ВШLЮТЕКА
BERTOLT BRECHT
SAZVEZDA
13
DIJALEKTIKA U TEATRU
UREDNIK
МIL09 STAМBOLIC
CRTEZ NA КОЮСАМА: DUSAN RISТIC LEKTOR: МILICA NIKOLIC TEHNICКI UREDNIK: JOVAN NEDEUKOVIC KOREKTOR: BOZANA KOSTANJ!>EK STAMPA: BEOGRADSKI GRAFICКI ZAVOD
NOLIT
•
BEOGRAD 1966
Naslov originala
BERTOLT BRECHT SCHRIFТEN ZUM THEATER
1-VП
SUHRKAMP VERLAG, FRANKFURT am Main
1963-1964
PRAKSA Ј TEORJJA BRECHTA
IZBOR I PREVOD
»Treba, dakle, priznati da mi и pred metima vidimo bezbroj stvari koje ni di jete ni netom progledali slijepac nikako ne primjecиjи, mada se ovi zrcale i и dnu njihovih осiји; da nije dovoljno zamije niti predmete nego da se иz to moramo i pafljivo odnositi prema impresijama �to ih oni proizvode; da, prema tome ni�ta ne vidimo prvi риt kad se poslиZimo svojim ocima; da se и prvim trenиcima gledanja podvrgavamo samo mno�tvи smи�enih osj"eta koji se razmr�иjи tek vremenom i stalnim razmi�ljanjem о onome �to se и nama zЬiva; i da nas samo iskustvo исi иporedivati osjete s njihovim uzroci ma« ...
DARKO SUVIN
м 792.01 BRECHT В.
Dijalektika
llllllllllll l l l l l l l l l l l l l l lll
0000�0801
• •
coвrss
ф
DIDEROT, Pismo о slijepcima na upotrebu vidovitima
»Svi Ьismo morali Ьiti mnogo odu
1
. 1
sevljeniji radom и teatru. UVii.jek se gleda
na svojи karijeru, ali na nји se, zapravo, ne moze иtjecati, mora se bezbrifno pri onиti na posao. Inace to nije zabavno, а niSta nije odvratnije od natmurenosti. Ne vinost i apetit - to sи pretpostavke za Ьilo kоји vrst иmjetnosti. Nijedno poje dinacno djelo ne odredиje nivo, on је po smrtna linija koja se doЬiva samo iz kvan titeta. Kratkotrajniji rad ispod cijene иорсе ne ruinira covjeka. Ne smije se sи vise izЬirati medи svojim stvarima - to се vec obaviti drugi !« BRECHT, Nivo i apetit
Bertolt (Еиgеп Friцlrich) .Brecht, rodeп 10. П 1898. и Aиgsbиrgи, јиzпа Njemacka; итrо od srcaпog iпfarkta и Istocпom Berliпи 14. VIII 1956. и 23.45 h. Роkорап па Do rotheenstadtskom grоЫји, иz Hegela i Fic1ttea. »Dosao је da ипеsе и паs veliki пemir, i prisilio паs da upitamo: sta је to- teatar dvadesetog stoljeca? Razbljao је cekicem - i иvjeravao иzivaпjem и miSljeпju. Nitko ти пiје izbjegao, та kako se prema пјети postavio, jer пi оп пiје пikad izbjegavao pitaпja koje ти је postavilo vrijeme. Rekao је: igrajmo igrи о promjeпljivosti svijeta. (А i о promjeпljivosti teatra.) Novu vrst zabave doпo sim vam: uZitak spozпavaпja, slobodпog stava, пeizbjez пih zakljucaka ... Moze se reci: razdrmao је sanjivost teatra.« W. LANGHOFF, znaёajni ber!inski reziser
Brechtovo је djelo - komadi, dramatиrske teorije i sce11ska praksa- sredisпja teatarska pojava пaseg razdoЫja borbe za prevagu socijalizma, zato sto је оп stao pisati, obrazlagati i iпsceпirati komade za aпticipiraпog covjeka besklasnog drиstva, homo integralisa vremeпa kad је cov И jek covjekи pomagac ( »Vi koji cete izroпiti iz potopa kome smo mi potoпиli- Kad se jednom zbиde-Da је cov jek covjekи pomagac-Sjetite se пas-Milostivo«, pisao је оп и pjesmi Potomcima.) Iz takve пjegove паivпе episte mologije i dijalekticke optike, sa staпoviSta stanovnika Blazeпih otoka budиcnosti, »jadni В. В.« gledao је povijest svog razdoЬlja, empiriju oko· sebe, kritickom svijescи: za cиdeno, iпdignirano, ali nikada beznadno. Interferencija tog pogleda i te empirije, spoznaja koja se sastoji od napetosti теdи пjima, oЫikovala је pristup koji se moze nazvati -
naiYnim plebejskim realizmom.
10
DARKO SUVIN
PRAКSA I TEORIJA BRECHTA
1. NAIVNI PLEBEJSКI REALIZAМ
Neka teatar bude stvari kakve jesu
� mjesto boga В., Ьilje�ka iz
Ne buljite tako romanticno В..
uz
1926.
Bubnjeve noC!
Realizam ( kao i ostali claпovi gornje siпtagme) vise znacaп је i zloиpotreЬljavaп termiп, te је dopиsteha ozblljпa sumпja и mogucпost i svrsislюdпost пjegovog stilistickog koristeпja ( za razlikи od historiografskog ). Covjekova psiha za pisca пе treba Ьiti тапје realna od stola па kojem pise ili galaksija pod kojima pise; i najfantasticnije zamisli po vezane su s realnoscu svojim elementima, priпcipom пjil1o vog struktиriraпja ili odredeпim poteпcijalom ostvarivosti, prisиtпim vec и samoj ciпjeпici zamislivosti (zivot - drи stvo, priroda, kosmos - ima vise faнtazije od svih umjet пika). Ра ipak, realizmom se mislim ovdje poslиziti kao oz пakom za опи vizijи koja drzi da su sva transcendeпtalna, duЬlja i daljпja zпасепја nesaglediva bez pиnog prikazivanja сиlпо ocigledпih pojava, stvari i odпosa, и kojima su ona iтапепtпо sadrzaпa: пasиprot viziji ( recimo, Platoпovoj, krscaпskoj ili simbolisticko-ekspresioпistickoj) koja princip pojava traZi V!Zп njih samih, и sferi ideja koje se и materiji тоgи samo prolazno i пeadekvatno иtjeloviti. и tom је smi slи realizam, cini mi se, иmjetпicki рапdап materijalistic kom sроzпаvапји и паисi ili filozofiji - dakako, sa тпоgо zamrseпijim odпosom prema estetskom vrednovaпjи, koje иpravo i ciпi specificпost иmjetпosti. и okvirи takve bogate realisticпe matice, kоји је Brecht па svom sirokom роlји djelovaпja zпасајпо obпovio, nje gova se posebnost moze rasClaniti kao elemeпt racionalne naivnosti i element puckog humorizma. Brechtova racioпal пost пastavak је, ali i obnova, velike didroovske tradicije. и izvjesпom smislи оп је svojim kritickim razotkrivanjem najdиЬljih strиktиta gradaпskog zivota i иmjetпosti, пjiho vih sиprotпo�ti i пedovoljпosti sagledaпill iz iпtimпe пи {riпе, јеdап od posljednjih »Velikih pamfletis �a gradaпstva« (Chiariпi), рориt пjegovih ideala Bйchnera i Dzderota. Ро�еЬ по, и eksplicitпoj poetici, рориt ovog drиgoga. Као i Dzd� _ rot - kojeg је toliko cijenio da se bavio тШји о osnzvaп7и medипarodпog »Diderotovskog drиstva« koje Ьi, пasиprot
11
jaSistickom hipпotizmи, паиспо razmatralo teatarska shva canja zajedпiCkog zivljeпja ljиdi i metodologijи пjegovog prikazivaпja - Brecht је polazio od moci ljudskog razиma da spozпa i savlada i пajiracioпalпije iпstiпkte, i пајzа· mrsenije odпose, i пajkrvavije protиrjecпosti. Као i Dide rota, пјеgа sи teatarsko-prikazivacke иmjetпosti (и koje је .иЬrајао i film) zaпimale и пjihovom odnosи prema jednoj novoj zamisli prirode, prema estetici јеdпе поvе epohe. Као i Diderot ( а prije ovoga Riccoboпi), оп је traZio da »sиze glиmca tekи iz nzozga«, da glиmac, dakle, иz ostale sposobпosti, bezиvjetпo posjedиje i zaпatskи svijest cija је osпova иmijece posmatraпja zivota, medиljиdskih odпosa oko пјеgа. Као i Diderot, оп је, stoga, odbacio staru dramu i teatar koji поvот covjekи и pиЬlici, homme moyen sensiЬleu slijedeceg stoljeca ( prototijюm kojega se оп sma trao), vise пisи omogиcavali пikakve spozпaje пi samospoz пaje. Као i Diderot, i oslaпjajиci se па 11jegovи termiпolo gijи, оп se stoga smatrao materijalistickim mиdracem-spoz пavateljem koji исi i паисаvа, »filozofom и teatrи« : и velikoj igri, svjetskoj igri, onoj kojoj se иvijek vra cam, sve tople dиse рипе pozorпicи, а svi stvaralacki ljиdi sjede и parketи. Prve zovи mahпitima; drиge, koji se bave odslikavaпjem пjihove mahпitosti, zovи mиdracima ( filozofima). Oko mиdraca ( filozofa) hvata smjesni vid tolikih razliciШt osoba, odslikava ga, i ciпi da se smijete i опот пastraпom пametljivcu cija ste zrtva Ьili, i seЬi samima.
DIDEROT, Paradoks о g!umcu
Samo је јеdап korak od toga do Filozofa и Kupnji mjedi i сјеlоkирпе Brechtove teorije пovog teatra. Naivпost је пalicje ove racioпalпosti. и spisи О naiv noj i sentimentalnoj poemji, nastalom iz analogпog bavlje пja oЬlikovaпjem ( tada) savremeпe stvarnosti, Schiller za kljиcиje da se ta dish.armoпicпa stvarnost vise пе moze .savladati пероsrеdпо-сиlпо пеgо samo seпtimentalпo-reflek sivпo. Brechtova пaivna precizпost sиprotna је ideoloskoj, istovremeпo empatijsko-emocioпalпoj i cerebralпo-koпstru iraпoj patetici Schillera, s kojim se i prakticno stalno raz racипavao ( od Svete Ivane Klaonicke, preko prizora Svade piljarica, do Malog organona). No to пiје samo izokretanje Schillera па glavи пеgо је, и zпacajnim ostvarenjima, i oЬli kovaпje nove - bar и »velikoj« ili »Visokoj« literarnoj dra .matici - tradicije пaivпosti koja odgovara drиgacijoj stvar-
12
DARKO SUVIN
пosti, пovom covjekи kojeg postиlira kao ропоvпо harmo пicпoga, dakle sposobпoga da папоvо iпtegrira osjecaj i mi sao, пероsrеdпи cиlпost i refleksivпo spozпavaпje. Sredisпji је postиlat Brechtove estetike-koja је izrasla iz Marxa i пje gove teorije оtиdепја kao јаsпа aпalogija i sиprotпost Schil lerovoj zaokиpljeпosti i omedeпosti Kaпtovim horizoпtom - da пovom covjekи odgovara spozпavaпje kao сиlпi иzi tak ravпopravaп ро iпtenzivпosti i dostojaпstvи osпovпim иzicima jela ( vidi пjegovog Galileja) ili erosa ( od Baala i Mackie Noza do sеп Те). No takva пaivпost vise пiје пeizdifereпciraпa, prvo Ьitпa, tako reci sredпjovjekovпa ( toboze aпticka) пaivпost i iпtegralпost koje se odricao Schiller. Опа и seЬi sadrzi i racioпalistickи spozпajпost Diderotovog tipa, i korektiv bo gate i difereпciraпe plebejske tradicije. »Plebejski« ili »pиcki« ovdje је zajedпicki пazivпik za krepki пaivпi po gled odozdo - iz опе »drиge пасiје« razvlasteпih klasa о kojoj је govorio ( пе Marx пеgо) Disraeli - па zЬivaпja medи ljиdima. И svojoj demistifikaciji slиzbeпog, vladajи ceg P_Ogleda - pogleda »prve пасiје«, vladajиce klase -, и stalпom sиprostavljaпjи dvijи raziпa spozпavanja, slиzbeпe i stvarne, seпtimeпtalпo-ideoloske i паivпо prakticпe, taj је pogled srodaп kritickome i hиmoristЊ10me. UZivaпje и sроzпаvапји stalпo је protkaпo пе samo lagodпoscи svla daпog artistickog i etickog zadatka пеgо i tragicпo-komic пom zabavпoscи ideoloski pervertiraпih slika svijeta i me. dиljиdskih odпosa. Brechtova se vizija stoga, sиocena s иzrocima fasisticke pobjede i slabostima и »bladпoj strиji« тarksizтa te izvи kavsi iz пјЉ ozblljпe korektive, oslobodila jedпostraпog пiјеkапја i ideoloske didakticпosti koja ји је u - dodиse kratkotrajпoт i izиzetпo пapregпutoт - razdoЬljи oko 1930. dovela и Ьlizinи iskljиcive tragike s пјепот asketskoт krиtoscu. Опа је postajala sve vise dijalekticka; sиgovor пici и пjegovom Razgovoru izbjeglica slazu se da је Hege lova dijalektika- odbacivsi, dakako, cijeli omot »svjetskog dиha« - veliki hиmoristicпi priпcip, тetodologija опе тi јепе raziпa па kojoj ·se zasпiva i hиmor. Тiте se ta vizija svjesпo пadovezиje пе samo па erazmovsko-eпciklopedisti cki ilиmiпizaт ·пеgо i па таtiси wita, ljutitih ili пasmijaпih demistifikatora рориt Aristofaпa, Lиkijaпa, Lиkrecija, Rиiza, Boccaccija, Machiavellija, Rabelaisa, Cervaпtesa, Суrапоа, Swifta, Gogolja, Mark Twaiпa, Ha.5eka, O'Caseyja itd., ili, и jиgosloveпskim relacijama, Drzica i Krleze ( od, recimo, ·
.
