БИОЛОГИЈА -
-
Наука Наука је скуп знања о живом живом и неживом неживом свету свету до који којих х се дошло дошло исражива исраживањем. њем. Развил Развилаа се да би задово задовољил љилаа чове човеко кове ве потреб потребе. е. БИ!" БИ!"И#$ И#$ је је %РИР& %РИР&Н$ Н$ нау наука ка која која %Р'($) %Р'($)$ $ *И)$ *И)$ БИ+$. %рема области областима ма које које истражује истражује дели се на, Б$НИ Б$НИ' '// 0!"И 0!"И#' #' и 1И!" 1И!"И#' И#'.. *ивот вот биљ биљака ака проу роучава чава посе посебн бнаа био биолошк лошкаа наук аука Б Б$НИ НИ$/ живо животт живо животтиња 0!"И#$/ а свет 2љива - 1И!"И#$. 0нања 0нања о приро природи ди стичу стичу се се посма посматра трањем њем и о2л о2ледо едом. м. %осматрањем %осматрањем и о2ледом о2ледом упознају упознају се особине особине неживи неживих х и живих живих би3а/ би3а/ као као и различи различите те појаве. појаве. 1но2 1но2аа истр истражи ажива вања ња обавља обављају ју се помо помо3у 3у инст инстру руме мена ната та који оји се корис ористе те само у посеб посебни ним м просторијама 4 !$БР$РИ#$1$. !або !а бора рато топр приј ијск ски и приб прибор, ор,еп епру руве вета/ та/ терм термом омет етар/ ар/ пипе пипета/ та/ стакл стаклен енаа 5ев/ 5ев/ стакл стаклен ени и штап штапи3 и3// пин5 пин5ет ета/ а/ капа капали ли5а 5а// петри петрије јева ва шоља/ шоља/ микр микроск оскоп опск скее плоч плоче/ е/ сахат сахатно но стакл стакло/ о/ кади кади5а 5а за дисек5ију/ дисек5ију/ бо5а/ те2ли5а/ те2ли5а/ левак/ л евак/ лан5ета/ анатомска анатомска и2ла/ штипаљка/маказе... штипаљка/маказе... 1ИР6 1ИР6% %,, окулар окулар// 5ев/ 5ев/ вијак вијак за изоштра изоштравањ вање/ е/ објекти објективи/ ви/ конде конденза нзато тор р за усмерава усмеравање ње светлости/ о2ледало које усмерава светлост кроз кондензатор на предметно стакло/ сточи3 микроскопа са држачима з апредметно стакло.
-
1
ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА И РАЗНОВРСНОСТ АЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА
сновне особине које карактеришу жива би3а су
-
- размена ена материј рија - растење и разви3е размножавање Размена материја - унос материје и енер2ије 7исхрана8 и излучивање неискориш3ених неискориш3ених супстан5и. Раст и развој - зава!"ј"#и "нос" ране$ Размно%ава&е - настана' нови је(ин'и 'оје с" с)и*не ро(ите!има Жива +и#а с" из,раена о( #е)ија
•
•
Ће)ија o
основна структурна и 9унк5ионална једини5а 2ра:е свих ор2анизама
o
веома мала - не може се видето 2олим оком оком
Роберт ;ук o
o
ен2лески научник научник 7живео пре око <=> 2одина8/ био је први човек који је видео 3елију. посматрао је под микроскопом танак/ скоро прозиран комади3 коре храста и запазио да се она састоји с астоји од мно2о ситних ситних делова - 3елија 7?@AABAC - соби5а8
Ве)и*ина и о+)и' #е)ије •
'2лавном су врло мале - једва видљиве или невиљиве људском оку.
•
блик 3елије зависи од уло2е коју има у ор2анизму. o
!оптасте - за складиштење
o
%лочасте
o
)лакнасте - ду2е и уске/ нешто спроводе/
o
0вездасте
Ће)ија је основна ос новна једини5а 2ра:е и 9унк5ије свих живих би3а.
2
•
Ће)ијс'е ор,ане)е - делови 3елије у којима се одвијају различити про5еси. o
•
Ће)ијс'и зи( - пружа заштиту биљној 3елији o
•
' 3елијама без ор2анизовано2 једра нема ни ор2анизованих 3елијских ор2анела.
