Svami Muktananda
ANTAR ŠRAVANA Pe at svesnosti
Sadržaj Istinska promena
6
Razvitak volje
10
Sposobnost samoposmatranja
18
Unutrašnje slušanje
22
Ispitivanje misli
27
Problem je neznanje
34
Iskustvo je uvek neistinito
37
Nevezivanje za simbole
41
Re i su prazne forme
46
Direktno vi enje
51
Opisivanje neizrecivog
59
Ime nije imenovano
64
Ispravno stanje
68
Put svesnosti
72
Bljesak prosvetljenja
78
Uvod
Život i kako ga živeti? Ve ito pitanje, ve ita dilema! Pokušaj da se nešto doku i, a da se pri tome ne ode u suvoparnu intelektualizaciju. Šta nas to goni da istražujemo? Da li tragamo zato što smo nezadovoljni ili smo nezadovoljni zato što tragamo? Kako otkriti tajnu, sagoreti u želji za ispunjenjem? Ono što tinja u svakom od nas na jedinstveni na in, možda ova knjiga razgori, osvetli, a možda i dovrši proces sagorevanja. Ako je proces sagorevanja u vama uveliko u toku, onda e vas istina na koju re i ove knjige upu uju definitivno dota i, ako ne i transformisati. Ako umete otvoreno da slušate, ako volite da ispitujete skrivena zna enja re i i pri tom imate hrabrosti da stanete nagi pred savršeno ist i izbrušen kristal mudrosti koji ova knjiga predstavlja, tada ete sigurno biti u stanju da sagledate stvarnost onakvu kakva zaista jeste. Samo kada mislimo o inu sagledavanja neizrecivog, upetljani u objašnjenja, on nam može izgledati komplikovan, dok je zapravo krajnje jednostavan i nezamislivo osloba aju i. "To je samo još jedan opis", rekao bi na sve ovo Svami Muktananda! Me utim, slede a instrukcija bi bila da "videvši ovaj opis
samo kao opis, sve ove re i samo kao re i", ostanemo potpuno prisebni, budni, neuhva eni u mrežu zna enja, lišeni patnje dualnosti, bezbrižni u trenutnom pokretu misli.
Istinska promena
Sagovornik: Postoje mnoge teorije o tome kako je nastala kreacija. Šta vi mislite?
Muktananda: Bez obzira koliko lepo zvu ale, sve teorije o kreaciji, oveku i univerzumu su podjednako udaljene od stvarnosti. Stvarno stanje stvari ili ono što zaista jeste nema nikakve veze ni sa jednim objašnjenjem. Možemo se beskona no upetljavati u objašnjenja, ali na taj na in nikada ne emo do i do ispravnog razumevanja stvarnosti. Svaka duhovna škola ima svoju teoriju o kreaciji i svrsi ovekovog postojanja. Ako se priklonimo ijednoj od ovih koncepcija i po nemo da je sledimo, osta emo ve no slepi za istinu. Sa druge strane, ako svaku koncepciju, uklju uju i i našu sopstvenu, sagledamo samo kao koncepciju, bi emo trenutno slobodni od neznanja.
S: Šta podrazumevate pod neznanjem?
M: ovek u neznanju nije onaj koji ne zna tablicu množenja ili kako se voze kola, niti je ovek od znanja onaj koji poseduje neko tehnološko
ili profesionalno znanje. ovek od znanja nije umetnik, filozof ili sveštenik. Pro itati ili uti neke religiozne ideje ne zna i posedovati pravo znanje. Kada govorim o znanju i neznanju uopšte ne mislim na tu vrstu znanja i neznanja. Nikakvo nagomilavanje tehnološkog, profesionalnog, filozofskog ili religioznog znanja nas ne može dovesti do pravog znanja, zato što pravo znanje nema nikakve veze sa informatikom iz bilo koje oblasti i njenom primenom. Svi oni koji teže takvom znanju i dalje ostaju u neznanju.
S: Zašto onda ljudi teže takvom znanju?
M: Iz ideje da e tako izvu i neku materijalnu ili spiritualnu korist. Spiritualna korist bi recimo bila spasenje duše ili postignu e nirvane koja se smatra stanjem slobodnim od svake patnje, što je sve naravno utopija. Ljudi koji su izmanipulisani idejama time što o ekuju neku korist od ideja su u stvari iskoriš eni od strane ljudi koji dobro manipulišu idejama. Zapravo, ljudi uvek o ekuju neku materijalnu korist kada se pot injavaju odre enoj ideji. Ono što zovemo spiritualnom koriš u samo je lepša ambalaža za materijalnu korist, jer recimo ako ekujem da e moja duša biti spašena, ja u stvari zamišljam sebe u budu nosti na nekom mestu koje nazivam raj gde e mi biti ve no
pružena sva mogu a ulna uživanja, samo tada naravno ne u imati ovo materijalno telo ve neko nazovi duhovno telo; ali koja je razlika? U robovlasni kom društvu idejopoklonstvo tj. obožavanje ideja nije bilo toliko prisutno kao danas jer su robovlasnici javno eksploatisali one ljude koje su proglasili robovima. Ali danas, kada robovlasništvo više nije dozvoljeno, odre eni ljudi preko ideja koriste druge ljude za svoje sebi ne svrhe. Ako je mogu e napraviti dobru reklamu za bezvredan proizvod i tako nagovoriti milione da ga kupe, zašto ne napraviti još bolju reklamu za nepostoje i proizvod i tako navesti lakoverne ljude da ulažu svoj novac u nešto što ne postoji, a sve to pod etiketom milosr a ili duhovnosti. Zašto bi se neko trudio da pravi proizvode za koje e uz dobru reklamu ljudima uzimati novac, kada im je mogu e bez ikakvog truda uzeti novac ni za šta, nazivaju i sve to religijom ili zajedni kom istinom svih religija.
S: Šta u initi da bi se sve to izbeglo?
M: Treba se probuditi! Jedina promena koju treba izvesti je probu enje, zato što su svi problemi koje imamo imaginativni, ali to možemo realizovati samo ako postanemo svesni. Onome koji pati dok sanja ružan san ništa ne vredi savet drugog oveka koji mu
govori da je to iluzorno, zato što je za njega njegov san stvaran. Da bi prestao da pati on se mora sam probuditi iz svog ružnog sna. Stoga, jedino je probu enje istinska promena, dok su sve ostale promene lažne. ovek se može probuditi jedino svojom voljom. To se ne može desiti samo od sebe niti to iko može u initi umesto njega.
S: Zna i sve što treba da uradim je da budem svestan"?
M: Lako je to re i, ali da li možeš da budeš svestan kada to ho eš? Jedino ako imaš volju možeš izvesti tako uzvišeni in kao što je održavanje svesnosti, ali je injenica da ti nemaš volju i zato uopšte nisi u stanju da budeš svestan, ili si u stanju da budeš svestan samo za trenutak. Volja je snaga bi a koje je budno tj. duševna snaga, a duševna snaga se isto kao i fizi ka može razvijati vežbanjem. Za po etak imaš toliko volje da možeš da razvijaš volju. Ta volja koja ti je dovoljna da po neš da razvijaš volju tj. da možeš po eti nešto zaista da iniš po pitanju toga, a ne samo da želiš, data ti je ro enjem. Kada ne bi imao ni toliko volje, onda ne bi bio ovek ve životinja. Volja se može razvijati jedino voljno, a životinja nema ak ni toliko volje ili svesnosti da bi uopšte mogla da radi na tome i upravo zato i jeste životinja.
Razvitak volje
S: Da li je volja razvijena ako smo uvek u stanju da ostvarimo ono što ho emo?
M: To je niža volja. Kada smo u stanju da sve svoje odluke sprovedemo u delo bez obzira na uslove u kojima se nalazimo, razvili smo samo nižu volju. Ako je ono što nam se dešava samo sticaj okolnosti, a ne posledica naših odluka, onda nemamo ak ni nižu volju. Ponekad su okolnosti lakše, ponekad teže, ponekad nam odgovaraju, a ponekad ne - svejedno, mi moramo biti u stanju da ih sve predvidimo i da uprkos njima izvedemo ono što smo hteli. Ako u životu ne može ništa da nas iznenadi jer se sve dešava onako kako smo mi hteli, to zna i da smo razvili nižu volju i postali gospodari svoje sudbine. Ali nama se obi no dešavaju stvari koje nismo hteli, a ne dešavaju stvari koje smo hteli. Da bismo uopšte mogli da sprovedemo svoje odluke u delo prvo moramo biti svesni svojih mogu nosti. Zato pre svega moramo posmatrati svoje sposobnosti kako bismo dobili iole objektivnu sliku svojih mogu nosti. Odlu ivati pre razlu ivanja šta zaista možemo je nezrelo, zato što svako može da umisli da može svašta. Dakle, da
bismo se odlu ili na odlu ivanje, mora nam biti jasno šta zaista možemo. Sposobnost razlu ivanja se ne smatra voljnim postignu em u spiritualnom razvoju, s obzirom da nam je ta sposobnost data ro enjem. Jedino ono što smo voljno stekli se ra una u spiritualni razvoj, a nešto je zadobijeno voljno samo ako smo svesno odlu ili da to ho emo.
S: Kako se razvija niža volja?
M: Tako što stalno iznova pokušavamo da sprovedemo svoje odluke u delo. Iako je odluka osnovni uslov za razvitak niže volje, ona sama po sebi ne uti e na njen razvoj. Jedino što zaista razvija nižu volju je napor koji se ulaže posle donešene odluke. Što više napora ulažemo, to emo brže razviti svoju volju. Ako smo ulagali napor, a nismo sproveli svoju odluku u delo, to zna i da smo pogrešno ulagali napor.
S: Zašto sama odluka ne uti e na razvitak niže volje?
M: Zato što svako, kao što sam ve rekao, može da odlu i ili želi svašta, a da na kraju od svega toga ne bude ništa. Drugim re ima, odlu iti je jedno, a u initi nešto sasvim drugo.
S: Kakva je onda korist od odluke?
M: Odluka je sli na znaku pored puta koji nam pokazuje u kom smeru treba da idemo da bismo došli do cilja. U tom smislu je odluka neophodna jer bez nje ne bismo znali u kom smeru treba da ulažemo napor. Postoji bezbroj znakova pored puta, pa ipak samo mali broj ljudi putuje. Neki pak putuju, ali u pogrešnom smeru, zato što su znaci koje slede pogrešni ili oni ne umeju ispravno da ih protuma e. Mnogi ljudi donose pogrešne odluke, ili donose ispravne odluke, ali ulažu napor u pogrešnom smeru što zna i da se vrte u krug; ili ako se ne vrte u krug onda postižu neke ciljeve koje u suštini nisu hteli i koji im ni emu ne služe. To je kao da smo odlu ili da idemo u Bombaj, a stigli u Tokio zato što smo pogrešno protuma ili obaveštenja na aerodromu sa kojeg smo poleteli.
S: Da li se oveku koji je razvio nižu volju baš sve dešava onako kako je on hteo?
