Dnevnik prakse

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA ODSEK:SAOBRAĆAJNI SMER: PTT STUDENT: VIDOVIĆ DALIBOR 

DNEVNIK PRAKSE

APRIL 2005.

1

1. Uvod O pošti 75440 Vlasenica

Stručnu praksu odradio sam u pošti 75440 Vlasenica u periodu od 7. do 28. avgusta 2004. godine . Pošta 15000 Šabac je glavna dostavna pošta sa uslugama telefonskog i telegrafskog saobraćaja. Radno vreme pošte je od 7 do 20 časova, subotom od 8 do 15. Automatizovana  je Postnet opremom i obavlja sve vrste poštanskih poštanskih usluga: pismonosne usluge, usluge,  paketske usluge, usluge novčanog poslovanja, post ekspres ekspres usluge, devizno  poslovanje, internet usluge, usluge, dopunske i posebne usluge. Posluje na teritoriji grada i prigradskim naseljima, ima 27 dostavnih reona i telegrafsku dostavu. Prispeće pošiljaka iz Beograda je od 01:30 do 02:00 a otprema u 19:00 sem subote. Transport Transport pošiljaka vrši se kamionom. Pošta Šabac takođe predstavlja pretovarnu tačku za pošte nižeg reda na teritoriji opštine (seoske pošte):Prnjavor,Lešni pošte):Prnjavor,Lešnica,JadranskaLešnica,Lipnički ca,JadranskaLešnica,Lipnički šor,Zajača,Loznica,Banja Koviljača,Radalj,D. Borina,Mali Zvornik,Velika reka,Uzovnica,Ljubovija,Drlače,Varna,Metlić,Tekeriš,Draginac,Brezjak, Korenita,Zavlaka,Bela crkva,Krupanj,Drenovac,Mačvanski Pričinović,Glušci,Bogatić,Belo Pričinović,Glušci,B ogatić,Belo polje,Crna  bara,Badovinci,Dobrić,Majur,Štitar,Dublje,Kl  bara,Badovinci,Dobrić,Maj ur,Štitar,Dublje,Klenje,Zminjak,Petlovača,Ribari,Lip enje,Zminjak,Petlovača,Ribari,Lip olist,Cerovac,Orid,Provo,Debrc,Vladimirci olist,Cerovac,Orid, Provo,Debrc,Vladimirci,Draginje,Koceljeva,Svileuva,Kam ,Draginje,Koceljeva,Svileuva,Kamen en ica,Crniljevo. Pošta ima upravnika,dva kontrolora,36 šalterskih radnika koji rade u smenana i dvadeset sedam poštonoša. O propisima kojima je regulisan rad pošta

Unutrašnji poštanski saobaćaj regulisan je raznim propisima, između ostalog : Zakon o PTT uslugama, Opšti uslovi za vršenje PTT usluga, Pravilnik o vršenju uslu usluga ga u po pošt štan ansk skom om saob saobra raća ćaju ju,, Zako Zakonn o plat platno nom m prom promet etu, u, Prav Pravil ilni nikk o  blagajničkom i računskom poslovanju jedinica PTT mreže, Propisi za rad pošta  po dinarskoj štednji i još mnogi drugi propisi i pravilnici, kao i propisi iz akata Svets Svetskog kog poštan poštansko skogg saveza saveza ( Svets Svetska ka poštan poštanska ska kon konven vencij cija, a, Pravil Pravilnik nik za izvršanje poštanske konvencije i dr.)

2

1. Uvod O pošti 75440 Vlasenica

Stručnu praksu odradio sam u pošti 75440 Vlasenica u periodu od 7. do 28. avgusta 2004. godine . Pošta 15000 Šabac je glavna dostavna pošta sa uslugama telefonskog i telegrafskog saobraćaja. Radno vreme pošte je od 7 do 20 časova, subotom od 8 do 15. Automatizovana  je Postnet opremom i obavlja sve vrste poštanskih poštanskih usluga: pismonosne usluge, usluge,  paketske usluge, usluge novčanog poslovanja, post ekspres ekspres usluge, devizno  poslovanje, internet usluge, usluge, dopunske i posebne usluge. Posluje na teritoriji grada i prigradskim naseljima, ima 27 dostavnih reona i telegrafsku dostavu. Prispeće pošiljaka iz Beograda je od 01:30 do 02:00 a otprema u 19:00 sem subote. Transport Transport pošiljaka vrši se kamionom. Pošta Šabac takođe predstavlja pretovarnu tačku za pošte nižeg reda na teritoriji opštine (seoske pošte):Prnjavor,Lešni pošte):Prnjavor,Lešnica,JadranskaLešnica,Lipnički ca,JadranskaLešnica,Lipnički šor,Zajača,Loznica,Banja Koviljača,Radalj,D. Borina,Mali Zvornik,Velika reka,Uzovnica,Ljubovija,Drlače,Varna,Metlić,Tekeriš,Draginac,Brezjak, Korenita,Zavlaka,Bela crkva,Krupanj,Drenovac,Mačvanski Pričinović,Glušci,Bogatić,Belo Pričinović,Glušci,B ogatić,Belo polje,Crna  bara,Badovinci,Dobrić,Majur,Štitar,Dublje,Kl  bara,Badovinci,Dobrić,Maj ur,Štitar,Dublje,Klenje,Zminjak,Petlovača,Ribari,Lip enje,Zminjak,Petlovača,Ribari,Lip olist,Cerovac,Orid,Provo,Debrc,Vladimirci olist,Cerovac,Orid, Provo,Debrc,Vladimirci,Draginje,Koceljeva,Svileuva,Kam ,Draginje,Koceljeva,Svileuva,Kamen en ica,Crniljevo. Pošta ima upravnika,dva kontrolora,36 šalterskih radnika koji rade u smenana i dvadeset sedam poštonoša. O propisima kojima je regulisan rad pošta

Unutrašnji poštanski saobaćaj regulisan je raznim propisima, između ostalog : Zakon o PTT uslugama, Opšti uslovi za vršenje PTT usluga, Pravilnik o vršenju uslu usluga ga u po pošt štan ansk skom om saob saobra raća ćaju ju,, Zako Zakonn o plat platno nom m prom promet etu, u, Prav Pravil ilni nikk o  blagajničkom i računskom poslovanju jedinica PTT mreže, Propisi za rad pošta  po dinarskoj štednji i još mnogi drugi propisi i pravilnici, kao i propisi iz akata Svets Svetskog kog poštan poštansko skogg saveza saveza ( Svets Svetska ka poštan poštanska ska kon konven vencij cija, a, Pravil Pravilnik nik za izvršanje poštanske konvencije i dr.)

2

2.Pojam i vrste poštanskih usluga Pod poštanskim uslugama podrazumevamo sve usluge koje se vrše u poštama. U zavisnosti od načina vršenja, sadržaja, vrednosti, dimenzija, mase, načina  pakovanja i brzine prenosa poštanske poštanske usluge se mogu podeliti na:  pismonosne usluge  paketske usluge ekspres usluge usluge novčanog poslovanja  posebne usluge dopunske usluge usluge po posebnim ugovorima ostale usluge        

2.1 Pismonosne usluge

Pismonosne usluge su usluge prenosa zatvorenih ili otorenih pošiljaka čija je sadržina pisano saopštenje. Pismonosnim uslugama smatra se i prenos pošiljaka sa drugim sadržajem, ukoliko odgovaraju uslovima predviđenim za pismonosne  pošiljke. U pismomosne pismomosne usluge spadaju:  pismo dopisnica tiskovina sekogram M vreća elektronsko saopštenje      

 Pismo

Pismo je zatvorena pošiljka, čija je sadržina zaštićena tako da se u prenosu sadržaj ne može oštetiti ili izvaditi. Može biti najveće mase do 2 kg. Najmanje dimenzije adresne strane pisma su 140mm x 90mm. Ono mora da odgovara sledećim dimenzijama: zbir dužine, širine i visine može biti najviše 900mm, s tim da najveća od tih dimenzija bude najviše 600mm. Ukoliko se radi o pismu oblika valjka, dužina i dva prečnika mogu iznositi najviše 1040mm, a najmanje 170mm, s tim da najveća od tih dimenzija može biti najviše najviše do 900mm, a najmanja dužina pisma pisma 100mm. Standardizovano pismo je kovertirano pismo, čija je masa do 5 g. 3

 Dopisnica

Dopisnica je otvorena pošiljka, bez koverte, najveće mase do 20 g. Najmanje desna polovina prednje strane dopisnice mora biti namenjena za adresu, a  poleđina i leva polovina prednje strane namenjeni su za saopštenje.  Najveće dimenzije dopisnice su 150mm x 105mm, a najmanje 140mm x 90mm. Dopisnicama se smatraju sve vrste razglednica koje odgovaraju dimenzijama  predviđenim za dopisnice. Dopisnica koja ne ispunjava date uslove prilikom  plaćanja poštarine smatra se pismom. Tiskovina

Tiskovina je otvorena pošiljka, koja sadrži knjige, novine, časopise, štampane kataloge, brošure, prospekte, reklame, cenovnike, redove vožnji, imenike,  plakete, kalendare, statističke izveštaje i druge štampane stvari. Tiskovina može da sadrži i porudžbenicu, otpremnicu, uplatnicu, magnetni medij, kompakt disk i sl. koji se odnose na sadržinu pošiljke i čine njen sastavni deo. Tiskovina može biti mase do 5 kg, ako je sadržina nedeljiva, a u unutrašnjem poštanskom saobraćaju do 10 kg, uz posebnu saglasnost nadležnog  preduzeća poštanskog saobraćaja. Na adresnoj strani tiskovine, u gornjem levom uglu, pošiljalac je dužan da stavi oznaku ''Tiskovina'' ili ''Imprime''.  Sekogram

Otvorena pošiljka koja sadrži tiskovine sa znacima namenjenim slepim licima naziva se sekogram. Ti znaci sastoje se od slova otisnutih na čvrstoj hartiji ili nekom drugom sličnom materijalu bušenjem ili otiskivanjem, tako da hartija ili materijal na kome su slova utisnuta dobije odgovarajuće ispupčenje. Sekogramom se smatra: kliše sa znacima sekografije zvučni snimak ili naročita hartija namenjena slepim licima, pod uslovom da ga predaje na prenos neka ustanova za slepe ili da je upućen toj ustanovi. Sekogram može biti mase do 7 kg i dimenzija koje odgovaraju dimenzijama  predviđenim za pismo. Na adresnoj strani sekograma, u gornjem desnom uglu,  pošiljalac je dužan da stavi oznaku Sekogram.  

