1. UVOD
Čovečj Čov ečjaa oko okolin linaa je svaki svakim m dan danom om sve sve zagađe zagađenij nijaa zbog zbog brzog brzog razvoj razvojaa indust industrije rije,, saobraćaja i drugih delatnosti. Buka je, naročito oslednjih de!enija, jedan od osnovnih uzroka ometanja mnogih aktivnosti i komleksnog o"tećenja zdravlja čoveka, onajvi"e u industrijski razvijenim zemljama. #ve veća rerada dobara, sve brojnije i br$e saobraćajne veze i sve veća rimena omoćnih uređaja u komunalnoj komunalnoj sredini, omogućavaju omogućavaju udobniji način $ivota $ivota,, ali istovrem istovremen enoo dov dovod odee i do svoje svoje nega!ij nega!ije, e, ometa ometanja nja čovekov čovekovih ih aktivnos aktivnosti ti
i
ugro$enosti njegovog zdravlja. Borba rotiv buke i njenog "tetnog dejstva deo su naora koji se čine na obolj"anju uslova $ivota i za"tite $ivotne i radne sredine. U tom !ilju reduzimaju se mnoge ekonomski oravdane mere kojima bi se ometajuće dejstvo buke smanjilo i rizik o"tećenja čovekovog zdravlja sveo na rihvatljivu meru.
2. FIZIČKE KARAKTERISTIKE ZVUKA
Buka redstavlja se!i%ičan vid %izičkog zagađivanja izazvan zvučno & talasnim kretanjem, koje ima "tetno delovanje na ljudski organizam. U %izičkom smislu, buka se smatra akustičnim %enomenom koji nazivamo zvuk . 'vuk redstavljaju vibra!ije koje se renose kroz medijume (gasovite, tečne, čvrste) i koje nadra$uju čulo sluha. 'vuk se ne renosi u bezvazdu"nom rostoru. 'vuk kao %izički %enomen oisuju četiri arametra* +. Jačina zvuka ( zvučni ritisak) & izra$ava se reko amlitude zvučnih talasa. Objektivna jačina se
de%ini"e kao energija koja se omoću zvučnog talasa renosi u
jediničnom vremenskom intervalu kroz jedini!u ovr"ine. ačina zvuka koja se oa$a čulom sluha je subjektivna jačina i ona se izra$ava u de!ibelima (dB). -. Frekvencija & izra$ava se u her!ima (z). Čulni oseg kod ljudi iznosi od -/ z do -/./// z. 0rekven!ije ni$e od -/ z nazivaju se in%rasonične, dok se %rekven!ije vi"e od -/ kz nazivaju ultrasonične. 1. Fluktuacija & jači ili slabiji zvuk2 3. Karakter !"ja# 4 niz ojedinačnih ili sveukunih osobina (iska i huk...). 5ako intenzitet zvuka raste, tako se ovećava i intenzitet pritiska tj. sila kojom ritisak deluje na rijemnik, odnosno bubnu onu. 6ajni$i zvučni ritisak koji ljudsko uvo mo$e da registruje naziva se prag čujnosti , zavisi od %rekven!ije i iznosi oko +/&+- 78m- tj. od / do 9/ dB. 6ajvi"i zvučni ritisak (intenzitet zvuka) koji ljudsko uvo mo$e da registruje, a da ne dođe do o"tećenja organa sluha naziva se prag bola. #labljenje sluha se javlja ri jačini od 9/dB, o"tećenje sluha i slu"nog aarata ri jačini od +-/dB, a buka od +:/ dB izaziva mehaničke ovrede slu"nog aarata. #tanovni"tvo ne bi smelo biti izlo$eno ekvivalentnoj visini jačine zvuka od ;: dB tokom noći, dok grani!a jačine zvuka od 9: dB ne bi se nikada smela rema"iti.
-
$. IZV%RI &UKE
buku konstantnog nivoa, kada izvor zrači zvuk stalno istom snagom buku romenljivog nivoa, koja je karakteristična za saobraćaj udarnu buku, koja se javlja ri sudaru dva čvrsta tela i to u nekom ritmu ili neravilno.
