dr Merilin Rosens Beret
DA II SU VAM v
NAOCARI ZAISTA POTREBNE? Prevela sa engleskog Milena tukić
N
ul Jugoslaviju
Dnmi$lav M.tričit /zdoWll
FINESA. Rada Končan la, Beogrod TdJfax 0111437_127; 064/113-00-88 .........fi~'..,dll.) ...
zo izdavo&l B""lidav M.tričit
u_.
Bnlni".v
Mazičić
Tehllitkl u1"\'dnik NenadĐuritit
Prwodi/ac
Milena cukit
SADRŽAJ PREDGOVOR PREDGOVOR NOVOM IZDANJU BOUI VID BEZ ČUDA OTKRIčA SUMNJIČAVOG DOKTORA KAKO DA KORISTIlE SVOJE OČi KAKO DA ISKORISTITE MilD Sunčanje ooju
OPUSTITE SE POMOČU DlANOVA NJIŠITE SE DA BISTE VIDEU BOUE Kratki zamasi Leieie osmice
KAKO DA KORIGUJETE POREMEĆAJE VIDA Miopija - kratkovidost Hiperopija - dalekovidost Prezbiopija
Stampa Caligroph, Beograd
""rt
500 primeraka
ISBN 86-82683·22·9
7 9 11
21
29 36 37 43 49 55 56 59 60
65 71
73
MOŽE USE RAZROKOST ISPRAVITI? JOŠ NEKI UOBiČAJENI PROBLIMI
81
Astigmatizam Taeke pred očima Periferno vidno polje Noćno slepilo
84 86 87 91
KAKO DA VIDITE TRODIMENZIONALNO Prva tehnika
92 93
Druga tehnika tehnika Četvrta tehnika Peta tehnika šesta tehnika Vaše tre
94 9S 9B 99 1110 106 110
120 125 127 130 145 152 157 159 160 160 161
162 163 165
167 169 177 178
PREDGOVOR Kao lekar blisko upoznat s metodom za poboljšanje vida, želeo bih da vam skrenem pažnju na neke njene veoma važne aspekte. Dobro nam je poznato da stres izaziva velika fizič ka i emocionalna oštećenja, a naši su životi obično puni stresova. Takođe je poznata uloga stresa u nastajanju oboljenja kao što su čir na dvanaestopalačnom crevu, v1sok krvni pritisak, razne vrste alergija, mentalni poremećaji, itd. Isto tako, postoji tesna veza izmedu našeg emocionalnog stanja i vida (sposobnosti da vidimo). Kada razmotrimo koliko kompleksan zadatak naše oči svakodnevno izvrliavaju u ovim modernim vremenima, postaje očigledna njihova izvanredna sposobnost da se uvek iznova adaptiraju na nove zahteve koje pred njih postavljamo. Vid će, prirodno, biti slabiji na kraju zamornog dana, a bolji ujutro, kad smo sveži i odmorni. Na isti nal'in na koji nas neke relaksacione tehnike ili odredene vežbe održavaju u dobroj kondiciji, tehnike opisane u ovoj knjizi mogu učiniti da poboljšamo svoj vid. U osnovi ovoga treninga je stav da možemo naučiti kako da svoje oči koristimo na najbolji i najefikasniji način.
8
Da li
SlI
vam tul(l{ari zaista po/re/nl/P
Današnji lekari su uglavnom zaokupljeni postavljanjem odgovarajuće dijagnoze i određivanjem terapije za ustanovljeno očno oboljenje. Daleko manje pažnje poklanjaju jednako vaŽlloj oblasti - preventivnoj medicini. Tehnike opisane II knjizi ,,Da fi su vam naočari zaista potrebne?" unmogome će jX)ffioći osobama sa uobičajenim anomalijama oka. Katkada će čak i pacijenti sa ozbiljnim oboljenjima postići znatan napredak (poboljšanje) kombinacijom ovoga metoda i uobičajene oftalmološke nege, Slučajevi koji su II ovoj knjizi opisani, pažljivo su odabrani, a tclmike koje su ti pacijenti praktikovali bile su izvodene pod stalnom kontrolom lekara. Tehnike relaksacije korisne su za većinu ljudi. Kada se pravilno izvode, one mogu da doprinesu poboljšanju vida. Kod pacijenata kod kojih do poboljšanja ne dođe, potrebno je ponovno razmatranjc psiholoških i organskih aspekata poremećaja vida. Veoma je važno naglasiti da se ovom metodu mora prići s pozitivnim stavom i motivacijom. Osobe koje su postigle najveće uspehe, tj. kojima se u najvećoj meri vid poboljšao, primenjivale su tchnike veoma disciplinovano i redovno, vežbale svakodnevno. Osobi koja iskreno želi da poboljša svoj vid, ova knjiga ima mnogo da ponudi. DireklQr Gellolt centro zo p:riho.teropijll i trening II NjujQrku dr Valentin Iv. CetIin
PREDGOVOR NOVOM IZDANJU Prošla jc čertdeset jedna godina otkako sam počcl.a da svoje pacijente podučavam da primenjuju vcžbe OpIsane u ovoj knjizi, i tako poboljšavaju svoj vid. Još uvek me oduševljavaju rezultati o kojima mc moji pacijenti izveštavaju; hiljade njih mi iznosi pozitivne efekte primene ovih tehnika. lako sam očekivala da posle četiri decenije pune uspešnih individualnih slučajeva moj rad post~ne nešto što će svima biti poznato i dostupno, shvatila sam da mnogi ljudi imaju teškoća u primenjivanju ove metode. Takođe sam shvatila i to da se mnogi koji nisu bili u stanju da na ovaj način poboljšaju svoj ..vid, mo~a bore s unutrašnjim preprekama, unutrašnjIm emocIOnalnim povredama i drugim problemima koji predstav.. . ljaju kočnicu za napredak i poboljšanje. za one koji su spremni da se pozitivno razvIJaJu, a to je većina ljudi, ovaj metod izuzetno. uspešno ponovo uspostavlja, poboljšava i održava vid. U ovo prošireno izdanje uvrstili smo dva nova po.~ lavlja. Prvo, "Dodatne tebnike" specifične informacije o očnom zamoru pri radu s kompjuterom, o uravnote-
/o
Da li su vam nao&:iri zaista potrrorw?
žavanju vida, umirivanju uma, umanjivanju efekata stresa, kao i ..televizijske tehnike". Drugo poglavlje, "Oči koje stare" nudi nove informacije O raznim oblicima slabljenja vida, okatarakti, glaukomu, makulamoj degeneraciji (degeneraciji makule), i zapaljenskim procesima i stanjima oka. V ovoj knjizi takođe možcte pročitati detalje vezane za primenu nekih srodnih metoda koji se s velikim uspehom koriste II Kini, a koji su II stanju da otklone veliki broj smetnji koje pacijenti imaju. Mi smo tc tehnike neznatno adaptirali primenjujući ih na našoj klinici II Njujorku. Konačno, II ovo izdanje sam uključila i studiju skorijih slučajeva, primere pacijenata koji su primenom ovih tehnika značajno poboljšali svoj vid. Sve ovo, naravno, ima za cilj da vas ohrabri da preduzmete prvi korak u poboljšanju svog vida. Ćitajte otvoreni za nova iskustva, bez ikakvih predrasuda; napravite raspored vežbanja koji odgovara vašim potrebama i obavezama, i uživajte u svetlu koje počinje jasno da se ukazuje pred villlim očima. Osnivač i
Merilin Rosens Beret izvr§ni direktor GeIta!t Celltra
za psihoterapiju i trening u Njujor/lU
BOUI VID BEZ ČUDA Verovatno nosite naočari, inače ova knjiga teško da bi privukla vašu pažnju. Sigurno očekujete da ćete ih nositi do kraja života, i da će vam se dioptrije iz godine u godinu samo povećavati, kako vaše oči budu postajale sve slabije i slabije. Medutim, sem ako niste baš neki poseban slučaj, i vi možete naučiti da vidite bez naočara bolje nego što sada vidite uz njihovu pomoć. Što se Amerike tiče, to se odnosi na onih sto miliona Amerikanaca koji sada koriste naočare i dodatnih osam miliona koji koriste kontaktna sočiva, još skuplja za održavanje nego naočari.
Ova knjiga će vam pokazati KAKO da to uradite. Pre nego što celu ovu ideju odbacite kao nešto šašavo, pročitajte neki od narednih primera - slučajeva koje sam imala u svojoj praksi. Kada sam je upoznala, gospoda H. je imala 84 go~ dine, i bila je praktično nepokretna usled prekorneme debljine i artritisa; bilaje i gotovo potpuno slepa. Bila sam svesna koliki je profesinaini izazov za mene ona predštavljala.
Da fi n' vam naočari zaista pct'relme?
12
Nisam mogla ništa da učinim s njenom gojaznošću i artritisom, jer nisam bila lekar; ali, kao stažista koji radi na treningu za poboljšanje vida, trebalo je da pokušam da nešto uradim s njenim slepilorn. Gospođa H. bila je moj prvi pacijent izvan instituta gde sam stažirala, i da je nisam poznavala, posumnjala bih da ju je neko poslao kod mene samo zato da me ubedi kako sam upravo odabrala pogrešnu profesi-
JU. Problemi gospođe H. s očima počeli su na uobičajen način,
pre mnogo
godin~
prezbiopijom, takoz-
vanom staračkom dalekovidošću, koja se uobičajeno javlja kod ljudi II srednjim godinama. Smatra se da prezbiopiju izaziva opadanje elastičnosti mišića. Dalekovidost gospode H. povećavala sc izuzetnom brzi. nom, a ubrzo joj je zapretio i razvoj katarakte (za ovo oboljenje je karakterističnoda očno sočivo postaje neprozirno u promenijivom stepenu, koji varira od osobe do osobe). Očna sočiva gospode H. postala su potpuno neprozirna, pa su standardnom hirurškom procedurom odstranjena. zatim su usledila tri napada akutnog glaukoma, bolesti pri kojoj tečnost nagomilana u očnim kanalima stvara ponekad bolan, a uvek opasan pritisak na očne jabučice. Gospoda H. je iza sebe imala pet operacija - tri operacije glaukoma i dve operacije katarakte; ishod svega bio je - gotovo potpuno slepilo. Mogla je jedino da razlikuje svetlost od tame. Ovde su naočari izgle-
Bolji vid bez .tuda
13
dale potpuno izlišne: i najjača sočiva deluju tako što nešto ispravljaju; činilo se da gospoda H. nije imala ništa što bi se njima moglo ispravljati. Poseti vala sam gospođu H. jednom nedeljno, u njenom stanu koji se nalazio na severu njujorške četvr ti koja se zvala "kuhinja pakla". Te posete obično su trajale po 90 minuta. Moja pacijentkinja živela je sa starijim bratom i prezaposlenom ćerkom - udovicom, koja je nekako izdržavala porodicu. Prilikom svake posete podučavala sam gospodu H. vežbama koje su osmišljene da bi podmladile i poboljšale vid, pretpostavivši da kod nje još postoje tragovi sposobnosti kojih ona verovatno nije bila svesna. Između mojih poseta gospoda H. je s puno entuzijazma vežbala, sat za satom, onako kako sam joj ja to objasnila. Ionako ništa drugo nije ni mogla ni imala da radi; otkrilaje prosto da su joj vežbe postale prijatna razonoda. Tri meseca nakon moje prve posete, gospođa H. je počela da nazire sto j stolicu u svojoj kuhinji; a kad je svetlo bilo dobro, čak i vazu i činije jarkih boja. Posle šest meseci vežbanja, jednog jutra se rasplakala od radosti: otkrila je da može da pročita one najkrupnije naslove u novinama koje je čitao njen brat. Tokom narednih nedelja ponovo je počela da uživa II kolor fotografijama magazina Laj! i u dešifrovanju manje krupnih naslova. Uske-fO je ponovo počela da slaže pasijans i da piše krupna slova debelom crnom olovkom. Bez naočara!
14
Da li
$u
vam naočari mista /J(Jtrelme?
A cajvažnije od svega - i za nju, i za njenu terku, počela
je ponovo da kuva. lako se ovo desilo pre više od dvadeset pet godina, još uvek mogu jasno da sc setim ukusa pirinčanog pudinga koji je spremila da mi se zahvali. Posebno se ponosila time što je ponovo mogla da koristi kuhinjsku posudu za merenje, sa tankim zare-
zima. Pet godina kasnije, kada smo sc poslednji put srele, bila je II stanju da tokom kraćih vremenskih perioda čita
novine uz pomoć jakih naočara.
Značajno je bilo i to što se manje žalila na artritis a i kretala se mnogo više nego što je to bio slučaj kada smo se prvi put srele.
Gospodin Q. došao je kod mene na preporuku svoje prijateljice, kojaje već bila moja pacijentkinja; imao je 65 godina; kao inženjer, veći deo svog posla obavIjao je za pisaćim stolom. Gospodina Q. je njegov oftalmolog upravo bio obavestio da je glaukom dostigao opasan nivo i da to zahteva neodložnu operaciju. Došli su kod mene veoma zabrinuti jer bi ta operacija gospodina Q. trajno onesposobila da obavlja svoj posao. Mogu li ja tu nešto da učinim? S mnogo više drskosti no što sam to u stanju da ispoljim danas, rekla sam: ,,Ako ste spremni da sa mnom radite dve nedelje po osam sati dnevno, pokušaću!"
&lji vid bez luda
15
Naredne dve nedelje gospodin Q. je osam ~ati dnevno sledio proceduru sličnu onoj koju je praktikovala igda H. Petnaestog dana gospodin Q. je opet posetio svog očnog lekara. Lekar je utvrdio da se glaukom značajno smanjio; operacija je otkazana na neodredeno vreme. A gospodin Q. je otkrio da može da radi i sa starim naočarima, koje su bile znatno slabije od onih koje je pre naSeg susreta koristio. Nastavio je da praktikuje tehnike koje je tokom ove dve nedelje bio naučio. Sve do njegove smrti usled srčanog oboljenja, osam godina kasnije, nikada se viSe glaukom nije pojavio. Četrdeset jednogodišnja gospoda L., koju je pregledalo nekoliko očnih 1ck.ara, upravo se spremala da počne da uči Brajovu azbuku - očekivalo ju je potpuno slepilo. Prethodnih deset godina patila je od akutnih napada koroiditisa, zapaljenja srednjeg sloja omotača očne jabučice (sudovnjače). Lekari koji su je letili isprobali su već sve uobičajene i eksperimentalne tretmane, uključujući i davanje doza kortizona i različitih antibiotika; medutim, levo oko joj je bilo već potpuno slepo, a desno je postepeno popuštalo. Gospoda L.je kod mene došla puna skepse, više da bi udovoljila navaljivanju svoga muža i sestre. Održala sam joj dva časa; rastale smo se uz njeno obećanje da će naredna tri meseca vežbati to što je naučila.
/6
Da li su vam ~ri zaista potre/me?
Posle tri meseca primila sam njeno pismo; očni lekar joj je rekao da se koroiditis povukao i da sc oštećeno tkivo izgleda polako oporavlja. S relativno slabim naočarima mogla je da vidi bolje nego sa znatno jačim staklima koja je koristila pre pojave koroiditisa. Kad je svom lekaru rekJa šta je radila, onje samo frknuo: ,,Hrišćanska nauka"· Ovaj metod, uza sve poštovanje hrišćanske nauke, s tim nema veze. Sada, II svojim šezdesetim godinama, gospoda L. radi veoma odgovoran posao u jednoj korporaciji, posao koji iziskuje puno pažljivog čitanja. Ona još uvek praktikuje one tehnike kojima sam je naučila tokom naša prva dva časa, već i ne razmišljajući o njima. Koroiditis je tada potpuno zaustavljen, i nikada se više nije pojavio. Gospoda Z. bila je II ranim šezdesetim godinama kada je iz Atlantik Sitija došla na Floridu, gde sam tada držala predavanja. Očni lekar joj je rekao da kod nje počinje da se razvija katarakta. Da bi bila potpuno sigurna, onaje konsultovala i drugog oftalmologa, koji je dijagnozu potvrdio. Pre nego što je krenula na šestonedeljno putovanje, održala sam joj dva časa u razmaku od četiri dana. * Meri Bejker Edi. 1886. zasnovala je pokret koji se bazimo na tvrdnji da su bolest, greh i mentalna bolest identične kategorije; stoga se i 'eJ'.enje moglo odvijati samo kao spiritualna aktivnost. bez upotrebe lekova i drugih klasičnih medicinskih tretmana!
17
Bolji vid bez čuda
Tokom putovanja prilježno je vežbala tehnike koje sam joj pokazala. Kad se vratila s puta, posetila je lekara koji je prvi uočio pojavu katarakte. On ju je ponovo pregledao i rekao: "Mora da sam vam p?stavio"pogrešnu dijagnozu. Sada od katarakte nema 111 traga. Ona mu je odgovorila: "Ne doktore. bili ste II pravu. Pošto ste me preglrdali, ja sam konsultovala i drugog lekara; i on je JXtt\"Tdio vašu dijagnozu.." Doktor je odmahivao glavom: "To se I11kad ne događa, " rekao je, "katarakta ne nestaje." .
Gospoda Z. je onda počela da mu
.
pnča O tehnIka-
ma koje je upražnjavala na brodu. Manje učtiv od doktora koji je otpustio gospodu L.. ovaj lekar je gospodu Z. samo presekao uzvikom: ..Budalaština!" Budalaština ili ne, tek, deset godina posle toga događaja, gospola z. još uvek svakodnevno prak~~kuje tehnike iz ovoga programa, a kad sam poslednji put bila s njom u kontaktu, rekla mi je da nije došlo do ponovnog razvoja katarakta. Nije više parila ni od prezbiopije, staračke dalekovidosti, od koje je takođe parila u vreme našeg prvog susreta. Slučaj gospodina C. koji je dobro poznat po svojim emisijama vesti na televiziji, mnogo je manje dramatičan od ovih koje sam vam već ispričala, ali jc jedini slučaj u kome sam nekome pomogla preko telefona. Gospodin C. bio je dvadesetpetogodišnjak kada smo
18
se upoznali. Njegov
Da li su vam naoo:'ari zaista potrebne?
slu~j
za mene nije predstavljao
neki poseban izazov - radilo sc samo o umerenoj kratkovidosti, ali sam uočila upornost s kojom je naporno vežbao izmedu naših nedeljnih susreta. Svaki put kada bi došao kod mene, bilo je očigledno poboljšanje koje je vežhom uspevao da postigne. Posle dvadeset časova nije mu više bila potreb'na moja pomoć: njegova kratkovidost je iščezla. Iako mi je tokom vremena poslao nekoliko pacij~ nata, godinama nismo bili II direktnoj vezi. Onda mi se jednog dana javio telefonom, iz inostranstva. Njegovo dete je imalo latentni strabizam (razrokost). Predlagali su im operaciju koja će to da koriguje, rekao je. Želeo je da zna šta ja mislim o tome. Telefonom sam mu opisala tehnike koje inače koristim II takvim slučajevima. Tokom narednih nekoliko nedelja imali smo niz takvih telefonskih razgovora. Dete nikada nisam videla; gospodin C. me je samo obavestio da je došlo do sjajnog poboljšanja. Uz gore navedena, nudim vam i sopstveno iskustvo. Sa dvadeset sedam godina patila sam od tri poremećaja vida: imala sam hiperopiju - koja se ~esto pominje kao hipennetropija, (kod nje se zraci svetlosti koji udu u oko presecaju iza mrežnjače, umesto na njoj). Žrtve hiperopije se obi~no opisuju kao dalekovide, jer bolje vide udaljene predmete od onih koji se nalaze sasvim blizu; ali; u stvari, njihov vid na daljinu
Bolji vid bez čuda
19
je retko iznad prosečnog. Takođe sam imala i astigmatizam. Ovo je još jedan vrlo nezgodan poremećaj u prelamanju svetlosti. Umesto da rožnjača bude sferičnog oblika, ona je zaravnjenija nego što je to uobičajeno; ovo zaravnjenje kako se pretpostavlja, uzrokuje priti~ sak očnih kapaka na jabučicu, po drugima, pritisak nastaje zbog suviše napetih mišića. Da, sve bude još komplikovanije, bila sam i blago razroka. Kad god bih bila umorna, desno oko bi počelo da mi "šeta", i tada bih videla odvojene slike; moj vid nije uspevao da ih stopi u jednu. Takođe me je mučio i vrlo čest zamor očiju, koji je dugo trajao. Lekari su mi prepisivali sve jače naočari, a vid mi se uporno pogorliavao. Oseka samopouzdanja u mom životu nikad nije bila veća. Tada mi je jedan prijatelj - novinar Sidni Filds - rekao da postoji način kako da poboljšam vid, i da to nema veze s nošenjem naočara. Njegovo dete je upravo prolazilo kroz taj trening. Na njegovu preporuku potražila sam organizaciju koja se tada zvala Američka asocijacija za očni trening. Prosto nisam mogla da poverujem da sam već posle prvog ~asa videla bolje, a osećaj napetosti je polako počeo da se gubi. Posle nekoliko časova, odbacila sam naočare. Danas, a otada je prošlo više od dvadeset godina, naočari mi još uvek nisu potrebne, iako ih većina ljudi mojih godina, kao što je uobi~ajeno, odavno nosi.
Da li $u vam naočari mista potrebrnJ?
Ovo iskustvo me je navelo da odlučim da studiram trening, da bih i ja mogla da drugima prenesem tehnike koje su i meni i mnogima pre mene veoma pomogle. Ove tehnike su tako jednostavne da ih je jedan moj prijatelj u šali uporedio sa situacijom kada šuti rate pokvareni radio aparat da biste iz njega najednom čuli sjajno izvodenje Malerove Druge simfonije. Jedna od vcžbi koje su pomogle, na primer, gospodi H. sastojala se samo u tome da zatvorenih očiju sedi pred sijalicom i da polako pokreće glavu sleva nadesno. U postupku koji je tome sledio, trebalo je samo da dlanovima pok. rije oči i opusti se. Medu vcžbama koje sam smislila za gospodina Q., postoji jedna koja bi od vas sigurno izmamila uzvik neverice: sastojala se u tome da njegova negovateljica kad god prode pored njegovog kreveta, uzme šareni časopis i njime nekoliko puta zamaše pred njegovim očima. (Kod glaukoma, od koga je gospodin Q. patio, funkcionalno područje okaje veoma suženo tzv. tunelski vid; kada bi oči gospodina Q. pratile šarene pokrete u vazduhu, one bi malo-pomalo proširivale tu funkcio· nalnu oblast, dok se ona, konačno ne bi proširila na onu prvobitnu veličinu.) Sve ove tehnike su detaljno opisane u narednim poglavljima, zajedno s uputstvima kako da ih primenjujete, i s objašnjenjima zašto su one toliko delotvoročni
ne.
OTKRIĆA SUMNJIČAVOG DOKTORA Tehnike očnog treninga razvile su se iz istraživanja doktora Vilijema H. Bejtsa, poznat~g njujorško.g oftalmologa, koji je postao jedna od naJkontrover'::n1jih figura modeme medicine. . Bejts nikada nije ostavljao utisak nekog ko .će tol~ ko ustalasati zvaničnu medicinsku javnost. DIplomIrao je na Komelu i na njujorškom koledžu za lekare i hirurge; predavao je oftalmologiju lekarima na njujorškoj medicinskoj školi za postdiplomske studije. Često su ga sa raznih očnih klinika pozivali kao konsultanta, posebno za latentni strabizam (koji se javlja povremeno). Njegova saradnja i veze s bolnicama ka~ što su Belvi, Harlem hospital, Klinika za uho, grlo I nos na Menhetnu, Njujorška očna bolnica, bile su veoma čvr ste. Doktor Bejts se godinama svojom profesijom bavio na potpuno ortodoksan način. U tome je bio besprekornn. . . Medutim, tokom ispitivanja, a pregledao Je oko tndeset hiljada pacijenata godišnje, Bejtsa je sve više počela da uznemirava činjenica da se ono što j~ on u praksi zapažao, nalazilo u priličnom sUkob~ s.omm šta se lekarima po školama predav2.!o, i 'čemu Je I on sada podučavao svoje studente.
22
Da li su llam naolari z.aisw potrebne?
Jedna od glavnih anomalija oka II vezi je sa sposobnošću oka da premcšta fokus s udaljenih na bliske predmet~ (i obrnuto), procesom koji oftalmologija naziva akomodacija. Slaha akomodacija znači slab vid, a to se manifestuje kroz kratkovidost, prezbiopiju i druge poremećaje.
Oftalmolozi su bili dugo uvereni da znaju kako akomodacija funkcioniše. Još od 1851, kada je nemaČ. ki naučnik Hennan Ludvig Ferdinand fon Helmholc konstruisao oftalmoskop - pomoću koga se može pos. matrati živo oko - objašnjenje ovoga fenomena posta. lo je dogma: očno sočivo, menjajući svoj oblik vrši ak~ modaciju, verovatno (ni sam Helmholc nije bio baš sasvim siguran II ovo) kao posledica pomeranja cilijamih mišića Tehnička uloga očnog sočiva je da skrene, tj. da prelama zrake svetlosti koji uđu II oko. i da ih usmerava na mrežnjaču. Ako nešto ne valja s ovim prelamanjem, vidimo loše, a to je objašnjavano na sledeći način: sočivo je ili suviše spljošteno, ili suviše široko, ili suviše oštećeno procesom starenja da bi funkcionisalo kako treba.
Ako je sa sočivom sve II redu, onda mora da nešto ne valja kod cilijarnog mišića. u svakom slučaju, pacijentu treba dati naočari. Bejtsa je mučilo sled!Xe pitanje: Ako je tačno da od sočiva zavisi akomedacija oka, kako se onda oči akomodiraju čak iako im je očno sočivo odstranjeno, pri operaciji katarakte?
Otkrića $lI11Injilavog
doktora
23
Bejts je takode dovodio u pitanje i uobičajen i opšteda se oblik očnih jabučica, jednom formiran, nikada više ne mcnja. Kada je očna jabučica kraća od uobičajenog rastojanja od prednjeg do zadnjeg dela, dolazi do hiperopij({, tzv. dalekovidosti. Ako je očna jabučica duža no obično, (izdužena po osi), rezultatje miopija ili kratkovidost. U oba slučaja oko se ponaša kao loše fokusirana kamera, i prema saznanjima oftalmologije tu sc ništa drugo ne može učiniti, sem da se prepišu naočari. Ali, dr Bejts je tvrdio da su se kod njegovih pacijenata i dalekovidost i ktatkovidost ponekad povlačile: pacijenti su bili II stanju da II nekim prilikama vide bolje nego inače. Dokazivao je da očna jabučica može da menja svoj oblik. Bejtsje započeo istraživanja, i ona su trajala četr deset godina. Medu zaključcima do kojih je došao, bili su i slcdcći: prihvaćen stav
Na poremećaje vida, pa čak i 1Ia bolesti kao Jto je glaukom, veliki uticaj imaju emocionalna stmija i stres: ne izdaju oči 1/as nego mi tijih. Kada smo zdravi i opuJteni, vidimo bolje (to ne znači da vidimo kao neko drugi - kad dobro vidi). Kada smo napeti, umorni ili bolesni, vidimo mnogo loJije. (Kada /lapetost i trauma dođu do krajnosti, kao 1/a primer; u ratu, u borbi, može se pojaViti potpuno slepilo i kod ljudi čije Sll oči potpuno zdrave.)
Da li $u vam naočari zaista potrebne?
24
Ako izbegavQte prenapregnulost i oslobađate se stresa, i vaš vid će se poboljšati - ponekad pos-
tepeno. ponekad
zapanjujućom
brzinom. Nape-
tost se može izbeći ako promenimo neke svakodnevne navike. Stresa se možete osloboditi tako što ćete upraŽf!Javati neku od antistres te/mika. lako je starenje neizbetno, staračka dalekovi-
dost (prezbiopija) koju većina ljudi razvije već posle četrdesete godine, ipak nije neizbežna. Sa starenjem se smanjuje fleksibilnost mišića, pa je zato umm!iena i usporena sposobnost očiju da se prilagođavaju.
Otkrića SlImnjićal'Og
čica;
'!iil/ov oblik se može stalno menjati,
li
za-
visI/osli od razlitit;h faktora. Ako očna jabučica lIe menja svoj oblik, to može da bude zbog napetill ili zgrčenih mišića (koji je onda stalllO drže zategllutom); ili: mifići mogu biti mlitavi zbog preterane ili nepravilne upotrebe, tako da nisu više u st01yu da se napregnu, i pri daljem napreza'yu nema rezultata. Naočari generalno. donose veću štetu nego korist; lyihova namella je da isprave grešku u
25
pre/amO/yu svetlosti na ''.1ellvm pif/U i.O mreŽ1yače (re/ine), ali, pokazuje se da one, s/varno, samo doprinose pOllavljmyu ove greške. Prirodno je da oko greši, naročilO /roda posmatramo oblike koji su nam nepoznati. M07ak takođe le greške brzo ispravlja (gubimo iz vida da se pornka nekoliko puta prenela do mozga vraća. pa vizija neke slike. što je duže posmatramo. biva jasnija). Naočari vam mogu čitanje lIl-rifliti prijatnijim (udobmjim). ali. ofle SU kao "štaka" - lIe utiČU no !Izrok koji se nalazi u osnov; ovog poremećaja vida.
Dr Bejts se upotrebi naočara protivio s tolikim ubeda je imao običaj da ih strgne svojim pacijentima i pred njima ih razbije. Godine 1912, on se energično usprotivio predlogu da se veliki broj učenika njujorške gradske škole opremi naočarima, besplatno. Rezultat ove njegove "neposlušnosti", ili esnafske nelojalnosti (prema svojim kolegama i čitavoj industriji koja je ta pomagala proizvodila) - bio je taj da su ga čak i bez zvaničnog objavljivanja izbacili jz Američke medicinske asocijacije AMA. Privatno, asocijacija ga je optužila za "neetičko ponašanje", ali je pritisak koji je, u ovom slučaju, izvršila multimilionska optička industrija bio očigledan, i da je to bio pravi razlog za ovo ekskomuniciranje dr Bejtsa. lako je, potom, dr Bejts pozvao članove AMA da ispitaju njegovu teoriju, i dokažu da j~ ona pogrešna, oni to nikada nisu uradili. Bejts je umru 1931. godine, đenjem
Miopija i hiperopija - (krarkovidost i dalekovidost), nisu stalne i nepopravljive nesposoblIosti oka, određene fiksnim oblikom očnih jabu-
doktQra
2fi
Da li su vam nao&lri wirt" potrebne?
a njegove teorije nisu ni oborene ni prihvaćene od njegovih kolega. Svakome je, naravno, jasno da je za Bejtsovu eks· komunikaciju prvenstveno odgovorna ista ona optička industrija koja je mnog()~odina posle Bejtsove smrti, obelodanila da plaća velike odštete pacijentima kojima su profesionalci pogrešno prepisali naočari, i tako ih oštetili. Postoje svakako i druga., racionaJna obja!lnjenja za Bejtsovo razilaženje sa kolegama.