M: Kada kažem da se oveku koji je razvio nižu volju sve dešava onako kako je on hteo, tada naravno ne mislim na svetska ili kosmi ka
dešavanja, ve samo na ono što se njega li no ti e. To ne zna i da za njega ne postoji sticaj okolnosti ve da taj sticaj okolnosti nije u direktnoj vezi sa njim. ovek od volje, po pitanju onoga što se njega li no ti e, uvek uradi sve što je u njegovoj mo i. Sa druge strane, kada je re o oveku koji je transcendirao nižu volju, takav ovek niti ho e niti ne e da se dešava ovako ili onako tj. niti je za niti protiv bilo kojeg dešavanja s obzirom da on nema želja. Za njega ne postoji ni privla nost ni odbojnost pošto je apsolutno nevezan. Za takvog oveka se kaže da je samorealizovan jer ga se apsolutno više ništa li no ne ti e.
S: Koje su okolnosti u direktnoj vezi sa mnom, a koje nisu?
M: Rat je na primer sticaj okolnosti koji nije u direktnoj vezi sa tobom, ali tvoj odlazak u rat je ve nešto drugo. Rat kao svetsko dešavanje ne treba da te se ti e, jer tu ne možeš ništa promeniti. Treba da te se ti e samo tvoj "li ni rat". Ako odlaziš u rat, a to nisi hteo, onda ne kontrolišeš sticaj okolnosti i samim tim nemaš volju. Ne treba da te se ti e ništa što nije u direktnoj vezi sa tobom. Bilo bi uzaludno ako bi hteo da ne bude rata zato što je takvo htenje jednostavno gubljenje energije, pošto je to sticaj okolnosti na koji ne
možeš uticati. Ali zato možeš uticati na to da ti ne odeš u rat, i naravno ako to želiš treba da u iniš sve da to i sprovedeš u delo. Ako ti uspe da tu odluku sprovedeš u delo, onda se može re i da postaješ gospodar svoje sudbine.
S: Ponekad mi je svejedno šta mi se dešava.
M: Da li ti je stvarno svejedno šta ti se dešava ili si jednostavno slab i nemaš snage da se odupreš odre enim doga ajima, pa samo kažeš da ti je svejedno da bi opravdao svoju slabost?
S: A šta je sa onima koji smatraju da je njihova sudbina u božijim rukama?
M: Ako volja nije razvijena, ni ija sudbina nije ni u ijim rukama iz prostog razloga što tada uopšte nema sudbine, ve postoji samo sticaj okolnosti. Oni koji žele da imaju svoju sudbinu moraju je sami izgraditi, zato što se u životu ništa ne može dobiti besplatno. Sve se mora zaraditi li nim naporom. Stoga, svi koji govore da je njihova sudbina u božijim rukama su obi ni slabi i koji samo skidaju odgovornost sa svojih ple a. Kako takvi ljudi mogu imati sudbinu kada
im se sve jednostavno dešava kao životinjama. Oni ak ni ne zaslužuju da budu nazvani ljudima bez obzira što imaju ljudsko telo. Biti ovek pre svega zna i imati dušu, a to nije nešto što se dobija na poklon. Duša je nešto što se zadobija li nim trudom, nešto što se razvija isto kao i volja. Ako želiš da razviješ volju i samim tim stekneš dušu, uvek imaj na umu da tvoja sudbina nije u božijim ve u tvojim rukama.
S: Da li je, recimo, nizak standard države nešto što je u direktnoj vezi sa mojim li nim standardom?
M: Nije u tvojoj mo i da poboljšaš standard države, ali zato ti sam možeš imati novca bez obzira što ve ina oko tebe nema. Ako nemaš novca, a želiš da ga imaš, za to nije kriv nizak standard države ve tvoja nesposobnost. Ako okrivljuješ nizak standard za svoje siromaštvo, onda je to obi an izgovor. Nizak standard nije stvarni uzrok tvog siromaštva nego tvoja nesposobnost, i stoga za to nema nikakvog opravdanja. Ali isto tako se ne smatra tvojom sposobnoš u ako si bogat, a to nisi prethodno hteo. To je samo sticaj okolnosti koji ti trenutno odgovora. Sutra, sticajem okolnosti, možeš izgubiti svo bogatstvo i do kraja života ostati siromašan zato što nisi razvio sposobnost
da do eš do novca. Dakle, tvojom voljom se smatra samo ono što si prethodno hteo, a ne ono što ti se slu ajno desilo.
S: Ako je niža volja sposobnost da se odluke sprovode u delo, šta je onda viša volja?
M: Jednom kada prona emo na in kako da budemo svesni, sve što treba da radimo je da nastavimo da održavamo svesnost u svim uslovima, a to podrazumeva neprekidno ulaganje duševnog napora sve dok ne razvijemo sposobnost održavanja svesnosti. Ova sposobnost održavanja svesnosti se može nazvati istinskom duševnom snagom ili višom voljom. Pošto se duševna snaga može razvijati vežbanjem isto kao i fizi ka, što više ulažemo duševnog napora to emo brže razviti višu volju.
S: Ali neki duhovni u itelji podu avaju da je put napora pogrešan put.
M: Jedini na in da transcendiramo napor je da ga ulažemo dok ne nestane sam od sebe. Oni koji zagovaraju nenapornost ne uvi aju da je ovekovo aktuelno stanje, stanje napora. Sada i kada bismo hteli
ne bismo mogli da ne ulažemo napor. Stoga nije re o tome da li treba ili ne treba ulagati napor, ve koju vrstu napora ulagati. Onaj napor koji vodi nestanku svakog napora možemo nazvati ispravnim, dok se napor koji vodi održavanju napora može nazvati pogrešnim.
Sposobnost samoposmatranja
S: Šta je svesnost o kojoj esto govorite?
M: Svesnost je posebna vrsta energije koja nam omogu ava da posmatramo svoje fizi ke, emocionalne i mentalne aktivnosti. Ova energija nalazi izražaj jedino u ljudskom telu i zato neke duhovne škole smatraju da jedino ovek ima dušu. Životinja isto kao i ovek ose a i misli, ali nije svesna svojih ose anja i misli. Pas ne može posmatrati sebe dok ljutito laje, pošto je sposobnost samoposmatranja duševna sposobnost. Ako mislimo i ose amo, ne zna i da smo svesni. Svesni smo samo ako smo u stanju da posmatramo sopstvene misli i ose anja. Naravno, jedno je misliti o posmatranju, a drugo posmatrati misli. Ako samo mislimo o posmatranju, još uvek nismo svesni. Kada smo svesni, onda smo duševno, a ne mentalno aktivni. Duševna aktivnost je potpuno nezavisna od instinktivne, motorne, ulne, emocionalne i mentalne aktivnosti.
S: U kom smislu?
M: Tako što kada smo svesni tj. duševno aktivni ne moramo biti
fizi ki, emocionalno i mentalno aktivni ili neaktivni. Ako smo fizi ki aktivni ne zna i da smo svesni, kao što ne zna i da smo svesni ako smo fizi ki neaktivni. Isto važi i za ulnu, emocionalnu i mentalnu aktivnost. Neki ljudi povezuju svesnost sa fizi kim mirovanjem ili sa ulnom ili mentalnom neaktivnoš u, što je potpuno pogrešno gledište. Uvežbavati samo sede u meditaciju je fizi ko samoubistvo. Zašto bismo zbog svoje duševne nesposobnosti torturisali telo? To je mazohizam, a ne duhovnost. Nema svesnosti bez duševne snage, ali se duševna snaga ne razvija ni fizi kim ni mentalnim naporom, ve isklju ivo duševnim naporom. Ulažu i mentalni napor možemo razviti samo mentalne sposobnosti, kao što fizi kim naporom možemo razviti jedino fizi ke sposobnosti. Vizualizacija je na primer mentalna, a ne duševna sposobnost i stoga ljudi sa razvijenom vizualizacijom uopšte ne moraju biti svesni ljudi. Možemo beskona no ja ati svoje mentalno telo ostaju i svo vreme na istom nivou svesnosti. I kao što razvijaju i svoje fizi ke miši e ne razvijamo vizualizaciju, tako razvijaju i vizualizaciju ne razvijamo svesnost. Svesnost se razvija jedino duševnim naporom.
S: Da li je svesnost isto što i koncentracija?
M: Svesnost nije koncentracija. Koncentracija je sposobnost mišljenja o jednoj temi, a svesnost sposobnost posmatranja misli. Koncentrišemo se na odre eni objekat da bismo održali tok misli o jednoj temi. Ako razvijamo koncentraciju bez objekta, onda se takva koncentracija naziva nirguna za razliku od koncentracije sa objektom koja se naziva saguna. Bez obzira da li se radi o koncentraciji sa ili bez objekta, u njoj uvek postoji vezanost za nešto, dok u svesnosti nema vezanosti. U koncentraciji je važno o emu mislimo, jer ako nismo u stanju da održavamo tok misli o jednoj temi, tada nismo skoncentrisani. Ali u svesnosti uopšte nije važno o emu mislimo, ve je važno posmatrati misli bez obzira o kojim se mislima radi.
S: Ali veoma je teško biti neprekidno svestan.
M: Teško nam je da održavamo svesnost zato što nemamo volju. Lako se umaramo jer smo slabi. Mi možemo da želimo da budemo svesni, ali želeti i mo i su dve potpuno razli ite stvari. Za sada možemo samo da želimo, ali ne i da u inimo ono što želimo. Jedna od najve ih ovekovih iluzija o sebi je to što veruje da može da ini ono što ho e. Naša sposobnost injenja je veoma mala zato što nam je volja slaba. Prvi korak koji treba da u inimo da bismo promenili
trenutno stanje stvari je da priznamo sebi da nemamo skoro nikakvu volju. Ali naravno, ve ina nema snage ak ni za to i zato se ljudi uglavnom ne menjaju. Ljudima je potreban šok da bi se pokrenuli iz svoje inertnosti. Nije im dovoljno samo re i: "U ini nešto!" Tek kada je njihova predstava o sebi poljuljana nekim emotivnim šokom, ljudi postaju spremni da nešto promene. Ali i tada se radi samo o nekolicini. Ve ina se povla i pošto nema snage da se suo i sa istinom dovode i sebe u još gore stanje od onog u kojem je bila pre šoka. Trenutno stanje svesti u kojem ove anstvo živi toliko je mizerno, da je sasvim razumljivo zašto je samo mali broj ljudi spreman da to sebi prizna.
Unutrašnje slušanje
S: Ako sam vas dobro razumeo, sve što mogu je da nastavim da se trudim da budem svestan.
M: Nije dovoljno da ti neko samo kaže: "Trudi se da budeš svestan!", zato što su to za tebe sada samo prazne re i. Ti jednostavno sada ne znaš kako da budeš svestan. Možeš misliti da si ve svestan, ali to naravno nema nikakve veze sa svesnoš u ili pažnjom. Iz tog razloga je neophodna tehnika meditacije. U ovom trenutku jedino pomo u tehnike možeš nau iti kako da budeš svestan.
