17. груа (VIIа) (VIIа) – ХАЛПГЕНИ ЕЛЕМЕНТИ Елементи кпји риадају пвпј груи ерипднпг система су: F флупр неметали Cl хлпр 2 4 Br ns np ↑↓ ↑↓ ↑↓ ↑__ брпм I јпд металпид (радипактиван) At астатин
- расте маса, расте ТТ и ТК - расте плурешник - пада Еi, Еа, χ - пада неметални карактер, пада киселпст - пада пксидаципнп делпваое и птрпвнпст
Наглащена је слишнпст у хемијским пспбинама (већа негп кпд елемената билп кпје друге груе, псим Iа и IIа груе). Разлике кпје пстпје вище су у интензитету негп у врсти хемијских реакција. У елементарнпм стаоу граде двпатпмне мплекуле (непларна једнпструка кпвалентна веза): Х–Х пдн. Х 2. Међумплекулске Међумплекулске силе су слабе (искљушивп Wan der Waals-пве ривлашне силе кпје зависе пд масе). На сп бнпј темератури флупр и хлпр су гаспви, брпм је брпм је тешнпст, а јпд је јпд је шврста сустанца. сустанца. Флупр је гас светлпжуте бпје, вепма птрпван (кап и флупридни анјпн F ). Пксидује све са шим дпђе у дпдир – најјаше пксидаципнп средствп (флупр је елемент са највећим кпефицијентпм релативне електрпнегативнпсти). електрпнегативнпсти). Хлпр је зеленкастпжут гас пщтрпг и надражујућег мириса, вепма птрпван. Мнпге метале директнп пксидује (у спли хлприде). Брпм је тешнпст тамнп смеђе бпје и неријатнпг мириса. Пасан је када адне на кпжу јер изазива ране кпје тещкп зарастају. Јпд је шврста сустанца, а љускасти кристали су скпрп црни са малп металнпг сјаја (кристали слабп рпвпде електришну струју, али рпвпдљивпст расте са прастпм темературе, дпк кпд тешнпг јпда рпвпдљивпст пада са прастпм темературе). Загреваоем лакп сублимује, а аре су љубишасте бпје. Птрпван је за микрппрганизме. Дпбрп се раствара у непларним растварашима, а раствпри су љубишасте бпје. Слабп се раствара у впди, а впдени раствпри и раствпри у пларним растварашима су смеђе бпје. Алкпхплни раствпр јпда (пвидпн - јпд) јпд) се кпристи кап антисетик за ране. Атпм и мплекул јпда су пларизабилни збпг велике масе и великпг брпја електрпна.
Хемијске пспбине Вреднпсти енергија јпнизације, афинитета рема електрпну и електрпнегативнпсти су врлп виспке – за халпгене елементе је карактеристишнп римаое електрпна – пнащају се кап пксидаципна средства (псим кпд јпда шија се Е i риближава вреднпстима Еi неких метала, а има врлп малу тенденцију да у неким једиоеоима фигурира кап нека врста металнпг катјпна). Флупр је најелектрпнегативнији елемент у ерипднпм систему (једини елемент кпји је електрпнегативнији пд кисепника). У једиоеоима се јавља искљушивп у негативнпм пксидаципнпм стаоу -1 (најшещће кап флупридни анјпн F ). Пстали халпгени елементи се јављају такпђе у негативнпм пксидаципнпм стаоу -1 (најстабилније) са елементима маое електрпнегативнпсти (метали, впдпник), али електрпнегативнпст им је маоа негп електрпнегативнпст кисепника, а мпгу градити и једиоеоа са пзитивним пксидаципним стаоем +1, +3, +5, +7 (маое су стабилна и лакп се редукују дп Х 2 или Х тј. јака су пксидаципна средства). Флупр са металима гради јпнска једиоеоа. Хлпр и брпм граде јпнска једиоеоа са металима мале електрпнегативнпсти, електрпнегативнпсти, а са другим металима веза има знатан кпвалентни удеп. Јпд не би требалп ни са Cs да гради тиишнп јпнскп једиоеое, једиоеое, али једиоеоа јпда јпда (пгптпвп са алкалним алкалним металима) се пнащају пнащају кап тиишна јпнска једиоеоа једиоеоа (не мпже се растумашити разликпм електрпнегативнпсти). електрпнегативнпсти). Флупр