој разбокорености  језичкој  разбокорености” (Дуга 337, 20). развесељавајући , -а, -е – Тамо / је  је/ било да се купи и много лепог,  развесељавајућег (Н 2356, додатак, 10).

184

развођачица, ж – Дежурни ватрогасац у кино-дворани посјео  је на кољено развођачицу кољено  развођачицу и  рукама помно истражује њезине груди (Из 280, 93). разгаженост, ж

– Те су ципеле биле у  разним фазама  разгажености

(Гарп, 260). разгибни, - а, - о – Вољела  је вјежбати пируету, али  је, сјећа се, морала најприје проћи свакидашње „ разгибне” вјежбе уз мотку (Папуче, 37).

 је/ тежња за истином, том највећом раздвојитељка, ж – Само их / је  раздвојитељком међу људима, сучељавала (Светиљка, 11). разисторија, ж – Српски народ  (...) за пристајање на брионску Југославију, кажњен је кажњен  је разисторијом  разисторијом, дезинтеграцијом (Н 2066, 13). разлатичан, - а, - о  ружа (Е 22, 50).

– Кажипрстом сам трљао њен пупак разлатичан пупак  разлатичан као

разминиравати, несвр ..

– Сада разминиравамо Сада  разминиравамо пругу (Н 2367, 11). разминирање, с – Противподморнички хеликоптер  је намењен (...) и за постављање минских поља (...) и за  разминирање – када се опрема  разним уређајима за активирање и уништење подводних мина (Ф 1490, 34). разноваријантан, -тна, -тно – Разноваријантни стаљинизам / је  је/ само магловита историјска аналогија (М 52, 20). разнопроцентни, -а, -о – Ваши џепови /су/ пуни бочица шпиритуса, петролеја, керозина,  разнопроцентног алкохола (Тотална, 60). разобличивач, м – Њему  је испод части да одговара на фантомске нападе којима је којима  је, као жесток разобличавач жесток  разобличавач наше стварности, изложен (Н 2366, 41). разочараник, м – Добио  је ново име, униформу и утопио се у легионарским  региментама, састављеним од  разочараника и бјегунаца из шездесетак земаља (Легија, 184). ракетирање, с – „Старк”  је  ракетирање боље издржао него енглески брод „Шефилд ”, погођен истом врстом ракете врстом  ракете (Ф 1505, 12). – Успео  је  (...) да постане главни ракетно-космички, -а, -о конструктор ракетно конструктор  ракетно-космичких система (Н 2357, 53). рамбоовац, м – Поруке акционих филмова гласе да су „ рамбоовци” увек победници (Н 2362, 61). рамбујеовски, -а, -о – Тамо делују одбори Српског покрета обнове, који не прихвата  рамбујеовску одредбу о  референдуму кроз три године (БН 96, 7). ранковићевштина, ж – О каквом  је то сламању централистичког политичког и полицијског апарата била  ријеч показали су каснији догађају, (...) као горко свједочанство сталног присуства ранковићевштине присуства  ранковићевштине (Д 441, 23).

185

ранојутарњи, -а, -е – Осим нас тројице никог више није било на Рудичином ранојутарњем Рудичином  ранојутарњем тренингу (Легија, 113). ранопочетни, -а, -о – Зато бунтовници, вешто заварани  релативном ефикасношћу свог протествовања из  ранопочетне фазе насељавања чувара, касно примећују да постављач само формално уважава њихове протесте (Тотална, 13). ранохришћански, -а, -о базилику (Дува, 88).

– Повео их  је да погледају  ранохришћанску

расветљивач, м – Режисер  је сједио на склопивој столици  (...). Расвјетљивач се мотао око кабела трију  рефлектора (Мадона, 56); Од  расвјетљивања опере нисам одустао потпуно шутке. Покушао сам  разговарати с оперним расвјетљивачима оперним  расвјетљивачима (Гамбит, 40). раскреченост, ж – Обнаживање жена, снимање њихове  раскречености (...) значи понижење женског рода женског  рода (Е 19, 29). раскритиковати се, свр. – На челу собе налазио се собни старјешина. То  је био поуздан, провјерен човјек који се  раскритиковао, признао грешке, своје и туђе, нарочито туђе (Троугао, 9). раскрснички, -а, -о – Интерпретације српске историје и неких кључних и  раскрсничких збивања у њој (Зуб, 258). раскужитељ, м –  раскужитеља (Стијег, 65).

Нино ми  је дао и упуте како да пронађем

– Сагледао / је  је/ раслабљење, с  раслабљења и моралне ерозије (Зуб, 256).

(...) корене и узроке националног

распадајући, - а, - е – Мирис влажне земље, опалог  распадајућег лишћа

(Зуб, 158). распојасје, с – Живети на сунцу, и кад луна сја, бити туна пуна сред  распојасја (Иствик, 250).

– Луде распомамљености Луде  распомамљености (РТР 992, 40). распродавач, м – Гдје су сада Золе и Гоyе да портретирају ове аветињске карактере и  распродаваче земље, који су сада на власти у Француској (Д 295, 60). распршујући , - а, - е – Више није било муклог говора са  распршујућом љубичастом прашином (Линије, 68). расрбљавање, с – То  разједињење пратило  је и  расрбљавање Црне Горе (ОП 196, 30). растакач, м – Растакачи човека у истој мери колико  је и човек њихов  растакач, црв (Зуб, 154). растемељити, св. – Готово да нема „величине”, „ауторитета” и „истине ” коју Љиљана Шоп није преиспитала, ставила на решето на  решето и страствено критичарски –  растемељила (БН 96, 38). распомамљеност, ж

186

расточеност, ж – Расточеност  радничке класе (...) сматрамо  једним од кључних проблема (Дуга 335, 23). растужујуће , прил. – Растужујуће делује да уобичајени концентрични кругови изостају (БН 77, 41). расцентрирано, прил.  расцентрирано (Иствик, 7).

– „ Човек?” упита Александра, осећајући се

– Бавимо се пројектирањем, изградњом и рачунарско, прил. допуњавањем рачунарско допуњавањем  рачунарско подржаних информацијских центара (С 488, 45). спадао  је у европске, и светске, рашљарски, - а, - о – Рудолф Зибер (...) спадао је врхове рашљарске врхове  рашљарске теорије и праксе (Тајне 2, 68). рашљарство, с – Постојао  је  један огранак паранормалног који  је привлачио његову пажњу:  рашљарство (Н 2430, 59). рашљепљен, -а, -о

– Опет она његова рашљепљена његова  рашљепљена уста (Дедиње, 33). реактуелизација, ж – Мит није прошлост и не води ка прошлости. Реактуелизација  једне успомене,  једног сећања  јесте чињеница садашњости (БН 98-99, 35). реактуелизовање, с – Југословенски  роман – све израженија оријентација литерарног реактуелизовања литерарног  реактуелизовања националне историје (Н 1880, 27). реал-економиста, м – Неразумевање овога чини у главама  реалекономиста праву конфузију (Комуњаре, 23). реализаторка, ж – Око 21 сат уредник и  реализаторка договорили су се за „кошуљицу” (С 442, 86). реал-комунизам , м – Недодирљив, безгрешан, канонизован – то  је Лењин из бревијара за дневна богослужења  јавних и тајних догматичара „ реал-комунизма” широм света (Дуга 375, 45). реал-политички, -а, -о – Практична  револуционарна делатност, која смера освајању и учвршћењу државне власти,  разматра / се/ са  реалполитичког становишта (Коста, 11). ребољшевизација, ж – Лист  је – поред „подривачке дјелатности” и „ ребољшевизације” – оптужен и за „лажне и тенденциозне написе инструментализиране од стране полицијско-доушничког блока” (в 37, 24). ревербератор, м – Еqуализер (...) понекад  је комбинован са додатним „штосовима”: анализатором спектра,  ревербератором и сл. (НОН 563, 49). ревитализација, ж – Хормонска терапија фамозним естрогеном, „супстанцом женствености”, помаже да жена успори свој биолошки сат и ова биохемијска  ревитализација  је, истовремено, и психотерапеутска  јер  јој даје осећај пуновредности као сексуалне партнерке (БН 98-99, 40). реганизам, м – Под  реганизмом су се, на економском плану, подразумевале како неке специфичне мере као што  је смањење пореза, тако и општа, доктринарна оријентација у прилог дерегулације и повратка на

187

приватни сектор, оријентација заснована на уверењу да механизам тржишног система, препуштен сам себи, ствара максимално могућу експанзију (Дуга

337, 42). најављени  републикански претенденти за регановац, м – Данас су сви најављени републикански председничку номинацију у основи регановци основи  регановци (Дуга 351, 46). регруткиња, ж

– То су прве  регруткиње службе посетитељки (Љоса,

64). редефинирање, с – Упорно обнављање  разговора о (књижевној) критици може значити само  једно: њен положај, смисао и функција су проблематични, па непрестано траже редефинирање траже  редефинирање (Дуга 351, 38).

Филмашка  редитељица Вера Цхyтилова била је била  је печат редитељица, ж – Филмашка редитељица школи филма већ средином шездесетих година (С 431, 38). редитељка, ж – Перспективна тенисачица постала  је перспективна казалишна  редитељка (С 479, 16); Редитељка Каћа Шелан поставља на сцену приповјетке Иве Андрића (Ас 318, 1); /Драма/ ће бити изведена чим се  редитељка опорави од нервног слома (Н 1818, 34). редитељка, ж – Присећали су се познате  редитељке, њене  посвећености позоришту (БН 82, 35).

– Три споредне улоге  редитељка редитељка, ж доделила је доделила  је својој кћери (Н 2424, 34).

...

(дебитанткиња)

Критичар /би се/ морао послужити и вештинама реевокација, ж –  рестаурације, и  реевокације,  јер свака  је Апаринова слика на неки начин иницијација у елеузинску мистерију (БН  83, 38); Један палимпсестичан, сложен текст намеће озбиљном критичару обавезу готово шамполионског читања, при чему ће се послужити вештинама  рестаурације и  ре-евокације текста (БН 71-72, 50). реемитовати, св. и нсв. – Радио Индекс емитује  ... програм од сат времена на фреквенцији Радија Б92 ..., а  реемитују га многе  радио станице (БН  82, 15); ТВ Младеновац  ... функционише као дописништво Студија Б,  реемитујући његове најгледаније емисије (БН 96, 18). режећи, -а, - е (Клоака, 57).

– То лице (...) исказивало  је неко дивље,  режеће весеље

режи-карта, ж – Захваљујући бесплатној  режи-карти знао  је путовати до даљних рођака даљних  рођака, ма где они живели (Лет, 112).

– с Најзначајнији тренутак у мом резидентствовање,  резиденствовању  је био такозвани Ин Сервице Еxам који полажу сви специјализанти интерне медицине у Америци (Н 2429, 25). реиздати, свр. – Планирам да  реиздам  (...) албум Папас Греатест Хитс” (Супер 12/ИВ, 33).

188

„Мамас анд тхе

рекапитулативност, ж – Битна својственост његовог литерарног проседеа указује се тек из перспективе „неаутентичности”, чије  је друго име  рекапитулативност (Н 2365, 33). рекеташ, м

– То / је  је/ урнебесни кримић о ситном  рекеташу (Н 2356,

37). рекламирач, м – На  једном од овдашњих неуморних тв-канала,  рекламирача жвакаћих гума (БН 80, 30). рекламно-маркетиншки, -а, - о – Непал  је (...) унајмио услуге чувене свјетске рекламно свјетске  рекламно-маркетиншке агенције (Д 442, 56).

– Ректор или ректорка или  ректорка, питање је питање  је сада (Н 2475, 23). религијско-филозофски, -а, -о – Заступљени су готово сви значајни списи Соловјова, у широком спектру од његових  религијско-филозофских  расправа, па све до полемичких написа наглашено политичког карактера (Н 2389, 32). религиозно-филозофски, -а, -о – Хермесове књиге  (...) оставиле су дубок траг у  разним религиозно  разним  религиозно-филозофским учењима (Н 2367, 57). релијаш, м – Покушао сам осигурати аутомобил и дјелове за  рели. У душћ сам  релијаш, али већ неколико сезона нередовито возим (Спринт  535, 34). рељковићевски, -а, -о – Она би тада прекинула природан континуитет са  ранијом штокавском књижевном традицијом ( и оном старом, дубровачиом, и оном новом, фолклорном и качићмиошићевском и  рељковићевском) (Језик, 132). реми-исход, м – Онда  је његов противник неосновано  рекламирао да  је позиција три пута поновљена, што аутоматски подразумева  реми-исход (Н 2064, 27). ремиксовање, с – Није било бесконачних проба по студијима, бирања и одбацивања гомила материјала, миксовања и  ремиксовања (Елтон, 34). реми-позиција, ж – Када се на табли најзад појавила  реми-позиција,  реми је  реми  је и склопљен (Н 2064, 27). ремоделирање, с – Ремоделирање шведског модела (С 470, 38). за  реоријентацијом је  је нужна (в 37, 22). реоријентација, ж – Потреба за реоријентацијом реостатирати, свр. и несвр. – Светиљке у округластим  ребрастим лежиштима биле су реостатиране су  реостатиране на низак интензитет светла (Иствик, 235). репетитивност, ж – Из тога произилази  репетитивност и стагнација, па и опонашање самих себе (С 468, 93). репрезентативка, ж – Разговарали смо са Ан Јонгфенг, кинеском олимпијском  репрезентативком, која  је у пријатељском мечу победила нашу шампионку Зорицу Николин (П 25813, 14). ректорка, ж

189

– У овакво стање дошли смо и поред репрограмирање, с  репрограмирања и  рефинансирања иностраних кредита (Дуга 353, 30); Биће  јасније куда идемо приликом следеће  рунде  репрограмирања дугова иностранству (Н 1880, 10). рестаурирајући , -а, -е – Са каквом лудачком надом он корача путем слободе и демократије. А врло брзо се нашао усред  рестаурирајућих тенденција (Лажи, 113). рестриктивност, ж – Ако  је инфлација висока, онда и степен  рестриктивности мора бити знатан (Н 1880, 8). реструктуирање, с

– Реструктуирање политичког система (Дуга 337,

44). реунитаризација, ж – Словенија и Хрватска већ су дуго уморне од овакве Југославије, од непрестаних покушаја њезине  реунитаризације (Д 440,

8). рефеудализација, ж – Борба за афирмацију  републичке државности (...) представља својеврсну  рефеудализацију  југословенског друштва (Хегемонизам, 36); Продубљује врло опасан процес (...) мрвљења комуналног система, стварања аутархије и својеврсне  рефеудализације Хрватске (Д  439,

15). – У овакво стање дошли смо и поред рефинансирање, с  репрограмирања и  рефинансирања иностраних кредита (Дуга 353, 30). рефлектујући, -а, -е – Ампутирани су орнаменти класицистичке фасаде галерије „Себастијан”, а уведена / је  је/  рефлектујућа фасада (БН 83, 32). рецептовање, с – „Од данас тај лек не можете добити  јер њега не смем да издам на  рецепт”. „Зашто?” питао сам. Зато што  је Влада Србије забранила рецептовање забранила  рецептовање лекова Милана Панића” (Глас 13.8.1998, 4). реципроцитетни, -а, -о – Неутрални филмски гледалац вероватно би се осећао исто гледајући  руску верзију „Америчке трилогије” (да  је којим  реципроцитетним случајем ... било) (БН 84, 31).

Реч  је о (...) двоканалским системима затворених кола – за присмотру и контролу, кућним видео-телефонима, видео-детекторима покрета, видео(Н  2424, 28); За  разлику од видео-арта и бежичним преносницима експеримената са видео-електроником којима се ова тројка одраније бавила (Н  2393, 43); Систем омогућава увид у „стање” у кући, хотелу или канцеларији, пре уласка у простор. Видео-идентификација терориста, крадљиваца или других непозваних лица која вршљају „по задатку”, осигурана  је пре уласка  (...) захваљујући пре свега малом видео-преноснику и минијатурној ТВ камери (Н  2424, 28); Видео-картица Пи-Сија  је, нажалост, снимала ове видео „ ин флагранти” записе (Н 2424, 28); Супруга је Супруга  је, наиме, по цео дан проводила на видео-телеконференцији – пријатељском интерактивном видео-контакту са колегом, што  јој  је омогућавала мала дигитална видео-

190

камера спојена за монитор Пи-Сија (Н  2424, 27); Сателити ниских орбита преносили би информације, почев од обичних телефонских  разговора  (...) до видео-конференција (Н  2424, 27); Аудио и видео-помагала. Помагала за контролу, праћење, осматрање и прислушкивање (Н  2424, 26); Успешно се приказује по Србији као биоскопски филм, иако  је, заправо, то ваш видео- рад који траје 45 минута (Н 2442, 26); Видео-слика се преноси у видео- рисивер (Н 2424, 28); Видео-слика се преноси у видео- рисивер (Н 2424, 28); Видеоснимање  је у већини случајева одобрено на  јавним местима (Н 2424, 27); За безбедно осматрање и праћење, нова технологија нуди безброј помагала. (...) Реч  је о  (...) двоканалским системима затворених кола – за присмотру и контролу, кућним видео-телефонима, видео-детекторима покрета (Н  2424, 28); Видео-траке могу бити коришћене као доказни материјал у судским процесима (Н 2424, 27). Реч  је о класичном економском утилитаризму који  је изродио слој новобизнисмена (Н  2430, 40); Лепршамо као новоизлегли пилићи (Белоу, 39); Новонаступајући режим Новонаступајући  режим Јосипа Броза на територији ондашње Југославије стрељао / је  је/ (...) 150 хиљада људи (Н  2426, 17); Издавачи касно достављају новообјављене  романе (Н 2399, 43); Број новооболелих од  рака повећао се са 8 на 15 (Н 2468, 22). ризлиншки, -а, -о – Вратимо се мојој (...) случајној  ризлиншкој игри прављења робне прављења  робне листе артикала свакодневне потрошње (Књига, 301). рино-спреј, м – У глави ми се нагло  разбистри као синуситичару кад се нашмрче риноспреја нашмрче  риноспреја (Вуди, 71). рисивер, м

– Техникс грамофон (...),  рисивер СА-150 (П 26072, 23). – Био /сам/ само  ритам-гитариста у ритам-гитариста, м провинцијском рок провинцијском  рок-бенду (Басара, 129) робинхудовски, -а, -о – Заливски  рат није никаква  робинхудовска акција „слободног света” који устаје у одбрану слабијих (Н 2386, 55). – Роботизирање производње није укидало него роботизирање, с отварало нова радна нова  радна мјеста (Ком 1574, 16). – Посматрања / је  је/ обављао из  роботробот-подморница, ж подморнице или батискафа „Вентана” којом се даљински управљало. Ова  робот-подморница била је била  је опремљена мноштвом камера (Н 2385, 60). рогљати се, несвр. – Наћулио  је уши. Мајка и кћи су се око нечег  рогљали (Лублин, 47). розуцкаст, -а, -о – Ноге су ми сасвим  розуцкасте. Скоро прозирне (Кларић, 36). рок-бенд, м – Био /сам/ само  ритам-гитариста у провинцијском  рокбенду (Басара, 129)  је/ курс за рок за  рок-гитару (Н 2359, 39). рок-гитара, ж – Завршила / је

191

Матија Вујица, пјевачица загребачког „Тротакт рокерица, ж – пројекта” каже: (...) Права  рокерица, по мојем мишљењу, мора то бити и психички и физички (Свијет 15, 30); Многи су остали згранути и шокирани – зар да озбиљан политичар и  рокерица заједно циркусирају у видеу (С 441, 41); Зашто су наше рокерице наше  рокерице тако стидљиве (Е 22, 105). рок-коментаторица, ж – То  је написала Патрициа Романоwски,  роцккоментаторица у уводнику „Тхе Роллинг Стонес енциклопедији  роцк анд  ролла” (С 441, 58). рок-концерт, м – Јулски празници су  (...) обележавани серијом привлачних  рок-концерата (Н 2378, 45); У олимпијском парку у току  је био  рокконцерт (Н 2379, 26). рок-музичар, м појачала (Лет, 133).