 M vreća

M vreća je pismonosna pošiljka u međunarodnom saobraćaju koju isti pošiljalac šalje istom primaocu i sadrži tiskovine. Najmanja masa M vreće iznosi 2 kg, a najveća 30 kg. Naziv primaoca mora biti napisan na adresnici napravljenoj od kartona ili odgovarajućeg materijala dimenzija 140 x 90mm. Na svaki svežanj tiskovina koje su stavljene u posebnu vreću, označava se adresa primaoca. Pošiljalac je dužan da radniku pošte omogući uvid u sadržaj vreće. 4

 Elektronsko saopštenje

Elektronsko saopštenje je pismonosna pošiljka čiji se prenos u određenim fazama vrši elektronskim putem. 2.2 Paketske usluge

Paketske usluge su usluge prenosa zatvorenih pošiljaka tj. paketa sa označenom vrednošću i registrovanim brojem prijema, koje po pravilu, sadrže robu i druge  predmete.  Najveća masa paketa je 31,5 kg s tim što se paket mase veće od 20 kg po  pravilu, predaje u određenim poštama ili poslovnim prostorijama korisnika  po ugovorenim uslovima. Paket mora da odgovara sledećim dimenzijama: zbir dužine i obima paketa na najširem mestu poprečno može biti najviše do 3000 mm, s tim da najveća dimenzija može biti do 1500 mm. Paketi ne smeju biti manjih dimezija od najmanjih dimenzija predviđenih za  pismo. 2.3 Ekspres usluge

Ekspres usluge su usluge kojima je obezbeđen najkraći i garantovani rok   prenosa pošiljaka u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju.  Post ekspres pošiljke u unutrašnjem saobraćaju

To je pošiljka sa registrovanim prijemnim brojem, može se predati kao pošiljka sa označenom vrednošću i bez označene vrednosti, i kao otkupna pošiljka. Post-ekspres pošiljka može sadržavati novac, robu i druge predmete, kao i  pisano saopštenje.  Najmanja dimenzija post ekspres pošiljke je 150mm x 105mm, a najveća masa 100 kg, ako je sadržaj pošiljke nedeljiv. Za adresovanje post ekspres pošiljke koristi se posebna adresnica, a za  pakovanje se koristi ambalaža koja na karakterističan način obeležava ovu uslugu. Datumom i vremenom prijema post ekspres pošiljke smatra se dan i vreme  prijema koji su naznačeni na adresnici.  Ekspres pošiljka u međunarodnom saobraćaju

Za ekspres usluge u međunarodnom saobraćaju primenjuju se propisi iz međunarodnog poštanskog saobraćaja, kao i uslovi predviđeni posebnim

5

ugovorima zaključenim između određenih poštanskih uprava, odnosno međunarodnih operatora. 2.4 Usluge novčanog poslovanja

Pod uslugama novčanog poslovanja podrazumevaju se blagajnički poslovi, koji se obavljaju za fizička i pravna lica direktno, preko novčanih dokumenata i  posredno preko žiro računa. U usluge novčanog poslovanja spadaju: uplate i isplate opštim instrumentima plaćanja po platnom prometu uplate i isplate uputnicama uplate i isplate posebnim instrumentima plaćanja za posebne komitente po ugovorenim uslovima   

2.5 Posebne usluge

Posebne usluge kojima pošiljalac, prilikom predaje pošijke zahteva posebni  postupak u toku prenosa ili u pojedinim fazama prenosa su:  preporučena pošiljka vrednosna pošiljka uputnica otkupna pošiljka avionska pošiljka  pošiljka sa povratnicom sudsko pismo i pismo po upravnom i prekršajnom postupku izdvojeni paket  pošiljka sa ličnim uručenjem primaocu  prijem pošiljaka sa posebnim uslugama i obavljanje usluga novčanog  poslovanja noću, nedeljom, danima državnih i verskih praznika i drugim neradnim danima. Za sve pošiljke sa posebnim uslugama, kao i za post ekspres pošiljke pošiljaocu se izdaje potvrda o prijemu, a primalac prilikom uručenja, potvrđuje prijem  pošiljke, osim za avionske pošiljke, ako nemaju istovremeno i drugu posebnu uslugu.          

 Preporučena pošiljka

Preporučena pošiljka je pošiljka bez označene vrednosti i sa registrovanim  brojem prijema.Kao preporučena pošiljka može se predati pismo, dopisnica, tiskovina i sekogram. Vrednosna pošiljka

6

Vrednosna pošiljka je pošiljka sa označenom vrednošću i registrovanim brojem  prijema i može se predati kao pismo i kao paket. Vrednost pošiljke mora biti označena brojkama i slovima na levom donjem delu adresne strane.Označena vrednost mora odgovarati vrednosti sadržaja pošiljke. Uputnice

Uputnica je pošiljka kojom pošiljalac doznačava određeni novčani iznos  primaocu i može se prenositi poštansko-saobraćajnim vezama, telegrafskim i elektronskim putem. Otkupna pošiljka

Otkupna pošiljka je pošiljka, koja se uručuje primaocu uz prethodu naplatu otkupnog iznosa u korist pošiljaoca te pošiljke.Otkupna pošiljka može se predati samo kao vrednosna pošiljka, s tim što otkupni iznos predstavlja vrednost  pošiljke. Sa otkupnom pošiljkom pošiljalac je dužan da preda i uputnicu, uplatnicu ili nalog po kome će mu biti doznačen otkupni iznos.  Avionska pošiljka

Kao avinska pošiljka može se predati svaka pošiljka, sem ekspres pošiljaka, pod uslovom da na datoj relaciji postoji poštanska avionska veza za prevoz takve  pošiljke.  Pošiljka sa povratnicom

To je pošiljka čije se uručenje potvrđuje, na posebnom obrascu ''Povratnica'' koji se uručuje pošiljaocu. Kao pošiljka sa povratnicom može se primiti svaka  pošiljka sa posebnom uslugom, osim avionskih pošiljaka ako nemaju istovremeno neku drugu posebnu uslugu.  Sudsko pismo i pismo po upravnom i prekršajnom postupku

To je pismo sa posebnom uslugom koje predaje na prenos nadležni organ. Sudsko pismo uvek sadrži, kao sastavni deo, povratnicu iste veličine i boje, koja  je po gornjoj ivici perforirana.U pogledu mase i dimenzija važe isti uslovi kao kod običnog pisma.  Izdvojeni paket 

Izdvojeni paket je pošiljka čiji sadržaj zahteva posebnu pažnju u prenosu i nosi odgovarajućiu oznaku ''lomljivo'' ili ''staklo'' i dr.  Pošiljka sa ličnim uručenjem primaocu

Lično uručenje primaocu je posebna usluga, kod koje se uručenje pošiljke vrši isključivo primaocu na adresu stanovanja i nosi oznaku ''Lično''. Kao pošiljke sa ličnim uručenjem mogu se predati sve pošiljke sa posebnom uslugom sem avionskih. 7

 Prijem pošiljaka sa posebnom uslugom i obavljanje usluga novčanog   poslovanja noću, nedeljom, u dane državnih i verskih praznika i drugim neradnim danima .

Ove usluge vrše se u poštama u radnom vremenu koje određuje preduzeće  poštanskog saobraćaja. 2.6 Dopunske usluge

To su usluge koje vrše na zahtev pošiljaoca, na zahtev primaoca ili po službenoj dužnosti.  Dopunske usluge po zahtevu pošiljaoca

Korisnik, odnosno pošiljalac može zahtevati da se :  pošiljka sa posebnom uslugom nadošalje na novu adresu  pošiljka vrati iz prijemne pošte pre otpreme  pošiljka sa posebnom uslugom potražuje  pošiljka primi sa reklamnom porukom izda naknadna potvrda o prijemu vrednosne i otkupne pošiljke izda na uvid isplaćena uputnica  pošiljka primi sa plaćenim odgovorom izmeni adresa za pošiljke u međunarodnom saobraćaju  primi pošiljka u prostorijama korisnika  pakuje i adresuje pošiljka i popunjavaju obrasci  pošiljka uputi na post-restant dostavi paket obavi posredovanje telefonskih razgovora             

 Dopunske usluge po zahtevu primaoca

Primalac može zahtevati:  pošiljka sa posebnom uslugom čuva u pošti duže od propisanih rokova, ali ne duže od 30 dana  preporučena pošiljka uruči ubacivanjem u kućni kovčežić dostavi paket omogući korišćenje poštanskog pregradka  post-restant pošiljka dostavi  pošiljka dostavi u određeni dan, odnosno vreme  pošiljke nadošalju na novu adresu 

     

 Dopunske usluge po službenoj dužnosti 

Pošta, po službenoj dužnosti, vrši sledeće dopunske usluge: vraća pošiljaocu neuručene pošiljke  prima i evidentira punomoćja  

8

   

 prepakuje oštećene pošiljke i sačinjava zapisnik o neispravnosti pošiljke čuva pošiljke radi isporuke  podnosi pošiljke na carinski pregled u uvozu i izvozu obaveštava primaoca ili pošiljaoca pošiljke da donese potrebna dokumenta za carinski pregled

2.7 Usluge po posebnim ugovorima i Ostale usluge

To su usluge koje se obavljaju u poštama na osnovu ugovora zaključenih sa korisnicima poštanskih usluga. Ostale usluge su usluge koje nisu obuhvaćene Nomenklaturom poštanskih usluga, a za koje preduzeće poštanskog saobraćaja proceni da je uvođenje neophodno radi proširenja asortimana i zadovoljavanja potreba korisnika.

3. Adresovanje poštanskih pošiljaka  Na svakoj pošiljci mora biti označena čitko i jasno adresa primaoca koja sadrži sve podatke potrebne za brzu i tačnu otpremu i uručenje pošiljke. Podaci moraju da budu naznačeni jedan ispod drugog i to na sledeći način: 1) ime i prezime ili naziv primaoca 2) ulica, kućni broj ulaza, sprat, broj stana ili poštanski pregradak sa brojem, vojna pošta sa brojem, selo, naselje, zaseok ili oznaka post-restant 3) poštanski broj i naziv odredišne pošte 4) odredišna zemlja u međunarodnom saobraćaju Poštanski broj i naziv odredišne pošte moraju biti ispisani prema zvaničnom nazivu pošte. U unutrašnjem saobraćaju pošiljke se adresuju ćirilicom ili latinicom, a u međunarodnom poštanskom saobraćaju samo latinicom. Pošiljka za inostranstvo može biti aresovana i pismom zemlje odredišta, pod uslovom da su latinicom ispisani odredišna pošta i naziv odredišne pošte. Adresa i ostali podaci na  pošiljci ne mogu se popunjavati grafitnom olovkom.  Na svim pošiljkama sa posebnom uslugom obavezna je i adresa pošiljaoca. Ako na pošiljci nije označeno mesto za adresu pošiljaoca, adresa se ispisuje na  poleđini omota, odnosno kovertu pošijke ili na levom gornjem delu adresne strane.

4. Plaćanje poštarine

9

Poštansku uslugu korisnik plaća prema cenovniku koji donosi preduzeće  poštanskog saobraćaja ili u skladu sa ugovorom zakonskom sredtvima  plaćanjana mestu prijema pošiljke gde ostvaruje zahtevanu uslugu. Izvod iz cenovnika mora biti istaknut na vidnom mestu u prostorijama pošte za korisnike poštanskih usluga. Dokazi da je poštarina plaćena u pošti su : poštanska marka, otisak mašine za frankiranje, otisak mašinskog žiga i odgovarajuće oznake u skladu sa ugovorom između preduzeća poštanskog saobraćaja i korisnika poštanskih usluga. Za pisma i dopisnice za koje poštarina nije plaćena ili je nedovoljno plaćena,  poštarinu plaća primalac, odnosno pošilljalac prilikom vraćanja takve pošiljke. Poštarinu za uplatu otkupnih iznosa u korist pošiljaoca plaća primalac otkupne  pošiljke prilikom njenog uručenja. Ležarina se naplaćuje za sve pošiljke sa posebnom uslugom i pakete, osim za uputnice i avionske pošiljke. Sve pošiljke sa posebnom uslugom, osim sudskih pisama, kao i paketi podložni su plaćanju povratne poštarine, ako za njihovo uručenje nije odgovorna pošta. Poštarina se ne plaća za prenos sekograma. Za pošiljke koje glase na poštanski pregradak ne naplaćuje se ležarina.