има 2а само биљна 3елија
Ће)ијс'а мем+рана - даје облик 3елији и омо2у3ује да хранљиве супстан5е улазе у њу/ а отпадне излазе напоље. o
има је и биљна и животињска 3елија
•
.ито/)азма - течни део 3елије у коме се одвија најве3и број животних про5еса.
•
Је(ро - део 3елије који управља њеним активностима. o
у једру се налазе чести5е с наследним порукама.
o
од 5итоплазме је одвојено посебном мембраном
3
Биљна ћелија •
Ћелијски зид - чврст омотач који даје облик ћелији.
•
Вакуола - органела биљних ћелија у којој се налази ћелијски сок.
•
Хлоропласти - ћелијске органеле зелене боје који се налазе у цитоплазми. Они упијају Сунчеву енергију која се користи за производњу хране. o
Хлорофил - биљни пигмент - биљно зеленило које се налази у хлоропластима.
4
Животи&с'а #е)ија
D - митохондријеE F/ G-2рануларни ендоплазматични ретикулумE < - нуклеарни овојE H - једар5еE = - нуклеоплазмаE I - рибозомиE J - микро9иламентиE K - лизозомE D> - пероксизомE DD - 5ентрозомE DF - микротубулеE D< - а2рануларниL MNE DH - "олOијев апаратE D= - 3елијска мембрана
5
Једноћелијски и вишећелијски организми Је(но#е)ијс'и ор,анизми •
•
р2анизми чије се тело састоји од само једне 3елије. +елија је истовремено и 5ео ор2анизам. o
Бактерије/
o
$л2е 7неке8/
o
o
Ви0е#е)ијс'и ор,анизми •
р2анизми који имају тело из2ра:ено од о2ромно2 броја 3елија.
•
+елије имају различите облике и 2ра:у.
•
Т'ива - скупови 3елија исто2 или слично2 облика/ 2ра:е и 9унк5ије.
•
Ор,ани - више ткива која имају исту уло2у.
•
Системи ор,ана - више ор2ана са заједничком 9унк5ије.
•
Ор,анизам - највиши облик ор2аниза5ије 3елија у ткива/ ор2ане и система ор2ана
%раживотиње и "љиве 7неке8.
1$2$ 3)аси4и'а5ија %иви +и#а " 5арства •
.арство - 2рупа ор2анизама обједињених важним заједничким особинама
6
7
•
6онере
Је(но#е)ијс'и ор2анизми
D. 1НPРP F. %РИ6И •
•
Ви0е#е)ијс'и ор2анизми
једно3елијски ор2анизми без ор2анизовано2 једра бактерије
•
<. БИQP H. *И)ИRP =. "QИ)P
7ротисти •
Живи ор,анизми
једно3елијски ор2анизми који имају ор2анизовано једро
•
ал2е/ 2љиве и праживотиње
Би!'е
нат5арство STUVCTWUXC
нат5арство MBVCTWUXC
5арство протиста/ 5арство бактерија/ YUZ@TC
•
Животи&е •
5арство биљака / 5арство 2љива/ [BZ\L
5арство животиња/
ор2анизми који се хране користе3и светлост 6ун5а
ор2анизми који се хране тако што из природе узимају 2отову храну
Г!иве •
р2анизми који се хране упијају3и 2отову храну из средине у којој живе
7аразити •
ор2анизми који живе на рачун сво2 дома3ина
8
6ОНЕРЕ 8+а'терије9 је(но#е)ијс'и ор,анизми +ез ор,анизовано, је(ра
-
-
Бактерије спадају у 5арство монера. .једно3елијски ор2анизми у чијој 3елији једро није посебном опном одвојено од 5итоплазме Изазивају труљење и неке болести ' ову 2рупу спадају и модрозелене бактерије које се од бактерија разликују што имају зелени биљни пи2мент - хлоро9ил
Бактерије, у односу на облик 3елије ]тапи3асте 7ба5или8 !оптасте 7коке8 Бактерије у облику зареза 7вибриони8 Бактерије изувијано2 облика 7спирили8
9
10
