Buka

DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN: TEHNIČKIH NAUKA SMER: AUDIO I VIDEO TEHNOLOGIJE SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: ELEKTROAKUS E LEKTROAKUSTIKA TIKA

TEMA: MERENJE TEMA: MERENJE BUKE

STUDENT:

MENTOR:

Lejlija Memić,022-026/14

prof.dr Bratislav Mirić

 Novi Pazar, februar 2017. godine

 Merenje buke

 Lejlija Memić

2

 Lejlija Memić

 Merenje buke

UVOD

Buka kao oblik zagađivanja sredine, odnosno ugrožavanja i degradacije kvaliteta života postaje u novije vreme sve veci problem. Ipak , buka kao stalni pratilac i neželjena posledica ljudske civilizacije stara je koliko i sam grad, koji je najkarakteristicniji izraz civilizacije. Vec je Julije Cezar, iritiran nocnom bukom zapreznih kola u ulicama Rima, izdao naredenje o ogranicavanju saobracaja u nocnim satima, kako bi smanjio buku, barem u blizini svoje rezidencije. Prema nekim izvorima, Rimljani toga doba su posipali slamu po kamenom poplocanim ulicama kako bi smanjili saobracajnu buku [1]. U odnosu na druge oblike zagađivanja sredine, buka je po svom uticaju na kvalitet života vrlo specifična. Ona je po svom dejstvu trenutna, deluje samo dok traje emisija i ne uzrokuje zakasnele efekte na celokupnu sredinu, poput zagađivanja vazduha ili vode. Mada ne ostavlja trajne efekte na okolinu, često ili dugotrajno izlaganje buci može kod coveka da izazove prolazne ili trajne fiziološke i psihološke poremećaje. Pri tome intenzitet buke nije toliko bitan, čak i relativno slaba buka može vrlo negativno da se odražava na kvalitet života. Prihvatimo li definiciju Svetske zdravstvene organizacije da je zdravlje "stanje fizičke, mentalne i socijalne ugodnosti, a ne samo odsustvo  bolesti", onda takvo stanje zahteva i eliminisanje buke kao uzročnika degradacije kvaliteta života. Buka kao posledica savremene civilizacije, moze se povezati sa dva fenomena karakteristična za nase vreme;

• naglo i sveobuhvatno sirenje urbanizacije, • povecanje broja izvora buke i njihove količine. Sao braćaj predstavlja danas najznačajniji izvor buke, koji čoveka gotovo neprekidno opterećuje. To je ugrožavanje najizraženije upravo u gr adovima, adovima, gde je vrlo tesko izbeći skoro stalni uticaj buke na čoveka. Buka kao vrlo specifični oblik zagađivanja ima tu osobina da relativno brzo opada sa  povečanjem udaljenosti od izvora. Tako i sao braćajna buka predstavlja najveće optereć op terećenje u neposrednoj blizini samog saobraćajnog sredstva odnosno saobraćajnice, što predstavlja veliko ugrožavanje kvaliteta života u našim zgusnutim gradovima, koji nisu građeni za današnji intenzivni i vrlo bučni saobraćaj [1].

 Nije samo saobraćaj uzrokovao da urbani prostori budu izrazito opterećeni bukom. Razvoj industrije, zamena ljudskog rada mašinama, kao i sve veca i obuhvatnija tehnizacija svih ljudskih delatnosti do vela je do skoro nesagledivog povećanja na jrazlicitijih izvora buke. Povećanje drustvenog i licnog standarda svakodnevno povećava ukupan broj i umnožava kolicinu izvora buke. Efekti urbanizacije se ne ogranicavaju samo na gradsko stanovnistvo, nego u sve vecoj meri ugrožavaju i stanovnike seoskih područja. Uvođenje poljoprivredne mehanizacije, razvoj saobraćaja, 3

 Lejlija Memić

 Merenje buke

modernizacija domaćinstava i drugi vidovi prodiranja tekovina savremene civilizacije na selo donose i seoskom stanovništvu znatna opterećenja bukom. Povećanje individualnog standarda, koje se manifestuje sve vecom zamenom ljudskog rada različitim aparatima u domacinstvima, unosi veliki broj izvora buke u sam čovekov dom. Problem buke, poslednje tri-četiri decenije, u celom svetu proučavaju se veoma intenzivno. Buka, ko ju najjednostavnije nazivamo neželjenim i ometajućim zvukom, razvojem tehnike i njenom  primenom u najrazličitijim oblastima ljudskih aktivnosti, postala je  jedan od glavnih zagađivača čovekove sredine, i to kako u radnim, tako i u životnim uslovima u najširem smislu te reci. Danas se  buka ubraja, po svim usvojenim kriterijumima, u fizičke agense stetne po zdravlje, uz problem zagađenja vode, vazduha, hrane i drugih osnovnih elemenata bitnih za zdrav i normalan zivot i rad. Buka u životnoj sredini je svetski problem.  Nacin borbe protiv buke u velikoj meri zavisi od kulture, ekonomije, politike. Ne postoji  procena, na svetskom nivou, o uticaju buke na zivotnu sredinu kao ni o ceni tog uticaja. Zvuk je po  prirodi sastavni deo svakodnevnog zivota i deo covekovog okruzenja. Javlja se kao pratilac mnogih zivotnih aktivnosti i njegovo prisustvo je evidentno gotovo u svim sferama ljudske aktivnosti.

2. STA JE ZVUK? Zvuk je promena pritiska koja se širi elastičnom sredinom. Te promene pritiska nastaju zbog oscilovanja molekula sredine, koji su zbog spoljasnjeg uticaja (sile) izbačeni iz ravnotežnog  položaja. Zvuk se širi zbog elastične veze između molekula. Zvuk se ne može širiti kroz vakuum. Oblast nauke koja se bavi zvukom naziva se akustika i pokriva sve oblasti generisanja, rasprostiranja i percepcije zvuka, bez obzira na prirodu njegovog izvora i prijemnika. Zvuk se prostire kr oz neku sredinu u obliku mehaničkih talasa. Razlikujemo dve vrste tih talasa:

• transverzalne • longitudinalne. U čvrstim sredinama moguće je širenje i transverzalnih i longitudinalnih talasa, dok se kroz fluide mogu širiti samo longitudinalni talasi. Frekvencija oscilacija meri se jedinicama koje se nazivaju herci i označavaju oznakom Hz. Frekvencija je broj oscilacija koji se proizvede u sekundi. Normalno ljudsko uho moze čuti zvukove frekvencije od 20 Hz do 20 000 Hz. Sve zvukove frekvencije ispod 20 Hz nazivamo infrazvukovima, a zvukove fr ekvencije više od 20 000 Hz nazivamo ultrazvukom, oni se koriste u tehnici i medicini .

4

 Lejlija Memić

 Merenje buke

2.1 Izvori zvuka Izvori buke mogu biti vezani s prostorom u kojem ljudi rade i borave, tj. s proizvodnim procesom ili okolinom u kojoj ž ive. Izvori buke mogu biti i spoljasnji, odnosno ne vezani s radnom aktivnošću ljudi koji su njima izlož eni.

Većina izvora buke iz naše svakodnevice se moze predstaviti kao tačkasti i linijski izvor. Iz tačkastog izvora zvuk se širi jednoliko (sferno) u svim smerovima, (slika 1a), a iz linijskog izvo ra cilindrično (slika 1b).

a) Tačkasti izvor

b) Linijski izvor 

Slika 1. Širenje zvuka

Izvore mozemo podeliti na:

• kuglasti izvor, idealni izvor zvuka, • klipni izvor (idealna polukugla i njezin poluprostor, npr. orgulje), • usmereno isijavanje zvuka (kombinacija više izvora), • ljudski glas kao izvor zvuka. Izvori zvuka mogu dati:

• čisti ton, • složen ton, • šum, • prasak.

5

 Lejlija Memić

 Merenje buke

2.2

Kako mi čujemo?