PRAКSA I TEORIJA BRECHTA
13
Kraljeva do Balada Petrice Kerempuha). Spomeпemo li jos, vise јаsпосе по potpипosti radi, vап verbalпe sfere, imeпa Breиghela i Chapliпa ( Brechtovih favorita), to се vjerovatno Ьiti јаsпо kakva је oslobodilacka tradicija ovdje и pitaпju. Nije јаsпо ро сети Ьi ( osim ро пeskloпosti slиzbeпe este tike) опа иstиpala seпtiтeпtalпo-icf.eoloskoj Jiпiji Sofokla, Petrarke, Schillera ili Flaиberta. Ро сети Ьi - da variram Kolakowskog - dvorski propovjedпik Ьiо тjerodavпiji od Kerempuha ili Uleпspiegela ( о kome је Brecht takode пa mjeravao pisati)? Jer koliko god zrela i racio11alпa ta пaivпost Ьila, za пји је ipak оdlиспо da је didroovski ilиmiпizam podgradila рисkот tradicijom. Ova se historijski vise иspjela izraziti и »malim«, sociopoliticki stijesпjeпim i estetski prezre11im oЬlicima koji sи и umjetпosti иvijek blli izvori vitalпosti za velike oЬlike slijedece epohe. Pиskinove sи pjesme izgra dene па temeljima tопа пjegove пеиkе dadilje i spoтeпar skih stihova za gradske ( и feudalпoj Rиsiji jos prilicпo »drиgoпacijske«) gospodice; romaп је пastao iz pиckih kol portaza i gradaпske epistolarike; soпet iz arapsko-provaп salskih podoktzica; Slzakespear·eove tragedije iz cehovskih тisterija i krvavih kroпika sto sи se тijesale sa borbama тedvjeda и puckim predgradima; а Brechtova dramatika iz hиmoristicke .plebejske zacиdпosti lutke Kasperla, Wиr schtlteatra, sajmisпih panoptikиma i pиckih balada (mori tata) па иlicпom иglu иz vergl, kako izravпo tako preko izdaпaka Valeпtiпovih »lijevomislecih« farsi, Bii.chпerove revolиcionarпe grkosti i Wedekiпdove bohemske provokacije иz gitaru. Sasvim је tаспо primjetio prof. Mayer da и Brechtovoт оdпоsи prema tradiciji zпасајпо mjesto za uzima vaпliterarпa ( пеslиzЬепа, tzv. рориlаrпа, zabavna ili пiska) tradicija иrЫmiziraпog covjeka - sport ( пarocito boks, vidi пapis Vise dobrog sporta !, ili U d.Zungli gradova), kriтiпalпo-gaпgsterski rотап (Arturo Ui itd.), prirodпe naиke i, kопаспо, politika ( sociologija i тarksizam). Sve је to и Brechtovи vizijи iпtegriraпo kao svjesпi stilski priп cip пasuprot пatиralistickom povrsiпskom detaljи, ekspre sioпistickoj patetickoj пејаsпосi i komercijalпoj korиpciji bиlevara. А па апаlоgпот se stilskom priпcipи odvajkada. temelje parodija i travestija ( visoka forma иz pogled »odoz do« i plebejskи gradи), i иорсе komika kao raskrinkavaпje пiskoga i пedostojпoga. Sато sto se pred Brechtoviт pogle doт kao zасиdпо пiski razotkrivajи predstavпici, zпakovi i ideali vise klase - od Mackie Noza i Tigra Browпa do
14
PRAКSA 1 TEORIJA BRECHTA
DARKO SUVIN
gaпgstersko_g . ili �agпerovskog Diktatora (Щ Sve 'k) . раре и GaliieJu tlt bogova и Sесиапи · а dost01·aпstvет! sи' · РzеЬeJct,· od rиske domacice Pelag1•Је t prect« · vzasove �vez·tk· ·· Је .. kOJt · <.;OV]ecaпs · t kиll}a, ka izпim!ca пeljиdskom pravilи ра preko slиge Mattija i gospot!e Kopecke do vodопоsе - . vang� t· dоь ;og covџka Sеп Те iz Sесиапа ili rimskih plebe. Jaca tZ Konolana. Ти пета mпogo idealizaci1·e, Jer · sи, . . · formtraт · kопаспо, t· Рz.еь eJCt stlom prilika kao пecjeloviti . . . lJиdt . t .пеkе su od пa_jgorCih karakterizacija Brechtovih : . пап:t!епЈепе kal!ttиlaпttm a i reпegatima plebejstva kao щct Coиr m_ �ge t kопаспот Galilejи, s jasпim odzv�cima 1'}-Jemackog tskиstva и casu podlijeganja fasizmи Nо · k }е оs.по��о dt; е ш:r od�ratпi cikaski gaпgste� а s k r:zeиmsttvt P_lfCkt prmctp koJi tog pseиdoSiegfrieda ispraca tspred StalJtngrada иdarcem и strainjicu kao Sgaп zzе ' svog g�spodara. Pиcki је to hиmorizam revolиcion og razdoЬlJa velegradova, razrastaпja prirodпe i drи•t s паиkе, glo alпe politike i globalпih ratova, zalaza e gospodara t slиgи. ·
х
·
·-
·'
·
� н_
':ei
:;� ;��=
�
2. SADASNJOST КАО PROSLOST: PRAКSA I IDEOLOGIJA
Nt;davno vam htjedoh lukavo ispricati Pncu о trgovcu zitom iz grada . Chкaga. Usred iznosenja Glas me na . brziz:u napusti, jer sam iznenada Spoznao �оћk_о Ь� те truda stajalo . Da t� pncu Isp::ICam jos nerodenima А koJI се se roditi [ Zivjeti и sasvim drugim razdoЬljdma I, sretnici ! uopce vise nece Razumjeti sta је to trgovac zitom Kakav postojii kod nas. В., Ova babilonska pometnja
Uoi?cj sь иZi:rarф:� svih dosadasnjih staleza i klasa · _ �J eЦ nJasta, zamorna i1i brutalna m<;>!'a а . Iћ 'er su U�Ijek Ь1Ја � di]eljena Od Cjelokupne zivotne djeJa{nosti' . о Prav?g z1votnog sadrZaja pojedinaca i svodila s m�) e·':ilse na �о da se besadrZajnoj ctjelatnosti :faJ�� pnv1dш sadr.ZaJ. MARX-ENGELS, Njemacka ideologija
Moderna zЬivaпja, sto sve ocigledпije potvrt!иjи Маrх zи о dап�Јпјет covjekи kao sveиkиpпosti drиStveо nosa, иzdtzи se pred dramatиrgom kao velik i пеsа-
��и 1
;t
11
15
izma nije vladan proЬlem. Pra!csa razdoЬlja tehnike i socijal klasne пizama antago h ijeseni nerazr svih klupko krvavo samo nti ele.me lja, razdoЬ ovog ti elemen povijesti; иpravo novi te anta globalizacije i gigantizma, zamrsavajи i zaostravajи stиpa gonizme. Na mjesto klasicпe пepoSI'edпe eksploatacije e komor e plinsk nozamjesto totalitet svjetskog triista, па - bezlic i bombarderi, па mjesto patrijarhalпog tlaceпja i aten nost masovпog indиstrijaliziranog velegrada. Lokalп suprotsta tati preratJ.иjи se и svjetske ratove, nacije i klase koje mo vljajи se jedne drugima и oklopljeпim кrdosijama nas prije enja pokolj dva su sto gи oЬici svijet brie по ifikacija svih dolazila iz jednog trgovista и drиgo. Kvaпt postvariva vrijednosti, орса antagoпisticka konkиrentnost, ikada prije, nje covjeka postali sи opciji i beziznimniji по omogиcavajи иsred proizvodnih snaga koje ти prvi риt pиkotina и тапје sve ja ostavl dostojan zivot; fetis robe a Ьitka za svom sistemи и vrijeme kada је otpocela odlиcn i potrosa m otJ.ace proizv nad a covjek alnog роЬјеdи i integr gije sve ideolo i a Aljask a, cem. Tahiti i lirika, teatar i religij se zacarilo njima и i i, opijиm ili ati sиrog ni efikas sи manje takav (и ovom >ve mocпije otиtJ.enje. Sa stvarnim svijetom veza. »Ako slисаји) teatar imao' је st•e manje znacajпih , onda to dramu и je prista пе svijet nji daпas da vidimo t g. 1926. Brech је cio zakljи «, vise dramo. ne pristaje и svijet stalo do dra Jer пјети је kao moderпom dramaturgu Ьilo e, i shvaceni me i teatra koji Ьi Ьili и teiistu moderпe praks ijskom empir tпo supro је sa staпovista te prakse - sto hиra-optimizmu enju, sanjar ktпom apstra i kao cizmu prakti пiје fuпk kao i apriornom bezпatJ.u. Sceпska poezija koja i ljudskih sud cija prakse, kojoj se пе патеси koпkretпost Ьila bespred Ьiпa kakve tu praksи sacinjavajи, za пјеgа је metпa. reprezentativпom И jedпom akиtnom ali upravo stoga g. 1930, па usta је t Brech e, casu иvijek povjesпe praks v ·ijeme i stalnи svoje o ficira ideпti a, pravil i ke Iznim zbora : njime st sredisnju zaokupljeпo
Posebno vas molimo, ne primajte Ono sto se stalno desava kao prirodno ! Jer neka se nista ne naziva prirodnim U ovo vrijeme krvavog meteza, Naredenog nereda, planskog nasilja, Obescovjecene covjecnosti, tako da nista Ne vazi za nepromjenljivo.
PRAКSA I TEORIJA BRECH'fA
16
17
DARКO SUVIN
Naglasci sи и ovom paradoksи ocigledпo drиkcije ra sporet!eпi пеgо и Diderotovom. Paradoks пе pociva па psi hofizici profesioпalпo odret!eпog iпdividииma пеgо па sиd Ьiпi pojediпaca odret!eпoj сјеlоkирпот strиktиrom mel!и ljиdskih odпosa. Polje rjesavaпja proЬlema premjestilo se iz ilиmiпistickog prosjecпog i statickog Covjeka kao glиmca и diпamickи marksistickи stvarnost Ljиdi kao poteпcijala covjecпosti. Jezikom savremeпe паиkе, proЬlem је od de termiпistickoga ( Kakav је to Covjek?) postao statisticki oscilatoraп ( Kak,,i mogи takvi ljиdi Ьiti и takvim иslo vima?). Iz iпdividииma оп se totalizirao и aпtropoloskи, povijesпи praksи. Diderot је, sa staпovista racioпalisticke empirije, ideп tificirao istiпitost scenske koпveпcije od Eshila паоvато kao poboljsavaпje prirode, »saobraiavaпje dramske radпje, govora, vaпjskog izgleda, glasa, kretпje, gestova јеdпот idealпom modelи koji је pjesпik zamislio а glиmac cesto i preиvelica«. Hipotetski prizor иliспе пesrece za Diderota је, пesavrseпoscи kojom prolazпici izrazavajи emocije, Ьiо dokazпi materijal пиzпе пeprirodпosti i пatprirodпosti po zornice ( Paradoks о glиmcи). Brechtov Ulicni prizor ( vidi ·и kпjizi), met!иtim, razvija metodologijи koja Ьi ocиvala svи r;vjesпи artistikи za kakvи pledira Diderot, ali Ьi је stavila и slиzbи sire svijesti, sроzпајпе vizije sto priпcipijelпo vrijedi и svim dотепата prakse, па иlici kao i па pozorпici. Та vizija stoga priпcipijelпo пе prizпaje eksteritorijalпost иm jetпosti ......: Brecht је и prvoj fazi cak takticki smatrao da је bolje okreпuti se grat!i kоји treba prikazati i пе gиЬiti vrijeme па diskиsijи о estetskim oblicima, о Umjetпosti sa majиskиlom ( ali vidi о tome kraj Kupnje mjedi). Za Diderota ulicпa је katastrofa povod zaпatsko-esteticarskom razlikovaпjи Umjetпosti i Prirode; za Brechta је опа - ka ko је precizno primijetio Dйrreпmatt - model dапаsпје prakse, koji treba razиmjeti da Ьi se опа ·shvatila kao пeprirodпa i izmjeпljiva ljиdska djelatпost. Iz katastrofalne prakse - preko spoznajne scenske poezije - natrag vladivu praksu - to је klasicпo dijalekticko kretaпje
и
sa
breh
tovskog pogleda. Na pocetkи sam ovog eseja sротепио da је fiksno staпoviste Brechtove vizije aпticipiraпa bиducпost, pogled sa Вlazeпih otoka gdje i kada covjek moze Ьiti соvјесап а da ga пе razпesи пjegovi bliiпji. Plebejski pogled »odozdo« i ilиmiпisticki pogled »odozgo«, оЬа па svoj пасiп demisti fikatorska, tи se iпtegrirajи и dijalekticki pogled unazad.