– Како ли се  рок-музичари у кревету сналазе без

рок-састав, м – Тања Јовићевић (прослављена у некадашњем  роксаставу Октобар  1864) (Н 2368, 40). рок-сцена, ж – Из тог периода потиче и  (...) албум „Лажи” у продукцији Фила Кофмана,  још  једне бизарне личности на калифорнијској  рок-сцени (Н 2377, 60).

 романтичарка, ж – Лене Ловицх најчешће се спомиње као прва  рокерска романтичарка  рокерска  романтичарка (С 329, 60).

– Два  романа објавио  је у загребачкој рото-библиотека, ж криминалистичкој рото криминалистичкој  рото-библиотеци „Траг” (Кров, 141). роштиљаш, м – Био  је активан у свим могућим организацијама и друштвима,  роштиљаш, само су га занимали мушки разговори мушки  разговори (Е 22, 50). роштиљџијски, -а, - о – Зачета / је/ акција којом су ... нападнуте летње баште подигнуте дивљом тротоарском градњом. ... По први пут се пред бахатом роштиљџијском бахатом  роштиљџијском силом појавио неки представник закона (БН 69, 34). рукоцмакање, с – Тог дана иначе  ретке  рукољубе затрпа невиђена количина театралних ...  рукоцмакања (БН 81, 5). румунизација , ж – Иза тога нема уређеног друштва, а држава се претвара у логор. Они од којих се очекује  још, више немају. Овај пут се зове  румунизација (Н 2369, 9). русификатор, м – С друге стране су Јевреји, који носе кратка одела и брију браде, или  русификатори или  револуционари, или врло често обоје заједно. (...) Они су клика радикала клика  радикала, масона, атеиста (Лублин, 177).

за  рускоруско-амерички, - а, - о – Сада / је/ бизнисмен специјализован за руско америчке послове (Н  2359, 49); Руско-амерички самит у Кремљу више / је  је/ био потребан Јељцину него Клинтону (Н 2365, 48). руско-британски, - а, - о

7).

192

– Руско-британска шпијунска афера (Н 2367,

рутинизација, ж – У којим облицима и којим тенденцијама се у  југословенском друштву  (...) изразио процес  рутинизације харизматског (Дуга  350, 24); Ти симптоми су следећи:  рутинизација, ауторитета вербализам и фразерство (Н 1881, 49).

– Облици харизматске власти и рутинизирати, свр. и несвр . харизматског ауторитета (...) законито се  рутинизирају у правцу заснивања и окоштавања политичке традиције (Дуга 350, 24). саблазнитељ, м – Тада у салон уђе гренадирски поручник, леп и трезан. – Ево њега, мог саблазнитеља – насмеја се Мерсинда чежњиво. – А како је како  је јак  јак,  јак! (Гутљај, 41). саветодавно-аналитички, аналитичка фирма (Н 2366, 26).

-а, -о

–

Најјача светска саветодавно-

сагледљивост, ж – Задатак тих стубова (...) није био само у одвајању појединих сегмената амфитеатра, спречавању сагледљивости целине (Клини,

38). сагоревач, м – Онда  је Дејвисон угледао дим над логором, велики црни облак, као да је да  је неко сипао нафту у сагоревач отпадака (Шума, 16). садовски, -а, -о – Описи хладноће у кућама  (...) достојни су  (...) описима глади Кнута Хамсуна, уз обиље детаља дантеовске и садовске, или бар булатовићевске маште (БН 97, 11). сажижач, м – Недостајало  је сунца, управо сунца, тог простог, вечног природног грејача и сажижача (Искушења, 14).

 је/ у сајбер-спејс, м – Број новина у „сајберспејсу” утростручен / је односу на претходну годину. (...) Нико се  још не хвали великим профитима у сајберспејсу (Н 2379, 62).

– Када се  разматра пракса социјалистичких сакрализација, ж  револуција, уочљиво  је да се у неким тренуцима посезало и за „сакрализацијом”  револуционарних симбола (Догма, 139). сакс, м

– Поново принесе писак устима.  Чудно је  Чудно  је изгледао док је док  је пухао у сакс. (...) – Јебем ти тај саксофон! Престани на трен  (...) – викао  је отац одозго (Легија, 27). саксофонистица, ж – Иако првотно није  рачунала са саксофоном у инструментацији „X-Раy Спеx”, Полy мијења мишљење када се на оглас одазивље саксофонистица Лаура Логиц (Пунк, 132). Наступила  је и 28-годишња саксофонисткиња саксофонисткиња, ж – Наступила је Кенди Далфер (Н 2427, 6). салон-кабинет, м – Осим спаваће собе (...) има и салон-кабинет гдје се може ставити кревет (Опорука, 30). само-

193

самоакција, ж – Зашто тако масовну подршку добија свака самоакција и зашто  расту  резерве према било каквој етаблираној организацији (Н  1836,

20). самоважност, ж – Ко жели дете оптерећено са тако тешко узбудљивим осећањем самоважности (ПЗ 1751, 9). самовентилирајући, -а, -е – Ова лимузина тешка скоро две тоне успева да закочи за 37 метара  ... захваљујући компјутерским самовентилирајућим дисковима на сва четири точка (БН 84, 45). самовоајеризам, м – Филм  (...) се приказује студентима сексологије. Била је Била  је то нека врста самовоајеризма (С 247, 66).

– Овом провинцијализму су допринели како самовредновање, с масовно отварање високих и виших шиола, тако и административно организовање научног  рада на  регионалном принципу. Ови елементи су  разорили квалитет научног  рада и свели га на процес самовредновања (Г 160, 15); Харвијева скала сачћњена  је од 14 изјава којима се утврђује самовредновање (Н 1817, 60). самогађење, с – Не може да одоли храни, мада добро зна да ће после сваког оброка  (...) запасти у дубок депресивни бунар и самогађење (Књига,

202). самоголицајући , -а, -е – Најлепше  је то што су сви употребљени детаљи, од Гидре до чувеног самоголицајућег ћебета „Вутекс” савршено истинити (Н 1803, 5). самоградња, ж – Припремио /сам/ малу анкету о самоградњи „галаксије” (Г  177, 66); Несторовић  је основе свог дизајна уступио твртки „Спеакерлаб”, највећем америчком произвођачу звучника у комплетима за самоградњу (С 432, 9). самодеструктиван, -вна, -вно самодеструктиван (Троцки, 160).

–

Меркадер  је био и нарциста и

 је/ осећање, стил, понашање, самодоживљај, м – Женственост / је самодоживљај и догађај у мушким очима (БН 98-99, 40).

– Програм сестринског театра прецизно  је самодокинуће, с дефиниран: за четири године постојања оно ће проћи кроз три фазе. (...) Трећа / је  је/ „Ретрокласика”, од  1986 до листопада  1987, кад треба да наступи самодокинуће, које ће бити документирано „писмом самоуништења” (С 431, 60). самодопадан, -дна, -дно – Албумом доминира Иггyев витализам и самодопадно истицање поновне изнађене снаге и експлозивности (Пунк, 27). самодопадљивац, м – самодопадљиваца (Хинг, 323).

194

Бог није створио свет по укусу својеглавих

самодопадљиво, прил. брокатној хаљини (С 431, 7).

– Женски самодопадљиво шета у бљештавој

самоеротски, - а, - о – Престаје и чар овог недељног поподнева са свим његовим самоеротским могућностима (Свиње, 104). самозаборавно, прил. круже (Тил, 70).

– Још увек  је видео орлове како самозаборавно

– Неки људи купују књиге и спремају их на самозаваравање, с полице својих библиотека, обично са изговором да ће све оне доћи на  ред  једном кад се ослободе претјераних обавеза, а сигурно онда кад оду у пензију. То  је пуко самозаваравање, али као племенита илузија користи барем продаји књига (Н 1805, 40). самозадат, -а, -о – Генијалност „Рамонеса” /се/ најјасније исказује у вјештини и маштовитости којом се крећу унутар самозадатих оквира (Пунк,

63). самозаљубљеност , ж – Стакла књижара су, иначе , мало затамњена, тако да сви који прођу испред њих не одолевају самозаљубљености; обично загледају лице или одећу, пажљиво поправљају несташни прамен косе (Књига, 15); Милена  је долазила само да би имала неког у чијем ће присуству моћи сама са собом да  разговара. Касно сам схватила да то није била самозаљубљеност (Пси, 71); После  је Зоран Радмиловић прочитао то што  је написано и показао несумњиво задовољство, али без парадних гестова, без самозаљубљености (Н 1804, 37). самозапаљење, с – Пожар / је/ настао послије самозапаљења „ аудија” талијанске регистрације талијанске  регистрације (С 433, 81). самозатварање, с самозатварања (Дуга 350, 17).

–

Ја не сугерирам властитост у смислу

самозлоупотреба , ж – Подсећам вас на наша неочекивања, на наша невладања, на наше злоупотребе (Хегел, 156). самоидентификација, ж – Осећање „отуђености” културе лежи на дну ексхибиционизма, те  је, дакле, такође и пројекција у стриптизним приредбама. Нека врста замењујућег „повратка себе” или само-идентификација (Ерос, 33).

Реч  је о самоизабраном положају с којим се нико самоизабран, -а, -о – Реч је не мора поносити (Н 2114, 7). самоизградња, ж – Породични узори и идоли /младих/ више не постоје као тачке њихове самоизградње и самопотврђивања (Дуга  350, 39); Од 15 сати поново „медитирање” (...) све до вечери, анкон које  још треба издржати два сата „идеолошие самоизградње” (С 439, 30). самоизлечење, с –  Чест  је случај  (...) да лекари пацијентима објашњавају да им он није помогао, већ да  је по среди или коинциденција или самоизлечење (Св 95, 48).

195

– самоизражавање, с (Совјетски хоризонти 2/1986, 37).

За мене  је поезија

– самоизражавање

самоиспуњење, с – У стара времена /се/ веровало да очинска клетва има натприродну моћ да прогони свој циљ с неуништивом тежњом за самоиспуњењем (Опијум, 33). самоистицање, с – Константно шепурење и само-истицање довели су до закључка да је да  је он нека врста фрустрираног суперстара (Елтон, 69).

– Споменути модел темељио се на  самоколонизација, ж економској и духовној самоколонизацији (Д 442, 5).

(...)

самоконституција, ж – Одећа  је у том акту човекове са- моконституције постала симбол друге истине (Ерос, 34).

– Никад /се/ не говори о  разликовању самокритизерство, с самокритике и самокритизерства (Догма, 318). самолажов, м (Европа, 8).

– Ви самолажови, самотровачи, ви карнекс-паштете

самомасакр, м – Посљедњи мјесец свијет сазнаје све стравичније детаље о масовном самомасакру (С 259, 79). самонавођен, - а, - о – Самонавођене  ракете могу данас пронаћи циљ и без корекције оператора за вријеме лета (С 434, 41). самонавођење, с – Дужина  ракете  је 4.69 метара (...). Опремљена  је  радаром за самонавођење (Ф 1505, 13). самонапувавати се, несвр. – Зашто самонапувавам, и читам Сартра (Европа, 12).

се упињем, напињем,

самоносећи, - а, - е – Кад  је „ Хамлет” у питању,  ради се о томе да  је то  један од оних „самоносећих” текстова (Дуга  335, 62); Специјално за њих конструирао / је  је/ самоносећи грудњак што се носи испод хаљине с деколтеом (С 471, 74). самообјашњавање , с (Самопослуга, 7).

– Меша /се/ чак и у Ауторово самообјашњавање

самообмањивачки, - а, - о – То самообмањивачко очекивање такоме  је залудело да ми никако не да да одем (Игре, 132). самообнављање, с – Зато  је статус љуо између државе и цркве у функцији самообнављања политичког грађанског поретка (Догма, 137).

– Цели мој живот био  је  једно велико самообуздавање , с самообуздавање, уздржавање. (...) У школи сам се трудио да се одрекнем игре како бих постигао више у учењу. Док сам студирао нисам дозвољавао да се из мог погледа, из мог гласа наслути мржња коју сам осећао према професорима и асистентима док су ме понижавали на испитима (Рулет, 20).

196

самоодабран, -а, -о – Постојање друштвених могућности да сваки појединац у оквиру укупног друштвеног  рада  развија своје самоодабране способности (Комуњаре, 34). самоодбрамбени, -а, -о – Када човек уђе у неке године и по природним законима у њему се створе одређени одбранбени и самоодбранбени механизми (Репортер  949, 41); Задовољан / је  је/ што  је жртвени  ритуал у Јонестоњну ипак изазвао самоодбранбене нагоне америчког друшева (С 262, 81).

– Филм  (...) „Љубав” (...) допуњује  разноврсну самоодређење, с словеначку лепезу филмова који на  различћте начине трагају за националним самоодређењем (Н 1805, 35). самоодређујући , -а, -е – Марксизам  (...) доводи наше мишљење до самоосвјешћења, а то значи до  разумијевања властите самоодређујуће бити (Догма, 8). самоозбиљност, ж – Умногоме се прецјењује осјећај самоозбиљности  радикалних фракција међу студентима (Гарп, 189). самоопаљивање, с – Сви проблеми око те пушке  још нису  рјешени,  јављају се случајеви самоопаљивања метака или заптивања цијеви (С 435, 85). самооправдање, с – Историја о првом покушају атентата (...) постала  је толико замагљена самооправдањима  (...) да  је лако заборавити да главни догађаји нису под сумњом (Троцки, 34); Сврха онога што се говорило није више имала ни везе са истином нити икаквог односа према чињеницама, него  једино са способношћу самооправдања (Троцки, 85). самоопседнутост, ж – Кад  руши илузије, мономаније, мегаломанску самоопседнутост и митоманије попут оне нико-као-ми, Шопова то чини са много људске љубави (БН 96, 38). самооптуживање, с – Гинтер Андерс (...) доводи у питање моралност самооптужћвања, односно коришћења магнетофонских трака као веродостојних судских доказа (Н 1882, 53).

– Да ли  (...) судска целисходност самооптужујући , -а, -е самооптужујућих трака може да надокнади штету насталу из моралне и друшевене загађености (Н 1882, 53). самоорганизација, ж – Акцент / је/ ставиона самоорганизацију људи и њихово слободно удружћвање (М 33, 11).

– Последњих година има покушаја да се, самоорганизовање, с углавном на принципу самоорганизовања и самофинансирања, на овом пољу нешто поправи. Најбољи пример за то представља „Школигрица”, вртић израстао у оквиру Центра за културу (Н 1826, 27). самоосвешћење, с – Марксизам  је на дјелу (...) кад и уколико доводи наше мишејење до самоосвјешћења (Догма, 8).

197

– /Говорио  је/ о мучном самоослобађању из самоослобађање , с вишегодишњег ропства вишегодишњег  ропства (Н 1772, 60). самоослобођење, с

– Пошло се у самоослобођење (БН 141, 36).

самоотварање, с – И врата храмова била су опремљена уређајима за самоотварање (Из 272, 98). самооткриће, с – Дрзнули су се да униште оно што их  је застрашивало, оно што их  је терало у самосагледавање и самооткриће (Зуб,

35). самопародирање, с – Цитирање сопствених дела – цитирање које води клишеу и цитирање као самопародирање (Постмодерна, 24). самоповређивање, с – Овакво ломљење боце у овом пределу обзиром на мекоћу околног ткива (...) није могло настати нити самоповређћвањем нити задесним повређивањем (Н  1883, 26); Јавности  је познато само оно што  је саопштено у Приштини, када су лекари били наклоњени оцени о самоповређивању Мартиновића (Н 1802, 15). самоподругивање , с – Реч  је, претпостављам, о  једном стидљивом облику кајања, (...) самоподругивања (Марсе, 31). самоподсмех, м – Временом смо  развили споразумевање у обавезном самоподсмеху и бројним иронијама (Игре, 61). самоподсмехујући , -а, -е – Имао  је уз то углађене манире, и  јединствени, самоподсмехујући шарм због којег су га потенцијалне таште широм Америке сматрале идеалним зетом (Св 86, 39). самопокајање, с – Партија цијени самоиницијативу, самопокајање, самокажњавање (Догма, 215). самопорицање, с – Било би то самопорицање његовог слободарског и демократског бића (Н 2066, 13); Негдје самопорицање ипак престаје (На дну,

161). самопостављен, -а, -о – Разливање концепције неће одвести испод самопостављене границе квалитета (Репортер 949, 47). самопотврђујући , -а, -е – Образовање  је себе почело сматрати независним од друшева, неком врстом самопотврђујуће дјелатности (С  251,

16). самопоуздано, прил. – Он  је самопоуздано изјавио да  је немогуће да би га деда оставио препуштеног самог себи (Троцки, 43). самопрезир, м – Осећао  је страх, одвратност, самопрезир (Лублин, 85); Сада  разумијем да  је презир који сам ћутио према њему обухваћао и самопрезир (Соба, 35). самоприсилно, прил.

132).

198

– „Тамале...”,  рече Џејн самоприсилно (Иствик,

самопрогон, м већ  је препуштен (Преиспитивања, 114).

– Истина он није затваран и није био на Голом отоку, самопрогону, самоћи, страху и неизвесности

самопроизведен, -а, -о – Не  ради се  (...) о неком самопроизведеном теоријском интересу (Н 1880, 18). самопроизвођење, с изолације (Н 1880, 19). самопромоција, ж самопромоцију (С 438, 59).

– Самопроизвођење политичке и идеолошке –

Има и највећи дар за самопублицитет и

самопроцена, ж – Самопроцена имовног стања и куповне моћи нема битног утицаја на одлуку о одласку на море (Н 2375, 16). самопрочишћавање, с – Сапасиле / су/  ријеку од опасности да изгуби способност самопрочишћавања (што би било равно било  равно њезиној биолошиој смрти) (Из 272, 11). самопублицитет, м самопромоцију (С 438, 59).

–

Има и највећи дар за самопублицитет и

саморабаћење, с – Да данас не бисте морали газити по себи и својој одлуци од прије двадесетак дана,  ријешио сам да вам помогнем да умакнете том моралном саморабаћењу и сачувате достојанство (Вук, 54). саморазумевање , с – Свака самосвијест, саморазумијевање човјеково бременито / је  је/ ограничењима (Догма, 8).

– Савковић  јој саморањавајуће , прил. саморањавајуће усрдно, опсесивно (Зуб, 254).

се

посвећује 

(...)

саморекламерски, прил. – Концерт  је био добар. Знам да вам  је ова констатација већ постала досадна и да можда делује саморекламерски (НОН

548, 33). саморекламирати се, несвр. – Бар  је у овој земљи (...) лако доспети у новине и на радио на  радио саморекламирајући се (Репортер 949, 47). саморелативизација, ж – Што  је више стагнацијска цивилизација у коју спадамо, тим строже нас (...) парализује у свом фолклору, (...) тим више онеспособљава за саморелативизацију (Ерос, 30).

– На Косову  је била евидентна појава саморепродуковање, с саморепродуковања нациобирократије (И 116, 40). саморепродукција , ж – Ове  резултате  (...) ставља у контекст онога што је што  је назвала саморепродукција наше породице (Н 1812, 25). саморехабилитација, ж – Мислим да би саморехабилитација требало да буде шанса у оном смислу – да методом којим си погријешио можеш и да покушаш да грешке исправиш (Догма, 222). саморугалачки , -а, -о – Подсећа га кроз саморугалачки смех да  јој  је мати у Немачкој бирташица (Употреба, 342).

199

саморукоположен , -а, -о – Њихови самозвани и саморукоположени „свештеници” немају апостолску везу са оснивачем цркве Исусом Христом (БН 82, 14). самосаботирање, с – Овде  је дошло до опште инверзије и до апсурдног самосаботирања живота (БН 77, 41).

