Дифузија водене паре Начини одвијања процеса дифузије водене паре: 1. слободно 2. кроз порозне мембране 3. кроз слободну површину течности (појава растварања гасова у течностима) • уколико су паропропустљиви, грађевински материјали се понашају као порозне мембране • кретање водене паре кроз мембрану приликом дифузије – од гушће ка ређој средини • ЈУС дефинише дифузију водене паре као струјање водене паре кроз неки преградни елемент или материјал услед разлике концентрације водене паре, односно услед разлике парцијалних притисака водене парe • у нашим климатским условима, карактеристична је дифузија водене паре кроз елементе и материјале спољног омотача објекта у зимским условима. правац кретања молекула водене паре (зими) унутра споља пројектна температура +20оC релативна влажност 60% парцијални притисак 1,402 KPa (II климатска зона) пројектна температура -5оC релативна влажност 90% парцијални притисак 0,361 KPa • према стандарду, прорачун дифузије водене паре врши се за спољашње грађевинске преграде, као и за грађевинске преграде код којих је разлика парцијалних притисака са обе стране преграде већа од 500KPa Параметри дифузије водене паре Qm - количина дифундоване водене паре кроз неку површину A , односно δ – коефицијент проводљивости водене паре количина водене паре у kg која за један час прође кроз материјал јединичне површине и дебљине, ако је разлика у концентрацији паре на различитим површинама материјала 1KPa • φm - дифузијски проток или флукс водене паре количина водене паре која у јединици времена прође кроз неку површину (брзина дифузије) • gm (qm) – густина дифузијског протока маса водене паре која се у јединици времена дифундује у смеру управном на јединицу површине
Δ – коефицијент пропустљивости водене паре специфичан проток водене паре кроз неки елемент дебљине d уколико постоји јединична разлика парцијалних притисака са његових двеју страна отпор дифузији (аналогија са провођењем топлоте) • како је отпор прелаза водене паре веома мали, занемарује се, па је отпор дифузијскокм пролазу једнак отпору дифузијске пропустљивости водене паре • kD – коефицијент пролаза водене паре кроз грађевински елемент • коефицијент (фактор) отпора дифузији водене паре – μ својство неког материјала!!!! • релативни (еквивалентни) дифузни отпор водене паре = дебљина ваздушног слоја исте вредности отпора - r својство конструкције!!!! Дифузија не изазива штетне последице по грађевинске елементе и материјале све док је смер дифузијског кретања непроменљив (стационаран), осим уколико није дошло до кондензације водене паре. Кондензација се јавља: •када је ваздух засићен а дође до даљег додавања водене паре •када се засићени ваздух охлади Влажност ваздуха - количина воде у облику водене паре у ваздуху која је увек условљена температуром.
Параметри који дефинишу влажност ваздуха: Релативна влажност ваздуха – однос стварне количине водене паре у 1m3 ваздуха. влажност засићења M притисак засићења p’ p парцијални притисак водене паре апсолутна влажност m Влажност ваздуха – појам и параметри Тачка росе - температура на којој одређена количина
водене паре представља влажност засићења. Однос између температуре и количине водене паре (њеног парцијалног притиска) је управо пропорционалан!!! Последице дифузије у грађевинским елементима и материјалима У конкретном разматрању феномена дифузије и њених последица, битно утврдити: да ли ће до кондензације у неком материјалу доћи, односно, уколико до ње дође, на којим се местима она јавља. (дефинисано стандардима и прорачунима JUS.U.J5.600 – Технички услови за пројектовање и грађење зграда (1998), JUS.U.J5.520 – Прорачун дифузије водене паре у зградама (1997)) Проблеми дифузије и кондензације водене паре у директној спрези са паропропустљивошћу материјала!!! • стандард не дозвољава површинску кондензацију за дате унутрашње пројектне услове и услове у спољној средини • кондензација у унутрашњости конструкције је дозвољена под условом да је: време потребно за њено исушење мање од допуштеног времена потребног за исушење конструкције (према табели у стандарду) укупна масена влажност мања од највеће дозвољене влажности за материјал у коме је настала кондензација Неопходни кораци за утврђивање постојања и места кондензације унутар конструкције утврдити релевантне податке за реалне климатске услове и одговарајућу намену објекта ti’= 20oC, i φi = 60% Број дана влажења 60 60 60 2. п2. одредити пад температуре кроз елемент 1.
