U NI VE RZ IT ET U N IŠ U FILOZOFSKI FAKULTET
Mr Jasmina Mr Jasmina Nedeljković
INTEGRATIVNI MODEL PSIHOLOŠKIH PREDIKTORA AKADEMSKE NEEFIKASNOSTI doktorska disertacija
mentor: Prof. dr Vladimir Nešić
Niš 2012. godine 0
Sadržaj .................................................................................. ........................................................ ....................................................... ........................... 4 Uvod...................................................... ................................................................................. ............................... ... 5 Teorijski okvir istraživanja................................................................ Roditeljska afektivna vezanost.................................................. vezanost.............................................................................. .................................... ........ 5 Razvoj afektivne vezanosti...................................................... ................................................................................. ........................... 7 Afektivna vezanost – pregled literature............................................................10
Akademska motivacija................................................. motivacija............................................................................ ............................................... .................... 14 Šta je motivacija..................................................... ................................................................................. ......................................... ............. 14 Samoodređujuća motivaciona teorija ...................................................... ............................................................. ....... 16 Pregled relevantnih radova o konstruktima konstruktima samoodređujuće teorije motivacije...................................................................................................... ........................................................ 18
Vremenska perspektiva.............................................. perspektiva......................................................................... ................................................. ...................... 22 Određenje pojma „vremenska perspektiva“ p erspektiva“................................................... ................................................... 22 Šest dimenzija vremenske perspektive.................................................... ............................................................. ......... 23 Uravnoteženost vremeskih perspektiva – idealan profil ................................. ................................. 29 Odnos vremenske perspektive sa demografskim obeležjima i psihološkim konstruktima....................................................... .................................................................................. ............................................. .................. 31 Odnos vremenske perspektive i nekih psiholoških konstrukata ....................... 32 Vremenska perspektiva i kultura...................................................... ..................................................................... ............... 33
Akademska neefikasnost............................................... neefikasnost.......................................................................... .............................................. ................... 34 Šta jeste, a šta nije prokrastinacija? ...................................................... ............................................................... ......... 35 Prokrastinacija kroz istoriju...................................................... ........................................................................... ..................... 36 Definicija prokrastinacije....................................................... ................................................................................ ......................... 38 Oblici prokrastinacije.................................................... ................................................................................ .................................. ...... 39 Akademska neefikasnost (definisanje pojma) pojma).................................................. .................................................. 39
1
Sadržaj .................................................................................. ........................................................ ....................................................... ........................... 4 Uvod...................................................... ................................................................................. ............................... ... 5 Teorijski okvir istraživanja................................................................ Roditeljska afektivna vezanost.................................................. vezanost.............................................................................. .................................... ........ 5 Razvoj afektivne vezanosti...................................................... ................................................................................. ........................... 7 Afektivna vezanost – pregled literature............................................................10
Akademska motivacija................................................. motivacija............................................................................ ............................................... .................... 14 Šta je motivacija..................................................... ................................................................................. ......................................... ............. 14 Samoodređujuća motivaciona teorija ...................................................... ............................................................. ....... 16 Pregled relevantnih radova o konstruktima konstruktima samoodređujuće teorije motivacije...................................................................................................... ........................................................ 18
Vremenska perspektiva.............................................. perspektiva......................................................................... ................................................. ...................... 22 Određenje pojma „vremenska perspektiva“ p erspektiva“................................................... ................................................... 22 Šest dimenzija vremenske perspektive.................................................... ............................................................. ......... 23 Uravnoteženost vremeskih perspektiva – idealan profil ................................. ................................. 29 Odnos vremenske perspektive sa demografskim obeležjima i psihološkim konstruktima....................................................... .................................................................................. ............................................. .................. 31 Odnos vremenske perspektive i nekih psiholoških konstrukata ....................... 32 Vremenska perspektiva i kultura...................................................... ..................................................................... ............... 33
Akademska neefikasnost............................................... neefikasnost.......................................................................... .............................................. ................... 34 Šta jeste, a šta nije prokrastinacija? ...................................................... ............................................................... ......... 35 Prokrastinacija kroz istoriju...................................................... ........................................................................... ..................... 36 Definicija prokrastinacije....................................................... ................................................................................ ......................... 38 Oblici prokrastinacije.................................................... ................................................................................ .................................. ...... 39 Akademska neefikasnost (definisanje pojma) pojma).................................................. .................................................. 39
1
Učestalost odugovlačenja ....................................................... ................................................................................ ......................... 40 Kako drugi vide akademskog prokrastinatora? .............................................. .............................................. 40 Razlozi zbog kojih su studenti neefikasni..................................................... ........................................................ ... 41 Lična cena odugovlačenja....................................................... ............................................................................... ........................ 43 Prokrastinacija kao identitet ...................................................... ........................................................................... ..................... 45 Socijalizacija i prokrastinacija ....................................................... ....................................................................... ................ 46 Jednačina prokrastinacije....................................................... ............................................................................... ........................ 49
Problem istraživanja................................................... istraživanja............................................................................... ................................................. ..................... 51 Ciljevi istraživanja................................................. istraživanja............................................................................. ...................................................... .......................... 52 Varijable u istraživanju................................................. istraživanju............................................................................. .............................................. .................. 53 Pretpostavke u istraživanju.................................................. istraživanju.............................................................................. ........................................ ............ 53 ................................................................................... .......................................... .............. 55 Metodologija istraživanja....................................................... Osnovne postavke predloženog modela o akademskoj neefikasnosti......................... neefikasnosti......................... 55 Uzorak.............................................. Uzorak.......................................................................... ....................................................... ............................................... .................... 57 Instrumenti............................................ Instrumenti........................................................................ ........................................................ ........................................... ............... 58 Postupak istraživanja.................................................... istraživanja............................................................................... ............................................... .................... 60 ................................................................................ .................................................... ........................ 62 Rezultati Rezultati istraživanj istraživanja. a..................................................... Ciljevi analize.................................................. analize.............................................................................. ........................................................ ................................ .... 62 Metrijske karakteristike instrumenata....................................................................... instrumenata........................................................................... 62 Rezultati adaptacije Zimbardovog upitnika vremenske perspektive (ZTPI)............... (ZTPI)............... 67 Srpska verzija ZTPI.................................................. ZTPI.............................................................................. ................................................... ....................... 69 Deskriptivne mere................................................. mere............................................................................. ...................................................... .......................... 86 Statistika zakl jučivanja.................................................. jučivanja............................................................................. .......................................... ............... .... 89 ................................................................................... .................................................... ......................... 104 Diskusija Diskusija rezultata rezultata........................................................ ................................................................................ ....................................................... .............................................124 ..................124 Zaključak .................................................... Literatura................................................. Literatura............................................................................. ........................................................ ...................................................126 .......................126 2
Rezime....................................................................................................................................146 Summary................................................................................................................................147 Prilog 1:..................................................................................................................................149 Prilog 2:..................................................................................................................................152 Prilog 3:..................................................................................................................................156
3
UVOD Prokrastinacija, odnosno odlaganje izvršavanja zadatka , gotovo je univerzalan oblik
ponašanja. Ona predstavlja uobičajen, ali ponekad i ozbiljan problem. Prokrastinacija je prisutna u skoro svim oblastima ljudskog delanja – u školi, na poslu, u svakodnevnom porodičnom životu. S o bzirom da povremeno može da predstavlja i ozbiljan adaptacioni proble, posledice takvog ponašanja mogu biti unutražnjei spoljašnje. Unutrašnje posledice se odnose na očajavanje, samo-okrivljivanje i samim tim i samo-iritaciju. Spoljašnje posledice direktno utiču na fizičko zdravlje (Tice i Baumeister, 1997), slabljenje akademskog i radnog postignuća, narušavanje emocionalnih i uopšte međuljudskih odnosa, kao i propuštanje prilika (Haycock i sar, 1998). Motivacija za bavljenje ovom temom je, upravo, proistekla iz višegodišnjeg suočavanja sa različitim oblicima, stepenima i ishodima akademske neefikasnosti. Pođimo od značenja suprotnog, pozitivnijeg pojma, akademske efikasnosti, koju je 1995. godine definisao Cimerman (Zimmerman, 1995). Po njegovom mišljenju, ovaj pojam se odnosi na procenu nečijih sposobnosti da organizuje i izvrši aktivnosti koje mu omogućavaju da dosegne određene nivoe obrazovanja. U skladu sa teorijom o samo -efikasnosti, akademska efikasnost se zasniva na procenama sposobnosti da se izvrše zadaci u specifičnim akademskim domenima. Nasuprot tome, akademska neefikasnost se može manifestovati u težnji da se odlaže započinjanje i dovršavanje zadataka i važnih radnih obaveza što može prouzrokovati značajne probleme. Takvo ponašanje povećava napet ost, stvara probleme u interpersonalnim odnosima, udaljava od ostvarenja radnih zadataka. Obrazac takvog ponašanja se može javiti u svim oblastima ljudske aktivnosti i delanja, ali kada kažemo akademska efikasnost-neefikasnost, mislimo na one oblasti u kojima osobe pokušavaju da steknu određeni stepen obrazovanja, da ovladaju određenim veštinama i znanjima. Na primer, ekstremni oblik odlaganja obaveza kod studentske populacije poznat je kao studentski sindrom ili „sindrom poslednjeg ispita“. Poslednja dva ili tri ispita odlažu se nekoliko godina. Šta je uzrok takvom ponašanju? Gubitak motivacije, nepostojanje planova za budućnost, loša procena vremena, nedostatak samouverenosti ili nesposobnost da se anticipiraju sve posledice odugovlačenja mogu imati korene u ranim porodičnim emocionalnim vezama. Otuda je i zamisao rada bila da se ispitaju odnosi između kvaliteta rane roditeljske privrženosti,
4
motivacije, odnosa prema vremenu i tendencije ka prokrastinaciji kao mere akademske neefikasnosti.
TEORIJSKI OKVIR ISTRAŽIVANJA
Roditeljska afektivna vezanost Tokom prve polovine XX veka, bihejvioristički orijentisani psiholozi su bili motivisani da naučnom svetu dokažu da je oblast kojom se bave egzaktna i merljiva. U skladu sa tim, neki psiholozi su verovali da je pokazivanje ljubavi prema deci samo sentimentalni gest koji nema stvarnu svrhu. Međutim, uprkos dominirajućem i istovremeno ofanzivnom, kvantitativno usmerenom bihejviorističkom trendu, američki psiholog Hari Harlou (ime u originalu), zainteresovao se z a izučavanje fenomena koji nije bilo moguće lako izmeriti – ljubav. U nizu kontroverznih eksperimenata tokom šezdesetih godna dvadesetog veka, Harlou je pokazao moćne efekte ljubavi. Rezultati njegovih istraživanja su ukazivali na razarajuće efekte deprivacije kod mladunaca rezus majmuna, Harlou je otkrio značaj majčinske ljubavi u ranom razvoju deteta. Njegovi eksperimenti su pokazali da najranija privrženost majke detetu nije bila samo sredstvo da dete dobije hranu, vodu ili da izbegne bol. U najpoznatijem eksperimentu sa plišanom i žičanom surogat – majkom, Harlou je pokazao da su mladunci rezus majmuna provodili znatno više vremena sa plišanom, toplom surogat - majkom koja im nije davala hranu, nego sa žičanom, hladnom pored koje su mogli da dobiju potre bnu količinu mleka. Takođe, uklanjanje surogat majke iz prostorije dovodilo je do dramatičnih efekata. Mladunci majmuna, svesni da im je uklonjena sigurna baza, prestajali su da istražuju sobu, delovali su zaleđeno, ili su se klatili i vrištali. Eksperimenti koje je sproveo Harlou, nudili su neoborive dokaze da je ljubav od vitalnog značaja za normalan razvoj u detinjstvu. Fundamentalne istine koje je on otkrio, inspirisale su Džona Bolbija i Meri Einsvort (John Bowlby, Mary Ainsworth) da promene stav i pristup hranitelja prema napuštenoj deci. 5
Privrženost je emocionalna povezanost sa drugom osobom. Psiholog Džon Bolbi (John Bowlby) je bio prvi teoretičar koji se bavio privrženošću, koju opisuje kao "trajnu psihološku povezanost između ljudskih bića" (Bolbi, 1969, str 194). Bolbi je verovao da najranije veze koje su nastale između dece i njihovih roditelja ili staratelja imaju ogroman uticaj na ceo život. Prema Bolbiju, privrženost, takođe, služi uspostavljanju i održavanju bliskosti majke i deteta, čime se poboljšavaju šanse deteta da preživi. Pojam "privrženost" (afektivne vezanosti) kod male dece je tradicionalno vezana za rad Džona Bolbija (Bowlby, 1982) i Meri Ejnsvort (Ainsworth & Bell, 1970; Tracy & Ainsworth, 1981). Meri Mejn je sprovela neka od najpoznatijih istraživanja koja se odnose na afektivnu vezanost u poznom životnom dobu (Main, 1995). Meri Ejnsvort je definisala privrženost kao afektivnu vezu ili "relativno dugotrajnu vezu u kojoj je partner važan kao jedinstvena individua toliko da se ne može zameniti ni sa jednim drugim" (Ainsworth, 1989). Privrženost bebe osobi koja je neguje i brine o njoj u prvih sedam meseci života, može se odrediti i kao sigurna i kao nesigurna (Main, 1996). Postojanje tipova sigurne i nesigurne privrženosti je zabeležila Meri Ejnsvort koristeći postupak koji je sama osmislila i struktuirala i koji je poznat kao Situacija sa strancem (Ainsworth & Bell, 1970; Stefanović – Stanojević, 2005). Postupak traje oko 20 minuta, a podrazumeva praćenje reagovanja bebe na nepoznatu osobu tokom smenjivanja epizoda pre, tokom i posle odvajanja od majke. U Situaciji sa strancem, majka i dete se dovode u laboratoriju, gde se prate i beleže njihove
interakcije. Sledeći korak u postupku se odnosi na ulazak stranca u sobu i odlazak majke, tako da je dete ostavljeno da se igra sa strancem. U sledećoj fazi, majka se
vraća u sobu, a
istraživač prati ponašanje bebe u situaciji ponovnog spajanja. Posle toga, majka ponovo napušta prostoriju i dete ponovo ostaje samo sa strancem. Stranac pokušava da uteši dete, posle čega dolazi do drugog povrtka majke u sobu i obnavljanja bliskosti sa detetom (opisano u Bretherton, 1992). Tokom celog postupka, istraživač posmatra i beleži signale kod deteta koji se odnose na odsustvo i nedostatak majke, detetovu reakciju na povratak majke u sobu i, najzad, način na koji dete koristi majku kao sigurnu bazu za vreme igranja. Bebe sa sigurnim obrascem privrženosti nisu volele odsustvo majke, plakale su kad su ostajale same, burno pozdravljale majku po njenom povratku u sobu i vraćale su se igri nakon što ih je smirilo prisustvo majke (Main, 1996). Pored sigurnog tipa privrženosti, Ejnsvort je u primarnoj klasifikaciji nesigurnih tipova afektivne vezanosti na osnovu individualnih razlika u ponašanju, definisala izbe gavajući i ambivalentni tip (Stefanović – Stanojević, 2005). Tokom narednih godina,
6
originalno istraživanje Ejnsvortove, dedukovalo je i treći oblik nesigurne afektivne vezanosti, poznat kao dezorijentisani tip (Main, 1996). Deca sa izbegavajućim tipom privrženosti, ne plaču kad su razdvojena od svojih roditelja, izbegavaju ili zanemaruju roditelje tokom faze ponovnog sjedinjavanja. Uopšteno, takva deca pokazuju izrazito hladno ponašanje (Main, 1996). Deca sa ambivalentnim tipom privrženosti su preterano usmerena na roditelje, mada, povremeno, mogu da izraze visok stepen ljutnje prema njima. Tokom faze ponovnog sjedinjavanja, takva deca nisu u stanju da se smire niti da nastave sa igrom (Main, 1996). Na kraju, deca sa dominantnim dezorijentisanim tipom privrženosti, se ponašaju veoma čudno, tako što bulje kroz prozor, bacaju se na pod ili se fizički udaljavaju daleko od roditelja (Main, 1996). Nakon brojnih studija koje su bile zasnovane na postupku Situacija sa strancem i posle razvrstavanja stotine dece u navedene kategorije, Ejnsvort je zaključila da su, u velikoj meri, majčina senzitivnost i sposobnost da odgovori zahtevima bebe, odgovorne za razvoj sigurnog ili nesigurnog tipa privrženosti kod dece (Tracy & Ainsworth, 1981). Majke koje su
osetljive za potr ebe svoje dece i teže njihovom zadovoljenju, utiču na razvoj privrženosti sigurnog tipa. Za razliku od njih, nemarne majke razvijaju kod dece nesigurni tip privrženosti.
Razvoj afektivne vezanosti Detetova privrženost staratelju može se prvi put jasno opaziti u dobu od šest do osam meseci. Međutim, stvarni proces započinje vrlo brzo posle rođenja i ima svoj razvojni tok. U razvoju privrženosti se pominju tri opšta stepena razvoja. Prva faza obuhvata period od rođenja deteta do drugog meseca. Karakterišu je nediskriminativne reakcije. U tom periodu, deca ne usmeravaju pažnju isključivo na majku, već pozitivno reaguju na svakog u njihovoj blizini. To omogućava da se u ovom periodu stvori prostor za razvijanje odnosa i sa majkom i sa bilo kojom osobom koja neguje bebu. Beba svojim plačem doziva majku, a smeškanjem i umirivanjem je zadržava u svojoj blizini. Iako u ovom periodu beba nije u stanju da diskriminativno reaguje, tako da majka nije jedina osoba koja je u fokusu bebine pažnje, već nekoliko dana po rođenju, beba radije gleda fotografiju svoje majke nego nepoznate osobe (Bushnell, Sai i Mullin, 1989; Field i saradnici, 1985; Walton, Bower & Bower, 1992). Roditelji, takođe, vrlo brzo nauče da prepoznaju svoju decu. Svega nekoliko sati po rođenju, majka m ože da prepozna svoje dete po mirisu ili dodiru
7
ruke. Privrženost majke se razvija i ispoljava veoma brzo, dok dete tek posle nekoliko meseci pokazuje privrženost. Druga faza razvoja privrženosti obuhvata period od trećeg do sedmog meseca. U ovoj fazi dolazi do pojave diskriminativnih socijalnih reakcija. Deca postaju zainteresovana i za druge poznate osobe a ne samo za majku. Iako i dalje prihvataju nepoznate osobe, one sada imaju drugorazredni značaj. Dete i majka produbljuju odnos, razvijaju interakcijsk i model komunikacije i uspostavljaju jedinstveni odnos među njima. U zavisnosti od toga koliko poverenja dete ima u majku i koliko je doživljava pouzdanom, ono razvija kognitivnu predstavu – unutrašnji radni model. U procesu razvoja privrženosti važno je i to da dete počinje da razvija doživljaj sebe. Ono počinje da shvata da je odvojeno od ostatka sveta i da na njega na različite načine može da utiče. U trećoj fazi razvoja privrženosti, koja traje od osmog meseca do druge godine života, kod deteta se razvija usmerena privrženost . U ovoj fazi, privrženost postaje najjasnija i veoma snažna. Privrženost je ovom periodu povezana i sa razvojem emocionalnosti i fizičkim razvojem. U sferi emocija dominira osećanje straha. S obzirom na paralelni kognitivni razvoj, dete počinje da prepoznaje strano i nepoznato i da na te situacije reaguje naglašeno negativno. Iako je oprezno u nepoznatim okolnostima, dete reaguje plačem i povlačenjem ka majci. Čak i kada se kratko odvoje od majke, deca se uznemire i plaču. U takvoj s ituaciji jedino ih smiruje ponovni kontakt s majkom. Kada se sigurnost dovoljno stabilizuje, dete može da se upusti u istraživanje okoline, jer zna da se uvek može vratiti majci, svojoj sigurnoj bazi. Drugo razvojno područje koje tesno povezano sa razvojem privrženosti u ovoj fazi je fizički razvoj. Oko osmog meseca, skoro sva deca počinju da puze i na taj način ostvaruju znatnu kontrolu nad okolinom. Takva kontrola detetu otvara mogućnost da, u slučaju da se oseti uplašenim, ne mora samo plačem da doziva majku, već jednostavno može dopuzati do nje. Na kraju druge godine, detetovo ponašanje karakteriše strah od stranca, negodovanje zbog odvajanja od majke, osećanje sigurnosti i hrabrosti kad je majka u blizini. Ovakav obrazac ponašanja označava u potpunosti izgrađenu privrženost deteta i majke. U trećoj godini odnos majke i deteta poprima odnos partnera u kome dete uočava i prepoznaje majčine motive i osećanja. Takođe, dete uspostavlja bliske odnose i s ostalim članovima porodice. Kvalitet privrženosti koji dete razvije predstavlja temelj na kome ono gradi odnos prema sebi, vršnjacima, na kome razvija socijalne veštine i poverenje u druge. Dete koje ima razvijeni sigurni obrazac privrženosti je samopouzdanije, prilagodljivije i
8
samostalnije. Dete sa dominantnim nesigurnim obrascem privrženosti je emocionalno nestabilno, agresivnije i depresivnije. I deca su porasla… Sigurno afektivno vezani kao odrasli imaju poverenje u ljude i dugotrajne odnose. Samopouzdani su, uživaju u bliskim odnosima, traže socijalnu podršku i sposobni su da dele osećanja sa drugima. Nesigurno afektivno vezai odrasli su izuzetno nepoverljivi prema strancima. Pokazuju zabrinutost kada su odvojeni od roditelja, ali i ne veruju da će ih utešiti povratak roditelja. Ubeđeni su da ne dobijaju o noliko koliko zaslužuju. Hladni su i distancirani, ne dele emocije sa drugima. Prvobitni nalazi Meri Ejnsvort su motivisali istraživače da tragaju za odgovorom da li sigurni i nesigurni obrasci privrženosti, koji su formirani u detinjstvu, utiču na tok raz voja deteta ka adolescenciji i odraslom dobu. Džon Bolbi (Bowlby, 1982) je u svom radu “Privrženost i gubitak” izneo originalnu tvrdnju da deca koriste svoje, rano stečene, obrasce privrženosti za formiranje takozvanog unutrašnjeg radnog modela odnosa sa drugima. Taj model se temelji na kvalitetu i kvantitetu pažnje koju su dobijali od majke u prvim mesecima života. Bolbi je verovao da su ovi unutrašnji radni modeli predstavljali osnovu za sve kasnije interakcije u životu dece. Bolbijevu teoriju unutrašnjeg radnog modela potkrepila su brojna istraživanja na adolescentskom uzrastu. Instrumenti za utvrđivanje tipova privrženosti, kao što su Intervju za privrženost kod odraslih (AAI; Main, 1996) i Inventar za roditeljsku i vršnjačku privrženost (IPPA; Armsden & Greenberg, 1987) su konstruisani za merenje
privrženosti kod odraslih i adolescenata pomoću intervjua i upitnika. U obuhvatnom pregledu objavljenih radova do 1995. godine, Mejn (Main, 1995) je iznela podatak da, čak, 70-75% dece zadržava svoj sigurni ili nesigurni tip privrženosti i tokom adolescencije. Time je i potvrđeno stanovište Meri Ejnsvort da kvalitet emocionalne veze majke i deteta, koja je nastalo u ranom detinjstvu, kontinuirano traje tokom razvoja jedinke (Ainsworth, 1989). Iako postoje neki dokazi koji ukazuju da sigurni tip privrženosti fluktuira tokom vremena, posebno kod adolescenata sa visoko rizičnim ponašanjem (Allen et all, 2003), čini se da formirani obrasci privrženosti deteta prema majci u ranom djetinjstvu, verovatno imaju veliki uticaj na razvijanje privrženosti ka drugim osobama kasnije u životu. Ova relativno stabilna podela tipova privrženosti je važna podrška Bolbijevoj teoriji o unutrašnjem radnom modelu koji kod adolescenata utiče na razvijanje odnosa sa vršnjacima. Rezulta ti nekih
istraživanja, takođe, govore u prilog unutrašnjeg radnog modela time što su potvrdili pretpostavku o tome da razvoj sigurnog tipa privrženosti u detinjstvu jedinke itekako utiče na 9
njihov društveni uspeh u školi i van nje. Iste studije su, takođe, pokazale da sigurni tip privrženosti kod adolescenata, pored toga što utiče na društveni uspeh, empatiju, samopoštovanje i bolje razumevanje socijalnih interakcija, ima veoma važan uticaj i na akademsku motivaciju i postignuće (Laible, Carlo, & Roesch, 20 04; Schneider, Atkinson, & Tardif, 2001; Jacobsen et al., 1994). Nedavna meta-analiza studija koje su se bavile ispitivanjem odnosa između privrženosti prema roditeljima i privrženosti prema vršnjacima, pokazuje da je sigurni tip privrženosti prema roditeljima snažan prediktor za postojanje bliskog, odnosno najboljeg druga (Schneider et al., 2001). Nasuprot sigurnom tipu roditeljske i vršnjačke privrženosti, na nesigurnom obliku privrženosti razvijaju se siromašni društveni odnosi u školi, nisko akademsko postignuće i loš ishod kod zapošljavanja. To je potvrdila longitudinala studija Vudvorda i Fergusona (Woodward & Fergusson, 2000). Cilj te studije je bio praćenje društvenih odnosa dece na uzrastu od devet do 18 godina, sa akcentom na testiranje pretpostavke da će odnosi sa drugima, koje odlikuje siguran tip privrženosti, dovesti do pozitivnih socijalnih ishoda. Pored toga što je pretpostavka bila potvrđena, dobijeni rezultati su pokazali da su siromašni vršnjački odnosi, izgrađeni na temelju nesigurnog tip a privrženosti, uticali na loš obrazovni nivo i loš ishod kod zapošljavanja. Potporu ovim nalazima pružaju i rezultati studija Lejbla i Džekobsena (Laible et al., 2004; Jacobsen et al., 1994), koji govore o tome da je rano formiran sigurni oblik privrženosti sa roditeljima, snažan prediktor kasnijeg socijalnog i profesionalnog uspeha, dok je rana emocionalna frustracija prediktor siromašnih socijalnih interkacija i postignuća u detinjstvu i adol escenciji. Kombinacija ovih nalaza ukazuje na povezanost između rane privrženosti roditeljima, formiranja socijalnih odnosa u ranom detinjstvu i kasnijeg akademskog uspeha u adolescenciji.
Afektivna vezanost - pregled literature Veza između rane privrženosti roditeljima i akademske efikasnosti u adolescenciji je bila potvrđena u brojnim studjama. Džekobsen i saradnici (Jacobsen i Hoffman, 1997; Jacobsen et al., 1994) su ukazali na odnos različitih tipova privrženosti kod sedmogodišnjaka. Zatim, na odnos privrženosti i ponašanja u školi kod učenika uzrasta devet, dv anaest i petnaest godina (Jacobsen i Hoffman, 1997), kao i na odnos privrženosti i kognitivnog funkcionisanja kod dece i mladih uzrasta od devet, dvanaest, petnaest i sedamnaest godina (Jacobsen et al., 1994). Rezultati su pokazali da sedmogodišnjaci sa sigurnim tipom 10
privrženosti imaju bolju pažnju na časovima, aktivno i pozitivno učestvuju u aktivnostima na času i imaju manje problema u ponašanju u školi (Jacobsen & Hoffman, 1997). Takođe, sedmogodišnjaci sa sigurnim tipom privrženosti primarnom negovatelju, pokazuju bolje kognitivno funkcionisanje predstavljeno višim ocenama u odnosu na decu sa dominantnim nesigirnim tipom privrženosti (Jacobsen et al., 1994). U studiji od 66 mladih adolescenata u Izraelu, Avizer i saradnici (Aviezer et al., 2002) su utvrdili da je sigurna privrženost roditeljima u detinjstvu značajno pozitivno povezana sa velikim brojem obrazovnih faktora koji uključuju upornost kod rešavanja zadataka, motivaciju, efikasno korišćenje vremena, fokusiranu pažnju, pozitivan stav prema školi i entuzijazam. Pozitivna veza je pronađena i sa visoko izraženim školskim veštinama (usmeno verbalno izražavanje, znatiželja, veština pisanja), kao i sa visokim društvenim kompetencijama koje su ocenjene od strane učitelja, a odnose se na položaj jedinke u grupi, društvene veštine, sposobnosti za grupni rad i emocionalno ponašanje prema vršnjacima. U longitudinalnoj studiji Busta i saradnika (Buist and colleagues, 2004) sprovedenoj na uzorku od 288 adolescenata, utvrđeno je da su studenti sa nesigurnim tipom privrženosti pokazali neadekvatno i nefunkcionalno ponašanje. Studenti sa nesigurnom privrženošću su bili anksiozni, skloni povlačenju od drugih, depresivnom reagovanju, izraženom agresivnom i delinkventnom ponašanju. Sve to je uticalo na njihovu akademsku neuspešnost u odnosu na studente sa sigurnim obrascem privrženosti (Buist, Dekovic, Meeus, & van Aken, 2004). Laros i saradnici (Larose and colleagues, 2005) su ispitali šesnaestogodišnjake i sedamnaestogodišnjake u srednjim školama (62) i utvrdili da su se oni sa sigurnim obrascem privrženosti kasnije lakše prilagodili prelasku iz srednje škole na fakulutet, nego njihovi vršnjaci sa dominantnim nesigurnim obrascem privrženosti. Lakšem prilagođavanju su doprineli pozitivan stav prema školi, manji broj e mocionalnih reakcija, kao i brza adaptacija na nov i različit pristup učenju. Istraživanje Vonga, Vista i Kjuzika (Wong, Wiest, and Cusick, 2002) je pokazalo da je tip roditeljske privrženosti značajan prediktor motivacijske orijentacije i akademskog uspeha kod 135 ispitanih adolescenata. Rezultati jednog drugog istraživanja su, čak, sugerisali to da adolescenti sa dominantnom sigurnom privrženošću poseduju konstruktivniju motivacijsku strategiju u odnosu na adolescente sa nesigurnom privrženošću (Soares et al., 2005). Takođe, Soareš je u prikazivanju rezultata istog istraživanja naveo i to da su adolescenti sa sigurnim tipom privrženosti bili spremni da, prateći sopstvene motivacione strategije, preduzmu i odgovarajuće akcije. Za razliku od njih, adolescenti sa nesigurnim tipom privrženosti, su pokazivali tendenciju ka pasivnom i nestruktuisanom ponašanju (Soares et al., 2005). Zaključak Soarešovih nalaza je bio da su 11
adolescenti sa sigurnim obrascem privrženosti visoko motivisani da odgovore različitim akademskim izazovima i ostvare visoko akademsko postignuće, za razliku od njihovih vršnjaka sa dominantnim nesigurnim obrascem roditeljske privrženosti. Navedena istraživanja Avizera u Izraelu, Larosa u Kanadi i Soareša u Portugaliji, pokazuju sličan trend istraživača iz različitih kultura ka ispitivanju odnosa privrženosti, motivacije i akademskih rezultata. Upravo je to ono što ohrabruje pomisao da su obrasci privrženosti i njihov uticaj na akademsko postignuće, sa motivacijom kao medijatorom, univerzalnog karaktera. Međutim, iako je cilj mnogih istraživanja bio da se ispita odnos između privrženosti i akademskih performansi, daleko manji broj studija se bavio odnosom privrženosti i akademske motivacije. Upravo zbog činjenice da je sprovedeno mnogo istraživanj a sa ciljem da se utvrdi veza između akademske motivacije i akademskog postignuća (Fortier, Vallerand, i Guay, 1995; Chiu, 1997), logično je pretpostaviti da će visoka akademska motivacija dovesti do boljih i značajnijih akademskih postignuća. Zato je bilo veoma važno utvrditi da li postoji i kolika je povezanost između konstrukta akademska motivacija i konstrukta akademsko postignuće. Informacije o nivou i tipu motivacije studenata mogu ukazati na njihove
potencijale za buduću akademsku uspešnost. Studija koju su sproveli Rokfelou i Solis (Rockafellow & Saules, 2006), bavila se odnosom intrinzičke i ekstrinzičke motivacije kod studenata u oblasti postignuća u sportu i sklonosti ka uzimanju doping sredstava. Rezultat je pokazao da su studenti koji su imali unutrašnje pokretače, pokazivali manje sklonosti ka korišćenju doping sredstava, za razliku od studenata sportista čiju su uspešnost pokretali spoljašnji motivatori. Takođe, jedno ranije istraživanje u kome je ispitivana posvećenost na radnom mestu (Meir & Barak, 1974), pokazalo je značajnu povezanost posvećenosti zaposlenog sa njegovim unutrašnjim ali ne i spoljašnjim potrebama. Zaposleni kod kojih je ustanovljena visoka intrinzička motivacija, bili su uporniji i predaniji poslu od radnika sa dominantnom ek strinzičkom motivacijom. Rezultati su, takođe, pokazali da nadređeni drugačije opažaju radnike sa izraženom unutrašnjom motivacijom, daju im veću autonomiju u obavljanju zadataka, što se može tretirati kao oblik nagrađivanja. Ispostavilo se da ovakva nagrada povlači sa sobom još veće angažovanje intrinzički motivisanih radnika, tako da oni često i deo slobodnog vremena posvećuju proizvodnim zadacima (Pelletier & Vallerand, 1996). Deci i saradnici (Deci, Vallerand, Pelletier, & Ryan, 1991) su utvrdili da studenti, bez obzira da li su motivisani unutrašnjim potrebama ili spoljašnjim razlozima, mogu biti uspešni tokom studija. Takođe su zapazili da materijalna nagrada utiče na opadanje intrinzičke 12
motivacije za buduće aktivnosti. Opadanje unutrašnje motivacije, posledično dovodi do opadanja učinka (Rockafellow & Saules, 2006) i negativno utiče na činioce ključne za dati posao (Pelletier & Vallerand, 1996; Meir i Barak, 1974). Shodno tome, može se zaključiti da, pojedinci koje pokreću spoljašnji faktori neće biti motivisani da budu produktivni, niti će tragati za kreativnim rešenjima problema bez odgovarajuće spoljašnje nagrade. Teorija afektivnog vezivanja odražava osnovne aspekte načina na koji su povezani proces saznanja i ponašanja i kvalitet prošlih sećanja, sadašnjih dešavanja i budućih očekivanja (Zimmermann, 2004; Maiseless i Scharf, 2007). Formiranje unutrašnjeg radnog modela ide ruku pod ruku sa kognitivnim razvojem. Deca postepeno postaju sposobna da konstruišu unutrašnje predstave negovatelja, sebe i recipročnih odnosa (Bretherton i Munholland, 1999). Pomoću unutrašnjeg radnog modela koji je u vezi sa privrženošću, neki događaj se može generalizovati kroz tri vremenske dimenzije - prošlost, sadašnjost i budućnost. Događaji odražavaju kvalitet prošlih sećanja, sadašnjih saznanja i budućih očekivanja. Oni ne samo da su direktni prediktori aktuelnih afektivnih veza, nego i obrade budućnosti kao vremenske perspektive i sećanja iz prošlosti (Zimmermann, 1999). Po mišljenju Lagija i saradnika (Laghi et all, 2008), unutrašnji radni modeli mogu se sagledati pomoću prošle, sadašnje i buduće vremenske perspektive. Što se tiče sećanja iz prošlosti, kod adolescenta postoji direktan uticaj iskustva sa staraocem u ranom detinjstvu na sadašnje emocionalne veze. Predstave privrženosti u unutrašnjim radnim modelima ne samo da odražavaju prošlost iskustva, već se mogu razmatrati u procesu rekonstrucije onoga što se desilo u prošlosti, na osnovu trenutnih životnih okolnosti i u vezi sa afektivnim preokretima koji su tipični za adolescente (Maiseless i Scharf, 2007). Istraživanje o izgradnji lične istorije adolescenata ukazuju na to da su autobiografska sećanja pod snažnim uticajem trenutnih životnih okolnosti adolescenata i trenutnog pogleda na sebe samog (Henri i sar, 1994). Unutrašnji radni modeli o sebi i modeli odnosa sa drugima mogu uticati na buduću vremensku perspektivu. Na primer, adolescent koji ima sećanje o staratelju koji ga je odbacivao i ismejavao u stresnim situacijama, može da razvije unutrašnji radni model sebe kao nedostojne ličnosti. Zbog toga on može očekivati da u budućnosti neće naći osobu koja će moći da ga voli. Njegova predviđanja će biti u skladu sa tim modelima (Bo wlby, 1973). U tom slučaju, unutrašnji radni model kod nesigurnog obrasca privrženosti ne odražava samo negativnu kogniciju već i očekivanja i predviđanjia o budućnosti (Nickerson i Nagle , 2004).
13
Akademska motivacija
Afekt je voda koja probija nasip, a strast je velika reka koja se u svom koritu sve dublje probija. Kant
Trajno i veoma jako emocionalno usmerenje čitave čovekove duše prema nekome ili nečemu, nazvano strast , čini jezgro motivacije. Još Konfučije je smatrao da su žudnja za pobedom i uspehom, kao i nagon za ostvarivanjem sopstvenih potencijala početak u ostvarivan ju lične izvrsnosti. Hegel je kao, poslednji od glavnih predstavnika nemačkog idealizma, verovao da bez strasti ništa veliko nije stvoreno i da se bez nje ne može ni stvoriti. Ta unutrašnja (intrinzička) strast se odnosi na lične ciljeve i želje i zahvalju jući njoj su neki od njih ponekad dosegnuti, a potrebe zadovoljene. Pored toga što pokreće sve ljudske aktivnosti, motivacija predstavlja i integralni deo procesa učenja. Njome se objašnjavaju i uspesi i neuspesi u izvršavanju zadataka, pozitivni i negativni ishodi preduzetih aktivnosti, uzlazne i silazne linije naših akcija, efikasnost i neefikasnost. Poznato je da dobar uvid u sopstvene vrednosti i slabosti koje su ispoljene u nekoj aktivnosti, omogućava efikasno korišćenje prednosti vrlina nad manama, a to je ono što podiže motivacioni nivo i snažnije nas okreće uspehu. Ali, uprkos svemu što omogućava ili objašnjava, motivacija je istovremeno i fascinantna aktivnost i teško razumljiv konstrukt.
Šta je motivacija? Pitanje uzroka pojave određenog ponašanja, oduvek je privlačilo pažnju naučnika. Najranije, pažnju filozofa. Naime, neke druge nauke nisu bile teorijski i empirijski utemeljene u to vreme, tako da su mnogi problemi kojima se danas sistematski bavi psihologija, nekada razmatrani u okviru filozofije. Objedinjenje teorijskog uopštavanja i sistematskog empirijskog istraživanja psiholoških pojava upravo je bilo omogućeno prethodnim filozofskim razmatranjem datih pojava. Sasvim je razumljivo da su psiholozi krenuli od ideja i zamisli nekih filozofa. Dekart je svojim učenjem o ponašanju životinja utro put Pavlovu, a Pavlov - bihejviorizmu. Sa druge strane, svojim učenjem o strastima ljudske 14
duše, Dekart je inspirisao razvoj hedonističke teorije motivacije. Spinozino učenje o jedinstvu duše i tela bilo je polazna osnova za holističke teorije motivacije. Takođe, koreni mnogih Frojdovih koncepata mogu se naći u Spinozinom i Lajbnicovom radu. Rodonačelnik empirizma, Hobs, podvukao je razliku između urođene prirode čoveka i onoga što se dobija iskustvom, stavljajući naglasak na socijalnu prirodu čoveka. Hobs je razvio tri osnovna tumačenja ljudskog ponašanja koja su predstavljala temelj za razvoj instinktivističkih teorija motivacije, hedonističkih teorija koje su utemeljene na izbegavanju bola, dok je žudnja za počastima prepoznatljiva u Maslovljevoj teoriji samoaktualizacije (Maslov, 1982) i Desajevoj teoriji kompetencije i samoodređenja (Deci, 1975). Određenje pojma motivacije predstavlja mnogo više od niza pitanja o tome zašto se organizmi ponašaju na način na koji se ponašaju. Motivacija je zato prepoznatljiv i koristan koncept za razumevanje promenljivosti ljudskog ponašanja. Prepoznatljivost pojma je dovela do toga da se dovoljno pouzdanim smatra to da poznajete sadržaj i obim motiva i motivacije, bez potrebe za problematizacijom ovih pojmova. Ipak, osnovno pitanje u oblasti motivacije ostaje pitanje objašnjenja promena u izborima mogućih ponašanja koje organizam može izvesti. Psiholozi su godinama nudili mehanicistička objašnjenja motivacije. Prvi t ak av model je bio psihoanalitički. Po ovom modelu, organizam se snabdeva i puni energijom iz Ida, a nju je moguće zadržati sublimacijom, kateksijom, a osloboditi se energije agresijom, seksom ili na neki drugi način. Sledilo je razvijanje bihejviorističkog S -R modela, po kome je dovoljno izložiti stimulus da bi se izazvala reakcija (Popović, 1999). Da li je uopšte moguće takav komleksan pojam objasniti jednom definicijom? Olport (Allport, 1961) smatra da motivi mogu biti toliko različiti, posebni i svojstveni pojedincu, da je skoro nemoguće u njima naći nešto što im je zajedničko. U Psihološkom rečniku, Dragan Krstić (Krstić, 1988) navodi da je „motiv svesni i nesvesni povod i podstrek na određenu delatnost“ (Krstić, 1988 ). Bek (Beck, 2003) definiše motivaciju kao teorijski pojam kojim se objašnjava zašto ljudi biraju određeni način ponašanja u određenim okolnostima. Uže definisanje motivacije se odnosi na dva pristupa motivaciji: regulacijski i svrhoviti, (Beck, 2003). Regulacijskim pristupom se naglašavaju telesne reakcije organizma na neprijatne i ometajuće unutrašnje senzacije, poput bola ili gladi. Svrhoviti pristup je više kognitivan nego fiziološki i stavlja naglasak na ponašanje koje je usmereno prema cilju. U kontekstu svrhovitog pristupa, motivacija se može definisati kao skup procesa koji podstiču, usmeravaju i održavaju cilju usmereno ponašanje. 15
Na pitanje da li su ti procesi dominantno unutrašnji ili spoljašnji pokušali su da odgovore Desaj i Rajan u svojoj teoriji samoodređenja (Deci and Ryan, 19 85).
Samoodređujuća motivaciona teorija Koncept dva osnovna tipa motivacije, unutrašnje i spoljašnje, pojavio se i u radu Hartera (Harter, 1981). Harter je predstavio intrinzičku i ekstrinzičku motivaciju kao opozite na istom kontinuumu. Studenti koji su klasifikovani kao intrinzično motivisani, bili su oni koji su imali sklonost ka izazovima, koji su učili iz znatiželje i zbog sopstvenog interesovanja, koji su donosili nezavisne odluke i koji su vrednovali sopstvene uspehe i neuspehe na osnovu unutrašnjih kriterijuma (Harter, 1981). Za razliku od njih, ekstrinzički motivisani studenti su: preferirali jednostavne zadatke, učili da bi zadovoljili svoje predavače, roditelje ili nekog trećeg, pokazivali zavisnost od nastavnika tokom izrade zadataka, oslanjal i se pre na odluke nastavnika nego na sopstvene i vrednovali sopstveni uspeh ili neuspeh u odnosu na spoljašnje kriterijume (Harter 1981). Harter je proučavajući ova dva tipa motivacije, razvio upitnik zasnovan na samoproceni studenata o tome šta ih motiviše ka pojedinim oblicima ponašanja na fakultetu. Studenti su birali motivatore koji su unapred bili razvrstani kao spoljašnji, odnosno unutrašnji. Na osnovu njihovih odgovora, Harter ih je razvrstavao prema dominantnom tipu motivacije, u kategorije intrinz ički ili ekstrinzički motivisanih studenata. Desaj i Rajan (Deci and Ryan, 1985) su razvili socijalno-kognitivnu
teoriju
motivacije i nazvali je teorija samoodređenja. Centralna pitanja ove teorije su intrinzička i ekstrinzička motivacija. U vreme dok je teorija operantnog uslovljavanja bila relativno jaka, nekoliko naučnika je počelo da razvija koncept unutrašnje, intrinzičke, motivacije. Tih ranih sedamdesetih godina, Desaj (Deci, 1975) je sproveo veoma važno istraživanje u kome je pretpostavio da se u osnovi potrebe pojednica da se oseća kompletnim i samoodređenim nalazi snažna intrinzička motivisanost. Rezultati ovog istraživanja su, takođe, pokazali da spoljašnje nagrade potiskuju rad unutrašnje motivacije. Svoj višegodišnji rad, Desaj i Rajan su krunisali razvojem teorije samoodređenja (Self – Determination Theory, SDT), 1985. godine. Teorija objašnjava kontinuum samoregulacije motivacije koji se kreće od amotivacije na jednom kraju, preko različitih stepena spoljašnje motivacije, do razvijene unutraš nje motivacije na drugom kraju. 16
Osnovna pretpostavka kojom se ova teorija bavi, odnosi se na kontrolu motivacije. Preferencija kontrole motivacije je posebno izražena kod pojave intrinzičke motivacije (Deci and Ryan, 1985). Rajan i Desaj, takođe, navode (2 000) da ljudske jedinke mogu biti proaktivne i uključene, kao i pasivne i otuđene, u zavisnosti od socijalne situacije. U skladu s tim, u istraživanjima koja su zasnovana na teoriji samoodređenja, razmatran je i analiziran socijalni kontekst koji vodi ka prirodnom procesu samomotivacije. Tako đe, proučavani su i specifični faktori koji unapređuju ili razaraju intrinzičku motivaciju i samoregulaciju ( Ryan & Deci, 2000). Svoju teoriju samoodređenja, Rajan i Desaj (2000) povezuju i sa klasičnim teorijama potreba, preciznije sa integracijom tri osnovne psihološke potrebe. To su potrebe za kompetencijom, autonomijom i društvenom povezanošću, koje, kada su zadovoljene, utiču na razvoj samomotivacije i opšteg mentalnog zdravlja. Autori, takođe, navode da se preko intrinzičke motivacije najviše izražava pozitivan potencijal ljudske prirode. Intrizičku motivaciju smatraju nasleđenom tendencijom traganja za novinama i izazovima u cilju proširivanja vlastitih kapaciteta za istraživanje i učenje. Razvojna psihologija nas uči da su
zdrava deca od svog rođenja radoznala, aktivna i razigrana, čak i kada ne očekuju bilo kakvu nagradu (Harter, 1978). Ovakav opis intrizičke motivacije prikazuje prirodnu težnju ka procesu ovladavanja, istraživanja, asimilacije koji su veoma bitni za kognitivni i društveni razvoj (Csiksentmihalyi i Rathunde, 1993). Razvijanjem
pod-teorije
kognitivne
evaluacije
(1985)
u
okviru
teorije
samoodređujuće motivacije, Rajan i Desaj su pokušali da odrede i razmotre činioce koji
objašnjavaju varijabilitet unutar intrinzičke motivacije. Autori navode da osećaj kompetencije neće dovesti do povećanja unutrašnje motivisanosti ako ga ne prati osećanje autonomije (Deci i Ryan, 2000). Takođe, veoma važno je napomenuti da će pojedinci biti visoko intrinzički motivisani samo ako određena aktivnost predstavlja novitet, izazov ili estetsku vrednost. Za aktivnosti koje nemaju te karakteristike, primena teorije kognitivne evaluacije nije adekvatna. Pojam ekstrinzička motivacija se odnosi na aktivnost koja vodi postizanju nekog nezavisnog cilja zarad dobijanja adekvatne spoljašnje nagrade (Deci i Ryan, 2000). Slično uvođenju pod-teorije kognitivna evaluacija zbog boljeg razumevanja i objašnjavanja unutrašnje motivacije, u pokušaju da objasne različite oblike ekstrinzičke motivacije, činioce koji je unapređuju ili narušavaju, Rajan i Desaj uvode pod -teoriju organizmičke integracije (1985). Prema ovoj pod-teoriji, na levi kraj samoodređujućeg kontinuuma, autori (Deci i 17
Ryan, 2000), stavljaju amotivaciju, zatim ekstrinzički motivisano ponašanje, dok se na suprotnom, desnom, kraju kontinuuma nalazi intrinzička motivacija. Rajan i Desaj (2000) navode da je amotivacija stanje bezvoljnosti, odnosno nepostojanja samoregulacije. Uzroci amotivisanosti leže u nevrednovanju akitivnosti i osećanju nekompetentnosti za obavljanje određene aktivnosti (Bandura, 1986; prema Ryan i Deci, 2000). Selidžmen (Seligman, 1975; prema Ryan i Deci, 2000), sa druge strane, smatra da do amotivisanosti dolazi zato što ne postoji očekivanje željenog ishoda . Ekstrinzički motivisano ponašanje obuhvata četiri različita oblika regulacije. Najmanje autonomno ekstrinzički motivisano ponašanje se odnosi na motivaciju koja je regulisana spolja.
