BANKARSTVO – skripta ISPITNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.
Trendovi i ciljevi ciljevi bankarstva Karakteristike poslovnih banaka Perspektive bankarskog sistema poslovanja poslovanja Novi lik poslovne banke – zahtev novog bankarstva Novi vid strategije bankarstva prema komintentima – klijentima Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu Podredenost bankarstva komintentima Odnos komintenta komintenta i poslovne poslovne banke Izvori sredstava poslovne banke Depozitni potencijal banke – depozitni izvori izvori sredstava Struktura depozitnog potencijala banke Transakcioni depozit – depozit po videnju pravnih lica Oroceni depozit pravnih lica Depozit stanovništva stanovništva – štedni depozit stanovništva Faktori povecanja depozitnog potencijala Ostvarenje dobiti – profit banke, bankovna dobit Vrste i oblici bankarskih poslova - predmet bankarskog poslovanja (aktivni poslovi, pasivni poslovi) 18. Prikupljanje novcanih sredstava 19. Plasiranje novcanih sredstava 20. Formiranje kreditnog potencijala potencijala poslovne banke 21. Determinante formiranja depozitnog potencijala 22. Neto kamatna marža – razlika izmedu aktivne i pasivne kamatne stope 23. Bankarski marketing i razvoj razvoj banke u medunarodnim medunarodnim okvirima 24. Znacaj interne interne kontrole kontrole poslovne banke 25. Interna kontrola poslovne banke 26. Zadaci interne kontrole 27. Obezbedenje od rizika rizika poslovne poslovne banke 28. Utvrdivanje rizika poslovne banke 29. Faktori kreditnog rizika 30. Osnova rizika u bankarskom bankarskom poslovanju poslovanju 31. Analiza likvidnosti poslovne banke 32. Koncept likvidnosti poslovne banke i solventnost 33. Strategija likvidnosti poslovne banke 34. Upravljanje aktivom i pasivom poslovne banke i likvidnost 35. Projektovanje likvidnosti poslovne poslovne banke 36. Interni bilansi poslovne banke 37. Bilans stanja poslovne banke 38. Bilans uspeha poslovne banke 39. Informacioni sistem – neophodan elemenat bankarskog poslovanja 40. Bankarski informacioni informacioni sistem i stanovništvo 41. Bankarski informacioni informacioni sistem i stanovništvo 42. Korišcenje visoke tehnologije tehnologije i elektronike u bankarstvu 43. Politika kamatnih stopa 44. Kamatni mehanizam mehanizam – odnos aktivne i pasivne kamate 45. Osnova strategije kamatnih stopa 46. Tehnologija ehnologij a kreditiranja kredit iranja 47. Odobravanje kredita 48. Korišcenje kredita 1
49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58.
Primena i donošenje kreditnih odluka odluka Vrste – oblici kredita Vrste kredita kredita prema domicilu kreditora kreditora Vrste kredita kredita prema statusu kreditora kreditora Vrste kredita kredita prema predmetu korišcenja Vrste kredita kredita prema roku korišcenja korišcenja Vrste kredita kredita prema nameni korišcenja korišcenja Vrste kredita kredita prema svrsi korišcenja Vrste kredita kredita prema nacinu obezbedenja obezbedenja Obezbedenje profitabilnog profitabilnog nacina poslovanja poslovanja banke – osnovni cilj funkcionisanja poslovne banke 59. Tržišna orijentacija orijentacija poslovnih poslovnih banaka 60. Tržišna konkurencija poslovnih poslovnih banaka na finansijskom tržištu 1.
Trendovi i ciljevi ba bankarstva
Bankarstvo kao posebna naucna disciplina ima zadatak da ispituje i prati opšta ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi proucavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i nacina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim, proucava proucava bankarsko poslovanje, poslovanje, a narocito odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i korišcenja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i prožimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike,s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema s druge straneBankarstvo kao naucna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini 19.veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspešno vodenje bankarskih poslova, vodeci racuna o kreditnom pokricu, likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, špekulativnim poslovima i sl.Nakon pocetne mikroekonomske orijentacije Nauka o bankarstvu je vremenom sve više poprimila makroekonomsku orijentaciju. ''Savremeni nacin naucnog tretiranja bankarstva ne gleda više na banku kao k ao na preduzece, vec kao na izvršni aparat opštih privrednih, finansijskih i monetarnih mera, pravilno uvidajuci da je funkcionalni znacaj tog aparata po društvo d ruštvo i reprodukciju mnogo važniji od internih problema banke i bankarskog sistema kao preduzeca. To znaci da se nauka o bankarstvu ne bavi interno-tehnološkim problemima banaka kao preduzeca, jer banka je u suštini deo privrede, ona služi privredi i nema neke svoje osamostaljene ciljeve. Danas bi se moglo govoriti o iznijansiranoj kombinaciji mikro i makro pristupa Nauke o bankarstvu. Polazi se od pretpostavke da je banka specificno preduzece koje posluje specificnom robom (novcem), zbog cega je veci društveni znacaj takvog preduzeca u odnosu na bilo koja druga ''obicna ' 'obicna preduzeca''. 2.
Kara Karakt kter eris isti tike ke bank bankar arsk skog og posl poslov ovan anja ja (obe (obele ležj žja) a)
Banke su finansijske institucije koje se bave aktivnostima finansijskog posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova. Bitna karakteristika banke je transformacija sredstava, pri cemu banka transformiše kratkorocniju depozitnu pasivu u dugorocniju aktivu. Još jedna bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija tražilaca zajmova. To To znaci da se banka pojavljuje kao procenjivac kreditnog rizika u ime deponenta cija sredstva banka plasira. plas ira. Treca je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozita velikog broja deponenata, a raspoloživi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima. 2
Cetvrta – za banku se može reci da je kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni finansijski instrumenti koji sadrže: kamatnu stopu, rok dospeca, pokrice... Dualizam u koncepciji komercijalne banke sastoji se u tome da one s jedne strane predstavljaju monetarnu instituciju, a sa druge strane nemonetarnu finansijsku instituciju. Kao monetarne institucije, komercijalne banke su organizacioni nosioci transakcionih depozita na kojima praduzeca i gradani drže transakcioni depozitni d epozitni novac. Drugi deo poslovanja komercijalnih banaka cine nemonetarni depoziti, štedni i oroceni, kao i zajmovi. Centralna banka je manje zainteresovana za ove aktivnosti. U razvijenim tržišnim ekonomijama je izvršeno potiskivanje banaka. Transakcioni depozitni racuni kod banaka koji su nekamatni, delimicno su potisnuti stvaranjem novog tipa transakcionih racuna kod nebankarskih institucija, kao što su zajednicki fondovi novcanog tržišta koji su prvi put lansirani od strane berzanskih firmi, pocetkom 70-tih godina HH veka u SAD. To To su vrste transakcionih depozita koji predstavljaju akcije vlasnickih sredstava. Kupci tih akcija dobijaju protivvrednost u vidu depozita na posebnim racunima kod ovih institucija. U razvijenim zemljama stvaraju se finansijski konglomerati ciji vlasnici mogu da budu komercijalne banke, osiguravajuce kompanije, berzanske firme, trgovinske kompanije sa razvijenom mrežom klijenata. Finansijski supermarketi koje su formirale takve institucije, kao na primer American Expres, Sears (sistem robnih kuca) obezbeduju da individualni klijenti mogu na jednom mestu da obave citav niz finansijskih aktivnosti: da otvore transakcione racune, da drže štedne i orocene dopozite. Na taj nacin se ostvaruje princip unakrsne prodaje i to na jednom mestu. Banke u tranformacionim procesima ne ostaju u tradicionalnim okvirima depozitno-kreditnih aktivnosti, vec ulaze u neke nove aktivnosti, kao što je poslovanje sa vrednosnim papirima, pa i poslovanje u oblasti osiguranja. Uspešnost bankarskog poslovanja zasniva se na interakciji tri kljucne komponente: preduzetništva – tehnologije – organizacije. Finansijske institucije su posrednici u transferu sredstava izmedu preduzeca i domacinstava. Postoje 3 osnovna tipa finansijskih institucija: 1) kreditne institucije 2) institucionalni inv investitori 3) ber berzans zanske ke firm firmee (in (investi sticio cione ban banke ke)) 4. Novi lik poslovne banke – zahtev novog bankarstva Razvoj tržišnih odnosa prouzrokovao je drugacije tretiranje banaka. Banka se ne posmatra samo sa mikro aspekta (mikroekonomija pojedinacne banke), vec se definiše i kao društvena finansijska institucija. Banka je za razliku od drugih preduzeca u krajnjoj instanci društvena finansijska institucija, cija poslovna sposobnost i efikasnost funkcionisanja imaju izuzetan uticaj na racionalnost korišcenja sredstava na nivou makrosistema.Savremeno svetsko bankarstvo karakteriše se izrazitom dinamicnošcu promena, za šta se koristi izraz ''bankarska revolucija'' – koja se ogleda u nacinu na koji su reorganizovane i prestruktuirane prestruktuirane banke i druge finansijske institucije, u njihovim medusobnim spajanjima i preuzimanjima, u pojavi novih funkcija, ubrzanju kretanja novca, u deregulaciji finansijskih tržišta,u do skora neslucenom razvoju i primeni tehnologije u bankarskom poslovanju, u neverovatnoj ulozi i znacaju z nacaju informacija kao faktora konkurentne tržišne pozicije banaka i td. Mocni M ocni 3