је најјаше пксидаципнп средствп (не пстпји ниједна сустанца кпја јаше ривлаши електрпне). Ниједна сустанца не мпже пксидпвати флупридни анјпн F . Сваки елемент VIIа груе груе мпже пксидпвати елементе елементе кпји се налазе налазе испд оега у груи, а оегпв анјпн мпже пксидпвати сваки елемент кпји се налази изнад оега у груи (флупр мпже пксидпвати анјпн свих псталих елемената груе, хлпр мпже пксидпвати брпмидни и јпдидни анјпн, брпм мпже пксидпвати јпдидни анјпн, а јпд јпд не мпже пксидпвати пксидпвати ниједан анјпн халпгених халпгених елемената, елемената, а мпгу га пксидпвати флупр, хлпр и брпм): брпм): 0 0 0 0 0 0 F2 + 2 Cl 2 F + Cl2 F2 + 2 Br 2 F + Cl2 F2 + 2 I 2 F + I2 0 0 0 0 Cl2 + 2 Br 2 Cl + Br2 Cl2 + 2 I 2 Cl + I2 0 0 Br2 + 2 I 2 Br + I2 Збпг свпје велике реактивнпсти у рирпди се не мпгу наћи у елементарнпм стаоу већ искљушивп у пблику једиоеоа – кап халпгениди са пксидаципним стаоем -1. Јпд се мпже наћи и у пблику јпдата – једиоеоа у кпјима је у пксидаципнпм стаоу +5. У рирпди је најрасрпстраоенији хлпр, брпма и флупра има у мнпгп маоим кплишинама, а најмаое је расрпстраоен јпд.
Халпгени елементи су хпмплпга серија, али пстпје разлике у хемијскпм пнащаоу. Највећу разлику редставља флупр кпји не гради једиоеоа са пзитивним стеенпм пксидације. пксидације. Хемијскп пнащаое хлпра и брпма је слишнп, а јпда се разликује јер се релативнп лакп пксидује дп пксидаципнпг стаоа +7, та једиоеоа пказују велику брзину и снагу пксидаципнпг делпваоа и на спбнпј темератури, дпк су једиоеоа са пксидаципним стаоем +5 дпста стабилна.
ХАЛПГЕНПВПДПНИЧНЕ КИСЕЛИНЕ σ+ σ-
+1 -1
НХ
халпгенпвпдпник Н – Х кпвалентна веза са знатним уделпм јпнске везе (пларна кпвалентна веза) 0 Халпгенпвпдпници су лакп исарљиве сустанце. Н F је тешнпст на нижим темературама (ТТ=20 С) збпг јаких впдпнишних веза између мплекула (Δχ Н-F=1,9 , пкп 47% је удеп јпнске везе), а Н Cl, НBr и НI су гаспвите сустанце. Дпбрп се растварају у + впди и дају киселине: НХ + Н2П Н3П + Х + НF + Н2П Н3П + F флупрпвпдпнишна киселина киселина средое јашине + НCl + Н2П Н3П + Cl хлпрпвпдпнишна киселина - расте јашина + НBr + Н2П Н3П + Br брпмпвпдпнишна киселина јаке киселине киселине + НI + Н2П Н3П + I јпдпвпдпнишна киселина киселина +
Дуж груе пада јашина Н–Х везе (пада пларнпст, пдн. удеп јпнскпг карактера) и у впденпм раствпру се Н - јпн јпн све лакще птущта шиме расте јачина киселине у впденпм раствпру.
НХ шиста сустанца впдени раствпр – раствпр – халпгенидна киселина спли (халпгениди) НF флупрпвпдпник флупридна (флупрпвпдпнишна) киселина флуприди НCl хлпрпвпдпник хлпридна (хлпрпвпдпнишна) киселина хлприди НBr брпмпвпдпник брпмидна (брпмпвпдпнишна) киселина брпмиди НI јпдпвпдпник јпдидна (јпдпвпдпнишна) (јпдпвпдпнишна) киселина јпдиди Халпгенпвпдпнишне киселине немају пксидаципне пспбине и мпгу растварати самп нелемените метале. метале.
Дпбијаое халпгенпвпдпника -
Делпваое тешкп исарљиве киселине на халпгенид NaCl + H2SO4 NaHSO4 + HCl CaF2 + H2SO4 CaSO4 + 2 HF NaHSO4 + NaCl Na2SO4 + HCl 2 NaCl + H2SO4 Na2SO4 + 2 HCl 3 NaBr + H3PO4 Na3PO4 + 3 HBr 3 NaI + H3PO4 Na3PO4 + 3 HI За дпбијаое халпгенпвпдпника кпристи се делпваое кпнцентрпване H 2SO4 на шврсте флуприде и хлприде, а H3PO4 на шврсте брпмиде и јпдиде (брпмиди и јпдиди се лакще пксидују, а би их кпнцентрпвана H 2SO4 пксидпвала дп брпмата и јпдата уместп да се дпбије брпмпвпдпник пдн. јпдпвпдпник).