#teen ometanja veoma zavisi od toga kako se menja vremenski oblik nivoa buke. #ubjektivno, najmanje ometa buka čiji je nivo konstantan u vremenu, dok buka romenljivog nivoa i udarna buka imaju veći "tetan uti!aj na čoveka. 'bog toga se ri merenju i valoriza!iji "tetnosti uvode osebni ostu!i, kako bi uti!aj buke mogao biti isravno o!enjen. 'a odelu u odnosu na sektar bitan je njen sastav, "to znači koje su komonente zastuljene i koliko. >rema vrsti sektra razlikujemo sledeću buku*
koja ima linijski sektar, odnosno samo osteriodične komonente koja ima kontinualan sektar koja ima kombinovan sektar.
6a buku izazvanu saobraćajem otada čak 9/? od svih izvora komunalne buke u većim urbanim sredinama, dok od toga :/? otada na drumski saobraćaj, +9? na $eleznički transort, a +1? na vazdu"ni saobraćaj. Buka u drumskom saobraćaju je najrasrostranjenija vrsta buke i u urbanim sredinama redstavlja jedan od ozbiljnih roblema.
1
Sa"!ra*aj je dominantni izvor buke u komunalnoj sredini, uključujući sve oblike saobraćaja. Buka drumskog saobraćaja je najrasrostranjeni izvor buke u svim zemljama i rimarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. Buka je romenljiva u oblastima gde kretanje saobraćaja uključuje romene brzine i snage, nr. u zoni sema%ora, raskrsni!a, usona ili nizbrdi!a. Buka zavisi i od toogra%ije terena, metereolo"kih uslova i ozadinske buke. Dominanti izvori buke kod utničkih i teretnih vozila su ogonska jedini!a i kontakt ovr"ine uta sa neumati!ima.
&uka +elezničk") ,a"!ra*aja zavisi od* brzine voza, tia lokomotive, vagona i "ina, osnove na kojoj su "ine ostavljene i krutosti točkova i "ina . Uvođenje brzih vozova dovodi do novog roblema 4 naglog ovećanja buke ri olasku voza. 6a brzinama većim od -:/km8h, deo zvučne energije na vi"im %rekven!ijama se ovećava i ta buka se slično do$ivljava kao i buka releta aviona. Dodatno ovećanje buke mo$e nastati u oblastima blizu tunela, u dolinama ili u oblastima sa karakteristikama terena koje oma$u generisanje vibra!ija. #letanje i uzletanje aviona generi"e znatan nivo buke u odručjima koja se nalaze u blizini aerodroma. Buka koja nastaje usled oera!ija sletanja i uzletanja aviona zavisi od* broja aviona, koridora sletanja i uzletanja, odnosa uzletanja i sletanja i atmos%erskih uslova. Buka vojnih aviona mo$e redstavljati oseban roblem zbog se!i%ičnih zahteva sa noćnim letovima sa uno iznenadnih sletanja i uzletanja ili leta na malim isinama. Buku veoma visokog nivoa generi"u avioni koji se kreću brzinama većim od okalne brzine zvuka 4 zvučni udar.