3. 4.
за сваку од дефинисаних температура, утврдити притиске засићења (према табели из стандарда)
5. полазећи од пројектних услова у погледу унутрашњих и спољашњих температура и релативне влажности ваздуха са једне и друге стране омотача, рачунски и графички утврдити парцијални притисак кроз грађевински елемент израчунати вредности еквивалентне дебљине
6.
утврдити дијаграм дифузије
Карактеристични случајеви појаве дифузије у грађевинским конструкцијама: 1. без конденза у посматраном елементу / конструкцији 2. конденз у равни кондензације 3. конденз у зони кондензације израчунати вредности дифузионог протока водене паре gz • � прорачун базиран на стационарној дифузији кроз преграду при дефинисаним граничним условима � 0,67 x 10-6 - средња вредност дифузионе константе за дифузију водене паре кроз ваздух за интервал од –20oC дo 30oC у случају постојања кондензата (случајеви 2 и 3) израчунати масу кондензата по јединици површине у току “z” дана кондензације z = 60 дана према табели g’z = gz x 24 x z [kg/m2] израчунати масену влажност материјала услед кондензације Xdif’ [%] Xdif’= (gz’ x 100) / (dr x ρo) [%] dr- рачунска дебљина преграде у коме се кондензовала водена пара [m] ρo- запреминска маса материјала слоја преграде у исушеном стању [kg/m3] • дозвољене вредности засићености влагом: укупна масена влажност материјала X’uk = X‘r + X‘dif < X‘max Xr’ просечна рачунска масена влажност материјала према табели из стандарда X‘max = X‘r + X‘dif,max X‘dif,max = (qmax x 100) / (dr x ρo) [%] qmax максимална дозвољена количина кондензоване водене паре у конструкцији на завршетку дифузије qmax - као дебљина датог материјала, али не веће од 0,07 остали материјали: опека 0,05 гас или пено бетон, или бетон са лаким агрегатима 0,02 врста материјала dr - рачунска дебљина [m]
материјали на бази дрвета 0,03xdrxρ0 дрвене конструкције 0,05xdrxρ0 кондензација на додирним површинама слојева 0,5 (један слој без могућности преузимања влаге) општи случај 1,0 карактеристичан случај qmax [kg/m2] • прорачунати густину дифузионог протока услед исушења конструкције случај 1 – није било кондензата па нема исушења случај 2 gI = 0,67 x 10-6 [(p’k - pi) / r’ + (p’k – p’e) / r”] [kg/m2h] случај 3 gI = gI,i + gI,e [kg/m2h] gI,i = 0,67 x 10-6 x [(p’k – p1) / (r’ + 0,5 rz)] [kg/m2h] gI,e = 0,67 x 10-6 x [(p’k - pe) / ( 0,5 rz + r”)] [kg/m2h] • прорачунати време потребног исушења грађевинске конструкције zi <= zidoz zi = 1,3 g’z / (24 gi) [дан] дозвољено време исушења конструкције у данима по грађевинским зонама ti = te = 18oC, φi = φe = 65 % Дозвољено време исушења конструкције током 120 90 60 •паронепропусни Спречавање негативних последица дифузије / кондензације Деловањем на: • температуру - повећањем температуре унутрашњих површина преграда • степен релативне влажности - ограничавањем испаравања или интензивирањем проветравања � могућност дифузије водене паре - постављањем паронепропусних слојева, и контролом извођења водене паре из конструкције • за наше климатске услове, као опште начело за решавање проблема дифузије водене паре код вишеслојних елемената важи да: ОТПОР ПРОЛАЗУ ТОПЛОТЕ СВИХ СЛОЈЕВА ТРЕБА ДА РАСТЕ ИДУЋИ ОД УНУТРА ПРЕМА СПОЉА, А ДА ИСТОВРЕМЕНО ОТПОРИ ДИФУЗИЈИ ВОДЕНЕ ПАРЕ ОПАДАЈУ ОД УНУТРА ПРЕМА СПОЉА
Провера летње стабилности Конструкције •
провера летње стабилности конструкције се своди на проверу њених могућности у погледу акумулације топлоте • у начелу, контрола протока топлотне енергије кроз неку конструкцију се заснива на 3 карактеристична механизма деловања: рефлексија топлоте (карактеристика метала, односно, материјала код којих преовлађује зрачење као начин преношења топлоте – принцип се заснива на правилном постављању металних фолија у склопу конструкција) отпор пролазу топлоте (принцип деловања термоизолационих материјала) складиштење (акумулирање) топлоте (карактеристика масивних конструкција) – значајно за адекватну топлотну стабилност конструкције •