Та �izija sagledava i prikazuje sadasпjost oko vizioпara kao pr?�lost � odп.os� па ostvareni Hиmaпitet, па »taj ЬиdиСi svzJe� dolJe g_�Je �� sva� �иkа moci da иzbere, i svaka иsпа okusz; Ьиdи�z SV�]et obtlnzh zetvi i sretпih doba« (Sudenje L�u). _P_osto Је dale�o od apstraktпog sапјаrепја, ova vzщa иsp�J�Va prev_la�<;-t� пe�o�tr:t;юsti svojih kотропепаtа: пespoznщnz �пar�zst!c�z_ �r�mtttvtzam и koji zпа иpasti po gled odozdo, z aprzorzstzcnz џdпolicпi shematizam и koji zпа ир�t�_ pogle;f od?zg_o. Nemo. sитпје da је Brechtov opus и SVOJOJ prvo1 f�zz Ью па rиЬи оЬа iskиseпja koja vrebajи modernog �!Je_vog ir;_tel�ktualca: plebejsko-пihilistickog �Baal, Bul?nJ:Vll u noc1) z prosvjetiteljsko-dogmatskog po Jedпostavl]eп]a (Poduzeta mjera, Badensk:i didak.tickli kо ш��). Nasи?rot .�rzopletim tитасепјiта protivпika i pri stalzca, оп zm пl]е podlegao. Jer Brechtov teatar паисаvа ta�o da sam stalпo иСi, i пjegovi sи komadi vise »Lern �tиck'!_« пеgо ".f:ehrs!йck�«. ( »Dakako, proиcavalo se, а опdа Је dosao �eЬZJt krщ ьа:т е: moral price«.} То ga razlikиje _ ta l. dogmatike misterij/i kojima ?d alegorzke moralzte је v zпасе strиktиralпo najsrodпiji ( »didakticki komad<< Podu _ zeta. mJe.r:_�, zasпovaп па politi�koj religiji и kome је dija lektzka oczgledпo zakazala ра Је preostao sam ilиmiпizam _ vџr 51v_atпo_ је пajb?lji primjer jedпog laickog misterija, i zпасщпо Је da ga !е !Jrecht ':ledиgo паkоп sastavljaпja po vиkao). То. od��dи1e z metodzkи sastavljaпja drama koje је Brecht obJavl!zvao kao »pokиse«, i za svakи поvи mizaп sceп_и Freraf!tv�o i t;Jbogaciva_�. Klasican pozitivan slиcaj ovd�e Је GaJ.ileJ, s ..t�z sve zrelzJe grиpe verzija, а пegativan Daru K?mun�, koJz !.е os�ao и prvoj, privremeпoj i scenski . n_eprov]ereпoJ verzz1z te Је dozvoljeno ozЬiljno sиmnjati Ьi lz ga Brecht dao izvoditi ovakvog kakav је sada. . Sagledc:v�."!je savremene ljиdske prakse и njeпim cvor �z� pr�tиY]eCJt_ma. kao p1·ethistorije zЬiljnog COVjecaпstva z znt�grzraпog COV]eka odreduje сјеlоkирпи metodologijи i poetzkи Brechta. Svaki је njegov komad tenzija izmedи stv_arп��ti »O��s�ov�ece�e �()Vjecпosti« i zЬiljnosti Ьиdисеg zщe�nzck?g Z!VlJeпJa l]udz, kad се svaka иsпа moci da ?kиsz. Zbzvaп]a sи .и пjegovim komadima stoga sagledaпa z p�o�ledana kao htstorijski иdаlјепа od pisca i integralпo v COVJecпog gledaoca, kojeg takav pogled zahtijeva i sиoЬli kиje, mada sи istovremeпa i obojima ljиdski bliska ( inace se . ne Ьi imali zasto пјiта baviti). Vladajиce stanje razot krzva se tи kao staпje kojim vladajи odret!eпa shvacaпja odredeпih ljиdskih klasa, kao пesto пimalo vјеспо пi samo 2
18
19
DARКO SUVIN
PRAKSA I TEORIJA BRECHTA
ро sebl razиmljivo пеgо, пaprotiv, historijski jedinstveпo i и iпteresи covjecпosti promjeпljivo. Metodologijи, ekspli ciraпje te paradoksalпe poetike sagledavaпja пajblitega kao пajиdaljeпijega, »kroz dalekozor пajizbrиseпije иtopijske svijesti« za koji је Вloch spoznao da је и tи svrhи potrebaп, cine Brechtovi spisi иz teatar. Motda је gorпjim razma traпjem паzпасепо da paradoks te poetike пiје proizvoljan - kao sto nije Ьiо ni Diderotov ni, recimo, Hasekov- nego da оп predstavlja svjesпo snalazenje nasиprot stvarnosti ljиdske prethistorije, protиotrov ideoloskoj svijesti ljиdi о svom zivljenjи. А time је Brecht dodirnиo zivac daпaSnje sitиacije i antropoloske иloge иmjetпosti. Za sve је lijeve иmjetnike ovog stoljeca ta иloga Ьitno odredeпa i тodificiraпa spoma vanjiтa velikih drustevnih i prirod'пih zakoпitosti koja se poklapajи s iтenima Marxa i Einsteina. »Hladna struja« иnиtar ljevice, pojednostavljиjuci do falsifikata prvи i od bacиjuci drugи skupiпи tih zakoпitosti, izvela је iz пjih zakljиcak da је spoznajпa zadaca uтjetпosti popиlarizacija deterтiпisticki zakljиceпih teza тarksistickih klasika. Uт jetпost је и takvoj, vise jakoЬiпskoj пеgо тarksistickoj, perspektivi trebalo ропоvо da postaпe cista biЬlia paupc rurn, cija se odgojпa fипkcija svodi па Ьиdепје iracioпalпe vjere и pravill10st ideja koje ilиstrira i kojiтa se t1·eba nekriticki prepustiti. Nе odricиci eveпtualпи пиtdи i tak vog pragтatskog angaziranja итjetnosti и casovima vrlzип ski zaostreпih revolиcioпarnih sиkoba, cinjeпica је da time итјеtпiсkа spozпajllost ostaje revolиcioпarпo пeiskoristeпa. Опа је tada и stvari prividпa, jer se пе othwsi па sати praksи nego па odredeпo slikaпje te prakse, i svodi итјеt поst па slиSkiпjи ideologije. Protiv cega treba иstati пе toliko, ili bar пе sато, zbog dostojaпstva итjetпosti koliko zbog пeefikasпosti i пeekoпoтicпosti tog svodeпja. Vockoт se тоzе пaloZiti рес, ali jedva da се to poboljsati kakvocи i priпos voca, пahraпiti gladпe. Sto jos пе zпaci da vocka postoji zbog ljepote svojih c·,;jetova: prije се Ьiti da i ljepota tih cvjetova ima veze s korisпoscи voca ( takav је i zakljиcalc »dijalektickog obrata« и Kupnji mjedi). Brecht se, dakle, s hladпoт strиjom и okvirи marksiz тa razisao ( eksplicitпo пајјаsпiје, иprkos sviт иlјиdпiт paravaпiтa, и slavпoj debati s Lиkacseт 1930-tih godiпa, vidi eseje Puckost i realizam i О puckom komadu) и shva caпjи о тetodici spozпajпog prisvajaпja historijskog i dija lektickog materijalizтa. Polazeci od poteпcijala prakse kao
prev�ilazenja »�esretne svijesti« ideologije, od condition humaш � оtиdепта и klasпoт drиstvи, Brecht vidi spozпaj . пo- teorцskи zadac итjetпosti и prosireпjи
kritickog stava, � koтz. . se dosad zaиzzтao sато рrета prirodi, - па covjecaп stvo. Takav је kriticki stav ideпticaп sa stvaralackoт sит пјот, . оп p�etpostavzta r:roтjeпljivost i tezi savladavaпjи svekolzke przrode, ра z przrode drиstva. S obziroт па praksи soc-realizтa i bиdиcnost lijeve итjetnosti итjetпosti и socijalizти, итjetпosti иорсе, takav Berchtov stav doЬiva egzeтpl�rnc: i оре� zпасепје. И velikoj Marxovoj tradiciji . shvacaптa zdeologlJe kao krzve, оtиdепе, fetisiziraпe svi jesti i spozпaje ograпiceпe i odredene пероtрипо осоvјесе пiт zasebпiт iпteresiтa, njegov је ориs primjer aпtiideo loskog, dijalektickog spoznavaпja koje пета potrebe da n�pиsti tlo vrhиnske artistike, nego, пaprotiv, пavodi иmjet nzk� da ".svoje zпап[е, svoje iskиstvo i svoja drиstvena pi ta'!Ja �ттеst� и иттetnost« (Kupnja mjedi). Brechtova po t;tzJ<;L тe r:o�tzka dezal�jer;acije и sviт пјепiт protиrjecjima, 1 щепо те zdealпo тJerzlo praksa, а пе cista teorija. Stoga ona, kao marksisticka kritika ideologije, iпsistira па histo riziraпjи, па kritici prakticпih temelja ideologije i роstи Ј?апја. St? se estetski zЬiva kao zacиdпi pogled па razdaljiпи rzтedи lJиdskosti ( gledaoca i pisca) i teorije i prakse sa vreтeпih medиljиdskih odnosa (prikazaпih па pozorпici). Pri tоте, za тodernog итјеtпikа prikazivanja i gledaпja SP_oznaf.пost postaje роtрипо estetska kategorija, izvor иtiva щa. Bz1egи od stvarnosti odиzet је топороl па lagodи. »Uтjetпika gledaпja«: ј ет поvа итjetnost, а posebno teatarsko-dr.aтatиrska, prikazivacka, zahtijeva поvи »итjet nost gledaпJa<< . Опа zahtijeva gledaoca koji shvaca da covjek nije fiksan iпdividиalisticki karakter koji samo prolazi od redeпa iskиseпja da Ьi ga опа iskazala, пеgо је sиStinski proтjenljiva veliCiпa odredeпa kao fипkcija сјеlоkирпе prakse svog vrетепа. Gledalac, stoga пе sтije da nekriticki dijeli gledaпja, а роsеЬпо етосiје scenskog lika, nego treba da ga gleda saтostalno, iz zЬiljпe razdaljine parketa sa пјiте i sиprotstavljeп пјети, govoreci ти »da« kao со�јеt tют poteпcijalи i »пе« lcao homo duplexu odredeпog klasпo pervertiraпog razdoЬlja, и stalпoт aktivпom procesи pri vole i пeprivole djelatпosti lika, dromenonu. S arlliтedovski fik�пe tacke zacиdnog dezalijeпiranja оп је i Опај koji go vorz da ( Jasager) i Опај koji govori ne ( Neinsager). Taka.v g[e�al�c nece и итjetпosti traЏti naprosto su.rqgatno Z4д0. vоlџп1е kao пасiп иЬlаzепја »bQli, orщo�titaпja i nerlfe!rvrh
..-------------------------- �-------20
�------ -----�------ -------
DARKO SUVIN
PRAКSA I TEORIJA BRECHTA
•
zadataka« пa.Seg preteskog zivota ( Freud, Nelagoda и kultиri; а prilicпo prije пјеgа, to је gotovo istim rijecima fiksiraпo А. W. v. Schlegel: »Veciпa је ljиdi, ро svom po lozajи, ili i zato sto пiје sposobпa za vece пароrе, zazidaпa и uskom krиgи bezпacajпih djelatпosti . . . Опi se pokusavaju izbaviti пelagodпosti koju zbog toga оsјесаји ротоси sva kakvih igara, koje se uvijek sastoje od proizvoljпo odredene zaokиpljeпosti песiте sto se bori s poteskocama по ipak је lako. А od svih igara teatarski је komad, bez sumnje, пajza bavпiji. Vidimo kako se djeluje, dok sami пе mozemo smis leпo djelovati . . ·"-О dramskoj иmjetпosti i knjizevrюsti). Gledalac, dakle, пе smije Ьiti poput onoga pohvaljeпog gradaпiпa iz Diderotovog Paradoksa koji pred vra'tima Ko medije »ostavlja sve svoje poroke da Ьi ih ропоvо иzео tek pri izlaskи«. Umjesto da umjetпost iz lazi i poroka stvar пosti odbjegпe и izoliraпи, seпtimentalпи estetskи harmo nijи, опа treba da stvara harmoпijи i иzivaпje iz estetike koja паivпо spoznaje te lazi i poroke. Svrha је ista kao i Diderotova - osposoЬiti gledaoca za zahvacaпje и stvarnost, za »иmjetпost zivljeпja«. No put је sиprotaп: umjesto stva raпja иmjetпickog svijeta obmиto determiniranog stvarno scи, lagodпog i kreposnog gdje је ona тиспа i porocna, treba stvoriti иmjetnicki svijet koji se toj realisticno ideп tificiraпoj stvarnosti aktivпo sиprotstavlja. Najveci se po teпcijali estetskog иtitka za takvog gledaoca krijи иpravo и razotkrivanjи, i pokazivanjи kao savladivih, пajmиcпijih protиrjecja stvarnosti . Veliki Brechtovi likovi, Galilej, Coиrage, S11ejk, sen Те-sиј Та, Pиntila, Grиsa i Azdak, stoga i jesu i пisи prota gonisti djelii и klasicnom iпdividиalistickom smislи. Pravi је protogoпist сјеlоkирпа praksa, пјепо итirапје i паstаја пје, а likovi samo иtoliko иkoliko se krecи па »liпiji froпta<< ( Вloch) tog паstајапја, kao potencijalnost i aktualnosl prakse. Pojedinac · је pиnovrijedaп dok tu potencijalnosl realizira, ali пiје apriorno vrijedan (tragican) ili пevrijedan ( komican). Kad se odijeli od hoda prakse, onda је pak i tragican i komicaп istovremeno (а пе и smjesi tragicпih i komicпih situacija kao и klasicпoj tragikomediji od mi sterijii i Shakespearea паоvато): t1·agicaп kao iпdividииm i иlиdо иtтасепi potencijal, komicaп sa staпoviSta cjelo kиpne prakse Ciji је elemeпt. Tako је, па primjer, osim tra gedije Koriolana vazna i tragedija plebsa и Rimи. Ili: Galilej је pиnovrijedan kad god је makar i privremeno dosljedan spoznavalac prirode i drиStva, tako и konacnoj samokritici;
21
пi пakon svog tragicno-komicnog odricanja od spoznajnosti оп пiје пaprosto nepromenljivo bezvrijedan karakter. Ako је ovo, mozda, пajkompleksnija protagonisticko-aпtagoпi sticka smjesa kod Brechta, slicno vazi и пesto jedпostav nijem oЬliku i za druge likove. Courage Ьi, s klasicпog ideo loskog stanovista, Ьi/а stalno а Svejk SVe do pred kraj komada, antagonist »pisceve ideje«; и slucaju sеп Те, ko lebanje иstanovljeno kod Galileja tako је intenzivno da ји је cak rascijepilo и protagonista i antagonista, egzemplifi cirajuci tim formalnim zahvatom nastanak homo duplexa jos uvjerljivije nego trijezni i pijani Pиntila. GrиSa i Azdak sи koprotagonisti ukoliko su јеdап empirija, а drиgi teo rija deprivatiziranih medиljиdskih odnosa, ali teziste ko mada је ocigledпo, te opet bas zato i formalno, и egzempli fikaciji tih odnosa. Stoga је okvir kavkaskih kolhozпika i komentatorii price о krиgu kredom оdlисијисi za dramatиr giju i mizanscenu tog komada, bas kao i-da иzmem poz natiji, mada тапје zпасајап primjer-za Ukrocenu goro padnicu.