– Дрзнули су се да униште оно што их  је самосагледавање, с застрашивало, оно што их  је терало у самосагледавање и самооткриће (Зуб, 35); Страх од самосагледавања (Зуб, 202). самосадржајан, - јна, - јно самосадржајан (Дуга 337, 81). самосажаљив, -а, -о

–

Нисам екстатичан тип, више сам

– Одвратно си самосажаљив (Гамбит, 189).

самосакаћење, с – Надзорник  је повео Савељева прво у амбуланту на превијање, а затим у иследничко одељење  ради покретања поступка због дела самосакаћења (Колима, 109); Самоодлучивање се стјече само самосакаћењем (Е 20, 15). самосатирање, с – Покуша потрчати, осјећа у себи опет квасање оне злокобне моћи самосатирања, властитог уништења (Папуче, 187); Али у туђини, на пучини, у хаосу капиталистичког самосатирања, е ту нема шале (Европа, 17). самосврховитост, ж – Прве сумње у самосврховитост образовања  јавиле су се након  1960. (С 251, 16). самоспознање, с – Нема потребе да нам сад  рекламираш  радости самоспознања (Свиње, 119). самостваралачки, -а, -о –  Човјеку  је, чћни се, преостала само  једна самостваралачка дјелатност, а то је то  је умјетност (С 437, 10). самосумња, ж снагу (Рулет, 94).

– Да му уместо самосумње и самопрезира пружим

самотровач, м (Европа, 8).

– Ви самолажови, самотровачи, ви карнекс-паштете

самоубијање , с – Кад покренемо стару братску мржњу и кад исучемо ножеве, биће лелека до неба. (...) Од двадесет два милиона неће остати ни половина,  јер је  јер  је самоубијање наш специјалитет (Троугао, 54). самоубилачко -терористички, -а, -о – Самоубилачко-терористички напади и атентат на Рабина утицали су да лабуристи изгубе (Н 2371, 47). самоубити се, свр.

– Дође /ми/ да се самоубијем (Свиње, 45). самоузбудљив , -а, -о – Спонтано ли  је  реагирао потом исти тај суздржљиви и самоузбудљиви бог (Е 20, 78). самоузрокован, -а, -о – Још није  јасно  (...) шта доводи до овог недостатка. Неки сматрају да  је  реч о самоузрокованој болести, други верују да је да  је изазвана спора интоксикација алуминијем и цинком (Н 1836, 61).

200

самоунижавање, с – Примере таквог неразложиог самоунижавања (...) морамо тражити у француској књижевности (Опијум, 3). самоуништавајући , -а, -е – Уколико бритким  језиком и израженим самоуништавајућим нагоном не поквари садашње позиције, можда ће доћи до Авеније Пенсилванија број 1600 (Н  2367, 54); То ме  растужи до смрти и самоуништавајућег беснила (Зуб, 177). самоуправљачица , ж – самоуправљачице) (НОН 563, 20). самоуправно , прил. (Светиљка, 66).

Женска  радна снага

(или по нашки –

– Доби задатак да ствар самоуправно испита

самоусмереност, ж – Истински предствник спорта што гради тијело и карактер, устрајност, критичку самоусмјереност (С 481, 9).

– Неће зар бити више усрећена оним чудним самоусхићење , с самоусхићењем умјетнице којим би затомила часовито сваки други осјећај (Папуче, 151). – самоученост, ж самоформирања (БН 81, 26).

Прошао  је трновит пут самоучености и

самоушивање, с – Потом  је требало уследити самоушивање  Човека од Поверења у  јастучницу, након чега би залегао на узглавље као прави јастук прави  јастук (Тотална, 110). самофинансирање, с – За  југословенску привреду /то ће/ значити потпуни губитак сопствених извора пословних средстава за самофинансирање (Н 1805, 4). самоформирање, с самоформирања (БН 81, 26). самохвалоспев, м

–

Прошао  је трновит пут самоучености и

– Снага мрви потребу за самохвалоспевима (Дуга

335, 74). самство, с – Доспео  је до  рђавог стања ограниченог самства, незадовољства, невољности да постоји (Белоу, 98). сандинисткиња, ж

– Сандинисткиња шармира УН (Из 272, 32). сандучаст, -а, -о – Какви су то били аутобуси! Пуњених гума, точкови са паоцима, сандучасти и увезени конопом и цирадама (Изгон, 44). сановник*, м – Жена се, иначе, лоше осећа кад буде избачена из мушког сановника и кад огледало почне да нагриза њен телесни селф и нарцистичке презентације (БН 98-99, 40). сањарство, с сањарства (Хинг, 42).

–

Доле беше чврсто дно, непопустљивост испод

Греноуилле  је открио чак сапунарница, ж – Приликом обиласка града Греноуилле је седам сапунарница (Парфем, 147).

201

сардинаш, м – Кад би ујутро флота сардинаша обавила добар улов, претоварени бродови гегали би се на таласима у правцу залива (Слике, 7). сартровски, -а, -о

– Постојала је Постојала  је сартровска ортодоксија (С 490, 88). састајалишни, -а, -о – Смјестили су се у састајалишном бункеру испод Браммстрассе (На дну, 97). сатанизовање, с – Засигурно нисмо заслужили монструозно сатанизовање (БН 93, 27). сатворац, м – Уметник није административни чиновник и „секретар” историје, он је он  је њен сатворац (Могуће, 3). сателитски*, -а, -о – Формирањем  једног трајног,  репрезентативног сателитског насеља , покушали бисмо да  ... оснажимо наду већине правих Београђања (БН 81, 23). сатрапкиња, ж – Да ли заиста чује тај чаробни глас, тај охоли, неумољиви суд, као у какве сатрапкиње (Папуче, 141). свашточињка, ж – Јаглика се жалила Данилу због прљаве куће, затворених прозора (...) и како је како  је она јака она  јака па може све да издржи, и отров (...) и свашта још свашта  још – „што год оној свашточињки падне на ум” (Пси, 24). свеазијски, - а, - о – Пакистанским атлетичаркама није било допуштено наступање на свеазијским играма у Неw Делхију (С 490, 51). свеизвињавајући, -а, -е – Понављајући ову свеобјашњавајући и свеизвињавајућу мисао (...) пала ми је ми  је на памет друга (Пекић, 91). свемајчински, -а, -о – Наравно да волим децу, али то што  је мој уважени пријатељ тада протумачио као женски инстикт или свемајчинску емоцију било је било  је уистину нешто сасвим друго (БН 63, 31). свеобјашњавајући , -а,-е – Понављајући ову свеобјашњавајући и свеизвињавајућу мисао (...) пала ми је ми  је на памет друга (Пекић, 91). свеобновитељски, -а, -о – Уместо  радикалних заокрета са нужним свеобновитељским исходима, следиле су, по правилу, само непродуктивне персоналне промене (БН 98-99, 11). свеопозициони, -а, -о – Тврди се да до свеопозиционог савеза није дошло захваљујући спољним факторима (Н 2393, 17). свепрожимајући, - а, - е – Одлучујућу, уравнотежујућу улогу при томе има свепрожимајућа инвенција књиге (Н 2375, 33). свепрожимајући, -а, -е визије (Клоака, 54).

– У бљеску изненадне и свепрожимајуће

сверазједајући, -а, -е – Свирепо, упорно, сверазједајуће време које ломи, круни и троши ове споменике (Скитам, 86).

202

– Најопојнији од свих опијата  јесте онај светворачки, -а, -о  религијски, онај који  је чежња за апсолутом, онај који  је призивање светворачког генија (Н 2384, 63). светлокестењаст, - а, - о

– Боја очију светлокестењаста а поглед празан

(Зуб, 39). светскост, ж – Истина, „Марлборо” цигарете донекле изгледају као стварни „Марлборо”, а и „Левис” траперице нешто више изгледају као стварне „левисице”. Али, све то ипак само ствара лажне илузије о свјетскости и код  радника и код инжењера (Дуга 350, 16). свечовечански, -а, -о – У њен дворишни стан продро  је дух страног света, свечовечанске ширине (Употреба, 59). свешведски, -а, -о – Не величају се „важни” краљеви, важни датуми него само застава као универзални, све-шведски и изванвременски симбол

(...) (Д 440, 69).

свингерство, с – Натопљени су чистим и прескупим вискијем. (...) То њихово вискијевско свингерство тромо одмиче у ветровиту  јануарску зору (Самопослуга, 142). свифтовски, -а, -о – Бароузову прозу доживљавамо као мучну  радикалну сатиру свифтовског типа (Н 2432, 37). својевилично, прил. – Прави /шах/, са дрвеним фигурама, слободан, не наш, из судског затвора, од својевилично сажваканог хлеба (Банда, 64).

сврабљив, -а, -о – Нисам желео њихову сврабљиву ћебад ни њихове сврабљиве униформе (Пакао, 93). свргалац, м – Ништа добро не може очекивати од овог друштва које види у вама свог рушиоца свог  рушиоца и свргаоца (Гутљај, 57). сврховитост, ж – Мијешање  (...) статистичких података у односу на сврховитост (Вуди, 45). северноатлантски, -а, - о – Усвојен је Усвојен  је стратешки концепт овог /НАТО/ савеза, спреманог да чува безбедност и стабилност северноатлантског  региона (БН 89, 4).

– Својим мудрим, тактичним и повјерљивим седативно, прил. односом према суговорнику дјелује неописиво седативно (Е 23, 50). седмобојка, ж – Совјетске седмобојке Наталија Шубенкова и Ваида Руските (Спринт ИИ 1987, 28). седмокомадни, -а, -о

– Седмокомадни сет ковчега (С 469, 10). секс-бизнис, м – Док  је зрак изнад Стуттгарта (...) прилично топао у секс-бизнису је бизнису  је напросто врео (Трен 19, 11). сексић, м – Млади више знају о  (...) кримићима и сексићима него о Књигама пророка (Европа, 30).

203

секс-клуб, м – „Најтврђи” тулуми у граду одржавају /се/ у  једном тајном сексклубу (Трен 19, 11). секс-магазин, м

– Неки купују  рото- романе, секс-магазине (Басара,

40) сексуално, прил. – Презентовале /су/ најновија научна достигнућа како да жена остане сексуално витална и после менопаузе, која се, по правилу, доживљава стресогено и трауматично (БН 98-99, 40). сексуалнотерапеутски, прил. – Порнографија има и својих добрих страна, чак је чак  је сексуалнотерапеутски препоручљива (БН 83, 30). секунданткиња, ж Васи (П 26339, 15).

– Трампер, и његова секунданткиња Флоренса

селф, м – Жена се, иначе, лоше осећа кад буде избачена из мушког сановника и кад огледало почне да нагриза њен телесни селф и нарцистичке презентације (БН 98-99, 40). сенаторка, ж – Сенаторка Елена Маринући, председница Комисије за  равноправност жена и мушкараца (И  147, 46); Кад су се чланови СЊП убацили на национални митинг НДП, сенаторка Јо Валентине напустила / је  је/ скуп, говорећи како све то нема никакве везе с партијом којој је којој  је помогла да се створи (С 443, 60). сендвичарница, ж – У поноћ се тек отварају сендвичарнице у великим приколицама (Дуга 335, 54). сензибилац, м – Нове умјетнике фрустрира – и оодаје их као старе умјетнике и сензибилце (...)  ритам засићења (С 468, 93). сензорно-моторни, - а, -о – Апарат ПЕТ  је показивао  јак проток крви, односно велику активност нервних ћелија у сензорно-моторном центру у којем се обрађују само тактилни надражаји (Н 2388, 61). сентентичан, -чна, -чно – Јутро  је паметније од вечери. Лепо! И, пошто смо тако сентентични, да додам: веран послужитељ  је као пола мајке (Хинг, 203). сенф-уље, с – Купање у води са сенф-уљем идеално  је за спречавање грипа (ЕП 8215, 10). серијализација, ж – „Даилy Стар”  реагирао  је најбрже и уговорио серијализацију нове биографије Цхарлеса (С 479, 82). серонегативан, -вна, -вно – „Боље  је и да не претпостављамо каква нам  је будућност”,  резигнирано су  реаговали  родитељи наркомана (...) на вест да се, и поред све предострожности, у поменутом Заводу, ноћу у креветима мешају серопозитивни и серонегативни пацијенти (Дуга 375, 78). серонегативац, м – Постоје и „лажни серонегативци” – особе које у крви носе вирус сиде, али код којих се, понекад и пуне три године, тестовима ништа не може открити (ИП 1598, 30).

204

серопозитиван, -вна, -вно – Кад су оба партнера серопозитивна повећава се и могућност да се болест  развије (С  471, 11); Боље  је и да не претпостављамо каква нам  је будућност”,  резигнирано су  реаговали  родитељи наркомана  (...) на вест да се, и поред све предострожности, у поменутом Заводу, ноћу у креветима мешају серопозитивни и серонегативни пацијенти (Дуга 375, 78). серопозитивац, м – Проф. Шепаровић огласио се против било какве присиле  (...) у односу према болесницима и потенцијалним серопозитивцима (С 489, 11). серопозитивност, ж – Главна  расправа вођена  је о лијечничком чувању тајне о серопозитивности (С 489, 11); Још  је остало отворено питање уписивања серопозитивности (ваљда и обољелости) у здравствене књижице (С 488, 9); Људи код којих се серопозитивност веома касно  јавља нису много заразни (ИП 1598, 30). сертификациони, -а, -о – Може /се/ ослонити на сертификат који  је издало акредитовано (...) сертификационо тело (Н 2402, 67).

Споменик  је нулте категорије и сваком посјетиоцу сецесијски, прил. – Споменик је пружит ће врхунски архитектонски ужитак сецесијски  разрађеним детаљима (С 481, 86). сешн-музичар, м – Тројица еминентних сешн-музичара (читај:  рент-акар-сви- рача) (Н 2378, 45).

– Насупрот  (...) сивкастозеленкастом сивкастозеленкаст, -а, -о поликолору на зидовима, сјајила  је у префињеној чистоти свог ланеног плавичастог комплета (Игре, 48). сиво-крем

– Крила су светло сиво-плавичасте или сиво-крем боје

(РРе 2/96, 41). – Увођење савремених сигналносигнално-сигурносни, -а, -о сигурносних и телекомуникационих уређаја (Пруга 626, 9). сида -параноја, ж – Хоће ли колективна сидапараноја бити довољан  разлог за експанзију и благодети порнографије у ужитку гледања (М  47-48,

55). сидаторијум, м

– Први сидаторијум на свету отворен  је у Хјустону

(ИП 1598, 31). сидаџија, м – И у овој земљи се отварају хосписи, прихватилишта за заражене које су одбацили и породица и пријатељи. Ту сидажије имају сву потребну негу (Бо 2.10.1987, 11). сијатељство, с (Гутљај, 22).

–

Ја, ваше сијатељство, желим да служћм цару

 је/ морао он да седи на врху, без мудрости да силазност, ж – Увек / је види сопствену силазност (Изгон, 204).

205

Да је  је то тако, аутор ће потврдити и симболичко-метафорички, -а, -о – Да преиспитивањем урбаног симболизма, а нарочито увидом у изградњу и трошење симболичко-метафоричких образаца градотворности (Н 2363, 37). симболски, -а, -о

– Зато можда и клизим ка симболској прошлости

(Игре, 13). синагогалан, - лна, - лно – Ако уме лепо да пева те исте молитве, онда  је то већ (...) кантор или синагогални, храмски појац (Лублин, 221). синти, м

– Свирачица синтија има садомазохистички грудњак (НОН

563, 36). синуситичар, м – У глави ми се нагло  разбистри као синуситичару кад се нашмрче риноспреја нашмрче  риноспреја (Вуди, 71). системаш, м – С овим би се  још некако и изишло на крај да није  још  једне „ситнице” која (...) целу ову игру чини повољном и уносном за Казино , а безизгледном и безнадежном за теоретичаре  рулета, системаше и борце за апсолутну истину у овој коцки (Рулет, 8).

– Алице ми је ми  је рекла  рекла за оне твоје цуре, ситерке (Гарп, 229). – Срећни сте ви  (...), а код нас само сифилистичарка, ж сифилистичарке (Колима, 64). сифиличан, -чна, -чно – Та чињеница ипак не оспорава него само  релативизира теорију о сифиличном „утемељењу” капитализма (С 481, 40). скандинавизација, – „Балканизација” може бити ж „скандинавизација” (Н 2066, 13). скинета, ж – Уна, 16 година, већ две године скинета (Н 2393, 28) /= девојка-скинхедс/ скицозно, прил. – Као што аутор скицозно пише, тако глумци улоге прелијећу у задњој минути (Из 272, 57). скорбуташ, м – То му дају непокретни болесници (натечени скорбуташи, они са тешким преломима) из соба за трауматолошке болести (Колима, 271). скорело-браон, -, – – Клозетска шоља била  је скорело-браон, заувек (Холивуд, 47). скриптерица, ж – Дориан  је био на снимању у кањону Неретве. Тада  је већ туцао Марту, скриптерицу која  је ловила младе фрајере (Е 26, 44); Тад се Олафу прикрпила скриптерица Мира (Е 19, 88). славољупко, м – И ти си мали славољупко, зар не? Волео би, без сумње, да узмем Магбету титулу и богатство па да дам теби бар  један део (Столице, 118). сладоледни, - а, - о – На  располагању  је осам сладоледних креација (С 490, 16). ситерка, ж

206

 је/ тако сладострасница, ж – Од мирне, врло прибране жене постала / је успаљена сладострасница (Певачица, 18). сламатељ, м – Одлучио сам се одрећи Гоце. прави сламатељи женских срца (Легија , 48).

(...) Тако поступају само

није  једини начин слаткарење, с – Посластичарство и слаткарење (...) није једини убирања средстава за живот (М 44, 24). слеповерујући , -а, -е – Успешно су стварали армије слеповерујућих следбеника који су имали потребу да мрзе друге (Н 2378, 21). слободоносац, м – Из сунчане колоне слободоносаца отишао  је  још  један њен светли лик – легендарни командант Главног штаба НОВ и ПОЈ (Ком 1583, 15).