kompjuteri kojima raspolažu banke omogucuju im skoro apsolutnu procesnu brzinu...a to je jedina ''konstanta'' bankarske ekonomije ekonomije . Savremena bankarska teorija relativizuje rizik na nivou pojedinacne banke, što se postiže apsolutizacijom znacaja finansijskih inovacija u funkciji profitabilnosti pojedinacne banke, banke, dok se zanemaruju makroekonomski efekti potencijalnih rizika u makro sistemu. Mogu se definisati neki opšti principi relativni za savremenu banku : 1. – što što su elek elektr tron onski ski opre opreml mlje jene ne,, ban banke ke napl naplacu acuju ju ve vece ce prov proviz izij ije; e; 2. - što što je brži brži pren prenos os poda podata taka ka,, to to je duža duža i komp kompliliko kova vani nija ja kont kontro rola la boniteta i banke i njenih komintenata; 3. - ukol ukolik iko o su su ceš cešca ca knji knjiže ženj nja, a, pove poveca cava vaju ju se i one one najm najman anje je bankarske provizije, a ukoliko su reda knjiženja veci su paušali pa ušali ; 4. – uko ukoliliko ko imat imatee man manje je sred sredsta stava va na racu racunu nu,, ele elekt ktro rons nska ka knji knjiže ženj njaa ce više koštati. Prema tome : - banka je samostalni privredni i tržišni subjekt; - banka je preduzece sui generis generis ; - banka se zasniva na prenetim prenetim ovlašcenjima ovlašcenjima i poverenju; bank bankaa ima ima posr posred edni nick cku u ulo ulogu gu u tr transf ansfor ormi misa sanj nju u sre sreds dsta tava va izme izmedu du finansijskih suficitnih i deficitnih transaktora; transaktora; - banka obavlja sve depozitne, kreditne i novcane transakcije svojih komintenata, pri cemu se odvija sekundarna emisija novca; - banka obavlja svoje funkcije profesionalno, organizovano organizovano i adaptibilno; - kroz poslovanje poslovanje banke se efektuiraju prednosti ili nedostaci mikroekonomije same banke, kao i doprinos same banke, kao i doprinos banke kvalitetu k valitetu makroekonomije kao celine. 5. Novi vid strategije bankarstva prema komintentima – klijentima 7. Podredjenost bankarstva komintentima 8. Odnos komintenta I poslovne banke Bankarski novac u obliku depozita, kao obaveza bankarskog prema nebankarskom sektoru, podrazumeva obavezu banke da po nalogu svojih komintenata reguliše njihove medusobne dužnicko-poverilacke odnose. Na primer, primer, po nalogu komintenta – kupca banka b anka smanjuje njegov depozit u korist komintenta – prodavca u visini njegovog potraživanja. U bilansu banke se to manifestuje kao smanjenje depozita komintenta – kupca, uz istovremeno povecanje depozita komintenta – prodavca, pod uslovom da svoje poslovanje obavljaju u okviru iste banke. U tom slucaju ne dolazi do promene ukupnog nivoa aktive i pasive banke. U slucaju s lucaju da su kupac i prodavac komintenti razlicitih banaka, to ce uticati na promene u ukupnoj aktivi i pasivi njihovih banaka.U prošlosti su banke oslobadale jedna drugu od dugova transferom banknota koje su izdavale najpre nekoliko privilegovanih banaka, da bi to najzad prešlo u iskljucivu is kljucivu nadležnost centralne banke. Vremenom su banke shvatile da je fizicko premeštanje ovih banknota bilo neracionalno jer je iziskivalo transportne troškove i troškove osiguranja od rizika. Zbog toga su banke prihvatile da otvore svoje racune kod jedne banke, što bi omogucilo da banka koja duguje novac drugoj banci mogla jednostavno da izda cek kojim bi smanjila svoj depozit kod te banke a istovremeno bi se povecao depozit banke kojoj se duguje, takode u toj istoj banci.S obzirom da su dugovi namirivani u banknotama centralne banke, nije iznenadujuce da kada su banke odlucile da otvore racune u jednoj izabranoj banci, da je izabrana banka bila centralna banka. Banke koje pripadaju ovom obracunskom sistemu su poznate kao klirinške banke. Sa razvojem visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu dolazi se do toga da je elektronsko bankarstvo jednako informacionom bankarskom poslovanju gde se sredstva transformišu 4
preko razmene elektronskih signala, umesto razmene u gotovom, u cekovima ili drugim instrumentima placanja. Platni promet je uvodenjem elektronskog transfera novca prevazišao sisteme placanja zasnovane z asnovane na cekovima ili žiro platnom prometu. Pružanje bankarskih usluga odvija se uz podršku racunara i informatike. Podaci se automatski i bez papirnog dokumenta prosleduju. To omogucava da komitent nezavisno od bankarskog šaltera u bilo kom trenutku može da obavi svoje bankarske poslove. Uveden je i superservis tj. Ekranizovani Ekranizovani kompjuterizovani kompjuterizovani sistem koji prikuplja i analizira podatke o klijentima, da bi identifikovao njihove potrebe za finansijskim uslugama banke, koje su usluge do sada koristili, a koje nisu. Na taj nacin se vrši neposredna komunikacija sa klijentima u cilju prodaje novih finansijskih usluga. 6. Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu b ankarstvu Pri analizi tendencija u savremenom svetskom bankarstvu koristi se teorijsko-metodološki obrazac zasnovan na 4 aspekta analize : 1. - insti stitucionalni ili str strukturni 2. - funkcionalni 3. - in instrumentalni i 4. - step stepen en kont kontro role le banak banakaa od stra strane ne drža države ve ili ili nek nekog og drug drugog og sekto sektora ra Institucionalnom transformacijom se normativno reguliše nacin upravljanja bankom, formulišu se kriterijumi formiranja f ormiranja i odredivanja profita banaka, nacin osnivanja, nacin raspodele ukupnih prihoda i rashoda banke, održavanja likvidnosti, prestanak banke. Funkcionalna ili suštinska transformacija se posmatra kroz uspostavljanje uspostav ljanje novih metoda i mehanizma mobilizacije, koncentracije i cirkulacije slobodnih finansijskih sredstava posredstvom bankarskih kanala. Suština funkcionalne transformacije manifestuje se kroz brzinu povecanja ekonomskog potencijala privrede, tj. Kroz kvalitet promene finansijske pozicije privrede i ostalih nebankarskih sektora u strukturi bilansa banaka. Instrumentalni aspekt transformacije bankarskog sistema sis tema podrazumeva uvodenje adekvatne strukture instrumenata i mehanizma koji ce biti u funkciji optimalnog odvijanjafinansijskih transakcija. Takode podrazumeva uvodenje platnog prometa uvodenjem novih instrumenata transfera novca i placanja u cilju bržeg kretanja sredstava. Kontrolom od strane države ili nekog drugog sektora žele se spreciti monopolske mogucnosti banaka u odnosu na citav privredni život jedne zemlje, s obzirom na mogucnosti izbijanja finansijskog kraha sa katastrofalnim privrednim posledicama, jer one drže ogromna sredstva u vidu razlicitih vrsta depozita, kao i da imaju moc kreiranja novca i kredita. 9.
Izvo Iz vorri sre sreds dsta tava va bank bankar arsk skog og pos poslova lovanj nja a
Bitan element-faktor za svaku banku jesu izvori novcanih sredstava. Izvori sredstava cine moc i velicinu banke i pošto tim faktorom banka obezbeduje neophodni depozitni potencijal, to je osnovni cilj obezbedenja potrebnih izvora sredstava, upravo jacanje depozitnog potencijala. Izvori sredstava bankarskog poslovanja nalaze se u pasivi bilansa banke i osnovni cilj je da se pas pasiva, iva, odnosno izvori sredstava, stalno povecavaju. Izvore sredstava cine: 1) osnivacki kapital 2) akcionarski ka kapital 3) depozitni potencijal 4) krediti uz uzeti od od Na Narodne ba banke 5
5) 6) 7) 8)
kre krediti diti uze uzeti od dru drugi gih h po poslov slovni nih h ban banak akaa zadu zadužženja enja kod kod nek nekih ih ve veci cih h orga organi niza zaci cija ja obavezne rezerve poslovne vne banke nakn naknad adee i prov proviz izij ijee koj kojee ban banka ka napl naplacu acuje je za izvr izvrše šene ne uslu usluge ge..
Osnivacki kapital je deo uloženog kapitala od strane osnivaca da bi banka dobila status poslovne banke. Osnivacki kapital je pocetni kapital neophodan za konstituisanje i rad poslovne banke odreden visinom koju je Narodna banka propisala, a cine c ine je sami kapitali osnivaca poslovne banke. Akcionarski kapital cine akcije, akc ije, vrednosni papiri akcionara poslovne banke koji su u obavezi da jedan procenat sredstava ulože u akcije. Akcijski kapital akcionarima kod poslovnih banaka koje posluju sa pozitivnim finansijskim rezultatom (dobitkom) povlaci za sobom odredeni iznos dividende. Na kraju svake poslovne godine se akcijski kapital uvecava i na tako uvecani kapital obracunava se dividenda. Depozitni potencijal je najvažniji izvor sredstava u radu poslovne banke i svaka banka teži da uveca iznos sredstava. Najveca konkurencija izmedu poslovnih banaka nastaje u samoj, uslovno receno, borbi za veci broj deponenata-klijenata. Deponenti mogu biti i pravna i fizicka lica. Dodatni izvori sredstava su pozajmice (krediti) uzeti od Narodne banke, druge poslovne banke ili neke jace privredne organizacije. Ovakav nacin obezbedenja izvora sredstava nije popularan jer stvara zaduženje poslovne banke na odredeno vreme, jer mora da placa kamatu na pozajmljena sredstva, ali na kraci rok može da pomogne poslovanju banke da izade iz kratkorocne nelikvidnosti. Obavezna rezerva rezerva banke je iznos sa kojim banka mora mora da raspolaže kada je poljuljan izvor sredstava sa kojima banka raspolaže. Pracenjem dnevne likvidnosti banka mora da vidi situaciju si tuaciju koja je danas i koja dolazi sutra. Mora da prati i kontaktira klijente sa velikim iznosom sredstava i da sazna s azna kada ce oni da koriste sredstva, s redstva, jer bi mogao da bude interval sa velikim odlivom sredstava, pa banka mora prema tome da planira ili korišcenje obavezne rezerve ili da manje plasira p lasira sredstva. Banka može da obezbedi sredstva tako što ce koristiti obaveznu rezervu banke. Ta Ta obavezna rezerva koristi se u vremenu kada banka ne obezbedi dnevnu likvidnost, u slucaju zaduživanja kod NB, kao i u slucaju korišcenja kredita od drugih lica. 10. 10.
Depo Depozi zitn tnii pote potenc nciijal jal bana banaka ka
Sve komercijalne banke prikupljaju sredstva i formiraju svoj finansijski potencijal upravo putem depozita stanovništva i privrede. Zbog toga je i njihov osnovni cilj da obezbede trajan porast svojih depozitnih potencijala. Depozitni potencijal predstavlja finansijsku moc banke i najvažniji je izvor sredstava banke, a formira se na osnovu sredstava koja postoje kod deponenata banke. Deponenti banke su oni klijenti (fizicka i pravna lica) lic a) koji su ukljucili svoj žiro racun preko poslovne banke. Za banku je veoma važno da je depozitni potencijal što veci, jer se time obezbeduje veca likvidnost i solventnost na duži rok. Svoje maksimalne napore banka treba da usmeri na to da je prvenstveno kvalitetna, finansijski mocna i likvidna. Interes banke je da dovede što vece i jace depozitare kao što su: s u: energetika, infrastruktura, PTT. PTT. Banka je u obavezi da svojim deponentima, kako na depozite po videnju, tako i na orocene depozite, placa odredenu kamatu i to je tzv. pasivna kamata. 6
Depozitni potencijal se uvecava i naplatom naknade, provizije za izvršene usluge. 11. 11. 12. 13.
