'Recnik zargona' Marijana M. Canak

1 Recnik zargona.pdf 1

Marijana M. anak UDK 811.163.41'276.2 Nau~ni rad

OBELEŽJA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG ŽARGONA SA RE NIKOM

SAŽETAK

Ra eno pod rukovodstvom prof. dr Vladislave Petrovi

Komunikacija me)u mladima gotovo da se ne odvija bez upotrebe razli3ite leksike i izraza obeleženih po nekom kriteriju, a nesumnjivo je da su u govoru mladih posebno mesto našli žargonizmi. Stoga je ovaj rad mali prilog prou3avanju žargona omladine Novog Sada. Re3nikom je obuhva9eno 1120 žargonizama s ciljem da se sa3uvaju re3i koje, ina3e, obi3no zastarevaju paralelno sa odrastanjem onih koji ih tvore i upotrebljavaju. Re3nik je sastavljen na osnovu metode anketiranja i vo)enja razgovora s mladim Novosa)anima starosnog doba od 20 do 25 godina. Prikupljena gra)a pore)ena je s Re nikom žargona Dragoslava Andri9a da bi se uo3ile razlike i eventualne promene, inovacije u žargonu današnje omladine jedne urbane sredine, kao što je Novi Sad. Posebna pažnja posve9ena je analizi žargona iz rodne perspektive i otkrivanju mizoginije kao njegovog imanentnog dela. Sakupljena žargonska gra)a poslužila je i za izvo)enje zaklju3aka o muško-ženskim odnosima u novosadskoj sredini me)u omladinom, kao i za prosu)ivanja sa psiholingvisti3kog aspekta. KLJU NE RE I: žargon, žargonizam, komunikacija mladih, rodna perspektiva, frekventnost glagola.

1. O žargonu Žargon predstavlja poseban govor, odnosno govornu varijantu ljudi neke odre)ene društvene grupe koju mogu da odre)uju profesija, socijalni status, uzrast, teritorijalna ome)enost, zajedni3ka interesovanja i na3in života njenih 3lanova i sli3no; tako, na primer, možemo govoriti o politi3kom, kompjuterskom, uli3nom, omladinskom, studentskom, narkomanskom, novosadskom ili limanskom žargonu. Žargon ne samo da obiluje specifi3nim jezi3kim sredstvima, nego i nekim standardnim ili književnim izrazima daje specifi3no zna3enje, te je zbog toga manje razumljiv drugim govornicima istog jezika; zapravo, takav jezik unutar jezika ima funkciju da identifikuje 3lanove odre)ene društvene grupe, da još više tu grupu zatvori i sa3uva je od uljeza. Šatrova3ki govor nekada je podrazumevao govor skitnica i lopova, a danas se odnosi na re3i koje su nastale razli3itim kombinacijama slogova neke književne re3i, naj3eš9e inverzijom prvog i poslednjeg sloga. Osim promenom zna3enja književne re3i, a da logika te promene 3esto nije jasna (npr. peglati u zna3enju povra9ati ili tu9i nekoga) i premetanjem slogova (npr. skivi umesto viski), žargonske re3i nastaju i slivanjem dve re3i (npr. hamburegdžinica), zatim pozajmljivanjem i modifikovanjem stranih re3i (npr. kulirati – ne uzbu)ivati se, od engleskog cool – hladan) ili skra9ivanjem književnih re3i (npr. Kop umesto Kopaonik ili ljara umesto pepeljara), a nije retka pojava ni da poneki arhaizam oživi u žargonu (npr. vrnuti – vratiti).1 1.1. U osnovne karakteristike žargona spadaju: zvu nost, to jest nerazbijenost konsonantskih grupa vokalom (npr. spr eno – malo ili sprdnja - šala), hiperboli nost (npr. 1 Tvorbom žargonizama i žargonizovanim sufiksima detaljno se bavio Ranko Bugarski u lingvisti3koj studiji Žargon, Biblioteka XX vek, Beograd, 2003.


208

MARIJANA M. ÂNAK

nemam ‘leba da jedem u zna3enju nemam dovoljno novca), nonsens (npr. Riba mu je kokoška, ali je ma ka! – Devojka mu je napadna i brbljiva, ali je zgodna!), kontrast (npr. glupa a sa zna3enjem glava), slikovitost (npr. poze pijanstva2), duhovitost koja se posebno isti3e u pore)enjima (npr. Leglo mu je k’o budali šamar! – Baš mu odgovara!). Sem toga, pežorativnost i vulgarnost su vode9e me)u osobinama zbog kojih je žargon napadan i osu)ivan od strane jezi kih istunaca.3 Kako istraživanja pokazuju, na meti onih koji stvaraju žargon ili se koriste njime, naj3eš9e su žene (u žargonu npr. kokoške), zatim odre)ena zanimanja (npr. u žargonu ker za policajca), kao i pripadnici odre)enih nacionalnosti (gafter za Roma) ili manjinskih grupa (derpe, fagot, feget, furundžija, loža , peder, pe a, pešovan, pozadinac – homoseksualac) i sl. Na osnovu toga može se zaklju3iti da je žargon izrazito mizogin i netolerantan prema razli3itosti. Pored toga, žargon je negacija postoje9eg sistema vrednosti, izraz ve3itog bunta dece protiv o3eva, a samim tim žargon je vrsta eti3kog nihilizma ili bar jezi3ki odraz istog. Zapravo, ne postoji ono što žargon ne bi umeo da demistifikuje ili degradira, niti postoji stvarnost toliko ružna da je žargon ne bi mogao još ružnijom na3initi! Žargon ne poznaje usiljenost, formalnost, eufemizam – on teži surovoj i goloj istini, a ako takve u svetu nema, žargon 9e je stvoriti sasvim spontano. 1.2 Prema Anriju Bergsonu4 ljudskost, neosetljivost i zaverenost jesu 3inioci bez kojih smeh ne bi bio smeh, a ono što je smešno jeste preterivanje, sli3nost dvaju ili više lica, 3ovekova ograni3enost telesnoš9u i forma bez suštine. Uloga smeha je u tome da popravlja odre)ene mane ili nedostatke društva (identifikovane kao smešno) ili da ih u3ini manje vidljivim. Smeh je, dakle, lek i kazna. Žargon poseduje mladu i nelicemernu ljudskost, neosetljiv je, a re3 je i o zavereništvu ili zatvorenosti grupe koja žargon stvara i koristi. Ne samo što s lako9om i spontanoš9u otkriva smešne i ružne strane pojava ve9 žargon 3ini smešnim i izvrgava poruzi i ono što tradicija i moralne norme 3uvaju kao nešto uzvišeno i nedodirivo. Žargon se, zapravo, podsmeva svetu, kažnjava ga, ali ne da bi ga promenio, nego da bi pokazao svoju nadmo9 nad njim. 1.3. Kao što kažu da literatura 3esto nastaje iz nezadovoljstva sobom i svetom, za žargon tvrde tako)e da nastaje iz nezadovoljstva ljudi, pogotovo mladih, svojim standardnim jezikom kao odrazom ili formom postoje9eg sveta, s tom razlikom što se literatura ra)a u težnji za stvaranjem sebe na bolji na in, a žargon iz težnje za stvaranjem sebe i sveta na druga3iji, ružniji na3in. Žargon “vodi bitku“ sa standardnim jezikom i u tom osvaja3kom pohodu 3ini se da navedena obeležja žargona pretenduju da postanu opšta obeležja ponašanja mladih, njihovog doživljaja okoline i života uopšte. Ako je žargon oru)e u rukama mladih koji svet otimaju od starijih, neizbežno je pitanje da li 3ovek vlada jezikom ili, pak, jezik 3ovekom. Možda se u stvaranju i upotrebi žargonske leksike ogleda nastojanje mladih da se razlikuju, da budu što kreativniji, ali i ose9anje da svojim novim jezi3kim izrazom mogu bolje, mnogo sigurnije i lakše vladati (ili se, bar, time zavaravaju) kao jezikom koji nisu usvojili niti nau3ili, nego sami stvorili, dakle, ne kao vrsta, nego kao individue.

2

Poze pijanstva ilustrovala je Aleksandra Erdeljan, studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Osnovne karakteristike žargonizama definisao je Dragoslav Andri9 u predgovoru svog Dvosmernog re nika srpskog žargona i žargonu srodnih re i i izraza, BIGZ, 1976. 4 Anri Bergson – O smehu; Esej o zna enju komi nog, Vega media, Novi Sad, 2004. 3


OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM

209

2. Pristup izradi re nika novosadskog omladinskog žargona Re3nik žargona koji je sa3injen tokom ovoga istraživanja sadrži 1120 re3i i fraza koje upotrebljava novosadska omladina. Sakupljana je leksika koja bi se mogla podeliti na omladinski, studentski i narkomanski žargon, a manji deo re3i spada u šire prihva9eni šatrova3ki žargon. Dvosmerni re nik srpskog žargona, koji je sastavio Dragoslav Andri9, kao i studija Ranka Bugarskog Žargon, bile su knjige vodilje, pomo9 i podsticaj za nastanak ovog re3nika. Rad na re3niku nije trajao duže od šest meseci, pri 3emu je bilo mogu9e prikupiti i stotinak re3i dnevno, a najviše vremena trebalo je posvetiti prevo enju na standardni jezik, otkrivanju višezna3nosti pojedinih re3i ili njihove upotrebe u nekom ve9 utvr)enom kontekstu i potrazi za razlikama me)u sinonimima. 2.1. Ve9ina re3i prikupljena je od osoba muškog pola (što ne zna3i da se žene ne koriste njihovim kreacijama niti da ih i same ne stvaraju), 3ije se starosno doba kre9e od 20 do 25 godina, ve9inom su studenti ili zaposleni, srednjeg socijalnog statusa. Prikupljanje re3i vršeno je anketiranjem tako što je desetak ispitanika pravilo spiskove žargonskih re3i koje koristi, ali nedostatak ove sakuplja3ke metode je u tome što se žargon kod nekih ispitanika toliko odoma9io da ga oni jednostavno ne ose9aju (niti 3uju) kao žargon, nego kao standard. Prevo enje re3i najlakše je teklo putem navo)enja primera, odnosno razumevanjem iz konteksta; vrlo 3esto ispitanici nisu umeli prosto na9i sinonim u standardnom jeziku, pa i kada bi ga našli, u odre)enom kontekstu zvu3ao im je ili smešno ili nedovoljno ekspresivno, ma koliko da mu se zna3enje poklapa sa žargonskim. Dakle, iako se radi o prevo enju sa srpskog na srpski, onima koji žargon stvaraju i koriste, gotovo da se 3ini kao da je u pitanju prevo)enje na neki drugi jezik, pri 3emu je neminovan gubitak odre)ene stilisti3ke boje. 2.2. Drugi problem koji se pojavio u analizi gra)e bio je utvr)ivanje sinonima u okviru samog žargona. Pored ogromnog truda, nije bilo mogu9e graduirati impresivni niz žargonskih izraza sa zna3enjem napiti se, niti mu iznijansirati zna3enja na bilo koji drugi na3in. Na pitanja da li je dangliran pijaniji od tabliranog, ili je onaj koji se ranio pijaniji od obojice, ili – da li se onaj koji truli, ja3e ili na razli3it na3in dosa)uje nego neko ko otpada – ispitanici su odgovarali da me)u pomenutim izrazima nema nikakve razlike, da se upotrebljavaju podjednako, a brojnost izraza objašnjavali su u3estaloš9u pojave koju dati izrazi ozna3avaju. Na kraju, mada nijedan re3nik zapravo nema kraj i može se beskrajno dopisivati ili, posebno kada je žargon u pitanju, menjati, ispitanicima su nu)ene re3i koje je pre tridesetak godina sakupio Dragoslav Andri9, uz pitanje kako se danas kaže, što je, pobu)uju9i brojne asocijacije, poslužilo kao izvrstan podsticaj u otkrivanju novih re3i i kao usmerenje k onim pojavama koje su svakoj generaciji iznova inspirativne za kovanje žargonizama. 2.3. Istraživanje nije bilo ograni3eno samo na pomenutu grupu ispitanika nego je, osim neposrednog anketiranja, prikupljanje re3i teklo i tako da odre)eni ispitanici nisu bili svesni toga da su ispitivani – jer, poznato je da se ljudi druga3ije (odnosno neprirodnije i nelagodnije) ponašaju kada znaju da su posmatrani (u ovom slu3aju slušani ili 3ak prisluškivani) u cilju nekakvog istraživanja. (I Vukovi peva3i druga3ije su pevali kolektivu, a druga3ije samom Vuku, u neprirodnoj atmosferi, sumnji3avi prema njegovom beleženju.) Neophodno je opet uzeti u obzir i 3injenicu da žargon zatvara odre)enu grupu ljudi (žargonski re3eno – ekipu), dakle, do re3i 9e se najlakše do9i ako i sam sakuplja3 pripada istoj grupi ili makar unutar nje ima svog saradnika (špijuna). Sa druge strane, žargon se može 3uti svuda – po3evši od ulice, preko medija, u najnovijim muzi3kim hitovima (naro3ito rep muzike), pa do najrazli3itijih institucija – te do žargonizama nije teško do9i. Žargon se poput zaraze, na koju niko nije imun, uvla3i kroz sve društvene pore i najlakše se osveti onima koji ga osu)uju – jer upravo oni, izruguju9i se žargo-