Takvim ponašanjem se zadovoljavaju spolja nametnuti zahtevi kojima se
pojedinci podređuju. Takva eksterna regulacija motivacije je bila prisutna u Skinerovim istraživanjima (Skinner, 1953) i predstavljala je direktnu suprotnost intrinzičkoj motivaciji. Sledeći stepen na kontinuumu samoodređujuće motivisanosti je introjektovana regulacija koja uključuje prihvatanje spoljašnje regulacije koju osoba ipak ne doživljava kao sopstvenu. U ovom relativno kontrolisanom obliku regulacije, cilj ponašanja je da se izbegne osećaj krivice i anksioznosti, uz očekivanje nagrade koja jača ego ispunjavajući ga osećanjem ponosa. Klasični oblik introjekcije predstavlja ego orijentacija. Ponašanja koja karakterišu ovaj stepen samoodređujuće motivacije, sprovode se sa ciljem da se pokaže sopstvena vrednost ili da se izbegne neuspeh kako bi se zadrž alo osećanje vrednosti. Regulacija kroz identifikaciju je sledeći oblik
samoodređujuće ekstrinzičke motivacije. Ovaj oblik motivacije
odlikuje veća autonomija, svesno vrednovanje bihejvioralnog cilja, pa se u skladu sa tim i aktivnost smatra veoma važnom. Integrisana regulacija je najautonomniji oblik ekstrinzičke motivacije. Ovakav oblik regulacije je u saglasnosti sa sopstvanim vrednostima i potrebama i u potpunosti je asimilovan sa selfom. Na drugom kraju kontinuuma samoodređenja, nalazi se intrinzička motivacija koju odlikuje unutrašnji lokus uzročnosti i unutrašnja regulacija motivacije.
Pregled relevantnih radova o konstruktima samoodređujuće teorije motivacije Istraživanje koje je sproveo Leper sa saradnicima (Lepper et al., 2005) dovelo je u pitanje Harterovu dihotomnu meru motivacije čiji su krajevi opoziti istog konstrukta. Istraživači su predložili da se intrinzička i ekstrinzička motivacija tretiraju kao dva potpuno odvojena psihološka kostrukta. Naravno, dominantnost jednog tipa ne podrazumeva potpuno 18
odsustvo drugog tipa motivacije. Istraživanje Lepera i saradnika (Lepper et al., 2005), pokazalo je da postoji umerena negativna povezanost između unutrašnje i spoljašnje motivacije kada se one mere kao nezavisni konstrukti, a ne visoka negativna korelacija kada se pretpostavlja da su one krajevi jednog motivacionog kontinuma, kao što je predložio Harper. Polazeći od činjenice da između unutrašnje i spoljašnje motivacije ne postoji visoka povezanost, Desaj i saradnici (Deci, Vallerand, Pelletier, & Ryan, 1991) smatraju da intrizičku i ekstrinzičku motivaciju treba shvatiti kao zasebne konstrukte. Istraživači su u svojoj studiji (1991) primenili ovaj pristup. Pored ova dva konstrukta, Desaj i saradnici su na istom uzorku studenata ispitali i amotivaciju koju se definisali kao oblik motivacije u kojoj ispitanik ne vidi razlog zbog čega nešto radi. Amotivisani pojedinci nisu motivisani da postignu ciljeve, jer ne veruju da njihovo ponašanje tokom studija ima ikakve veze sa ishodima na kraju studija, ili se ponašaju kao da ih uopšte nije briga za to. Da bi se identifikovali motivacioni trendovi kod pojedinaca, koji utiču na odnos između dva motivaciona konstrukta i akademskog uspeha, intrinzička i ekstrinzička motivacija se mogu pratiti tokom vremena. Harter (1981) je pokazao da starija deca teže tome da istaknu vrednost spoljašnjih motivacionih faktora, poput nagrada i boljih ocena, u odnosu na unutrašnje motivacione faktore, dok mlađu decu pokreću radoznalost i težnja ka samostalnom savladavanju sadržaja i rešavanju problema. Rezultati dva odvojena istraživanja, sprovedena na uzorku učenika osnovne škole, kod kojih je ispitivana autonomnost intrinzičke i ekstrinzičke motivacije, potvrđuju postojanje ekstrinzičke motivacije kao zasebnog konstrukta. Ekstr inzička motivacija se pokazala stabilnom tokom vremena, dok je intrizička motivacija opadala sa godinama. (Lepper et al., 2005; Gottfried et al., 2001). Ovaj nalaz je potvrđen na uzorku srednjoškolaca u istraživanju Otisa i saradnika (Otis, Grouzet, i Pelletier, 2005). Jedan deo ovih rezultata se može objasniti uticajem roditelja koji podstiču razvijanje intrinzičke akademske motivacije, nezavisno od vrste zadatka (verbalni ili matematički) (Gottfried et al., 1994). Potpuno je jasno da promene u akademsko j motivaciji mogu da utiču na akademsko postignuće. U svojoj kasnijoj studiji, Gotfrid (Gottfried et al., 2001) navodi da bi razlozi za opadanje unutrašnje motivacije mogli biti u vezi sa odlikama samog gradiva ili karakteristikama primenjenih nastavnih metoda. Takođe, Gotfrid (2001) u istom radu ističe da unutrašnja motivacija opada sa porastom nagrađivanja uspeha i u školi i kod kuće. Meta analizom 128 studija, utvrđeno je da su spoljašnje nagrade značajno potkopale unutrašnju 19
motivaciju (Deci, Koestner, & Ryan, 1999). Srećom, nemaju sve nagrade štetan utucaj na unutrašnju motivaciju. Pohvale i pozitivna verbalna reakcija, smatraju se oblicima spoljašnje motivacije koji mogu povećati interesovanje za zadatke, što dovodi do povećanja unutrašnje motivacije (Deci, 1971; Deci et al., 1999). Materijalne nagrade, suprotno pohvalama, dovode do opadanja unutrašnje motivacije. Karika koja spaja sigurni oblik rane roditeljske privrženosti i akademsku motivaciju, može upravo biti odnos između pohvale kao oblika nagrađ ivanja i unutrašnje motivacije. Kod dece koja dobijaju mnogo pohvala, pozitivnih povratnih informacija i ohrabrivanja od roditelja, motivacija izazvana unutrašnjim faktorima je visoko izražena (Deci, 1971). Deca koja imaju sigurni oblik privrženosti prema roditejima, osećaju i znaju da njihovi roditelji predstavljaju sigurnu bazu iz koje oni bezbedno mogu da istražuju (Bowlby, 1982), tako da sigurna privrženost može da podstakne radoznalost – glavnu komponentu unutrašnje motivacije. U studiji Lepera i saradnika (Lepper et al., 2005) bilo je očekivano da će ispitivani adolescenti sa sigurnim oblikom roditeljske privrženosti, biti visoko motivisani unutrašnjim faktorima, što bi ih dovelo do visokog postignuća na završnom ispitu. U ovom radu su ispitivane
veze između intrinzičke i ekstrinzičke motivacije i amotivacije u svetlu
pretpostavke da se radi o potpuno različitim konstruktima, sa ciljem da se utvrdi pozitivna korelacija između unutrašnje motivacije i rezultata na ispitu i negativna korelacija između spoljašnje motivacije i testovnog skora. Iako je odnos između sigurnog oblika rane roditeljske privrženosti i akademskog postignuća jasan, ipak, još uvek, nisu jasni mehanizmi po kojima rana privrženost utiče na razvijanje akademske motivacije. Lerner i Kruger (Learner and Kruger, 1997) su sproveli istraživanje na uzorku od 150 studenata nižih godina koledža, sa ciljem da ispitaju odnos između privrženosti, self -koncepta i akademske motivacije. Pretpostavka je bila da će studenti sa sigurnim obrascem roditeljske privrženosti imati pozitivan self-koncept, koji bi uticao na razvoj motivacije. Rezultati su pokazali da je self-koncept slab medijator, ali je ukazao da treba i dalje tragati za što određenijim objašnjenjima odnosa rane privrženosti i akademske motivacije. Istraživanje Bronštajna, Ginsburga i Herere (Bronstein, Ginsburg, and Herrera, 2005) pokazalo je da kontrolišući roditelji utiču na razvoj dominantne spoljašnje motivacije kod dece, dok je kod dece podržavajućih roditelja, bila dominantna unutrašnja motivacija. Snaga i sigurnost porodičnog okruženja u kome dete odrasta je pozitivno povezana sa akademskom 20
motivacijom, zaključuju Lerner i Kruger (Learner & Kruger, 1997) i naglašavaju da treba obratiti veću pažnju i na važne osobe, osim roditelja, u životu adolescenta. Ta tačka je bila osnov za istraživanje Nikersona i Neglea (Nickerson & Nagle, 2005) čiji su rezultati pokazali da se sa odrastanjem sve manje traži podrška roditelja i da se adolesenti okreću vršnjacima, nastavnicima ili drugim važnim figurama u njihovim životima. Dosadašnja istraživanja su potvrdila da rana roditeljska privrženost utiče na akademsku motivaciju koja se odražava na postignuće u školi i uspeh na studijama. Pored ovoga, utvrđeno je da veoma važnu ulogu u akademskom postignuću i maju privrženost prijateljima, vršnjacima, nastavnicima i ostalim važnim osobama u životima adolescenata. Ovakvi odnosi su ih motivisali da ostvare visoko postignuće u školi. Po teoriji samoodređenja, svi učenici i studenti, bez obzira na poreklo, poseduju inherentne tendencije ka rastu, psihološku podršku i psihološke potrebe takve da obezbeđuju motivacione temelje za akademsko postignuće (Reeve, 2006; Ryan & Deci, 2000, 2002). Što se tiče odnosa vremenske perspektive i konstrukata teorije samoodređenja, u literaturi se mogu naći samo radovi koji obrađuju problem budućnosti i motivacije. To je i očekivano s obzirom na činjenicu da se budućnost i zasniva na postavljanju ciljeva za koje su pojedinci pokazali interesovanje i koje su odabrali (Lens, 2006). Kod studenata sa naglašenom orijentacijom ka budućnosti, dominiralo je nekoliko unutrašnjih motiva osećanje krivice, stid, lična uverenja i zainteresovanost za učenje.
21
-
Vremenska perspektiva
Mi lažno protičemo u vremenu uvjereni da smo sada, a ne prije ili kasnije. To što mi jesmo, ne znamo povezati sa prije i kasni je, već nam naš isključivi kriterijum vremena govori da mi nigdje izvan sada nismo. Konstatujući da smo bili, ili da ćemo biti, mi ne činimo nikakav presedan. Bili i ćemo biti znači samo da je sada postojalo i da će postojati. Bili smo sada u trolejbusu i bićemo sada u bioskopu. To je jedino kvalitativno značenje razlike između sada, prije i kasnije. O subjektivnoj dimenziji vremena (Fajgelj, 1970)
Sve se dešava pod okriljem vremena. Rađamo se, rastemo i razvijamo, učimo i radimo, rađamo, podižemo i vaspitavamo, odlazimo u večno vreme. Na tom našem putu koji je uvek put sutrašnjice, mi se radujemo, tugujemo, strahujemo, ljutimo. Od emocije koja prevagne zavisi kakav ćemo stav razviti prema našem juče, danas i sutra. Vreme kao medijum u kome živimo i koga smo svesni, oduvek je zaokupljalo pažnju filozofa, fizičara, teologa, psihologa, običnih ljudi. Kada govorimo o vremenu, zapravo govorimo o događajima koji su prošli pre jedne sekunde, nekoliko minuta, dana, godina, decenija i vekova. I svesni smo da se taj trenutak sadašnjosti, dok još uvek govorimo o onome što je bilo ili se nadamo da će biti, utapa u prošlost. Takođe, svesni smo da budućnost ne postoji, već da je ona projekcija našeg nadanja da će se nešto desiti. Kada govorimo o prošlosti, najčešće to radimo u kategorijama prijatnih i neprijatnih uspomena. U nadi da će se naša budućnost desiti, a pod uticajem prošlih iskustava, uživamo, radujemo se i volimo ono što imamo ili bespomoćno čekamo da nam sudbina dodeli šta nam sleduje.
Određenje pojma „vremenska perspektiva“ Vremenska perspektiva se ogleda “u relativnom značaju koji pojedinac u svojim mislima pridaje prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti“ (Hornik, 2010). Naši stavovi prema
prošlom, sadašnjem i budućem vremenu mogu biti pozitivni ili negativni. Doživljaj vremena 22
je oblikovan našim emocionalnim stanjem, dominantnom vremenskom perspektivom i tempom života u zajednici čiji smo član. Zimbardo i Bojd (Zimbardo & Boyd, 2008) navode nekoliko tradicionalnih definicija vremenske perspektive iako analiza navedenih određenja ukazuje na sličnost koncepta
vremena kod naučnika koji su živeli i delovali u različito vreme. Otac američke psihologije, Viljem Džejms (William James), dao je tradicionalnu definiciju vremenske perspektive, označavajući je kao znanje o nekom drugom delu toka, znanje o prošlosti ili budućnosti, bliskom ili udaljenom, koje se uvek meša sa našim znanjem o sadašnjosti (Zimbardo & Boyd, 2008). Slično Džejmsu, Kurt Levin (Kurt Lewin), otac socijalne psihologije, napomenuo je da je vremenska perspektiva sveukupnost nečijeg psihološkog sagledavanja i budućnosti i prošlosti, koje se odslikavaju u sadašnjem trenutku (Zimbardo & Boyd, 2008). Otac psihološkog proučavanja vremena (Paul Fraisse) smatra da naša ponašanja u bilo kom trenutku ne zavise samo od situacije u kojoj se nalazimo, već od svega što smo do tada iskusili, kao i od svih budućih očekivanja (Zimbardo & Boyd, 2008). Dakle, možemo reći da je svako naše ponašanje smešteno u neku temporalnu perspektivu. Ono zavisi od našeg vremenskog horizonta u samom momentu događanja. Razmatrajući određenje vremenske perspektive, Zimbardo i Bojd iznose da je vremenska perspektiva često nesvestan lični stav koji svako od nas ima prema vremenu. Zahvaljujući ličnom stavu, neprekidni tok egzistencije se može smestiti u šest kategorija koje našim životima daju uređenost, povezanost, sklad i značenje. Taj lični stav ima snažan uticaj na život svih ljudi i predstavlja prvi vremenski paradoks. Kao drugi vremenski paradoks, Zimbardo i Bojd (Zimbardo & Boyd, 2008), navode uravnotežen stav, stav srednjeg intenziteta u odnosu na svih šest dimenzija vremenske perspektive.
Šest dimenzija vremenske perspektive Odnos prema vremenu je obično naučen u kulturi u kojoj živimo, oblikovan religijom, ekonomskim statusom, obrazovanjem, porodicom, vršnjacima, školom i značajnim događajima u životu. Kulture se međusobno veoma razlikuju po dominantnoj vremenskoj perspektivi. One na različit način vrednuju prošlost, sadašnjost i budućnost, kao i uticaje 23
njihovih interakcija. Kulture koje su orijentisane ka prošlosti, čvrsto veruju u značaj ranijih događaja. Istorija, religija i tradicija su ekstremno važne za ove kulture. Kultu re okrenute sadašnjosti, pridaju najveći značaj neposrednom trenutku jer budućnost vide kao nejasnu i neizvesnu. Ako su kulture orijentisane ka budućnosti, one ističu važnost onoga što će doći i očekuju da budućnost bude veličanstvenija od sadašnjosti. Prema teoriji i tridesetogodišnjim istraživanjima Zimbarda (Zimbardo) i Bojda (Boyd), postoji šest glavnih vremenskih perspektiva - negativna prošlost, pozitivna prošlost, hedonistička sadašnjost, fatalistička sadašnjost, budućnost i transcedentalna budućnost. Okrenutost prošlosti Ljudi okrenuti prošlosti u stanju su da se distanciraju od konkretne stvarnosti, od aktuelnih situacija i ličnih iskušenja, usmeravajući svoju pažnju na ranije utvrđene obaveze povezane sa prethodno postavljenim ciljevima. Veliki deo njihovog ponašanja je pod uticajem osećanja krivice zbog neusaglašenosti aktuelnih misli i akcija sa ranije utvrđenim obavezama. Ljudi sa takvom vremenskom orijentacijom su često konzervativni, zabrinuti zbog održavanja status quo pozicije, nezavisno od toga da li je ta pozicija dobra ili loša za njih. Oni ne rizikuju, njih ne impresioniraju novi, efikasniji načini obavljanja aktivnosti već posežu za načinima koji su im već poznati i koje imaju u iskustvu. Imaju intenzivnu potrebu da se osete sigurnim, bezbednim, zaštićenim pod okriljem isprobanog iskustva. Rituali i mitovi igraju važnu ulogu u njihovim životima kao i tradicionalne ili fundamentalne vrednosti u religiji i politici. Oni su sumnjičavi prema svemu novom i drugačijem. Vole porodična i prijateljska okupljanja, a potpuno su zatvoreni za nova iskustva i ljude koje malo ili uopšte ne poznaju ili koji nisu deo njihovog socijalnog okruženja. Mogu biti skloni predrasudama, pojednostavljenom, generalizovanom, stereotipnom ocenjivanju ljudi i socijalnih zbivanja jer se plaše svega što je drugačije. Neguju dobre socijalne odnose i saradnju sa drugima, dajući joj prednost nad takmičenjem ili strategijama koje omogućavaju pribavljanje lične koristi. Nisu avanturisti, ne vole da putuju i budu daleko od svoje kuće. Pozitivna strana orijentacije ka prošlosti je osećaj ličnog kontinuiteta, stabilan doživljaj sebe tokom vremena, osećaj ukorenjenosti, koja nedostaje onima kod kojih je, na primer, naglašena orijentacija prema budućnosti i hedonističkoj sadašnjos ti. U meri u kojoj su njihova ranija iskustva generalno pozitivna, ovi ljudi će uživati u nostalgičnim sećanjima na 24
stara dobra vremena bez obzira na trenutne bolesti. Ali, ako je njihov odnos prema prošlosti naglašeno negativan, oni postaju žrtve ranijih trauma, neuspeha i frustracija, vrteći se po začaranom krugu svojih negativnih prisećanja prošlosti, uprkos trenutno dobrom i srećnom životu. Pozitivna prošlost je vremenska perspektiva koju odlikuje topao, sentimentalan stav
prema prošlosti, a ne objektivno beleženje dobrih i loših događaja. Pozitivan stav prema prošlosti može odslikavati pozitivne događaje iz ovog perioda života, ali isto tako i pozitivnu interpretaciju, pozitivnu rekonstrukciju prošlih događaja. Psihološki gledano, ono što jedinka veruje da se desilo u prošlosti mnogo više utiče na njene misli, osećanja i ponašanje od onoga
što se zaista desilo. Ljudi koji u svom iskustvu imaju neprijatne događaje u prošlosti, a prisećaju ih se na pozitivan način, mogu postati otporniji na stres, mogu se bolje nositi sa posledicama stresa, mogu postati bolje adaptirani i optimistični pojedinci. Orijentaciju ka negativnoj prošlosti karakteriše generalno negativan stav prema događajima iz prošlosti. Osobe kod kojih je dominantan ovakav ugao gledanja na prošl ost obično nemaju bliske prijatelje. Oni koji ih poznaju, opisuju ih kao nesrećne, depresivne, stidljive, anksiozne, sa slabom kontrolom impulsa. Iako po pravilu nemaju mnogo energije, trude se da budu zauzeti, okupirani kako bi pobegli od bolnih sećanja. Okrenutost sadašnjosti Osobe koje imaju naglašen odnos prema sadašnjosti, fokusiraju se na konkretne faktore u neposrednom senzornom okruženju (fizička istaknutost - izražajnost, senzorni kvaliteti, aktuelni društveni pritisci). Istovremeno, ignorišu ili umanjuju važnost apstraktnih kvaliteta koji su relevantni za postojanje očekivanih budućih dešavanja ili pamćenje prošlih. Takvi ljudi, takođe, imaju tendenciju da budu usko fokusirani na ono što jeste, pre nego na ono što bi se moglo, ili na ono što je bilo. Njihovo mišljenje je više konkretno, manje apstraktno, u govoru češće koriste sadašnje vreme. Teško im je da odlože zadovoljenje potrebe, posebno kada je ona intenzivna, pa su izloženi pritisku. Lako podležu iskušenju i mogu da se distanciraju od zadatk a ako su fizički ili socijalno stimulisani. Manje su usmereni na instrumentalne aktivnosti za postizanje budućih ciljeva, a više na aktivnosti koje donose neposredno zadovoljstvo ili kojima izbegavaju bol. Za razliku od ljudi koji su dominantno orijentisani ka budućnosti ili čak prošlosti, osobe koje su pretežno okrenute sadašnjosti, 25
ponekad ignorišu ili izbegavaju da budu pod uticajem stečenih znanja, ukoliko to doprinosi zadovoljenju njihovih potreba. Utvrđeno je da je hedonistička sadašnjost dominantna vremenska perspektiva kod pojedinaca koji su impulsivni, kreativni, radoznali, druželjubivi, skloni avanturi i ponekad neodgovorni prema obavezama. Njihova vodilja se može ovako formulisati: ako to doprinosi da se dobro osećate, uradite to. Skloni su rizičnom ponašanju bilo da se radi o seksu,
ekstremnim sportovima, uzimanju alkohola i konzumiranju droge. Ne vole mnogo obaveza, trude se da ih bude što manje, ali vole brz tempo i luksuzan život uz malo rada. Vreme za njih ne predstavlja posebnu vrednost. Ver ovatno bi retko izgovorili rečenicu: „Vreme je novac“. Veoma popustljivi prema sebi i veoma „razigrani“, okreću se aktivnostima koje donose neposredno zadovoljstvo, izbegavajući aktivnosti koje podrazumevaju planiranje na duži rok, ulaganje dugotrajnog napora, brojno pokušavanje, sistematsko promišljanje, kao i neprijatnost zbog suočavanja sa lošim posledicama nepromišljeno izvedenih akcija. Njihov osnovni cilj je da ostvare uživanje u sadašnjem trenutku, čak i ako to podrazumeva rizik. Obično nisu u stanju da razmotre eventualnu pojavu negativnih posledica, jer ih vuče opsesivna potreba da dožive stimulaciju i uzbuđenje. Ove osobe su podložne bolestima zavisnosti svih vrsta, uprkos dobijenim informacijama o mogućim negativnim posledicama. Važnija im je intr inzička nego ekstrinzička motivacija, pri čemu biraju kratkoročne a ne dugoročne ciljeve. To može biti razlog neuspešnog akademskog funkcionisanja i lošeg snalaženja u sredinama koje su prvenstveno okrenute budućnosti. Međutim, kada se fokusiraju na neposredne zadatke koji su im važni, delaju adekvatno, efikasno i uspešno. Primer za to je uspešno rešavanje kreativnih zadataka u nekim video igricama gde se povratna informacija dobija trenutno. Mogu da uživaju u igri, sportu, hobiju visoke energetske potrošnje, intimnosti, seksualnosti, zabavama i mogu biti potpuno posvećeni prijatelji. S druge strane, osobe sa ovom dominantnom vremenskom orijentacijom, mogu biti emocionalno nestabilne što znači da ih je lako izvesti iz ravnoteže, a onda dominira stanje visoke psiho-fizičke uznemirenosti. Neke od njih su sklone agresivnom ponašanju i kršenju socijalnih konvencija, što ih direktno može odvesti u delinkvenciju i kriminal. Fatalistička sadašnjost je dominantna kod pojedinaca sa bespomoćnim, beznadežnim
stavom prema budućnosti i životu. Odsustvo lične efikasnosti dovodi do anksioznosti i depresivnog ponašanja. Teško sklapaju poznanstva, bilo prijateljska, bilo ljubavna. Poznanici 26
ih opisuju kao nesrećne, nesavesne i apatične. Retko tragaju za zadovoljstvima i ostavl jaju utisak ljudi kojima ništa nije posebno važno. Ne plaše se da uđu u rizične situacije jer polaze od uverenja da je sve unapred određeno i ma šta radili neće bitno promeniti tok i kvalitet njihovog života u budućnosti. Vođeni su krilaticom – Šta će se desiti, desiće se . Ovi ljudi su orijentisani ka sadašnjosti više zbog činjenice što su živi, nego što je takva oprijentacija njihov izbor. Oni veruju da se ne isplati da planiramo, jer sve funkcioniše onako kako je unapred određeno. Oni osećaju da su njiho vi životi eksterno kontrolisani, a ne da oni sami upravljaju njima, kroz sopstvene izbore. U sopstvenim očima, oni su pasivne marionete sudbine, viših duhovnih autoriteta, ideoloških ili političkih sila u svom okruženju. Za neke od njih, fatalizam je deo verskih sistema vrednosti u kome je bilo kakva inicijativa pojedinca podređena moći božanstva. Za druge, njihova pripadnost nižoj klasi je posledica ekonomskog neuspeha i po njihovom mišljenju, realne šanse za promenu tih okolnosti su male. “Pozitivni fatalisti” više veruju u sreću koja bi mogla da promeni trenutne okolnosti, nego u naporan rad i planiranje. Podršku za takav stav nalaze u sujeverju i obredima. Ovi ljudi takođe imaju negativanu atribucionu pristrasnost koja održava njihov fatalizam prihvatanjem krivice za neuspeh i odbacivanjem ličnih zasluga za uspeh. Oni mogu da imaju više ozbiljnih psiholoških problema od pripadnika drugačijih orijentacija prema vremenu. Depresija, poremećaji ishrane, narkomanija, sklonost samoubistvu mogu biti karakteristi ke osoba okrenutih fatalističkoj sadašnjosti. Oni su najlošiji učenici zbog uverenja da im se ništa dobro ne dešava, niti će se desiti, da se uloženi trud ne isplati, da su igre unapred nameštene i da su one za njih nepovoljne. Ovakvi ljudi su skloni visok o rizičnim aktivnostima, potpunoj nebrizi za zdravlje uprkos svesnosti o opasnostima od zaraznih i neizlečivih bolesti. Okrenutost budućnosti Budućnost – pojedince okrenute planiranju i postavljanju ciljeva odlikuje princip
realnosti. Oni su u stanju da zarad većeg zadovoljstva koje očekuju kao nagradu za uloženi trud i posvećenost, odlože manje zadovoljstvo. Iz tog razloga veoma brinu o svom ponašanju. Imaju mnogo poznanika, a malo bliskih prijatelja, jer negovanje prijateljstva traži vreme koje im je potrebno za ostvarenje postavljenih ciljeva. Da bi ostvarili svoje snove, veoma brinu o svom zdravlju, umereno troše, imaju liste prioriteta i svakodnevnih zadataka i obaveza, ne vole preterana uzbuđenja. Jednom rečju, imaju dobru kontrolu nad sopstvenim živo tom.
27
Ove osobe pokazuju tendenciju da svoje odluke manje zasnivaju na konkretnim, empirijski zasnovanim aspektima trenutnog ponašanja, a više na anticipiranim, apstraktnim imaginacijama budućih posledica alternativnih pravaca delovanja. Okrenuti su zaključ ivanju ako – onda, probabilističkom razmišljanju, brižljivim analizama i utvrđivanju kauzalnosti.
Pažljivo i savesno razmatraju posledice nečijih postupaka, trude se da optimizuju rezultate i veoma su odgovorni. Prihvataju odlaganje neposrednih zadovoljenj a da bi postigli dugoročno bolje ciljeve. Spremni su da ulože velike napore u tekuće aktivnosti i da podnesu neprijatne situacije na putu ka ostvarenju pozitivnih rezultata u budućnosti. Štede vreme i energiju i izbegavaju da se angažuju oko poslova koji im nisu bitni. Oni su orijentisani ka cilju, mogu da budu i veoma konkurentni i veoma kooperativni u zavisnosti od toga šta im u toj situaciji više odgovara. Izbegavaju fizičke rizike i imaju tendenciju da budu savesni u pogledu svog zdravlja, redovno ga kontrolišu i trude se da ga na razne načine poboljšavaju, sprečavajući eventualne zdravstvene tegobe u budućnosti (uzimanje vitamina, minerala, zdrava hrana, zdravstveni i stomatološki pregledi). Uspešno rešavaju probleme i odlični su u apstraktnom rezonova nju. U stanju su da izbegnu sva iskušenja i ometanja kada imaju zacrtan cilj. Njihovo ponašanje je pre svega instrumentalno i usmereno na postignuće. Sa druge strane, nisu u stanju da uživaju u sadašnjosti i svakodnevnim neobaveznim aktivnostima na koje gledaju kao na gubljenje vremena. U poređenju sa ljudima koji imaju drugačiju vremensku orijentaciju, mogu imati teškoće u intimnim relacijama u kojima, iako bi to želeli, ne mogu uvek ostvariti predviđanje ishoda i kontrolu. Takođe, njihova potreba da planiraju na mikro nivou svedoči o tome da se oni nerado prepuštaju prirodnom toku događaja koji ne mogu da kontrolišu i čije posledice u tom trenutku ne anticipiraju (na primer, tok, razvoj i posledice seksualnog uzbuđenja). Jedan od njihovih glavnih ciljeva je da povećaju efikasnost i što više urade u što kraćem vremenskom intervalu. Oni, jednostavno, žele da upravljaju vremenom i budu gospodari vremena. Njihovo mentalno zdravlje odlikuje visoka anksioznost, manično ponašanje, radoholičarstvo i strah od neuspeha u ostvarivanju onoga što smatraju idealnim. Ako ciljevi koje dostignu u životu nisu suštinski, obezvređuju ih. Besmisao prenose i na ostale segmente svog života, pa su skloni krizi srednjih godina više nego ljudi sa drugačijim vremenskim orijentacijama.
28
Transcedentalna budućnost je šesta vremenska perspektiva Zimbardove i Bojdove
psihologije vremena. U cilju utvrđivanja nivoa prisustva ove dimenzije, konstruisan je poseban instrument. Osobe očekuju da će posle smrti otići u raj, veruju u zagrobni život i ponovno rođenje. Bez obzira da li su religiozni, sprovode kod kuće običaje svojstvene narodu kome pripadaju. Imaju dobru kontrolu impulsa, nisu agresivni i promišljaju svako ponašanje zbog posledica koje bi mogli imati u budućnosti.
Uravnoteženost vremeskih perspektiva – idealan profil Ljudi su skloni tome da razviju jednu dominantnu vremensku perspektivu koja se odslikava u njihovom svakodnevnom životu. Neuravnoteženi profil vremenskih perspektiva sa naglašenom negativnom prošlošću i fatalizmom, dobar je prediktor neuroticizma, nedostatka samokontrole i lične odgovornosti, kao i teškoća u međuljudskim odnosima. Fatalistička sadašnjost i orijentacija ka negativnoj prošlosti su značajno povezane sa sklonošću ka suicidalnom razmišljanju i samoubistvu. Rezultati jedne britanske studije pokazali su da su ove dve orijentacije povezane sa niskim osećanjem samoaktualizacije, niskim postignućima i negativnim očekivanjima i pogledima na život (Van Beck, 2007, prema Zimbardo & Boyd, 2008). Za optimalno psihičko, fizičko i društveno funkcionisanje potrebna je optimalna kombinacija vremenskih dimenzija. Ova optimalna kombinacija ili ravnoteža, definiše se kao „mentalna sposobnost da se jedna vremenska dimenzija fleksibilno zamenjuje drugom, u skladu sa karakteristik ama zadatka, zahtevima situacije i ličnim mogućnostima, umesto da se bude pristrasan prema određenoj vremenskoj dimenziji koja ne omogućava optimalnu adaptaciju u trenutnim okolnostima“ (Zimbardo & Bojd, 1999). S obzirom da je idealan profil dimenzija fleksibilan, dozvoljava dominaciju jedne vremenske dimenzije koja odgovara zahtevima situacije, dok su ostale, privremeno, u drugom planu. Uravnoteženost i kontinuitet vremenskih perspektiva povezani su sa visokom produktivnošću i osećanjem blagostanja. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji korelacija između kontinuiteta vremenskih orijentacija i inteligencije, dostignuća, snažnog identiteta, samoostvarenja i svrhe (Rappaport, Sandy and Yeager, 1985 ) Takođe, postoji veza između pozitivnih vremenskih perspektiva ( pozitivna prošlost, pozitivna sadašnjost, pozitivna budućnost ) i karakteristika ličnosti.
Naime, pokazalo se da zadovoljstvo prošlošću, 29
sadašnjošću i budućnošću, čini ljude značajno uspešnijim na poslu, u
ostvarivanju i
razvijanju karijere, kao i u uspostavljanju zadovoljavajućih odnosa sa prijateljima i porodicom (Boniwell et al, 2010). Zimbardo i Bojd predlažu optimalan profil vremenskih orijentacija:
Visok skor na dimenziji pozitivna prošlost
Umereno visok skor na dimenziji budućnost
Umereno visok skor na orijentaciji hedonistička sadašnjost
Nizak skor na orijentaciji negativna prošlost
Nizak skor na orijentaciji fatalistička sadašnjost
Srednje izražen skor na transcedentalnoj budućnosti
Na osnovu rezultata višegodišnjeg istraživanja na velik om broju ispitanika, istraživači su ustanovili da ne postoje dve osobe sa identičnom kombinacijom vremenskih perspektiva. Zato, predloženi profil vremenskih dimenzija daje smernice u kom pravcu treba uložiti napore kako bi se unapredio odnos prema vremenu. Slika 1: idealan profil vremenskih perspektiva
30
Crvene tačke predstavljaju idealan odnos između vremenskih perspektiva, prema mišljenju istraživača. Iako su na grafikonu povezane isprekidanim linijama, vremenske dimenzije nisu teoretski povezane. Ocena na jednoj od dimenzija nema direktan uticaj na neku od ostalih dimenzija (Surveys; 2010). Ova specifična kombinacija govori da nam prošlost pruža doživljaj kontinuiteta života, doživljaj identiteta, povezujući nas sa porodicom, tradicijom i kulturnim nasleđem. Dakle, pozitivna prošlost nam daje korene. Budućnost nas čini poletnim jer nam daje krila, nadahnjuje nas nadom, optimizmom i snagom, verom u sopstvene sposobnosti da se možemo uspešno suočiti sa svim izazovima života. Hedoni stička orijentacija nam govori da sve to ne bi imalo smisla ako ne bi uživali u radosti zbog činjenice što živimo, ako ne bi uživali u energiji koja nas nagoni da upoznajemo ljude, mesta, da stičemo nova životna iskustva i tako afirmišemo život (Zimbardo & Boyd, 2008).
Odnos vremenske perspektive sa demografskim obeležjima i psihološkim konstruktima Starosno doba
Ranija istraživanja su pokazala nedosledan odnos između dimenzija vremenske perspektive i starosti (Cottle, 1967; Lessing, 1972; Verstraeten, 1980). Neka istraživanja su pokazala da se okrenutost budućnosti produbljuje tokom adolescencije (Wessman & Gorman, 1977). Na primer, među adolescentima od 12 do 18 godina (Cottle), pokazalo se da su stariji adolescenti bili više usmereni na budućnost u odnosu na mlađe adolescente, koji su bili više usmereni na prošlost. Slično tome, sedamnaestogodišnjaci su bili orijentisaniji ka budućnosti u odnosu na petnaestogodišnjake (Verstraeten), dok su petnaestogodišnjaci bili okrenutiji budućnosti u odnosu na trinaestogodišnjake (Cottle, 1967; Lesing, 1972; Verstraeten, 1980). Lambert i Klajnberg (Lambert and Klineberg, 1967) su utvrdili da su adolescenti bili više okrenuti budućnosti od mlađe dece u studiji (10 -16). Grin (Greene, 1986) ukazuje da studenti očekuju da im se tek dese veliki životni događaji u odnosu na mlađe kolege. Istraživači (Anderssen, Myburgh, van Zyl, and Wild , 1992) su na uzorku mladih između 15 i 18 godina, pokazali da je orijentacija ka prošlosti opadala dok se orijentacija ka budućnosti pojačavala. Na kraju, još jedno istraživanje (Kalakoski and Nurmi, 1998) je potvrdilo da su stariji 31
adolescenti više mislili na svoje obrazovanje u budućnosti, nego mlađe kolege. Za razliku od ovih nalaza, mnogi istraživači su dobili potpuno suprotne rezultate . Rezultati Lesinga (Lessing, 1972) su pokazali da je kod starijih adolescenta dominantna orijentacija ka sadašnjosti, a ne ka budućnosti i prošlosti. Njihove nalaze su potvrdili radovi Tismara (Tismar, 1987) i Boulsa (Bowles, 1999). Studija Meloeve i Vorela (Mello and Worrell, 2006) je, takođe, potvrdila da su stariji adolescenti više okrenuti sadašnjosti, i to hedonističkoj, a ne budućnosti i prošlosti.
Pol
Rezultati dosadašnjih istraživanja povezanosti pola ispitanika i njihove vremenske orijentacije, nisu bili jednoznačni.
Neka istraživanja su pokazala da muškarci imaju naglašeniju okrenutost budućnosti nego žene (Trommsdorff, 1983; Trommsdorff, Lamm, & Schmidt, 1979). U istraživanju Grina i Vitlija (Greene and Wheatley, 1992), ispostavilo se da muškarci kasnije od žena očekuju da će stupiti u brak i dobiti zaposlenje. Jedna r anija studija (Cartron-Guerin and Levy, 1980), sprovedena na uzrastu mlađih adolescenata, potvrdila je ove rezultate. Nasuprot ovim nalazima, Zimbardo i saradnici (Zimbardo et al., 1997) su pokazali da su ispitivani mladići bili više orijentisani ka sadašnjosti od devojaka istog uzrasta. Ispitujući osobe koje su bile izložene stresu, Viman i saradnici (Wyman et al., 1993) su utvrdili da su mladići izloženi stresu, imali pozitivniji odnos i naglašenija buduća očekivanja nego devojke u istoj situaciji. Dva istraživanja s kraja prošlog i na početku ovog veka, pokazala su da se muškarci i žene ne razlikuju značajno po vremenskoj orijentaciji (Bowles, 1999; McCabe & Barnett, 2000). Melo i Vorel (Mello and Worrell, 2006) su dobili značajnu povezanost vremenske perspektive i pola ispitanika na samo jednoj dimeziji. Negativni stavovi prema budućnosti su bili izraženiji kod devojaka nego kod mladića.
Odnos vremenske perspektive i nekih psiholoških konstrukata Relevantna socijalno-psihološka literatura ukazuje na empirijske dokaze da postoji značajna povezanost između orijentacije ka budućnosti i društveno poželjnog ponašanja, kao i
povezanost između naglašene orijentacije prema sadašnjosti i socijalno nepoželjnog 32
ponašanja. Pojedinci koji su okrenuti budućnosti, obično su bili veoma zainteresovani za buduće ishode sadašnjih aktivnosti. Kako pokazuju brojna istraživanja (Epel, Bandura & Zimbardo, 1999; Harber, Zimbardo & Boyd, 2003; Keough, Zimbardo & Boyd, 1999; Rothspan & Read, 1996), osobe sa ovom orijentacijom, veruju u samoefikasnost, aktivno traže rešenja aktuelnih problema, preduzimaju efikasnu samozaštitu od SIDE i rado učestvuju u “on-line” istraživanjima. Suprotno od njih, ispostavlja se da pojednici koji su pretežno orijentisani ka prošlosti imaju tendenciju da se više odaju uživanju, a manje radu. Skloni su alkoholu, narkoticima i promeni seksualnih partnera, kako bi se prividno lakše izborili sa stresnim situacijama (Keough et al., 1999; Rothspan & Read, 1996; Wills, Sandy & Yaeger, 2001). Neke studije su ispitivale uticaj vremenske orijentacije na performanse radnika u organizacijama. Na primer, otkriven je pozitivan odnos između vremenske perspektive i planiranja aktivnosti. Istraživači koji su se bavili odnosom dimenzija vremenske perspektive i akademskog postignuća, dobili su da postoji pozitivna povezanost ove dve varijable (De Voider & Lens, 1982). Lenings, Berns i Kuni (Lennings, Burns, and Cooney, 1998) su utvrdili da pozitivan stav prema budućnosti, utiče na odličan uspeh u osnovnoj i srednjoj školi, kao i na fakultetu. Zimbardo i Bojd (Zimbardo and Boyd, 1999) su potvrdili ovaj rezultat. Orijentisanost ka budućnosti je povezana sa prosekom ocena, ali i sa ulože nim trudom, operacionalizovanim kroz broj sati učenja (Shell & Husman, 2001). Istraživanje Meloa i Vorela (Mello and Worrell, 2006), potvdilo je pozitivnu povezanost između akademskog postignuća i pozitivnih stavova prema budućnosti, kao i negativnu poveza nost sa fatalističkim odnosom prema sadašnjosti.
Vremenska perspektiva i kultura Na forimiranje određene vremenske perspektive utiče mnogo veoma različitih faktora među kojima posebno mesto zauzima kultura u kojoj jedinka odrasta, razvija se, formira i živi. Poslednjih desetak godina, u svetskoj naučnoj javnosti, postoji veliko interesovanje za proučavanje odnosa kulturnih činilaca i vremenske perspektive. Višegodišnja istraživanja Sircove i saradnika koja su sprovedena u okviru projekta adaptacije Zimbardovog upitnika vremenske perspektive (Zimbardo Time Perspective Inventory – ZTPI, 1999) ZTPI, imala su za cilj proveru faktorske strukture vremenske perspektive u 22 kulture. Rezultati ovih istraživanja, prikazani su na Međunarodnom kongresu kros –kuturalne psihologije u 33
Melburnu, u Australiji, 2010. godine (Sircova at all, 2010). Pored provere postojanja dimenzija koje su dobijene Zimbardovim inventarom vremenske perspektive (ZTPI) u tim kulturama, istraživači su napravili poređenje onoga što su dobili u d atim kulturama, što je omogućilo realizaciju i budućih kros -kulturalnih istraživanja. Rezultati su pokazali jednakost strukture vremenske perspektive u svim ispitivanim kulturama, uključujući i srpsku.
Akademska neefikasnost (akademska prokrastinacija)
„Valerijino lice je bilo prazno poput ekrana njenog monitora. Buljila je u monitor znajući da bi reči trebale biti tu, reči koje je ona napisala, ali...nije bilo ničeg. Ni slovceta. „Zašto? Zašto?“ – čudila se. Trebalo je da do sutra završi rad. „Piši, “ – naređivala je sebi, „Stavi prste na tastaturu.“ Kao odgovor, na ekranu se pojavilo „asdfgh“. Bolje išta nego ništa. Pritiskajući sebe sve vreme, zaključila je da joj je potreban kratak odmor od beskrajne dosade i počela da piše prijateljicama odgovore na komentare o sajtu popularne muzičke grupe. Posle gledanja nekoliko muzičkih videa, naišla je na satirične komentare o televizijskim emisijama i prosledila link svojim drugaricama. Ubrzo su se Valerijine drugarice utrkivale ko će da pronađe zabavniji i čistiji muzički klip. Prolazili su sati i dan se bližio kraju. Valerija je osetila da ima manju inspiraciju za pisanje nego kada je sebi dala „kratak odmor“. Zaronila je u pisanje ali je napisani članak odslikavao napor i vreme utrošeno na njega. Bio je đubr e.“ Odlomak iz knjige Pirsa Stila (Steel, 2010, str. 16). Ovaj odlomak opisuje prokrastinirajuće ponašanje tokom poslednjeg dana pre isteka predviđenog roka. Zamislimo sve dane koji prethode poslednjem. Neko će osetiti prezir, neko gađenje, a neko paniku prepoznajući u Valerijinom ponašanju sopstveni stil reagovanja, odnosno sopstveni problem. Šta je unutrašnji uzrok ovakvog ponašanja? Da li sistem vrednosti? Nije teško zaključiti da je za Valeriju sve drugo bilo važnije od pisanja članka za
potrebe posla od koga živi. Postoje mnogobrojni primeri ovakvog ponašanja u svim sferama života u kojima različiti faktori utiču na odlaganje (pomeranje), prolongiranje obaveza. Možda je to parališući strah od očekivanog nalaza lekara, od ocene pretpostavljenog, od uspeha ili neuspeha? Anksioznost vrtoglavo raste i organizam traži hitno opuštanje odlaganjem obaveza. Impulsivno se biraju najlakši i najpristupačniji oblici relaksacije. Četiri ključne reči označene
34
u tekstu kurzivom, ukazuju na fenomene tesno povezane sa p rokrastinirajućim ponašanjem očekivanja, vrednosti, impulsivnost i odlaganje. Pre definisanja opšteg pojma prokrastinacije i njenog značenja u akademskoj sredini, razjasnićemo šta jeste, a šta nije prokrastinacija, dajući i kratak istorijski opis pojave ovog fenomena.