Stru Strukt ktur ura a dep depoz ozit itno nog g pot poten enci cija jala la Transakcioni depoziti Oroceni depoziti pravnih lica
Strukturu depozitnog potencijala cine: 1) depoziti po videnju pravnih lica 2) oroceni depoziti 3) depoziti st stanovništva 4) transakcioni depoziti. Depoziti po videnju pravnih lica podrazumevaju ukljucivanje žiro racuna pravnih lica kod poslovne banke. Banka treba da maksimalne maks imalne napore uloži i usmeri na to, da prvenstvono kvalitetna pravna lica dovede kao svoje depozitare, jer je interes banke da su oni jaki na nivou društvene zajednice i da su to klijenti sa vecim iznosom sredstava na svom žiro racunu, i da duže zadržavaju sredstva na svom žiro racunu. Deponent je klijent koji je ukljucio svoj žiro racun kod poslovne banke, a komitent je onaj klijent koji je ukljucio svoj žiro racun kod poslovne banke, a pored toga koristi i kredit kod poslovne banke. Oroceni depoziti imaju precizno odredeni rok dospeca i više kamatne stope, što predstavlja stimulativni faktor za štednju. Oni predstavljaju veoma važnu kategoriju u kreiranju depozitnog potencijala banke. U strukturi orocenih depozita postoje mali i veliki oroceni depoziti. Male uglavnom polaže stanovništvo, dok velike drže druge banke, kompanije i oni imaju oblik depozitnih certifikata. Depoziti stanovništva cine sredstva stanovništva po tekucim racunima, dinarska i devizna štednja i orocena dinarska d inarska i devizna štednja. Svaka banka je u obavezi da na orocene depozite placa odredenu kamatu (pasivnu). Transakcioni depoziti – kod komercijalnih banaka se nalaze transakcioni racuni preduzeca i gradana. Na tim racunima se nalazi transakcioni novac, odnosno transakcioni depoziti za bezgotovinsko placanje. Oni ne nose nikakvu kamatu, jer su najlikvidnija finansijska aktiva. 14. 14.
Šted Štedni ni i oroc orocen enii depo depozi ziti ti
U strukturi depozitnog potencijala znacajno mesto zauzimaju štedni i oroceni depoziti. Razlika izmedu štednih i orocenih depozita sastoji se u tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeca, dok su kod orocenih depozita ti rokovi precizno utvrdeni. Štedni depoziti su sredstva po videnju na štednim racunima ulagaca. Svako povlacenje sredstava sa ovih racuna, ulagaci su dužni da najave najmanje 7 dana ranije, kako bi banka obezbedila sredstva za isplatu eventualno vecih suma. Ako se sredstva povuku bez najave, onda banka ima pravo da primeni odredene penale, u smislu da može da d a otpiše kamatu za nekoliko meseci. Ovi depoziti nemaju rok dospeca i uglavnom su namenjeni širim slojevima stanovništva, koji prihvataju nešto nižu kamatnu stopu u zamenu za mogucnost da sredstva mogu da povuku odmah. Oroceni depoziti su za razliku od štednih, namenjeni više sofisticiranim s ofisticiranim grupama gradana i preduzecima. Ovi depoziti imaju precizno odredeni rok dospeca i više kamatne stope, što predstavlja stimulativni faktor za štednju. Oni predstavljaju veoma važnu kategoriju k ategoriju u kreiranju depozitnog 7
potencijala banke. U strukturi orocenih depozita postoje mali i veliki orocenii depoziti. Mali su uglavnom od stanovništva (knjižice ili racuni), a veliki od velikih kompanija i to su depozitni certifikati. 15.
Fakt Faktor orii pov poveca ecava vanj nja a dep depoz ozit itni nih h pote potenc ncij ijal ala a
Prvi i osnovni uslov za stvaranje dodatnih finansijskih potencijala jeste povecanje dohotka u zemlji i to prvenstveno dohotka stanovništva. Za razvoj depozitnog potencijala, od posebnog znacaja je i izbor adekvatne kamatne stope. Realna kamatna stopa treba da bude pozitivna, a to se postiže ukoliko je nominalna kamatna stopa veca od stope s tope inflacije. Realna kamatna stopa, na depozite kod banaka, treba da bude dovoljno stimulativna, kako bi stanovništvo i privreda bili zainteresovani da ulažu slobodna novcana sredstva kod banaka, imajuci u vidu ocekivanu stopu inflacije. U programu jacanja depozitnih potencijala banaka, od znacaja bi bilo korišcenje fleksibilnih kamatnih stopa koje bi bile vezane za stopu inflacije. U zemljama u kojima je prisutan nizak stepen valutne stabilnosti, dolazi do tzv. "valutne supstitucije" u smislu da stanovništvo i privreda, transferom jednog dela finansijske aktive u deviznu aktivu, cuvaju kupovnu snagu novca. U svojim programima jacanja depozitnog potencijala, komercijalne banke treba da koriste aktivne strategije aktivizacije sredstava, koje predstavljaju inovativne oblike formiranja depozitnih potencijala, koji se sastoje u emisiji depozitnih certifikata koji mogu da se prodaju pre isteka rokova, pri cemu banke mogu da ucestvuju u kreiranju sekundarnih tržišta za te papire ili da ih i same otkupljuju. 16. Ostvarenje dobiti – profita banke – bankovna dobit Ostvarenje profita je osnov radi cega banka kao finansijska institucija može da postoji i sebi obezbedi likvidnost i solventnost. Bankarska dobit se ostvaruje kroz 2 osnovne funkcije banke: b anke: 1) izvo izvore re,, za obe obezbe zbediva divan nje sred sredst staava 2) plas plasir iran anje je sre sreds dsta tava va u vidu vidu kre kredi dita ta i real realiz izaci acijo jom m drug drugih ih ban banka kars rski kih h usluga Bankovna dobit je odredena razlikom izmedu priliva sredstava i odliva sredstava koja bi morala biti pozitivna. U slucaju da razlika nije pozitivna, banka je prinudena da koristi odredene rezerve, koje su propisane od strane Narodne banke, sa kojima raspolaže kod NB. Dakle, bankovna dobit je pozitivna razlika izmedu aktivne i pasivne kamate. k amate. Aktivna kamata obezbeduje odredeni priliv sredstava banci, a pasivna p asivna kamata se realizuje kroz odliv sredstava iz banke.
17. Vrst Vrste e i oblic oblicii banka bankars rski kih h poslo poslova va (pre (predm dmet et bank bankar arso sog g poslovanja – aktivni poslovi, pasivni poslovi) 8
Bankarsko poslovanje obuhvata sledece poslove: 1) Nabavku novcanih sredstava 2) Plas Plasir iran anjje sre sreds dsta tavva (da (davvanje anje kred kredit ita) a) 3) Izdavanje hartija od vre vrednos nosti 4) Devizni poslovi 5) Poslo oslovi vi sa sa plat platni nim m prom promet etom om (ve (veza zani ni za za grad gradan anee u zem zemlj ljii i inostranstvu) 6) Svi os ostali po poslovi u banci: • izdavanje garancije • avaliranje menica 18. 18.
Prik Prikup uplj ljan anje je novc novcan anih ih sred sredst stav ava a
Bitan element odnosno faktor za banku su upravo izvori sredstava, jer banka prikuplja sva potrebna sredstva i formira neophodni depozitni potencijal. Komercijalne banke prikupljaju novcana sredstva i formiraju svoj finansijski potencijal pretežno putem depozita stanovništva i privrede i njihov osnovni cilj je da obezbede trajan porast depozitnog potencijala. Banka, dakle, prikuplja novcana sredstva s redstva od deponenata banke, pravnih lica, cijim se ukljucivanjem u depozite po videnju banke, povecava depozitni potencijal banke. Banka prikuplja novcana sredstva i od stanovništva s tanovništva koji nemaju potrebu korišcenja novcanih sredstava a raspolažu njima u velikim iznosima. Sredstva se prikupljaju i naplatom kamate na sva plasirana sredstva, naplatom provizije pri izradi ugovora i jednokratnih naknada i provizija za izvršene bancine usluge. 19. Plasiranje novcanih sredstava Banke plasiraju svoje raspoložive kreditne potencijale u dva osnovna vida i to: u vidu zajmova i vrednosnih papira. Proporcija izmedu plasmana u zajmove i plasmana u vrednosne papire zavisi od strategije poslovne politike banke. Zajmovi su privlacniji, jer nose vece kamatne stope. Izmedu plasmana banaka banaka u zajmove zajmove i plasmana u vrednosne papire postoje odredene razlike. Vrednosti papiri su nepersonalni i odobravaju se na cisto tržišnom odnosu. Plasiranje sredstava u vidu zajmova i kredita vrši se na osnovu komintentnih odnosa koji postoje iz ranijeg vremenskog perioda, i zajmovi predstavljaju nelikvidnu aktivu banaka, jer ih banke drže do roka njihovog dospeca. Plasirana sredstva kao drugi bitan faktor u funkcionisanju banke polazi od dva bitna sastavna dela i to: odobravanja odobravanja i korišcenja kredita. 20. Formiranje kreditog potencijala poslovne banke Na visinu i strukturu kreditnog potencijala uticu dve grupe faktora: 1. kvantitativni koji reflektuju: a) promene u bankarskim izvorima sredstava tj. u pasivi bilansa banke i b) promene kvantuma obaveznih rezervi 2. kvalitativni. Kvantitativni faktori formiranja kreditnog potencijala
9
Jedan od najznacajnijih faktora formiranja kreditnog potencijala banaka jeste promena u nivou kreditne aktivnosti centralne banke, pri cemu centralna banka vrši primarnu kreditnu aktivnost na dva nacina: 1. Nepo Ne posr sred edno no kred kredit itir iraa p pos oslo lovn vnee banke banke.. Posl Poslov ovne ne bank bankee nema nemaju ju obavezu izdvajanja obaveznih rezervi na primljene kredite. Onog trenutka kada poslovna banka plasira tako dobijena sredstva, formira se novi depozitni potencijal kod poslovnog bankarstva, što stvara obavezu poslovnih banaka da na novoformirani depozitni potencijal izdvoje obavezne rezerve. 2. CB krei kreira ra nova novacc tak tako o što što kred kredit itir iraa drž držav avu. u. Ra Radi di se o def defic icit itno nom m finansiranju države. S obzirom da se sredstva države vode na racunu CB, odobreni kredit se evidentira kao depozit države kod CB. Onog trenutka kada država pocne sa trošenjem tih sredstava, ona se transferišu na depozite privrede kod sistema poslovnih banaka koje imaju obavezu da na iznos povecanih depozitnih potencijala izdvoje dodatne obavezne rezerve kod CB. Kvalitativni faktori formiranja kreditnog potencijala Postoje tri agregatne grupe kvalitativnih faktora formiranja bankarskih resursa: 1. mikr mikrof ofin inan ansi sijs jski ki par param amet etri ri – lok lokac acij ija, a, pro profi fill bank banke, e, mre mreža ža organizacionih delova, fleksibilnost, sigurnost i poverenje klijentele u banku 2. makr makro o fin finan ansi sijs jski ki usl uslov ovii for formi mira ranj njaa dru društ štve vene ne akumu akumula laci cije je i šted štednj njee 3. stepe stepen n raz razvi vije jeno nosti sti inst instit ituc ucio iona naln lnee stru strukt ktur uree fina finans nsijs ijsko kog g siste sistema ma,, a u okviru toga pozicija sektora poslovnog bankarstva u odnosu na nebankarski finansijski sektor. sektor. 21. Determinante formiranja formiranja depozitnog potencijala potencijala Nivo depozitnog potencijala može se posmatrati na nivou sistema banaka, kao i na nivou pojedinacne banke. Osnivni uslov za formiranje dovoljnog obima i stabilnog rasta depozita kod banaka jeste ostvarenje potrebne stope agregatne štednje. Uslov za to je ostvarenje potrebne stope akumulativnosti privrede i stanovništva. Dinamicna privredna aktivnost omogucuje formiranje rastucih stopa realnog dohotka, što omogucuje formiranje agregatnog finansijskog potencijala, kao finansijske osnove za formiranje depozitnog potencijala. Što su vece stope rasta depozita, to je veci znacaj banaka u finansijskom sistemu. Za razvoj depozitnog potencijala, od posebnog znacaja je i izbor adekvatne kamatne stope. Realna kamatna stopa treba da bude pozitivna, a to se postiže ukoliko je nominalna kamatna stopa veca od stope s tope inflacije. Realna kamatna stopa, na depozite kod banaka, treba da bude dovoljno stimulativna, kako bi stanovništvo i privreda bili zainteresovani da ulažu slobodna novcana sredstva kod banaka, imajuci u vidu ocekivanu stopu inflacije. U programu jacanja depozitnih potencijala banaka, od znacaja bi bilo korišcenje fleksibilnih kamatnih stopa koje bi bile vezane za stopu inflacije. U zemljama u kojima je prisutan nizak stepen valutne stabilnosti, dolazi do tzv. "valutne supstitucije" u smislu da stanovništvo i privreda, transferom jednog dela finansijske aktive u deviznu aktivu, cuvaju kupovnu snagu novca. U svojim programima jacanja depozitnog potencijala, komercijalne banke treba da koriste aktivne strategije aktivizacije sredstava, koje 10