Medicina je (ona to mora biti) konzervativna profesija, veoma oprezna prema novim idejama dokle god se onc ne dokažu. Ponekad, kao II slučaju Luja Pastera, ta opreznost može se pokazati preteranom i suvišnom. S druge, praktične strane gledano, mnogo je lakše jed· nom prezauzetom lekaru da prepiše naočari nego da se poduhvati zahtevnog očnog treninga, koji može da potraje mesecima. Na kraju krajeva, naočari, kroz is· toriju već dugo uspešno pomažu ljudima da bolje vide. Postoje jako stari arheološki dokazi o tome da su i u davnim vremenima ljudi koristili neke vrste sočiva za uvećanje. Neron, je recimo, gladijatorske borbe posmatrao kroz gemu (posebno izrezbaren dragi kamen), i koristio neku vrstu lornjona. Kinezi su još u desetom veku čitali uz pomoć na~ara. Rodžer Bejkonje o nao· čarima pisao daleke 1268. godine, kada ih je Florentinac Salvino delji Armati doneo u Evropu. Zašto na· puštati efikasno pomagalo, dugim vremenom potvrde.
Otkrića
sumnjifavog doklora
27
no, zarad neke nove teorije? Svako kome se naočari zamagle kad uđe u kuhinju (ili spolja u neku zagrejanu prostoriju), svako kome je uništen radni dan ~ jer je zaboravio svoje naočare kod kuće - može na ovo pita· nje odgovoriti drugačije. Isto bi tako odgovorili i mnogi koji dobijaju sve jača i jača stakla (sve vcće i veće dioptrije) jer im oči od opuštanja postaju sve slabije i slabije: naočari pre oslabljuju no što jačaju njihove oči. Medutim, oftalmolozi nisu uzimali u obzir ove razloge kad su se bili okomili na dr Bejtsa. Njihova pažnja nije bila usmerena na uspehe Bejt· sovog metoda (kao što su slučajevi gđe H. i gdina Q.), nego na njegove promašaje. Dr Bejts je bio izvanredan pionir, ali, kao i većina drugih pionira onje tek bio otkrio novu teritoriju i nije mogao da je ispita u potpunosti. Posle njegove smrti osmišljene su mnoge nove tehnike koje su zamenile one koje je on preporučivao za relaksaciju tela i uma, a neke od tih tehnika su sadržane II ovoj knjizi. Važno je istaći da su neke tenzije u nama tako du· boko ukorenjene da ih jednostavne relaksacione tehnike ne mogu da dosegnu. U takvim slučajevima neop· hodna je drugačija vrsta terapije, koja je takođe razmotrena kasnije u knjizi. U svakom slučaju. ono što je važno naglasiti jeste da je poboljšanje vida nadohvat milionima ljudi, i to bez pomoći naočara, kao dosad.
Kako da korisrite slJCJje oči ,
KAKO DA KORISTITE SVOJE OČI Cak i oni najzdraviji i najopušteniji medu nama nemaju konstantno savršen vid. Niko ga nema. Oči funkcionišu besprekomc samo onda kada smo potpuno odmarni, pa čak i tada, periodi samenog vida svode se na nekoliko minuta, čak i dok spavamo. Ali, kad stignete do kraja ove stranice, već možete preduzeti veliki korak ka tome da poboljšate svoj vid i učinite da dobro vidite veći deo dana. U tom trenutku - kad dođete do kraja strane - odložite knjigu na tre~ Dutak. Ako nosite naočari, skinite ih načas (nemojte ih odmah baciti, kao što je to imao običaj dr. Bejts). Pogledajte kroz prozor. Pustite da vam oči lutaju, bilo da gledate II blokove zgrada niz ulicu, ili II polja II daljini, ka horizontu. Nemojte pokušavati da ceo vidik obuhvatite tim jednim pogledom; pogledajte II jednom trenutku II jednu tačku, a onda preme!Hajte pogled na sledeću, pa na narednu, itd, leao što Indijanac preleće či. tav vidik u potrazi za antilopama. Pokušajte da jasno vidite neku malu oblast, održavajući pritom svesnost o celom vidiku koji vam se ukazuje. Nemojte se napre. zati da vidite. Opuštenost je esencijalna za dobar vid _ što se više budete trudili, slabije ćete videti. Ako ne možete jasno da vidite ono u šta gledate, zatvorite oči
na nekoliko sekundi, opustite se i dišile duboko. (Oči ma je kisconik neophodan; kad ga nemaju dovoljno, nisu II stanju da funkcionišu kako treba). Kada ponovo budete otvorili oči vidcćete oštrije. Sada sc vratite u sobu, pređite pogledom po uglovima na tavanici, zadržite se malo na slici koja visi na zidu, pogledajte pepeljaru ili stočić za kafu koji stoji u uglu sobe. Česte i lagane promene fokusa opustiće vaše očne mišiće. Kada budete nastavili sa čitanjem, možete ponovo staviti naočari; pustite oči da lagano klize preko redova, bez naprezanja. Nemojte sebe primoravati da čitate brzo. Produžite sasvim opušteno i bez žurbe - više će te uživati u tekstu, šta god da čitate, razumcćete ga bolje i - izbcći zamor. Odvajajte oči od knjige posle svake stranice da biste pogledali kroz prozor i zatim pogledom prelete1i po sobi. Dozvolite sebi treptanje, ali ne tako što ćete naglo grčiti očne kapke, nego tako što ćete ih puštati da se zatvore blago i prirodno. Kad god trepnemo, oči se kupaju u umirujućoj ali jakoj antiseptičkoj tečnosti, u poredenju s kojom su sredstva za održavanje sočiva - samo bleda fabrička kopija. Ali, nemojte misliti na treptanje, pustite da sc samo dogo~ di. Sklopite oči na nekoliko sekundi kad god dovršite stranicu. Oči bolje uspevaju da vide kako treba kada im dopustite da sc češće odmore. Ako čitate u toku dana, sedite blizu prozora - zauzmite takav položaj da svetlost može nesmetano da pada
Da li su
VWII
naočari taista potrebne?
na knjigli koju čitate. Nemojte se brinuti da svetlost kakvog sivog, vctrovitog popodneva može da bude nezadovoljavajuća - ako možcte da čitate nonnalno, znači da ima dovoljno svetla. (što opušteniji postanete _ kako bi jedino trebalo ako sledite uputstva iz ovog poglavlja, manje svetla će vam biti potrebno.) Tokom noći, izbegavajte čitanje u sasvim zamračenoj sobi sedeti ispod ograničenog kruga svetlosti koji vam pruža samo jedna lampa, bez obzira na to što su naši dedovi morali da čine upravo tako, pa su ipak preživeli. Ostavite neko makar slabo svetlo da obasjava ostatak sobe, a lampu koja bi trebalo da vam obasjava knjigu postavite na levu suanu i malo unazad Kada podignete oči sa teksta koji čitate da biste preleteli pogledom po sebi, varijacija u intenzitetu svetla nete biti tako velika, prijate vam. Neki ljudi nalaze da im je ovo problematično u početku ali na duge staze rezultati su takvi da je vredno izdržafi bilo kakvu privremenu nelagodnost Najbolje mcsto za čitanjeje ono na kome se DSeća te prijatno i opušteno. zaboravite savete svoje majke o uspravnom sedcnju u stolici sa tvrdim uspravnim naslonom. Isto tako možete (ako ne i bolje) da čitate leže. ći na kauču, ili oslonjeni na veliki jastuk u svom krevetu - dobar je svaki polOŽaj koji omogućava pravilno disanje i dovoljno svetla. Takođe zaboravite i ono naređenje koje kaže da stranicu knjige koju čitate treba da držite udaljenu od vrha nosa tačno 35cm.
Kako da kcriSfiU SlIOj6 oo
31
Držite knjigu tamo gde vam se čini da najbolje vidite - ali promenite ponekad to rastojanje da biste promenili fokus. Izbegavajte da čitate kad ste umorni ili bolesni. Ako baš morate. činite to s čestim prekidima da biste se odmorili. Kada sa čitanja predete na gledanje televizije, nemojte pogasiti sva svetla; ostavite da soba bude bar slabo osvetljena. Nemojte svoj pogled fiksirati neprekidno za ekran, nemojte da zurite u njega; pustite oči da klize s jednog kraja na drugi, pomerajte pogled s tačke na tačku. Oči se nonnahlO pomeraju - menjaju svoj položaj 80 puta u sekundi, a zurenje opasno ometa taj prirodni proccs. Pogledajte na trenutak van ekrana, preletite pogledom po sobi, da biste promenili fokus. Sklopite oči ponekad (nećete mnogo toga propustiti) i trepćite često. Ako ovako činite. televizija ~ ma šta ona mogla da učini vašem umu - neće moći da naškodi vašim očima. Pridržavajte se istog postupka i kad gledate filmove - pustite oči da klize preko ekrana, umesto što se trudite da coo ekran odjednom obuhvatite pogledom. (Možda ćete zapaziti da najbolje vidite jednu oblast i njenu najbližu okolinu.) Ako često idete u bioskop, promenite uobičajeno mesto sedenja: sedite dalje pozadi ili bliže, napred zavisno od toga da Ji ste krntlmvirli ili dalekovidi.
32
KaJw da koristile svoje oči
Da /i su vam na.oXt:iri zaista p()/.-ebne?
U okviru očnog treninga, ja sam gledanje filmova koristila kao deo programa: kratkovidi pacijenti ~ naravno, bez naočara - prve večeri sedcli bi II petom redu, sledeće II šestom redu, i tako progresivno, dok nisu sasvim dobro videli i iz veoma udaljenih redova. Za one dalekovide, sve je bilo ohrnuto II odnosu na rastojanje od ekrana. Povremeno, menjajte svoj fokus: ako sie kratkovidi, umesto ekrana posmatrajte nakratko red gledalaca koji sede ispred vas; ako stc dalekovidi. pos· matrajte tavanicu. U svim ostalim aktivnostima prilikom kojih ste ranije imali običaj da nosite naočari, skinite naočari s vremena na vreme i probajte da nastavite to što radite, dokle god oscćate da možete. Pošto kvalitet vida može da se menja zapanjujućom brzinom, može se desiti da imate periode kada vidite savršeno i bez naočara. Upravo ti periodi mogu biti veliki moralni podstrek za one ljude koji se boje da nikada neće videti dobro. Kada idete u šetnju, posmatrajte svet oko sebe kao daje TV ekran ili film. Pustite oči da vam lutaju, s tač ke u daljini, do ptice na obližrtioj grani, od Iiea lepe devajke koja prolazi pored vas, ili zgodnog muškarca koji vam ide u susret, do oblaka iznad vas... Nikad ne nosite tanme naočari, bez obzira kako sunčan bio dan, sem ako vam baš očni lekar nije preporučio da ih no~ site kao deo terapije vašeg očnog obolenja. Iako lekari prepisuju tamne naočari uglavnom zato što to pacijenti od njih traže, produžena - nametnuta tama za oči je
I
33
isto onoliko loša koliko je svetlost za njih blagotvoma. Tamne naočari prouzrokuju preteranu osetljivost na svetlost, pa čak je čine i nepodnošljivom. Mornari koji ceo svoj radni vek provode na palubi slal~o gledajući l, more, koje dodatno ref1ektu.je svetlost, mkada ne nose naočari za sunce, a ipak po pravilu, sačuvaju dobar vid do u duboku starost; njihove kolege koje rade u utTobi broda, sa mašinama, pri vrlo slabom ~;yetlu, veoma često razviju u starosti kataraktu i druge ozbiljne poremcćaje vida. Magarci koji su nekada davno korišćeni II rudnicima da bi izvlačili tovare uglja na površinu, u mraku bi bili potpuno slepi; vid bi im se ponovo vraćao kada bi ih pustili na pašnjake. Nemojte biti magarac u rudniku uglja ako baš ne morate. Dakle, bez naočara za sunce! Kada ste za volanom, nemojte da "prilepite" pogled za autoput. Pogledajte čeŠĆe ka horizontu na trenutak, zatim natrag na autoput, onda pogledajte na komandnu tablu pa zatim ponovo na put. Premeštajte pogled s jedne strane puta na drugu, simultano, budite svesni polja koja okružuju put, iako ćete ta polja videti manje jasno. Ako vozite noću, nemojte gledati direktno u farove vozila koja vam nailaze u susret - nastavite da jednako pokrcćete oči tako da izbegnete da vas rtiihova svetla zaslepe; gledajte mimo njih ili is~ pod. Ako se vozite autobu.som ili vozom gde su redovi sedišta takvi da putnici sede jedni prekoputa drugih, ''JTIcstojedni iza drugih -kao Što je to slučaj u Njujarku
Da li
$u
vam nlUJČari zaista potrebne?
- nemojte "buljiti" u saputnike čak i ako je vaš pogled "prazan". Trudite se da pokrećete oči, ne samo zato što time pokazujete svoje lepo ponašanje, već zato što je to bolje i za vaš vid. Nem~ ničeg misterioznog u ovakvom načinu ko~ rišćenja ečiju.
Sve o;le činjenice bile su dosrupne godinama, a gotovo je depresivno koliko se o njima malo zna. Na primer, skicu ovoga poglavlja pokazala sam svom prijatelju kojije pisac i puno putuje: Kako se nikada ranije nije susreo sa bilo kakvim vežbama za poboljšanje vida, nije uspeo da prikrije svoj skepticizam preda mnom. Kada sam ga nekoliko dana kasnije srela, priznao mi je: "Ono što si ti napisala nisam uzeo baš za ozbiljno, ali sam pokušao da iz radoznalosti sledim tvoje savete. Radio sam kod kuće za pisaćom mašinom i počeo sam da s vremena na vreme gledam kroz pro~ zor, i da puštam oči da lutaju po sobi. I zatvarao sam oči često. Kada sam završio posao, na kraju dana, počeo sam da rasprernam svoj radni sto, i naišao najednu poruku na koju sam bio potpuno zaboravio. Pročitao sam je, i tek kad sam je spustio nazad, na sto, prilično iznenađen shvatio sam da nemam naočari. Prvi put posle trideset godina da sam bio u stanju da pročitam bilo šta manje od naslova u novinama bez pomoći nao~ čara!"
Video bi i bolje kad bi mu neke od tehnika postale svakodne....!la navika, kao' što su postale, recimo gđi L,
Kako da koristile sllOje oči
35
našoj prijateljici iz prvog poglavlja koja i sada, u svojim šezdesetim godinama, vjd~ sasvim dobro. Kada bi svakom detetu II Zemlji na vreme pokazali ove tehnike, kada bi svaki odrastao čovek bio uveren u njihovu vrednost i opravdanos:, možda bismo usko~ ro prestali da budemo narod u kome naočari nosi više od 10% dece ispod 16 godina, sbro 32% ljudi izmedu 17 i 44 godine, i gotovo 59% onih koji imaju iznad 45 godina. Ove cifre su medu naj.".išima na svetu, pa izgleda da Amerikanci imaju najbolju moguću oftalmološku negu, ali to nije tako. Mi samo više zavisimo od naočara; a radeći tako, mi uništavamo svoj vid.
Kako (la iskoristiIlI slI1i'tlo
KAKO DA ISKORISTITE SVETLO Dobre navike o korišćenju vida prvi su korak, ali samo prvi korak ka ostvarivanju boljeg vida Koraci koji vam slede na ovoj stazi sastoje se od korištenja tehnika koje relaksiraju v~ um i telo. koje doprinose boljoj cirkulaciji krvi II očima i mozgu, koje opuštaju napele mišiće, ukljućujući i onc koji pomažu da oči funkcionišu kako treba, tj. uključujući i napregnute i mlitave mišiće. Ove tehnike - koje nesumnjivo nisu vežbe II uobičajenom smislu reči- - osmišljene su da odagnaju ili ublaže kratkovidost, dalekovidost, prezbiopiju i ostal~ uobičajene poremećaje vida. Kada se pokažu kao bezuspe:!:ne. to jc najčešće zato što ih pacijenti nisu k0rektno izvodili, ili zato što su poremećaji vida tako duboko emocionalno ukorenjeni (a oko je produžetak mozga) da jc ponekad polrebno II pomoć pozvati psi·
hotcrapiju. Neke od ovih tehnika osmislio je dr. Bejts, a neke su delo njegovih occnika koji su njegovom metodom nastavili da se bave; ali, najveCi deo tehnika koje ćete • Kad kažemo .. vežbc" obićnO mislimo na neku vrstu gimnastike, znaCi ndto ~to se radi mehanički i ~to izaziva fizički efekat
37
naći u ovoj knjizi predstavljaju novi postupci, ili postupci na neki način izmenjene stare tehnike čije je modifikovanje bilo neophodno. kako je moja praksa nedvosmisleno potvrdila.
SUNČANJE OČIJU Jedna od osnovnih tehnika (možda najlakše primenjiva a nepobitno korisna) jeste tehnika koja se zove sunčanje, a sastoji se iz jednostavnog izlaganja očiju svetlosti, bilo da je ona prirodna ili veštačka. Ona se bazira na dvema činjenicama koje su u medusobnoj vezi, a to su: (I) oči prosto cvetaju na svetlu i (2) oči vide razlikujući svetlost od tame - što su oči više izloŽClle svetlosti i što su više naviknute da velike količine svetlosti prihvate. one su u stanju da efikasnije funkcionišu, bilo da je svetlo dobro ili loše. Sunčanje obezbeđuje svetlOSl A njegovi efekti su zadivljujućeočigled m. Kao prvo, sunčanje relaksir.:t i telo i um, tako da ono prija svakome, bez obzira na očni poremcćaj. Ljudima pogođenim kratko\'idošću, dalekovidošću ili prezbiopijom. sunčanje op~t:J. napete m;šiće, koji su (delimično) odgovorni za ove poremcćaje. Kada je reč o razrokosti, sunčanje ,,ispravlja" oči makar privremeno, ponekad u velikom stepenu. Sunčanje stimuliše mrežnjaču (retinu), koja postaje slaba i ncosetljiva ako je dugo lišavamo svetla.
38
Da li su vam mwlari zaisra pol~ebne?
Svetlost je hrana za mrežnjaču i os~la ncrvna tkiva neophodna za dobar vid. Lišena svetlosti, mrežnjača propada - što je jedan od glavnih razloga zašto sam tako odlučno protiv nošc,:!ja naoćaA za suncc. Postoji teorija koja tvrdi da ,,sunčanje" stimulišući retinu, usporava i starenje mozga. Ta teorija se bazira na sledećim činjenicama: (,1) kada je stimulisana, reti· na prenosi slike mozgu preko jednog velikog nerva, a onda preko nekoliko različitih nervnih puteva, do cen· tra za vid koji se nalazi na potiljačnom delu moždane kore (okcipitalni režanj); (2) ti nervi su od suštinskog značaja za funkcionisanje samog mozga; (3) kada su II upotrebi, ti nervi uzrokuju, kao odjek, aktivnost i II drugim nervima koji se nalaze II povezanim asocijativnim oblastima; (4) aktivni nervi znače aktivan zak. Aktivan mozak, kao i aktivni mišići, traje duže. Sunčanje, takođe, otklanja fotofobiju, preosetljivost na svetlost, koja ljude koji od nje pate navodi da nose naočari za sunce što ih obično čini još više foto--
mo-
fobičnima.
Mada manje upadljivo, sunčanje takođe čisti zakrvavljene oči, a takođe, otklanja i svrab (Nikada nemo} te trljati ili češati oči ako vas svrbe; radije ih sunčajte - svrab će brzo nestati). Uza sve dobre efekte koje donQsi, sunčanje je takođe i tehnika koja zahteva najmanje napora. Za oči je sunčanje prijatno i umirujuće, onako kao što je to topla kupka za telo. Sunčanje na prirodnoj svetlosti j~ sva-
Kako da islwrisrile sverio
39
kako korisnije, ali je izlaganje veštačkoj svetlosti takođe neophodno, jer oči moraju da se postepeno naviknu na sve veće i veće količine svetlosti. Da biste vcžbali sunčanje, potrebna vam je udobna stolica sa uspravnim naslonom, obična stona lampa na koju se stavi sijalica s užarenim vlaknom (nikada nemojte za Sunčanje koristiti infracrvenu lampu, koja se koristi u kozmetičke svrhe, ili neku fluorescentnu lampu). Počnite sa sijalicom one snage koja odgovara vašim očima (obično je to 25 ili 40 W); lampa sa sijalicom treba da bude udaljena 90 do 180 cm od vas. Ako ste već prešli neke srednje godine, vrlo je važno da zaštitite svoje oči tako što ćete početi sa sijalicom snage od 25 W i to na maksimalnoj udaljenosti od 180 cm. Postepeno iz nedelje u nedelju menjaćete sijalice; već druge nedelje možete preći na sijalicu od 40 W, pa zatim 60, pa 100 i, konačno, završite sa sijalicom od 150 W. Kada zamite vcžbanje sa sijalicom od 150 W, možete, recimo da predete na reOektor sa zaklonom, koji fokusira snop svetlosti da biste imali veću koncentn.ciju svetlosti. Zapamtite da na sijalicu veće snage možete da pređete tek kada su se vaše oči potpuno privikle na prethodnu količinu svetlosti. Da biste započeli da sprovodite tehniku sunčanja, pogledajte ilustraciju na slici l, i sledite naredne korake - uputstva:
Da li su vam nl(ln wis/(l {'QIrelme?
(I) Postavite lampu na udaljenosti od 90 do 180 cm ispred stolice sa uspravnim naslonom, zavOlite sijalicu kojom počinjete vežbanje, i uključite prekidač.
(2) Smestite se udobno u stolici, ali tako da vam leda budu uspravna; stopala treba da su vam na podu, nos uperen pravo napred, ne uvis ili nadole. (3) Skinite naočari i lagano sklopite oči (nemojte, molim vas, stiskati očne kapke; jednostavno pustite da sami padnu). (4) Sada okrećite glavu sasvim lagano i ritmično s jedne strane na drugu; krajnja tačka trebalo bi da budu do ivice ramena, nikako preko toga - previše naprezanja učiniće napetim vaše vratne mišiće, a osnovna svrha sunčanja jeste da mišiće opusti. (5) Pustite da se vaše oči kroz zatvorene kapke napa· jaju svetlošću. Osetite kako vam se eela glava pokreće polagano i slobodno, kao klatno na starom dedinom satu. Postanite svesni mnogih tankih, sićušnih mišića koji povezuju vaš potiljak sa vratom; pomozite im da se opuste tako što ćete zamisliti da "dišete" u njih. Usmerite svoju pažnju i na mišiće koji polaze s prednje strane vaših ušiju i koji kontrolišu vilicu. Opustite ih tako što ćete zevnuti. (6) Ograničite svoja prva sunčanja na po pet minuta. Posle perioda od mesec dana, taj period slobodno produžite i na dvadeset minuta, ako možete. Ovako, takode opuštate i eeo svoj nervni sistem. Sun-
41
Kako da iskoristite sve/lo
čanje, čini se, mnogo e.fikasnije deluje, pogotovu kod starijih ljudi, ako se vežba nekoliko puta dnevno po dvadeset minuta; nego u više navrata koji bi trajali kraće - po neknliko minuta. S druge strane, mladi ljudi izgleda da imaju jednake koristi i od više kraćih perioda sunčanja, i od nekoliko dužih.
Slike l Kad se naviknete na reflektor, iii na!iaču sijalicu, spremni ste za kupa;nje u sunčevoj svetlosti - napolju,
42
Da li $u vam naOCari mista fX'tTebrnl?
na otvorenom, ili pokraj prozora, ili čak i kroz prozorsko okno. Ograničite prirodno sunčanje na četiri minuta na početku. Držite nivo !l0sa koji stc imali kod prethodne vežbe; nemojte podizati oči ka suncu; ni, uprkos pre.
porukama dr Bejtsa. i' nekih drugih predavača, treplati na suncu niti pokušavati da otvorenih očiju gledate II njega. Bez stručnog nadzora, ovakvi postupci vode II zurenje j produ1..eno fokusiranje, što je nesumnjivo štetno za oči.
Kada sc izvodi po uputstvima koja su vam ovde data, sunčanje je savršeno sigurno; uobičajena je posledica praktikovanja i to da se II celini osetate bolje. Ponekad se kod početnika dešava da sunčanje isprovocira osećaj mučnine ili neprijatnosti; ako vam se to dogodi, nemojte odmah odustajati; osećaj nelagodnosti brzo prolazi, No, ako i posle početnog perioda nastavite da se Oscćate neprijatno, možda sunčanjc nije rešenje za vas; tada verovatno treba konsultovati psiboterapeuta. Čak i kada nemate vremena za celu proceduru sunčanja. koristite blagotvoran uticaj svetlosti. Hodajte sunčanom stranom uliee; ako jc svetlo toliko jako da mrštite čelo i stiskate kapke, idite polusklopljenih oči ju. Kada već postanete veteran u sunčanju, sunčev sjaj vas verovatno nete brinuti više nego mornara kome je to sasvim normalna stvar; ne samo da ćete videti boljc, nego ćete se i uOPšte osećati vitalnijim.
OPUSTITE SE POMOĆU DLANOVA Posle sunčanja pokrijte oči dlanovima. Čak iako niste probali sunčanje, probaj tc opuštanje očiju pomoću dlanova. "Prekrivanje očiju dlanovima" sastoji sc od pokrivanja očiju šakama koje su blago savijene tako da formiraju kupe; kao ni sunčanje, ova tehnika nije vežba u smislu napregnute aktivnosti. Naprotiv, ona u sebi sadrži prizivanje neaktivnosti: njcna svrba je da temeljno opusti i um i telo, da opusti i revitalizuje oči. "Prekrivanje" je posebno važno posle sunčanjajer poboljšava cirkulaciju u svim očnim krvnim sudovima i okolnim tkivima, a pravilna cirkulacija jcste osnova za dobar vid. Dobra cirkulacija je posebno važna kada pređemo neke srednje godine i uđemo u treće doba. "Prekrivanje" možete vdbati gotovo svuda - kod kuće u stolici, ili u krevetu, u kancelariji za svojim radnim stolom, u automobilu, u vozu, u autobusu. Ali, da bi bilo uspešno, da bi vam koristilo, morate ga izvoditi na tačno određen način. Ako vcžbate kod kuće, biće vam potreban samo jastuk. Ako putujete, možcte ga zameniti aktentašnom ili nckom manjom putnom torbom. Ako ste u kance-
44
Da li su vam naolari zaista potrebne?
lariji, poslužiće vaš radni sto. Da biste otpo~1i s vežbanjem, pogledajte ilustraciju i prot":tbtite korake koje (7)
preporučujemo:
(l)
(2)
(3)
Počnite tako šti:tćete zagrejati Sake. Hladne šake mogu usporiti 'priliv krvi II predeo očiju, tople Sake će ga .ubrzati. Ako su vam ruke hladne, zagrejte ih tako što ćete ih protrljati ili tako što ćete ih malo protresti. Sedite uspravno II udobnu stolicu pravog naslona. Namestite jastuk ili predmet koji vam služi ume-
sto njega na krilo,
45
Opustite ye pomoću dlaru:wa
ravnog putovanja, ili bilo koju drugu sliku koja vas može učiniti opuštenim. Nemojte se naprezati dajasno vidite detalje, sli· ke - pustite da oni sami dodu. Ova vežba može se shvatiti kao neka vrsta konstruktivne meditacije, a svaki napor --čak i napor da se nečega prisetite - poništiće re)aksbciju koja je ovde glavni cilj. Stoga se ja ne slažem sa sugestijama
pa oslonite laktove na njega.
Ako ležite na krevetu ili kauču, položite glavu na jedan jastuk, a na drugi oslonite ruke.
(4)
Lagano sklopite oči.
(5)
Opustite ruke; zatim prekrijte dlanovima (savijenim blago, da formiraju kupe) oči, i to tako da dlanovi dodiruju s jedne strane ivicu nosa, s druge strane da su palčevi položeni na slepooč nice, dok ostali prsti stoje na čelu. Pazite da dlanovima ne pritiskate očne jabučice; kroz tako postavljene dlanove svetlo ne treba da dopire do
(6)
Dok sedite tako prekrivenih očiju, pustite um da luta; prizovite neko od prijatnih sećanja - dan proveden na pecanju na mimom planinskomjezeru, ili porodični izlet, neki prizor sa nezabo-
očiju.
Slik. 2
Da fi
(8)
$u
vam naolari zaista potrebne?
koje je davao dr Bejts da treba da sc trudite da "vidite crno". Ako vidite sve crno, u redu - već ste postigli vrhunac u ovoj vežbi. Ali, nemojte svesno činiti napor da to postignete. Na počet ku, ćete verovatno v.ideti sivo pre nego crno. Ako se osctite n~Petim u toku vežbe, ustanite i blago se razmrd.ajte, rastrcsite udove. Nelagod~ nost bi trebalo da nestane. Ako vam se ruke zamore, olabavite ih, malo ih protresite, ili ih pomerajte ritmično levo-desno. Onda ponovo uradite vežbu.
Kada osetate da su vam oči teške ili posebno umorne, kombinujte sunčanje s ovom vežbom. Prekrijte oči i polako odbrojavajte unazad. od 10 do I. Onda sunčajte oči, isto tako odbrojavajući. Ponavljajte ove dve vcžbe, naizmenično, četiri ili više puta zaredom, sasvim lagano, bez ikakve napetosti. Vaše će oči videti bolje, a u celini ćete se osećati bolje. Prekrivajte oči koliko god često možete i koliko god vam prija, nema nikakvog ograničenja u trajanju. Čak i pet minuta vcžbanja prekrivanja očiju u toku napornog radnog da.tla učiniće da bolje vidite i da sc oscćate bolje. Bilo d2 vreme za vežbanje nadete u toku radnog dana ili ne, obavezno odvojte dvadeset minuta za vežbanje uveče, na kroJu dana. Uradite vežbu i ako imate glavobolju - videćete da će se bol ublažiti. Ako
Opustite se pomoću dlanova
imate ozbiljniji poremcćaj vida, trebalo bi da prekrivanju očiju posvetite i više od dvadeset minuta dnevno.