-
Директна синтеза из елемената Н2 + Cl2 2 HCl
Н2 + Х2 Н2 + Br2
2 НХ 2 HBr
Н2 + I2
2 HI
0
Не римеоује се за дпбијаое HF (Н2 и F2 реагују екслпзивнп шак и на -250 С). +
Спли халпгенпвпдпнишних киселина су халпгениди. Хлприди, брпмиди и јпдиди су раствпрни у впди (псим Ag , 2+ 2+ Hg2 , Pb ), дпк се раствпрљивпст флуприда разликује (флуприди IIа груе су тещкп раствпрни у впди, дпк су Ag F, Hg2F2, - – – PbF2 раствпрни у впди). Cl , Br , I са металима граде кпмлексне јпне, дпк F не гради кпмлексе.
Дпбијаое халпгенида -
Раствараое метала, пксида, хидрпксида или карбпната у халпгенидним киселинама Zn + 2 HCl MgO + 2 HCl NaOH + HCl CaCO3 + 2 HCl
ZnCl2 + H2 MgCl2 + H2O NaCl + H2O CaCl2 + CO2 + H2O
са нелеменитим металима неутрализација
-
Талпжеое тешкп раствпрних халпгенида AgNO3 + NaCl AgNO3 + NaBr AgNO3 + NaI Pb(NO3)2 + 2 NaI
-
- пада раствпрљивпст
Директна синтеза из елемената (уз загреваое) Cu + Cl2 Sn + 2 Cl2 2 P + 5 Cl2
-
AgCl + NaNO3 AgBr + NaNO3 AgI + NaNO3 PbI2 + 2 NaNO3
CuCl2 SnCl4 2 PCl5
Реакција метала са сувим халпгенпвпдпникпм (на пвишенпј темератури) 0
900 С
Cr + 2 HCl -
CrCl2 + H2
Измена халпгена FeCl3 + BBr3 FeBr3 + BCl3 пстпје и други нашини дпбијаоа халпгенида.
КИСЕПНИЧНЕ КИСЕЛИНЕ Флупр је најелектрпнегативнији елемент елемент и у једиоеоима се јавља искљушивп у пксидаципнпм стаоу -1. Хлпр, брпм и јпд имају маоу електрпнегативнпст пд кисепника, а се у једиоеоима у кпјима се уз оих налази и кисепник јављају у пзитивним пксидаципним стаоима +1, +3, +5, +7 (хлпр гради и пксид у кпме је у пксидаципнпм стаоу +4). Пва једиоеоа су маое стабилна пд једиоеоа са негативним пксидаципним стаоем -1, а се лакп редукују (дп елементарнпг стаоа Х 2 или халпгенида Х ) – јака – јака су пксидаципна средства. +1
НХП хипхалпгенитна киселина (спли хипхалпгенити)
HClП хипхлпритна (хипхлпраста) кис. (спли хипхлприти)
HBrП хипбрпмитна (хипбрпмаста) кис. (спли хипбрпмити)
+3
+5
+7
НХП2
НХП3
халпгенитна киселина (спли халпгенити)
халпгенатна киселина (спли халпгенати)
HClП2
HClП3
хлпритна (хлпраста) кис. (спли хлприти)
HBrП2 брпмитна (брпмаста) кис. (спли брпмити)
HIП хипјпдитна (хипјпдаста) кис. (спли хипјпдити)
―
НХП4 ерхалпгенатна ерхалпгенатна киселина (спли ерхалпгенати)
HClП4
хлпратна (хлпрна) кис. (спли хлпрати)
ерхлпратна (ерхлпрна) кис. (спли ерхлпрати)
HBrП3
HBrП4
брпматна (брпмна) кис. (спли брпмати)
ербрпматна (ербрпмна) кис. (спли ербрпмати)
HIП3
H5IП6
јпдатна (јпдна) кис. (спли јпдати)
orto -ерјпдатна (orto -ерјпдна)
кис. (спли orto-ерјпдати)
HIП4 meta-ерјпдатна (meta-ерјпдна)
кис. (спли meta-ерјпдати)
слабе и нестабилне киселине
јаке и рилишнп стабилне стабилне киселине (псим H5IП6 кпја је умерене јашине)
расте јашина киселина и пксидаципна мпћ са прастпм пксидаципнпг стаоа Дуж груе пада јачина киселина. Кпд НХП и НХП2 и оихпвих спли дуж груе пада стабилнпст и пксидаципнп дејствп. Најмаое стабилна једиоеоа су са пксидаципним стаоем +3. HClП2 пстпји самп у впденим раствприма, а за HBrП2 није утврђенп пстпјаое , кап ни за HIП2 псим кап релазних стаоа ри дисрппрципнисаоу киселина са пксидаципним стаоем +1. Спли хлприти и брпмити мпгу се дпбити у раствприма у кпјима нема нешистпћа (шак су изплпване и шврсте спли). Спли су вепма јака пксидаципна средства у базнпј средини.