predstavljaju inovativne oblike formiranja depozitnih potencijala, koji se sastoje u emisiji depozitnih certifikata koji mogu da se prodaju pre isteka rokova, pri cemu banke mogu da ucestvuju u kreiranju sekundarnih tržišta za te papire ili da ih i same otkupljuju. 22. Neto kamatna marza - razlika izmedju aktivne i pasivne kamatne stope Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite. U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata, kamata na kamatu. Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem zaduženju (kredit, reguliše se ugovorom). U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na kamatu. To je vid naplate kaznene kamate. Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina v isina odredena zvanicnom zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih banaka. Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da one budu vece. Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim klijentima. To To su kamate na depozite po videnju, kamate k amate na orocene depozite, kamate na štednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno trošak – rashod. Pasivna kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne može povecati preko granice odredene od strane NV, NV, kao što š to se ne može ni smanjivati ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB. Suština odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao priliv sredstava bude veca od pasivne kamate – odliva sredstava. Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate. 24. Znacaj interne kontrole poslovne banke 25. Interna kontrola poslovne banke 26. Zadaci interne kontrole Interna kontrola predstavlja uvodenje reda u banci uz kontrolu svih poslova koji se obavljaju unutar banke. U okviru interne kontrole postoje 4 komponente koje se sprovode: 1) planiranje 2) uvodenje plana 3) kontrola 4) poboljšanje One deluju u jednoj jednoj celini po redosledu, a ta celina se zove Demingov krug. Interna kontrola se odnosi na kontrolu koliko se i u kojoj meri sprovodi i poštuje zakonska regulativa bankarskog poslovanja, kao i samo sprovodenje poslovne politike banke. Neposredno upravljanje bankom sprovode bankarski menadžeri uz generalnu kontrolu vlasnicke strukture u bankama. 11
Postoje i državne kontrolne institucije koje sprovode regulaciju i superviziju poslovanja banaka. Regulacija banaka se sastoji u uspostavljanju odredenih pravila: uslovi pod kojima se mogu osnivati banke, regulisanje solventnosti i likvidnosti, i ona za minimiziranje bankarskih rizika. Etape interne kontrole su: 1) don donošen ošenjje plan planov ovaa inte intern rnee kon kontro trole 2) sinh sinhro roni niza zaci cija ja svih svih posl poslov ovni nih h jedi jedini nica ca bank bankee 3) pracenje rezultata ata poslo slovanja 4) prip pripre rema manj njee doku dokume ment ntac acij ijee u cilju cilju pod podno noše šenj njaa izve izvešt štaj ajaa 5) ocen ocenee utvr utvrde deno nog g stan stanja ja u ban banci ci na na osno osnovu vu izvr izvrše šene ne inte intern rnee kontrole. 27.- 28.-29.- 30. Obezbedenje od rizika poslovne banke, utvrdjivanje i faktori, I osnova rizika Banci za zaštitu od rizika stoje na raspolaganju 4 mogucnosti: 1) dist distri ribu bucij cijaa i div diver ersif sifik ikaci acija ja riz rizik ikaa (po (po prin princi cipu pu "ne "ne drž držii sva sva jaja jaja u jednoj korpi") 2) osig osigur uran anje je kod kod spec specij ijal aliz izov ovan anih ih inst instit ituc ucij ijaa 3) samoosiguranje 4) prev preval alji jivvanj anje riz rizik ikaa na na par partn tneera u posl poslu. u. Glavni bankarski rizik je kreditni rizik koji se odnosi na rizik da neki zajmovi ili investicije u obveznicama nece biti isplaceni u roku dospeca. Faktori kreditnog rizika (pravilo 5 C): Karakter pokazuje spremnost i želju da se dug otplati na vreme zajedno sa kamatama. Smatra se da d a je to pocetni uslov da bi preduzece ili pojedinac mogli da dobiju kredit. Kapacitet zaduženja znaci procenu sposobnosti preduzeca ili domacinstva da iz tekuceg dohotka može da izvrši vracanje bankarskih kredita zajedno sa kamatama. Kapital pokazuje neto imovinu dužnika. Visina kapitala predstavlja i rezervnu solventnost, pa stoga utice na visinu kredita k redita koji dobija preduzece ili domacinstvo. Zaloga-kolateral predstavlja predstavlja realno pokrice koje može da bude uslov za dobijanje kredita kod banke. Ekonomske prilike (conditions) oznacava makroekonomske ili sektorske prilike koje uticu na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima zajedno sa kamatama. Drugi veliki bankarski rizik je tržišni rizik: devizni d evizni kurs, kamatna stopa. To su novi tipovi bankarskih rizika. Bankarski menadžment je odgovoran za prihvatanje odgovarajuceg stepena rizika i njihovo upravljanje na nivou banke. 31.-32. Analiza I koncept likvidnosti banke Da bi se banka održala na finansijskom tržištu, osnovna pretpostavka je održavanje likvidnosti. Likvidnost banke je odredena internim bilansima: bilans stanja s tanja – aktiva i pasiva i bilans uspeha – prihodi p rihodi i rashodi. Likvidnost banke znaci njenu sposobnost da izvršava svoje obaveze u rokovima dospeca. Obaveze banke se odnose na deponente i na kreditore banke. 12
Pozicija likvidnosti banke proistice iz njene bilansne strukture. Na strani aktive bilansa banke se nalaze instrumenti sa razlicitim stepenom likvidnosti, tako struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke. Na strani pasive bilansa banke, neke obaveze banke su likvidne, što znaci da poverioci mogu u svakom momentu da traže novac. Pozicija likvidnosti banke proistice iz odnosa likvidnosti aktive i pasive bilansa banke. Posmatranje likvidnosti se sastoji u pravilnom funkcionisanju i definisanju internih bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). Bilans stanja ima aktivnu i pasivnu, levu i desnu stranu koje na godišnjem sagledavanju moraju biti uravnoteženi (jednaki), mada je potencijalno više nego potrebno da pasiva bude veca od aktive, odnosno pasiva, kao izvori sredstava, bude veca od aktive, kao plasmana sredstava. Bilans uspeha kao drugi jednako važan bilans, takode ima dve pozicije, levu i desnu, prihode i rashode. Kod ovog bilansa više je nego neophodno da prihodi budu veci od rashoda, što ce obezbediti pozitivan finansijski rezultat (dobitak), jer svaki drugi rezultat, cak i da su prihodi jednaki rashodima, a još manje da su prihodi manji od rashoda, dovodi do negativnog finansijskog rezultata (gubitka), što ne odgovara nijednoj poslovnoj banci. Nelikvidnost banke može da nastane ako neka banka postane nesolventna, što znaci da je vrednost vrednost aktive manja od vrednosti pasive. U uslovima kada je banka nesolventna, onda jedan deo aktive predstavlja nekvalitetne, nenaplative ili fiktivne plasmane. Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva tj. kada ostvareni gubici premašuju njen deonicki kapital. Nesolventna banka može privremeno da bude likvidna, dok god ostvaruje veci priliv od odliva sredstava. 33. Strategija likvidnosti banke Strategija kratkorocnih kratkorocnih komercijalnih komercijalnih zajmova – dominantna je u periodu komercijalnih banaka u 19. veku. Po toj strategiji banke održavaju svoju likvidnost i solventnost ukoliko svoj depozitni potencijal plasiraju iskljucivo u obliku kratkorocnih kredita u privredi. To To su kratkorocni krediti do 90 dana koji su pokriveni robnim menicama. Strategija udruženih aktiva – Nastala je u razvijenim zemljama pocetkom 20.veka na bazi razvoja finansijskog i novcanog tržišta. Banke su došle u situaciju da svoju rezervnu aktivu mogu da diverzifikuju. Pored primarne rezervne aktive (slobodna novcana sredstva banke), došlo je do formiranja sekundarnih rezervi, u koje ulaze vrednosni papiri, koji se lako mogu prodati na sekundarnom tržištu bez gubitka. Ti T i papiri su najcešce državni (blagajnicki zapisi). Uvodenje sekundarne rezervne aktive znacilo je da su banke u stanju da drže znatno vece rezerve likvidnosti iz razloga što se veci deo rezervne aktive sastoji iz kamatonosnih rezervnih aktiva. Strategija udruženih aktiva ne mora da se ogranicava samo na prodaju iste, vec može postojati i prodaja dela zajmova, pri cemu banka postiže slicne efekte kao i putem prodaje p rodaje dela vrednosnih papira. Strategija likvidnosti na bazi plasmana sa anticipiranim dohotkom – Postala je dominantna u razvijenim zemljama posle 2.svetskog rata. Banke su orjentisane na davanje srednjorocnih i dugorocnih zajmova privredi i stanovništvu i to na bazi porasta štednih i orocenih depozita. Vracanje se vrši u anuitetima (rata + kamata), s tim što preduzeca 13
placaju anuitete na šestomesecnoj ili godišnjoj osnovi, dok gradani u mesecnoj dinamici. Strategija upravljanja pasivom razvijena je tokom 60-tih godina i brzo prihvacena od strane velikih i srednjih banaka u razvijenim zemljama. Ova strategija obezbeduje likvidnost banke putem povlacenja kredita, umesto putem prodaje kratkorocnih vrednosnih papira. 34. Upravljanje aktivom i pasivom banke i likvidnost Cilj upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarenje jednog stabilnog širokog i stalno rastuceg toka neto prihoda od kamata, tj. razlika izmedu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Cist model upravljanja aktivom u cilju održavanja likvidnosti može se posmatrati kroz nerazvijeno finansijsko tržište, tj. kada banke ne koriste mehanizme upravljanja pasivom. U takvom modelu banke mogu da održavaju svoju likvidnost jedino putem odgovarajuceg upravljanja ukupnom aktivom. Kada se likvidnost posmatra sa aspekta upravljanja aktivom, u prvom planu se nalazi alokacija aktive banke sa gledišta sposobnosti da banka preko transformacija aktive generiše novac. Da bi banka ostala likvidna, likv idna, bitno je da ima kvalitetnu aktivu – da se bankarski zajmovi vracaju u rokovima dospeca zajedno sa odgovarajucim kamatama. Ali, ukoliko je banka svoj kreditni potencijal plasirala u plasmane koji se ne vracaju u rokovima dospeca, može se ocekivati da banka postane nelikvidna. Postoje 2 pristupa u upravljanju aktivom: 1) Stok Stok pris pristu tupp- nagl naglaša ašava va da je doba dobarr kva kvalilite tett akt aktiv ivee ban banke ke glav glavni ni mehanizam povoljnog zatvaranja ciklusa zajmova 2) Tok – fok fokus us je na ulaz ulazni nim m i izla izlazn znim im tokov tokovim imaa nov novca ca,, u ovom ovom konceptu naglašena je uloga rocne transformacije, pri cemu je banka finansijski posrednik izmedu kratkorocnih kreditora (deponenti) i dugorocnih dužnika (korisnici bankarskih zajmova). Suština upravljanja pasivom se sastoji u tome da banke mogu da rešavaju problem likvidnosti i putem angažovanja dodatnih sredstava na finansijskom tržištu tj. angažovanjem kredita za likvidnost kod centralne banke. Finansijsko tržište obezbeduje likvidnost za one banke koje ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti. Kreditni mehanizmi putem kojih se mogu angažovati krediti za likvidnost na finansijskom tržištu su: 1. Medu Me duba bank nkar arski ski kred kredit itii za likvi likvidn dnos ostt je je maha mahani niza zam m pre prera rasp spod odel elee sredstava banaka na racunima kod centralne banke i to na kreditnoj bazi uz placanje kamate. 2. Aran Aranžm žman anii o rek rekup upov ovin inii sred sredst stav avaa je je nov novij ijaa var varij ijan anta ta superkratkorocnih kredita koje mogu da koriste ne samo banke, nego i drugi ucesnici u tržišnim transakcijama. Kod rekupovine vrši se prodaja finansijske aktive uz obavezu prodavca da mora u odredenom kratkom terminu da kupi tu istu aktivu akti vu po unapred odredenoj ceni. Rocnost iznosi jedan poslovan dan do nekoliko meseci. 3. Depo Depozi zitn tnii cer certi tifi fika kati ti su zna znacaj cajan an inst instru rumen mentt upr uprav avlj ljan anja ja pasiv pasivom om u savremenom bankarstvu. Banka može da emituje svoje depozitne certifikate koji mogu da budu sa kratkim rokovima vracanja i tu se radi o instrumentima za obezbedenje likvidnosti banke. 4. Kred Kredit itii za za llikv ikvid idno nost st cent centra raln lnee bank bankee pred predsta stavl vlja jaju ju klasi klasica can n mehanizam obezbedenja dodatne likvidnosti za komercijalne banke.