7РОТИСТИ 4 једно3елијски ор2анизми са ор2анизованим једром. у спадају праживотиње 7амебе/ бичари/ папучи5е8/ слузаве 2љиве и ал2е. .АРСТВО БИ:А3А 6ве биљке се хране тако што храну стварају саме користе3и енер2ију 6ун5а. не упијају 6унчеву светлост помо3у биљно2 пи2мента ;!Р^И!$ и користе је у хемијском пео5есу који се назива ^6ИНP0$. ако настаје храна за биљку и ослоа:а се кисеоник. Биљке су способне да самостално стварају све супстан5е потребне за сопствену исхрану 4 од воде/ минералних соли и у2љен диоксида , А;ТОТРО<АН Н$(ИН И6;Р$НP 76$1 6PБP ;Р$НИ8. ХЕТЕРОТРО<НИ 7&Р'"И 1P ;Р$НИ8 ор2анизми у својој исхрани користе ве3 2отове супстан5е. БОТАНИ3А Биљке се изучавају у оквиру науке која се назива ботаника. Ботани'а је на"'а о +и!'ама. Ботаничари су утврдили да су биљке настанилекопнопре животиња и 2љива. опно насељавају биљке чији је ор2анизам сложене 2ра:е. <изио)о,ија +и!а'а истражује како се биљке хране/ дишу и расту. Е'о)о,ија +и!а'а истражује ме:усобне односе биљака/ биљака и животиња/ као и биљака и све2а остало2 што их окружује.
-
-
ГРА=А БИ:А3А > БИ:НИ ОРГАНИЗА6 На више3елијском биљном ор2анизму мо2у3е је разликовати неколико основних ор2ана, ве,етативни ор2ани корен стабло лист ре/ро("'тивни ор2ани 5вет плод семе 3ОРЕН орен је ве2етатвини ор2ан чији је основни задатак да причврсти биљку за подло2у и да из ње упија воду и минералне соли оренов систем, скуп свих коренова једне биљке *иличаст )ретенаст
11
Жи)и*аст коренов систем је онај код које2 су сви коренови једнако развијени. - корен је скоро на самој површини тла и 2рана се у мрежу кончастих жили5а Вретенаст 7осовински8 коренов систем је онај код које2 је један корен најразвијенији - 2лавни корен расте у дубину једним једноставним вретеном које се постепено заоштрава и прелази у танку нит с длачи5ама на врху.
ада кли5ин коренак рано престане са растом/ онда са стабла полазе коренови који се називају адвентивни 7допунски коренови8. $двентивни коренови се код неких биљака образују и на листовима који су у додиру са подло2ом. )P"P$И)НИ Р"$НИ су они који биљ5и обезбе:ују храну.
СТАБЛО 6табло носи листове и пупољке. 'ло2е стабла, D. постављање листова у најповољнији положај према светлости F. спрово:ење супстан5и које је корен упио 6табло повезује корен са листовима - кроз стабло пролазе снопи3и 5евчи5а којима се различите супстан5е спроводе ка корену или ка листовима На месту 2де је лист причврш3ен за стабло увек се налази пупољак 7неразвијен изданак8. Разви3ем пупољка биљка се 2рана. Зе!асте биљке имају зелено и сочно стабло/ док је ко2 дрвенастих оно тврдо и одрвенело. ?рвенасте биљке имају одрвенело тврдо стабло. 7"/о!а' је још неразвијено стабло са заче5има листова и нових пупољака 4 то је неразвијен изданак. ?рве#е има једно стабло које носи круну листова. Ж+"нови имају више једнако развијених стабала. 7овиј"0е имају витко стабло које се ослања на неку биљку/ зид/ бедем или о2раду. Је(но,о(и0&е биљке живе једну сезону током које се развијају из семена/ 5ветају и донос е семе/ а потом се осуше. Ви0е,о(и0&е биљке живе две или више 2одина. 1о2у да 5ветају и доносе семе више пута током сво2 живота. Неке биљке имају посебно изме&ене ста+!и'е. &о промена је дошло у складу са новим уло2ама које је тај биљни ор2ан преузео. Најпознатија измењена стабла су столони/ рашљике/ трнови/ сочна стабла кактуса или келерабе/ ризоми/ кртоле и лукови5е. D. Сто)они су поле2ле кончасте стабљике које имају уло2у у ве2етативном размножавању биљке.