5. Sredstva za rad u poštanskom saobraćaju  Poštanski žig 

Poštanski žig je sredstvo rada svake pošte, čiji je oblik, presek, način izrade i materijal od kojeg se izrađuje, kao i obavezni podaci koje treba da sadrži utvrđeni su Tehničkim uslovima za izradu poštanskih žigova, koje donosi zajednica JPTT. Svaka pošta ima najmanje jedan, a po potrebi i više poštanskih žigova, koji joj služe za žigosanje (označavanje) poštanskih pošiljaka, dokumenata uplata i isplata, kao i za žigosanje poštanskih isprava. Za razlikovanje žigova na radnim mestima jedne pošte, svaki žig nosi oznaku malog slova u abecedi. Ova oznaka je ugravirana na sredini, ispod naziva pošte. Poštanski žigovi se mogu podeliti na : redovne poštanske žigove,  prigodne poštanske žigove,  poštanske žigove za novčani promet, mašinske poštanske žigove, terminalne poštanske žigove, ostale žigove.      

10

 Redovni poštanski žigovi su okruglog oblika, izrađeni od čelika ili drugog

materijala, na kojima je ugraviran naziv pošte i njen poštanski broj. U sredini žiga se nalaze potrebne brojke, koje označavaju datum (čas, mesec i godina) upotrebe. Pokretne brojke se podešavaju pomoću igle sa zavrtnjem.  Prigodni poštanski žigovi su žigovi kojima se obeležava neki prigodan događaj. Služe za žigosanje samo pismonosnih pošiljaka, prigodnih koverata i  poštanskih maraka, onog dana kada se obeležava taj događaj.  Za potrebe novčanog prometa u poštama, pored žigova okruglog oblika, koriste se i žigovi u obliku pravougaonika, podesni za korišćenje u novčanom  prometu.  Mašinski žigovi su oni koji se ugrađuju u mašine za frankiranje, mašine za žigosanje i druge mašine koje se upotrebljavaju u PTT saobraćaju. Veličina ovih žigova može biti manja od predviđene veličine redovnog poštanskog žiga, što zavisi od tipa same mašine. Terminalni poštanski žigovi su određeni skup brojki, u kome svaki broj ima svoje značenje, a služe za označavanje prijema uplate,isplate novčanih dokumenata pomoću štampanja na terminalima za novčani promet.

6. Tehnološki postupak prenosa poštanskih pošiljaka Tehnološki postupak prenosa poštanskih pošiljaka može se podeliti u pet osnovnih faza:  prijem pošiljaka otprema pošiljaka transport pošiljaka  prispeće pošiljaka isporuka-dostava pošiljaka     

6.1 Prijem pošiljaka

Prijem pošiljaka predstavlja prvu fazu tehnološkog postupka prenosa pošiljaka i može se vršiti neposredano u poštama i posredno preko poštanskih kovčežića i putem poštonoša .S tim što se: u poštama se vrši prijem svih vrsta poštanskih pošiljaka  preko poštanskih kovčežića primaju se samo pošiljke bez posebnih usluga na reonu poštonoša može vršiti prijem onih vrsta pošiljaka koje propiše  preduzeće poštanskog saobraćaja Takođe, preduzeća poštanskog saobraćaja mogu odrediti da se pojedine pošiljke moraju primiti otvorene zbog bezbednosti. Prilikom prijema poštanske pošiljke mogu se grupisati u tri osnovne kategorije, i to :   

11

  

obične pošiljke knjižene pošiljke  pošiljke sa označenom vrednošću

Prijem običnih pošiljaka

Prilikom prijema pošiljke radnik pošte u obavezi je da:  proveri ispravnost pošiljke - dimenzije, masu, pakovanje, zatvaranje i adresu utvrdi masu pošiljke lepi na pošiljku nalepnice, eventualno zatraženih posebnih usluga npr. avionom obračunava osnovnu poštarinu prema masi i poštarinu za posebne usluge Prijem običnih pošiljaka vrši se na šalteru 11. Pošiljke se primaju preko terminala i u retkim slučajevima ručno(u slučaju prijema pošiljke sa frankiranom vrednošću). Pošiljke za koje se poštarina plaća u gotovom, čekovima, ili na osnovu ugovora,  primaju uz popunjen obrazac ''Prijemna knjiga – list'' koja se vodi u duplikatu. Original se nakon prijema i overe vraća pošiljaocu, a kopija prilaže odgovarajućem računu. Na kraju radnog vremena radi se završno stanje i štampa se pregled terminalski primljenih običnih pošiljaka koje sadrži ukupan broj  primljenih pošiljaka i naplaćenu poštarinu. 

 



 Prijem knjiženih pošiljaka

Prijem knjiženih pošiljaka vrši se takođe na šalteru 11. Kod prijema preporučene pošiljke u unutrašnjem saobraćaju radnik pošte  preuzima od pošiljaoca pored pošiljke i popunjenu ''Potvrdu o prijemu pošiljke'' i pri tom proverava da li pošiljka ispunjava propisane uslove, proverava da li je  pravilno popunjena potvrda, utvrđuje masu pošiljke i ukoliko je veća od 20g, ista se mora naznačiti na samoj pošiljci, obračunava se poštarina i stavlja otisak  žiga. S obzirom da je pošta automatizovana, ceo ovaj postupak je automatizovan i koristi se otisak terminalskog žiga na odgovarajućoj nalepnici u ovom slučaju R . Kod prijema preporučenih pošiljaka po ''Prijemnoj knjizi-listu'' radnik prvo upoređuje podatke upisane u knjizi sa podatcima na pošiljkama i proverava masu svake pošiljke. Zatim na svaku pošiljku lepi R nalepnice a u odgovarajuću rubriku ''Prijemne knjige-lista'' upisuju se prijemni brojevi pošiljaka. Na kraju se upisuje ukupan broj pošiljaka i iznos poštarine i potvrđuje prijem svojim  potpisom i otiskom žiga pošte. U neautomatizovanim poštama o primljenim  preporučenim pošiljkama vodi se očevidnik u ''Knjizi primljenih preporučenih  pošiljaka'' mesečno, u jednom primerku. Knjiga se vodi za pošiljke primljene po ''Prijemnoj knjizi-listu'' i poslednjeg dana u mesecu listovi knjige primljenih  preporučenih pisama sređeni po datumima vežu i odlažu na čuvanje. U 12

neautomatizovanim poštama na isti način se evidentiraju i preporučene pošiljke  primljene pojedinačno, dok se u automatizovanim poštama na kraju radnog vremena štampa pregled primljenih preporučenih pošiljaka koji sadrži podatke o ukupnom broju primljenih pošiljaka preko terminala, ukupnnom broju pošiljaka  primljenih preko ''Prijemne knjige-lista'', obračunatoj poštarini i naplaćenoj  poštarini, poštanski broj i šifru radnika. Ovi dokumenti overeni od strane radnika potpisom i otiskom žiga odlažu se na čuvanje.  Prijem preporučenih pošiljaka u međunarodnom poštanskom saobraćaju

Pošiljke mase veće od 20g u međunarodnom poštanskom saobraćaju mogu se  primiti samo kao preporučene pošiljke. Ovakva pošiljka mora se predati na šalteru otvorena zbog uvida u njen sadržaj i devizne kontrole. Nakon toga  pošiljka se u prisustvu pošiljaoca zatvara. Sam prijem preporučene pošiljke za inostranstvo vrši se na isti način kao i u unutrašnjem poštanskom saobraćaju. Evidentiranje preporučenih pošiljaka za inostranstvo vrši se na isti način kao i evidentiranje pojedinačno primljenih pošiljaka u unutrašnjem pošanskom saobraćaju.  Prijem vrednosnih pisama u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom saobraćaju

Prijem vrednosnih pošiljaka vrši se na šalteru 14. Prilikom pojedinačnog prijema vrednosnih pošiljaka radnik pošte  preuzima od pošiljaoca zajedno sa pošiljkom i ''Potvrdu o prijemu pošiljke'' i pri tom proverava da li pošiljka ispunjava propisane uslove i upoređuje podatke sa  potvrde sa podacima na pošiljci, utvrđuje masu pošiljke, obračunava i naplaćuje i poštarinu upisuje u potvrdu broj vrednosnog pisma i stavlja otisak žiga. U automatizovanim poštama ovaj postupak je jednostavniji: nakon utvrđivanja mase korišćenjem određene softverske aplikacije, unose se traženi  podaci i štampa prvo V nalepnica, a zatim i potvrda o prijemu pošiljke, otiskom terminalskog žiga. Prilikom prijema vrednosnih pošiljaka po ''Prijemnoj knjizi-listu'' radnik   pošte postupa isto kao kod prijema preporučene pošiljke po Prijemnoj knjizilistu'', s tim što se jedan primerak prilaže ''Knjizi prispelih vrednosnih pisama'', a korisniku se na originalu ''Prijemne knjige-lista'' overava prijem vrednosnih  pisama. Pored toga radnik pošte u obavezi je da proveri da li se pošiljalac  potpisao u ''Prijemnoj knjizi-listu''. O primljenim vrednosnim pismima vodi se očevidnik na obrascu ''Knjiga  primljenih vrednosnih pisama'' koji se vodi mesečno u jednom primerku. Knjiga se vodi kako za pojedinačno primljena vrednosna pisma, tako i za vrednosna  pisma primljena po ''Prijemnoj knjizi-listu''. Pojedinačno primljena pisma 13

upisuju se pojedinačno prema štampanom tekstu obrasca, dok se pisma  primljena po ''Prijemnoj knjizi-listu'' upisuju brojno na sledeći način: u stubac ''Prijemni broj'' upisuje se (u vidu razlomka) prvi i poslednji broj vrednosnih  pisama (npr.1245/1254), u stubac ''Adresa pošiljaoca'' ukupan broj vrednosnih  pisama i naziv-ime pošiljaoca, u stubac ''Napomena'' upisuje se reč ''popis'' i redni broj popisa. Redni broj popisa upisuje se u desni gornji ugao ''Prijemne knjige-lista''. U automatizovanim poštama, na kraju radnog vremena štampa se elektronski izveštaj i overava potpisom i otiskom žiga. Poslednjeg dana u mesecu listovi se spajaju u knjigu i odlažu u arhivu na čuvanje.  Prijem paketa u unutrašnjem poštanskom saobraćaju