14
35. Projektovanje likvidnosti Projektovanje likvidnosti u savremenim bankama vrše komisije za upravljanje aktivom i pasivom koje su s u i odgovorne za održavanje likvidnosti banke. Planiranje likvidnosti banke se zasniva na prognoziranju rasta depozita i tražnjom za zajmovima i na aranžiranju dodatnih izvora za obezbedenje likvidnosti. Postoje 3 kategorije kod projektaovanja likvidnosti banke: bazicni b azicni trend (bazicna linija rasta depozita), kratkorocne sezonske promene i ciklicne promene (depozita i kreditnih plasmana). Suština projektovanja likvidnosti banke sastoji se u tome da se za odredene vremenske intervale izracunava gep (jaz) likvidnosti banke. Ovaj gep likvidnosti predstavlja razliku izmedu anticipiranih izvora sredstava i potencijalne upotrebe sredstava od strane banke. Kod projektovanja likvidnosti banke, pravi se diferencijacija izmedu stabilnih i nestabilnih depozita. Stabilni depoziti su oni na koje banka može da racuna da nece imati vecu frekvenciju upotrebe. To To su još i depoziti koji nisu osetljivi na manje promene u tržišnim kamatnim stopama. Nestabilni depoziti d epoziti su oni za koje se ocekuje da ce biti povuceni u roku od 1 godine i koji su osetljivi na promene u tržišnim kamatnim stopama. Na politiku likvidnosti banke deluje i filozofija f ilozofija menadžmenta u banci: 1) orje orjent ntis isan an je na uspo uspost stav avlj ljan anje je prof profit itaa tj. tj. na na stica sticanj njee sred sredst stav avaa likvidnosti 2) orje orjent ntas asan an je pret pretež ežno no na poli politi tiku ku ak akti tivn vnos osti ti koja koja se zasn zasniv ivaa na na sekundarnim rezervnim aktivama banke. 36.-37.-38. Bilansi Posmatranje likvidnosti se sastoji u pravilnom funkcionisanju i definisanju internih bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). Bilans stanja ima aktivnu i pasivnu, levu i desnu stranu koje na godišnjem sagledavanju moraju biti uravnoteženi (jednaki), mada je potencijalno više nego potrebno da pasiva bude veca od aktive, akt ive, odnosno pasiva, kao izvori sredstava, bude veca od aktive, kao k ao plasmana sredstava. aktiva (plasmani) 1. Dugorocni plasmani (pravnim i fizic.licima) 2. Kratkorocni plasmani (pravnim i fizic.licima) 3.Ha .Hartije od vre vrednosti (akcije, obveznice, komerc.zapisi) 4. Garancije 5. Avalirane menice
pasiva (izvori sredstava) 1. Osnivacki kapital 2. Akcijski kapital 3. Depozitni potencijal 4. Krediti uzeti od NB 5. Krediti uzeti od dr.posl.banaka ili od neke vece privr.jedinice 6. Obavezna rezerva
Kod kredita, ako klijent ne može da vrati vrati u roku, može kredit da reprogramira, produži, a kod garancije i avalirane menice nema više dogovora, mogucnost da se prolongira, nego banka snosi odgovornost.
15
Potencijalna potreba stalnog rasta pasive (izvora sredstava) tako da u nekoj projekciji, pasiva mora biti veca od aktive. Teži se stalnom rastu izvora sredstava, odnosno pasive. Bilans uspeha kao drugi jednako važan bilans, takode ima dve pozicije, levu i desnu, prihode i rashode. Kod ovog bilansa više je nego neophodno da prihodi budu veci od rashoda, što ce obezbediti pozitivan finansijski rezultat (dobitak), jer svaki drugi rezultat, cak i da su prihodi jednaki rashodima, a još manje da su prihodi manji od rashoda, dovodi do negativnog finansijskog rezultata (gubitka), što ne odgovara nijednoj poslovnoj banci. prihodi
>
1. prihodi po osnovu kamata (aktivna kamata) kamata 2. prihodi po osnovu naknada naknada (za ugovor, odluku...) 3. prih priho odi pozi poziti tivn vnee kur kursne sne razli azlikke 4. pr prihodi po po os osnovu na naplacene provizije za obavljene poslove platnog prometa 5. vanredni prihodi
rashodi 1. zarade zaposlenih 2. troškovi po osnovu pasiv. 3. trošk. po osnovu placanja 4. materijal.troškovi (održav.prost., tele telefo fona na)) 5. ne negativne ku kusne ra razlike 6. vanredni troškovi (predaja gotovine, puštanje naloga)
Težiti da materijalni troškovi budu što manji radi ekonomicnijeg poslovanja. Prihodi moraju biti veci od rashoda da bi se ostvario pozitivan finansijski rezultat (dobitak). Svako drugo stanje poželjno je da bude kratkotrajno, cak i prihodi = rashodi. Negativan finasijski rezultat je gubitak. Nelikvidnost banke može da nastane ako neka banka postane nesolventna, što znaci da je vrednost vrednost aktive manja od vrednosti pasive. U uslovima kada je banka nesolventna, onda jedan deo aktive predstavlja nekvalitetne, nenaplative ili fiktivne plasmane. Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva tj. kada ostvareni gubici premašuju njen deonicki kapital. Nesolventna banka može privremeno da bude likvidna, dok god ostvaruje veci priliv od odliva sredstava. 39. Informacioni system – neophodan element bankarskog poslovanja Uvodenjem elektronskog bankarstva izreka "vreme je novac" postaje sve više realnost. Elektronsko bankarstvo je termin kojim se u informatici naziva korišcenje racunara u bankarskom poslovanju. Pružanje bankarskih usluga odvija se uz podršku racunara i informatike. Podaci se automatski i bez papirnog dokumenta prosleduju. To To omogucava da komitent nezavisno od bankarskog šaltera u bilo kom trenutku može da obavi svoje bankarske poslove. Uveden je i superservis tj. ekranizovani kompjuterizovani kompjuterizovani sistem koji prikuplja i analizira podatke o klijentima, da bi identifikovao njihove potrebe za finansijskim uslugama banke, koje su usluge do sada koristili, a koje nisu. Na taj nacin se vrši neposredna komunikacija sa klijentima u cilju prodaje novih finansijskih usluga.