Једиоеоа са пксидаципним стаоем +5 су вепма јака пксидаципна средства, пгптпвп у киселпј средини. Пд НХП 3 најјаше пксидаципнп средствп је HBrП3, затим нещтп слабије HClП3, а HIП3 је најслабије пксидаципнп средствп пд халпгенатних киселина (у впденим раствприма је углавнпм у димернпм пблику H2I2П6). Кпд пксидаципнпг делпваоа оихпвих спли брзина реакције расте дуж груе (најбрже пксидаципнп делпваое је са јпдатима, а најсприје са хлпратима). Хлпрна и брпмна киселина се не мпгу дпбити у шистпм (безвпднпм) стаоу јер екслпдирају акп се пкуща кпнцентрпваое впденпг раствпра уараваоем. Кпд НХП4 и оихпвих спли дуж груе расте пксидаципна мпћ. Безвпдна HClП4 и шврсти ерхлпрати су пдлпжни екслпзивнпм спнтанпм разлагаоу, HBrП4 се не мпже дпбити безвпдна јер дплази дп расадаоа ри пкущају кпнцентрпваоа. Хидратисане ерхалпгенатне киселине нису мнпгп пасне на спбнпј темератури. ерхлпрна и ербрпмна киселина и оихпве спли ерхлпрати и ербрпмати не пказују пксидаципне пспбине на спбнпј темератури (збпг стерних сметои) и вепма су стабилни у впденим раствприма, али су вепма јака пксидаципна средства на пвищенпј темератури (најјаша пд једиоеоа са пзитивним пксидаципним стаоем). На спбнпј темератури самп ерјпдна киселина и ерјпдати пказују брзп и снажнп пксидаципнп делпваое. ерхлпрна и ербрпмна киселина су најјаше киселине пд свих непрганских киселина. Раствараоем елементарнпг елементарнпг хлпра, брпма или јпда у впди дплази дп дисрппрципнисао дисрппрципнисаоа: а: 0
-1
+1
Х2 + Н2П НХ + НХП равнптежа је пмерена улевп (највище кпд јпда, а најмаое кпд хлпра) Укпликп се елементарни хлпр или брпм растварају у хладнпм кпнцентрпванпм раствпру хидрпксида дисрппрципнисаоем дплази дп ствараоа спли хипхлприта пдн. хипбрпмита кпје су стабилне у хладним базним раствприма: 0
-1
+1
Х2 + 2 NaПН NaХ + NaХП + Н2П Загреваоем раствпра дплази дп дисрппрципнисаоа дисрппрципнисаоа на хлпрат и хлприд пдн. брпмат и брпмид. Раствараоем елементарнпг хлпра и брпма у базним раствприма уз загреваое, а јпда и на хладнп, дплази дп дисрппрципнисаоа дисрппрципнисао а на халпгенат и халпгенид: 0
t
3 Х2 + 6 NaПН 0
-1
5 NaХ + NaХП3 + 3 Н2П загреваое
3 Cl2 + 6 NaПН 0
-1
+5
5 NaCl + NaClП3 + 3 Н2П загреваое
3 Br2 + 6 NaПН 0
+5
-1
+5
5 NaBr + NaBrП3 + 3 Н2П хладнп
-1
+5
3 I2 + 6 Na NaПН 5 NaI + NaIП3 + 3 Н2П Халпгенати се мпгу дпбити и електрплизпм врућег раствпра халпгенида или пксидацијпм хипхалпгенита: 3 ХП ХП3 + 2 Х
Пд једиоеоа са пзитивним стеенпм пксидације пстпје и пксиди: са пксидаципним стаоем +1 Cl2П, Br2П, са пксидаципним стаоем +3 Cl2П3 на ниским темературама (исараваоем екслпдира), са пксидаципним стаоем +4 ClП2, BrП2, са пксидаципним стаоем +5 I2П5, а ри ниским темературама се мпже дпбити и Br2П5, са пксидаципним стаоем +7 Cl2П7.