Dr. Bejts je često imao običaj da prepričava anegdotu o jednom svom pacijentu koji je držao, a zasigurno još uvek drži, svetski rekord II neprekidnom praktikovanju ove tehnike za poboljšanje vida. Čovek koji je tada imao negde oko sedamdeset godina, patio je od hiperopije, astigmatizma i prezbiopije, a počela je da mu se razvija i katarakta na oba oka. Nosio je naočari već punih četrdeset godina, ali je bio došao do tačke kada više ni s njima nije mogao da vidi dovoljno dobro da bi radio. Dr Bejts mu je preporučio da vcžba prekrivanje očiju, na šta ga je pacijent upitao: ,,Doktore, mogu li ja da preteram s tim?". Bejts je odgovorio: "Ne, ova tehnika jednostavno donosi opuštanje vaših očiju." Posle nekoliko dana pacijent se vratio i rekao: ,,Doktore, bilo je dosadno, jako dosadno, ali uspeo sam." Vcžbao je neprekidno čitavih dvadeset sati, praveći pauze jedino da bi pio vodu. Kada mu je dr Bejts testirao vid bez naočara, pacijent je mogao da pročita donji red na standardnoj test tabli sa rastojanja od oko šest metara, a uzorak sa sitnim slovima na malom rastojanju mogao je da pročita i sa udaljenosti od oko 15 cm i 50 cm. Daljim ispitivanjem otkrio je da se zamućenje, zatamnjenje njegovih očnih sočiva, što je osnovna manifestacija katarakte, značajno smanjilo.
Da li
s14
vam Molari zaista potrebne?
~~ na kontroli dve godine posle toga, njegovo stanje niJe se pogoršalo. I?a završimo s ovom tehnikom; nete bID: svako mOĆI o.dmah da s~ opusti vežbajući prekrivanje očiju dlanOVima M?O~1 od ~as imaju punu glavu misli, po ceo ~a~. T~ misli sastoje se od raznih briga, planova i razm~šlJanJa o stvarima koje bi trebalo da radimo. Ako ~am J.e p.roblem da tak.-ve misli jednostavno prekinete i lZ?aCI~ IZ glave,.pokušajte da se usredsredite na sebe, ~l n~ Jedan sasvim nov način; postanite svesni svoga dlsan~a. Ne pokušavajte da ga izmenite, samo na njega ~bra~lt.e svesnu pažnju. Pratite kako vazduh ulazi i IzlaZI ~Z vašeg tela. Vaše disaqje tada, u principu, trebalo bl da postane mirnije nego pre, dok se niste ovako koncentrisali. Po~~m ćete .pOCeti ~a se osećate opuštenijim, pa
ćete blt.1 u stanju da pnzovete neka prijatna sećanja.
Ako se JOŠ uvek ~te uznemireni, predlažem da prestane~ sa v~žb~llJem I pročitate poglavlje koje se zove "OČI, u:~o I pSihoterapija", kako biste dobili nove in. formaCije o tome kako da se uspeSno opustite.
NIIŠITE SE DA BISTE VIDELI BOUE U svom klasičnom delu Ples života Havelok Elis je napisao: "Ritam obelcžava ne samo život, već i univerzum". Penušavi talasi se, ritmično udarajući, razbijaju o obalu. Drveće se ritmično njiše na vetru. Postoji skriveni ritam u letu ptica, u zujanju komarca, II pokretanju slonova, u kretanju (po orbitama) zvezda i planeta. Ljudi koji žive II prirodi - mislim na pripadnike afrič· kih plemena, američke Indijance, Aboridžine - obožavaju svoje bogove kroz ritam svojih tradicionalnih igara, U vreme kada se putovalo brodovima, mornari bi razvijali ogromno jedro uz ritam mornarske pesme. Moderni muškarci i žene, međutim, odavno su izgubili taj osećaj za primaine ritmove prirode; nemaju nikakav kontakt s njima, uvek smo jedan korak napred ili nazad, nikad u ritmu. Mi ne martiramo, mi se, figurativno rečeno, borimo i spotičemo. Pokreti njiba· nja oživljavaju, i uspostavljaju fizičke i mentalne ritmove, produbljuju harmoničan odnos s prirodom - i zato nas ospo,sobljavaju da vidimo bolje. Među najbolje njišućc kretnje spada i dugo stojeće njihanje.
Da li
SII
mm naolari zaista potrebne?
To je relaksant: kada se izvodi pred spavanje, predstavlja uvod u noć punog odmora, i ima moć da odagna nesanicu. Takođc poboljšava cirkulaciju. Ako ga izvodite ujutru, neposredno po ustajanju, ono ćc dan pred vama učiniti manje opterećujućim i zastrašuJ"ućim. .." , Ako u svoj pretrpani dan možete da udenete i njihanje - a idealno je da se vcžba posle sunčanja i prekrivanja očiju dlanovima - učiniće da se popodne osećate osveženim umesto umornim. Osim toničnog dejstva, njihanje blagotvorno deluje na rad očiju, posebno kada su u pitanju kratkovidost, staračka dalekovodost i razrokost. Dr Bcjts, koji je uz sunčanje i prekrivanje preporučivao i ovu tehniku, zapazio je da ona ima blagotvorno dejstvo i kod diplopije (dupla slika), i poliopije, višestruke slike. Da biste počeli s izvođenjem ove vežbe, pogledajte sliku 3 i pročitajte uputstvo: (I)
(2) (3)
Pustite neku od starih ploča Persija Fejta ili Mantovanija, da bi vas muzika uvela u ritam koji njihanje zahteva. Kad prođe prva nedelja vežbanja, možete se osloniti na svoj unutrašnji ritam; važno je da njihanje bude lagano i ravnomemo~ Skinite naočari i stanite na sredinu sobe tako da gledate kroz prozor" Stanite blago raširenih nogu, tako da vam stopala budu paralelna. Ako stc nižeg rasta, rastojanje izmedu stopaJa trebalo bi da bude oko ISem',
NjiIire se d« biste videli bolje
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
51
ako ste pak visoki, to rastojanje trebalo bi da bude dvostruko veće. Nemojte se opterećivati da to rastojanje mente; jednostavno, zauzmite onaj položaj u kome se oscćate opušteno i prirodno; važno je jedino da oseĆ3.te da imate dobru ravnotežu. Pustite da vam ruke padaju slobodno, nos držite pravo - znači, isti onaj položaj glave o kome smo govorili kod sunčanja. Sada zanjišite telo: prvo glavu, zatim trup, pa prenesite taj pokret na celo telo. Prebacujte težinu s jedne noge na drugu. Počnite prvo s kretanjem udesno, pa se vratite u početni položaj i zatim zanjišite naleva. Kada je težina tela sasvim na jednom stopalu, možete lagano da odignete onu drugu peru od poda. Kada dođete u položaj da su vam ramena paralelna sa zidom, treba da se kroz njihanje vratite u centralni položaj, pa zatim nastavite da se polagano okrećete ulevo. Težina će se preneti na levo stopalo, a onda ćete desnu petu moći da odignete od poda. Dok se njišetc, zamišljajte da-se gornji deo vaše kičme istežc na gore, a donji deo kičme kao da se isteže na dole, kao da vas nešto vuče u tom pravcu i pojačava vaše istezanje. Nemojte se previše okretati u stranu - njišetc se, ne radite aerobik. Nemojte ići preko onog po-
52
(9)
Da li su
V«III
naočari wis/", potrebne?
lažaja kada su vam ramena paralelna sa zidom ka kome se okrećete. Dok vam je glava II onom neizmenjenom položaju (tako da nos stoji pravo), pustite da vam oči prate linije koje obeležavaju granicu izmedu zidova i tavanice.
Njišlte se da biste videli bolje
53
(10)
Posle nekoliko kompletnib pokreta, spustite oči nešto malo ispod vrha prozora, i pratite zamišljenu liniju II toj visini, koja prelazi preko zida. Pratite tu liniju mirnim pogledom, bez prekidanja, kao da lagano plovite. Ovo baS nije lako kako izgleda, treba stalno da mislite na to što radite. i
(ll)
Dok
očima
prelazite" preko prozora, usmerite
pogled II daljinu i obuhvatite njime cca vidik, koliko god vam to svetlo dozvoljava. Promena fokusa opustite očne mišiće. Trudite se da oči održite na nivou one linije koju ste "vukli" duž zida. (IZ) Sa svakim dovršenim zamahom promenite visinu linije koju pratite očima za tridesetak centimetara gore ili dole, kako želite. Ova promena je ·veoma važna - ne dozvolite da vCŽba postane monotona.
"
.
Slika 3
Tokom njihanja doživocete nešto što je iluzija. Izgledate vam da se mm prozora kreće u suprotnom pravcu od pravca vašega kretanja, a tako će se ..ponašati" i drugi obližnji predmeti. Predmeti koji se nalaze izvan prozorskog okna, kao što su drveće i udaljeni predmeti, izglec;iaćc kao da se kreću s vama. Ako vam se to ne dogodi, znači da se ne njišete na pravilan način; verovatno se držite oct'više kruto. Isti zaključak mOže se iivesti i ako se dogodi da oscćate vrtoglavicu ili uznemirenost - ili ste kruti pri
Da li su vam naoc"ari zaista porreblU:?
54
kretanju ili ste dopustili da vam oči zure. Ako se osenelagodno ili vam se vrti II glavi, prekinite za trenutak, zatim vežbu ponovite pokrećući se skladno i sasvim smireno, a lo će dovesti do neophodne relaksacije. Jedna od važnih"posledica koju donosi njihanje jeste da razbija naviku ·zurenja, a druga je šio se na ovaj način opuštate ako ste previše stegnuti i napeti. Idealno bi bilo da njihanje izvodile tri puta dnevno: ujutro, negde II toku popodneva, i uveče pred spava-
NjiJite se da biste videli bolje
ćate
rUe. Počnite
sa trideset kompletnih njihanja. Tokom vre-
mena možete taj broj povećati da dnevno dosegne sto. Ako vam sc ovo čini mnogo, seti te se da nonnalnom brZinom možete izvesti trideset zamaha II toku jednog minuta, šio znači da vam za dnevnih sto treba tri minuta i dvadeset sekundi. To jc mala cena da biste se bolje osećali tokom dana, da biste imali bolji san i bolji vid. Vežbajte njihanje dokle. vam to ne postane dosad· no - dosada nije baš prijatelj relaksacije. Ako vam dosadi ceo postupak, napravite pauzu od nekoliko dana, ili pokušajte drugu varijantu: (I)
(2)
ZanjiSite se udesnc; kao kod običnog njihanja, ali podignite uvis desnu ruku i raširite sasvim prste na njoj. Kada ramena dodu u paralelan položaj prema zidu, spustite desnu i podignite levu ruku, tako-
(3)
55
de raširenih prstiju, i nastavite da se sada njišete ulevo. Sve vreme vežbanja pratite prste uzdignute ruke i zamišljajte da 'njima povlačite crnu liniju po zidu.
Sem ispruženih prstiju i ,,slikanja po zidu" prstima, ovaj postupak identičan je prethodnom. Ali, većini ljudi je lakše da povlačenje linije zamisle na ovaj način. Zbog podizanja i spuštanja ruku, ova varijanta je malo dinamičnija i ima stimulativno dejstvo, pa se ne preporučuje baš pred spavanje jer će vas dodatno rasaniti.
KRATKI ZAMASI (Sedeća variianta) Stariji ljudi kojimaje te~o da stoje - kao što je to bio slučaj sa gdom H. - mogu takode da iskoriste ve· ćinu pozitivnih efekata ove vežbe, tako što će izvoditi kratke zamahe - neku vrstu sedeće varijante njihanja. Ovaj postupak zahteva da se udobno namestite u stolici s uspravnim naslonom, da skinete naočari i pustite da vam ruke slobodno padaju niz telo. Otvorenih očiju i ravno upravljenog nosa pokrećite gornji deo tela sjedne strane na drugu. Ruke bi trebalo da vam se krcću II skladu s torzom,lagano i ritmički. Glava, naravno, mora da se pokrete zajedno s telom. Posle prvih
Njišile ~e da bisre videli bolje
57
nekoliko pokreta; počnite da zamišljate iste one linije po zidovima kao što sam to objasnila u prethodnoj vcžbi za nonnalno njihanje.
LEŽEĆE OSMICE Ova vežba, koja ima bezbroj varijacija, sastoji se u tome da vrhom nosa opisujete položen broj osam (ili, ako vam je lakše. znak za beskonačnost). Zvuči pomalo šašavo, zar, ne? Ali, "ležeće osmice" opuštaju mišićc vašeg vrata i leda, i umiruju eca nervni 'sistem kada ste stegnuti i napeti. Male ležeće osmice opušlaju sićušne očnc mišiće. Velike, pak, opuštaju krupnije mišiće, i čine da krv brže poteče ka mozgu, svuda kroz glavu, vrat i oči. Velike ili male, osmice možete izvoditi bilo kad i bilo gde, i lo tako da niko i ne primeti da vi u stvari nešlo vcžbate. Ja, recimo, ovu vcžbu radim kada u velikoj poslovnoj zgradi moram da čekam na lift, ili sedeći u pozorištu dok traje pauza, ili u svojoj kancelariji dok telefoniram. Jednostavno, zatvorite oči i "crtajte" ležeće osmice vrhom svoga nosa; one mogu posle da postanu i položene, iskošene ili čak uspravne - važno je da glavu pomerale lagano i ravnomemo. Kada vam dosade osmice, crtajte u vazduhu krugove, pa ih pogledom "secite" na male delove, šnite. "Crtajte" točkove voza, oz-
Slik,4 načite svaku prečku na njima. "Crtajtc" strelice okre· nute u svim pravcima. Ponekad samo pokrenitc glavu lagano, tako da primetite da su se sva ova tkiva aktivirala: treba da osetite kako vam se sve pomera u ramenima i vratu. Ovo zahleva koncentraciju; zamislite da svesno posmatrate unutrašnjost svoje glave i vrata. Pogledajte i1ustn>.\~iju br. 4. Svi postupci koje sam dQ:-ada opisala, od sunčanja do osmica, opuštajući su, i QSmišljeni da povećaju vašu senzitivnost, osetljivost :''1 sopstveno telo. uključu-
58
Da li su vam nactari zaist" potrebne?
jući
i oči. Nasuprot fizičkim vežbama, koje imaju za cilj da izgrade i zategnu mišiće, i koje obično ne zahtevaju nikakvo razmišljanje, vežbe za poboljšanje vida obavezno iziskuju koncentraciju. One se moraju izvoditi polako i ritmično. U poglavljima koja slede bavićemo se specifičnim tehnikama koje su c:mušljene za odredene vrste problema s vidom.
KAKO DA KORIGUJETE POREMEĆAJE VIDA u većini poremećaj~ koji su posledica nepravilnog prelamanja svetlosti pri prolasku kroz oko, postoji ncka mišićna neravnoteža. Neki mišići su vrlo zategnuti, a neki pak, previše olabavljeni. Svaki od poremećaja vida nastaje kao posledica određenih nedostataka. i zahteva precizan pristup ti lečenju. Korektivni postupci nisu teški niti komplikovani, ali zahtevaju da im sc posvetite - samo čitanje ove knjige neće učiniti da se s vašim očima dogodi čudo. Oči morate da trenirate, da bi radile ono što vi želite; taj trening zahteva bar isto onoliko pažnje koliko je neophodno da biste psa naučili poslušnosti. Pokazalo se da stariji ljudi čcsto postižu bolje rezultate od mlađih ljudi; možda je to zato što imaju više upornosti i strpljenja, i svakako više vremena. Ali, bez obzira na godine. vaši izgledi na uspeh su veliki ako zaista želite da ponovo dobro vidi.te, i zaista radite svakodnevno na lome.
60
o.:. li $u MlItI naočari zaista potrebtu>? MIOPIlA - KRATKOVIDOST
Jedan od najrasprostranjenijih poremećaja vida jeste miopija. ili kratkovidost. Ona se, uglavnom, javlja vcć II ranom životnom dobu - izmedu šest i des~t godina, a ponekad i nešto kasnije, II pubertetu. Fizički gledano, do miopije dolazi zbog izduženosti očnih jabučica. Sem kada se dete rodi kratkovido (što jc veoma redak slučaj), uzrok kratkovidosti je naj~ češće emocionalne prirode; rezultat je opšte napetosti i naprezanja; ili je dete prinuđena da počne da čita kada za to još nije spremno, ili muje dosadno II školi, ili - kako je jedna od studija pokazala - dele ima otpor prema učitelju, ne voli ga, i tada iz ,.nepoznatih" razloga ne vidi tablu i ono šlo piše na njoj. Moja proučavanja ovoga problema pokazala su da je kratkovido dete uvek izuzetno poslušno i dobro vas~ pitano, a obično pati od anksioZ1losti, ili je žrtna represije, iako je potpuno nesvesno toga. Ono samo prigušuje, isključuje spoljašnji svet koji bi ga mogao dovesti u iskušenja da bude nevaljalo (neposlušno); s lakoćom čita na blizinu, ali ne vidi jasno ništa izvan sigurnosti svojih knjiga. Međutim, uprkos činjenici da ovakvi emocionalni uzroci kratkovidosti podrazurnevaju i pomoć psihoterapeuta, oni, zbog svog definitivnog fizičkog uzroka, mogu biti otklonjeni i bez te vrste tretmana. Da biste otklonili ovaj problem. trebalo bi da počnete sa sunčanjem i prekrivanjem očiju dlanovima tokom
Kako da korigujere poremećaje viJa
61
nekoliko kraćih perioda, pa onda prckrivajte oči jedan duži period. Zatim poredajte 14 običnih domina (treba da imaju najviše 12 tačaka na sebi), tako da budu na međusob nom rastojanju od po 2,5 cm, a da stoje u visini vašeg lica. Možete ih poredati na naslagane knjige na stolu, ili na policu, ili na gornju površinu televizora. Sedite dovoljno udaljeni. toliko da vam domine izgledaju blago zamućene, nejasne. Skinite naočari, kao i u svim vcžbama dosad, zatvorite oči i opustite se. Oči treba da vam se osećaju la~ ko i udobno u svojim dupljama, kao beba u kolevei. Sada udahnite lagano i duboko. Izdahnite isto tako, sasvim lagano. Otvorite oči i pustite ih da lagano klize duž stranica (ivica) domina: po gornjoj, a zatim po donjoj ivici domine koja sc nalazi prva sleva u nizu. Nemojte se truditj da jasno vidite njene tačke, samo prelazite duž ivica, svuda okolo. Zamislite kako se baš sada aktivira onaj deo vašeg mozga koji se nalazi II potiljačnom delu moždane kore, gde su smešteni centri za vid. Ovaj postupak ponovite šest puta sa pIVom dominom, pa pređite na sledeću. Kad stignete do šeste domine, blaga zamućenost vizije s kojom ste otpočeli vežbanje će se izgubiti, a domine na desnom kraju niza izgledaće vam sasvim jasno'i ostr" ;f~lljive.
Da li su vam
naočari roisra
poIreb.,.,?
Ako tačke na dominama ne vidfte sasvim jasno, belo, sklopite oči i vizualizujte (zamislite sliku koju ste već videli) prvu dominu; mentalno pojačajte njenu sliku, da bude oštrija i jača nego što ste je zaista videli; pojačajte i kontrast boja. Utisnite tu sliku u svoju memoriju. Memorija (sećanje) vrlo je važna za funkciju vida: objekte koji su nam poznati vidimo bolje·od onih koje vidimo prvi put. Sada otvorite oči i, prisećajući se one zapamćene slike, pustite da vam oči klize duž ivica prve domine. Be-L obzira na 10 kako u stvari, vidite tu dominu, zapamćena i projektovana slika učiniće da je vidite jasčisto
niJe. Ponovite postupak s preostalih pet domina. Svaki put kada se neka od njh pred vašim očima uka1.e sasvim jasno, zapamtite tu sliku i ponovo je prizovite sklopljenih očiju (tj. sklopite oči i vizualizujte sliku ponovo). Kada vam sve domine budu jasne dok ih gledate otvorenih očiju, pometite stolicu 15 em unazad, i ponovite celu igru još jednom. To vam neće oduzeti tako mnogo vremena kao što biste mogli pomisliti; trajate tek negde oko pola sala; ako svemu možete posvetiti i više vremena, utoliko bolje. Drugog dana vežbanja, pređite sa domina na karte za igranje. Ostavite na stranu štihove (one karte koje i~aju velike slike) i džokere i izdvojite karte na kojima su
Kako da korigujele poremećaje iliJa
samo brojevi; one vam daju kontrast koji se bolje ijasnije može uočiti. Na međusobnom rastojanju od po 2,5 cm prilepite providnim selotejpom karte na zid, u visini očiju (naravno, kad sedite). zatim se odmaknite od njih na ono odstojanje na kome ih vidite malo zamućeno, i ponovite ceo postupak kao sa dominama. Trećeg dana, uzmite zidni kalendar sa većim ciframa, tako da ih možete razlikovati s udaljenosti od tri metra (ili manje, ako baš morate) bez naočara, i takođe samo blago zamućene. Pusti te oči da lagano klize duž ivica okvira svakog datuma, kao što ste to ranije radili S<)ivicama domina. .. Trebalo bi da ovoga pUla možete da sedite na većoj razdaljini nego ranije, zbog slika koje su već utisnute II valle sećanje. Posle osam dana naizmeničnog vežbanja sa man~ jim i većim rastojanjima, promenit~ prvobitni niz domin-a: neke od njih postavite na mesto odakle ih možete savršeno videti, ostale pomeriti na drugo mesto, rastojanje, gde ih vidite malčice zamućeno. Gledajte sada napred i nazad jedne pa druge domine, oko deset minuta, i to tako šio tele često praviti pauzu i koncentrisati svoju pažnju na njihove šare. Ostatak vremena koje ste odvojili da biste vežbali, provedite u uobičajenom treningu sa dominama, kako je lo napred opisano.
64
Da li $u
lIGIm
naolari zaista polubIle?
Održavajte sledeći redosled: jednog dana domine, karte, pa kalendar - i tako najmanje mesec dana. Ako želite, možete umeSto sa kartama ikaIen· darom da vežbate sa slikama koje ste isekli iz nekog časopisa, štampanim simbolima ili bilo kojom drugom slikom koja vam se učini složenija ili interesantnija. Vodite računa samo o tome da uvek pogledom prelazite duž ivica slike, da ne gledate direktno II nju samu, i činite to lako i nežno. Često prekidajte vežbanje da biste promenili fokus. Slažite pasijans, kad god vam se ukaže prilika; ova igra aktivira mišiće oka ali je oslobođena napetosti i tenzije, što je inače karakteristično za druge igre kartama. Posle mesec dana vežbanja (možda i ranije), svako ko ima, recimo, presečnu kratkovido~t! .p.9čiće značaj no poboljšanje vida. Ako je rd o jačem poremećaju, za to prvo primemo poboljšanje trcbaće vam više vre~ mena. (Kod slabe i umerene miopije, greška u prelamanju ne prelazi šest dioptrija ~ jedinica koja se koristi II optici. Ako ne znate tačnu vrednost svojih dioptrija, možete to proveriti kod optičara ili lekara.) Jedna moja klijentkinja iz državne škole u Njujorku, posle samo jednog časa upoznavanja s vežbama za korekciju kratkovidosti, nastavila je samostalno da vež~ ba. Poslc mesec dana, otkrila je da, po prvi put u toku celokupnog svog dugogodišnjeg školovanja, može da vidi šta je napisano na tabli, i to bez naočara. sledećeg
Kako da kongujete poremećaje viJa
Nikako nemojte odustajati od vežbanja posle tih prvih mesec dana. Nastavite s vežbanjem dokle god ne budete sasvim zadovoljni kvalitetom svoga vida. Vežbajte kad god imate vremena: kada putujcte autobusom ili vozom, pustite oči da slobodno preleću preko velikih reklamnih panoa, ali pri tom ne čitajte šta na njima piše, ponašajte se kao'da su oni karte ili veliki kalendar, s kojima ste vežbali. Ako gledate II njih tokom kratkih vremenskih perioda, uopšte nije bitno to što su oni daleko iznad nivoa vaših očiju. zatim, promenite fokus i posmatrajte, recimo, dugmad na kaputu nekoga ko sedi preko puta vas, klizeći pogledom duž ivica svakog dugmeta. Pri tom se nemojte snebivati: pokrete vaših očiju drugi teško da mogu da uoče. Ako ste od onih koji imaju više samopouzdanja, možete vežbati tako što ćete pratiti konture lica i tela svojih saputnika.
HIPEROPIJA - DAtEKOVIDOST Hiperopija JX>Znatija kao dalekovidost, pogađa mnogu decu, a često se održava i đo sasvim zrelog doba. Žrtva hiperopije ne može da fokusira oba oka na objekat koji se nalazi sasvim blizu; pa čitanje postaje otežano, ponekad čak praćeno mučninom i glavoboljom. Hiperopija često prati detetov slab uspeh u školi. Dalekovida osoba dobro vidi na daljinu ali.ima teškoća sa vidom kada su male razdaljine u pitanju.
Da /i su va",
66
naočari
zaisw"potreime?
I kod ovog poremećaja uzrok je i emocionalni faktor: hiperopija može da bude jedan od načina ispoljavanja anksioznosti. Da bi se ova neravnoteža izbalan-
simIa, trebalo bi primenjivati
sunčanje,
prekrivanje oči
Kako da korigujeu poremećaje vida
(S)
(6)
jl! dlanovima, njihanje i često menjanje fokusa s dalekih na bliske predmete. i obrnuto. Sve ovo treba prak-
tikovati zajedno sa specifičnim tehnikama koje preporučujem za korigovanje hiperopije. Ako želite da otklonile hiperopiju kod svog deteta, napravite od vežbanja igru - ako on ili ona treba da vežba sunčanje, njihanje i sve ostalo kao što mora da vežba skale na klaviru, neće biti uspeha. Učinite celu stvar zabavnom, uz obećani bolji vid, uživanje II čita nju i oslobodenje od glavobolja i očnog zamora. Prva od specifičnih tehnika koju vam predlažem, zaista liči na neku vrstu igp::. (I)
Uzmite vizitkartu i okrenite njenu praznu stranu.
(2) (3)
(4)
Olovkom načinite crnu tačku u samom centru. Držeći kartu u ruci na rastojanju koje vam odgovara, premeštajte pogled s jedne strane karte na drugu, sve dok ne počne da vam se čini da je tačka počela da se pomera levo kad se vaše oči pokreću desno, i obrnuto (ova iluzija naročito fascinira decu). Posle nekoliko minuta ovakvog vežbanja, docrtajte još nekoliko tataka na oko 1,25 cm jednu od druge, i to II horizontalnom nizu.
(7)
(8)
67
Sada polako idite pogledom od tačke do tačke, napred i nazad kroz ovaj horizontalni niz, i tako četiri puta. Potom sklopite oči i iz sećanja prizovite sliku niza tačaka. Pomerajte se od tačke do tačke, baš kao {to ste radili i maločas, kad su vam oči bile otvorene. Ponovite ovo četiri puta. Zatim, poredajte tačke vertikalno, na istoj udaljenosti, 1,25 cm. Šetajte pogledom gore-dole po kartici, četiri puta, pa četiri puta ponovite isto u mislima, sklopljenih očiju. Uzmite drugu karticu i iscrtajte je tačkama u boji - recimo, svojoj omiljenoj - pa ponovite ceo postupak još jednom.
Ovaj trening sa karticom može se izvoditi jednom dnevno: kad su u pitanju deca, ponavljam, potrudite se da izvedete celu stvar tako da dete dobrovoljno učes tvuje. Ovom vežbom postiže se opuštenost očnih mišića; ako dete to doživi kao još jednu obavezu, do željenog rezultata neće doći. Sada je na redu tehnika s kartama koja može da olakša čitanje. (1)
Uzmite knjigu ili stranicu štampanog teksta, aJi takvu da ima dosta praznog prostora između redova. Postavite tekst ispred sebe na ono rastojanje na kome su slova blago zamućena.
Da li su mm naočari muta fJOlrebne?
(2)
Sada taj tekst okrenite naglavce, tako da ne možete da ga čitate. (3) Preletite očima polako preko margina, nekoliko puta, i zamišljajte da se upravo sada pojačava aktivnost vaših centara vida u mozgu. (4) Izaberite dve tačke na gornjoj ivici stranice, i onda odaberite neku treću tačku koja se nalazi dalje u sobi, recimo teme neke kutije. (5) Premeštajte sada pogled sa tih tačaka na stranici do one na kutiji, i obrnuto, nekoliko puta. (6) Zatim, pažljivo razgledajte prostor izmedu redova, idući nadale. kao da čitate. Kad budete negde oko polovine strane, sve će vam postati jasnije. Nemojte se tada naprezati da vidite jasno; samo nastavite da gledate. (7) Kad dođete do kraja stranice, okrenite je na pravu stranu. i pređite pogledom prazan red ispod plVog reda slova. (8) Zatvorite oči, i iz sećanja prizovite bele prostore izmedu redova, zatim ih pomerajte napred-nazad. (9) Otvorite oči i pažljivo razgledajte prostor izmedu plVih nekoliko redova; zamislite daje to ona bela boja koju ima svcž sneg na jakom suncu. Ponovite ovo nekoliko puta, naizmenično otvarajući i zatvarajući oči. (10) Zatim pustite oči da plove po redovima teksta napred i nazad. bez voljnog pokušaja da čitate.
KakQ da korigujele fXJremdaje vida
(II)
Pogledajte malo okolo po sobi, pa opet vratite pogled na stranicu. Crna slova isticaće se sasvim jasno, a beli prostori između njih izgledaće belji nego što ste ih videli ikada ranije. Reči će se sasvim jasno isticati na belom papiru.
Kada sam pIVi put izvel~·ovu vcžbu. bila sam toliko uzbuđena rezultatom da sam odmah otrčala do telefona i nazvala prijatelja koji me je uputio na očni trening, Sidnija Fildsa. Ne dopustite da vas entuzijazam sasvim ponese - posvetite celoj proceduri 15 minuta, to će biti dovoljno za taj dan. U nedeljama koje slede postepeno smanjujte veličinu slova sa kojima vežbate. sve dok ne budete u stanju da čitate sitna slova kojima su ispisane uobičajene reklame u novinama. Ovu vežbu možete s vremena na vreme zameniti jednom od narednih: Uzmite olovku ili čačkalicu u boji i idite njenim vrhom od početka do kraja napisane reči; prateći pogledom vrh koji se kreće. Uradite to četiri puta. Zatim, zatvorite oči i uradite istu stvar četiri puta tako što ćete zamišljati pomeranje tačke (levo-desno). Ponovite postupak sa desetak reči. Kad budete" završili. celokupna struktura vaših očiju biće sasvim opuštena. (Oči se naprežu kada čitate, pogotovu kada čitate nešto što ne razumete baš najbolje; pritisak. tog naprezanja odražava se i na oči i na um.)