16
40.- 41. Bankarski informacioni sistem i stanovništvo Interni bankarski informacioni sistemi su usmereni na efikasnije i brže pružanje usluga stanovništvu. Plasticne kartice – njima se vrše placanja, narocito u prodavnicama, restoranima, benzinskim pumpama ... One zamenjuju gotovinu i cekove. Uz pomoc njih se u svakom s vakom momentu mogu kupiti roba i usluge, a to je pogodno i za potrošace i za trgovinu koja time povecava robni promet. Kod kreditnih kartica potrošac ima odredeni limit za korišcenje kredita po racunu koji je odvojen od njegovog cekovnog racuna kod banke. Korisnik kreditne kartice obicno na mesecnoj bazi dobija stanje s tanje na racunu. Ako dužnicki saldo nije pokriven, naplacuje se kamata. Debitne kartice – koriste se za placanje plac anje u maloprodaji. Korisnik se odmah po izvršenom placanju zadužuje na teret njegovog cekovnog racuna, posredstvom on-line veze sa kompjuterskim centrom. Korišcenje debitne kartice može se vršiti samo s amo do iznosa pokrica na cekovnom racunu. Sigurnost kod korišcenja kartica se obezbeduje putem personalnog identifikacionog broja koji se ugraduje na magnetnu traku ili cip. Radi svog obezbedenja, banka vodi racuna o platnoj sposobnosti svojih klijenata kojima izdaje kartice, odreduje maksimalni iznos kredita (kartice) i rok do koga kartica važi. Bankarski automati predstavljaju novi tip elektronskih filijala savremenih banaka. Korisnik posredstvom njih može da podigne gotov novac do fiksnog limita, da položi novac, da izvrši zamenu stranog za domaci novac ... POS (point of sale) – elektronski sistem koji koji spaja potrošaca, banku i trgovinu. Služi za placanje robe u trgovini, kada se s e posredstvom terminala izdaje nalog kompjuterskom centru banke da izvrši transfer novca sa racuna kupca na racun prodavnice. Kucno bankarstvo spada u sferu samouslužnog bankarstva i namenjeno je rutinskim transakcijama gradana sa bankom preko ugradenog modema koji ih povezuje sa kompjuterskim centrom banke. 42.Korišcenje visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu Elektronsko bankarstvo jednako je informacionom bankarskom poslovanju gde se sredstva transformišu preko razmene elektronskih signala, umesto razmene u gotovom, u cekovima ili drugim instrumentima placanja. Platni promet je uvodenjem elektronskog transfera novca prevazišao sisteme placanja zasnovane na cekovnom ili žiro platnom prometu. Druga prednost elektronskog bankarstva je korišcenje tehnologije za brže i efikasnije donošenje upravljackih odluka. Osnovne odlike elektronskog bankarstva su brzina, sigurnost i trajnost transakcija i ekonomicnost usluga zasnovana na ekonomiji obima. Postoje 2 analiticka sistema elektronskog bankarstva koja pomažu u donošenju bankarskih odluka: 1) DSS DSS (de (deci cisi sion on suppo support rt syst system ems) s) - sist sistem emii koji koji podr podrža žava vaju ju dono donoše šenj njee odluka 2) Eksp Eksper ertn tnii siste sistemi mi pre predst dstav avlj ljaj aju u prv prvu u pra prakti kticnu cnu prim primen enu u veš vešta tack ckee inteligencije. To To su kompjuterski programi koji sadrže znanja iz odredenih oblasti. Oni ne mogu da zamene ljudske aspekte, ali mogu veoma mnogo da pomognu kod sagledavanja problema kod kojih postoji veci broj prihvatljivih solucija. Ovi sistemi mogu se primeniti kod kupovine vrednosnih papira, upravljanje portfoliom, kod analize i kontrole bankarskih rizika, kod projektovanja kretanja deviznih kurseva... 17
Postoje 2 koncepcije dugorocnog efekta elektronskog bankarstva na banke i finansijske institucije: 1) razv razvoj oj info inform rmac acio ione ne teh tehno noliligi gije je u bank bankar arstv stvu u bi dove doveo o do form formir iran anja ja nekoliko ogromnih bankarskih institucija, koje bi dominirale na nacionalnoj i medunarodnoj sceni, a to podrazumeva uvodenje skupe informacione tehnologije i visoko placenih timova strucnjaka 2) pred predvi vidi divi vi tehn tehnol ološ oški ki tren trendo dovi vi nisu nisu reze rezerv rvisa isani ni samo samo za za vel velik ikee bankarske institucije. Nova informaticka tehnologija stvara uslove za povecanu konkurenciju izmedu finansijskih institucija. 43. Politika kamatnih stopa Kamatna stopa u tržišnoj ekonomiji vrši 3 osnovne funkcije: 1) nakn naknad adu u za za odl odlag agan anje je potr potroš ošnj njee tj. tj. za ak akum umul ulir iran anje je fina finans nsij ijsk skee aktive 2) kamat kamataa kao kao elem elemen entt cen cenee kap kapit ital ala, a, pri pri cemu cemu ona ona uti utice ce na traž tražnj nju ui na alokaciju pozajmljenih sredstava 3) alok alokaci aciju ju imo imovin vinee priv privre rede de i stan stanov ovni ništv štva, a, izm izmed edu u doma domacih cih i stra strani nih h finansijskih aktiva i robe koja se drži u cilju zaštite od inflacije. U sve tri funkcije prisutna je realna kamatna stopa, tj. nominalna kamatna stopa korigovana za ocekivanu stopu inflacije. Definisanje i politika kreiranja visine kamatnih stopa je odredena sa 2 aspekta: 1) Uslo Uslovi vi i okv okvir irii visi visine ne ka kama matn tnee stop stopee kkoj oju u prem premaa zvan zvanic icni nim m odlukama donosi NB prema poslovnim bankama i u kojim okvirima sve poslovne banke moraju definisati svoju kamatnu politiku. Sigurno je da postoji izvesna samostalnost, sloboda definisanja visine kamatnih stopa na pojedine bancine usluge, ali je ta samostalnost ogranicena. 2) Drug Drugii asp aspek ektt se se odn odnos osii na na sam samo o pos posma matr tran anje je i ana analilizu zu posl poslov ovni nih h banaka oko utvrdivanja visine kamatne stope, gde ce poslovna banka proceniti, prema svojim klijentima, do koje visine treba ici u definisanju kamatne stope. Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite. U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata, kamata na kamatu. Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem zaduženju (kredit, reguliše se ugovorom). U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na kamatu. To je vid naplate kaznene kamate. Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina v isina odredena zvanicnom zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih banaka. Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da one budu vece. Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim klijentima. To To su kamate na depozite po videnju, kamate k amate na orocene depozite, kamate na štednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno trošak – rashod. Pasivna kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne može povecati preko granice odredene od strane NV, NV, kao što š to se ne može ni smanjivati ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB.
18
Suština odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao priliv sredstava bude veca od pasivne kamate – odliva sredstava. Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate. 44.Kamatni mehanizam banke Kamatna stopa u tržišnoj ekonomiji vrši 3 osnovne funkcije: 1) nakn naknad adu u za za odl odlag agan anje je potr potroš ošnj njee tj. tj. za ak akum umul ulir iran anje je fina finans nsij ijsk skee aktive 2) kamat kamataa kao kao elem elemen entt cen cenee kap kapit ital ala, a, pri pri cemu cemu ona ona uti utice ce na traž tražnj nju ui na alokaciju pozajmljenih sredstava 3) alok alokaci aciju ju imo imovin vinee priv privre rede de i stan stanov ovni ništv štva, a, izm izmed edu u doma domacih cih i stra strani nih h finansijskih aktiva i robe koja se drži u cilju zaštite od inflacije. U sve tri funkcije prisutna je realna kamatna stopa, tj. nominalna kamatna stopa korigovana za ocekivanu stopu inflacije. Definisanje i politika kreiranja visine kamatnih stopa je odredena sa 2 aspekta: 1) Uslo Uslovi vi i okv okvir irii visi visine ne ka kama matn tnee stop stopee kkoj oju u prem premaa zvan zvanic icni nim m odlukama donosi NB prema poslovnim bankama i u kojim okvirima sve poslovne banke moraju definisati svoju kamatnu politiku. Sigurno je da postoji izvesna samostalnost, sloboda definisanja visine kamatnih stopa na pojedine bancine usluge, ali je ta samostalnost ogranicena. 2) Drug Drugii asp aspek ektt se se odn odnos osii na na sam samo o pos posma matr tran anje je i ana analilizu zu posl poslov ovni nih h banaka oko utvrdivanja visine kamatne stope, gde ce poslovna banka proceniti, prema svojim klijentima, do koje visine treba ici u definisanju kamatne stope. Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite. U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata, kamata na kamatu. Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem zaduženju (kredit, reguliše se ugovorom). U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na kamatu. To je vid naplate kaznene kamate. Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina v isina odredena zvanicnom zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih banaka. Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da one budu vece. Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim klijentima. To To su kamate na depozite po videnju, kamate k amate na orocene depozite, kamate na štednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno trošak – rashod. Pasivna kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne može povecati preko granice odredene od strane NV, NV, kao što š to se ne može ni smanjivati ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB. Suština odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao priliv sredstava bude veca od pasivne kamate – odliva sredstava. Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate.
19
45. Osnovne strategije strategije kamatnih stopa Strategija depresivnih kamatnih stopa bila je u primeni u velikom broju zemalja u razvoju u posleratnom periodu, i kamatne stope su se cesto nalazile u zoni negativnih stopa. Strategija niskih realnih kamatnih stopa je vodila u pravcu represije kamatnih stopa tj. njihovog formiranja na nižem nivou od ravnotežnog. Argumentacija za sprovodenje niskih realnih kamatnih stopa je: 1) formiranje kamatnih stopa na niskom nivou je korišcena za smanjivanje troškova državnog duga, 2) pozitivno deluju na formiranje vecih kvantuma investicija i ekonomskog ekonomskog rasta u zemlji. Pri niskoj realnoj realnoj kamatnoj stopi, deo štednje stanovništva i privrede ne ulazi u reprodukcione procese, vec ulaze u razne oblike imovine u cilju zaštite od dejstva inflacije. Glavni efekat ravnotežne realne kamatne stope se ogleda u formiranju relativno viših stopa akumulacije, investicija i ekonomskog rasta. Visina realne kamatne stope utice na razvoj bankarskog sistema i na razvoj tržišta novca i kapitala. Povecanje realne kamatne stope na adekvatni nivo deluje u pravcu makroekonomske stabilizacije. Više kamatne stope deluju na povecanje domacih aktiva, tj. smanjenje pritiska na devizni kurs. Strategija normalizacije kamatne stope vodi stvaranju brže deregulacije kamatne stope – treba brzo napraviti finansijsku represiju koju karakterišu niske realne kamatne stope. Strategija liberalizacije kamatne stope treba da obezbedi brži rast izvoza na bazi uvodenja savremene tehnologije i izvozno orijentisane proizvodnje. 46. Tehnologija kreditiranja Specificna je po tome što zapocinje sa kreditnim zahtevima, odnosno tako što se podnosi zahtev za kredit, k redit, i to ili od strane preduzeca ili od strane fizickih lica ili gradana. U okviru toga neophodno je da se izvrši analiza kreditnog rizika, i to analizu finansijskih tokova i analizu boniteta b oniteta tražioca kredita. Za to se koriste informacije, koje banci podnosi tražilac kredita, informacije kojim raspolaže banka i spoljne informacije. Ukrštanjem ovih informacija proverava se tacnost. Tražilac kredita stavlja na raspolaganje banci odredene podatke (podaci sadržani u bilansu stanja i bilansu uspeha, projekcije finansijskih i novcanih tokova, dokumentacija o nacinu korišcenja kredita). Tu važnu ulogu igraju spoljne informacije, a u svetu kreditno informacione agencije, koje prikupljaju informacije o kreditnom rejtingu svake firme i stavljaju ih na raspolaganje svim pretplatnicima. Kada banka izvrši razmatranje svih raspoloživih podataka, onda ona pristupa donošenju kreditnih odluka. One mogu biti pozitivne ili negativne. Top menadžment banke mora da sagleda celokupnu situaciju banke b anke i donese odluku. Ako se radi o velikim bankama, tada je svako odgovoran za odluku koju je doneo. Funkcioneri banke na višem hijerarhijskom nivou donose kreditne odluke koje za sobom povlace vece iznose, a za donošenje odluka o odobravanju velikih iznosa kredita sastaju se i kreditni odbori i to jednom nedeljno, ali ako se radi o hitnim slucajevima, moguce je sazvati i vanredne sednice kreditnog odbora. Tehnologija kreditiranja, pored priprema i donošenja kreditnih odluka, obuhvata i niz drugih radnji i procesa. Nakon odobravanja kredita, banka obavlja odredene tehnicke funkcije oko naplate dospelih kreditnih rata i kamata, ali isto tako obavlja i pracenje, odnosno monitoring kredita. Vrši se sa ciljem da se s jedne strane, sagleda kvalitet celokupnog zajmovnog 20
portfolia, a s druge strane, performanse svakog pojedinacnog zajma. Monitoring zajmova služi da bi se realno procenilo koliko rezerve treba da formira banka da bi pokrila gubitak po jednom delu zajmova. 47. 47.