Šta jeste, a šta nije prokrastinacija? Pitanje šta jeste, a šta nije prokrastinacija izaziva konfuziju ne samo kod stručne javnosti nego i kod običnih ljudi koji bi želeli da dobiju odgovor na to pitanje. Teško je precizno odrediti pojam prokrastinacije. Naime, teško je podvući crtu koja bi razlikovala “jeste” od “nije”. Zašto? Odgovor može da se potraži u opisu maladaptivne i adaptivne strane odlažućeg ponašanja. Prvo, prokrastinacija nije samo odlaganje nečega što morate da uradite, jer je odlaganje sastavni deo svakog posla. Promišljenost, strpljenje i određivanje prioriteta imaju elemente odlaganja, a nisu prokrastinacija. Mnoga istraživanja o prokrastinaciji naglašavaju upravo njenu maladaptivnu prirodu (Ariely & Wertenbroch, 2002; Milgram, 1991) kod studenata sa slabim samopouzdanjem i kompetencijom (Steel et al., 2001). Maladaptivni aspekt prokrastinacije je posebno izražen kod studenata sa visokim strahom od neuspeha (Solomon & Rothblum, 1984) i izraženom težnjom ka perfekcionizmu (Hewitt & Flett, 1991). Od kada se prvi put pojavila u engleskoj literaturi, prokrastinacija nije određena samo kao odlaganje, već joj je dodat pridev iracionalno. Potpuno svesni da radimo protiv sebe i sopstvenih interesa, voljno odlažemo zadatke, pomerajući njihovo izvršavanje za neki budući trenutak. Svaki odloženi zadatak nosi sa sobom određene posledice. Kumulativni efekat tih posledica vodi u osećanje krivice i griže savesti, u stanje teskobe, što može biti veoma jako u nekim periodima života. U nekom trenutku, može se osetiti potpuni gubitak motivacije koji će onemogućiti sistematsko planiranje radne aktivnosti, njeno započinjanje, odvijanje i obavljanje. Evo čestog obrasca po kome se ponašaju oni koji su skloni prokrastinaciji. Na početku osoba zaista misli da je pred njom veliki projekat za koji ima dovoljno vremena. Možda i više nego što joj treba. Onda se izgubi ritam, propuste se neke obaveze, ali još uvek postoji doživljaj posvećenosti datom zadatku. Ako obaveze “mogu” biti zaboravljene, biće zaboravljene. A onda će doći dan kada će osoba stvarno želeti da završi započeto. Ipak, sve će joj smetati, odvlačiti pažnju, osujećivati pokušaje i napore da uspe. Ona će želeti da dan traje više od 24 sata. Anksioznost 35
će početi da raste, tako da će se težiti trenutnom olakšanju, bekstvu u san, u zabavu - u sve što se čini kao bezbedna luka. Umesto da se uhvati u koštac sa iracionalnim odlaganjima, pronalaze se opravdanja koja doprinose samoobmanjivanju i pothranjivanju neodgovornog i autodestruktivnog ponašanja. Neka novija istraživanja su pokazala da prokrastinirajuće ponašanje ne mora uvek dovesti do negativnih posledica, već ponekad može biti povezano sa pozitivnim i konstruktivnim rezultatima (Schraw et al., 2007; Sokolowska & Zusho, 2006). Prema nalazu Čua i Čoia (Chu & Choi, 2005), aktivni prokrastinatori svesno biraju da odugovlače, jer im se performanse poboljšavaju kad rade pod pritiskom usled bliskog isteka vremenskog roka. Što je rok bliži, aktivni prokrastinatori bolje organizuju vreme, postaju kreativniji i motivisaniji u obavljanju zadatka. Na osnovu postojećih rezultata, može se zaključiti da prokrastinacija nije nužno maladaptivno ponašanje.
Prokrastinacija kroz istoriju Prvi istorijski pregled pojave prokrastinacije načinio je Milgram 1992. g odine (Milgram, 1992). Na osnovu svoje analize, on je zaključio da tehnološki naprednija društva u odnosu na zaostalija, imaju eksplicitniji i čvršći zahtev kada su u pitanju obaveze i postavljeni rokovi, što, po njegovom mišljenju, doprinosi razvoju prokr astinacije. Međutim, postojanje ovog fenomena može se otkriti u dalekoj prošlosti, u egipatskoj i rimskoj civilizaciji, kada je prokrastinacija bila tretirana kao pozitivna vrednost, mudrost da se izbegne nepotreban rad, ali i da se sačuva strpljenje (De S imone, 1993). Negativna konotacija prokrastinacije povezana je sa Industrijskom revolucijom 1750. godine (Ferrari, Johnson & McCown, 1995), koja je efikasnost stavila na pijedestal vrlina. Pre toga, stav prema prokrastinaciji je bio neutralan i, čak, pozit ivan jer je na nju gledano kao na mudar strateški potez u akciji. Ipak, na početku dvadesetprvog veka, neki naučnici (Kachgal et al., 2001) iznose shvatanje po kome se na prokrastinaciju može gledati kao na savremeni trend ponašanja što, takođe, može doprineti njenom porastu. Kao što vidimo, različite epohe, kulture i stepen razvoja društva donosili su razlike u tretiranju ove, izgleda uvek prisutne pojave - prokrastinacije.
36
Semjuel Džonson (1751) je na početku industrijske revolucije, pisao o prokrastinac iji (odugovlačenju) kao opštoj slabosti koja postoji u manjoj ili većoj meri u svakom umu. Krajem XVII veka, sveštenik Voker je naglašavao da je odugovlačenje ekstremno grešno ponašanje protiv koga je sveštenstvo protestvovalo. Ovakvom stavu sveštvenstva prethodila je knjiga “Eupheus” koju je, pod pokroviteljstvom kraljice Elizabete I, napisao Džon Lili (John Lyly), 1579. Pored mnogobrojnih poslovica navedenih u knjizi, Lili iznosi da: “Ništa nije tako opasno kao odugovlačenje” (1579/1995). Dalje kretanje k roz istoriju javljanja fenomena odugovlačenja vodi nas u stari Rim, u 44. godinu pre nove ere, kada je Ciceron u govoru protiv političkog protivnika Marka Antonija, naglašavao da su u skoro svakom ponašanju i aktivnosti “sporost i odugovlačenje, odvratni” (Philippics, 6.7). Oko 400 godina ranije, Tukidid, atinski general, opširno je opisivao rat sa Spartancima, analizirajući vojne strategije i karakteristike boraca. On navodi da se u ratnim okolnostima, od svih karakternih osobina boraca najviše može kritik ovati sklonost ka odugovlačenju, a da je jedino korisno odlaganje - odlaganje početka rata (Histoires, 1.84.1). Najzad, tu je i Hesiod, koji je blizu 800 godina pre nove ere napisao (Works and Days, 1.413) da se posao ne ostavlja za sutra i prekosutra i da je čovek taj koji, odlaganjem posla za sutra, ide ruku pod ruku sa propašću. Fenomen prokrastinacije nije svojstven samo pripadnicima zapadnih, već i pripadnicima istočnih kultura. To pokazuje istorija hinduizma. Pesničko delo nepoznatog autora, “Bhagavad Gita”, predstavlja jedan od najčitanijih i najuticajnijih duhovnih tekstova hinduizma (Gandhi, Strohmeier, & Nagler, 2000). U tom delu, Krišna naglašava da su najgore osobine jednog čoveka nedisciplina, vulgarnost, tvrdoglavost, zloba, lenjost, depresivnost i odugovlačenje. Takvim ljudima je uskraćena reinkarnacija. Umesto toga, oni idu u pakao. Imajući u vidu prisutnost ovog fenomena u svim epohama i veoma različitim kulturama, i nevolje koje su izazvane odugovlačenjem aktivnosti, iznenađujuće je da ovaj fenomen nije ranije privukao pažnju naučnika. Može se reći da pre devedesetih godina dvadesetog veka skoro i ne postoje ozbiljniji naučni radovi koji se bave ovom problematikom. Istraživački interes je naglo porastao u prvoj deceniji ovog veka i bilo bi dobro ustanoviti zašto baš u to vreme.
37
Definicija prokrastinacije
Kao što je već pomenuto, Tukidid je pisao da odugovlačenje može povremeno biti od neke koristi. Ovaj fenomen se ponekad označava kao “funkcionalno kašnjenje” ili kao “izbegavanje žurbe” (Bernstein, 1998; Ferrari, 1993b). Iako se ne može poreći da postoje forme odugovlačenja koje imaju pozitivne posledice i dobre ishode, ovaj rad je primarno fokusiran na izučavanje prirode, porekla i oblika odugovlačenja sa negativnim predznakom. Tendenci ja da se definiše prokrastinacija prerasta, kao i mnogi uobičajeni termini koji se koriste u naučnim istraživanjima, u onoliki broj definicija koliko ima i naučnika koji se bave ovom temom (Ferrari et al., 1995). U početku, takvo raznoliko definisanje može izgledati kao prikrivanje prave prirode fenomena odugovlačenja, ali, takođe, ova okolnost može poslužiti boljem i sveobuhvatnijem osvetljavanju datog fenomena. Različiti pokušaji da se što bolje razume priroda jednog fenomena mogu biti pre komplementarni nego suprotni. Pored toga, svako bavljenje nekim fenomenom, koji se posmatra iz različitih uglova, često predstavlja otvorenu mogućnost da se skrene pažnja na čitav niz, na kraju, suštinski povezanih elemenata. Očigledno je da se sve konceptualizacije odug ovlačenja prepoznaju kao odlaganje, pomeranje, stavljanje na stranu zadataka ili odluka i to sve u skladu sa latinskim značenjem reči: pro crastinus (Klein, 1971). Rani pokušaji definisanja i proučavanja ovog fenomena bili su pod uticajem bihejviorizma i on je označavan kao odlaganje izvršavanja obaveza sa pažnjom usmerenom na tačnost (Silver, 1974) ili izbegavanje zadataka (Burka & Yuen, 2008; Lay, 1986; Solomon & Rothblum, 1984). Sa rastom popularnosti kognitivnog i socio-kognitivnog pristupa, definicije su pomerene prema uključivanju kognitivne komponente, na primer, razmatra se korišćenje iracionalnih pristupa i strategija u rešavanju zadatka (Milgram, 1991; Senecal, Julien & Guay, 2003) i neuspeh u samo-regulaciji (Ellis & Knaus, 1977; Ferrari & Tice, 2000; Ferrari, 2001; Knaus, 2000; Wolters, 2003). Prokrastinacija se najčešće smatra iracionalnim odlaganjem
i ova definicija odslikava objašnjenje u rečniku koje glasi:
“odlaganje akcije, posebno, bez opravdanog razloga” (The Oxford English Reference Dictionary, 1996). „Iracionalno” podrazumeva izbor smera u kome će se neka aktivnost odvijati, uprkos očekivanju da se time neće povećati ukupna dobit u vidu interesovanja, sklonosti ili ciljeva, bilo materijalne prirode izražene kroz novac, bilo psihološke, izražene kroz osećanje sreće i zadovoljstva. Kombinacijom ovih elemenata, prokrastinacija se definiše 38
kao dobrovoljno odlaganje neke akcije, uprkos tome što se očekuju loše posledice tog odlaganja. Porast broja definicija prokrastinacije je doveo i do uk ljučivanja afektivnih komponenti, takvih kao što su loše osećanje koje je povezano sa širenjem prokrastinira jućeg ponašanja (Burka & Yuen, 2008; Fee & Tangney; 2000; Ferrari, 1991a; Rothblum, Solomon & Murakami, 1986). Iako u manjem obimu, definicije su obuhvatale i motivacionu komponentu, kao što su očekivanja i vrednosti u traženju razloga odugovlačenja rada na izvršenju zadataka (Ackerman & Gross, 2005; Lay, 1986; Senecal et al., 1995).
Oblici prokrastinacije Istraživanja prokrastinacije uglavnom su bila usmerena na četiri najčešća oblika ovog ponašanja i to: u akademskoj situaciji, u radnom okruženju, u svakodnevnom životu i u procesu odlučivanja. Akademska prokrastinacija je izučavana na studentskoj populaciji i odnosila se na razmatranje odugovlačenja kada su u pitanju akademski zadaci (Solomon & Rothblum, 1984). Slično tome, prokrastinacija na radnom mestu, ispitivana je u radnom okruženju. Jedina razlika između akademske i radne prokrastinacije, tiče se posledica ovakvog ponašanja. Akademski zadaci su uglavnom pojedinačni napori, dok su zadaci na radnom mestu obično vezani za čitav tim radnika. Shodno tome, prokrastinacija na radnom mestu pogađa ukupnu efikasnost i postignuće jedne organizacije i daleko više košta nego akademska prokrastinacija (Hammer & Ferrari, 2002; Lonergan & Maher, 2000). Svakodnevni zadaci i odgovornosti, takođe, mogu postati meta prokrastinirajućeg ponašanja (Lay & Brokenshire, 1997; Milgram, Sroloff & Rosenbaum, 1988; Sigall, Kruglanski & Fyock, 2000) i odnose se na donošenje svakodnevnih odluka. Ova studija je usmerena na proučavanje akademske prokrastinacije.
Akademska neefikasnost (definisanje pojma) Akademska neefikasnost je rezultat prokrastinirajućeg ponašanja studenata, asistenata i nastavnika. Navika odlaganja ispita za nekoliko dana, višegodišnje odugovlačanje sa polaganjem poslednja dva-tri ili samo jednog ispita, probijanje rokova za izradu naučnih i stručnih radova, traženje produženja rokova kako bi se zadaci završili, primeri su ponašanja 39
studenata i nastavnika. Ovaj rad se bavi neefikasnošću studenata koja je operacionalizovana kao opšta sklonost ka prokrastiniranju.
Učestalost odugovlačenja U neakademskoj populaciji, prokrastinira približno od 20% do 40% ispitanika (Harriott & Ferrari, 1996; McCown & Johnson, 1989). U studentskoj populaciji, obim odugovlačenja kreće se u rasponu od 20% do 95% (Ellis & Knaus, 1997; Hill et al, 1978; Solomon & Rothblum, 1984). Visok stepen odlažućeg ponašanja susreće se upravo kod studenata završnih godina studija. Što su studenti duže na fakultetu, veće su šanse da se poveća njihova prokrastinacija. Takođe, prokrastinacija raste s obzirom na tip i prirodu zadatka. Na primer, neki studenti navode da im je mnogo teže da čitaju, uče i usmeno izlažu predviđeni materijal nego da pišu radove (Onwuegbuzie, 2000).
Kako drugi vide akademskog prokrastinatora? Profil akademskog prokrastinatora je zasnovan na rezultatima studija sprovedenim na ovoj populaciji (Blatt & Quinlan, 1967; Wolters, 2003). Daleko manje istraživanja je sprovedeno na mlađim učenicima i učenicima-adolescentima (Scher & Osterman, 2002). Pitanje je da li se rezultati dobijeni na studentskoj populaciji mogu direktno primeniti na učenike u osnovnim i srednjim školama? Ove metodološke slabosti mogu ugroziti pouzdanost zaključaka o poreklu, prirodi, učestalosti i obimu prokrastinacije među populacijom koja uči (Scher & Osterman, 2002). Neefkasne studente koji odugovlače sa završavanjem studija, drugi često vide kao one kojima sve ide teško, koji se s mukom bore da dovrše započeto, koji imaju slab uspeh na studijama i koji su, samim tim, nestručni (Harriott & Ferrari, 1996; Solomon & Rothblum, 1984; Steel at al., 2001). Za neefikasne studente se, takođe, smatra da imaju probleme sa učenjem ali i da su nemotivisani (Ferr ari, 1998). Međutim, postoje nalazi koji tvrde baš suprotno, da, bez obzira na odugovlačenje, uspeh studenata “ prokrastinatora” nije lošiji od uspeha “efikasnih” studenata (Onwuegbuzie, 1999). Volters (Walters, 2003) i Senekal (Senecal at al., 1995) su utvrdili da i studenti koji su jako
40
motivisani da postanu stručnjaci u oblasti kojom se bave, takođe odugovlače sa obavljanjem zadataka.
Razlozi zbog kojih su studenti neefikasni U literaturi se navode tri grupe razloga zbog kojih studenti odugovlače sa završavanjem obaveza. Prvi se odnose na crte ličnosti kao što su strah od neuspeha i perfekcionizam. Drugu grupu čine osobine zadatka, njegova težina i averzija studenata prema prirodi zadatka. Treća velika grupa razloga se odnosi na sopstvenu predstavu o sel f-konceptu, samopoštovanju i samoefikasnosti. Da bi se utvrdili istinski razlozi odlažućeg ponašanja, nivo prokrastinacije bi kod ljudi morao da pokaže konzistentnost tokom vremena i u različitim situacijama. Urađeno je dovoljno istraživanja čiji rezultati pokazuju da prokrastinacija ima temporalnu i situacionu stabilnost. Na primer, Eliot (Elliot, 2002) je u osam sukcesivno sprovedenih studija ( N = 715) koje su bile fokusirane na ispitivanje pouzdanosti podataka metodom test– retest, dobio prosečnu korelaci ju od 0,75. Eliot (Elliot, 2002) je, takođe, sproveo longitudinalnu studiju sa vremenskom distancom od deset godina i dobio pouzdanost podataka u visini 0,77. Ovakvi rezultati ukazuju da je prokrastinacija dovoljno stabilna pa se na osnovu toga može smatr ati crtom ličnosti. Psihološki uzroci prokrastinacije široko variraju, mada osnovu ovog fenomena svakako čine anksioznost, nisko samopoštovanje i samoodbrana.
Osobe sklone
odugovlačenju (prokrastinatori) , takođe, misle da imaju visoko izraženu savesnost,
zasnovanu na „snovima i željama“ o savršenom izvođenju ili postignuću, nasuprot realističnoj oceni njihovih obaveza i mogućnosti. U radu “Priroda prokrastinacije” Stil (Steel, 2007) daje obuhvatan meta– analitički osvrt na dosadašnje rezultate iz oblasti bavljenja prokrastinacijom. Sumirajući 684 korelacije, Stil u svojoj meta-analizi prokrastinacije navodi da ona veoma slabo korespondira sa neuroticizmom, buntovništvom i željom za senzacijama. Jaki i konzistentni prediktori prokrastinacije mogu biti sledeći činioci: averzija prema postavljenom zadatku, odlaganje izvršenja zadatka, impulsivnost, samokontrola kao crta, savesnost, distraktibilnost, organizacija i motiv za postignućem. Često se ističe veza perfekcionizma i prokrastinacije (Burns at al., 2000; Kilbert, Langhinrichsen– Rohling & Saito, 2005). Međutim, istraživanja pokazuju da ta veza nije uvek direktna. Neki perfekcionisti, naprotiv, prokrastiniraju ređe od proseka i više brinu o obavezama. Različite studije povezuju prokrastinaciju sa manjkom 41
savesnosti i to u pogledu samodiscipline i posvećenosti poslu (Johnson & Bloom, 1995; Schouwenburg & Lay, 1995; Van Erde, 2004). Drugi istraživači su je, pak, povezivali sa strahom od neuspeha (Elis & Knaus, 1977; Schouwenberg, 1992). Ferari je doveo odugovlačenje u vezu sa samo-hendikepiranjem (Ferrari & Tice, 2000), sa traganjem za uzbuđenjem (Ferrari, 1992) i sa sklonošću ka dosadi (Ferrari, 2000). Parcijalno su istraživane relacije prokrastinacije sa percepcijom vremena, motivacijom i obrascima porodične vezanosti. Nije iznenađujuće da je u nekim istraživanjima, pošto je prokrastinacija izjednačena sa gubljenjem vremena (Pychyl, Morin & Salmon, 2000), percepcija vremena bila fokus razmatranja u okviru konstrukta prokrastinacije. Upoređivani su „odlagači“ i „ne-odlagači“ u pogledu toga koliko im vremena treba da ispune određeni zadatak (McCown, Johnson & Rupert, 1987), koliko odlažu započinjanje rešavanja zadatka i koliko vremena se bave njime (Lay & Burns, 1991; Pychyl et al, 2000), kao i koliko vremena pr ovode tragajući za informacijama koje su relevantne za obavljanje zadatka (Ferrari & Dovidio, 2000). Logično je očekivati da će istraživači biti uglavnom fokusirani na odnose crta ličnosti i prokrastinacije. Međutim, prokrastinacija može biti u funkciji motivacije. Motivacija se može odnositi na sam zadatak ili može odražavati specifičnost određene situacije. Odgovor na pitanje šta motiviše studente u izvršavanju obaveza, da li je motivacija unutrašnja ili zasnovana na spoljašnjim faktorima, upravo je mesto gde treba tražiti uzroke eventualnog prokrastiniranja. Faktori ekstrinzičke motivacije kao što su novčana nagrada (Amabile, Hennessey & Grossman, 1986), gubitak mogućnosti izbora ( Amabile & Gitomer, 1984), ocenjivanje od strane drugih (Waschull & Kernis, 1996) i takmičenje koje bi zajedno sa očekivanjem dovelo do pobede (Harackiewicz & Elliot, 1993; Reeve & Deci, 1996), mogu biti štetni po intrinzičku motivaciju samim usmeravanjem pažnje na eksterne razloge zbog čega se nešto radi. Jaka povezanost između obrazaca porodične vezanosti i akademskog postignuća, potvrđena je u brojnim studijama. Rezultati studije sprovedene u Izraelu (Avizer et al., 2002) pokazuju da je sigurni obrazac porodične vezanosti u visokoj pozitivnoj povezanosti sa motivacionim faktorima, efikasnim korišćenjem vremena, socijalnim komeptencijama, za razliku od nesigurnog obrasca porodične vezanosti. Za razliku od istraživača koji su polazili od toga da je odugovlačenje pre svega, posledica postojanja određenih osobina ličnosti, veliki broj naučnika je smatrao da je prokrastinacija direktno povezana sa osobinama zadatka i obeležjima situacije u kojoj se zadatak obavlja (Senecal et al., 1997). Pod situacijom se mogu podrazumevati predviđeni 42
vremenski rokovi (Ferrari et al., 2005), averzija prema zadacima (Milgram, Marshevsky & Sadeh, 1995) ili stil upravljanja vremenom (Lay, 1990, 1992; Lay & Schownburg, 1993). Iz ovoga proizilazi da je u proučavanju prirode odugovlačenja, neophodno istraživati i crte ličnosti i obeležja situacije.
Lična cena odugovlačenja Kod nekih ljudi, odugovlačenje može da stvori značajne probleme. Problemi se mogu manifestovati i kao unutrašnji, i kao spoljašnji. Ljudi koji su skloni odugovlačenju mogu, sa jedne strane, trpeti osećanje žaljenja, gneva, samoosude i očajanja. Nekome ko ih posmatra, oni mogu izgledati kao ljudi sa kojima je sve u redu. Oni mogu biti veoma uspešni u svim oblastima života, iako se duboko u sebi mogu osećati jadno, frustrirano ili ljutito u odnosu na sebe same, jer ih je prokrastiniranje sprečilo da ostvare sve za šta su mislili da su sposobni. Odugovlačenje može izazvati i spoljašnje posledice koje ponekada deluju kao šok jer ih osoba sklona „otezanju“ nije pretpostavila. Neke od tih posledica su blage, poput kazni za zakasnele uplate. Spoljašnje posledice mogu biti i veoma ozbiljne, kao što je gubitak radnog mesta (posla), zbog neblagovremenog završavanja obaveza, gubici u međuljudskim i bliskim emocionalnim odnosima, zbog izigranog poverenja. Mnogi prokrastinatori žive u iluziji da odugovčanje znači da žive baš svoj život, život koji su izabrali, koji žele i koji im je po meri. Sopstvena iskustva i emocije vezane za odugovlačenje, oni opisuju kao ljuljanje na ljuljašci. Taman misle da su u usponu, a već sledi pad, iluzorni napredak smenjuje usporavanje. Svako započinjanje novog projekta prate misli, osećanja i ponašanje koje je poznato kao „ciklus odugovlačenja“. Taj ciklus može da traje nekoliko nedelja, meseci ili čak godina. Na početku ciklusa, osobe sklone “otezanju” su pune nade. Uprkos doživljaju nesposobnosti i nepostojanju želje, prokrastinatori misle da će se početak nekako i odnekud sam pojaviti, tako da lični trud, shodno tome, ne bi ništa promenio i ubrzao. Tek posle izvesnog vremena, postaje im jasno da se ništa samo od sebe ne će desiti. Vreme za rani početak je prošlo i iluzija da će, baš ovaj put, stvari biti urađene kako treba, počinje da bledi. Gubitkom iluzije o uspehu, anksioznost počinje da raste, dok se pritisak da se mora uložiti napor, pojačava. Međutim, rok koji još uvek nije na vidiku, postaje poslednje zrno nade. 43
Kako vreme prolazi, a još ništa nije započeto, pitanje započinjanja više nije u fokusu pažnje. Slutnja da će se projekat uopšte realizovati, vizija upropašćenog života i beznađa, okupiraju misli prokrastinatora i predstavljaju početak samookrivljavanja. On samosažaljivo shvata da je dospeo na ivicu provalije i da se to ne bi dogodilo da je na vreme počeo sa poslom. U ovoj fazi, ideja o aktuelnom projektu postaje dominantna. Sve što sada odlagač radi, odnosi se na projekat. U stanju je da se odupre svim aktivnostima u koje je ranije bežao, a koje su ga odvlačile od glavne i važne aktivnosti (sređivanje stola, čišćenje stana, isprobavanje novih recepata). Ranije izbegavane obaveze i manje zahtevni zadaci koji su deo projekta, započeti su i odlagač postaje svestan da je najzad nešto korisno uradio, da je napravio neki pomak. Međutim, ostaje osećanje da posao još uvek nije dovršen. Takvo osećanje mnogi odlagači pokušavaju da uguše gledanjem nekog zanimljivog filma, čitanje romana, igranjem igara, susretima s prjateljima, prijatnim vikendom. Iako su dali sve od sebe da makar malo uživaju, senka nedovršenog projekta ih proganja i lomi. Prijatnost koju su osećali, brzo nestaje i zamenjuje je osećanje krivice, zebnje, gađenja i strah da drugi ne saznaju šta osoba, zapravo, doživljava. Strah da niko ne sazna u kakvim su neprilikama, potiče od stida koji se javlja zbog osećanja da se ništa značajno, a predviđeno, nije uradilo, uprkos proteklom vremenu. Odlagači razvijaju čitavu strategiju prikrivanja, izbegavanja, laganja i obmanjivanja ljudi koji ih okružuju. Iako osećaju krivicu i posramljenost zbog neobavljenih obaveza, kao grižu savesti zbog obmanjivanja drugih, odlagači i dalje veruju da imaju dovoljno vremena da z avrše projekat. Uprkos slaboj verovatnoći da će se pomeranje obaveza odobriti, oni očajno gaje optimizam da će im se, još jednom, pružiti prilika da odlože zadatke. Faza očajanja je direktna posledica nedelotvornosti stida, krivice, verovanja u nemoguće. Prokrastinatori su, zapravo, očajni jer su uplašeni. Trenutni neuspeh u ispunjavanju obaveza je samo povod za ovo unutrašnje stanje, a osoba kojoj se to dešava pomišlja da je uzrok neuspeha dublji, da se on nalazi u nedostaku njenih intelektualnih i personalnih kapaciteta. Misle da im nedostaje nešto fundamentalno što imaju svi ostali – samodisciplina, hrabrost, pamet, sreća. Najzad se, iako slomljeni, nalaze pred konačnim izborom – uraditi ili odustati. Put odustajanja se obično bira zbog postojanja intenzivnog osećanja nemoći i patnje. Postaju svesni da je nemoguće završiti projekat na vreme, čak i kada bi uložili veliki napor. Dalje 44
istrajavanje im donosi preveliki bol i oni biraju da beže. Put istrajavanja im je već gorak. Nestrpljivi su, ne mogu više da čekaju, a pri tome svesni posledica sopstvene bolne inercije, odlučuju da slede neizbežnu sudbinu – i konačno počnu da rade na projektu. Takođe, mogu biti prijatno iznenađeni osećanjem radosti koje rad donosi. Sami sebe pitaju zašto ranije nisu počeli i shvataju da su sva njihova stradanja bila potpuno nepotrebna i da je samo trebalo da rade. Obično se zaklinju da nikada više neće odugovlačiti. Bilo da su napustili ili završili projekat, prokrastinatori završavaju u totalnom kolapsu i iscrpljenosti. Najzad je gotovo! Završilo se veliko i mučno iskušenje. Ideja prolaženja kroz projekat je toliko odvratna da se osoba koja je sklona “otezanju” zaklinje da će sledeći put početi na vreme, sa detaljnim planom i organizacijom, kao i kontrolom anksioznosti. Uprk os svojoj iskrenosti i trenutnoj uverenosti, većina prokrastinatora će ponoviti ovaj ciklus.
Prokrastinacija kao identitet Ljudi se u velikoj meri razlikuju u tome koliko je i na koji način, odugovlačenje odredilo njihov identitet. Prokrastinator može biti simpatični klovn, svetac, renesansni um, čudesan radnik, neispisana tabla - ličnost ispod plašta prokrastinacije (Burka & Yuen, 2008). Sa problemom odugovlačenja, simpatični klovn se nosi tako što zbija šale na svoj račun. Odugovlačenje predstavlja znača jan izvor šala i zabave, pa se zbog toga ne ispušta lako iz ruke. Svetac brine o potrebama drugih ljudi dok svoje ostavlja po strani, za neko drugo vreme. U svako vreme je na raspolaganju drugim ljudima, njihovom problemima i potrebama. I najvažnije obaveze će odložiti da bi pomogao prjateljima i familiji. Zbog takvog ponašanja, nikada dovoljno ne razvije sopstvene kapacitete, ličnost i ciljeve, kao i osećanje šta je za njega samog dobro. Renesansni um o svemu zna ponešto. Zanima ga sve, politika, filozofija, tehnologija,
umetnost, izrada praktičnih predmeta. Umesto posvećivanja sopstvenom poslu, ovaj tip prokrastinatora potroši mnogo vremena u sakupljanju površnih znanja. Ovakvi ljudi, često nisu u stanju da iskoriste svoje talente za sopstveno blagostanje. Pravac njihovog polja delovanja ide u širinu, umesto napred. Sa druge strane, čudesan radnik je savršeno organizovan u vremenskom haosu koji je prouzrokovan odugovlačenjem. Oni koriste 45
sopstvenu sposobnost i kreativnost da nađu maštovito i briljantno re šenje problema i izlazak iz krize. Na taj način su dobili instant hranu za buduće odugovlačenje. Neispisana tabla. Kod nekih ljudi, prokrastiniranje je maska koja pokriva
nepostojanje ciljeva, planova, prioriteta. Čak i kada bi prestale sa odugovlačenjem, takve osobe ne bi znale gde da se upute, u kom pravcu da krenu, šta da preduzmu. Nedostaje im dobar samo-uvid, ne znaju mnogo o svojim sposobnostima, željama, očekivanjima, ciljevima . Upravo nedostatak usmerenja predstavlja prostor za odugovlačenje. Nedov ršen posao zamenjuju drugim poslom, uvereni da će ovaj novi završiti. Ali… anksioznost i praznina rastu… potrebno je znati nositi se sa tim. Ličnost ispod plašta prokrastinacije. “Ogrtač” ne može uvek da zaštiti onog ko ga
nosi. Naprotiv, ako se predugo nosi neadekvatan ogrtač, prostor ispod njega biva pretrpan brigama i lošim osećanjem. Jedini način da se prokrastinator zaštiti od tuđih kritika, jeste smišljanje i navođenje brojnih lažnih razloga za neefikasnost koji treba da opravdaju stanje u kome se oso ba sklona odugovlačenju nalazi. Prihvatanje sebe sa svim povredama, ožiljcima, manama, zvuči zastrašujuće. Ipak taj zastrašujući proces donosi veliko olakšanje i odbacivanje svih maski i plaštova. Prihvatanje sebe znači realno vrednovanje celokupnog emocio nalnog tereta koji nosite. To je, na kraju, važno postignuće koje predstavlja značajan podsticaj i uslov za kretanje napred.
Socijalizacija i prokrastinacija Kulturne norme, porodične vrednosti, vaspitni stilovi, rodne uloge, kao i ekonomske (ne) mogućnosti, oduvek su određivale ukupne kapacitete postignuća osobe, predstavljajući za jedne prednost, a za druge, ograničenje. Uprkos razvijenom motivu za postignućem, splet ograničavajućih i nepovoljnih uslova može dovesti do konflikta na koji osoba može reago vati strategijom odugovlačenja. Vođeni jakom željom da uspeju u životu, procenjujući ograničenja sredina u kojima žive, neki ljudi napuštaju te sredine i odlaze u zemlje sa potpuno drugačijim sistemom vrednosti, u kojima su kompeticija, efikasnost, uspešnost poželjne kategorije kojima treba težiti. Osobe koje su, na primer, odlučile da nastave školovanje ili nađu posao u drugoj zemlji, suočavaju se sa različitim teškoćama i problemima koje nekada jesu, a nekada nisu u stanju da uspešno savladaju. Oni moraju da veoma dobro 46
nauče jezik zemlje u kojoj su sada, da usvoje sistem vrednosti koji je relevantan za tu kulturu, da nauče oblike ponašanja koji se smatraju poželjnim u datoj sredini. Pri tome, akomodacija na sredinu pretpostavlja saobražavanje ponašanja osobe moralnim i običajnim normama, ritualima i ceremonijama koji su važni za pripadnike te kulture. Kada se prilagođavanje sredini, u bilo kom traženom segmentu, ne ocenjuje kao uspešno, „spas“ se traži u odugovlačenju. Izloženi velikom socijalnom pritisku da usvoje potrebne sadržaje kulture u kojoj se trenutno nalaze, zahtevu da se asimiliraju i „pretope“, uprkos istovremenoj potrebi da ostanu odani tradicionalnim vrednostima kulture iz koje dolaze, u konfliktu različitih uloga i doživljaja da nisu „svoji na svome“, da nisu „na nivou zadatka“, gotovo da su prinuđeni da odugovlače za donošenjem odluka i pravljenjem važnih izbora. Pored kulture u užem i širem smislu, na razvoj prokrastinacije kod studenata, veliki uticaj može imati i porodica. Zbog jakih emocionalnih veza koje se obično uspostavljaju među članovima porodice, zajedničkih sadržaja i iskustava koji se razmenjuju u neposrednim interakcijama, porodica je primarni i veoma važan agens socijalizacije. Ona je obično posrednik u usvajanju stavova, sistema vrednosti i različitih modela ponašanja koji su prihvaćeni i poželjni u toj kulturi. Sa druge strane, članovi porodice mogu ponekad predstavljati nosioce nepoželjnih, neadekvatnih, neadaptiranih obrazaca ponašanja i pristupa. Ipak, odgovor na pitanje šta će biti kad porastu, deca pre svega traže u porodičnom okruženju u kome su suočena sa prezentovanim sadržajima i mogućnostima. Pretpostavlja se da dete neće želeti da se ugleda na roditelja, koji je u njegovim očima ili očima okoline, ocenjen kao „neuspešan“. Dešava se da dete ponekad neće pokušavati da liči ni na „uspešnog“ roditelja koji je često fizički ili emocionalno udaljen od deteta. Putem različitih oblika učenja (uslovljavanjem, uviđanjem, učenjem po modelu), dete usvaja vrednosti određenog život nog stila i teži da ih dostigne, formirajući kasnije sopstveni životni stil. Od toga da li su te vrednosti dostižne i realne, zavisiće i njegovo sveukupno funkcionisanje. Osim sistema vrednosti, članovi porodice prenose deci verovanja, vrednovanja i očekiv anja u pogledu izbora profesije kojom će se ona baviti. Takođe, uče ih tome šta je prihvatljivo a šta ne, šta je bezbedno a šta opasno, kako da se ponašaju u konfliktnim situacijama, kako da rešavaju probleme i donose odluke. Deca, shodno tome, razvijaju sliku o sebi u porodici, predstavu o sopstvenim kapacitetima ali i o tome šta se od njih očekuje u budućnosti.
47
Prokrastinatori opisuju pet porodičnih tema (Burka & Yuen, 2008) koje su u osnovi svih strahova vezanih za odugovlačenje. Te teme se odnose na pritisak , sumnju, kontrolu, privrženost i distancu i prisutne su u određenom stepenu u svim porodicama. U porodicama
sa visokim stepenom pritiska, dominantna vrednost je visok motiv za postignućem. Biti prvi i najbolji, ne priznavati bilo koju vrstu ograniče nja, greške i neuspehe smatrati sramotom. Teret takvog porodičnog zahteva dovodi do razvoja maladaptivnog perfekcionizma i prokrastinacije. U porodicama u kojima dominiraju teme sumnje, roditelji ne veruju da će njihova deca živeti bolje od njih. Svaki us peh deteta umanjuju i relativizuju. Na taj način kod deteta se razvija buntovništvo, nisko samopoštovanje, odugovlačenje i ograničeno postignuće. Buntovno dete će poželeti da pokaže roditeljima da može mnogo više. Cilj koji sebi postavlja je da bude savršen u nekoj oblasti. Tom odlukom će zakoračiti direktno u zamku prokrastinacije. U porodicama sa kontrolišućim temama, roditelji određuju sve u životu dece, učeći ih prigodnom ponašanju. Određuju čime će se baviti u životu, šta i kada treba da jedu ili vežba ju, kako da se ponašaju, određuju ritam poseta bakama i dekama. Odrastajući u takvoj porodici, dete zaključuje da je buntovnišvo suviše veliki rizik koji bi narušio komotan i bezbedan život i bira odugovlačenje kao oblik suprotstavljanja zahtevima porodice. Porodice sa razvijenim jakim emocionalnim vezama i odanošću, obeshrabruju decu da žive sopstveni život. Roditelji predstavljaju neiscrpan izvor podrške i zaštite detetu. Na taj način se kod deteta razvija zavisnost od roditeljske topline i podrške i proteže se kroz čitav život. Deca su naučila da nije dobro da žive kako sami žele, jer ne mogu da prežive bez pomoći roditelja. Prokrastinacija u ovom slučaju produžava ušuškan i bezbedan život, izolovan i zaštićen od zamki drugih odnosa. Nasuprot porodicama sa jakom privrženošću, stoje porodice u kojima se nisu razvile emocionalne veze i svaki član porodice živi u svom odvojenom svetu. Takva ignorišuća, distantna, hladna porodična atmosfera razvija kod dece osećaj fizičke i emocionalne izolovanosti. Sve svoje probleme dete mora samo da rešava. U odraslom dobu takve osobe imaju razvijeno osećanje bolne usamljenosti koja može da utiče na njihovu efikasnost. Pošto niko nije bio zainteresovan za njihove misli i osećanja dok su bili deca, zašto bi očekivali drugačije ponašanje u pogledu njihovog posla i života. Prokrastinaciji pribegavaju upravo zbog toga što misle da nikog nije briga šta se s njima dešava. Pripadnost određenom rodu, može, takođe da doprinese odugovlačenju. Žene koje žele da uspeju u „muškom svetu“, plaše se da bi mogle biti obeležene kao „agresivno48
ambiciozne muškarače“ i često biraju odugovlačenje kako bi takvu sliku ublažile i sebe učinile manje kompetitivnim. Muškarci su, sa druge strane, svesni da mogu lakše da uspeju i ponekad biraju bekstvo u odugovlačenje kako se ne bi odrekli osobina svoje „ženske“ strane – dvoumljenja, nesigurnosti, traženja utehe.
Jednačina prokrastinacije Stilova (Steel, 2007) meta– analiza uzročnika i efekata prokrastinacije zasnovana je na šestodevedesetjednoj korelaciji koje otkrivaju da neuroticizam, buntovništvo i traženje uzbuđenja nemaju značajnu povezanost sa odugovlačenjem. Jaki i pouzdani prediktori prokrastinacije su odbojnost prema zadatku, samoefikasnost i impulsivnost. Značajni prediktori su, takođe, savesnost, samokontrola, organizovanost i motiv postignuća. Ovi efekti potvrđuju povezanost sa temporalnom teorijom motivacije (Temporal Motivation Theory – TMT) (Steel, 2006), koja predstavlja hibrid teorije očekivanja i hiperboličnog smanjenja . Obe teorije se zasnivaju na principima ekonomskog ponašanja. Teorija očekivanja je matematički izražena kao proizvod očekivanja ishoda i vrednovanja nagrade za taj ishod. Hiperbolično smanjenje se odnosi na tendenciju ljudi da radije biraju nagrade koje dobijaju odmah, iako bi one koje kasnije dođu bile daleko veće. Termini odmah i kasnije, odnosno odlaganje nagrade , zapravo operacionalizuju vremensku dimenziju. Temporalna motivaciona
teorija je matematički predstavljena kao količnik – u brojiocu je proizvod očekivanja (expectancy) i vrednosti (value) i temporalne dimenzije (delay) koja je u imeniocu jednačine. U skladu sa rezultatima meta– analize, Stil je u jednačinu uveo četvrti element i nazvao ga osetljivost ka odlaganju (sensitivity to delay). Uvođenjem četvrtog elementa, jednačina
temporalne motivacione teorije je prerasla u jednačinu prokrastinacije. Rezultat jednačine prokrastinacije, operacionalizovan je kao poželjnost zadatka ili poželjnost datog izbora, što za pojedinca predstavlja korist (Utility). U knjizi „Jednačina prokrastinacije“, Stil (Seel, 2010) je predstavio potpuno razvijenu jednačinu prokrastinacije u kojoj je osetljivost ka odlaganju zamenio impulsivnošću. Pored ove promene, objasnio je šta psihološki znače ostali elementi jednačine. Očekivanje je zapravo samopouzdanje sa kojim se ulazi u neki projekat ili zadatak. Vrednost predstavlja
49
važnost tog zadatka za pojedinca. Odlaganje predstavlja vremensku tačku u budućnosti kada
se nagrada očekuje. Primena jednačine prokrastinacije kod studenata bi izgledala ovako (Steel, 2010). Na početku školske godine, 15. septembra, studenti su obavešteni da je krajnji rok za izradu seminarskog rada 15. decembar. Znači, vremenski rok za dobijanje očekivane nagrade je 3 meseca ili 90 dana. Samopuzdanje i impulsivnost su predstavljene skorovima na testu ličnosti, a lično vrednovanje zadatka skorom na skali vrednosti. Dva moguća ekstremna rezultata jednačine su: a. Oba elementa u brojiocu su visoka, dok su u imeniocu niska. Student sa visokim samopouzdanjem koji želi visoku ocenu za urađeni seminarski rad i to u što kraćem vremenskom roku, a pritom je strpljiv i promišljen, imaće najveću korist od ovog zadatka. b. Oba elementa u brojiocu su niska, a u imeniocu su visoka. Student sa niskim samopouzdanjem kome ocena nije bitna, a pritom je impulsivan i nije mu bitno kada će završiti datu obavezu, imaće i najmanju korist od seminarskog rada. Jednačina prokrastinacije koju je ponudio Pirs Stil je pokušaj objedinjavanja svega dosad proučavanog u domenu ovog fenomena. Proučavani su: o sobine zadataka, odlaganje nagrade ili kazne, odbojnost prema zadatku, individualne razlike u osobinama ličnosti (neuroticizam, impulsivnost, iracionalna uverenja, strah od neuspeha, otvorenost za nova iskustva, saradljivost, ekstraverzija, traganje za uzbuđenjima, depresija, savesnost, samokontrola, procep između namere i ostvarenog), kao i odnos demografskih obeležja i prokrastiniranja. Većina dosadašnjih istraživanja imala je za cilj proučavanje već formiranih ličnosti prokrastinatora i karakteristika zadataka koje obavljaju. Kao i mnogi drugi ljudi, studenti odugovlače iz različitih razloga. Neki to rade zato što ne vide smisao završavanja fakulteta jer ne mogu da anticipiraju bolju i svetliju budućnost posle diplomiranja. Drugi, zato što imaju lošu percepciju vremena pa su skloniji trenutnim zadovoljstvima, bežeći od sećanja na neprijatna iskustva u prošlosti ali ne smišljajući planove za budućnost. Ili, zato što imaju niska očekivanja, nesigurnost u svoju kompetentnost, generalnu nesigurnost ili neautentičnu, odbrambenu sigurnost. Ili je u pitanju kombinacija svega ovoga.
50
Problem istraživanja Problem ovog istraživanja se može posmatrati na dva nivoa. Prvi nivo je definisan kao pretpostavka za drugi, a odnosi se na utvrđivanje mernih karakteristika skala korišćenih u istraživanju. Naime, za potrebe ovog istraživanja prevedene su četiri skale s engleskog jezika. To su: Lejeva (Lay, 1986) Skala generalne prokrastinacije ( General Procrastination Scale), Zimbardov Upitnik o vremenskoj perspektivi ( Zimbardo Time Perspective Inventory; Zimbardo & Boyd, 1999), Akademska motivaciona skala ( AMS ; Vallerand, Pelletier, Blias, Briere, Senecal & Valleries, 1992) i Inventar roditeljske afektivne vezanosti ( IPA; Armsden & Greenberg, 1987). Najbitniji deo ovog nivoa problema se odnosi na potpunu adaptaciju skale Zimbardov Upitnik o vremenskoj perspektivi na srpski jezik. Ovoj problematici će biti posvećen prostor u odeljcima o metodu i rezultatima. Rezultati dosadašnjih istraživanja koji su izneti u teorijskom okviru ovog rada, pokazali su da percepcija vremenske perspektive, intrinzička i ekstrinzička motivacija i sigurni i nesigurni obrasci porodične afektivne vezanosti, pojedinačno korespondiraju sa akademskom neefikasnošću kod studentske populacije. S obzirom da je jednu komplesnu pojavu nemoguće objasniti rezultatima pojedinačnih odnosa, pitanje koje se otvorilo odnosi se na to da li postoji i kakav je zajednički efekat ovih prediktora na akademsku neefikasnost . Ovo je bila polazna osnova za postavljanje drugog nivoa problema, odnosno glavnog problema ovog istraživanja koji glasi - da li integrativni model vremenske perspektive, akademske motivacije i porodične afektivne vezanosti značajno objašnjava studentsku akademsku neefikasnost izraženu kao opštu tendenciju ka odugovlačenju ?
Svakako, bilo je potrebno da se proveri da li postoje i kakav je uticaj ovih prediktora na kriterijumsku varijablu. Da li su ti efekti indirektni, posredni, medijatorski ili samo postoji direktan uticaj prediktora na akademsku neefikasnost? Ako postoje i indirektni i direktni efekti koji su izraženiji? Kakav je kvalitet i intezitet efekata? Takođe, s obzirom da su ovi instrumenti prvi put korišćeni na studentskoj populaciji u Srbiji, bilo je potrebno da se utvrdi kako varijable u istraživanju pojedinačno korespondiraju među sobom? Kakav je odnos sigurnog i nesigurnog obrasca porodične privrženosti sa svakim aspektom akademske motivacije – unutrašnjom, spoljašnjom i amotivacijom? Takođe, kakav je odnos aspekata porodične privrženosti i dimenzija vremeske perspektive? 51
U kakvom odnosu si tri tipa akademske motivacije i pet faktora vremenske perspektive pozitivne i negativne prošlosti, hedonističke i fatalističke sadašnjosti i budućnosti?