S: Koja je to tehnika?
M: Antar šravana, što doslovno zna i unutrašnje slušanje. To je do sada potpuno nepoznata tehnika meditacije. To nije ni budisti ka ni jogi ka tehnika. Kao što meditacija kao stanje bi a ne pripada nijednoj religijskoj tradiciji, tako ni ova tehnika ne pripada nijednoj duhovnoj školi. Da bi ovek praktikovao antar šravanu, nije potrebno da se prikloni nekoj ideologiji, a isto tako ni da napusti svoju religiju. Antar šravana nije metod psihologije, ona nije neka vrsta psihoterapije
niti vežba koncentracije. To je jednostavno tehnika probu enja stvorena za sve one ljude koji žele slobodno ili netradicionalno da se bave meditacijom.
S: Ja sam probao mnoge tehnike meditacije, ali mi nijedna od njih nije pomogla da se probudim.
M: Vrednost antar šravane je u tome što se ova tehnika ne može izvoditi bez svesnosti. Da bi uopšte mogao da je izvodi, ovek je primoran da prona e na in kako da bude svestan, što nije slu aj sa ostalim tehnikama. Ako želimo da praktikujemo antar šravanu, ona zahteva da istog trenutka postanemo svesni, za razliku od ostalih tehnika koje se mogu praktikovati bez pažnje. Samim tim kada izvodimo ovu tehniku ne možemo zavaravati sebe da meditiramo. Ako ne umemo da slušamo i ozvu imo svoje misli, to zna i da ne znamo kako da budemo svesni. Stoga, ili emo biti svesni i samim tim biti u stanju da praktikujemo antar šravanu, ili uopšte ne emo mo i da je praktikujemo. Upravo zbog toga u pogledu antar šravane ne može biti samozavaravanja. Sve ostale tehnike, kao što su koncentracija na disanje ili ponavljanje mantre, se mogu praktikovati bez pažnje i samim tim upražnjavaju i ih ovek može biti godinama zavaran da
meditira ili napreduje u meditaciji dok zapravo stagnira blokiran na istom nivou.
S: Ako antar šravana ve podrazumeva svesnost, zašto bismo je onda praktikovali?
M: Za razliku od drugih tehnika antar šravana se ne izvodi zato da bi se postigla svesnost, ve zato da se ne bi izgubila svesnost. Ostale tehnike služe kao sredstvo za postizanje svesnosti; antar šravana ne može biti takvo sredstvo jer je uopšte ne možemo praktikovati ako ve nismo svesni. Tako je antar šravana više potvrda ili pe at svesnosti, a ne budilnik za svesnost, kao ostale tehnike. Ako smo u stanju da slušamo svoje misli, to zna i da smo pronašli na in kako da budemo svesni i sada nam je jedini cilj da antar šravanom održimo svesnost.
S: Da li smatrate da je ponavljanje mantre tako e korisna tehnika meditacije?
M: Možemo li se najesti ponavljaju i ime odre ene hrane? Postoje ljudi koji ponavljaju odre ene re i, koje smatraju božijim imenom,
veruju i da e tako spoznati boga, s obzirom da su po njima bog i njegovo ime identi ni, što o igledno nema nikakvog smisla jer je to isto kao kada bismo verovali da emo se najesti ponavljaju i "pasulj, pasulj, pasulj". Ponavljaju i odre ene re i bilo u sebi ili naglas ne emo postati mudri, ve papagaji. Svaki papagaj može nau iti da ponavlja "ram, ram, ram", ali naravno tako nikada ne e spoznati boga, zato što se ponavljanjem obi nih re i ne postaje svestan. Ako neko veruje da je razlika izme u papagaja i posve enika u tome što posve enik svesno ponavlja odre enu re , onda se postavlja pitanje zašto bi je uopšte ponavljao ako je ve svestan. Da li je cilj biti svestan ili ponavljati praznu re ? Ponavljanje mantre nije nikakva garancija svesnosti zato što to svako može raditi mehani ki. Šta mi garantuje da u ponavljanjem mantre postati svestan? Ako neko tvrdi da se ponavljanjem obi ne re i postaje svestan, onda jednostavno u to ne mogu da poverujem jer još nisam video nijednog papagaja da je na taj na in postao svestan. Ako je to zato što nije ponavljao posebnu re , što smatram još besmislenijim gledištem, onda jednostavno nau ite papagaja da ponavlja tu posebnu re koju nazivate božijim imenom, pa ete videti da li e se išta desiti.
S: Postoji li mogu nost da se antar šravana pogrešno praktikuje?
M: Ako nam je život u opasnosti automatski emo postati budni. Na isti na in antar šravana name e takve psihološke uslove koji zahtevaju svesnost. Ako zaista želimo da ovaj metod "upali", onda ne treba da razmišljamo o efektu i cilju tehnike ve treba samo da je radimo sve dok ne shvatimo o emu se radi. Antar šravana je nepogrešiv metod i sigurno e "upaliti", ako nastavimo da je praktikujemo bez posustajanja.
Ispitivanje misli
S: Kako da praktikujem antar šravanu?
M: U tvom umu se mogu javiti mnoge koncepcije, ali nemoj brinuti zbog toga, ve se samo drži pitanja "šta je to?" Ako ti se javi neko znanje kao odgovor na to pitanje, ispitaj ga. Neprekidno ispituj dok kona no sve ne vidiš kao to što jeste, ali se ni slu ajno nemoj držati znanja da treba da vidiš sve kao to što jeste, jer je to samo još jedna od zamki uma. Jedno je misliti o ispravnom vi enju, a drugo videti sve kao to što jeste. Stoga, kada misliš o vi enju, ispitaj: "Šta je vi enje?"
S: Kada pokušavam da praktikujem antar šravanu stalno zaboravljam da treba da se držim pitanja "šta je to?"
M: Nemoj da se držiš znanja da treba da se držiš pitanja "šta je to?" ve se samo drži pitanja i uskoro ne eš znati da treba da ga se držiš, a ipak eš ga se držati. Samo takvo zadržavanje mudrog pitanja je ispravno. Dakle, kada zaboraviš da treba da se držiš pitanja "šta je to?", a ipak ga zadržavaš, onda ispravno radiš tehniku antar šravane.
Naravno, to se ne e desiti odmah nego tek posle nekog vremena neprekidnog vra anja na pitanje. Kada ti se to bude desilo oseti eš ogromno olakšanje zato što po prvi put u tvom umu ne e biti nikakve koncepcije. Oseti eš kao da si sa ramena zbacio ogroman teret kojeg do tada uopšte nisi bio svestan.
S: Koliko dugo treba da se držim pitanja "šta je to?"
M: Drži se pitanja sve dok ono ne nestane samo od sebe. Ali nikada ti ne napuštaj pitanje jer dokle god postoji onaj koji nešto napušta, ispravno znanje se ne može pojaviti. Moraš u initi odre eni napor zaboravljaju i da ga ulažeš, a jedini na in da to izvedeš je da se ispravno držiš mudrog pitanja, što zna i zadržavati jedino njega. Pitanje nije nova umna konstrukcija, ono je jednostavno sredstvo za otklanjanje svakog znanja koje je prepreka do pravog znanja. Koriste i pitanje ne težimo nikakvom intelektualnom znanju ve ispitujemo svako znanje osloba aju i ga se tako bez namere da ga se oslobodimo. Kada bismo zadržavali u svom umu koncepciju da treba da se oslobodimo svakog intelektualnog znanja, na taj na in ga se nikada ne bismo oslobodili, zato što bi tada upravo ta koncepcija bila prepreka do oslobo enja od svakog znanja. Ovako, mi se držimo jedino
pitanja "šta je to?", zaboravljaju i u ispravnom naporu da treba da ga se držimo.
S: Kako da budem siguran da ispravno ispitujem misli?
M: U jednom trenutku po inješ da ispituješ potpuno zaboravljaju i da treba da ispituješ. To je pravi trenutak! Tada ispravno radiš tehniku antar šravane. Ovaj trenutak e ti se sigurno desiti ako budeš uporno nastavio da se vra aš na pitanje "šta je to?" Ako ti se dok ispituješ javi misao da pogrešno ispituješ, ispitaj: "Šta je pogrešno?" Jednostavno ispitaj sve, pa ak i samo ispitivanje. Suština antar šravane kao spiritualne prakse je u neposustajanju pri ispitivanju, a ne u o ekivanju da se nešto desi.
S: Zar nije ispitivanje misli samo još jedna mentalna navika kojom pokušavamo da zamenimo naviku mišljenja?
M: Navika ispitivanja misli ne može zameniti naviku mišljenja zato što ona opstaje upravo na osnovu mišljenja. Kako neko može ispitivati misli ako se ne javljaju? Ispitivanje eliminiše mišljenje, a zatim nestaje samo od sebe. Ispitivanje ne može da opstane samo, kao što
ku a ne može da stoji bez temelja. Temelj ispitivanja su upravo misli. Zbog toga je navika ispitivanja misli korisna mentalna navika. Kada neko stvori mentalnu naviku koja nije u direktnoj vezi sa mišljenjem, kao što je na primer ponavljanje mantre, onda se to može proglasiti beskorisnom navikom. Tako e niko ne može tvrditi da se misli javljaju baš zato što se ispituju, pošto ve ina ljudi ne ispituje, a ipak misli.
S: Da li je onda cilj ispitivanja prestanak mišljenja?
M: Ako se pri ispitivanju misli držiš znanja da treba da prestaneš da misliš, tada pogrešno radiš tehniku antar šravane. Zadržavati bilo koje znanje pored pitanja "šta je to?" je pogrešno zadržavanje pitanja. Cilj antar šravane nije ni misliti ni ne misliti ve ispitivati, naravno ako ima šta da se ispituje.
S: Ja jednostavno ose am da nemam snage da ispitujem um.
M: Moraš skupiti snagu da istraješ u samoispitivanju. Budi uporan! Nikad se nemoj predavati! Mogu uspeti samo oni koji su vrsto rešeni. Ljudi kratkog daha nisu za spiritualni put. To je put za hrabre
ljude, a ne za kukavice koje odustaju na prvom ve em porazu. Snaga koja ti je potrebna da istraješ do kraja je u tebi i zato ne veruj umu koji te uverava da si slab. Sva ta stanja kroz koja prolaziš su lažna. Dovoljan je jedan ozbiljan duševni napor da ih se otarasiš. Tvoja nemogu nost nije u tvojoj slabosti ve u tvom verovanju da je sve to stvarno. Otarasi se verovanja ispitivanjem svojih uverenja. Ne budi uplašeni crv koji se povla i pred bukom hipnotisanih parazita. Budi lav koji se otreznio u stadu ovaca. Ne traži pomo od boga jer je bog proizvod slabosti koja se skriva pod velom skrušenosti.
S: Kako da znam kada sam zaista zaboravio da treba da se držim pitanja, a ipak ga zadržavam?
M: Zna eš kada bude postojala samo misao nakon koje sledi "šta je to?" Sve osim ovakvog zadržavanja pitanja je pogrešno.