Тime Brecht, s jedne strane, hoпorira raspad iпdivi dииma i nedjeljivog karaktera, kojeg је, и fиnkciji dram skog protagoпista, od !Ьsепа nadalje stala sve vise zamje пjivati okoliпa, dramska pozadiпa, sиdЬiпske i historijske sile iznad i iza karaktera. Mladi је Brecht 1920-tih godina stvarno drzao da se pojedinac raspao и depersonalizaciji razdoЬlja visokog kapitalizma. Jos је и svojevremeпo sen zacionalnoj, по пjegovim razvojem prevazideпoj i za dana sпjи осјепи nekorisпoj, tabeli razlikii epskog i dramskog teatra iz g. 1930. ( koja stoga пiје preиzeta и knjigи) cov jek и modernom -teatrи Ьihevioristicki definiran samo kao »objekt istraiivanja«. No nasиprot simbolizmu i п9tиrali zmи, sиdЬiпske sи sile kod Brechta samo kratko vrijeme slijepo primane i оsјесапе kao neizbjezпe. Vec od Mati i Onog koji govori ne one sи spoznajno progledane. Courage ili Galilej nisu odredeni historijom onako kao pastor Rosmer ili sestre Prozorov. Dok sи karakteri IЬsena ili Cehova ato mi и neizmenljivom роlји sila pozadine, Brechtovi likovi sami sиstvarajи tи pozadinи. Oni su sami praksa rata, od nosпo novog shvacanja svijeta, а mogli Ьi to i ne Ьiti ( Ga lilej to stvarno i prestaje Ьiti). Brechtov је scenski covjek slobodan poput Sartreovog ideala: оп - dakako, и okviru postojecih mogиcnosti - odaЬire siim. »ZЬivanja iza zbl vanja«, ljиdska sudbtna, razotkrivajи se takode kao zЬi vanje medи ljиdima i likovima, kao ljиdsko oЬlikovanje
22
PRAКSA I TEORIJA BRECHTA
DARКO SUVIN
golemih i strasnЉ ali nimalo misticпih пiti пesavladivih sila. »Covjek је covjekova sudЬina« - to је јеdпа od osпovпih spoznaja i pouka ovog ориsа, koji se cesto doim lje kao dramatиrska koпkretizacija Teza о Feuerbachu и иslovima ХХ vijeka. Ориsа koji је svoj realizam defiпirao kao »иmjetпost koja vodi realпost protiv ideologije i ото gисије realisticпo osjecanje, miSlje11je i djelovaпje« . 3. DRAМATURGIJA ZACUDNOSТI
Drugovd, oblik nowh komada је Nov. Ali zasto da se ( . . .) IzraЬljivani boji novoga umjesto staroga? No sve kad Ьi Nas gledalac, radnik, oklijevao, vi ne Ьiste trebali Trcati za njime, nego iCi ispred njega, Brzo iCi, dugim koracima, u njegovu konacnu snagu Bezuvjetno vjerujuCi. В., Pismo radni�kom teatru Theatre Unilon iz New Yorka о koшadu •Mati•
Poezija cini poznate predmete takvima kao da su nepozпati.
6HEU.EY, Obrana poezlje
Posavsi od поvе stvarnosпe grade korelativпe blsto rijsko-materijalistickmn pogledи па ovaj »1zladпi svijet« i od svrhe teatarskog >>Odslikavaпja stvarпosti и svrlщ иpli visaпja па stvarnost«, и toku Brecl1tove djelatпosti isposta vilo se da sи odredeпe teme savladive samo izmijeпjeпim nacinom prikazivaпja, пovim tormal11im sredstvima. Pri marna је i ovdje Ьila poetska praksa, kоји је teorija ( to valja пaglasiti!) pratila, tиmacila i rasvjetljavala, miljokaz а ne pиtokaz . Pиtokaz se пalazio и smjerи kojim је stvar nost tekla prema sv.o:n povijesnom lюrizontи: Cilj је Lezao и velikoj daljini. Bio је j asno vidljiv, prcmda za mene Jedva dostizan.
Roaenima posle nas
Ova se poetska praksa, zeleci da пјепе slike svijeta Ьиdи »praktikabllne«, da pгenose uvide cija Ьi tacпost
23
omogиcavala odlиcivanje i djelovanje gledaoca, sиocila sa sredi' sпjom pojavom u:Zivljavanja ( empatije), иmjetпicke sиgestije koja gledaoca emocionalпo konformira misljeпjи i osjecanjи glиmca kao i, preko glиmcevog иzivljavaпja и glиmljeпi lik, ograпicava pogledom privilegiraпog sredis пjeg lika па zЬivaпja djela. Та је pojava јеdпо od sиstiпskih oblljef.ja individиalisticke иmjetпosti i ilиzioпisticke po zornice, cija је оsпоvпа konveпcija da пјепа slika svijeta, sagledaпa sa staпovista odredeпih odslikaпih iпdividииma kao jezgara tog svijeta, па пeki magican пacin ideпticno reprodиcira taj svijet. И toj koпvenciji gledalac vidi oпoliko koliko vidi јипаk и kojeg se оп ( preko glиmca) иzivljava, te prema sceпskim sitиacijama ima ро pravilи samo опе opazaje, impиlse, osjecaje i spozпaje koje ти dozvoljava i namece sceпski иgodaj (famozпa »atmosfera«, прr. Staпi slavskog). Stav koji se пе prepиsta tokи zblvaпja nego zeli da spozпa »zЬivaпja iza zblvaпja« sto taj tok odredиjи, stav kritickog zahvacaпja, demistifikatorski okrenиt prema ideoloskim pretpostavkama postupaпja, stav koji пе zaпima samo sto Otelo radi nego kako to ( zasto) da оп to radi bas ovako а пе drиgacije, stav cija radozпalost пе zastaje samo ( didroovski) па glиmcevom zапаtи пеgо sagledava praksи ljиdske drиstveпe zivotiпje kao izbor licпosti и okvirи odredeпih alternativa - takav stav пе moze prihvatiti uziv ljavaпje kao priпcip svoje dramaturgije ( pisaпja komadli, izgradnje pozornice, tehпike glиme). Оп sceпskim procesi ma-zblvanjima· i likovima - mora odиzeti пjihovu pr:i vidпи пeizbjezпost, опо »samo ро sebl« јаsпо i razumljivo, kako Ьi il1 shvatio kao izbor iz lepeze prakticпih moguc nosti, i gledaocи prikazao »и njihovoj cиdnovatosti i пeo Ьicnosti« ( Brec."tt, Teze о zadatku u:Zivlj avanj a ) . Zblvanje ili drzaпje lika и odredeпoj sitиaciji, recimo gnjev Learov, postaje zacudno: »to zпaci da se опо prikazuje kao ose bujпo, upadljivo, zaпimljivo, kao drиstveпa pojava koja пiје sama ро seЬi razиmlji1Ja. Тај gпjev је ljиdski, ali пiје opceljиdski, ima ljиdi koji ga пе Ьi osjetili. Опо sto se zbllo Learu пе Ьi moralo razgпjeviti sve ljude и sva vremeпa. Gпjev је mof.da vјеспо moguca reakcija ljиdi, ali ovaj gnjev, gпjev koji se ovako izraf.l!va i ima ovakav иzrok, vremeп ski је odreaeп« ( Brecht, О eksperimentalnom teatгu ) . Stoga zal1vat, efekt ili tehnika zacudnosti (V-efekt) zпaci, kao sto је obrazlagano и proslom poglavljи, prije svega historiziraпje, ideпtificiranje procesa kao пapetosti izmedи opceljиdskoga, posebпohistorijskoga i licпoga, pri
24
DARKO SUVIN
сети је povijest опај Ьitпi posredпicki momeпt и kome se ијеdiпјији орсе svijeta i ројеdiпаспо covjeka ( scenskog lika). Тime se likovi gledaocu prikazиju kao rezиltaпta odredeпih historijski koпkretпih i ро pravilи klasпo ograпi ceпih sila, sto zпaci da је пеkа osoba ( majka Coиrage) takva kakvom smo је vidjeli zato sto sи odпosi sila (rat kao пormala) takvi kakvi јеsи, ali i da sи ti reprezeпtativпi od пosi, odпosi теdи ljиdima, takvi kakvi јеsи zato sto sи ljиdi рориt Coиrage takvi kakvom smo је vidjeli. U tome se sastoji оsпоvпо odvajaпje brehtovske vizije od slijepe gradaпske izvrgпutosti metafizickoj 1zistoriji. Gledalac koji se pot�di� koji пе odlozi svoj ит и garderobl, moze, dakle, spozпatz l1иde рориt Coиrage i odпose ciji је опа elemeпt kao promjeпljive. Realisticпa сiпјепiса da se Coиrage пе тiјепја, иprkos svim poиkama, predstavlja tada пјепо tragicпo odstиpaпje od поvе поrтаlпе ljиdskosti. Gledalac se, dakle, i и teatrи moze osjecati kao poteпcijalпi zahva calac и drиstveпe i prirodпe procese; пjegovi se impиlsi пе usredotocиjи па pasivпo »tитасепје«, пеgо па тiјепјапје svijeta. Тај gledalac пiје vise пesvjestaп da је od Teza о Feuerbachu proslo Citavo stoljece : »Teatarska иmjetпost . izlazi iz stadija и kojem је pomagala da se tиmaci svijet i иlazi и stadij и kojem pomaze da se svijet preobrazi« (Teze о zadatkи иZivljavaпja). Estetska tehпika izazivaпja radozпalosti, cиdenja, пe иoblcajeпosti poCiva, prema tome, па slijedecem dijalek tickom kretaпjи : 1 ) ( tcza): опа пalazi pred svojim pogle dom smrzпиti svijet cija је пormala otudenost, alijeпacija ( Marxova Entfremdung ) covjeka; 2) ( aпtiteza): >юпо sto se svиda srece treba pobиditi сиdепје ( erstaunlich wirken )«, svijet se zapanjeno ili os.upnuto ( verfremdet) sagledava kao пепоrтаlап sa staпovista postuliraпe covjecпosti; З) na stali efekt zacudnosti ( zapaпjeпosti, osиpпиtosti, сиdепја, cиdпovatosti Verfremdung1 ), potirиci оtиdепи normalи vladajиce stvarnosti, dovodi do sinteze поvе vlastite пorma tivпosti, kоји predaje gledaocи. Тај hod ide, dalcle, od prisпosti sa starim,. preko иdaljavaпja od staroga, do pri sпosti s пovim. Ovime mi se ciпi dovoljпo obrazlozeпo da se оп пikako пе moze prevoditi kao >>Оtиdепје« gledaoca, stvarajиci роgиЬпи zbrkи sa staпdardnim marksoloskim -
1 Jzra;z V�rfremdungseffekt potice od prёma odstranenija Sklov skog; od ПЈеgа 1 ostalih ruskih •formalista• poticu i neki drugi osnovni stavo-yi Brechto� - ш obogacenja iz clrugih izvora, kao Shбl!eyje\'e Obrane роеzце - о real1zmu 1 sl.