Odobr bra avanj vanje e kredi edita
Plasiranje sredstava ima 2 faze (etape) i to: 1) faza od odobravanja kr kredita 2) faza korišcenja kredita Vrlo je bitno da ove faze zadovoljavaju proces korišcenja sredstava u opticaju, koja ce se posle odredenog vremena, vratiti oplodena, bez rizika. Najvažniji momenat puštanja sredstava u opticaj je da se ova sredstva vrate poslovnoj banci sa vecom oplodenom vrednošcu i izbegavajuci svaki rizik njihovog nevracanja. Nevracanje sredstava obezvreduje kapital banke. 1. Odobravanje kredita – Kredit Kredit je odobren na period od momenta podnošenja zahteva za kredit, zatim pripreme za odredivanje i izradu boniteta zahtevanog kredita i odlucivanja od strane komisije da ce se kredit odobriti, pa sve do puštanja novca. Odobravanje kredita traba da odgovori odgovori na pitanja u kom iznosu, za koje namene, u kom vremenu treba odobriti kredit i najvažnije pitanje u ovom procesu je da li postoji rizik odobravanja kredita i koliki je taj rizik. Polazi se od strukture procesa odobravanja kredita koji ima sledece etape: 1) podnošenje za zahteva za za kr kredit 2) utvr utvrdi diva vanj njee bon bonit itet etaa kli klije jent ntaa koj kojii je je pod podne neo o zah zahte tevv (da (da bi se odgovorilo na pitanja o riziku) 3) dono donoše šenj njee odlu odluke ke o odob odobra rava vanj nju u kred kredita ita (poz (pozit itiv ivna na ili ili neg negat ativ ivna na,, uvek treba odgovoriti klijentu) 4) dono donoše šenj nje, e, odn odnos osno no pot potpi pisiv sivan anje je ugov ugovor oraa o odo odobr brav avan anju ju kred kredit itaa od strane oba ucesnika u procesu Podnošenje zahteva za kredit – Klijent podnosi zahtev u pismenoj formi (iznos, vreme, zbog cega traži sredstva, detaljno razraden razlog potrebe za sredstvima i opravdanost za tim sredstvima). s redstvima). To To utice na odluku. Uz zahtev ide dokumentacija o poslovanju (bilansi poslovanja – stanja i uspeha). Ako je klijent poslovao sa gubitkom, postoji rizik vracanja kredita. Veci iznos gubitka i na duži vremenski period poslovna banka mora da pokrije svojim sredstvima. Utvrdivanje boniteta je najvažnija faza, jer opredeljuje koliki je rizik kod davanja kredita. Postoje 3 faze – momenta tumacenja i definisanja boniteta. Posmatra se poslovanje u prethodnom periodu i finansijski rezultat u roku od 6 meseci do 1 godine pre podnošenja zahteva. Sagledava se da li je ostvaren dobitak ili gubitak, da li ima obaveze kod drugih banaka, ako ima, sa kojim vremenskim intervalom je zadužen, kakve su pozicije prema dobavljacima, kod potraživanja kolika su i kada stižu od poverioca, ima li zalihe, kolika su osnovna sredstva, broj radnika, kvalifikaciona struktura, u kom vremenskom intervalu isplacuje LD, ako kasni, zašto i koliko. Vrlo je bitna procena zbog relativne sigurnosti. Bitno je utvrditi vrednost v rednost klijenta u momentu podnošenja zahteva (za šta se traži, da li je ta namena opravdana i da li ta koju je obrazložio). Ovakvo finansiranje – davanje kredita za zatvaranje finansijskih obaveza nije dobro, jer postoji rizik vracanja. Klijent može da traži kredit za isplatu LD, a to je nenamensko, neekonomicno ulaganje, nema mogucnosti oplodnje, dovodi do nesposobnosti vracanja, za poslovnu banku je rizik. 21
Bonitet sagledati u vremenskom intervalu koji dolazi, da li ce klijent pravilno koristiti, oploditi i vratiti kredit. Poslovna banka je obavezna da svakog klijenta prati u poslovnosti (njegovu ekonomsku poziciju, ekonomsku moc). Ovo je najvažniji momenat za odobravanje kredita. Mogu se desiti i nepredvideni momenti. Može se desiti da se aktivira hipoteka i to remeti poslovnost klijenta. Hipotekom se kredit može naplatiti, ali se zbog vremena ne plasiraju sredstva koja su mogla biti plasirana, ta sredstva su zarobljena, umrtvljena. 48. Korišcenje kredita Korišcenje kredita se odnosi na period od momenta puštanja novcanih sredstava pa do momenta roka dospeca kredita, tj. roka vracanja. U periodu korišcenja je neophodna odredena kontrola datih sredstava, i ukoliko se utvrdi da se sredstva ne koriste namenski, prekida se svako dalje davanje novcanih sredstava. Korišcenje kredita predstavlja cin puštanja sredstava u opticaj, znaci u stanje trošenja sredstava. Ima sledece etape: 1) sam sam cin cin pu puštan štanja ja sre sredsta dstavva u kori korišc šcen enjje 2) kont kontro rolilisa sanj njee name namens nski ki odo odobr bren enih ih i puš pušte teni nih h sred sredst stav avaa u opti optica cajj (neposredno posle odobravanja, ako je kredit na duži rok na 2-3 meseca, ako je na kraci rok jednom mesecno) 3) vrac vracan anje je kred kredit itaa na na dan dan dosp dospec eca. a. Ova Ova eta etapa pa je najv najvaž ažni nija ja u cel celom om procesu korišcenja Kod svakog odobrenog kredita je prisutna rizicnost u nestabilnim uslovima. Treba Treba obaviti 3-4 kontrola na 3 meseca, jer to umanjuje i sprecava rizicnost plasmana. Prva kontrola zavisi od roka kredita, direktna je i najavljuje se klijentu. Deo koji je iskorišcen is korišcen kontroliše se kako je iskorišcen, u kom iznosu i za koju namenu. Nenamensko korišcenje je signal za kontrolu. Kontrola daje pismeni izveštaj o korišcenju, konstatuje zapisnicki i podnosi se zahtev za raskid ugovora i odmah se krece u naplatu kredita sa racuna klijenta. Momenat povracaja sredstava je bitan momenat za banku (kroz kamatu obezbeduje dobit, sredstva ponovo stavlja u funkciju plasiranja sa kamatom i to je smisao poslovanja – sva sredstva koja je odobrila i pustila na korišcenje, da vrati). 48. 48.
Prim Primen ena a i don donoš ošen enje je kred kredit itni nih h odlu odluka ka
Donošenje odluke o odobravanju kredita - Ekspertska grupa zadužena za utvrdivanje boniteta donosi pozitivnu ili negativnu odluku, kod negativnih odluka treba da objasni zašto je negativna. Pozitivna odluka ima odredene elemente: iznos (isti ili umanjen) vrem vremen ensk skii per perio iod d na na koj kojii se se kre kredi ditt odo odobr brav avaa (np (nprr. 6 ili ili 9 mese meseci ci)) vrem vremeenski nski peri period od za koji koji se kred kredit it mora mora pust pustiiti u opt optic icaj aj (od (od momenta potpisivanja do puštanja kredita). Može se pustiti ceo iznos, a može i u delovima visi visina na ka kama mate te (def (defin iniš išee pos poseb eban an clan clan,, ugl uglav avno nom m je je pro prome menl nlji jivo vog g karaktera, a u slucaju zakašnjenja, placa se s e zatezna kamata) naci nacin n obe obezb zbed eden enja ja kred kredit itaa (uz (uzim iman anje je nalo naloga ga i men menic icaa od od kli klije jent ntaa koji dobija kredit, ali i uzimanje naloga i menica jemca i to za kraci rok do 1 godine, a za vece kredite i duži rok, uzima se i hipoteka na pokretnu i nepokretnu imovinu, vrednost je najmanje trostruka vrednost od dobijenog kredita, a kod manjeg iznosa najmanje dvostruka vrednost). Potpisivanje ugovora o odobravanju odobravanju kredita – Ugovor sadrži sve elemente koje sadrži odluka – akt za banku. On jednako obavezuje poslovnu banku 22
prema klijentu (da mu taj iznos odobri do tog roka), a ugovor kao poslovni akt obavezuje klijenta prema banci (mora da vrati kredit). Ovo je najvažniji akt, jer je jedini akt koji ima znacaj za rešavanje u slucaju sudskog spora. 50. 50.
Vrste – oblici kr kredita
Kratkorocni kredit za obrtna sredstva odobrava se najcešce za nabavku zaliha ili za pokrice potraživanja od kupaca. Kod odobravanja odobravanja ovih kredita za obrtna sredstva, banka nastoji da na licu mesta izvrši pregled zaliha i da proveri podatke u vezi potraživanja od kupaca – da li su ocišceni od potraživanja. Investicioni kredit – otplata ovih kredita se vrši na osnovu anuiteta koji mugu biti na 1, 3, 6, 12 meseci. Na kraju perioda kreditiranja, banka na osnovu isplate poslednje visoke rate kredita, ocenjuje kreditnu sposobnost dužnika, za eventualne nove kreditne aranžmane. Otplata investicionog kredita treba da se vrši iz profita preduzeca, pa postoji mogucnost da se kredit otplati i pre roka dospeca. Revolving krediti su kratkorocni krediti koji se odobravaju u privredi, sa rokovima trajanja od 1-3 godine. Ovde korisnik kredita uzima sredstva u skladu sa svojim potrebama i otplacuje prema svojim finansijskim mogucnostima u okviru dogovorenog roka. Kod revolving kredita odreduje se maksimalni iznos zaduženja do kog kompanija može da ide i vremenski limit do kada može da ga koristi. Krediti za finansijsko prestruktuiranje su krediti koji su vezani za finansiranje kupovine preduzeca ili drugih finansijskih transakcija. Hipotekarni krediti za nepokretnosti (pokriveni krediti) predstavljaju kredit gde se davalac kredita obezbeduje pokricem iz kojeg se kredit može naplatiti, tj. hipoteka i to na 2 puta veci iznos u odnosu na odobreni kredit. Odobravaju se na dugi rok, do 30 godina, i otplacuju se u anuitetima, ucešce pri dobijanju kredita iznosi 20%. Potrošacki krediti se daju pojedincima za kupovinu trajnih potrošnih dobara, na period od 1-4 godine, isplacuje se u mesecnim ratama. 51.