S: Imam utisak da ponekad u meni nema nikakvog unutrašnjeg monologa i samim tim nemam šta da ispitujem.
M: Ne razmišljaj o tome da li ponekad nema unutrašnjeg monologa, ve ga ispituj kada god si svestan da ga ima. Razmišljanje o unutrašnjem
monologu je samo još jedan unutrašnji monolog koji bi trebalo da ispitaš. Ako nisi svestan svog unutrašnjeg monologa dok ti neko nešto pri a, ispituj u sebi to što on govori. Možda ponekad zaista ne pri aš u sebi, a možda toga jednostavno nisi svestan. U krajnjoj liniji, to uopšte nije bitno. Bitno je ispitivati re i koje izgovaraš u sebi kada god si svestan da pri aš u sebi, a ne razmišljati o tome da li pri aš ili ne bez ispitivanja, jer na taj na in samo gubiš prisutnost. Kreni od ispitivanja onoga što drugi pri aju, pa eš ubrzo postati svestan svojih psiholoških reakcija na njihovu pri u koje eš mo i da ispituješ. Kona no, važno je u sebi ispitivati re i, a nije toliko važno da li te re i drugi izgovaraju ili ih ti izgovaraš u sebi. Dakle, ne zalu uj se razmišljanjem ve prevari um ispitivanjem.
S: Kako to da nas ispitivanje onoga što drugi pri aju može u initi svesnim?
M: Tako što ne možemo istovremeno ispitivati tu u pri u i pridavati zna aj onome što se pri a tj. poistove ivati se sa onim što drugi pri aju. Ispitivanje tu ih koncepcija nas jednostavno prisiljava da re i koje drugi izgovaraju vidimo samo kao re i tj. da ih ne bojimo subjektivno. Kada slušamo nekog bez pažnje, onda se nalazimo u mreži
ili sopstvenih ili njegovih zna enja.
S: Da li je pitanje koje koristimo u antar šravani isklju ivo sredstvo za održavanje svesnosti?
M: Tehnika antar šravane ima dvostruku ulogu. Ona istovremeno služi i kao sredstvo za bu enje svesnosti i kao sredstvo za održavanje svesnosti. U po etku pitanje "šta je to?" koristimo kao budilnik za svesnost, a jednom kada probudimo svesnost, koristimo ga kao pe at svesnosti.
Problem je neznanje
S: Da li je misao ta koja nam stvara probleme?
M: Ne. Misao ne stvara probleme niti je sama po sebi problem. Problem je neznanje ili pogrešno vi enje misli, usled kojeg se misao pojavljuje kao problem.
S: Ja ne vidim kako ispitivanje misli može resiti moje životne probleme.
M: Ne postoji problem kao problem. Postoji samo pogrešno razumevanje stvarnosti usled kojeg stvarnost vidimo kao nešto drugo od onoga šta jeste i samim tim imamo problem. Na primer, buka koju ujemo ili mirisi koje ose amo mogu nam smetati ako ih ne vidimo kao ono što jesu. Ni buka ni mirisi nisu sami po sebi nešto što služi da nekome smeta, ali kada ih vidimo na pogrešan na in, onda postaju problem. Sa druge strane, ako ih vidimo samo kao to što jesu, onda nam niti smetaju niti prijaju.
S: Još uvek mi nije jasno kako buka može prestati da mi smeta?
M: Buka nam smeta zato što je ne vidimo kao to što jeste, a ne vidimo je kao to što jeste zato što misao koja je reakcija na buku ne vidimo kao to što jeste. Drugim re ima, nama ne smeta buka, ve naša reakcija na buku koju ne umemo da objektiviziramo. Usled nemogu nosti objektivizacije sopstvene reakcije na buku, mi povezujemo tu reakciju sa bukom doživljavaju i tako buku kao nešto loše. injenica je da buka sama po sebi nije ni dobra ni loša, prvo zato što nam ponekad ne smeta, ako smo okupirani ne im drugim, a drugo zato što nam ponekad može ak i prijati u slu aju da se radi o muzici koju volimo, a koja sa druge strane nekome smeta, ako nije naviknut na tu vrstu buke. Neko na primer uživa u glasnom brujanju motora ako je recimo voza formule jedan, a neko opet uživa u glasnoj grmljavini, dok drugi ove zvuke doživljavaju kao neprijatne. Stoga su termini "dobro" i "loše", "lepo" i "ružno" krajnje relativni. Dakle, treba realizovati da buka sama po sebi nije loša, ve da je naše poistove ivanje sa reakcijom na buku to koje je loše, s obzirom da jedino ono ini buku lošom.
S: Da li to zna i da uopšte ne treba da se bavim svojim problemima?
M: Prvo probudi svesnost, pa se onda brini o ostalim stvarima. Tebi je uvek važnije nešto drugo od najvažnije stvari i zato ne nalaziš mir i ispunjenost. Ti odlažeš ono što je najvažnije žale i se što patiš. Patiš u neznanju upravo zato što odlažeš pažnju. Ne možeš rešiti svoje probleme, a ostati nepažljiv, zato što je nepažnja tvoj osnovni problem. Dokle god si nepažljiv, ima eš probleme iz prostog razloga što je nepažnja problemati no stanje. Nemogu e je biti nesvestan bez problema, kao što je nemogu e biti svestan sa problemima. Zato, prvo budi svestan ovog trenutka, pa onda rešavaj sve svoje probleme. Ako ne znaš kako da budeš svestan, onda ozvu i ili ispitaj sve svoje misli i prona i eš na in kako da budeš svestan.
S: Ali zašto bih baš na taj na in postao svestan?
M: Zato što ne možeš ozvu ivati ili ispitivati misli ako nisi svestan. Ako ak ne znaš ni da ozvu iš ili ispitaš svoje misli, onda se potrudi na sve mogu e na ine da to izvedeš, sve dok ti to zaista ne uspe. Jednom kada budeš uspeo u tome, nastavi da ozvu avaš ili ispituješ svoje misli sve dok ti se ne iskristališe šta je to svesnost i kako se dolazi do nje. U slu aju da ti ništa od svega toga ne uspe, onda ini samo to što iniš jer ja ti više ne mogu pomo i.
Iskustvo je uvek neistinito
S: Da li je pomo u antar šravane mogu e imati direktno iskustvo istine?
M: Nemogu e je imati direktno iskustvo istine; mogu e je samo, da tako kažem, mada ni to nije najsretnija formulacija, imati istinito iskustvo toga što jeste. Uopšte je pogrešno povezivati istinitost sa iskustvom, tako da je ak i "istinito iskustvo" kontradiktoran izraz, s obzirom da je iskustvo samo po sebi neistinito. Jedino vi enje može biti istinito, dok je iskustvo uvek neistinito zato što je subjektivno. Kada ljudi govore o iskustvu odre enog stanja bi a, tako e prave grešku u izrazu, zato što je nemogu e imati iskustvo stanja bi a jer stanje nikada nije iskustvo. Iskustvo je reakcija bi a na stvarnost koja zavisi od stanja ili kvaliteta bi a. Pošto je iskustvo samo psihološka reakcija, nemogu e je imati iskustvo onoga što reaguje. U tom slu aju bi istovremeno postojala dupla reakcija: reakcija bi a na to što jeste i na samo sebe, pa ak i kada bi to eventualno bilo mogu e, takav proces bi opet uklju ivao beskona an niz reakcija od kojih poslednju nikako ne bismo mogli iskusiti. Prema tome, u jednom trenutku se mora stati sa reakcijama, a ta poslednja reakcija koja je prekid svih reakcija je uvek reakcija bi a na nešto drugo od
onoga što ono jeste. Bi e ne može reagovati samo na sebe iz prostog razloga što mu je potrebno nešto drugo od onoga što ono jeste što e prouzrokovati reakciju. Kada bi postojalo samo bi e bez ne eg drugog, onda jednostavno nikakva reakcija ne bi bila mogu a zato što se reakcija uvek dešava u dualnosti koja podrazumeva relaciju ili odnos. Ako je ve sve jedno, kao što neki propovedaju, kako se onda to jedno može podeliti i reagovati na sebe? Svaka reakcija u nedualnosti je ist privid. Stoga, kada ve govorimo o reakciji ili iskustvu, pre svega moramo priznati dualnost.
S: Pošto je iskustvo samo naša reakcija na stvarnost, da li to zna i da mi nikada ne možemo objektivno doživeti stvarnost?
M: Naš doživljaj je uvek onakav kakav je kvalitet našeg uma. Doživljaji se razlikuju ne zato što je stvarnost koja se doživljava razli ita, ve zato što su umovi kao instrumenti iskustava razli iti. U tom smislu je svako iskustvo subjektivno tj. neistinito. Na ovom svetu ne postoje dva potpuno identi na uma i zato dva oveka nikada ne mogu imati isto iskustvo. I ne samo to - ak ni mi sami ne možemo ponoviti svoje iskustvo zato što je naš um u neprekidnoj promeni. Um pomo u kojeg smo doživljavali stvarnost u svojoj šestoj
godini sada je sasvim druga iji i to je razlog zašto sada potpuno druga ije doživljavamo stvarnost. Za deset godina naše iskustvo stvarnosti e se potpuno razlikovati od ovog sadašnjeg iskustva. Stoga, mi nikada ne možemo znati kakva je zapravo stvarnost; mi možemo znati samo svoju psihološku reakciju na stvarnost, koja nam eventualno može re i kakav je naš sopstveni um. ovek iji je um grub potpuno druga ije doživljava stvarnost od oveka suptilnog ili pro iš enog uma. U prisustvu iste osobe dva oveka razli itih umova e se potpuno druga ije ponašati. Jedan e, ako je ta osoba recimo žena, doživljavati strast, a drugi e imati neka uzvišena ose anja. Jedan e tu osobu videti kao objekat ulnog zadovoljstva, dok e drugi videti boga u njoj.
S: Koji je od ta dva doživljaja objektivniji?
M: Nijedan!
S: Zašto?
M: Zato što je svaki doživljaj sam po sebi subjektivnost, jer zavisi od uma, a ne od stvarnosti koja se doživljava. Dokle god smo na nivou
uma, objektivna stvarnost e za nas ostati nešto nepoznato i nespoznatljivo.
S: Kako je onda mogu e objektivno razumeti stvarnost?
M: Da bismo objektivno ili ispravno razumeli stvarnost moramo se izdvojiti iz svog doživljaja stvarnosti. Moramo biti u stanju da objektiviziramo svoju psihološku reakciju na stvarnost koju nazivamo iskustvom. Objektivizirati reakciju zna i posmatrati je bez naknadne reakcije. Ako to ne uradimo nikada ne emo saznati šta se zapravo dešava.
S: Ali objektivizacija moje reakcije ne e promeniti ovaj surovi svet u kojem živim!
M: Promeni svoj um i promeni eš svoj doživljaj sveta. Da li doživljavaš raj ili pakao, to nema nikakve veze sa onim što je spolja. Iz tog razloga se prava spiritualnost ne bavi promenom sveta, ve promenom kvaliteta uma pošto ni raj ni pakao ne postoje objektivno.