Ciljevi istraživanja Da bi se odgovorilo na postavljena istraživačka pitanja formulisani su sledeći ciljevi istraživanja: Opšti cilj
Osnovni cilj ove studije je bio da ispita značajnost predloženog integrativnog modela vremenske perspektive, akademske motivacije i porodične afektivne vezanosti u odnosu na akademsku neefikasnost koja je izražena kao opšta sklonost ka prokrastinaciji kod studentske populacije. U okviru ovog cilja istraživanja trebalo je ispitati da li postoje uticaji prediktora na zavisnu varijablu, kakav je njihov smer i intenzitet. Posebni ciljevi
Posebni ciljevi ovog istraživanja obuhvataju ciljeve koji se odnose na utvrđivanje metrijskih kar akteristka korišćenih upitnika i ciljeve koji se odnose na utvrđivanje postojanja pojedinačnih veza između prediktora. Ciljevi usmereni na proveru instrumenata Od sporednih, ali ne i manje značajanih ciljeva, najbitniji se odnosio na adaptaciju Zimbardovog upitnika vremenske perspektive (ZTPI, Zimbardo & Boyd, 1999), za srpsko govorno i kulturno područje. Takođe, jedan od posebnih ciljeva je bio da se utvrde metrijske karakteristike korišćenih instrumenata. Ciljevi usmereni na ispitivanje odnosa između pr ediktora
Utvrditi odnos između obrazaca porodične afektivne vezanosti i modaliteta akademske motivacije;
Utvrditi odnos obrazaca porodične afektivne vezanosti i dimenzija petofaktorskog modela vremenske perspektive; 52
Utvrditi odnos između modaliteta akademske motivacije i pet faktora vremenske perspektive.
Varijable Osnovne varijable ovog istraživanja su sastavni deo predloženog integrativnog modela, dok se deskpritivne varijable odnose na lične podatke uzete od ispitanika. U predloženom integrativnom strukturalnom modelu jedina egzogena varijabla je roditeljska afektivna vezanost sa svoja dva modaliteta (siguran i nesiguran obrazac roditeljske afektivne vezanosti). Endogene varijable u modelu su akademska motivacija izražena kao intrinzička, ekstrinzička i amotivacija, vremenska perspektiva koja je predstavljena sa pet dimenzija (pozitivna i negativna prošlost, hedonistička i fatalistička sadašnjost i budućnost) i akademska neefikasnost koja je izražena kao tendencija ka opštoj prokrastinaciji. Deskriptivne varijable u istraživanju su bile: pol, starost, obrazovanje, mesto prebivališta, fakultet i godina studija. Osnovne varijable u ovom istraživanju su operacionalizovane skorovima na skalama za procenu roditeljske afektivne vezanosti, akademske motivacije, vremenske perspektive i opšte prokrastinacije. Viši skorovi na skalama ukazuju na veću prisutnost, odnosno izraženost ovih varijabli kod pojedinca. Deskriptivne varijable su korišćene u procesu adaptacije instrumenta ZTPI.
Pretpostavke u istraživanju Integrativnim modelom su obuhvaćene teorije afektivne vezanosti (Bowlby, 1982), teorija samodeterminacije (Deci and Ryan, 2002) i teorija o vremenskoj perspektivi (Zimbardo and Boyd, 2008). Saglasno tome, polazna pretpostavka je: Strukturu akademske neefikasnosti čine faktori vremenske perspektive, motivacije i roditeljske afektivne vezanosti.
53
Vreme nije jednostavno fiksirana fizička realnost nezavisna od naše svesti. Istraživači koji su se bavili vremenskom perspektivom, utvrdili su pozitivnu povezanost između dimenzija vremenske perspektive i akademskog postignuća (De Voider & Lens, 1982). Na primer, Lenings, Barns i Kuni (1998) pronašli su da je pozitivan stav prema budućnosti prediktor visokog akademskog postignuća kod učenika i studenata. Takođe, vremenska perspektiva budućnosti povezana je sa prosečnom ocenom studenata (Shell & Husman, 2001). Pretpostavljamo da će nivo prokrastinacije biti negativno povezan sa dimenzijom fatalističke sadašnjosti i budućnosti, a pozitivno sa hedonističkom sadašnjošću. H1: Nivo prokrastinacije reflektuje različitu vremensku orijentaciju
Neki rezultati istraživanja (Otis, Grouzet & Pelletier, 2005) pokazali su stabilnost ekstrinzičke i nestabilnost intrinzičke motivacije tokom vremena. Sa zrelošću osobe, intrinzičk a motivacija se smanjivala, pogoršavala. Odnos između ranih obrazaca roditeljske afektivne vezanosti i kasnijeg akademskog uspeha, kao i mehanizmi kojima rana roditeljska afektivna vezanost utiče na razvoj motiva, nisu dovoljno rasvetljeni. Pretpostavljamo da će dominantan nesiguran obrazac između dece i roditelja imati pozitivnu povezanost sa ekstrinzičkom motivacijom, a siguran sa intrinzičkom. H2: Obrasci roditeljske afektivne vezanosti su antesedensi razvoja akademske motivacije
Predviđamo da će različite vrste motivacije (ekstrinzička i intrinzička) pokazivati različitu povezanost sa dimenzijama vremenske perspektive. Očekujemo da će ispitanici koji izbegavaju obavljanje zadataka imati negativan odnos prema sadašnjosti i budućnosti, a pozitivan prema hedonističkom aspektu sadašnjosti. H3: Ekstrinzička i intrinzička motivacija su antecedensi doživljaja vremenske perspektive
54
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
Osnovne postavke predloženog modela akademske neefikasnosti Fenomen odugovlačenja, kao i veliki broj psiholoških pojava je nemoguće sagledati samo iz jednog ugla. Predloženi integrativni model akademske neefikasnosti u ovom istraživanju zasnovan je na pretpostavljenoj interakciji fenomena preuzetih iz teorije afektivne vezanosti, teorije samodeterminacije, teorije vremenske perspektive i sklonosti ka odugovlačenju. Osnovu ovog istraživanja čini regresijski nacrt i to u okviru modelovanja pomoću strukturalnih jednačina (Fajgelj, 2012). Osnovni nacrt, sa jednom egzogenom (roditeljska afektivna vezanost) i tri endogene varijable (akademska motivacija, vremenska perspektiva i akademska neefikasnost), je razvijen u nacrt sa dve egzogene varijable (sigurni i nesigurni obrazac roditeljske afektivne vezanosti) i devet endogenih varijabli (intrinzička akademska motivacija, ekstrinzička akademska motivacija, amotivacija, negativna prošlost, hedonistička sadašnjost, budućnost, pozitivna prošlost, fatalistička sadašnjost i akademska prokrastinacija). Sve pret postavljene veze između varijabli su jednosmerne i prediktivne. Pretpostavili smo da rani afektivni odnosi sa roditeljima koji se razvijaju tokom prve godine života u velikoj meri determinišu razvoj jedinke u različitim domenima ličnosti, tako da se može očekivati njihov uticaj i na razvoj akademske motivacije. Iz razvojne psihologije je poznato da se tokom prve godine života dete nagrađuje u procesu sticanja osnovnih navika (npr. navikavanje na čistoću) tako da je prvi tip motivacije koji se razvija, zapravo ekstrinzička motivacija. Kasnije, u procesu socijalizacije, internalizacije vrednosti i sticanja motiva postignuća, razvija se i unutrašnja, intrinzička motivacija. U literaturi nema mnogo informacija o razvoju amotivacije kao posebnog fenomena, tako da je on a ubačena u model samo kao podskala mernog instrumenta. Počeci razvoja odnosa prema vremenu kreću od četvrte godine života (Zimbardo, & Boyd, 2008), o čemu govore rezultati Maršmelou eksperimenta (Mischel,1972). U tom periodu počinje da se razvija i motiv za postignućem (Brown, 1965). Jedna vrsta motiva za postignućem je i akademska motivacija. Razvoj motivacije i odnosa prema vremenu se zapravo preklapa, pa je l ogično postaviti pitanje, zašto je u onda u pretpostavljenom kauzalnom modelu, akademska motivacija „starija“ od vremenske perspektive? U Zimbardovoj (Zimbardo & Boyd, 2008) teoriji o vremenskoj 55
perspektivi jedna od važnijih postavki je menjanje odnosa prema vremenu. Iz takve postavke je nastala ideja da se ispita promena odnosa prema vremenu pod uticajem akademske motivacije? Zašto bi to bilo značajno? Studenti upisuju određeni fakultet iz samo njima poznatih razloga, tj. motivacije. Kako će raspolagati, upravljati svojim vremenom, u mnogome će odrediti njihovu efikasnost i uspešnost na studijama. Motivaciju tokom studiranja može promeniti mnogo faktora - uspeh, porodični razlozi, ljubav, društvo, ekonomska situacija, nova interesovanja. Pogledajmo kakve bi promene u motivaciji mogao, eventualno da izazove uspeh u studiranju. Neki studenti bi intenzivno planirali budućnost, drugi bi se prepustili zadovoljstvima i uživanju, treći bi se uplašili brzog napredovanja, završetka, odrastanja. Smer promene motivacije bi uslovio odnos prema vremenu i indirektno bi uticao i na efikasnost u studiranju. Praćenje motivisanosti studenata od strane stručnjaka bi, u nekoj zemlji Utopiji, trebalo da bude primarni zadatak da bi se izbegli veliki ekonomski i lični gubici, zbog studentskog odugovlačenja. Rad na održavanju i razvoju visoke akademske motivacije, direktno bi uticao na okretanje ka budućnosti, odnosno razvoj buduć e vremenske perspektive i povećanje efikasnosti u studiranju. U skladu sa ovim pitanjima, prvobitna postavka modela, imala je jednu egzogenu i tri endogene varijable. Egzogena varijabla, na koju ništa ne utiče je rana afektivna porodična vezanost, a endogene varijable su akademska motivacija, vremenska perspektiva i akademska neefikasnost (prokrastinacija). Sve varijable, osim akademske neefikasnosti, imaju nivoe, odnosno subskale. Na Slici 1 je prikazana opšta zamisao modela. Slika 1: Integrativni model akademske neefikasnosti
Porodična afektivna vezanost
Akademska motivacija
Vremenska perspektiva
Akademska neefikasnost
Ovaj predloženi model može da se posmatra sa dva aspekta. Jedan je teorijski koji integriše tri teorije (teoriju afektivne vezanosti, samo-određujuću teoriju motivacije i teoriju vremenske perspektive) i ima za cilj bolje razumevanje prokrastinacije kod studenata. S obzirom da je ideja bila da se prati razvojna linija osnovnih varijabli, model zapravo predstavlja pokušaj da se spozna struktura razvoja tendencije ka odugovlačenju 56
kod
studenata. Sa tog stanovišta može se reći da se radi o strukturalnom modelu akademske prokrastinacije. Model je zamišljen tako da ispita pojedinačne, direktne i medijatorkse, indirektne uticaje obrazaca roditeljske afektivne vezanosti, akademske motivacije i dimenzija vremenske perspektive na akademsku neefikasnost. Za ocenu podesnosti modela, odnosno proveri da li model fituje empirijskim podacima, korišćeni su sledeći indeksi: normirani hi-kvadrat koji predstavlja količnik hi – kvadrata i stepena slobode ( 2 /df ) koji ne sme da pređe vrednost 3 za optimalno fitovanje modela empiriskim podacima; inkrementalni indeks komparativnog fitovanja, CFI koji bi trebalo da ima vrednost blizu .95 i apsolutni indeks podesnosti, kvadratni koren prosečne kvadrirane greške aproksimacije, RMSEA koji kada ne prelazi .05 ukazuje na dobro fitovanje (Barrett, 2007; Hu & Bentler, 1999). Modifikacija indeksa fitovanja je korišćena kako bi se da istražile sve dodatne staze
ili kovarijanse grešaka koje mogu značajno poboljšati
prilagođavanje modela.
Uzorak Ciljna populacija ovog istraživanja su studenti fakulteta. Korišćeni uzorak je neslučajan i prigodan jer su ispitivani studenti koji su tada prisustvovali nastavi. U istraživanju je ispitano 2000 studenata svih godina studija. Dve trećine ispitanika su studenti nekoliko fakulteta Univerziteta u Nišu – Filozofskog fakulteta, Medicinskog fakulteta, Stomatološkog fakulteta, Fakulteta likovnih umetnosti i Fakulteta za fizičku kulturu. Jednu trećinu uzorka čine ispitani studenti pet studijskih grupa Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu i Nišu. Od 2000 zadatih baterija testova, korektno je popunjeno 1309, dok je statistička analiza sprovedena nad 1304 ispitanika. Razlog zbog koga je jedna trećina testova izbačena iz obrade podataka je nekorektno odgovaranje na pitanja (cik- cak način odgovaranja, zaokruživanje samo trojki, kao i veliki broj delimično popunjenih testova ). Pet ispitanika koji su korektno popunili sve testove nije ušlo u proces analize jer su rezultati na relevantnim dimenzijama izlazili iz okvira tri standardne devijacije.
57
Polnu strukturu konačnog uzorka od 1304 ispitanika čini 417 mladića (32%) i 887 devojaka (68%). Starosna struktura je distribuirana tako da 96.9% studenata ima najviše 29 godina, a 3.1% , od 30 do 49 godina. U odnosu na mesto stalnog prebivališta, 173 (13.3%) živi u selu, 477 (36.6%) živi u manjim gradovima, a 654 (50.2%) žive u Nišu i Novom Sadu. Na prvoj godini studija bilo je 299 (22.9%), na drugoj 222 (17.0%), na trećoj 373 (28.6%), na četvrtoj 380 (29.1%), na petoj 24 (1.8%) i šestoj 6 (0.5%). Od ispitanika su dobijene informacije o tome da li su ranije upisivali neki drugi fakultet i ako jesu, da li su ga završili ili odložili za „neki drugi put“. Od 1304 ispitanika, njih 158 (12.1%) je ranije studiralo neki drugi fakultet. Na privatnom Fakultetu za pravne i poslovne studije, svoju drugu šansu potražio je 101 student (63.9%), dok je ostalih 57 (35.1%) upisalo državne fakultete. Od ukupnog procenta ispitanika koji nisu završili prethodno upisan fakultet (89.9%), privatni fakultet je upisalo 65.7%, a državne fakultete 34.3%. Preliminarni rezultati su pokazali da informacije o ranije upisanim fakultetima nisu bile relevantne za problem ovog istraživanja, jer se po sklonosti ka odugovlačenju oni nisu razlikovali drugih.
Instrumenti Svi instrumenti su kor išćeni sa dobijenim dopuštenjem autora testova u pisanoj formi. Baterija testova koja je korišćena u istraživanju bila je sastavljena od četiri nova testa kojim su merene sve varijable istraživanja. Posle kratkog, pisanog uputstva za rad, a pre prvog testa, postavljeno je i nekoliko dodatnih pitanja koja su se odnosila na ispitanikov socio-demografski i studentski status. Opis primenjenih instrumenata obuhvata vrstu i formu testa, broj pitanja, primere pojedinih ajtema, način odgovaranja, način skorovanja i podatke o pouzdanosti u dosadašnjim studijama. Kronbahovim alfa koeficijentom pouzdanosti izražen je koeficijent interne konzistencije testa u celini.
Inventar roditeljske afektivne vezanosti (IPA) Obrasci rane roditeljske afektivne vezanosti ispitani su Inventarom roditeljske privrženosti (IPA; Armsden & Greenberg, 1987). Inventar sadrži 28 petostepenih tvrdnji.
58
Raspon odgovora je od 1 (apsolutno netačno) do 5 (potpuno tačno). Uzorak karakterističnih stavki: „Roditelji me prihvataju onakvog kakav jesam“ ; „Moji roditelji osete kada sam uznemiren zbog nečeg“ i „Volim da stvari koje me brinu sagledam iz ugla mojih roditelja“ .
Ukupan skor za obrasce roditeljske afektivne vezanosti dobijen je na način koji su sugerisali autori testa. U prvom koraku su neki ajtemi rekodirani. Ukupan skor obrazaca predstavlja količnik sume odgovarajućih ajtema i broja tih ajtema. Visina skora ukazuje na visoku izraženost datog obrasca kod pojedinca. Pouzdanost testa u celini je 0,89.
Akademska motivacija (AMS) Akademska motivacija studenata ispitana je Akademskom motivacionom skalom (AMS; Vallerand, Pelletier, Blias, Briere, Senecal & Valleries, 1992). Skalom su ispitani nivoi i vrste motivacije studenata. Merni instrument sadrži 28 tvrdnji sa petostepenom skalom za odgovore koji odgovaraju stepenu procene o tome u kojoj se meri dati ajtem odnosi na isptanika. Skalom se mere tri dimenzije akademske motivacije - intrinzička, ekstrinzička motivacija i amotivacija. Primeri stavki: "Idem u školu zato što uživam u sticanju novih znanja" (intrinzička); "Idem u školu jer će mi to omogućiti dobru zaradu" (ekstrinzička) i "Iskreno, ne znam zašto idem u školu" (amotivacija). Ocenjivanje i skrovanje je urađeno
prema ključu koji je dobijen od autora. Skorovanje je započeto rekodiranjem određenog broja stavki. Ukupan skor na svim dimenzijama akademske motivacije predstavlja količnik između sume odgovarajućih ajtema i broja tih ajtema. Ispitanici su mogli da imaju raspon od 1 do 5 na svakoj dimenziji motivacije, gde 1 ukazuje na nisku izraženost dimenzije, a 5 na visoku izraženost određene dimenzije. Visina skora pokazuje visoku motivaciju, odnosno amotivaciju ispitanika. Pouzdanost celog upitnika na našem uzorku je 0,82.
Zimbardov upitnik vremenske perspektive (ZTPI) Zimbardov Upitnik o vremenskoj perspektivi ( Zimbardo Time Perspective Inventory ; Zimbardo & Boyd,1999) sadrži 56 stavki koje mere ispitanikova verovanja, preferencije i vrednosti koje se odnose na temporalno iskustvo. Faktorskom analizom identifikovano je pet dimenzija koje su nazvane: negativna prošlost , generalno negativan, averzivan pogled na prošlost (“ Mislim na loše stvari koje su mi se desile”); hedonistička sadašnjost, hedonistički 59
stavovi prema vremenu i životu koji podrazumevaju rizik ( “Postojanje rizika čini moj život uzbudljivim”); budućnost, planiranje ciljeva i postignuća (“Sposoban sam da se oduprem iskušenjima kada znam da postoji posao koji mora biti završen” ); pozitivna prošlost ,
optimistički i pozitivan stav prema prošlosti (“ Uživam da pričam o dobrim starim vremenima”); i fatalistička sadašnjost , stav beznađa prema budućnosti i životu (“ Moj život kontrolišu sile na koje ja nemam uticaj” ). Ajtemi su politomni, u Likertovom formatu od 1
do 5. Pouzdanost upitnika u celini na našem uzorku je 0,74.
Skala opšte prokrastinacije (GPS) Sklonost ka akademskoj neefikasnosti je predstavljena zbirnim skorom na Lejevoj skali Opšte prokrastinacije (Lay, 1986). Upitnik sadrži 20 ajtema sa petostepenom skalom za odgovore. Odgovori poput potpuno netačno, uglavnom netačno , ne mogu se opredeliti , uglavnom tačno i potpuno tačno korespondirali su skorovima jedan, dva, tri, četiri i pet.
Nekoliko ajtema je rekodirano, tako da visoki ukupan skor na Skali opšte prokrastinacije (General Procrastination Scale ) predstavlja izraženu tendenciju ka odugovlačenju. Primer pitanja sa skale: “Uzvaraćam telefonske pozive najbrže što mogu” i “Čak i suštinski važne stvari kupujem u poslednjem trenutku”. Na španskom uzorku u istraživanju sprovedenom 2006. godine (Diaz-Morales, 2006) Kronbahov koeficijent pouzdanosti skale α = 0,84. Pouzdanost testa na našem uzorku je α = 0,82.
Postupak istraživanja Istraživanje je sprovedeno u prvoj polovini 2009. godine. Postupak prikupljanja podataka – zadavanja testova, sproveden je na Fakultetu za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, Filozofskom fakultetu, Fakultetu umetnosti, Medicinskom fakultetu, Prirodno– matematičkom fakultetu, Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Nišu i na Filozofskom fakultetu u Banjaluci. Samo ispitivanje je sprovedeno u trajanju jednog školska časa, tačnije, najduže 45 minuta. Ispitanici su pre početka rada dobili instrukcije za popunjavanje testova. Najmanje jedno stručno lice je bilo prisutno sve vreme trajanja testiranja i odgovaralo je na eventualna pitanja ispitanika. 60
Nakon prikupljanja podataka, podaci su uneti u matricu. Po završetku unosa podataka sa testova, pristupilo se prečišćavanju matrice. Iz matrice su izbačeni podaci ispitanika koji nisu odgovorili na najmanje 30% ajtema. Takođe, odstranjeni su i odgovori ispitanika koji su odgovarali cik– cak odgovorima, zaokruživanjem trojki i svi ostali u čijem je načinu odgovaranja uočena bilo kakva nepravilnost. Svi skorovi su dobijeni primenom već postojećih programa i makroa za računanje skorova na ovim testovima. Ovako formirana matrica korišćena je u obradi i analizi podataka.
61
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Ciljevi analize podataka U skladu sa postavljenim ciljevima istraživanja za utvrđivanje metrijskih karakteristika primenjenih psiholoških instrumenata korišćenjem makro programa za ajtem analizu zasnovanu na klasičnoj testnoj teoriji i procenu metrijskih karakteristika kompozitnih mernih instrumenata KakaoKTT (Fajgelj i Janičić, 2008). Tehnika modelovanja pomoću strukturalnih jednačina (SEM) korišćena je u proveri početnog modela, u testiranju hipoteza koje se odnose na pretpostavljeni model (Joreskog, 1993; Hoyle, 1995; Kline, 1998) i u konstrukciji novog modela akademske neefikasnosti. Za rad na modelu korišćen je program AMOS 4.01. Za testiranje specifičnih istraživačkih pitanja korišćena je regresiona analiza. Regresiona analiza i korelacione matrice varijabli koje grade model sprovedene su u Statističkom paketu za društvene nauke, verzija 15.0.
Struktura prikaza rezultata Rezultati istraživanja su prikazani u skladu sa postavljenim ciljevima. U prvoj celini su prikazane metrijske karakteristike svih primenjenih instrumenata i rezultati adaptacije Zimbardovog upitnika vremenske orijentacije. U poglavlju koji se odnosi na deskriptivne mere varijabli istraživanja prikazane su osnovne mere proseka i odstupanja. U trećem delu su prikazani rezultati testiranja predloženog integrativnog modela i specifičnih istraživačkih pitanja.
Metrijske karakteristike instrumenata Makro program za ajtem analizu i metrijska svojstva testa primenjen je jer su indikatori koje nudi dovoljni za opis jednog mernog instrumenta. Pošto je za primenu makroa KakoKTT preduslov kongeneričnost skale, metrijska svojstva su izračunata za sva subtest posebno, jer svaki subtest meri različitu pojavu, odnosno, za svaki subtest se računa zaseban ukupan skor. Od velikog broja indikatora metrijskih svojstava koje program KakaoKTT nudi, izabrana su četiri u svrhu opisa metrijskih karakteristika testova. Prosečna diskriminativnost 62
ajtema je predstavljena preko Fišerovog z koeficijenta. Kao donja prihvatljiva granica uzet je predlog Nanalija i Bernstina (prema Fajgelj, 2003) od 0,30. Kao pokazatelj jednodimenzionalnosti skale upotrebljen je RMS (root – mean –square) koji predstavlja koren iz proseka kvadriranih koeficijenata korelacije. Donja p rihvatljiva granica je takođe 0,30 (Fajgelj, 2003). Pouzdanost testa je predstavljena Kronbahovim alfa koeficijentom sa donjom granicom prihvatljivosti od 0,70. Četvrto, merno svojstvo koje je ispitano je reprezentativnost skale. Da bi se dobila što bolja slika jednodimenzionalnosti skala, korišćeni su i Gutmanovi pokazatelji pouzdanosti, lambda 1 - λ1 i lambda 6 - λ6. Prema autorima (Fajgelj i Janičić, 2008) Gutmanovi pokazatelji se u KakaoKTT mogu tumačiti kao da potiču od pročišćenih ajtema, kojima je odstranjena unikna varijansa (specifitet + greška) i ostala samo prava varijansa. Gutmanova Lambda 1 predstavlja apsolutnu donju granicu pouzdanosti,
a
Gutmanova Lambda 6 antiimaž varijanse tretira kao pogreške i Momirović i Knežević (1996a prema Fajgelj, 2003) je smatraju najkorektnijom od svih mera pouzdanosti u klasičnom modelu merenja. Za opis reprezentativnosti podataka upotrebljen je KMO (Kayser – Meyer – Olkin) koji predstavlja normalizovani koeficijent adekvatnosti uzorkovanja sa donjom granicom prihvatljivosti od 0,50. Intezitet pokazatelja reprezentativnosti je komentarisan prema predlogu Kaisera (Fajgelj, 2003) po kome je KMO visine ispod 0,50 neprihvatljiv, do 0,60 jadan, do 0,70 osrednji, do 0,80 priličan, do 0, 90 zaslužan, preko 0,90 divan. Treba napomenuti da su ajtemi u testovima politomni, u Likertovom formatu od 1 do 5 i da svi slučajevi sa ispuštenim vrednostima nisu uzeti u analizu.
Skala roditeljske afektivne vezanosti Skala roditeljske afektivne vezanosti obuhvata dve odvojene subskale. Jedna se odnosi
na sigurni obrazac roditeljske afektivne vezanosti, a druga na nesiguran obrazac. Metrijska svojstva obe subskale su prikazana u Tabeli 1 . Tabela 1: Indikatori pouzdanosti, reprezentativnosti i homogenosti skala RMS1 Fišerov- z2 MSA3 ά4 λ1
λ6
m
Sigurni obrazac
,44
,63
,95
,91
,85
,92
14
Nesigurni obrazac
,33
,53
,91
,86
,79
,86
14
1
RMS – pokazatelj prosečne korelacije; 2koeficijent prosečne diskriminativnosti ajtema preko Fišerovog z; 3normalizovani Kajzer – Mejer – Olkinov koeficijent reprezentativnosti; 4Cronbach – koeficijent pouzdanosti (interne konzistentnosti); λ - Gutmanova lambda; m – ukupan broj stavki.
63
Prosečna korelacija ajtema u domenu sigurnog obrasca je srednje jačine i iznosi 0, 44. Prosečna diskriminativnost diskriminativnost ajtema na ovoj ovoj subskali je 0,63, dok je reprezentativnost skale visoka (0,95). (0,95). Prosečna korelacija ajtema na skali nesigurnog obrasca je na donjoj granici prihvatljivog i vrednost joj je 0,33. Prosečna diskriminativnost diskriminativnost ajtema ove skale iznosi 0,53. Reprezentativnost Reprezentativnost je, takođe, visoka, 0,91. 0, 91. Jedini parametar koji postoji o izvornim skalama odnosi se na pouzdanost izraženu alfa Kronbahovim koeficijentom. Pouzdanosti na našem uzorku i pouzdanosti originalne verzije (Armsden & Greenberg, 1987) za oba subtesta, sigurnog i nesgurnog obrasca, je obrasca, je identična i iznosi za sigurni obrazac α = 0,91, a za nesigurni
α = 0,86.
Skala akademske motivacije Skala akademske motivacije obuhvata tri subtesta. Jedan ispituje unutrašnju
(intrinzičku) motivaciju, drugi motivaciju koja dolazi od spolja (ekstrinzičku) i treća ispituje nepost nep ostoja ojanje nje akadem akademske ske motiva motivacij cijee (amo (amotiv tivaci aciju) ju).. U Tabe Tabeli li 2. su prikaz prikazani ani metrij metrijska ska svojstva sva tri subtesta posebno. Tabela 2: Indikatori pouzdanosti, reprezentativnosti i homogenosti skala RMS1 Fišer Fišerov ov-- z2 MSA3 ά4 λ1
λ6
intrinzička motivacija
, 37
,54
, 91
, 86
, 80
,88
14
ekstrinzička motivacija
, 41
,56
, 85
, 81
, 69
,80
7
amotivacija
, 55
,65
, 75
, 82
, 62
,79
7
m
1
RMS – pokazatelj – pokazatelj prosečne korelacije; 2koeficijent prosečne diskriminativnosti preko Fišerovog Fišerovog z; 3 4 normalizovan normalizovanii Kajzer Kajzer – Mejer – Olkinov Olkinov koeficijen koeficijentt repreze reprezentativno ntativnosti; sti; Cronba Cronbach ch – koe koefic ficijen ijentt pouzdanosti (interne konzistentnosti); λ - Gutmanova Gutmanova lambda; lambda; m – ukupan broj broj stavki. stavki.
Indikator prosečne korelacije ajtema unutar subtesta je najviši, srednjeg s rednjeg intenziteta, na skali amotivacije (0,55), zatim na ekstrinzičkoj motivaciji (0,41) ( 0,41) i najniži, blisko granici prihvatljivog, je kod intrinzičke motivacije ( 0,37). Prosečna diskriminativnost diskriminativnost ajtema na subtestovim subtestovimaa skale akadem akademske ske motivacije motivacije je je – za intrinzičku intrinzičku motivaciju 0,54, za ekstrinzičku je 0,56 i za subtest amotivacije je 0,65. Reprezentativnost je najviša, divna (Kaiser, prema Fajgelj 2003), na subtestu unutrašnje motivacije. motivacije. Reprezetativnost na subtestu spoljašnje motivacije je zaslužna (0,85), a na subtestu amotivacije je prilična (0,75). Pouzdanost 64
intrinzičke motivacije originalnog upitnika je α = 0,94, a na našem uzorku optimalna, 0,86. Alfa Kronbahov koeficijent pouzdanosti na sutestu ekstrinzičke motivacije originalnog upitnika je optimalne optimalne veličine 0,86. Takođe, i na našem uzorku pouzdanost subtesta spoljašnje motivacije je optimalna i iznosi 0,81. Subskala amotivacije u okviru izvorne verzije upitnika ima optimalnu pouzdanost od 0,88. Pouzdanost amotivacije na našem uzorku je optimalna ali niža u odnosnu na originalnu verziju i vrednost vrednost joj je 0,82.
Skala opšte prokrastinacije Skala opšte proktastinacije je konstruisana kao jednodimenzionalna pa se metrijska
svojstva odnose na ceo test. Tabela 3: Indikatori pouzdanosti, reprezentativnosti i homogenosti skala RMS1 Fišero Fišerovv- z2 MSA3 ά4 λ1
λ6
m
Skala opšte prokrastinacije
, 82
20
,27
,45
, 88
, 82
,75
1
RMS – pokazatelj – pokazatelj prosečne korelacije; 2koeficijent prosečne diskriminativnosti preko Fišerovog z; normalizovan normalizovanii Kajzer Kajzer – Mejer – Olkinov Olkinov koeficijent koeficijent reprezenta reprezentativnos tivnosti; ti; 4Cronba Cronbach ch – koe koefic ficijen ijentt pouzdanosti (interne konzistentnosti); λ - Gutmanova Gutmanova lambda; lambda; m – ukupan broj broj stavki. stavki. 3
Prosečna korelacija ajtema ovog testa je ispod donje granice g ranice prihvatljivog i isnosi 0,22. 0,22. Prosečna diskriminativnost diskriminativn ost ajtema ovog testa je srednje jačine i iznosi 0.41. Reprezentativnost je po Kaiserovim normama (Fajgelj, 2003) zaslužna. Na španskom uzorku u istraživanju sprovedenom 2006. godine (Diaz-Morales, (Diaz-Morales, 2006) 2006) Kronbahov koeficijent pouzdanosti skale α = 0,84. Pouzdanost testa na našem uzorku je, takođe optimalna, α = 0,82.
Skala vremenske perspektive Upitnik vremenske orijentacije (Zimbardo and Boyd, 1999) nije konstruisan kao jednodimenzionalni i ima pet subtestova koji mere pet različitih vremenskih orijentacija. orijen tacija. U Tabeli 4 prikazane prikazane su metrijsk metrijskee karakteristi karakteristike ke svih pet dimenzija dimenzija vremens vremenske ke perspekti perspektive ve posebno.
65
Tabela 4: Indikatori pouzdanosti, reprezentativnosti i homogenosti skala RMS Fišerov- z MSA ά λ1
λ6
m
negativna prošlost
,29
,47
,86
,79
, 71
, 77
10
hedonistička sadašnjost
,19
,37
,83
,76
, 71
, 77
15
budućnost
,20
,34
,76
,64
, 58
, 63
13
fatalistička sadašnjost
,20
,35
,76
,66
, 59
, 66
9
pozitivna prošlost
,23
,38
,76
,69
,61
,70
9
1
RMS – pokazatelj – pokazatelj prosečne korelacije; 2koeficijent prosečne diskriminativnosti preko Fišerovog z; 3 normalizovan normalizovanii Kajzer Kajzer – Mejer – Olkinov Olkinov koeficijen koeficijentt repreze reprezentativno ntativnosti; sti; 4Cronba Cronbach ch – koe koefic ficijen ijentt pouzdanosti (interne konzistentnosti); λ - Gutmanova Gutmanova lambda; lambda; m – ukupan broj broj stavki. stavki.
Prosečna korelacija ajtema unutar unu tar svakog subtesta je ispod 0,30 i najniža je na skali orijentaciji ka budućnosti i hedonostičkoj sadašnjosti. Prosečna diskriminativnost diskriminativnost ajtema je na svim subtestovima subtestovima je na na donjoj granici granici prihvatljivog. Reprezentttivnost je prilična na subetstu subetstu budućnosti, budućnosti, fatalističke fatalističke sadašnjos sadašnjosti ti i pozitivne pozitivne prošlosti, prošlosti, dok je zaslužna na hedonističkoj sadašnjosti i negativnoj prošlosti. Pouzdanost svih subtestova na našem uzorku je neprihvatljiva, a posebno na skalama budućnosti, fatalističke sadašnjosti i pozitivne prošlosti. U Tabeli Tabeli 5 mogu se videti videti parametri parametri pouzdan pouzdanosti osti na srpskom srpskom normativn normativnom om uzorku uzorku i na uzorcima zemalja u kojima je adaptacija završena, kao i na originalnom upitniku ZTPI na američkom uzorku i na srpskom uzorku studenata koji je korišćen u ovom istraživ anju. Tabela 5: 5: Pouzdanost srpske verzije na studentskom uzorku i poređenje sa dobijenim vrednostima u Srbiji i drugim zemljama TP dimensions
Srbija 1
USA2
Rusija3
Francuska4
Brazil5
Litvanija6
Srbija7
negativna prošlost
0,81
0,82
0,78
0,72
0,60
0,79
0,79
hedonistička sadašnjost
0,78
0,79
0,79
0,79
0,55
0,76
0,76
budućnost
0,75
0,77
0,75
0,74
0,67
0,77
0,64
pozitivna prošlost
0,67
0,80
0,68
0,70
0,46
0,63
0,66
fatalistička sadašnjost
0,69
0,74
0,75
0,70
0,60
0,71
0,55
Legenda: 1srpska verzija na srpskom normativnom uzorku; 2 originalna USA verzija (Zimbardo and Boyd, 1999); 3ruska verzija (Сы (Сырц рцова ова и др., др., 2007b); 4francuska verzija (Apostolidis et Freulaine, 2004); 5 brazilska verzija (Milfont et al., 2008); 6litvanska verzija (Liniauskaitė, A. & Kairys, A., 2009); 7srpska verzija na uzorku studenata.
66
Upoređivanjem pouzdanosti na sprskim uzorcima zapaža se da je pouzdanost na studentskom uzorku niža na svim subtestovima u odnosu na normativni uzorak. Najveća razlika u pouzdanosti je na dimenzijama budućnosti i fatalističke sadašnjosti. Upadljivo niska pouzdanost na svim faktorima vremenske perspektive je na brazilskom uzorku. Zanimljivo je da je u dve zemlje bivšeg Sovjetskog saveza i na oba srpska uzorka, pouzdanost dimenzije pozitivna prošlost veoma sličnog inteziteta, ispod 0,70.
Rezultati adaptacije Zimbardovog upitnika vremenske perspektive (ZTPI) Jedan od ciljeva ovog istraživanja je bio i adaptacija Upitinka vremenske perspektive autora Zimbarada i Bojda ( Zimbardo Time Perspective Inventory; Zimbardo & Boyd,1999). U prikazivanju osobina instrumenta, prvo će biti opisan originalni upitnik, a zatim srpska verzija upitnika. Teorijski okvir koji je potpora ZTPI upitniku je Teorija vremenske perspektive Zimbarda i Bojda (Zimbardo & Boyd,1999) i opisana je u uvodnom delu rada. Originalni upitnik ( Zimbardo Time Perspective Inventory; Zimbardo & Boyd,1999) sadrži 56 stavki koje mere ispitanikova verovanja, sklonosti i vrednosti koja se odnose na temporalno iskustvo. Ajtemi su tvrdnje na koje ispitanici odgovaraju tako što se opredeljuju za jedan od pet stepeni Likertove skale u zavisnosti od toga da li je data tvrdnja za njih veoma nekarakteristična do veoma karakteristična. Eksplorativna faktorska analiza
Faktorska struktura upitnika je utvrđena primenom analize glavnih komponenti sa varimaks rotacijom, na uzorku, N = 361, prosečne starosti 23,6 godina. KMO mera adekvatnosti uzorka podataka je 0,83 i govori da je bilo smisleno primeniti odabranu statističku tehniku. Analizom je identifikovano pet dimenzija koje objašnjavaju ukupno 35,9% varijanse. Konfirmativna faktorska analiza
Konfirmativnom faktorskom analizom (KFA) koja je primenjena na studentskom uzorku, N = 361, testirali su model dobijen eksplorativnom faktorskom analizom. Od indeksa 67
podesnosti koje su koristili, autori navode samo normirani χ ² ( χ ² /(df)) = 2,30 čija je vrednost unutar prihvatljivog raspona i pokazuje da model sa pet izdvojenih faktora vremenske perspektive dobro fituje podacima. U Tabeli 6 su prikazane deksriptivne karakteristike i pouzdanost dimenzija vremenske (Zimbardo & Boyd, 1999). Tabela 6: Deskriptivne i karakteristike i pouzdanost dimenzija ZTPI Faktor % objašnjene AS SD varijanse
Kronbahova α
Negativna prošlost
12,3
2,98
0,72
0,82
Hedonistička sadašnjost
8,9
3,44
0,51
0,79
Budućnost
6,3
3,47
0,54
0,77
Pozitivna sadašnjost
4,5
3,71
0,64
0,80
Fatalistička sadašnjost
3,9
2,37
0,60
0,74
Eksplorativnom faktorskom analizom (EFA) je izdvojeno i identifikovano, a konfirmativnom i potvrđena petofaktorska struktura Upitnka vremenske perspektive. Prvi faktor je nazvan Negativna prošlost (Past Negative) i karakterišu ga uglаvnom negаtivan stav prema prošlim iskustvima. Ljudi sa dominantnom dimenzijom Negativna prošlost su konzervаtivni i oprezni, uplаšeni od svake promene, pa čak i promena životnih navika. Drugа sk аlа, Hed onostička sadašnjost (Present Hedonstic) odr аžаvа hedonizam, uživаnje, zаdovoljstvo, sklonost riziku kao odnosu prem а vremenu i životu. Pojedinci sa dominantnom skalom tr аgaju za novim senzаcijama i uzbuđenjima. Život je za njih potraga za zadovoljstvima i izbegavanje bola. Skala Budućnost (Future) je treća skаlа i meri sklonost ka opštoj budućoj orijentаciji, plаnir аnju i ostvаrivаnju budućih ciljevа. Upadljive osobine ljudi sa dominantnom orijentacijom ka budućnoszi su često odricanje trenutnog uživanja, sklonost ka odlaganju zаdovoljstvа i izbegаvаnju izazovne aktivnosti koji su puko gubljenje vremena. Loš а str аne ljudi sa dominantnom orijentacijom ka budućnosti su smа njena potrebа zа socijаlnim vezama, ne troše vreme čak ni na povremena popuštanja sebi, nisu utemeljeni u kulturnu tradiciju i nemaju osećaj za zajedništvo. 68
Komponenta Pozitivna prošlost (Past Positive) odr аžаvа topao, sentimentаlan, pozitivаn stаv premа prošlosti. Osobe sa ovom dominantnom dimenzijom su fokusir аne na porodicu, tr аdiciju, odlikuje ih emocionalna stabilnost tokom vremen а, k аo i fokus nа istoriju. Peti f аktor Fatalistička sadašnjost (Present Fatalistic) ukazuje na f аtаlistički, bespomoćan i beznаdežan odnos premа budućnosti i životu. Ljudi su skloni da veruju dа je budućnost predodređena i da se na nju se ne može uticati pojedinаčnim аkcijаmа. Karakteristična pitanja za pet dimenzija vremenske perspektive su: za negativnu prošlost - “Mislim na loše stvari koje su mi se desile”; za hedonističku sadašnjost -
“Postojanje rizika čini moj život uzbudljivim”; za budućnost - “Sposoban sam da se oduprem iskušenjima kada znam da postoji posao koji mora biti završen”; za pozitivnu prošlost - “Uživam da pričam o dobrim starim ” i za fatalističku sadašnjost - “Moj život
kontrolišu sile na koje ja nemam uticaj”.
Srpska verzija ZTPI Postupak jezičke i kulturne adaptacije Zimbardovog upitnika vremenske perspektive
Prevod i аdа ptаcija psiholoških testovа koji se koriste u praksi i istr аživаnjima zаhtevа ju posebnu pаžnju u odnosu na
pitаnjа pristr аsnosti i ekvivаlencije. Temeljni
prevodilački metodi pomаžu smanjenju pristrasnosti i pospešuju jednаkosti višejezičnih verzije testа. Pored ovoga, veoma je važna stаtističkа verifik аcija ekvivаlencije testova. Ekvivаlentnost se odnosi na pitanja uporedivosti opservacija i testovnih skorova u različitim kulturama. Postoje četiri vrste ekvivalencije koje bi adaptirani instrument morao da poseduje. To su funkcionаlnа, konceptuаlna, metričkа i jezička ekvivаlencija. One se odnose na pitanja uporedivosti ponаšаnjа i konceptа u r аzličitim kulturаmа, karakteristike testa i testovnih stavki. Daleko je teže potvrditi ekvivalentnost testa u različitim kulturama u odnosu na sam konstrukt koji je predmet merenja, jer ga je, jednostavno nemoguće, definisati na isti način. Konceptualna jednakost se odnosi na to da li pripadnici različitih kultura pridaju isto ili približno slično značenje određenom konceptu ili terminu. To je kritična tačka spoticanja
69
na prvom koraku u adaptaciji mernog instrumenta. Problem nejednakog poimanja koncepta koji se meri direktno ugrožava validnost ekvivalencije. U osnovi metričke jednakosti je pitanje da li brojevi koji označavaju intenzitet, stepen izraženosti ili kategoriju određene psihološke pojave imaju isto značenje u kultur noj na kojoj i za koju se vrši adaptacija instrumenta. Lingvistička ili jezička ekvivalencija se odnosi na pitanje da li reči i gramatička pravila imaju slično značenje u različitim kulturama i jezicima. Krucijalna tačka u prevođenju određene tvrdnje je njeno značenje koje ima u kulturnoj i jezičkoj grupi, a ne doslovni prevod. Suština procedure prevođenja je da utvrdi da original i prevod imaju isto značenje za pripadnike različitih kultura i subkulturnih grupa. Postupak adaptacije mernog instrumenta podrazumeva nekoliko obaveznih koraka prevod sa originalnog jezika, prevod u suprotnom smeru tj. vraćanje na jezik originalnog testa, pilot istraživanje i sastavljanje finalne verzije testa. Adaptacija Zimbardovog upitnika vremenske perspektive počela je početkom decembra 2007. godine. Prateći neophodne korake u postupku, upitnik je sa engleskog na srpski jezik preveden od strane dva nezavisna prevodioca (Veljković, A. 1 i Antović, M.2). Prevodioci su zamoljeni da tokom prevođenja obrate pažnju na kulturološku i jezičku posebnost populacije kojoj je namenjen instrument. U sledećem koraku sproveden je razgovor sa nekoliko ocenjivača različite starosti, pola i obrazovanja u kome je proveravana jezička i smisaona razumljivost prevedinh tvrdnji. Naredni korak je bio prevod sa srpskog na engleski jezik. Ta aktivnost je poverena lektoru3 za engleski jezik na Departmanu za anglistiku na Filozofskom fakultetu u Nišu. Po završetku prevoda sa srpskog na engleski jezik, istraživač je srpsku verziju Zimbardovog upitnika vremenske perspektive poslala na proveru Internacionalnoj grupi koja se bavi
multikulturnom
adaptacijom ZTPI upitnika (TP World - ZTPI research group for
International comparison & cultural differences) sa molbom da smisaono uporede originalni upitnik sa srpskom verzijom na engleskom jeziku. Povratna informacija je bila zadovoljavajuća i preduzet je sledeći korak – pilot testiranje.
1
Ana Veljković, diplomirani filolog za engleski jezik, predavač u Školi stranog jezika „Oxford Centar“ u Nišu Docent dr Mihajlo Antović, docent, Departman za anglistiku, Univerzitet u Nišu 3 Sonja Dix, lektor za engleski jezik, Departman za anglisti ku, Univerzitet u Nišu 2
70
Pilot testiranje
Pilot testiranje je imalo dve faze. U prvoj fazi je ispitan uzorak studenata, N = 42 (21 mesto x 2 ispitanika) iz Srbije. Studenti su bili iz različitih kulturnih i socijalnih sredina. 4 Sa svima su rađena individualna testiranja u obliku intervjua u kome je svako pitanje iz testa čitano naglas. Posle pročitane tvrdnje, ispitaniku su postavljena i dva pitanja: “Da li razumete sve ove reči?” i “Da li shvatate na šta se tvrdnja odnosi?” . Na kraju tesiranja ispitaniku je
postavljeno još jedno pitanje: “Da li Vam je bilo šta u vezi ovog testa nejasno?” . Pozitivne povratne informacije na postavljena pitanja o razumljivosti tvrdnji uvele su nas u početak druge faze pilot testiranja. Testiranje je sprovedeno u proleće 2008. godine na uzorku od 237 studenata Filozofskog fakulteta u Nišu. Podaci sa testa su uneti u matricu i urađena je metrijska provera instrumenta, utvrđena je pouzdanost celog instrumenta od α = 0,76. Tabela 7: Indikatori pouzdanosti, reprezentativnosti i homogenosti skala prevedenog ZTPI na srpski jezik RMS Fišerov- z MSA ά m negativna prošlost
,35
,53
,85
,83
10
hedonistička sadašnjost
,22
,39
,81
,78
15
budućnost
,19
,34
,78
,71
13
fatalistička sadašnjost
,18
,30
,69
,61
9
pozitivna prošlost
,27
,27
,73
,53
9
1
RMS – pokazatelj prosečne korelacije; 2koeficijent prosečne diskriminativnosti preko Fišerovog z; 3 normalizovani Kajzer – Mejer – Olkinov koeficijent reprezentativnosti; 4Cronbach – koeficijent pouzdanosti (interne konzistentnosti); m – ukupan broj stavki.