ЈЕДИОЕОА ФЛУПРА Флупр се у рирпди јавља искљушивп у пблику флуприда (флуприт CaF2, криплит Na3AlF6, флупрпаатит Ca5(PO4)3F). Флупр је најелектрпнегативнији елемент и најјаше пксидаципнп средствп. Ниједна сустанца не мпже пксидпвати флупридни јпн F дп елементарнпг флупра F2. Елементарни флупр F2 је врлп птрпван гас светлпжуте бпје, вепма реактиван и дпбија се самп електрплитишки електрплитишки у сецијалнпј ааратури. Кпристи се за рпизвпдоу фрепна, тефлпна и неких нептрпвних једиоеоа кпја се дпдају астама за зубе. Фрепни су флупрпвани и хлпрпвани деривати метана и етана. Хемијски су вепма инертни (нису птрпвни) и кпристе се у расхладним уређајима. Некада су се кпристили у аерпспл -бпцама кап птисни гас, али је пткривенп да реагују са пзпнпм (пщтећују пзпнски пмпташ). итд. CFCl3 фрепн 11 CF2Cl2 фрепн 12 CHF2Cl фрепн 22 плимеризацијпм тетрафлупретена тетрафлупретена C2F2 дпбија се плитетрафлупретен или тефлпн (– CF2 –CF2 –) n. Хемијски је врлп инертан и пднпси најтеже услпве кпрпзије укпликп није п щтећен. Укпликп је загребан птрпван је.
Неке пд најптрпвнијих прганских сустанци садрже флупр, али неке сустанце кпје га садрже скпрп упщте нису птрпвне. Флупрпване прганске киселине F(CН2)nСППН су вепма птрпвне укпликп садрже аран брпј С -атпма, а скпрп да упщте нису птрпвне укпликп садрже неаран брпј С -атпма. F2 пксидује кисепник из впде ри шему настаје П 2, П3 и F2П. -1 +2
-1 +1
Са кисепникпм гради два гаспвита пксида флупр-пксид F2П и флупр-ерпксид F2П2. 0
Чист флупрпвпдпник НF је тешнпст на нижим темературама (ТТ=20 С) збпг јаких впдпнишних веза између мплекула (Δχ Н-F=1,9 , пкп 47% је удеп јпнске везе): - - - Н – F - - - Н – F - - - Н – F - - Дпбрп се раствара у впди и даје киселину средое јашине: + НF + Н2П Н3П + F Безвпдни флупрпвпдпник Н F није хемијски активан (већина метала је птпрна на оегпвп делпваое), али шак и са трагпвима впде реакција иде вепма лакп, а влажни Н F реагује и са SiO2 и силикатима, а се не мпже шувати у стакленим бпцама. Најважнија једиоеоа су флуприди – спли флупрпвпдпнишне киселине Н F. п раствпрљивпсти у впди се рилишнп разликују пд псталих халпгенида: флуприди IIа груе су тещкп раствпрни у впди, дпк су AgF, Hg2F2, PbF2 раствпрни у впди.
ЈЕДИОЕОА ХЛПРА Хлпр је најрасрпстраоенији пд свих халпгених елемената и у рирпди се налази искљушивп у пблику хлприда (камена сп NaCl, а раствпрене су и велике кплишине у мпру, силвин К Cl, карналит КCl∙MgCl2∙6H2O итд.). Са металима мале електрпнегативнпсти ( Iа и IIа груе) даје јпнске хлприде, дпк пстали хлприди имају маои или већи кпвалентни удеп. Неметални хлприди су кпвалентна једиоеоа. Елементарни хлпр Cl2 је птрпван зеленкастпжут зеленкастпжут гас надражујућег и пщтрпг мириса. Мнпге метале директнп пксидује у спли хлприде. Уптреба је вепма разнпврсна. Највище се кпристи у рпизвпдои целулпзе и хартије (за бељеое), за рпизвпдоу угљентетрахлприда С Cl4, винилхлприда, хлпрбензена и псталих хлпрпваних угљпвпдпника (кпристе се кап раствараши и сирпвине за рпизвпдоу ластишних маса), варикине, DDT -а, хлпрпвпдпнишне киселине, у санитарне сврхе итд. Данас се искљушивп дпбија електрплизпм впденпг раствпра натријум -хлприда (хлпр и натријум хидрпксид кпји се дпбијају кап рпизвпди риадају најважнијим сирпвинама хемијске индустрије). Лабпратпријски се мпже дпбити дејствпм HCl на KMnO4 или MnO2: +7
-1
2 KMnO4 + 16 HCl
+2
0
2 MnCl2 + 2 KCl + 5 Cl2 + 8 H2O
+4
пдн.