,O
Da li
.fil
vam naočari U1ista pt:Jrulme?
Još jedna tehnika za lakše čitanje: (I)
(2)
(3)
Stavite mali džepni kalendar na udaljenost na kojoj inače držite knjigu kad čitate (oko 35 cm od očiju). Nasumice izaberite šest datuma, i premeštajte pogled s jedne strane na drugu svakoga od njih; pri tom se nemojte naprezati da datume jasno. vidite. Sada zatvorite oči i vizualizujte sliku jednoga'
od datuma. (4)
Ponovite postupak sa više od pet brojeva, otva· a zatim zatvarajući oči za svaki od njih. Kada budete završili, svih šest brojeva će se jasno ocrtavati na svojoj podlozi.
rajući
Naređnoga dana, stavile kalendar na 30 cm (ili 25 cm ako ste počeli sa 30), a sledećeg dana, približite očima još za 5 cm. Ceo ovaj postupak ne zahteva više od 15 minuta dnevno, a veoma olakšava čitanje na blizinu, II šia ćete se i sami vrlo brzo uveriti.
Kako da korigujete poremećaje viJa
71
PREZBIOPllA Za prosečne slučajeve prezbiopije, ili sredovečne kratkovidosti (ne veće od pet dioptrija), osnovne korektivne vežbe su identične s onima koje se koriste kod hiperopije. Značajan dodatak je naglasak na č~stom menjanju fokusa sa dalekih na bliske predmete I obrnuto, što je češće moguće. Da biste izbegli da nosite bifokalne naočari, vežbajte tehnike koje su preporučene za miopiju. Kao dodatak, otvarajte pasijans kad god vam se ukaže prilika, igrajte ping-pong, žonglirajte loptom, ako umete. prateći pri tom očima njeno kretanje II vazduhu. za žene (i muškarce koji u tome nalaze zabavu). obično šivenje iglom i koncem takođe može da bude od koristi. Uzmite najdeblju iglu koju možete da nađe te, što deblji konac i što redu tkaninu. Posle svakoga boda razvucite konac tako da ispružile celu ruku, a nju ~ratite pogledom. Pratite pogledom ceo taj pokret napred i nazad, do tkanine. Umesto igle može da posluži i nokat: pravite velike pokrete, preterujući namerno; pratite svaki pokret pogledom. pa ga ponavljajte i jednom i drugom rukom. Za prezbiopiju koja je jača od uobičajene (više od pet dioptrija), možete dodati i sledeće: Uzmite kartu za igranje sa crnim brojevima i postavite je na rastojanje norma]no za čitanje. ali ipak tako da vam slova budu malo zamućena. Sedite onda tako da možete da vidite i sliku koja visi na zidu, a koja je
Da li
72
$li
~m
naola..-; misIa potrebne?
malo dalje od vas. Dok držite kartu II ruci, pomerajte polako glavu, tako kao da vrhom nosa hoćete da obiđete" konture karte; zatim prebacite pogled na sliku na zidu i obiđite njcn okvir. Naizmenično gledajte sliku pa karm, sve dok se ne umorite, ili vam ne dosadi. tim malo radite ,Jefeće osmice" pa sc ponovo vratite na sliku i na kartu. Ako na ovo možete da potrošite 20 minuta, dobro je; čak i kraći periodi jednom dnevno - ili češće, ako vam vreme dozvoljava - biće od velike pomoći.
za-
Možete da pokušate i ovo: uzmite kuglu neke jarke boje ili ukras zajciku, ili pomorandžu, ili limun. zatim držeći taj predmet II ruci, pravite predmetom II ruci krugove po vazduhu, ne odvajajući pogled od njega; mo..,.:!fIe praviti velike i male krugove naizmenično. Ovom Jednostavnom vcžbom potpuno ćete opustiti svoje očne mišiće.
Kada šetate, pustite oči da se kreću po vrhovima krovova i drveta, zatim ih vratite na pločnik kojim hodate, zbog promene fokusa, koja je višestruko korisna.
MOŽE LI SE RAZROKOST ISPRAVITI? Skoro isto onoliko uobičajen koliko i drugi poremećaji vida o kojima sam dosad govorila, ali mnogo
više zabrinjavajući i po decu i po roditelje svakako je strabizam, ili razrokost. Razrokost je nemogućnost oba oka da gledaju istovremeno u istom pravcu, i da tako proizvode jedinstvenu sliku onoga u šta gledate. Razrokost uzrokuju kombinacije neuroloških i mišićnih poremećaja, i ekstremna je manifestacija nepravilne funkcije vida, iako većina ljudi od nje pati u nekom slabijem obliku. U nekim slučajevima, pacijent vidi dve sasvim od· vojene slike. Pošto mozak ovo smatra nepodnošljivim, on se trudi da ispravi sliku razrokog oka kako bi se, kao rezultat, dobila normalna slika. Ova produžena interakcija za rezultat ima to da se dodatno slabi oštrina slike koja se na kraju dobija. Neka deca se rađaju s ovim poremećajem, madaje, poznato i to da sva deca do 18 meseci života još uvek nemaju formiranu odgovarajuću "sliku". U tako ranom životnom periodu, očigledna razrokost može biti i znak detetovog zaostajanja u razvoju, iako se najčeš će dešava da takav poremećaj vremenom sam iščezne. U slučajevima da ostane, lekari obično preporuču· ju operaciju, ali često biva da ona ima samo kozmetički
Da fi
S'U
vam Melan zaista polrtinw?
efekat. Posle hirufŠke intervencije oči izgledaju ispravljene, ali one nastavljaju da interno nepravilno funkcionišu. Ponekad, kad prva operacija u ispravljanju oka ..koje šeta" ne uspe, preduzima se i druga operacija. Ali čak i tad sc može desiti da rezultati ne budu zadovoljavajući, ili bar ne trajni. Pristup očnog treninga ovom problemu sastoji se u tome da očne mišiće i nerve navede da počnu da fimkcionišu kako treba. da oba oka počnu da rade s istovetnom efLkasnošću. Kod razrokosti oko koje gleda u stranu, ili naniže, ili u bilo kom drugom pravcu., ne obavIja potpuno onaj deo posla koji mu sleduje: u nekim slučajevima, oči divcrgiraju naizmenično. Bez obzira da Ii samo jedno oko "šeta", ili se to dešava kod oba, vežbe za korigovanje ovoga poremećaja počinju sunčanjem, prekrivanjem očiju dlanovima, njihanjem i "lcžcćim osmicama". Svaku od ovih vcžbi trcbalo bi da uvodite postepeno: prvu ćete raditi nedelju dana, a tck potom ćete uvesti sledeću, i tako redom. Ako je samo jedno oko pogođeno, treOOJo bi da njihanje raditc na sledeći način: pokrijte dlanom zdravo oko, i dok se njišetc ispružite slobodnu ruku. Kažiprstom pokazujte u pravcu za koji znate da razroko oko ne može lako da prati. Trudite se da pogledom pratite ispruženi kažiprst Ako su oba oka problematična,naizmenično prekrivajte jedno pa drugo oko, kroz njihanje. Ako sc desi
MQk fi
;re
razrokost i$pml/iti?
da oselite vrtoglavicu ili mučninu, zaustavite se, pa neko vreme vežbajte ..ležeće osmice", a zatim ponovite vefbu izpDČetka. Osim sunčanja, prekrivanja, osmica i njihanja, vetbajte puzanje- po podu. Nemojte se čuditi, stvarno! Ipak, puzanje koje se praktikuje II ovom očnom treningu razJikuje se od onoga kojim se kreću bebe pre nego što nauče da hodaju. To je više kao plivanje, najsličnije kraul stilu: zahteva da vam stomak bude na podu dok se izvlačite napred, prvo pokrečući levu ruku i levu nogu, a zatim desnu ruku i desnu nogu. Istegnite svaku ruku koliko god možete, kao da plivate. Radite ovo jednom dncvno, najviše deset do petnaest minuta. Ako je razroko vaše dete, vežbajte kraul zajedno s njim, kako bi se ono osećala kao da se igra - i kako ne bi brzo odustalo. Ovu vežbu su razvili neurolozi kako bi postigli poboljšanje prostome percepcije. Iako deluje neverovatno, kraul se pokazao kaO,$u:etno korisna vežba kod razrokih pacijenata. Posle "plivanja" sedite u naslonjaču koja se ljulja. na oko metar rastojanja od lampe koju inače koristite za sunčanje. Upotrebite sijalicu one jačine koju koris· tite za sunčanje. pa se ljuljajte napred-nazad ispred lam· pe. Ovo vežbajte bar jednom dnevno. • Crawl u engleskom jeziku znači i puzanje i stil u plivanju koji i mi zovemo kraul (prim. prev.).
76
Da li <~ll vam
naočari
zaista potrebne?
MQže li se razroJrosl ispravili?
Sledcća vcžba jc "talasanje rukom" i ona je predstavljena na slici 5. Izvodi se na sledeći način:
(4) (I) (2) (3)
Pokrijte oko koje je zdravo (ako se radi samo o jednom razrokom oku) dlanom. "Talasajte" drugom rukom napred i nazad ispred razrokog oka. Posle nekoliko ovakvih pokreta, pomerajtc ruku (ne prekidajući da jc pokrećete kao da mašete, tj. talasatc) nalevo i nadesno, napred i nazad, II
,. Slika S
(5)
77
pravcu II kome problematično oko odbija da gleda. Ponovite ovo četiri-pet puta. Zatim zatalasajte ruku ponovo na prvobitan način napred-nazad, četiri do pet puta. Ako oba oka ,,šetaju", pokrijte prvo jedno oko i "talasajtc", a zatim pokrijte drugo, pa ponovite vcžbu.
Prve nedelje ograničite vežbanje na samo dve serije "talasanja", Udvostručite ih sledeće nedelje. Treće nedelje, možete vežbati talasanje koliko god vam to prtJa. Ako želite, možete mahati zastavicom, maramicom ili šarenom maramom, umesto rukom, Možda će vam biti interesantnije. Posle tri do četiri nedelje vežbanja ovoga "talasanja" bićete spremni za sledeću tehniku: podignite ispruženu ruku do nivoa očiju, sa prstima poravnatim i čvrsto ispravljenim uz palac, kao da se spremate da na· činite karate udarac. Polako približavajte ruku licu, prateći taj pokret pogledom. Kada se ruka približi licu toliko da skoro da dodiruje nos, okrenite je tako da vam je dlan sasvim okrenut licu. Pomerajte, zatim, ruku od lica sasvim po· lako, i naravno - pratite je pogledom. Kada dosegnete rukom krajnji položaj kada je sasvim opružena, poč nite opet polagano daje "vučete" ka licu, postavljajući je u onaj isti karate položaj.
78
Da li
$u
vam Moltl,; zaista potrebne?
Mole li se razrokosr ispravili?
79
Ponavljajte OVU vefbu šest puta na dan; to će umnogome pomoći vašim očima da počnu da konvergiraju (zajednički da funkcionišu). Pogledajte sliku broj 6 koja ilustruje ovu "karate" poziciju, a zatim sliku broj 7, na kojoj se vidi položaj ruke kada je ona okrenuta dlanom ka licu. Za decu je idealna vežha hodanje po uskoj dasci. Doslovno tako. Na tri položene cigle postavite dasku tako da jedna cigla bude oslonac II sredini, a druge dve na krajevima. Dete treba da hoda po toj dasci napred,
nazad, postrance.
Slik,6
Slik,7
I za decu i za odrasle, najvažnija tehnika koju sam spomenula II knjizi jeste tehnika fuzije koja je opisana II poglavlju "Kako da učinite da vaše oči vide II tri dimenzije". Ali na nju nemojte prelaziti dok sasvim ne ovladate tehnikama koje su opisane u poglavlju koje upravo či tate. Moja prijateljica, koja je tada bila u četrdesetim godinama, primenjivala je sve tehnike koje su ovde detaljno opisane, i, naravno, tehniku fuzije, i uspela da postigne iznenađujuće rezultate. Ona je dugo patila od jedne vrste paralize mišića bitnih za pokretanje levog oka, tako da njime nije mogla da gleda naleva, jer oko II tom pravcu nije moglo uopšte da se pokreće. Ono drugo, relativno zdravo oko je zbog njenih godina bilo, već (predvidljivo) prezbiopično, dalekovido.
1JG fi su vam naocari misia potrebne!
Vežbala je sančanje, prekrivanje očiju dlanovima, njihanje kao i vežbu u kojoj se pogledom prati ispruženi kažiprst, nekoliko meseci, kao što je radila i na ispravljanju hiperopije i ambliopije (tzv. lenjog oka). Ranije paralizovani mišići postepeno su počeli ponovo da funkcionišu. Uz to, na njeno veliko zadovoljstvo, otkrila je daje, sasvim neočekivano, dobila i dve velike nagrade, na koje uopšte nije bila pripremljena. Prva nagrada bila je da je njeno doskora paralizavano oko počelo da se ponaša kao "mladi partner": nedodirnuta sredovečnom dalekovidošću, ono je odjednom postalo oko koje bolje vidi, čak je, zahvaljujući njemu, ponovo mogla s lakoćom da čita. Druga nagrada ticala se povrede oka koju je moja prijateljica imala: ogrebana komea, rožnjača. Uprkos uvrežcnom gledištu da komea nikada sama ne zaceljuje, povreda je potpuno nestala. Njen lekar je taj uspeh pripisivao terapiji kautcrizacije, koju je primenjivao na taj ožiljak, a smatrao je i da je značajno j to što se ona dve nedelje puno odmarala. Ipak, nikako nije mogao da objasni niti razume zašto se to nije dešavalo i drugim pacijentima koji su tretirani na identičan način.
JOŠ NEKI UOBiČAJENI PROBLEMI Poremećaj koji zovemo .,lenjo oko" jX)gada gotovo svakoga u izvesnom stepenu. najč~š~e v~m~ blagom. Kod ambliopije (slabovidost), kOJaJ~ naJgon mogući slučaj ovoga poremećaja,jedn~ oko.J~n~s.tavn.~, ne vidi tako dobro kao ono drugo, lako pn IspitivanJIma ne odaje nikakvu deformaciju - poremećaj. Iako je uobičajeno da se o ovom poremećaju govori kao o "I~ njom oku", on u stvari često nas.taje ~o rezulta~ pSIhičkog potiskivanja slike koju daje retma (mrež~Jač~): Ponekad je slika koju daje "lenjo oko" p~a ~Č~ICa, Ih sadrži samo delove realne sUke koji se pojavljUjU povremeno i gube. Ali, lenjo oko se može "razdrmati" iz svoje lenjosti. Evo kako:
(I)
(2)
Pokrijte oko koje je zdravo komadom tkanine ili dlanom, pa onim okom koje se ulenjilo vežba~te sa dominama, kartama ili kalendarom. VežbaJte ovo po pet minuta, onako kako je to preporuče no za krat.kovidost. Sada otkrijte oko koje je bilo pokriveno pa sa oba oka preletite pogledom po sobi. radi pco,?ene fokusa. Pustite oči da klize preko tavamce,
Da li su vam naočari zaisla pt)lrebmt?
Još
preko poda, preko zidova, slika, lampe, pepeljare, knjiga.
(8)
82
(3)
(4)
mh
Pustite da oči prale ivice predmeta koje posmatrate, kao što je to već objašnjeno II vcžbama za miopiju. Zamislite da svu svesnu pažnju i sposobnost vidnih centara II mozgu, koji su zaduženi za vid, mo-
žete da skonccntrišete na aktivnost Jenjog oka. (5)
"Mislite" kroz svoje lenjo oko. Sađa pokrijte lenjo oko i koristite ono koje je
sasvim zdravo nekoliko minuta, ali ne više od pet.
(6)
(7)
Sada, sa oba oka otkrivena, stanite na sredinu sobe, tako da gledate II zid. Uzmite olovku, lc· njir ili metar, i držite ga II sasvim ispruženoj ruci negde II visini nosa, tako da ona oštra ivica bude okrenuta ka vama. Što je predmet duži, to bolje. Štap, dugačak metar, možda bi bio i najbolji, ali ne morate se time opterećivati. Gledajte gore-dole duž štapa nekoliko puta - tri ili četiri - a :zatim gore i dole po zidu, nekoliko puta. Trebalo bi da :zapamtite izgled štapa i da ga periferno vidite dok gledate zid. Ako vaše oči funkcionišu kako valja, trebalo bi da vidite dva štapa dok budete gledali zid! Na početku, cela vežba treba da traje oko tri minuta. Postepeno, kako budete vcžbali (u danima koji slede), produžavaćete vreme vežbanja, kao i svoje rastojanje od zida.
uobičajeni problemi
83
Ako ne vidite dva štapa, prekrijte jedno oko i gledajte iza štapa. zatim prekrijte drugo oko, pa ponovite isto. Štap će se, naravno, za svako oko pojaviti na drugom mestu (svakom oku će izgledati da je u drugom položaju). Zapamtite mesta na kojima ste videli štap i za jedno i za drugo oko. Kada počnete da koristite oba oka otkrivena (pri čemu ćete se sećati onih zapamćenih različitih položaja), trebalo bi da imate iluziju da vidite dva štapa. Ako vam to još ne polazi za rukom, malo se odmorite radeći osmice, a zatim se vratite na posmatranje štapa.
Kada budete spustili štap, odvcžbajte dvadesetak pokreta njihanja. Koristite oba oka j svesno se koncentrišite na proces gledanja. Zamislite da su vam vidni centri u mozgu sada naročito aktivni. Zamislite da su vaše oči dva otvora kamere koja snima, a da se film trenutno razvija negde u vašem potiljku, u vašoj tamnoj komori. Takođe koristite domine. karte za igranje i kalendar, i završite sa sunčanjem i prekrivanjem. Postepeno, tokom sledcćih nedelja vežbanja, produžavajte vreme u kome vcžbate samo jednim okom do celih petnaest minuta, ali ne duže - oči, naime, moraju da sc naviknu da rade zajedno, kao uvežbani par konja koji vuče zapregu.
Držite svoju pažnju na manje aktivnom oku, ali radite to sasvim opušteno. Jedan od dobrih načina da
Da li
YU
llam PUlCtari zaisra porrebne?
to radite je, kao i kod korigovanja miopije, otvaranje pasijansa.
ASTIGMATIZAM Astigmatizam može da se pojavi zajedno sa bilo kojim drugim poremećajem vida, a može da bude i JXltpuno nezavisan. Kod astigmatizma, slika koju vidite je zamućena a objekti koje vidite mogu da poprime značajna izobličenja u odnosu na njihove realne dimenzije. Astigmatizam ima emocionalne korene, a njegov fizički uzrok nalazi se u nepravilnoj zakrivljenosti rožnjače. Ovi poremećaji nastaju usled napetosti ili pritiska na očne kapke ili očnu jabučicu. Ako se opustite, astigmatizam će sc umanjiti ili nestati. Da biste korigovali ovaj poremećaj, vežbajte sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima j njihanje, kao i položene osmice; takode vam preporučujem vežbe koje olakšavaju pomeranje oka. za prvu vežbu vam treba vcšalica, koju ćete ispraviti i preoblikovati u jedan krug od žice; takav obruč ćete oblepiti lepljivom trakom u nekoj jarkoj boji, ali tako da izmedu delova trake ostanu praznine jednake širine. Držite taj obruč ispred lica, na tridesetak cen~ timetara udaljenosti, da bude II ravni s očima. Klizite očima II smeru kazaljke na satu od jedne praznine na obruču do sledeće, lagano pomerajući gla~ vu. "Obiđite" pogledom cco obruč tri puta.
JoJ neki lIobičajeni problemi
85
Sada zatvorite oči i, priscćajući se redosleda delo~ va trake i praznina, ponovite ovu vežbu u mislimajo~ tri puta. Potom ponovite postupak u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. Pogledajte ilustraciju, slika br. 8. za sledcću vežbu, umesto vešalice i lepljive trake, potreban vam je drveni štap i masna crvena olovka. (l) (2)
Obeležite na štapu rastojanja od po 2,5 cm crve~ nom bojicom, što debljim linijama. Držite štap horizontalno II ispruženoj ruci, u nivou očiju.
Slik. 8
Dllli su vam naočari zaista potreb"e?
(3) (4) (5)
(6)
Pomerajte oči od zareza do zareza napred i nazad, nekoliko puta. Zatvorite oči i celu vežbti ponovite u mislima. Sada otvorite oči pa štap pomerajte ulevo, dok oči pomerate udesno; zatim nadesno, dok očima idete naleva. (Optička iluzija će učiniti da vam se brzina štapa učini većom nego što zaista jeste). Postavite štap vertikalno. Otvorenih očiju posmatrajte zareze. Pomerajte glavu sasvim polako gore·dole. Malo kasnije pomerajte štap naniže dok glavu pomerate naviše, i obrnuto. Kao i u svim vcžbama opisanim u ovoj knjizi, često menjajte fokus.
Izvodite ovaj trening najmanje jednom dnevno, što to bolje. Otvarajte pasijans i radite vežbu s dominama, koja je inače bila preporučena za kratkovidost. Kada imate neki slobodan trenutak, zatalasajte rukom ispred otkrivenog oka, kao u vcžbi koja je preporučena za razrokost. češće
TAČKE PRED OČIMA Tennin koji se za ovaj poremećaj koristi je mllscae voli/an/es, ili, "leteće mušice"; obično se javlja kod starijih ljudi, ali se dešava da ga imaju i mladi, pogotovu studenti. One mogu da vas iznerviraju - znam to
Još "eki uobiČtljmi problemi
87
jer sam ih, davno i ja imala. Ne dozvolite, med~tim, da vas tačkice uplaše. Dr Bejts je izveštavao o nekim svojim pacijentima koji su ga preplašeni pozivali .us~~ noći, strahujući da ovaj poremećaj ima veze s pOJavlJIvanjem glaukoma, slepila, opasnog obo~j.enj~ b.ubr:ega, srca ili jetre. Naravno, nije bilo tako. PacIjentI msu ImaH nikakav ozbiljan očni poremećaj niti bilo koje od nabrojanih ozbiljnih oboljenja. . . Te tačke su sićušne čestice koje plutajU u tečnosti koja se nalazi unutar oka. Ako se pojav~, ne o~raćajte pažnju na njih; koncentrišite sc na veće I važnIje stvari. Nemojte da zurite. Izbegnite napetost. Radite vcžbu sunčanja, prekrivajte oči dlanovima, vežbajte njihanje i položene osmice. I napolje s tim tačka ma!
PERIFERNO VIDNO POUE Slab periferni vid - pacijent vidi dovoljno dobro kada gleda pravo napred, ali vidi malo ili nikako sa st:ane ili iznad i ispod - mnogo je češći nego što to većma ljudi shvata. Pošto se ovaj poremećaj ne manifestuje tako očigledno, ljudi često nisu ni svesni da pate od njega. . . Jedan moj prijatelj, koji je bio ubeden daje njegov vid sasvim dobar - imao je samo blagu dalekovidost često se nervirao jer mu sc dešavalo da udari glavom o vrata visećeg elementa u kuhinji kad god bi ih njegova žena ostavila otvorenim, što se dešavalo svakodnevno.
88
Da li
$ll
vam naOČt.lri wista polre1mJl?
Svađe su se redale jedna za drugom: on je nju krivio što zaboravlja da zatvori vrata, a ona njega kako je toliko glup da ne može čak ni jedna vrata da izbegne; i sve se završilo tako što je on jednog dana, ta vratanca jednostavno skinuo. Razlog svemu nije shvatao sve dok mu ja na to nisam skrenula pažnju. Ovaj defekt zasniva se na činjenici da nisu sve oblasti mrežnjače podjednako osetljive na svetlost. Poremećaj se posebno ističe ako se javi zajedno s veoma jakom kratkovidošću, ili ozbiljnim očnim poremeća jem koji se wve retinitis pigmen/osa. Noćno slepilo je uobičajeni prvi simptom relinitis pigmenrose, spore degenerativne bolesti mrcžnjače. U poodmaklim slučajevima oboljenja, samo mali deo Tetine funkcioniše dobro; karakteriše ga to da pacijent ima zakrivljenost prostora kao da je u tunelu pa sc često i upotrebljava izraz .,tunelski vid". Pacijent ima očuvan samo veoma uzak deo vidnog polja, koji se nalazi upravo pred njim; znači vidi samo ono što je direktno ispred njega. Svoj periferni vid možete brzo da istestirate tako što ćete dlan jedne ruke držati na udaljenosti od 25 cm od lica, a drugom rukom praviti velike krugove po vazduhu (kao propeler), celom njenom dužinom (kad je opustite). Kada ne možete sasvim da vidite onu svoju ruku kojom pravite krugove (a prijatelj, koji vam je kontrola, može), znači da imate nedostatak u svom vidnom polju.
JO! neki uobičajeni problemi
89
Još jedan od načina da proverite svoje vidno polje jeste da uspravite oba svoja kažiprsta na rastojanju od oko 12 cm jedan od drugog i na rastojanju od 15 cm od lica; gledajte u jedan prst ali budite svesni i slike onog drugog. To znači da ćete upotrebljavati moć centralnog vida kod jednog i onu perifcmu kod posma· tranja drugog prsta. PremeStajte pogled s jednog na drugi prst, ali tako da nikada ne gubite iz vida bilo koji od njih. Pokušajte da uz to posmatrate celu sobu, boje i oblike u njoj, istovremeno. zatim pokušajte da izvedete istu vežbu, ali tako da vam prsti budu razdvojeni 14,5 cm. Ako želite, možete vežbu ponavljati i dalje, s tim da će svaki put prsti biti još više medusobno ra7dvojeni (recimo, za po 2 cm). Još jedan test-metod je moguć: uspravljen prst jedne ruke držite na udaljenosti od oko 15 cm od nosa, i dok držite na njemu pogled, onom drugom rukom po. merajte u vazduhu loptu neke jarke boje, ili ukras za novogodišnju jelku, u različitim pmvcima dok se ne pokaže u kojima on iščezava iz vašeg vidnog polja. Kada nestane, prinesite ga sasvim blizu, i, još uvek gledajući u onaj nepokretni prst, utisnite u sećanje tu sliku. Kada budete ponovo pomerali loptu u pravcu u kome će da se izgubi, sećanje će vam pomoći da je vidite čak i na onom rastojanju na kome to niste bili pre u stanju. Vežbanje možete unaprediti i tako što Ćele koristiti upaljene sveće. Da biste svoje vidno polje proširili u
Da li su
!!
nactari zaista potrebne?
horizontalnom pravcu, poredajte u niz nekoliko zapaljenih sveta, recimo četiri, koje ćete postaviti na sto ta~ ko da budu u nivou očiju kada sedite; međusobno rastojanje sveća treba da bude oko deset centimetara. Dok pokrećete glavu s jedne strane na drugu, treba da u vidokrugu stalno držite sva četiri plamička; isto~ vremeno treba da sa svake strane uočite po jcdan predmet u sobi koji je na malo većoj razdaljini. Ako pri prvobitnom msporedu i pri najvećem otklonu glave u bilo koju stranu sve čctiri sveće ostaju u vidokrugu, treba malo da ih razmaknete, tako da pri maksimalnom otklonu glave npr. ulevo, krajnja desna svcća počne da se gubi s vidika. Ako ne možete da vidite krajnju sve~ ću, pokušajte da jc zamislite. Vežbajte ovo petnaestak minuta (ili više, ako vam se sviđa) svakog dana. Da biste proširili periferni vid u vertikalnom pniv~ cu, uzmite dve sveće - jednu postavile visoko, recimo na policu, a drugu nisko - pa pomerajte glavu lagano gore-dole. Ako pogled koneentrišcte na jednu sveću, drugu ćete videti periferno. Da biste još višc proširili vidno polje, povećavajte rastojanje izmedu sveća, svakih nekoliko dana. Ovde takođe možete upotrebiti zamišljanje one svcćc koja je na ivici vašeg vidnog polja, ili je ne vidite. Kad imate nekoliko slobodnih minuta, možcte da probate sledeću vcžbu: ispružite ruku celom dužinom i uprite kažiprst napred. Koneentrišite SV0j pogled na nokat uperenog kažiprsta, a drugom, slobodnom ru-
I"š neki
uobiČlljeni problemi
91
kom, pravite veće i manje lukove iznad i ispod ka~i prsta. I ovde treba da upotrebite zamišljanje, tj. zar~lIs lite da vidite ruku koja pravi i najšire lukove, a što mače ne možcte videti. Ili ovako: dok gledate napred u zamišljenu tačku, pokrećite jednu pa drugu ruku (kao da signalizirate) i istovremeno budite svesni njihovog kretanja.
NOĆNO SLEPILO Slaba sposobnost da se vidi noću uznemiravajući je simptom karakterističan za više oboljenja; re/ini/is pigmen/osa jedan je od njih. Uzrok ovome poremećaju može da bude nedostatak vitamina A ali on se može pojaviti i kao posledica funkcionalnog oboljenja nerava, udruženog sa drugim neurološkim simptomima. Da biste poboljšali svoju sposobnost da vidite no~ ću možete da vežbate sve one tehnike kojc su napred p~poručene za poboljšanje perifernog vida. Dodatno možete vežbati sa dominama, kartama ili kalendarom, i sa isečcima iz novina, kao da izvodite korektivne vežbe za miopiju (kratkovidost); pri ovome bi trebalo da koristite manje svetla nego što to inače činite. Kada se priviknete i vidite dobro na ovako smanjenom svetlu smanjujte osvetljenje sve više i više, sve dok ne bud~te videli i noću, baš kao i vaši prijatelji koji nonnalno vide.
Kako da vidite trodimenzionalno
KAKO DA VIDITE TRODIMENZIONALNO Svaki uobičajeni očni problem, može pratiti i PO~ remcćaj sa stapanjem slika koje dolaze od svakog oka pojedinačno. Nesavršeno stapanje nastaje usled nemogućnosti očiju da koordinisano deluju.
Pošto su naše oči nekoliko centimetara razmaknute, one vide iz donekle različitih uglova, kao dva soči va na kameri za stereo snimanje. Slike koje onc prenose mozgu, kao slajdovi kod kamere, moraju biti dovoljno precizne da bi moglc da se stope II jednu savršenu sliku.