Sledeći korak u prilagođavanju upitnika ZTPI- ja je bio rad na jezičkoj konstrukciji i smislu ajtema kod kojih su zabeleženi problemi. Početkom 2009. godine je urađena konfirmativna faktorska analiza na delu uzorka koji je prikupljen za potrebe ovog istraživanja a u okviru Internacionalnog projekta adaptacije ZTPI upitnika u različitim kuturama. Rezultati KFA su doveli do izmena u originalnom upitniku. 4
Okruzi: Južna Srbija, Istočna Srbija, Pomoravlje, Šumadija, Mačva, Srem, Banat i Bačka; gradovi: Pirot, Zaječar, Kladovo, Vranje, Leskovac, Vlasotince, Niš, Kruševac, Paraćin, Kragujevac, Čačak, Užice, Be ograd, Valjevo, Šabac, Ruma, Novi Sad, Zrenjanin, Bačka Planka, Sombor i Subotica.
71
Rezultati konfirmativne faktorske analize upitnika ZTPI Statistička procedura
Pouzdanost subskala upitnika ZTPI proverena je Kronbahovim α koeficijentom interne konzistencije. Od statističkih tehnika primenjene su faktorska analiza i modelovanje pomoću strukturalnih jednačina. Relacije između teorijskog modela i empirijskih podataka procenjena je normiranim χ ² u cilju smanjenja osetljivosti χ² na veličinu uzorka ( χ ² /(df) indeks). Korišćeni su i indeksi podesnosti CFI (Comparative Fit Index, 0
A. Eksplorativna faktorska analiza Nad podacima dobijenim srpskom verzijom upitnika ZTPI primenjena je faktorska analiza. Uzorak podataka za primenu faktorske analize je bio adekvatan (KMO=0,81). Kao metod izdvajanja faktora korišćena je metoda glavnih komponenti . Ekstrahovanje faktora je prvo urađeno sa oblimin rotacijom. Pošto su korelacije između dobijenih faktora bile veoma niske, odlučeno je da se uradi ekstrakcija sa varimaks rotaciojom. Izdvojenih pet faktora objašnjavalo je 33,50% ukupne varijanse. Tabela 8:Deskriptivni podaci pet izdvojenih faktora upitnika ZTPI Faktor % objašnjene varijanse F1: Negativna prošlost
8,22%
F2: Hedonistička sadašnjost
7,35%
F3: Pozitivna prošlost
5,59%
F4: Budućnost
5,71%
F5: Fatalistička sadašnjost
5,22%
72
Ispitivana su faktorska zasićenja i raspored ajtema po faktorima. Rezultati su upoređeni sa rezultatima na originalnoj verziji upitnika. Ajtemi #9, #35, #37 i #52 su korelirali sa više faktora i imali su značajna visoka zasićenja na dva faktora. U analizi nisu razmatrane korelacije koje su bile niže od 0,3.
B. Konfirmativna faktorska analiza KFA je primenjena sa sledećim ciljevima: 1) da se uporedi srpski model sa originalnom verzijom upitnika ZTPI (Model 1), i 2) da se utvrdi valjanost modela koji je elaboriran primenom EFA (Model 2). Statistički indeksi podesnosti teorijskih modela empirijskim podacima svrstavaju se po značajnosti u skromne (videti Tabelu 9). Posle urađenih modifikacija modela dobijeni su sledeći pokazatelji njegove značajnosti (Model 3): χ 2 = 3154,216, df = 1266; X 2 /(df) = 2,39, CFI = 0,708, RMSEA = 0,050. Svi parametri su bolji nego pre modifikacija (Tabela 9). Tabela 9: parametri podesnosti srpske verzije skale ZTPI, poređenje modela χ 2
df
χ 2/df
CFI
RMSEA
AIC
CAIC
α
1.
4267,893
1473
2,80
0,604
0,056
1321,893
-6627,784
0,82
2.
4110.289
1474
2,79
0,577
0,059
1162.289
-6567.612
0,83
3.
3154,216
1266
2,39
0,708
0,05
622,216
-6210,296
0,81
Model
Legenda: N=1199. Modeli: 1 = izvorna verzija sa 56 ajtema; 2 = model zasnovan na rezutatima EFA sa 56 ajtema; 3 = konačna verzija sa 52 ajtema. Svi χ 2 statistici su značajni na nivou manjem od 0,001. χ 2/df = količnik χ 2 i stepena slobode; CFI = indeks komparativnog fitovanja; RMSEA = kvadratni koren prosečne kvadrirane greške aproksimacija; AIC = Akajkeov kriterijum informativnosti; CAIC = konzistentan Akajkeov kriterijum informativnosti; α = Kronbahov koeficijent interne konzistencije.
73
Kako je model poboljšan?
1.
Ispitane su korelacije između reziduala (E). Pošto je veliki broj ajtema pokazivao
visoku korelaciju sa rezudalima, odlučeno je da se uključe korelacije reziduala u model i to kod sledećih ajtema: 42 i 31, 41 i 15, 20 i 2, 11 i 7. 2.
Faktorska zasićenja ajtema su ispitivana u cilju traženja podudarnosti sa originalnim
modelom upitnika ZTPI. Ajtemi koji su značajno visoko korelirali sa dva faktora su izbačeni kao i ajtemi koji su imali zasićenja manja od 0,3 na određenom faktoru što je narušavalo stabilnost faktora. Rezultat takvih pokazatelja je bio da su ajtemi sa dvostrukim korelacijama i oni sa zasićenjima manjim od 0,3 izbačeni iz modela. Faktorska kompozicija skale (Model 3) prikazana je u Tabeli 10. Tabela 10: Model 3 - finalna verzija srpskog ZTPI Faktor Ajtemi
N
F1: Negativna prošlost
11*, 16, 22, 25, 27, 33, 34, 50
8
F2: Hedonistička sadašnjost
1, 8, 12, 17, 19, 23, 26, 28, 31, 32, 42, 44, 46, 48, 55, 56
16
F3: Pozitivna prošlost
2, 4, 5, 7, 15, 20, 29, 36, 41, 47, 49, 53, 54
13
F4: Budućnost
6, 10, 13, 18, 21, 24*, 30, 40, 43, 45, 51
11
F5: Fatalistička sadašnjost
3, 14, 38, 39
4
* - obrnuto reflektovani ajtemi
U poređenju sa izvornom verzijom instrumenta ZTPI (Zimba rdo and Boyd, 1999) u kojoj je trebalo obrnuto skorovati pet ajtema, u srpskoj verziji treba obrnuto skorovati dva ajtema, jedan u negativnoj prošlosti i dva u biuićnosti koja se obrnuto skoruju i u originalnoj verziji. Broj ajtema po subtestovimaje takođe različit, tako da u srpskoj verziji negativnu prošlost umesto originalnih 10 ajtema, određuje 8. Hedonističku sadašnjost umesto originalno 15, određuje 16 ajtema. Okrenutost budućnosti u srpskoj verziji određuje 11 ajtema, a u originalnom upitniku 13. Fatalističku sadašnjost u srpskoj verziji upitnika određuje četiri ajtema, a u izvornoj devet. Pozitivnu prošlost u izvornoj verziji određuje devet ajtema a u srpskoj 13.
74
Posle svih ovih procedura, ponovo je proverena interna pouzdanost subskala (Tabela 11). Tabela 11: pouzdanost pojedinih subskala pre i posle primene KFA Faktor
α
α pre KFA
F1: Negativna prošlost
0,81
0,79
F2: Hedonistička sadašnjost
0,78
0,76
F3: Pozitivna prošlost
0,75
0,66
F4: Budućnost
0,67
0,55
F5: Fatalistička sadašnjost
0,69
0,66
Legenda: α je Kronbahov koeficijent pouzdanosti Konfirmativnom proverom i promenom modela došlo je do povećanja pouzdanosti svih subskala upitnika.
Primena upitnika ZTPI na normativnom uzorku
Poslednji korak u adaptaciji urađena je u jesen i zimu 2010. godine i u proleće 2011. godine. Cilj
Cilj ove faze je bio da se utvrde prosečne vrednosti, odstupanja i razlike u odnosu na deskriptivne varijable. Varijable
Osnovne varijable su pet dimenzija vremeske perspektive: negativna i pozitivna prošlost, hedonistička i fatalistička sadšnjost i budućnost. Deskriptivne varijable su pol, starost, obrazovni nivo i mesto prebivališta. Uzorak
Istraživanjem je obuhvaćeno 933 ispitanika sa cele teritorije Srbije različitog pola, starosti, različitog obrazovanja i različitog mesta prebivališta. Prosečn a starost ispitanika je bila 34,37 godina (sd = 17,119). Polnu strukturu činilo je 454 muškaraca i 479 žena. Mesto prebivališta obuhvatalo je stanovnike sela - 191 ispitanik, 136 ispitanika je iz varošica (ispod 75
15000 stanovnika), 250 ispitanika je iz gradova (do 50000 stanovnika) i 356 ispitanika je iz velikih gradova (Niš, Novi Sad, Kragujevac, Beograd). Obrazovna struktura uzorka obuhvatila je ispitanike za nezavršenom osnovnom školom – 2,1%, sa završenom osmogodišnjom, osnovnom školom 27,2%, 13,5 % ispitanika je završilo dve ili tri godine srednje škole, najveći broj ispitanika (35,6%) je završilo č etvorogodišnju srednju školu, 8.6% je završilo višu školu, 11,7 % je završilo fakultet i 1,3% ima završen magisterijum i odbranjenu doktorsku disertaciju. Instrumenti
U istraživanju je korišćena srpska verzija upitnika ZTPI koja ima 52 ajtema na koje se odgovara zaokruživanjem odgovora na skali od 1 (uopšte se ne slažem sa tvrdnjom) do 5 (potpuno se slažem sa tvrdnjom). Postupak
Istraživanje je sprovelo veliki broj edukovanih istraživača. Test je rađen individualno. Vreme trajanja rada je bilo 35 minuta.
Rezultati Statističkom analizom adaptiranog upitnika dobijene su mere proseka, među korelacije i pozdanost dimenzija vremenske perspektive (Tabela 12) na uzorku iz Srbije. Mera proseka je upoređena sa odgovarajućim merama iz nekoliko drugih kultura (Tabela 13). Dalje, prikazana je razlika muškaraca i žena (Tabela 14 ), kakva je vremenska orijentacija kod ispitanika različite starosne grupe (Tabela 15 ). Takođe, razmatran je i odnos sa stepenom obrazovanja (Tabela 17) i mestom prebivališta (Tabela 19).
76
Tabela 12 : aritmetička sredina, standardna devijacija, korelacije i pouzdanost dimenzija vremenske perspektive (VP) dimenzije VP AS SD 1 2 3 4 5 α Negativna 2,82 ,715 0,77 prošlost Hedonistička sadašnjost
3,43
,563
,085*
0,76
Budućnost
3,30
,456
,161**
,144**
Pozitivna prošlost
3,39
,586
,264**
,179**
0,51 ,398**
0,62
Fatalistička 2,88 ,678 ,535** ,274** ,198** ,315** 0,67 sadašnjost Legenda: : *korelacija je značajna na nivou 0,05; **korelacija je značajna na nivou 0,01; α je Kronbahov koeficijent interne konzistencije Slika 2: odnos idelanog i srpskog profila VP
U odnosu na idelani profil vremenskih perspektiva koji su predložili Zimardo i Bojd (Zimbardo & Boyd, 2008), kod ispitanika iz Srbije postoji viši skor na negativnoj prošlosti i fatalističkoj sadašnjosti, i niži skorovi na hedonističkoj sadašnjosti, budućnosti i pozitivnoj prošlosti.
77
Tabe Tabela la 13: 13: upoređivanje prosečne prosečne izraženosti dimenzija VP po kulturama dimenzije VP srbi amerikanci rusi
francuzi
AS
AS
AS
AS
Negativna prošlost
2,82
2,98
2,66
2,92
Hedonistička sadašnjost
3,43
3,44
3,37
3,46
Budućnost
3,30
3,47
3,57
3,22
Pozitivna prošlost
3,39
3,71
3,63
3,42
Fatalistička sadašnjost
2,88
2,37
2,69
2,43
Slika 3: 3: upoređivanje prosečne izraženosti dimenzija VP po kulturama
Na Slici 3 upadljivo se izdvaja romb, koji označava ipitanike u Srbiji, Srbiji , jedino jedino na fatalističkoj sadašnjosti. Viša je nego kod svih ostalih kultura. U nastavku će biti prikazani rezultati na dimenzijama vremenske perspektive u odnosu na osnovne socio – demografske karakteristike: pol, starost, nivo obrazovanja i mesto prebivališta.
78
Pol Tabe Tabela la 14: 14: aritmetička sredina, standardna devijacija, razlika između muškaraca i žena dimenzije VP pol AS SD t ss sig m
2,81
,704
Negativna prošlost ž m
2,83 3,44 3,43 3,26 3,35 3,33 3,45 2,84
924
,805
2,929
925
,003
3,166
928
,002
1,586
930
,113
,583 ,690
Fatalistička sadašnjost ž
,246
,446 ,584
Pozitivna prošlost ž m
,642
,562 ,462
Budućnost ž m
928
,726 ,564
Hedonistička Hedonistička sadašnjost ž m
,465
2,91
,665
Muškarci i žene se razlikuju u orijentaciji ka budućnosti i na pozitivnoj prošlosti. Obe dimenzije su izraženije kod žena.
Starost Tabe Tabela la 15: 15: aritmetička sredina i standardna devijacija kod starosnih s tarosnih grupa starosne Negativna Hedonistička Budućnost Pozitivna grupe prošlost sadašnjost prošlost 1 AS 2,73 3,61 3,23 3,32 SD ,684 ,509 ,433 ,566 2 AS 2,86 3,33 3,35 3,39 SD ,711 ,548 ,451 ,575 3 AS 3,08 3,08 3,44 3,76 SD ,804 ,596 ,530 ,613
Fatalistička sadašnjost 2,81 ,627 2,89 ,702 3,16 ,731
Legenda: Starosne grupe: 1 = mlađi do 29 godina; 2 = od 30 do 59 godina; 3 = stariji od 60 godina
Najstariji ispitanici imaju najviše naj više vrednosti na obe dimenzije prošlosti i budućnosti i na fatalističkoj sadašnjosti. Jedino na hedonističkoj sadašn josti sadašn josti imaju najnižu izraženost. Ista distribucija izraženosti je i kod ispitanika iz srednje starosne grupe. Kod najmlađih je obrnut
79
raspored, pa je kod njih najviše izražena hedonistička sadašnjost, dok ostale kategorije imaju najniže vrednosti u poređenju poređenj u sa svim starijim ispitanicima. Slika 4: odnos odnos prose prosečne čne izraženosti i starosti
Ako je pogledaju tačke podudaranja tri starosne grupe, zapaža se da je hedonistička sadašnjost najviša kod najmlađe kategorije, a najniži kod najstarije. Očigledna različit ost najstarije starosne grupe od obe mlađe je i na dimenziji pozitivna prošlost. Statistički izraženo, razlike su sledeće. Starost generiše značajne razlike na svim dimenzijama dimenzijama vremensk vremenskee perspektive perspektive (Tabela (Tabela 16).
Negativna prošlost je značajno viša kod obe starije grupe u odnosu na najmlađe ispitanike.
Hedonistička sadašnjost je značajno izraženija kod obe mlađe grupe u odnosu na starije.
Orijentacija ka budućnosti je značajno viša kod obe starije kategorije u odnosu na najmlađe ispitanike.
Pozitivna prošlost prošlost je značajno izraženija kod najstarijih u odnosu na obe mlađe grupe.
Fatalistička sadašnjost je značajno viša kod najsarijih u odnosu na sve mlađe ispitanike. 80
Tabela 16: razlika između grupa različite starosti na dimenzijama VP dimenzije VP
F
ss
grupa (I)
sig
(I-J)
sig
1
,132
,021
1
,351
,000
2
,219
,027
2
,279
,000
3
,530
,000
2
3
,251
,000
2
1
,123
,000
3
1
,213
,000
1
,436
,000
2
,374
,000
1
,349
,000
2
,268
,002
2
Negativna prošlost
10,028
(2,927)
grupa (J)
,000 3
1
Hedonistička sadašnjost
Budućnost
Pozitivna prošlost
Fatalistička sadašnjost
49,249
12,341
20,493
9,896
(2,923)
(2,924)
(2,927)
(2,929)
,000
,000
,000
3
,000
3
Legenda: Starosne grupe: 1 = mlađi do 29 godina; 2 = od 30 do 59 godina; 3 = stariji od 60 godina; (IJ) = razlika između grupa obeleženih slovima I i J; predstavljene su samo one razlike koje su značajne na nivou 0,05.
81
Obrazovanje Tabela 17: prosečne vrednosti i standardne devijacije ispitanika različitog obrazovanja na dimenzijama VP obrazovanje
Negativna prošlost
Hedonistička sadašnjost
Budućnost
Pozitivna prošlost
Fatalistička sadašnjost
nezavršena osnovna škola
AS
3,21
3,17
3,48
3,88
3,30
SD
,707
,605
,478
,563
,693
završena osnovna škola
AS
2,91
3,47
3,23
3,43
2,98
SD
,709
,585
,491
,588
,650
dve ili tri godine srednje škole
AS
2,91
3,37
3,35
3,44
3,03
SD
,726
,543
,459
,587
,627
četvorogodišnja srednja škola
AS
2,78
3,49
3,29
3,36
2,83
SD
,681
,557
,431
,583
,650
viša škola
AS
2,82
3,43
3,41
3,40
2,83
SD
,739
,465
,407
,579
,721
AS
2,65
3,31
3,36
3,25
2,62
SD
,720
,572
,441
,550
,718
magisterijum ili doktorat
AS
2,43
3,23
3,29
3,39
2,38
SD
,914
,601
,520
,614
,780
ukupno
AS
2,82
3,43
3,30
3,39
2,88
SD
,715
,563
,456
,586
,678
završen fakultet
Ispitanici sa najnižim obrazovanjem imaju najviše izražena negativna i pozitivna sećanja na prošlost, najviše okrivljuju sudbinu, ali i najviše teže da sve to promene u budućnosti. U sadašnjosti najviše uživaju ispitanici sa četvorogodišnjom srednjom školom.
82
Tabela 18: razlika između grupa različitog obrazovanog nivoa na dimenzijama VP dimenzije VP
F
ss
sig
grupa (I) 1
Negativna prošlost
3,930
(6,923)
,001
2
3
Hedonistička sadašnjost
Budućnost
2,768
(6,919)
2
,011
4
2,900
(6,920)
1 3 5
,008
6 1
Pozitivna prošlost
3,950
(6,923)
,001
2 3 1
Fatalistička
7,474
(6,925)
2
,000
sadašnjost 3
4 5
grupa (J) 4 5 6 7 4 6 7 6 7 1 6 1 6 2 2 2 4 2 2 3 4 5 6 7 6 6 2 3 4 5 6 7 3 6 7 4 5 6 7 6 7 6 7
(I-J)
sig
,43494 ,39250 ,56179 ,78167 ,13726 ,26411 ,48399 ,25808 ,47796 ,29630 ,15630 ,31687 ,17687 ,24807 ,12264 ,17692 ,12302 ,12813 ,45494 ,44356 ,52410 ,48101 ,63374 ,49074 ,17880 ,19019 ,31794 ,26444 ,46198 ,46528 ,67309 ,91111 ,14405 ,35515 ,59318 ,19754 ,20083 ,40864 ,64667 ,21111 ,44913 ,20781 ,44583
Legenda: Obrazovne kategorije: 1 = nezavršena osnovna škola; 2 = završena osnovna škola; 3 = dve ili tri godine srednje škole; 4 = četvorogodišnja srednja škola; 5 = viša škola; 6 = završen fakultet; 7 = magisterijum ili doktorat; (I-J) = razlika između grupa obeleženih slovima I i J; predstavljene su samo one razlike koje su značajne na nivou 0,05.
83
,008 ,027 ,001 ,003 ,020 ,001 ,021 ,006 ,026 ,023 ,015 ,014 ,004 ,019 ,014 ,002 ,030 ,014 ,001 ,002 ,000 ,001 ,000 ,021 ,008 ,013 ,040 ,099 ,003 ,005 ,000 ,000 ,009 ,000 ,003 ,005 ,035 ,000 ,001 ,004 ,022 ,034 ,031
Ispitanici sa najviše završenom srednjom stručnom školom više su okrenuti pro šlosti bilo da je je se sećaju po lepom ili ružnom od obrazovanijih ispitanika. Hedonizmu su značajno više posvećeni ispitanici sa završenom osnovnom i srednjom školom u poređenju sa ispitanicima koji nisu uspeli da završe ni osnovnu školu i onima koji su završili fakultet. Za razliku od ispitanika koji su uspeli da završe osnovnu školu, budućnost značajno više planiraju ispitanici bez osnovne škole, sa dva ili tri razreda srednje škole, sa višom školom školom i fakultetom. U sudbini nalaze krivca sve niže obrazovne obrazovne kategorije u poređenju sa svakom višom. Jedino ispitanici sa završenim fakultetom i više, zadržavaju kontrolu nad sopstvenim životom.
Mesto prebivališta Tabela 19: prosečne 19: prosečne vrednosti i standardne devijacije na dimenzijama VP u odnosu na mesto prebivališta mesto prebivališta
selo
varošica
manji grad, do 50.000 50.000 stanovnika veliki grad, više od 100.000 stanivnika ukupno
Negativna prošlost
Hedonistička sadašnjost
Budućnost
Pozitivna prošlost
Fatalistička sadašnjost
AS
2,91
3,48
3,40
3,60
2,95
SD
,732
,527
,472
,570
,714
AS
2,91
3,42
3,27
3,42
2,90
SD
,673
,569
,440
,535
,627
AS
2,85
3,43
3,31
3,40
2,88
SD
,706
,540
,439
,591
,676
AS
2,73
3,41
3,26
3,26
2,82
SD
,719
,594
,459
,578
,676
AS
2,82
3,43
3,30
3,39
2,88
SD
,715
,563
,456
,586
,678
Kod ispitanika koji žive u selu su izraženije sve dimenzije dimenzije vremenske perspektive.
84
Tabe Tabela la 20: 20: razlika između ispitanika sa različitim različitim mestom prebivališta prebivališta na dimenzijama VP dimenzije VP
F
ss
sig
grupa (I)
grupa (J)
(I-J)
p
Negativna prošlost
3,785
3, 926
,010
1
4
,18233
,004
2
4
,18009
,013
3
4
,11702
,047
-
-
-
2
,12947
,012
3
,08125
,063
4
,13572
,001
2
,17954
,006
3
,19362
,000
4
,33547
,000
2
4
,15592
,008
3
4
,14185
,003
1
4
,13131
,031
Hedonistička sadašnjost
,664
3, 922
,574
Budućnost
4,057
3, 923
,007
Pozitivna prošlost 14,351
Fatalistička sadašnjost
1,642
3, 926
3, 928
,000
,178
1
1
Legenda: Mesto prebivališta: 1 = selo; 2 = varošica; 3 = manji manji grad do 50000 stanovnika; 4 = veliki grad sa više od 100000 stanovnika; (I-J) (I-J) = razlika između grupa obeleženih slovima I i J; predstavljene su samo one razlike razlike koje su značajne na nivou 0,05. 0,05.
Negativna sećanja o prošlosti su izraženija kod svih ispitanika iz manjih mesta u odnosu na one koji žive u veliki gradovima. Ispitanici koji žive u selu, najviše planiraju budućnost. Bez obzira na teške uslove života u selu, lepa sećanja na prošlost su izraženija kod kod ovih ispitanika u odnosu na sve ostale. Takođe, i stanovnici stanovnici iz varošica i manjih gradova gradova imaju pozitivnija sećanja od stanovnika iz velikih gradova. Sklonost fatalističkom tumačenju sadašnjih događaja veća je kod ispitanika iz sela nego iz velikih gradova.
85
Deskriptivne mere Tabe Tabela la 21: 21: aritmetičke sredine, standardne devijacije, minimalne i maksimalne vrednosti ispitanih varijabli Minimum Maksimum AS SD Opšta prokrastinacija
20,00
96,00
52,22
11,517
Negativna prošlost
1,00
5,00
2,70
,717
Hedonistička sadašnjost* sadašnjost*
2,00
5,00
3,48
,529
Budućnost* Budućnost*
1,15
4,77
3,27
,494
Pozitivna prošlost*
1,56
5,00
3,51
,533
Fatalistička sadašnjost* sadašnjost*
1,00
4,44
2,74
,596
Ekstrinzička motivacija* motivacija*
1,00
5,00
3,77
,750
Intrinzička motivacija* motivacija *
1,00
5,00
3,51
,644
Amotivacija*
1,00
5,00
1,74
,875
Sigurni obrazac*
18,00
70,00
54,16
10,114
Nesigurni obrazac*
18,00
63,00
35,97
9,124
Legenda: *raspon na skalama: Opšta prokrastinacija od 20 do 100; dimenzije vremenske perspektive od 1 do 5; skale akademske motivacije motivacije od 1 do 5; skale roditeljske afektivne afektivne vezanosti od 14 do 70.
U istraživanju istraživanju koje je sproveo autor autor skale Opšte prokrastin prokrastinacije acije (Lay, 1986 1986)) ispitano ispitano je 550 studenata i dobijene prosečna izraženost sklonosti ka odugovlačenju AS = 61,0 (SD=13,4), (SD=13,4), dok dok je raspon raspon ukupnog ukupnog skora skora bio od 21 do 91. 91. Rezulti Rezulti ovog istraži istraživanja vanja su pokazali da je prosečna izraženost opšte prokrastin prokrastinacije acije kod naših studenata studenata niža (AS = 52,22, SD = 11,517). U poređenju izraženosti dimenzija vremenske perspektive na normativnom uzorku uzorku (Tabela 13) u Srbiji i našeg izorka studenata, studenata, zapaža se da su kod kod studenata izraženije hedonistička sadašnjost i pozitivna prošlost, dok su ostale tri dimenzije niže.
Kod studenata u našem istraživanju najviše je izražena ekstrinzička akademska
motivacija, pa intrinzička i najslabije je izražena amotivacija. U istraživanju Valerana (Vallerand & Bissonnete, 1992) na studentskom uzorku (N = 1042), pokazano je da je najviša intrinzička motivacija (AS = 3,53), zatim ekstrinzička (AS = 2,89), dok je amotivacija, kao i na našem uzorku, najslabije izražena (AS = 1,01). 86
Radi utvrđivan utvrđivanja ja početnog početnog obrasca obrasca odnosa između između varijabli varijabli istraživanja istraživanja urađena urađena je korelaciona analiza (Tabela 22):
87
Tabela 22: korelacije između varijabli istraživanja 1 1. Akademska neefikasnost
2
3
4
5
6
7
8
9
10
-
2. Negativna prošlost
,300**
3. Hedonistička sadašnjost
,141**
,119**
4. Budućnost
-,511**
,020
-,115**
5. Pozitivna prošlost
-,106**
-,201**
,265**
,097**
6. Fatalistička sadašnjost
,240**
,487**
,240**
-,163**
,023
7. Ekstrinzička
-,081**
,085**
,199**
,202**
,219**
,047
8. Intrinzička
-,267**
-,011
,168**
,387**
,224**
-,102**
,403**
9. Amotivacija
,202**
,270**
-,056*
-,180** -,174**
,388**
-,234**
-,305**
10. Sigurni
-,213**
-,256**
,107**
,161**
,394**
-,150**
,273**
,277**
-,306**
11. Nesigurni
,230**
,474**
,025
-,045
-,281**
,373**
-,068*
-,074**
,509**
** Korelacija je značajna na nivou 0,01 * Korelacija je značajna na novou 0,05
88
-,627**
Korelacije prediktivnih varijabli sa akademskom neefikasnošću su veoma niske i niske. Jedino je povezanost vremenske perspektive budućnost i akademske neefikasnosti srednje jačine. Sa sklonošću ka odlaganju ( akademska neefikasnost ) pozitivno su povezane dimenzije vremenske persepktive negativna prošlost , hedonistička i fatalistička sadašnjost ; amotivacija i nesigurni obrazac roditeljske afektivne vezanosti. Negativne korelacije dobijene
su između akademske neefikasnosti
i budućnosti, pozitivne prošlosti, ekstrinzičke i
intrinzičke motivacije i sigurnog obrasca roditeljske afektivne vezanosti.
K orelacije ostalih varijabli biće opisane u okviru prikaza posebnih hipoteza.
Statisitka zaključivanja U ovom delu su prikazani odgovori na polazne pretpostavke kao i način na koji se došlo do najboljeg modela akademske neefikasnosti. Sve osnovne varijable su opservirane i na slikama su predstavljene pravougaonicima. U modelovanju su korišćene dve konfiguracije koje se odnose na dva važne komponentne u procesu analize. Uticaj jedne varijable na drugu predstavljen je jednosmernom strelicom, a slučajna gr eška merenja opservirane varijable je predstavljena kružićem iznad opažene varijable sa jednosmernom strelicom usmerenom ka varijabli. Za predstavljanje kovarijansi između grešaka merenja korišćene su dvosmerne strelice. Na slikama koje prikazuju modifikovanje modela nema brojki jer je proveravana njihova podesnost. Na slici konačnog, najboljeg, modela, brojevi iznad strelica predstavljaju vrednosti standardizovanih regresijskih koeficijenata. Da se vratimo na glavni zadatak analize - postupak generisanja najboljeg modela sa predloženim prediktorima koji bi objasnio studentsku sklonost ka odugovlačenju, odnosno akademsku neefikasnost i na opštu pretpostavku:
Strukturu akademske neefikasnosti čine faktori vremenske perspektive, motivacije i porodične afek tivne vezanosti.
Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje primenjen je postupak modelovanja pomoću strukturalnih jednačina. Modelovanjem su proverene sve hipoteze o tome na koji su način varijable u analizi generisane i u kom su međusobnom odnosu. 89
U postupku modelovanja ocenjeno je ukupno 29 modela. Počevši od osnovnog, kod svakog narednog se pretpostavljala neka nova veza, bilo da je ubačena, izbačena ili promenjena već postojeća kao i kovarijansa greški merenja. Tragalo se za parametrima dobre podesnosti. U Tabeli 23 prikazani su indeksi podesnosti osnovnog i finalnog kao i indeksi tri među-modela.
Kada su modelovanjem postignuti zadovoljavajući indeksi podesnosti,
ubačene su vrednosti standardizovanih regresijski koeficijenata kao pokazatelji odnosa između varijabli. Tabela 23: indeksi podesnosti nekih modela u postupku modelovanja model Χ2/df
CFI
RMSEA
početni model
4,813
,661
,190
bez dve prediktivne staze
3,687
,659
,165
sa kovarijansama između grešaka merenja
19,389
,996
,027
izbačena prediktivna veza od sigurnog ka budućnosti
18,287
,922
,115
finalni model: dve egzogene i sedam endogenih varijabli sa regresijskim koeficijentima
2,889
,992
,038
Slika 5: osnovni, početni integrativni model akademske neefikasnosti e2
1
PastNeg e3
1
e7
1
PresHedon
Ekstrinzicka Sigurni
Nesigurni
e8
e4
e1
Intrinzicka
Future
AkNeef
1
1
1
e9
1
e5
1
Amotivacija
PastPos e6
1
PresFatal
Indeksi fitovanja početnog modela koji je imao dve egzogene i devet endogenih varijabli sa prediktivnim vezama i greškama merenja nisu bili zadovoljavajući, pa su izbačene staze od pozitivne prošlosti i fatalističke sadašnjosti ka akademskoj neefikasnosti (Slika 6). 90
Slika 6: model bez dve prediktivne staze e2
1
PastNeg e3
1
e7
1
PresHedon
Ekstrinzicka Sigurni
Nesigurni
e8
e4
e1
Intrinzicka
Future
AkNeef
1
1
1
e9
1
e5
1
Amotivacija
PastPos e6
1
PresFatal
U ovom modelu došlo je do poboljšanja CFI i RMSEA indeksa, ali i do pogoršanja Χ2/df indeksa. Na sledećoj slici (Slika 7) nije prikazan prvi naredni, već model u kome je došlo do značajnijih promena. Uvedene su kovarijanse između grešaka merenja. Slika 7: model sa kovarijansama između grešaka merenja e2
1
e7
1
PastNeg
Ekstrinzicka
e3
Sigurni
1
PresHedon
e8
1
e1
1
AkNeef
Intrinzicka e4
1
Nesigurni
Future e9 1
Amotivacija
U ovom modelu je došlo do još većeg poboljšanja CFI i RMSEA, ali i do drastičnog pogoršanja vrednosti Χ2/df indeksa. Na sledećoj slici (Slika 8) je model u kome je izbačena prediktivna veza od sigurnog obrasca ka budućnosti.
91
Slika 8: model sa izbačenim prediktivnom stazom od sigurnog ka budućnosti e2
1
e7
1
PastNeg
Ekstrinzicka
e3
Sigurni
1
PresHedon
e8
e1
1
1
AkNeef
Intrinzicka e4
1
Nesigurni
Future e9 1
Amotivacija
U ovom modelu je došlo do smanjenja vrednosti Χ2/df indeksa, ali i do blagog pogoršanja CFI i RMSEA. Na sledećoj slici je prikazan najbolji model. Slika 9: model sa najboljim parametrima podesnosti – konačni model e2
1
e7
1
PastNeg
Ekstrinzicka
e3
Sigurni
1
PresHedon
e8
1
e1
1
AkNeef
Intrinzicka e4
Nesigurni
1
Future e9 1
Amotivacija
U ovaj model je vraćena staza od sigurnog obrasca ka budućnosti, a izbačena je iz analize kovarijansa između grešaka na hedonističkoj sadašnjosti i budućnosti. Da rezimiramo. Naš pretpostavljeni integrativni model nije imao dobre indekse podesnosti. Da bismo ga poboljšali, modifikovan je izbacivanjima i uvođenjem staza nekoliko direktnih uticaja kako u odnosu na akademsku neefikasnost tako i između drugih 92
varijabli u modelu. Model koji je zadovoljavao statističke kriterijume dobrog modela ima sledeće indekse fitovanja:
2
/df = 2,889, CFI = 0,992, RMSEA = 0,038. Iznad linija su
vrednosti standardizovanih regresijskih koeficijenata, a iznad desnog ugla pravougaonika endogenih varijabli su koeficijenti multiple korelacije, R 2, (Slika 10). Ovaj model objašnjava 36,0% varijanse akademske neefikasnosti. Slika 10: strukturalni model akademske neefikasnosti e2 .24
e7
.11
.09
Ekstrinzicka .38
PastNeg
.44
.09
.16 .34
.38 .07 -.63
.25
e3
Sigurni
.05
.08
e8
PresHedon
.10.10
-.19
.07 -.09
e1 .36
AkNeef
Intrinzicka -.46 .17
.16
Nesigurni
e4 .40
.08 -.33
.51
e9
.19
Future
-.25 .26
Amotivacija
Kao što se može videti, obrazac roditeljske privrženosti nema samo posredan efekat na akademsku neefikasnost, već i jedan direktan efekat.
Nesigurni obrazac predviđa
akademsku neefikasnost, mada efekat nije veoma veliki (0, 082), ali je značajan (p = 0,001). Nesigurni obrazac vezanosti, takođe, ima i direktan efekat na faktor negativne prošlosti (0,437), i kao što je i pretpostavljeno, ima efekat na sve tri komponente motivacije: na ekstrinzičku (0,171), intrinzičku (0,165) i najveći efekat ima na amotivaciju (0,509). Sigurni obrazac vezanosti pogađa samo dve komponente motivacije: ekstrinzičku ( 0,382) i intrinzičku (0,385). Od dimenzija vremeske perspective, sigurni obrazac ima efekat na dimenziju budućnost (0,070; p < 0,01). Dimenzije motivacije imaju direktan efekat na neke faktore vremenske orijetacije i jedan direktan efekata na akademsku neefikasnost. Ekstrinzička motivacija je povezana sa Negativnom prošlošću (0,114) i hedonističkom sadašnjošću (0,160).
Intrinzička motivacija, takođe, ima slab uticaj na hedonističku
sadašnjost (0,103) ali i veliki uticaj na faktor budućnosti (0,396). Takođe, unutrašnja 93
motivisanost ima direktan negativan nizak efekat na akademsku neefikasnost (-0, 089). Treća motivaciona dimenzija, amotivacija ima direktan slab efekat na negativnu prošlost (0.077). Samo tri od pet dimenzija vremenske perspektive imaju statisti čki značajan uticaj na akademsku neefikasnost. Nizak uticaj hedonističke sadašnjosti (0,069) i jači uticaj negativne prošlosti (0,249) imaju na povećanje akademske neefikasnosti.
Međutim, dimenzija
budućnosti sa izraženim velikim regresijskim koeficijentom (-0,456) utiče na opadanje akademske neefikasnosti. Ovi nalazi mogu predstavljati posledicu specifičnosti studentskog uzorka kod kog je i u ranijem istraživanju Sirkove i Mitine (Sircova, Mitina, 2007) dobijeno da je dominantna vremenska perspektiva hedonistička sadašnjost. Ključni faktori sa značajnim uticajem na opadanje akademske neefikasnosti su buduća vremenska orijentacija, intrinzička motivacija i sigurni obrazac porodične privrženosti. Faktori koji imaju efekat povećavanja akademske neefikasnosti su negativna prošlost, hedonistička sadašnjost, nesigurni obrazac roditeljske privrženosti i donekle eksrtinsička motivacija i amotivacija. U Tabeli 24 su vrednosti multiplih koeficijenata korelacije svih endogenih varijabli u modelu, a u Tabeli 25 su prikazani standardizovani direktni, indirektni i ukupni efekti svih prediktora na akademsku neefikasnost. Pošto je su u modelu ispitivani i međusobni odnosi prediktorskih varijabli, u Tabeli 26 su prikazani standardizovani ukupni efekti svih odnosa između varijabli, u Tabeli 27 su standardizovani direktni, a u Tabeli 28 standardizovani indirektni efekti. Tabela 24: koeficijenti determinacije i procenat objašnjene varijanse varijable
R2
ekstrinzička motivacija
,09
9
intrinzička korelacija
,10
10
amotivacija
,26
26
negativna prošlost
,24
24
hedonistička sadašnjost
,05
5
budućnost
,19
19
akademska neefikasnost
,36
36
% varijanse
Od ukupnog varijabiliteta u pogledu akademske neefikasnosti, 36,0% varijabiliteta možemo objasniti na osnovu toga što se studenti razlikuju u pogledu osobina koje su ispitane. 94
Tabela 25: standardizovani direktni, indirektni i ukupni efekti prediktorskih varijabli na akademsku neefikasnost prediktorske varijable
direktni efekti
indirektni efekti
ukupni efekti
nesigurni obrazac
,082
,087
,169
sigurni obrazac
,000
- ,107
-,107
intrinzička motivacija
-,089
- , 163
-,252
ekstrinzička motivacija
,000
,057
,057
amotivacija
,000
,019
,019
negativna prošlost
,249
,000
,249
hedonistička sadašnjost
, 069
,108
,177
budućnost
-,456
,000
-,456
Direktne efekte na akademsku neefikasnost imaju nesigurni obrazac roditeljske afektivne vezanosti (+, pozitivan), intrinzička motivacija (-, negativan), negativna prošlost (+), hedonistička sadašnjost (+) i budućnost (-). Indirektne efekte na akademsku neefikasnost imaju nesigurni obrazac (+), sigurni obrazac (- ), intrinzička motivacija (-), ekstrinzička (+), amotivacija (+) i hedonistička sadašnjost (+). Najveći ukupni efekat na akademsku neefikasnost ima budućnost, zatim intrinzička motivacija, pa negativna prošlost, hedonistička sadašnjost, nesigurni obrazac, pa sigurni obrazac, ekstrinzička motivacija i na kraju amotivacija. Tabela 26: standardizovani ukupni efekti između varijabli u modelu Nesigurni
Sigurni Intrinzička Ekstrinzička
HS
Amotivacija
B
NP
Intrinzička
,165
,385
,000
,000
,000
,000
,000
,000
Ekstrinzička
,171
,382
,000
,000
,000
,000
,000
,000
HS
,044
,101
,103
,160
,000
,000
,000
,000
Amotivacija
,509
,000
,000
,000
,000
,000
,000
,000
Budućnost
,057
,204
,377
-,030
-,189
,000
,000
,000
NP
,500
,052
,009
,128
,086
,077
,000
,000
Legenda: HS – hedonistička sadašnjost; B – budućnost; NP – negativna prošlost
95
Tabela 27: standardizovani direktni efekti između prediktorskih varijabli Nesigurni Sigurni Intrinzička Ekstrinzička
HS
Amotivacija
B
NP
Intrinzička
,165
,385
,000
,000
,000
,000
,000
,000
Ekstrinzička
,171
,382
,000
,000
,000
,000
,000
,000
HS
,000
,000
,103
,160
,000
,000
,000
,000
Amotivacija
,509
,000
,000
,000
,000
,000
,000
,000
Budućnost
,000
,070
,396
,000
-,189
,000
,000
,000
NP
,437
,000
,000
,114
,086
,077
,000
,000
Legenda: HS – hedonistička sadašnjost; B – budućnost; NP – negativna prošlost
Tabela 28: standardizovani indirektni efekti između prediktorskih varijabli Nesigurni Sigurni Intrinzička Ekstrinzička
HS
Amotivacija
B
NP
Intrinzička
,000
,000
,000
,000
,000
,000
,000
,000
Ekstrinzička
,000
,000
,000
,000
,000
,000
,000
,000
HS
,044
,101
,000
,000
,000
,000
,000
,000
Amotivacija
,000
,000
,000
,000
,000
,000
,000
,000
Budućnost
,057
,133
-,019
-,030
,000
,000
,000
,000
NP
,063
,052
,009
,014
,000
,000
,000
,000
Legenda: HS – hedonistička sadašnjost; B – budućnost; NP – negativna prošlost
Oba obrasca roditeljske afektivne vezanosti utiču na intrinzičku i ekstrinzičku motivaciju samo direktno i objašnjavaju 9,0% varijanse u ekstrinzičkoj, a 10,0% varijanse u intrinzičkoj motivaciji. Sigurni i nesigurni obrazac roditeljske afektivne vezanosti utiču na hedonističku sadašnjost samo indirektno preko oba tipa motivacije . Esktrinzička i intrinzička motivacija imaju direktni uticaj i medijatorsko dejstvo na hedonističku sadašnjost. U kupnim uticajem ovih varijabli, objašnjeno je svega 5,0 % varijanse u ukupnom varijabilitetu hedonističke sadašnjosti. Na amotivaciju postoji jedan jedini snažan direktan uticaj negativnog obrasca roditeljske afektivne vezanosti kojim je objašnjeno 26,0% od ukupnog varijabiliteta.
96
Na odnos prema budućnosti, direktno utiče sigurni obrazac, intrinzička motivacija i niska sklonost ka uživanju u sadašnjosti. Intrinzička motivacija ima i med ijatorsko dejstvo na budućnost, jer oba obrasca roditeljske vezanosti imaju i indirektni uticaj. Hedonistička sadašnjost se u sklopu varijabli koje objašnjavaju 19,0% ukupnog varijabiliteta na dimenziji budućnost pojavljuje i kao medijatorska varijabla, jer ekstrinzička motivacija preko nje deluje na okrenutost prema budućnosti. Negativna sećanja na prošlost samo direktno određuju hedonistička sadašnjost i amotivacija. Direktne i indirektne uticaje imaju nesigurni obrazac i ekstrinzička motivacija. Sigurni obrazac i intrinzička motivacija imaju samo indirektan efekat na negativnu prošlost. Medijatorske varijable u modelu negativne prošlosti su ekstrinzička motivacija i hedonistička sadašnjost. Preko ekstrinzičke deluju obrasci roditeljske vezanosti, a preko hedonističke sadašnjosti deluje intrinzička motivacija. Ovakvom konstelacijom odnosa moguće je objasniti 24,0% od ukupnog varijabiliteta u odnosu na dimenziju negativna prošlost.
Rezultati u odnosu na specifične pretpostavke
H1: Nivo prokrastinacije reflektuje različitu vremensku orijentaciju
Vreme nije jednostavno fiksirana fizička realnost nezavisna od naše svesti. S obzirom na subjektivnu percepciju vremena, možemo reći da je proces prokrastinacije odvajanje sadašnjosti od budućnosti. Istraživači koji su se bavili vremenskom perspektivom, utvrdili si pozitivnu povezanost izmedju dimenzija vremenske perspektive i akademskog postignuća (De Voider & Lens, 1982). Na primer, Lenings, Barns i Kuni (1998) pronašli su da je pozitivan stav prema budućnosti prediktor visoko akademsko postignuće kod učenika i studenata. Takodje, vremenska perspektiva budućnosti povezana je sa prosečnom ocenom studenata (Shell & Husman, 2001). Pretpostavljamo da će nivo prokrastinacije bi ti negativno povezan sa dimenzijom fatalističke sadašnjosti i budućnosti, a pozitivno sa hedonističkom sadašnjošću.
97
Tabela 29 : povezanost dimenzija vremenske perspektive i sklonosti ka odlaganju 1 2 3 4 5 1. Akademska neefikasnost
-
2. Negativna prošlost
,300**
3. Hedonistička sadašnjost
,141**
,119**
4. Budućnost
-,511**
,020
-,115**
5. Pozitivna prošlost
-,106**
-,201**
,265**
,097**
6. Fatalistička sadašnjost
,240**
,487**
,240**
-,163**
,023
** Korelacija je značajna na nivou 0,01 * Korelacija je značajna na novou 0,05
Rezultati su potvrdili smer povezanosti akademske neefikasnosti sa dimenzijama budućnost i hedonistička sadašnjost, dok smer povezanosti sa fatalističkom sadašnjosti nije potvrđen. Takođe, treba napomenuti, da povezanost sa dimenzijom negativna prošlost uopšte nije predviđena, ali su r ezultati pokazali da je to bio propust, jer je dobijena pozitivna i niska povezanost. U svrhu utvrđivanja prediktivnog odnosa dimezija vremenske perspektive i akademske neefikasnosti primenjena je regresiona analiza na standardzovanim skorovima ispitivanih varijabli. Tabela 30: Linearna regresiona analiza – testiranje modela u celini, β koeficijenti i njihova značajnost u predikciji akademske neefikasnosti Model 1
R
R
F
sig
prediktori
β
sig
,585
,342
134,906
,000
NP
,300
,000
HS
,052
,032
B
-,501
,000
PP
-,009
,726
FS
-,017
,531
Legenda: NP – negativna prošlost; HS – hedonistička sadašnjost; B – budućnost; PP – pozitivna prošlost; FS – fatalistička sadašnjost.
98
Sklop prediktora dimenzija vremenske persepktive objašnjava 34,2% od ukupnog varijabiliteta u odnosu na akademsku neefikasnost. Upoređivanjem doprinosa svih nezavisnih varijabli dobijeni rezultati pokazuju da najveći jedinstveni doprinos predikciji zavisne promenljive ima okrenutost budućnosti. Studenti koji brižljivo planiraju budućnost neće odugovlačiti sa zavrašavanjem fakulteta. Nešto manji, po veličini, jedinstveni doprinos ima varijabla negativna prošlost . Studenti koji imaju negativna sećanja i stavove u pogledu sopstvene prošlosti imaju i veću sklonost ka prolongiranju završavanja obaveza. Najmanji značajan doprinos predikciji akademske neefikasnosti ima hedonistička sadašnjost .