Prijem paketa vrši se na šalteru 14. Prijem paketa se vrši pojedinačno i po ''Prijemnoj knjizi-listu''. Prilikom pojedinačnog prijema paketa, radnik pošte preuzima od  pošiljaoca, zajedno sa paketom, i popunjene prijemne isprave ''Prijemni list'' odnosno ''Prijemni list sa sprovodnicom'' i pri tom proverava da li paket odgovara propisanim uslovima, da li je pravilno popunjena ''Sprovodnica'', utvrđuje tačnu masu paketa, utvrđenu masu upisuje i na paket i u obrazac, i stavlja otisak žiga na paket i sprovodnicu. Deo obrasca ''Sprovodnica'' otprema se sa paketom, ''Potvrda o prijemu paketa'' vraća pošiljaocu, a ''Prijemni list'' ostaje pošti. Prilikom prijema po ''Prijemnoj knjizi-listu'' radnik pošte postupa kao i kod pojedinačnog prijema. U određene stupce ''Prijemne knjige-lista'' upisuje se  prijemni broj, masa i iznos poštarine za svaki paket. Ispod poslednjeg upisanog  paketa brojkama ispisuje se ukupan iznos naplaćene poštarine. Prijem paketa radnik pošte potvrđuje svojim potpisom i otiskom žiga na originalu ''Prijemne knjige-lista'', koji predaje pošiljaocu.  Na kraju radnog vremena prijemni listovi se slažu po prijemnim  brojevima paketa i vežu u knjigu prispelih paketa. Kod prijema paketa sa izdvojenim rukovanjem, radnik pošte lepi na paket nalepnicu ''Lomljivo'' ispod paketske nalepnice.  Prijem paketa u međunarodnom poštanskom saobraćaju

Pošiljalac paketa za inostranstvo predaje sa paketom, pored ''Sprovodnice'' i ''Carinske deklaracije'', koje su predviđene međunarodnim  poštanskim propisima. Prijem paketa u međunarodnom saobraćaju vrši se na način predviđen za prijem paketa u unutrašnjem saobraćaju, s tom razlikom što radnik pošte vrši sledeće radnje: sravnjuje adrese sa paketa i svih obrazaca, utvrđuje da li je sprovodnici priključena carinska deklaracija u broju koji  je predviđen za određenu zemlju,  proverava da li sadržaj podleže zabrani i da li su sva dokumenta pravilno  popunjena,  



14

merenjem utvrđuje tačnu masu i upisuje istu na paket, u ''Sprovodnicu'' i ''Prijemni list'' vrednost paketa datu u dinarima preračunava u novčanu jedinicu (DTS) na pakete sa izdvojenim rukovanjem lepi nalepnice ''lomljivo'' obračunava i naplaćuje poštarinu Potvrda prijema paketa kao i evidentiranje primljenih paketa vrši se na isti način kao kod prijema paketa u unutrašnjem poštanskom saobraćaju. 

  

6.2 Otprema pošiljaka

Pod otpremom poštanskih pošiljaka podrazumeva se priprema primljenih  pošiljaka za prevoz iz pošte u pravcu odredišta. Pošiljke se smatraju  pripremljenim za prevoz kada su sačinjeni predviđeni zaključci za otpremu. Prijemna pošta dužna je da otpremi sve primljene pošiljke do određenih rokova koji su utvrđeni Pravilnikom o vršenju usluga u poštanskom saobraćaju.

Vrste zaključaka

Zaključak je jednokkratno otpremanje poštanskih pošiljaka. S obzirom na redovitost otpreme zaključci se mogu podeliti na redovne i vanredne .Redovni su oni koji su predviđeni opštim redom prevoza poštanskih  pošiljaka i pregledom kartovanja , a vanredni su oni koji se sačinjavaju u slučaju  poremećaja redovnih poštanskih veza i u slučaju velikih količina pošiljaka. S obzirom na vrste pošiljaka koje se u zaključcima otpremaju zaključci se dele na : sjedinjeni ''S '' - u sjedinjenom zaključku otpremaju se sve vrste pošiljaka vrednosni ''V ''- u vrednosnom zaključku otpremaju se vrednosna pisma i vrednosni paketi u međunarodnom saobraćaju  paketsko-vrednosni ''PV ''- vrednosni paketi  preporučeni ''R '' -u preporučenom zaključku otpremaju preporučene  pošiljke i poštanske uputnice  pismonosni ''Z '' - preporučene i obične pismonosne pošiljke  pismonosni ''z '' - obične pismonosne pošiljke  paketski ''P '' – otpremaju se obični paketi  

 

  

 Kartovanje knjiženih pošiljaka

Pod kartovanjem se podrazumeva upisivanje podataka knjiženih pošiljaka u  poseban obrazac ''Karta''. Cilj ove operacije je da otpremna pošta ima pismeni dokaz o tome kome je i kakve pošiljke otpremila određenog dana, a pošta ili 15

centar na koje karta glasi dokument o prijemu određenih vrsta i količina knjiženih pošiljaka od otpremnih pošta. ''Karta'' se sačinjava u duplikatu, original prati pošiljku, a kopija ostaje otpremnoj pošti. Kartovanje može biti  pojedinačno i brojno. Pojedinačno se kartuju vrednosna pisma i vrednosni  paketi, dok se ostale knižene pošiljke kartuju brojno. U kartu se upisuju knjižene  pošiljke koje se kartuju pojedinačno, dok se one koje se kartuju brojno upisuju u napomeni. Zaključivanje karte vrši se tako što se ispod poslednje upisane  pošiljke povuče vodoravna crta ispod koje se upisuje ukupan broj pojedinačno kartovanih pošiljaka po vrstama, a u slučaju kada se otprema prazan zaključak u kartu se upisuje ''prazno''. Nakon sravnjenja slažu se pošiljke redom kojim su kartovane, pošiljke koje se po obliku mogu složiti povezuju se u svežnjeve zavisno od broja pošiljaka, a svežnjevi se obavijaju ''Svežanjskom nazivnicom'' (obr.-50) crvene boje, ukoliko se radi o običnim pošiljkama na svežanj se stavlja svežanjska nazivnica bele boje. U zaglavlje karte upisuju se podaci o  broju svežnjeva i o broju kartovanih knjiženih pošiljaka izvan svežnja. Nakon toga radnik odvaja original, presavija ga tako da se vidi žig otpremne pošte i  podaci o broju svežnjeva i stavlja u jedan od svežnjeva.  Sačinjavanje zaključaka

Zaključak se može sačiniti u jednoj ili više vreća, u zavisnosti od količine  pošiljaka. Pre sačinjavanja zaključka radnik je dužan da proveri ispravnost vreća koje će upotrebiti. Za sačinjavanje S i V zaključaka po pravilu se koriste vreće sa katancem, a ukoliko pošta ne raspolaže takvom vrećom može se upotrebiti i  pismonosna vreća. Zaključak se sačinjava tako što se u vreću prvo ubacuju  pošiljke koje su van svežnjeva, zatim svežnjevi, a poslednji se ubacuje svežanj koji sadži ''Kartu zaključka''. Paketi se otpremaju van vreća. Prilikom zatvaranja vreća, grlo vreće se nabere, stavi ''Vrećna nazivnica'' zatim se kaiš pritegne i pre zatvaranja katanca stavlja se ''Zatvornica'' preko koje se katanac zatvori tako da se onemogući otvaranje vreće bez vidljivih tragova.  Na ''Vrećnu nazivnicu'' i ''Zatvornicu'' predhodno se stavlja otisak žiga i upisuje se naziv pošte.  Razmena zaključaka

Razmena se vrši preko ''Spiska razmene''. Spisak razmene je dokument koji otpremnoj pošti služi kao dokaz o otpremi zaključaka, a prijemnoj pošti kao isprava o preuzetim zaključcima. Radnik pošte koja vrši otpremanje popunjava zaglavlje odgovarajućeg stupca ''Spiska razmene'' upisujući poštu od koje i za koju zaključak glasi i broj vreća prema vrsti zaključka. Nakon upisa ''Spisak  razmene'' se zaključuje tako što se ispod poslednjeg upisa podvlači vodoravna crta, sabiraju upisi po stupcima i zbirovi se upisuju brojevima. Radnik pošte koji  je sačinio ''Spisak razmene'' potpisuje se na levoj strani obrasca ispod zbira.

16

Sačinjeni zaključci predaju se sa originalnim ''Spiskom razmene''' radniku koji vrši razmenu, uz potpis na desnoj strani kopije. Radnik koji vrši razmenu dužan  je da proveri ispravnost zaključaka koje preuzima i odgovoran je za njihovu ispravnost od trenutka preuzimanja do njihove ponovne predaje.  Pregled rada

Svaka pošta vodi ''Pregled rada''. To je poštanska isprava na kojoj pošta vodi očevidnost o broju primljenih i otpremljeih, prispelih i uručenih pošiljaka, kao i o zaključcima koje je posredovala. Pregled rada mora se unapred ispuniti, tako što se upisuju sve pošte za koje se otprema i od kojih stižu zaključci. U ''Pregled rada'' se unose podaci o knjiženim  pošijkama i to: na strani primanja - broj pošiljaka i vreća od prethodnog dana, odnosno smene (ostatak), pošiljke prispele od pošta i poštanskih centara i broj  pošiljaka primljenih na šalteru. na strani izdavanja - broj pošiljaka otpremljenih poštama i poštanskim centrima, broj isporučenih i dostavljenih pošiljaka i broj pošiljaka u ostatku. Da bi pregled rada bio ispravan, strana primanja mora se slagati sa stranom izdavanja. 



6.3 Transport pošiljaka

Prevoz pošiljaka je faza koja obuhvata proces rada od otpreme do prispeća, kojom se obezbeđuje na svim nivoima međusobno povezan i sinhronizovan saobraćajno-tehnološki proces prenosa poštanskih pošiljaka. Prevoz pošiljaka obavlja se svim prevoznim sredstvima, koja mogu biti vlasništvo PTT organizacije (sopstveni prevoz) i sredstva drugih transportnih organizacija. Pratnju zaključaka obavljaju PTT radnici ili radnici javnih transportnih organizacija. Linije-nastavne veze, prevozna sredstva kapaciteti i broj radnika određeni su redom prevoza poštanskih pošiljaka i moraju obezbediti kontinuirani prevoz  poštanskih pošiljaka. Organizacija poštanskog transporta deli se na unutrašnji, međumesni i međunarodni transport. Unutrašnji transport predstavlja sve transportne veze na području jedne pošte tj.  prevoz pošiljaka u užem, širem i najširem području pošte uključujući transport unutar zgrade. Međumesni obuhvata veze na nacionalnoj teritoriji, dok  međunarodni obuhvata veze sa celim svetom. 6.4 Prispeće pošiljaka

17

Pod prispećem poštanskih pošiljaka podrazumeva se preuzimanje i otvaranje zaključak od strane jedinice poštanske mreže u cilju otpreme i uručenja.  Preuzimanje zaključaka, nepravilnosti prilikom preuzimanja i Zapisnik 