Generalno, uvo je primarni prijemnik zvučnih signala. Predstavlja najosetljiviji senzorni organ, čiji je osnovni zadatak obrada korisnih i nekorisnih, prijatnih i neprijatnih zvučnih informacija. Ćovek sluhom dobija 86% svih infromacija. Organ sluha je non-stop aktivan, organ sluha nikad ne spava pri čemu je vrlo selektivan frekvencijski analizator koji registruje frekvencijski opseg širine 10 oktava[2]. Anatomski organ sluha (slika 2) moze se podeli na:

• spoljasnje uvo, • srednje uvo, • unutrasnje uvo.

Slika 2.  Presek uva

3. BUKA Kao najras prostranjenija, a nedovoljno uočena kao opasnost savremenog urbanizovanog života istice se buka. Buka se obično definise kao neželjeni zvuk. Predstavlja posebno poglavlje akustike i u fizičkim tumačenjima podleže svim njenim zakonima. Ona je prakticno zvuk kome pored fizičkih karakter istika treba dodati i psihofizička štetna dejstva i uticaje.

 Nekada su ljudi slušali buku vetrova, morskih talasa, rike zivotinja... Sa pojavom raznih zanata  pojavili su se novi izvori buke kojima su bill izloženi samo pojedini ljudi (kovači, bubnjari). Danas gotovo da nema radnog mesta ili naselja koje nije izloženo buci. Proces industrzalizacije i 6

 Merenje buke

 Lejlija Memić

urbanizacije neprekidno povećava izvore buke. Sve je više naučnika koji ističu da buka ne deluje štetno samo na organ čula sluha već i na čitav organizam pri čemu može da izazove trajna oštećenja  pojedinih organa. Poslednjih decenija smo svedoci naučno tehnične revolucije. Čovek  je ovladao atomskom energijom, osvojio jednim delom kosmička prostranstva i uveo u svoj život najširu  primenu mehanizacije i automatizacije. Zbog toga i životna sredina postaje važan element

svakodnevnog života. Naučno tehnička revolucija ima uticaja na dinamiku i karakter migracije ljudi, na demografske promene i na njihov svakodnevni život čoveka. Javljaju se mnogi faktori različite  prirode i porekla, koji kvalitativno menjaju životnu sredinu čoveka. Ti faktori mogu biti mehaničke  prirode (buka i vibracije), zatim poremećaj električnosti u smislu izmenjene jonizacije vazduha, dejstvo magnetizma i sl. , što sve ukazuje da se životna sredina čoveka, u gradovima, izmenila i da zahteva kompleksno proučavanje i preduzimanje preventivnih mera u smislu zaštite zdravlja ljudi. Ko koristi energiju i masu nakraju umire od energije i mase.

 Ne treba zaboraviti da čovek ne umire, već da biva postepeno ubijan raznim, nedovoljno ispitanim agenasa, koje ga okružuju, a kojihje sve više i više i tokako u radnoj, tako i u životnoj sredini. Dejstvo tih štetnih agenasa se manifestuje kroz čitavu životnu sredinu čoveka; zagađenu hranu, vodu, vazduh, buku, tlo, tako da na savremenog čoveka, naročito urbanog, deluju mnoge nepoznate nokse.

Industriska buka za razliku od komunalne, traje određeno vreme, u granicamaje određenog intenziteta i protivu nje se, određenim merama zaštite uspešno borimo. Onaje za određena radna mesta normirana. Pošto je kod velikog broja radnih ljudi, koji imaju buku na svom radnom mestu,  prisutna i u njihovim stanovima i gradska buka, do takve restitucije ne dolazi, pa je zbog toga zdravlje ove populacije posebno ugroženo.

Danas u svetu, a i kod nas, sve više se poklanja pažnja normama za radnu sredinu. U tom smislu treba da se vrše merenja industriske buke, eliminušići sve ostale faktore, može da se odredi stvarni stepen oštećenja psihosomatskog zdravlja ljudi koji rade u bukom ugroženom prostoru. Na osnovu takvih ispitivanja predlažu se određene norme za buku. Buka od davnina predsteavljala problem. Tako je 211. god.pre n.e. izdato u Kini naređenje Ming Tija, šefa policije, za za vreme vladavine cara Su Huan Tija sledećesadržine: "Ko vređa najvišeg, neće biti obešen, neće mu biti odrubljena glava, već ćemu svirači frula i bubnjeva i larmadžije  besprekorno tako dugo svirati dok ne padne mrtav". Takođe se I steri Rimljani štitili od štetnog dejstva buke (kovačke radionice, kazandžije i sl.) na taj način što su takvim zanatskim radnjama koje su se nalazile u blizini zgrada u vreme predviđeno za odmor zabranjivali rad. Prve podatke o štetnom dejstvu buke daju Šveđani Tybe i Fosbroke 1826. god. Oni su objasnili oštećenje sluha kod ljudi koji su radili u kovačkim radionicama. Ta oštećenja sluha su nazvali "kovačka nagluvost". Kasnije se javljajui drugi autori sa proučavanjima štetnog dejstva industriske  buke na čoveka. Mere zaštite se ne mogu preduzimati, ukoliko se ne poznaju fizički kvaliteti buke, pa im se iz toga u poglavlju o fizičkoj prirodi buke i vibracija posvećena i odgovarajuća pažnja[3].

7

 Lejlija Memić

 Merenje buke

3.1 Uticaj buke na ljudsko zdravlje

Buka se ubraja među fizičke agense štetne po zdravlje, za čije se nepovoljno dejstvo zna odavno.  Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja sluha, ali izazivaju čitav niz neauditivnih efekata. Narocito su osetljiva na buku deca mlada od 6 godina i osobe starije od 65 godina. Zene su nesto osetljivije od muskaraca u srednjoj zivotno j dobi. Buka se ubraja u stresogene faktore i utice na poremećaj psihosomatskog zdravlja, jer izaziva specifične i nespecifične efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma.

Buka svojim dejstvom na čoveka ima dvojake efekte: - auralne - ekstraauralne

Auralni efekti su već odavno poznati i dosta istraživani, za razliku od ekstraauralnih koji još uvek  predstavljaju za nauku nedovoljno istraženu oblast. Čovečije uho je sposobno da primi spektar zvuka od oko 16 Hz do 20.000 Hz . Zvučne talase manje od 16 Hz čovek nečuje i oni se registruju kao potresi- vibracije (spadaju u oblast infra zvuka). Frekfencije veće od 20.000 Hz naše uho takođe ne registruje; one se nazivaju ultrazvukom, ko ji ima danas vrlo visoku primenu u medicini.

Graf. br.1 Oblast i jačina učestalosti osetljivosti čovečijeg uha, po dr  Flecheru.

Donja kriva predstavlja nivo jačine najslabijeg čistog tona koji može da se čuje. Iz dijagrama se vidi daje Kortijev organ najosetljiviji na učestalosti između 2.000- 3.000 Hz gde je granica čujnosti

oko ~5 dB . Pri jačinama, iznad ovih koje odgovaraju gornjoj krivoj, koja se naziva"granica bola"a to je 120 dB, osećaj se menja od normalnog slušnog osećaja u osećaj nelagodnosti, čak i bola (120130 dB). Visina gornje krive približnoj e konstantna i na nivou oko 120 dB za sve frekfencije. Kada 8

 Merenje buke

 Lejlija Memić

se govori o uticaju buke na čoveka, treba znati kada se ispoljavaju štetni efekti dejstva buke na čulo sluha, pa i na organizam čoveka u celini. Buka oko 65 dB(A) samo kod veoma osetljivih osoba moze izazvati izvesnu uznemirenost, razdražljivost ill glavobolju. Buka oko 90 dB(A) može da utiče na sluh i izazove neurovegetativne smetnje. Bitno je da buka tog nivoa ne dovodi do trajnih promena i sve manifestacije su prolazne i kratke, tako da se pri odmoru brzo izgube. Kada nivo buke dostigne vrednost preko 90 dB(A), a u praksi to može da bude 120 dB(A) i više, nastupaju, pogotovo pri dužoj vremenskoj izlozenosti, promene trajnog karaktera koje vode u gluvocu, i izazivaju teže neurovegetativne smetnje. Posledice delovanja buke na ljude:

• nagluvost i gluvoća (poremecaji u razumevanju i komunikaciji), • neurovegetativne reakcije (hipertenzija, endokrinoloski i poremecaji metabolizma), • umor i psihicke reakcije (razdrazljivost), • smanjenje radne i zivotne sposobnosti. Svaki čisti ton, koji se može čuti, može se predstaviti tačkom koja leži negde na površini između ovih dvaju krivih. Samo 1% stanovništva ima tako nisku granicu čujnosti, kao štoje donja kriva. 50% stanovništva može čuti ton učestalosti od 2500 Hz kada je nivo jačine buke oko 8 dB i 90% kadaje nivo 20 dB. Zato normalna audiometriska krivulja počine od 20 dB. Valja reći daje ova čujnost od 20 dB samo za interval od oko 200 do 15.000 oscilacija u sekundi. Na učestalosti od 1.000 osc./sec. oblast nivoa je oko 30 dB do oko 120 dB, dok je na 100 osc./sec. samo od 30 dB do 120 dB. Subjektivna jačina zvuka se odnosi na osećaj koji se stvara u svesti onog koji je izložen dejstvu zvuka - buke. Ovaj pojam je čisto subjektivan, nasuprot objektivnoj količini jačine zvuka i ne može se neposredno meriti aparatima. Za dejstvo na čoveka veoma je značajna i visina zvuka. Ona se odnosi na onu osobinu osećaja zvuka koja omogućava čoveku da klasiflkuje jedan ton kao "visok"

ili "nizak". Isto kao i subjektivna jačina i visina zvuka je subjektivna količina i ne može se meriti instrumentima. Industrijska buka od preko 90 dB nanosi oštećenje sluha. S obzirom na veliki broj radnih mesta gde vlada buka preko 90 dB , ozlede sluha su vrlo česte, te predstavljaju veliki socijalno -medicinski  problem izazivajući trajna oštećenja i invalidnost. Ekstraauralni efekti buke se manifestuju u obliku psihičkih i vegetativnih poremećaja, što dovodi do napetosti i negativnih emocija i ometanja normalne dnevne ritmike. Oni su jednaki za industrisku

i komunalnu buku, samo zavise prvenstveno od intenziteta, spektra buke i dužine ekspozicije. Kod osobe naviknute na industrisku buku, imamo na početku ekspozicije na buku jačine od preko 90 dB velike subjektivne smetnje: neugodan osećaj u glavi i jak pritisak u ušima. Posle 15-20 minuta ove tegobe se zamenjuju neodređenim tegobama, opštim zamorom, intelektualnom otupenošću. Po  prestanku delovanja buke, subjektivne smetnje su izražene u vidu tinitusa, koji predstavlja nadražaj Kohilee, a izvesni zvuci viših frekvencija se čuju drugačije (zvonce, telefon). Sve ove smetnje su  prolaznog karaktera, nestaju posle nekoliko časova, da bi se sledećeg dana ponovojavile. Međutim,  posle 2-3 nedelje većina radnika se adaptira na buku i ne doživljavaju takve teške smetnje. Efektima komunalne buke danas se u svetu poklanja sve vise pažnje jer do sada sprovedena istraživanja 9

 Lejlija Memić

 Merenje buke

 pokazuju da ona otežava nastanak sna, čini san površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do  buđenja, sto se manifestuje promenom raspoloženja, osecanjem umora, nevoljnošću, padom radne sposobnosti, glavoboljom i pojačanom nervozom [4]. 3.2 Izračunavanje nivoa buke

 Nivoi buke se izračunavaju primenom međunarodnih ili nacionalnih standarda koji definišu algoritme izračunavanja. Algoritmi su uglavnom orijentisani ka određenom tipu izvora buke i njihova primenaje ograničena samo za taj izvor buke. Izuzetak predstavlja ISO 9613 koji određuje nivo buke na osnovu zvučne snage izvora buke i može se primeniti na bilo koji izvor za koji je  poznat podatak o nivou zvučne snage.

Tabela 1.  Dvodelni model algoritma za izračunavanje nivoa buke I - MODEL IZVORA

1. Model drumskog

saobraćaja Model izvora Podloga Struktura 2. Industrijski i drugi izvori Popis izvora

II - MODEL PROSTIRANJA BUKE

NIVO BUKE NA MESTU PRIJEMNIKA

ILI U ČVOROVIMA MREŽE

 Nivo zvučne snage Vreme angažovanja Algoritmi se uglavnom baziraju na primeru dvodelnog modela. U prvom delu se modelira izvor

 buke a u drugom prostiranje buke (od referentne tačke do posmatrane tačke). Primena oba modela daje nivo buke u proračunskoj tački. Standardizovani, najčešće korišćeni algoritmi su empirijsk e prirode i baziraju se na prostim  pravilima fizike. Mnogi od njih se mogu primeniti korišćenjem olovke i papira. Potreba da se nivo  buke računa u više tačaka i da se istovremeno posmatra više izvora, dovelaje do korišćenja računara koji omogućuju brže izračunavanje, analizu i prezentaciju rezultata u različitim formama. Za primenu algoritma potrebno je definisati model sa izv orima buke, topografijom terena i

geometrijom objekata koji mogu uticati na prostiranje buke. Zatim se definišejedna ili više tačaka za izračunavanje i računaru se daje zadatak da izvrši proračune. Svi algoritmi daju ukupni ekvivalentni nivo buke u dB, neki imaju mogućnost izračunavanja nivoa buke u oktavnim opsezima, a ukupni nivo se dobija sumiranjem dobijenih oktavnih rezultata. P ostoji mogućnost izračunavanja dugotrajnih nivoa buke, odnosno ukupnih ekvivalentnih nivoa buke za duži vremenski period (ceo 10

 Lejlija Memić

 Merenje buke

dan ili deo dana: dnevni, večernji ili noćni period). Primenom prvog modela algoritma izračunava se nivo buke u referentnoj tački, na definisanom rastojanju od izvora, korišćenjem sledeće jednačine L = Lw+G + CT(dB) gde je: CT - korekcija nivoa buke zbog vremenskog angažovanja izvora buke, ako izvor nije stalno aktivan.

Primenom drugog modela algoritma izračunava se slabljenje pri prostiranju, kao zbir: C = CD + CA + CB + CG + CZ + CR  (dB) gde je: CD - korekcija zbog divergencije (širenja talasnog fronta) zvučnih talasa, CA - korekcija zbog apsorpcije vazduha, CA < 0 , CB - korekcija zbog barijere, CB < 0 , CG - korekcija zbog apsorpcije terena, CG < 0 , CR  - korekcija zbog refleksija, CR  < 0 , CZ - korekcija zbog zelenila, CZ < 0 ,

Slika 3.  Korekcija nivoa buke pri prostiranju buke

Sve korekcije, uglavnom imaju negativne vrednosti, odnosno dovode do smanjenja nivoa buke

koji je proračunat u referentnoj tački, primenom prvog dela modela. Osim korekcije zbog refleksije, koja ima pozitivnu vrednost, jer refleksija na mestu prijema dovodi do povećanja nivoa buke. Korekcija zbog divergencije može da bude pozitivna (ako je rastojanje proračunske tačke do izvora manje od referentnog) ili negativno (ako je rastojanje proračunske tačke do izvora veće od referentnog). Algoritmi su uglavnom optimizirani na osnovu nacionalnih ba za podataka o emisiji izvora buke i iz tih razloga mogu biti manje precizniji za primenu u drugim zemljama, gde godina

starosti i struktura izvora buke (npr. vozila) može biti drugačija. Topografski podaci, podaci o nivou zvučne snage mašina i strukturi saobraćajnog protoka su ulazni podaci, čiji kvalitet značajno utiče na preciznost i tačnost rezultata. Korišćenje geografskog informacionog sistema i GIS mapa za generisanje topografskih podataka, merenje zvučne snage mašina ili brojanje saobraćaja na izabranim tačkama, može smanjiti rizik od grešaka pri proračunu. Ne treba zanemariti ni značaj 11

 Merenje buke

 Lejlija Memić

veštine i iskustva korisnika algoritma u oceni buke u životnoj sredini i radu sa samim algoritmom i optimiziranju dobijenih rezultata.