H2: Obrasci porodične afektivne vezanosti su antesedensi razvoja motiva
Neki od rezultata savremenih istraživanja (Otis, Grouzet & Pelletier, 2005) pokazali su stabilnost ekstrinzičke motivacije kod pojedinaca tokom vremena za razliku od intrinzičke koja se sa zrelošću smanjuje, pogoršava. Odnos izmedju ranih obrazaca porodične afektivne vezanosti i kasnijeg akademskog uspeha, kao i mehanizmi kojima rana porodična afektivna vezanost utiče na razvoj motiva nisu dovoljno rasvetljeni. Pretpostavljamo da će dominantan nesiguran obrazac izmedju dece i roditelja i mati pozitivnu povezanost sa ekstrinzičkom motivacijom kao dominantne, a siguran sa intrinzičkom.
Tabela 31: povezanost motivacije i afektivne vezanosti 1
2
3
1. Ekstrinzička
-
2. Intrinzička
,403**
3. Amotivacija
-,234**
-,305**
4. Sigurni
,273**
,277**
-,306**
5. Nesigurni
-,068*
-,074**
,509**
** Korelacija je značajna na nivou 0,01 * Korelacija je značajna na novou 0,05
99
4
-,627**
Pretpostavka je potvrđena u pogledu povezanosti sigurnog obrasca i intrinzičke motivacije jer je dobijena korelacije pozitivna. Povezanost nesigurnog obrasca i ekstrinzičke nije potvrđena. Naime, sigurni obrazac pozitivno korelira sa oba tipa motivacije. Sa amotivacijom, koja nije ni bila deo pretpostavke, sigurni korelira negativno, dok nesigurni obrazac ima najjaču pozitivnu povezanost sa amotivacijom. Tabela 32: Linearna regresiona analiza – testiranje modela u celini, β koeficijenti i njihova značajnost u predikciji ekstrinzičke motivacije Model
R
R
F
sig
prediktori
β
sig
1
,304
,092
65,849
,000
sigurni
,380
,000
nesigurni
,170
,000
Sigurni i nesigurni obrazac su značajni prediktori ekstrinzičke akademske motivacije. Međutim, ovakav model objašnjava svega 9.2% varijanse od ukupnog varijabiliteta u odnosu na ovaj tip motivacije. Tabela 33: Linearna regresiona analiza – testiranje modela u celini, β koeficijenti i njihova značajnost u predikciji intrinzičke motivacije Model
R
R
F
sig
prediktori
β
sig
1
.304
.093
66.181
.000
sigurni
.379
.000
nesigurni
.163
.000
Slično je i sa intrinzičkom motivacijom kao kriterijumom i obrascima roditeljske afektivne vezanosti kao prediktorima. Bez obzira na značajnost nj ihovog pojedinačnog dopirnosa, model objašnjava 9,3% varijanse u odnosu na unutrašnju akademsku motivaciju.
Tabela 34: Linearna regresiona analiza – testiranje modela u celini, β koeficijenti i njihova značajnost u predikciji amotivacije Model 1
R
R
F
sig
,510
,269
227,241
,000
100
prediktori
β
sig
sigurni
,021
,486
nesigurni
,523
,000
U modelu koji predviđa promenu u amotivaciji na osnovu sigurnog i nesigurnog obrasca je situacija drugačija. Nesigurni obrazac roditeljske vezanosti objašnjava 26,9% od ukupnog varijabiliteta u odnosu na amotivaciju. Loša slika o sebi koja je osnovi nekih tipova nesigurnog obrasca je razvija stav o besmislenosti svakog napretka.
H3: Ekstrinzička i intrinzička motivacija su antecedensi doživljaja vremenske perspektive
Autori Teorije o vremenskoj perspektivi (Zimbardo & Boyd, 2008) , između ostalog, sugerišu da treba ispitati odnos oba tipa akademske motivacije sa dimenzijama vremenske perspektive, jer prva vremenska perspektiva koja se razvija je hedonistička sadašnjost, a prva motivacija koja nastaje je ekstrinzička. Iako amotivacija nije pomenuta u formulaciji pretpostavke, pokazalo se da je upravo ona jedan od važnijih prediktora u odnosu na neke dimenzije vremenske perpekstive. Tabela 35: povezanost vremenske perspektive i akademske motivacije 1
2
3
4
5
6
1. Negativna prošlost
-
2. Hedonistička sadašnjost
,119**
3. Budućnost
,020
4. Pozitivna prošlost
-,201** ,265**
,097**
5. Fatalistička sadašnjost
,487**
,240**
-,163** ,023
6. Ekstrinzička
,085**
,199**
,202**
,219**
,047
7. Intrinzička
-,011
,168**
,387**
,224**
-,102** ,403**
8. Amotivacija
,270**
-,056*
-,180** -,174**
7
-,115**
** Korelacija je značajna na nivou 0,01 * Korelacija je značajna na novou 0,05
101
,388**
-,234** -,305**
Ekstrinzička i intrinzička motivacija koreliraju pozitivno sa hedonističkom sadašnjosti, budućnosti i pozitivnom prošlosti. Amotivacija je pozitivno povezana sa negativnom prošlosti i fatalističkom sadašnjosti. U narednoj tabeli (Tabela 36) prikazani su rezultati u odnosu na postavljenu hipotezu. Tabela 36: Linearna regresiona analiza – testiranje modela u celini, β koeficijenti i njihova značajnost u predikciji dimenzija vremenske perspektive zavisna varijabla
Model
R
R2
F
sig
prediktori
Negativna prošlost
1
,096
,009
6,111
,002
ekstrinzička ,105
,001
intrinzička
-,052
,082
ekstrinzička ,160
,000
intrinzička
,103
,001
ekstrinzička ,051
,069
intrinzička
,363
,000
ekstrinzička ,157
,000
intrinzička
,160
,000
ekstrinzička ,109
,000
intrinzička
,000
Hedonistička sadašnjost
Budućnost
Pozitivna prošlost
1
1
1
Fatalistička sadašnjost 1
,222
,387
,266
,141
,049
,150
,071
,020
33,729
,000
114,363 ,000
49,608
13,126
,000
,000
β
-,143
Najbolji od svih modela u kome značajan prediktor objašnjava 15,0% varijanse, jeste model koji predviđa promene u odnosu prema buduć nosti kada je visoka unutrašnja akademska motivacija. Visoki unutrašnji motivacioni faktori će bitno uticati na planiranje sopstvene budućnosti. I ostali modeli su značajni, ali s obzirom da objašnjavaju veoma mali procenat ukupnog varijabiliteta kriterijumskih varijabli, neće detaljine biti o pisani. Pošto se amotivacija pokazala kao značajan faktor
u modelu akademske
neefikasnosti, a nije uzeta u obzir prilkom formulisanja ove hipoteze, smatramo da je značajno pomenuti promene koje je njeno uvođenje u mo dele vremenske perspektive, donelo.
102
sig
Tabela 37: Linearna regresiona analiza – testiranje modela u celini, β koeficijenti i njihova značajnost u predikciji dimenzija vremenske perspektive zavisna varijabla Model R R F sig prediktori β
sig
Negativna prošlost
ekstrinzička ,146
,000
intrinzička
,026
,373
amotivacija ,310
,000
ekstrinzička ,162
,000
intrinzička
,107
,000
amotivacija ,016
,576
ekstrinzička ,043
,129
intrinzička
,000
Hedonistička sadašnjost
Budućnost
Pozitivna prošlost
Fatalistička sadašnjost
1
1
1
1
1
,308
,223
,391
,281
,413
,095
,050
,153
,079
,170
45,419
22,579
78,239
37,225
89,025
,000
,000
,000
,000
,000
,348
amotivacija -,062
,022
ekstrinzička ,145
,000
intrinzička
,000
,136
amotivacija -,096
,001
ekstrinzičk a ,163
,000
intrinzička
,175
-,039
amotivacija ,411
Najveća promena u objašnjavanju varijabiliteta unutar kriterijuma uvođenjem amotivacije kao prediktora je na dimenziji fatalistička sadašnjost. Od 2 ,0% objašnjene varijanse bez amotivacije, uvođenjem prediktora amotivacije, procenat objašnjenog varijabiliteta je skočio na 17,0%. Kad im već nije ni stalo do toga šta studiraju, onda je sigurno da nisu krivi nizašta.
103
,000
DISKUSIJA REZULTATA
S obzirom na postavljene ciljeve istraživanja, diskusija rezultata ima dva odvojena dela. U prvom delu je prikazana diskusija koja se odnosi na model akademske neefikasnosti i na značajne rezultate posebnih hipoteza koji nisu obuhvaćeni modelom. U drugom delu je prikazana diskusija rezultata adaptacije Zimbardovog upitnika vremenske perspektive.
I Ideja o integrativnom modelu psiholoških prediktora akademske neefikasnosti, zasnovana je na pretpostavljenoj interakciji fenomena preuzetih iz teorije vremenske perspektive, teorije samodeterminacije i teorije afektivne vezanosti. Saglasno tome, polazna pretpostavka istraživanja je glasila: Strukturu akademske neefikasnosti čine faktori vremenske perspektive, motivacije i roditeljske afektivne vezanosti.
Afektivna vezanost i akademska neefikasnost
Sagledavajući uticaje koji su prikazani na Slici 10, možemo konstatovati da obrazacstil afektivne vezanosti ima i posredan i neposredan efekat na akademsku neefikasnost. Da podsetimo, prema teoriji afektivne vezanosti (Bowlby, 1982), počevši od detinjstva, u svim stresnim ili na bilo koji način pretećim situacijama, ljudi se oslanjaju na bliske osobe koje pružaju zaštitu, ugodnost i podršku. Mentalne reprezentacije značajnih figura i interakcija sa njima, kao i mentalne reprezentacije sebe, vremenom postaju „radni modeli“ (Bretherton & Munholland, 1999) koji utiču na očekivanja, stilove ponašanja i odnose sa drugima. Osobe koje su internalizovale pozitivne reprezentacije drugih (od kojih se očekuje i dobija pomoć), kao i model selfa (koji zaslužuje ljubav i podršku), ima ju siguran stil vezivanja, što se potvrđuje u različitim socijalnim situacijama u kojima se oni bolje i elastičnije nose sa stresom jer im to omogućava njihova „sigurna roditeljska baza“ (Vivona, 2000). Nasuprot tome, osobe koje imaju negativne reprezentac ije značajnih drugih osoba i 104
odnosa sa njima, a ponekad i sebe, imaju nesiguran stil vezivanja. Izgradnja individualnog stila afektivnog vezivanja u velikoj meri zavisi od strukture radnih modela (Gillath i saradnici, 2006; Mikulincer & Shaver, 2007b). Pomenuti stilovi afektivnog vezivanja ukazuju na kvalitet interakcija dete-roditelj, kao i na skup očekivanja i verovanja deteta koji proizilaze iz tog odnosa (Stefanović-Stanojević, 2008). Razmotrimo, dakle, na koji se način stil afektivnog vezivanja upliće u situaciju akademske efikasnosti-neefikasnosti. U nekim istraživanjima akademskog postignuća, istraživači su bili veoma okrenuti proučavanju prirode i kvaliteta odnosa roditelj -student, odnosno, ispitivanju uloge roditelja u akademskoj uspešnosti njihove dece. Na primer, istraživači su merili da li će opažena socijalna i emocionalna podrška roditelja uticati na akademsko postignuće tokom prve dve godine studiranja (Cutrona i saradnici, 1994). Pretpostavili su da će podrška porodice smanjiti nivo anksioznosti kod studenata, a da će redukovana anksioznost determinisati akademsku samoefikasnost ili uverenje da on ili ona imaju sposobnost da se uhvate u koštac sa zadatkom i izvrše ga na način koji vodi ostvarenju postavljenih ciljeva. U tom slučaju, akademska samoefikasnost studenata bi bila dobar prediktor akademskog postignuća. Rezultati su pokazali pozitivnu korelaciju roditeljske podrške i uspeha na studijama, iako su, zapravo, bile merene studentske percepcije njihovog odnosa sa roditeljima, a ne samo ponašanje roditelja. Sigurna veza sa roditeljima ne ograničava se na detinjstvo već traje tokom celog života (Ainsworth, 1989). Utvrđeno je da takva veza pre promoviše autonomiju nego zavisnost dece (Ainsworth et al, 1978; Bowlby, 1988).
Nesiguran obrazac afektivne vezanosti i akademska neefikasnost
Rezultati našeg istraživanja su u saglasnosti sa spomenutim nalazom o ulozi roditelja u akademskoj uspešnosti dece (Cutrona i saradnici, 1994), naravno, posmatrajući iz ugla akademske neefikasnosti koja je bila predmet ovog istraživanja. Ispostavilo se da nesigurni obrazac afektivne vezanosti može biti prediktor javljanja akademske neefikasnosti. Ovaj
efekat, iako, značajan, nije veliki. Kao što znamo, suprotno kvalitetu sigurnosti, kvalitet nesigurnosti proizilazi iz drugačijeg interaktivnog iskustva sa roditeljem, na osnovu koga se on ne opaža kao pouzdan 105
u pružanju zaštite i podrške kada je dete traži ili očekuje, ili, bar, kada u pružanju podrške nije dovoljno dosledan. Rezultat ovakvog iskustva je slika o sebi kao osobi koja nije dovoljno vredna. Generalno uzevši, deca sa takvim interaktivnim iskustvom postaju ljudi koji nemaju dovoljno samopouzdanja, koji se lako obeshrabre, koji nisu ni skloni, ni spremni da previše istražuju okolni svet, koji odugovlače sa preduzimanjem akcija, koji mogu biti neorganizovani ili, čak, ambivalentni u odnosu na zadatak (Stefanović -Stanojević, 2005). Ako razmatramo akademsko postignuće osobe sa ovim karakteristikama, lako je pretpostaviti najverovatniji put kojim će osoba ići, a još lakše razumeti odbrambene strategije koje bi ona mogla koristiti. Rezultati ovog istraživanja to nagoveštavaju.
Od nesigurnog obrasca afektivne vezanosti ka razvoju vremenske perspektive – medijatorska uloga akademske motivacije
Rezultati istraživanja su otkrili značajnost fenomena amotivacije (odsustvo motivacije), iako ranija istraživanja nisu ukazivala na važnu ulogu ovog fenomena, tako da se on nije našao u formulisanim hipotezama istraživanja. Teorija samodeterminacije postulira da se motivacija doživljava u različitom intenzitetu, što se može prikazati kontinuumom na kome postoje tri kategorije motivacije, poređane od najnižeg do najvišeg stepena (Ryan & Deci, 2000a). Amotivacija ili potpuni nedostatak motivacije za neku aktivnost je na kr ajnjoj levoj strani kontinuuma; ekstrinzička ili motivacija koja postoji zahvaljujući spoljašnjim pritiscima nalazi se na sredini; i intrinzička motivacija, tj. motivacija koja postoji kada je učestvovanje u aktivnosti potpuno nezavisno od uživanja ili zadovoljstva nepovezanih sa zadatkom, smeštena je na krajnjem desnom delu kontinuuma. U okviru kategorije ekstrinzička motivacija postoje četiri dodatne kategorije: spoljašnja, introjektovana, identifikovana i integrisana. Kako se individua kreće od najnižeg do najvišeg dela kontinuuma, stepen samodeterminisane motivacije raste. Istraživači (Ryan & Deci, 2000) postuliraju tri potrebe koje su korisne za viši nivo samodeterminacije: kompetentnost, povezanost i autonomiju. To znači da je verovatnije da će osoba biti intrinzički motivisana da se angažuje oko zadatka, ako oseća da je kompetentna u odnosu na zadatak, ako je zadatak povezan sa njenim ciljevima i osobama koje je podržavaju i ako osoba ima autonomiju koja se odnosi na stepen samoderminisanosti koji doživljava u odnosu na angažovanje. Ako ove potrebe postoje u određenom stepenu, one će uticati na nivo 106
motivacije da se osoba angažuje u određenoj aktivnosti. Ukoliko ne postoje, biće podstaknuta amotivacija, tj. kompletno odsustvo motivacije da se osoba anga žuje u nečemu. Amotivacija ili odsustvo motivacije, proističe iz doživljaja nekompetentnosti, nedostatka kontrole i nepostojanja namere da se započne aktivnost. Amotivisane osobe su često apatične, neefikasne, nedostaju im kapaciteti da “dovedu stvar do kraja” ili da se “uhvate u koštac” sa složenim zadacima, ne prave planove na duži rok, slede ustaljenost, ne misle o ciljevima u budućnosti, imaju detinjasti, regresivni stil mišljenja. Rezultati našeg istraživanja su pokazali najveći efekat nesigurnog afektivnog stila na amotivaciju. Rana, negativna iskustva deteta u pogledu dostupnosti značajnih drugih kojima
se ne može verovati, od kojih se ne može očekivati, definišu mentalnu reprezentaciju sebe, odnosno “skup verovanja i očekivanja od sebe samog” (Stefanović -Stanojević, 2005, str. 39). Ovakva iskustva utemeljuju svest o sopstvenoj beznačajnosti ili maloj vrednosti. Preplavljujući, uopšteni doživljaj nesigurnosti, nezaštićenosti, niskog samocenjenja i samopouzdanja, veoma utiče na nivo samodeterminacije. Videli smo da pojava amotivacije proističe iz nepostojanja tri potrebe koje su korisne za nivo samodeterminacije: kompetentnost, povezanost i autonomija. Pojam nesiguran u ovom kontekstu označava doživljaj nekompetentnosti u odnosu na zadatak, nedostatak
povezanosti zadatka sa
osnovnim životnim ciljevima osobe i važnim ljudima koji bi je podržali u toj aktivnosti. Nema ni doživljaja autonomije. Kada posmatramo efekat nesigurnog obrasca na ekstrinzičku motivaciju, vidimo da je on iako značajan, prilično mali. Moguće je da nesigurne osobe koje inače imaju negativnu sliku o sebi, pokušavaju da je poboljšaju baveći se odabranim aktivnostima i verujući da će za svoje angažovanje dobiti verbalnu pohvalu, nagradu, pozitivne reakcije drugih, a samim ti i bolji doživljaj sebe samih. Kod efekta nesigurnog obrasca na intrinzičku motivaciju koji je, takođe mali ali značajan, objašnjenje možda leži u tome da ljudi koji se osećaju nesigurno u odnosu na prihvatanje i podršku drugih, mogu biti skloni izgradnji vlastitih pravila i uopšte vlastitog unutrašnjeg sveta, a u kome važnu ulogu može odigrati intrinzička motivacija Ukratko, ako se osoba oseća odbačenom i nevoljenom, manje će očekivati spoljašnje pohvale, a više se oslanjati na zadovoljavanje sopstvenih kriterijuma i standarda postignuća. Kao što je ranije spomenuto, sprovedeno istraživanje je otkrilo važnost jednog (nepretpostavljenog) fenomena čija uloga nije bila sagledana na samom početku. Rezultati su 107
pokazali da amotivacija (Deci & Ryan, 1985) ima direktan, ali slab efekat na vremensku dimenziju negativna prošlost . Nedostatak motivacije proizilazi iz doživljaja osobe da je preduzimanje određene aktivnosti potpuno besmisleno (Dörnyei 2001a). Amotivisana osoba doživljava sebe kao nekompetentnu u odnosu na zadatak, a zadatak ne povezuje sa ciljevima koji su joj važni (Ryan & Deci, 2000). Ona ima nisko samopoštovanje, nisko samopouzdanje, nema emocionalnu stabilnost, može se osećati depresivno i apatično (Anagnostopoulos & Griva, 2012). Relativno odsustvo motivacije nije prouzrokovano nedostatkom početnog interesovanja već pre osećanjem osobe da je nekompetentna i bespomoćna kada se suoči sa aktivnošću. Valeran (Vallerand, 1997) navodi četiri glavne vrste amotivacije. Prvo, amotivacija može proizaći iz predstave o sopstvenim kapacitetima i sposobnostima, što znači da student, na primer, može smatrati da nije dovoljno sposoban da preduzme neku aktivnost. Drugo, osoba može uočiti da strategije koje je do tada koristila nisu donele željene rezultate. Treći tip amotivacije se odnosi na procenu kapaciteta osobe da uloži napor, na osnovu čega ona zaključuje da je traženo ponašanje suviše zahtevno i da podrazumeva ulaganje ogromnog napora. Poslednji tip amotivacije proizilazi iz opšteg doživljaja sopstvene bespomoćnosti, što znači da je osoba uverena da uprkos uloženom naporu, nije u stanju da izvrši zadatak. Začetak samopredstave o niskim kapacitetima i sposobnostima, o tome da osoba “nije na nivou zadatka”, da su njene dosadašnje strategije bezvredne i neuspešne, da je besmisleno bilo šta pokušavati, verovatno možemo potražiti u njenom ranijem, prošlom iskustvu. Pošto takva samopredstava budi doživljaj bespomoćnosti, depresivnosti, niskog samopouzdanja, ova osećanja, čak i ako samoprocena ne odgovara u potpunosti onome što je osoba zaista doživela, doprinose formiranju negativnog stava prema prošlosti . Jednom rečju, osoba nastavlja da loše misli o svojim prošlim iskustvima, teško može da zaboravi ranije neuspehe, ima manjak energije i nedostatak ego kontrole, ubeđena je da joj negativna prošla iskustva upravo pokazuju da ništa ne vredi preduzimati. Ma kakva bila, prošlost se svakako ne može promeniti, ali se može promeniti stav prema njoj ukoliko postane očigledno da osobu čini nefunkcionalnom i neadekvatnom.
108
Dve uloge negativne prošlosti u shvatanju akademske neefikasnosti
Događaji u prošlosti se mogu grubo podeliti na one koji se verovatno nikada nisu desili i one za koje ne marimo ”
(William Ralph Inge, prema: Zimbardo and Boyd: The Time Paradox, 2008, pp. 71)
Dimenzija vremenske perspektive negativna prošlost ima dvostruku ulogu u razumevanju fenomena odugovlačenja kod studenata: medijatorsku i direktnu, prediktorsku. Razmatrajući određenje vremenske perspektive, Zimbardo i Bojd (1999) iznose da ona predstavlja često nesvestan lični stav koji svako od nas ima prema vremenu, a zahvaljujući kome se kontinualni tok egzistencije smešta u vremenske kategorije (prošlost, sadašnjost, budućnost), koje našim životima daju uređenost, povezanost, sklad i značenje (K ostić, Gavrilović, Nedeljković, 2011). Kada je u pitanju vremenska dimenzija prošlost , Zimbardo i Bojd (1999) razlikuju dva moguća pristupa: pozitivan i negativan. Na ovom mestu je posebno značajan negativan stav prema prošlosti, pošto rezultati našeg istr aživanja ukazuju na direktan efekat nesigurnog obrasca afektivne vezanosti na dimenziju negativna prošlost . Negativan odnos prema prošlosti reflektuje generalno nesrećan, averzivan pogled na
vreme koje je prošlo, a za koji su istraživači utvrdili da negati vno korelira sa emocionalnom stabilnošću i samopoštovanjem, a pozitivno sa depresijom i anksioznošću (Anagnostopoulos & Griva, 2012). Znamo da je doživljaj vremena oblikovan emocionalnim stanjem i relativnim značajem koji se, u ovom slučaju pridaje onome što je prošlo. Fokusiranost na negativna prošla lična iskustva još uvek ima moć da uznemiri, podstičući osećanje gorčine i žaljenja. Ako se vratimo načinu formiranja i karakteristikama nesigurnog stila afektivnog vezivanja, kao i zapažanju da nesigurne beb e verovatno postaju nesigurni ljudi (Stefanović Stanojević, 2005), biće jasno da internalizacija “nepouzdanog” unutrašnjeg modela koji ne pruža zaštitu i podršku u ranom detinjstvu, doprinosi doživljaju neprihvaćenosti, odbačenosti, osećanju manje vrednosti, razočaranosti, gubitku poverenja i samopoštovanja. Između ostalog, ovaj stil afektivnog vezivanja utiče na način opažanja i vrednovanja prošlog iskustva, na formiranje stavova o sebi i drugima, na smeštanje i interpretaciju prošlih događaja. Iz ugla onoga koji “pamti” traumatična uskraćivanja i nezadovoljenja, hladan ili odbacujući stav 109
roditelja, njihovu nedostupnost i nedoslednost, možda zlostavljanje, prošlost ne može izazvati pozitivne emocije. Međutim, za negativan stav prema prošlosti nisu uvek odgovorni loši i nepovoljni uslovi odrastanja. Ponekad je u pitanju negativna rekonstrukcija prošlih događaja koja budi negativan stav prema prošlosti. Većina naučnika veruje da je dominantna vremenska perspektiva najvećim delom naučena u ranom detinjstvu, go tovo paralelno sa izgradnjom dominantnog afektivnog obrasca što i omogućuje njihovu interakciju u bliskom vremenskom dodiru. Orijentacija ka negativnoj prošlosti takođe utiče na akademsku neefikasnost . U ranijim komentarima su spomenute karakteristike osoba koje imaju negativan stav prema prošlosti i koje veoma liče na karakteristike ustanovljene kod prokrastinatora. To su, u stvari, karakteristike koje se odnose na energetske potencijale koji nisu veliki, emocionalnu stabilnost, koja nije na zavidnom nivou, kontrolu impulsa, koja bi mogla biti bolja, samopoštovanje, koje nije visoko. Sva ova svojstva su zajednička i za ljude koji imaju negativan stav prema prošlosti, i za one koji su skloni prokrastinaciji. Verovatno neke uzroke prokrastinacije treba tražiti u prošlosti. Možda prošla traumatična iskustva koja su i dalje povezana sa negativnim emocijama: strahom, tugom, razočarenjem, stidom, kriju ozbiljne razloge sadašnje neefikasnosti? Možda su raniji neuspesi uticali na formiranje odbrambenog stila ponašanja koji je karakterističan za prokrastinatore, a koji podrazumeva izbegavanje i razvlačenje započinjanja sadašnjih aktivnosti? Iako niko ne može tvrditi da su njegova sećanja na prošlost apsolutno pouzdana, istraživanja (Zimbardo, Boyd, 2008, str. 87) pokazuju da stav prema prošlosti proizvodi značajan uticaj na stil mišljenja i ponašanja osobe, na njenu sadašnju efikasnost.
Siguran obrazac afektivne vezanosti i akademska neefikasnost
Ukupan uticaj sigurnog afektivnog obrasca na akademsku neefikasnost je, zapravo, indirektan, negativan i slab. U tabelama u kojima su prikazani efekti, može se videti da je direktan uticaj intrinzičke motivacije na akademsku neefikasnost slabog intenziteta, a da se on pojačava zahvaljujući medijatorskoj varijabli budućnost . Polazeći od sigurnog obrasca afektivne vezanosti, jedna putanja upravo i vodi preko intrinzičke motivacije i dimenzije budućnost , a druga preko ekstrinzičke motivacije i negativne prošlosti.
110
Da bi se bolje shvatile medijatorske uloge intrinzičke i ekstrinzičke motivacije, razmotrićemo uticaj sigurnog obrasca na razvoj ovih tipova akademske motivacije. Rezultati istraživanja pokazuju da sigurni afektivni stil (obrazac) ima značajne i skoro podjednako velike efekte na intrinzičku i na ekstrinzičku motivaciju, ali ne i na amotivaciju, što se može lako objasniti. Kada se osoba oseća prihvaćenom, kada ima dovoljno poverenja u ljude, kada je u svom ranom detinjstvu stekla “sigurnu bazu”, ona se spokojno upušta u istraživanje realnosti, posedujući kapacitete koji joj omogućavaju suočavanje sa mogućim problemima. Sigurne osobe obično imaju visoko samopoštovanje – one vole, prihvataju i poštuju sebe. One nemaju potrebu da se pokažu superiornijim od drugih, nemaju potrebu za samopromocijom, njihov doživljaj sopstvene vrednosti nije izmenjen ni kada se suoče sa negativnim ishodima svojih aktivnosti (Kernis & Paradise, 2002). Kod sigurnih osoba koje su intrinzički motivisane, motivacija dolazi iz njihove unutrašnjosti, a ne zbog spoljašnjih nagrada. Takva osoba će raditi na rešenju problema i osećaće zadovoljstvo u samoj aktivnosti traženja adekvatnih rešenja. Kod aktivnosti sigurnih osoba intrinzički motivisanih, može se identifikovati i kompetentnost u odnosu na zadatak, i povezanost sa važnim ciljevima u životu, i autonomija. Prisetimo se da su ovo važne i korisne potrebe koje podižu nivo samodeterminacije. Ipak, ne znači da intrinzički motivisana osoba neće tražiti nagrade. To samo znači da spoljašnje nagrade nisu dovoljne da održe i očuvaju ovu vrstu motivacije. Postojanje intrinzičke motivacije govori o prirodnoj ljudskoj potrebi da uče i asimiluju. Znamo da postojanje unutrašnjih faktora kao što su radoznalost, zainteresovanost, lična odgovornost, samodeterminisanost, istrajnost, napor, trud osobe, objašnjavaju odnos intrinzičke motivacije i akademskog postignuća (Gottfried & Gottfried, 2004). Ima dovoljno empirijskih potvrda da intrinzička motivacija veoma visoko korelira sa akademskim postignućem. Na primer, kod studenata sa ili bez smetnji u učenju (Gottfried, 1985), kod darovite dece koja su efikasnija i funkcionalnija u školi zahvaljujući visokoj intrinzičkoj motivaciji, koja je, istovremeno, odličan prediktor njihovog visokog akademskog postignuća u odraslom dobu (Gottfried & Gottfried, 1996). Nažalost, odsustvo pomenutih unutrašnjih faktora onemogućava stimulisanje intrinzičke motivacije, tako da se umesto akademske efikasnosti proizvodi akademska neefikasnost u dostizanju određenih nivoa obrazovanja. Javlja se tendencija odlaganja započinjanja ili izvršavanja i dovršavanja obaveza – prokrastinacija. Ona doprinosi povišenoj napetosti osobe, još je više udaljava od zadatka, onemogućava adekvatno planiranje, ponekad dajući netačnu sliku o težini, zahtevnosti, složenosti zadatka, kao i predstavu o nedovoljnim 111
kapacitetima i kompetentnosti osobe. Zato je negativan uticaj intrinzičke motivacije na akademsku neefikasnost, potpuno logičan rezultat. Sa druge strane, kao što rezultati pokazuju, sigurni afektivni obrazac utiče i na ekstrinzičku motivaciju koja po svojim razlozima i svojoj orijentaciji predstavlja drugu vrstu
motivacije. Razlozi koji je pokreću su spoljašnji, izvan osobe (na primer, nagrade, verbalne pohvale, novac, ocene). Ovakve nagrade pružaju zadovoljenje i zadovoljstvo koje nije direktno povezano sa samom prirodom zadatka. Osoba koja je ekstrinzički motivisana nastavlja da radi na zadatku čak i kada je on sam ne zanima jer anticipira zadovoljstvo koje će doživeti kada dobije neku nagradu. Ekstrinzička motivisanost, međutim, ne znači da osoba neće osetiti ikakvo zadovoljstvo radeći na zadatku. To samo znači da će zadovoljstvo koje anticipiraju zbog neke spoljašnje nagrade, nastaviti da ih motiviše čak i kada ih zadatak koji obavljaju ne interesuje ili ih neznatno interesuje. Sigurne osobe koje su eks trinzički motivisane imaju, dakle, različite (spoljašnje) razloge pokretanja na akciju, ali se u pogledu kompetentnosti u odnosu na zadatak i povezanosti zadatka sa životnim ciljevima ne razlikuju od intrinzički motivisanih. Ekstrinzički motivisani se jedi no razlikuju po velikom variranju stepena autonomnosti.
Od sigurnog obrasca afektivne vezanosti ka razvoju vremenske perspektive - medijatorska uloga akademske motivacije
Rezultati istraživanja pokazuju da je ukupan uticaj sigurnog afektivnog obrasca na vremensku dimenziju budućnost značajan. To je mali, direktan i nešto viši indirektan efekat. Razmotrimo prvo direktan uticaj sigurnog obrasca na vremensku dimenziju budućnost . Osobe sa sigurnim afektivnim stilom su optimistične i pozitivno nastrojene pre ma budućnosti. Njihova “sigurna baza” im omogućava i olakšava “nošenje” sa različitim vremenskim zonama, kao i opredeljivanje za veće i značajnije ishode, nagrade, ciljeve koji ih čekaju u budućnosti u odnosu na beznačajnije i manje , koje mogu dobiti u neposrednoj sadašnjosti (Moore & Symons, 2005). Sigurne osobe su u stanju da maksimalno uvećaju svoje dobitke, odlažući ih za budućnost, za vreme koje tek treba da dođe. Medijatorska uloga u odnosu sigurnog obrasca rane afektivne vezanosti i vremenske dimenzije budućnost , pripala je intrinzičkoj motivaciji. Sigurni obrazac afektivne vezanosti snažnije utiče na odnos prema budućnosti, ako na nju deluje preko unutrašnjih motivacionih procesa individue. 112
Značajan, srednje jak, direktan uticaj intrinzičke motivacije na vremensku dimenziju budućnost je pojačao i uticaj sigurnog obrasca na budućnost. Orijentacija prema budućnosti
svakako nije urođena, ali se na osnovu nje može indirektno zaključiti da su ljudi kod kojih je ustanovljena ova vremenska orijentacija “rođeni na pravom mestu, u pravo vreme” (Zimbardo & Boyd, 2008, 139). To, zapravo, znači da su sredinski uslovi u kojima su oni živeli bili veoma povoljni (“sigurna baza”, dobri modeli). U takvim uslovima, bebina okrenutost neposrednoj sadašnjosti, lako se preo braćuje u umerenu orijentaciju ka budućnosti odrasle osobe koja će, zahvaljujući tome, postati uspešna, samosvesna, samopouzdana, samodeterminišuća ličnost. Prema teoriji samodeterminacije (Deci & Ryan , 1985), a u skladu sa teorijom motivacije Maslova, čovek ima prirodnu potrebu da se razvija i raste. Kao što je spomenuto, primarni faktori koji ohrabruju motivaciju rasta jesu kompetentnost, povezanost i autonomija. Intrinzički motivisane osobe imaju izražen nivo ovih potreba - one autentično uživaju u samom zadatku, zahvaljujući unutrašnjoj samo-regulaciji koja je oslobođena spoljašnjih pritisaka. Oni imaju “sadašnju anticipaciju budućih ciljeva”. Kada predvide buduće posledice sadašnjeg ponašanja, vešto planiraju vreme i uspevaju da se potpuno usmere na zadatak. U stanju su da odlože neposredno zadovoljenje, mogu da postave jasne ciljeve za koje su uvereni da će ih ostvariti u bližoj ili daljoj budućnosti, efikasni su, aktivni, manje prokrastiniraju, imaju uspešne efekte. Istraživanja pokazuju da osobe koje su više orijentisane prema budućnosti imaju dublje kognitivno procesuiranje informacija, a svoje studiranje smatraju veoma značajnim i vrednim (Bilde, Vansteenkiste and Lens, 2011). Pored toga što i indirektno i direktno utiče na formiranje odnosa prema budućnosti, sigurni obrazac ima uticaj i na izgradnju vremenske perspektive hedonistička sadašnjost . Taj uticaj je samo indirektni i u njemu intrinzička motivacija ima, takođe, medijatorsku ulogu. Hedonistička sadašnjost obično nije posebno blisko povezana sa ishodima učenja, odnosno sa motivacijom
za učenje. Međutim, intrinzička motivacija i hedonistička sadašnjost dele jednu zajedničku karakteristiku: uživanje. Ipak, pojam uživanja u ova dva slučaja ima različitu konotaciju, pošto je u hedonističkom pristupu uživanje izjednačeno sa trčanjem za zadovoljstvima i neposrednom gratifikacijom, a kod intrinzički motivisanih sa tendencijom rasta i razvoja i uživanjem u samoostvarenju. U jednom istraživanju (Bilde, Vansteenkiste and Lens, 2011), otkrivena je negativna relacija između intrinzičke motivacije i hedonističke sadašnjosti u domenu ishoda učenja. Pošto je ovo istraživanje i prema rečima autora, imalo neka ograničenja (ispitanici su pripadali samo jednoj starosnoj grupi učenika), pitanje je da li bi se ova j nalaz potvrdio kod 113
mlađih ili starijih učenika zbog faktora sazrevanja i faktora iskustva. Osim toga, izvesna ograničenja proizilaze i iz domena u kome je ispitivana hedonistička sadašnjost. U istraživanju je ispitivana uopštena hedonistička orijentacija (ZTPI, Zimbardo & Boyd, 1999), a ne ona koja je povezana sa rezultatima učenja. Siguran obrazac afektivne vezanosti utiče na razvoj hedonističkog stava prema
sadašnjosti, indirektno, preko ekstrinzičke motivacije. Kao što je ranije opisano, osobe koje su ekstrinzički motivisane, uspevaju da održe nivo svoje motivacije, pre svega, zahvaljujući spoljašnjim podsticajima i nagradama. One, jednostavno, jedva čekaju da se njihova aktivnost završi, kako bi dobile očekivanu ili obećanu nagradu. Angažovanje u akti vnosti koja je samo sredstvo da se dođe do kraja na kome čeka nagrada, implicira da je kraj važniji, centralniji od same aktivnosti. Tu se mogu postaviti bar dva pitanja: kakav je kvalitet angažovanja i kakav je kvalitet ishoda takve aktivnosti? Osobe koje na takav način pristupaju zadacima, mogu ostati bez nagrade. I takve se situacije u kojima je aktivnost samo sredstvo da se dobije nagrada, a ishod loš, mogu ponavljati. Internalizovana i generalizovana slika prošlosti u kojoj, uprkos očekivanju, aktivnost nije bila praćena nagradom, u kojoj je neposvećenost zadatku bila kažnjena, može provocirati negativan odnos prema prošlosti. Obrazac sigurne afektivne vezanosti se pokazao značajnim i u formiranju orijentacije prema negativnoj prošlosti. Taj uticaj je veoma slab i indirektan. Ovaj uticaj se odvija preko dve medijatorske varijable, oba tipa motivacije i hedonističke sadašnjosti. S obzirom da je uticaj sigurnog obrasca na ekstrinzičku i intrinzičku motivaciju direktan i istog intenziteta, a uticaj ekstrinzičke na negativnu prošlost i direktan i indirektan, razmotrićemo upravo taj odnos. Osoba će “misliti o lošim stvarima” koje su joj se dogodile u prošlosti. Negovaće “sećanje na bolna prošla iskustva”, “neće moći da zaboravi neprijatne slike”, “misliće da je pravila greške i da je trebalo da uradi drugačije”, biće sigurna da “stvari obično ne ispadnu onako kako očekujemo”, kao i da su za “njene odluke krivi drugi” (Zimbardo & Boyd, 2008, str. 89). Naravno, nezadovoljstvo zbog izostalih nagrada može uveliča ti negativan stav prema prošlosti ili iskriviti sliku o njoj i ona će se reflektovati na sadašnji život osobe. Sa druge strane, ekstrinzički motivisane osobe jure za neposrednim zadovoljstvima i potkrepljenjima i takav se stil organizacije aktivnosti i postavljanja ciljeva, besprekorno uklapa u hedonističku orijentaciju prema sadašnjosti . I hedonisti, uostalom, aktivno traže zadovoljstvo, a nastoje da izbegnu bol, žele neposrednu gratifikaciju i samo-stimulaciju, nove, provokativne situacije koje donose uživanje i uzbuđenje “ovde i sada”, bez ikakvog 114
razmatranja onoga što sledi (Zimbardo & Boyd, 2008). Zato je lako objašnjiv značajan efekat ekstrinzičke motivacije na vremensku dimenziju hedonistički prezent, koji je veći nego njen efekat na negativnu prošlost.
Vremenska perspektiva kao drugi nivo medijatora: od sigurnog obrasca afektivne vezanosti ka akademskoj neefikasnosti
Istraživanje je potvrdilo značajan uticaj tri vremenske dimenzije na akademsku neefikasnost. Najjači, iako negativan uticaj, ostvarila je dimenzija budućnost . Da bi objasnili ovaj nalaz, pogledajmo karakteristike osoba za koje je ustanovljeno da su orijentisane prema budućnosti: veća kontrola ega, veća radoznalost, postojanost, više ocene od prosečnih, više sati učenja, veća zavisnost od nagrade, veća samopouzdanost manja anksioznost. Ako ovaj niz svojstava uporedimo sa svojstvima osoba za koje je utvrđeno da su sklone odugovlačenju – prokrastinaciji i koje su samim tim, akademski neefikasne, postaje jasno da one moraju imati nizak skor na dimenziji budućnost. Karakteristike prokrastinatora kao što su: povišena anksioznost, povišena depresivnost, nisko samopouzdanje, nezainteresovanost za nagrade, loše planiranje vremena, niska samoefikasnost, nisko samocenjenje, niska motivacija, niska očekivanja, nedostatak budućih ciljeva, direktno onemogućavaju usmerenost ka budućnosti. Najslabiji ali, takođe, značajan uticaj na akademsku neefikasnost ostvarila je vremenska dimenzija hedonistička sadašnjost . Hedonistički orijentisane osobe obično teže da sebi obezbede što više zadovoljstva i prijatnosti, a pri tome teže da izbegnu situacije koje zahtevaju ulaganje velikog napora, kontinuirani rad na nečemu i odustajanje od trenutnih uzbuđenja. Njihova povišena energija, okrenuta je aktivnostima k oje zadovoljavaju njihovu intrinzičku potrebu za novim, uzbudljivim, prijatnim, a njihov nekontrolisani i slabi ego, kao i nedovoljna istrajnost ometaju bilo kakvu ozbiljnu radnu (akademsku) aktivnost. Zbog toga je razumljivo da viša hedonistička orijentisanost prema sadašnjosti ugrožava nivo efikasne, produktivne aktivnosti, bitno ga smanjujući. Zaključak za opštu hipotezu
Uz ogradu, da se svi efekti, direktni i indirektni, kreću u rasponu od slabih do srednje jakih, a na osnovu direktnih prediktorskih i medijatorskih uloga varijabli koje čine model, možemo sugerisati dva razvojna puta akademske neefikasnosti kod studenata. 115
Možemo reći da razvojnu liniju koja vodi ka niskoj neefikasnosti, odnosno ka visokoj studentskoj efikasnosti, omogućavaju sigurni obrazac roditeljske afektivne vezanosti, intrinzička akademska motivacija i okrenutost ka budućnosti.
Faktori koji imaju efekat povećavanja akademske neefikasnosti su nesigurni obrazac roditeljske privrženosti, donekle ekstrinzička motivacija, amotivacija, negativna prošlost i hedonistička sadašnjost .
H1: Nivo prokrastinacije reflektuje različitu vremensku orijentaciju
U skladu sa onim što je nalagala prva specifična hipoteza, proverili smo da li su dimenzije vremenske perspektive dobri prediktori namernog odlaganja započinjanja aktivnosti i rada na zadatku. Reč je, dakle, o predviđanju ne bilo koje, svakodnevne prokrastinacije, već „situacione - akademske prokrastinacije“ (Ferrari, 2010). Jedan od načina da razumemo zašto ljudi prokrastiniraju, uprkos tome što se suočavaju sa nelagodnošću, anksioznošću i žaljenjem, vodio je razmatranju njihovog odnosa prema vremenu. Ispostavila se značajna negativna povezanost prokrastinacije i orijentacije prema budućnosti, ali i negativnog stava prema prošlosti. Pošto su svi statistički značajni odnosi već diskutovani u okviru predstavljanja modela strukture, oni neće biti predmet dalje diskusije.
H2: Obrasci roditeljske afektivne vezanosti su antesedensi razvoja akademske motivacije
Sve značajne relacije između obrazaca afektivne vezanosti i dimenzija akademske motivacije su već diskutovani u okviru dobijenog modela. To je razlog što se nećemo ponovo baviti time.
H3: Ekstrinzička i intrinzička motivacija su antecedensi doživljaja vremenske perspektive
U okviru treće specifične hipoteze, pretpostavljen je uticaj različitih vrsta motivacije (ekstrinzičke i intrinzičke) na orijentaciju prema vremenu. Statistički značajni odnosi obe vrste motivacije i doživljaja vremenske perspektive su već diskutovani u okviru predstavljanja modela akademske neefikasnosti (opšta hipoteza). To je razlog što će na ovom mestu izostati diskutovanje navedenih odnosa. 116
Međutim, prilikom formulisanja treće specifične hipoteze nije uzeta u obzir mogućnost postojanja fenomena amotivacije. Pošto su rezultati istraživanja pokazali da je amotivacija (odsustvo motivacije) odigrala veoma značajnu ulogu u modelu strukture akademske neefikasnosti, razmotreni su svi statistički značajni odnosi amotivacije i dimenzija vremenske perspektive. O tim odnosima sada neće biti reči. Preostalo je diskutovanje odnosa faktora amotivacije i vremenske dimenzije fatalistička sadašnjost (ona se nije pokazala kao značajna u samom modelu akademske neefikasnosti. Pošto rezultati istraživanja potvrđuju statističku značajnost uticaja amotivacije na orijentaciju prema fatalističkoj sadašnjosti, pogledajmo kako se može objasniti njihov odnos. Osobe koje imaju izraženu orijentaciju prema fatalističkoj sadašnjosti imaju manje samopouzdanja, anksioznije su, depresivnije, sa niskim nivoom energije, manje savesne, emocionalno nestabilnije, sa manjom kontrolom impulsa, ne bave se budućim posledicama sadašnjeg ponašanja, nedoslednije, teže ispod prosečnom postignuću.