12
F. Ра0!и'е су кончасте стабљике које причврш3ују стабло за неки ослона5.
<. Ризом је подземно стабло које има уло2у у ве2етативном размножавању биљке.
H. 3рто)а је лоптасто сочно подземно стабло које служи за складиштење хранљивих материја.
=. Л"'ови5а подземно стабло са сочним листовима у којима су ускладиштене хранљиве материје.
ЛИСТ сновна уло2а листа је да за биљку произведе храну у про5есу који се назива 4отосинтеза. !истови су обично пљоснати/ имају танку лиску и лисном дршком су причврш3ени за стабло. Нерватура листа је мрежа спроводних 5евчи5а којима се преносе водаи минералне соли/ као и производи настали у про5есу 9отосинтезе. ај про5ес се одвија у )оро/)астима. оком 9отосинтезе 6унчева светлост се корити за претварање воде и у2љен диоксида из ваздуха у хранљиве суостан5е 7као што су скроб и ше3ер8. 6поредни производ ово2 про5еса је кисеоник. 13
' листу се одвија и транс/ира5ија 4 про5ес о(ава&а воде у облику водене паре/ који је биљка у стању да контролише !ист је део изданка који обавља три веома важне 9унк5ије , - 9отосинтезу/ - транспира5ију и - размену 2асова. D. !ист је ве2етативни ор2ан у коме се одвија про5ес 9отосинтезе и тр анспира5ије F. !иска је пљоснати део листа. <. !исна дршка је део листа којим је он причврш3ен за стабло. H. Нерватура листа је мрежа спроводних чести5а којима се преносе вода/ минералне соли и производи настали у про5есу 9отосинтезе. H. %рости лист има само једни лиску. =. 6ложен лист има више лиски причврш3ених на заједничку лисну дршку. <ОТОСИНТЕЗА се одвија у хлоропластима. Биљке саме стварају храну. &а би се десила 9отосинтеза потребна је светлост. оком 9отосинтезе с"н*ева свет)ост користи се за претварање во(е и ",!ен-(ио'си(а из ваздуха у храну 7нпр. у скроб и ше3ер8. 6поредни производ ово2 про5еса је 'исеони'. ?ИСА@Е је про5ес у којем жива би3а издвајају из хране енер2ију. Биљка дише тако што кроз безбројне поре на њеној површини и си3ушне просторе изме:у 3елија струји ваздух. н допире до сваке 3елије истовремено донос е3и кисеоник. оком дисања ос)о+аа се ",!ен(ио'си($ ТРАНС7ИРА.ИЈА је контролисано одво:ење воде с површине листова. ранспира5ија 4 про5ес о(ава&а воде у облику водене паре/ који је биљка у стањ у да контролише.
.ВЕТ _вет је биљни ор2ан за размножавање биљака 7репродуктивни део биљке8 које се називају 5ветни5е или скривеносемени5е. Има 5ветну дршку на којој су причврш3ени листи3и *а0и5еA 'р"ни5еA/ра0ни5и и т"*а'. _ветови мо2у да буду појединачни или у 2рупама 4 5вастима. (ашични и крунични листи3и заједно чине 5ветни омота*. Bа0и*ни )исти#и 2раде чаши5у и имају заштитну уло2у. 3р"ни*ни )исти#и 2раде круни5у и имају задатак да обезбеде опрашивање. 7ра0ни5и се састоје од кончи3а и прашни5е у којој се налази поленов прах. %оленово зрно носи мушку полну 3елију. Т"*а' се састоји од плодника/ стуби3а и жи2а. ' плоднику се налазе семени заме5и са женским полним 3елијама. 6туби3 повезује жи2 и плодник. *и2 је место накоје доспева поленово зрно. %оленова зрна се на различите начине преносе на жи2 тучка. ај про5ес се назива о/ра0ива&е. Из поленово2 зрна/ које остане залепљено на жи2у тучка/ израста 5евчи5а иона/ расту3и кроз стуби3/ доспева со плодника. ' плоднику се садржај поленове 5еви излива у семени заметак . ' семеном заметку се спаја мушка и женска полна 3елија и то се зове %!`PRP.