93
cije - dakle, savršenog stapanja - da bi mogli da prizemlje avion.) Ćak i savršena sposobnost stapanja slike, nije savršena sve vreme; alkohol, umor, emocionalna uznemirenost i napetost, ili bolest, umanjivaće ovu sposobnost. Ali oni koji nikada nisu imali sposobnost da vide prostorno, biće veoma srećni da to postignu. Pre nego što preduzmete bilo koju tehniku za poboljšanje stapanja slike, oči morale potpuno opustiti; zato pIVO vežbajte sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima, potom njihanje. Nemojte pokušavati da vežbe za bolje stapanje slike izvodite kada ste umorni, bolesni, ili pod nekim mentalnim pritiskom ili napetošću. Kada se vežbanja prihvatite, poštujte redosled koji navodim, jer se vežbe nižu od jednostavnih ka kompljkovanijim.
Slabo stapanje (fuzija), kao i većina drugih po_ remećaja vida, uzrokovano je mišićnom neravnotežom
i nekim poremećajem II funkcionisanju nerava. Ovo se najekstremnije ispoljava kroz poremećaje k~~ ~to su razrokost ili pojava duple slike. U manje OZ~ bl.IJmm slučajevima, ispoljava se kao blago zamućenje slike, glavobolja, ili jednostavno često osećanje zamota. Nepravilno stapanje onemogućava da se dobro vidi u dubinu prostora, što je neophodno za neke aktivnosti kakvo je, na-primer, vožnja automobila. (Piloti avio~ na moraju imati savršenu sposobnost dubinske pcrcep~
PRVA TEHNIKA (1)
(2)
Sedite tako da gledate u zid na oko dva metra udaljenosti, i držite pred sobom na udaljenosti od tridesetak centimetara lenjir ili metar, vertikalno, tako da oštrija strana bude okrenuta prema vama. Prelazite pogledom gore i dole po štapu, tri--če tiri puta, a zatim isto toliko puta gore-dole po zidu. Dok pažljivo razgledate zid, učiniće vam
94
(3) (4)
Da li su vam naQlarj zaista potrebne?
Kako da vidite trodimenzionalno
se da umesto jednog vidite dva štapa, izmedu kojih se nalazi prazan prostor. Naizmenično posmatrajte štap i zidjedno tri mi~ nuta. Posle nekoliko dana vežbanja, produžite vreme vežbanja i povećajte rastojanje od zida do mesta na kome sedite.
Kao i sve druge vežbe koje imaju za cilj poboljšavanje stapanja slike - i poboljšanje vida uopšte _ ovu tehniku treba izvoditi sasvim polako, pažljivo, II stanju potpune opuštenosti.
po štapu izmedu dva kraja. Vežbajte ovo nekoliko puta dnevno; primetićete potom da se kada gledate duž štapa sa oba oka, kraci slova Y postepeno sužavaju dok konačno ne formiraju slovo V. Takode, možete vizualizovati - (zamišljati) slovo V zatvorenih očiju. Ako nemate problema u početku, izvodite ovu tehniku pet do šest puta u toku dana. Posle prvih nedelju dana, možete da produžite vreme vežbanja, tj. vežbajte onoliko koliko vam je prijatno.
TREĆA TEHNIKA
DRUGA TEHNIKA (l)
(2)
(3)
(l) Sada držite štap horizontalno, tako dajedan njegov kraj bude 7-8 cm od vrha vašeg nosa, a drugi da bude uperen prema zidu. Polako klizitc očima od bližeg kraja ka udalje~ nom, nekoliko puta. U bilo koji kraj štapa da je uperen vaš pogled, trebalo bi da se stvori iluzija - vrh slova V, a na bilo kojoj tački na štapu iz~ medu krajeva, trebalo bi da vidite modifikovano slovo X. Ako vidite Y umesto V, jedno oko vam je slabije, loše izvrlava svoj zadatak. U tom slučaju pokrijte bolje oko a slabije usmerite da se krete
(2)
(3)
(4)
Vežite jedan kraj konopca, dugog oko šest meta~ ra, za kvaku ili naslon stolice, kao što je to prikazano na slici br.9. Stanite na metar udaljenosti od kvake, uspravne glave, i konopac čvrsto zategnite tako da njegov slobodan kraj držite blizu vrha nosa. Prebacujte težinu tela s jedne noge na drugu, pustite da vam se telo njiše, i gledajte ni~ .ko~ pac prema kvaki. Trebalo bi da se stvOTl IlUZIJa slova V Polako se pomerajte unazad, sve vreme gledajući duž kanapa prema kvaki. Normalno trepći~ te, prebacujte težinu tela s noge na nogu kao l
Da li su vam naoi'ari zaisla ptJlrelme?
pre, dok ne dođete do kraja kanapa. Ako se desi da se slika slova V izgubi negde uSput, dok se pomerale, zatvorite oči i zamislite ga. Posle nekoliko opuštenih otvaranja i zatvaranja očiju, V bi trebalo da se ponovo pojavi, još oštrije nego pre.
Kako da vidile lrodirnenzionalnQ
vcžbu; potrebna mu je pomoć roditelja. Dakle, za dete vežba treba da izgleda ovako: (I) (2) (3)
Slika 9 Ako uopšte ne vidite slovo V, ili vam to teško ide budite strpljivi; pojaviće se. Ovu tehniku možete prak~ tikovati nekoliko puta dnevno, u trajanju od po tri minuta. Kad je dete u pitanju, ova tehnika mora malo da se izmeni, jer dete obično ne urne samo da izvede celu
97
Roditelj drži jedan kraj užeta, dete drži drugi kraj, blizu svog čela. Dete drži svoj pogled na onom kraju užeta koji drži roditelj. Sada roditelj počinje polako da se kreće unazad, odmotavajući uže za oko tridesetak centimetara; istovremeno se njiše levo-desno, pa se i uže čvr sto zategnuto, pomera s jedne strane na drugu i gore-dole, petnaestak centimetara iznad i ispod detetove glave.
Na početku vežbanja, dok se fuzija slike još ne uspostavi, dete će bolje videti svakim okom pojedinačno nego sa oba oka zajedno; takođe je uobičajeno da se žali na to da ima neobičan osećaj u glavi. Da biste se s ovim izborili, dajte mu da radi tehnike za bolje čita· nje, koje su ovde bile preporučene za dalekovidost, i tehnike za vid na daljinu, koje su preporučene za kratkovidost. Posle nekoliko dana detetov vid će se rapidno po· boljšati, i ono Će po prvi put zaista doživeti viđenja u tri dimenzije. Ovo je velika promena i potrebno je vreme da bi se dete na nju priviklo. Jedan moj mladi klijent, pošto je vcžbom došal) d~ potpunog stapanja slike, odjeđnomje svet video toliko drugačije da nije bio
Da li su vam naofuri zaista potrebne?
u stanju da se odveze kući biciklom, pa je njegova maj~ ka morala da dođe da ga odveze kolima. Njegov osećaj za ravnotežu drastično se izmenio. Ipak, on se na tu promenu brzo navikao, i bio je više nego zadovoljan rezultatima. "Kao da mi se glava otvorila", rekao je. Bio je u pravu - deo njegovog mozga sadaje funkcionisao po prvi put, dajući mu puniju, bogatiju i dublju sliku, i puniji, dublji osećaj življenja.
Kako da vidile trodimenzionalno
PETA TEHNIKA (I)
ČETVRTA TEHNIKA (I) (2)
(3)
(4)
Žičanu vešalicu za odeću savijte u krug, a kuku ostavite da biste krug mogli da držite u ruci. Držite krug vertikalno, petnaestak centimetara od lica, i klizite očima po njemu - nagore po bližoj strani, nadole po daljoj. Stranu koja vam je bliža videćete kao jednostra~ nu žicu, a onu udaljeniju kao dvostruku. To je zato što upotrebljavate centralni vid za stranu u koju gledate, i veći deo pažnje koncentrišete na taj proces. Što se posmatranja ostatka prstena tiče, tu upotrebljavate periferni vid. "Obiđite" krug otvorenih očiju četiri puta, a zatim sklopite oči i sve u mislima ponovite. Cco postupak: četiri kruga otvorenih očiju pa jedna rekapitulacija po sećanju, ponovite šest puta u toku dana.
99
(2)
(3)
Uzmite komad kartona (10 x 5) cm, položite ga horizontalno i na njemu nacrtaj te crvenu liniju široku oko pola centimetra (0,6 cm) u centralnom delu; ona treba da deli karton na polovine. (Možete i da nalepite crvenu lepljivu traku.) Sa svake strane te razdvojne linije prosecite otvor u obliku kruga čiji poluprečnik treba da bude 1,25 cm; centre kružnica postavite tako da budu udaljene koliko i zenice vaših očiju - nekih pet~šest centimetara (Pogledajte ilustraciju br. 10). Sedite tako da gledate u udaljeni zid. Držite karton blizu lica i kroz njega gledajte u taj zid. Crvena linija na sredini učiniće vam se kao dupla linija, sa još jednim kružnim izrezom između. Pomerite karton tako da bude na petnaestak centimetara od vašeg nosa. Još uvek ćete videti duplu crvenu liniju, i tri kružna otvora.
Slik. lO
100
Da li $tl vam 1Ulomri zaisla potrebne?
(4)
Sada polako pomerajte karton napred-nazad tako da njegova udaljenost varira od 15 do 35 cm od vašeg nosa. Ponavljajte ovo tri minuta. Cca postupak možete ponoviti nekoliko puta dnev~ no.
ŠESTA TEHNIKA Ova tehnika zahteva malo stolarije, ali imajući vidu njenu efikasnost, taj napor je zanemarljivo mali
II
Kako da vidite lrodimenziOtUllno
(4)
nom); s druge strane na isti način zalepite celo~ dužinom crvenu lepljivu traku. Kada ste završili, daska treba da izgleda kao na ilustraciji br.ll. Sada uzmite nekoliko običnih vizitkarti (ili kar· tona iste veličine), i na njihovoj praznoj strani precizno povucite liniju koja će kanicu deliti tač no po sredini, od vrha do dna. zatim sa jedne i sa druge strane te linije postavite po tačku: kad se te tačke spoje, formiraće slovo T (kao što je pokazano na slici br.12).
II
odnosu na dobrobiti koje ćete od nje imati. Jeđan oftalmolog isprobao je ovu spravu koju i ja imam II svom kabinetu; rekao mi je, ne krijući malu kolegijalnu zavist, da je ona efikasnija od gomile opreme koja ga je koštala hiljade i hiljade dolara, a koja bi trebalo da dovede do istih rezultata. Ali ipak nije zamenio svoju skupu opremu - možda i zato što ona impresivno deluje na njegove pacijente. (l)
(2)
(3)
Na stovarištu nabavite komad lesonita dugačak nešto manje od dva metra i širok petnaest centimetara. S jedne strane, po celoj dužini daske, napravite proreze na medusobnom rastojanju od po 7,5 cm, celom dužinom; treba da budu dubine kao obična vizitkarta. Duž osnove odakle počinju svi prorezi, zakpite žutu lepljivu traku široku oko I cm (celom duži-
101
Sliko II
102
Kako da vidite rrodimemiOfUlloo
103
Slik, 13
. ,.,.,". 0,> oo
Slika 12 (5)
(6) (7)
(8) (9)
Upotrebite dečji školski šestar i njime iscrtajte II jarkim bojama krugove sa centrima II sve tri tač ke slova T. Svaki krug bi trebalo da bude dovoljno veliki da II njega može da stane, recimo, poštanska marka, ili neka od geometrijskih slika, na primer, trougao. Pogledajte ilustraciju br. 13. Centrirajte identične figure na svaku od lačaka. i zalepite ih (da budu stabilne). Sada su daska j kartica spremne za upotrebu. Sedite. Jedan kraj daske postavite na ivicu stola, ili na sedište druge stolice. Postavite karticu II zarez koji vam je najbliži. Nagnite dasku malo naniže.
Držite kraj daske sa karticom blizu nosa i gledajte niz dasku; upotrebljavajte oba oka, usmerile se prema naspramnom zidu. Ako oba oka rade kako treba, trebalo bi da vam se čini da vidite dve daske umesto jedne; trebalo bi da izmedu te dve daske vidite stazu koja je ograničena žutom i crvenom linijom (pogledajte ilustraciju br. 12). Ako ne vidite tu "stazu" ili boje, jed?O oko ne funkcioniše kako bi trebalo. Svrha konštenja ove daske i kartice i jeste u tome da baš to oko nateraju da funkcioniše kako valja. (11 ) Oko koje dobro funkcioniše pokrijte dlanom ili komadom lk:anine. problematičnim okom duž daske napGledajte (12) red i nazad sve do zida pa natrag; trudite se da okom posmatrate samo dasku, ne i zid. Uradite
(10)
UH
Da li su vt>m naOCarl zaista potrebne?
ovo nekoliko puta. Zatim upotrebite oba oka: gledajte opet duž daske, setajući se pri tom šta ste videli kada ste gledali samo jednim okom. (l3) Pomerajte dasku naviše i naniže dok ne vidite makar komadiće one "staze" koju bi trebalo da vidite između, Zadržite se na tome po nekoliko minuta tokom vežbe. Dok gledate II zid, klimajte glavom gore-dole, kao da hoćete da kažete "da". Trebalo bi već da vidite celu stazu oiviče nu bojama. (14) Sada, da biste postigli sjedinjenje dveju identič nih slika kartice II jednu više-manje prostornu sliku, gledajte preko kartice i kroz nju II zid. Iluzija dve slike koje se stapaju
II
jednu može
II
početku biti malo zamućena, posebno kod ljudi koji
zaista slabo vide. Takve osobe treba više da naginju ovu dasku, više da klimaju glavom, dok ne dodu do željenog rezultata, ili i da, s vremena na vreme, naprave pauzu i duboko udahnu, ili da zamišljaju željenu sliku koja treba da se dobije stapanjem. Potrebno je mnogo upornog vežbanja da bi se dobila savršena "stopljena" slika. Veoma važno za uspeh kod ovoga postup. ka jeste osećanje potpunoga opuštanja. Ali, kad jednom uspete da vidite savršeno stopljene slike, to znači da ste uspeli da svoje oči naterate na savršenu fuziju (stapanje) slike na toj određenoj razdaljini. Ako vam sve ovo postane previše naporno, prekinite načas i malo radite "Iežeće osmice". Trepnite la-
Kako da lJidite t~cdimenzionaIpu)
105
gana nekoliko puta. Duboko udahnite vazduh nekoliko puta. Zatim se vratite nazad, na posmatranje daske s karticom. Pa onda ponovo na zid. Kada ste najednoj razdaljini uspeli da ostvarite prostornu sliku. premestite karticu na siedeći zarez i ponovite ceo postupak. Uskoro ćete biti u stanju da ocenite na kojim rastojanjima najslabije možete da dobijete željenu sliku. i da se koncentrišete baš na ta odredena rastojanja. Pošto tokom vežbanja ove tehnike može da se pojavi mala vrtoglavica ili mučnina, ne preporučujem vam da počnete s vežbanjem pre no što ste savladali svih pet prethodnih tehnika. I još nešto: na početku ne bi trebalo da II vežbanju provedete više od deset minuta dnevno; vreme vežbanja možete da produžavate kako se budete navikavali na samu tehniku. Uverićcte se da je vaš napor bio vredan truda. I onima kojima napor koji iziskuje šesta tehnika pravi probleme, pokazaće se daje ona najefikasnija u postizanju značajno kvalitetnijeg vida, pogotovu dobrog stapanja podvojenih slika. Sve vežbe koje za cilj imaju korigovanje slabe fuzije, zahtevaju veoma veliku koncentraciju. Napredujte polako, od lakših ka komplikovanijim tehnikama. Nikud se ne žurite. Dok budete vežbali, razvićete. simultano, svest o moći svoga perifernog vida i sposobnosti centralnog vida. Kada toga postanete svesni, zapamtite taj osećaj. Gde god da ste. koncentrišite se na
/06
DnU su llam naočari zaista potrebne?
to da šlo više ..uposlite" ono slabije oko; prekrivanje zdravog.oka komadom tkanine i vežbanje tehnika preporučemh za amb1iopiju (slabovidost), mogu vam takođe pomoći.
VAŠE TREĆE OKO Veliki broj istočnih kultura koristi meditativne tehnike ne b.i ~i povezao unutrašnju i spoljašnju sposobnost da .vl~mo. Možete, tako, na starim indijskim slikama videti boga ili boginju koji pored dva nonnalna imaju i trete oko izmedu njih, na sredini čela. Ovo predsta:-rlja integraciju onoga što vidimo i onoga što znamo I razumemo o tome šta gledamo. Svi mi imamo takvo unutarnje treee oko samo što v~ina Iju~i nije. toga svesna pa se zaustavlj; na pov~ n~~, dvoc:l.!menzlOnalnoj slici sveta, na koji su navikli. ~IJe ~e ~znenadilo otkriće da ljudi koji su II stanju da V~llZUJU ~.pomoć svog unutarnjeg oka., imaju mnogo vIše k~nst1 od tehnika za korekciju prostornog vida, ~ ?mh drugih koji ovim vežbama prilaze čisto tehmčkl (shvataju ih mehanički). Da biste naučili da vi~~lizuje~e ~z pomoć svog unutarnjeg oka, prvo zamislIte da I VI, kao drevni bogovi, zaista imate treće oko na sredini čela. zamislite kako zrak svetla putuje kro~.to treće oko direktno do okcipitalnog režnja, na potiljačnom delu moždane kore, u kome se inače nalaze centri za vid. Sada zamislite da drugi zraci svetlosti
Kako dt! vidile IrodimenzionaJ,w
/07
prolaze kroz vaše normalne oči, putuju kroz mozak i susreću se na istom mestu s onim prvim zrakom, u oblasti potiljka. Osetite kako se svi zraci susreću baš u okcipitalnom režnju, gde se fonnira osećaj vida. Pošto ste naučili da ovo radite bez napora, postepeno ćete postići veću ravnotežu pri fonniranju slike. Ovo može da vam donese divan osećaj blagostanja kao i osećaj da ste centrirani· što je i cilj svih vrsta meditacije. Svi postupci koje sam dosad opisala osmiŠljeni su da koriguju uobičajene očne poremećaje. Kada se na odgovarajući način primenjuju, zajedno sa dobrim navikama i uz relaksirajuće vežbe kao što su sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima, i njihanje, one mogu da spreče razvijanje ozbiljnih očnih oboljenja. Bolesti obič no i pogađajU oslabljene i zato ranjive organe. Ali ako vam se desi da vas pogodi neko ozbiljno očno oboljenje, nemojte pokušavati da se sami izlečite uz pomoć ove knjige. Svakako otidite do najboljeg oč nog lekara do koga možete doći, da biste doznali dijagnozu i dobili potreban medicinski tretman. Kada • Uobičajeno je da je za odredene vrste aktivnosti, recimo kad je u pitanju rešavanje matematičkih problema, aktivnija jedna moždana hemisfera - u ovom slučaju leva. Kada reagujemo emocionalno i intuitivno, zapaža se veća aktivnost desne moždane hemisfere. Izraz "centriran" označava specifično stanje, koje inače, prirodno ostvarujemo pred san, a koja se može svesno uspostaviti ako meditiramo, ili primcnjujemo neku od tehnika opuštanja.
108
Da li su vam naolar1 zaista /J{)tr-elme?
vam hude bolje, kad počnete da se oporavljate, sigurno će vam pomoći vežbe relaksirajućih tehnika kao šlo su pre~ivanje i "Iežeće"
osmice. Izazov koji je pred va-
ma hlće odreden stepenom ozbiljnosti bolesti koja vas ~grožava..
Posje recimo, izliva krvi II oku (hemoragi~a). na pnmer, prekrivanje i "lenje" osmice se pokazuJU vrlo efikasnim; jednom kad vam doktor već kaže da
se stanje popravilo, možete oprezno početi sa sunča+ njem (počećete sa najslabijom sijalicom, od 40 W), a to će svakako ubrzati valie ozdravljenje, time što će
vam ojačati
sićušne očne
krvne sudove.
~a.ravno. nije namera ove knjige da preporuči postmedicinski tretman za svaku vrstu oboljenja koja može da pogodi oči.
. .A.sada pitanje koje je verovatno palo na pamet veĆIni ljudi otkako su počeli da čitaju ovu knjigu: "Kada ~u moći da odbacim naočari?" Ja vam
ne savetujem da ~h razbijete - kao što je to dr Bejts imao običaj - i da Jednostavno krenete bez njih. Skinite ih kad god se osećate prijatno i bez njih, kad god osetite da možete: kada ste kod kuće, u susedstvu, u restoranu - i radite tako samo onoliko dugo koliko vaše oči to dopuštaju. U početku ti periodi bez naočara mogu biti veoma kratki; kasnije, vremenom, trebalo bi da postanu duži. Nemojte očekivati da odmah na početku vidite savršeno: ako to budete očekivali, stvorićete sebi nepotrebnu napetost.
Kako da vidite trodimenzionalno
W)
Pustite sebe da vidite ono što možete da vidite, bez napora da umanjite ili uvetate svoja zamućenja. Nagrada _ rezultati - ukazaće se bolji nego što očekujete, ili nego što vam to na početku izgleda. Ponekad mi postavljaju pitanje: "Pošto sam savladao sve tehnike i ojačao njima svoje oči, neće li se one opet opustiti ako ponovo budem stavio naočari? Ja ne mogu da izdržim bez njih z8llvek". Odgovor je: nosite s vremena na vreme slabije naočari. U stvari, posle dužeg vežbanja trebalo bi da možete da funkcionisete sasvim bez naočara, ili bar II veoma dugim periodima. Iskreno govoreći, vežbanjem ovih tehnika, mnogo se može postići, ali ne dešava se da baš svako postigne tako zadivljujuće rezultate. Moć vida je devet desetina mentalna, a samo onu jednu desetinu fizička sposobnost _ njeno sedište je u mozgu. Kako naše oči rade za mozak i zajedno sa mozgom, kako to mozak može da odbija da vidi, i kako on može biti naveden da ipak vidi - to su teme o kojima možete čitati II poglavljimn koja slede.
----------------H----------------.. Niki ranimlfilli sl.tKajM
on
NEKI ZANIMUIVI SLUČAJEVI Na našoj klinici II Njujorku mi smo uspevali da se izborimo sa mnogim očnim poremećajima. koristeći tehnike o kojima možete da pročitate (i da ih naučite) II poglavlju koje sledi. Naravno, mi od svojih klijenata uvek zahtevamo da prvo obave sva medicinska ispitivanja kcxl oftalmologa, kako bismo znali pravu dija-
gnozu. Na osnovu te dijagnoze određujemo tehnike koje će najpre biti od pomoći II tom specifičnom slučaju. Mnogi klijenti s kojima su radili moji saradnici, uspeli
su da ostvare zaista značajna poboljšanja vida tako Šio su marljivo vežbali preporučene tehnike.
Gospoda C. je kod nas na kliniku do{la veoma nesrećna,jer je videla duplu sliku. To joj je ceo život uči nilo mučnim. Sve II šta bi pogledala, imalo bi pokretnu senku, tako da nikad nije mogla da precizno razlikuje pravi predmet od njegove udvojene slike. Gospođa C. imala je dugu istoriju očnih oboljenja. Veći d~o ~i~ota imala je problem poznat kao "Ienje oko", a bila Je I razroka. Posle operacije, problem je bio korigovan utoliko što nije bilo očigledno da su joj oči usmerene u dva različita pravca, ali sc kvalitet vida nije popravio sve dok nije počela da radi s optičkim tehničarem.
III
ju je naučio, uz upotrebu specijalnih mašina, da donekle postigne fuziju slika oba oka. To je unekoliko poboljšalo i funkcionisanje onog oka koje je bilo "lenjo". Ali ipak, do prave fuzije kod njef1e došlo tek pošto je počela da praktikuje relaksaciju i tehnike koje sam joj ja preporučila. Posle četiri meseca upornog rada sa mnom, bila je u stanju da zaista vidi trodimenzionalno, i bila je ka-. načno zaista oslobolena dupHh slika koje su je toliko uznemiravale. Ova drastična promena njene sposobnosti da vidi, bila je prepraćena i izrazitim poboljšanjem njenog raspoloženja. Ne samo da joj se svet oko nje činio jasnim i blistavim, nego je takođe otkrila da može sama sebi da pomogne. Razrokost kod dece može da bude ograničavajući činilac mnogo više nego što to može da bude kod odraslih. Pogledajte, na primer, slučaj malog J. Kada je imao tri i četiri godine, prošao je kroz dve operacije koje su za cilj imale korekciju njegovih razrokih očiju, aji ti zahvati nisu poboljšalj njegovu fuziju. U školi je imao mnogo problema sa čitanjem, a nije mogao da učestvuje ni u uobičajenim sportskim aktivnostima sa svojim vršnjacima. Moja saradnica D0ris Renan počela je da radi s njim kada je imao deset godina. Kao i gđa c., on je bio spreman da naporno vežba uz svesrdnu pomoć i učešće svojih roditelja. Evo šta mi je potom rekla njegova majka: ,.N~ sin je veoma napredovao u čitanju tokom ove godine, a takođe
112
Da li su vam naočari WUla /JOtrebne?
je II stanju da se bavi sportom, što ranije nije bio slučaj. On sada tvrdi da je II školi drugi po rezultatima II fudbalu: konačno može da vidi loptu!" Gospoda D. bila je vrlo neobičan slučaj. Njena dijagnoza je bija: hipertiroidizam, što povlači sa sobom egzoftalmično stanje očiju (ispupčene, "buljave" oči). Ovo joj je umanjivalo sposobnost da vidi, jer je ovaj poremećaj znatno uma'1iivao mogućnost pokretanja oči ju, a takođe je predstavljao stalan izvor nerviranja i uznemirenosti. Na ulici. ljudi su često gledali II nju, i dobacivali joj. Ona je obilazila razne Iekare, nutricianiste, čak i stručnjake za biofidbek, ali niko od njih nije uspevao da joj pomogne. Nisu joj čak davali ni mnogo nade da njeno stanje može da se popravi. Posle pet godina takvog obijanja pragova, gospoda D. je došla na našu kliniku, i počela da radi sa gospođom Renano Evo kako je svoja iskustva sa našom metodom sa~ ma opisala u svom pismu:
"Moje stanje je veoma dugo bilo pravi emocionalni košmar... Nema načina na koji mogu da opišem ili dovoljno naglasim koliko ste mi pomogli vežbama kojima ste me naučili. Na pocetku sam bila svesna poboljšanja na polju same funk.cije - shvatila sam daje gledanje nagore ponovo moguće bez neophodnog pomeranja cele glave unazad. čime bih nadomesti/a lo šIo moje očne jabučice ne mogu da se pomeraju. Postepeno sam
Neki zanimljivi
slučajevi
113
počela {la
zapažam i "kozmetičke" efekte, koji su se takode pojavili uglavnom zahvaljujući komentarima drugih ljudi. Nedavno sam, nezavisnojednog od drugog, posetila dva lekara. Nijedan nije mogao gledajući me pravo u lice. uopšte da primeti moje oboljenje ".