3.3 Međunarodni aspekti borbe protiv buke

U sklopu četiri najuticajnija činioca u kojima zavisi zdravlje pa i život svakog ljudskog bića (nasledni faktori, stil ponašanja, uticaj zdravstvene službe, okolni faktori), sve više se u poslednjim decenijama uvažava uticaj okolnih faktora. U Evropi je nastao veliki pokret za zaštitu i unapređenje životne sredine, osnovan još 1992. godine u Stockholmu. To i ne začuđuje, jer je Evropa kolevka i izvorište svih velikih dostignuća, ali u  pogledu životne sredine od svih kontinenata u Evropi se beleže najveći stepeni zagađen ja. U poslendjim decenijama, u skupinu zagađivanja, odnosno oštećivanja okoline, ubraja se i buka. Sve više ima stručnjaka koji dokazuju kako veličina buke, koja se tretira kao vibracija nekih čvstih ili plinovitih molekula, te kao jedan oblik mehaničke energije, stimulira izlučivanje stresogenih hormona, sa njihovim kobnim učinkom na prvenstveno čovekov cirkulaciski aparat, što uzrokuje hipertenziju, oštećenje srčanog mišića itd. Posledice ometaju čovekov zasluženi odmor, a isto tako i smanjuje radnu sposobnost na radnim mestima, mogućnost koncentracije učenika u školama i sl. Sa tim problemom se iz razumljivih razloga uveliko bavila i Svetska zdravstvena organizacija, koja

 je svojevremeno postavila tvrdnju da u 60% slučajeva postoji zagađenje bukom, jer  jačina buke  prelazi tolerantne granice (što znači da ne bi smela prelaziti danju 40, a noću 30 dB). Pa radi togaje Svetska zdravstvena organizacija izdala nekoliko priručnika i upozorenja o tome kako tu vrstu vagađenja smanjiti na podnošljive granice. Još aktivnijaje bila Evropska Unija, koja je procenila da oko 30% njnog stanovništva pati od zagađenja bukom. 3.4 Psiholoski efekti

 Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo složenije. Buka ozbiljno pogađa nervni sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko ovoga utice na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva, u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje. Neauditivni zdravstveni

 poremecaji izraz su fizioloske reakcije na stres. Vecina učinaka je kratkotrajna i prolazna: smetnje kardio-vaskularnog, imunoloskog sistema, smanjenje pažnje i pamćenja, suženje vidnog polja, ali mogu preći u hronicne: nesanica, povišen krvni pritisak, poremećaj apetita i seksualne funkcije, napetost i depresija. Agresivno ponasanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB [3]. Izlaganje buci

tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada i disanja kao i jačine pulsa. Isprek idana buka skraćuje period dubokog spavanja, čineci san površnim ili dovodeći do buđenja. Efekti buke nakon buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspolozenju, slabije subjektivno  procenjenom kvalitetu sna, padu radne sposobnosti i dugoročnim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima. Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom mogu očekivati, remećenje spavanja smatra se osnovnom i najvažnijom. U  pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka teških vozila i vozova.  Niz terenskih studija ukazalo je na visoku ucestalost psiholoskih subjektivnih smetnji kod ljudi 12

 Merenje buke

 Lejlija Memić

nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke (pored autoputeva). Pokazalo se da se stanovnici znacajno češće žale na osećanje "izrazitog umora", "nervozu stomaka" i "glavobolje" nego stanovnici kontrolnog naselja sa normalnnim nivoom buke. Dokazano je da buka predstavlja  jedan od znača jnih faktora neurotizacije ličnosti, a neuroze su danas među vodećim oboljenjima,  posebno u gradskim sredinama [3]. 3.4 Promene u ponasanju

Kontinuirana izloženost izvorima umerenog nivoa buke kao npr. kompjuterski štampač, ventilacioni sistemi, sa psiholoskog aspekta ometa normalnu ljudsku komunikaciju i ima dugotrajne  posledice koje se izrazavaju smanjenom tolerancijom, frustracijom, povišenim pragom reagovanja, a čak i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog ponasanja sto dovodi do dehumanizacije u međuljudskim odnosima. Posledice buke su malo kada katastrofalni i

često su samo prolazni, ali nepovoljne posledice mogu biti kumulirane produženom ili ponovljenom izloženosti buci. Iako često uzrokuje nelagodu, katkad i bol, gubitak sluha zbog buke nije trenutan već se razvija tokom godina. Gubitak sluha uzrokovan bukom itekako može oštetiti kvalitetu života kroz redukciju mogućnosti da se čuju bitni zvukovi te da se komunicira s porodicom i prijateljima.  Neki drugi učinci buke, kao prekid spavanja, maskirani zvuci televizije, kao i nemogućnost  primerenog uživanja u vremenu za odmor, također kvare kvalitet života. Suprutno tome, buka može smetati procesima podučavanja i učenja, prekida izvođenje određenih zadataka i povećava opseg antisocijalnog ponašanja. Također postoje neki dokazi da može štetno utjecati na opšte zdravlje i  blagostanje na isti način kao i hronični stres. Avionska buka takođ je često uzrok poremećaja spavanja, posebno poslednjih godina sa porastom noćnih letova u avio saobraćaju. Kada poremećaji spavanja postanu hronični, mogu izvazvati trajne  posljedice na zdr avlje i kvalitet života osoba. Brojna novija istraživanja ukazuju na kasne posledice noćne buke, a istraživanje Ohrstroma i suradnika pokazalo je promjene raspoloženja kod osoba koje su bile izložene kontinuiranoj buci od 35 dB. Posljedice su se očitovale u porastu pobuđenosti, ubrzanoj reakciji nanadražaj, a ove  promene su bile naročito uočljive kod starijih ispitanika. Bukom izazvani poremećaji spavanja jedan su od kritičnih komponenata u društvenom okruženju. Oni mogu uzr okovati kratkotrajne adverzivne efekte kao što su poremećaji raspoloženja i smanjenje  poslovnih sposobnosti sljedećeg dana, ali isto tako mogu uzrokovati ozbiljnije efekte na zdravlje i kvalitetu života u dugotrajnoj kontinuiranoj izoloženosti buci. Posebno su značajna istraživanja koja su utemeljena na dokazu da neonatusi izloženi kontinuiranoj  buci tokom boravka u jedinicama intenzivne nege - inkubatorima mogu kao posledicu imati gubitak

sluha, ali isto tako mogu razviti poremećaje u normalnom odrastanju i psihološkom razvoju.. Deca mogu biti takođe izložena buci i u roditeljskom domu, bukom različitih igračaka, muzičkih uređaja, televizije, kao i spoljačnjom bukom, što prema istraživanjima može dovesti do poremećaja u kognitivnom razvoju, posledice u razvoju govora. Posebno je značajno istraživanje Evansa, Bullingera i Hvggea (1988) koje je pokazalo da hronična izloženost buci aviona kod dece u dobu od 9-11 godina izaziva psihofiziološki stres koji se očitava povišenim krvnim pritiskom u mirovanju kao i povišenom noćnom nivoom epinefrina i norepinefrina. U novijim istraživanjima (Bronzaft i sur., 1998.) kod dve grupe stanovnika, od kojeje jedna živela u 13

 Lejlija Memić

 Merenje buke

neposrednoj blizini velikog aerodroma i druge, kontrolne grupe kojaje živela u uobičajenom okruženju, dokazana je značajna razlika u poremećajima spavanja, narušenom kvalitetu života koja se očitavala u nemogućnosti adekvatnog svakodnevnog funkcioniranja kao štoje slušanje radija i televizije, razgovora telefonom, ali i međusobne konverzacije. Kontinuirana izloženost buci u psihološkom aspektu ometa primerenu ljudsku komunikaciju te ima dugotrajne posledice koje se očituju smanjenom tolerancijom frustracija, povišenim pragom reagovanja, a čak i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i nepri jateljskog  ponašanja kao i smanjenje pomažućeg ponašanja. Ovi efekti buke mogu delimično objasniti i savremeni trend dehumanizacije u međuljudskim odnosima. 3.6 Tipovi buke

 Najčešće se buka klasifikuje prema tome kako se njen nivo menja u zavisnosti od vremena. Vremenska zavisnost buke (promena nivoa zvucnog pritiska u posmatranom periodu) i njen

frekvencijski spektar (prisustvo i nivo buke na određenim frekvencijama) određuju tip buke. U zavisnosti od karaktera buke u vremenskom domenu razlikuju se sledeći tipovi buke: • nepromenljiva buka, • promenljiva buka, • isprekidana buka, • impulsna buka.  Nepromenljiva buka (slika 4) je buka relativno konstantnog nivoa sa promenama do 6dB. To je  buka koju stvaraju motori ili masine pri ujednacenom rezimu rada, transformatori u trafo-stanicama, kao i drugi uredaji i aparati cija je osobina da stvaraju stalno istu, jednaku buku .