 је/  ропски, слугаторски прикован за слугаторски, прил. – Брисач / је масиван храстов праг (Зуб, 9). смеђеплав, -а, -о – Кинески археолог Му Шун Јинг пронашла  је у пустињском песку изузетно добро очувану мумију жене чије  је лице, уоквирено смеђеплавом косом, и после 3 800 година било привлачно (Н 2366,

58). смисаоност, ж – /Историографија/ ствара исконструисане генезе које дају смисаоност чињеницама, иако саме немају претензија да буду фактичке (Ерос, 26). смрдуцкав, -а, -о (Иствик, 92). смртоносје, с

– Бере дивље цвеће  (...) са смрдуцкавим лишћем

– Смртоносје у испруженој Нептуновој  руци (Фауст,

13). – Удице су смуђарке високог врата (БН 65, 44). снајперски, -а, -о – Он онда треба да  је са снајперском тачношћу погоди (Књига, 154). снахоубица , м – Снахоубица Стила Кристофи (БН 65, 42). сненолик, -а, -о – Осећања су сненолика, а сања се обично у кревету (Белоу, 58). сникерица, ж – Њене  (...) ноге излагале су  (...) нежна стопала без тениских сникерица, већ у вуненим патикама (Иствик, 133); Журили /су/ да покупе своје транзисторе (...), сникерице, фармерице и шарене  јакне (Иствик, 24). снобовлук , м. р  р. – Осуђивао  је с бесним  јеврејским снобовлуком  распуштеност и безумност нејеврејина (Белоу, 81). сноморица, ж – Кад сам коначно заспао, мучила ме опет иста сноморица – Перо Дјетлић хоће да ми преотме награду на томболи (Вуди, 112). смуђарка, ж

207

собомолер, м

– Стеван Рус, звани Ипсилон, собомолер (Крчма, 24). – Објавио  је до сада осамнаест књига совјетофилски, -а, -о совјетофилске оријентације (Дуга 428, 39). содомско-гоморски, -а, -о – Киша  је пала на Београд, она давно обећана, сумпорна и ватрена, содомско-гоморска (Зуб, 52). соја-сос, м – Измешана са жућкастим мајонезом и кинеским сојасосом (Књига, 191). да  је Јумко отворио и – сокару (Н 2371, 19). сокара, ж – Кажу да је сократовски, прил. – Преда мном  је седео ћелави, сократовски ћелав човек (Ми, 180). соло-пијанистички, -а, -о – Соло-пијанистички наступ добро познатог Мише Крстића (Н 2368, 40). сомотаст, -а, -о – Газио / је  је/ по сомотастом покрову од маховине и иструлеле папрати (Јаков, 10). софтвераш, Према  ријечима  једног од петорице софтвераша који су запослени у електроничком центру, „софтвер за то оригинални  је производ нашег подземља” (С  481, 86); Само у флексибилнијим организацијама успијевају људима објаснити какав  је модус вивенди сувременог софтвераша (С 481, 12); Што карактеризира правог софтвераша (С 479, 13). софтверашки, -а, -о – Најважнији им  је хуманистички интерфејс који покушавају протурити у срединама без много  разумијевања за  још недефинирану софтверашку струку (С 481, 12). софтверски, прил. – Видео  је и даље софтверски подржан, што значи да  је  рачунар спор (Г  177, 66); Општа карактеристика микропрекидача  је, дакле, да се стање које  је њима постављено може поништити или променити софтверски (Р 28, 10). социјализованост, ж – Нужно  је бити социјализован. Ближње морамо уважавати ма колики ниткови били. Пресудно  је не веровати у социјализованост (Уклета, 178). социјално-политички, -а, -о – Ово  је прва књига темељног тумачења ... њених отрежњујућих потенцијала и афористичке уметности, социјалнополитичких домета (БН 77, 41). социјално-психолошки, -а, -о – У овде обједињеним текстовима о српским приповједачима и пјесницима, осим претежно филозофских  (...), нашли су мјесто и социјално-психолошки (Андрић, Тишма), танатолошки (Андрић), идеолошко-естетски (Булатовић) и жанровско-конструкцијски  (...) аспекти књижевних дјела (Н 2370, 42); Категорије индивидуалне психологије не могу /се/ преносити у социјалнопсихолошиу социјалнопсихолошиу раван  раван (Н 2389, 44). социо-еколошки, -а, - о – Правило старогрчке медицине (...) преведено на савремени језик савремени  језик социо-еколошке медицине гласи: „Циљ лекара није само да

208

спасе живот болесника већ и да га оспособи за квалитетан живот”

(Н  2424,

30). социокултурни , -а, - о – „Породични клуб” прерастао  је у  јединствени социокултурни пројекат (БН 83, 17). социо-културни, -а, -о – Није крив филм, кривица  је  родитеља и друштва. Пресудно је Пресудно  је (...) „социо-културно окружење” (ЗМ 6, 31). социологиња, ж

– Индијска социологиња Маитраyее (С 490, 48). социолошко-биолошки, -а, -о – Њиховом приступу тешко се нешто може додати, осим можда социолошио-биолошиог става, који  је некако обухватнији у анализи (ГМ 1, 11). социопатолог, м – Ратко Божовић, ... социопатолог наше стварности, упорно се бави раздањивањем бави  раздањивањем (БН 77, 41). социо-политички, прил. – Социополитички гледано  (...) сплитска фрка (...)  јесте апсолутно логична епизода (М 49, 30); Епоху треба обухватити целовито, и географски и социополитички целовито (Хегел, 88). социо-психолошки, -а, -о – Дубинска социопсихолошка анализа у овоме налази и другу страну медаље западне демократије (Н 2442, 24). спавкати, несвр. – Ошамућени оморином немирно су, као и она, спавкали на тврдим узглављима (Папуче, 8). спаљујући , -а, -е – Могао би се подићи случај против председника Бориса Јељцина и његових  руских генерала због њихове спаљујуће тактике у  Чеченији (Н 2364, 18).

– Они, наиме, треба да постану чланови спектаклски, -а, -о програмског одбора за спектаклски део наступања штафете (М 33, 19). спенсеровски, -а, -о – Било да  је шекспировски, спенсеровски или италијански, сонет пружа огромне могућности (БН 63, 35). спермалан, -лна, -лно – Ово  је организирана спермална банка. (...) Замрзавамо сперму с циљем да у сваком тренутку имамо одговарајуће квалитетно сјеме за наше потребе (Е 22, 91). спермирати, свр. и несвр. – Спарени тако  (...) сви дијелови наших тијела били су под  јаким притиском. (...) Свуда су избијале ерупције вулкана, сваки нерв је нерв  је био спреман да експлодира, да спермира (Е 26, 52).

спермицид, м – /Раширеност/ женских контрацептивних средстава (пилула, спирала,  разних „спермицида” и сл.) (Дуга 337, 43). специјалистица, ж – У слалому, дисциплини у којој су праве специјалистице Ања Завадлов и Нуша Томе, Матеја Свет надокнадила  је пропуст из велеслалома и освојила четврто мјесто (С 441, 51). спец-служба, ж – И  раније се сумњало да су спец-службе добиле задатак да „онемогуће” Дудајева (Н 2365, 48).

209

– Дан великог обрачуна наших и аустријских спидвејаш, м спидвејаша био  је све ближи (Легија, 123); Изазовно се нацерио на младог спидвејаша (Легија, 40). спидвеј-машина, ж – Звук мотора  је био заглушан. (...) Било  је нечег сабласног у том призору, у том  разјареном, прегласном строју и у тој погрбљеној људској прилици прикованој за ниско сједало спидвеј-машине (Легија, 33). спиритоцидан, -дна, -дно – То доцртавају и стављају у центар слике директни организатори спиритоцидних  југословенских затвора за информбировце (Банда, 28).

– Троспратни сплав- ресторан довукао / је  је/ сплав-ресторан, м педесетак км узводно Дунавом у Београд (БН 75, 32). – То  резултира у спљоштавању или изгарању спљоштавање, с предњег дела пројектила (Г 177, 58). спољнотрговинац, м – Из групе бивших спољнотрговинаца Брукан помиње још помиње  још два имена (Н 2381, 54).

спомен-соба, ж

– Обишао / је  је/ полигоне, (...) кабинете и спомен-собе

(Ф 1490, 3). спонзоруша , ж – Клинка  је постала спонзоруша прва лига. Èујем да  је  јако тражена у граду, али је али  је онај матори никоме не да (БН 77, 49).

београдски  је тако спортско-медијски, -а, -о – Уз маратон у Њујорку и београдски је постао незаобилазан спортско-медијски спектакл (Н 2366, 7). спот-прича, ж – Ако се сложимо да  је у  20. веку дошло до великог убрзања ..., долазимо до одговора зашто  је спот-прича доживела популарност у целом свету (БН 70, 37). спрдач, м – Спрдање у малом граду, као да сам градска будала број  један. Наш  је град тако  рећи имао нову атракцију, а моји суграђани одувијек су изврсни спрдачи (Мркић, 63). спрејати, несвр. – Група из Дубраве, која  је  радила изванредно естетски чист графит „Луцифер”, упадљиво се освртала док  је спрејала нацртану скицу (С 488, 9). спреј-фарба, ж – На цементном зиду видела су се спреј-фарбом исписана (...) имена (Иствик, 21).

– Спринтерка Катрин Крабе (Глас, 13.8.1998, 10). спринтерка, ж – Она  је  једна од  ријетких спринтерки која се након порода тако успјешно вратила на атлетску стазу (С 254, 4). србомрзачки, -а, -о – Српска  је прича уверљивија од србомрзачке (Дуга 399, 12). србоубиство, с – Празнујемо Седми  јул, црни и срамни дан србоубиства (Н 2377, 17). спринтерка, ж

210

србофилија, ж – Посебну горчину изазивају они појединци којима  је подршка нашој земљи и србофилија постала професија (БН 96, 34). србофопски, - а, - о приче (Дуга 399, 13).

– Намеравали су да испричају само део србофобске

србо-црногорски, -а, -о – Јуна  1941. године она  је покренула своју огромну снагу против Немаца и самлела их, додуше, само у машти србоцрногорског народа (Банда, 37). средњежалостан, -сна, -сно – У мраку спаваћих соба  југославенских службеника средњежалосних примања у средње-жалосним двособним становима  једино  је узбуђење изгледа  размишљање како спојити „први с првим” (Е 37, 5). средњесталешки, -а, -о предграђу Лондона (Елтон, 4).

– Рођен  је  (...) у Пинеру, средњесталешком

средњозападњачки, -а, -о – У  Чикагу  је била попримила призвук средњозападњачке назалности у изговору (Иствик, 214). средњокласни, -а, - о (Белоу, 208). средовечник, м столом (Лее, 175).

– Представља /се/ као средњокласни Американац

– Група средовечника била је била  је окупљена за банкетским

сркутав, -а, -о – Некакав одвратан, сркутави звук пратио  је његово напредовање кроз муљевити плићак (Гарп, 113). сролати се, свр. превелике (Е 29, 43).

–  Чарапе су се сролале као да су десетак бројева

српскобосански, -а, -о – У извештавању и илустровању из српскобосанских заробљеничких логора (Н 2356, додатак, 5). српско- јеврејски, -а, -о – „Немилосрдност” српско- јеврејског аутора Александра Тишме (Н 2356, додатак, 5). српско-кинески, -а, -о – Гувернер  је запретио да ће у  разрешењу те српско-кинеске мистерије ићи до краја (Н 2389, 63). српско-муслимански, -а, -о – Инострани спонзори нису више ни очекивали од првих поратних београдских српско-муслиманских разговора муслиманских  разговора (Н

2379, 51). – Што  је мање  развијена, што  је више стагнацијски, -а, -о стагнацијска цивилизација у коју спадамо, тим строже нас  (...) парализује у свом фолклору (Ерос, 30). стакластоок, -а,-о – Имао  је нешто од те исте дечје похлепе на свом збуњеном, стакластооком лицу (Иствик, 127). стаљинизација, ж елементима стаљинизације.

– И Словенија  (...) / је/ платила свој данак  (...)

211

стаљинизиран, -а, -о – У неким тренуцима посезало /се/ и за „сакрализацијом”  револуционарних симбола, поготово у стаљинистичким и стаљинизираним  раздобљима (Догма, 139); То  је нешто што  је у традицији комунистичких партија донео стаљинизирани бољшевизам (Д 295, 29). стаљинизован, -а, -о – Стаљинизовани комунисти тврде да осећање које појединца спречава да попусти пред својом партијом није извор моралне снаге (Догма, 216). стаљинист, м – Стаљинисти добро знају да  је морално понижење довољно једном довољно  једном прихватити и – ви сте готови (Догма, 218). стаљинистички, -а, -о – Наша се земља претвара у  рушевину, све зарад  ... експанзије новог тоталитаризма, свирепијег од хитлеровског и стаљинистичког претходника (БН 93, 4). стаљинистички, -а, -о – У неким тренуцима посезало /се/ и за „сакрализацијом”  револуционарних симбола, поготово у стаљинистичким и стаљинизираним раздобљима стаљинизираним  раздобљима (Догма, 139). стаљиновски, -а, -о – Голи оток, уз хитлеровски холокауст и стаљиновски гулаг, спада међу три најужаснија злочина двадесетог века (Н

2426, 17). стаљински, -а, -о – Стога су националистички нереди у Казахстану (...) само  један од врхова све више осветљеног леденог брега прикриваног, деценијама, у тами леденог мора стаљинске мистике и ћутања (Ком 1581, 13). стамбено-комунални, -а, -о – Министар за урбанизам, стамбенокомуналне делатности и грађевинарство (Н 2375, 24). староевропски, -а, -о – Кад су велике демократске идеје (...) увелико биле део староевропске традиције, ми смо били на политичкој периферији (Дуга 350, 24). старохандкеовски, -а, -о – Има у њој нечег андрићевског  (...), и бекетовског (по „приповедоскептицизму"), и старохандкеовског (по „контракафкијанским” захватима) (Н 2389, 39). старчевићевски, -а, -о – Млади атентатор и не слути да ће његови куршуми (...) покидати узде и поломити кочнице каптолског, старчевићевског и франковачког србождерства (Вук, 78).

– Вероватно постоји неки статутчић, нека беда од статутчић, м статутчића, по коме осиони градски апаратчици имају право да нам  раде то што нам раде нам  раде (Н 2442, 64). степ-игра, ж

– Еди је Еди  је (...) одиграо краћу степ-игру (Слике, 159). стерео-стандард, м – Прелазак на „музичке шоље” омогућио би увођење хај-фај стерео-стандарда (НОН 563, 35). стиропорски, -а, -о – Птица нађе безбедност посадивши се на висећи стиропорски облак од Марџори Страјдер (Иствик, 294); Ту се плажа сужавала

212

постајући интимнија, што се могло видети по леглима празних конзерви, комадића разбијених комадића  разбијених стиропорских кутија за хлађење пића (Иствик, 21) стискачица, ж Дјевица! (Е 29, 48).

(...)

– Тко  је и што  је она  (...)? Ноћна стискачица ногу?

стихобиограф, м логор (Банда, 63).

– Међутим, као Титов стихо-биограф, није доспео у

Сто постпротестних дана (Н  2422, 12); Супротно логици здравог  разума или болном колективном искуству из успешне зимске  револуције са неуспешном постреалношћу (Н  2427, 38); Постреферендумско стање (Н 2470, 14); Спремност за живот у  једном потпуно измењеном свету: у постхладноратовском, постиндустријском, постидеолошком... свету (Н  2419, 46); Како бисмо  редефинисали основне задатке светске организације у измењеном, постхладноратовском свету (Н 2399, 47). стокиласт, -а, -о

– Жене учинише ми се све стокиласте (Сан, 35). стокили, - а, - о – Стокили да знак црномисним свећеницима (Мадона,

133). стометарски, -а, -о – Исписаних стометарским словима по зградама, шумама, брдима, долинама и облацима наше земље (Тотална, 41). стотонски, прил. – Из шале су под чекић од сто тона ставили сат – замах, ветар у лице – и стотонски нежан, лагани додир о крхки сат (Ми, 119). стохиљадострук, -а, -о – Ниједан непријатељ није незаборављен. Стохиљадострука прилика за освету (Н 2385, 38). страност, ж – И плочник којим  је трчао, гладак , био му  је стран. Али та је та  је страност била благотворна (Дорћол, 118). страшносудски, прил. – Мучно исцрпно, уједно и страшносудски, (...) набројала  је она ту (...) све могуће  резолуције Уједињених нација које се могу применити против филма „Подземље” (Н 2356, додатак, 4).

– Рукометна  репрезентација и стреличарке стреличарка, ж Југославије су својим  резултатом у 1986. готово присилили спортске новинаре да их прогласе најбољим спорташима (Спринт 101 /535/, 22). стресогено, прил. – Презентовале /су/ најновија научна достигнућа како да жена остане сексуално витална и после менопаузе, која се, по правилу, доживљава стресогено и трауматично (БН 98-99). стрипаџија, м – Шулц  је успео у стварима које стрипаџије пре њега нису могле ни да сањају (НОН 568, 33). стрип-издавач, м – „Дечје новине” (...) су  најинтензивнијег домаћег стрип-издавача (НД 997, 48).

(...) преузеле примат

стрип-издаваштво, с – Не можемо а да се не сјетимо „Фаланги црног  реда” Енки Билала, који ће остати запамћен као  једна од најболнијих бразготина домаћег стрип-издаваштва (НД 997, 48).

213

стрип-историја, ж – Мислим да  је  један од најзначајнијих стваралаца у цјелокупној стрип-историји (звали су га Орсоном Велсом стрипа) ипак заслужио више (НД 997, 48).

стрип- јунак, м – За  разлику од тадашњих стрип- јунака (...) Канифови ликови први добијају људскију димензију (НД 97, 48). стриповни, -а, -о – Прелаз са илустрације на стриповно приповедање код Дарка Перовића није се догодио у пуној мери током стварања кратких стрипова на једној на  једној табли (Н 2064, 42). стриповски, прил. – Присјетио се како су се ствари и слике, стриповски плошне, претапале (Угрешић, 223). стрип-сцена, ж – Кордеј (...)  је  једна од култних фигура стрип-сцене бивше Југославије (Н 2355, 40). стрип-табла, ж – Свежина Перовићевих илустрација као да  је ишчезавала у монтажи стрип-табли (Н 2064, 43). стриптизни, - а, - о представи (Ерос, 31). стробо-светла, ср (Клоака, 31).

– Дијалектичка структура перцепције у стриптизној –

Окружени компјутерима и стробо-светлима

стробоскопски, - а, - о – Долазила сам међу њих некако стробоскопски, само се, како време пролази, ти стробоскопски увиди, те слике гледане кроз процеп полако слажу у  један низ, покретан и сасвим целовит (Изгон, 216). стробоскопски, прил. (Изгон, 216).

– Долазила сам међу њих некако стробоскопски

структурализација , ж – Значајну улогу у том процесу нове структурализације словеначке књижевности одиграо је одиграо  је управо А. Хинг (Хинг,

353). стручно-педагошки, -а, -о – Он се чак врло дрско уплиће у тако велика стручно-педагошка питања, да би требало да буде бар – педагог (Н

2386, 6). стручњакиња, ж – Говоре да  је Холлy Голигхтлy (...) стручњакиња за филмске умјетнине прожете хумором (Е 19, 2).

студом, м – Студенти /су/ постали сиромашнији за  311 мјеста студому на Врацама (М 51, 22).

у

– Размажена студошица (Вуди, 102). Интегралан  роман би имао вишеслојну субјективно-ауторски, - а, - о – Интегралан роман структуру: фикцијску, субјективно-ауторску, објективно стварносну (Н 2365, 42). судобитник, м – Радила  је са младим америчким истраживачем, Стенлијем Коеном, сада судобитником награде (Г 177, 11). студошица, ж

214

судско-истражни, -а, -о – Банке сарађују са полицијским и судскоистражним властима (Н 2378, 47).

– суицидалност, ж суицидалности (Н 1804, 26).

Испољава знаке депресије са елементима

суицидност, с – Дати поверење Шешељу , значи убити себе и такве суицидности сигурно више неће бити (БН 98-99, 34). суновраћање, с – Бука суновраћања његовог света у ништавило могла  је пробудити суседе (Огледало, 93). супер,

? – Јеси ли био на трафици? Тамо је Тамо  је право супер! (НД 997, 17). супер-агент, м – Садржина белешке промењена  је под утицајем пољског суперагента Маријана Захарског (Н  2387, 48); Суперагент из  1940. године, 1939. године није још није  још имао појма о томе да постоје прислушни уређаји (Кавијар, И 32). суперанализа, ж – Тиме процедура није завршена,  јер ће се у другој лабораторији урадити и суперанализа (БН 96, 22). супер-аутострада, ж – Модерни аутомобили крећу се готово посве аутоматски, навикли су на супераутостраде (Сајам у убожници, 58). супер-богат, -а, -о – Док Црногорци грцају у сиромаштву, Будвани поново праве супер-богати театарско-музичко-песнички двомесечни фестивал (Дуга 375, 58). супер-брод, м – Златни суперброд Аустралаца који  је серијом увјерљивих побједа (...) изборио право да обрани куп од напада Американаца (С 471, 32). супер-велики, -а, -о – Готово  је сигурно да би обе велике супер силе тешко  разочарале своје савезнике (...). Људи би тамо схватили да се не смеју више ослањати на заштиту двојице супер-великих (Паралелни, 116). – Французи предлажу да Европски супер-генерални, -а, -о министарски савет убудуће предводи супергенерални секретар, који би дао „глас и лик” заједничиој европској спољној и одбрамбеној политици (Н 2360, 48). супер-граница, ж – Граница између Пољске и ДР Њемачке  је тако затворена да  је Пољаку лакше отпутовати било гдје на Запад  (...). То  је суперграница (Д 295, 60). супергрупа , ж – Тражећи музичаре за прву домаћу супер-групу (термин који  је на светској сцени коришћен за бендове у којима су свирали појединачно веома цењени и популарни музичари: типичан пример  је трио Цреам – прим. аут.) (БН 70, 43). супер-дух, м – Постоји заиста могућност да ће се Исусов лик појавити на небу. Јер ако имамо на уму да се духови обичних људи могу онако  јасно формирати и приказати у авионима, заустављати аутомобиле на мостовима,

215

или се утиснути на филмским тракама, онда не видим зашто се лик  једног супердуха какав је какав  је Исусов не би могао појавити на небу (Паралелни, 121). супер-ексклузиван, -вна, -вно – „Борба” и „Политика” објавиле су неколико суперексклузивних фељтона (Д 295, 20). суперета, ж – Суперете (Иствик, 14).