Prispeli zaključci preuzimaju se na onovu ''Spiska razmene''. Ukoliko ''Spisak razmene'' izostane, preuzete vreće se upisuju u ''Spisak  razmene'', na kome će se iznad obrasca upisati ''Nalazni spisak''. Radnik pošte koji je vreće doneo, mora potvrditi svojim potpisom nalazni spisak. Od pošte od koje spisak nedostaje, tražiće se telegrafskim putem potvrđenje ''Nalaznog spiska''. Ukoliko propisani redovan zaključak ne prispe i nije upisan u ''Spisak  razmene'', a nema obaveštenja o tome zašto je izostao, odmah se mora postaviti telegrafski upit o tome pošti od koje zaključak potiče. Ako prispe više vreća i paketa nego što je upisano u ''Spisak razmene'', višak će se dopisati ispod ukupnog zbira razmene i overava se otiskom  poštansog žiga i potpisom, i šalje se telegram pošti od koje je preuzet zaključak. Takođe, ako stigne manje paketa ili vreća, manjak se upiše ispod ukupnog zbira razmene i obaveštava se pošta otpreme. Pošta koja je primila telegram o manjku  paketa, treba odmah da odgovori. Može se desiti da u poštu prispe neispravna ili pogrešno usmerena vreća. Pod neispravnom vrećom podrazumeva se povređena ili nepropisno opremljena vreća, dok se pogrešno usmerenom poštanskom vrećom smatra ona vreća koja ne glasi na poštu kojoj je prispela, niti je ta pošta posreduje poprema propisanim kartovnim vezama. Pošta je dužna da od radnika koji je izvršio razmenu  preuzme i neispravne vreće zaključka, pod uslovom da taj radnik prisustvuje komisijskom otvaranju tih vreća i sačinjavanju ''Zapisnika o neispravnosti vreća'' .Svaka preuzeta neispravna vreća, bez obzira da li glasi za poštu koja  preuzima zaključak ili neku drugu, mora se komisijski otvoriti i njena sadržina sravniti sa upisom u ''Kartu''. Izuzetno, ukoliko neispravnoj vreći koja glasi za neku drugu poštu povredom nije ugrožena sadržina ili nema vremena za njeno komisijsko otvaranje, vreća se neće otvarati, već samo prepakovati u drugu ispravnu vreću, a u stupcu ''Napomena'' ''Spiska razmene'' upisaće se ''Prepakovano_____vreća''. Otvaranje zaključaka i preuzimanje pošiljaka

Čim su zaključci preuzeti, pristupa se otvaranju vreća i preuzimanju prispelih vreća. Prilikom otvaranja vreća i preuzimanja sadržine mora se postupati sa najvećom pažnjom. Otvaranje vreća koje prati karta mora se vršiti komisijski. Zaključci se otvaraju jedan za drugim. Dok sadržina jednog nije u potpunosti  preuzeta ne sme se otvoriti drugi. Ambalažu (vreću, zatvornicu, sigurnosnu zalepnicu, vrećnu nazivnicu, pečatni vosak, olovnu plombu i kanap) treba sačuvati dok se ne utvrdi da je sadržina u ispravnom stanju. Posle otvaranja svežnja sa ''Kartom'', vrši se sravnjenje podataka upisanih u Kartu sa podacima 18

 pošiljaka. Ispod poslednje upisane pošiljke u donji desni ugao stavlja se potpis radnika koji su otvorili i preuzeli pošiljke kao dokaz da je sadržina zaključka  preuzeta ispravna.

 Prekartovanje zaključka

Pod prekartovanjem zaključaka podrazumeva se otvaranje zaključaka i  preuzimanje pošiljaka u pošti za koju ne glasi zaključak. Zaključak se mora  prekartovati u sledećim slučajevima: kada se pretpostavlja da pošiljke ili deo pošiljaka iz zaključka koji je izgubio vezu prekartovanjem mogu brže prispeti u odredište ako se za neispravne vreće zaključka, koji glasi na drugu poštu sačijava komisijski ''Zapisnik o neispravnosti vreće'' Pošta, PC ili GPC koja prekartuje zaključak, preuzima pošiljke iz  prekartovanog zaključka, na kartu prekartovanog zaključka ispisuje se ''prepakovano'', što radnik pošte koji je prekartovao zaključak overava svojim  potpisom i otiskom poštanskog žiga. Ova ''Karta'' se zadržava kao poštanska isprava u pošti koja je prekartovala zaključak. 



 Priprema pošiljaka za uručenje

Posle preuzimanja pošiljaka iz zaključka, pristupa se otvaranju svežnjeva koji su namenjeni dostavi i isporuci. Pošiljke se zatim dele po grupama i to za: dostavu, isporuku u pošti, vojne ekspedicije i post-restant. Obične pismonosne pošiljke namenjene za isporuku predaju se određenim radnim mestima koja vrše isporuku pošiljaka. Obične pismonosne pošiljke adresovane za korisnike pregradka dele se po pregradcima. Obične pismonosne  pošiljke adresovane za korisnika pregradka za koju nije plaćena dovoljna  poštarina od pošiljaoca predaju se radnom mestu koje vrši isporuku u cilju naplate poštarine. Obične pismonosne pošiljke namenjene dostavi dele se po dostavnim reonima. Posle preuzimanja knjiženih pošiljaka iz zaključaka vrši se deoba pošiljaka po radnim mestima koja ih pripremaju za dostavu i isporuku. Prilikom deobe  proverava se da li su pošiljke ispravne. Predaja se vrši preko ''Karte'' ili ''Spiska razmene'' i ta radna mesta moraju voditi ''Pregled rada''. Knjižene pošiljke namenjene dostavi moraju se upisati u ''Dostavnu knjižicu poštonoše'' .Upravnik   pošte može odrediti da se za preporučene i vrednosne pošiljke imaju posebne dostavne knjižice. ''Dostavna knjižica'' vodi se u jednom primerku kao knjiga ili 19

u odvojenim listovima i služi za zaduženje poštonoša pošiljkama, potvrdu uručenja pošiljke primaocu i razduženje poštonoše pošiljkama i novčanim iznosima. Vodi se posebno za svaki dostavni reon. Prvog dana u mesecu u gornji desni ugao stavlja se otisak žiga. Upis pošiljaka u knjižicu obavlja za to određeni radnik. Posle upisa u ''Dostavnu knjižicu'', radnik pristupa popunjavanju ''Pregledu zaduženja i razduženja knjiženih pošiljaka''.Pregled zaduženja vodi se u jednom primerku, prema tekstu obrasca. Preuzimanje pošiljaka poštonoša  potvrđuje svojim potpisom na određenom mestu pregleda, istovremeno  poštonoši se daju ''Izveštaji o prispeću'' onih pošiljaka koje se isporučuju u  pošti . Prispele knjižene pošiljke koje se isporučuju u pošti upisuju se u ''Isporučni spisak'' ili ''Dostavnu knjižicu''. Prispele knjižene pošiljke koje se isporučuju preko pregratka dele se po pregracima korisnika. Posle deljenja, obavlja se upis pošiljaka u isporučne spiskove. Isporučni spisak vodi se u  jednom primeku. Prispele post-restant pošiljke upisuju se u dostavnu knjižicu za isporuku post-restant pošiljaka koja se vodi mesečno. U dostavnu knjižicu za isporuku u pošti upisuju se i one knjižene pošiljke za koje poštonoša ostavlja samo izveštaj o prispeću pošiljke (povređene pošiljke, pošiljke veće mase). Svi prispeli paketi upisuju se u ''Knjigu prispelih paketa''. Knjiga prispelih  paketa vodi se mesečno. Svakog dana, pre početka upisa, upisuje se datum u sledećoj slobodnoj stavci, a redni broj teče mesečno. Izveštaji o prispeću paketa ili sprovodnice predaju se poštonoši radi uručenja ili se upisuju u isporučni spisak. 6.5 Uručenje pošiljaka

Sve prispele pošiljke odnosno sve vrste uputnica uručuju se, odnosno isplaćuju,  putem dostave ili isporuke u pošti. Pod dostavom se podrazumeva uručenje pošiljaka, odnosno isplata uputnica na naznačenoj adresi primaoca. Pod isporukom  pošiljaka podrazumeva se uručenje pošiljaka, odnosno isplata uputnica u pošti, koje glase na pregradak, post-restant, odnosno pošiljka za koju  je ostavljen Izveštaj o prispeću. Pošiljke se po pravilu uručuju lično primaocu ili u zamenu licima ovlašćenim za prijem pošiljaka.  Dostava pošiljaka

Prilikom preuzimanja pošiljaka, poštonoša je dužan da se uveri da li su pošiljke koje preuzima u ispravnom stanju. Poštonoša je dužan da pokuša uručenje svih  pošiljaka. Obične pismonosne pošiljke mogu se uručiti i ubacivanjem u kućne kovčežiće, dok se za preporučane pošiljke, ukoliko uručenje nije moguće, ostavlja Izveštaj o prispeću pošiljke. Ukoliko je poštonoša izvršio uručenje  preporučene pošiljke ubacivanjem u kovčežić, u stupcu ''Potpis primaoca'' upisuje ''Kovčežić''. 20

Knjižene pošiljke uručuju se primaocu lično ili ovlašćenom licu uz potpis. Pošiljke sa ''Povratnicom'' poštonoša uručuje uz potvrdu prijema na ''Dostavnoj knjižici'' i na ''Povratnici''. Poštonoša overava ''Povratnice'' uručenih pošiljaka svojim potpisom. Ako se preporučena pošiljka koja je opterećena otkupninom ili drugom dažbinom nije mogla uručiti ostavlja se izveštaj sa obaveštenjem u koje vreme će biti pokušana ponovna dostava te pošiljke, a ukoliko uručenje nije moguće ni prilikom druge dostave ostavlja se ''Izveštaj o prispeću pošiljke'' sa obaveštenjem gde i kada pošiljku može podići. Ako se umesto knjižene pošiljke dostavlja ''Sprovodnica'' ili ''Izveštaj'', ova obaveštenja se uručuju primaocu kao obične pošiljke. Na pošiljkama koje iz nekog razloga nisu uručive, poštonoša upisuje razlog neuručivosti i to overava potpisom i datumom. Po povratku sa dostave poštonoša je dužan da sve neuručene pošiljke, ''Sprovodnice'' i ''Povratnice'' sredi i preda radniku pošte sa kojim vrši obračun po ''Dostavnoj knjižici'', ''Pregledu zaduženja i razduženja'' i ''Pregledu rada''.  Isporuka preko pregradaka

Poštanski pregradci mogu biti sa ključem i bez ključa. Poštanski  pregradak bez ključa prazni se sa unutrašnje strane, a do pošiljaka iz pregradka  primalac dolazi uz posredovanje radnika pošte. Pregradak sa ključem korisnik   prazni sam sa spoljašnje strane. O korisnicima pregradaka pošta vodi evidenciju na način koji propiše PTT organizacija. Preporučene pošiljke i vrednosna pisma isporučuju se uz potvrdu prijema na ''Isporučnom spisku'', odnosno ''Dostavnoj knjižici''. Ostale knjižene pošiljke (vrednosna pisma i pošiljke sa opterećem,  paketi i uputnice) isporučuju se, odnosno isplaćuju se na odgovarajućem radnom mestu uz potvdu prijema na isporučnim ispravama, izveštajima o prispeću  pošiljaka, sprovodnicama, odnosno uputnicama i uz naplatu iznosa kojim je  pošiljka opterećena. Pošiljke sa povratnicom isporučuju se uz potvrdu prijema na isporučnoj ispravi i na povratnici. Radnik koji je pošiljku isporučio overava  povratnicu svojim potpisom i otiskom poštanskog žiga. Post-restant pošiljke mogu se uručiti lično primaocu ili licu koje je on ovlastio, uz obavezno utvrđivanje identiteta. Vrednosna pisma i preporučene  pošiljke uručuju se uz potvrdu prijema na ''Dostavnoj knjižici''. Obične  pismonosne pošiljke uručuju se primaocu bez potvrde prijema. Post-restant  pošiljka čuva se na isporučnom mestu 30 dana od dana prispeća, a nakon toga se vraća sa nalepnicom C-33/CP-10 sa oznakom ''nije tražio'' i otiskom poštanskog žiga.  Neuručene pošiljke koje su prethodno iznete na dostavu, a za koje je ostavljen ''Izveštaj o prispeću pošiljke'', po povratku poštonoše sa reona, upisuju se u  posebnu ''Dostavnu knižicu''. Uručenje ovih pošiljaka vrši se kada se primalac  javi da podigne pošiljku u propisanom roku, takođe, pošiljka se može uručiti i licu koje je primalac ovlastio