210

MARIJANA M. ÂNAK

nu, žargon najbrže nau3e i upotrebe žargonsku re3 onda kada to najmanje o3ekuju. Oni koji osu)uju žargon, produžuju mu život višestruko – osuda i zabrana imaju mo9 privla3nosti. 2.4. Što se ti3e ciljeva ovoga istraživanja, ono je nastalo prvenstveno u želji da se opišu neke govorne karakteristike mladih Novosa)ana, ta3nije, njihov žargon. Zato je sakupljana žargonska leksika koju veoma 3esto koriste mladi u okviru svojih manje-više zatvorenih grupa. Priloženi re3nik sa 1120 odrednica žargonske leksike mali je prilog ispitivanju govora omladine grada Novog Sada. Leksi3ka gra)a sakupljana je i analizirana i sa ciljem da se otvore pitanja potrebe za stvaranjem i koriš9enjem žargonizama, da se ve9 utvr)ene karakteristike žargona ispitaju i potvrde novim primerima, da se pore)enjem sa Re nikom žargona Dragoslava Andri9a pokušaju utvrditi mehanizmi promena, odnosno zastarevanja žargonizama. Tako)e, žargon je osvetljen iz rodne perspektive, kao i malo šire, sociolingvisti3ke, da bi se ukazalo na dvosmernost odnosa izme)u omladine i žargona, odnosno jezika i svesti onoga ko ga stvara i upotrebljava. 3. Analiza žargonizama iz re nika novosadske omladine Žargon poseduje neku vrstu regenerativnog sistema 3ija je osnova u promenama. Sam jezik jeste proces, a sliku tog procesa upravo odražava žargon. Žargon se menja od govornika do govornika, od jedne razgovorne situacije do druge; njegova prilagodljivost je tolika da je teško na9i kontekst koji ne bi bio plodno tlo za nastajanje ili upotrebu žargona. Žargon je poput parazita u standardnom jeziku, sposoban da prati sve jezi3ke promene (samim tim i društvene), da crpi postoje9u leksiku i gramatiku i ne samo da im se prilago)ava, nego da ih preobražava u svoju korist. Žargon brzo zastareva, ali podjednakom brzinom nastaje i njegov podmladak. 3.1. Re3nik Dragoslava Andri9a nije bio samo podsticaj za beleženje ove žargonske leksike ve9 i da se pore)enjem sa tim re3nikom otkriju razli3iti tokovi promena žargonskih re3i. Neke re3i su se za skoro tri decenije toliko odoma9ile u jeziku da ih više ne prime9ujemo kao žargonske (npr. valjati se od smeha ili glupirati se), neke prepoznajemo u govoru starijih generacija (npr. re3 cinkaroš nove generacije zamenjuju re3ju taster; zna3enje re3i askerija prepozna9emo po današnjoj askari tj. vojsci), a neke uopšte ne prepoznajemo, ali im manje ili više slutimo zna3enje (npr. re3 nakljucati se je iš3ezla u obilju novih re3i sa zna3enjem napiti se, ali se koren re3i zadržao u današnjim pozama pijanstva). Promene žargonskih re3i mogu se razvrstati u nekoliko osnovnih tokova: žargonska re3 gubi neko od svojih zna3enja, ali se zadržava u svom osnovnom zna3enju (npr. pljuga danas ne ozna3ava novac, ali se i dalje upotrebljava sa zna3enjem cigarete; zurka se gubi u zna3enju zabune i meteža, ali se zadržava u zna3enju frizure); žargonska re3 u potpunosti gubi svoje nekadašnje zna3enje i dobija novo (npr. po eti peglati danas više ne zna3i biti pri kraju vojnog roka, nego bi zna3ilo po3eti povra9ati, s tim da se peglati zadržalo i u zna3enju tu9i, ali u najezdi žargonskih re3i sa istim zna3enjem, sve re)e se koristi; skembati više ne zna3i oteti, nego srediti ili uhvatiti nekoga; kosijaner – re3 3iju je promenu zna3enja od kose do muškarca sa dugom kosom lakše razumeti); žargonska re3 potpuno se gubi, ali njeno ponovno pojavljivanje u nekom drugom vremenu nije isklj3eno. Zna3enje žargonske re3i ne zavisi samo od vremena u kome se re3 upotrebljava, nego i od prostora (npr. Novak 9e Beogra)anima zna3iti Novi Beograd, ali Novosa)anima Novu godinu). 3.2. Kao što je ve9 spomenuto, žargon bolje podnosi sinonime nego što to 3ini ekonomi3nost standardnog jezika; zapravo, oni koji stvaraju žargon, neumorni su u stvaranju novih re3i i izraza za pojave koje su 3este u društvu (ili u odre)enoj grupi koja se svojim žargonom identifikuje), ne brinu9i se pritom za nijansiranje zna3enja ve9 posto-



211

je9ih i novostvorenih re3i. Popularnost neke pojave oslikana je obiljem žargonskih sinonima za datu pojavu, što opet ubrzava proces promena u žargonu, jer standardni jezik ipak name9e ekonomi3nost svom parazitu. Tako)e, neki od principa gra)enja re3i u standardnom jeziku primenljivi su i u žargonu (npr. bauljati – šetati, dobauljati – došetati, odbauljati – odšetati, probauljati – prošetati, nabauljati se – našetati se), ali je žargon ipak fleksibilniji (npr. nabauljati na nekoga – nai9i na nekoga, prebauljati – pre9i veliki put). Ekonomi3nost žargona pre se ogleda u ve9 pomenutoj potrebi za skra9ivanjem re3i, nego u odstranjivanju re3i istog zna3enja. Poneka novonastala re3 traje koliko i razgovor kojim je nadahnuto njeno stvaranje. Nemogu9e je odrediti koliko jedna re3 mora da traje da se ne bi smatrala samo trenutnim bljeskom ne3ije inventivnosti i da bi ušla u re3nik. Nemogu9e je odrediti koliko ljudi treba da zna ili upotrebljava neku re3 da se ona ne bi smatrala suviše internom, nego opštom – koliko je to za žargon mogu9e – dakle, opštom za odre)enu grupu. 4. Žargonizmi iz rodne perspektive Najproduktivniji sufiksi imenica ženskog roda u standardnom jeziku su -ca, -ka, -ica i(k)inja, a u žargonu se od naglašeno muških sufiksa kao najproduktivniji izdvajaju sufiksi -uša, -ulja, -ara i -a3a. Nasuprot ostalim žargonskim sufiksima sufiks -uša izrazito je ženski, ali ravnoteža koju ovaj sufiks pokušava da uspostavi samo je formalna. Iz sakupljene leksi3ke gra)e izdvajaju se slede9e imenice sa ženskom sufiksacijom: smoruša, sponzoruša, šalteruša, torokuša, napaljenuša, narodnjakuša, krevetara, vezara, profuknja a. Iz navedenog niza jasno je da svaka od ovih imenica ima negativnu konotaciju, ali, ipak, neophodna je izvesna mera obazrivosti pri izvo)enju zaklju3aka o mizoginosti žargona na osnovu navedenih podataka, jer iz samog žargona izbija naboj negativnog odnosa gotovo prema svemu što postoji, kao i težnja za poružnjavanjem sveta, te nije lako izdvojiti žargonizme sa ja3im intenzitetom degradiranja ili negiranja, omalovažavanja ili unižavanja. 4.1. Pri površnoj analizi žargonizama koje mladi koriste u me)usobnom oslovljavanju, vidljivo je da postoji više žargonizama za oslovljavanje muškaraca nego onih za oslovljavanje žena (24 naspram 8), pri 3emu se otkriva da je ve9i broj žargonizama sa negativnom konotacijom za oslovljavanje osoba muškog pola (16 naspram 2). Za muške osobe upotrebljavaju se slede9e re3i: gari, gariša, garišon, matori, šaner, šmeker, tip, torime, a više je primera re3i kojima se oslovljava muškarac u negativnom smislu: boban, brban, oban, obus, džiber, ilkoš, krkan, pacer, pajser, pajvan, pakšu, papak, papan, šaban, šajber, šogun. Za oslovljavanje ženskih osoba upotrebljavaju se slede9e re3i: cava, cupi, koka, ma ka, mala, riba, urka, kokoška, od kojih su poslednje dve nesumnjivo negativno konotirane. Ako se uzme u obzir 3injenica da žargon stvaraju prvenstveno muškarci, nije za3u)uju9e da ga stvaraju za potrebe muške komunikacije, te se time može objasniti frekventnost odrednica za oslovljavanje muškaraca. Me)utim, neophodno je razjasniti i ko koga oslovljava navedenim žargonizmima. Prilikom osluškivanja komunikacije mladih i u3estvovanja u njoj, otkriva se kako se žargonizmima za oslovljavanje osoba muškog pola oslovljavaju muškarci me)usobno, da se pri tome 3esto oslovljavaju ili pozdravljaju i onim odrednicama 3ija je konotacija negativna, ali u takvoj komunikaciji nema uvredljivih tonova niti nipodaštavanja sagovornika, ve9 takav ton obra9anja signalizira pripadnost istoj grupi i prisnost me)u njenim 3lanovima. Osobe ženskog pola ne oslo-