материјали великог термичког капацитета не утичу само на повећање протока топлоте него и на време када се оно дешава –способност акумулације топлоте успорава (одлаже) проток топлотне енергије! • за разлику од оваквих материјала, код изолационих mатеријала и оних који рефлектују топлоту, проток топлоте кроз конструкцију је тренутан! • иако температурне промене не показују увек правилност и цикличност у понашању (отежано математичко моделовање kојим би се добили прецизни подаци и прорачуни), највећи број метеоролошких промена се може свести на 24 часа (дневни циклус) • за масивну конструкцију је карактеристично да ће сваки слој материјала: - прво апсорбовати део топлоте чиме ће се повећати температура датог слоја, - па тек онда даље пренети топлоту на следећи слој - акумулирана топлота ће се емитовати са знатним временским помаком!!!! • корист од акумулације топлоте се највише испољава у топлим и сувим климатским условима (велике температурне промене данноћ) • код вишеслојних конструкција динамички ефекат не зависи само од врсте и дебљине материјала него и од њиховог редоследа у конструкцији •
југословенски стандарди којима се врши провера летње стабилности конструкције: � JUS.U.J5.530 – Прорачун фактора пригушења и прорачун кашњења осцилација температуре кроз спољашње грађевинске преграде зграда у летњем раздобљу � JUS.U.J5.600 – Технички услови за пројектовање и грађење зграда (1998)
� JUS.U.J5.530 – дефинише конкретне методе и услове прорачуна карактеристичних параметара (ν, η) � услови прорачуна: � фактор пригушења осцилације ν температуре изражава се односом tem – амплитуда осцилације температуре спољашњег ваздуха tom – амплитуда осцилације температуре на унутрашњој површини преграде � у прорачун се не узимају у обзир слојеви преграде тањи од 0,02m (малтери, премази, парне бране,...), сем ако се не ради о термоизолационим материјалима чија је вредност коефицијента топлотне проводљивости мања од 0,1 W/mK � за потребе овог стандарда се усваја: � за зидове: αi=8,0W/m2K; αe=11,5W/m2K � за кровове: αi=6,0W/m2K; αe=11,5W/m2K � једнослојна преграда � двослојна преграда � вишеслојна преграда техника прорачуна: фактор пригушења осцилације температуре (начин прорачуна условљен слојевитошћу конструкције) � Dj – индекс топлотне инерције ј-тог слоја преграде � S24,ј - упијање топлоте од стране материјала конструкције током 24 часа � коефицијент упијања топлоте: први слој (према просторији) � услови прорачуна: � кашњење осцилације температуре η представља временски интервал између тренутка појаве температурне промене унутрашње површине преграде и тренутка појаве промене температуре спољашњег ваздуха која је изазвала промену на унутрашњој површини � прорачун кашњења осцилације температуре [h] � JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека конструкција треба да задовољи: Спољашње конструкције оријентисане према северу 10 Све спољашње грађевинске конструкције осим оних 15 оријентисаних према северу Раван кров 25 Ν Грађевинска конструкција
� JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека конструкција треба да задовољи: Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према истоку, 6 североистоку и северозападу Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према југу и 7 југоистоку Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према западу и 8 југозападу Сви остали равни кровови 10 Равни кровови хладњача 14 η [h] најмање Грађевинска конструкција � JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека конструкција треба да задовољи: � ако је фактор пригушења осцилације температуре ν кровова већи од 45, а ν зидова већи од 35, не постављају се захтеви за η � за спољашње грађевинске конструкције које у саставу имају вентилисани ваздушни слој или имају екран (заклон), према JUS U.J5.510, сем за случај сасвим слабо вентилисаних конструкција, не постављају се захтеви у погледу фактора пригушења осцилације температуре, с тим да површинска маса конструкције, без спољне облоге, не сме бити мања од 100 kg/m2, у ком случају коефицијент пролаза топлоте k мора бити мањи од 0,35 W/m2K � JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека конструкција треба да задовољи: � све остакљене површине (осим северне, североисточне и северозападне оријентације) у боравишним просторијама морају имати нетранспарентну заштиту од директног сунчевог зрачења у летњем периоду � дозвољена је заштита против сунчевог зрачења и између стакала ако се уређај за засенчење користи у зимско доба као део система за природно грејање сунцем Топлотни губици зграда Топлотни губици зграда � осим на нивоу провере термичких карактеристика појединачних конструкција, топлотна заштита зграда изискује и проверу на нивоу читавог објекта за шта се узимају у обзир укупни топлотни губици, који могу бити: � трансмисиони (Φt) � вентилациони (Φv)