7. Naknadni postupci u vezi sa primljenim pošiljkama 21

 Izdavanje naknadne potvrde o prijemu pošiljke

Pošiljalac može od pošte kojoj je predao knjiženu pošiljku zahevati naknadno izdavanje ''Potvrde o prijemu pošiljke'' na obrascu ''Zahtev za izdavanje naknadne potvrde o prijemu knjižene pošiljke'' . Kad pošta primi zahtev upisuje ga u delovodni protokol, a na zahtev upisuje broj delovodnog protokola, zatim sravnjuje podatke iz Zahteva sa podacima iz  prijemnih isprava i ukoliko se podaci slažu radnik na drugom delu obrasca sačinjava Potvrdu koju daje pošiljaocu uz potpis na poleđini Zahteva. Naknadnu  potvrdu radnik pošte overava svojim potpisom i otiskom žiga.  Postupci po zahtevu pošiljaoca i primaoca

Pošiljalac može ostvariti pravo na dopunske usluge podnošenjem ''Zahteva  pošiljaoca za raspolaganje pošiljkom'' .U ovom obrascu nabrojane su sve dopunske usluge koje pošiljalac može koristiti. Obrazac se popunjava prema štampanom tekstu, označavajući dopunsku uslugu koju pošiljalac zahteva. U međunarodnom saobraćaju pošiljalac može zahtevati samo vraćanje pošiljke i izmenu adrese, koji podnosi na obrascu C-7.  Navedeni Zahtevi podnose se, po pravilu, prijemnoj pošti, a izuzetno i bilo kojoj  pošti. Kada pošta koja nije prijemna primi ovakav zahtev, šalje ga direktno odredišnoj pošti bez ne obaveštavajući o tome prijemnu poštu. Pošiljalac može zahtevati vraćanje pošiljke, promenu adrese, otkupnog iznosa. Ukoliko je  pošiljka već otpremljena zahtev se šalje odredišnoj pošti. Pre uručenja primalac može zahtevati dopunske poštanske usluge podnošenjem ''Zahteva primaoca u vezi sa uručenjem pošiljaka''. Na obrascu su nabrojane sve dopunske usluge koje primalac može zahtevati. Popunjava se prema štampanom tekstu. Zahtev u vezi sa uručenjem pošiljke radnik pošte upisuje u posebnu evidenciju koja se vodi godišnje, takođe mora se o tome obavestiti poštonoša datog reona da bi se po Zahtevu moglo postupiti.  Nadoslanje pošiljaka

Pošiljke se mogu nadoslati:  po službenoj dužnosti na zahtev pošiljaoca na zahtev primaoca Pošta je dužna po službenoj dužnosti da obične pismonosne pošiljke i knjižene  pošiljke, sem paketa i sudskih pisama,nadošalje za primaocem, koji je otputovao ili se preselio u drugo mesto ukoliko je pošti poznata njegova adresa i ukoliko  pošiljalac nije stavio zabranu nadoslanja.  Na zahtev pošiljaoca, posle predaje pošiljke, a pre njenog uručenja, pošiljka se može nadoslati u novo odredište izmenom odredišne pošte, bez ili sa promenom naziva primaoca.   

22

 Na zahtev primaoca, pošiljka se može nadoslati: u novo odredište tako da se dostavi u stan ili poslovnu prostoriju primaoca, u stan ili poslovnu prostoriju lica koje je on odredio, ili da se u novom odredištu pošiljka čuva kao post-restant  pošiljka, i da se uputnički iznos nadošalje telegrafskim putem u novo odredište.  Ne može se nadoslati pošiljka po zahtevu primaoca, ukoliko je pre toga stigla suprotna odredba pošiljaoca.  Neuručive pošiljke

Sve neuručive pošiljke, odnosno neisplaćene uputnice vraćaju se prijemnoj  pošti, a otkupne uputnice Poštanskoj štedionici. Vraćanje neuručivih pošiljaka vrši se odmah čim se utvrdi neuručivost, odnosno po isteku rokova za  preuzimanje pošiljke u pošti. Poštanske i telegrafske uputnice pre vraćanja upisuju se u ''Knjigu vraćenih i nadoslanih uputnica''. Na adresnoj strani neuručive pošiljke mora se staviti nalepnica C-33/CP-10 na kojoj se razlog vraćanja pošiljke ubeležava unošanjem znaka x u odgovarajuću rubriku. Prvobitno odredište se precrtava i upisuje novo odredište.  Ne vraćaju se obične dopisnice (razglednice) i obične tiskovine u unutrašnjem saobraćaju na kojima nema adrese pošiljaoca, obične dopisnice i tiskovine u međunarodnom saobraćaju, pošiljke koje sadrže predmet čiji je prenos zabranjen i otkupne uputnice ako se ne mogu isplatiti pošiljaocu otkupne pošiljke.  Neispravne pošiljke

Smatra se da je obična pismonosna pošiljka neispravna ako je koverat, omot ili ambalaža pošiljke povređena tako da je sadržina pošiljke ugrožena. Knjižena pošiljka (preporučena pošiljka, vrednosno pismo i paket) se smatra neispravnom ako : masa označena na pošiljci ne odgovara masi utvrđenoj prilikom uručenja  pošiljke ako na njenom spoljnom omotu postoje vidljivi znaci povrede ili oštećenja ako je sadržaj pošiljke ukvaren ili u procesu kvarenja ako je paket stigao bez adrese primaoca i pošiljaoca Kada se utvrdi neispravnost pošiljke, pošta je dužna da pošiljku komisijski otvori i sačini o tome zapisnik na obrascu ''Zapisnik o neispravnosti pošiljke''. Komisija se sastoji od najmanje dva radnika od kojih jedan mora biti upravnik   pošte. Zapisnik o neispravnosti sačinjava se u duplikatu prema tekstu obrasca, s tim da se obavezno popunjavaju prvi i drugi deo Zapisnika. Nakon toga pošiljka se prepakuje i na nju ispiše ''prepakovano''. Prilikom uručenja neispravne  pošiljke radnik pošte u prisustvu primaoca otvara pošiljku i popunjava treći deo ''Zapisnika o neispravosti pošiljke''. Ukoliko primalac odbije prijem povređene  pošiljke, takva pošiljka se sa popunjenim trećim delom zapisnika vraća  prijemnoj pošti. 



 

23

8. Reklamacije i potraživanje pošiljaka Postupak sa reklamacijom

Primalac ili ovlašćeno lice za prijem pošiljaka može da prilikom uručenja ili  posle uručenja podnese reklamaciju pošti zbog oštećenja ili umanjenja sadržine  pošiljke, u propisanom roku. U takvim slučajevima pošta je dužna da izvrši komisijski pregled pošiljke u prisustvu primaoca i da sačini ''Zapisnik o neispravnosti pošiljke''. Pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice može podneti pošti reklamaciju na obrascu ''Potražnica''u svim slučjevima kada se radi o neuručenju ili prekoračenju roka za prenos pošiljke. Uz ''Potražnicu'' pošiljalac predaje i ''Potvrdu o prijemu  pošiljke''. Za podnošenje reklamacije pošiljalac plaća cenu prema cenovniku PTT usluga, osim u slučaju kad se potražuje pošiljka sa povratnicom. O rezultatu reklamacionog postupka u vezi sa neuručenjem pošiljke, pošta je dužna da pisanim putem obavesti pošiljaoca odnosno primaoca u roku od 15 dana od prijema reklamacije,a za post ekspres pošiljke u roku od 48 sati. Naknada štete

Kada korisnik poštanske usluge želi da ostvari naknadu štete i druga  potraživanja, dužan je da pošti podnese pisani zahtev i dokaz na kome se taj zahtev zasniva. Korisnik mora da opredeli visinu potraživanja i da navede činjenice na kojima zasniva svoj zahtev. Po zahtevu za naknadu štete, u slučaju kad je utvrđena odgovornost poštanskog preduzeća, korisniku se isplaćuje: za gubitak vrednosne, otkupne i post ekspres pošiljke – najviše do iznosa naznačene vrednosti ili otkupnog iznosa, kao i iznos poštarine za  prenos i potraživanje za gubitak ostalih pošiljaka sa posebnom uslugom i post ekspres  pošiljaka bez označene vrednosti – petostruki iznos poštarine kao i  poštarina za potraživanje za oštećenje ili umanjenje sadržaja pošiljke – iznos u visini utvrđenog dela oštećenja, ali ne veći od iznosa koji bi se isplatio u slučaju gubitka te pošiljke za gubitak ili pogrešnu isplatu uputnice – iznos u visini celog uputničkog iznosa, kao i iznos poštarine za prekoračenje roka za prenos pošiljaka sa posebnim uslugama u unutrašnjem poštanskom saobraćaju – trostruki iznos plaćene poštarine za prekoračenje rokova prenosa post ekspres pošiljke – iznos plaćene  poštarine. 











24

9. Prijem telegrama u unutrašnjem i međunarodnom telegrafskom saobraćaju Telegram je pisano saopštenje koje se prenosi posredstvom jedinica PTT mreže. Prijem telegrama vrši se na tri načina: na šalteru, telefonom i teleprinterom. Pošiljalac telegrama popunjava obrazac ''Polazni telegram'' (obr.T-1) i predaje radniku. Prilikom prijema telegrama na šalteru radnik vrši sledeće radnje: utvrđuje broj stvarnih i broj reči predviđenih za naplatu i upisuje u službeni deo telegrama obračunava cenu telegrama i upisuje na određenom mestu telegrama upisuje telegram u ''Račun prihoda od telegrafskih usluga''(obr.R-12) shodno propisima o blagajničkom poslovaju  popunjava službeni deo telegram naplaćuje uslugu i izdaje pošiljaocu potvrdu o prijemu telegram. 

 

 

Radnik pošte može primiti telegram i telefonom putem službe 96. U tom slučaju on beleži broj telefona pošiljaoca i zatim poziva dati broj da bi primio sadržaj telegrama. Na taj način se onemogućavaju zloupotrebe i proverava se da li broj uopšte postoji. Pored redovne cene pošiljaocu se naplaćuje i usluga za prijem telegrama telefonom prema cenovniku. Naplata se vrši preko telefonskog računa. Radnik zatim vrši iste radnje kao kod prijema telegrama na šalteru, s tim da u rubrici ''Napomena'' upisuje ''telefonom''.