228 pozer – onaj koji ode9om izražava mišljenje u kome nije dosledan prangija – udarac, šut (na gol) praviti frku – v. dizati frku prdeti – pri3ati gluposti, v. bulazniti prebauljati – pretražiti odredjen prostor; pre9i duži put prebiti knjigu – nau3iti nešto; v. preštrebati se precvikati – prese9i prefrigan – snalažljiv, lukav preko grane – inostranstvo presmešno – najsmešnije prestisnuti – pritisnuti preštrebati se – umoriti se od u3enja preteran – najbolji preterano! – izraz oduševljenja, v. bruka dobro! preterana – teretana primiti se – zainteresovati se za nešto; poverovati u nešto neistinito probauljati – prošetati (se), v. promuvati se, protabanati, prozujati pro(irati se – provozati se profa(n) – profesor profanka – profesorka profuknja a – v. fufa profurati – brzo pro9i, pro9i ne prime9uju9i nikoga prokuvati – oznojati se promuvati se – prošetati (se), v. probauljati prosuti se – pasti protabanati – prošetati (se), v. probauljati provala – glupost, glupa izjava provaliti – izre9i glupost; shvatiti nešto; provaliti nekoga – razotkriti ne3ije namere; To je ve provaljeno! – Prevazi)eno je odn. zastarelo. prozivka – provokacija prozujati – prošetati, v. probauljati prsnuti – poludeti prva lopta – prva ponuda pržiti (itru – svirati gitaru pržiti muziku – slušati muziku preglasno pu&i ispit – pasti na ispitu pu&i od smeha – smejati se

MARIJANA M. ÂNAK

pu&i pare – potrošti pare, izgubiti pare na kocki pun gas – najja3e pun k'o brod – bogat, imu9an pustiti Bambija na slobodu – izvršiti veliku nuždu, v. bacati kuglu pustiti buvu – proneti lažnu vest pustiti jezi inu – biti sva)ala3ki nastrojen odn. vulgaran ili bezobrazan pušenje – oralni seks pušiti – zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati pušla – gomila; koli3ina ne3ega pušnuti džojus – popušiti džoint, dunuti džojus R ra unardžija – student ra3unarstva radža – rakija rajdža – rakija raniti se – napiti se, v. danglirati se raspadati se – dosa)ivati se, v. otpadati; trpeti bolove rastrubiti – svima ispri3ati rasturiti – iznuriti ženu seksom, v. razbiti, razvaliti, ubiti, fukati se razbiti – v. rasturiti razvaliti – v. rasturiti rebnuti – naplatiti: Rebnuli su me trista dinara za kartu. - Naplatili su mi trista dinara za kartu.; odrediti previsoku cenu repra – reprezentacija retard – neko primitivan odn. zaostao ili glup, v. bangav retardinjo – v. retard, bangav rez – rezultat riba – devojka, v. cava riknuti – pokvariti se; umreti rolka – bežanje rota – bežanje roviti – tražiti ru ka – rukavica ru ni rad – masturbiranje, v. baciti majmuna



S sajam bolida – grupa budala saobra&ajac – student saobra9aja saobra&ajka – saobra9ajna nezgoda saobra&ijada – skup studenata saobr9ajnih fakulteta sapunjara – slanina lošeg ukusa, v. palmolive sateliti – uši (jednina se ne upotrebljava) se a knezova – pijanka, odsecanje od alkohola seljak – neko primitivan odn. prost ili nekulturan, v. pe ina sere te! – imaš sre9e! sidaš – bolesnik od side sisa – kukavica; v. strina, tetka sitno – kraj vojnog roka skakati (nekome) po ganglijama – nervirati nekoga, v. drndati nekoga skarabudžiti – napraviti pomo u štapa i kanapa odn. otaljati posao, obaviti posao nemarno i na brzinu; v. sklepati skembati – Skemb'o sam ga! – Sredio sam ga!; Moj je!;Uhvatio sam ga! skenj-papir – toalet papir skenjavac – loša marihuana, v. šibalja skenjati se – postati neraspoložen, v. pasti u bedak skinuti se – odslužiti vojsku; izle3iti se od narkomanije skinuti šubaru – ošišati se skivi – viski sklepati – napraviti nešto na brzinu; sklepati ispit – otaljati ispit, spremiti ga brzo i površno skockati se – doterati se skontati – shvatiti, razumeti, v. kapirati; skontati se s ribom – osvojiti devojku, biti u vezi s devojkom skop ati – shvatiti, razumeti, v. kapirati skrbati – oboriti nekome ruku, v. krbanje, krbati se skrljati – slomiti skrnav – nemoralan, bezobziran skrnaviti – degradirati, obezvrediti

229 skrnavština – nemoralan odn. bezobziran postupak skvr opiz – zima, hladno9a, v. spi , spi ina, spi otina, spi itis skvr opizditi se – smrznuti se sleteti – smršati slomi nogu! – sre9no! sluške – slušalice smara – onaj koji je dosadan smara ina – dosa)ivanje smarati (se) – dosa)ivati (se), v. otpadati smazati – pojesti brzo smešan k'o bioskop – smešan kao komi3an film smiriti – potrošiti: smiriti džojus – popušiti džoint, v. dunuti džojus; smiriti kutiju – potrošiti kutiju cigareta smor – dosada smoriti se – izmoriti se dosadnim poslovima smoruša – dosadna devojka smotati ribu – osvojiti devojku, v. smuvati smrdeti – zvu3ati lažno, li3iti na neistinu smuvati – osvojiti devojku, v. smotati ribu; izmisliti izgovor ili opravdanje, prevariti nekoga smuvati se – po3eti se zabavljati sa momkom/ devojkom snimati – gledati: Snimi ovo! – Pogledaj! soc – nešto lošeg kvaliteta ili staromodno socijala – v. soc softveraš – onaj koji programira ra3unare, programer soler – koji je sam solo-drinker – koji sam pije solo-gajba – prazan stan solirati – biti sam solirati džojus – sam pušiti marihuanu som – neko glup, v. bangav som dinara – hiljadu dinara soma – mnogo soviti – spavati, v. džonjati sovka – spavanje span(ati se – v. smuvati se


234

MARIJANA M. ÂNAK

žedan k'o kaktus – dehidriran žestina – žestoko alkoholno pi9e žige – šibice živa! – važi!; dogovoreno! živac – neko nervozan odn. naprasit živcirati (se) – nervirati (se), v. drndati nekoga

životinja – neko jak, snažan. v. gromada žurka – proslava žvaka – dosadna pri3a žvalaviti se – ljubiti se

Literatura Andri9, Dragoslav (1976). Re nik žargona (Dvosmerni re nik srpskog žargona i žargonu srodnih re i i izraza). Beograd: Beogradsko izdava3ko-grafi3ki zavod. Bugarski, Ranko (2003). Žargon. Beograd: Biblioteka XX vek. Radovanovi9, Milorad (1986). Sociolingvistika. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada – Dnevnik. Sabljak, Tomislav (1981). Rje nik šatrova kog govora. Zagreb: Globus. Savi9, Svenka i Veronika Mitro(1998). Diskurs viceva. Novi Sad: Futura publikacije. Marijana M. 0anak THE JARGON DICTIONARY OF NOVOSADINIAN YOUTH Summary The dictionary of jargon of Novosadinian youth contains 1120 of jargonisms and represents an attempt of saving words and expressions that are being made and used by young people in the 20 – 25 age group, in order to keep the group away from intruders. The introductory paragraph aims at analyzing basic characteristics of jargonisms and following the ways in which jargonisms are changed, expired or rejected as old-fashioned. The corpus of jargonisms is also considerd from the gender perspective in order to clarify relations between men and women. The final part of the consists of systematic lists of most frequent verbs, modes of addressing and expressive phrases in order to illustrate realized analyses.



215

5.4. Umesto zaklju ka: Kao što je lepota u oku posmatra3a, tako je lepota re3i u uhu slušaoca, a lepota žargona više je u uhu njegovih stvaralaca, koji njegovu pežorativnost ne 3uju kao pežorativnost, nego kao izraz bliskosti jer – prema najbližima smo najsuroviji... Me)u bliskim sagovornicima uvreda se manje doživljava kao uvreda, a više kao iskrenost, dakle, kao prihvatljiv na3in obra9anja ili jezi3ki kod. Žargonskim re3nikom uspostavlja se (manje-više) uspešna komunikacija me)u mladim, komunikacija koja je neformalna i spontana, koja demistifikuje i zagovara skaredno govorenje umesto negovorenja. RE+NIK bakuta – baba balaviti se – ljubiti se aj – hajde Balija – Tur3in, musliman akrep – ružna osoba banana – blokada u košarci, v. bandža akati – 3esto i nebrižljivo upotrebljavaban iti – pijan3iti, ludovati ti nešto bandža – v. banana alav – halapljiv bangav – glup, nesposoban, v. bilde, alaviti se – biti pohlepan, biti alav bistar k'o Dunav, bizgov, blentav, boalkatraz – problemi sa metabolizmom, lid, dekret, glupson, lud samo što ne zatvor mu e, mentol, retard, retardinjo, som, alkos – alkoholi3ar, pijanac šaran, tuka Amer – Amerikanac banuti – do9i nenajavljen, v. upasti askara – vojska banjati se – dugo se kupati baron – lažov (po poznatom lažovu baronu Minhauzenu), v. trova B baronisati – lagati baba-sera – žena zaposlena u javnom basketaner – košarkaš toaletu basketanerka – košarkašica bacati bombu – lagati, v. baronisati bataliti – ostaviti, napustiti bacati brija – brijati se baulj – šetnja, v. zujanje bacati kuglu – vršiti veliku nuždu, v. bauljati – šetati besciljno, v. muvati se, baciti blato, baciti ciglu, izbaciti stanatabanati, zujati ra, kuglati se, pustiti Bambija na slobobazditi – smrdeti, v. uti se, džibriti, du i iti, kandisati bacati nekoga u bedak – oneraspoloBe&ar (bi ) – Be9arac žiti nekoga beda iti se – biti neraspoložen bacati peglu – povra9ati; Diže mi se bedak – neraspoloženje pegla! – Muka mi je!; v. peglati beknuti – jedva progovoriti, izustiti baciti blato – izvršiti veliku nuždu, v. benc – benzin bacati kuglu bendati – konstatovati, obra9ati pažnju baciti ciglu – izvršiti veliku nuždu, v. na nekoga bacati kuglu bengula – BMW baciti kladbu – kladiti se beton – naizmeni3no konzumiranje rabaciti majmuna – masturbirati, v. šajkije i piva bati, ru ni rad bilde – debil, neko glup odn. nesposoba&a – baterija ban, v. bangav bajs – bicikl binder – udarac donjim delom dlana baktati se – truditi se (nepotrebno) oko birica – ribica ne3ega bistar k'o Dunav – glup, v. bangav A