Топлотни губици зграда � трансмисиони топлотни губици � губици који настају кондукцијом кроз спољни омотач објекта (као последица разлике у температури ваздуха споља- унутра), а у случају конструкција које садрже ваздушне слојеве, као и на месту контакта конструкције са ваздухом, и као последица конвекције � трансмисиони топлотни губици: � површински (Φtp) � линијски (Φtl) � тачкасти (Φtt) � површински топлотни губици: � губици до којих долази кроз: � спољне зидове � застакљене површине � равне или косе кровове над грејаним простором и таванице према негрејаним таванима � подове на тлу или подове изнад негрејаних подрума � конструкције изнад отворених пролаза (еркера) � линијски топлотни губици: � додатни топлотни губици до којих долази на појединим местима конструкције – местима промене материјала, промене геометрије, на месту склопа (углови, продори, контакт са тлом,....) – тамо где постоје места специфичних топлотних губитака � формуле за израчунавање различитих типова линијских топлотних губитака дате у JUS.U.J5.510 � тачкасти топлотни губици: � губици који настају код трослојних конструкција на местима где је термоизолациони слој пробијен везним елементима који спајају конструктивни слој са облогом n – број веза � вентилациони губици • � губици који настају због вентилације зграда која се одвија у циљу обезбеђења чистог ваздуха или из хигијенских разлога •
� у зависности од начина на који се вентилација одвија (природна или вештачка), и вентилациони губици могу бити: � природни (кроз прозоре и врата, вентилационе канала, инфилтрацијом, кроз зазоре) � вештачки (код присилних система вентилације, помоћу регенератора и рекуператора) Мере за обезбеђење ваздушног комфора � потребе ваздушног комфора условљавају да буде обезбеђен довољан број измена ваздуха � минимални захтев за чистим ваздухом дефинисан
бројем измена ваздуха на час захтеви за изменом ваздуха у појединим просторијама (YU) број измена на час за висине просторија 3.0 2.8 2.6 2.4 WC 4 5 7 9 спаваће собе 3 4 5 6 собе за рад и боравак 3 4 4 5 оставе 10 20 25 30 купатила 4 7 8 8 кухиње (за време кувања) 15 25 30 30 � вентилациони губици � предвиђа се да у затвореном стању столарије, зазори омогућавају 2 измене ваздуха на сат, при потпритиску у посматраној просторији од 50 Pa � потребан број измена ваздуха условљен и активностима које се одвијају у просторији, бројем људи итд. � уколико није могуће да се природном вентилацијом обезбеди довољан број измена ваздуха на час, прибегава се примени вештачке (присилне) вентилације или климатизације Квалитет ваздуха � претерана заптивеност објекта може довести до појаве тзв. синдрома ‘болесних зграда’ (Sick Building Syndrome) Квалитет ваздуха � последњих година у употреби је нова, релативна јединица, олф за мерење степена загађења коју човек или предмет врше у неком простору 1 оlf – емисија загађивача ваздуха (биоефлуената мириса) коју производи тзв.‘просечна особа’, тј. Одрасла особа која седи, купа се 0.7 пута дневно и чија кожа има површину од 1.8 m2 гумена заптивка 0,6 olf/m2 синтетичка 0,4 olf/m2 влакна линолеум 0,2 olf/m2 мермер 0,01 olf/m2 спортиста 30 olf-а страствени 25 olf-а пушач особа која седи 1 olf особа/предмет емисија • � концентрација загађења ваздуха зависи од извора контаминације и његове распршености у простору а као резултат вентилације! • � изражава се у дециполима – степен загађења коју производи ‘стандардна особа’(1 olf) када се простор вентилира са 10 l/s незагађеног ваздуха 1 decipol = 0,1 olf/ (l/s) • � деципол је мера непријатности у неком простору, а не мера здравственог ризика!!!!!