Носиле /су/ кући 

(...) хлеб и филтер-цигарете из

супер-ефикасан, -сна, -сно – Користећи  један од суперефикасних третмана за мршављење (Кокосаи), анонимни Београђанин каже да се угојио пет килограма (Н 2388, 27).

– Од таквих супержена као да се очекују и супер-жена, ж суперсексуални апетити (Е 11, 3). супер-журка, ж – У великој конкуренцији „журки”, широм града, највише се истакла супер-журка коју  је организовао млади правник Игор Поповић (Дуга 399, 60). супер-звезда, ж суперзвезде (в 37, 37).

– Супезвезда: Ален Џонсон (Н  2379, 27); Спортске

супер- јунак , м – Мариел Хамингwаy  је с уживањем гутала стрипове о праведном суперјунаку (Е 25, 5). супер-касарна, ж – Написати уметничку пародију и приказати комунизам као суперкасарну под огромним стакленим звоном није ново (Ми,

8). супер-кола, с мн. – Суперкола су враћена у Њу Орлеанс, где им  је уклоњена скупа апаратура и дат првотни изглед (Ф 1496, 37). супер-комерцијалан, -лна, -лно – Енглези /су/ већ примењивали систем власти што га Похл предвиђа тек за далеку будућност  једног суперматеријалистичког и суперкомерцијалног света (Сент, 281).

 је/ у последњој партији, суперкомпјутер , м – Суперкомјутер Дип блу / је белим фигурама, победио светског првака (Н 2420, 65). супер-либерал, м – Мене су моји бивши студенти критизирали за либерализам, а они су постали супер-либерали (Д 442, 58). супермаркетски, - а, - о – Изручује читав  ред крекера на плитку чинију (...) и нешто супермаркетске паштете (Иствик, 34). супер-материјалистички, -а, -о – Енглези /су/ већ примењивали систем власти што га Похл предвиђа тек за далеку будућност  једног суперматеријалистичког и суперкомерцијалног света (Сент, 281).

– Супермахер инспектор Форд (Вуди, 162). супер-медиј, м – Да се нисам појавио под „заштитом” супермедија, као што је што  је магазин „Спиегел ”, вјеројатно би било узбуне (На дну, 234). супер-махер, м

216

– Претпостављам да ћеш у својим супер-мемоари, м мн. супермемоарима тој теми посветити једно посветити  једно дугачко поглавље (Марсе, 132). супер-модел, м – Ко се то крије од билцева фотоапарата? Супермодел Кристи Тарлингтон (ЕС 6, 2); Нисам очекивала да ћу бити супермодел и да ћу зарадити оволико пара (Дуга 428, 65). супер-модеран, - рна, - рно – Довлачити нове стокове супермодерне западне војне технологије и опреме директно  је провоцирајући фактор за оне којима Дејтон није по мери и укусу (Н  2377, 13); Нисмо видели никакво велико и супермодерно наоружање (в 37, 26). супер-моћ, ж – Приписивати виску или  рашљама супермоћ (...)  равно  је религиозној  је  религиозној или идеолошиој затуцаности (Тајне 2, 67). супер-надзвучни, - а, - о – Француски путнички супернадзвучни авион „конкорд” у стању је стању  је да Атлантски океан прелети за три сата (Н 2387, 59). супер-наоружан , - а, - о – Гомила  разјарених сељака (...) супротставила се супернаоружаним војницима ИФОР-а (Н 2377, 13). супер-начелник, м – Учинио  је то на захтев бившег начелника над начелницима,  јуче ухапшеног. „Дај то, болан, мајору Перу, он  је ту у некој ћелији”,  рекао му је му  је суперначелник (Банда, 54). супер-начин, м – Нека шпанска фирма (...) смислила  је суперначин за подсећање дужника да нису измирили обавезе (И 263, 65). супер-новост, ж – Неколико дана владе Запада и Истока криле су од штампе супер-новост (Варвари, 9). супер-обавештајка, ж – Мајер Бреннер у плавокосој Цхарлотти ипак није придобио никакву суперобавештајку (Кавијар, ИИ 88). супер-оргазам, ж –  Читала /си/ све просвјетитељске написе што су обећавали супероргазам (Е 19, 18).

– Супероруђа наших дана незамислива су без супер-оруђе, с суперпрофита (П 26061, 21). супер-пајкан, м

– Раст популарности суперпајкана (С 469, 45). супер-примљив, -а, -о – Вулва  јој / је  је/ постала супер-примљива. Могла  је и са слоном да се пари (Иствик, 263). супер-проводан, -дна, -дно – И средњошколци могу направити неки из нове фамилије „високотемпературних” суперпровдних материјала (Г  186, 5). супер-проводљив, -а, -о – Магнетно  једро треба да се састоји од жичаног суперпроводљивог прстена (Н 2366, 60). супер-проводљивост, ж – Захваљујући суперпроводљивости плочица кроз коју тече струја лебди изнад перманентног магнета (Г 186, 4). – Откриће суперпроводљивости при суперпроводљивост, с

217

 релативно умереним температурама (Н 2468, 54). супер-професионалац, м

– Суперпрофесионалци британске војске (С

470, 71). супер-профит, м – суперпрофита (П 26061, 21).

Супероруђа наших дана незамислива су без

супер-сексуалан, -лна, -лно суперсексуални апетити (Е 11, 3).

– Од таквих супержена као да се очекују и

– После  јаких суперселективан, -вна, -вно суперселективна бочна линија тера рибу тера  рибу на дно (БН 90, 34).

земљотреса

супер-скуп, -а, -о – Натјецање најбољих  једриличара свијета у њиховим супермодерним (и суперскупим) бродовима (С 471, 33). супер-стабилан, - лна, - лно – Ова група супертешиих, суперстабилних елемената потпада под опште заглавље илирион (Нова, 35). супер-стаљиниста, м – Све ове њихове изјаве неодољиво подсећају на  речи суперстаљинисте Л. Кагановича: „Бољшевик мора да буде спреман да партији жртвује не само свој живот него и самопоштовање и осетљивост” (Догма, 215). супер-стимулативан, -вна, -вно – Да смо чепркали иглама по мозгу Достојевског и његовом суперстимулативном комплексу, (...) данас не бисмо имали „Браћу Карамазове” (Зуб, 201). супер-судац, м

– Одлази и супесудац из Палерма Ðовани Фалконе (Бо

21.3.1991, 20). супертајни, -а, -о

– Пише у супертајном документу (БН 76, 45). супер-тежак, -шка, -шко – Ова група супертешиих, суперстабилних елемената потпада под опште заглавље илирион (Нова, 35). супер-топ, м – Није тешко претпоставити коме су били намењени пројектили „супертопа” (Н 2067, 9). супертурнир , м – Супертурнир у Лас Палмасу, по Анандовој изјави, занимљив  је не само зато што свако може бити први већ и последњи (Н 2399, 65). супер-уметнички, -а, -о – Сама  је изложба врхунског квалитета, тако да се у потпуности уклапа у венецијански суперуметнички амбијент (Н 2067, 37). супер-филм, м – „Мистерија оргазма”  је суперфилм, таквих више нема (Е 20, 29). – Постао  је нека врста интелектуалистичког супер-херој, м суперхероја (Арт, 35). супер-хипер-ултра, -, – – Узео  је две /пилуле/, као и  један суперхиперултра аналгетик (Шума, 35).

218

супер-чип, м – супер-чипа (Д 257, 63).

Амдахл  је доиста успио направити први прототип

супер-чист, - а, - о материјала (Д 295, 77).

– Орбитална постројења за производњу суперчистих

супружанство , с – Бундеву  је изнутра очистила, издубила и у њу насула Осикиног праха, али не много,  јер  је желела да његов дупликат има само онај суштински квалитет његовог супружанства (Иствик, 380).

Сексуалност  је веома пластичан нагон и може супституисано, прил. – Сексуалност је се  реализовати супституисано, може се преносити изван сексуалне жеље, а да се постигне интензитет уживања „као” и у сексу (БН 83, 31). суптвртка, ж  – 1971. основао  је са својим ортаком твртку „Кеител и Фрицк ГмбХ” и као суптвртка изнајмљивао људе грађевним подузећима (На дну, 44); И при  јавним пословима умијешане су супвртке у послове (На дну,

37). сутонски, прил. – Ðуровићево опојно, сутонски  равно сликарство натопљено је натопљено  је и дахом паганског мистицизма Словена (БН 83, 38). суфициташ, м – Међу највећим девизним суфициташима у Словенији налазе /се/ и произвођачи алуминијума (Дуга 399, 21). суштост, ж

– Ти мостови су, заправо, мостови наше суштости (БН 92,

40). сценаристкиња, ж – „ Чудесна шума” (...) сценаристкиње Сунчане Шкрињарић (Н  1881, 36); Редитељ Мирослав Микуљан, уз сарадњу своје супруге, сценарискиње Марине Пеакић-Микуљан, упутио се у сложени подухват филмског  реконструисања штрајка и борбе лабинских  рудара (Н

1804, 30). таблоидски, -а, -о – Млади Хеарст имао  је у новинарству много успјеха  јер  је увео у новинарску методологију новости које ће остати на снази сво до данас, особито у сфери популарних, таблоидских скандалозних дневника (С 450, 63). табуизирање, с – Овакав приступ доприноси табуизирању свестраног објективног приказивања уметникове личности (БН 69, 36). табуиран, -а, -о – За Глобове  је екране свака критика економског пакета (...) била табуирана (Из 272, 55). табуирање, с – Ако их прекрши /забране/  разбољет ће се он, будућа мајка или дијете. Осим тог функционалног табуирања  рађања новог живота којему  је циљ добробит мајке и дјетета, у племену Кимберли (...) постоје тајне женске церемоније (Е 28, 8). табуисати, св. и нсв. животиња (БН 78, 41). табуисати, св/нсв.

– Змија  је, иначе, у Срба култна и табуисана – Ово  је и  ретка прилика да се позабавимо

219

етимологијом ових табу- речи, које су  још табуисане  једино у публицистици (Н 2433, 8). табу-реч, м – Ово  је и  ретка прилика да се позабавимо етимологијом ових табу- речи, које су још су  још табуисане  једино у публицистици (Н 2433, 8). тајсоновски, - а, - о

– Уочавала / је/ Микијев тајсоновски врат (Н 2358,

34). – Управља такси-компанијом (Белоу, 166).  је/ (...) што  је доживио на такситакси-станица, ж – Испричао / је станици (Ас 318, 11). таксисткиња, ж – Хумани дародавац, да новинари не прегладне, била  је таксисткиња која је која  је из Шапца довезла неке пацијенте (С 483, 70). таксица, ж – Плаћам таксе и таксице на сваком новом шалтеру (БН 79, 36). такси-шофер, м – У болницу! – изусти задахтано такси-шоферу (Папуче, 97); Ево их: мали келнери, чистачи ципела, дормени, (...) електричари и такси-шофери (Скитам, 282). тактизерство, с – Политичко лицемјерје и тактизерство (Н 1880, 18). талачки, -а, - о – Настојте се уживити у ову тзв. талачку ситуацију (...): напољу ноћ, тишина, на рубу на  рубу смо асфалтне писте (С 481, 57). таложиште, с – Собичак  је овај као неко таложиште свих грубих и влажних мириса из дворишта (Папуче, 128). тамнозелен, -а, -о – Већ  је видела како се испод Павловог кревета помаљају тамнозелене змије (Крстајић:54) тамнољубичаст, -а, -о – Галерије  (...) /су/ преправљене у лежајеве пресвучене перверзно, тамнољубичастим плишем (Лет, 138). тамномаслинаст, -а, -о – Подигао /сам/ његову тешку главу педаљ изнад ниског јастука ниског  јастука тамномаслинасте боје (Зуб, 195). тамномодар, - дра, - дро – Лаже себе и друге бојећи своју некад црну а данас седу косу у тамно, тамномодру, налик свракином крилу (Лет, 32). тамносветлуцав, - а, - о – Ту и тамо понеки тамносветлуцави чокот (Н 2356, додатак, 10). тамносив, -а, -о – Њена привлачност  је долазила од  (...) продорног погледа њених  (...) очију чијих  је дужица тамносива боја била одбачена до  рубова као да је да  је свака зеница имала дејство антимагнета (Иствик, 25). тамноцрвен, -а, -о – Поред кревета, на изрезбареној дрвеној столици пресвученој тамноцрвеним плишом седео је седео  је лекар (Крстајић, 48). танграм, м – У зубима је зубима  је носио један носио  један троугао из танграма (Марсе, 19); Досадни су ови тешки ребуси тешки  ребуси, већ имам кинески танграм (Марсе, 17). такси-компанија, ж

220

тањираст, - а, - о антена (Игре, 13).

– Антенски стуб (...) начичкан мноштвом тањирастих

тапетиран, -а, -о – Свега  је човјек већ морао бити сит до грла у овој старудијској, тапетираној одаји (Папуче, 38). ТВ-документариста, м

– Божидар Калезић, ТВ-документариста (Н

2388, 30). ТВ-екран, м – Гледамо лица са ТВ-екрана (Басара, 105) ТВ-коментаторка, ж – Решава да се врати у Њујорк где га чека његова вереница, ТВ-коментаторка (ПЖ 764, 33). ТВ-критичарка, ж – Моду мушких ТВ-лица запажају углавном женске ТВ-критичарке разноразних критичарке  разноразних тједних листова (С 435, 9). ТВ-мрежа, ж – И он  је био држављанин алкохолизма, најбољег средства за бекство од отаџбина, политичких система, ТВ-мрежа (Басара, 41) ТВ-најављивачица, ж – Алберто Сорди  (...) заручио се са 36годишњом ТВ-најављивачицом Робертом Гиусти (С 307, 82). ТВ-права, с мн. – У приходе из маркетинга ( осим ТВ-права, лиценци, ЕПП, спонзора) урачунати /су/  још и лутрија, ковани новац (Н 2381, 20). ТВ-пријемник, м – У левом, доњем краку видели су се следећи симболи: (...) играчица из „Лудог коња” и ТВ-пријемник (Огледало, 126). ТВ-скровиште, с – Врећицу чипса  (...) уносила / је  је/ у своје ТВскровиште (Иствик, 32). ТВ-сто, м – Кад се  распламсала економска криза услиједио  је нови успон Крекића: за округлим тв-столовима, пред судом најшире  јавности, Крекићева опсервирања и мудровања (...) добивају значајну подршку (Д 334, 10). ТВ-трилер, м – То не би употребили ни у  јефтином ТВ-трилеру (Холивуд, 58). театарско-музичко-песнички , -а, -о – Док Црногорци грцају у сиромаштву, Будвани поново праве супер-богати театарско-музичко-песнички двомесечни фестивал (Дуга 375, 58). теве-пријемник, м – Зар Драган Тодоровић (...) није „ цео дан и ноћ” грмео на малом екрану теве-пријемника како  је њихов кандидат победио (Н 2442, 11). теве-станица, ж – Цијела Истра и види и гледа програме РАИ и безброја приватних теве-станица (Д 440, 65). теле-веза, ж – Упркос допунској опреми (4 нове ТВ-камере, 6  рефлектора, теле-веза...) покушај није успео (Ф 1490, 2). телевизијац, м – Телевизијац Стане се сетио да бисмо могли да  је употребимо као књигу за чланове (Дуга 337, 36).

221

телекс-порука, ж

– Стигле су телекс-поруке (С 470, 42).

телепатиста, м – Крајње  је време да се престане са популаризацијом  разних окултиста, телепатиста, телекинезиста, спиритуалиста и  рашљара (П

26324, 10). теле-сателитски, -а, -о – Најсавршенија теле-сателитска антена, с меморијом за више сателита (С 470, 4). телескопирање, с – Телескопирање економске кризе и војно  јачање СССР-а доводи до питања о интересима Сједињених Држава, почевши од односа снага, дакле стратегије (С 483, 22). телефонат, м – Негдје сам био прочитао да сваки телефонат одузима одузима десет минута позваном (Мркић, 8). тематско-мотивски, - а, - о – Селенић  је у тематско-мотивском смислу био оштар критичар своје епохе (Н 2357, 46). тенис-плац, м плац (Иствик, 68).

– Штропот виљушкаре која уклања каменчуге, за тенис-

тенор-саксофониста, м – Јован Маљоковић – тенор-саксофониста, (...) најуспешнији ваљевски џезер (Н 2368, 40); Готово пресахлу џез-сцену Новог Сада пристојно су заступали Ол старс (Алл Старс) тенор-саксофонисте и мултиинструменталисте Јосипа Кикија Ковача (Н 2368, 40). теологизација, ж – Могући вид таквог „сналажења”  је и методолошка теологизација Маркса. При томе мислим да  је изворно теолошки приступ интерпретацији Маркса свагда на дјелу кад се покушава формално-логички (недијалектички)  расуђивати (Догма, 22). теологизиран, свијест (Догма, 155).

-а, -о

–

Религија  је индивидуална, теологизирана

теолошко-административни, -а, -о – Не зато што нисам довољно покварен да бих убио човека, него зато што сам лењ да се бакћем са свим тим теолошко-административним заврзламама које су неизбежне (Басара, 39) теоретичарка, ж – По мишејењу Мери Калдар, запажене британске теоретичарке мировног покрета, Вашингтон  је овим пројектом учинио услугу (Н  1802, 53); Који од два антиподна лика у „Њ.Р-у” мировњацима доживљавате као ближћ себи – Јагоду, представницу еманципиране сексуалне праксе, или „теоретичарку” и активисткињу Милену (С 470, 23). теоријско-сазнајни, -а, -о – „Расправа са Клио”  је теоријско-сазнајна  расправа намењена професионалним историчарима (Н 2379, 37). тепајући, -а, -е

– Дубоки тепајући глас (БН 82, 39). терапеуткиња, ж – Америчка терапеуткиња Цхерyл Папс (Е 19, 19). територијалац, м – У част тим храбрим борцима и херојима дадоше недавно припадници територијалне обране Марибора свечану обвезу. (...) (С  181, 18); Ко  је словеначке Шапућу међу собом територијалци

222

територијалце  (...) обавестио да  је војницима наређено да не смеју пуцати у њих? (И 263, 10). територијалка, ж – Кажу нам у Опћинском штабу територијалне обране у Марибору. Позвали су нас у Марибор, на вјежбу младих територијалки (С 181, 19).

– Систем термовизије обезбеђивао  је преко термовизија, ж специјалних камера могућност праћења и обарања свих најмодернијих ловачко-бомбардерских авиона западне производње (Н 2358, 26). термо-изолација, ж – Холдинг компанија „Кондор”  је постала доминантна фирма на нашем тржишту у сфери хидроизолације, термоизолације, грађевинске хемије, подова и облога (Н 2365, 58). тест-мајстор, м – Окупила се повећа екипа „тест-мајстора”. Испитивања су вршена на „Корморанима”, „даињама” и „ДАМ"-овима (РРе

2/96, 18). технизиран, - а, - о – Тоталитаризам може себе да нађе у  роману „Ми” као и тенденција савременог света ка стандардизованом, технизираном, униформисаном (Ми, 9).