14
ТУЧА
Резултат опло:ења је настанак прве 3елије ново2 ор2анизма. &еобом те 3елије настаје кли5а 4 нова биљка. д 5ело2 семано2 заметка постаје семе. .васт чини 2рупа 5ветова причврш3ених на заједничку осовину 4 2ранчи5у. О/ра0ива&е је преношење поленових зрна из прашни5е до жи2а тучка. О/)ое&е је спајање мушке и женске полне 3елије. двија се у семеном заметку. Семе настаје из семено2 заметка.
7ЛО? и СЕ6Е 7)о( је ор2ан биљака из 2рупе скривеносемени5а/ којим се оне размножавају и који настаје од плодника тучка и дру2их делова 5вета. 6астоји се од о/)о(ни5е 7зида плодника8 и семена. %лодови су различити- суви или сочни. Разносе их животиње/ ветар и вода. Из плода се пу5ањем или трулењем оплодни5е ослоба:а семе. %остоје биљке чији плодови сами изба5ују семена. Семе се (а')е на)ази " /)о(" . од биљака које имају 5ветове семе настаје разви3ем семено2 заметка. &елови семена су, !И_$/ ;Р$НQИ) И) и 6P1PR$($. 3)и5а је мала неразвијена биљка. ли5а има 'орена' и ста+ао5е са пупољчи3ем на врху/ за које су причврш3ени кли5ини листи3и 4 котиледони. %ро5ес развијања кли5е из семена назива се ')ија&е. Хран!иво т'иво служи за исхрану кли5е/ а семе&а*а штити и кли5у и њену храну. 15
3оти)е(они су први листи3и кли5е. Rихова уло2а је дакли5у снабдевају храном. 3)ија&е је про5ес разви3а кли5е у нову биљку.
ВЕГЕТАТИВНО РАЗ6НОЖАВА@Е Ве,етативно размно%ава&е је тип бесполно2/ искључиво преко ве2етативних ор2ана. ' природи се одвија путем деобе или одвајања ор2ана или биљних делова или преко посебних пупољака из којих настају, сто)они и)и вре%еA ризомаA )"'ови5е 'рто)е и)и +")+и)и.
0а ве2етативно размножавање довољна је само једна јединка/ један родитељ.
Ве,етативни ор,ани - имају основни задатак да исхране ор2анизам биљке,
- корен - стабло - лист Ре/ро("'тивни ор,ани - ор2ани за размножавање
- 5вет - семе - плод О/)ое&е - полни про5ес,
- спајање две полне 3елије - у полном про5есу учествују две биљке 7потребна су два родитеља8 Ве,етативно размно%ава&е 1но2е биљке способне су да створе потомство и без полно2 про5еса/ уз учеш3е само једне јединке. 16
акве биљке мо2у да се размножавају ор2анима којима се хране - ве,етативним ор,анима 7деловима корена/ стабла или листа8 сто)они и)и вре%е ризом 'рто)а )"'ови5а
3А3О БИ:3Е РАСТ;C 7О3РЕТИ БИ:А3А
Растење је уве3ање тела биљке. Биљка расту тако што њен корен расте у земљу/а изданак на супротну страну у сусрет светлости. Биљке расту док су живе 7за разлику од животиња које расту док јединка не одрасте/ када растење преатаје8. Растење биљака зависи од две појаве, од растења појединих 3елија и од њихово2 умножавања 7деобе8. Биљке својим покретима реа2ују на промену услова спољашње средине. орен у сваком тренутку допире до нових простора под земљом/ а изданак свако2 тренутка пружа листове у нове просторе у својој околини. _ветови се низом покрета штите од хладно3е и обезбе:ују од2оварају3е2 опрашивача. Брзе покрете имају биљке попут бубоједа.
1ухоловка
3А3О БИ:3Е ?ОБИЈАЈ; И6ЕНА Наро(но име је име биљке на језику народа. На"*но име је име биљке на латинском језику. &али су јој 2а научни5и и користи се у 5елом свету.