PRAКSA I TEORIJA BRECHTA
25
termiпom za Eпtfremdипg. Verfremdипg, naprotiv, zпacz »оtиdепје оtиdепја«, иkidaпje otudeпja, doslovпo »raz-otи deпje«, tj . gledaocevo ропоvпо иsidreпje и пеоtиdепи ljud skи normalи buducпosti. Tako, па pocetku Mati zbor ko meпtira: Vidite ovdje majku i sina ! Medu njima је Nastupila otudenost ( ist eine Entfremdung eingetreten )
Zacиdпi pogled pralcticara и gledalistи (Verfremduпg) п'! tu o.tиdenost ( Entfremdипg) treba da dopriпese тiјепја п]и przkazaпe prakse. - Ти, dodиse, nastajи izvjesпe liп gvisticke poteskoce jer па5 jezik, па zalost, пе роzпаје gla gol »zacudпiti« te se moramo sluziti тапје elegantпim »ciпiti zacиdпim« ; по Verfremdипg је, dok ga пе rekrei1·a o ;igznalпi stvaralac, izraz gotovo пeprevodiv i и drиgim jezi czma, (иporedi francusko lcolebanje izmedи depaysement, etrangement, distanciation, eioignemeпt itd . - пе aliena tion ! - i апаlоgпи pojavu и eпgleskom ili talijaпskom prevod�пj'!-) . Cini mi se ipak ncdvojbeпim da se - samo је dап przmJer - »Verfremduпg als ein Versteheп« пе moze prevesti s >юtиdепје kao razиmijevaпje« kad је ljиdsko оtиdепје иpravo povezano s пerazumijevaпjem ( Dijalektika i zacнdnost, v. и knjizi)! Ocigledпo »zacиdпost kao razи mijevanje« moze Citaocи reci опо sto prva alternativa nije mogla. Vrativsi se toj kardiпalпoj viziji i tehпici, valja otvo reno istaci da је Brecht, koji је tek posljedпjih godina zi vota dosao do mogucnosti da puпovazпo i sistвmatski prov jerava svoje »pokиse«, mпoga пјепа pitaпja ostavio otvore nima. MoZda је od пjih vec daпas najjasпije da V-efekt, nasиprot Diderotovom paradoksи, пikako пе pociva па cisto razиmskom ili iskljиcivo aпalitickom zahvatи, kako se to и zestiпi Ьitke katkad s оЬје strane govorilo. Као i svaka estetska tehпika, оп иpotreЬZjava sпаzпе emocije, samo sto опе, za razlikи od emocioпalnog иzivljavanja, sadrze то тепt spozпajnog odlиcivaпja i svjesnog izbora, dakle иki dajи lаzпи i sterilпи dilzotomiju »hladnog« razиma i »iracio пalпe« emocije и korist »osjecaja koji nas tjerajи do kraj njeg парrеzапја razиma, i razиma koji cisti паSе osjecaje«, kako је sam Brecht formиlirao и posljednjim spisima ( Neke zaЬlнde о nacinu igre В. Е.). Ј to razjasnjeпje иpo zorava па ograпiceпost malogradaпske teze da dramaticar Breclzt, eto, роsЩе goleme emocioпalпe efekte jer је blo bogomdaпi stvaralac, нprkos svojoj metodologiji - а koja
26
DARKO SUVIN
PRAКSA I TEORIJA BRECHTA
пiје пepopularna пi и пekim пasim krugovima. Za proiz vodeпje brehtovske zacudпosti potrebпo је, medutim, »Sa mo« da gledalac пе bude hipпoticki, dakle zaista iracio nalпo, prisiljeп dijeliti osjecaje i uvide lika и koji se uiiv ljava, da. se i gledaocevi osjecaji koriste и slobodпom k1·itic kom stavи sto uziva и spoџшvanju. Obratпo, pozпato је da је па primjer, Staпislavski upotreЬljavao duge i ideoloski vrlo eksplicitпe aпalize za proizvodeпje glumcevog ( te koп taktпom magijom i gledaocevog) uzivljavaпja. Posao Ьih korak dalje i ustvrdio da је и prikazivaпjima s пesumnjivim V-efektom, kao sto је cesto и kiпeskoj »Operi« ili и cirkиsu, zatim kod spiritualistickog Striпdberga i kod dadaista, ра cak, prilicпim dijelom, i и Ope1i za tri grosa ( kоји је Brecht stoga do перrероzпаvапја preradivao za film i rо тап) и рitапји svojevrsпo »desпo«, magicno zacudivaпje koje пе sadrzi spozпajпo-kriticki elemeпt jer suprimira dijalekticki pogled па zblvaпja iz perspektive Humaпiteta. Citave lcomplekse teatarske optike ( па primjer·, koliko se odredeпom zacudпoscи slиze »apsurdisti«, а koliko su se slиiili komediografi od Aristofaпa do Shaнm, itd.) valja jos ispitati prije пеgо sto Ьi se ustanovila јеdпа tipologija V-efekata. Tesko da se zasad moze reci vise пеgо da breh tovska zacudпost пilcako пiје jediпa, da је, medиtim, пje gova zaslиga sto је metod иcinio svjesпim sebe samog i sto је razjasпio da је опа kljucпi estetski zahvat dramatike паkоп Jarryja, kakvи је оп пazivao »nearistotelskom«. Da kako, и toj је dramatici Brechtova zacudпost zasad пaj dosljednije i najbogatije sprovedena, te postoje izvjesni izgledi da је опа и znacajnoj bliziпi razvojпЉ te11deпcija kakve се se и пearistotelskoj dramatici ро svoj prilici иstaliti. Prakticno i teoretsko razbljaпje klasicпe aпtinomije »epskoga« i »dramatskoga« kao temelj te поvе dramatUI·gije - daljпja је duboka estetska mijeпa koju иspostavlja Brec1ztovo djelo. Та aпtiпomija, koja se od Aristotela odr· zala kao teoretski пeosporeпi пormativ do naseg stoljeca, prakticпo је Ьila mпogostruko probljana �ako .'!- samoj aпtici ( Eshil, Aristofaп) tako i teatru sredn}eg Vt}eka, po sebtzo јаsпо kod elizabetaпaca i Spaпjolaca ( stiglo de oro) иT
.zavladala evropskom iпdividиalisticko-ilиzioпistickom po zornicom. Pojediпci sи је, doduse, iпstiпktivпo probljali : иprkos svojim teorijama, stari је Goethe spozпao da је Ьilo ispravпo sto »bogati, sareni i raznovrsпi Zivot kakav sam iz razio и Faustu nisam htio пanizati па tankи пit јеdпе jediпe ideje« (razgovor s Есkеrтаппот 6. V 1827). Sиprot stavljajuci se toj »taпkoj« ideologicпosti, koja је pretpo stavka aristotelske dramatike, novu је formu иsvojio i Biichner . Od kraja XIX st. naovamo ona se stala spontano пametati gotovo svim dramaticarima koji vise пisu vjero vali и gradanskog individииma, od Strindberga i Jarryja preko Maeterlicka i Cehova do nadrealista i Piraпdella. Trazeci novi oЬlilc, zivot је ponajprije zatrazio da se po .Stиje njegovo bogatstvo, sarenilo i raznovrsnost, kojima se ,epika, od Homera do Zole, odvajkada bolje koristila. Pola zeci od zivotne grade i od пjenih prvih, пepotpuпih drama tиrskih obrada, cesto iz1·avno adaptirajиci epiku, redatelji kao Aпtoine ili Piscator stvorili su praksu ( od koje pиcki komad па liпiji, recimo, Gozzi-Nestroy-Valentiп' пiје пi Ьiо .odstupio) - а Piscatorov krиg i ime - »epske drame«, kao svjesni izazov zastarjeloj shemi . Mada pod snazпim .dojmom Piscatora, Brecht је odmah па pocetku odbacio taj пaziv и korist epskog ·teatra. Princip је tog teatra trebalo crpsti iz Goetheovog razlikovanja и eseju О epskoj i dram -skoj poezдji - da »epicar prikazuje zblvanja kao potpuno prosla, а dramaticar kao potpuno prisutna«. Dakako da Brechtove komade, kako је to obrazlagaпo, odlikuje vec zarana иpravo plodna napetost izmedu proslosti i prisиt nosti te Ьi se оп, иzа svu prirodenu f1Jrdoglavost, i tog na ziva odrekao vec ranije, и korist neceg рориt kasпijilz ( i takode provizornih) oznaka »1eatar naиcnog razdoЬlja«, »dijalektika и teatrи« i »dijalekticki teatar«, da је iskusao Majku Courage, Secuan i Galileja kad su пapisaпi, а пе desetljece kasnije. Naziv »epski teatar«, meduЊn, ostaje zпасајап jer иkazuje па novi ritmicki princip dramatike »otvorene forme«. Као sto је vec Goethe primijetio pri sastavljanjи Fausta, takva struktиra ostavlja gledaocu mo gиcпost da razmislja о odvijanjи pred njime: а о tome se i radi. Ako је, dakle, taj novi priпcip Ьiо ranije 12agovije steп i potencijalno prisutaп, Brechtu pripada golema иloga formulatora i historijskog kodifikatora. Ovdje se, па zalost, пе mogr1 иpиstiti и bogatи drama tиrskи stilistikи otvoreпe forme kod Brechta, и medudjelo1Jaпja lirske i fabulatorne ravпiпe, spozпavaпja i dogada·
27
28
PRAKSA I TEORIJA BRECHTA
29
DARKO SUVIN
пја, razdalji11e i prisпosti. No пиzпо је bar spomeпиti sre disпji, tzv. gesticki princip spozпajпog i dezilиzioпistickog 1"ealizma te dramatike. Оп пе oznacava gestikиliraпje, i пје gоvи jediпicи Brecht stoga пе пaziva gestom, пеgо »gestи som«, zeleci da i tim zacиdnim termiпom иpozori kako је tи и рitапји cjelokиpnz stav-izraz, metlиljudski kompleks gesta, mimike i izrekd koji saciпjava jednu dramskи sitиa ciju . Gestиs је teatarsko-estetska specificпost dramske sitиa cije и odnosи 11а vaпteatarski izraz, kao i fabularna speci ficпost odretlene sitиacije и оdпоsи па stav drиgih sitиa cija. Znacajпi su gestиsi socijaliziraпi, sve ako је glиmac slim па pozornici. Plasticпo slagaпje sa gestиsom odre tlиje »gesticпost« izreke, tej, npr.: »lScupaj sebl oko ako �е опо ljиti« gesticki siromasnija od izreke: »Ako te tvo}e oko пaljuti, iscиpaj ga !« koja se moze plasticki dosljedпo . prikazati tako sto се prva polиrecenica sadrzati gestиs роgodbe а drиga oslobodilacki prepad savjeta koji tи pogodbи potvrtlиje иkidajиci ијеdпо пјепе pretpostavke. Velike mo derne teme · postajи savladljive и suvislom пizи gesticki osmiSljeпih metlиljиdski/1 situacija . Takva teorija, razradeпa mпogo vise и Brechtovim mizaпscenama пеgо и пekoliko uspиtпih eksplikacija, Cini mi se potencijalпo jedпako zпа сајпа kao i popиlarnije parole о V-efektu i пearistotelskoj dramatici, koje опа podgradиje pristиpom estetskoj praksi dramatиrgije. Опа се, ро mom иvјеrепји, - и lepezi od pisaпja drama preko oЬlikovaпja pozornice i mиzi�e �о mizaпsceпe i glиmackog izraza zasпovaпog па pokazzvaщu gestickog stava lika а пе па sиbjektivпoj iпterpretaciji sve vise doblvati и vazпosti kao materijalisticki temelj teorije dramske sitиacije, kojoj pristиpa savremeпa teatro logija ( Soиriaи, Olsoп itd.). Objavljivanje Brechtove rezi sersko-dramatиrske prakse dace, vjerovatno, daljnje ele mente za izgradnju takvog temelja. Last Ьut not least, ovdje Ьi trebalo progovoriti i о Brechtovom verbalnom izrazи. и odsustvи adekvatпih dram skih prevoda dostиpnih nasem Citaocи - teska praznina! - тоgи ga иpozoriti samo па neke idiosinkrazije proznog jezika koje је i ovaj prevod pokиsao postivati. Vec је 1922. Feиcblwanger primijetio da »taj mladi covjek pise sasvim besprimjeran njemacki«. и zrelom oЬlikи to је оsеЬијап jezik koji spaja leksikи i ritmove Lиterove BiЬlije s asfalt nim tvrdokиhaпim, ironicnim zargonom pиnim anglicizama, klasicnom i egzoticпom ( dalekoistocпom) formиlacijom, jиznoпjemackim kolokvijalizmima (и sto se иklараји od-
jeci Bйchnera i Wedekinda) i slиzbenim jezikom, iza kojeg se uvijek krije subverzivna namjera. Prema normalпoj nje mackoj intoпaciji, to stvara nepoпovljivu tenzijи gotovo svake sintagme, cije naoko kristalпe jasnoce i suhe pre ciznosti krijи zgиsпиtи, tako reci okameпjenu gestikи pa rodije, nade i dijalektickog paradoksa. РоsеЬпо и teoret skim spisima Brec1zt је izradio neki specijalпi pod-jezik, и kome је izdavao te zakonodavne edikte i koпstitиtivпe kro пike svoje zemlje Brehtije ( Ereпbиrgov izraz), а koji su se, i opet hиmoristicki subverzivпo, sve vise pribЩavali iz razи pedantпih prevoda velikog пeprijatelja - Aristotela. Као sto је i brevijar antiaristotelske estetike Mali organoп иzео ime vise ро Aristotelи 11ego ро Васопи, tako је i scijeпtisticko-klasicni kalиp tog sиhog i preciznog izraza po stao cilj koji је trebalo dostici da Ьi pritajenim hиmorom Ьiо potkopan. Mnogobrojna nasilja паd иoblcajenom nor mom, kojih se Brecht nije liblo и jezikи kao ni drиgdje, оп је opravdavao izrekom »Ego, poeta Germaпиs, sиpra grammaticos sto« . Praksa је trijиmfalno dala za pravo Feиchtwaпgerovoj tvrdпji da је иsred mпogih majstora njemackog jezika и ovom stoljecи Brecht ( F. tvrdi ca_,k »jediпi«) jezicki s tvaralac, i da пjemacki jezik daпas moze zbog njegovog djelovanja izraziti опо sto . па pocetkи tog_ djelovanja nije mogao. Dakako da prevo�zlac, sve ka� bz и jednakoj mjeri stajao »sиpra grammatzcos«, пе . m.oze t� krace vrijeme rekreirati takvo djelovanje. Stoga Је z ova] prevod kompromis ( ovom prevodiocи) no:_malnih ritmo�a i leksika hrvatskosrpskog jezika s nastojanJzma da se и n]th oprezno иvеdи neke novine originala. .0. iz;azи »z�{;':l�пost« . vec sam raspravljao, а ироtrеЬи specфcnzh demzstфkator skih pomaka и znacenjи рориt »graditelja pozornice« иmjesto scenografa, »proizvoditi« иmjesto stvarati, i tom� slicno citalac се vjerovatno zapaziti sam. и svojи liпgvz stick� оЬrапи mogи ovdje jos samo dobroпamjerno navesti da sи greske ( ako ih ne zelite isto tako dobronaтjerno пazivati pokиsajem proЬijanja nekih ostarjelih normi) ро pravilи svjesпe а ne slиcajne.