– Функционалистички урбанизам и обезличени техницитет, м техницитет сузили су или укинули вредност игре и света духа. То  је и  разлог што би се у алтернативним моделима градоградње прожимале цивилизација и култура (Н 2363, 37). техничко-графички, - а, - о  – 470 страница, 120-грамски папир, обиље пробраних илустрација, изванредна техничко-графичка опрема амбициозно засноване библиотеке СЕДМИ ВЕК (Н 2365, 63) техничко-технолошки, -а, -о – За сада непознате експлозивне материје (...) изазвале /су/ трагедију приликом техничко-технолошке обраде на тзв. двоваљцима (Н 2363, 58).

– Висока америчка технолатријска технолатријски, -а, -о цивилизација преобратила се у технолатријско варварство (БН 89, 27). техно-рејв, м

– Концерт техно- рејв атракције „Продиџи” (Н 2378, 45). техно-систем , м – Теоруја се мисли, пише, али и медијски продукује, умножава, мимикријски прикрива и егзибиционистичии  разоткрива у техносистемима који реализују који  реализују поредак означитеља (Постмодерна, 5). – Културни центар  (...) кроз перформансе, техно-хепенинг, м позоришне представе, техно-хепенинге пружа могућности за  реализовање (...) уметничких пројеката (Н 2357, 39). тешкометални, -а, -о – Ми ћемо све више звучати као тешкометална група (С 450, 81). тиктакав, -а, -о – У њеној тик-такавој мајсенској гостинској соби са неудобним столицама осећам се као код куће (Белоу, 74).

223

Тиме смањује изгледе земље за укључење у евроатлантски војни блок (Н 2427, 48); Британци су пре конструктивни еврореалисти (Н 2442, 57); У Енглеској преовлађује деструктивни евроскептицизам (Н 2442, 57); Један од познатих и типичних британских – евроскептика (Н 2419, 46). којих  је најмлађа тек престала бити тинејџерица, ж – Пет дјевојака, од којих је тинејџерица (С 434, 81). титаниколог, м – Милан Осмак, уредник у „Младости” и титаниколог, написао  је „Земаљски СФ” о најчувенијој поморској хаварији у повјести (С

481, 18). титовски, -а, -о

– Призор је Призор  је био убедљиво титовски (Н 2066, 13). титоизиран, -а, -о – Фадиљ Хоџа, титоизиран од главе до пете  (...) појављује /се/ пред погинулима и пред албанским демонстрантима 1981. (Н 1882, 34). тмастост, ж – У соби  је владала пријатна тмастост капеле, сумрак светилишта (Белоу, 94). токсичност, ж – Критеријуми токсичности одвише /су/ произвољни (Дуга 337, 25). тонац, м – Напио се тонац (НОН 566-567, 29). тон-мајстор, м – Тиме су све посетиоце осудили на (...) грозан звук без обзира на ниво изнајмљене технике или стране тон-мајсторе (Н 2370, 59). топлински, прил. – Осетићемо како она /платна/ делују сугестивно , моћно, топлински (БН 83, 38). топловодни, -а, -о – На обезбеђивању хлађења  реактора  (...)  раде смене које предводе (...) Бекешко и Дик. У најтежћм условима  ради екипа за одржавање топловодних и подземних комуникација (П 26072, 1). вашег  репортера су обавестили топ-модел, м – О доласку Клаудијином вашег репортера неколико дана пошто је пошто  је топ-модел отишао (Н 2389, 28). тотемско-здравствени, -а, -о – Бели лук као тотемско-здравствени симбол националног бића (Писмо, 219). точећи, -а, -е – Мајстори нису утврдили ниједан квар на „точећим местима”, али су га зато открили на одводном вентилу поред водомера (БН 81, 18). трагедијски, прил. – Жртве су свете; о њима се говори етично и с поштовањем. Дакле, трагедијски (Н 2365, 41). трансгенерацијски, -а, -о – Ако се вернику сруши богомоља, тиме се  руши темељ његове духовности, основа његове прагенерацијске и трансгенерацијске егзистенције (Н 2427, 27). трансидеологијски, -а, -о – Дјело сваког великог писца своју вриједност црпи прије свега из трансидеологијских естетских елемената (Д 439, 44).

224

транскрипциони, - а, - о – Географски приручник постаје застарео пре него што се укоричи у штампарији  (...) делом и због брзоплетости и транскрипционог волунтаризма (Лексикографија, 213). трансромантизам, ж – Песник Ненад Грујичић  (...) отеловљује онај тип песника кога би немачки  романтичари назвали „лепа душа”. На овакву тврдњу нас пре свега упућује  један фини трансромантизам (Новалис  је, присетимо се, говорио да свет треба изнова  романтизовати) који код овог песника све преосвештава (БН 63, 35). трансромантичан, -чна, -чно – Трансромантичну поезију Ненада Грујичића која се наслања на искуство пастирског песништва (...) видим и као  реакцију на естетику брут-арта,  ружног у уметности (БН 63, 35). транссексуалан, - лна, -лно – У Београду ће се ускоро отворити школа транссексуалне хирургије (Н  2360, 32); Пошто смо у транссексуалној хирургији трећи на свету (Н 2360, 32). транссексуалац, м – Лијепа транссексуалка Флавиа  (...) зна да транссексуалци обољевају од  рака (Е 20, 99); А како  је био транссексуалац, урађена је урађена  је промена у женски пол (Н 2360, 32). транссексуалка, ж – Лијепа транссексуалка Флавиа, звијезда забавног програма  римских ноћних клубова (Е 20, 99); Јеннyна најновија дружбеница била  је  једна транссексуалка  (...) по имену Роберта Мулдоон. Бивши Роберт Мулдоон, бивши сјајни навални играч у тиму Орлова (Гарп, 240).

Одржан  је састанак са трансфузиолозима на којем трансфузиолог, м – Одржан је су демонстрирани тестови за откривање антитела на вирус сиде (Сида, 34). трауматично, прил. – Презентовале /су/ најновија научна достигнућа како да жена остане сексуално витална и после менопаузе, која се, по правилу, доживљава стресогено и трауматично (БН 98-99).

– Најчешћи пацијенти траума-центра которске траума-центар, м психијатријске болнице су млади који су углавном фрустрирани неслогом у породици и тешкоћама у комуникацији са околином (Н 2421, 8). трачарење, с – Деми Мур се, одлуком да прихвати главну улогу у филму Стриптиз (...) изложила невиђеној помами трачарења (ЗМ 6, 26). трачарка, ж вријеме (Уна 77, 19).

– Новинарка Елза Максвел – највећа трачарка у то

трач-штампа, ж – Изгледа да Иво Погорелић  (...) ипак није пред  разводом од своје супруге Алисе, како је како  је то једно то  једно време упорно наговештавала европска трач-штампа (Дуга 252, 50). трбоња, м

– Ја сам дебео – прави сам правцати трбоња (Вуди, 51). трговачко-индустријски, -а, -о – И код нас се пре 52 године на гребен историје насукала тадашња трговачко-индустријска елита (Н 2385, 31).

225

трезност, ж – Није спорно да  је дужност вјерника као грађанина да у овој ситуацији „буду максимално ангажирани у својој доброј вољи и хладној тријезности” (Д 295, 22).

– Пролећна симфонија  (...) доста  је амбициозно трендаш, м замишљена, о чему сведочи и продукција, избор глумаца  (...) и музичке интерпретације за звучну кулису (међу којима  је и наш трендаш Погорелић) (Дуга 399, 62). Олга  је сада тренерица бјелоруске гимнастичке женске тренерица, ж – Олга је момчади (С 267, 87). трећекотиран, -а, -о

– Трећекотирани полутешкаш на свету (Пакао,

25). тржишно-плански, - а, -о планских привреда (Н 2389, 26).

– Ми нећемо ићи стопама бивших тржишно-

увукао  је трзајни, - а, - о – С неколико кратких, готово трзајних удисаја увукао је мирис у нос, као да шмрче прах (Парфем, 56). Био  је то свестран дух, (...)  радио-аматер и незамењив трианглист, м – Био је трианглист у ватрогасном оркестру (Фауст, 70). трибинаш, м – Глумци  (...) тешко могу да глуматају као професионални трибинаши, округлостолаши и остали учесници сталних поставки у делатности која се у народу лепо зове: пресипање из шупљег у празно (М 49, 5). тридесетдвојка, ж – Мелодија  (...) се враћа и враћа, а дискусије” долази до врхунца  (...) преко нота у тридесет-двојкама

„предмет (Иствик,

346). – Колико  једној таквој опери треба мајстора, трикотажерка, ж кројача, трикотажерки, хекларки, чипкара, штрикера (Гојко, 73). трнући, -а, - е

– Лежим у кревету, посматрам трнући одблесак (Опис,

171). 90% политичара, банкара и тродимензионализован, -а, -о  – чиновника ОУН само /су/ компјутерске личности, холограмске креатуре, тродимензионализовани квантуми ништавила (Басара, 14) трозракаст, -а, -о

– Трозракасти ласерски читач (НОН 568, 48). троканални, -а, -о – Шарп, мини-сет, двокасеташ, троканални (П 26072, 23). троноћни, -а, -о – Троноћни излет у летњиковац Господар Шарла (Тотална, 109). тросистемски, -а, -о – Звучници ЦП-Xа тросистемски  /,/ металне мембране (П 26072, 23).

226

троточкаш, м – „Хонда” (...) улаже огромна средства у  рекламу. (..) Нуде најновије моделе својих троточкаша уз које иде и посебна опрема прилагођена условима вожње (Еурека 284, 43). трубадурка , ж – „Живот и пустоловине трубадурке Беатриз према свједочанствима њезине жонглерке Лауре” (Е 20, 16).

– Катастрофа данашње Европе  јесте у њеној трулежност, ж трулежности и униформисаности лишеној сваке племените драматичности (БН  65, 37); Та спољашња трулежност Европе само  је пројекција труљења које се одиграва изнутра (БН 90, 24). трулолибералистички, -а, -о – Својим парламентарним зимским сном пружио / је  је/ храну мојим грађанским, трулолибералистичким предрасудама (Пекић, 177).

–  Човек, познато  је, није само биће које  је тубивствовање, с заборавило бивствовање, већ је већ  је он и Дазајн, тубивствовање (Аристид, 78). туђмановштина, ж – Пошто  је туђмановштина покрет а не странка, она се као и сваки покрет увлачи у све поре живота (И 238, 21). тумачарски, -а, -о – То би значило да би му извештаји били записничарски а коментари тумачарски (Св 215, 11). туморски, -а, -о – Велика  је вјеројатност да  је већ прије уклањања тумора дио туморских станица одлутао у мождану масу (С 483, 42). тупотврд, -а, -о предмета (лопов, 43).

– Стакло избијају ударцем  (...)  разних тупотврдих

турбо-пуњач, м – Саставни дијелови /су/ налијегали  једни на друге прецизношћу каквом се обрађују и састављају турбо-пуњачи у БМW-овим погонима (Д 442, 76). турско-ирански, -а, -о – Турско-ирански 23-годишњи уговор  (...) о испоруци иранског природног гаса Турској (Н 2381, 50). ћаскав, -а, -о

– Суки / је  је/ живахна и ћаскава (Иствик, 44). ћопуцкати, несвр. – Док сам се опорављао од операције колена, ћопуцкао сам по дворишту (Бадем, 84). ублажење, с – Али  ја нисам дирнут ни његовом славом ни његовом срећом, већ оним дивним ублажењем, оним осмехом на уснама мученика за кога је кога  је жеља најслађе мучење (Осмех, 31). убубрежити се, свр. – Давно се та бирократија  (...) убубрежћла у  раднички слој (Дуга 335, 23). Већ  је и махао,  јер се аутобус почео полако мицати с угибалиште, с – Већ је угибалишта (Кров, 5). угљенохидратски, -а, - о – Комадешку хлеба, угљенохидратску бомбу коју  је стражар унео, не смем да поједем ни у току три дана.  Чак и кад бих имао инсулина и шприц да га убризгам (Писмо, 146).

227

угњежденост, ж – Његовој жустрини супротстављали су своју квргаву, деценијама дугу угњежденост у томе стану (Искушења, 12). удбовски, -а, -о – Срео сам Владу Вишњића, тадашњег генералног директора Генекса, моћног предузећа удбовске провенијенције (Н 2473, 47). удебљивач, м – Прије се сматрало да су комплексни житнодушични угљикохидрати јаки угљикохидрати  јаки удебљивачи (Из 273, 88). удружењски, - а, - о – Ви сте писац који не учествује непосредно у (...) удружењским полемикама (Н 1882, 19). уживљајни, -а, -о – Ум лишен субјективности  (...) постаје ум оспосебљен за „физиогномичну” интерпретацију живота и уживљајно обогаћивање искуства (Постмодерна, 23). уздишући, -а, -е – Зурио  је преко мрмљајућег, уздишућег, згрченог клупка ознојених затвореника (Фуга, 188). узмуваност , ж (Папуче, 31).

–

Примијетила / је  је/ његову услужну узмуваност

узнемирујући , -а, -е – Сликар Лалић свог посматрача доводи у парадоксалну ситуацију – да ужива у нелагодности изненадног сусрета са светињом заборављене лепоте, да се препушта задовољству узнемирујућег опажања њене пренебрегнуте узвишености (Н 2370, 43). узнојавати, несвр. – Добила  је неке таблете што узнојавају и  још  је пила врући чај с  румом, па је па  је цијели кревет био мокар од зноја (Мркић, 102). узроковање, с – Не следи да између менталних и физичких догађаја не постоји реално постоји  реално узроковање (Н 2367, 32). ујастучити , св.

– Нагло отвори ујастучена врата (Бах, 152). ујдијевски, -а, -о – Сва досадашња  југословенства – унијатско, (...) самоуправно, ујдијевско – доживела су убедљив историјски слом (Н 2066, 13). уличарење, с – Прича ми о брачним недаћама и својим првим корацима у уличарењу (Марсе, 140). ултразвук -апарат, м – Ултразвук-апарат за утврђивање срчаних мана не ради не  ради (Н 2389, 23). – Слоган овог Педесетог, дакле ултра- јубиларан , - рна, - рно ултрајубиларног Кана (Н 2419). ултракатолик, м – Будућа супруга ултракатолика и бигота Филипа од Шпаније  (...) занавек удаљује Енглеску од Шпаније и католичанства (Сент,153). ултракатолички, -а, -о – Произвео  је само принцезу Марy, будућу ултракатоличку краљицу коју ће протестантска традиција  (...) назвати „крвавом” (Сент,142).

228

ултраконзервативац, м – Тако су најпре  републиканци зачепили уста својој некадашњој главној звезди, ултраконзервативцу у својим  редовима (...) Њуту Гингричу (Н 2384, 48).

– „Ултралиберални” економски ултралибералан , -лна, -лно експерименти у Сједињеним Државама и Британији /су/ мртви (Н 2064, 64). ултралиберализам, м – Стање економије Сједињених Држава и Велике Британије показује да  је „ултралиберализам” доживео крах (Н  2064,

64). ултрамини, -, – – Девојка дугих плавих коврџа, дугих ногу, у ултрамини сукњи (Н 2383, 60). ултра-минијатуран, - рна, - рно – Реч  је о мини-чип камерама, видеокамерама величине врха чиоде, ултраминијатурним звучним телевизијским камерама (Н 2424, 28). ултрафеминисткиња, ж – У потрази за идентификативним ликом (...) ултрафеминисткиње наилазе на прастари мит (Е 20, 16).

– улцерозан, -зна, -зно двадесетседмогодишњака (Свиње, 96).

Сместа  ревалоризујем

улцерозног

умирујући, - а, -е – Одустајање од гоњења Ðукића (...) могло би такође да има умирујући ефекат на неповерљиво јавно неповерљиво  јавно мнење (Н 2365, 16). умислица, ж – Не дозвољавам да Рамоново име користиш за своје бедасте умислице (Хинг, 130). умногостручивање , с – Као дијете, искусих тај страх од сабласнога удвостручивања или умногостручивања стварности, стојећи пред великим огледалима (Борхес 2, 16). умножавач , м – Један умножавач  рукописа на ксерокс-машини изложћо  је у излогу своје мале  радње  (...) фото-копију читаве странице (Књига, 145). универзализујући , -а, -е – Један од принципа универзализујућег деловања СВ / је  је/ и пацификација – путем  рата – сваког подручја које изгледа као да се опире његовом саморазумљивом кретању (Н 2418, 64). универзитетић, м –  Чим заврши високе школе, група високошколаца оснује факултет у свом месту (...). Тако су се ти универзитетићи и факултетићи одржали (И 238, 33). унитаризација, ж – Бројчана већина или утјецај ситуације, не мора бити ни зла воља нити жеља за унитаризацијом (Југо, 135); Већи ступањ интеграције ниоје (...) исто што и централизација и унитаризација (Југо, 172). унифицираност, ж – Једнообразност, унифицираност, превисоке цијене апарата и слаб избор (С 471, 9). униформишући, -а, -е – Живећемо у тој напетости, између Европе отаџбина и отворених граница и Европе народа који се боје нивелишућег,

229

униформишућег елемента америчке културе, масовне културе, Дизниленда, кока-коле (Н 2365, 36). уносивач, м – „Историја Срба” Јована И. Деретића, све доскора, није смела да се уноси у ову земљу. Ако би неком то и пошло за  руком, а Служба то дознала, долазила би, у глуво доба, на врата уносивача књиге у Југославију и пленила би „Историју Срба” (Н 2369, 59). унутарармијски , - а, - о – Рез  је учињен и на оном делу ткива армијске организације који  је  (...) веома осетљив, а дефинише се појмом унутарармијских односа (Бо 18.8.1987, 4). унутарпородични , -а, -о – Значајни проблеми ван породице преносе се и на унутарпородичне односе (БН 97, 20). унутарсловеначки , -а, -о – Идеја о цивилној служби (...) остала је остала  је и на унутарсловеначкој сцени као демократско достигнуће (Н 2114, 21). унутарсрпски , -а, -о – Унутарсрпски фронт који  је у овдашњим анализама добио много већи публицитет тиче се старих политичких неслагања између др Милорада Пуповца и председника Српске народне странке Милана Ðукића (Н 2430, 49). уозбиљеност, ж – Из те уозбиљености после  је прешла у  раздраганост на коју није био навикао (Хинг, 216). упаравање, с – У току тог периода  језеро би порасло до предвиђеног нивоа без сувише великог  ризика од плављења производних површина за упаравање воде и постројења за поташу (Г 177, 61).

– Једноврсност човекова  рада у процесу упоједињеност, ж производње  (...) одговара човековој делатној  раздробљености и његовој друштвеној упоједињености и неслободи (Комуњаре, 33). употребно, прил. – Велики број изражајних средстава у лексичком облику којима није ни циљ да уђу у национални  језик (...) него да послуже, да изврше свој временски или употребно сасвим ограничен задатак (Лексикографија, 209). упризоравање, с – Оснивачи  религија, моралисти и политичари, како писац  рече – не снашавши се понајбоље у свом послу – дали су се у дилетантско упризоравање и имитирање трагичне фарсе (Столице, 160).

упросечење, с – Такав човјек напросто није грађен тако да би пристао на ураниловку свијести и упросјечење особних, али и опћих захтјева (Е  29,

28). уравнотежавање, с – Главне одлике ових ласерских грамофона (...)  јесу: нови систем уравнотежавања подешености тонских записа на ЦД плочи (НОН 568, 48). уравнотежујући , - а, -е – Одлучујућу, уравнотежујућу улогу при томе има свепрожимајућа инвенција књиге (Н 2375, 33).

230

урбаносоциолошки , - а, - о – Уз помоћ урбаносоциолошког метода (...) аутор ће  разматрати међузависност духа и материје у  развоју и опстанку градске цивилизације (Н 2363, 37). урлајући, -а, -е Преживљавали /су/ своје глупе драме пијанства, коцкања, силовања,  рађања копилади, сифилиса и урлајуће смрти (Белоу, 80). урлаторски, -а, -о – Једногласје  је укидање права на говор без којег друштвена заједница израста у урлаторску комуну (БН 89, 26). усапунати , свр.