Vrst Vrste e kre kredi dita ta pr prema ema domi domici cilu lu kred kredit itor ora a
Medunarodni krediti – odobrava ih Svetska banka, Medunarodna banka ili ino-korporacije, a to su komercijalni krediti, robni, novcani krediti, bancine pozajmice ... Domaci (unutrašnji) krediti – odobrava ih Centralna banka poslovnim bankama unutar zemlje (strogo namenski i nenamenski), a poslovne banke ih odobravaju pravnim i fizickim licima. Ove kredite odobravaju kreditori koji imaju domicil u istoj zemlji gde je i dužnik. Domaci krediti se u odnosu na medunarodne, daju na duži period i uz "grejs period". 52. Vrste kredita kredita prema statusu kreditora kreditora Društvene banke su najcešce organizovane kao akcionarska društva, jer ove banke imaju vecu samostalnost i veci stepen prilagodljivosti, koji je neophodan u uslovima deregulacije. Državne banke su banke koje po organizacionoj šemi imaju složeniji i dugotrajniji sistem odobravanja kredita, pa je i korišcenje tih kredita manje efikasno. 23
Privatne banke brže i efikasnije vracaju uložena sredstva za krace vremenske intervale i u manjim iznosima, što se pozitivno odražava na likvidnost i solventnost. Ove banke idu od komitenta do komitenta da prezentuju sebe. 53. Vrste kredita prema predmetu kreditiranja Naturalni-robni krediti se odobravaju od strane poslovnih banaka koje su spremne na davanje ovih kredita u smislu da su u mogucnosti da robu, koju koriste kao obracunsko sredstvo, usmere i na tržište prodaje. Banka utvrduje tok kredita u kolicini robe koja ima svoju cenu datu u informatoru. Korisnik kredita isti vraca u robi i nema obavezu placanja kamate, vec samo jednokratnu obavezu placanja bancinih usluga oko odobravanja potpisivanja ugovora ugovora kao i puštanja sredstava. Korisnik može vratiti kredit i u novcu ako robu proda po ceni koja njemu odgovara i tako obezbedi novcana sredstva za povracaj kredita. Finansijsku obavezu korisnika, banka izracunava množenjem kolicine robe sa kojom je korisnik zadužen sa cenom koja važi na dan dospeca kredita. Finansijski-novcani krediti su krediti komercijalnog karaktera gde poslovne banke da bi sacuvale vrednost plasiranog kapitala, naplacuju redovnu kamatu. Zakašnjenje u obavezi placanja redovne kamate povlaci obavezu placanja zatezne kamate, tako da banka tim putem pokušava da sacuva vrednost kapitala, odnosno da onemoguci obezvredivanje sredstava zbog uticaja inflacije 54.
Vrste kredita prema roku korišcenja
Kratkorocni krediti su oni ciji je rok otplate do 1 godine i oni se primenjuju u proizvodnji. Daju se na 1, 2, 3, 6, 9 meseci i vezani su za finansiranje delimicnih potreba obrtnih sredstava. Srednjorocni krediti odobravaju se na rok od 1-5 godina i služe za nabavku trajnih potrošackih dobara (za opremu i odredeni deo proizvodnje) Dugorocni krediti imaju karakter investicionih ulaganja i odobravaju se na period od 5-20 godina. Potreban je poseban postupak odobravanja i obezbedenja ovih kredita, a služe za nabavku investicione opreme, izgradnju fabrike ... 55. 55.
Vrst Vrste e kred kredit ita a pr prem ema a name nameni ni kori korišc šcen enja ja
Strogo namenski krediti su oni koji se usmeravaju usm eravaju za odredene namene i pri njihovom odobravanju striktno se namenjuju za odredenu poslovnu aktivnost, tako da se ne mogu upotrebiti u potrebiti za druge namene. Tražilac kredita je obavezan da podnese davaocu kredita dokumentaciju sa kojom dokazuje namenu traženog kredita. Ovi krediti podležu redovnim kontrolama koje utvrduju namenu korišcenja i obavljaju se na 1 mesec (u oblasti infrastrukture, saobracaja, trgovine, poljoprivrede). Nenamenski krediti se daju za ostale namene gde kontrola vrši kontrolu u finansijskom smislu. Ti nenamenski tj. opšti krediti odobravaju se privrednim subjektima a da se pri tom ne definiše njihova namena, vec samo delatnosti korisnika kredita.
24
56. 56.
Vrst Vrste e kred kredit ita a prem prema a svr svrsi si kori korišc šcen enja ja
Proizvodni krediti su znacajni za proizvodnju, jer uticu na kontinuitet proizvodnje. Mogu biti odobreni na duže vreme. Ako je u pitanju neka investicija, zovu se i investicioni krediti. Moraju se strogo namenski koristiti, nenamensko korišcenje ima za posledicu raskid ugovora i povracaj iskorišcenih sredstava. Potrošacki krediti su usmereni u sferu potrošnje. Oni se odobravaju na kratak rok i za potrošnju gradana. Znacajni su pri p ri regulisanju robnonovcanih odnosa. 57. 57.
Vrst Vrste e kre kredi dita ta pr prem ema a naci nacinu nu obez obezbe bede denj nja a
Kod licnih kredita davalac kredita se oslanja na poverenje dužnika – pojedinca ili pravnog lica. To poverenje se odnosi na cinjenicu da ce davaocu kredita kredit biti uredno, u roku i u punom iznosu, vracen. Ovi krediti se odobravaju na osnovu licnog autoriteta koji predstavlja garanciju da ce se kredit vratiti. Pokriveni hipotekarni kredit predstavlja kredit koji je pokriven odredenom garancijom – hipotekom nad nekom stvari. Nepokriveni krediti su bez hipoteke, a daju se kao bancine pozajmice na kraci rok licima koja su proverena u pogledu vracanja sredstava. 58. Obezbedenje profitabilnog nacina poslovanja banke osnovni cilj funkcionisanja poslovne banke Ostvarenje profita je osnov radi cega banka kao finansijska institucija može da postoji i sebi obezbedi likvidnost i solventnost.Bankarska dobit se ostvaruje kroz 2 osnovne funkcije banke : 1) – izvor zvoree, za obezb bezbed ediv ivaanje nje sred sredst staava 2) – pla plasir siran anje je sred sredsta stava va u vid vidu u kre kredi dita ta i rea realiliza zaci cijo jom m dru drugi gih h bankarskih usluga Bankovna dobit je odredena rizikom izmedu priliva sredstava i odliva sredstava koja bi morala biti pozitivna. U slucaju da razlika nije pozitivna, banka je prinudena da koristi odredene rezerve, koje su propisane od strane Narodne banke, sa kojima raspolaže kod NB. Dakle, bankovna dobit je pozitivna razlika izmedu aktive i pasivne kamate. Aktivna kamata obezbeduje odredeni priliv sredstava banci, a pasivna kamata se realizuje kroz odliv sredstava iz banke. 59. Tržišna orijentacija poslovnih banaka S obzirom da je marketing proizvod i instrument tržišta i da ga ima u meri u kojoj postoji tržište, primenu marketinga u bankama treba posmatrati upravo sa tog aspekta. Bankarski marketingpodrazumeva istraživanje svih vrsta bankarskih poslova: aktivne, pasivne i neutralne. Pored poslovne orijentacije na zadovoljavanju potreba komintenata (filozofija marketinga), marketing podrazumeva korišcenje mnoštva instrumenata u ostvarivanju poslovne politike (marketing miks), kao i sistematsko postupanje u poslovnoj politici (upravljacki marketing). Marketing u bankarstvu oznacava takvu koncepciju upravljanja i rukovodenja koja je zasnovana na ideji ekspanzije aktivnosti u svim segmentima njene poslovne politike. Banka kao finansijska institucija predstavlja marketing instituciju i deo je marketing sistema. S obzirom na svoju tržišnu orijentaciju, banke svoju aktivnost zapocinju i završavaju komitentom, odnosno korisnikom 25
bankarskih usluga. Za definisanje bancinih usluga neobicno su s u važne aktivnosti istraživanja tržišta i planiranja i razvoja usluga. Drugi znacajan elemenat marketinga je cena uspeha, banke imaju mogucnost prilagodavanja cena zavisno od vrste i ucestalosti pružanja usluga, a u odredenim slucajevima i od vrste klijenata. Treci element marketinga su kanali distribucije usluga (bankarska mreža). Pod promocijom bankarske usluge podrazumevaju se sve aktivnosti koje se preduzimaju od strane banke da bi se usluga plasirala. Ove aktivnosti obuhvataju: prodaju, ekonomsku propagandu, unapredenje prodaje, unapredenje tehnike rada sa komitentima, razvoj veza sa javnošcu. Najznacajniji faktori koji uticu na sticanje ugleda banke su velicina i struktura aktive i pasive, velicina kapitala banke,ponašanje banke u skladu sa propisima, odnos banke prema komitentima, velicina dobiti i politika dividendi, sposobnost prilagodavanja banke tržišnim uslovima konkurencije, ofanzivnost u poslovnoj strategiji, u smislu pružanja novih finansijskih usluga, kompetentnost bankarskog rukovodstva. Dobri poslovi rezultati povecavaju imidž banke. U stvaranju javnog mnjenja o imidžu banke veliku ulogu imaju propagandne poruke. U razvijenim tržišnim privredama velike banke imaju citave sektore za odnose sa javnošcu gde se koncipira sistem tržišnog komuniciranja, ciji je cilj stvaranje imidža banke. 60. Tržišna konkurencija poslovnih banaka b anaka na finansijskom tržištu Finansijsko tržište je organizovani prostor na kome se korišcenjem i kombinacijom odgovarajucih metoda i instrumenata suceljavaju ponudu i tražnja novcanih i akumulacionih fondova izmedu finansijski suficitnih i finansijski deficitarnih transaktora. Zavisno od stepena odgovornosti i regulisanosti, finansijsko tržište može biti organizovano i slobodno. Na organizovanim tržištima (berzama) transakcije se odvijaju po formalizovanoj proceduri, a na slobodnim tržištima transakcije se odvijaju po manje formalizovanoj formalizovanoj proceduri,uz proceduri,uz posredovanje dilera i brokera, tj, na medudilerskom tržištu. Osnovna podela finansijskih tržišta je je na novcano tržište i tržište kapitala. Na novcanom tržištu odvija se kupoprodaja finansijskih instrumenata ( državne hartije od vrednosti, blagajnicki zapisi banaka, depozitni certifikati,komercijalni zapisi), kojima se transferiše novac. Devizno tržište je nerazdvojni deo novcanog tržišta. Ucesnici na novcanom tržištu su: komercijalne banke, centralna banka, brokersko-dilerske firme. Na tržištu kapitala transferiše se kapital,tj.novac se javlja u funkciji akomulacije vrednosti. Tu se nudi i traži kapital na dugorocnoj osnovi (primarno tržište kapitala) i trguje se vec emitovanim dugorocnim hartijama od vrednosti vrednosti (sekundarno tržište kapitala). Tržište kapitala objedinjuje sledeca sledeca tržišta: Kreditno tržište, tržište, hipotekarnpo tržište , tržište tržište dugorocnih hartija od vrednosti. Na tržištu kapiatala javljaju se deopzitne banke, investicione banke, hipotekarne banke i univerzalne banke, i to u svojstvu invenstitora, korisnika, komisionara ili cistog posrednika. Za razliku od finansijskih tržišta, berze su tržišta na kojima se po utvrdenim pravilima,kupuje i prodaje odredena roba. Posebno se izdvajaju efektne berze, devizne berze, robne i finansijske berze. Ucešce banaka na finansijskim tržištima i berzama ogleda se u korišcenju ovih tržišta u preradivacke funkcije novcanih srestava u okviru nacionalne 26
ekonomije. Radi se o transformaciji kratkorocnih izvora u plasmane sa prosecno dužim rokovima u odnosu na rokove mobilisanih resursa. Transformacija se vrši odobravanjem kredita sa prosecno dužim rokovima dospeca. Svojom, aktivnošcu na ovim tržištima banke su u poziciji da plasiraju slobodna srestva drugim bankama i ostvaruju dodatne prihode. Finansijska tržišta i finansijske berze informativno su znacajne zaposlovne organe banke u pogledu konkuretne pozicije tj. Njenelikvidnosti i kreditne aktivnosti u odnosu odnosu na celokupni bankarski sistem.
27