Moja druga saradnica, Marija Mihal, radila je sa sredovečnom gospodom Y., za koju je utvrđeno da pati od makularne degeneracije (degeneracije makule) na oba oka; iako je oboljenje tek počelo da se razvija, prognoze su bile jako loše ~ lekari kažu da je ovo oboljenje neizlečivo. Pošto je došla do prvog izdanja ove knjige i pročitala ga, ona nas je potražila. Njen terapeut me je izvestio da se veoma savesna posvetila praktikovanju preporučenih tehnika. Posle samo nedelju dana vež~ banja, zapazila je da je jutarnji osećaj težine u očima, jednostavno, nestao. Posle osam nedelja vežbanja, počele su da joj smetaju veoma jake naočari koje je dotad nosila, pa se vratila na par onih prethodnih, slabijih naočara. Na tom nivou treninga, težište je prebačeno na dalekovidost, od koje je patila pre nego što se degeneracija makule uopšte pojavila. Posle sedamnaest nedelja rada na klinici i disciplinovanog vežbanja kod kuće, njen doktor je pri pregledu utvrdio da joj se levo oko sasvim iščistilo, a da se na desnom još primećuju tragovi makulamih promena, znatno umanjenih. Kao
Da li su vtlm naOČtlri mista /JOfTebne?
poseban rezultat, došlo je do toga da joj je vid na blizinu sad bio sasvim dobar. Gospoda Y. je kao usputno poboljšanje navela i to da se sada oseća mnogo opm:tenijom na svom veoma zahtevnom poslu, na zadovoljstvo svojih saradnika. Posle godinu dana, vežbanja, naočari joj uopšte više nisu bile potrebne, čak ni na poslu, a u izveštaju njenog doktora oftalmologa, makulama degeneracija se više nije ni pominjala, što je on pripisao tome daje prestala sa pušenjem. Nije znao da je gospođa Y. prestala da puši još pre četiri godine! Skoro sam primila pismo o slučaju jedne pedesetogodišnje gospođe kojoj je lekar rekao da ima prezbiopiju. Radilo se o sasvim prosečnom slučaju bez ikakvih komplikacija. Uobičajeno je da se ovaj problem, povezan sa starenjem očiju, pojavljuje kod većine ljudi u kasnim tridesetim ili ranim četrdesetim godinama, i obično progresivno raste s godinama. Na početku, zapazila je da joj vid na blizinu postaje slabiji: videla je malo zamućeno kada je imala 45 godina Sa SO, imala je tri promene naočara za čitanje, sa sve jačim staklima, za vrlo kratko vreme. Pre tri meseca neko od prijatelja joj je pokazao primerak moje knjige. Sama je vežbala tehnike za relaksaciju i tehnike preporučene za poboljšanje vida na blizine. Ona kaže dajoj se sada vid na daljinu vratio na nonnalu, a da je takođe u stanju da čita - znači, vidi na malim rastojanjima, ako je svetlo dobro, sasvim bez naočara. Kada je umorna ili bolesna, ili je svetlo nedovoljne jačine, upotrebljava
115
Neki zanimljivi slulajevi
naočari za čitanje. Takode, sada koristi one naočari koje su joj preporučene pre pet godina, kada je prvi put zapazila da joj je vid bio oslabio. Ovo je uobičajen i očekivan način poboljšanja kod ljudi koji se marljivo posvećuju vežbanju, i koji naviku prihvate dobro korišćenje očiju, uz svesno izbegavanje zurenja i napetosti. Kulturne razlike ne predstavljaju barijeru u prihvatanju ovog očnog treninga. Jedan od nIDlih pacijenata bio je i gospodin B.; on je došao iz Indije da bi na Harvardskom univerzitetu slušao postdiplomska predavanja; tada je imao 47 godina. Tu je u pitanju bila borba sa makulamom degeneracijom, koja je kod njega ustanovljena dve godine ranije. Sati provedeni u napornom studiranju odneli su svoj danak, što se odrazilo na njegov vid. Posle četiri nedelje poscćivanja našeg centra i rada sa Marijom Mihal, i takođe marljivog vežbanja u svakom slobodnom trenutku koji je mogao da odvoji, mogao je da studiranju posveti pet-šest sati dnevno a da se pri tom ne premori. Ranije je najviše problema imao sa akomodacijom pri prelasku iz svetlosti u tamu, naročito je bio osetljiv na jaku svetlost. Takođe ga je mučilo i to što su mu se pred očima pojavljivale linije koje su bljeskale, tako daje često bio primoran da se oslanja samo na svoj periferni vid. Posle četiri meseca (sedam časo va II Njujorku i četiri telefonska poziva iz Bostona),
kao
116
Dali su vam naocari zaista potrebne?
njegov lekar je zapazio značajno poboljšanje na levom oku. Kad su prošla još četiri meseca, vratio se II Indiju, "zemlju sunca i bljeska", kako je on imao običaj daje zove, sasvim siguran da je sad situacija pod kontrolom, pošto je osećao konstantno poboljšanje sa svakom narednom nedeljom vežbanja. A najlepše od svega, više nije živeo II strahu od potpunog slepila. Ljudi svih uzrasla uspevali su da vide koristi od primenjivanja ovih vežbi. Gospođa Doris Renao jednomje radila sa 78-godišnjim sestrama bliznakinjama. Gospoda C. je saznala da je čeka neophodna hirurška intervencija zbog katarakte koja je brzo napredovala. Levo oko tTcbaloje da bude pokriveno II tu svrhu. Njena sestra, gospoda M., takođe je imala kataraktu. koja je tek počela da se razvija. Obe su koristile ilekove
protiv glaukoma. Medutim, njih dve su celog života bile protiv uzimanja bilo kakvih lekova. Posle godinu dana rada na našoj klinici, gospoda C. javila se svom terapeutu sa odmora: "čitam mnogo lakše i igram karte bez upotrebe naočara. Takode sam u stanju da čitam bez naočara tokom kraćih perioda, samo levim okom - baš onim koje su hteli da mi pokriju". Druga bliznakinja, gospoda M., takode se javila pismom, da nas izvesti kako je pri poslednjem pregledu kod svog lekara, mogla sasvim lepo da vidi sa onim prethodnim naočarima, koje je koristila pre četiri godine. Kad se navršila druga godina, posle ponovljenog ispitivanja
Neki umirnij;li;
slučajevi
117
kod lekara, nijedna od bliznakinja nije imala n~ traga od katarakte ili glaukoma. Nakon mnogih slučajeva koje smo pratili, uočili smo ponavljanje iste zakonitosti bez obzira na ozbiljnost očnog oboljenja: ukoliko je pacijent zaista posvećen onome što radi, i veruje u uspeh tehnika koje vcžba i na klinici i sam kod kuće, njegove oči će iskusiti pozitivnu promenu; treba samo svesno biti usmeren na uspeh. Gdin P. je došao na jednu od naših jednodnevnih "radionica", koje držimo da bismo slušaocima predstavili naš pristup očnom treningu. Žalio se na to da vidi bJeskove pred očima ajednim okom i tačkice. Tokom prethodnih osam godina, tri puta je dobijao sve jače i jače naočari od svoga lekara. Na sreću, njegovo ukupno zdravstveno stanje bilo je dobro (nije imao, recimo glavobolje), iako se bavio napornim poslom koji je stalno zahtevao veliku koncentraciju i opterećenje očiju. On je sada koristio upravo tu svoju veliku sposobnost da se koncentriše i postavio je dnevni raspored vežbanja onih tehnika koje sam mu ja preporučila. Kada je posle nekoliko meseci došao na kliniku, više nije imao problema ni sa bleskanjem ni sa tač kama pred ocima. Tada mi je rekao da su mu, pre nego što je posetio moje predavanje dva oftalmologa, sasvim nezavisno postavila ishi dijagnozu - da muje deo retine (mrežnjače) uništen. Medutim, kada je nedavno
118
Da li su vam naočari wista porrebrw?
ponovo posetio lekara, nije više bilo nikakvih tragova retini. Jedan od mojih najuspešnijih učenika je žena koju nikada lično nisam srela. Prijatelj mog sina poklonio je svojoj majci, starijoj crnoj dami koja živi II Džordžiji, primerak moje knjig~. Kada ju je posetio tri meseca kasnije zapazio je da čIta bez naočara. Bio je jako srećan što je njegov poklon toliko uspeo da joj pomogne, pa joj je to i rekao. Ona ga je ozbiljno pogledala i odvratila: "Tvoj otac ostavio mi je tu knjigu kada je umro. Ima godinu dana kako vežbam te tehnike svaki božji dan", Mogla je da čita bez naočara, i da vidi na daljinu. prvi put posle mnogo godina - rekla je uzbuđenim glasom, vraćajući mu njegovu knjigu. Ne očekujem da svako ko pročita ovu knjigu doživi tako drastično poboljšanje vida kao ova gospoda. Ono što izdvaja nju, i ostale ljude koje sam kao primere pominjala u prethodnim poglavljima, jeste nji. hov duh. Oni su savesni, i potpuno Su izbacili iz glave brigu o tome hoće li llspeti; oni imaju sposobnost da se koncentrišu na svaku tehniku da bi od nje dobili onaj maksimum koji je moguć. Kada mi ljudi pišu i žale se da su primenjivali tehnike a da ipak još ne vide rezultate, ja im obično savetujem da prvo nauče da se opuste i da vežbaju koncentraciju, da nauče da saberu svoju pažnju. Poglavlje ..Mudrost Istoka" pru:!a vam dodatne načine da u tome uspete. oštećenja na
Neki zanimljivi
slučajwt
//9
Imala sam jednom pacijentkinju, radeći kao geštalt terapeut, koja je imala krajnje zamućen vid. Imala je nervni slom, a takođe su je progonile razne halucinacije. nju je bilo nemoguće da zadrži neki posao, a da ne pominjerno sposobnost da se koncentriše na vežbe, čak i pod mojim stalnim ličnim nadzorom. Tokom dve godine terapije nisam ni pokušavala da radim sa njom tehnike za poboljšanje vida; jednostavno podučavala sam je raznim tehnikama relaksacije (takođe opisanim u ovoj knjizi), u okviru ukupne terapije. Postepeno, ona je bivala u stanju da radi vežbu prekrivanja očiju dlanovima i njihanje, sasvim sama, a i meditirala je svakodnevno. Na kraju druge godine psihote· rapije, mogla je normalno da funkcioniše na svom poslu, a mogla je i da vidi jasno, bez upotrebe naočara. Tehnike kao što su prekrivanje i njihanje, neka samomasaža i joga-disanje - sve su to osnovne tehnike koje ublažavaju bilo koji problem sa vidom koji možete imati. U stvari, one su kamen temeljac dobrog vi· da, koji treba postaviti još u detinjstvu. Kada bi deca naučila ove tehnike, kao što obavezno nauče da peru zube, i kada bi ih svakodnevno sprovodila, možda im naočari nikada ne bi ni bile pOlrebne.
za
Mudrost isroka
MUDROST ISTOKA Kako se poslednjih godina sve više otvaramo prema Kini, naučili smo kako veliki značaj Kinezi pridaju očnom treningu kao delu svog osnovnog obrazovanja. U skorijoj prošlosti, zapanjujućih 99 procenata mladih ljudi bilo je pogodeno nekom anomalijom vida (najčešće je to bila đalekoviđost ili kratkovidost); danas, opet, zapanjuje podatak da manje od jedan procenat mladih mora da nosi naočari iz istih razloga. 1 druge vrste očnih oboljenja beleže ovo dramatično smanjenje. Kako su Kinezi II tome uspeli? [zgleda da su školska deca II Kini od samog počet ka vodena kroz dobro osmišljen program očnog treninga; svakoga dana po dvadeset minuta prepadne j dvadeset minuta poslepodne. učitelji i nastavnici ih provode kroz seriju vežbi. Ove jednostavne vežbe, koje su praktikovane svakodnevno od detinjstva, odigrale su izgleda glavnu ulogu u tako dramatičnom poboljšanju vida kod kineske omladine. Zdrav način ishrane i humanije vaspitavanje takode su imali svoj doprinos tome da sc popravi vid kod tako velikog broja kineske dece - ove vežbe imaju više efekta ako se osoba koja vežba oseća zdravom i opuštenom.
121
Da bi funkcionisale na najbolji mogući način, našim očima je potrebna normalna cirkulacija i neometan dovod kiseonika. Međutim, mi ovaj nonnalan protok obično remetirno napetim facijalnim mišićima, koje grčirno sasvim nesvesni toga čina. Kao što to kineska deca uče u školi, pritiskom na određene tačke na Jicu možemo poboljšati cirkulaciju i učiniti da napetost facijalnih mišića popusti. Da biste i vi naučili da primenjujele ove vežbe koje vežbaju Kinezi, pogledajte slike na narednoj strani i pratite uputstvo korak po
korak: (I)
(2)
Sedite u stolicu sa uspravnim naslonom, tako da vam bude udobno. Stopala treba da vam stoje ravno na podu; telo treba da bude sasvim opuštcno i oslonjeno na naslon. Postavite jagodice palčeva na tačke koje se nalaze na kraju lučne kosti (nešto ispod obrva), otprilike tamo gde se obrve završavaju..Pritisnite samo toliko da lepo osetite kost dodnom pod prstima. Sada pravite male kružne pokrete prstima, tako da se koža pomera iznad kosti. Dok ovo radite, zatvorite oči; brojte, II sebi, polako, do osam. Ovo područje zbog napetosti može biti vrlo osetljivo, ali rezultat će svakako biti prijatan. zapazićete da se bol polako smanjuje kako rotirate prstima.
l22
Da li su vam no.ocari miSIa potrebIle?
Kineske veibe za oii
-.-'
--
',-
~,
--.' ,-.
~f-J
) 5;<, ' {'
,
,
.
Veih,3
.~
Vežb,2
Vežb, l
-
'23
Mudrost istoka
I~I
.-
"""'"
•
~,
~.
•
t /'\ J: \
.L....--:. Vežb,4
/24
Dtlli su vam lUlocari zais/a potrebtUI?
(3)
Sada postavite jagodice kažiprsta na tačke koje se nalaze niže na istom luku koji se spušta od obrva prema nosu; tik uz unutrašnje granice oka (pogledajte sliku). Zatim, prstima pravite neme kružne pokrete, dok II sebi ne izbrojite polako do osam.
(4)
(5)
Pomerajte polako jagodice prstiju prema unutra niz nosnu kost, taj koStani greben, ka unlltraš~ njoj strani očne duplje, ka tačkama gde su suzni kanali. Ova oblast zove se kantus. Rotirajte prstima i ovde, ili probajte nešto drugo: pritisnite blago prstima nadole ka kosti, pa oslabite pritisak; pr~lisnite pa opustite, i tako osam puta. Isprobavajte dok ne otkrijete koja vrsta pritiska vam najvišc odgovara II ovoj oblasti. Ja, lično recimo, volim da primcnjujem ohe vrste paheta _ rotaciju pa pritisak, naizmenično. zatim nađite rupice-udubljenja ispod jagodica na obrazima; osetićete ih pod pritiskom kažiprsta. Pritisnite jagodicu prsta na centar ove jami~ ce. Pritiskajte pa opuštajte osam puta naizmenično, a zatim pravite kružne pokrete isto toliko ~uta. Ako su kod vas ove tačke vrlo osetljive (to Je mesto gde se nalaze sinusne šupljine), možda ~e vam prijati da se posle završene vežbe još Jednom vratite na masažu baš tih tačaka - ukoliko su tačke bolne, na njih treba obratiti više pažnje.
Mudrost isullw
(6)
/25
Ponovo se vratite na koštanj greben (ivica očne duplje) iznad očiju. Započnite od krajnje granice-grebena, koja se nazire prema ušima i pravite prstima neŽIle rotacione pokrete krećući se duž celih obrva dok ne dadete do granice nosa. Ponovite ovo nekoliko puta da biste opustili tenziju koja postoji u ovom području. Na slici se, dalje, vidi da posle masiranja obrva masažu treba završiti jednim pokretom koji bi se mogao opisati kao gladenje podočnjaka; i to treba ponoviti osam puta.
Kao što to ćine kineski školarci, posvetite ovim tehnikama dvaput po dvadeset minuta dnevno da biste iz njih izvukli maksimum korisnog dejstva. One će vam doneti divan osećaj opuštenosti, a takode t.e pomoći pravilnom ishranjivanju očiju. Ako palite od jakih glavobolja ili sinusitisa, posle ovih tehnika možete da predete na masažu glave kako biste poboljšali cirkulaciju na području cele lobanje.
MASAŽA GLAVE Mnogi ljudi osećaju napetost i bol upredelu temporomandibulamog zgloba (povezuje vilicu sa gornjim delom lobanje). Da biste pronašli ovu tačku, pos~ tavite vrhove prstiju odmah ispred sredine ušiju. Kako budete pomerati vilicu levo desno, osetićete kako se
126
Do li SII vam
naočari
zaisla potrebne?
taj zglob pomera pod prstima. Masirajle tu tačku nežnim kružnim pokretima dok izbrojite do osam; zatim primenite naizmenično pritiskanje i opuštanje takođe brojeći do osam. ' .. Nastavite da pokrećete prste prateći liniju lica, duž vIhce, od ušiju nadale. Tačka ispod ušnih resica, odakle po~inje linija vilice, takođe je često veoma osetljiva tačka. Rotirajte tu prstima dok polako ne izbrojite do osam. Ako vam je ta oblast izuzetno osetljiva ili bolna, ~~šajte sa I~izmeničnim pritiskanjem i popuštanjem
pntJska. Osetljivost Ileke oblasti
obično
ukazuje na sla-
bu cirkulaciju, koja nastupa usled preterane napetosti. Sada p~tite liniju koja od ušiju ide preko zadnjeg dela lobanje, dok vam sc prsti ne susretnu iznad vratnih ~ršljenova. Mišići koji spajaju vrat i glavu često umeJu da budu veoma napeti. Dobro je izmasirati upravo ovo područje pre nego ~to započnete vežbu sunčanja, ili uopšte izlaganje oči JU svetlosti, da biste iz toga izvukli maksimalnu dobit. Sada pesnicama masirajte površinu glave. Počeće te po liniji gde počinje da raste kosa, iznad čela. Pesnice koristite nežno, ali ipak dovoljno snažno da biste postigli bolju cirkulaciju u području cele glave. Trebalo bi da se ~osle ovoga oselite zaista osveženi. Nije loše da zamoble l nekog drugog da vam izmasira glavu; tako ,ćete se dodatno opustiti. Opustite se i uživajte dok osecate kako se vaša napetost polako gubi. Pokušajte da ovu masažu primenjujete dvaput dnevno, naro-
Mudrost istoka
127
čito ako prilikom mas3Že otkrijete više tačaka koje su posebno osetljive na pritisak. Mnogi ljudi pate od hroničnih glavobolja, koje ih potpuno onesposobljavaju, iako nema uočljivih medicinskih razloga za njihovu pojavu. Njima je potrebna masaŽ8 temeljnija od ove koju sam opisala. U većim gradovima možete naći profesionalce koji se bave fel· denkrajs metodom ili rolfing masažom, koja temeljno opušta kako glavu tako i celo telo.
DAH ŽiVOTA Kina nije jedina zemlja sa istoka koja namje ponudila nove metode za poboljšanje vida. Još pre mnogo godina ja sam u tehnike očnog treninga uklopila i specifično joga disanje, koje dolazi iz drevne Indije. Kao što sam to ranije već naglasila, dobra ishrana oka podrazumeva uz dobru cirkulaciju i dobru snabdevenost kiseonikom. Povećano snabdevanje kiseonikom za na~ še telo i za naše celokupno zdravstveno stanje od izuzetnog je značaja. Joga disanje je jednostavna, a veoma delotvoma vežba koja nam može pomoći da svaki dan započnemo i završimo sa većom bistrinom i jasnoćom uma. Evo kako se to radi: (l)
Sedite ili stanite tako da zauzimate udoban položaj; leđa treba da su vam uspravna ali opuštena. Udahnite lagano dok brojite do šest, dopuš~ taju}i da vam vazduh ulazi u glavu, zatim na-
128
(2)
Da li su vam naolari zaista potrebne?
niže II lclo, sve do karlične oblasti, sasvim spon~ tano. Ništa nemojte forsirati. Vežba i koncentracija na to što radite učiniće da vam disanje pos· tepeno postane duboko; budite strpljivi ako su vam na početku udisaji plitki. Kada sie udahnuli, zadržite dah dok izbrojite do tri, a zatim polako izdišite brojeći do šest. Kako se udahnuti vazduh povlači iz va§c karlice ka plućima i ka glavi, suprotnom putanjom od one kojom je ušao. izgovorite "O-o-o-om-m-m-m"
dok vam vazduh napušta nozdrve i usta L:ućete i osetiti prijatnu vibraciju II glavi dok ovo budete radili. OM je jedan od najdrevnijih zvukova ljudskog govora. a njegov umirujući i revilalizujući
efekalje univerzalan
Počnite sa udisajima i izdisajima koji će trajati dok polako izbrojite do šest; kasnije produbljujte i usporavajte udahe koliko možcte: idite na deset ili dvanaest II odbrojavanju, za svaki udah i izdah. Ovo će vam po.moći da povećate količinu vazduha koju udišete odnosno izdišcte. Kada se budete navikli na ovu prvu tehniku disanja, pokuSajtc i drugu tchniku, koja će vam poboljSati cirkulaciju kroz celo telo.
(I)
Postavite kažiprst na levu nozdlVu, tako da, kad dišcte, vazduh prolazi samo kroz desnu nozdr-
Mud~OSI
iS/oka
129
vu. Koncentrišite se na protok vazduha i osetite kako on silazi u vaše telo sve do karlice i prepona.
(2)
(3)
Oslobodite svoju levu nozdrvu, pa postavite kažiprst na desnu nozdrvu da biste je zatvorili. Dok budete izdisali, budite svesni kako se vazduh kreće kroz vaše telo iz donjih delova ka glavi, da bi izašao kroz levu nozdrvu. Udah i izdah bi trebalo da traju otprilike po pet sekundi. Udišite kroz levu nozdlVu a izdišite kroz desnu, j tako naizmenično, dok ne uspostavite jedan ujednačeni ritam. zapamtite da ne treba da forsirate bilo šla, ni udah ni izdah. Svoju koncentraciju usmerite na U8p'Mtavljanje smirenog i sasvim prirodnog protok3 ..-azduha.
Sve tehnike koje su opisaile u ovom poglavlju trebalo bi da se praktikuju zajedno sa prekrivanjem ociju dlanovima i njihanjem, po nekom dnevnom rasporedu za koji stc se opredelili, bez obzira na druge vežbe koje vcžbate zbog svog specifičnog problema One bi trebalo da JXlstanu deo vašeg načina življenja. Dodatna enegija koju ćete time dobiti, kao i jedan sasvim nov doživljaj zdravlja, kako se v~ cirkulacija bude popravljala, a vaš um postajao sve bistriji, opušteniji j centriran, vrlo br.lO će vas uveriti da'"Vfeme koje ste proveli učeći ove tehnikc nije bilo uludo bačeno, već utrošeno na najbolji mogući na~in.
Kako i za§/o oči mogu da vide
13/
vezuje mozak s očima, i prenosi signale od očiju do
KAKO I ZAŠTO OČI MOGU DA VIDE Uz mozak kome služi, oko je najzamršenije i najelegantnije izgrađen o:rgan II ljudskom telu. A kako je ono evoluirala, ostaje misterija koju nauka možda nikada neće dokučiti. M.ogući putokaz za njeno razrešavanje leži II činjenici eda jednoćelijski organizmi, jednostavna stvorenja koj a žive II moru (u kojem je život verovatno prvobitno i mastao), poseduju oblasti koje se zovu ..očne mrlje", kCl:'jc su osetljive na svetlost Ove obl~ti ~isu prave oči - one jedva da mogu da prave razliku Između svetlosti i tame. Medutim, onc ovim sitnim životinjicama onnogutavaju da pronadu svetlost koja .im jc neophodna za proizvodnju e~ergije, a isto t~~o lm pomažu da se ukJonc s prejakog svetla, koje za nJih može biti pogubruo. Naučnici nagadaju da su se to~o~. miliona godina ove oblasti razvile II prve prave pnnlltlvne oči, koje su olakšaJe preseljenje života iz mora na kopno. . ~a su primitivne oči stimulisale razvoj mozga, Jer lm Je bila potrebna:.centralna "stanica" da primi infonnaciju i odreaguje na nju, ili je mozak evoluirao prvi pa zatim podstaka.o razvoj očiju ~ ne zna niko. U svakom slučaju, Ij\.ldslki mozak veoma rano u svom embrionalnom razvoju projektuje optički nerv koji po-
y
mozga. Kako god da su oči evoluirale, priroda je bila neve~ rovatno inventivna i štedljiva u njihovom kreiranju. Većina bića ~ insekti, ribe, životinje i čovek - imaju samo po jedan par očiju - iako postoje i takvi izuzeci, kao što je recimo pauk,. sa osam očiju, ili dupljari sa samo jednim okom. S druge strane, oblik, položaj, pi:l>' damast i jačina variraju u ogromnom rasponu, kako U' udovoljile potrebama svojih vlasnika. Vilin konjic, koji se hrani sitnim insektima, mora da bude u stanju da spazi komarca bilo gde II svojoj okolini. Zato je priroda, umesto da mu da pokretne oči kao što su čovečije, koje mogu da gledaju samo ujednom pravcu, ovo biće obdarila očima koje gleclaju odjednom u svim pravcima, bez pomeranja. Neke: vrste vilinog konjica imaju oko koje se sastoji od 28.000 odvojenih fotoosetljivih heksagonainih ćelija, medu kojima ne postoje dve koje su usmerene II istom pravcu. Svaka ta mala površina daje jedan delić ukupne slike. Mala tropska ribica anableps pronalazi svoju hranu na površini vode, ali takođe mora da pazi na dubinu, da ne bi postala užina neke od krupnijih riba. Zato anableps ima bifokalne oči. koje neodoljivo liče na naše bifokalne naočari: njihova gornja pO',ršinajasno vidi površinu vode, a donja polovina jasnije vidi u dubinu, i to na većim rastojanjima.
• Da li Su
!'(;lm
naočari zaista potrebne?
KakQ i roJ/o oči mogu da vide
Orao koji leti na visini od oko 3000 m može da spazi zeca II visokoj travi, a zec, srećom, ima oči koje mu omogućavaju da vidi II svim pravcima odjednom. On može da gricka travu i da posmatra sve što se dešava oko njega, čak j ne okrećući glavu. Mačka, da bi mogla da lovi nocu, ima oči opremljene velikim brojem ćelija koje osetljive i na minimaJno svetlo. Mačka može da vidi pri tako maloj OS~ vet1jenosti, da čoveku, koji je evolutivno dnevna životinja, to izgleda kao potpuni mrak, II kome on ne pre-
ruto mrlio mreŽl1jala
;~;;ii;;;~:S m
koroid (uvea) !klera
su
(oino šupliino) staklas1a tela
poznaje ništa. Ljudi su oduvek bili fascinirani sopstvenim očima. Stari narodi poznavali su strukturu oka dovoljno dobro da bi mogli da na njemu vrše operacije; stari Vavilonci su imali specijalizovane očne hirurge, na koje je pri. menjivan i poseban zakon: odseći im desnu ruku ako im operacija ne uspe; u Indiji su očna sočiva zbog katarakte bila odstranjivana stotinama godina pre Hrista. U modernim vremenima, oko sc često poredi sa kamerom, mada to pomalo liči na poredenje spejs šatla i vartburga. Oko je 2,5 cm duga sferična vrećica (mehur), koja "snima" stotine miliona slika godišnje, menja fokus trenutno, i izlaže isti "film" uvek iznova. Ono je opremljeno automatskim poklopcem za sočivo - oč nim kapkom, oivičcnim finom membranom koja se zove konjuktiva (vežnjača), koja se proteže i preko cele očne jabučice, povezujući tako očnu jabučicu s k~kom.
[iliarni mili/.
prednja komora rožnjllUl
zeni[a
dldi(a
Slika 14 Očna jabučica (sferična kesica) leŽ!'na masnom.iastučetu i fibroznom tkivu u zakrivljenom ležištu (dup-
lji), fonniranom od kostiju lobanje. Ono je ukotvljeno mišićima koji se "kače" za ivicu koštane orbite (arkada). Tih mišića ima šest, oni: (l) menjaju oblik očne jabučice da bi se promenio fokus, (2) kontrolišu njegove pokrete i, (3) nonnalno, održavaju sinhronizaciju
Da Ji SIJ vam fmočari zaista potrebne?
oba oka. Pošto Su ovi mišići izvan vrećice. zovu se ekstrincični mišići. mišići pokretači očne jabučice (spo-
ljašnji mišići); delimično ovi mišići slušaju naše svesne komande - dozvoljavajući nam, na primer, da kolutamo očima, da ih okrećemo. ali neki od njih funkcionišu i sasvim automatski, bez našeg svesnog udela u tome, sve dok njihovo kretanje ne ograničimo svojom nervnom napetošću. Sama očnajabučicajekao neka vrsta kineske kutije koja ima tri sloja, tTi tunike - kako se još zovu u optici - savršeno naležujedna na drugu. Spolj8Šnja se zove sklera (beonjača); to je čvrsta fibrozna membrana sastavljena od nekoliko meduslojeva koji joj tako isprepleteni. daju čvrstinu; svaki od tih slojeva, uz to, može zasebno da funkcioniše ako je prethodni omotač uništen ili oštećen. Pet šcstina sklere (beonjače) potpu_ no je neprovidno; ova struktura može da se uporedi sa prozorom koji se sastoji od pet slojeva stakla: svaki sloj zasebno je providan; svi zajedno su. kao i kristal. neprovidni. Providni deo. naš prozor u svet. ona poslednja šestina zove se komea (roŽ11jača). Sklera obuhvata celu očnu jabučicu, a pozadi ima otvor za optički nerv, koji oko povezuje s mozgom. . Drugi sloj (omotač ili tunika), uvea (koroid) dobio je s~oj: im~ od latinske reči za zrno grožđa, zbog svog oblika l bOJe. Uvea se sastoji od tri dela sa veoma različitim funkcijama. Na njenoj prednjoj strani, baš iza kornee, stoji iris (dužica). neka vrsta zaklona (blende),
Kako i zašto oči
»lOgu
da vide
135
koja uokviruje u svom centru zenicu (pupila). Iris radi kao dijafragma na foto-aparatu: unutar njega postoje dva skupa finih mišića. koji stežu odnosno pro~iruju zenicu svojom aktivnošću, tako da sc na taj način reguliše količina svetlosti koja će proći kroz zenicu, i ući II oko. Najveći deo uvce čini koroida (sudovnjača), tamna, neprozirna, višeslojna membrana prepuna krvnih sudova. Ovi krvni sudovi ishranjuju retinu (mrežnja-' ču), očni "film", onaj treći.i najdublji sloj, a takođe ima i funkciju da izbacuje njene otpadne materije. Su-·· dovnjača igra ulogu identičnu tamnoj komori kod kamere. Prema prednjem delu očne jabučice sudovnjača se istanjuje i grana u skup ci1ijamih mišića koji formiraju, na drugom kraju, ci1ijamo telo, čija je tačna svrha još uvek tema raznih naučnih rasprava. Uobičajeno je shvatanje da je njegova uloga povezana s funkcianisanjem očnog sočiva. Očno sočivo, sačinjeno od slojeva providnog tkiva, pluta iza irisa, u čistom fluidu koji se zove očna vodica, a koja se nalazi u prednjoj očnoj komori. Ova tečnost ispunjava praznine ispoo kornee i oko irisa, održavajući na taj način njihov oblik i položaj. Bez tTCĆeg omotača (tunike), retine (mrežnjače), oko bi bilo isto što i isključena kamera: ne bi moglo da funkcioniše. Produžcni i razgranati završetak optičkog nerva, retina, dobilo je naziv od latinskog rete, što znači mreža, jer podseća na ružičastu mrežu. Uobličena
136
Da li $u vam naQllln zaista por.-ebne?
kao tanak zakrivljen bioskopski ekran, to je kao papir tarika membrana koja se sastoji od deset slojeva zaštićenih beličastom želatinoznom masom koja se zove staklasto telo. Na svqm devetom omotaču, na prostoru ne većem od poštanske marke, retina ima izmedu 125 i 150 miliona fotoreceptora - ćelija osetljivih na svet1051.
Nekih sedam miliona tih receptora su koničnog oblika, stvorenih da omoguće ,?štar vid na jakom svetlu (čepići); oni omogućavaju razlikovanje boja, veliči nu, oblik i detalje. Ovi mali konusi koncentrisani su uglavnom oko oblasti koja se zove makula lutea (žuta mrlja). Najosetljiviji među konusima koncentrisani su II oblasti koja se zove fovea (jamica II čijem centru se nalazi foveo[a, a zajedno oni čine makulu). Ostali milioni fotoreceptora su štapići. Oni su ras. pršeni po mrežnjači, tako da je najveći broj njih kon. centrisan po njenom spoljašnjem obodu. Štapići obezbeduju vid noću, kada se čepići odmamju, neosetljivi na slabu svetlost. Tokom dana ili noći, oni nam omogućavaju periferni vid. Mesto gde optički živac prodire u očnu jabučicu, nema ni čepića ni štapića; stoga se zove slepa mrlja. Kako ovaj kompleksni mehanizam, sastavljen od rožnjače, dužice, zenice, sočiva i mrežnjače - brojnih sastavnih delova koje, da ne komplikujem previše, nisam ni pominjala - funkcioniše, ostaje još uvek velika misterija za čoveka, iako je of:avno uspeo da razume
Kako i U1Što
oči
mogu M vide
137
fizičku strukturu oka. Grci iz klasičnog perioda, koji su dosta poznavali oko, mislili su daje vid moguć zato što oči proizvode zrake svetla koji osvetljavaju i čine mogućim videnje svega što dotiču. (Isti ti grčki nauč nici nisu, medutim, uspevali. da odgovore na Aristo.telova pitanje zašto onda oči, a;';~ proizvode svetlost;, ne mogu da vide u mraku). Istina nije počela da se ukazuje sve do relatiW10 modernih vremena, do pre nekih 350 godina, kada je nemački jezuita K.ristofer Šrajner demonstrirao kako svetlost ulazi u oko. Zraci svetlosti bivaju sakupljeni i prelomljeni rožnjačom. Dužica (iris) reguliše količinu svetlosti koja prolazi kroz zenicu. Zraci svetlosti zatim padaju na sočivo, koje ih još uže fokusira i, taiw usmerene, šalje ih na mrežnjaču. (Ali, kako je dr Bejts dokazao, oko može da funkcioniše i bez sočiva.) Mrežnjača, medutim, "ne vidi". Ona svetlost koja na nju padne, pretvara u energiju i prenosi tu energiju u obli· ku električnih impulsa, pu~m optičkog nerva i drugih nervnih puteva, do okcipitalnog režnja u mozgu. Mozak je liij koji te električne 'lWpulse pretvara u slike, i koji u stvari obavlja funkl:-iJ:l'. vida za čoveka. Oldaus Haksli, koji je.za svoj p,!Jvratak iz gotovo potpunog slepila zahvaljivao očnom treningu po Bejtsovoj metodi, sumirao je ceo fenomen vida u knjizi "Umetnost gledanja": "Oči nas snabdevaju... sirovina· . ma vida. Um uzima te sirovine i preraduje ih u finalni proizvod, nonnalnu sliku spoljašnjih objekata."