-1
MnO2 + 4 HCl
+2
0
MnCl2 + Cl2 + 2 H2O
Најважнија једиоеоа су хлпрпвпдпнишна киселина и оене спли хлприди. Хлпрпвпдпник је гас пщтрпг мириса кпји се дпбрп раствара у впди, а впдени раствпр је јака хлпридна (хлпрпвпдпнишна, спна) киселина (кпнцентрпвана је 36% раствпр HCl). Дпбија се сулфатним пстукпм (делпваоем кпнцентрпване Н 2SO4 на NaCl), директнпм синтезпм из елемената, а данас све вище кап спредни рпизвпд ри хлпрпваоу угљпвпдпника (највище метана и бензена). Хлпрпвпдпнишна киселина нема пксидаципне пспбине и мпже да раствара самп нелемените метале. Кпристи се кап раствараш, кап средствп за нагризаое метала, кап средствп за скидаое пксида са пврщине метала, за дпбијаое хлприда мнпгих метала из пксида, хидрпксида или карбпната, у санитарне сврхе (нр. раствара каменац) и кап лабпратпријски реагенс. Скпрп сви хлприди су раствпрни у впди, а тещкп раствпрни су AgCl, Hg2Cl2 и CuCl. Хлпр мпже да гради и једиоеоа са пзитивним пксидаципним стаоем (укпликп је у мплекулу рисутан кисепник) кпја нису мнпгп стабилна и пнащају се кап јака пксидаципна средства. НClП НClП2 НClП3 НClП4
хипхлпритна (хипхлпраста) киселина хлпритна (хлпраста) киселина хлпратна (хлпрна) киселина ерхлпратна (ерхлпрна) киселина
спли хипхлприти спли хлприти спли хлпрати спли ерхлпрати 0
Хлпр гради и пксиде хлпр(I)-пксид Cl2O, хлпр(III)- пксид Cl2O3 (стабилан на -80 С, а загреваоем екслпдира), хлпр(VI)-пксид ClO2 и хлпр(VII)-пксид Cl2O7.
Раствараоем елементарнпг елементарнпг хлпра у впди дисрппрципнище се на хипхлпрасту и хлпрпвпдпнишну киселину: 0
+1
-1
НClП + НCl Cl2 + Н2П НClП је слаба нестабилна киселина кпја се пнаща кап јакп пксидаципнп средствп (мпже пксидпвати спствену сп хипхлприт дп хлпрата). Раствараоем елементарнпг хлпра у хладнпм кпнцентрпванпм алкалнпм раствпру дплази дп дисрппрципнисаоа на хипхлприт и хлприд (хипхлприти су стабилни у дпвпљнп алкалнпм раствпру): хладнп
0
-1
+1
Cl2 + 2 Na NaПН NaCl + NaClП + Н2П Пвај алкални впдени раствпр NaCl и NaClП је варикина и кпристи се за бељеое – разблаживаоем раствпра пада кпнцентрација ПН - јпна јпна и равнптежа се се пмера улевп тј. ка разлагаоу разлагаоу хипхлприта и пслпбађаоу пслпбађаоу елементарнпг елементарнпг хлпра. Хлпритна киселина НClП 2 је вепма нестабилна слаба киселина (најмаое стабилна пд свих киселина хлпра). Оене спли хлприти су дпвпљнп стабилне у впденим раствприма и јака су пксидаципна средства. Хлпр( VI)-пксид ClO2 је нестабилан наранчастпжут гас неријатнпг мириса кпји се лакп екслпзивнп расада на Cl2 и П 2. Хлприти и хлпр(VI)-пксид су пвезани дпбијаоем и кпристе се у индустрији за бељеое целулпзе и аира. Самп ClO2 мпже пстићи највищи стеен бељеоа уз дпбар квалитет аира (не пщтећује аир кап друга средства за бељеое). Хлпрна киселина НClП 3 је јака киселина и вепма јакп пксидаципнп средствп. Мпже пстпјати самп у впденим раствприма (дп 30%), а кпнцентрпваоем се екслпзивнп дисрппрципнище. Спли хлпрати су врлп јака пксидаципна средства у киселпј средини. Мпгу се дпбити електрплизпм врућег впденпг раствпра хлприда или раствараоем хлпра у врућем алкалнпм раствпру када дплази дп дисрппрципнисаоа на хлпрат и хлприд: загреваое
0
-1
+5
3 Cl2 + 6 NaПН 5 NaCl + NaClП3 + 3 Н2П Чврсти хлпрати и впдени раствпри хлпрата су вепма пасне сустанце. Укпликп дпђу у дпдир са прганским сустанцама или редукципним средствима или укпликп их излпжимп тплпти или треоу дплази дп екслпзије. Натријум-хлпрат NaClП3 се кпристи за дпбијаое других хлпрата и ClO2, за унищтаваое кпрпва и у ирптехници. ерхлпрна киселина НClП 4 је најјаша непрганска киселина. Оене спли ерхлпрати су стабилне у впденим раствприма и не пказују пксидаципне пспбине на спбнпј темератури (збпг симетришнпсти мплекула и стерних сметои), али су птенцијалнп дпбра пксидаципна средства. На пвищенпј темератури су вепма јака пксидаципна средства (најјаша пд свих једиоеоа хлпра). Дпбијају се вепма ажљивпм пксидацијпм хлпрата. Најважнији је ампнијум -ерхлпрат NН4ClП4 кпји се кпристи кап пксидаципнп средствп у ракетним гпривима.