10. Uplate i isplate po platnom prometu Uplate i isplate po žiro računima, dnevnici uplata i isplata

Uplate u korist žiro i drugih računa obavljaju se korišćenjem obrasca ''Nalog za uplatu''.Iznos koji se uplaćuje nije ograničen, s tim da postoji obaveza  prijavljivanja uplata koje prelaze određene iznose. Uplatilac je dužan da obrazac  popuni čitko, štampanim slovima prema tekstu. Popunjen nalog zajedno sa novcem predaje radniku pošte, koji proverava njegovu ispravnost. Za primljenu uplatu predaje se uplatiocu overen prvi primerak ''Naloga za uplatu'' na kome mora biti označen uplatni broj, iznos naplaćene poštrine, potpis radnika i otisak  žiga, dok kod mašinske obrade može izostati potpis radnika. Primljeni nalozi za uplatu, kao i zbir svih uplata po dnevnicima komiteneta (Telekom, Mobtel, Poštanska štedionica) evidentiraju se u ''Dnevnik naloga za uplatu'' tj. ''Dnevnik  uplata''. U automatizovanim poštama dobija se putem softverske aplikacije, štampa se u jednom primerku i sadrži podatke o žiro računu, pozivu na broj, šifri  plaćanja i iznos sa naloga za uplatu. Svi primljeni nalozi moraju se sravniti sa 25

''Dnevnikom''. Uplatilac koji poseduje tekući račun kod neke od banaka može vršiti uplate čekovima umesto gotovim novcem.  Nalozi za isplatu formiraju se na kraju dana posebno po svim poslovima isplata za komitente sa kojima je ugovorena isplata (isplata čekova po tekućim računima Poštanske štedionice, isplata TP-10, isplata štednih računa, isplata  poštanskih uputnica, isplata  Diners kartica, kao i isplate čekova građana kod  banaka,Postnet uputnica i druge ugovorene isplate). Ovi nalozi upisuju se u ''Dnevnik isplata' tj.'' Dnevnik naloga za isplatu''. Postupak je isti kao kod ''Dnevnika naloga za uplatu''.

Stanje kase

''Stanje kase'' je dokument u kojem pošta vrši obračun i iskazuje sva dnevna  primanja i izdvanja u blagajničkoj službi. Neautomatizovane i TIM-100 pošte koriste obrazac  -164, dok se u Postnet i Olivetti poštama putem softverske aplikacije vrši štampa ovog obrasca sa neophodnim podacima. Stanje kase se sačinjava svakog dana, po završetku dnevnog rada, u duplikatu. Podaci se moraju upisati čitko i jasno, bez brisanja i prepravljanja. Stanje kase sadrži i specifikaciju novca u blagajni. Radnik koji je sačinio stanje kase isto overava  potpisom i otiskom žiga. Blagajnički maksimum

Blagajnički maksimum je ona količina novca koju pošta može bez predavanja da zadrži u svojoj glavnoj blagajni, kao potebnu za vršenje usluga. Blagajnički maksimum kod pošte određuje Trezor u saradnji sa radnom jedinicom i on iznosi 2500000,00 dinara. Novčani suvišak i dotacija

Ako se pri zaključivanju dnevnog rada u glavnoj blagajni utvrdi da količina gotovine prelazi određeni blagajnički maksimum, a ne postoji opravdani razlog za prekoračenje maksimuma, mora se sav novac preko maksimuma otpremiti nadležnom Trezoru kao novčani suvišak. Novčani suvišak se otprema po pravilu u vrećicama bez šavova i pošiljka se mora komisijski upakovati. Za svaki novčani suvišak sačinjava se ''Sprovodno pismo za novčani suvišak'' (obr.T02). Sprovodno pismo sačinjava se u tri primarka: prva dva primerka nazivaju se ''Sprovodno pismo za novčani suvišak'', a treći je ''priznanica''. Prvi primerak i  priznanica stavljaju se u pošiljku sa suviškom, a drugi primerak se prilaže kopiji ''Stanja kase''. Pošiljku sa suviškom glavna blagajna predaje radniku pošte koji

26

 prima vrednosna pisma, odnosno pakete. Za ovu pošiljku se izdaje ''Potvrda o  prijemu pošiljke'', kao i za svako drugo vrednosno pismo, odnosno paket. Ako pošta nema u blagajni dovoljno gotovine za isplatu po isplatnim dokumentima koja su već prispela ili se očekuju, a nema izgleda da će za isplatu svih dokumenata imati dovoljno novca od uplata, zatražiće novćanu dotaciju od nadležnog Trezora. Dotaciju pošta trebuje, pomoću obrasca ''Trebovanje novčane dotacije'', koji se popunjava u duplikatu prema štampanom tekstu, kopija ostaje u pošti, a original se šalje nadležnom trezoru. Novčana dotacija može se trebovati i faksom direktno od trezora ili telefonom, što prati pisano trebovanje otpremljeno  poštom. Novac koji nadležni trezor šalje, upisuje se u ''Sprovodno pismo za novčanu dotaciju''. Sprovodno pismo za dotaciju popunjava se u tri primerka,  prema štampanom tekstu obrasca. Prva dva se nazivaju ''Sprovodno pismo za novčanu dotaciju'', a treći deo je ''Priznanica'' koja služi za potvrdu prijema novčane dotacije. Za pakovanje i otpremu dotacije važe propisi koji važe za  pakovanje i otpremu suviška. Pošiljka sa dotacijom mora se uvek komisijski otvoriti. Takođe se komisijski mora novac preuzeti, prebrojati i sravniti sa upisom u sprovodnom pismu i  priznanici. Primljena dotacija upisuje se u stanje kase kao primanje. Sprovodno  pismo se prilaže duplikatu stanja kase u koje je upisana dotacija. Priznanica uredno potpisana i overena otiskom poštanskog žiga otprema se nadležnom trezoru. Ako pošta utvrdi u dotaciji više ili manje novca nego što je u sprovodnom pismu označeno, telefonskim putem obaveštava trezor o tome. Za propisno utvrđen višak ili manjak u novčanoj dotaciji odgovara pošiljalac novčane dotacije, dok  se suprotno ne dokaže.

11. Poštansko štedna služba Usluge dinarske štednje pošta obavlja isključivo za Poštansku štedionicu. Otvaranje štedne knjižice

''Štedna knjižica'' je isprava koja se izdaje ulagaču na osnovu zaključenog ugovora o dinarskom štednom ulogu po viđenju ,odnosno oročenom štednom ulogu . Radnik pošte na osnovu podataka iz lične isprave popunjava ''Ugovor o dinarskom štednom ulogu'', na kome zaokružuje da li se radi o dinarskom ulogu 27

 po viđenju ili oročenom dinarskom ulogu. Kada zaključuje ''Ugovor o oročenom štednom ulogu'', radnik pošte na ugovoru upisuje rok oročenja na osnovu opredeljenja ulagača. Ispravno popunjen Ugovor, radnik pošte podnosi licu koje želi da sklopi ugovor, radi potpisa, na mestu određenom za potpis ulagača. Posle potpisivanja Ugovora, radnik pošte u ugovor upisuje broj ''Štedne knjižice'' i ulagaču izdaje listić ''ulažem'' da ga popuni i potpiše.  Nakon provere podataka radnik popunjava ''Štednu knjižicu'' i daje ulagaču na potpis, koju zatim overava. Popunjenu, potpisanu i overenu štednu knjižicu radnik pošte predaje ulagaču. Štedni listić upisuje i prilaže ''Dnevniku uplata štednih uloga'' i zajedno sa overenim ugovorom otprema Poštanskoj štedionici dnevnom pošiljkom. Zamena knjižice

Radnik pošte vrši zamenu štedne knjižice po viđenju u sledećim slučajevima: kada u štednoj knjižici nema slobodnih rubrika za upis promena, kada su iskorišćeni svi štedni listići koji su deo štedne knjižice, kada je štedna knjižica oštećena ili isprljana, a matični podaci i broj štedne knjižice čitljivi,  po službenoj dužnosti. Kada ulagač zahteva zamenu van ovih razloga, radnik pošte će štednu knjižicu proslediti Poštanskoj štedionici, a ulagaču će izdati ''Potvrdu o prijemu štedne knjižice''. Zamena knjižice vrši se uz prethodno sravnjenje štednog uloga sa stanjem na štednom računu kod Poštanske štedionice. Nakon sravnjenja, radnik uzima štednu knjižicu bez broja i upisuje broj knjižice koja se menja. Prenos stanja sa postojeće na novu knjižicu vrši se tako što se na prvoj strani u koloni ''Datum'' upisuje datum zamene, u koloni ''Uplata-isplata'' upisuje se reč ''zamena'', a u koloni ''Stanje'' upisuje se brojem, preneti saldo štednog uloga. U zamenjenoj knjižici ispod poslednjeg upisa, radnik upisuje reč ''Zamena'' i ulagaču uručuje zamenjenu i novu štednu knjižicu.   



Promene stanja u štednoj knjižici

štednog uloga može vršiti svako lice koje radniku pošte podnese štednu knjižicu, popunjeni štedni listić ''Ulažem'' i iznos novca označen na štednom listiću. Radnik pošte nije dužan da proverava identitet uplatioca. Radnik  istovremeno prima knjižicu, listić i novac, proverava i sravnjuje podatke. Kad utvrdi ispravnost štednog listića i novca, radnik vrši upis štednog uloga u štednu knjižicu, ručnim ili terminalskim putem. U stubac ''Datum'' upisuje datum uplate, u stubac ''Uplata'' upisuje brojkama iznos uplate, a u stubac ''Iznos'' Uplatu

28

upisuje slovima uplaćen iznos, dok se u stubac ''Isplata'' stavlja vodoravna crta. Sabiranjem se utvrđuje novo stanje koje se upisuje u stubac ''Stanje''. Izvršenu  promenu radnik pošte overava, a na štednom listiću upisuje broj štedne knjižice,  broj dnevnika i novo stanje. Štednu knjižicu vraća uplatiocu, a štedni listić upisuje i prilaže ''Dnevniku uplata štednih uloga''. Ulagač može zahtevati isplatu štednog uloga kod svake pošte na osnovu listića ''podižem'' ili na snovu ''Štedne uputnice'' (obr.-7). Potpis na štednom listiću mora odgovarati potpisu u knjižici. Na štednom listiću popunjavaju se sledeći  podaci: datum isplate,  broj štedne knjižice, iznos sredstava koja se podižu,  prezime, ime i adresa ulagača,  broj lične isparve, naziv i mesto njenog izdavanja. Kod isplate radnik pošte proverava da li je broj na listiću isti kao u knjižici, da li se podneta knjižica nalazi u ''Spiku ukradenih i falsifikovanih štednih knjižica'', da li je listić pravilno popunjen, da li postoje službene napomene o ograničenju raspolaganja ulogom i utvrđuje identitet ulagača. Ukoliko se radi o oročenoj štednji radnik pošte provrava i da li je istekao ugovoreni rok oročavanja, da li je isplata zatražena u roku od 10 dana po isteku ugovorenog roka i da li je štedni listić ispunjen na puni iznos pojedinačne uplate, odnosno deo ili puni iznos kamate. Radnik zatim sravnjuje podatke kao u slučaju uplate, a štedni listić  prilaže ''Dnevniku isplata štednih uloga'' (obr. -14). Na kraju dnevnog rada i utvrđivanja dnevnog iznosa po dnevnicima uplata i isplata štednih uloga, pošta utvrđuje razliku između dnevnog iznosa uplata i isplata, pa za tu razliku sačinjava ''Prijavu uplata po štednim ulozima'', odnosno ''Prijavu isplata po štednim ulozima'', u zavisnosti od toga da li je razlika nastala u korist uplata ili isplata.     