Slika 4. Nepromenljiva buka

Promenljiva buka (slika 5) je buka promenljivog nivoa sa promenama preko 6dB. To su

saobraćajna buka, zatim buka u industrijskim pogonima, u stanovima i na većini radnih mesta kao sto su kancelarije, skole i drugo. Da bi se mogla ocenjivati stetnost ovakve vrste buke, uvode se ekvivalentni nivoi (potrebno je merenje ekvivalentnog nivoa buke u dužem vremenskom intervalu),

koji treba da pruze mogućnost poređenja sa stetnošću buke kontinualnog nivoa.

14

 Lejlija Memić

 Merenje buke

Slika 5. Promenljiva buka

Isprekidana buka (slika 6) je buka izvora koji radi u ciklusima, gde nivo buke veoma brzo raste i

opada, npr. prolazak jednog automobila ili aviona. Za određivanje nivoa ove buke potrebno je merenje nivoa izloženosti buci za svaki ciklus rada izvora.

Slika 6. Isprekidana buka

Impulsna buka (slika 7) je buka udara ili eksplozija, buka kod koje se pojavljuje jedan ili više  brzo rastućih vrhova. Predstavlja posebnu vrstu buke, vrlo štetnu po zdravlje. Nju stvaraju udari svih vrsta, širokog je spektra i ona se, po pravilu, posebno valorizuje, kako bi se odredila njena štetnost  po zdravlje. Impulsi mogu da budu ritmicni ili potpuno slučajni, sto takođe stvara različite nelagodnosti.

slika 7. Impulsna buka

U zavisnosti od karaktera buke u frekvencijskom domenu razlikuju se sledeći tipovi buke:

• širokopojasna, • uskopojasna, • tonalna.

15

 Lejlija Memić

 Merenje buke

Širokopojasna buka (slika 8)- buka sa približno ravnomernom raspodelom zvučne energije u širem frekvencijskom opsegu (više susednih oktava). Većina buke koja nas okružuje se sastoji od širokog spektra frekvencija.

 Slika 8.

Širokopojasna buka

Uskopojasna buka (slika 9) je buka čija je zvučna energija sadržana u užem frekvencijskom opsegu.

Slika 9. Uskopojasna buka

Tonalna buka (slika 10) je buka koja sadrži veći deo zvučne energije na diskretnim f rekvencijama. U standardima se često koristi sledeća definicija tonalne buke - buka kod koje je nivo buke u nekoj terci za više od 6 dB veći u odnosu na nivo buke u susednim tercama.

Slika 10. Tonalna buka

16

 Lejlija Memić

 Merenje buke 4. Merenje buke i zasto je merimo

Merenje buke se vrši na isti način u radnoj i komunalnoj sredini. Određivanje mesta na kome treba izvršiti merenja u radnoj sredini zavisi od broja i vrste izvora buke. Merenja se u prvom redu vrše na radnim mestima da bi se ocenio osećaj buke na izložene radnike. Pored toga buka se meri i na različitim udaljenostima od izvora buke. Merenja buke u radnoj sredini treba dopuniti i sa merenjem vibracija. U komunalnoj sredini buka se meri na ulicama i javnim površinama, u stanovima, i u radnim prostorijama. Pošto najvećim delom buka potiče od saobraćaja buka se meri i na pločniku na udaljenosti od 1 m od ivice. Dalja merenja se vrše unutar stambenih blokova, u  parkovima, i skverovima. Merenja se vrše u razlicito doba dana i noći, najbolje da se merenje vrši kontinuirano. Meren ja daju tačno određenu veličinu koja opisuje i rangira zvuk što je neophodno kod unapređenja zaštite od buke, akustike stambenih zgrada, muzičkih i bioskopskih dvorana, izrade kvalitetnijih zvučnika.

Slika 11. Prigušenje buke u koncertnoj dvorani

Merenja nam omogućavaju preciznu, naučnu analizu ometajućih zvukova. Jasno nam defmisu kada zvuk može da izazove ostećenja, omogućava preduzimanje određenih zaštitnih mera. Merenja i analize zvuka su snažan dijagnostički alat u procesu sniženja buke (aerodromi, autoputevi).

Slika 12. Vazdušni i drumski saobraćaj predstavljaju mnogostruki izvor buke

Metode merenja su vrlo vazne, jer se pomoću njih ujednačavaju uslovi merenja i načini  prikazivanja rezultata. Uslovi merenja pre svega obuhvataju: - mesto merenja i kriterijume za izbor mernih mesta, 17

 Merenje buke

 Lejlija Memić

- broj merenja i vremenski period, - nacin obrade i prikazivanje rezultata, - instrumentarijum za merenje, - ulogu ljudskog faktora pri merenju. U osnovi se postupci merenja dele na one koji se koriste za merenje na radnim mestima i na one koji služe za dobijanje podataka o buci u životnoj sredini (na ulici, u stanu, u centrima za rekreaciju i drugo). Najčešće uz odgovarajuće pr eporuke idu i propisi koji određuju dopuštene vrednosti nivoa  buke u konkretnim uslovima. Da bi se moglo sto bolje proceniti štetno dejstvo buke, neophodno je raspolagati sto potpunijim i sto tačnijim podacima o osnovnim parametrima koji karakterišu buku kao fizičku pojavu. Merenje buke je, zahvaljujuci razvoju analogne i digitalne tehnike u oblasti merne instrumentacije, dostiglo zadovoljavajuću tačnost i može u potpunosti da odgovori uslovima i zahtevima koje postavljaju brojni propisi i norme. Za preduzimanje bilo kakvih mera zaštite od  buke, samo se na osnovu merenja moze efikasno i ispravno postupiti. Bez odgovarajucih merenja nema ni adekvatne borbe protiv buke. Zbog toga su izrađeni brojni instrumenti i uvedene manje ili vise složene metode pomoću kojih se moze izmeriti praktično svaki parametar koji daje podatke o  buci. U osnovi postoje dve vrste merenja buke: - objektivna, - subjektivna. U objektivna merenja spadaju svi postupci koji služe za iznalaženje fizičkih parametara buke. Uvedene su standardne metode, lako primenljive, s ciljem da se dođe do objektivnih parametara čije  je dejstvo na coveka poznato. Na osnovu obrade podataka mogućno je proceniti i stepen ugroženosti, prema propisima i normama za konkretne uslove. Subjektivne metode merenja odnose se na procenu ometanja bukom i usmerene su ka određivanju direktnih reakcija čoveka na fizičko stanje sredine. Evidentno je da baš ta subjektivna merenja daju najverodostojnije podatke, medutim, nije ih uvek u praksi jednostavno i izvesti. Zato se sve vise teži ka nalazenju veze izmedu subjektivnih procena ometajuceg dejstva buke i objektivnih parametara, kako bi se postupcima o bjektivnog merenja moglo sto tačnije doći do stepena štetnosti. 4.1 Instrumenti za merenje

Danas je u upotrebi veoma širok dijapazon mernih instrumenata namenjenih za merenje  parametara buke u amplitudnom, vremenskom i frekvencijskom domenu. Fizički parametri buke mere se na različite načine, zavisno od toga koji propisi se primenjuju i koje norme su za određenu oblast predviđene. Merni instrumenti su, naročito poslednjih desetak godina, izrađivani iskljucivo u skladu sa međunarodnim propisima, kako bi se i dobijeni rezultati mogli sto lakse upoređivati. U osnovi, ima tri vrste instrumenata, analognih ili digitalnih, za merenje parametara buke. Oni mogu

služiti: 18

 Lejlija Memić

 Merenje buke - za merenje nivoa, - za merenje amplitudnog spektra, - za pracenje vremenskih promena buke.