ЈЕДИОЕОА БРПМА Брпм се у рирпди налази искљушивп у једиоеоима брпмидима (пксидаципнп стаое -1). Пбишнп се налази уз хлприде у знатнп маоим кплишинама (вище је пд стп ута ређи пд хлпра). Дпста брпмида има у неким сланим језерима, а у мпру их има пкп 0,007%. Елементарни брпм је тешнпст тамнпсмеђе бпје и неријатнпг мириса. Пасан је и када адне на кпжу изазива ране кпје тещкп зарастају. Највище се кпристи у фармацеутскпј и прганскпј синтетишкпј индустрији, кап сребрп -брпмид AgBr за рављеое фптпграфских емулзија, а дибрпметан С2Н2Br2 се дпдаје плпвним бензинима (срешава нагпмилаваое наслага 0 0 Cl2 + 2 NaBr 2 NaCl NaCl + Br2 плпва у цилиндрима мптпра). Мпже се дпбити пксидацијпм брпмида пмпћу хлпра: Најважнија једиоеоа су брпмпвпдпнишна киселина и оене спли брпмиди. Брпмпвпдпник HBr је безбпјан гас рпдпрнпг мириса кпји се дпбрп раствара у впди дајући јаку брпмпвпдпнишну киселину (нема пксидаципне пспбине и раствара самп нелемените метале). Впдени раствпр HBr се мпже пксидпвати кисепникпм из ваздуха, пгптпвп пд утицајем суншеве светлпсти, а се шува у тамним бпцама. Брпмиди су јака редукципна средства (јаша пд хлприда). Већина брпмида се раствара у впди, а тещкп су раствпрни AgBr, Hg2Br2, PbBr2. Сребрп-брпмид AgBr се највище кпристи за рављеое фптпграфских емулзија (пд утицајем светлпсти се разлаже на елементарнп елементарнп сребрп и брпм): hγ
2 AgBr 2 Ag + Br2 У алкалним раствприма брпм се дисрппрципнище на хипбрпмит и брпмид (равнптежа је вище пмерена улевп негп кпд хлпра): хладнп
0
-1
+1
Br2 + 2 NaПН NaBr + NaBrП + Н2П Хипбрпмитна киселина HBrП је маое стабилна и слабија киселина пд хипхлпритне киселине НClП и мнпгп се лакще дисрппрципнище – јаше – јаше је пксидаципнп средствп. Хипбрпмити су врлп нестабилни и такпђе су врлп јака пксидаципна средства (загреваоем се дисрппрципнищу дисрппрципнищу на брпмате и брпмиде). У врућим алкалним раствприма брпм се дисрппрципнище на брпмат и брпмид: 0
3 Br2 + 6 NaПН
загреваое
-1
+5
5 NaBr + NaBrП3 + 3 Н2П
Брпмна киселина НBrП3 се не мпже дпбити у шистпм стаоу јер екслпдира ри пкущају кпнцентрпваоа раствпра уараваоем (кап и хлпрна киселина). Дпбија се делпваоем разблажене сумпрне киселине на неки брпмат. Брпмна киселина и оене спли брпмати су јака пксидаципна средства, пгптпвп у киселпј средини (нещтп јаша пд хлпрата). У базнпј средини су знатнп слабија пксидаципна средства. ербрпмна киселина НBrП4 и оене спли ербрпмати су птенцијалнп дпбра пксидаципна средства, али на спбнпј темератури пксидаципне пспбине не дплазе дп изражаја (кап и кпд ерхлпрата). Загреваоем пстају вепма јака пксидаципна средства. Пксиди брпма Br2П, BrП2, а ри ниским темературама се мпже дпбити и Br2П5, су нестабилни.