II U ovom delu diskusije, osvrnućemo se na rezultate koji su dobijeni na srpskoj verziji ZTPI testa (Zimbardo Time Perspective Inventory) na normativnom uzorku i prokomentarisati razlike s obzirom na pol, starost i obrazovanje ispitanika, kao i s obziorm na njihovo trajno mesto stanovanja - prebivališta. Rezultati dobijenih r azlika između kategoriaj unutar ispitivanih varijabli tebalo da se prihvate u svetlu društvenog konteksta čijem su uticaju naši ispitanici bili direktno i indirektno izloženi. Naime, istraživanje je sprovedeno u deceniji jedne od najvećih društvenih promena na ovim prostorima u šezdeset godina. Iz jedne simulacije višepartijskog sistema zagazili smo u akontiranu nadu demokratskog društva koje bi trebalo da bude uređeno i stabilno. Otvorili smo Pandorinu kutiju i dozvolili nadi da opčini narod ove zemlje, da pusti korene nerelanog optimizma, da okiti sve slojeve društva euforijom, da gurne u zasenak kritičnost i samokritičnost, da potisne zdrav razum. A onda je počelo rapidno urušavanje socijalnog i životnog standarda, propadanje ekonomije, gubitak posla, osećanje beznađa. U tim uslovima su neki naši ispitanici upisali srednju školu, studije, završili školovanje, zaposlili su se ili nisu, ostali bez posla ili su se penzionisali. U kom smeru i intenzitetu su ih demografske i socijalne karakteristike odredile na dimenzijama vremenske perspektive odredile, videli smo u rezultatima istraživanja. Ali bez ruha priče, to su samo brojke koje mogu i ne moraju ništa da kažu. 117
Zanimljivo je da je dominanatna vremenska orijentacija koja je ovim istraživanjem utvrđena kod ispitanika srpske nacionalnosti, orijentacija ka hedonističkoj sadašnjosti. Postavlja se pitanje da li je to moguće u narodu čiji mnogi predstavnici kako među nekim teoretičarima, tako i u javnom mnjenju osuđuju zapadni hedonizam koji nam je „došao sa globalizacijom“ (Kostić, Gavrilović i Nedeljković, 2011). Ovi podaci iznenađuju samo na prvi pogled. Različiti uzroci mogu stajati iza ovakvih rezultata. Najpre, orijentacija ka hedonističkoj sadašnjosti može biti rezultat zasićenja zbog ranije veoma izražene orijentacije prema prošlosti. U protekle dve decenije Srbi su analizirali i tumačili događaje iz prošlosti, preterano insistirajući na njoj, naglašavajući, uglavnom neprijatna prošla iskustva. Nekad je to bila konstrukcija, a nekad rekonstrukcija ranijih z bivanja. Drugi uzrok orijentacije prema hedonističkoj sadašnjosti, može ležati u nemogućnosti jasnog predviđanja budućnosti, čak ni pretpostavljanja šta će nam se dešavati, da li ćemo, na primer, ući u Evropsku Uniju ili ne, da li ćemo biti u ekonomskoj kr izi ili ne. Bolje je, dakle, misliti o onome što se dešava sada i ovde i ukrasti što više uživanja. Društveni uslovi u Srbiji ne dopuštaju velika planiranja. Kada se, na primer, rodi dete u Srbiji, roditelji mu ne otvaraju štednu knjižicu ostavljajući novac za njegovo buduće školovanje zbog toga što nemaju dovoljno para. To je, inače, običaj u nekim razvijenijim i bogatijim zemljama. Ljudi u Srbiji, takođe, retko uplaćuju sredstva u dodatne penzijske fondove zbog nedostatka sredstava, pa se u takvim uslovima ne razvijaju norme koje nam propisuju okrenutost ka budućnosti. Ali, otkud hedonizam? Sa jedne strane srpska nacionalna kultura ima razvijene elemente hedonizma. To se uviđa kroz hranu, muziku, broj neradnih dana u radnom kalendaru. Srbi nisu askete, pravoslavlje (dominantna religijska orijentacija), takođe, ne implicira velike radne i asketske podvige. Zanimljivo je zapažanje Đure Šušnjića (1998), sociologa religije, da pravoslavac koji se moli misli da tada nešto radi, dok protestant sam rad doživljava kao svojevrsnu molitvu. Moglo bi se reći da su se Srbi pored traumatične prošlosti i nesigurne budućnosti, usred anomične sadašnjosti, okrenuli hedonističkom modelu koji dolazi sa zapada, zajedno sa ostalim vrednostima koje dolaze sa tranzicijom. Hedonisti uživaju u svim stvarima koje donose zadovoljstvo, a izbegavaju sve ono što izaziva bol. Iako mogu da se predaju i pasivnom uživanju, oni su skloniji povišenoj aktivnosti, žudeći za zadovoljstvima koja neprekidno traže. Naravno, važni su im: neposredna 118
gratifikacija, stimulacija, uzbuđenje, novina, zabavni i duhoviti ljudi u okruženju. I sami su zabavni i ne podnose mučne situacije, dosadne ljude i preveliki napor. Raduje nalaz da je upkos svemu što se u Srbiji i okruženju dešavalo tokom prethodnih decenija, drugo mesto po prosečnoj izraženosti, zauzela vremenska orijentacija pozitivnog odnosa prema prošlosti. Osobe koje imaju pozitivan stav prema prošlosti, iako takav stav ne
mora biti zasnovan na tačnim sećanjima, obično su srećnije, zdravije, imaju viš e samopoštovanja od onih koje imaju negativan stav prema onome što je prošlo. Prošli događaji za takve osobe mogu još uvek biti važni u izgradnji ličnog i socijalnog identiteta, iako, naravno, njihova važnost može biti precenjena. U svakom slučaju, ovakva orijentacija ukazuje na sentimentalnu potrebu za otkrivanjem korena, sopstvenih osnova, ličnog identiteta. Na trećem mestu po prosečnoj izraženosti, stoji orijentacija prema budućnosti, što je rezultat koji ohrabruje, uveseljava, budi nadu i otvara nove horizonte. Orijentacija prema budućnosti podrazumeva razvijen motiv postignuća, postojanje izvesnih očekivanja vezanih za ono što će doći, planiranje, samopoštovanje, kreativnost, kontrolu ega. Naravno, niko nije rođen sa dominantnom orijentacijom ka budućnosti, ali se pozitivan stav prema ovoj orijentaciji može izgraditi. Na četvrtom mestu po izraženosti je fatalistički odnos prema sadašnjosti, što je zapravo, dobar nalaz koji ukazuje na to da Srbi nisu skloni da nepovoljna životna zbivanja sagledavaju kroz prizmu sudbine koja se ne može kontrolisati, na koju se ne može uticati i kojoj se treba prepustiti. Poslednja na skali prosečne izraženosti vremenskih orijentacija jeste negativna prošlost. Ovo je naročito značajno zato što su Srbi imali jako traumatičnu neposrednu
prošlost što izaziva strepnje u pogledu suočavanja sa prošlošću i mogućnosti da se koncipira budućnost. Ako uporedimo rezultate našeg istraživanja sa nalazima pomenutih trans-kulturalnih istraživanja dominantne vremenske perspektive kod studentske populacije u Americi, Francuskoj i Rusiji, videćemo da je hedonistički odnos prema sadašnjosti bio najviše izražen kod Srba, dok su po odnosu prema budućnosti i negativnom stavu prema prošlosti, Srbi bili na poslednjem mestu. Već su prokomentarisane moguće osnove ovakvih izbora kod Srba i
119
sasvim je jasno da objašnjenje kulturalne različitosti treba tražiti u sferi različitih socijalnih, ekonomskih i kulturnih procesa.
Vremenska perspektiva i pol Veoma su zanimljivi rezultati koji pokazuju da se žene značajno razlikuju od muškaraca po izraženosti pozitivnog odnosa prema prošlosti , po većoj usmerenosti k a budućnosti. Žene u Srbiji su tradicionalno veoma usmerene da brinu o deci i porodici, što
podrazumeva i odgovornost prema dečijoj budućnosti, za koju se uporište često traži u pozitivnom odnosu prema prošlosti. Istraživanja pokazuju da je način na koji ljudi misle o svojoj prošlosti povezan sa njihovom sposobnošću da zamisle svoju budućnost (Goldberg & Maslach, 1996). Pomenuti istraživači su utvrdili da su osobe koje neguju porodičnu tradiciju obično naglašeno pozitivno orijentisane ka prošlosti ali i prema budućnosti, više od onih koji ne poklanjaju pažnju tradicionalnim porodičnim ritualima. Porodična tradicija, porodične vrednosti, iskustva i kontakti, zauzimaju značajno mesto u životu srpskih žena i one, svakako zamišljaju da će tako biti i u budućnosti. Njihov odnos prema prošlosti je sentimentalan, one su sklonije da pozitivno rekonstruišu i idealizuju ono što je prošlo, nego što to čine muška rci. Sa druge strane, savremena, emancipovana srpska žena ima pojačanu težnju da se afirmiše i samoaktualizuje, rušeći predrasude o inferiornoj i bespomoćnoj ženi. Ona postavlja nove ciljeve i hrli njihovom ostvarenju, okrećući se budućnosti. Ako ste orijentisani prema budućnosti, obično ste spremni da donosite odluke čije posledice možete sada anticipirati, sposobni da procenjujete sadašnje aktivnosti predviđajući njihove buduće ishode, kadri da preduzmete one akcije koje vas vode budućem uspehu. Žena u Srbiji shvata da living u stabilnoj porodici olakšava donošenje odluka koje će omogućiti željene rezultate u budućnosti.
Vremenska perspektiva i starost Rezultati istraživanja pokazuju da se ispitanici različite starosti statistički značajno razlikuju u pogledu svoje orijentacije prema pet vremenskih dimenzija. Bilo je logično očekivati da će najmlađi ispitanici (do 29 godina) imati najizraženiju hedonističku sadašnjost . Mladi ljudi teže uzbuđenju, stimulaciji, novini, neposrednom
120
zadovoljenju trenutnih potreba, a ne naglašavanju onoga što je prošlo i što je možda za njih bilo traumatično, mučno, negativno i neprijatno iskustvo (sankcije, izolacija, bombardovanje, ratovi). Podsetimo da Zimbardovo i Boj dovo istraživanje (1999), takođe, otkriva naglašenu hedonističku orijentaciju kalifornijskih studenata – dakle, tome teže mladi ljudi. Hedonistička orijentacija je umerenije naglašena kod ispitanika od 30 do 59, i preko 60 godina, što je potpuno očekivano s obzirom na uspostavljenu kontrolu nad različitim segmentima života, niži nivo impulsivnosti, emocionalnu stabilnost, aktualizaciju, težnju realnim postignućima i drugačijim izvorima zadovoljstva. Zanimljivo je da je orijentacija prema budućnosti najizraženija kod najstarije i srednje, a najmanje izražena kod najmlađe kategorije ispitanika, kojima se, uprkos mladalačkim fantazijama, budućnost može činiti potpuno neizvesnom. Kada su u pitanju stariji ispitanici, objašnjenje njihove okrenutosti budućnosti može ležati u njihovoj zainteresovanosti za sudbinu njihovih potomaka. Osim toga, to može biti uviđanje da je disfunkcionalno i dosadno baviti se prošlošću, ali to može biti i bekstvo od anomične sadašnjosti. Veoma raduje nalaz da najmlađi ispitanici ne misle da njihovu sadašnjost određuje sudbina (odnos prema fatalističkoj sadašnjosti) za razliku od ispitanika koji imaju preko 60 godina, koji se možda osećaju psiho-fizički iscrpljeno, oronulo i bespomoćno i koji traže objašnjenja svojih nedaća u silama izvan njih. Ispitanici iznad 60 godina, imaju najizraženiji pozitivan i najizraženiji negativan stav prema prošlosti u poređenju sa ostalim ispitanicima. Ispitanici iz srednje i mlađe starosne kategorije imaju umereniji ali još uvek izražen pozitivan stav prema prošlosti. Izrazito pozitivan stav najstarijih ispitanika prema prošlosti, predstavlja sentimentalno i nostalgično putovanje kroz životne cikluse koji su prošli i koji se ne mogu vratiti, a koji su ostavili značajan trag u njihovim životima. Poznato je da se sa starenjem javlja tendencija čestog vraćanja u prošlost. To je za starije ispitanike vreme koje oni idealizuju i možda rekonstruišu, ali koje svakako u njihovim sećanjima označava nekadašnji energetski potencijal, mladost, postignuće, sreću i lepotu. Negativan stav prema prošlosti kod najstarijih ispitanika, mogao bi proizilaziti iz realnih prošlih negativnih iskustava (ratovi, separacije, gubici, bolest, ekonomska kriza) ili rekonstrukcije zasnovane na modifikovanim i nepouzdanim sećanjima. Možda se može razumeti postojanje izvesne ambivalencije prema vremenu koje je bilo ispunjeno i lepim i ružnim iskustvima koje zajedno, čine naš život.
121
Vremenska perspektiva i obrazovanje Uvek je teško odgovoriti na pitanje „Šta je starije – kokoška ili jaje?“ Kada se ovo pitanje razmatra u okviru odnosa vremenska perspektiva – obrazovanje, jasno je šta je starije – dominantna vremenska perspektiva. Zar onda nije bilo logično očekivati da su visoko obrazovani ispitanici naglašenije okrenuti budućnosti? Da, to se očekivanje i potvrdilo, ali samo u njihovoj obrazovnoj kategoriji (Tabela 17). Šta je sa magistrima i doktorima nauka? Da li, najzad, uživaju u plodovima postignutog? Oni se najradije sećaju „slatkih“ muka tokom izrade magistarskog rada i doktorske teze, kao i strepnje da će ostati bez posla, ako to ne urade na vreme. Ipak, oni stvarno misle da je to bilo sjajno vreme. Po dominantnoj
vremenskoj perspektivi, pozitivnoj prošlosti, oni su u istoj grupi kao i zanatlije i nesvršeni osnovnoškolci. U današnjoj Srbiji, “hlebu i igrama” najviše se raduju ispitanici sa završenom osnovnom školom, četvorogodišnjom srednjom školom, pogonski inženjeri, nediplomirani pravnici i ekonomisti i svi oni koji su završili višu školu. U nastavku ćemo razmotriti razlike između kategorija obrazovanja u okviru svake vremenske perspektive , posebno. I negativna i pozitivna sećanja na prošlost, značajno su naglašenija kod ispitanika sa niskim obrazovanjem (nezavršena, ali i završena osnovna škola, dve ili tri godine srednje) u poređenju sa obrazovanijim ispitanicima. Moguće je da su niskoobrazovani ispitanici ambivalentni prema svojoj prošlosti – srećni su što su im bile zadovoljene osnovne potrebe (nisu bili gladni, goli i bosi), ali su, istovremeno, nezadovoljni jer su imali samo to, jer je sigurno izostalo zadovoljenje nekih viših potreba. Kada je reč o hedonističkom odnosu prema sadašnjosti, on je naglašeniji kod ispitanika koji imaju diplomu osnovne, kao i srednje četvorogodišnje škole. Ispitanici sa ovim nivoom obrazovanja, teže, žele i uspevaju da se predaju trenutnom uživanju, ne dopuštajući da se ono ometa ili pokvari. Visoko obrazovani ispitanici imaju veće aspiracije, naglašeno su okrenuti budućnosti i ostvarenju postavljenih ciljeva, zbog čega propuštaju uživanje u sadašnjem trenutku. Zanimljivo je da najniže obrazovani ispitanici, koji se upinju da nešto promene u svom životu ili životu svoje dece, takođe imaju naglašenu orijentaciju prema vremenu koje tek dolazi. Orijentacija prema budućnosti je takođe naglašena kod zanatlija i kod ispitanika sa višom školom. Naglašenost fatalističkog stava prema sadašnjosti, diferencirala je ispitanike nižeg i višeg obrazovanja. Niže obrazovani ispitanici su bili skloniji da razlog sopstvenog nezadovoljstva traže u drugima ili nečemu izvan njih samih, sa tendencijom da okrive i proklinju, verujući da bi bili sigurno srećniji u nekoj drugoj državi gde postoji “veći red i 122
bolji zakoni”. Čak i da dele mišljenje nižeobrazovanih o boljem životu u uređenijem društvu, visokoobrazovani nisu skloni da uzroke i rešenja problema uvek traže izvan sebe, veru jući u koncept predodređenosti.
Vremenska perspektiva i mesto prebivališta Susrećemo se sa nezaustavljivim trendom napuštanja sela u savremenoj Srbiji. Ostavljaju se vekovna ognjišta naših predaka u potrazi za poslom i boljim životom u velikom gradu. Bez obzira da li se radi o selu sa nekoliko kuća u kojima sada žive samo stariji meštani ili o selu u kome još uvek postoje osmogodišnje škole, dominantna vremenska perspektiva je sećanje na neko bolje vreme, prošlo vreme. To je vreme kada se dečija graja čula iz svih sokaka, vreme kad se pevalo na poselima, naporno radilo, ali i uživalo. Sela iz najsiromašnijih krajeva Srbije polako izumiru, a u varošicama i gradovima je sve više onih koji ne rade, a koji imaju naglašenu orijentaciju prema hedonističkoj sadašn josti. Umesto smišljanja alternativnih rešenja, neki mladi ljudi se okreću zabavi i sedenju po kafićima, zadovoljavajući bar potrebu za druženjem i pripadanjem nekoj grupi, ako to već nije radna grupa. Sunčaju se u baštama kafića, vode razgovore kojih se vrlo brzo ne sećaju, puštaju da im prolazi vreme koje nema svoju strukturu, koje ne ispunjavaju značajni, ali zato ispunjavaju stereotipni sadržaji. Obično žive na račun svojih roditelja. U gradovima je od vajkada važilo “da se ništa nema, al’ se ništa i ne radi”, pa su negativna sećanja na prošlost najniža u poređenju sa takvim stavom prema prošlosti u ostalim manjim mestima. Pokazalo se da ispitanici iz velikih gradova nemaju ni naglašeno lepa, ni pozitivna sećanja kada je u pitanju prošlost. Sećaju se da su živeli veoma skromno, u malim stanovima, u soliterima, od radničkih plata, u relativno „opasnijem“ okruženju u kome je veća stopa kriminala u poređenju sa stanovnicima iz manjih, toplijih, bezbednijih mesta. Kao što smo na početku ovog poglavlja rekl i, dominantna vremenska perspektiva kod svih ispitivanih Srba je hedonistička sadašnjost , tako da nije važno u kakvom mestu žive, već kako žive. Srbi koje smo ispitivali misle da žive ipak relativno lepo. Pitoma klima, bez tornada i cunamija, imaju šta da jedu, piju, obuku, voze kola i cele godine otplaćuju letovanje od 150 evra. Ispitanici koji žive u selu, svesni svog teškog života, mukotrpnog rada u selima koja su još aktivna, naglašeno teže postignuću, promeni koja bi mogla da podigne kvalitet njihovog života. Rade, štede, brižljivo planiraju i žele bolje za svoje potomke i sebe, pa je 123
kod njih naijizraženija vremenska perspektiva budućnost , koja nije tako naglašena kod ispitanika koji žive u većim mestima.
ZAKLJUČAK Na kraju ovog rada, koji je posvećen traganju za uzrocima prokrastinacije u oblasti akademskog delovanja, možemo zaključiti da je predloženi model strukture akademske neefikasnosti u stanju da objasni nešto više od jedne trećine varijabiliteta u odugovlačenju studenata. Modelom su obuhvaćene tri teorije – teorija afektivne vezanosti, motivaciona teorija samoodređenja i teorija vremenske perspektive. Na osnovu sprovedenog ispitivanja, finalni model sačinjavaju sledeći modaliteti iz pomenutih teorijskih koncepata:
dva obrasca rane roditeljske afektivne vezanosti: sigurna i nesigurna afektivna vezanost;
tri aspekta akademske motivacije: ekstrinzička, intrinzička motivacija i amotivacija;
tri dimenzije vremenske perspektive: budućnost, negativna prošlost i hedonistička sadašnjost. U model nisu ušle dve dimenzije vremenske perspektive – pozitivna prošlost i fatalistička sadašnjost.
U dobijenom modelu se mogu izdvojiti dve linije koje vode od obrazaca afektivne vezanosti, preko medijatorskih varijabli, do akademske neefikasnosti. Jedna linija pokazuje odnos faktora koji dovode do visoke akademske efikasnosti i beznačajnog odugovlačenja izvršavanja obaveza. On izgleda ovako: sigurni
intrinzička
budućnost
efikasnost
Druga linija pokazuje odnose koji vode odugovlačenju (akademskoj neefikasnosti) i izgleda ovako: nesigurni
amotivacija
neg. prošlost
124
neefikasnost
Naravno, sve ove rezultate treba uzeti kao eventualni putokaz za kasnija istraživanja, a ne kao nešto konačno i nepromenljivo. Na osnovu kvantitativnih pokazatelja može se videti da su direktni i indirektni efekti statistički značajni i niski. Pošto je modelom moguće objasniti 36% varijabiliteta koje su uzrokovale individualne razlike studenata, postavlja se pitanje kako objasniti ostatak varijanse? Možda bi se ta razlika mogla objasniti složenošću zadataka kojima studenti ne mogu da odgovore, ili, postojanjem prevelik e slobode u organizaciji dana. Takođe, možda bi deo varijabiliteta mogli objasniti potrebom mladih ljudi da svoje vreme provode tragajući za novim stimulacijama, svakodnevnim uzbuđenjima i izazovima, kojima se često i potpuno prepuštaju. Posle obavljenog istraživanja, verovatno se svakom istraživaču čini da bi polazne osnove, pristupi, koncepti, faze istraživanja mogli izgledati drugačije. Neka od ograničenja ovog rada proizilaze iz upotrebe instrumenata sa stranih govornih i kulturnih područja, koje bi pre upotrebe, trebalo potpuno adaptirati za našu kulturu. U svakom slučaju, rezultati ovog istraživanja bi mogli da predstavljaju odličnu polaznu osnovu za osmišljavanje novog projekta, sa ciljem da se što preciznije i dublje objasni fenomen prokrastiniranja.
125
LITERATURA Ackerman, D. S., & Gross, B. L. (2005). My instructor made me do it: Task characteristics of procrastination. Journal of Marketing Education, 27 , 5-13. Ainsworth, M. D. S. (1989). Attachments beyond infancy. American Psychologist , 44, 709716. Ainsworth, M. D. S., & Bell, S. M. (1970). Attachment, exploration, and separation: Illustrated by the behavior of one-year-olds in a strange situation. Child Development, 41 , 49-67. Ainsworth, M. D. S., Blehar, M. C., Walters, E., & Wally, S. (1978). Patterns of attachments: A psychological study of the strange situation . Hillsdale, NJ: Erlbaum. Ajayi, A., & Osiki, P. (2008). Procrastination among the undergraduates in a Nigerian University: Implications for time management. International Business Management , 2, 126– 131. Alexander, E. S., & Onwuegbuzie, A. J. (2007). Academic procrastination and the role of hope as a coping strategy. Personality and Individual Differences, 42(7), 1301–1310. Allen, J. P., McElhaney, K.B., Land, D. J., Kuperminc, G. P., Moore, C. M. & O'BeirneKelley, H. (2003). A secure base in adolescence: Markers of attachment security in the mother-adolescent relationship. Child Development , 74, 292-307. Allen, J.P., McElhaney, K.B., Kuperminc, G.P. & Jodl, K.M. (2004). Stability and change in attachment security across adolescence. Child Development , 75(6), 1792-1805. Allport, G.W. (1961). Pattern and growth in personality . New York: Holt, Rinehart & Wiston. Amabile, T.M., Gitomer, J. (1984), "Children’s artistic creativity: effects of choice in task materials", Personality and Social Psychology Bulletin , Vol. 10 pp.209-15.Waschull & Amabile, T.M., Hennessey, B.A., & Grossman, B.S. (1986). Social influences on creativity: The effects of contracted-for rewards. Journal of Personality and Social Psychology , 50: 1423. Anagnostopoulos, F., Griva, F. (2012). Exploring Time Perspective in Greek Young Adults: Validation of the Zimbardo Time Perspective Inventory and Relationships with Mental Helath Insicators. Social Indicators Research, Volume 106, Number 1 (2012), 41 – 59, DOI: 10.1007/s11205-011-9792-y
126
Anderssen, E.C., Myburgh, C.P. H., Van Zil, M.A. & Wild, A.J.B. (1992). A differential analysis of time-use attitudes. Adolescence, 27(105), 1992:63- 72. Libra Publishers, Inc., San Diego, CA Apostolidis T. and Fieulaine, N. (2004). Validation françaisede l’échelle de temporalité, European Review of Applied Psychology , vol. 54 (3), p. 207–217. Ariely, D. & Wertenbroch, K. (2002). Procrastination, deadlines, and performance: selfcontrol by precommitment. Psychological Science, 13 (3): 219 – 24. Armsden, G. C., and Greenberg, M. T. (1987). The Inventory of Parent and Peer Attachment: Relationships to well-being in adolescence. Journal of Youth and Adolescence , 16 (5), 427454Aviezer et al., 2002 Avizer, O., Sagi, A., Resnick, G. & Gini, M. (2002). School competence in young adolescence: links to earli attachment relationships beyond concurrent self – perceived competence and representations of relationships. International Journal of Behavioral Development , 26 (5), 397 – 409. Baker, J. R., & Phillips, J. G. (2007). E-mail, decisional styles, and rest breaks. Cyberpsychology and Behavior , 10(5), 705–708. Barrett, P. (2007), "Structural Equation Modeling: Adjudging Model Fit," Personality and Individual Differences, 42 (5), 815-24. Barron, K.E., & Harackiewicz, J.M. (2001). Achievement goals and optimal motivation: Testing multiple goal models. Journal of Personality and Social Psychology , 80, 706 722. Beck, B. L., Koons, S. R., & Milgrim, D. L. (2000). Correlates and consequences of behavioral procrastination: The effects of academic procrastination, selfconsciousness, selfesteem and self-handicapping. Journal of Social Behavior and Personality , 15, 3–13. Beck, R.C. (2003). Motivation: Theories and Principles (5th Edition). Prentice Hall, Inc. Bembenutty, H., & Karabenick, S. A. (2004). Inherent association between academic delay ot gratification, future time perspective, and self-regulated learning. Educational Psychology Review, 16, 35-57. Bernstein, P. (1998). Against the gods: The remarkable story of risk . New York: Wiley. Blatt, S.J. & Quinlan, P. (1967). Punctual and procrastinating students: A study of temporal parameters. Journal of Consulting Psychology , 31, 169-174. Block, R.A., Hancock, P.A., and Zakay. D. (2010). How Cognitive load Affects Duration Judgments: A Meta Analytic Review. Acta Psychologica, 134, 330-343. Blunt, A., & Pychyl, T. A. (2005). Project systems of procrastinators: a personal projectanalytic and action control perspective. Personality and Individual Dif ferences, 38, 17711780. 127
Blunt, A., & Pychyl, T.A. (1998). Volitional action and inaction in the lives of undergraduate students: State orientation, boredom and procrastination. Personality and Individual Differences, 24(6), 837-846. Blunt, A., & Pychyl, T.A. (2000). Task aversiveness and procrastination: A multidimensional approach to task aversiveness across stages of personal projects. Personality and Individual Differences, 28, 153-167. Bollen, K.A.(1989). Structural equations with latent variables . NY: John Wiley & Sons. Boniwell, I., & Zimbardo, P. (2004). Balancing time perspective in pursuit of optimal functioning. In P.A. Linley & S. Joseph (Eds.), Positive psychology in practice. New Jersey: John Wiley & Sons. Boniwell, I., Osin, E., Linley, P.A., & Ivanchenko, G. (2010). A question of balance: Time perspective and well-being in British and Russian samples. Journal of Positive Psychology, 5, 24-40. Bowlby, J. (1969). Attachment and loss: Volume 1. Attachment , New York: Basic Books Bowlby, J. (1973). Attachment and loss: Volume 2. Separation: Anxiety and anger , New York: Basic Books Bowlby, J. (1982). Attachment and loss: Volume 1. Attachment (2nd ed.), New York: Basic Books Bowlby, J. (1988). A secure base: Parent-child attachment and healthy human development . New York: Basic Books. Bowles, T. (1999). Focusing on time orientation to explain adolescent self-concept and academic achievement: Part II. Testing a model. Journal of Applied Health Behavior , 1, 1-8 Boyd J.N. & Zimbardo P.G. (2005), Time perspective, health, and risk taking // A. Strathman, J. Joireman (еds.), Understanding Behavior in the Context of Time , Mahwah, Erlbaum. Bretherton, I. (1992). The origins of attachment theory: John Bowlby and Marry Ainsworth. Developmental Psychology, 28 (5), 759 – 775. Bretherton, I., & Munholland, K.A. (1999). Internal working models revisited. In J. Cassidy & P.R. Shaver (Eds.), Handbook of attachment: Theory, research, and clinical applications (pp. 89–111). New York: Guilford Press. Bronstain, P., Ginsburg, G.S., Herera, I.S. (2005). Parental predictors of motivational orientation in early adolescence: a longitudinal study. Journal of Youth and Adolescence , 34 (6), 559 -575. Brown, R. (1965). Social Psychology. The Macmillian Co. NY. 128
Brown, W. T., & Jones, J. M. (2004). The substance of things hoped for: A study of the future orientation, minority status perceptions, academic engagement, and academic performance of Black high school students. Journal of Black Psychology, 30, 248-273. Buist, K. L., Dekovic, M., Meeus, W., & Van Aken, M. A. G. (2004). Reciprocal relationships between early adolescent attachment and internalising and externalising problem behaviour. Journal of Adolescence, 27, 251–266. Burka, J. & Yuen. L.(2008). Procrastination: why you do it, what to do about it . Da Capo Press, USA. Burns L.R., Dittmann K., Nguyen N., Mitchelson J.K. (2000). Academic procrastination, perfectionism, and control: Associations with vigilant and avoidant coping. Journal of Social Behavior and Personality. 15(5): 35–46. Bushnell I.W, Sai F, Mullin J.T. (1989). Neonatal recognition of the mother's face. British Journal of Developmental Psychology, 7:3–15. Byrne, B. M. (1998). Structural equation modeling with LISREL, PRELIS and SIMPLIS: Basic concepts, applications, and programming . Mahwah, NJ: Erlbaum. Byrne, B. M. (2001). Structural equation modeling with AMOS . NJ: Lawrence Erlbaum Associates Inc. Cartron-Guerin, A., & Levy, P. (1980). Achievement and future time perspective among preadolescents: Range, nature, and optimism of future plans. Bulletin de Psychologies, 33,747-753. Cavazos, J. T., & Campbell, N. J. (2008). Cognitive style revisited: The structure X cognition interaction. Personality and Individual Differences, 45(6), 498–502. Chiu, L.H. (1997). Development and validation of the school achievement motivation rating scale. Educational and Psychological Measurement , 57(2), 292–305. Chu, A. H. , & Choi, J. N. (2005). Rethinking procrastination: Positive effects of “active” procrastination on attitudes and performance. Journal of Social Psychology. Cottle, T.J. (1967b). Perceiving Time: A Psychological Investigation with Men and Women . John Wiley & Sons, New York. Csikszentmihalyi , M., & Rathunde, K. (1998). The development of the person: An experiential perspective on the ontogenesis of psychological complexity. In R.M. Lerner (Ed.), W. Damon (Series Ed.), Handbook of Child Psychology: Vol.1. Theoretical models of human development (5th ed.). New York: Wiley. Cutrona, C. E., Cole, V., Colangelo, N., Assouline, S. G., & Russell, D. W. (1994), Perceived parental social support and academic achievement: An attachment theory perspective. Personality and Social Psychology, 66(2), 369-378. 129
Darnon, C., Harackiewicz, J.M., Butera, F., Mugny, G., & Quiamzade, A. (2007). Performance-approach and performance-avoidance goals: When uncertainty makes a difference. Personality and Social Psychology Bulletin , 33, 813-827. De Bilde, J, Vansteenkiste, M & Lens, W. (2011). Understanding the association between future time perspective and self-regulated learning through the lens of self-determination theory. Learning and Instruction, 21, 332 – 344. De Voider, M. L., & Lens, W. (1982). Academic achievement and future time perspective as a cognitive-motivational concept. Journal of Personality and Social Psychology , 42, 566-571. Deci, E. L. (1971). Effects of externally mediated rewards on intrinsic motivation. Journal of Personality and Social Psychology, 18, 105-115. Deci, E. L. (1972). Intrinsic motivation, extrinsic reinforcement, and inequity. Journal of Personality and Social Psychology, 22, 113-120. Deci, E. L. (1975). Intrinsic motivation. New York: Plenum Publishing Co. Japanese Edition, Tokyo: Seishin Shobo, 1980. Deci, E. L., & Ryan, R. M. (1985). Intrinsic motivation and self-determination in human behavior . New York: Plenum. Deci, E. L., & Ryan, R. M. (2000). The "what" and "why" of goal pursuits: Human needs and the self-determination of behavior. Psychological Inquiry, 11, 227-268 Deci, E. L., & Ryan, R. M. (2002). Handbook of self-determination research . Rochester, NY: University of Rochester Press. Deci, E. L., Koestner, R., & Ryan, R. M. (1999). A meta-analytic review of experiments examining the effects of extrinsic rewards on intrinsic motivation . Psychological Bulletin , 125, 627-668. Deci, E. L., Koestner, R., & Ryan, R. M. (1999). The undermining effect is a reality after all: Extrinsic rewards, task interest, and self-determination. Psychological Bulletin, 125, 692-700. Deci, E. L., Vallerand, R. J., Pelletier, L. G., & Ryan, R. M. (1991). Motivation and education: The self-determination perspective. Educational Psychologist , 26, 325-346. Deniz, M. E. (2006). The relationships among coping with stress, life satisfaction, decisionmaking styles and decision self-esteem: An investigation with Turkish university students. Social Behavior and Personality , 34(9), 1161–1170. DeSimone, P. (1993). Linguistic assumptions in scientific language. Contemporary Psychodynamics: Theory, Research & Application , 1, 8-17. Dewitte, S., & Lens, W. (2000). Procrastinators lack a broad action perspective. European Journal of Personality, 14(2), 121–140. 130
Dewitte, S., & Schouwenburg, H. (2002). Procrastination, temptations, and incentives: The struggle between the present and the future in procrastinators and the punctual. European Journal of Personality, 16(6), 469–489. Díaz-Morales, J. F., Ferrari, J. R., Díaz, K., & Argumedo, D. (2006). Factorial structure of three procrastination scales with a Spanish adult population. European Journal of Psychological Assessment , 22(2), 132–137. Díaz-Morales, J., Cohen, J., & Ferrari, J. (2008a). An integrated view of personality styles related to avoidant procrastination. Personality and Individual Differences, 45, 554–558. Díaz-Morales, J., Ferrari, J., & Cohen, J. (2008b). Indecision and avoidant procrastination: The role of morningness–eveningness and time perspective in chronic delay lifestyles. Journal of General Psychology, 135(3), 228–240. Diaz-Morales, J.F., Ferrari, J. R., Argumedo, D., Diaz, K. (2006). Procrastination and Demographic Characteristics in Spanish Adults: Further Evidence. The Journal of Social Psychology, 146(5), 629-633. Dörnyei, Z. (2001a). Motivational Strategies in the Language Classroom. Cambridge: Cambridge University Press. Durik, A. & Harackiewicz, J.M. (2007). Different strokes for different folks: How individual interest moderates the effects of situational factors on task interest. Journal of Educational Psychology, 99,597-610. Elliot, R. (2002). A ten-year study of procrastination stability. Unpublished Masters, University of Louisana, Monroe. Ellis, A., & Knaus, W. J. (1977). Overcoming procrastination . New York: Signet Books. Epel, E. S., Bandura, A., & Zimbardo, P. G. (1999). Escaping homelessness: The influences of self – efficacy and time perspective on coping with homelessness. Journal of Applied Social Psychology , 29, 575-596. Fajgelj, S. (1970). O subjektivnoj dimenziji vremena. Naši dani, Sarajevo Fajgelj, S. (2003). Psihometrija. Centar za primenjenu psihologiju, Beograd. Fajgelj, S. (2012). Metode istraživanja ponašanja, V dopunjeno izdanje. Centar za primenjenu psihologiju, Beograd. Fajgelj, S., Janičić, B. (2008). KakaoKTT: SPSS makro za ajtem analizu – klasični model, Primenjena psihologijaI , 1, 3-4, 207-222. Fee, R. L., Tangney, J. P., (2000). Procrastination: A means of avoiding shame and guilt. Journal of Social Behaviour & Personality , 15, 5, 167.
131
Ferrari, J. R. (1991). Compulsive procrastination: Some self-reported characteristics. Annual Meeting of the Eastern Psychological Association (1990, Philadelphia, Pennsylvania), Psychological Reports, 68, 455-458. Ferrari, J. R. (1992). Procrastination in the workplace: Attributions for failure among individuals with similar behavioral tendencies. Personality and Individual Differences, 13, 315-319. Ferrari, J. R. (1993). Procrastination and impulsiveness: Two sides of a coin? In W. G. McCown, J. L. Johnson, & M. B. Shure (Eds.), The impulsive client: Theory, research, and treatment (pp. 265–276). Washington: American Psychological Association. Ferrari, J. R. (1998). Procrastination. In H. Friedman (Ed.), Encyclopedia of Mental Health, Vol.3 (pp 281-287). San Diego, CA: Academic Press Ferrari, J. R. (2001). Procrastination as self-regulation failure of performance. Effects of cognitive load, self-awareness, and time limits on ‘working best under pressure’. European Journal of Personality, 15, 391–406. Ferrari, J. R. (2010). Still procrastinating? The no-regrets guide to getting it done . Hoboken, NJ: John Ferrari, J. R., & Dovidio, J. F. (2000). Examining behavioral proceses in indecision: Decisional procrastination and decision-making style. Journal of Research in Personality, 34, 127-137. Ferrari, J. R., & Emmons, R. A. (1994). Procrastination as revenge: Do people report using delays as a strategy for vengeance? Personality and Individual Differences, 17, 539-544. Ferrari, J. R., & Olivette, M. J. (1993). Perceptions of parental control and the development of indecision among late adolescent females. Adolescence, 28, 963-970. Ferrari, J. R., & Tice, D. M. (2000). Procrastination as a self-handicap for men and women: A task-avoidance strategy in a laboratory setting. Journal of Research in Personality, 34(1), 73– 83. Ferrari, J. R., Mason, C. P., & Hammer, C. (2006). Procrastination as a predictor of task perceptions: Examining delayed and non-delayed tasks across varied deadlines. Individual Differences Research, 4(1), 28–36. Ferrari, J. R., O’Callaghan, J., & Newbegin, I. (2005). Prevalence of procrastination in the United States, United Kingdom, and Australia: Arousal and avoidance delays among adults. North American Journal of Psychology , 7, 1–6. Ferrari, J.R. (1991). A preference for a favorable public impression by procrastinators: selecting among cognitive and social tasks. Personality Individual Differences, vol.12, No. 11, pp.1233-1237.
132
Ferrari, J.R. (2000). Procrastination and attention: Factor analysis of attention deficit, bordomness, intelligence, self-esteem and task delay frequencies. Journal of Social Behavior and Personality, 15,185-196. Ferrari, J.R., & Dovidio, J.F. (2001).Behavioral decision making strategies by indecisives. Personality and Individual Differences, 30, 1113-1123. Ferrari, J.R., & Emmons, R.A. (1995). Methods of procrastination and their relation to selfcontrol and self-reinforcement. Journal of Social Behavior and Personality , 10, 1-8. Ferrari, J.R., & Pychyl, T.A. (2000). Procrastination: Current Issues and New Directions, (Eds.). Special Issue of the Journal of Social Behavior and Personality , 15(5). Ferrari, J.R., Johnson, J.L., & McCown, W.G. (1995). Procrastination and task avoidance . New York, N.Y: Plenum Press. Field, T. (1985). Attachment as psychobiological attunement: being on the same wavelength . See Reite & Field 1985, pp. 455–80 Flett, G. L., Hewitt, P. L., Blankstein, K. R., & Koledin, S. (1991). Dimensions of perfectionism and irrational thinking. Journal of Rational-Emotive and Cognitive-Behavior Therapy, 9, 185-201. Fortier, M. S., Vallerand, R. J., & Guay, F. (1995). Academic motivation and school performance: Toward a structural model. Contemporary Educational Psychology , 20, 257274. Gandhi, M. K., Strohmeier, J. & Nagler, M. N. (2000). The Bhagavad Gita according to Gandhi. Berkeley, CA: Berkeley Hills Books. Gillath, O. Mikulincer, M., Fitzsimons, G. M., Shaver, P. R., Schachner, D. A. & Bargh, J. A. (2006). Automatic activation of attachment-related goals. Personality and Social Psychology Bulletin, 32, 1375-1388. Goldberg, J. and Maslach, C. (1996). Understanding Time: Connections between the Past and Future. Paper presented at the annual conference of the Western Psychological Association , San Jose, CA Gorman, B. S., & Wessman, A. E. (1977). Images, values, and concepts of time in psychological research. In B. Gorman & A. Wessman (Eds.), The personal experience of time, pp. 217-263. New York: Plenum. Gottfried, A. E. (1985). Academic intrinsic motivation in elementary and junior high school students. Journal of Educational Psychology , 77, 631-635. Gottfried, A. E. (1985). Intrinsic motivation for play. In C. Brown & A. Gottfried (Eds.), Play interactions. (pp. 45-52). Skillman, NJ: Johnson & Johnson.
133
Gottfried, A. E., & Gottfried, A. W. (1996). A longitudinal study of academic intrinsic motivation in intellectually gifted children: Childhood through adolescence. Gifted Child Quarterly. 40, 179-183. Gottfried, A. E., & Gottfried, A. W. (2004). Toward the development of a conceptualization of gifted motivation, Gifted Child Quarterly, 48, 121-132. Gottfried, A. E., Fleming, J. S. & Gottfried, A. W. (1994). Role of parental motivational practices in children's academic intrinsic motivation and achievement. Journal of Educational Psychology, 86, 104-113. Gottfried, A. E., Fleming, J. S., & Gottfried, A. W. (2001). Continuity of academic intrinsic motivation from childhood through late adolescence: A longitudinal study. Journal of Educational Psychology. 93, 3-13. Greene, A. L. (1986). Future-time perspective in adolescence: The present of things future revisited. Journal of Youth and Adolescence , 15, 99-113. Greene, A. L., Wheatley, S. M., & Aldava IV, J. F. (1992). Stages on life’s way: Adolescents’ implicit theories of the life course. Journal of Adolescent Research, 7, 364–381. Greene, B. A., & DeBacker, T. K. (2004). Gender and orientations toward the future: Links to motivation. Educational Psychology Review, 16, 91-120 . Hall, B. L. (1982). Hursch, Daniel-E. An evaluation of the effects of a time management training program on work efficiency. Journal of Organizational Behavior Management , 3, 73- 96. Hammer, C. A., & J. R. Ferrari. (2002) Differential incidence of procrastination between blue – and white-collar workers. Current Psychology 21, 334 – 338. Harackiewicz, J.M., & Elliot, A.J. (1993). Achievement goals and intrinsic motivation. Journal of Personality and Social Psychology , 65, 904-915. Harackiewicz, J.M., Barron, K.E., & Elliot, A.J. (1998). Rethinking achievement goals: When are they adaptive for college students and why? Educational Psychologist , 33, 1-21. Harackiewicz, J.M., Barron, K.E., Carter, S.M., Lehto, A.T., & Elliot, A.J. (1997). Predictors and consequences of achievement goals in the college classroom: Maintaining interest and making the grade. Journal of Personality and Social Psychology . Harackiewicz, J.M., Barron, K.E., Pintrich, P.R., Elliot, A.J., & Thrash, T.M. (2002). Revision of achievement goal theory: Necessary and illuminating. Journal of Educational Psychology, 94, 638-645. Harackiewicz, J.M., Barron, K.E., Tauer, J.M., & Elliot, A.J. (2002). Predicting success in college: A longitudinal study of achievement goals and ability measures as predictors of
134
interest and performance from freshman year through graduation. Journal of Educational Psychology, 94, 562-575. Harackiewicz, J.M., Durik, A.M., Barron, K.E., Linnenbrink-Garcia, L., & Tauer, J. (2007). The role of achievement goals in the development of interest: Reciprocal relations between achievement goals, interest, and performance. Journal of Educational Psychology , 99. Harber, K., Zimbardo, P., & Boyd, J. 2003. Participant self-selection biases as a function of individual differences in time perspective. Basic and Applied Social Psychology , 25 (3): 255264. Harriott, J., & Ferrari, J. R. (1996). Prevalence of procrastination among samples of adults. Psychological Reports, 78, 611-616. Harter, S. (1978). Effectance motivation reconsidered. Toward a developmental model. Human Development , 21, 34-64. Harter, S. (1981). A new self-report scale of intrinsic versus extrinsic orientation in the classroom: motivational and informational components. Developmental Psychology, 17, 300312. Haycock, K. (1998). Good teaching matters . Washington, DC: Education Trust. Henry, C.S. (1994). Family system characterics, parental behaviors, and adolescent family life satisfaction. Family Relations, 43, 447-455. Hidi, S., & Harackiewicz, J.M. (2000). Motivating the academically unmotivated: A critical issue for the 21st century. Review of Educational Research , 70, 151 179. Hill, M. B., Hill, D. A., Chabot, A. E., & Barrall, J. F. (1978). A survey of college faculty and student procrastination. College Student Journal , 12, 256-262. Hornik, J., Ofir, C., Shaanan-satchi, R. (2010). The effect of consumer ’ diurnal preferences on temporal behavior. Journal of Consumer Psychology , 20, 53-65. Hoyle, R. H. (1995). The structural equation modeling approach: Basic concepts and fundamental issues. In R. H. Hoyle (Ed.), Structural equation modeling: Concepts, issues, and applications (pp. 1-15). Thousand Oaks, CA: Sage Publications. Hoyle, R. H., & Panter, A. T. (1995). Writing about structural equation models. In R. H. Hoyle (Ed.), Structural equation modeling: Concepts, issues, and applications (pp. 158-176). Thousand Oaks, CA: Sage Publications. Hu, L.T. and Bentler, P.M. (1999), Cutoff Criteria for Fit Indexes in Covariance Structure Analysis: Conventional CriteriaVersus New Alternatives. Structural Equation Modeling , 6 (1), 1-55. Hulleman, C.S., Durik, A.M., Schweigert, S.A., & Harackiewicz, J.M. (in press) Task values, achievement goals, and interest: An Integrative analysis. Journal of Educational Psychology . 135
Jacobsen, T and Hoffman, V., 1997: Children Attachment Representations: Longitudinal Relations to School Behavior and Academic Competency in Middle childhood and Adolescence, Developmental Psychology, 33(4), 703-701. Jacobson, N. S., Gottman, J. M., Waltz, J, Rushe, R., and Babcock, J. (1994). Affect, verbal content, and psychophysiology in the arguments of couples with a violent husband. Journal of Consulting and Clinical Psychology , 62: 982-988. Johnson, J.L., Bloom, A. M. (1995). An analysis of the contribution of five factros of personality to variance in academic procrastination. Personality and Individual Differences , Vol. 18, pp 127-133. Jöreskog, K. and Long, J.S. (1993). Introduction, in Testing Structural Equation Models , Kenneth A. Bollen and J. Scott Long, Eds. Newbury Park, CA: Sage. Kachgal MM, Hansen LS, Nutter KJ (2001). Academic procrastination prevention/intervention: Strategies and recommendations. Journal of Development Education, 25: 14-21. Kalakoski, V., & Nurmi, J. E. (1998). Identity and educational transitions: Age differences in adolescent exploration and commitment related to education, occupation, and family. Journal of Research on Adolescence , 8(1), 29-47. Keough, K. A., Zimbardo, P.G. & Boyd, J. N. (1999). Who’s smoking, drinking, and using drugs? Time perspective as a predictor of substance use. Basic and Applied Psychology, 21, 149-164. Kernis, M. H., Paradise, A. W. (2002). Distinguishing between fragile and secure forms of high self-esteem. In E.L. Deci & R.M.Ryan (Eds.), Handbook of self-determination research (pp. 339-360). Rochester, NY: University of Rochester Press. Kilbert, J.J., Langhinrichsen-Rohling, J., & Saito, M. (2005). Adaptive and maladaptive aspects of self-oriented versus socially prescribed perfectionism. Journal of College Student Development, 46, 141-156. Klein, E. (1971). A comprehensive etymological dictionary of the English language . New York: Elsevier. Kline, R. B. (1998). Principles and practices of structural equation modeling . New York: Knaus, W.J. (2000). Procrastination, blame, and change. Journal of Social Behavior and Personality, 15, 153-166. Laible, D., Carlo, G. & Roesch, S. (2004). Pathways to self-esteem in late adolescence: The role of parent and peer attachment, empathy, and social behaviors. Journal of Adolescence, 27, 703-716.