РАЗНОВРСНОСТ БИ:А3АA ЗНАBАЈ И ЗАDТИТА 17
АЛГЕ $л2е су биљке. %отвр:ујемо то и чињени5ом да су оне способне за 9отосинтезу. )е3ина ал2и живи у води. 6вака њихова 3елија обавља 9отосинтезу и упија воду и минералне соли непосредно из сво2 окружења. не се стварно aкупајуa у води и светлости. 0бо2 то2а им нимало не смета то што немају 3елије које би спроводиле воду или давале потпору њиховом телу. $л2е немају прави корен/ стабло и листове. ело ал2и може да буде у облику кончи3а или попут листа. од најсложенијих ал2и оно личи на неку копнену биљку. Има листолики део којим су оне причврш3ене за подло2у и део који подсе3а на стабло. %рема боји тела разврставају се на 0P!PНP/ 1РP и _Р)PНP $!"P. 7и,менти су супстан5е које ал2ама дају боју и по њима су добиле називе. не су храна и склониште за мно2е водене животиње.
6АХОВИНЕ 1аховине су мале зељсте биљке које немају корен али имају стабао5е са ситним листовима. Разножавју се 6%Р$1$/ а да би мушка полна челија доспела до женске 4 потребна је вода. 1аховине су значајне као биљке које су у стању да припреме неплодно тло за насељавање дру2их биљака. !И6Н$P маховине имају стабао5е са листи3има. РP*RP)ИP маховине имају листолико тело/ пљоснато са уреза ним режњевима. С/ора је 3елија помо3у које се размножавају маховине и папрати. Тресет је у2аљ настао од маховине.
7А7РАТНИ.Е у ову 2рупу бесемених биљака спадају папарати/ пречи5е и растави3и. 18
7А7РАТИ имај" корен/ стабло и листовеA а немају 5вет плод и семе. Размно%авај" се с/орама$ %апрати имају поле2ле стабљике/ крупне листове и споре које се развијају на листовима.
7РЕBИ.Е су мале биљке са поле2лим рачвастим стаблом и синим листовима. 6поре сазревају у класовима који се налазе на врховима 2ранчи5а.
РАСТАВИЋИ имају поле2ло подземно стабло и усправне чланковите зелене надземне биљке. !истови су опнасти ижути. 6поре се развијају у класовима.
19
ГОЛОСЕ6ЕНИ.Е "олосемени5е су 2рупа биљака чије се семе налази на листи3у на ком је настало/ није скривено. Немај" 5вет и /)о(A а имај" семе. Најбројнија 2рупа 2олосемени5а су (PИН$РИ. Rихови листови су и2личасти и зову се *етине и пресвучени су воском. Воса' штити четинаре од ниских и високих температура и исушивања. Смо)а се налази у стаблу и штити их од смрзавања. 6ви четинари/ осим ариша/ су зимзелени и постепено мењају четине током неколико 2одина. бликом стабла са 2ранама окренутим на доле четинари се штите од ломљења 2рана под теретом сне2а. (етинари се размножавају полним путем. Разликују се м"0'е и %енс'е 0и0ар'е. ' м"0'им шишаркама се образује /о)ен/ а у %енс'им шишаркама се образују семени замет5и са јајном #е)ијом. Разноврсност 2олосемени5а, (PИН$РИ/ _И$6И/ "ИН/ "НP'1И. - 5рни бор/ јела/ смрча/ клека тиса/ панчи3ева оморика/
20
С3РИВЕНОСЕ6ЕНИ.Е 6кривеносемени5е су најве3а 2рупа зелених копнених биљака и из2ледом су јако разноврсне. 6кривеносемени5е имају све ве2етативне ор2ане, праве 5ветове/ семе и плод. 6еме је скривено 4 прво у тучку/ а затим у плоду. "рупу биљака чија клива има је(ан ')и5ин )исти# / котиледон/ зовемо моно'оти)е/ а 2рупу са (ва ')и5ина )исти#а/ котиледона/ (и'оти)е. 6ОНО3ОТИЛЕ?ОНЕ БИ:3Е
?И3ОТИЛЕ?ОНЕ БИ:3Е
н е р о к
*иличаст настао из стабла
о л б а т с
0ељасто/ у средини шупље/ зелене боје/ често је развијено подземно стабло
&рвенасто/ ре:е зељасто/ више2одишње
т с и л
'2лавном непотпун/ паралелне нерватуре
'2лавном потпун/ мрежасте нерватуре
Најчеш3е трочлан/ непотпун/ двополан/ велики број развија 5васти/ опрашује се помо3у инсеката
Најчеш3е четворочлан или петочлан/ потпун/ двополан/ опрашује се уз помо3 инсеката/ ре:е помо3у ветра
Најчеш3е сушан/ пу5ају3и или непу5ају3и 7чаура и крупа8
Најчеш3е сочан или сушан непу5ају3и/ расејава се помо3у ветра и уз помо3 животиња
т е в 5 д о л п
е (есто са семеном срастао плодов омотач/ м семе има један котиледон/ а хранљиве е с материје смештене су изван котиледона/
%рави/ најчеш3е осовински
0ашти3ено са две опне/ хранљиве материје распоре:ене у два кли5ина листа 4 котиледона/ приликом клијања
7оро(и5а је 2рупа биљака које имају/ пре све2а/ сличне 5ветове и плодове.