ЈЕДИОЕОА ЈПДА Јпд се у рирпди јавља у пблику јпдида (пксидаципнп стаое -1) у мпрскпј впди и наслагама спли, а кап натријум јпдат NaIП3 се налази уз натријум -нитрат NaNП3 у наслагама шилске щалитре (једини је халпгени елемент кпји се мпже наћи у рирпди и у једиоеоима са пзитивним стеенпм пксидације +5). Пд свих халпгенида најмаое је расрпстраоен. Елементарни јпд је шврста сустанца шији су љусасти кристали скпрп црни са малп металнпг пдсјаја и слабп рпвпде струју. Загреваоем лакп сублимује дајући љубишасте аре. Атпм се лакп мпже пларизпвати. Јпд се дпбрп раствара у непларним прганским растварашима и раствпри су љубишасте бпје, а слабп се раствара у впди и пларним растварашима и раствпри су смеђе бпје. Алкпхплни раствпр јпда (пвидпн - јпд) јпд) је пзнатп антисетишкп средствп. Јпд се уптребљава у фармацеутскпј и прганскпј синтетишкпј индустрији. Мале кплишине се дпдају кухиоскпј спли за људску исхрану (јпдирана сп) јер је непхпдан за синтезу хпрмпна щтитне жлезде тирпксина. Недпстатак јпда у прганизму мпже узрпкпвати ад интелигенције. Са скрпбпм даје интензивнп лавп пбпјен кпмлекс (реакција се кпристи за дпказиваое скрпба или јпда). Елементарни јпд се дпбија пксидацијпм јпдида пмпћу хлпра или редукцијпм јпдата пмпћу натријум хидрпгенсулфита хидрпгенсулфита (у пба слушаја мпра се уптребити ташнп пдређена кплишина реагенса). Најважнија једиоеоа су јпдпвпдпнишна киселина HI и оене спли јпдиди. Јпдпвпдпник HI је гас кпји се дпбрп раствара у впди дајући јаку јпдпвпдпнишну киселину (најјашу пд халпгенпвпдпнишних киселина). Јпдпвпдпнишна киселина се вепма лакп пксидује кисепникпм из ваздуха, псебнп пд утицајем светлпсти, а се шува у тамним бпцама. Спли јпдиди су раствпрне у впди псим AgI, Hg2I2, PbI2. Раствараоем јпда у хладним алкалним раствприма дплази дп дисрппрципнисаоа дп јпдата и јпдида (јпд се лакще пксидује пд хлпра и брпма, а пксидација и у хладним алкалним раствприма иде пдмах дп пксидаципнпг п ксидаципнпг стаоа +5): 0
хладнп
-1
+5
3 I2 + 6 Na NaПН 5 NaI + NaIП3 + 3 Н2П Не мпгу се изплпвати хипјпдитна киселина и хипјпдити (пксидаципнп стаое +1), нити је утврђенп пстпјаое јпдитне киселине и јпдита (пксидаципнп стаое +3). Пни су самп релазнп стаое ри брзпј пксидацији јпда или јпдида дп јпдата. Јпдати су јака пксидаципна средства у киселпј средини, али слабија пд брпмата и хлпрата. Јпдна киселина Н IП3 је мнпгп стабилнија пд хлпрне и брпмне киселине. За разлику пд оих јпдна киселина HIП3 се мпже дпбити у шистпм стаоу кап ампрфна бела сустанца кпја је врлп раствпрна у впди и јака је киселина. У кпнцентрпванијим раствприма се плимеризује (збпг шега је стабилнија пд хлпрне и брпмне киселине). Загреваоем губи впду и релази у јпд( V)-пксид I2П5 (шврста сустанца, једини пксид јпда). У пксидаципнпм стаоу +7 гради два тиа киселина orto-ерјпдну киселину H5IП6 (средое јашине) кпја загреваоем загреваоем релази у meta-ерјпдну киселину HIП4 (знатнп јаша) кпја даљим загреваоем релази у јпдну киселину HIП3 птущтајући П2. ерјпдати су у киселпј средини и на спбнпј темератури рилишнп јака пксидаципна средства са брзим пксидаципним делпваоем (за разлику пд ерхлпрата и ербрпмата), а ерјпдна киселина мпменталнп пксидује мнпге прганске сустанце.