216 biti u frci – biti zauzet; biti u žurbi biti u frci s ne im – imati probleme s ne3im biti u ne ijem fazonu – biti ne3iji istomišljenik; oponašati ne3iji imidž biti u ofsajdu – biti pijan, v. dangliran bizgov – glupan, v. bangav blajvati – zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. dudlati, ispušiti, isvirati kitu, izduvati, oglabati, pušiti, popušiti, posisati blam – sramota blamirati se – sramotiti se, obrukati se blentav – glup, blesav, nesposoban, v. bangav bodlja – bežanje, odlazak bojler – veliki stomak bolesnik – ekscentrik, onaj koji preteruje u ne3emu boli me (uvo) – baš me briga, nije mi stalo bolid – neko glup, nesposoban, prost, v. bangav bombe – ženske grudi bombone – lekovi (naj3eš9e trodon), droga bosti se u tetku – bosti se u venu, drogirati se intravenozno, v. fiksati se boban – v. oban, brban brban – podrugljiv naziv za muškarca, upotrebljavan u me)usobnom oslovljavanju drugova, sa konotacijom bezrazložnog i nezlonamernog podrugivanja; 'De si, brbane! – pozdrav; v. oban, obus, džiber, ilkoš, krkan, pacer, pajser, pajvan, pakšu, papak, papan, šaban, šajber, šogun bre iti – pasti brejn (za nešto) – koji se razume, stru3njak brlja – nekulturan odn. vulgaran postupak; loša odn. jeftina rakija brljav – nekulturan, vulgaran, prost brljaviti – nedoli3no se ponašati; govoriti gluposti, v. bulazniti brucošijada – skup studenata prve godine bruka – intenzifikator: bruka umoran – premoren; bruka dobar – najbolji

MARIJANA M. ÂNAK

bruka dobro! – izraz oduševljenja, v. do jaja!, kul!, ludilo!, preterano!, strava!, ultra dobro! bubiti – ljubiti budžiti – popravljati budžovan – neko na dobrom položaju, funkcioner buja – autobus, v. bus bulazniti – pri3ati gluposti, v. brljaviti, fonjati, kenjati, lupati, lupetati, prdeti, srati, šuketati, tantrljati, trabunjati, trtljati bulja – stražnjica bunariti – tražiti burazer – brat buržuj – bogataš bus – autobus, v. buja bušiti vodku – praviti )us-vodku C caka – trik, poenta, obrt canje – pecanje; seks (skra9eno od prcanje), v. fukanje cava – devojka, v. cupi, koka, mala, riba cepati – piti (neumereno) cepati se – smejati se cev iti – polako piti ciganiti se – štedeti, tvrdi3iti ciganjenje – štednja, tvrdi3enje cigla – nešto para Cigojner – Rom, v. Gafter, Gajger, Ganci cimati – tražiti uslugu cimati se – trzati se, maknuti se; brinuti se, potresati se cimer – sobni sustanar cimerka – sobna sustanarka cimnuti – pozvoniti telefonom cimnuti se – trznuti se cinkariti – izdati, odati, v. ocinkariti, odrukati, otkucati cinkaroš – onaj koji cinkari, izdajica cipe – cipele (jednina se ne upotrebljava) cipelke – cipele cipke – cipele


217


cirka – pi9e, alkohol, pijan3enje; otprilike cmakati se – ljubiti se cmizdriti – plakati cr&i od smeha – smejati se crkavati od smeha – smejati se crta – granica crta& – crtani film cuga – pi9e (alkoholno); v. cirka, žestina cugati – piti alkohol cuger – alkoholi3ar cupi – devojka, v. cava cvala – cicija, neko škrt, v. gafter, Jevrej, stipsa cvikati – plašiti se cvikeri – nao3are

9 &ale – otac &ef – hir, prohtev; trenutno raspoloženje &efnuti se – prohteti se, hteti &ega – ga9e &era – ku9a; Idem era ( iku). – Idem ku9i. &oma – v. koma, umor, pospanost &omirati se – v. komirati se, umoriti se, biti pospan &ornuti – ukrasti &oroskop – promašaj &urka – napadna devojka, glupa3a, v. kokoška D

+ abulja – bubuljica am(uga) – crnac amiti – 3ekati antrati – pri3ati; pridikovati apriti – pri3ati eki&ati – 3ekati. v. džidžiti emer – semenke suncokreta estitka – ra3un za stanarinu u studentskom domu ibe! – izraz negodovanja i neodobravanja, beži!, marš!, v. murh!, pali!, stidi se na bugarskom!, šina!, štrafta!, štura!, šutaj se!, šutaj se do ku e na bugarskom!, teraj se! ika-glava – psihijatar mrljav – nikakav muk – analni otvor oban – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban obus – v. oban, brban oka – 3okolada; ženski polni organ op – jedinica (ocena) oporativno – grupno orba – benzin uka – sat; sat vremena; srce ukati – udarati upati se – izvla3iti se iz neprilike uti se – smrdeti, v. bazditi variti se – sun3ati se

dabra – brada dangla – pijan, v. dangliran; udarac dangliran – pijan, v. biti u ofsajdu, janpi, letva, nacvrcan, nacugan, našljokan, oduzet od alkohola, pijan k'o zemlja, tabla pijan (tabliran) danglirati – udariti, tu9i, v. devetati, lemati, peglati, šibati, tabati danglirati se – napiti se, v. ise i se od alkohola, istablirati se, izdanglirati se, nacugati se, nacvrcati se, našljokati se, odbiti se, oduzeti se, odvaliti se, olešiti se od alkohola, ošutati se, otkinuti se, raniti se, ubiti se, zakucati se daska – mršava devojka davež – neko dosadan daviti – dosa)ivati; sporo raditi debilana – glupost, besmislica, glupo dešavanje degen – degenerik, budala dekintiran – bez novca dekret – neko glup (debil + kreten), v. bangav derpe – v. peder deset u glavu – najbolje; bolje u odnosu na nešto drugo Detelina – Detelinara devetati – tu9i, v. danglirati di&i pare – zaraditi na kocki dil – dogovor, dogovoreno!


218

MARIJANA M. ÂNAK

dindža – dinar dinosaurus – dinar dinus – dinar Div us – Div3ibare dizati frku – bezrazložno se uzbu)ivati, videti probleme tamo gde ih nema, v. praviti frku dlan – šamar do jaja!– najbolje; izraz oduševljenja, v. bruka dobro! do panja – preglasno; skroz, potpuno dobiti se – biti pripit dofurati – brzo do9i doma&ica – 3ista doma9a marihuana; v. domaja domaja – 3ista doma9a marihuana, v. doma ica dop – droga doušnik – onaj koji ima velike uši drndati – nervozno koristiti neki ure)aj drndati nekoga – v. i i (nekome) na mozak/ živac, skakati (nekome) po ganglijama, žderati, živcirati drot – policajac, v. pandur drugoman – drug, prijatelj drviti – dosa)ivati nekome istom pri3om, pridikovati, zanovetati dudlati – zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati dumati – razmišljati dunuti džojus – popušiti džoint, v. smiriti, pušnuti džojus, variti džojus Dušan – onaj koji ima velike uši duvan – cigarete duvati – pušiti marihuanu dva sa dva – krupan 3ovek Dž džaba – besplatno; zalud džabalebariti – dangubiti, lenstvovati, živeti na tu) ra3un džabalebaroš – onaj koji džabalebari džagati – dirati džamiti – pušiti džeil – problemi sa metabolizmom, zatvor

džiber – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban džibriti – smrdeti, v. bazditi džidžiti – 3ekati, v. eki ati džojus – džoint, v. džokavac, ip, ipavac, ipus, jus, plikavac, plikus džokavac – džoint, v. džojus džomba – onaj koji završava vojsku džonjati – spavati, v. knjavati, kuntati, soviti džora – ženski polni organ džudža – duvan džukac – pas; pokvarenjak džumbus – nered, haos : :arma – Ma)ar, Ma)arska :ava – Tvr)ava (ene-(ene – tu i tamo (i(iti – smrdeti, v. bazditi (ilkoš – v. brban (ip – džoint, v. džojus (ipavac – džoint, v. džojus (ipus – džoint, v. džojus (irati – voziti (itra – gitara (ozeri – nao3are, v. ozle, ozluci, pepeljare (ozle – nao3are (ozluci – nao3are (umle – mnogo, previše :ura – Baš si =ura! – Divan si! (Iz filma "Mi nismo an)eli": Divan si,=uro!) (uskati – igrati (uture – grupno E ekipa – društvo ekonomijada – skup studenata ekonomskih fakulteta ekseri – ekstazi eksirati – popiti naiskap elektraš – student elektrotehnike elektrijada – skup studenata elektrotehnike evrilos – evro


219


F faca – podrugljiv naziv za onoga ko nastoji da bude autoritet; lice fagot – v. peder fajercag – upalja3, v. lajter fajront – kraj radnog vremena u ugostiteljskom objektu fajtovati se – tu9i se, v. marati se faks – fakultet falširati – loše pevati faraon – budala; izrod; zalu)enik farbati – lagati farke – farmerke fazon – stil, na3in; šala; poenta feget – v. peder ferka – fer tu3a: tu i se na ferku – tu9i se jedan na jedan fensi – skupo i moderno fermati – obra9ati pažnju na nekoga fest – jako, veoma fi&ka – kafi9 filing – ose9aj filozofijada – skup studenata filozofskih fakulteta finta – trik, poenta fizikalac – fizi3ki radnik fizikalisati – obavljati težak fizi3ki rad floker – flomaster folirati (se) – pretvarati se, izigravati nešto; praviti se važan fon – telefon fontele – telefon fonjati – imati sre9e, v. sere te!; pri3ati gluposti, v. bulazniti fora – šala; poenta forsirati – siliti fotka – fotografija frajer – muškarac, zgodan muškarac, v. macan fr kav – kovrdžav frik – nakaza; ludak friz – frižider; frizura frka – trema, strah, bojazan; nevolja, problem frka, murija, žvaka, rolka! – neprilika, policija, razlaz, bežanje! – upozorenje me)u narkomanima da je policija u blizini

frljati se – pri3ati o ne3emu ne znaju9i osnovne stvari o tome; frljati se s padeži – grešiti u padežima, v. ga ati se padežima fuca – fudbal fufa – promiskuitetna žena; prostitutka, v. fuksa, krevetara, profuknja a fuka – kafa; Aj baci fuka! – Skuvaj kafu! fukanje – seks, v. canje, karanje, kres, kresanje, udaranje, utovar, zigovanje fukati se – imati seksualni odnos, v. kresati se, opaliti, rasturiti,razbiti, šimi iti, tresti, ubiti, zigovati fuksa – promiskuitetna žena; prostitutka; v. fufa; gad; sebi3njak furati – i9i; biti u vezi sa momkom/ devojkom furundžija – v. loža G gabor – ružna osoba ga(ati se padežima – grešiti u padežima Gafter – Rom, v. Cigojner gafter – cicija, škrtac, v. cvala gajba – stan Gajger – Rom, v. Cigojner gajger – v. gafter Ganci – Rom, v. Cigojner gandža – marihuana, v. ganja, gendža, gras, hedovina, štoj, trava, vutra; vrste marihuane: doma ica (domaja), šibalja (Šiptar, šipus), Holandija ganja – marihuana, v. gandža ganjati se – obavljati nešto s naporom, mu3iti se oko ne3ega: Ganjam se sa ispitima. –Spremanje ispita ne ide mi baš najbolje. garant – sigurno, bez sumnje gari – muškarac; drug; v. gariša, garišon, matori, šaner, šmeker, tip, torime gariša – v. gari garišon – v. gari gendža – marihuana, v. gandža gera – geografija gilje – patike, v. tike(pa) glava – nešto para