Nevezivanje za simbole
S: Ako spiritualnost nije religija, kao što mnogi kažu, zašto se onda u spiritualnosti koriste religijski simboli?
M: Religijski simboli se u spiritualnosti koriste isklju ivo kao sredstvo za transformaciju kvaliteta uma, a ne kao nešto u šta treba verovati i za šta se treba vezati. emu služi auto - da bi se uvao kao nešto vredno ili da bismo se njime prevezli? Jasno je da auto gubi svoju svrhu ako ga uvamo u garaži. Na isti na in religijski simboli za spiritualnost gube svrhu ako ih samo obožavamo kao idole. Tako u spiritualnosti cilj nisu religijski simboli kao simboli vere, ve je cilj transformacija uma, a religijski simboli su samo sredstvo do tog cilja.
S: Vi želite da kažete da spiritualan ovek ni u šta ne veruje?
M: Ako je ispred spiritualnog oveka servirana hrana koju nikada nije probao, on e je probati, ali ne e verovati u pri u o toj hrani. Sa druge strane, vernik samo veruje, ali ništa ne ini, dok spiritualan ovek nikada ne veruje, a sve što ini, ini da bi saznao. Spiritualan ovek je duhovni avanturista; on voli sve da istraži i proba. On nema
potrebu da veruje jer se oslanja na znanje do kojeg je došao iskustvom, dok vernik može samo da veruje pošlo ne zna jer nema nikakvo iskustvo. Kada spiritualan ovek odlu i da proba hranu koju nikada nije probao, on to ne e u initi zato što veruje da je ta hrana dobra, ve iz radoznalosti. Da li je ta hrana dobra ili loša, to e mu pokazati njegovo li no iskustvo. Za spiritualnog oveka je sve samo sredstvo do spiritualnog iskustva. On koristi religijske simbole, ali se ne vezuje za njih, za razliku od vernika koji se vezuje za religijske simbole postaju i na taj na in njihov rob. Verniku je bitan krst ako je hriš anin; spiritualnom oveku je bitno iskustvo, a ne sam simbol pomo u kojeg dolazi do iskustva. Spiritualan ovek može koristiti bilo koji simbol ili ak više simbola iz razli itih religija i u tom smislu on nije ni hriš anin, ni budista, ni hinduista. Ako ponekad jedemo indijsko jelo ne zna i da smo Indijci. Važan je efekat hrane, a ne kuhinja kojoj to jelo pripada. Isto tako, nije bitno kojoj religiji pripadaju odre eni simboli, ve na in na koji se upotrebljavaju. Upotreba simbola ne zavisi od religija kojima pripadaju. Hriš anski simboli ne kažu da su hriš anski; hinduisti ki simboli ne znaju da su hinduisti ki. I zapravo efekat svih simbola je najja i ako ih ne klasifikujemo, ako ih ne definišemo i ne dajemo im nikakvo zna enje. Svi religiozni ljudi su manje ili više hipnotisani idejama, svi su oni
u vlasti nekih simbola, bez obzira da li su ti simboli konkretni ili apstraktni. Ako ve simbol nije to što ozna ava samim tim što ga nazivamo simbolom, zašto ga onda obožavamo, zašto od njega pravimo boga? Za neke je simbol sre e novac, za neke krst, zar to nije u krajnjoj liniji isto? Na ameri kom dolaru piše "mi verujemo u boga". Da li je u Americi novac samo simbol boga ili je postao sam bog? Sli nih primera ima mnogo. Ja ne kažem da simbole treba izbaciti iz upotrebe, ve samo ukazujem na opasnost koja se javlja kada ih zamenimo za stvarnost i kada oni postaju važniji od same stvarnosti.
S: Kako vi gledate na raj i pakao o kojima govore religije?
M: Raj i pakao su samo doživljaji stvarnosti. Oni nisu stvarni jer ne postoje objektivno. Živeti u raju ili paklu zna i biti u odre enom stanju svesti. Da li doživljavamo raj ili pakao, to nema nikakve veze sa onim što zaista jeste. Ne moramo da odlazimo na neko posebno mesto da bismo se našli u raju ili paklu. Dovoljno je samo da promenimo stanje svoje svesti. Upravo je to namera spiritualnosti. Ona nije zainteresovana za promenu okoline. Svim istinski spiritualnim ljudima je jasno da ovekovo unutrašnje stanje nije uslovljeno sredinom u kojoj se on nalazi. Možemo živeti u palati okruženi bogat-
stvom, a da ipak budemo nesre ni. Sa druge strane, možemo živeti kao prosjak, a da budemo sasvim sre ni. Naravno, to ne zna i da ne možemo biti sre ni u palati odnosno nesre ni kao prosjak. Suština je u tome da ne moramo da menjamo sredinu, s obzirom da uopšte nije bitno gde smo. One koji menjaju svoju sredinu sa ciljem da postanu sre ni, spiritualni ljudi smatraju za ljude u neznanju, pošto na taj na in niko ne može postati sre an. Spiritualnost je isklju ivo unutrašnja avantura ija je osnovna praksa meditacija.
S: Šta ovek dobija razumevanjem da doživljaj stvarnosti ne zavisi od same stvarnosti?
M: On postaje istinski odgovoran. On prestaje da krivi nekog drugog za svoj sopstveni položaj jer mu je jasno da bi to bilo isto kao kriviti sunce zato što nam je toplo u bundi, ili hranu zato što se gojimo. Jednom kada shvatimo da smo isklju ivo mi sami odgovorni za sve što nam se dešava, postajemo zreli za unutrašnju promenu koju je mogu e ostvariti spiritualnom praksom.
S: Da li unutrašnja promena ipak podrazumeva neku spoljašnju promenu?
M: Spoljašnja promena može, ali ne mora slediti unutrašnju. Ono što je bitno, ako ve želimo da upražnjavamo spiritualnu praksu, je da ne težimo spoljašnjoj promeni nego da dopustimo da se ona desi sama od sebe, ako ve treba da se desi. Postoje ljudi koji su kao psi što laju na sve što prolazi pored njih. Takvi ljudi nisu podobni za rad na sebi zato što im smeta svaka sitnica. Oni e uvek izmisliti neki razlog da odlože svoju spiritualnu praksu. U suštini oni ne žele ništa da promene ve samo pri aju gube i svoje dragoceno vreme. Ljudi koji zaista žele nešto da promene ne oklevaju ni trenutka, ve svaku situaciju koriste kao sredstvo za transformaciju svog bi a. Onima koji su zadovoljni sadašnjim stanjem svog bi a, ne vredi objašnjavati zašto je potrebno upražnjavati spiritualnu praksu. U tom smislu su jedino nezadovoljni ljudi zreli za rad na sebi, a takvi ljudi obi no ne postavljaju pitanje emu sve to. Naravno, uzrok njihovog nezadovoljstva nije hendikepiranost ili iskompleksiranost. Oni su potpuno fizi ki i psihi ki zdravi, ali su ipak nezadovoljni zato što ne smatraju da je sve u seksu, bogatstvu, slavi i mo i. Nezadovoljstvo može biti jedna od najve ih motiviraju ih sila za pozitivnu promenu.
Re i su prazne forme
S: Šta mislite o telepatiji?
M: Telepatija ne zavisi od jezika kojim govorimo, što jasno dokazuje da misli nisu re i koje izgovaramo u sebi. Možemo se sasvim dobro telepatskim putem sporazumeti sa nekim ko ne govori naš jezik zato što re i nisu te koje se prenose mentalnim planom, ve misli. Kada nekome želimo da saopštimo šta mislimo, mi zapravo želimo da mu prenesemo odre eno zna enje. To zna enje naravno može, a ne mora biti u formi re i. Postoji bezbroj na ina da nekome saopštimo šta mislimo, a samo jedan od njih je putem re i. Re i su kao amci, a misli kao putnici koji se prevoze tim amcima rekom sporazumevanja. Onima koji znaju da se sporazumeju telepatski, nisu potrebne re i. Oni mogu direktno da komuniciraju izme u sebe bez posrednika. Komuniciranje pomo u re i je toliko grub na in komunikacije da se ljudi kojima su potrebne re i obi no ne razumeju. U stvari, oni i koriste re i upravo zato što se ne razumeju.
S: Ako misli nisu re i koje izgovaramo u sebi, šta su onda te unutrašnje re i?
M: Re i koje izgovaramo bilo u sebi ili naglas su samo prazne forme kao prazne vre e koje možemo da napunimo ime god ho emo. Stoga, nije važno koje re i koristimo pri komunikaciji s obzirom da re nije njen sadržaj, kao što vre a nije ono što se nalazi u njoj. Jedino što je važno je zna enje koje dajemo odre enoj re i. Oni koji se vezuju za same re i su kao oni koji obra aju pažnju na vre u, umesto na sadržaj u njoj. Bilo bi dobro kada ne bismo morali da koristimo re i jer je verbalizacija misli veoma spor na in komuniciranja. Pošto svaku misao moramo da stavimo u formu re i, potrebno nam je nesagledivo više vremena da bismo se razumeli. Zapravo, sumnjam da se na taj na in ikada zaista razumemo.
S: Ako zna enje re i nije u re ima, da li je onda u objektima ili delima?
M: Kada bi zna enje bilo u samom objektu ili inu, onda bi na primer jedenje rukama uvek bio nekulturan in. Indijci, koji su veoma kulturan narod, jedu rukama ne smatraju i taj in nekulturnim, za razliku od zapadnjaka. Da li je onda jedenje rukama kulturno ili nekulturno? To je potpuno subjektivno. Klimanje glavom ne mora uvek da zna i odobravanje, što dokazuje da zna enje nije u samom
inu. Klanjanje ne mora uvek ozna avati poniznost; ono može zna iti i pozdrav. Postoji bezbroj primera gde isti in ima potpuno razli ito zna enje, što potvr uje injenicu da zna enje nije u objektu ili delu. Kada bi zna enje bilo isklju ivo povezano sa re ima, onda gluvonemi ne bi mogli da se sporazumevaju. Možemo se isto tako dobro sporazumeti bez re i, samo pokretima ruku ili izrazom lica daju i tim gestovima zna enje koje god mi ho emo. Isti gest može imati potpuno razli ita zna enja. Svi ovi primeri jasno pokazuju da zna enje nije ni u re ima ni u delima, ve u umu. Ono nije ni objekat, ni in, ni re , ve nešto nakalemljeno na njih. Upravo zbog toga kulturno može biti nekulturno, dobro loše, a lepo ružno.
S: Dakle, po vama nije bitno šta se pri a pošto u tome nema nikakvog zna enja.
M: Nije bitno koje re i koristimo, bitno je šta mislimo tj. koje zna enje dajemo re ima. Možemo re i "mrzim te", a da mislimo "volim te" i obratno. Ako pri amo isto ne zna i da mislimo isto, kao što ne moramo pri ati isto ako mislimo isto. Koje emo re i koristiti, to je stvar dogovora. S obzirom da možemo pri ati isto, a misliti razli ito i misliti isto, a pri ati razli ito, potpuno je svejedno šta
pri amo. Ali naravno, retko ko je u stanju da vidi šta ko misli pošto se uglavnom svi vezuju za re i.