– Ти ћеш је ћеш  је усапунати, заједно ћемо у каду (Е 26, 52). ускодоктринаран, - рна, - рно – Сукоб се  јавља не само у теолошиим, него и у практично-моралним питањима (Догма, 149). ускодушје, с – Затекли смо се у непријатељству, у ускогрудости и ускодушју, склони грабежи и каријеризму (Дуга 350, 38). ускосебичан, -чна, -чно – Партија ова на власти тежи за тим да, обезбеђујући своје ускосебичне позиције, осигура стабилним све ово што постоји (Дедиње, 90). усмерењачки, -а, -о – И овде би се могла употребити она усмерењачка да је да  је све (...) ишло по плану и програму (НОН 568, 16). – Из ноћне море се спасавамо простим буђењем, из уснивање, с дневне сложеним уснивањем (Вида, 15). устат, -а, -о – Зауставио /се/ под фењером са некаквом устатом црномањастом девојком (Употреба, 265). – Прошла су многа кола, али се нико није устопирати, свр. заустављао. И тако сам  ја стопирао и устопирао полицијска патролна кола (Во, 137).  је/ устројитељ и законодавац у свом делу устројитељ, м – Писац / је (Дуга 337, 22). устуцати, несвр. – Улазила  је у бездан, устуцала пред сјајем кристала на хоризонту (Мадона, 139). утопијскокомунистички, -а, -о – Утопијскокомунистички филм, политички програм у облику забаве (Е 20, 29). ућуталост, ж – У зградама (...)  још неопљачканим и непресељеним у сеоске штале, (...) видим бивше царство, остатке моћи, стамености, каменитости, ућуталости (Зуб, 170). уфукљавати се, несвр. – Зар да нам се овакав олош смуца и уфукљава у ове херојске просторе где живе наши револуционари наши  револуционари (Дедиње, 35). Простачко канонско певање  (...) било  је учествујући , -а, -е – обогаћено слабашном, дирљивом фразом –  резултантом учествујућих гласова (Клоака, 53). ушицепајуће , прил. – Док музика срцепарајуће и ушицепајуће завија

231

до даске, у кафани седе искључиво мушкарци (Н 2473, фајтерски, -а, -о

– Изборе / је  је/ добио у фајтерском стилу (Н 1881, 51). факирка, ж – Бацила се попут факирке у траву пуну драча (Е 20, 76). факултетић, м –  Чим заврши високе школе, група високошколаца оснује факултет у свом месту (...). Тако су се ти универзитетићи и факултетићи одржали (И 238, 33). факцијски, -а, -о – Границе између литературе и стварности, фикцијског и факцијског (С 468, 84). фалички, прил. – То мушкарце снажно узбуђује  јер дјелују  (...) но, курвински, премда ми  је  један  један психоаналитичар  рекао  рекао да дјелују фалички. Додуше, њима све дјелује фалички (Е 25, 108). фалсификаторка, ж – Пред вама је вама  је фалсификаторка (Зуб, 20). фалусоидан, -дна, -дно – Спалио  је свој фалусоидни објекат пред Павиљоном у знак протеста што га нису примили на Октобарски салон (Књига, 71); Главно је Главно  је да фалусоидна митологија пуни наш околиш (Е 27, 39). фантастичар, м – Београдски /сликари/ фантастичари (БН 83, 38). Павличић  је заједно са овим писцима проглашен фантастичар, м – Павао Павличић је од критике за хрватског „борхесовца” или „фантастичара”,  јер је  јер  је у својим првим причама, углавном са фантастичним мотивима, користио неке наративне иновације које се везују за прозно дело аргентинског писца Хорхе Луиса Борхеса (Кров, 139). фарсичност, ж – Да ли је ли  је донедавно присуство сада већ бившег делегата Фикрета Абдића у Скупштини СФРЈ врхунац фарсичности нашег делегатског система (М 51, 14). фасцинираност, ж – Запрепашћење посетилаца, које се ускоро претвара у фасцинираност (Св 123, 40). фафлачица, ж (Мадона, 167).

– Златоуста! Најбоља  ријечка  ријечка фафлачица и облизивачица

фацимице, прил. – Отворена ладица комоде Луј XВ с којом сам се сударио фацимице, пољубивши при том једн том једну у позлаћену апликацију (Вуди, 73). фашизирати, св. и нсв. проблем (Н 2428, 23).

– У тим околностима фашизирати масу није

фељтонизирање, свр. и несвр. – Вук се заситио, овце остале на броју, а ти – без Октобарске награде. Осим ако фељтонизирање својих заслуга не наставиш (М 34, 6). феминизирајући, -а, -е – И управо су те феминизирајуће операције (у правцу мушко-женско) најуспешније (Н 2360, 32).

232

феминистица, ж – Марго Ст. Јамес, америчка одвјетница и феминистица која  је прије двије-три године водила велику  јавну  јавну кампању да се у Сједињеним Државама легализира проституција (С 305, 82). фениксовски, прил. – Проналазим нешто што се упиње да пробије опну, (...) оно што се фениксовски ожћвљава, надима, бубри (Зуб, 218). фетишистички, -а, -о – /Мода/ се понекад служила комплетним фетишистичким апаратом садомазохизма (Е 20, 50). фештица, Под том тајном не подразумевам ни фештицу око постављања првог темеља за градњу и обнову (БН 96, 3). фигуративац, м – Овај декларисани сликарски фигуративац остаје при ставу из својих младих дана (Н 2370, 44).

– Осећао сам се  јадно  јадно  јер  је  још постојала  јака жеља за фиксање, с фиксањем,  редовн  редовним им следовањем наркотика (ИП 1425, 25).  је/ предочавао филмично, прил. – И гласовити Мауровић филмочно / је садржај својих стрипова (С 469, 70). филмољубац, м – Не догађа се често да филмски магнати плаћају жалопојке за филмољупцима, но разл но разлог ог за изнимку је изнимку  је то што је што је Бонд филмољубац посебне врсте (С 470, 10). филмотворац, м – Ниједна од њих није достигла популарност ТВдокументарног филма који је који  је Брајан Фробз (...) познати фотограф и филмотворац (Елтон, 70); припремио током 6 месеци проведених у Елтоновој свити Свемогући филмотворци налазили су се свуда (Елтон, 30). филозофичност, ж – То  је вријеме импресивног успона природних знаности, које  је Енгелса и самог склоног, уз сву филозофичност, позитивној знаности напросто засјенило (Догма, 127). филозофско-антрополошки, -а, -о – Именујући у насловном есеју „однос књижевног дела према епистемолошким, филозофскоантрополошким и аксиолошким темама” као обједињујућу димензију жанровски  разноли  разноликих ких прилога, Милошевић упућеног читаоца опомиње на своју специфичну методолошку позицију (Н 2370, 42). филозофско-митолошки, -а,-о – Врхунац, пак, представља парафраза библијског описа постања која има функцију филозофско-митолошког „оквира' књиге (Н 2389, 33).

 је/ заснована на филозофско-политички, -а, -о – Проницљивост / је непрестаном праћењу водећих филозофско-политичких доктрина у Европи и свету (Н 2377, 42). филозофско-психолошки, -а, -о – У прилици сам, најзад, да препишем ексклузивну филозофско-психолошку поставку професора Кораћа (Н 2361, 23). филокатолик, м – Њилиам долази да  (...) преузме круну од омрзнутог филокатолика и папиног папучика Јамеса ИИ (Сент, 208).

233

– Скупо смо платили за то да се заувек излечимо од свих филство, с могућих „филстава” и да се држћмо само русо само  русофил филств стваа (Н 2388, 55). флајт-директор, м – Није могао да избегне сусрет  директором с којим је којим  је облетео планету (Лет, 81). флајт-инжењер, м

(...) са флајт-

– Издавао / је  је/ наређења копилоту и флајт-инжењеру

(Лет, 169).  је/ мало познати аутор збирки песама и два не флаутисткиња, ж – Био / је баш популарна рома популарна  романа на „Флаутискиња” и „Радни камен” (НОН 531, 26).  Чаир” (...) Саша Наумов флиперана, ж – У флиперани Спортског центра „ Чаир издахнуо је издахнуо  је под налетом батинања (НОН 566-567, 22). флоберовски, -а, -о – Ниже Бесон у љутитом заносу све те зарибане медијске стандарде за савремена  југосло  југословен венска ска збивања, и то у некој врсти наставка флоберовског „ речник  речникаа општих места” (Н 2356, додатак, 6). флоретистица, ж – Управа мачевалачког клуба у Ници донијела  је одлуку да се избаци из клуба 23-годишња Цхристине Фекете, која  је као флоретистица била члан француске реп француске  репрезе резента нтациј цијее (С 340, 58). флуидалан, -лна, -лно – Одржавали /су/ флуидалне, шутљиве сеансе у својим салонима да би заједничким одашиљањем мисли телепатски истјерали дух убојице (Парфем, 195). флуктуирајући , -а, -е – Избор између фиксног и флуктуирајућег курса (Н 402, 28); Свежањ поезије, флуктуирајућег квалитета (Н 2419, 5).

 је/ градио сажетом фокнеровском фокнеровски, -а, -о – Своју прозу / је техником (Преиспитивања, 91). фокусираност, ж – Његова фокусираност на Фадиља Хоџу (...) начинила  је од њега најоштријег представника таласа „косовске публицистике” (Н 1882,

34). фолиранткиња, ж

– Лажљива фолиранткиња (Свиње, 115).

фолклорац, м – Бројни проблеми на  релацији аматери – општина почели су у августу, када су „фолклорци” /КУД-а „Бранко Радичевић"/ избачени из свог дома (БН 65, 29). фолклоризација, ж – Вријеме снажне и трајне фолклоризације и естрадизације домаће поп-сцене (С 470, 16). фолклоризован, -а, - о – Роман И. Аралице (...) комбинујући аутентичне документе и фолклоризовану легенду  једне  једне породице –  реконстр  реконструиш уишее слику Далмације (Н 1880, 28). фолклорно, прил. – Младић није осећао Малесију фолклорно и са печалбарском тугом (Дува, 47). фолкотека, ж

234

– Атмосфера разуларене Атмосфера  разуларене фолкотеке (БН 80, 38).

фолксдојчерка, ж – фолксдојчерки (Крчма, 125).

Кућа / је  је/ припадала баби Терези, одсељеној

фолксдојчерски, прил. фоксдојчерски жутог (Зуб, 161).

–

Видим Карлику,

(...) ћосавог, подбулог,

– Гола дупета на фолк-спотовима (Н 2428, 31). фолк-стар, м – СПС  је додуше био довољно неопрезан да кандидује фолк-старове и глумце рура глумце руралног лног типа (Н 2378, 45). формално-правно, адв. – Формално-правно овај лист није ни у каквој опасности (Н 2356, 9).  роман  је и покушај да се у формално-структурни, -а, -о – Овај  роман формално-структурном смислу оствари нешто од моје замисли – интегралног  романа  романа (Н 2365, 42). фосилизован, -а, -о – Клече на траву и, као да жели да се ослободи фосилизоване боје, журно потражи флашу пива коју је коју  је ту ран ту  раније ије оставио (Марсе, 163). фолк-спот, м

фотофото-журнализам , м фотожурнализму (Д 442, 47). фото-камера, ж скупе (Н 2372, 60).

– Нова технолошка куга  (...) озбиљно пријети

– Дигиталне фото-камере су, међутим, досад биле веома

фото-материјал, м – Издвајају /се/ два тематска блока о овој теми (уз много фото-материјала) (Н 2064, 6). фото-пројекат, м – Марија Вауда и Никола Пилиповић представљају фото-пројекте у којима користе текст и фотографску слику (БН 98-99, 25). фото-роман, м (Давид, 160).

– Како су деликатна одећања у љубавним фото- романим  романимаа

фото-студио, м – Када сам поменуо провинцијске фото-студије, имао сам на уму најпримитивнији принцип (Басара, 103) фрајерица, ж

– Тада сам била фрајерица која је која  је натакла наочали за сунце

(Е 29, 41). фрајлински, прил.

– Дјеловао / је  је/ зачудно фриволно и фрајлински (Соба,

196). француско-италијанско-амерички, -а, -о америчка научна експедиција (Н 2366, 57).

– Француско-италијанско-

француско-немачки, -а, -о – Противе се и француско-немачкој идеји о Западноевропској унији као одбрамбеном „оружју” ЕУ (Н 2360, 48). француско-шпански, -а, -о – Стижемо у Фигуерас, први град после француско-шпанске границе (Н 2362, 29).

235

фрезерка, ж

– Петог дана  радио  радио сам на машини фрезерки, као стругар

(Во, 47). френдица, ж – Ми смо две нај-нај френдице и желимо познанство хевиметалаца из целе Југе (ИТД 107, 62). фритеза, ж – Мали апарати фритезе, пегле на пару (П 26061, 23).

– универзални миксери, експресо за кафу,

фројдистички, прил. – Мртви ће срушити овај свет који их  је презрео и прогнао у тамну област, фројдистички названу несвесно или подсвесно (Басара,

75) фротирски, -а, -о – Под  (...)  је прекривен тамнозеленим таписоном фротирског састава (Иствик, 65). фугни, -а, -о

– Боје су отицале у ваздух у фугним шарама (Нова, 23). фудбалерка, ж – Пријатељски сусрет најбољих фудбалерки Италије и Југославије (П 26059, 18); Резултат који су наше најбоље фудбалерке „зарадиле” у понедељак (П 26061, 19). фузијски, -а, -о – Концерт фузијског бенда „Саншајн” (БН 80, 38). функционерија, ж – Спорост градске функционерије у прихватању добрих намера (Н 2370, 33). футурологијски , -а, -о – Сваки есеј о АИДС-у, по неписаном правилу, мора имати и футурологијску димензију (С 481, 40). хакер*, м – Оно што су ... постигли српски хакери ... биће ...  једна од најузбудљивијих прича о  ратним подвизима у електронској епохи (БН 92, 11). хакерски, -а, -о – Оно што су  ... постигли српски хакери, али и небројени власници персоналних  рачунара без великог хакерског умећа , биће ...  једна од најузбудљивијих прича о  ратним подвизима у електронској епохи (БН 92, 11). хаклер, м – Добили смо знамените београдске „хаклере” (Спринт 535, 3). Повод  је интервју јед интервју  једног ног хрватског хакера (...) у којем хаковати, несвр. . – Повод је се он хвали како би, због безбедности Хрватске, хаковао и по Југославији (Н 2364, 60). халабукаст, -а, -о – Једног дана дође нам у посету  рој мускетара, исто толико халабукастих колико и слабо платежних (Марго, 36). – Немир се увукао у више од  7000 (...) хамбургерски , -а, -о хамбургерских  рестора  ресторана на у којима се хране милиони и милиони Американаца (НОН 566-567, 41). харачко-десетерачки, -а, -о – Један од бројних харачко-десетерачких предлога све агилнијег потпредседника српске владе (БН 70, 28).

 једна харун-ал-рашидовски, -а, -о – Њих гони нека мутна нада да ће  једна харун-ал- рашидов  рашидовска ска ноћ све изменити (Скитам, 391).

236

хашишар, м – Има ваљда у овом тешком и сложеном времену  (...) и важнијих ствари од бриге за тим изгубљеним дувачима лепка, хашишарима и траварима (ИП 1424, 46). хвалитељ, м

– Ти њени хвалитељи кажу да је да је врло рад врло  радина ина (С 570, 81). хеви-металка, ж – Кејт Буш (...) као и да није из овог времена (...). Али зато: Хеви-металке, Грејс Џонс (М 50, 45). хегемонолитизовати, свр. /импф – Носилац унитаризма, односно централизма  је партија  (...). Партија хегемонолитизује друштво,  јер  је према дефиницији хегемон друштва (Ком 1583, 4). хезболах, м – Техеран има 305.000 војника, 250.000 пасдарана и 2.500.000 хезболаха, басија и мостазафина (ИП 1425, 10).  јер  је такво доба од године хејвеј, м – Враћали смо се пустим хејвејима  јер је кад се мало путује (НОН 566-567, 29). хекларка, ж – Колико  једној таквој опери треба мајстора, кројача, трикотажерки, хекларки, чипкара, штрикера (Гојко, 73). хексаметарски, -а, -о – Равномерно љуљање хексаметарског сата (Ми, 121). хенримуровски , -а, -о – Стари плавичасти сифон (...) окружен плитким тањирима и хенримуровским кашћкама којима се све може осим да се срче чорба (Скитам, 253). хептанонац, м – Има, ваљда  (...) и важнијих ствари од бриге за тим изгубљеним дувачима лепка, хашишарима и траварима, хероинцима и хептанонцима (ИП 1424, 46). херезиолог, м – Нема херезиолога који није са згранутошћу наводио њихове невјеројатне обичаје (Борхес 1, 26). хероинац, м – Има, ваљда  (...) и важнијих ствари од бриге за тим изгубљеним дувачима лепка, хашишарима и траварима, хероинцима и хептанонцима (ИП 1424, 46). хероиноманка, ж – Ишчепркала / је  је/ из медицинских досијеа да  је премијерова кћи бивша наркоманка-хероиноманка (С 443, 59). херпесни, -а, -о – Ризик се повећава уколико постоје отворене повреде (...) или при постојању херпесних ран херпесних  раница ица (Сида, 24).

 је/ (...) шест тисућа долара за хефт-машина, ж – Цоса ностра потрошила / је меморандуме, а за хефтмашине чак и мање (Вуди, 5). хидро-изолација, ж – Холдинг компанија „Кондор”  је постала доминантна фирма на нашем тржишту у сфери хидроизолације, термоизолације, грађевинске хемије, подова и облога (Н 2365, 58).

– Злато са Апаринових слика призива  хијератичност, ж хијератичност душевне белине, чистоте и снаге (БН 83, 38).

...

237

хиљадупостотни, -а, -о целог града (Пси, 102).

– А под хиљадупостотном будношћу житеља

хипер-актуелан, -лна, -лно – Тема о масовним пријемима у чланство претворила се у хиперактуелну тему односа ЈУЛ-а и СПС-а (Н 2355, 11).

– Исту ови хипергенерализацију, хипер-генерализација, ж карактеристичну за механизам предрасуда, представља и теза да је да  је српски народ народ реса народ  ресанти нтиман манаа (Н 2389, 44). хипердинамичан, -чна, -чно – Одбио сам добре положаје које су ми водеће фирме понудиле,  јер сам се осећао и сувише активан или динамичан (хипердинамичан) (Белоу, 143).

Државна  регула улациј цијаа морала би се свести хипер-институционализам, м – Државна рег на неопходни минимум, морали бисмо се коначно ослободити хиперинституционализма и хепернормативизма /сиц!/, који веома скупо стају нашу привреду и друштво (Д 334, 17). хипер-инфлацијски, -а, -о – Оштро „поткресивање” /програма/ током  ратних  ратних и хиперинфлацијских година (Н 2368, 40). хипермангански, -а, -о – Остављале су хиперманганске љубичасте трагове по влажном папиру (Мадона, 123).

 регулациј цијаа морала би се свести на хипер-нормативизам, м – Државна  регула неопходни минимум, морали бисмо се коначно ослободити хиперинституционализма и хепернормативизма /сиц!/, који веома скупо стају нашу привреду и друштво (Д 334, 17). хиперосетљив, -а, - о болно (БН 69, 37).

– Хиперосетљиви Целан примио  је све те нападе

хиперрационализам, м хиперрационализам (Н 2393, 37).

–

Европски

човек,

огрезао

у

хипи-комуна, ж – Током 1967. боравио  је у хипи-комуни „Хај егсбури” (Н 2377, 60); Пиљи (...) у хипи-комуну на другој страни улице (Давид, 193). хипи-покрет, м – Расправе о хипи-покрету припадницу хипи-покрета (Књига, 378).