220

MARIJANA M. ÂNAK

glavonja – onaj koji umišlja da je važan glavudža – glava, v. glupa a, tintara, vugla glindžav – gnjecav, mlohav, mekan; beživotan, slab, v. kilamfer, kilav, njanjav glupa a – glava: Boli me glupa a!, v. glavudža glupson – neko glup, v. bangav gnjavež – dosadna osoba gnjaviti – dosa)ivati gorila – telohranitelj gornjak – teksas jakna gotivan – dopadljiv, neko koga je lako zavoleti gotiviti – voleti grana – granica gras – marihuana, v. gandža grbaviti – pre9utati; slagati; prevariti; Izgrbavio me za dvadeset dindži! – Nije mi vratio pozajmljenih dvadeset dinara. grebati se – materijalno iskoriš9avati nekoga gromada – neko jak, snažan, v. medved, me ed, mrcina, strvina, životinja grebator – onaj koji se grebe grudvati se – v. trpati gruvati – u3iti napamet gudra – droga gudrati se – drogirati se, v. bosti se u tetku, fiksati se gudrovina – droga, v. gudra gušter – onaj koji je tek postao vojnik H haker – stru3njak za ra3unarske sisteme hakerisati – provaljivati u tu)e ra3unarske sisteme haludža – halucinacija, izmišljotina: Trese te haludža! – Umišljaš! hamburegdžinica – hamburgerija; buregdžinica has – hrana hasati – jesti, v. klopati, njupati, žderati hed – plod marihuane

hedovina – marihuana, v. gandža hemara – hemijska olovka hemija – privla3nost; ose9anja; Me u njima ima hemije. – Ose9aju nešto jedno prema drugome. Holandija – vrsta marihuane koja je uvezena iz Holandije hors – heroin hotel promaja – uslužni objekat bez prometa odn. profita I i&i (nekome) na mozak – nervirati nekoga, v. drndati nekoga i&i (nekome) na živac – nervirati nekoga, v. drndati nekoga i&i u pi arenje – iza9i u cilju zavo)enja devojaka i&i u sitna crevca – zalaziti u detalje i&i u štetu – i9i u provod ilegalac – onaj koji bespravno stanuje u studentskom domu ilegalisati – bespravno dobiti mesto u studentskom domu

Žargonizmi Holandija, Jevrej i Šiptar u istom obliku postoje u standardnom jeziku, zapravo, navedeni žargonizmi zasnovani su na promeni zna3enja postoje9ih standardnih re3i. Pošto se ta promena može objasniti stilskom figurom sinegdohom, u pisanju je zadržano veliko po3etno slovo prema zahtevima standardnog jezika, iako su navedene re3i pretrpele zna3enjske promene od imena države odn. nacije do zajedni3kih imenica. Pod sinegdohom se podrazumeva uzimanje dela umesto celine ili celine umesto dela, npr. u ovom slu3aju se Holandija kao celina uzima da ozna3i holandsku marihuanu, kao što se Šiptar (celina – oni koji proizvode i distribuiraju) uzima da ozna3i albansku marihuanu (proizvod kao deo), i kao što se Jevrej (narod kao celina) uzima zbog predrasuda o Jevrejima kao oznaka jedne od ljudskih osobina ili, u vezi sa istom predrasudom (ili samo zbog glasovnog podudaranja re3i) u zna3enju nov3ane jedinice. Dakle, veza izme)u ovih žargonizama i istih re3i u standardnom jeziku odviše je o3igledna i nova žargonska zna3enja ovih re3i naprosto upu9uju na zna3enja u standardnom jeziku, te je u pisanju zadržano veliko po3etno slovo. Žargonizmi šibalja i šipus pisani su dvojako, u zavisnosti od zna3enja, jer u takvom obliku ne postoje u standardnom jeziku.


221


imati pik na nekoga – uzeti nekoga na zub, u3estalo nekoga maltretirati integraliti se – sedeti pogureno, iskrivljeno (P) iscediti pitona – izvršiti malu nuždu iscimati nekoga (za nešto) – nagovoriti, izmamiti od nekoga uslugu ise&i se od alkohola – prepiti se, v. izdanglirati se isfurati – iza9i iskesiti se – platiti; izreskirati se iskeze iti – istegliti iskobeljati se – izvu9i se iz neprilike iskulirati – zanemariti nešto ili nekoga, pre3uti, pre9i preko ne3ega ispala – neispoštovan dogovor; onaj koji ne poštuje dogovore ispaliti (nekoga) – ne ispoštovati dogovor ispeglati – istu9i, v. izdanglirati; ispovra9ati se ispi kati (nekoga) – izgrditi; isprebijati, v. izdanglirati ispljuvati – ocrniti, iskritikovati, izogovarati isprangijati – istu9i, prebiti, v. izdanglirati ispružiti se – platiti ispušiti – biti na gubitku, v. izduvati; zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati istabati – istu9i, v. izdanglirati istablirati se – napiti se, v. danglirati se istamburati – izgrditi; isprebijati, v. izdanglirati istripovan – koji se uživi u ono što je umislio, koji je u zabludi istripovati se – umisliti nešto, biti u zabludi isvirati kitu – zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati išibati – istu9i, v. izdanglirati iza&i (nekome) na crtu – nadmetati se (s nekim) u ne3emu; potu9i se, v. pošajbati se izbaciti stanara – izvršiti veliku nuždu, v. bacati kuglu izbananirati – blokirati šut u košarci

izblamirati se – osramotiti se izbrljaviti – pogrešiti, napraviti glupost izbunariti – slu3ajno ili teško do9i do ne3ega izburgijati – teško do9i do ne3ega izdanglirati – istu9i, v. izdevetati, ispeglati ispi kati, isprangijati, istabati, istamburati, išibati, izlemati, nakantati, napucati izdanglirati se – napiti se, v. danglirati se izdevetati – izgrditi; isprebijati, v. izdanglirati izdrndati – pokvariti, uništiti; pokvariti nekome raspoloženje, iznervirati nekoga izduvati – izgubiti u igri; ne uspeti u nekom pokušaju: Izduv'o sam kod one ribe! – Nisam uspeo da je zavedem; v. ispušiti, izvisiti, popušiti; zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati izigravati – pretvarati se; Šta izigravaš? – izraz koji se koristi kad neko reaguje suprotno od našeg o3ekivanja izigravati besne gliste – ponašati se neuobi3ajeno izlemati – istu9i, v. izdanglirati izlizati – zadovoljavati ženu oralnim seksom, v. lizati izmuvati – do9i do ne3ega na nepošten na3in izraditi (nekoga) – prevariti izvaditi se – izvu9i se, prona9i izgovor, nadoknaditi štetu izvisiti – propustiti priliku tu)om krivicom; v. izduvati izvoditi burgije – ponašati se neuobi3ajeno, v. izigravati J janpi – pijan, v. dangliran jaša – jakna jašar – jakna jesti lekove – drogirati se, v. najesti se lekova Jevrej– škrt, onaj koji štedi, v. cvala; evro jus – džoint, v. džojus


222

MARIJANA M. ÂNAK

K kajla – lanac kandisati – smrdeti, v. bazditi kanta – velika stražnjica kantarika – konzerva lepka za duvanje kanterana – kompjuterska igraonica otvorena u nekadašnjoj teretani: kanteri (counter strike – vrsta kompjuterske igrice) + teretana kantoprevrta – pas lutalica kapirati – shvatati, shvatiti, razume(va)ti, v. kontati, kop ati, skapirati, skontati, skop ati, ukapirati karambol – nered, haos karanje – seks, v. fukanje kasoš – kasetofon ke ati – hvatati kenjati – pri3ati gluposti, v. bulazniti kep – kapa ker – pokvarenjak; policajac Kere&a plaža – Be9arac kerefeke – gluposti kesa – kukavica; nešto što je lako uraditi: kesa ispit – lak ispit keš – novac keširati – platiti ket – paket marihuane keva – majka ki& – sok (od soki9) kilamfer – onaj koji je slab v. glindžav, koji se ne ose9a dobro; neko usporen kilav – slab, koji se ne ose9a dobro, v. glindžav; spor kilaviti se – raditi nešto s mukom; biti bezvoljan odn. slab ili lenj kinta – novac kita – muški polni organ, v. majmun, tuki, šura klempa – udarac iza uva, v. zauška kleptus – kleptoman klonja – toalet klopa – hrana klopati – jesti, v. hasati klošus – klošar, propalica kljucanje – v. poze pijanstva knjavati – spavati, v. džonjati

k'o da ga je poplava izbacila – ružan, neprivla3an; koji izgleda premoreno odn. napa9eno k'o da ti je atomska pala u sobu – soba ti je neuredna ko ima sre&e i kapija mu se ždrebi – ko ima sre9e, 3uda mu se doga)aju k'o kec na jedanaest! – povoljno, odgovaraju9e, nešto što dolazi u pravom trenutku kobaja – kobasica kobajlele – kobasica kobra – v. poze pijanstva koka – devojka, v. cava; kokain kokoška – podrugljiv naziv za devojku: Riba mu je kokoška! – Devojka mu je nametljiva, brbljiva i dosadna!; v. urka koks – kokain koli ina – paket marihuane kolisati – pozvati telefonom: Kolisa emo se! – u9emo se! koma – premorenost: Koma sam, idem na sovku ! – Premoren sam, idem na spavanje! koman – narkoman, v. narki , narkos komirati se – premoriti se komp – ra3unar kompaš – ra3unar komša – komšija kondor – kontrolor u vozilu gradskog saobra9aja kontati – razumeti, v. kapirati; misliti, razmišljati kontraš – onaj koji svima protivre3i konjinjo! – budalo! (koristi se samo u vokativu), v. mamune! Kop – Kopaonik kop ati – shvatati, razumeti, v. kapirati kosijaner – muškarac sa dugom kosom kosoš – kosijaner krbanje – takmi3enje u obaranju ruke, v. skrbati krbati se – takmi3iti se u obaranju ruke, v. skrbati krdža – loš odn. jeftin duvan kreda – kredit za mobilni telefon krejzilo – ludilo