S: Da li je um taj koji stvara misli?
M: Um ili mislilac ne stvara misli iz sebe kao što glasne žice ne stvaraju zvuke iz sebe. Kada glasne žice u kontaktu sa vazduhom vibriraju, nastaju zvuci. Bez vazduha ne bi bilo zvukova. Sli no tome, kada um koji je u kontaktu sa mentalnom sferom vibrira, nastaju misli. Dakle, misli ne nastaju iz uma, ve su to samo vibracije u mentalnoj sferi koje su prouzrokovane aktivnoš u uma. I kao što glasne žice nisu zvu i, tako mislilac nije misao.
S: Kada ne mislim ni o emu, kada sam potpuno miran, šta se tada dešava sa mojim umom?
M: Jedno je ne misliti, a drugo misliti da ne misliš. Ne zna i da si miran ako misliš da si miran. Ako misliš da si miran, onda samo misliš da si miran. Ako ne misliš da si miran, onda verovatno misliš nešto drugo, ali koja je razlika? Poenta je u tome da shvatiš da to o emu misliš ne menja suštinu. Mišljenje o bogu nije ništa bolje od mišljenja
o seksu zato što je mišljenje samo mišljenje. Praviti razlike me u mišljenjima je isto kao praviti razlike me u otpacima.
Direktno vi enje
S: itaju i spiritualne knjige, esto mi se javlja ose aj da sve što je re eno nema nikakve veze sa stvarnoš u.
M: Opisivanje stvara lažni utisak da nešto razumemo, dok zapravo na taj na in ništa ne razumemo jer neprekidno propuštamo trenutak direktnog vi enja. Pri opisivanju opis nikada nije ono što se opisuje, bez obzira što se nama ini da je opis upravo to. Jedino u stanju pažnje prividna povezanost izme u stvarnosti i opisa, i opisa i drugog opisa, nestaje i mi imamo vremena da sve vidimo kao to što jeste. Kada nismo pažljivi uvek kasnimo za ispravnim vi enjem ništa ne sagledavaju i kao to što jeste.
S: Zašto imamo toliku potrebu da opisujemo? Šta nas to nagoni na opisivanje?
M: Opis je samo reakcija na ono što gledamo i ujemo. On nema nikakve veze sa onim što je spolja u smislu da on nije to. Opis onoga što je spolja je isto toliko ono što opisuje koliko je cvr anje mesa na vatri sama vatra. Cvr anje mesa je u vezi sa vatrom samo kao reakcija
na njenu toplotu, ali naravno da nema nikakve veze sa njom ako ga posmatramo kao fenomen za sebe. Cvr anje je cvr anje, a vatra je vatra. Kada je meso dovoljno pe eno, ono više ne reaguje na vatru. Na isti na in, kada bi e dostigne odre eni kvalitet koji možemo nazvati pro iš enost, ono više ne reaguje na stvarnost. Tada je bi e nalik ogledalu koje jasno odražava sve što stane ispred njega. Ovo jasno odražavanje svega, bez imalo iskrivljavanja je direktno vi enje.
S: Da li to zna i da bez direktnog vi enja nikada ne možemo znati ono što opisujemo?
M: ak ni opis opisa nije sam opis koji se opisuje. Mi možemo opisivati opis ili imenovati ime, ali ni to nikada ne e biti to. Jedini na in da ispravno razumemo stvarnost je da sam opis stvarnosti sagledamo kao to što jeste bez naknadnog opisivanja. Pa ak i ako nam se javi naknadni opis, opet taj opis moramo videti samo kao opis da bismo došli do ispravnog razumevanja. Tako, uvek moramo biti brži od opisa, bilo naknadnog ili nenaknadnog.
S: I dalje ne vidim kako da to izvedem. Ose am se kao u lavirintu.
M: Jedini na in da iza eš iz lavirinta psiholoških reakcija je da vidiš tu svoju trenutnu reakciju kao to što jeste. Trenutno vi enje je trenutni prekid beskona nog niza psiholoških reakcija. Ali ako nastaviš da misliš o tome kako da iza eš iz lavirinta, i dalje eš biti u njemu.
S: Ali to što vi govorite tako e je samo opis!
M: Videti opis kao to što jeste ne zna i pomisliti "to je samo opis" ili "opis nije opisano". Da bismo ostvarili direktno vi enje, moramo i te opise videti samo kao opise, što zna i da uvek moramo biti pre mišljenja. Definisanje koncepta kao koncepta bez vi enja te definicije kao još jednog koncepta, pripada intelektualnom ili pogrešnom razumevanju koncepta. Jedino što se može nazvati intuitivnim ili ispravnim razumevanjem koncepta je vi enje trenutnog koncepta kao koncepta, bilo da se radi o definiciji koncepta ili nekom drugom konceptu. Objašnjenje stvarnosti je uvek pogrešno znanje o stvarnosti, zato što nas to znanje ne može zadovoljiti, kao što nas samo izgovaranje re i "hrana" ne može zasititi. Jedino što nas može zasititi je jedenje hrane što je analogno direktnom vi enju stvarnosti bez objašnjenja. I kao što jedenje nema nikakve veze sa izgovaranjem re i "hrana", tako direktno vi enje nema nikakve veze sa objašnjenjima. U tom
smislu je pri ati nekom o stvarnosti isto kao pri ati gladnom o hrani. Ljudi koji vas uveravaju da su njihova objašnjenja ta na i dovoljna, podse aju na one koji bi vas uveravali da ete se najesti tako što ete misliti o hrani. Kada biste se zadržali samo na objašnjenjima, pravo znanje o stvarnosti bi bilo isto toliko daleko od vas koliko i sitost kada biste samo mislili o hrani.
S: Zna i, stvarnost je nespoznatljiva isto kao što je re "hrana" nejestiva?
M: Da, ali je zato hrana jestiva bez obzira što re "hrana" nije to što se jede. Re nije to što ozna ava kao što etiketa nije proizvod. Sve dok re i koje upotrebljavamo da bismo razumeli stvarnost, ne vidimo samo kao re i, ne možemo ispravno razumeti stvarnost.
S: Po injem da shvatam šta podrazumevate pod vi enjem re i samo kao re i.
M: "Videti re i samo kao re i" su isto tako samo re i. Nema kraja re ima kroz pri u. Ono što nije re ostaje ve no neizrecivo. Neizrecivo je mogu e razumeti jedino direktnim vi enjem, mada je i "direktno
vi enje" samo koncept. U trenutku kada stvarno vidimo re i samo kao re i bez re i "vidim te re i samo kao re i", slobodni smo da ispravno razumemo neizrecivo.
S: Da li to zna i da jednostavno treba da prestanem da verujem u sve što se govori?
M: Verovati da ne treba verovati u ono što se govori tako e je intelektualno razumevanje tj. razumevanje na nivou re i. Jedino što je zaista izvan re i je razumevanje samih re i kao re i. U protivnom, naše razumevanje ne ide dalje od obi nih fraza.
S: Pa kakvo je onda to stanje u kojem zaista ne verujemo u ono što se govori?
M: U tom stanju postoji samo tok misli koje objašnjavaju ili opisuju same sebe. U njemu nema ni posmatra a ni posmatranog, niti ikoga ko kontroliše, misli ili tuma i misli.
S: Kako to mislite nema posmatra a ni posmatranog?
M: Tako što se u tom stanju ništa ne vidi kao posmatrano, ve je sve to što jeste. To je prirodno oslobo enje. Osloboditi se ideje posmatra a, posmatranog i posmatranja zna i kona no se osloboditi.
S: Onda posmatra nikada ne može postati posmatrano, što se ne slaže sa u enjem da postoji stanje svesti u kojem su posmatra , posmatrano i proces posmatranja jedno?
M: Ne možeš nikada postati ono što nisi, možeš samo biti identifikovan sa onim što nisi tj. samo misliti da si ono što nisi. Recimo ne eš postati bog ako budeš mislio da si bog. Ako budeš mislio da si bog, onda eš samo misliti da si bog, jer misliti i biti nije isto.
S: Ako ne mislim da sam bog ili ovek, šta sam onda?
M: Ni bog ni ovek. U stanju neidentifikacije sa razli itim mislima o sebi, otkri eš da si oduvek bio upravo to što jesi.
S: Da li u tom stanju ovek išta razume?
M: ovek tada uvi a da je misao koje je trenutno svestan, samo ta
misao i nijedna druga i da ona nije ni u kakvoj relaciji sa onim što definiše. Na primer, ako mu se javi misao "um", to je samo "um", ako mu se javi misao "svest", to je samo "svest". U stanju ispravnog vi enja um nije svest niti je svest energija, jer nijedna misao nije neka druga misao. U stanju pogrešnog vi enja ili neznanja, prividna povezanost izme u misli stvara utisak da je to ovo, a ovo ono, usled ega se svaka misao ne vidi kao to što jeste.
S: idu Krišnamurti govori o posmatranju bez posmatra a. Da li je to isto stanje o kojem vi govorite?
M: To je samo koncept! "Posmatranje bez posmatra a" ne može istovremeno postojati kao koncept i kao nešto što nije koncept. Mi ne uvi amo šta to zna i posmatrati bez posmatra a zato što to ne vidimo samo kao obi an koncept.
S: Rekli ste da u tom stanju nema nikoga ko misli. Da li to podrazumeva odsustvo svakog mišljenja?
M: Kada se za vreme mišljenja bez pažnje koje je forsiranje misli pojavi pažnja, misli prestaju da se misle na stari na in i po inju da se
kre u po inerciji tj. neisforsirano. Neisforsirana kretnja misli ili kretnja bez uplitanja ega je mogu a jedino kada postoji pažnja tj. opuštanje samog pokreta misli.
S: Nije li to opuštanje misli samo još jedan in ega koji pokušava nešto da postigne?
M: U stanju ispravnog razumevanja nema pokušaja da se bilo šta postigne ili razume. Takav pokušaj ukazuje na prisustvo nerazumevanja. Jedino oni koji ne razumeju pokušavaju da razumeju, dok oni koji razumeju ništa ne pokušavaju pošto im je sve jasno. Pokušaj da se nešto postigne ili razume je pokret nerazumevanja i zato pokušavaju i da razumemo nikada ne emo posti i razumevanje. S druge strane, ako ne pokušavamo da nešto postignemo ili razumemo, ne zna i da smo išta postigli ili razumeli. Stoga, pokušavali ili ne, ostajemo na istom.
S: Pa kako onda razumeti?!
M: Jedino tako što emo razumeti i nikako druga ije!
Opisivanje neizrecivog
S: Kada se trudim da budem pažljiv kako bih razumeo istinu koja je izvan re i, mišljenje mi se iznenada blokira i ja gubim sposobnost govora. Zašto se to dešava?