$.1. %-etanje !uk"'avisno od vrste rada koji čovek obavlja, kao i od uslova u kojima se odmara, ometanje bukom se mani%estuje na vi"e načina. 6ave"ćemo nekoliko osnovnih. >ostojanje buke utiče direktno na rezultate rada, jer zahteva ovećanu kon!entra!iju. =ime izaziva br$e zamaranje, smanjuje kvalitet rada & ukratko* buka deluje kao ometalući %aktor ri radu. Dejstvo buke na čovečiji organizam je kumulativno. =okom radnog vremena ometanje bukom raste, "to znači da se romene u organizmu sueroniraju i ovećavaju u zavisnosti od vremena eksozi!ije. 'ato roblem ostaje jo" ozbiljniji, jer do kumula!ije uti!aja dolazi ne samo tokom osmočasovnog rada, nego i tokom !elog radnog veka, a sabiraju se i osledi!e izazvane delovanjem buke na radnom mestu i van njega. Buka ometa zvučno komuni!iranje i mo$e da
3
redstavlja ozbiljnu smetnju rilikom davanja neohodnih komandi i uutstava, kao i ri sorazumevanju uo"te. #teen ometanja bukom zavisi od komunika!ionog sredstva, a najče"će se izra$ava oisno. =ako razlikujemo* sorazumevanje u grani!ama normalnog, kada je razumljivost reči bez smisla reko @:?, zatim, ote$ano sorazumevanje koje dovodi do raznih gre"aka i nezgoda i sorazumevanje koje ostaje nemoguće, kada nivo buke maskira in%orma!iju do nerazumljivosti. Ometanje u toku odmora je takođe vid "tetnog delovanja buke na čoveka. =rajanje i vrsta buke kojoj je čovek izlo$en, u vremenu redviđenom za odmor, redstavljaju meru za ro!enu "tetnosti buke van radnog mesta. #rovedene ankete (na rimer, u Angleskoj i kod nas u okolini beogradskog aerodroma) okazuju da ljudi koji rade na bučnim mestima o!enjuju buku kao manje zlo od one koju do$ivljavaju kod kuće.
. /%S0EIE E0%VA3JA &UKE 3A Č%VEKA
+) O"tećenje sluha #luh je od su"tinskog značaja za dobrobit i sigurnost ljudi. O"tećenjem sluha se obično smatra ovećanje raga sluha koje se klinički utvrđuje audiometrijom. eneralno je zastuljeno mi"ljenje da izlaganje nivou buke manjem od @/dB ne izaziva o"tećenja, nezavisno od du$ine izlaganja (oines C agler -//@, Berglund C indval -//@)
:
osledi!e gubitka sluha, re svega kod mladih, su usamljenost, deresija, osećaj izolovanosti, smanjena sosobnost govora, roduktivnost u "koli ili na oslu, ote$an so!ijalni i emotivni razvoj.
-) >oremećaj u komunika!iji 'agađenje bukom smanjuje sosobnost razumevanja normalnog govora i dovodi do brojnih oremećaja i bihejvioralnih romena, kao "to su roblemi sa kon!entra!ijom, umor, nesigurnost, manjak samoouzdanja, nerazumevanje, anksioznost, smanjena radna sosobnost, oremećeni međuljudski odnosi, itd. >osebno ranjive grue su de!a i stariji.
1) >oremećaji sna 'drav kontinuiran san je reduslov za dobre %iziolo"ke i mentalne %unk!ije (oines C agler -//@, obson +E9E), a buka iz $ivotne sredine je jedan od glavnih uzroka hroničnog oremećaja sna čiji rezultat su umor, romene u rasolo$enju i drugi dugoročni e%ekti na zdravlje (oines C agler -//@, Berglund C indvall -//@, #tans%eld C F>oznato je da kontinuirana buka od 1/dB remeti san (oines C agler -//@). >ored različitih e%ekata na sam san, buka tokom savanja izaziva ovećan krvni ritisak, ubrzan uls, vazokonstrik!ije, romene u disanju, aritmije, itd. >osledi!e bukom naru"enog sna su risutne i narednog dana u vidu deresivnog rasolo$enja, malaksalosti i o"te is!rljenosti organizma. >osebno ranjive grue su de!a, stariji, radni!i u smenama i osobe naru"enog sihičkog zdravlja.
3) 5ardiovaskularni oremećaji Brojni dokazi otvrđuju da zagađenje bukom mo$e imati kako rivremene, tako i trajne osledi!e o ljude i $ivotinje, na njihov endokrini i autonomni nervni sistem. A%ekti ostaju vidljivi nakon hronične dnevne izlo$enosti nivou buke od ;:dB ili akutne izlo$enosti nivou od 9/ 4 9:dB. (oines C agler -//@, Berglund C indvall -//@, #uteratheson -//1). +EE+). Gkutna izlo$enost bu!i aktivira neuroendokrini odgovor, dovodi do rivremenog ovećanja krvnog ritiska, ubrzanog ulsa, vazokonstrik!ije, romene krvne slike i ovećane sinteze hormona stresa. Dokazano je da de!a koja $ive u bučnim sredinamatakođe imaju ovi"en krvni ritisak i ovi"en nivo hormona stresa (adrenalin, noradrenalin, kortizol). ;
:) >sihički oremećaji #matra se da zagađenje bukom nije direktan uzročnik mentalnih bolesti, ali se retostavlja da ubrzava i intenzivira razvoj latentnih mentalnih oremećaja. Fo$e da dorinese ili izazove anksioznost, stres, nervozu, mučninu, glavobolje, seksualnu imoten!iju, romene rasolo$enja, histeriju, sihoze, itd. 6ivo buke iznad 9/dB je ovezan sa ovećanjem agresivnog ona"anja. (oines C agler -//@, 5onen!i +E@:).