Fonometar (merač nivoa buke, zvukomer) je osnovni instrument za određivanje nivoa buke. Posto po definiciji ima raznih vrednosti nivoa koji se mere, to se i fonometri razlikuju medusobno, ne samo po tacnosti nego i po tome sta sve mogu da mere.

 Slika 13. Fonometri

Često se uz fonometar dodaje filter (oktavni, trećinsko oktavni), i to pasivni, kodira se lako određuje amplitudni spektar buke. Postoje i filtri raznih propusnih opsega, kao i oni ko ji se koriste za precizna i specijalna merenja. Posebna vrsta filtera su tzv. analizatori buke, i to pre svega

analizatori u realnom vremenu sa velikim mogućnostima za određivanje spektra buke. lako merni instrumenti mogu biti po prirodi veoma različiti (analogni, digitalni ill zasnovani na softverskom rešenju), ipak u suštini svaki merni sistem (lanac) sastoji se iz nekoliko osnovnih karika (slika 14). Grupu instrumenata koji mogu odmah ili posle odgovarajuće obrade da služe za statisticku obradu  podataka čine razni tzv, statisticki analizatori. Postoje i razni automatizovani postupci (sve više u 19

 Lejlija Memić

 Merenje buke

 primeni), koji zahvaljujući mikroprocesorima, omogućavaju da jedan instrument može da sluzi za određivanje većeg broja podataka, bilo u realnom vremenu bilo pri kasnijoj obradi.

Slika 14. Merni lanac

Pokazalo se da je i pri opisivanju buke i pri proceni njene štetnosti podatak o nivou buke najpogodniji. Za različite potrebe i za ocenu štetnosti, uvedeno je više vrsta nivoa buke, pomoću kojih se može sto bolje prikazati buka, uvek vodeći računa o tome kako čovek reaguje na nju. Vrste nivoa buke: - ponderisan nivo u dB (A), -ekvivalentni nivo Leq, -nivo impulsne buke, -noćni i dnevni nivo, -doza buke izražena pomoću vrednosti u decibelima itd.

 Naše uvo je manje osetljivo kada su u pitanju veoma niske i veoma visoke frekvencije. Zbog toga se prilikom merenja nivoa zvuka koriste određeni korekcioni (ponderacioni) filteri. Merenjem uz upotrebu korekcione karakteristike više se približavamo onome što organ sluha stvarno oseća i zato su mnoge norme i zakonski propisi dati u dB (A).

20

 Lejlija Memić

 Merenje buke

Slika 15. Krive ponderacije

Ako se zvučni nivo iz dva ili više zvučnih izvora meri odvojeno, a pri torn želimo da znamo koliki bi bio kombinovani nivo zvučnog pritiska svih prisutnih izvora zvuka, nivoi zvukova se moraju sabrati. Jedan od načina da se saberu vrednosti iskazane u dB (nivoi zvuka se ne mogu  prosto sabrati) je da se konvertuju pojedinačne vrednosti u dB u linearne, saberu, a potom ponovo konvertuju u dB. Ako je neko mesto ugroženo od strane veceg broja ( n ), razlicitih izvora buke, onda se rezultujući nivo buke može naći po obrascu:

Rezultujući nivo zvučnog pritiska (buke) u prisustvu dva izvora istog nivoa buke prikazan je na slici 15.

Slika 16. Rezultujući nivo dva izvora

Umesto formule može se koristiti grafik (slika 17) koji prikazuje koliko decibela treba dodati  jačem nivou da bi se dobio rezultujući nivo. Treći nivo, ukoliko i njega treba sabrati, dodaje se onda na isti način rezultujućem iz prva dva, itd. 21

 Lejlija Memić

 Merenje buke

Slika 17. Sabiranje buke pomoću grafika

5. BUKA U ŽIVOTNOJ SREDINI

Buka u životnoj sredini, ili kako se veoma često zove komunalna buka, defmise se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u čovekovom okruženju. Glavni izvori komunalne buke su: • izvore buke na otvorenom prostoru, • izvore buke u zatvorenom prostoru. Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se dalje podeliti na sledeće grupe:

• saobraćaj (drumski, železnički i avionski), • građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova, • industrija, • mašine za kućnu upotrebu (kosacica, motorna testera i slično), • mašine i vozila za komunalno održavanje, • sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi. Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe:

• kućni aparati (usisivac, fen za kosu, veš masina...), • ventilacioni sistemi i klima uređ aji, pumpne stanice, trafostanice, • uređaji za muzičku reprodukciju, • žurke, diskoteke, koncerti...

22

 Lejlija Memić

 Merenje buke

 Neki od nabrojanih izvora buke u zatvorenom prostoru mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru.

5.1 Buka u saobraćaju Saobracaj, odnono prevozna sredstva koje covek koristi, je dominantni izvor buke u komunalnoj sredini.

Slika 18. Saobraćajna sredstva kao izvor buke

U tabeli 1 predstavljeni su spoljašnji nivoi buke koju stvaraju prevozna sredstva.

Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruženju, za prevozna sredstva je karakteristična i  buka u unutrasnjosti vozila kojoj su izloženi vozači i putnici (tab.2).

23

 Lejlija Memić

 Merenje buke

• Drumski saobracaj Buk a drumskog saobraćaja (automobili, autobusi, kamioni i motocikli) je najrasprostranjeni izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. Buk a koju  proizvodi drumski saobraćaj pri kretanju konstanmom brzinom zavisi od:

• brzine vozila, • strukture saobracajnog toka, • prirode površine, • topografije terena, • metereoloških uslova, • pozadinske buke. Dominanti izvori buke kod putnickih i teretnih vozila su pogonska jedinica i kontakt površine  puta sa pneumaticima. Na slici 19 ilustrovan je doprinos svih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke koji stvara putničko vozilo koje zadovoljava trenutne standarde za dozvoljeni nivo buke  putnickih automobila od 74 dB(A) na rastojanju 15m od izvora.

Slika 19. Mehanizam generisanja buke putničkim vozilima

24

 Lejlija Memić

 Merenje buke



Železnicki saobracaj

Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u železničkom saobracaju su: • interakcija točkova vagona i lokomotive sa šinama, • pogonski sistem, • dodatna o prema (ventilacija i sirene), • aerodinamička buka kod vozova koji se krecu velikim brzinama. Buka koju generise železnički saobraćaj zavisi od: • brzine voza, • tipa lokomotive, vagona i šina, • osnove na kojoj su šine postavljene, • krutosti točkova i šina.

Slika 20 Železnički saobraćaj

• Vazdušni saobraćaj U aero-saobraćaju izvore zvuka predstavljaju svi avioni koji preleću neko mesto. Operacije sletanja i uzletanja vazduhoplova (aviona i helikoptera) generišu značajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma. Buka koja n astaje usled operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od:

• broja vazduhoplova, • koridora sletanja i uzletanja, • odnosa uzletanja i sletanja, • atmosferskih uslova.

25

 Lejlija Memić

 Merenje buke

Glavni mehanizmi generisanja buke kod konvencionalnih vazduhoplova su pogonski sistem i aerodinamicka buka. Buka aviona se sastoji od buke motora i buke nastale pri interakciji strukture letelice i vazdušne struje. Izvori motorske buke su: rad ventilatora, kompreso ra, turbine, strujanje izduvnog mlaza sagorelih gasova i njegovo mešanje sa spoljnom strujom vazduha. Buka nastala pri kretanju letelice u struji vazduha posledica je formiranja turbulentnih strujanja, koja su najizraženija na izlaznoj ivici krila i komandnih površina kao i na krajevima krila. Interesantni su rezultati koji ukazuju da je u određenim fazama leta, buka nastala usled formiranja turbulentmh strujanja, izrazenija u odnosu na buku motora. Aerodinamicka buka je dominantna samo na frekvencijama iznad 600Hz i to u fazi leten ja. Prijemnika zvuka u ovom slučaju ima mnogo i to su svi stanovnici u  posmatranom mestu, koji nemaju uvek iste zahteve za tišinom, sto zavisi od raznih okolnosti (doba dana, deca i odrasli itd). Veliki broj izvora i prijemnika zvuka nameće statisticki pristup proučavanju  prenošenja i dejsrva zvuka, tako da su u torn smislu razvijene posebne metode za ispitivanje i ocenjivanje dejstva buke. U ovom slučaju uticaj prijemnika zvuka na putanju i izvore ogleda se u tome sto se uzletanje i sletanje aviona vrši po određenoj proceduri i na određenoj putanji, kad god se radi o gusto naseljenim oblastima. Ako se aerodrom nalazi u retko naseljenom, ili nenaseljenom kraju, procedura sletanja i uzletanja, kao i putanje su drugačije, i zavise samo od ekonomičnosti vazduhoplova, dok se o stvaranju buke ne vodi računa.