Дозвољени топлотни губици зграда � концепт топлотне заштите зграда заснован на принципу ограничавања топлотних губитака (трансмисионих и вентилационих) � свака од карактеристичних група топлотних губитака се посебно граничава – прекорачење топлотних губитака једне групе се не може компензовати смањењем топлотних губитака друге групе!!!! Дозвољени трансмисиони губици • � могу се изражавати као: � укупни дозвољени трансмисиони губици (површински, линијски, тачкасти) φt [W] који се могу дешавати на омотачу зграде, односно на површинама које ограничавају грејани простор � укупни дозвољени специфични трансмисиони губици (површински, линијски, тачкасти) φvt [W] који се могу дешавати на омотачу зграде, односно на површинама које ограничавају грејани простор, подељених са укупном грејаном запремином унутар тих површина – трансмисиони губици који се могу дозволити по јединици запремине грејаног простора φvt=(φtp+φtl+φtt)/V • � у зависности од намене објекта, односно, од режима грејања, JUS U.J5.600 дефинише следеће критеријуме: a. φvt=7+14fo φvt=(φtp+φtl+φtt)/V=7+14fo • � стамбене зграде, пословне и управне зграде, школе и библиотеке, болнице и домови за стара лица, дечији вртићи и обданишта, ресторани, хотели, мотели и интерни домови, индустријске зграде које се греју на 18оК и више, и објекти мешовите намене који садрже неку од поменутих намена � у зависности од намене објекта, односно, од режима грејања, JUS U.J5.600 дефинише следеће критеријуме: b. φvt=8+14fo φvt=(φtp+φtl+φtt)/V=8+14fo � индустријски објекти које се греју на температуре ниже од 18оК и спортски објекти који се најмање 3 месеца годишње у години греју на температуру вишу од 18оК c. ови захтеви се не односе на пливачке базене! � дозвољени трансмисиони губици φt=φvt x V [W] � претходна верзија стандарда JUS U.J5.600
садржала је и препоруку у циљу рационалнијег коришћења енергије која ја је изостала у актуелној верзији a. φvt=5+10fo b. φvt=6+10fo Фактор облика зграде � fo - однос укупне површине омотача и запремине грејаног простора � укупна површина омотача грејаног простора подразумева: � спољне зидове (без застакљених површина прозора врата, застакљених преграда) � застакљене површине � равне или косе кровове над грејаним простором, односно, таванице према негрејаним таванима � подове на тлу, односно, подове изнад негрејаног подрума � конструкције изнад отворених пролаза или еркера, као и негрејаних простора � при прорачуну се узимају спољне грађевинске мере објекта; за висину – бруто висине спратова; за отворе – зидарске мере � за прорачун запремине се узимају као довољно тачне спољне грађевинске мере, укључујући и конструкције зидова, подова, подова и таваница � на вредност фактора облика зграде утичу: � облик објекта (лопта, коцка,....) � димензије објекта (вредност фактора облика за исти облик габарита ће опадати са порастом димензија) � положај објекта у односу на суседе (слободностојећи или уграђени објекти) Куће у низу 156 0,87 Двојна кућа 180 186 1,03 Слободностојећи објекат 216 1,20 Фактор облика [m-1] Површина омотача [m2] Тип објекта Запремина [m3] Линијски губици топлоте � јављају се у конструкцијама као последица поремећаја стационарности топлотног протока – на местима промене структуре елемента конструкције, контакта са другом конструкцијом и сл. � могу се разврстати на 4 карактеристичне групе линијских губитака:
1. места везе конструкције која чини спољни омотач (како зидови тако и кровови) са оквирима прозора, врата, застакљених преграда,.... (15 ипова везе) 2. места на којима се конструкција ломи под углом, или две различите конструкције спајају под углом (16 типова везе) 3. места везе између спољашњих и унутрашњих грађевинских kонструкција (17 типова везе) 4. места везе грађевинских конструкција у контакту са тлом (12 типова везе) � формуле за израчунавање линијских губитака појединачних типова веза дате су у JUS U.J5.510 � како се код већине типова веза појављују две конструкције на које се односи линијски губитак, линијски губитак се рачуна са двоструким дужинама; � изузетак – линијски губици на контакту зида и оквира прозора и врата, с обзиром да је, према атесту произвођача, у коефицијент пролаза топлоте прозора/врата већ укључен линијски губитак који се односи на њих � код одређених типова веза линијски губитак може бити и нула – препорука код пројектовања детаља Утврђивање укупних топлотних губитака � након прорачуна појединачних конструкција, линијских и тачкастих губитака, врши се провера укупних топлотних губитака на нивоу објекта; � стварни топлотни губици се множе са припадајућим површинама и температурном разликом и потом пореде са дозвољеним трансмисионим губицима утврђеним на основу фактора облика Утврђивање укупних топлотних губитака � стварни укупни трансмисиони губици: � стварни укупни специфични трансмисиони губици � провера исправности конструкције се може вршити и преко средњег коефицијента пролаза топлоте km односно, � коефицијенти: kz, kpr, ks, kp, ksv представљају средње коефицијенте пролаза топлоте: зидова, прозора, крова/таванице, пода на тлу, конструкције изнад пролаза према формули: � Az, Apr, As, Ap, Aksv представљају припадајуће површине зидова, прозора, крова/таванице, пода на тлу, конструкције изнад пролаза; � А – укупна површина објекта � c – корективни коефицијент за кровове: � 1 за топле кровове � 0,8 за хладне кровове
� важећим прописима је предвиђено да се губици рачунају по етажама како би се потом израчунали укупни губици, као и по карактеристичним просторијама (оним са највећим специфичним губицима, односно, оним које су по диспозицији највише термички угрожене)__ PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE je potreban ARHITEKTAMA jer: •Dobijaju povratnu informaciju o : - strukturi - materijalima i - dimenzijama sklopova i u sklopovima •Dobijaju verifikaciju ili ispravku onoga što su u projektu predvideli, odnosno potvrdu da li je projekat u skladu sa uslovima previdjenim STANDARDIMA
.
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE je potreban MAŠINSKIM INŽENJERIMA jer: •Dobijaju ULAZNU informaciju o parametrima za proračun TERMO-TEHNIČKIH instalacija za - grejanje - klimatitaciju - provetravanje Najvažniji parametar je USVOJENI KOEFICIJENAT PROLAZA TOPLOTE za sve relevantne arhitektonskogradjevinske pozicije PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE je potreban INVESTITORIMA jer: •SAVESNI INVESTITORI Dobijaju POTVRDU da je projektant uradio svoj posao u skladu sa regulativom. Brinu o smanjenju troškova EKSPLOATACIJE objekta (smanjenje energije potrebne za zagrevanji ili hladjenje) •NESAVESNI INVESTITORI - posluju pod motom - TAKE MONEY AND RUN te im je u interesu minimiziranje troškova izrade projekta i izgradnje, tako da o garanciji i eksploataciji ne brinu, i ovaj proračun im nije potreban.