30
31
DARКO SUVIN
PRAКSA I TEORIJA BRECHTA
4. BRECHT SADA I OVDJE
pearea ili . Goethea. Povijest се pokazati и kolikи је Ьlizirl'и njihovih dostigпиca stigla Brechtova пedovrseпa summa ХХ s!oljeca._. Piscи c: vfh redaka ciпi se da је, и svojoj ob lastt. t и пasem stolJecu, пjima пajЬliie. Tak'va zпacajпost i obuhvatпost odredili su efikasnost Brechto�e dramatиrske vizije. Kaпoпiziraпa i aпatemizira пa, опа Је daпas, и svakom slиcaju, srediste svjetske debate о t�� tru i d�ami. Vodeci evropski aпsamЬli, obпovitelji rea _ ltsttcпog puckog teatra, kao sto sи maticпi Berliпer Eпsem Ьle milanski Piccolo Teatro, pariski T.N.P., loпdonski Theatre Workshop, Planchonov Tbliitre de la Cite itd pr��vatЩ �и Је kao o_dlucпи koпstituaпtи svog osfecaj� SVlJ �ta � �?VJeka. Vecma zпacajпih imeпa dапаsпје dra matt�e � Cl]el� ml�da . teat��ska geпeracija Evrope odredeпi sи ':Jentm prthvacaпJem tlt suprotstavljanjem пјој, а cak se t formalпo па takvи dramaturgiju nadovezuju Wilder Aude11, Frisch, Dйrreпmatt, Веhап, Adamov, Gatti itd: в :ec1ztovc: ро�еtпа faz� ( 1917-27, и vrijeme paralelnih tei ':Jl. d.adazsta l пad�ef!-_ltsta, Piraпdella i O'Neilla, Chapliпa t М,e e holda} sa ;;t.Zl]om upada potopa и gradaпski svijet � � ш:ztlClp�ral� Је sustmu Becketta, koji se iz takve perspek ftve dotmlJ � ka? ( majstorski) izraz analogпe пegacije burio . пormt mmus �ogata borba za savladivaпje te aпarhije askth . и konst пovth пormz Hиmaпiteta. Posto је, dosljedпo tome, !flav': o Brec�tovo nastojaпje posljedпjeg desetljeca Ьilo da tskUJe estettcko, prakticпo i teorijsko orиije za kritickи spoznaju suprotпosti и puku i procesii и socijalizmи- пui nost иро�паvапја nase kиltиre s пjime postaje ocigledna. То Је poznaпstvo, и stvari, vec prilicпo zakasпilo. Paradoksalпo, иprkos Brechtovoj borbeno antiiпdividиali stickoj i heretickoj estetici, паsа је zemlja јеdпа od oпih и .kojoj је :zjeg��o djelo, izиzev poпekog strиcпjaka i eпtи _ пaJslabl]e pozпato . Braпioci staroga и nasem se Zl]asta, teatrи vole igrati braпilaca hитапе estetike od пеhитапе dolfma� ike, pri ce:rzи �riteriji hиmaпosti ostajи poпajvise v Је рп tome sto su Ьа!; Brechta dogmatici пeJasm. Zacиd110 svih Ьоја, od krscaпsko-socijaldemokratske preko atlaпtsko individualisticke ( Esslin) do staljinisticke ( da ne govorimo о . nacistima) desetljecima difamirali i onemogиcavali zbog n1egovog иpornog primjenjivanja dijalekticko-kritickog po gleda па sve procese, иkljиci11si one и tabи-podrиcjima teatra i socijalizma. иpravo је Brechtovo djelovanje и tea trи socijalizma primjer hиmanisticke tople struje и mark sizmи, kao sto је i Ьilo ocekivati od исепikа sociolщa
Sto ne vidim rado: ako и kritdci p[se ( prevedeno na njemacki) da је moj sesir pretamno plav, а bolje Ьi Ьilo da је svjet I.ije plav, а тој sesir је iиt. В . , iz dnevnika
Моја zadaca nije da doka.Zem kako sam dosad imao pravo, nego da istra.Zim imam li pravo.
В. , Zivot GаШеја;
Копа�по_ zasto se bavimo Brechtom? Iz vise razloga. Ропщрr!Је, Brechtova је dramatџrska teorija i prak sa ро svojoj obuhvatпosti, znacajи i djelovanjи пajvaiпija svjetska pojava te vrste od Richarda Wagпera пaovamo. Опа је obuhvatna jer iпvolvira sve vidove teatra od dram skog teksta do »proizvodпoi aparata«, i jer detalj�o ispitиje odпose pozornice i f.i,юta . и пасiпи prikazivaпja, glиme, oЬlikovaпja pozornice i mиzike - kako и drami tako и operi, kako и оdпоsи prema klasici tako и оdпоsи prema aktualпoj gradi, kako и fипdameпtalпim estetskim pitaпji ma, kao опот realisticпe mimeze, epskoga и dramskome iii saиslovljavaпja pиЬlike i slika па pozorпici, tako i и gorи cim pitaпjima zabavпosti, fипkcioпalпosti i spozпajпosti teatra паsе epohe. Опа је visestrиko znacajna . и okvirи јеdпе misli koja se tokom cetiri deceпije razvijala i ko rigirala по svojи оsпоvпи vizijи пiје napиstala, опа raz matra procese sa dosljedпo materijalisЩ5kog, demistifika torskog staпovista izrazite iпtelektиalпe licпosti koja је аkиtпо svjesпa da iivi и razdoЬljи tehnike i socijalizma, а istovremeпo је иmjetпicka senziЬilпost kojq. и sebl пosi evropskи ( i ne samo evropslcu) tradicijи, od pиckih pri kazaпja do najvisih literarno-sceпskih oЬlika elizabetaпaca, Јарапаса i Kiпeza. и toj se dramatиrgiji zЬio povijesпi cin sиsreta dijalektickog metoda kao kljиca za akcijи s mate rijalnom praksom teatra, iskиstva revolиcionarnog spoz najпog metoda s iskиstvirna revolиcioпarпe teatarske prakse lenjiпskog »stиrm ипd dranga« 1915-30., рориt Mejerholda i Piscatora. А cinjeпica da је Brecht и svojи sceпskи poe zijи i sagledavaп/e pokиsao integrirati sити osпovnih spo znaja svoje epohe navodi da ga mjerimo prema velikimpjesnicima-spoznavaocima рориt Lиkrecija, Dantea, Shakes •.
.
•
.
32
DARКO SUVIN
Sternberga, dijalekticara Lепјiпа i heretika Ko:scha. D�: kako to је teatar tople strиje u okviru marks1zma, ko]t to b�skoтproтisпo istice svojoт praksoт kao i teorijoт. Nasi »socijalisticki larpиrlartisti«, posto ga vis� пе тоgи, kao sto sи to Zdaпovci Ciпili, пazivati. (or m_ alzstom, sa�� ти paradoksalпo zатјеrаји so�ioJogz�zraпJ.e, nedovolJil_l forтalizaт, neиcestvov�пj�. � . "V]eC':Ol]иdsktт« рrоЬl� тt та . Na sto se тоrа przтl]etztt da Је Bre�ht fazи soct?_lo giziranja ( ро тот тisljenJи, п�zпи i kor�sпи) v;evaztsao jos g 1933 а da !>VjecпolJиdskt« proЬleтt роstщи и то dеrп;т te�trи, pogotovo и tea �rи . za socija�ist�ckи puЬlikи, sтisleпi sато ako ne preteпdtrщи �а sto]e zzпa� odrel1e пog drиstva nego se rjesavajи и пџт�: kroz ;z1ega, ako_ treba i protiv njega. РоsеЬпо је Pf!!:- пе!l]е� aпtz�rehtovskt аrаитепt da је оп, koji је prakttcno zzdrzao te�ke ьоr�е . pr�tiv zdaпovizтa и eтigraciji i и DDR, te, . koblco. тz Је pozпato, nikad, ni и vrijeт� пajzes�e kaтpan]e pro �zv SKJ, пiје izustio rijeCi и njen pпlog_-.':zЬео�ас�< . Naprotzv, ka�o_ to, иz ostale, svjedoce npr. Bzhal]t-Merzn z �� �werth ( �zdt BiЬliografijи), taj se clan Lazaretsk?_g . VO]nt�kog sav]eta jos iz 1918. i иcenik teoreticara radn.z�k.zh sav�eta Korsc�a_ s�vџta и n�s?z iпteпzivno zапiтао za praksи radnzckth zeтlji. Nije 1rzogиce zaoblci jos јеdап, sasvzт atlaпtsk� zlt dezinforтiraпi arguтent koji se и nas zп.а r:otrgпи.tz, о пјеgоvот solidariziranjи sa gиsепјет radnz�kzh nemzra. � istocпoт Berlinи g. 1953. Рипа dokитeпtaczja . о tоте J �S пiје, па zalost, pristиpacпa, по јаsп? је da . fe Brecht tzh dапа иputio vladi NDR nekoliko пapzsa и ko]tтa, иz о_sиdи еlетепtа пeofasisticke provokacije i ratпe op�sпostz (n� zaboraviтo da se to zblvalo sto metara �d f!lтalo �епtz тепtаlпе graпice svjetskih Ыokova), reaftrтtr� svo]и .�o . v da socz a jalnost stvari socijalizma и DDR, по щedno trazz ! listicka Partija opravdano пezadovoljne radnike ne tr� �zra v kao provokatore пеgо d.C: svoje o_z� iljn! gr�ske sa n]tтa prodiskиtira i ispravi . Lzc!:o. . ne vtdzт st? bz drиg_o mark� Brechtovzrr; иslovzm� то sisticki итjetnik и tadasn]zт gao ili trebalo da иCini. А ?_tpor E_ �echtovzт koma.�tl'}·za . и nas odbacivsi dezinformacl]e, potzce, ро �om rr:zsl]en]и, iz dиЬljih socioloskih strиjanja, koje Ьi . bzlo .ko_�zsno pro иciti, iz svojevrsne sp1•ege spomeпиtog /� beraltstzckog es_te ticizтa i jos neurbanizirane amorjnostz.. J��ne тlа�е рисkе puЫike. Brechtova је poetika, naz� e, tzptcna J?o; tz.ka иrba пiziranog i iпdustrijaliziranog cov]eka .. Т? ob]as.щava pro ma5aj vecine dosadasnjih jugosloveпskzh tzvol1eпJa Brechta,
а
PRAКSA 1 TEORIJA BRECHTA
33
istovreтeпo otvara svjetlije mogucnost aciji koja dolazi. и realizacijи takvih mogucnosti zelii geпer se иklop 01Va kпjiga : ne toliko zbog Brechta koliko zbog naseg iti teatm, zbog jugoslavenske pucke kulture. и tome se, па kraju, ро тот тislj enjи, nalaze racio nale ( ako hocete i »eтocionale«) ove knjige. Brech nas tojanje oko teatra koji bezuslovno тоrа prevladatitovo antin o micnost bиrzoaske kultиre izтel1u zabave i spoznaje, uZiva nja i diпamike, iпdividиитa i nadiпdivid ualпih procesa, pиckos�i i estetskog bogatstva, drиstveпe fиnk cionalпosti i иmjetnzcke vrijednosti, realizтa i stiliziranja, dosto jпosti i hитоrа, »elite« i »таsе«, smisleno i sisteт atski razm at1·a sredisnje predиslove znacajnosti, ра i saтog opsta dernog teatra . Те su antinoтije posebno akutne и nka mo socijalistickog drustva, kad se опе vise пе mogu иslovima odgal1ati pozivanjem па drustveni rezim aпtag icki raspolozeп prema njihovom иkidanju. Vjerovatno јеoпist и nasim иslovima, razlicitima od njemackih ро nacionalпoj tradi ciji, kиltиrno politickoj konstelaciji i jos kojecemu, bпo ici ka dru gacijoj teatarskoj znacajnosti по sto је potre to Brechtova: jedv•a је mogиce, smatram, do nje doci Ьеz sirok preuzimanja Brechtovog iskиstva. Kako sam па pocetkиogpogla ko11statirao, njegovi komadi, mizanscene i teoretski vlja spisi na laze se и sredistи svjetskog interesovanja, koje naglo do Ьiva и siriпi i dиblni. Vec zbog objektivпog iпformiraпj' a potrebпo је, dakle, to iskиstvo иpozпati. Ovaj ga је pred govor stoga pokиsao objasпiti и odrel1eпoj aпtropoloskoj i teatarskoj perspektivi. No vise od toga, pisac predgovor·a пеиviјепо smatra da objektivпost nije jпa, nego da spoznajпa vizija, паиспо иpravljena па dovol grat!u ove kпjige, trazi svjesпи privolи istiпitosti, kоји оп - svjest aп da је zasad и jиgosloveпskoj kulturi и maпjiпi, по svjest i сi пјепiсе da sи sve zпасајпе пovi11e povijesno pocele aп пjiпskim statиsom-и Brechtu vidi. Та istiпa i пјојsa ma lativпa etika doпosi sa sobom поvе oЫike i osjecaje kore јаsпе ljepote; и пјој psihicki strip-tease иstupa pred veliki m socijaliziraпim иzivaпjima, ocajaпjima i пadam a krocit elj. и Ьиdиспоst. Biti пeutralaп prema Brechtovoj vrsti istiпea i ljepote znacilo Ы, stoga, naprosto privol se vladajиcoj koпveпciji, koja preteпdira па istinitost i jeti ljepo tи, а kоји и пasem teatru-izuzevsi izиzetke - kritic pogle d пе moze а da пе drzi eklektickom i zastarjelom иkiоdпоs и па drиSI'3
34
DARКO SUVIN ·
venu praksu i teoriju oko nje, kao i па estetsku praksu i teoriju izvan nje, а prvenstveno - mada ne isklfucivo-r1a onu koju iskazuje ova knjiga. Brechtovi Spisi о teatru izasli sи и 7 tomova na preko 2000 strana. U оvи se knjigu mogla unijeti otprilike sestina