138
Da fi su vam naolari zaista potrebne?
Ako mozak iz nekog razloga ne uspe da efikasno "preradi" taj sirovi materijal, kao što se to često dešava, iako oči funkcionišu savrlcno. ,,krajnji proizvod" će se pokazati nezadovoljavajućim. Ovde nije rcč o grešci vida, nego o pogrešnoj percepciji, sposobnosti da se shvati ono II šta se.gleda. Beba koja leži II kaIevci može da gleda II protor' i da ga "vidi" savršeno jasno, ali mališan neCe shvatili da je posmatrani predmet
prozor, jerjoš nema iskustva sa prozorima Ako je dete nonnalno, nonnalna raste i razvija se, ono će naučiti da opaža taj prozor, kao i sve druge prozore. pre nego što počne da hoda Nemogućnostda se ne.što percipira (opazi) nije tako retka medu decom. pa čak ni medu odraslima, kao što se čini. U svojim najozbiljnijim oblicima, ta nes-
posobnost dolazi od nekih poremećaja II mozgu. ili od zbrke koja nastupa na vezama izmedu oblasti koja prima signale sa mrežnjače i oblasti koja bi trebalo da ih interpretira. To može biti izazvano organskim uzrocima, ali i emocionalnim, kakvi su očigledan šok, strah ili bes, a kod dece to možc biti i simptom zaostajanja u razvoju. Deca koja sporo litaju i ure, resto pate od neke manjkavosti percepcije. za to postoji niz terapija koje su se pokazale us~ma. U svojim blažim manifestacijama, kad njje u pitanju nepravilno funkcionisanje mozga, slaba percepcija može jednostavno da ukazujc na neku vrstu povlalenja iz spoljašnjeg sveta kao posledicu žclje da se iz-
Kako i zallQ
oci mogu ,ta vide
begnu ncprijatnosti i uznemirenja. Edip je, reCimo, sam sebe oslepco da bi onemogućio da vidi ono što nije mogao da podnese da gleda Mnogo manje dramatilno: vazal motora koji se zaustavio na benzinskoj pumpi, gleda u svoje gume i zapaža jedino da su dobro naduvane, ali mladić koji radi na pumpi, zapaža, dok mu toči benzin da su se gume na rubovima opasno izlizale zato što tolkovi ne naletu kako treba. Motorista lo nije zapazio jer on i mentalno izbegava nezgodu u saobraćaju i dodatne troškove; mladić koji radi na pumpi to jeste zapazio jer su izlizane gume izvor njegovih prihoda. Opab.nje (percepcija) jeste osnovna za dobar vid; tamo gde postoji volja da se vidi bolje, postoji inalin da se percepcija poboljša - poboljŠ3vanjem memorije i vizualizacije, koja je kreacija mentalni.h slika. Mi najbolje ~idimo i razumemo stvari koje poznajemo,jer su njihove slike oh bliske i poznate. Signali koje one proizvode poznati su mozgu, njemu zato nije potrebno mnogo napora da ih prepozna i interpretira. pre neki dan sam u Njujork lajmsu litala o jednom studentu koji je, dok jc bio na letnjem raspustu, otkrio tragore dinosaurusa na steni u blizini fabrike u Njujork Rcklandu u kojoj njegov otac radi. Hiljade ljudi je prolazila pored tih tragova i gledalo ih iz dana u dan i ne primcćujući ih; nisu ih razumeli prosto zato što tragovi dinosaurusa nisu ncšto što je bilo poznato njihovim ocima. Ali, student ih je prepoznao odmah, zato što je
14(}
Dil li SU
IKIm naočan zaista
polrebrn!?
ranije već video tragove dinosaurusa, pa je zato bio II stanju da vidi više od uobičajenog. Čak i kada želimo da vidimo, novo i čudno prouz. rokuje neprilike. Oči zure i naprežu se da bi prihvatile neobičnu sliku, a mozak se napreže da bi je interpretirao - to je razlog što samo jedan sat nekog turističkog razgledanja može da vas načini umomijim nego ceo radni dan tokom kojeg ste· obavljali svoj rutinski posao. Ako nepoznato postane poznato, mozak će, čak i kad oči slabo funkcionišu to razumeti i interpretirati.
Dr Bejtsje iskoristio ovaj.fenomen da bi poboljšao vid svog kolege lekara koji je nosio naočari više od četrdeset godina; bez njih nije mogao da vidi ni veliko
e na standardnoj test-tabli udaljenoj uobičajenih 6 rn.
lako je slovo e bilo ispisano crno, on ga je video kao sivo; zamućena siva izmaglica utapalaje njegove ivice u istu takvu pozadinu. Bejts gaje ubeđivao daje slovo savršeno crno. a njegova pozadina savršeno bela; pokazao mu je kako lo izgleda izbliza. Kada je ponovo vratio tablu na nj~no mesto (na rastojanje od 6 m). čo vek je, zapamtivši kako slovo izgleda. izbliza vizualizavao crno-beli kontrast, a zatim je mogao jasno da ga vidi i bez naočara. Ovaj postupak su ponavljali pomerajući se od slovado slova na tabli. Posle desetak minuta, lekar je mogao da pročita. na rastojanju od 6 fi ceo red slova koji vcćina ljudi može da vidi tek sa 4.5 m.
Kako i
ZaJlO
ot;
IIIOgu
da vide
141
Godinu dana kasnije. taj isti lekar je demonstrirao svom kolegi Bejtsu daje uspeo da savršeno vidi na daljinu kao i na blizinu: mogao je da čita i najsitnija slova u novinama, ali l da raspoznaje ljude II automobilima koji su prelazili preko mosta na reci Hadson. Memorija i vizualizacija ~U esencijalne za poboljšanje vida i percepcije. A naša memorija najbolje funkcioniše kada smo opušteni. Svako od nas se bar jednom nalazio II situaciji da uporno pokušava da se seti nekog imena. i da mu se ono nalazi •.na vrh jezika", a da nikako tl tome ne uspeva; samo neki minut kasnije. ono se pojavljuje samo od sebe - kada ste prestali da sc naprežete da ga se setite. Relaksacione tehnike. opisane ranije II ovoj knjizi, poboljšavaju i vašu memoriju. a samim tim i vid. Međutim. mnogi ljudi nalaze da im je teško, ili nemoguće da vizualizuju. Ako spadate među njih, probajte ovo: .Gledajte u prazan zid; posmatrajte ga pažljivo; predite.,dlanovima po njegovoj površini. Zatim. zatvorite oči ~ nastavite da oscćate njegovu teksturu pod prstima. Vežbajte ovo tri-četiri dana po 10-15 minuta. Posle toga napravite neku geometrijsku sliku krug, kvadrat ili trougao, površine 7,5 do 10 kvadratnih centimetara-paje lepljivom trakom pričvrstite za zid. Gledajte u sliku i osetitc.. je. Zatim zatvorite oči i
~
li
$\l
vam naočari zaista potrebne?
Kako i zaIto oo m0Kl' da vide
pređite prstima preko slike - osetite njen oblik, tekstu-
ru i
veličinu.
Posle nekoliko dana, kada se potpuno naviknete na ovu vežbu, zamOlite geometrijsku sliku isečenim slovima i brojevima; zatvorite oči pa se upoznajte sa novim oblikom i veličinom. Naviknite se na njih. Zatim, jo{ uvek zatvorenih očiju vizualizujte te isečke. Kada uočite da se vaša sposobnost da ovo radite poboljSava, uzmite dve identične slike neke životinje ili cveta - možete ih iseći iz nekog časopisa - pa jednu od njih postavite na metar ispred sebe. a drugu držite u rukama. Predite prstima preko one slike koju držite. Zatvorite oči pa projektujte obrise slike koju držite u rukama na onaj drugi udaljeni isečak. Lagano otvorite oči i nastavite da projektujete sliku. Tokom nekoliko dana ponavljajte ovu vežbu. ona može da traje vrlo kratko. promenu. možete primeniti i sledeću tehniku:
za
(I) (2)
(3)
Zatvorite oči i zamislite da gledate u potpuno beo zid. Onda zamislite da imate kanticu farhe u vašoj omiljenoj boji i veliku četku u rukama. Farbajte širokim zamasima, nagore i nadole, ukoso. ili praveći neku Saru. Radite to onoliko dugo koliko vam prija. Zatim prestanite i uočite razliku izmelu ofarbanih i čistih delova zida. Sada zamislite drugu kanticu farhe u nekoj drugoj boji, i tanju, finiju četku. Počnite da slikate
(4)
143
krugove raznih veličina - velike i male, obične i izdužene. Zatim zamislite da iste te krugove iscrtavate onom prvom imaginarnom bojom. Potom se vratite na drugu boju. Slikajte sad kvadrate; pokušajte da im ivice budu oštre. Slikajte kvadrate svuda po zidu - neka vaša četka ima dužu držalju da biste mogli da dosegnete i najudaljenije. visoke delove zida. Kada ..POkrijete" eto zid, počnite sve od početka, ali ovaj put slikajući trouglove. Obratite pažnju da i njihove ivice i uglovi budu što oštriji.
lako vam sve ovo izgleda iracionalno, ipak postoji neki metod. Osnovna ,,.sirovina" čitanja slova je sastavljena upravo od raznih krugova, kvadrata i trouglova; znači, sve informacije, zapisane na bilo koji način, u osnovi se mogu svesti na ove osnovne geometrijske slike. Kada naučimo da ih prethodno, zatvorenih očiju :zamislimo (vizualizujemo), moći ćemo i otvorenih oči ju lakše da ih opažamo. Kod devedeset pet procenata pacijenata s kojima sam radila, ove tehnike su se pokazale vrlo uspcllnima. Citaocima koji ove vežbe budu radili sami, po uputstvima iz knjige, biće potrebno strpljenje, upornost i koncentracija. Ali, na kraju ćete otkriti da vaše oči imaju daleko veće mogućnosti no što ste vi ikada i mogli da pret· postavite. Onih pet posto ljudi koji nisu u stanju da
'44
Da fi
YU
vam >taotari zaista polrebne?
vizualizuju i posle ovih tehnika, trebalo bi da imaju na umu činjenicu da SVAKO može da opaža slike dok sanja. Ako vi ipak ne vidite, razlog može biti duboko ukorenjeno odbijanje da vidi.te neke aspekte sebe samih, a 10 vas onda sprečava da vizualizujete i bilo šta drugo. Budite zato pažljivi i stJpljivi sa sobom.
OČI, TELO I PSIHOTERAPIJA U nekoliko navrata II knjizi sam upotrebila izraz "imati oči". Ta fraza jeste uobičajena, ali potpuno oelačna. Mi ,,nemamo" oči ili srce, ili jetru ili mozak; mi JESMO oči, srce, jetm, mozak., i još mnogo toga drugog. Svi ti delovi su meduzavisni i koordinisani ujed-
nom organizmu -
II
nama samima - pri čemu je celina
mnogo više od prostog zbira sastavnih delova. Zbog ove meduzavisnosri mnogobrojnih komponenata, dobar vid - ili bolje, zdravlje vaših očiju - II osnovi je povezan sa zdravljem našeg uma, našeg psihičkog bita. Bolesti oka izazvane nezgodama, povredama. stranim lelima i infekcijama, ne spadaju, naravno u ovu diskusiju. Kada n~lo nije u redu s našim očima, iJi bilo kojim drugim delom tela, 10 nije i ne može biti izolovan fenomen. To je pravilo koje važi za svaku disfunkciju (loše, nepravilno funkcionisanje). Svaka t~koća ili probl~m koji osećamo - kao što je duboka anksioznost, ili osećaj da nešto nije u redu, da smo nedovoljno dobri, ili da ne odgovaramo na ne· ke postavljene zahteve, ili osećaj da ne možemo da se izborimo, da izađemo na iqaj sa svelom - ref1ektuje se
146
Da li
sll
vam naočari wislO. potrebne?
negde, na nekom drugom mestu, za svakoga specifič
nom. Dvoje ljudi koji imaju potpuno identične skrivene strahove - strahove .koje skrivaju i od sebe samih mogu da razviju vrlo različite fizičke poremećaje, jer svako od nas podsvesno bira drugačiji način za odvlačenje pažnje (svoje i tude) od svog aktuelnog proble-
ma. Osoba koja postane kratkovida, ili dalekovida ili astigmalična, ili razroka, ili slabovida- time možda is-
poljava nesposobnost, ili poteškoće, II funkcionisanju kao celokupna ličnost. Ona generalno oseća da se ne usuđuje da vidi ili bude viđena, ili kompenzuje svoj skriveni osećaj manje vrednosti time što ,,zuri" ili napreže oči toliko da izaziva čak oštećenje nekih tkiva oči ju, ili ozbiljno ometa njihovo funkcionisanje. Kod miopije (kratkovidosti), očna jabučica se izdu· žuje jer kratkovida osoba obično nesvesno. potiskuje svoje oči napolje i tako ih deformiše. Ovo objašnjenje miopije je naravno, moje lično; na sličan način se mo. že objasniti i hiperopija (dalekovidost). Teorije koje povezuju miopiju i hiperopiju sa nasledem. lošom ishranom. lošim navikama kod čitanja. i ostalim zloupotrebama o.tiju, opovrgnute su statistički u dvema potpuno odvoj~nim istraživačkim studijama Gednu sam sama vodila....~ u drugqj nisam imala nikakvog udela). .
Oči.
telo i psihoterapija
147
Ja sam došla do zaključka da, obične tehnike oč nog treninga ne uspevaju, zato što se osoba koja ih je vežbala još ne oseća dovoljno sigurnom da napusti onaj oblik ,.zaštite" od spoljašnjcl-, sveta koji je sama stvorila. Dokaz ovoj tvrdnji pojavio mi se na sasvim izuzetan način. kroz rad s jednim od mojih pacijenata, poz· natim terapeutom i filozofom Frederikom Perl som (dr Frederick C. Perls). Nekadašnji izbeglica pred nacistima, Frederik Perls je izgledao kao simpatična kombinacija Deda Mraza i biblijskog proroka. Kada je došao kod mene na Floridu, zbog očnog treninga, imaoje 62 godine; desno oko mu je bilo kratkovido a levo slabovido i tako jako zapaljeno da je na njega jedva video. Posle pet časova terapije počeli su da mu se javljaju periodi jasnog vida. To poboljšanj.e ga j~ upl~ši~o~ naime, uprkos njegovoj profesiji, nJegovoJ poJavI I iskrenosti. s kojom je svemu pristupao. on je ipak bio duboko uzdrman čovek. Pobegao je zato u miopiju. kao na skrovito mesto. Oporavak od miopije za njega je bio fizički neprijatan. Na njegovu sugestiju (a smatrao je da ono u šta ja verujem predstavlja nešto sas~im novo), kombinavali smo psihoterapiju s osnovnim tei..:::.:1ma o'::nog treninga. Vid mu se postepeno poboljšavao, a istovremeno je uspevao da izađe na kraj i s navikama koje su ga
NIi
Da li
SIJ
vam naomri zaista potrebne?
dugo mučile. Sve do smrti (a živeo je 77 godina) imao je sasvim normalan vid. Ubeđena sam da primena psihoterapije, kao što je to na lako prefinjen način učinio dr Perls, donosi značajan napredak II poboljšavanju vida II slučajevima gde je tenzija tako duooko ukorenjena da same tehnike oč nog treninga nisu II stanju da dovedu do očekivanih rezultata. Ubrzo nakon toga ova inOVacija naišla je na najoz-
biljniju proveru. Radilo se o jednoj mladoj ženi koja
nije videla uprkos tome što su joj oči
fizički
bile savr.
šeno zdrave. Odrasla je na Jugu, i vaspitavana je na vrlo strog i starinski način - majka ju je terala da čita Bibliju tri sata svakog dana. Ojađena mlada žena utočište je našla II slepilu. Kada ju je psihoterapija dovela do tačke na kojoj je bila II stanju da ispolji svoj bes i otpor prema majčinoj besmislenoj strogosti - hes koji ni sama sebi nije priznavala da uopšte postoji - uspela je da povrati nonnalan vid. U oba slučaja - i kod dr Perisa i kod mlade žene s Juga - bila je primenjena terapija poznata kao "geštalt". Tu formu terapije umnogome je razvio sam dr Perls. (Geštaltje inače teško prevodiv pojam s nemač kog jezika; pa se zato taj naziv održao i u engleskom jeziku, umesto očigledno nesavršenih sinonima kao što su konstelacija ili setap; cilj ove terapije, prvobitno nazvane terapija koncentracije, mogao bi da se definiše kao "ponovo osetiti sebe".)
Oti. lelo i psiholerapija
149
Volela bih da vam predložim još neke načine zahvaljujući kojima možete sebi pomoći da poboljšate vid,
a koji se baziraju na teorijama geštalt psihoterapije. Mnogi ljudi su mi pisali da nisu baš u stanju da se opusle i koncentrišu, kao što ja lo stalno tražim opisuJući tehnike u ovoj knjizi. Qni su toliko uznemireni i opsednuti neprijatni m, onespokojavajućim mislima, da im to zaokuplja veći deo energije koju imaju. Ako sIe, recimo, toliko uznemireni i nervozni da !!e možete da vežbate prekrivanje očiju dlanovima, moŽdaje to zato što zadržavate neizražene emocije vezane :ta prošle ili sadašnje povrede ili nepravde, koje vas još "drže" i muče. Možete pomoći sebi da se oslobodite ove uznemirenosti - i da se osećate mnogo bolje - tako što ćete u stojećem položaju, uspravljeni pustiti da vam se celo telo trese, kao da drhtite. Nemojte ovo forsirati, pustite da vam uznemirenost (nemir) "izade" iz tela, posebno iz ruku. Tresite ih i u isto vreme uzdišite, ili stenjite, ili plačite - radite ono što osećate da vam je potrebno baš u tom trenutku. Dok učite kako da dopustite svom telu da ispolji sve skrivene emocije, iskusićete sve duže i duže periode unutrašnjeg mira, tokom kojih ćete biti u stanju da radite tehnike koje sam preporučila u ovoj knjizi. Kada budete sebi dozvolili da u ovome svetu koji vas okružuje živite udobnije i opuštenije, primetićete da se i vaš vid proširuje, i u đ0slovnom i u prenesenom smislu. Ovaj eksperiment pomoći će vam da shvatite
15()
Da li
YU
vam nao{/lri zaisra (Jotrebne?
na šta tačno mislim. Postanite svesni stolice na kojoj sedite baš sada, dok ovo čitate. Osetite težinu svoga tela koje se oslanja na sedišle stolice. Osetite svoja sto~ pala koja, osigurana privlačenjem gravitacije mirno počivaju na podu. Dišite
nor.nalno. zapazite kako vas i
stolica i pod podržavaju. Na njih možete potpuno da se oslonite. Ne morate da radite ama baš ništa - sila gravitacije dfŽaĆC vas uvek, bez obzira što ste vi toga potpuno nesvesni. Proširite svoje vidno polje da biste toga postali sve-
sni upravo sada. Slobodno i polako dopustite da vam gravitacija povuče nadole ramena, kako biste zauzeli još udobniji i opušteniji položaj. Osetile svoje butne kosti, koje vas inače održavaju llspra"nim, kako se sada odmaraju i oslanjaju na sedište stolice. Cela oblast izmedu prepona i kolena učiniće vam se mnogo življa sada kada svesno obratite pažnju na nju. Osetite težinu svojih stopala na podu. Učiniće vam se da su vam stopala odjednom veoma teška, možda ćete osetiti bockanje u njima, kao da su puna energije. Podignite oči i pogledajte oko sebe. Ne pokušavajte da zapazite detalje, samo budite svesni boja i pokreta. Upotrebite i svoje čulo mirisa i sluha, bez pokušaja da ih intenzivirate il~ umanjite njihovu osetljivost. Pustite da vam jedna ruka pomiluje drugu. Mnogim ljudima prija kada rukom pomiluju predeo iznad srca, kao da drže i miluju bebu usvom naručju. Dok budete ovo radili, osetićete kako vam se celo telo opušta. Po-
On, leki i psi1.Qlerapija
151
kušajte da zamislile da ste dete o kome se neko brine i leši ga. Dopustite svom umu da se prepusti ovom prijatnom i umirujućem osećanju koliko god dugo možete. Kada budete spremni, ponovo pogledajte oko sebe. Ljudi koji su prošli ovu vežbu kažu da im se posle nje okolina ukazala u sasvim čistim bojama i sa mnogo većom jasnoćom. Mnogi od nas ne dozvoljavaju svojim organima da funkcionišu svojom punom snagom i onako kako bi trebalo. Pošto imamo neka bolna iskust~ va, koja u budućnosti želimo da izbegnemo, mi funkciju nekih naSih organa povezujemo sa slikama i zvucima vezanim za ta bolna iskustva, i na taj način ograniČ8vamo svoj vid, ili sluh - mislimo da ćemo ponavljanje izbeći na taj način. l tako, dok "isključujemo" svoja čula jedno za drugim, svet postepeno postaje mrtav za nas. Kao što sam maločas pokazala kroz ovaj jednostavan eksperiment, treba da prestanemo da osakaćujemo sebe. Bilo da vaš problem s očima može da se reši primenom uobičajenih tehnika očnog treninga, bilo da, zato što je drugde duboko ukorenjen, zahteva pomoć psihoterapije da bi tehnike mogle da postanu efikasne _ vi možete da poboljšale svoj vid i da se zauvek rešile naočara. Srećno!
l>oJafnll tehnikll
/53
~oglavlje naslovljeno "Kako da učinite da vaše oči
DODATNE TEHNIKE Balansiran;e vida j redukovanje stresa
Kako je već isticano, mudrost ljudskog tela ispolII kon~trukciji i mogućnostima očiju zadivljujuća Je. Mozak Je najsavršeniji i najmisteriozniji organ na~ tcla,.~ oči su njegov produžetak.. Elegancija i praklIčnost njihove grade takođe je zapanjujuća Tajna d0brog ~da zato nije II naprezanju već II otkrivanju kako to ~I treba da se koriste uz održavanje toga opuštenog stanja. .
~ena
Očigledno je, prvo, da naše telo nema samo jedno vet dva oka (a, kao što je napred rečeno, možda i trete). Zato je važno da se oba oka koriste istovremeno i na najbolji način - to je takođe karakteristika njihove konstrukcije. Uopšteno gledajući, svako oko vidi na poseban način; svako oko ima drugačiju vizuelnu usmerenost. Skoro svačije oči se međusobno razlikuju, mada su te razlike male i teško ih je uočiti. Ono što je potrebno da bismo videli prostorno i imali dobro slspa~je slika od oba oka, jeste oh se poSlaramo da pobolJšamo opšte uslove za dobar vid kako bi oči bile relativno jednakih sposobnosti i tako mogle bolje da funkcionišu zajedno.
vide trodimenzionalno" sadrži jednostavne tehnike kako da uz pomoć olovke i lenjira, možete da unapredite uravnoteženost funkcionisanja ob~ oka. Iza toga slede komplikovanije tehnike koje su osmišljene da potpOmognu OŠlriju fuziju i sposobnost viđenja prostorno. Ove tehnike možete vežbati dva do Iri puta dnevno po 2-3 minuta. Produžavajte vreme vežbanja kada osetite da vam lo prija. Svaka tehnika može se produžiti na pet minuta po tri puta dnevno - kako oči postaju snažnije i kako se budete oseć8li prijatnije, a stapanje se bude uspostavljalo. Vremenom tete primetiti da ponekad oči viSe ne mogu da održe stapanje i rade zajedno, da jedno oko tada počinje da zaostaje, postaje sporije i. mlitavije, nije u stanju da drži fokus. Da biste postigli i održali njihovo zajedničko funkcionisanje, treba da naučite da se opustite i ono slabije oko da održavate u ravnoteži j fokusu s jačim (zdravijim) okom. Kada pokTCĆete glavu kao da se ljuljate u stolici za ljuljanje (glava prali ljuljanje tela), neka glava prati zamišljenu vertikalnu liniju od tavanice, preko zida do poda, k sebi nazad, u suprotrxn:n smeru.. Ponovile ovakvo kretanje desetak puta, i dok se tako ljuljate u sporom rihTIU, budite svesni načina na koji se krećete, na koji koristite oči, i kakav je osećaj jednostavno pustiti da svest o dobrom vidu jednostavno sama nastupi. Pri tom samo opažaj le prostor, bez napora da vidite jasno
154
Da fi
nl
vam Mocari zaista potrebne'!
j da izbistrile sliku - samo se opustite. Dozvolite da vam vid bude baš onakav kakav je. zatvorite Oči i oselite njihovu mekoću; kada ih otvorite, nastavile da gledate iSlo tako meko. Ovo možete pokušali da ostvarite recimo tehnikom s karticom ili štapom - naravno, prvo jednu pa drugu. Dok razgovarate telefonom, možete vcžbati s lenjirom ili žičanim obručem (kao šio je to ra~ije opisano); neka ovi pokreti postanu vaša navika - stil.no radite na uravnoteženju svoga vida. Ovo poboljšava konvergenciju očiju, što znači da se svako oko ravnomemo klizeći pomera ka vrhu nosa i nazad. Gledajte sad napred, daleko od Jl()osa, pa onda opet ka njegovom vrhu, da biste menjali fokus. Ovo je neophodno za dobar vid na blizinu, a takođe pomaže sprečavanju izobličenja i otvTdnjavanja mišića. što je veoma rasprostranjeno kod očiju koje stare. Ako mišići od stalnog naprezanja otvrdnu, oči ma je veoma tetko da konvergiraju. Zato stalno pokrelite oči, kako biste ovo sprcčiJi. Očima koje teško konvergiraju možete pomoći ta~ ko što ćete vežbati tehniku bele linije. Dok pregledate neki časopis, zamišljajte belu liniju ispod svakog reda teksta
Zatvorite oči i u mislima sasvim opušteno pustite oči da klize po toj beloj liniji napred-nazad. Ponovite ovo četiri puta, a zatim ponovo otvorenih očiju "pratite" belu liniju. Ponovite sve četiri puta.
llodarne le/mike
155
Umesto bele, na isti način, upotrebite i svoju omil~ lenu boju. Moja omiljena boja je narandžasta; lako mogu da /.amislim narandt.aste linije ispod linije slova u bilo kom tekstu, četiri puta sklopljenih i četiri pula otvorenih očiju. Da biste poboljšali vid na daljinu, postavite ovu zamišljenu liniju negde daleko na zidu, ili iza njega, u horizontalnoj ravni koja je u visini vašeg nosa. Pomerajte pogled po liniji - četiri puta zatvorenih, četiri puta otvorenih očiju. Ponovite sve četiri puta. Zamislite zatim da ova linija pravi ravne talase, pa sve ponovite četiri puta otvorenih, četiri puta zatvorenih očiju. zamislite taj talas kako se polako pomera, i uočite razljčite talasaste pokrete u njemu. Postoje i druge tehnike za viđenje na blizinu: Gledajući u stranicu nekog teksta, zamislite na njoj kutije. ,,Zatvorite u kutiju" slovo, ili ret, prvo neku manju. pa posle i veće. Koncentrišite pažnju na ivice kutije; "obiđite" ivice četiri puta zatvorenih i četiri puta otvorenih očiju. Dok zamišljate, trudite se da vaši pokreti budu lagani kao pero, nikako kruti iJi OOlri. Sve ponovite četiri puta. Istu stvar pokušajte sa malim krugovima, zatim sa većim krugovima - za veće reči...Obilazite" pokretima II smeru kazaljke na satu, zatim u suprotnom smeru.
l /56
Da li
$u
vam tu:UJhlri misra potrebne?
Zatim ponovite vežbu na odstojanju. Zamislite da ste na zidu naslikali proizvoljne šare debelim flomasterom ili bojom. Pustite mašti na volju. Uživajte II svojim slikama. Izbegnite dosadu: prekinite vežbu kad osetite da vas sve ovo umara. Još jedna tehnika: nacrtajte jednu crnu tačku na kartici veličine onih kartica za telefonimnje. Gledajte s jedne na drugu stranu tako šio ćete pogledom prelaziti preko tačke. Posle nekog vremena učiniće vam se da se tačka kreće naleva kada vi gledate nadesno, i
obrnuto. Kada budete gledali gore-dole, tačka će poče ti da se ,,krete" suprotno od kretanja vaših očiju. Tehnike koje poboljšavaju periferni vid korisne su za ljude koji imaju "tuneisko" suženje vidnog polja, kao i one koji boluju od glaukoma ili bilo kog drugog poremećaja nonnalnog vidnog polja. Evo zato još nekoliko takvih tehnika: sedeći. upiljite pogled napred, i dok je vaš centralni vid usredsreden na objekte ispred vas, pravite talasaste pokrete rukama, treperite prstima oko ušiju. prvo u malim krugovima. zatim sve većim. sve vreme ih prateći svojim perifernim vidom. Ovo će vam proširiti periferno vidnQ polje, jer su na ovaj način stimulisani receptori koji se nalaze u ivičnim oblastima očiju. Budite svesni onoga što vidite iznad, ispod i s obeju strana. Možete takođe da držite neki predmet u boji u svakoj ruci - recimo jabuku. pomorandžu, ukras za novogodišnju jelku. ili bilo š~a drugo što blista - pa ga vrtite
/57
DodtUne tehnike
u krugovima kao što je ranije opisano. zaustavite se pre no što vam se oči zamore. Zatim, posle kratke pauze uradite to još šest puta. praveći po šest krugova - ili manje ako se zamarate - a onda stanite i uradite vežbu "ležeće osmice". Možete ovu vežbu da radife i uz pomoć šarene ma· rame ili lepeze. Kada ulazite u sobu, pređ:te pogledom prvo po tavanici, zatim po podu, pa zidovima. Nastavite da gledate s jedne strane na drugu i gore-đole. Postepeno, smanjujte pokretanje glave, opustite se i prepustite očima da sc više aktiviraju. Zatim se oslonite na svoj periferni vid: dok zurite napred, zadržite u vidnom polju istovremeno tavanicu, zidove i pod. Ovo će svakako proširiti vaše vidno polje.
vi> . .