ЈЕСТИВЕ БИ:3Е -
%И1P И &И)QP познате су као во3е и повр3е 7овр#е чине делови биљака 4 корен/ кртола/ листови/ плодови 4 који су јестиви после кувања или печења. Неки се једу сирови као салата. Во#е чине најчеш3е слатки плодови/ који се једу без предходно2 кувања и печења. 7итоме биљке су оне које људи 2аје на њивама/ у баштама и во3ња5има. ?ив!е биљке су оне које расту на ливадама и у шумама. Ле'овите биљке садрже супстан5е које имају лековито дејство. %остоје оне које људи 2аје и оне које се скупљају у природи.
21
ЖИТАРИ.Е *итари5е су биљке из породи5е трава чији се плодови 7зрневље8 мељу у брашно или користе у исхрани на дру2е начине. Има их шест, пшени5а/ кукуруз/ пиринач/ јечам/ раж и овас. 0рно житари5а је врста плода код које2 је плодов омотач сув и срастао са семеном. Назива се још и Р'%$. %лодови житари5а садрже велику количину скроба/ протеина/ масти и неке витамине.
.АРСТВО Г:ИВА "љиве су ор2анизми који се хране разлажу3и и упијају3и супстан5е које су створиле биљке или животиње. "љиве по броју врста спадају у најраспрострањеније ор2анизме на 0емљи/ и представљају посебно 5арство е"'ариота$ &акле/ ,!иве нис" +и!'е. не немају хлоро9ил и не мо2у путем 9отосинтезе да стварају ор2анску материју. не су бо2ате разним ензимима који ор2анску материју р азлажу. ' шумама и на ливадама/ 2љиве прера:ују у2инулу биљну масу и претварају је поново у хумус и основне елементе који су биљкама неопходни да би створиле нове количине ор2анске материје. Би!'е с" /роизвоа*иA %ивоти&е /отро0а*иA а ,!иве раз)а,а*и ор,анс'и материја$ Rихово тело може да буде је(но#е)ијс'о/ као код 'вас5а/ или представља сплет испреплетаних кончи3а 4 и4а/ као код +"и и /е*"ра'а. 7е*"р'е су 2љиве које хи9ама прожимају подло2у на којој се хране/ а обично изнад ње стварају тела 7печурке8 од 2усте масе ме:усобно слепљених хи9а. Хи4е су кончасте 3елије које 2раде тело 2љива. 6и5е)иј"м је ве2етативно тело 2љиве изра:ено од испреплетаних хи9а. Б"и се за храну боре с бактеријама. не луче супстан5е које уништавају бактерије. е супстан5е се називају антибиоти5и. Је(но#е)ијс'е 2љиве се размножавају бесполно/ /"/!е&ем/ док се ви0е#е)ијс'е 2љиве размножавају с/орама које настају у споран2ија или у плодоносним телима/ печуркама. 6и'о)ози су научни5и који проучавају 2љиве. "љиве мо2у бити #P6И)P и Р)НP.
ЛИDАЈЕВИ !ишајеви су ор2анизми *ије те)о ,ра(е и4е ,!иве и #е)ије а),и . 0ахваљују3и размени која се остварује изме:у тих ор2анизама лишајеви мо2 у да живе и на потпуно неплодном тлу. Ж+"насти лишајеви су раз2ранати. 3орасти лишајеви су читавим телом чврсто прирасли за подло2у.
22