M: Ako smo potpuno svesni nema ni blokiranja ni forsiranja misli ve postoji samo prirodni tok misli kojeg ništa ne remeti. U tom stanju potpune svesnosti sve se vidi kao to što jeste. Kada ljudi uju neku spiritualnu frazu kao što je "istina je izvan re i", oni se obi no blokiraju mišlju da ne treba da pri aju pošto nije mogu e izre i neizrecivo, što je potpuno pogrešan stav. To je stav vezanosti, a ne svesnosti. Ako smo ve shvatili da sve što kažemo nije to o emu govorimo, zašto bismo prestali da pri amo? Neizrecivo ostaje neizrecivo bez obzira da li pri amo ili ne. Iako sve što kažemo nije to o emu govorimo, neophodno je da nastavimo da pri amo kako bismo nau ili da koristimo re i ne vezuju i se za njih. Nije teško ne pri ati, to svako može; teško je pri ati, a ne upetljavati se u re i tj. ostati savršeno priseban pri opisivanju neizrecivog.
S: Mnogi u itelji kažu da se to ne može opisati.
M: Pogrešno je neizrecivo proglasiti neopisivim s obzirom da ga možemo beskona no opisivati. Oni koji kažu da se to ne može opisati greše, jer se to može opisati, ali se ne može izre i. Jedno je ne mo i opisati, a ne mo i izre i nešto sasvim drugo. Upravo zato što je to mogu e opisati postoji poezija i ostale umetnosti. Tako, ne postoji neopisivo, postoji samo neizrecivo.
S: Ako ono što govorimo nije to o emu govorimo, o emu onda govorimo?
M: Bez obzira o emu pri amo potrebno je zaista sagledati da ono što govorimo nikada nije to o emu govorimo, a ne samo intelektualno usvojiti tu injenicu. Zato, ne zamaraj se razmišljanjem oko toga o emu pri amo, ve vidi ovo što sada govorimo samo kao to što sada govorimo, ostavljaju i da se to o emu pri amo brine samo o sebi. To je sve što možeš u initi pošto se to o emu govorimo nikada ne može izre i. Ako kažemo da je to o emu pri amo ovo ili ono, tada postoji opasnost da tu samu re koju smo izabrali za novo ime neizrecivog zamenimo za neizrecivo, i tako i dalje ostanemo u neznanju u pogledu izrecivog i neizrecivog.
S: Da li je po vama to neizrecivo isto što i bog?
M: Ne. Pošto možemo izgovoriti "bog", bog je samo re . Ono što nije re , nije bog jer nije re . Ali kada kažemo "bog", mi to ne vidimo samo kao re . Kada izgovorimo "ljubav", bilo u sebi ili naglas, mi to vidimo kao nešto više od re i. Zašto, ako su na kraju to samo re i?! Može li bilo koja re postati nešto više od re i, bez obzira što joj se pridaje poseban zna aj? Da je re nešto drugo od re i, onda je jednostavno ne bismo mogli izgovoriti. Sam in izgovaranja re i dokazuje da je sve što se izgovori samo re . Ako nije tako, šta bi drugo moglo biti ono što se može izgovoriti? Možda ptica u letu ili avion od kojeg nam se ini da je ptica?! Klju mudrosti je u razumevanju da ime nije imenovano. Dokle god neizrecivo poistove ujemo sa re ju ne možemo do i do mudrosti. Neizrecivo nije ni bog, ni jastvo, ni materija, ni energija. Kada se svako ime vidi samo kao ime, otkriva se neizrecivo kao to što jeste izvan imena i opisa.
S: Ali mene zanima da li bog zaista postoji?
M: Prvo prona i šta je bog, umesto što se pitaš da li bog postoji. Uzmimo na primer da je jedan ovek želeo da napravi neki novi proizvod, ali se iznenada razboleo i umro, stigavši da napravi samo etiketu za taj proizvod. Posle njegove smrti, neko je pronašao tu etiketu koja mu se toliko dopala da je po eo da traga za nepostoje im proizvodom, svuda se raspituju i da li on postoji. Naravno da niko nije mogao ništa da mu kaže u vezi toga, pošto niko nikada nije video to za im on traga. Sve svete knjige u koje ljudi veruju su upravo kao ta etiketa za nepostoje i proizvod. One nisu nikakve božije objave ve obi na izmišljotina ne ijeg uma koji je sanjao o ne emu što je imenovao bogom. Da bi mogli da manipulišu drugima takozvani sveci i proroci izmisle odre ene pojmove kao što su "bog" ili "ljubav" proglašavaju i ih ne im višim od obi nih pojmova, a onda lakoverni ljudi obožavaju te ideje kao nešto drugo od ideja. Fabrika koja pravi etikete ne pravi i proizvode. Ali niko ne uvi a da je um samo fabrika za etikete.
S: Vi ho ete da kažete da bog i ljubav ne postoje?!
M: Uopšte nije bitno da li to što se imenuje postoji ili ne postoji. Bitno je videti ime kao ime. Možda to što imenujemo postoji, a možda i
ne. Možda su imena koja koristimo kao etikete bez proizvoda, a možda i nisu. Kona no, to uopšte nije važno; važno je ne zameniti etiketu za proizvod. Zašto prvo ne sagledati re kao re , pa onda iz tog stanja videti da li se ta re odnosi ili ne odnosi na nešto? Možda e nam u tom stanju u kojem se re i vide samo kao re i, biti potpuno svejedno da li to što se imenuje postoji ili ne.
Ime nije imenovano
S: Neki hinduisti propovedaju da je Krišna jedini bog.
M: Imena odre enih stvari se mogu menjati isto kao i zna enje odre enih imena, što je najbolji dokaz da ime nikada nije imenovano, bez obzira da li se to ime odnosi ili ne odnosi na nešto. Na primer, malog plavog sa slike kojeg hinduisti nazivaju Krišnom ja mogu nazvati Robinom Hudom. Ako Afrikancima koji nikada nisu uli ni za Krišnu ni za Robina Huda, kažem da je mali plavi sa slike po imenu Robin Hud, zli vra iz mog plemena, oni e to prihvatiti bez ikakvih predrasuda. Ja nemam ništa protiv Krišne, samo ukazujem na to da je veza izme u imena i imenovanog relativna i da sve ne mora biti onako kako smo predstavili u svojoj glavi. Sama injenica da možemo menjati svoju predstavu o sebi i drugima i da nas razli iti ljudi vide razli ito, dokazuje da predstava koja se ima o ne emu nije to. Predstave su kao odela koja menjamo. Danas mogu nositi sve ano odelo, a sutra radni ko. Danas se mogu predstavljati kao mudrac, a sutra kao budala. Ali šta sam ja zaista? Ni jedno ni drugo. Ako je Krišna ikada postojao, da li je on imao tu predstavu o sebi koju hinduisti danas imaju o njemu? Naravno, jedno je glumiti
ulogu, a drugo biti poistove en sa njom. Krišna je mogao govoriti ljudima da je bog, ali da li je on sebe zaista smatrao bogom? Naša predstava o drugima se uvek zasniva na predstavi koju imamo o sebi. Druge vidimo upravo onako kako bismo želeli da vidimo sebe.
S: Vedantisti imaju teoriju o skrivenom jastvu unutar nas. Ja sam tragao za jastvom, ali nisam otkrio nikakvo jastvo u sebi.
M: Da zaista nema jastva tine bi mogao da otkriješ da ga nema. Ti si jastvo, taj koji je otkrio da nema jastva je jastvo. Ti postojiš kao jastvo, bez obzira što kažeš da si otkrio da jastva nema. U samom inu negiranja sopstvenog postojanja je potvr ivanje svog postojanja koje je jastvo. To je kao da neko kuca na tvoja vrata, a ti odgovaraš da nema nikoga. Sam in negiranja te otkriva.
S: Sledbenici Šri Šankara arije tvrde da je sve Brahman tj. da postoji jedino Brahman i da je ovaj svet maja. Da li se slažete sa njima ?
M: Nije ta no da postoji jedino Brahman, ve je ta no da postoji ideja da postoji jedino Brahman. Ako se ta ideja ne vidi samo kao ideja, onda postoji i maja; naravno, samo za one koji veruju u tu
ideju.
S: Budisti govore o praznini...
M: Ono što se naziva prazninom može se nazvati puno om, ono što se naziva patnjom, može se nazvati sre om. Boga možemo krstiti u avola, a avola u boga. Ali, da li smo na taj na in zaista promenili samu stvar? Da li je to što se naziva prazninom zaista postala puno a ili je ostalo to što jeste bez obzira što smo mu promenili ime? Ako to nešto promenom imena ne može postati puno a, da li je onda to uopšte praznina? I kada smo ga zvali prazninom, ono nije bilo praznina kao što sada nije puno a kada ga zovemo drugim imenom.
S: Ako to nije ni praznina ni puno a, šta je onda?
M: Da bismo to sagledali kao to što jeste, moramo samo ime kojim ga ozna avamo sagledati kao to što jeste, odvojeno od imenovanog. Jedino tako je mogu e do i do mudrosti ili ispravnog razumevanja stvarnosti.
S: Kada sve sagledamo kao to što jeste, šta ostaje?
M: Upravo to!
Ispravno stanje
S: Ja sam praktikovao neke jogi ke tehnike i probudio kundalini. esto ne umem da vladam energijom kundalini. Možete li mi re i kako da je kanališem?
M: Nemogu e je zaista probuditi kundalini jer je bu enje kundalini samo definicija ne ega što nije ni bu enje ni uspavljivanje kundalini. Možeš jedino misliti ili verovati da si probudio kundalini. Pošto ti se svideo koncept bu enja kundalini, ti si taj opis prisvojio i svoje iskustvo imenovao njime, kao što je neko svom detetu dao ime koje mu se dopada. Ali to iskustvo, ili ve šta je, nije postalo bu enje kundalini, kao što dete nije postalo ime kojim ga otac zove. Ko zna da li si ti uopšte probudio, uspavao ili blokirao kundalini. Gde je tvoja kundalini kada ne misliš o njoj?!
S: Ne razumem.
M: Umesto što misliš o kanalisanju kundalini, bolje to mišljenje kanališi u nemišljenje! Hipnotisan svojim iskustvom ti si još jedan od nesre nika koji su zalutali u magli tu ih koncepata. Šta ti je?! To o
emu govoriš ne postoji.
S: Ali ja sam prepoznao svoje iskustvo u tom opisu!
M: Ako veruješ da si prepoznao svoje iskustvo u tom opisu, onda jednostavno zavaravaš sebe. Ne možeš prepoznati svoje iskustvo u opisu; možeš samo povezati sopstveno iskustvo sa opisom koji ti se dopada.
S: Vi sve negirate! Za vas ni na jedno pitanje ne postoji pravi odgovor.
M: Ispravan odgovor na neko pitanje je ispravno razumevanje odgovora, a ne ovaj ili onaj odgovor. U tom stanju svaka naša re nosi miris ne-umnog razumevanja koji zbunjuje svakoga ko je na nivou uma.
S: Osim što zbunjuju, da li te re i mogu i da probude?