UMIRIVANJE UMA I SMANJIVANJE STRESA Relaksacija i dopuštanje telu da obavlja svoje uobifunkcije isto je tako esencijalno za dobar vid kao i ukupno zdravstveno stanje. Veoma često pod stresom, mi svojom napetom koncentracijom ,,,zbunjujemo" uobičajeno usređ.srediva nje. A istina je da bi trebalo postupiti sasvim suprotno - mentalno i vizuelno. Upotreba svetla, prekrivanje očiju rukama, ležeće osmice, 'j sve tehnike koje od vas zahtevaju slikovito zamišljanje. sasvim lagano kretanje koje vas ponovo snabdeva energijom, osvežava, i čajene
158
Da li
$ll
vam ooOCan Ulista potrebne?
opušta - dobre su za smanjenje stresa. Svaka od tehni. ka bila je od velike pomoći i meni lično i hiljadama ljudi koji su ih praktikovali i o tome me izvestili. Samo oni zaista ozbiljno ment.a\no obole1i ljudi nisu bili II
stanju da ovim treningom dodu do poboljšanja. Ove tehnike mogu vas odmoriti, kao i san; one će vas često i uvesti II duboku relaksaciju ili spavanje. Kada ste napolju i šetate. gledajte okolo zgrade. vrhove drveća, nebo, oblake, naselja. Gledajte s jedne strane na drugu, pomerajući glavu dok gledate. Svako treba da zapamti da treba da se pokreće, da gleda okolo i izbegava ukočen pogled - zurenje, a starijim ljudima je pogotovu neophodna relaksacija, vet i da bi prev. ladali strah da će videti sve slabije i slabije. Pustite da stvari budu onakve kakve jesu - zamućene ili nejasne - ne naprežite se. Kada ste II blizjni mora. iskoristite priliku posmalrajte talase kao dodatnu tehnku da vežbate oči. Prntite talase dok se lome, nadolaze prema obali i razbijaju se o nju, a zatim se povlače prema pučini. Isto tako možete posmatrati ~kanje i talasanje površine nekogjezera. Apsolutno sve što vas okružuje može postati deo vežbe za postizanje jasnije percepcije okoline. Ubrzo ćete otkriti da je ovo učinilo da na nov način počnete da cenite sve što vas okružuje. Neće delovati iznenađujuće tvrdnja da pogled na svet utiče na kvalitet vida, i obrnuto.
Dodal~
tehnike
159
KOMPJUTERSKI ZAMOR OČIJU Neprirodno je i veoma teško držati ruku u jed~o~ položaju veoma dugo - postaće bolno. Isto tako, OI ~I ne mogu dugo da budu u jedn~m isto~ nepromenJenom položaju. Tu mislim na očl.~ugo u~~đene n.a isto rastojanje. ili na nepromenljivu kol.lčmu s~etlostl. Kada radile za kompjuterom. treba da vodite raču na i o očima. Potrebno je da šIo češće menjate fokus. Napravite kratku pauzu pa zamišljajte da gledate u daljinu. Gledajte (iH zamislite da gledate) u oblake na nebu vrhove planina, brda. btvarajte oči često. Tada zamišljajte kako su vam oči potpuno meke. 2amišljajte da gledate u drveće, opažajući kako izgledaju vrhovi ~~g drveća, posmatrajte stabla, gledajte prostor oko njih. .. Vežbajte tehniku sa zamišljenom tačkom., Ih ~ stvarnom tačkom nacrtanom na kartici (ona će počeu da se pomera)." Gledajte u najudaljeniji zid pro~torije u koj~j se nalazite, pa na njemu zamišljajte šare I talase; nashkajte ih u maSti. . , Sunčajte oči. prekrivajte ih dlanOVima, opuštajte se i vežbajte ,,ležeće osmice". . . Uo~teno govoreei, što je veći kontrast, lakše Je YIdeti, ali je takođe potrebno obezbedili vizuelnu ramolikost ekrana tako što ćete češće menjati kontrast )xr moću kontrolnog mehanizma.
160
Da li $II vam naočari U1isra potrebne?
TEIIVIZIJSKA TEHNIKA Ne gaseći svetlost
sobi, zatvorite oči i pustite da tl dupljama i da malo lensivuju), zatim ih otvorite, ali zadržite ono osećanje usporenosti i lenjosti dok prelazile pogledom s jedne na drugu stranu TV ekrana. lagano pomerajući glavu. Ponovo zatvorite oči i nastavite da slušate i pokrećete oči prema zamišljenom ekranu - šest puta zatvorenih, pa šest puta otvorenih očiju. Ceo postupak ponovite šest puta. II
se odmore (pustite da se opuste
PLUTAJUĆE ČESTICE Mnogi ljudi imali su II svom vidnom polju bar je. danpUI sitne čestice - tačke koje se pokreću. Niko zasigurno ne zna šta su te tačke II stvari, ali, bez obzira na njihov uzrok, obično nestaju kada se primeni tehnika sunčanja očiju, prekrivanje dlanovima, i tehnike sa sasvim laganim pokretima. Da biste poboljšali vid i olakšali funkciju očima, neophodno je izbe}i napetost i zurenje. Tokom radnog dana se zaustavite na trenutak, sklopile oči i dopustite im da se opuste i odmore. Zatim ih otvorite i gledajte opušteno. Cesto menjajte fokus. Gledajte u svim pravcim, gore j dole, pa s jedne strane na drugu. Ako želite još raznovrsnijih tehnika, pogledajte deo koji se zove ..Tač ke pred očima" (leteće mušice), u prethodnom poglavlju.
OČI KOJE STARE Uzroci slabljenja vid"
Svi mi volimo da živimo; dok živimo, prirodno i starimo. Sa godinama, promene u tkivima i strukturi unutar oka su očevidne, i mogu predstavljati uvod u oslabljenje vida. Upotrebljavajući odredene tehnike mi ovaj proces možemo usporiti, čak značajno odložiti, tako da promene na očima nastale usled starenja svedemo na minimum. Cirkulacija tečnosti koje su oku neophodne, kao i cirkulacija krvi, često je pogOl"Šana. Kada se protok ovih tečnosti ne odvija kako treba, II oku se zadržavaju i otpadne materije, toksini a u određenim delovima oka i neke vrste proteina. Cirkulacija se umnogome može JXlboljšati primenom tehnika kao Što su sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima i tehnike sa polaganim pokretima. Cesta promena fokusa i s~e vežbe sa :mmišJjanjem određenih postupaka, kao što Je napred navedeno, takođe mogu značajno poboljšali cirkulaciju. Popuštanje vida s godinama uopšte ne mora da vam se dogodi. Kada su raznolike strukture oka, kao ŠiO su dužica iH zenica, dobro prokrvljene (njihova ishrana
162
Da li
stl '-'1m
tl(U;IĆ(jri wisra potreblW?
neometana), i kad se pri tom i efikasno koriste, proces starenja može biti sasvim usporen i čak zaustavljen. Odredena degenerativna i takozvana "patoio~kE" s~.nja, kao što su glaukom i katarakta, takode mogu bib zaustavljene i potpuno eliminisane. U nekim ozbiljnijim slučajevima, gde je obojenje zaista uznapredovalo, proces sc mqže značajno usporiti, može se postići makar malo pvboljšanje, ali i vratiti na prethodno, normalno stanje.
KATARAKTA . Kada očno sočivo počne da gubi prozirnost, vid postaJe mutan i izobličen (usled akumulirane zamućenas ti očnog sočiva). Ovo rezultira obojenjem poznatim pod nazivom katarakta.
. Na neku tablu nalepite raznobojne etikete _ nalepnice II što jačim bojama (žute ili crvene); tablu držite pred očima tako da na etikete pada svetlo. Dozvolite odbijenom svetlu da dopre do vaše svesti. Otvorite oči i JX}gledajte, zatvorite o~i i vratite viđeno. Uradite ovo šest puta, ali tako da nijedan pokušaj ne traje duže od 15 sekundi. Najenergičnije insistiram da ljudi sa ka~k!om, dok primenjuju tehnike preporučene u ovoj knJIZI, sve vreme budu pod redovnom medicinskom kontrolom. Mnogi tvrde da Sl,! počeli da vide kvalitetnije primenjujući ove tehnike, a neki su čak bili u stanju da toliko poboljšaju vid da su izbegli već preporučenu operaciju.
oli koje stare
163
Kod većine ljudi već primena relaksacionih tehnika i poštovanje onih uobičajenih uputstava za korišće nje očiju doprinosi da se zamućenostvida smat1Ji. Uobičajena preporuka koju dajem pacijentima jeste da če sto menjaju vežbe i da postepeno produžavaju vreme vežbanja svake od njih.
KATARAKTA: Islo,ijo bolesti Violinisti iz Engleske, koji je nastupao sa Njujorškim filharmonijskim orkestrom, tokom godina razvila se srednje ozbiljna katarakta. Svakoga dana dugo je vežbao tehniku sa nalepnicama u boji; posle nekoliko meseci intenzivnog vežbanja, njegov lekar je konstatovao da su promene karakteristične za kataraktu potpuno iščezle.
GLAUKOM l kod ove bolesti takođe je neophodno JX}boljšallje cirkulacije. Kod glaukoma je, znamo, poremećen protok tečnosti u oku. To za posledicu ima opasno povećanje očnog pritiska (unutar oka). Zato bi trebalo vcžbati sve tehnike relaksacije, zatim vcžbe navedene u poglavlju "Videti u tri dimenzije", kao i sve tehnike s laganim pokretima, uključujući i njihanje i "ležeće osmice". Proširenje i poboljšanje vidnog polja je osnovna stvar koju bi vežbama trebalo da postignete. (Kod glaukoma ljudi obično imaju ekstremno suženo vidno
Da li su oom
/64
'UU;>Čari
zaista ptJtrebtw?
polje, tzv. runelski vid.) Vidno polje, tj. periferni vid zahteva stalnu stimulaciju. što možete postići recimo tehnikom II kojoj pravite taJasaste pokrete rukama. Bilo koju tehniku iz ove knjige da vežbate, preporučujem da vodite računa o savetima vašeg oftalmologa, i da nastavite s medicinskim tretmanima, kao i čestim kontrolama kod lekara.
GlAUKOM, Istori;' 1>01.,,; Žena koja živi
II
Oči
Iroje stare
165
levo-desno, zatvorenih očiju naravno. lako ja nisam imala vremena da vežbam s njom, onaje često praktikovala tehnike - kad god nije mogla da spava, kada bi se uzrujala zbog nečega, kad bi joj bilo dosadno, ili kad bi se osećala uznemirenom - i rezultati su se ubrze pojavili. Samo me je pozva~<~ ]dnog dana da mi kaže kako je njen·oČni lekar izja,:io da iako ih je godinama. koristila, uopšte više nema potrebe da stavlja kapi za oči.
unutrašnjosti SAD, imalaje, kako
joj je lekar saopštio, ozbiljan glaukom. Tokom osamnaest meseci davala sam joj uputstva preko telefona; takve konsultacije imale smo prvo na svakih šest nedelja, a zatim, kad joj se stanje poboljšalo, javljala mi se na šest meseci. Vredno je vežbala ono što sam joj objasnila. Sada, posle dve godine, poboljšanje je očig ledno, ona se oseća dovoljno dobro, lekar joj je smanjio preporučene doze kapljica za oči; vidno polje vratilo joj se na prvobitne, nonnalne dimenzije. Još me ponekad pozove i sada, posle dve godine, ali više da bismo ćaskale; naravno, i dalje vežba relaksaciju i tehnike za dobru fuziju. lako je zašla II sedmu deceniju života, još uvek obavlja zahtevan kancelarijski posao. GlAUKOM: Istorija bolesti Primerak ove knjige poklonila sam i mojoj tetki, koja ima 87 godina i živi u staračkom domu. Dugo vremena izlagala je oči svetlu, pomerajući glavu lagano
MAKULARNA DEGENERACIJA lako je ranije razmatrana u ovoj knjizi, makulama degeneracija predmet je vredan ponovne paŽIlje. Ma~ kulaje onaj deo retine koji predstavlja produžetak optič~ kog nerva; to je deo oka koji šalje infonnacije moždanim regijama zaduženim za vid. Razni nivoi atrofije očnog živca pojavljuju se kao makulama degeneracija: (degeneracija makule). Pošto je medicina veoma napredovala i ljudski vek je značajno produžen, češći su slučajevi pojavljivanja ovog oboljenja nego ranije. U vreme kad su tehnike očnog treninga još bile II začetku, smatralo se da tamo gde dode do povrede ili pogor'Šanja funkcije očnog živca, nema nade za bilo kakvo poboljšanje vida. Medutim, ja sam nailazila na veliki broj slučajeva gde se posle moždanog udara ili ozbiljne bolesti - poboljšanje ipak pojavljivalo. U to vreme za ovu pojavu
I
I
166
Da fi.S14
t'l1rn
naoc:"ari zaista potrebne?
nije postojalo objaSnjenje. Posle dugogodišnjeg iskustva, došla sam do zaključka da gde god još postoje tragovi vida, makar i sposobnost da se razlikuje svetlo od tame, postoji i nada za poboljšanje do nivoa na kome p~~ijent može da razlikuje predmete. A tamo gde postOjI sposobnost da se vide objekti, postoji i mo~ćnOSI da se razvije veća jasnOĆa vida i bolja percepcIJa.
JllAKlllARNA DEGENERACIJA, Istew'o bolesti Radila sam sa osamdeset šestogodišnjom pacijentkinjom koja nije mogla dobro da vidi ni sa naočarima tOli.ko i.oj je vid bio oslabio. Lekar joj je rekao da nij; II PitanjU samo to da ni sa jačim staklima neće moći da vidi bolje, nego da može očekivati da će joj se vid još pogoršavati jer boluje od degeneracije makuIe. Posle godinu dana treninga na način koji sam joj preporučila, mogla je da vidi sasvim zadovoljavajuće uz pomoć malo jačih naočam od onih koje je prethodno koristila. od tehnika je koristila sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima, "ležeće osmice" i njihanje, kao i vežbe za poboljšanje ja<;ooće. Tehnika sa tačkom koja se pomera, i tehnika sa belom linijom, a zatim obojenom, takođe su se kod nje pokazale efikasnima. Osim toga, nauči la je i da otvara pasijans, što je divan način da se održi stalna pokrelIjivost očiju,·neophodna za d0bar vid. Još ga svakodnevno Otvara.
()(s keje $tare
167
ZAPAUENJSKI PROCESI Kod ljudi kod kojih je slabljenje vida propraćeno i nekim zapaljenskim procesima, kao što su iritis, retinitis, ili različiti oblici pigmentoze, koroiditisa, čak i malim čirevima komee,jedtl'Om kada se to zapaljenje zaustavi, postupci koji se primenjuju na oči koje stare, pomažu da se ponovo povrati dobar vid, i zaustavi dalje njegovo slabljenje. Mogućnosti za poboljšanje vida su fantastične, posebno za pacijente koji prema celom pristupu očnQg treninga im~ju pozitivan stav i jaku motivaciju. od posebnog je..značaja videti stvari iz sasvim nove perspektive, a ipak slediti i uputstva i savete oftalmologa. Zamućen vid može se razbistriti u razJičitom stepenu uz pomoć tehnika koje su preporučene u prethodnim poglavljima.; za vid na daljinu - vežbajte onako kako je to preporučeno za miopiju; za vid na blizinu vežbe opisane za hipennetropiju. U sve".lu što vdbate, budite na početku umereni - nemojte dozvoliti da se pojavi 71lI11or i nelagodnost. Uznapredovali slučajevi katarakte ne mogu se toliko popraviti da očno sočivo postane zadovoljavajuće providno za normalan vid. U takvim slučajevima, operacija se može pokazati neophodnom, ali ja i ovde preporučujem relaksacione tehnike: da oči postanu zdravije kako bi posle hiru~ke intervencije bile izbegnute bilo kakve komplikacije.
168
Da fi su vam lIaočari wista potreb.w?
Posle operacije samo prekrivajte oči dlanovima, jedno šest nedelja. Potom možete započeti sa kraćim sunčanjem, "Ietećim osmicama" i njihanjem. Kao i sve druge vežbe, koje je potrebno izvoditi svakodnevno da biste bili II dobroj fizičkoj kondiciji, isto je tako, da biste održali dobro zdravlje svojih očiju, potrebno da svakodnevno upražnjavate tehnike očnog treninga čitavog života. Ako želite da do kraja života imate dobar vid, lO treba da postane vaša navika. Primila sam pisma mnogih ljudi koje nikad nisam videla, a koji su praktikovali tehnike očnog treninga sledeći uputstva iz ove knjige, i tako llspevali da zaustave najrazličitija očna obolenja. Interesa~tno je, takođe, da poboljšanje vida često vodi i poboljšanju mnogih teških emocionalnih stanja.
Dodat.k
OČI VAŠE DECE Cesto me čitaoci pitaju da li deca mogu da vežbaju tehnike koje su objašnjene u ovoj knjizi. Moj odgovor je uvek snažno potvrdan. Jedna od najdivnijih stvari kod detinjstva je da su bilo kakve promene još uvek relativno lake, čak i kada detetov problem izgleda stvarno ozbiljan. Kada su devojčicu C. doveli kod mene imala je osam i po godina. Došla je sa dijagnozom disfunkcije čepića (receptori na mrežnjači) i receptora za boje, fotofobije i urođenog nistagmusa (obolenje kod koga izgleda kao da oči stalno šetaju). Takođe su mi rekli daje dete hiperkinetično, što će' reči, izuzetno nemirno. Naravno da je ovo stvaralo ogromne probleme u školi - ona nije mogla ni mimo da sedi, a kamoli da počne da uči da čita. Pri našem prvom susretu naučila sam je kako da malo zauzđa svoj nemir tako što sam joj pokazala vežbu "ležeće osmice". Vežbu sam radila zajedno s njom, držeći ruke na njenim ramenima i upravljajući njene pokrete neprekidno i lagano, s jedne strane na drugu, brojcći do dvadeset. Rekla mi je da je osetila neku
'70
Da li
YU
vam IlllOČari zaista potrebIle?
tišinu iznutra prvi pUl otkako zna za sebe. Postala je toliko opuštena, daje ustvari,jedva uspela da ne zaspi, da bi mogla da sc vrati kući! Kod kućc je sama vežbala sunčanje, prekrivanje i njihanje. Takode je vefbala i tehnike koje služe za postizanje stapanja slike; počela je sa 29 cm dugačkim lenjirom, da bi kasnije vcžbala sa štapom dugim lm. Kad smo do!:le do četvrtog časa bila je spremna za tehniku sa tačkom koja se pokreće, a koja je veoma vama za uspostavljanje kontrole nad nistagmusom.
Svaku tehniku koju sam joj pokazivala propratila bih nežnim dodirivanjem njenih ramena kako bi pojačala njenu relaksaciju i osećanje da brinem o njoj. Na krnju našeg :zajedničkog rada uspela je potpuno da zauzda svoj nemir i da fokusira oba oka istovremeno tako da je mogla svoju pažnju da usmeri na knjigu i učenje. Tokom rada s decom, zaključila sam da oslobadanje od pritiska koji oni osećaju - tako šio ih ocima rclaksaciji, činimo da se osećaju prijatno i prihvatajc·~i ih takve kakvi jesu - vodi razvoju jednog sretnog deleta koje je u stanju da postigne da vidi dobro uz mnogo manje napora, borbe i bola. Ovakav razvoj je divno videti. Deca pOCinju da fokusiraju svoj pogled nekih šest nedelja po rođenju, ali ne dostižu oštru sliku dok ne napune 18 meseci. Da bisle pomogli detetu da razvije dobro fokusiranje, i pokrete Očiju, iznad kolevke oka-
D
m
čite neki lako pokretan predmet koji će se zanjihati i
pri najmanjem strujanju vazduha. Njegovo lagano okretanje obcshrabriće zurenje i izazvati potpunu upotrebu očnih mišića.
Ako primetite da jedno oko kod deteta odskače u starosti od devet meseci, uzmite upaljenu lampu i pronesite je ispred detetavih očiju, samo nakratko, ne više od minuta - i tako triput dnevno. Nastavile da pomerate lampu u onom smeru ti kome bi •.šCtajuće" oko !Tebala da gleda. Menjajući jednostavne kretnje s lampOm, tako da njena putanja postaje sve komplikovanija (kao da crtate u vazduhu), postepeno treba i da produŽ3.vate vreme do tri minuta. tri puta dnevno. Dete će aUlomatski da zatvori svoje oči. ali će svetlost svejedno, obaviti svoj posao i kroz nežne očne kapke. (Možete lampu i ritmično da pokrećete s jedne na drugu stranu; efekat je isti kao kad vi vežbate pa pokrećete glavu levo-desno). Posle ove vežbe. možele da predete na drugu: s bebom u krilu, sedite na stolicu koja se ljulja, ispred upaljene lampe, na udaljenosti od jednog metra. POČ nite sa sijalicom od 40 W, pa postepeno poveĆ3vajlc snagu (kao šIO je i ranije preporučeno u vežbi sunča nja) dok ne stignete do sijalice od 150 W. Deci se obič no ova procedura dopada; ne samo da će doprineli da se njihove oči uravnoteže - često će se nervozno dele ovim umiriti.
172
[;.. II
fil
vam lUlD<':ari zaista potrebIle?
Ako ,,neposlušna" oko nastavi da ,,šeta" do uzrasta od dve godine, navedite dete da puzi po podu, baš onako kako je donedavno činilo, pre no šio je naučilo da hoda. r sami lezite na pod i pokažite detetu svojim primerom kako se to radi, na taj način ćete celu stvar olakšati jer ćete od vcžbe napraviti neku vrstu igre. Važ-
no je da ga navedete da počne da vas imitira. Možete da imitiralc kralll plivanje na suvom, podižući visoko jednu ruku za drugom, dok noge treba da slede pokrete ruku. Ova vežba stimuliše odredene delove mozga ko-
ji verovatno ne funkcionišu još adekvatno, pa se zato i javlja ovo odstupanje II normalnom funkcionisanju očiju.
Ako zapazi te šetanje oka kod deteta koje je staro četiri godine, vežbajte tehniku s loptom. Zakotrljajte
loptu po IXXiu, i p::mavljajte taj pokret baš II onom smeru II kome žclite da sc neposlušno oko pomem. Ponovo, napravite igru.od ovoga; dodajte loptu detelu i tražite od njega da vam je vrati, kao da se dobacujete, pa nagovorite dctc da poglcdom prati loptu, gdegod se ona kreće. Ima još nekoliko tehnika koje možete vcžbati sa čct vorogodišnjacima, Stavite parče tkanine (ili specijalni flaster) preko onog detetovog oka koje je sasvim zdravo, pa ga pustite da gleda TV nekih 15 minuta, koristeći samo ono slabije oko,
Dodatak - oči vaše dece
173
S vremena na vreme zanjišite pred detetovim oči ma šarenu maramicu ili ukras za jelku, ili loptu, tako da idete u pravcu u kome ono slabije oko teško može da se okrcće i recite detetu: "Pričaj sa svojim okom. Kaži mu da prati ovu maramicu," (ili loptu). Vežbajte ovo po nekoliko minuta triput dnevno, ako možctc. Jedna varijanta ovc vežbe je da uzmete olovku, podignete je ispred dcteta i kažite mu da gleda preko nje a prema lopti, dok priča sa svojim okom. Ubedite ga da u svemu tome ima interesantan trik; (..Vidiš li sad dve olovke dok gledaš u loptu?") Deca koja su imala sasvim normalan vid često postaju kratkovida u ranom periodu od šest godina, obično, kada treba da pođu II školu. Nemojte žuriti da ih odmah opremite naočarima. Ako ne mogu da čitaju sa table u školi, pustitc ih neka se primaknu bliže, i pružite mu više podrške, uveravajte ga da ćc videti dobro. U tom životnom dobu kratJcovidost može da bude samo rezultat mišićnog grča i još se nijc ustalila. Proći će, ili je lako možete korigovati primenom tehnika iz ove knjige. Ako se kratkovidost pojavi u pubertetu, trebalo bi da roditelj istog pola provede dete kroz seksualno sazrevanje, i da mu posveti što više pažnje. Poznajem braću blizance koji su postali kratkovidi kada su imali šest godina. Roditelji su obojici odmah kupili naočare. Jedan od braće, uvek pokorno i posluš~
Da I,
5ll
rnm ,wolari zaista potrebne?
no dete, nosio je naočare, pa ih i danas u svojim pedesetim godinama nosi. Drugi brat koji je ispoljavao više samopouzdanja, odbio je da nosi naočare, i JX>sle tog kratkog kratkovidog perioda, imao je odličan vid bez naočara. Hipcropija - dalekovidost - u detinjstvu je povezana sa teškoćama pri čitanju i učenju. Radite pažljivo sa detetom kod kuće kako biste mu pomogli da se izbori sa problemima koje ima u školi. Vežbajte s njim vežbe za poboljšanje percepcije koje su opisane u šestom poglavlju. Na1.Klite svoje dete da prelete očima po stranici teksta. bez pokušaja da ga pročita. Uvek imajte na wnu da poremećaji vida kod dece najčešće imaju neki psihološki uzrok. Naravno, najbolji način je odrastati i živeti na takav način da deteru nikad ne zatreba terapija. Roditelji mogu da pomognu deci da izbegnu pojavu smetnje pri vidu, koje bi kasnije trebalo ispravljati, tako što će kod svoje dece ohrabrivati da izraze šta osećaju s jedne strane. kao i prihvatanje nekih pravila discipline, s druge. Navedite decu da izraze svoje neslaganje i želje, radije nego da pustite da u sebi potiskuju nagomilani bes, frustracije i ozlojeđenost. Vaša deca zavise od vas na tako mnogo načina: i što sc tiče njihovih fizičkih potreba i njihovog unutrašnjeg osećanja blagostanja. Ovo su prirodni i zdravi oblici zavisnosti. vi imate jedinstvenu mogućnost da otvorite njihove oči i sva njihova čula prema svetu koji
Dodatak
-lIČi lJtlJe lfeetl
'75
ih okružuje. Naučite ih da cene svoja čula i da ih svesno koriste. Ohrabrite ih da oscte različitu strukturu stvari koje dodirujU, na primer. Uvek dodirujte svoju decu s toplinom, grIite ih i naučite ih da naklonost izražavaju slobodno bez ustezanja. Možda se vi oseeate uznemireni kad treba nekog da dotaknete ili da ga izbliza gledate, oči u oči. Kako budete postajali više svesni svojih sopstvenih osCĆa nja. možda ćete otkriti kako ove jednostavne stvari nije tako jednostavno na pravi način postaviti i izvesti. Na nekoj određenoj tački razvoja, u vašem detinjstvu, vi ste dobili poruku da je fizički ili čak vizuelni kontakt s nekim na blizinu nešto što je pogrešno. Sada je pravo vreme, zarad vaše dece, da probate da delate s nekog drugog stanovišta, uprkos vaSoj zbunjenosti ili uznemirenosti. Vrlo je verovatno da ćete otkriti jedan mnogo uzbudljiviji i drugačiji svet oko sebe, od onoga koji vam je kao detetu bilo dozvoljeno da vidite. Ovo je dragocen dar koji možete pokloniti svojoj deci: oni neće morati da budu obogaljeni onako kako ste vi mož· da bili.
Posebna uJtval>wst
POSEBNA ZAHVAlNOST Mom dragom mužu Arnoldu Beretu, koji je lekar i radioneurolog. Iz iskrene zainteresovanosti za zdravIje svojih pacijenata, on je snimao oči X·zracima i naučio da razume na pravi način kako vid funkcioniše. Uticao je na to da napredujem II svom poslu, a takođe je uspeo da poboljša svoj sopstveni vid. Mom sinu, Alanu Rozensu, koji je još kao sasvim mali dečak potajno bio fasciniran radom svoje majke. On je još uvek veoma uzbuden ovom idejom i uticao je na mnoge da o očnom treningu nauče što više i primene ga. Cesto. kada sam bila II situacijama II kojima sam pomišljala da od svega odustanem, pomisao na to kako će on biti razočaran, naterala bi me da ipak, nastavim sa svojim radom. Mom velikom mentoru, prijatelju i klijentu, ocu Geštalt terapije, dr Frederiku (Fricu) S. Perlsu. koji mc je naučio mnogo o nečijoj želji da vidi ili ne vidi sebe i druge. On mi je poka:uib kako da primenjujem Geštalt terapiju. On je bio moj pacijent za primer koji je uspeo da svoj vid poboljša na najdramatičniji način. DrT. Eriu Muru, koji me je zaposlio da vodim grupnu terapiju za poboljšanje vida izmedu 1954. i 1957. godine, na svojoj klinici u Majamiju, na Floridi.
177
Dr Zigmundu A. Pjotrovskom, Roršah naučniku, autoru Percepanalize, koji me je ohrabrio da uočim razlike izmedu načina na koji miopija (kratkovidost) i hiperopija (dalekovidost) odražavaju nečiju anksioznost (načina na koji kratkovidi i dalekovidi ljudi izlaze na kraj sa svojom anksioznošću). Mnogobrojnim pacijentirtla koji su pod mojom instruktažom uspeli da poboljšaju svoj vid, kao i onima koji u tome nisu uspeli, pa su me naterati da sebi postavljam prava pitanja, i tako unapredili moja izučavanja na putu u potrazi za odgovorima. Takođe bih želela da izrazim svoju zahvalnost Evanu Pričardu, za njegoyo razumevanje i strpljenje dok_ sam pripremala novi materijal za noyo, dopunjeno izda· nje ove knjige. Marilyn B. Roz.ens-Berret/