5.2 Industrijska buka

Mašine i mašinska oprema koja se koristi u industriji spadaju u grupu stacionarnih izvora buke koji generišu buku na radnom mestu. Takođe, mogu generisati značajne nivoe buke i u okruženju fabričke hale, na otvorenom prostoru. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage mašine. • Buka građevinskih mašina Korišćenje građevinskih mašina za gradnju komercijalnih ili stambenih objekata ili za razlicite vrste isk opavanja u gradskim sredmama može izazvati značajnu emisiju buke. Građevinske mašine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke čije je kor išćenje vremenski ograničeno. Ograničeno trajanje buke koji ovi izvori generišu moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja  buke na životnu sredinu. Građevinske mašine kao izvori buke mogu se podeliti u dve osnovne grupe: pokretni izvori (kamioni, dozeri, bageri, rovokopači, utovarivači i sl.) i stacionarni izvori (k ranovi, kompresori, pneumatski čekić za razbijanje betona i slična električna oprema.

Slika 21. Građevinske mašine

26

 Lejlija Memić

 Merenje buke Table 3. Nivo buke građevinskih mašina

5.3 Buka u zatvorenom prostoru

U stambenim objektima buka može biti posledica rada razlicitih sistema namenjenih za zajedničko korišćenje (pumpe za grejanje, ventilacioni sistemi, vodovodni sistemi, liftovi). Ali i rezultat glasnog razgovora, muzike i drugih aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosačice, usisivači, aparati za kućnu upotrebu, žurke i sl.). Postoje mnogobrojni tehnički izvori buke unutar stambenih zgrada. Kuhinja je najbučnija  prostorija u stanu. Ta činjenica postaje važna ako se zna da sve više ljudi "živi" u kuhinji, koristeći kuhinjski prostor za mnogo više od samog kuvanja obroka.

Slika 22. Kućni aparati kao izvori buke

Lju bitelji diskoteka se često žale da im posle provoda još dugo zuji u ušima. Jačina zvuka u diskotekama dostiže oko 105 dB, sto može da prouzrokuje stalno zviždanje u ušima, slabljenje sluha i preosetljivost na buku. U toku dana naše uši ponekad moraju da istrpe buku od 100 dB, pa i više: saobraćaj, avion koji leti iznad grada... Ali to obično traje vrlo kratko, dok se u diskoteci provodi i  po nekoliko sati. Na k oncertu jačina zvuka esto prelazi nivo koji nase usi mogu da podnesu bez 27

 Lejlija Memić

 Merenje buke

 posledica (na momente moze da dostigne cak 140 dB). Dokazano je da koncert tehnomuzike ko ji traje dva sata i na kome jacina zvuka premasuje 120 dB moze da dovede do trajnog ostecenja sluha. U studiji koja je sprovedena u Velikoj Britaniji trecina ispitanih tinejdzera je priznala da im zvoni u usima posle slusanja glasne muzike. Tinejdzeri i deca koja preglasno i precesto slusaju muziku iz MP3 plejera rizikuju da ogluve 30 godina ranije od generacije svojih roditelja. Strucnjaci  preporucuju da se muzika slusa do maksimalno 60 odsto jacine zvuka i ne duze od 60 minuta odjednom. Potrebno je cak 16 sati da se usi odmore od buke jacine 100 dB. Skoro 80 odsto  posetilaca diskoteka ima za posledicu zujanje u usima. Ako buka potraje, steta moze da postane tesko nadoknadiva, moze da preraste u gluvocu.

2.1 . BUKA I PSIHOLOŠKO ZDRAVLJE

Buka ima značajan utecaj na kvalitetu života i u tom smislu, prema definiciji zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pojavljuje kao zdravstveni problem. Definicija zdravlja Svetske zdravstvene

organizacije uključuje potpuno fizičko i psihičko blagostanje, kao i odsutstvo bolesti. Prateći tu definiciju, radna grupa Svetske zdravstvene organizacijeje 1971. izjavila: «Buka mora biti prepoznata kao velika  prijetnja ljudskom blagostanju».

Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom mogu očekivati, remećenje spavanja smatra se osnovnom i najvažnijom. U pogledu izvora buke  posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka teških vozila i vozova. Niz terenskih studija ukazalo je na visoku učestalost psiholoških subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke (pored autoputeva). Pokazalo se

da se stanovnici značajno cešce žale na osećanje "izrazitog umora", "nervozu stomaka" i "glavobolje" nego stanovnici kontrolnog naselja sa normalnnim nivoom buke. Dokazano je da buka  predstavlja jedan od značajnih faktora neurotizacije ličnosti, a neuroze su danas među vodećim oboljenjima, posebno u gradskim sredinama.

Posledice buke su malo kada katastrofalni i često su samo prolazni, ali nepovoljne posledice mogu  biti kumulirane produženom ili ponovljenom izloženosti buci. Iako često uzrokuje nelagodu, katkad i bol, gubitak sluha zbog buke nije trenutan već se razvija tokom godina. Gubitak sluha uzrokovan  bukom itekako može oštetiti kvalitetu života kroz redukciju mogućnosti da se čuju bitni zvukovi te da se komunicira s porodicom i prijateljima. Neki drugi učinci buke, kao prekid spavanja, maskirani zvuci televizije, kao i nemogućnost primerenog uživanja u vremenu za odmor, također kvare kvalitet života. Suprutno tome, buka može smetati procesima podučavanja i učenja, prekida izvođenje određenih zadataka i povećava opseg antisocijalnog ponašanja. Takođe postoje neki dokazi da može štetno uticati na opšte zdravlje i blagostanje na isti način kao i hronični stres. Buka je jedan od najčešćih uzroka poremećaja spavanja. Brojne studije pokazuju da su poremećaji spavanja najčešće navođeni poremećaj koji je posledica izloženosti prometnoj buci. Avionska buka takođe je često uzrok poremećaja spavanja, posebno poslednjih godina s porastom noćnih letova u avio saobraćaju. Kada poremećaji spavanja postanu hronični, mogu izvazvati trajne posljedice na zdravlje i kvalitet života osoba. 28

 Merenje buke

 Lejlija Memić

Brojna novija istraživanja ukazuju na kasne posledice noćne buke, a istraživanje Ohrstroma i suradnika pokazalo je promene raspoloženja kod osoba koje su bile izložene kontinuiranoj buci od 35 dB. Posljedice su se očitovale u porastu pobuđenosti, ubrzanoj reakciji nanadražaj, a ove  promjene su bile naročito uočljive kod starijih ispitanika. Bukom izazvani poremećaji spavanja jedan su od kritičnih komponenata u društvenom okruženju. Oni mogu uzrokovati kratkotrajne adverzivne efekte kao što su poremećaji raspoloženja i smanjenje  poslovnih sposobnosti sljedećeg dana, ali isto tako mogu uzrokovati ozbiljnije efekte na zdravlje i kvalitetu života u dugotrajnoj kontinuiranoj izoloženosti buci. Posebno su značajna istraživanja koja su utemeljena na dokazu da neonatusi izloženi kontinuiranoj  buci tokom boravka ujedinicama intenzivne nege - inkubatorima mogu kao posledicu imati gubitak sluha, ali isto tako mogu razviti poremećaje u normalnom odrastanju i psihološkom razvoju. (Gregurek) "Shashatv", je pokazala da deca koja su boravila u inkubatorima tokom neonatalnog razvoja i bila

izložena ekstenzivnoj buci imaju viši procenat hiperaktivnosti i poremećaje pažnje u kasnijem detinjstvu.