(Књига, 29); Задоцнелу

хипно-терапија, ж – Пошто мало психотерапеута из тога доба извјештава о таквим случајевима нитко не зна колико су они били учестали током хипнотерапија (Арка 30, 25). хитић, м

– Изненада од хитића дана прешао /би/ на симфоније (Н 2356,

61). хитмахер, м – Да иностране писце, како класике, тако и хит-махере, и не помињем (Н 2421, 42). хитмејкерка, ж – Ето, то  је „Женски  родослов  родослов” хитмејкерке из ЈУЛ-а.  Чорба  Чорба од суза (Н 2377, 23).

238

хичкоковски, -а, -о – По основној Золиној причи направио /сам/ своју, са хичкоковском конструкцијом (С 470, 84). хладновлажан, -жна, -жно

– Руке су ми хладновлажне (Соба, 221). када  је једа  један н ирски тим хокејашица хокејашица, ж – То су учинили сви, када је на трави позирао (П 26274, 20). хокеј-лига, м – Београдски клубови уз војвођанске данас чине  јединствену југословенску  јединствену  југословенску хокеј-лигу (БН 82, 47). – Оба пута Холбрук се користио принудним холбруковање , с методом (...). На провери  је, на неки начин, и сам његов метод завртања  руку, познат као холбруковање (Н 2432, 52). холбруковски , -а, -о – Народ србијански воли оне који (...) излазе накрај са холбруковским упорностима и србофобијом којој нема краја (Н 2377, 9). холдинг, м – Већ  је неколико великих фирми најавило оснивање холдинга (С 470, 47). холдинг-фирма, ж – Давање  (...) могућности оснивања холдинг-фирми (С 470, 47). холестеролски, -а, -о – Док ме осјећај кривње гризе таквом холестеролском халуцинацијом (Вуди, 70). хомофобија, ж – Тражи се првенствено да се хомофобија третира као облик нарушавања основних људских права, затим право да се о хомосексуалности говори без предрасуда и омаловажавања (Н 2375, 39). хорорист, м – Он  је и аутор првог модерног хорор  романа у нас „Накот” ... . Драгоцена  је његова подршка нашим савременим хорористима (БН 79, 39). хорор-рок, м – Проглашаван оцем хорор- рока (Н 2065, 7). хортикултурни , -а, -о – Шест низоземских хортикултурних произвођача изјавило је изјавило  је да су усавршили црни тулипан (Из 280, 12). храмски, -а, -о – Проституција вуче коријене од хиндуистичких храмских плесачица (С 490, 56). хрватофоб, м – Александар Ранковић никада није био хрватофоб, нити било какав мрзитељ неког другог народа (Разлаз, 51). христијанизован, -а, -о – Откривена  је велика некропола са  500 христијанизованих покојника из десетог и дванаестог века (Дуга 1350, 60). христовски, -а, -о – Пристајање уз ону христовску правду (Н 2365, 43).  је/ да охрабри те умерене, хришћанско-исламски, -а, -о – Желео / је  разумне  разумне тенденције у муслиманском свету и хришћанско-исламском дијалогу (Н 2366, 47). хроничарка, ж – Политика „ Политике” заиста  је победила, засад само у глави њене хроничарке (БН 84, 31).

239

хронометарски, прил. блистав механизам (Ми, 35).

– Досад  је мозак био хронометарски проверен,

цементан, -тна, -тно – Два стуба од цигала са цементним чинијама пуним цементног воћа (Иствик, 104).

то је био дио цивилизираност, ж – Они нису случајно настали у Прагу. И то је њихове цивилизираности (Е 19, 26). Мрзели /су/ грађане, цивиле, творце цивилизације, цивилност, ж – цивилности, цивитас-а (Изгон, 36).

– Одавали /су/ утисак да и не виде цивилство крај кога цивилство, с пролазе (Употреба, 260). цигарет-ред. м – Ред је Ред  је потом почео да се смањује, али је али  је истовремено у трафици понестајало и цигарета ... Упутили / су се/ према кеју, тражећи нови цигарет- ред (БН 91, 25). цигарет-шлепер, м – Зато би и данас неки хеклером наоружани власник нафтне цистерне или цигарет-шлепера могао с правом да вам каже: „Ја сам за све вас, дунђерски, бре!” (Н 2385, 31).

– Не терај ме, Мехл. Ти си са овим колачем цинцулисати, несвр. цинцулисао пола године. Уградио си у њега и татицу и мамицу (Лублин, 63). ционистица, ж – На свим турнирима игра са шесторокраком звијездом око врата. Није ционистица, али много је много  је пропатила због свог жидовштва (С 438,

53). цмиздраво, прил. (Бетонски врт, 119). цмиздруша, ж

–

Дигне /се/ на прсте и цмиздраво истури уста

– Буљоока цмиздруша великог и ниског дупета (Пси, 59). цмокав, -а, -о – Већ  је с прага Фецски, Коли и Пику послао цмокаве зрачне пољупце (Мадоона, 54). црвенкастосмеђ, -а, -е – Њена црвенкастосмеђа коса изгубила  је сјај (Истина, 35).  руководи и бивши црвенобригадиста, м – Њоме из свог кућног притвора  руковод „црвенобригадиста” Арналдо (И 147, 46). – ж Паула Паренте, бивша црвенобригадисткиња, „црвенобригадисткиња” (И 147, 46).  развијати ти /културне посебности/ ако се црногорство, с – Тешко (...)  је  развија (...) затвара у традиционално словенство, као и ми остали у хрватство, црногорство, српство итд. (Југо, 144). црноталасни, -а, -о – Такав поступак градње нарације у многоме  је утицао на европски послијератни стрип који  је „ открио” Канифа баш као што се то десило француским црно-таласним синеастима са Хичкоком (НД 997, 48).

240

црнохуморно , прил.

– Неко  је из сале црнохуморно добацио (Н 1881,

26). фулконтакт  је традиционална јапанска традиционална  јапанска борилачка чаке, ж мн. – Нунчаку фулконтакт је вештина у којој се користе чаке, дрвене палице повезане ланцем (БН 75, 55). чангризавица, ж – И Нарциссиа, та саможива чангризавица (...) помогла  јој је  јој је да се придигне (Е 22, 39).

– Иако се у пансионату Магда навикла да говори чаплискање, с градским пољским  језиком  језиком, сада  је шапутала неким сељачким чаплискањем. Мешала је Мешала је речи  речи, дивље, неотесане, из вековног сељачког предања (Лублин, 48). чартер-лет, м – Тај смех топи строго испарцелисане пансионе, чартерлетове и пакет аранжмане (Скитам, 34). чврсторукашки, -а, -о – Ситуација на Косову најчешће ће ићи наруку чврсторукашким тезама и захтјевима (Д 295, 28).

– Путујете из Југославије у САД? Само вам Пан Ам чекирање, с омогућује да у месту поласка купите  једну  једну карту, обавите  једно  једно чекирање и  резерва  резервациј цију у места (П 26072, 20). чекирати, свр. и несвр. – Путујући Пан Ам-ом избегавате да на њујоршком аеродрому пре наставка лета у друге градове, подижете пртљаг, изнова чекирате или мењате компанију или зграду (П 26072, 20).

 радиш питају чекићара, док кује. Ето тако, у чекићар, м – Зашто то  радиш пећини се чује.  Чекић  Чекић све ради све ради из ината (Битни, 11). чембалистица, ж – Награду  (...) за најбољу солистичку интерпретацију добила  је чембалистица Вишња Мажуран (С  489, 19); Вишња Мажуран, дугогодишња чембалистица и солистица загребачких солиста (С 490, 10).

 ријетки, чембалистички су  рецита  рецитали ли  (...) чембалистички, -а, -о – Иако  ријетки ипак стекли вјерну публику (С 490, 10).  речник знатно четворотомник, м – Испрва се мислило да се израђује  речник мањег облика, не више од десет томова, а било  је и идеја да се задовољимо  речник  речником ом обима рус обима руских ких четворотомника (Пешикан 1970, 123). четвороточни, -а, - о

– Дојури са својим четвороточним колима (Хегел,

82). Унутра  је некако облачно, паучинасто, и укрштен је укрштен  је четворошап, -а, -о – Унутра је некакав четворошапи икс. Или су то моје шапе (Ми, 27). четрнаестерострук, -а, -о (Борхес 1, 41). чеховљевски, -а, -о

– Све  је многоструко, четрнаестероструко

– Èеховљевска идеја о  раду као смислу живота

(БН 90, 23). чираст, -а, -о – Косили /су/ митраљезима и малокалибарским топовима из својих малих, чирастих купола (Изгон, 287).

241

– Додавао  је својој потиштеној грађевини  још  једну  једну човекомрзје, с опеку незадовољства, сумора, човекомрзја (Рулет, 58). би  је, зачудо, обасипао и осећањима на боље чудотворје, с – Тај злодух би је дане, када је када  је спокојно живела у чудотворју као што живе птице у зраку, или риб или  рибее у води (Фауст, 44).

– Процес „џаминизирања” српских споменика џаминизирање, с културе на Косову и Метохији неки напросто доживљавају као „техничку грешку компјутера” (Дуга 1350, 60); Овде  је већ дуже време присутан процес, који бих означио као „џаминизирање” српских споменика културе. Многи споменици културе, наиме, воде се као муслимански (Дуга 1350, 61). џанкоза, ж – Има, ваљда  (...) и важнијих ствари од бриге за тим изгубљеним дувачима лепка, хашишарима и траварима, хероинцима и хептанонцима или како се већ све те „џанкозе” не зову (ИП 1424, 46). џезер, м – Јован Маљоковић ваљевски џезер (Н 2368, 40).

– тенор-саксофониста, (...) најуспешнији

џез-интернационалац, м – Гост биг бенда овог пута био  је пијаниста и аранжер Бора Роковић, (...)  један  један од првих наших џез-интернационалаца, који се ево у пензионерске дане све чешће враћа, и то са стандардима Елингтона и Бејсија који су га својевремено и „одвели” у Немачку (Н 2368, 40).

од  раних их свирања џезирање, с – Наџивели / су/ многе моде и стилове – од ран по периферијским игранкама, преко завереничког џезирања у време строго забрањеног џеза (Лет, 50).  је/ овог бубњара у Сан Франциску, у џез-клубу џез-клуб, м – Слушао / је Кирсхон Цорнер (Лет, 132). џез-композиција, ж џез-композиције (Лет, 51). џез-музичар, м апостоли (Лет, 51).

– Мала љупка фраза, увод или одломак какве чувене

– Џез / је  је/ био обећана света земља а џез-музичари њени

џез-састав, м – Ко би, на пример, очекивао од неког (...) џез-састава да изводи полку (Лет, 53). џез-сцена, ж – Готово пресахлу џез-сцену Новог Сада пристојно су заступали Ол старс (Алл Старс) тенор-саксофонисте и мултиинструменталисте Јосипа Кикија Ковача (Н 2368, 40). џез-фестивал, м – Иако добрано закаснивши за почецима осталих џезфестивала дуж Југославије (Н 2368, 40). џез-хит, м

– Свирао / је  је/ на клавиру, знаш, онај стари џез-хит (Иствик, 85). џепирати, свр. и несвр. – То је То  је био начин да добије у времену, да пијани постану пијанији и тиме привлачнији избор,  јер он тада џепира долар за себе (Лее, 50).

242

џинс-генерација, ж

– Одушевио / је  је/ све џинс-генерације у Европи (П

9.2.1990, 12). џинс-одећа, ж

– „Македонка” нуди (...) богат асортиман џинс-одеће (П

9.2.1990, 12). џоговати, несвр. – Пије са Орсоном Велсом  (...) и џогује са Блејком Едвардсом (НОН 563, 39). шалабајзерисање, с – Кажем да  је био сјајан професор, да смо га ценили али ... младост и шалабајзерисање ... и тако то (Дуга 402, 57). шалтер-сала, ж – У ентеријеру банке  јасно се  разликују два улазна вестибила ... и две шалтер-сале (БН 84, 29). шамарајући , -а, -е – Дубровник, актуелан и бомбардован у октобру, замениле су шамарајуће вуковарске вињете (Клоака, 50).

Издалека  јој  је нешто набацивао о својој ергели, шампањачки, -а, -о – Издалека јој о новцу, о шампањачких десет посто (Мадона, 26). шамполионски, -а, -о – Ексцентрична и комплексна слика ... намеће обавезу готово шамполионског читања (БН  83, 38); Један палимпсестичан, сложен текст намеће озбиљном критичару обавезу готово шамполионског читања, при чему ће се послужити вештинама  рестаурације и  ре-евокације текста (БН 71-72, 50). шампонирати, несвр. – Вратио се кући како би Хитлера упозорио да косу не смије шампонирати више од трипут тједно (Вуди, 16). шанкиран, -а, -о – Дође ми да  (...) купим топ и тек онда кренем у живот који ми додуше махом нуди неке глупе забаве, неке шанкиране или фрустрирајуће облике траћења времена (НОН 566-567, 22). шанкиста, м – У задимљеној сали поред шанкисте Пере и странца поред врата није било никог (Свилар, 73). шанк-линија, ж – Замјене удобности уредске столице напорном стајанком за шанк-линијом (Вуди, 46). шанковати, несвр. за баром (Слике, 19).

– Он прекида туче, избацује пијанце (...) и шанкује

шантићевски, прил. – Овим, дабоме, не желим да шантићевски завапим: остајте овде! (БН 93, 25). шарлатанизам, м – Неука  (...) у шарлатанизму отмених жена, ослањала се на своје лепо лицашце (Марго, 39). шармерство, с – Осим дара за шармерство (...) треба му признати да  је имао редак имао  редак укус и њух (Књига, 217). шахисткиња, ж – Очевидно  је да шахискиње играју све боље, па би мушкарци, који су на женски шах до скора гледали са Олимпа, заиста требало да припазе (П 25813, 14).

243

шахматни, -а, -о – Ларве  једне врсте тулара састављају чак, у шахматном поретку, малтене правоугаоне честице лишћа (Г 177, 39). шашавац, м – Отишла си урадити неку лудост с оним киллером што ти  је  јучер поподне предао поруку? – Било  је у вези с послом, шашавче (Мацно, 81). швејковски, -а, -о – Генерал необичног,  рекло би се швејковског презимена, Здењак Зезула (Н 2427, 49). шејкерски, (Иствик, 335).

- а, - о

–

Лаки овални сточић и шејкерски троножац

шекспировски, -а, -о – Да трагедија или комедија, шекспировска, буде већа, били су ми (...) у сватовима (Зуб, 148); Проба се Магбет Ежена Јонеска. Да ли  је инспирација шекспировска, пошто су имена промењена? (Столице,

157). шенгенски, прил. – Пут у Румунију не представља потешкоћу. Граница је Граница  је скоро „шенгенски” пролазна (БН 63, 29). шепурав, -а, -о (Белоу, 212).

– Понекад га чујем после шепураве музичке шпице

шератонизација, ж – „Шератон” у Кнез-Михаиловој је Михаиловој  је као наковањ на порцуланској тацни. ... Шератонизација Кнез-Михаилове улице логичан је логичан  је крај архитектонског терора (БН 83, 32). шерлоковски, -а, -о – После ове његове шерлоковске „електричне вести”, нисам смео ни да је да  је такнем руком такнем  руком (БН 82, 49). шестоврат, - а, - о – Појави се претходница, па шестоврати мерцедес са мотоциклистичком пратњом (Маршал, 11).

шестоног, -а, -о шећераш, м

– Шестоного канабе (Предео, 37).

– Слабије им  раде бубрези а често су и шећераши (ИП

1472, 46). шећерлемаст, -а, -о лимунада (БН 81, 5).

– Дан жена  је ... квазиемотивна, шећерлемаста ...

шешељевац, м – Шешељевци /су/ више добијали на ободу Београда, него у  ратом захваћеном Шапцу (Н 2393, 12). шешељизам, м – Да ли  је онда наступајући шешељизам тек локална елементарна непогода (Н 2442, 63). шизофреничарка, ж – Казну (...)  је зарадио због интимних односа (...) са једном са  једном болесницом, шизофреничарком (Зуб, 90). шизофреничарски, -а, -о – Била  је то нека нова и шизофреничарска верзија неке сладуњаве класике (Марсе, 108); Мислим да им  је претило класично шизофреничарско цепање личности (Књига, 35).

244

шијиткиња, ж – Те су акције приказиване само уз штуре коментаре: дјевојка је дјевојка  је Шијиткиња (С 440, 51). шиљатоух, -а, -о неверника (Психо, 60).

– Забија дршку штапа у врат  једног шиљатоухог

широкоасортимански, - а, - о – Све те поруке у стилу „ без нас би нам живот био сувишан”, намењене су широасортиманским произвођачима (М 49,

34). широкоободан, -дна, -дно мене (Мркић, 169).

– Испод широкоободног шешира гледа у

шифранткиња, ж – Ако деца шофера и шифранткиња могу да иду у такве школе, може и син другог секретара (Бојичић, 36).

Некоћ  је вријеме за шишање било кад би коса нарасла шишалица, ж – Некоћ је тако дугашка да би сама полегла. То је То  је био знак возачу да ме дохвати шкарама и шишалицом (Из 280, 107). шкљоцкање, с – Вратар који стоји иза вратног шкљоцкања и лупања понаша се као да не живи у људској кожи (Мадона, 7). шлагераш, м – Мислим да  је у Југославији помијешан комплетан критериј роцка критериј  роцка, фолка, народњака и шлагераша (С 489, 67). шлагер-тема, ж – Актуелни повод  је борба против криминала што  је, и иначе, шлагер-тема у Хрватској (Н 2356, 48). шлепаџија, м – Фризери и обућари, адвокати и лекари у приватним ординацијама, камионџије и шлепаџије,  радили /су/ пуном паром без обзира на бомбардовање (БН 98-99, 18). шљокичав, -а, -о – Затекли смо се као путници из неког другог воза, са перона посматрајући  рутинску  јурњаву шљокичаве  ритам-и-блуз  ревије (Н

2370, 59). шминкерка, ж – Кад ми  је на снимању  режисер Галић видео стопала (...) одмах је одмах  је позвао шминкерку да ми напудерише ноге (Ас 318, 12). шминкерски, -а, -о – Кино-клуб  је више интелектуални, а мање шминкерски од других места (С 476, 8). шмугљив, -а, -о – Тај утисак о вештачком елементу негде у његовом говорном апарату само  је био појачаван чудно шмугљивим, скрпљеним утиском који су стварале црте његовог лица (Иствик, 48). шок-прелаз, м – Прописују шок-прелаз на неспутавани капитализам упркос друштвеним потресима (Н 2064, 64).

– Шопинг -путовања за сваки 8. март (БН 63, 27). шпијунист(а), м – Нипонска контра-шпијунажа није била снабдевена покретном опремом за детекцију. (...) Неочекивани недостатак у тој земљи толико оболелој од шпијуниста (Гилен, 133). шопинг-путовање, с

245

шпијуноманија, ж – Шпијуноманија избија у први план и служи као средство за политички притисак (Шпијуни, 27).

– /Синдикат / зна да се супротстави и самој штрајкбрехерство, с партији ако покуша да организује штрајкбрехерство (М 52, 26). штрц, м – Нема на свету тако доброг вина коме  један штрц соде не би поклонио извесну племениту рескост племениту  рескост (Скитам, 252). штукарошки, -а, -о – Пловци су позамашни, клизећи али ипак доста (БН  65, 44); мањи од  робусних штукарошких Петнаестак тешких штукарошких пловака разбацано пловака  разбацано је  је по води (БН 84, 48). штукетина, ж

– Једном / је/ штукетина однела читав штап у воду (БН

89, 34).  је/ годинама била бастион догматизма и шуваризам, м – Хрватска / је бољшевизма (шуваризма) (Д 441, 23). шумећи, -а, -е (Скитам, 256).

246

– Повратио /сам им/ шумећу радост шумећу  радост изгубљених сифона