12. Uplate i isplate uputnica Prijem uputnica

uputnica je knjižena pošiljka, kojom pošiljalac može da doznači određeni novčani iznos primaocu. Iznos je obavezno ograničen i propisan PTT vesnikom. Kod prijema poštanske uputnice radnik pošte istovremeno prima ''Uputnicu'' (obr.-15) i novac, proverava pravilnost popunjene uputnice i da li su svi podaci vidljivi na svim primercima, obračunava i naplaćuje poštarinu. Radnik zatim overava uputnicu otiskom žiga (terminalskog) i pošiljaocu vraća ''Potvrdu o uplatu'' (prvi primerak obrasca -15). Poštanska uputnica otprema se sa ostalim pošiljkama odredišnoj pošti. Poštanska

29

uputnicu (obr.-16) pošiljalac predaje popunjenu prema tekstu obrasca zajedno sa novcem koji uplaćuje. Radnik pošte prima ''Telegrafsku uputnicu'' na način predviđen za prijem Poštanske uputnice, s tim što upisuje  posebnu uslugu ako je zahtevana, upisuje broj prijemne pošte, uplatni broj uputnice i naziv odredišnog telegrafa i broji reči za naplatu, nakon čega obračunava i naplaćuje poštarinu i overava uputnicu. Telegrafska uputnica otprema se telegrafom odredišnoj pošti. Primljene telegrafske i poštanske uputnice upisuju se u ''Dnevnik uplaćenih uputnica''. Dnevnik se vodi mesečno, u jenom primerku, posebno za svako radno mesto. Posle završetka dnevnog rada i utvrđivanja dnevnog iznosa po dnevniku uplaćenih uputnica, pošta sačinjava ''Prijavu uplata Poštanskih uputnica''. Telegrafsku

Isplata uputnica

Posle preuzimanja poštanskih uputnica, radnik isplate stavlja na svakoj uputnici na određenom mestu otisak poštanskog žiga prispeća i utvrđuje njegovu ispravnost. Postupak je isti i prilikom preuzimanja telegrafske uputnice. Prispele uputnice mogu se isplatiti u pošti i na domu. Za uputnice koje se isplaćuju u pošti uručuje se primaocu ''Izveštaj o prispeću pošiljke'', dok se uputnice koje se isplaćuju na domu dele po dostavnim reonima. Uputnice se upisuju u ''Knjigu prispelih uputnica'' (obr.-78). Upis u knjigu radi za to  predviđeni radnik, a ne poštonoša. Kad se završi unos u knjigu podvlači se vodoravna crta ispod koje se upisuje ukupan broj uputnica i iznos kojim se  poštonoša zadužuje. Poštonoša prijem uputnica i novca potvrđuje u samoj knjizi, upisujući slovima iznos koji je primio i svoj potpis. Poštonoša je obavezan da  pokuša dostavu svih uputnica. Prilikom isplate, primalac potvrđuje svojim  potpisom prijem uputničkog iznosa. Primaocu koji nije bio na datoj adresi u trenutku dostave ostavlja se ''Izveštaj o prispeću pošiljke''. Po povratku sa reona  poštonoša se razdužuje radniku koji ga je zadužio.

13. Poslovi po tekućim računima u pošti Pored poslova po platnom prometu i dinarske štednje pošta, za Poštansku štedionicu, obavlja i poslove po tekućim računima. Vlasnik tekućeg računa, odnosno ovlašćeno lice, može izvršiti uplatu u korist tekućeg računa koji se vodi kod Poštanske štedionice, u pošti, koristeći obrazac ''Uplata u korist tekućeg računa'' (obr.TP-12). Prikikom uplate dužan je da priloži čekovnu kartu, ličnu ispravu i pravilno  popunjen obrazac. 30

Radnik pošte nakon provere, obrazac upisuje u ''Dnevnik uplate po tekućim računima'' (obr.TP-3), a na obrazac upisuje uplatni broj, jedan primerak  (priznanicu) vraća uplatiocu, dok drugi prilaže ''Dnevniku uplate'' i otprema Poštanskoj štedionici. U automatizovanim poštama uplata se prima preko terminala, tako da se ne vodi Dnevnik ručno na obr. TP-3, već njemu, po sadržini, odgovarajući ''Elektronski dnevnik uplata'', koji se elektronskim putem otprema Poštanskoj štedionici. Sredstva sa tekućeg računa može podići samo vlasnik tekućeg računa ili za to ovlašćeno lice. Sredstva može podići ''limitiranim čekom'' (obr.TR-25), ''Uputnicom Poštanske štedionice'' (obr.TR-10) i ''Nalogom za isplatu'' (obr.-25-a). Pre isplate radnik pošte proverava da li je pravilno popunjen obrazac kojim se sredstva podižu i da li se podatci sa čeka slažu sa podacima iz čekovne karte i lične isprave. Isplaćene čekove i naloge radnik overava i upisuje u ''Dnevnik isplata po tekućim računima'' (obr.TR-15) prema štampanom tekstu obrasca. Takođe, pošta vrši isplatu čekova drugih banaka u sledećim slučajevima:  prijem čeka za naplatu poštarine  prijem čeka za uplatu u korist žiro računa honorisanje čekova – isplata u gotovini O isplatama po tekućim računima banaka pošta takođe vodi ''Dnevnike isplata''. Dnevnik se vodi u duplikatu, za svaku banku posebno. Na kraju dnevnog rada Dnevniku se prilažu čekovi i Dnevnik se otprema banci.   

14. Upisivanje i zaključivanje matičnih i zbirnih računa prihoda-Zapisnik o pregledu blagajne Računi, propisani pravilnikom o računskom i novčanom poslovanju, vode se i zaključuju po odredbama Pravilnika. Računi prihoda su računski dokumenti odnosno isprave u koje se zaračunavaju prihodi za izvršene usluge. Računi  prihoda mogu se podeliti u dve grupe:matične i zbirne. Matični računi se dele na račune PTT prihoda i na račune prihoda od ostalih delatnosti.U matične račune upisuju se podaci o pojedinim uslugama i zaračunavaju iznosi cene za izvršene usluge.Za uputničku službu i platni promet ne vode se posebni računi, već se prihodi po tim uslugama evidentiraju u odgovarajućim dnevnicima uplata odnosno isplata. ''Zbirni račun prihoda'' (obr.R-16) je račun u koji se unose dnevni iznosi iz matičnih računa. Računi se vode mesečno, u duplikatu. Upis se vrši hemijskom olovkom. Dnevno zaključivanje računa vrši se podvlačenjem crte ispod  poslednjeg upisa odnosnog dana i sabiranjem iznosa, zaračunatih po pojedinim kolonama. Dobijeni iznos unosi se u kolonu ''Dnevni iznos'', a zatim i u 31

odgovaraju'u kolonu ''Zbirnog računa prihoda''. Po zaključku dnevnog rada 10og, 20-og i poslednjeg radnog dana u mesecu, računi se zaključuju tako što se ispod poslednjeg upisa povuče crta isaberu iznosi u kolonama ''Iznos'' i ''Dnevni iznos''. Ovako dobijeni iznosi upisuju se u sledeći prazan red, ispod podvučene crte, bez oznake rednog broja. Pregled blagajne sastoji se u utvrđivanju tačnog, stvarnog i računskog stanja  blagajne, i upoređivanju jednog sa drugim stanjem. Stvarno stenje se utvrđuje  popisom i sabiranjem vrednosti svih blagajničkih sredstava. Računsko stanje se utvrđuje sabiranjem svih zaduženja i razduženja po računima. Kada se razduženje oduzme od zaduženja konačni zbir se upoređuje sa utvrđenim stvarnim stanjem blagajničkih sredstava. O svakom pregledu bagajne sačinjava se ''Zapisnik o pregledu blagajne'' (obr. R-2). Pre početka pregleda popunjava se zaglavlje obrasca i računopolagač se potpisuje. Zatim se pristipa pregledu  blagajne, pri čemu se vrši popunjavanje zapisnika prema tekstu obrasca. Ako se radi o pregledu glavne blagajne, popunjava se i deo obrasca Stanje poštanskih vrednosti. Po završenom pregledu zapisnik potpisuju računopolagač i PTT radnik koji je izvršio pregled , uz overu otiskom poštanskog žiga. Ako se prilikom pregleda poslovanja glavne ili pomoćne blagajne, utvrdi da je stvarno stanje blagajničkih sredstava manje od stanja po računima, u blagajni  postoji manjak. Ako je stvarno stanje blagajničkih sredstava veće od stanja po računima, u  blagajni postoji višak. Manjak ili višak može biti stvaran ili računski. Stvaran je onaj koji je posledica neispravnog rukovanja blagajničkim sredstvima usleg čega je izdato više ili primljeno manje sredstava nego što je potrebno i obratno. Računski je onaj koji je nastao računskom greškom.

15. Rad u automatizovanim poštama – Postnet Postnet mreža, je jedinstvena računarska mreža za potrebe poslovanja savremene pošte i njom su pokrivene sledeće oblasti: transakcije posredničkog tipa ( platni promet, Poštanska štedionica, komunalne organizacije i sl.)  podrška i dopuna pošanskim uslugama operativno poslovanje poštanske mreže ukupno poslovanje poštanskog sistema Postnet je jedinstvena računarska WAN intranet mreža, bazirana na principima internetworkinga i TCP/IP protokola, tj.Internet-a. Mreža čini celinu spregnutu između četiri funkcionalne podceline: tehnološki LAN – lokalna mreža unutar jedinice poštanske mreže  poslovni LAN – lokalna mreža unutar sedišta radne jedinice serveri tipa A i B u sedištima radnih jedinica  poslovni LANdirekcije 

  

   

32

Osnovu mreže čine tačke ( Beograd, Novi sad, Niš i Kragujevac) sa još 30 regionalnih centara. Postnet je zatvorena TCP/IP mreža – intranet. Povezana je na Internet. Njeni korisnici vide čitav Internet, a sa svetske mreže postnet je dostupan kroz nekoliko javnih servera. Postnet je projektovan da obezbeđuje: Izvršenje poslova pokrivenih aplikacijom u radu Uvođenje novih tehnologija  poslova novog platnog prometa Postnet uputnica Praćenje pošiljaka – track and trace YUBA kartica Trgovina hartijama od vrednosti IS za praćenje i upravljanje voznim parkom Hibridna pošta Agencijsko poslovanje Dalju informatizaciju tehnoloških procesa Mrežni pristup dokumentima Evidentiranje ostvarenih prihoda i troškova Statistika izvršenih usluga i poslova Praćenje kvaliteta poštanskog saobraćaja Poslovanje sa Poštanskom štedionicom Opšti red prevoza – Pregled kartovanja Elektronsko kartovanje pošiljaka Praćenje i upravljanje voznim parkom Poslovi poštanskih centara, izmenične pošte, pošte carinjenja i dr. Poslovni informacioni sistem  

       



        



33

Sadržaj

1.Uvod.....................................................................................................2 2.Pojam i vrste poštanskih usluga...........................................................3 3.Adresovanje poštanskih pošiljaka........................................................9 4.Plaćanje poštanskih usluga...................................................................9 5.Sredstva za rad u poštanskom saobraćaju...........................................10 6.Tehnološki postupak prenosa poštanskih pošiljaka............................11 6.1 Prijem poštanskih pošiljaka 6.2 Otprema poštanskih pošiljaka 6.3 Prevoz pošiljaka 6.4 Prispeće poštanskih pošiljaka 6.5 Uručenje poštanskih pošiljaka 7.Naknadni postupci u vezi sa primljenim pošiljkama.........................22 8.Reklamacije i potraživanje pošiljaka.................................................24 9.Prijem telegrama u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju .......25 10.Uplate i isplate po platnom prometu ...............................................26 11.Poštansko štedna služba...................................................................28 12.Uplate i isplate uputnica...................................................................30 13.Poslovi po tekućim računima u pošti ..............................................31 34