;) Oslabljena radna sosobnot A%ekat zagađenja bukom na izvr"avanje radnih zadataka je dobro roučen. Buka smanjuje kon!entra!iju i roduktivnost u "koli i na oslu, ovećava broj gre"aka, smanjuje motiva!iju, ote$ava re"avanje roblema i lo"e utiče na memoriju (oines C agler -//@, Avans C eore +EE1, Hohen +E9/).
@) 6egativno so!ijalno ona"anje Iirok je sektar negativnih reak!ija ojedina!a koje se dovode u vezu sa zagađenjem bukom2 tu sadaju bes, razočarenje, nezadovoljstvo, introvertnost, osećaj besomoćnosti, deresija, naetost, dekon!entrisanost, is!rljenost, agresivnost. Buka sama o sebi ne izaziva agresiju, ali u kombina!iji sa već risutnim osećajem besa i nerijateljstva, alkoholom ili drugim sihoaktivnim agentima mo$e biti okidač za agresivno ona"anje ( oines C agler -//@, 5onen!i +E@:). 6a negativne e%ekte koje buka stvara kod ojedin!a utiču i drugi neakustični %aktori, kao "to su individualna osetljivost na buku ili strah od samog izvora buke. rema A>G (JAnvironmental >rote!tion Ggen!KL eng.), rihvatljiv nivo buke na otvorenom rostoru u stambenom naselju je isod ::dB, a u zatvorenom rostoru manji od 3:dB (oines C agler -//@).
@
4. 5ERE ZA6TITE % ZA7A8E3JA &UK%5
U !ilju za"tite od buke rimenjuju se različite mere*
In(ivi(ualne -ere odrazumevaju rimenu sredstava lične za"tite2 tamoni oklo!i za u"i, obavezni odmori tokom radnog vremena.
Te9ničk":in+enjer,ke -ere obuhvataju reduk!iju emisije buke modi%ika!ijom samog izvora, mere za srečavanje rostiranja buke, reduk!iju buke automobilskih guma, razvoj novih tehnologija u izradi motora, orijenta!iju zgrada ka mirnim zonama, menad$ment saobraćajem (ograničenje brzine, usmeravanje rotoka saobraćaja elektronskim sredstvima), izola!iju zgrada i urbanističko laniranje (minimalno rastojanje između industrije, rometnih saobraćajni!a i stambenih zona, obilazni!e za te"ki saobraćaj). Buka koja se generi"e na mestu izvora rostire se i renosi ka rijemniku, utanjama koje ne moraju uvek biti iste. 6a mestu rijemnika buka se do$ivljava kao roblem ukoliko su nivoi buke visoki ili ukoliko remeti osnovne ljudske aktivnosti* rad, odmor, savanje i sl. 6ivo buke na mestu rijemnika zavisi od* zvučne snage izvora (automobila, kamiona, vozova, itd.), du$ine utanje kojom se buka rostire, odnosno rastojanja između izvora buke i rijemnika i okru$enja u kome se nalazi rijemnik. 6avedeni elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu rijema određuju i osnovne rin!ie kontrole buke*
5ontrola na samom izvoru buke2 5ontrola na utevima reno"enja2 5ontrola na mestu rijemnika.