M: Te re i su samo mamci za bu enje. Kada se bu enje upeca, mamac se baca. Sve što ti je u itelj pri ao dok si bio u snu, jednom
kada se probudiš pada u vodu. Ali to se ne može desiti na silu. Kada se probudenje desi, sve re i se spontano odbacuju kao iznošeno odelo.
S: Dakle, treba se jednostavno ne vezivati za re i?
M: Re i možemo ispravno razumeti jedino ako smo u ispravnom stanju. Bez ispravnog stanja mi emo se samo vezati za ideju o nevezivanju za re i. Kada smo u pogrešnom stanju, ne može nam pomo i nijedna ideja zato što je to stanje, stanje vezivanja. U pogrešnom stanju se možemo samo vezati za prosvetljenje, boga, nevezanost ili za bilo koju drugu re , ali to naravno nije mudrost. Zato je najbolje da odmah odbacimo sve spiritualne koncepte i zadržimo samo pitanje "šta je to?" koje nam eventualno može pomo i da postignemo ispravno stanje bi a u kojem se sve vidi kao to što jeste. Kada budemo ostvarili istinsko razumevanje stvarnosti koje postoji jedino u stanju pažnje, tada za nas ne e postojati nijedna ideja za koju bismo se mogli vezati, iz prostog razloga što je stanje pažnje stanje nevezivanja. To je jedini put.
S: Da li nam objašnjenje stvarnosti uopšte može koristiti na bilo koji
na in?
M: Dok pri amo o hrani može nam se u initi da smo se zasitili, ali emo ubrzo shvatiti da smo i dalje gladni. Sli no tome, pri aju i o stvarnosti može nam se u initi da smo je razumeli, ali emo ubrzo shvatiti da nismo kada ponovo budemo pokušavali da je razumemo. Objašnjenje stvarnosti je uvek pogrešno znanje o stvarnosti zato što nas ono ne može zadovoljiti i zbog toga ni od jednog objašnjenja ne možemo imati nikakve koristi. Jednom kada zaista spoznamo stvarnost, mi više nemamo potrebu da pri amo o njoj, kao što nemamo potrebu da pri amo o hrani kada se najedemo. Kada se probudiš, sve e ti se samo objasniti. Za sada samo radi tehniku probu enja sve dok ne shvatiš o emu se radi.
Put svesnosti
S: Mogu li istovremeno obavljati dve radnje npr. slušati muziku i nekoga ko govori?
M: Ne možeš biti svestan dve stvari istovremeno, ali zato možeš više ili manje biti svestan jedne stvari. Možeš slušati nekoga sa pažnjom ili bez pažnje; možeš misliti pažljivo ili nepažljivo. Drugim recima, možeš sve raditi sa svesnoš u ili bez nje. Bitan je nivo svesnosti, a ne to ega si svestan. Kada si potpuno svestan, onda si u stanju da sve vidiš kao to što jeste, zato što tada ni emu ne pridaješ zna aj i samim tim ga ne bojiš subjektivno. Kada nisi pažljiv, tada sve vidiš kao nešto drugo od onoga što jeste. Stvari koje gledaš postaju re i kojima ih imenuješ, muzika koju uješ postaje lepa ili ružna itd. Jednostavno sve postaje nešto drugo od onoga što jeste.
S: Da li ulne aktivnosti ometaju pažnju?
M: Ne. Možemo pažljivo gledati, slušati, misliti, a možemo sve to initi bez pažnje. Da li slušamo drugog ili sebe, bez obzira da li pri amo u sebi ili naglas, to nije toliko važno; važno je pažljivo
slušati. Bitan je kvalitet bi a pri slušanju, a ne ono što se sluša. Kada postoji kvalitet bi a koji nazivam pažnja, tada nam nije važno šta slušamo ili gledamo. Me utim, nama je obi no važno šta slušamo ili gledamo, što upravo dokazuje da nismo pažljivi.
S: Kada radim nešto, ja se brzo umorim. Zašto?
M: Tebe ne izmara ono što radiš, ve poistove ivanje sa onim što radiš. Kada god psihološki reaguješ na nešto, pridaju i mu zna aj, gubiš ogromnu energiju umaraju i se na taj na in.
S: Mnogi u itelji podu avaju da treba da živimo u sadašnjosti, da budemo "ovde i sada". Kako to izvesti?
M: Biti ovde i sada ne zna i ne razmišljati o prošlosti i budu nosti ve biti potpuno prisutan u svemu što se dešava. Nemogu e je ne biti ovde i sada; mogu e je bili samo delimi no ili potpuno svestan svega što je ovde i sada. Ne možemo živeti nigde drugde osim u sadašnjosti. Možemo razmišljati o prošlosti i budu nosti, ali razmišljanje se uvek dešava u sadašnjosti. I zapravo, prošlost i budu nost ne postoje druga ije osim kao ideje. Onaj ko je potpuno
svestan sve vidi kao to što jeste uklju uju i i ideju o bivanju ovde i sada.
S: Moja svesnost neprekidno ska e sa jedne stvari na drugu kada pokušavam da je održavam. Kako da to spre im?
M: Važno je da si svestan, a ne to ega si svestan. Nije bitno da li ti svesnost ska e ili ne, ve je bitan intenzitet svesnosti tj. koliko si svestan toga ega si trenutno svestan. Ako si potpuno svestan, onda se ne eš poistove ivati sa onim što slušaš, ose aš ili misliš i samim tim ti ne e biti važno šta slušaš, ose aš i misliš. Nemoj da pridaješ zna aj muzici koju slušaš, objektu koji gledaš, ose anjima i mislima koje imaš, ve obrati pažnju na to koliko si svestan u svemu tome.
S: Kada doživljavam nešto prijatno, mene to sasvim obuzima i ja potpuno gubim sebe u tome. Da li je to ono jedinstvo subjekta i objekta koje se pominje u jogi?
M: Ne možeš imati ispravno vi enje stvarnosti dokle god praviš razlike me u stvarima, a praviš ih dokle god jednu stvar vidiš kao prijatnu, a drugu kao neprijatnu. Objektivno stvari nisu ni dobre ni
loše, ni lepe ni ružne, ve jednostavno takve kakve jesu. Nešto je prijatno ili neprijatno samo u odnosu na nešto drugo, a vizija odnosa je uvek subjektivna. Mi smo ti koji stvaramo odnos izme u stvari povezuju i ih na svoj subjektivan na in. U stvarnosti, stvari nisu u odnosu ve svaka postoji za sebe. Ako stvari vidiš na ispravan na in, onda ih ne porediš. Put svesnosti nije put opijenosti, ve put trezvenosti, a to ne zna i biti u ne emu ve ne biti ni u emu. Stoga, svi koji su opijeni bogom ili ne im drugim za mene su na pogrešnom putu. Biti obuzet ne im zna i biti uvu en u nešto i samim tim zavisiti od toga u šta si uvu en tj. biti rob toga ime si opijen. Uopšte nije bitno da li je to bog ili avo. Neko to može nazivati bogom, a neko avolom; to ništa ne menja. injenica je da si izgubio sebe u ne emu. U svesnosti te ništa ne obuzima jer se ni emu ne priklanjaš i zbog toga u njoj ne može biti nikakvog jedinstva izme u subjekta i objekta. Kada se vernik poistove uje sa bogom ne bi li se tako oslobodio sopstvenog ega, on zapravo na taj na in samo zadržava ego obožavaoca. Ego obožavaoca ili ego biznismena, još uvek je isti sebi ni ego. Ego uzima razli ite forme samo da bi opstao.
S: Gur ijev i Uspenski govore o mnoštvu "ja" u oveku. Da li po
vama zaista postoji mnoštvo "ja"?
M: To je jedan isti ego koji se prividno podvaja predstavljaju i se as kao svetac as kao grešnik, as kao veseo ili kao tužan. Kao što kameleon menja boju, prilago avaju i se trenutnim uslovima, tako ego menja formu kada želi da ostvari svoje sebi ne ciljeve. Treba shvatiti da se uvek radi o jednom istom egu koji se vešto pretvara, a ne o mnoštvu razli itih "ja". Svima je poznato da osoba koja ume da govori iz stomaka, kada ima lutku na ruci, pri a i u ime lutke i u svoje ime. Dokaz da se radi o istoj osobi je upravo u nemogu nosti da lutka i ta osoba istovremeno pri aju. Isto važi i za ego. Kada bi postojalo mnoštvo "ja", onda bi ovek istovremeno mogao biti i veseo i tužan, ali naravno, to je nemogu e zato što postoji samo jedno "ja".
S: A šta je sa teorijom o egu i superegu?
M: Ne samo da nema ega i superega, ve je i to "ja" koje je samo "jedno" zapravo iluzorno! Taj kameleon koji vesto menja boje u stvari ne postoji. Ne samo da su uloge koje glumac glumi iluzorne, nego je i sam glumac nepostoje i. Obi no se ispituju uloge, ali ne i
glumac; obi no se bavimo bojama, ali niko nije zainteresovan za samog kameleona. Kada glumac shvati iluzornost svoje glume, kada kameleon uhvati sebe u svom pretvaranju - tada i samo tada nestaje svaka varka neznanja.
Bljesak prosvetljenja
S: Da li u stanju prosvetljenosti nastavljamo da funkcionišemo na isti na in?
M: Pokušavati da razumemo kako funkcionišemo predstavlja boravak u neznanju. Upotrebom uma nije mogu e razumeti um pošto ne postoje dva uma da bi jedan mogao da razume drugi. Dovoljno je razumeti da kada pokušavamo da razumemo nešto pomo u uma, uvek zapravo pokušavamo da razumemo nešto što nije mogu e ispravno razumeti. Iako je ak i to razumevanje pogrešno, od njega nema višeg intelektualnog razumevanja.
S: Koja je onda svrha takvog razumevanja?
M: Kada razumemo da nije mogu e ispravno razumeti pomo u uma, prestajemo da pokušavamo išta da razumemo daju i na taj na in prostora ispravnom razumevanju.
S: Da li se prosvetljenje može namerno izazvati i kakav je to u stvari doga aj?
M: Bljesak prosvetljenja ili intuitivnog vi enja je kao grom iz vedra neba koji nas apsolutno osloba a svake konceptualizacije, ostavljaju i nas potpuno praznog uma. Sve što smo do tada zamišljali da je prosvetljenje, nema više nikakvog zna enja za nas.
S: Ako se prosvetljenje ne može namerno izazvati, šta uopšte mogu da u inim u pogledu toga?
M: Samo se drži pitanja "šta je to?" dok sve ne vidiš kao to što jeste. Kada sve budeš video kao to što jeste i dalje se drži mudrog pitanja jer tada ono ima ulogu pe ata svesnosti, sve dok se ne stabilizuješ u ispravnom vi enju stvarnosti tj. dok napor da se držiš pitanja ne iš ezne sam od sebe. Kada napor bude nestao i pitanje e nestati zajedno sa njim, a ti eš ostati potpuno svestan i opušten u ispravnom vi enju bez napora. Tada si u inio sve što se moglo u initi.