Deca mogu biti takođe izložena buci i u roditeljskom domu, bukom različitih igračaka, muzičkih uređaja, televizije, kao i spoljačnjom bukom, što prema istraživanjima Wachsa i Gruena može dovesti do poremećaja u kognitivnom razvoju, posledice u razvoju govora. Posebno je značajno istraživanje Evansa, Bullingera i Hvggea (1988) kojeje pokazalo da hronična izloženost buci aviona kod dece u dobu od 9-11 godina izaziva psihofiziološki stres koji se očitava povišenim krvnim  pritiskom u mirovanju kao i povišenom noćnom nivoom epinefrina i norepinefrina. (Gregurek) U novijim istraživanjima (Bronzaft i sur., 1998.) kod dve grupe stanovnika, od kojejejedna živela u neposrednoj blizini velikog aerodroma i druge, kon trolne grupe k ojaje živela u uobičajenom okruženju, dokazanaje značajna razlika u poremećajima spavanja, narušenom kvalitetu života koja se očitavala u nemogućnosti adekvatnog svakodnevnog funkcioniranja kao štoje slušanje radija i televizije, razgovora telefonom, ali i međusobne konverzacije. (Gregurek) Kontinuirana izloženost buci u psihološkom aspektu ometa primerenu ljudsku komunikaciju te ima dugotrajne posledice koje se očituju smanjenom tolerancijom frustracija, povišenim pragom reagovanja, a čak i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog  ponašanja kao i smanjenje pomažućeg ponašanja. Ovi efekti buke mogu delimično objasniti i savremeni trend dehumanizacije u međuljudskim odnosima. (Gregurek)

29

 Lejlija Memić

 Merenje buke

7. ZAŠTITA OD BUKE U RADNIM PROSTORIJAMA

Oruđa za rad i uređaji moraju biti izrađeni tako da sprečavaju  buku što nastaje zbog udarnih pravocrtnih i rotaciskih kretanja delova oruđa i uređaja pri njihovom radu i prienos buke preko konstrukcije na tlo, ostale elemente radnih prostorija u kojima se takva oruđa i uređaji nalaze. Akoje za ispunjavanje uveta potrebno preduzeti posebne mere, u

dokumentaciji koja se prilaže uz oruđe za rad i uređaj, moraju se naznačiti i te mere. Za sprečavanje buke što nastaje zbog kretanja fluida (vazd uh, para, plinovi) kroz cievi ili kanale, kao i pri njihovom izlaženju u slobodnu atmosferu (motori s nutarnjim sagorevanjem, parne mašine, kompresori, ventilatori i dr.), primjenjuju se odgovarajuće mere zaštite pri projektovanju i montaži cevovoda (ispravno uobličavanje kanala, odvajanje cjevovoda od izvora buke i od ostalih elemenata prostorije umecima od gume i

drugih materijala što amortiziraju zvuk, opremanje krajeva izdušnih cievi napravama za  prigušivanje buke i sl.). Za sprečavanje buke što nastaje zbog kretanja prievoznih sredstava u zatvorenim  prostorijama (mostne i ostale dizalice na šinama, železnički vagoni, motorna kolica, ručna kolica i dr.), primjenjuju se odgovarajuće zaštitne mere za smanjivanje buke (polaganje dizaličnih koloseka na elastičnu podlogu, spajanje zavarivanjem, oblaganje kovinskih kotlova pomoćnih prevoznih kolica gumom ili drugim elastičnim materijalom koji amortizira zvuk, asfaltiranje glavnih puteva u halama i radionicama ako su od betona ili drugog tvrdog materijala i dr.). 7.2. Mere zaštite od buke na objektima s radnim prostorijama

Objekti s radnim prostorijama u kojima će se smještati oruđa za rad i uređaji s izvorima  buke ili u koje buka može da dopre od spolja, moraju u pogledu zvučnih uveta, odgovarati odredbi člana 8. ovoga pravilnika (dopuštene vrednostijačine buke), tehničkim propisima i akustičnim proračunima priloženim projektu objekta. Mere zaštite primjenjivat će se i pri rekonstrukciji građevnih objekata, radnih prostorija i tehnoloških postupaka, kao i pri postavljanju novih oruđa za rad i uređaja u radnim  prostorijama, ako bi takva rekonstrukcija odnosno postavljanje novih oruđa za rad i uređaja moglo pridoneti prekoračivanju dopuštenih jačina buke. Korisnici novih i rekonstruiranih objekata s radnim prostorij ama u kojima su

smještena oruđa za rad i uređaji s izvorima buke, moraju prije puštanja u redovni pogon tih oruđa i 30

 Merenje buke

 Lejlija Memić

uređaja izvršiti merenjajačine buke na radnim mestima i u radnim prostorijama, radi  provere da li buka prelazi dopuštenujačinu propisanu ovim pravilnikom. 7.3. Sredstva lične zaštite od buke

 Na radnim mestima na kojima se pri radu s oruđima za rad i uređajima, zbog tehničkih ili tehnoloških uveta eksploatacije odnosno drugih opravdanih razloga, ne mogu ispuniti akustički uveti iz člana 8. ovoga pravilnika (dopuštene vrednostijačine buke), koji se utvrđuju odgovarajućom tehničkom dokumentacijom, moraju se ugroženim osobama staviti na raspolaganje sredstva za zaštitu sluha predviđena Pravilnikom o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi ("Službeni list", br. 35/69), odnosno odgovarajućim normama. (http://www.zastita.com.hr/) 7.4. Zdravstvene mere zaštite od buke

 Na radnim mestima na kojima buka prelazi 90 dB, mogu se zapošljavati samo osobe koje su na osnovi prethodnog specijal ističkog zdravstvenog pregleda proglašene sposobnima za rad na takvim radnim mestima. Osobe se moraju u toku rada podvrgavati periodičnim specijalističkim zdravstvenim pregledima, uključujući i audiometrijsko ispitivanje sluha, u skladu s članom 49. stav 3 osnovnog zakona o zaštiti na radu.

31

 Lejlija Memić

 Merenje buke

ZAKLJUČAK   Na modernom radnom mestu buka je gotovo eliminisana, ali su stariji štampači dovođeni u vezu

sa oštećenjem sluha zaposlenih koji rade neposredno uz njih. No, bilo koji izvor buke u radnom  prostoru može i mora biti efektno maskiran tako da ne ugrožava zdravlje zaposlenih. Takođe, pri dizajnu radnog mesta treba obratiti pažnju na tzv. „belu buku". Kao što kod svetlosti bela svetlost  predstavlja kompletan spektar vidljivog svetla, tako „bela buka" predstavlja istovremeno puštanje zvukova svih frekvencija u čujnom spektru (20 Hz - 20 kHz). Ovu buku (istina veoma niskog intenziteta) proizvodi gotovo svaki kompjuter, zahvaljujući ventilatorima i diskovima koji, ma koliko tihi bili, prave belu buku. Dugoročno, bela buka koja na prvi pogled ne smeta dovodi do dekoncentrisanosti i nervoze korisnika.

Rešenje ovog problema jeste minimiziranje izvora bele buke ujednoj prostoriji: što manje kompjutera u sobi - to bolje. Naravno, neprestano se prave sve tiši računari i IT uređaji, ali to  povlači i veću cenu. Uređaji moraju da ispunjavaju standard ISO 9296 i ISO 9613 da budu testirani u akustičkoj laboratoriji koja poseduje ovlašćenje ISO 7779. Zvučna izolacija ( zaštita od buke) : Lišće ima sposobnost da odbija i upija zvuk. Struktura lista apsorbuje i prenosi - i na taj način smanjuje - jedan deo akustične energije, a ostatak odbija. Vetar  pokreće listove zelenih biljaka, oni se sudaraju i emituju ujednačen, umirujući šum koji pokriva d eo svakodnevnih iritirajućih štetnih zvukova –reč je o fenomenu maskiranja. Sloj lišća ispred fasade,  posebno onog gustog i teškog, reaguje na zvučne talase svojim kretnjama. Efikasnost zaštite od buke zelenih fasada zavisi od vrste biljke, veličine lista i godišnjeg doba. Istraživanja su pokazala da lišće smanjuje količinu buke za oko 5 dB. Reakcija živih bića na faktore promena u okruženju zavisi od ekološke svesti datog živog bića.

32