•SAVESNI I STRUČNI IZVODJAČI Dobijaju DIREKTIVNU DOKUMENTACIJU za izvodjenje
•NESAVESNIM I NESTRUČNIM IZVODJAČIMA proračun nije potreban jer - ne umeju da ga pročitaju - ako i umeju da ga pročitaju, oni naravno znaju bolje PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE je potreban ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE jer: •SAVESNI I STRUČNI ORGANI (OPŠTINA, GRAD, REPUBLIKA) Proveravaju da li je tehnička dokumentacija KOMPLETNA (NE PROVERAVA SE SADRŽINA PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE je potreban TOPLANI jer: •SAVESNI službenici Proveravaju da li je tehnička dokumentacija KOMPLETNA (PROVERAVA SE SADRŽINA) i SINHONIZOVANA izmedju proračuna topl. zaštite i projekta termotehničkih instalacija. •NESAVESNIM službenicima on nije potreban jer su obično u dilu sa nesavesnim projektantima PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE je potreban SVIMA jer je: - regulativom to OBAVEZUJUĆE projektovanje i izvodjenje timski i multidisciplinarni posao - svako preuzima svoj deo ODGOVORNOSTI arhitekta ima moralnu i profesionalnu obavezu da radi u skladu sa propisima
ODGOVOR 8: PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE nije potreban NIKOME jer : -varanje i lažiranje su naši (ne)profesionalni i (ne)nacionalni izazovi. - zakon, a naročito propisi i standardi su nepoznanica, a ono što ne poznajemo ne primenjujemo - posao se može ugovoriti za manje novca (nelojalna konkurencija) koji se može podeliti na manje učesnika
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se NERADI u IDEJNOM PROJEKTU jer:
Idejni projekat ne sadrži sve potrebne informacije, ali se POČINJE SA PRIPREMAMA koje se odnose na: - definisanje vrsta materijala i približnih debljina materijala u sklopovima - definisanja struktura - odredjivanja grejanih i negrejanih prostorija, i režima grejanja PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se RADI NA POČETKU GLAVNOG PROJEKTA jer je: - neophodno ostvariti višesmernu komunikaciju izmedju svih učesnika u projektu, u ovom slučaju na relaciji PROJEKTANT ARHITEKTURE – PROJEKTANT TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA - specijalista koji se bavi proračunom je zapravo direktni SARADNIK i SAVETNIK projektanta arhitekture. - projekat je dinamična i živa kategorija, podložna izmenama i dopunama PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se NERADI NA KRAJU GLAVNOG PROJEKTA jer : - kada je projekat završen ili je u fazi kada su izmene neostavarive, bilo kakav proračun, kalkulacija ili dokaznica ne može izvršiti povratan uticaj na sadržinu (suštinu) u projektu. - obično predstavljaju pokriće sa ŠTIMOVANIM REZULTATIMA - je to signal da je projektant naišao na prepreku (formalnu ili suštinsku) i traži nekoga da preuzme njegovu NE(ODGOVORNOST) PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se RADI U IZVODJAČKOM PROJEKTU jer : - se dešava da se u izvodjenju promene strukture i debljine sklopova ili vrste materijala, te je izvodjač DUŽAN DA DOKAŽE KAKO SE PERFORMANSE NEĆE POGORŠATI (poboljšanje je dozvoljeno) Koji je nivo informacija koje se mogu očekivati u sprezi PROJEKTANT ARHITEKTURE – SPECIJALISTA ZA PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE? Ponudjeni odgovori: 1 - LOKALNE