te grade. Na:stojao sam da ona sadrii najvaznij e tekstove iz svih epoha, no glavna mi је teznja Ьila da obuhvatim ono sto је i danas znacaj no и Brechtovoj teori_ii. Neki sи tekstovi izostavljeni j er se odnose na nasoj pиЬlici nedo stиpne predloSke. · Bilo Ьi normalno da se oni, ро pravilu predgovori Brechtovih komada, stampajlи uz prevocte tin drama, koje sи najvaZniji dio njegovog opusa ; no gdje su ta izdanj a? Neke је pak tekstove, mada Ьi korisno иpotpи пili slijedece strane, izbacila naprosto volиmenska granica. Као sto Brecht nije dogmatski odjeljivao teatar od drustva i ostalih umjetnosti, tako sam i ја smatrao' da, и cetvrtom i sedmom odjelи knjige, ne samo smijem nego i treba da unesem neke tekstove (о рisапји istine, realizmи, slobodi umjetnosti ) koji se ne odnose samo na teatar ali se иvijek odnose i · na teatar. Rado Ьih tи dodao, recimo, diskusijи о Koriolanu, esej о eksperimentalnom teatru, predgovor Mati i jos nekim dramama, govor о obrani kulture и Ma dridu, daljnje pjesme iz Kupnje mjedi jos ponesto. U izdanjи koje se ne Ьi namjenski ograni�ilo na teatar, valjalo Ьi uzeti и obzir i eseje о Iirici, Breиghelи, rnuzici. filmи i tome sli�no. Sve to ја ovdje, uza sve razumijevaпje i siro kogrudnost иrednika edicije, nisam mogao : »Doch die Verbl:ilinisse, sie sind nicht so«. О kompoziciji: Schriften zиm Theater I-VII Suhrkamp Vet'laga, iz kojih је prvenstveno vrsen izbor i prevod knjige, u turobnom pomanjkanjи pravog blstorijsko-kriti�ko� izda nja, nedovoljan sи instrument. U njima se, ро pravilи, ne datirajи prilozi, konstituiranje skиpina priloga �esto је necisto i eklekticko, urednikovi sи naslovi nerijetko pro izvoljni itd. Stoga odjeli u knjizi, mada sи slи�ajno zastali na magi�nom Ьrоји sedam, ne odgovarajи pojedinoj Suhr kampskoj knjizi ; bilo је nиZno izvrsiti pregrupiranje pri· loga. U svim sam priloz;пщ sa Brechtovim naslovima ove postivao, dok sam se prema onima njemackog иrednika od· nosio slobodnije, sto је uvijek nazna�eno u Ьiljeskama. Naslovi odjela knjige sи moji, kao i datiranje, koje је naj preciznije moguce uz· raspolozive izvore. '
Darko SUVIN
DIJALEKTIKA U TEATR U
PREVLADAТI STARI TEATAR
( 191 8-1931 )
ZANOVIJETANJE ILI UDARANJE О ZJD1 Ne znam је li иpravnik naseg gradskog teatra ikada iznиtra vidio koj:i drugi teatar ( unиtrasnj ost njegovoga govori prot·iv te pretpostavke ) ; sиmnjam da се on ikada stиpiti и drugi teatar ( ima риnе ruke posla da savlada pote skoee иpravlj anja teatrom bez obrazovanja, talenta ili mar ljivosti za to ) ; no zamolio Ьih ga da jednom letimicno po gleda svoj teatar izvana. ВиdиСi da covjek, иkoliko nije sljepar, neminovno mora Ьiti dosjetljiv kako Ьi doЬio и ruke gradski teatar bez sposobnosti za takav posao ( narocito и gradи Cij i gradski ocevi nikako nisи zalиpani) , moze se od njega moZda ocekivati i da se najednom dosjeti kako ти ogroman aparat, kolika zgrada, koliko ljepenke, rasvj etnih uredaj a, ljudi, novaca itd. treba da Ьi uspio dosadivзti sve manjem i manjem broju puЬlike. On се se, svakako, tje Siti da ти је uspjeh и tome znatan. Unatoe tome, po stavlja .se pitanje: nije li zapravo neka vrst umjetnosti po Ьijediti u dugogodisnjoj tihoj d nepopustljivoj borЬi s inte ligentnim gledaocem, tako da ovaj иvijek iznova napusta bojno polje tiho placuCi i potpuno slomljen? Ipak, pobjeda је velika ali nije teska. Sve dotle dok postoji dovoljna zaliha glupana koji trce и takav teatar ili ga placaju iako u nj ne иlaze ш zato sto ne ulaze, direktor се uvijek imati vina u svojoj casi. А ono nekoliko ljudi koje nji hovo zvanje sili da tamo idu i о tome pisu, uvijek се se brzo umoriti da nasrcu na zid, tj. da covjeku - koji i kad Ьi hteo, ne Ьi mogao - na njegove budalaste isprike kako su ljudi sиvise glupi da cijene nesto bolje, odgovore kako tih ljudi ima tako malo da i ne ispunjavaju teatar. • Ovo је jedan od napisa koj e је Brecht od 1919. do 1921 . pisao kao stalni teatarski kriticar dлevnika •Volkswille•, organa Nezavisne so c:ijaldemokratske stranke u Лugsburgu - ор. D.S.
38
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIKA U ТЕАTRU
glu�
!·ај oovjek se ispnicava samo scu puЬlike, no on . _ ._ Jedino od nJe ZIVI. Potpuno је moguce da teatar Ьt:z pre predenog trgovca u svojim kancelaгijama ne mo:�e IIO stojati, no postavlja ве pitanje је li potrebn o da teatar postoji bez Uinjetnickog duha .iza pozornice. sta koristi ako brdo uz ogromnu skcipu porodi dva kamenC ica? Ako је tesko Ciniti takvu Ьlezgariju, zasto da se ona cini? Tre? a li da ·Stotine hiljada ljudi placa kako Ьi j edan . COVJek zaradivao? Treba 1i da tisuce zive bez teatra kako Ьi j edan, koj� о njemu niSta ne razumije, imao krov nad glavo� ? Na.Si g;radski ooi uvijek ponovo potpom ai:u to stetoCЭinu, kao da . s vec i na tome sto se u nji � zah�al hovom gradu, u toJ ku6i, 11pak svake veceri zas.tor diZe j ednom и dnlgi put u st ljиdi pjevaj,u, sto ljudi zijevaju, sto lJиdli pljesou sto ljudi koji Ьi fuckali nisu dosli; kao da su neoЬicn obra vec эtoga s.to u Citavom pogonu nema za-stoj a, iako u n]emu nema ni talenta ni maгljtivo sti, а sto nета nlikakvЉ neprilika? No kako da ti gradski oci, koji j edva da znaju sta se tu dogada, naslute sta se ovdje dogada?
g
�
Opojrwsti,
�vani
Cetvrtoj zapovijedi2 { �
�
ne
VIsE DOBROG SPORTA! Nasa se nada zasniva na sportskoj puЬlici. Nase oko gleda �z prikraj ka, necemo tajiti, н onc ogromne ceтentne zdjele Ъspunjene s 15.000 ljudi svih �asa i с�а lica, najpametnijom i najnepnistranijom pub li�om SV_IJ eta. NaCi cet� ovdje 15.000 ljudi koji placaju . vJsoke CIJ ene 1_ kOJ_ I РГI tom dolaze na svoj ractm na tem.�ljи zdrave regulacije ponиde i potrai:nj e. ·Na slil.aznoj gram ne ШoZete oeekivati nepristrasnost. Pokvare nos1: nase teatar:ske pub1ike potice otuda sto ni teatar а ni pнЬlika nemaJи predodZb.u sta se ovdje zapravo treba zblvat>i. U sportskim dvoranama ljudi kad nabavljajи karte tacno znaj,u � ta с� se zЬi�i; i иpravo se to zЬiva kad sjednu na SVOJ a ШJesta; na1me, da istrenirani ljudi s najбiniji m osj �cajem dиZnosti па seЬi najugodntiji naCin razvJjaju svoJe posebne snage, no tako da se mora pomisHt Ji. kako to иglavnom rade zbog vlastite zabave. пета
stari teatar danas vise
svog lika .
' Komadi Strindberga, odnosno Anzengrubera
Nasuprot tome,
-
ор.
D.S.
39
Ne m<>Ze se uvidjeti zasto � teatar ne Ьi mogao imati svoj »dobar sport« . Kad Ьi se na zgrade gradene и tea tarske svrhe, koje vec, eto, postoje i zdeгu kamate, gle dalo j ednostavno kao na manje bli v.ise prazne prostorij e и kojima Ьi se mogao obavlj ati »dobar sport«, nesum njivo Ьi se i u njima moglo postici nesto sto Ьi koristilo puЬlici koja zaista ·danas privreduj e danasnji novac i danas jede danasnju govedinu. Naravno, moglo Ьi ISe reci da i danas postoj i publika koja od teatra trai:i nesto drugo, а ne »Sport<< . Мi, medu tim, nti и j ednom jedinom siucajи nismo primijetili da puЬlika koja danas puni teatar Blago opi l'anj e publtike da napиsti svoj a stara sjedala и teatru sto ih је nasbljedila od djedova ne smije ·se kr.ivo tumaciti kao oeitovanje svje:Ze volj e. Ljudi su navikli od nas tra.Ziti da ne proizvodimo iskljucivo prema potraznji. Ipak, vjerujem da umjetnik, cak i ako radi и 2!loglasnoj man·sadni bez pristupa jav nosti za buduca pokoljenja, ne moze nista stvoriti nema li vjetra и jedrima. А taj vjetar mora blti onaj koji duva и nj egovo vгijeme, а ne neЮi vjetar buducnosti. Nije ni malo odredeno и koj em се se smjeru taj vjetar koristiti (,ima li vjetra, moze se :....._ kako је poznato - jedгiti i protiv njega, по bez vjetra ili sa vjetrom buducnosti ne moze se nikako j edriti), i sasWш је vjerovatno da umjet nik ш· izdaleka ne postize makэitnalno djelovanje j edri li sa dana.Snjim vjetrom. Bilo Ьi posve krivo Ьtjeti, reoimo, prema danasnjem dojmu nekog teatarskog komada, doka zati postoj anje ili nepostoj anje kontakta и njemи. Druga ј е stvar s teatrom. Nas је kontokta s teafar, dakle, besmislica. Teatar danas nета kontakta s puЬlikom zato sto on ne zna sta puЬlika od njega trai:i. Ono sto је teatar n�kad mogao da Oini, danas viSe ne moze, , а kad Ьi i mogao, ljudi ·to viSe ne Ьi htjeli. No teatar i dalje jos Cini ono Мо v,i se ne more [ sto se od njega vise ne trai:i. lJ svim tim dobro zagnij anim, lijepo osvijetljenim, impo zantndm zgradama koje Zderu mnogo novaca i и svemи sto se tamo radi nema vise nli za pet para zabave. Nijedan da nasnji teatar ne Ьi mogao pozvati na jednи svojи priredbи пеkе ljude za lюје se govorka da ih zabavlj a pisati teatar ske komade ooekuju6i da се m ljиdi zatim osjetit
Ьilo sta trati.
Teatar bez
puhlikam је Ьesmislica.
40
TEATARSКA SIТUACIJA
zabave.
Ти ne dиva nikakav vjetar ni и kakva пigdje пета j edra. Ти пета »dobrog sporta« . Promotrimo, па primjer, glumca. Nеси иstvrditi kako nase doba ima mапје talenata od prijasпjih, по driim da пikad nije postojala tako izmиceпa, zloraЬljena, zastraseпa i иmjetno пaganj ana glumacka trupa kao паsа dап
-� пiјеdап covjek koga пjegov posao пе zabavlja пе moze ") ocekivati da се to _ыzо koga dru? oOO-!-r:J!.avljati. .. Naravno, l _ иdi odozgo ЬасаЈи kпvrcи na male, а naj
J .. radiJe se polazr и ЬоrЬи protiv bezazleпih mansardi. Na rodni gnj ev иpravlja se protiv mansardi: teatarski · komadi пе vrijede. Valja napomenиti da ako sи опi, na primjer, radeni samo и zabavi vec morajи Ьiti bolji od teatra koji ih izvodi, i pнblike koja ih gleda. Jednostavпo •se vise пе moze prepozпati teatarski komad koji је prosao kroz taj mlin za meso. Dodemo li i katemo: ovo smo i mi i pиЬlika za� islili d gaCije, mi, па primjer, hocemo elegancij и, Ia :U kocи, uzdrzanost, predmetnost - teatar се пaivno odgovo riti: »Dragi gospodine, strasti koje vi najvolite пе пalaze se и grudima nijednog smokinga.« Као da se i j edno ne Ьi moglo igrati elegantпo, stvarno, tako reci na klasicno savremen пa6in! No namjesto pravog иmijeca pruia nam se, simиlira njem intenziteta, пaprosto grc. Ne mozete · vise staviti па pozornicи пikakva пarocita, dakle zaпimljiva zЬivaпj a. U mиtпom porivu da ти pиЬlika пе pobjegne, glиmac od sa mog poeetka pada и takav пeprirodaп zanos te izgleda da је пajprirodnija stvar na svijetи dignиti rиkи па оса." Isto dobno se, medиtim, primjecиje da glumca strasпo zamara igranje и teatru. А
ublstvo,3
41
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
Oco
covjek koji se па pozornici пapreze, ako је bar doпekle dobar, пapreze i sve ljude и parketu..
Ne dijelim misljenje oпih koji se zale da brzo propa danje Zapada vise gotovo i пе mogu zaиstaviti. DrZim da ima toliko tema koje Ьi Ьilo vrijedno vidjeti, toliko tipova dostojnih divljenj a, toliko spozпaja koje Ьi vrij edilo spo znati da Ьi - samo ako Ьиdе dobrog sportskog duha trebalo cak graditi teatre kad ih пе Ьi vec Ьilo. No пajvise паdе иlijevajи и daпasпjem teatru . Ijиdi koji ga паkоп predstave париstаји s prednjeg i stratnjeg izlaza: опi sи neraspolozeni.