136
Lambert, W. E. & Klineberg, O. (1967). Children's views of foreign people. New York: Appleton-Century-Crofts. Larose, S., Bernier, A. & Tarabulsy, G. M. (2005). Attachment state of mind, learning dispositions, and academic performance during the college transition. Developmental Psychology, 41, 281-289. Lavoie, J., & Pychyl, T.A. (2001). Cyber-slacking and the Procrastination Super Highway: A Web-based Survey of On-line Procrastination, Attitudes and Emotion. Social Science Computer Review, 19(4), 431-444. Lay, C. H. (1986). At last, my research article on procrastination. Journal of Research in Personality, 20, 474-495. Lay, C. H. (1987). A modal profile analysis of procrastinators: A search for types. Personality and Individual Differences, 8(5), 705–714. Lay, C. H. (1992). Trait procrastination and the perception of person-task characteristics. Journal of Social Behavior and Personality , 7, 483-494. Lay, C. H., & Brokenshire, R. (1997). Conscientiousness, procrastination, and person-task characteristics in job searching by unemployed adults. Current Psychology, 16, 83–96. Lay, C. H., & Burns, P. (1991). Intentions and behavior in studying for an examination: The role of trait procrastination and its interaction with optimism. Journal of Social Behavior & Personality, 6 (3), 605-617. Lay, C. H., Knish, S., & Zanatta, R. (1992). Self-handicappers and procrastinators: A comparison of their practice behavior prior to an evaluation. Journal of Research in Personality, 26(3), 242–257. Learner, D. G., & Kruger, L. J. (1997). Attachment, self-concept, and academic motivation in high school students. American Journal of Orthopsychiatry , 67, 485-492. Lennings, C. L., Burns, A. M., & Cooney, G. (1998), The profiles of time perspective and personality: Developmental considerations, Journal of Psychology, 132, 629-641. Lens, W. (2006). Etudiez bien à l’ école, c’est important pour votre avenir: conséquences motivationnelles de la perception de l’utilité [Do your best at school, it is important for your future : Motivational consequences of utility perceptions]. Revue québécoise de Psychologie , 27, 117-133. Lepper, M. R., Corpus, J. H. & Iyengar, S. S. (2005). Intrinsic and Extrinsic Motivational Orientations in the Classroom: Age Differences and Academic Correlates. Journal of Educational Psychology, Vol. 97, No. 2, 184-196 Lessing, E. E. (1972). Extensions of personal future time perspective, age, and life satisfaction of children and adolescents. Developmental Psychology, 6, 457-468. 137
Lewin, K. (1942). Time perspective and Morale, in Resolving Social Conflicts. G. W. Lewin, ed. Liniauskaitė, A. & Kairys, A. (2009), The Lithuanian Version of the Zimbardo Time Perspective Inventor y (ZTPI), Psichologija, 40, 66 -87. Lonergan, J. M., & Maher, K. J. (2000). The relationship between job characteristics and workplace procrastination as moderated by locus of control. Journal of Social Behavior and Personality, 15, 213-224. Main, M. (1995). Recent studies in attachment: Overview with selected implications for clinical social work. In S. Goldberg, R. Muir, & J. Kerr (Eds.), Attachment theory (pp. 407474). Hillsdale, NJ: The Analytic Press. Main, M. (1996). Introduction to the special section on attachment and psychopathology: Part 2. Overview of the field of attachment. Journal of Clinical and Consulting Psychology , 64, 237-243. Makinen, J., & Pychyl, T.A. (2001). The differential effects of project stress on life satisfaction. Social Indicators Research , 53, 1-16 Maslov, A. (1982). Motivacija i ličnost . Nolit, Beograd. McCabe, K. M. & Barnett, D. (2000). The relation between familial factors and the future orientation of urban, African American sixth graders. Journal of Child and Family Studies , Vol. 9, No. 4, pp. 491-508. McCown, W., & Johnson, J. (1989). Differential arousal gradients in chronic procrastination. Paper presented at the American Psychological Association , Alexandria, VA. McCown, W., Johnson, J., & Rupert, P. (1987). An experimental study of some hypothesized behaviors and personality variables of college student pro-crastination. Personality and Individual Differences, 8, 781-786. McKay, E.A. (2007). Psychological Sense of School Membership the Relationship between Attachment and Academic Motivation in Adolescents (Unpublished thesis). Central Connecticut State University, New Britain, Connecticut. Meir, E.I. & Barak, A. (1974) A simple instrument for measuring vocational interests based on Roe's classification of occupations, Journal of Vocational Behavior , 4, pp. 33-42. Mello Z. R., Worrell F. C. (2006), The relationship of time perspective to age, gender, and academic achievement among academically talented adolescents, Journal for the Education of the Gifted , vol. 29, p. 271–289. Mikulincer, M., & Shaver, P. R. (2007b). Boosting attachment security to promote mental health, prosocial values, and inter-group tolerance. Psychological Inquiry, 18, 139-156.
138
Milfont, T. L., Andrade, P. R., Belo, R. P., Pessoa, V. S. (2008). Testing Zmbardo Time perspective inventory in Brazilian sample. Interamerican Journal of Psychology, Vol. 42. No. 001, pp 49-58. Milgram, N. (1991). Procrastination. In R. Dulbecco (Ed.), Encyclopedia of human biology (Vol. 6, pp. 149-155). New York: Academic Press. Milgram, N., Marshevsky, S., & Sadeh, C. (1995). Correlates of Academic Probation: Discomfort, Task Aversiveness, and Task Capability. The Journal of Psychology , 129, 145155. Milgram, N.A., Sroloff, B. & Rosenbaum, M. (1988). The procrastination of everyday life. Journal of research in personality, 22, 197-212. Milgram, S. (1992). The individual in a social word: essays and experiments . Second Edition, New York: McGraw-Hill. Mischel, W. (1972). Stanford marshmallow experiment. http://en.wikipedia.org/wiki/Stanford_marshmallow_experiment (pristupljeno 22.11.2010.) Moore, C., & Symons, D. (2005). Attachment, theory of mind, and delay of gratification. In B. Homer & C. Tamis-LeMonda (Eds.), The Development of Social Cognition and Communication (pp. 181-199). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates. Nickerson, A. & Nagle, R.J. (2005). Parent and peer relations in middle childhood and early adolescence. Journal of Early Adolescence, 25, 223-249. Nickerson, A. & Nagle, R.J. (2004) The influence of parent and peer attachments on life satisfaction in middle childhood and early adolescence . Social Indicators Research: An International and Interdisciplinary Journal for Quality of Life Measurement , 66, 35-60. Onwuegbuzie, A. J. (1999a). Writing apprehension among graduate students: Its relationship to self-perceptions. Psychological Reports, 84, 1034-1039. Onwuegbuzie, A. J. (2000a) Academic procrastinators and perfectionistic tendencies among graduate students, Journal of Social Behavior and Personality , 15, 103–109. Onwuegbuzie, A. J. (2004). Academic procrastination and statistics anxiety. Assessment & Evaluation in Higher Education, 29(1), 3-18. Otis, N., Grouzet, F.M.E. & Pelletier, L.G. (2005). Latent motivational change in an academic setting: A 3 – year longitudinal study. Journal of Educational Psychology , 97 (2), 170 – 183. Pelletier, L. G., & Vallerand, R. J. (1996). Supervisors' beliefs and subordinates' intrinsic motivation: A behavioral confirmation analysis. Journal of Personality and Social Psychology, 71, 331-340.
139
Prohaska, V., Morrill, P., Atiles, I., & Perez, A. (2000). Academic procrastination by nontraditional students. Journal of Social Behavior and Personality, 15(5), 125–134. Pychyl, T.A., & Little, B.R. (1998). Dimensional specificity in the prediction of subjective well-being: Personal Projects in pursuit of the Ph.D. Social Indicators Research, 45, 423-473. Pychyl, T.A., Clarke, D., & Abarbanel, T. (1999). Computer-Mediated Group Projects: Facilitating Collaborative Learning with the World Wide Web. Teaching of Psychology , 29, 138-141. Pychyl, T.A., Coplan, R.J., & Reid, P.A. (2002). Parenting and Procrastination: Gender differences in the relations between procrastination, parenting style and self-worth in early adolescence. Personality and Individual Differences, 33, 271-285. Pychyl, T.A., Lee, J., Thibodeau, R., & Blunt, A. (2000). Five Days of Emotion: An experience-sampling study of undergraduate student procrastination. Journal of Social Behavior and Personality, 15(5), 239-254. Pychyl, T.A., Morin, R.W., & Salmon, B.R. (2000). Procrastination and the Planning Fallacy: An examination of the study habits of university students. Journal of Social Behavior and Personality, 15(5), 135-150. Rappaport, H., Sandy, J. M. and Yeager, A. (1985). Relation between ego identity and temporal perspective. Journal of Personality and Social Psychology , 48, 1609-1620. Reeve, J., & Deci, E. L. (1996). Elements within the competitive situation that affect intrinsic motivation. Personality and Social Psychology Bulletin , 22, 24-33. Reite, M., Field, T. (1985). Psychobiology of Attachment and Separation (Eds.). New York: Academic Rockafellow, B.D.& Saules, K.K. (2006). Substance use by college students: The role of intrinsic versus extrinsic motivation for athletic involvement. Psychology of Addictive Behaviors, Vol 20(3), Sep 2006, 279-287 Rothblum, E. D., Solomon, L. J., & Murakami, J. (1986) Affective, cognitive, and behavioral differences between high and low procrastinators. Journal of Counseling Psychology , 33, 387-394. Rothspan, S. & Read, S. (1996). Present versus future time perspective and HIV risk among heterosexual college students. Health Psychology, 15, 131-134. Ryan, R. M., & Deci, E. L. (2000). The darker and brighter sides of human existence: Basic psychological needs as a unifying concept. Psychological Inquiry, 11, 319-338. Ryan, R. M., & Deci, E. L. (2000). When rewards compete with nature: The undermining of intrinsic motivation and self-regulation. In C. Sansone & J. M. Harackiewicz (Eds.), Intrinsic
140
and extrinsic motivation: The search for optimal motivation and performance (pp. 13-54). New York: Academic Press.
Ryan, R., & Deci, E. (2000). Self-determination theory and the facilitation of intrinsic motivation, social development, and well-being. American Psychologist , 55, 68-78. Scharf, M. & Mayseless, O. (2007). Adolescents’ Attachment Representations and Their Capacity for Intimacy in Close Relationships. Journal of Research on Adolescence , 17(1), 23-50. Scher, S.J. & Osterman, N. (2002). Procrastination, Conscientiousness, Anxiety, and Goals: Exploring the Measurement and Correlates of Procrastination among School-Aged Children. Psychology in the Schools, 39, 385-398. Schneider, B.H., Atkinson, L. & Tardif, C. (2001). Child-parent attachment and children’s peer relations: a quantitative review. Developmental Psychology, Vol. 37, No. 1, 86-100. Schouwenburg, H. C. (1992). Procrastinators and fear of failure: An exploration of reasons for procrastination. European Journal of Personality , 6, 225-236. Schouwenburg, H. C., & Lay, C. H. (1995). Trait procrastination and the Big Five factors of personality. Personality and Individual Differences, 18, 481–490. Schraw, G., Wadkins, T., & Olafson, L. (2007). Doing the things we do: A grounded theory of academic procrastination. Journal of Educational Psychology , 99(1), 12-25. Senécal, C., Julien, E. & Guay, F. (2003). Role conflict and academic procrastination: A selfdetermination perspective. European Journal of Social Psychology , Vol. 33 (1), 135–145. Senécal, C., Koestner, R., & Vallerand, R. J. (1995). Self-regulation and academic procrastination. The Journal of Social Psychology , 135(5), 607-619. Senecal, C., Lavoie, K., & Koestner, R. (1997). Trait and situational factors in procrastination: An interactional model. Journal of Social Behaviour & Personality , 12, 889903. Senko, C.M., & Harackiewicz, J. M. (2005). Achievement goals, performance and task interest: Why perceived difficulty matters. Personality and Social Psychology Bulletin, 31, 1739-1753. Shell, D. E, & Husman, J. (2001). The multivariate dimensionality of personal control and future time perspective beliefs in achievement and self-regulation. Contemporary Educational Psychology, 25, 481-506. Sigall, H., Kruglanski, A., & Fyock, J. (2000). Wishful thinking and procrastination. Journal of Social Behavior & Personality , 15, 283-296.
141
Sircova A., Van de Vijver, Osin E., Fieulaine N., Kislali- Erginbilgic A., Milfont T.L., Zimbardo P.G. (2010).The international time perspective research project : Introduction and preliminary data. 20th Congress of the International Association for Cross-Cultural Psychology, Melbourne. Silver, M. (1974). Procrastination. Centerpoint , 1, 49-54. Sirois, F.M., Melia-Gordon, M.L. & Pychyl, T.A. (2003). I'll look after my health later: An investigation of procrastination and health. Personality and Individual Differences , 35, 11671184. Skinner, B. F. (1953). Science and Human Behavior . New York: Free Press. Soares, D. Tsallis, C., Mariz, A. and da Silva, L. (2005). Preferential attachment growth model and nonextensive statistical mechanics. Europhysics Letters, Vol. 70, No. 1, pp. 70– 76. Sokolowska, J., & Zusho, A. (2006). “Effective” procrastination strategies? Self-regulation of academic procrastination among high achievers. Paper presented at the American Psychological Association Annual Convention, New Orleans. Solomon, L. J. & Rothblum, E. D. (1984). Academic Procrastination: Frequency and Cognitive-Behavioral Correlates . Journal of Counseling Psychology , Vol.31, No. 4, 503-509. Steel, P. (2007). The Nature of Procrastination: A Meta-Analytic and Theoretical Review of Self-Regulatory Failure, Psychological Bulletin, 2007, Vol.133, No 65 – 94, American Psychological Association , Washington, D.C. Steel, P. (2006). Integrating theories of motivation. Academy of Management Review, 2006, Vol. 31, No. 4, 889–913. Steel, P. (2008). A mega-trial investigation of goal setting, interest enhancement, and energy on procrastination, Personality and Individual Differences, 45, 406–411 Steel, P. (2010). Arousal, Avoidant and Decisional procrastinators: Do they exist? Personality and Individual Differences 48, 926–934. Steel, P. (2011). The Procrastination Equation . HarperCollins Publishers, New York, USA. Steel, P., Brothen, T., & Wambach, C. (2001). Procrastination and personality, performance, and mood. Personality and Individual Differences, 30, 95–106. Stefanović – Stanojević, T. (2005). Emocionalni ra zvoj ličnosti. Filozofski fakultet, Niš: Prosveta. Stefanović-Stanojević, T. (2008). Rano iskustvo i ljubavne veze . Filozofski fakultet, Niš: Punta.
142
Strathman, A. and Joireman, J. (2005). Understanding Behavior in the Context of Time: Theory, Research, and Application . Lawrence Erlbaum. Šušnjić, Đ. (1998). Religija. Beograd: Čigoja Tauer, J.M., & Harackiewicz, J.M. (2004). The effects of cooperation and competition on intrinsic motivation and performance. Journal of Personality and Social Psychology , 86, 849861. Tice, D.M., & Baumeister, R.F. (1997). Longitudinal study of procrastination, performance, stress, and health: The costs and benefits of dawdling. Psychological Science, 8, 454-458. Tismar, K. G. (1987). Psychological aspects of temporal dominance during adolescence. Psychological Reports, 61, 647-654. Tracy, R. L., & Ainsworth, M. S. (1981). Maternal affectionate behavior and infant-mother attachment patterns. Child Development , 52(4), 1341-1343. Trommsdorf, G. (1983). Future orientation and socialization. International Journal of Psychology, 18, 381-406. Trommsdorf, G., Lamm, H., & Schmidt, R. W. (1979). A longitudinal study of adolescents‘ future orientation (time perspective). Journal of Youth and Adolescence , 8, 131-147. Vallerand, R. J. (1997). Toward a hierarchical model of intrinsic and extrinsic motivation. In M.P. Zanna (Ed.), Advances in experimental social psychology (pp. 271-360). New York: Academic Press. Vallerand, R. J., Pelletier, L.G., Blais, M.R., Briere, N.M., Senecal, C., & Vallieres, E.F. (1992). The Academic Motivation Scale: A measure of intrinsic, extrinsic, and amotivation in education. Educational and Psychological Measurement , 52, 1003-1017. Vallerand, R.J., & Bissonnette, R. (1992). On the predictive effect of intrinsic, extrinsic, and amotivational styles on behavior: A prospective study. Journal of Personality, 60, 599-620. Van Eerde, W. (2004). Procrastination in academic settings and the Big Five Model of personality: A meta-analysis. In H. C. Schouwenburg, C. H. Lay, T. A. Pychyl, & J. R. Ferrari (Eds.). Counseling the procrastinator in academic settings , Chapter 3, pp. 29-40, Washington, DC: American Psychological Association Vansteenkiste, M., Simons, J., Lens, W., Sheldon, K. M., & Deci, E. L. (2004). Motivating learning, performance, and persistence: The synergistic effects of intrinsic goal contents and autonomy-supportive contexts. Journal of Personality and Social Psychology , 87, 246-260. Verstraeten, D. (1980). Level of realism in adolescent future time perspective. Human Development , 23, 177-191.
143
Vivona, J.M. (2000). Parental attachment styles of late adolescents: qualities of attachment relationships and consequences for adjustment. Journal of Counselling Psychology , 47, 316329. Vlajkov, M. i Vlajkov, S. (2005). Skripta za edukaciju iz REBT , Beograd. Walton, G. E., Bower, N. J. A., & Bower, T. G. R. (1992). Recognition of familiar faces by newborns. In fant Behaviour and Development . 15, 265-269. Waschull, S., and Kernis, M. (1996). Level and stability of self-esteem as predictors of children's intrinsic motivation and reasons for anger. Personality and Social Psychology Bulletin 22, 4-13. Wild, T. C., Enzle, M. E., Nix, G., & Deci, E. L. (1997). Perceiving others as intrinsically or extrinsically motivated: Effects on expectancy formation and task engagement. Personality and Social Psychology Bulletin , 23, 837-848. Wills, T. A., Sandy, J. M., & Yaeger, A. M. (2000). Temperament and adolescent substance use: An epigenetic approach to risk and protection. Journal of Personality, 68, 1127–1151. Wolters, C. A. (2003). Understanding procrastination from a self-regulated learning perspective. Journal of Educational Psychology , 95, 179–187. Wong, E., Wiest, D., & Cusick, L. (2002). Perceptions of autonomy support, parent involvement, competence and selfworth as predictors of motivational orientation and academic achievement: An examination of sixth- and ninth-grade regular education students. Adolescence, 37(146), 255-266. Woodward, L. J., & Ferguson, D. M. (2000). Childhood and adolescent predictors of physical assault: A prospective longitudinal study. Criminology, 38, 233-261. Worrell, F. C., & Hale, R. L. (2001). The relationship of hope in the future and perceived school climate to school completion. School Psychology Quarterly , 16, 370-388. Worrell, F. C., & Mello, Z. R. (2007). Reliability and validity of Zimbardo Time Perspective Inventory scores in academically talented adolescents. Educational and Psychological Measurement , 67, 487-504. Worrell, F. C., Latto, I. K., & Perlinski, M. A. (1999). The relationship of risk status to selfesteem and perceived life chances. Journal of At-Risk Issues, 5(2), 33-38. Wyman, P. A., Cowen, E. L., Work, W C., & Kerley, J. H. (1993). The role of children's future expectations in self-system functioning and adjustment to life stress: A perspective study of urban at risk children. Development and Psychopathology , 5, 649-661. Zimbardo, P. G. & Boyd, J. N. (2008), The time paradox, The New Psychology of Time that Will Change Your Life , Free Press, Simon & Schuster, Inc.
144
Zimbardo, P. G., & Boyd, J. N. (1999). Putting time in perspective: A valid, reliable individual-difference metric. Journal of Personality and Social Psychology, 77, 1271-1288. Zimbardo, P. G., Keough, K. A., & Boyd, J. N. (1997). Present time perspective as a predictor of risk driving. Personality and Individual Difference, 23, 1007-1023. Zimmerman, B.J. (1995). Self-efficacy and educational development. In A. Bandura (Ed.), Self - efficacy in changing societies (pp. 202 – 231). Cambridge, UK: Cambridge University Press. Zimmermann, P. (1999). Structure and functioning of internal working models of attachment and their role for emotion regulation. Attachment and Human Development , 1, 55–71. Zimmermann, P. (2004). Attachment representations and characteristics of friendship relating during adolescence. Journal of Experimental Child Psychology , 88, 83-101. Zuckerman, M., Porac, J. F. Lathin, D., Smith, R., & Deci, E. L. (1978). On the importance of self-determination for intrinsically motivated behavior. Personality and Social Psychology Bulletin, 4, 443-446. Костић, A., Недељковић, Ј. и Гавриловић, Д. (2011). Доминантна временска перспектива код Срба, 503-515. У: Божић, М., Митровић, Љ., Стојић, Г. (пр.) Традиција, модернизација, идентитети . Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Центар за социолошка истраживања, МБ Графика. ISBN 978-86-7379-214-9 COBISS.SR- ID 183949324 Крстић, Д. (1988). Психолошки речник. ИРО „Вук Караџић“, Београд. Лазаревић, Љ.(2008). Примена индекса подесности у тестирању теоријских модела у психологији: могућности и ограничења. Зборник Института за педагошка истраживања, 1, 101-121. Нешић В, Нешић М. (1996) Confidence of accuracy in auditory discrimination and reaction time. Facta universitatis, Series philosophy and sociology, 1(3): 213-218. Поповић, Б. (1999). Психологија личности. Центар за примењену психологију, Београд. Сырцова, A., Mитина О.Б. i dr., (2007). Феномен временной перспективы в разных культурах (по материалам исследований с помощью методики ZTPI). КУЛЬТУРНО ИСТОРИЧЕСКАЯ ПСИХОЛОГИЯ 4/2007, 4. – P. 19-31.
145
Rezime Akademska neefikasnost se može manifestovati u težnji da se odlaže započinjanje i
dovršavanje važnih zadataka i radnih obaveza što može prouzrokovati značajne probleme. Uzrok sklonosti ka odlaganju obaveza (prokrastiniranju) može biti u gubitku motivacije, nepostojanju planova za budućnost, lošoj proceni vremena, može imati korene u ranom detinjstvu, može biti posledica socijalnog učenja. Glavni cilj istraživanja je bio da se ispita relevantnost integrativnog modela vremenske perspektive, motivacije, porodične afektivne vezanosti i prokrastinacije kod studentske populacije. Uzorak : Konačan uzorak ispitanika činilo je 1304 studenta oba pola. Instrumenti: Za ispitivanje obrazaca rane roditeljske afektivne vezanosti korišćen je Inventar roditeljske privrženosti (IPA; Armsden & Greenberg, 1987). Akademska motivacija studenata ispitana je Akademskom motivacionom skalom (AMS; Vallerand, Pelletier, Blias, Briere, Senecal & Valleries, 1992), a vremenska
perspektiva Zimbardovim Upitnikom o vremenskoj perspektivi ( Zimbardo Time Perspective Inventory; Zimbardo & Boyd,1999). Sklonost ka
akademskoj neefikasnosti je
operacionalizovana skorom na Lejevoj skali Opšte prokrastinacije (GPS; Lay, 1986). Metod : Nacrt istraživan jaje regresijski u okviru modelovanja pomožu strukturalnih jednačina. Osnovni nacrt, sa jednom egzogenom (roditeljska afektivna vezanost) i tri endogene varijable (akademska motivacija, vremenska perspektiva i akademska neefikasnost), je razvijen u nacrt sa dve egzogene varijable (sigurni i nesigurni obrazac roditeljske afektivne vezanosti) i devet endogenih varijabli (intrinzička akademska motivacija, ekstrinzička akademska motivacija, amotivacija, negativna prošlost, hedonistička sadašnjost, budućnost, p ozitivna prošlost, fatalistička sadašnjost i akademska prokrastinacija). Sve pretpostavljene veze između varijabli su jednosmerne i prediktivne. Statistička analiza : S obzirom da se radi o strukturalnom istraživanju u statističkoj analizi je korišćena tehnika modelovanja pomoću strukturalnih jednačina. Rezultati: model sa najboljim indeksima podesnosti grade sigurni i nesigurni obrazac rane afektivne roditeljske vezanosti, intrinzička i ekstrinzička akademska motivacija i amotivacija i tri dimenzije vremenske perspektive – negativna prošlost, hedonistička sadašnjost i budućnost. Modelom je moguće objasniti 36% od ukupnog varijabiliteta u sklonosti ka akademskom prokrastiniranju. Izdvojile su se dva modaliteta strukture akademske neefikasnosti. Prvi grade sigurni obrazac, intrinzička motivacija, okrenutost budućnosti i niska sklonost ka akademskom prokrastiniranju. Drugi modalitet grade nesigurni obrazac, amotivacija, negativna prošlost i visoka sklonost ka akademskoj 146
neefikasnosti.
Ključne reči: akademska neefikasnost, prokrastinacija, studenti, strukturalno modelovanje
Summary
Academic inefficiency can be manifested in the inclination to postpone beginning and
completing important tasks and professional commitments, which can cause significant problems. The reason behind the tendency to put off obligations (procrastinate) can lie in the loss of motivation, lack of plans for the future, bad time assessment. It can have roots in early childhood, and it can be a consequence of social learning. The main goal of the research was to test the relevance of the integrative time perspective model, motivation, family attachment and procrastination in student population. Sample: the final sample was made up of 1,304 students of both sexes. Instruments: For the study of patterns of early parental attachment the Inventory of Parent Attachment was used (IPA;; Armsden & Greenberg, 1987). Students’
academic motivation was tested by the Academic Motivation Scale (AMS; Vallerand, Pelletier, Blias, Briere, Senecal & Valleries, 1992), and time perspective was measured by Zimbardo’s Time Perspective Inventory (Zimbardo & Boyd, 1999). Liability to academic inefficiency was operationalized by the score on Lay’s General Procrastination Scale (GPS,
Lay, 1986). Method: The research draft was regressive, modeled by structural equations. The basic draft, with one exogenous variable (parent attachment) and three endogenous variables (academic motivation, time perspective and academic inefficiency) was developed to include two exogenous variables (secure and insecure parent attachment patterns) and nine endogenous variables (intrinsic academic motivation, extrinsic academic motivation, amotivation, past negative, present hedonistic, future, past positive, present factual, and academic procrastination). All connections among variables are one-way and predictive relations. Statistical analysis: Since this was a structural research, the technique of modeling by means of structural relations was used in the statistical analysis. Results: the model with best suitability indices is constructed by secure and insecure early parent attachment, intrinsic and extrinsic academic motivation and amotivation and three time perspective dimensions – past negative, present and future hedonistic. The model can explain 36% of the total 147
variability in the academic procrastination tendency. Two modalities in the structure of academic inefficiency were prominent. The first is made up of the secure pattern, intrinsic motivation, future orientation and low academic procrastination tendency. The second modality is constructed by the insecure pattern, amotivation, past negative, and high academic procrastination tendency.
Key words: academic inefficiency, procrastination, students, structural modeling
148
PRILOG 1 Matrica zasićenja – srpska verzija ZTPI
ztpi1 ztpi2 ztpi3 ztpi4 ztpi5 ztpi6 ztpi7 ztpi8 ztpi9 ztpi10 ztpi11 ztpi12 ztpi13 ztpi14 ztpi15 ztpi16 ztpi17 ztpi18 ztpi19 ztpi20 ztpi21 ztpi22 ztpi23 ztpi24 ztpi25 ztpi26 ztpi27 ztpi28 ztpi29 ztpi30 ztpi31 ztpi32 ztpi33 ztpi34 ztpi35 ztpi36 ztpi37 ztpi38 ztpi39 ztpi40 ztpi41 ztpi42 ztpi43
Negativna prošlost -.089 -.051 .185 .407 .306 .085 -.198 .103 -.048 -.193 -.492 .013 .020 .220 .117 .631 -.160 .081 .008 -.052 -.132 .497 .047 .044 .675 -.031 .542 -.053 .167 -.063 .063 -.065 .433 .739 .416 .445 .227 .383 .284 -.039 .138 .080 .101
Hedonistička sadašnjost .464 .147 .013 .009 .107 -.127 .123 .451 .239 .179 .164 .496 -.095 .042 -.085 .006 .334 -.019 .475 .172 -.027 -.032 .425 .207 -.015 .644 .094 .304 .044 .145 .610 .397 .049 .001 .142 .071 .162 .051 -.041 -.045 -.040 .640 -.006 149
Budućnost -.022 .142 .121 .046 -.056 .587 .147 -.069 -.217 .495 .108 -.011 .605 -.020 .116 .025 .220 .420 -.004 .155 .482 .114 -.122 -.379 .098 -.060 -.045 -.145 -.003 .410 .106 -.198 -.148 .106 -.072 -.006 -.104 .006 -.027 .426 .214 .002 .528
Pozitivna prošlost .133 .611 .292 .358 .165 .065 .396 -.033 -.183 .070 .332 .150 .095 .059 .454 .053 .112 .210 .098 .568 .218 -.239 -.024 .128 -.187 -.015 .075 .147 .607 .103 -.148 -.061 .120 -.063 .020 .358 .308 .102 .071 .039 .392 -.124 -.020
Fatalistička sadašnjost .026 -.102 .396 .090 .151 -.075 .046 .067 .352 -.100 .032 -.037 .085 .584 .322 .087 .129 -.204 .032 .100 -.031 .097 .101 .399 .150 -.115 -.055 .228 -.010 -.089 .060 .313 .275 .034 .223 .136 .271 .469 .654 .374 .312 .069 -.018
ztpi44 ztpi45 ztpi46 ztpi47 ztpi48 ztpi49 ztpi50 ztpi51 ztpi52 ztpi53 ztpi54 ztpi55 ztpi56
.085 .046 .056 .314 .025 -.012 .722 .277 .027 .182 .484 -.013 -.054
.408 -.098 .511 -.151 .290 -.034 -.052 .073 .444 .307 .053 .437 .283
.038 .531 .004 .174 .033 .269 .101 .399 -.238 -.076 .008 .139 .017
.056 .042 .087 .319 .210 .413 .065 .034 -.224 .125 .347 .115 .049
.172 .130 -.184 .360 .026 .134 -.029 .011 .268 .314 .100 -.050 .382
Izbačeni su sledeći ajtemi: 9,35, 37 i 52 jer su “promašili” faktor.
The Zimbardo Time Perspective Inventory (ZTPI) Psychometrics and Scoring Key (5-Factor Solution; 36.0% of variance explained)
Scoring Instructions Before scoring the ZTPI, 5 items must be reverse coded. For the items that are reverse coded (9, 24, 25, 41, & 56): “1” becomes a “5”; “2” becomes a “4”; “3” becomes a “3”; “4” becomes a “2”; “5” becomes a “1” After reverse coding the 5 items, add your scores for the items that comprise each factor. After adding your scores for each factor, divide the total score by the number of questions that comprise each factor. This results in an average score for each of the five factors. These are the formulas: Past Negative
Add your scores on items 4, 5, 16, 22, 27, 33, 34, 36, 50, & 54. Then divide this number by 10. Present Hedonistic
Add your scores on items 1, 8, 12, 17, 19, 23, 26, 28, 31, 32, 42, 44, 46, 48, & 55. Then divide this number by 15.
150
Future
Add your scores on items 6, 9 (reverse coded), 10, 13, 18, 21, 24 (reverse coded), 30, 40, 43, 45, 51, 56 (reverse coded). Then divide this number by 13.
Past Positive
Add your scores on items 2, 7, 11, 15, 20, 25 (reverse coded), 29, 41 (reverse coded), & 49. Then divide this number by 9.
Present Fatalistic
Add your scores on items 3, 14, 35, 37, 38, 39, 47, 52, & 53. Then divide this number by 9.
151
PRILOG 2
I
e2
e7
1
1
PastNeg
Ekstrinzicka
1
e3
PresHedon Sigurni
e1 e8
1
e4
1
1
AkNeef
Future Intrinzicka Nesigurni PastPos 1
e5 e9 1
PresFatal 1
Amotivacija
e6
152
II
1
e2
1
e3
1
e4
e7 1
PastNeg
Ekstrinzicka
e10
e11
1
1
Sigurni
e8 1
1
e9 Intrinzicka
AkNeef
Future
Attachment
d3
1
Amotivacija
Nesigurni
1
1
e1
PresHedon
1
1
e5
1
e6
Motivation
PastP os
1
d2 PresFatal
153
III
d1 e7
1
1 Ekstrinzicka
e10
e11
1
TP
1
1
e1
e9 Intrinzicka
1
Sigurni
e8
1
1 1
Amotivacija
Nesigurni
AkNeef
1
Attachment 1
d3
Motivation 1
d2
PresFatal
PastPos
1
1
e6
e5
154
Future
1
e4
PresHedon PastNeg
1
e3
1
e2
IV
d1 e7 1
1 Ekstrinzicka
e10
e11
1
1
Sigurni
e8 TP
1
1
e9 Intrinzicka
1
1
1
Amotivacija
Nesigurni
PresFatal PresHedon PastNeg
1
Attachment 1
d3
Motivation
1
1
e6
e3
1
d2 PastPos
d4
1
e1
Future
1 1
1
e5
e4
TP-2
155
1
e2
AkNeef
PRILOG 3
Poštovani, pred Vama se nalazi nekoliko setova pitanja kojim želimo da ispitamo Vaše stavove u o dnosu na neke oblasti života. Molimo Vas da popunite podatke na ponuđenim linijama i zaokružite odgovarajuće brojeve na postavljena pitanja. Rezultati testiranja će biti upotrebljeni isključivo u naučne svrhe, pa je zato ovo testiranje anonimno.
Hvala Vam na izdvojenom vremenu! M Ž Koliko imate godina:_________ Gde živite: 1. u selu velikom gradu
Pol:
2.u manjem gradu
3.u
Koji fakultet studirate:___________________u_________smer/grupa________________________ Na kojoj godini fakulteta ste fakulteta:__________
SADA:_________ Koje godine ste PRVI put upisali PRVU godinu
Da li ste pre ovog fakulteta studirali neki drugi :
DA NE
Ukoliko je odgovor na prethodno pitanje DA, odgovorite na sledeće: Da li ste ga završili : DA NE Vaš otac je završio: 1. Osnovnu školu
2. Srednju školu
3.Višu školu
4. Fakultet
5.
Magisterijum ili doktorat Vaša majka je završila: 1. Osnovnu školu
2. Srednju školu
3.Višu školu
4. Fakultet
5.
Magisterijum ili doktorat
Pročitajte svaku rečenicu i, najiskrenije što možete, odgovorite na pitanje: «Koliko je ovo karakteristično ili tačno za Vas? » Zaokružite odgovarajući broj na skali. Molimo Vas da odgovorite na SVA pitanja.
Legenda: 1=veoma netačno 2=uglavnom netačno 3=neutralno 4=uglavnom tačno 5= veoma tačno
Često pronalazim sebe u izvršavanju zadataka koje sam nameravao da uradim danima ranije. Često propuštam koncerte, sportske događaje i slično jer ne kupujem kartu na vreme. Kada planiram žurku, sve dogovaram danima unapred. Kada je vreme za ustajanje, najčešće odmah ustajem iz kreveta. Pismo može da stoji napisano danima pre nego što ga pošaljem. Uglavnom odmah odgovaram na telefonske pozive. Čak i ako poslovi ne zahteva ništa više od toga da sednem i uradim ih, često ih danima ne završim. Uglavnom donosim odluku što je pre moguće. Uglavnom odlažem početak posla koji me čeka. Kada putujem, uglavnom moram da žurim da bih stigao na aerodrom ili stanicu na vreme. Kada se spremam da izađem, retko mi se dešava da moram da uradim nešto u zadnjem minutu. Kada treba da ispoštujem neki rok često gubim vreme radeći druge poslove. Ako stigne račun na mali iznos, plaćam ga odmah. Uglavnom odgovaram vrlo brzo kada dobijem neku pozivnicu.
156
1
2
3
4
5
1 1 1 1 1 1
2 2 2 2 2 2
3 3 3 3 3 3
4 4 4 4 4 4
5 5 5 5 5 5
1 1 1
2 2 2
3 3 3
4 4 4
5 5 5
1
2
3
4
5
1 1 1
2 2 2
3 3 3
4 4 4
5 5 5
Često završavam posao i pre nego što je potrebno. Izgleda da uvek ispadne da kupujem rođendanske i novogodišnje poklone u zadnoj minuti. Uglavnom čak i neophodne stvari kupujem u poslednjem minutu. Uglavnom uradim sve što sam planirao za taj dan. Stalno govorim „Uradiću to sutra“ Uglavnom se postaram za sve poslove pre nego što se prepustim odmoru.
1 1
2 2
3 3
4 4
5 5
1 1 1 1
2 2 2 2
3 3 3 3
4 4 4 4
5 5 5 5
Legenda: 1=veoma netačno 2=uglavnom netačno 3=neutralno 4=uglavnom tačno 5= veoma tačno 1. Verujem da je druženje sa prijateljima na žurkama jedno od važnih zadovoljstava 1 u životu. 2. Prizori, zvuci i mirisi detinjstva često mi vraćaju bujicu divnih sećanja 1
2
3
4
5
2
3
4
5
3. Sudbina određuje mnogo toga u mom životu.
1
2
3
4
5
4. Često razmišljam o tome šta je trebalo drugačije da uradim u svomživotu.
1
2
3
4
5
5. Ljudi i stvari oko mene često utiču na moje odluke.
1
2
3
4
5
6. Verujem da čovekov dan treba da se isplanira unapred, svakog jutra.
1
2
3
4
5
7. Razmišljanje o mojoj prošlosti pruža mi zadovoljstvo.
1
2
3
4
5
8. Radim stvari impulsivno.
1
2
3
4
5
9. Ako se stvari ne urade na vreme, ne brinem se.
1
2
3
4
5
10. Kada želim da nešto postignem, postavim sebi ciljeve i konkretna sredstva kojima ću da dođem do tih ciljeva. 11. U proseku, mogu da se setim mnogo više dobrih nego loših stvari iz moje prošlosti. 12. Kada slušam omiljenu muziku, često izgubim osećaj za vreme.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
13. Uvek uradim sve zadatke za sutra i sav neophodan posao pre nego što se uveče zabavim. 14. Pošto će ionako da bude ono što će da bude, nije mnogo važno šta ja radim.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
15. Uživam da slušam priče o tome kako je sve to bilo u “stara, dobra vremena”.
1
2
3
4
5
16. Bolni doživljaji iz prošlosti stalno se ponavljaju u mome umu.
1
2
3
4
5
17. Pokušavam da živim svoj život najpotpunije što mogu, dan za danom.
1
2
3
4
5
18. Uznemirim se ako zakasnim na sastanak.
1
2
3
4
5
19. U idealnom slučaju, svaki dan bih živeo kao da mi je poslednji.
1
2
3
4
5
20. Sećanja na srećna, dobra vremena uvek lako prodru do moga uma.
1
2
3
4
5
21. Ispunjavam na vreme svoje obaveze prema prijateljimai nadređenima.
1
2
3
4
5
157
22. U prošlosti sam iskusio zlostavljanje i odbijanje.
1
2
3
4
5
23. Donosim odluke u trenutku.
1
2
3
4
5
24. Posmatram svaki dan onakvim kakav je i ne pokušavam da ga isplaniram.
1
2
3
4
5
25. Prošlost je puna neprijatnih sećanja o kojima nerado razmišljam.
1
2
3
4
5
26. Važno mi je da u mom životu bude uzbuđenja.
1
2
3
4
5
27. U prošlosti sam pravio greške koje bih voleo da se nisu desile.
1
2
3
4
5
28. Mislim da je važnije da uživaš u onome što radiš, nego da završiš posao na vreme. 29. Povremeno sam nostalgičan za detinjstvom.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
30. Pre nego što donesem odluku, odmerim šta dobijam, a šta gubim.
1
2
3
4
5
31. Preuzimanjem rizika sprečavam da mi život postane dosadan.
1
2
3
4
5
32. Važnije mi je da uživam u životu kao putovanju nego da se usmerim samo ka cilju. 33. Stvari retko ispadnu onako kako sam očekivao.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
34. Teško mi je da zaboravim neprijatne slike iz mladosti.
1
2
3
4
5
35. Iz mojih aktivnosti nestaje radost ukoliko moram da mislim na ciljeve, ishode ili proizvode svoga rada. 36. Čak i kada uživam u sadašnjosti, nešto me vuče da pravim poređenje sa sličnim događajima iz prošlosti. 37. Ne možeš stvarno da planiraš budućnost zato što se stvari tako mnogo menjaju.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
38. Moj životni put kontrolišu sile na koje nemogu da utičem.
1
2
3
4
5
39. Nema nikakvog smisla da se brinem za budućnost, pošto u vezi sa njom ionako ništa ne mogu da uradim. 40. Završavam zadatke na vreme tako što radim malo pomalo.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
41. Primetio sam da počnem pažljivije da slušam kada članovi porodice krenu da pričaju kakve su stvari nekada bile. 42. Rizikujem ne bi li uneo malo uzbuđenja u svoj život.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
43. Pravim spisak stvari koje treba da uradim.
1
2
3
4
5
44. Često više slušam srce nego glavu.
1
2
3
4
5
45. Mogu da odolim iskušenju kada znam da imam posla.
1
2
3
4
5
46. Postoje trenuci kad primetim da me je ponelo uzbuđenje.
1
2
3
4
5
47. Danas je život previše komplikovan; više bi mi prijao jednostavniji život kakav se 1 živeo u prošlosti. 48. Više volim spontane nego predvidljive prijatelje. 1
2
3
4
5
2
3
4
5
158
49. Volim porodične rituale i tradicije koje se ponavljaju u pravilnim intervalima.
1
2
3
4
5
50. Razmišljam o lošim stvarima koje su mi se dogodile u prošlosti.
1
2
3
4
5
51. Uporno radim teške, nezanimljive poslove ukoliko ću pomoću njih moći da 1 krenem napred. 52. Bolje je da potrošim ono što sam zaradio na zadovoljstva danas, nego da to čuvam 1 za sigurno sutra. 53. Često se sreća isplati više nego vredan rad. 1
2
3
4
5
2
3
4
5
2
3
4
5
54. Razmišljam o dobrim stvarima koje sam propustio u životu.
1
2
3
4
5
55. Volim da moji bliski odnosi budu strastveni.
1
2
3
4
5
56. Uvek će biti vremena da uhvatim korak sa poslom.
1
2
3
4
5
Legenda: 1=veoma netačno 2=uglavnom netačno 3=neutralno 4=uglavnom tačno 5= veoma tačno
1. Studiram jer moram da imam barem diplomu fakulteta da bih mogao kasnije da nadjem dobro plaćen posao. 2. Studiram jer ocećam uživanje i zadovoljstvo dok učim nove stvari.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
3. Studiram zato što mislim da će mi visoko obrazovanje pomoći da se bolje pripremim za karijeru koju izaberem. 4. Studiram jer zaista volim da idem u školu.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
5. Iskreno, ne znam zašto studiram, jer osećam da samo gubim vreme na fakultetu.
1
2
3
4
5
6. Studiram zbog zadovoljstva koje osećem dok usavršavam sebe učenjem.
1
2
3
4
5
7. Studiram da bih dokazao sebi da mogu da dobijem diplomu visoke škole.
1
2
3
4
5
8. Studiram da bih kasnije dobio što prestižniji posao.
1
2
3
4
5
9. Studiram zbog zadovoljstva koje osećam dok otkrivam i učim nove stvari koje ranije nisam znao. 10. Studiram jer će mi to omogućiti da tražim posao u oblasti koju volim.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
11. Studiram jer je za mene škola zabavna.
1
2
3
4
5
12. Nekada sam imao dobar razlog za školovanje, ali sada se pitam, treba li da nastavim. 13. Studiram zbog zadovoljstva koje osećam dok prevazilazim sebe na polju ličnih dostignuća. 14. Studiram jer se osećam važnim kada uspem u školi.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
15. Studiram jer želim da imam „dobar život“ kasnije.
1
2
3
4
5
16. Studiram zbog zadovoljstva koje osećam u širenju svog znanja o oblastima koje mi odgovaraju. 17. Studiram jer će mi to pomoći da bolji izbor po pitanju moje buduće karijere.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
18. Studiram zbog zadovoljstva koje mi pričinjava diskusija sa profesorima.
1
2
3
4
5
19. Ne vidim zašto idem u školu i iskreno, baš me briga.
1
2
3
4
5
159
20. Studiram zbog zadovoljstva koje mi pričinjava učešće u teškim akademskim aktivnostima. 21. Studiram da bih pokazao sebi da sam inteligentna osoba.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
22. Studiram da bih kasnije imao bolje prihode.
1
2
3
4
5
23. Studiram jer mi moje studije omogućavaju da naučim mnoge stvari koje me interesuju. 24. Studiram jer verujem da će mi visokoškolsko obrazovanje pomoći da postanem bolji radnik. 25. Studiram jer mi veoma prija osećaj dok čitam o raznim interesantnim temama.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
26. Ne znam zašto idem u školu, ne razumem šta ja radim u školi.
1
2
3
4
5
27. Studiram jer mi fakultet omogućava da osetim lično zadovoljstvo svojim uspehom 1 u školskom napredovanju. 1 28. Studiram jer želim sebi da dokažem da mogu da budem uspešan u onome što studiram..
2
3
4
5
2
3
4
5
Legenda: 1=veoma netačno 2=uglavnom netačno 3=neutralno 4=uglavnom tačno 5= veoma tačno
1. Moji roditelji poštuju moja osećanja.
1
2
3
4
5
2. Doživljavam da su moji roditelji uspešni kao roditelji.
1
2
3
4
5
3. Voleo bih da imam druge roditelje.
1
2
3
4
5
4. Moji me roditelji prihvataju onakvim kakav jesam.
1
2
3
4
5
5. Moram da se oslonim na sebe kada moram da rešim neki problem.
1
2
3
4
5
6. Volim da čujem mišljenje roditelja o stvarima koje me brinu.
1
2
3
4
5
7. Osećam da nema koristi od izražavanja osećanja.
1
2
3
4
5
8. Moji roditelji primete kada sam zabrinut zbog nečega.
1
2
3
4
5
9. Kada razgovaram o svom problemu sa roditeljima osećam se posramljeno ili budalasto. 10. Moji roditelji očekuju isuviše od mene.
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
11. Lako se iznerviram kod kuće.
1
2
3
4
5
12. Iznerviram se mnogo više nego što to moji roditelji primećuju.
1
2
3
4
5
13. Kada diskutujemo o nečemu, moji roditelji uzimaju u obzir moj stav.
1
2
3
4
5
14. Moji roditelji veruju mojoj proceni.
1
2
3
4
5
15. Moji roditelji imaju svoje probleme, tako da im ne dosađujem sa svojim.
1
2
3
4
5
16. Moji roditelji mi pomažu da bolje razumem sebe.
1
2
3
4
5
17. Govorim roditeljima o svojim problemima i nevoljama.
1
2
3
4
5
18. Osećam ljutnju prema svjim roditeljima.
1
2
3
4
5
160