2 - GLOBALNE 3 – NIKAKVE informacije su LOKALNE, jer: - se odnose na pojedine delove (sklopove) u projektu, što se provlači kroz grafičku dokumentaciju (osnove, preseci, izgledi, detalji...) , kao i kroz tekstualnu dokumentaciju (tehnički opisi, predmer...) Napomena: PREDMER se radi nakon definisanja svih sklopova, odnosno nakon njihove verifikacije kroz proračun toplotne zaštite. informacije su GLOBALNE, jer: - se pravilnom i pravovremenom saradnjom signalizira i daje vremena projektantu arhitekture da izvrši neophodene korekcije u cilju otklanjanja nedostataka, ili podizanja kvaliteta, npr: - pozicioniranje i veličina otvora (toplotni gubici ili dobici) - detalja ugradnje prozora (toplotni mostovi) - detalja veza konstrukcija (toplotni mostovi) informacije su NIKAKVE, samo ukoliko: - se Proračun radi nakon završenog glavnog projekta, da bi se zadovoljila neka forma (npr. revident konstatuje da Proračun ne postoji u tehničkoj dokumentaciji ) O čemu se u suštini radi u ovom proračunu? Ponudjeni odgovori: 1 - Proverava se kao se objekat ponaša ZIMI 2 - Proverava se kao se objekat ponaša LETI 3 - Proverava se koliko je objektu potrebno energije za grejanje zimi i hladjenje leti U Proračunu se proverava se kao se objekat ponaša ZIMI jer: - U Srbiji je zima veći problem nego leto (više se energije troši na grejanje nego na hladjenje) - Građevinske štete zbog kondezacije vlage se dešavaju zimi Napomena: - kriterijumi po pozicijama su niži u Srbiji nego u EU, - u Srbiji je računska temperatura (npr.-18) značajno niža od prosečne zimske temperature (npr.-5), što praktično potire negativnosti prethodnog stava ODGOVOR 2:
U Proračunu se proverava se kao se objekat ponaša LETI jer: - se proverava stabilnost konstrukcija u letnjem periodu i vremenski pomak prolaza toplote (npr. u potkrovlju, koje je inače najproblematičnija zona) Napomena: - JU - standardima nisu ustanovljene procedure za računanje solarnih dobitaka (npr. kroz prozore)
ODGOVOR 3: U Proračunu se NE PROVERAVA se koliko je objektu potrebno energije za grejanje zimi i hladjenje leti, jer: - JU standardi su u tom pogledu nepotpuni - ovde se problem prebacuje na projektante termotehničkih instalacija Napomena: - EU - normama su ustanovljene procedure za računanje svih vrsta energetskih gubitaka, ali i dobitaka (kako od insolacije, tako i od uredjaja, opreme i ljudi)
PRORAČUN KOJI JE U SKLADU SA JU-standardima nije SIMULACIJA - za SIMULACIJE se koriste napredni softverski paketi, koji su u skladu sa EU normama, ili drugim inostranim standardima PITANJE: Koji je sadržaj u proračunu toplotne zaštite? Odgovor: 1 – Tehnički opis 2 – Pregled sklopova u projektu 3 – Proračun relevantnih sklopova (zimski i letnji režim) 4 – Pregled i proračun linijskih i tačkastih veza (gubitaka) 5 – Bilans transmisionih gubitaka po sklopovima 6 – Provera transmisionih gubitaka na najugroženijim lokacijama (prostorijama) 7 – Ukupan bilans u odnosu na geometrijske karakteristike objekta PITANJE: Koje su osnovne greške u proračunu toplotne zaštite?
Odgovor: 1 – namerne 2 – greške nastale iz neznanja 3 – greške nastale zbog neadekvatnih i nepotpunih Justandarda PITANJE: Na kojim pozicijama se javljaju najveći gubici (dobici) energije? Odgovor: 1 – na svim zastakljenim (transparentnim) pozicijama DAKLE, RADI SE O REDU VELIČINA OD 30% - 60% , S TIM ŠTO SE MOŽE KONSTATOVATI DA JE UOBIČAJENA VREDNOST OKO 50% - ODNOSNO POLA TOPLOTNIH TRANSMISIONIH GUBITAKA SE ODNOSI NA PROZORE!
ZNAČI, OD 30% - 50% , PROSEČNO 40% - TOPLOTNIH TRANSMISIONIH GUBITAKA OBJEKATA SE ODNOSI DIREKTNO NA STAKLA !