223


kremaš – onaj koji je stalno doteran odn. sre)en kres – seks, v. fukanje kresanje – seks, v. fukanje kresati se – imati seksualni odnos, v. fukati se krevetara – v. fufa; Završi e faks preko kreveta! – Do9i 9e do diplome daju9i seksualne usluge. kriminalan – odvratan, nepodnošljiv krkan – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban krljati – lomiti; grubo igrati fudbal krnuti – staviti puno ne3ega, nakrmaiti krpice – ode9a kuglati se – vršiti veliku nuždu, v. bacati kuglu kul – dobro, zadovoljavaju9e; uzvik pri oduševljenju ne3im, v. bruka dobro!; u redu, dogovoreno! kuler – onaj ko je stalno opušten, koga ništa ne potresa kulerka – ona koja je opuštena, koju ništa ne potresa kulirati – biti opušten, v. 'laditi jaja, landarati kuntati – spavati, v. džonjati kurblati – verglati, kurblati telefon, okretati; kurblati keš – sna9i se za pare kurtonka – pržena kobasica koja se jede u vojsci L 'laditi jaja – ne raditi ništa, opuštati se, v. kulirati 'ladne vode – opušteno odn. lako uraditi ili posti9i nešto: 'Ladne vode sam položio ispit! – Položio sam ispit bez problema! 'ladno i bez problema– v. 'ladne vode lajter – upalja3, v. fajercag landarati – ne raditi ništa, opuštati se, v. kulirati lapo – pola lažnjak – privremena tetovaža; lažni pirsing; nešto lažno

le&i k'o budali šamar – do9i u pravom trenutku, do3ekati nešto povoljno odn. odgovaraju9e legenda – neko originalan, neobi3an, poseban, zanimljiv, v. lik lemati – tu9i, v. danglirati lešiti – trošiti letva – pijan, v. dangliran levatiti – nagovarati, ube)ivati levis – spojene obrve licitirati devojku – na9i joj mesto (klasifikovati je) na pivskoj skali li njak – li3na karta lija rajdže – litra rakije lik – li3nost, osoba; neko zanimljiv, v. legenda lipsati – premoriti se; umreti liš&e – marihuana slabog dejstva, v. paprika lizati – zadovoljavati ženu oralnim seksom, v. izlizati, olizati, polizati lova – novac loža – v. peder ložiti (nekoga) – šaliti se, ube)ivati nekoga u neistinu; uzbuditi nekoga (seksualno) ložiti se – imati nagon (želju) za nekim: Loži se na tu ribu. – Ta devojka mu je privla3na.; uzbu)ivati se (seksualno); Loži se na fudbal! – Redovno prati utakmice. lud k'o noga – lud k'o struja lud k'o struja– onaj koji tripuje odn. umišlja; nenormalan lud samo što ne mu e – glup, prost, budala, v. bangav ludilo! – uzvik pri oduševljenju ne3im, v. bruka dobro!; dobar provod ludnica – ludilo lujka – devojka slobodnog ponašanja lupati – pri3ati gluposti, v. bulazniti lupetati – pri3ati gluposti, v. bulazniti luzer – gubitnik Lj ljara – pepeljara ljosnuti – pasti


224

MARIJANA M. ÂNAK

M macan – zgodan momak, v. frajer ma ka – devojka, v. cava maja – majica majmun – muški polni organ, v. kita mala – devojka, v. cava malo sutra – nikad Manli – Liman mamune! – budalo! (koristi se samo u vokativu), v. konjinjo! marati se – tu9i se, v. fajtovati se mare – batine masa – veliki broj ljudi; 'De ste, maso! – pozdrav pri susretu s društvom masirati – dosa)ivati masni – debeo muškarac mašinijada – skup studenata mašinskih fakulteta mata – matematika matorci – roditelji matori – muškarac; dobar drug; v. gari meca – menstruacija mecan – mercedes, v. merdžan me ka – mercedes, v. merdžan med – prljavština u ušima medved – neko jak, snažan, v. gromada me(ed – neko jak, snažan, v. gromada mentol – neko glup, primitivan, zaostao, v. bangav merdžan – mercedes, v. mecan, me ka mosa – zamah, oponašanje udarca motati – saviti džoint mrcina – neko jak, snažan, v. gromada murh – marš, v. ibe! murija – policija mutljavina – nepošten posao, prevara v. muvanje, muvaža; neko nepošten ili sumnjiv, prevarant, v. muvator muvanje – zavo)enje, flertovanje, v. muvaža; izvršavanje obaveza ili poslova na nepošten na3in odn. mimo propisa; v. mutljavina muvati – zavoditi odn. osvajati devojku, v. napadati ribu, startovati; izbegavati istinu; do9i do ne3ega na nepošten na3in

muvati se – flertovati; šetati, v. bauljati muvator – prevarant muvaža – zavo)enje, flert, v. muvanje; prevara v. mutljavina muvi& – film N na brzaka – na brzinu na frku – na brzinu nabacivati se – udvarati se, nametati se nabudžen – jak, nabijen; doteran, sre)en; popravljen nabudžiti – napraviti; popraviti; podi9i cenu ne3emu nacugan – pijan, v. dangliran nacugati se – napiti se, v. danglirati se nacvrcan – pijan, v. dangliran nacvrcati se – napiti se, v. danglirati se nadrkan – nervozan; odli3an, najbolji, v. preteran nadrndan – ljut, nervozan naduvan – koji je pod dejstvom marihuane nafilovan – doteran nafrakana – suviše našminkana, neprirodna najesti se lekova – drogirati se, v. jesti lekove najo – ne, nema, nemam, ne9u, ne9eš naka iti se na net – uspostaviti internet vezu nakantati – prebiti, v. izdanglirati nakrkati se – najesti se nakrma iti – staviti puno ne3ega na nešto: nakrma iti ke apa na pomfrit – staviti puno ke3apa naleteti (na nekoga) – sresti nekoga nalipariti se – napiti se neke te3nosti naložiti se – imati nagon ka ne3emu; imati jak seksualni nagon nameštaljka – podmetanje intrige ili krivice nevinom napadati ribu – flertovati s devojkom, v. muvati napaliti se – v. naložiti se


225


napaljenuša – žena izražene seksualnosti; nimfomanka napanjiti muziku – glasno slušati muziku napenaliti – namestiti; napenaliti ga e – navu9i ih visoko napljuvati (nekoga) – iskritikovati napucan – dobrog izgleda napucati – prebiti, v. izdanglirti napuftati sise – isticati grudi, isprsiti se napušen – pod dejstvom marihuane napušiti – izgrditi napušiti se – pušiti marihuanu naraditi se – v. napušiti se narki& – narkoman, v. koman narkos – narkoman, v. koman narodnjak – peva3 novokomponovanih narodnih pesama; novokomponovana narodna pesma; onaj koji sluša narodnu muziku narodnjakuša – peva3ica novokomponovanih narodnih pesama; ženska osoba koja sluša narodnu muziku našljokan – pijan, v. dangliran našljokati se – napiti se, v. danglirati se nateran – (nadrkan + preteran); najbolji u svojoj vrsti: nateran telefon – najbolji od svih telefona natripovan – koji je stalno u tripu odn. u zabludi; uživljen u ono što radi natripovati se – umisliti nešto navatati nekoga – potražiti nekoga: Moram da navatam tu asistentkinju! – Moram oti9i na konsultacije. navlaka – nešto zarazno, ono što izaziva zavisnost navu&i se (na nešto) – postati zavisan od ne3ega: navu i se na teg – stalno i9i u teretanu nemam 'leba da jedem – nemam novca nemati tri uke – ne znati nestati u vidu smrada – oti9i bez pozdrava, izgubiti se nogat k'o patka – ima velika stopala Novak – Nova godina novi – vino

Nj njakati – maltretirati njakati se – s naporom obavljati nešto, v. ganjati se, maltretirati se njanjav – slabašan, v. glindžav; koji se prenemaže; njanjava muzika – spora, lagana muzika njupati – jesti, v. hasati O obdarena riba – žena koja ima velike grudi ocinkariti – odati, izdati, v. cinkariti o etkati nekoga – ubedljivo pobediti u nekom nadmetanju, v. oprati nekoga odbiti se – napiti se, v. danglirati se odokativno – otprilike, v. ofrlje odrukati – odati, izdati, v. cinkariti oduzet od alkohola – pijan, v. dangliran oduzeti se – napiti se, v. danglirati se odvaliti se – napiti se, v. danglirati se oflekati nekoga – prete9i nekoga u saobra9aju ofrlje – površno, otprilike, v. odokativno ofucan – koji je telesno propao, lošeg izgleda ofucati se – telesno propasti, loše izgledati oglabati – zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati okinava – padanje na ispitu okinuti – pasti na ispitu olešiti – oštetiti nekoga, trošiti nešto tu)e olešiti se od alkohola – napiti se, danglirati se olindrati se – kratko se ošišati olizati – zadovoljavati ženu oralnim seksom, v. lizati omanuti – promašiti opaliti – imati seksualni odnos, v. fukati se opaliti po nekome – v. oprangijati po nekome opanjkavati – ogovarati


226

MARIJANA M. ÂNAK

opasuljiti se – dozvati se pameti opi en – ekscentri3an, lud, blesav oprangijati po nekome – zasuti nekoga grudvama snega oprati nekoga – ubedljivo pobediti u nekom nadmetanju, v. o etkati nekoga ori(i(i – original orkestar – društvo koje duva lepak, v. truba i oskrnaviti – degradirati, obezvrediti ošutati se – napiti se, v. danglirati se otfikariti – odse9i otka iti – ostaviti nekoga, odbiti nekoga otkidati (na nekoga) – simpatisati (nekoga), v. ložiti se otkinuti se – napiti se i drogirati otkucati – izdati, odati, v. cinkariti otpadati – dosa)ivati se, ne raditi ništa, v. raspadati se, smarati se, truliti otpadati k'o malter – v. otpadati otpadati k'o slina – v. otpadati otpadaus – otpadanje otpaliti – oti9i overiti – rukovati se na poseban na3in udarcem dlana o dlan; pasti; pasti na ispitu P pacer – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban padati na prvu loptu – pristati na prvu ponudu padobranac – onaj koji dolazi na žurku nepozvan; koji se ubacuje preko reda pajser – veliki nos; podrugljiv naziv za muškarca, v. brban pajvan – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban, papan pakšu – pogrdan naziv za muškarca, v. brban pali! – skloni mi se s o3iju!, v. ibe! palija – motka, šipka paliti – uspevati, vredeti: Ne pali to kod mene! – Time kod mene ništa ne postižeš!; pobunjivati, izazivati napetost; zavaravati: On pali masu! – Zava-

rava okupljene ljude/ stvara napetost me)u njima.; i9i: Palim ku i! – Idem ku9i! paliti se – v. ložiti se palmolive – slanina lošeg ukusa, v. sapunjara paljevina – onaj koji se lako uzbu)uje, koji brzo plane pandur – policajac, v. drot papak – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban; stopalo papan – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban paprika – marihuana slabog dejstva, v. liš e papu a(r)– muškarac koji je pod ženinom papu om, koji podilazi odn. uga)a ženi papu ariti – biti papu ar pare mu iz ušiju cure! – bogat je pariti o i – posmatrati nešto (nedostižno) parlati (100 na sat) – govoriti (brzo), razgovarati pasti u bedak – oneraspoložiti se, v. skenjati se, ubeda iti se pau ina – onaj ko je seksualno neaktivan, v. suv, zar ao pe&ina – primitivac, prostak, neobrazovan, v. seljak peder – homoseksualac; feminiziran muškarac, v. derpe, fagot, feget, furundžija, loža , pe a, pešovan, pozadinac pederbal – žurka na kojoj je premalo devojaka pederuša – vrsta torbice koja se nosi oko struka pe(a – v. peder peglati – povra9ati, v. bacati peglu; tu9i, v. danglirati penzoš – penzioner pepa – pepeljara pepeljare – nao3are sa velikom dioptrijom, v. dozeri peperalja – pepeljara pesnaja – pesnica pešovan – v. peder petlja – smelost, hrabrost Pezos – Petrovaradin



picnuti se – doterati se pi iti – brzo hodati pijan k'o zemlja – pijan, oduzet, v. dangliran pikati fucu – igrati fudbal pirkanje – duvanje lepka pištolji – salo oko struka pivkan – pivo pivo bez kragne – pivo bez pene pivska skala – koli3ina alkohola neophodna da bi momak bio sa devojkom koja se na skali klasifikuje: Da eksiraš dve litre rakije i dobro da se zamisliš! – odbojna, neprivla3na devojka Gajba 'ladnog piva mi treba! – neprivla3na Deset piva, pa možda i bi'! – nedovoljno privla3na Par piva i 'ladno bi'! – prose3na, lepuškasta I da nisam pio mesec dana, pristao bi'! – poželjna, zgodna devojka plastika – pivo od dve litre plikavac – džoint, v. džojus plikus – džoint, v. džojus pljeska – pljeskavica pljuga – cigareta, v. sudžuk, poke pljuvati (po nekome) – kritikovati nekoga odn. ocrniti pocepati k'o ludak novine – rasturiti, pobediti poka iti se – posva)ati se poke – cigarete, v. pljuga polizati – zadovoljavati ženu oralnim seksom, v. lizati popaliti – ukrasti popasti – dobiti: popasti grip, popasti keca popiti – dobiti: popiti batine, popiti šamar poprskan – poludeo popušiti – zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati; v. izduvati porni& – erotski film pornjava – erotski film posisati – zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati

227 posoliti – pomešati duvan sa marihuanom pošajbati se – potu9i se, v. iza i (nekome) na crtu, pošibati se, zaka iti se pošandrcati – poludeti, iznervirati se pošibati se – potu9i se, v. pošajbati se pošizeti – razbesneti se, iznervirati se potetri&iti – podeliti na tri dela potrefiti – pogoditi poze pijanstva – položaj tela koji zavisi od koli3ine i ja3ine dejstva alkohola:

kljucanje

kobra

supermen povatati se – maziti se tokom predigre pozadinac – v. peder


228 pozer – onaj koji ode9om izražava mišljenje u kome nije dosledan prangija – udarac, šut (na gol) praviti frku – v. dizati frku prdeti – pri3ati gluposti, v. bulazniti prebauljati – pretražiti odredjen prostor; pre9i duži put prebiti knjigu – nau3iti nešto; v. preštrebati se precvikati – prese9i prefrigan – snalažljiv, lukav preko grane – inostranstvo presmešno – najsmešnije prestisnuti – pritisnuti preštrebati se – umoriti se od u3enja preteran – najbolji preterano! – izraz oduševljenja, v. bruka dobro! preterana – teretana primiti se – zainteresovati se za nešto; poverovati u nešto neistinito probauljati – prošetati (se), v. promuvati se, protabanati, prozujati pro(irati se – provozati se profa(n) – profesor profanka – profesorka profuknja a – v. fufa profurati – brzo pro9i, pro9i ne prime9uju9i nikoga prokuvati – oznojati se promuvati se – prošetati (se), v. probauljati prosuti se – pasti protabanati – prošetati (se), v. probauljati provala – glupost, glupa izjava provaliti – izre9i glupost; shvatiti nešto; provaliti nekoga – razotkriti ne3ije namere; To je ve provaljeno! – Prevazi)eno je odn. zastarelo. prozivka – provokacija prozujati – prošetati, v. probauljati prsnuti – poludeti prva lopta – prva ponuda pržiti (itru – svirati gitaru pržiti muziku – slušati muziku preglasno pu&i ispit – pasti na ispitu pu&i od smeha – smejati se

MARIJANA M. ÂNAK

pu&i pare – potrošti pare, izgubiti pare na kocki pun gas – najja3e pun k'o brod – bogat, imu9an pustiti Bambija na slobodu – izvršiti veliku nuždu, v. bacati kuglu pustiti buvu – proneti lažnu vest pustiti jezi inu – biti sva)ala3ki nastrojen odn. vulgaran ili bezobrazan pušenje – oralni seks pušiti – zadovoljavati muškarca oralnim seksom, v. blajvati pušla – gomila; koli3ina ne3ega pušnuti džojus – popušiti džoint, dunuti džojus R ra unardžija – student ra3unarstva radža – rakija rajdža – rakija raniti se – napiti se, v. danglirati se raspadati se – dosa)ivati se, v. otpadati; trpeti bolove rastrubiti – svima ispri3ati rasturiti – iznuriti ženu seksom, v. razbiti, razvaliti, ubiti, fukati se razbiti – v. rasturiti razvaliti – v. rasturiti rebnuti – naplatiti: Rebnuli su me trista dinara za kartu. - Naplatili su mi trista dinara za kartu.; odrediti previsoku cenu repra – reprezentacija retard – neko primitivan odn. zaostao ili glup, v. bangav retardinjo – v. retard, bangav rez – rezultat riba – devojka, v. cava riknuti – pokvariti se; umreti rolka – bežanje rota – bežanje roviti – tražiti ru ka – rukavica ru ni rad – masturbiranje, v. baciti majmuna



S sajam bolida – grupa budala saobra&ajac – student saobra9aja saobra&ajka – saobra9ajna nezgoda saobra&ijada – skup studenata saobr9ajnih fakulteta sapunjara – slanina lošeg ukusa, v. palmolive sateliti – uši (jednina se ne upotrebljava) se a knezova – pijanka, odsecanje od alkohola seljak – neko primitivan odn. prost ili nekulturan, v. pe ina sere te! – imaš sre9e! sidaš – bolesnik od side sisa – kukavica; v. strina, tetka sitno – kraj vojnog roka skakati (nekome) po ganglijama – nervirati nekoga, v. drndati nekoga skarabudžiti – napraviti pomo u štapa i kanapa odn. otaljati posao, obaviti posao nemarno i na brzinu; v. sklepati skembati – Skemb'o sam ga! – Sredio sam ga!; Moj je!;Uhvatio sam ga! skenj-papir – toalet papir skenjavac – loša marihuana, v. šibalja skenjati se – postati neraspoložen, v. pasti u bedak skinuti se – odslužiti vojsku; izle3iti se od narkomanije skinuti šubaru – ošišati se skivi – viski sklepati – napraviti nešto na brzinu; sklepati ispit – otaljati ispit, spremiti ga brzo i površno skockati se – doterati se skontati – shvatiti, razumeti, v. kapirati; skontati se s ribom – osvojiti devojku, biti u vezi s devojkom skop ati – shvatiti, razumeti, v. kapirati skrbati – oboriti nekome ruku, v. krbanje, krbati se skrljati – slomiti skrnav – nemoralan, bezobziran skrnaviti – degradirati, obezvrediti

229 skrnavština – nemoralan odn. bezobziran postupak skvr opiz – zima, hladno9a, v. spi , spi ina, spi otina, spi itis skvr opizditi se – smrznuti se sleteti – smršati slomi nogu! – sre9no! sluške – slušalice smara – onaj koji je dosadan smara ina – dosa)ivanje smarati (se) – dosa)ivati (se), v. otpadati smazati – pojesti brzo smešan k'o bioskop – smešan kao komi3an film smiriti – potrošiti: smiriti džojus – popušiti džoint, v. dunuti džojus; smiriti kutiju – potrošiti kutiju cigareta smor – dosada smoriti se – izmoriti se dosadnim poslovima smoruša – dosadna devojka smotati ribu – osvojiti devojku, v. smuvati smrdeti – zvu3ati lažno, li3iti na neistinu smuvati – osvojiti devojku, v. smotati ribu; izmisliti izgovor ili opravdanje, prevariti nekoga smuvati se – po3eti se zabavljati sa momkom/ devojkom snimati – gledati: Snimi ovo! – Pogledaj! soc – nešto lošeg kvaliteta ili staromodno socijala – v. soc softveraš – onaj koji programira ra3unare, programer soler – koji je sam solo-drinker – koji sam pije solo-gajba – prazan stan solirati – biti sam solirati džojus – sam pušiti marihuanu som – neko glup, v. bangav som dinara – hiljadu dinara soma – mnogo soviti – spavati, v. džonjati sovka – spavanje span(ati se – v. smuvati se


230 spavati na telefonu – dugo telefonirati spi – zima, hladno9a, v. skvr opiz spi ina – v. skvr opiz spi otina – v. skvr opiz spi iti – pogoditi nekoga spi iti se – smrznuti se spi itis – v. skvr opiz sponzor – bogat muškarac sponzoruša – devojka kojoj je kod muškarca najvažniji novac spr eno – malo spr iti se – smanjiti se sprda ina – šala sprdnja – šala spustiti loptu – smiriti situaciju srati – pri3ati gluposti, v. bulazniti Srbenda – Srbin nacionalista srediti (nekoga) – povrediti nekoga fizi3ki i(li) psihi3ki startovati – startovati ribu – flertovati s devojkom, v. muvati; Startovali su me panduri. – Zaustavila me je milicija.; Startovao me neki gari za pet dindži. – Neki muškarac tražio je pet dinara od mene. stidi se na bugarskom! – beži!, skloni mi se s o3iju!, v. ibe! stipsa – cicija, neko škrt, v. cvala stojdža – stojadin stondara – neraspoloženje odn. depresija nastala usled prestanka dejstva droge strava – najbolje; uzvik pri oduševljenju ne3im, v. bruka dobro! strefiti – pogoditi; udariti; sna9i; šokirati strejt – 3ist, nije pod uticajem alkohola ili droge strejter – 3istunac, onaj koji nikad ne konzumira alkohol ili drogu, koji je neporo3an strina – muškarac koji ima neki ženski manir ili nema hrabrosti za nešto, v. sisa strmopizditi – strmoglaviti se, pasti, srušiti se strvina – neko jak, v. gromada sudžuk – cigarete, v. pljuga sulje – semenke suncokreta

MARIJANA M. ÂNAK

supermen – v. poze pijanstva surfovati – pretraživati nešto na internetu; v. zujati surla – nos suv – seksualno neaktivan, v. pau ina svinjur – debeo sviranje – duvanje lepka Š šaban – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban šabanija – šaban šacometrija – nepouzdano odre)ivanje ne3ega, odre)ivanje otprilike šajbati – masturbirati, v. baciti majmuna šajber – v. šaban šaltati – menjati, prebacivati (kanale, brzine) šalteruša – neljubazna žena koja radi na šalteru šaner – naziv za muškarca, v. gari šaran – neko glup, v. bangav šatro – podrugljivo kao: On je šatro trezan! – Pijan je. še&eruša – slatka kafa šenuti – poludeti šeprtlja – neko nespretan šerbetuša – v. še eruša šetati – Daj mi jaknu da je šetam par dana! – Pozajmi mi jaknu na nekoliko dana! Šibalja – Šiptar, v. Šipus šibalja – loša marihuana, marihuana koja se pre prodaje uma3e u lekove da bi ja3e delovala i naj3eš9e je uvezena iz Albanije, v. Šiptar, šipus, skenjavac šibati – tu9i, v. danglirati šimi iti – imati seksualni odnos, v. fukati se šina! – skloni mi se s o3iju!, v. ibe šip iti – imati dug put pred sobom Šiptar – v. šibalja Šipus – Šiptar, v. Šibalja šipus – v. šibalja škart – neupotrebljiva roba, roba lošeg kvaliteta škirpe – peškir