>rimarna mera je kontrola buke na samom izvoru, jer ukoliko se na izvoru buke reduzmu sve mere za smanjenje nivoa buke rimena drugih metoda nije neohodna. 5ada nije izvodljivo rimeniti mere za kontrolu buke na mestu samog izvora, rimenjuju se mere kontrole na utevima reno"enja zvuka od izvora do rijemnika. Ovakav ristu se
9
najčr"će rimenjuje za kontrolu buke u $ivotnoj sredini. 5ontrola vazdu"ne buke na utevima reno"enja zvučnih talasa odrazumeva*
otuno oklaanje (zatvaranje) izvora buke, stavljanje rereka u vidu barijera ili izradu tunela između izvora buke i rijemnika.
Da bi barijera imala zadovoljavajući e%ekat ona mora da sreči direktnu vidljivost izvora buke i rijemnika. =o nije uvek moguće, naročito u gusto naseljenim gradovima sa vi"esratni!ama. U takvim okolnostima mogu se koristiti za"titni ekrani 4 tuneli, oluotvorenog ili zatvorenog tia. 6a ovaj način se buka mo$e smanjiti i vi"e od -/dB (za slučaj tunela zatvorenog tia). 'a smanjenje nivoa buke srečavanjem "irenja zvučnih talasa mogu se koristiti i rirodne rereke u obliku zemljanih nasia sa ili bez zelenih zasada i mogu se kombinovati sa barijerama. 'emljani nasii imaju rirodan izgled i mogu zadovoljavati većinu estetskih zahteva. #manjenje buke je za oko 1dB veće od smanjenja buke barijerom iste visine.
3"r-ativn";'ravne -ere<
De%inisanje grani!a nivoa buke2 5ontrola reno"enja buke (roisi o merama za ostavljanje rereka za reno"enje zvuka)2
ravno određivanje maksimuma buke u odnosu na ojedinačnog emitera2 Finimalna akustična za"tita stambenih zona (konstruktivni zahtevi za zvučnu izola!iju elemenata zgrade)2
Ograničenje brzine transortnih sredstava (u okolini bolni!a, rekrea!ionih !entara)2 ačanje kaa!iteta i nadle$nosti lokalne samourave u kontroli srortsko&rekreativnih izvora buke2
Brza i e%ikasna rimena rostojeće zakonske regulative iz ove oblasti.
E(ukativne -ere obuhvataju*
E
Fonitoring i modeliranje buke i ublika!ija rezultata2 Univerzitetski i visoko"kolski nastavni lanovi i rogrami za obučavanje dovoljnog broja ekserata za buku2
>okretanje istra$ivanja i razvoja (%inansiranje naučno&istra$ivačkih otreba)2 >okretanje romena ona"anja (smanjenje brzine ri vo$nji, kontrolisano kori"ćenje alarma, sirena, zvučnika za reklame, itd.).
+/
Zaključak
# obzirom da buka u drumskom saobraćaju čini oko :/? svih izvora buke, određivanje saobraćajnih niova buke i njenih uzroka (emisijskog nivoa), kao i srečavanje dolaska vi"ih nivoa buke do objekata uti!aja odnosno ljudi (imisijskog nivoa), najva$niji su zada!i za srečavanje negativnih uti!aja buke na ljude uo"te. 5ada se ostojeća buka u drumskom saobraćaju ne mo$e svesti na zakonom dozvoljeni nivo, mora se ribeći i kori"ćenju drugih mera, od kojih su najva$nije ekonomske mere. One se ogledaju sa jedne strane kroz odsti!aj roizvođača za Lti"aM vozila i Lti"eM automobilske gume, a sa druge strane kroz oreze kroz ostojeća bučna vozila kao i kroz namete koje institu!ije koje uravljaju saobraćajem moraju odneti u !ilju okrivanja tro"kova srovođenja odgovarajućih mera za"tite od buke.
++
<=ANG=UNG
+P htt*88QQQ.znr%ak.ni.a!.rs8 -P htt*88QQQ.zavodks.rs8 1P htt*88QQQ.gradjevinarstvo.rs8 3P D. Hvetković, F. >ra"čević* Buka i vibra!ije J'birka zadataka sa teorijskim osnovamaRR, 6i", +E9E. od. :P F. evtić* Buka i zdravlje, značaj ak!ionih lanova, Finistarstvo zdravlja Neublike #rboje, -/+-. od.
+-