231


šlajka – ispljuvak, pljuva3ka šlajmara – v. šlajka šlihtati se – biti poltron; iskoriš9avati nekoga materijalno, v. grebati se šlihter – poltron; grebator šljaka – posao šljakati – raditi šljaštiti – biti upadljiv, sijati se šljokati – piti šmeker – v. frajer, gari šminker – doteran muškarac; snob šmrljav – nikakav šmugnuti – pobe9i šoferka – šoferšajbna šoferke – ružne i staromodne 3arape šogun – podrugljiv naziv za muškarca, v. brban šorka – tu3a štancovati – proizvoditi u velikim koli3inama štek – skrovište; koli3ina ušte)enog novca; imati u šteku – imati ušte)evinu šteker – onaj koji nešto 3uva ili štedi štekovati – sakriti; uštedeti štoj – marihuana, v. gandža štrafta! – beži!, v. ibe! štrokav – prljav štura! – v. štrafta!, ibe! štrebati – puno u3iti štreber – onaj koji mnogo u3i štreberka – ona koja mnogo u3i šuketati – pri3ati gluposti, v. bulazniti šuknuti – re9i glupost šulja – košulja šura – muški polni organ, v. kita šurnajst – puno šut-karta – dati nekome šut-kartu – ostaviti nekoga, napustiti; dobiti šutkartu – biti ostavljen; dobiti otkaz šutaj se! – skloni mi se s o3iju!, v. ibe! šutaj se do ku&e na bugarskom! – v. šutaj se! šutka – tu3a šutnuti – ostaviti momka/ devojku švi&nuti – baciti švorc – bez novca švrljati – 3initi preljube

T tabadžija – nasilnik, siledžija tabana – peške tabanati – šetati, v. bauljati tabati – tu9i, v. danglirati tabla pijan – v. tabliran, dangliran tabliran – pijan, v. dangliran tadža – taksi taliti – prodavati taljati – prodavati tanak s kešom – bez novca tantrljati – pri3ati gluposti, v. bulazniti tarzanka – muška frizura taster – v. cinkaroš tefter – sveska, blok za pisanje tefteriti – pisati, zapisivati tekma – utakmica telefonanisati – zvati hot-lajn (telefon + onanisati) teraj se! – skloni mi se s o3iju!, v. ibe teret – teretana tet – tetovaža tetka – muškarac koji ima neki ženski manir ili nema hrabrosti, v. sisa ti&u u kafi&u – 9uti! tike(pa) – patike (jednina se ne upotrebljava) tintara – glava, v. glavudža tip – muškarac, v. gari tipovati (na nekoga) – pretpostavljati pobednika (u sportskoj prognozi) tojaš – testisi torime – v. matori, gari torokati – puno pri3ati torokuša – pri3alica, ona koja toro e tovariti – provocirati; ube)ivati nekoga u nešto lažno; prigovarati zbog ne3ega; v. trpati tozla – zlato trabunjati – pri3ati gluposti, v. bulazniti trava – marihuana, v. gandža trendža – trenerka tresti – imati seksualni odnos: Tres'o sam je!; v. fukati se trip – halucinacija nastala pod dejstvom droge; ideja; fantazija; izmišljotina; Puckaju odn. sevaju te tripovi! –


232

MARIJANA M. ÂNAK

Umišljaš!; Koji je to trip? – Gde je u tome zadovoljstvo? tripovati se – umisliti nešto i uživeti se u to trodonka – zgrada zeleno-žute boje (boje trodona) trokirati – zamuckivati; pokvariti se (za ure)aje) trova – lažov, v. baron trova nica – loša hamburgerija trpati – provocirati; v. tovariti trtljati – pri3ati brzo i puno; pri3ati gluposti, v. bulazniti truba – loše, nezanimljivo truba i – društvo koje duva lepak, v. orkestar trubiti – pri3ati svima, ogovarati truliti – dosa)ivati se, v. otpadati tuka – neko glup, v. bangav tuki – muški polni organ, v. kita U ubeda iti se – oneraspoložiti se, v. pasti u bedak ubiti – iznuriti ženu seksom, v. rasturiti ubiti se – napiti se, v. danglirati se ubosti – slu3ajno pogoditi; slu3ajno dobiti ucur – onaj koji dolazi nepozvan na žurku, koji se ubacuje preko reda ucuriti se – do9i nepozvan na žurku, ubacivati se preko reda udaranje – seks, v. fukanje udaren – ekscentri3an, neobi3an, lud udaviti – izmoriti nekoga dosadnom pri3om u fazonu – kao, poput, nalik ufonjati se – uplašiti se, v. utronjati se ufrkestiti se – pogoršati svoj izgled, unakaziti se ufrkisati se – imati tremu ufurati – u9i; uvesti ufurati se – ubaciti se, nametnuti se, ugurati se ufuravati se – ubacivati se, nametati se, gurati se ukapirati – shvatiti, razumeti, v. kapirati

ultra – vrlo, veoma ultra dobro! – izraz oduševljenja, v. bruka dobro! umirati (od smeha) – smejati se grohotom; v. valjati se od smeha univerzijada – skup studenata sa nekliko univerziteta upad – ulaznica upadaus! – upadaj!, u)i! upasti – do9i nenajavljeno ili iznenada upicaniti se – doterati se, srediti se ura(en – pod dejstvom droge; Je l' te radi? - Da li deluje? urnisati – rasturiti; dosa)ivati nekome usta te bolela! – izraz kojim se neko u9utkuje ustondirati se – biti neraspoložen odn. depresivan usled prestanka dejstva droge ušiti – pobediti uštekati – uštedeti; sakriti utaliti – prodati, v. utopiti utanjiti – slabo stajati s novcem utoka – pištolj; oružje utopiti – prodati, v. utaliti utovar – seks, v. fukanje utronjati se – uplašiti se, v. ufonjati se utuliti – ugasiti, isklju3iti; utišati uvaliti – prodati lošu robu, v. valjati; prebaciti svoju obavezu na drugoga; podmetnuti nekome uvaliti se – dobiti dobar položaj; upasti u nevolju u'vati se za uši i igraj! – briga me šta 9eš da radiš! u'vatiti crtu – pobe9i od nekoga, v. zabosti crtu uvatiti šturu – v. u'vatiti crtu V vaditi fleke – iskupiti se, pravdati se posle nekog lošeg postupka vaditi se – pravdati se; spasavati se; nalaziti izgovor; izbegavati nešto vajda – korist valjati – prodavati lošu robu, v. uvaliti valjati se (od smeha) – smejati se grohotom; v. umitari od smeha


233


variti džojus – pušiti marihuanu, v. dunuti džojus vazdušara – vazdušna puška verglati – brzo i puno pri3ati vezara – onaj ili ona koja napreduje koriste9i se poznanstvima ili rodbinskim vezama vikendaja – vikendica vime – velike grudi visiti – provoditi vreme vodenjak – student vodnog saobra9aja vopara – pivo vrnuti (se) – vratiti (se) vugla – glava, v. glavudža vugliti – nositi nešto, vu9i vutra – marihuana, v. gandža Z zabosti crtu – pobe9i od nekoga, v. u'vatiti crtu/ šturu zafrknuti – prevariti, pre9i nekoga; pokvariti, upropastiti zafurati se – zajuriti se zaglaviti – ostati negde dugo, zadržati se; neplanirano ostati u drugom stanju; upasti u nevolju; zaglaviti robiju – biti u zatvoru zaglibiti – uplesti se u nešto zagrejan – zainteresovan zagrižen – tvrdoglav u svom mišljenju, dosledan, zadrt zajdža – zastava zaka iti – neplanirano ostati u drugom stanju; zaraziti se nekom boleš9u zaka iti se – posva)ati se; potu9i se, v. pošajbati se; zaka iti se za nekoga – dosa)ivati nekome zakucati – ubaciti loptu u koš iz gornjeg ugla zakucati se – napiti se, v. danglirati se; sudariti se zakuvati – pripremiti nešto zamajavati se – gubiti ili oduzimati nekome vreme; zadržavati se; obmanjivati se zar(ati – biti seksualno neaktivan zar(ao – seksualno neaktivan, v. pau ina

zarezivati nekoga – obra9ati pažnju na nekoga (uglavnom se koristi sa negacijom: Ne zarezuje me! – Ne obra9a pažnju na mene.) zašlajmariti – pljunuti zaštitar – koji studira zaštitu životne sredine zatefteriti – zapisati zatreskati se – zaljubiti se zauška – udarac iza uva zavaliti se – udobno se smestiti; le9i; pasti zavariti – udariti zavariti džojus – zapaliti džoint završiti (nekome) nešto – biti posrednik u kupovini droge zbrisati – pobe9i zez – šala zezancija – zezanje zezanje – šala; dobar provod; zaludan trud zezati se – šaliti se; provoditi se; zalud se truditi zeznuti (se) – prevariti (se) zgotiviti – zavoleti zidar – flaša piva od pola litre zigovanje – seks, v. fukanje zigovati – imati seksualni odnos, v. fukati se zika – muzika zikra – kriza: Lupa me zikra za duvanom! – Imam krizu za duvanom! ziljav – iskreveljen, onaj koji pravi grimase zimr me! – mrzi me! zucnuti – progovoriti, usuditi se da se nešto kaže zujanje – šetnja, v. baulj zujati – šetati, v. bauljati; zujati po telefonu – prelistavati imenik; zujati po internetu – v. surfovati zurka – frizura zveknuti (se) – udariti (se) zvrcnuti – pozvati telefonom Ž žderati – jesti, v. hasati; nervirati nekoga, v. drndati nekoga žderati se – nervirati se


234

MARIJANA M. ÂNAK

žedan k'o kaktus – dehidriran žestina – žestoko alkoholno pi9e žige – šibice živa! – važi!; dogovoreno! živac – neko nervozan odn. naprasit živcirati (se) – nervirati (se), v. drndati nekoga

životinja – neko jak, snažan. v. gromada žurka – proslava žvaka – dosadna pri3a žvalaviti se – ljubiti se

Literatura Andri9, Dragoslav (1976). Re nik žargona (Dvosmerni re nik srpskog žargona i žargonu srodnih re i i izraza). Beograd: Beogradsko izdava3ko-grafi3ki zavod. Bugarski, Ranko (2003). Žargon. Beograd: Biblioteka XX vek. Radovanovi9, Milorad (1986). Sociolingvistika. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada – Dnevnik. Sabljak, Tomislav (1981). Rje nik šatrova kog govora. Zagreb: Globus. Savi9, Svenka i Veronika Mitro(1998). Diskurs viceva. Novi Sad: Futura publikacije. Marijana M. 0anak THE JARGON DICTIONARY OF NOVOSADINIAN YOUTH Summary The dictionary of jargon of Novosadinian youth contains 1120 of jargonisms and represents an attempt of saving words and expressions that are being made and used by young people in the 20 – 25 age group, in order to keep the group away from intruders. The introductory paragraph aims at analyzing basic characteristics of jargonisms and following the ways in which jargonisms are changed, expired or rejected as old-fashioned. The corpus of jargonisms is also considerd from the gender perspective in order to clarify relations between men and women. The final part of the consists of systematic lists of most frequent verbs, modes of addressing and expressive phrases in order to illustrate realized analyses.



235

'Recnik zargona' Marijana M. Canak

Recommend Documents