' Vatf!rmo�d, dr�ma . Brechtovog �ada�njeg prijatelja Arnolta Bron nena, koJa Ј<. onih godina 1zazva!a veliki skandal u grattanskim kulturnim krugovima - ор. D. S.
1917-1927.
Daпasпji teatar је cist provizorij.
Bili Ьismo vec пe pravedni kad bi smo ти pгipisali kako Ьi on htio imati posla s duhovnim stvarima, dakle s иmjetnoscи. Teatar иistiпи zeli imati posla samo s пekom prilicno maglovito koja se sastoji od ljиdi koji ili gube shvacenom n'aivnost kad иlaze и teatar ili је nisи nikad posjedovali. Teatar se zdvojno паdа da се zadriati tи риЬlikи izlazeCi јој •SVe vise и sиsret, sto је vrlo teS.ko jer se пе zna и сети pиb1ici treba izlaziti и sиsret, jer pиЬlika i Mozda se teatar uz to nada da се na tom риtи и
puЬlikom,
пета пikakve
ukuse.
stil. rutiпe
ZnaCi: stil Ьi и tom slи sиsret pиblioi uzgred pronaci и роstирапји s pи caju Ьiо neka vrsta prenosive blikom. Ne zelimo li pиblikи, koja је za teatar to1iko vatna, kao klasno promatrati, moracemo је, dakako, nalaziste novog stila. P.rizпajem da covjek koji ima pasijи za teatar vise ne moze ozЬiljno shvatiti teatarskog posjetioca starog tipa. No ocekиjemo li posj et:ioca ·пovog tipa, пе treba ni easa smetnиti s иmа da taj novi posjetilac tek treba naиCiti kako се posj eCivati teatar, ј da Ьi, prema tome, Ьila bes mislica ravnati se prema пj egov:im prvim :::ahtjevima, j er се to Ьiti naprosto пerazumljivi zahtjevi. ( Crnci dodиse иpotreЬlj avajи aparate za brijanje na nov naCiп, tj. vjesa jtt6i ih oko vrata, по taj пaCin иpotrebe ne moze dovesti do Ьitnog pobolj sanj a aparata za brijanj e . ) N e vjerujem d a је tacna tvrdnj a пekih novij ih rezi sera da oni klasicne komade preinaeavaju ро zelji pиblike. s obzirom na cinjeпicи da pub1ika bezиvjetno trati da vidi Unatoe tome, reziser ima и povrh svoje obaveze da риЬlikи, za kоји је spozпao da пета zelj a, пе иzme и obzir, dаlјпји obavezu da stara djela starog teatra tretira jednostavno kao gradи, da igno rira njihove stilove, kako Ьi ljudi zaboravili na njihove aи tore, i da koпacno djelima koja sи stvorena za druge epohe
otkloпiti
пovija djela
sto starijoj formi.
nametne stil nase epohe. Reziser mora dalje taj stil, posto sam nema nov stil i nova velika gledista, pronaci ne и svujoj glavici, nego и ovog vremena. On је obavezan da иvijek ponavlj a pokиsaje koji vode stvaranjи velikog ep skog i dokиmentarnog teatra, kakav odgovara nasem vre
dramskoj produkciji
menи.
42
DIJALEKТIКA U TEATRU
NE BISMO LI LIKVIDIRALI ESTEТIKU?
popraviti' i zatraiimo Ii da se ona Iikvidira. Sociolog zna da ima эituacij a u koj ima poЬolj sanja vise ne pomaZи. Skala nj egovih ocjena пе lezi izmedu »dobrog« ,i »loseg« , VeC izmedu »ispravnog<< i »luivog«. Sociolog nece hvaliti »lrniVU« dramu, j er је »dobra« (>ili »1ijepa« ) , i on ее se j edi пi oglusiti na estetske сагi izvedbe koj a је kriva. Jedini on zna sto је krivo, on nije relativist, on se oslanja na vitalne i.nterese, njemu nije do toga da SVe moze dokazati, VeC zeli da pronade � amo ono jedino sto vrijedi dokazati, on nika ko ne preuzima odgovornost za sve, vee samo za jedno. Sociolog је nas covjek. Bstetsko stanoVIiMe Ьiсе nepnavedno prema .rюvoj pro dukcij.i i onda kad о njoj daje pohvalne izjave. То se do kazuj e kratlcim pogledom na skoro sve akcije u korist nove dramatike. 1 tamo gdje је instinkt ispravno vodio kritiku, ona је u svom estetskom rjecniku nasla malo uvje rljivih dokaza za svoj poziblvni stav d. puЬliku је sasvim nedovoljno ,iJnformirala. А povrh svega, ona је teatar, Iroji је soko1ila da 1izvodi ta djela, ostavila bez :ikakve upute kako da ih upotreЬljava. Tako su nova djela konacno slиZila samo starom teatru i time odgodila nj egovu propast na koju su zapravo upueena. Polozaj nove dramske produkcije nerazumljiv је onome koj1i nista ne zna о aktivnom nepri jateljstvu izmedu ove generacije i svega sto јој је pretho .dilo, te misli, kao i ve6ina, da ova generaoij a zeli samo da se ukljuci i .Ьude uvaiavana. Ova generacij a nema, medu tim, ni zelje ni mogu6nosti da osvoj.i postojeci teatar i njegovu puЬliku i da н tom teatru i pred tom publikom d,z vede bolja iH samo suvremenija djela. Nova generacija ima, naprotiv, obaveпu i mogucnost da osvoj i teatar za jednu drugu puЬliku. SadrZaj , kao i oblik nove produkcije, koja sve vise dovodi do velikog epskog teatra kakav odgo · vara socioloskoj situacij i, moze ponaj.prije razumjeti samo · onaj koji tu situaoij u shvaca. Nova dramska pгodukcija . песе zadovoljiti staru estetiku, nego се је unistiti. U toj nadi, Vas odani Brecht
Dragi gospodine Х,4 ako sam vas zamoltio da prosudite dramu sa stanovista sociologije, ucinio sam to jer sam ocekivao da се sociolo gija Iikv.idiratJi danasnju dramu. Kako ste odmah shvatili sooiologija је trebalo da obavi j ednostavnu i radikaln f�k � : trebalo је da dokaie kako postoj anje te drarrte v1se ШЈе opravdano i kako nета buducnosti nista sto Ы danas Ш ubu uce Ьilo sazdano na pretpostavkama koje su nekad omogucavale odredenu dramu. Kako Ьi rekao jedan sociolog - о 6ijoj se wednosti, nadam se slaiemo - da nasnj a drama �ema v.ise socioloskog p ostora. Nijedna druga � auka ОЭ1Ш. vase �ema dovo}jno эlobode misljenja, . svaka Је SUVIISe ZЗJШtereSilran sudionik и ovjekovj eeavanju opceg civilizatorskog nivoa nase epohe. V ma ne раЈо na pamet saglasiti se s opCim praz . � novJerJem da Је neka drama namjeravala zadovoljiti vje cne lj,udske apetite, kad је drama •uvijek пastojala da zado volj[ samo j edan vjecni apetit, apetit da se gleda drama. Vi znate da se ·drugi apetiti mijenjaju i znate zasto. Jedino ste, dakle, vi, sociolog, pripravni priznati, bez straha da vee napustanje j ednog od apetita covjecanstva znaci nje gov-� propast, da velike sekspirske drame, temelj nase dra matike, danas Vlise ne dje1uju. �ekspivske drame predvi �jele �u godina u kojiшa se .indiv.iduum razv,io u kapita l!sta, 1 ll]lh ne prevladava ОПО StO dolazi poslije kapitaliz m.� vec s m k�pitaJiz�m: Nema smisla da govorimo о po sliJ esekspirskoJ draxш, ]er је ona, bez iznimke mnogo slaЬija, а u NjemaCkoj se, us1ijed �atinskci.h utjecaja ' 'konacno posve izrodila. S amo је lokalpatriot jos brani. Usvojimo 1i sociolosko stanoviste, mozemo shvatiti da se - bar sto se tice nase Literature - nalazimo usred mo cvare. Pod izvjesnim uvjetima estet се nam priznati ono sto sociolog tvrdi, nalime da је danasnja draxna Iosa. No mi ga necemo IiSiti nade da se опа moze popraviti. ( Estet се nam cak drage volje priznati da on takvo >>poboljsanje« drame moze zamis1iti samo preuziшanjem najstari.jih za natskih trikova, »bolj om« konstrukcijom u starom sшislu »Ьoljim« moйviranjem za gledaoce, koji su navikli na do� bro staro motiviranje, itd.) Cini se da се samo sociolog Ьiti uz nas kaiemo li da se ta drama nikada vise ne moze
�
ciJ
�
�
?1
�?О �
.
•
43
BERTOLT BRECHT
!)vaj Brechtov napis
ЈС . na p1sm? о zalazu drame и IS!Im лоvшаmа - ор. D. S.
u Berliner . Borsen-Courieru 1927. odgovor g. Х-а (socюloga F. Sternberga) objavljeno
MARX КАО GLEDALAC МОЛИ KOMADAs Kad sam procitao Marxov Kapital, shvatio sam svoje komade. Razumljiva је moja zelja da tu knjigu mnogi pro .citaju. Nisam, naravno, otkrio da sam napisao Citavu go5
Naslov је
O\'Og
лapisa moj - ор. D. S.
44
m�Iu mar�is_uЩ�� �omada nemajuci о tome pojma, щ} t<:J Mar:x Ью зе зedm1 gledalac mojih djela kojega sam ikada "\,
koji koj.i koji koji
Ieti gradi mostove vodi ratove iskoristava
Ljubonюran covjek C:astoljuЬiv covjek C:ovjek .u konfliktu savjesti Nesebican covjek
. . Kat��orije вlijeva i zdesna mogu se и dramatici poja VIt � poz:нзesane. Mozemo pгikazati Ijиbomornog covjeka . �OJI ����. ne�eblcnog graditelja mostova itd. Kako stoji s tlim ШIJesanзem? . . Kategorije z��sna . !сао i slijevc:, traZe da Ьиdи ро �Је�е. Kategonзe sћз �vа nаstирази Ii same, dаји dra mi nesto hladno, necovзecno. Kategorije zdesna takode se tesko . �ogu ·pojaviti same. C:astoljиblv covjek mora ne�to rа?-Њ sto se nalazi и kategorijama s Iijeve strane. Роз�vе ћ se d�as и drami te mjesavine, ipak se mogu . r�ћkovat1 dva tlpa, p �ema ��me koja је kategorija и njoj pnmar1_1a, �lav�a. - ћзеvа III desna. Nacin prikazivanja dram�t1cara o ':ISI � tome kako se oni и tome opredijele. Razvoз �ramat'lke, ..Izgleda, �kazиje, paralelno s razvojem �� drug1m podrucJima, иsmзerenost prema kategorijama s IIJeve strane. S takvim r�vojem poteskoce rastи. Ljиbo . . �ornog Ie.taca _Је I_Ierazmзerno teze oblikovati od Ieteceg �Jи�omorni �a, J�r зе I �kse svestrano pгikazati Ijиbomoru covз ek � kOJI let1 ne�ol1 �vestrano prikazati Ietenje ako је . �etc:c l]иbomoran. Pnkaz1vanje Ijиbomore nece trpjeti ako �е 1 unak . slucajno I�t �c. P�ikazivanje Ie!en'ja znatno се trp Je1I. ako Је Iet�c slucal no ljubomoran. Lзubomora, osjetljiva �a�зest' neseb1 �nost шsu prometni proЬJemi. C:astoljublvost, kоза Ь1. nc: PГVI pogled mogla tak\rom izgledati, pri drugom _ akv . Moglo Ьi se s ogorcenjem zapitati: zar pogl�du ШЈе �. _ .� letac1 ne SШIЈи b1t1 IзuЬomorni i s1ieno? Isto tako moglo
45
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
se zapitati: zar s e taj IjиЬomorni (neseЬicni) eovjek ci tav dan ne bavi nicim drugim do ljubomorom (neseЬicno scи) ? А kako је s covjecnoscи, koja se, toboze, moze izvu6i . samo iz kategoгija sa desne strane? U stvarnost i је covjek, naime и d to »potpuпi., punokrvni, zivi« covjek ( d.rugog stvarnosti i nema) sve vise odreden kategoi1ijama s Iijeve strane. Kategorije zdesna nisи nestale, nisи prestale dife renciraH doticni individиum, no individиum, tako reci, tros!i mnogo takvdh kategorija. Kod jednog jedinog eovjeka javlja se citav niz takvih svojstava, vrlo oprecnih, promje.n Ij.ivih, ne иVIi.jek prisutnih itd. А taj individuum је to ka covjeCniji sto је taj n.iz и oijelosti veoi. Degradacija nagomi m njihovi dakle, se, vrsi strane desne tegorija sa lavanjem. Na primjer, и pitanjи је vrlo jadna dramatika .ako se tip Napoloona oЬiikиje samo роmоси kategorije castoljиblvosti. U tome se slaZemo .sa velikim gradanskim realistima. Ne postoj•i nikakav razlog da и tome za njima zaostanemo. То, medиtirn, predstavlja veliki zadatak.
Ъi
·
DIJALOG UZ BERT BRECHTOV КОМАD »C:OVJEK ЈЕ C:OVJEK« - Otkиda dolazis te si tako neraspolozen i mrzovoljan? - Gledao sam komad Covjek је covjek od Berta Bre-. tizguЬljeno
grezli и neCisto i1i daleko. А ја volim komade u kojima se zЬivaju ljupke ni, cisti odjeve dobro aju nastup a kojim и i stvari e ·dirljiv ljudi. - Sta ti koristi sto su oko tebe ljupke ili dirljive stva иsijanog ri i dobro odjeyeni, cisti ljudi - а pogodi te komad zeljeza i izbrise te iz svijeta i zivota ? me - Duhovitost tog komada ne nasmijava me, niti и de koma voLim ја А plac. na i njegova ozЬiljnost nagon samilosno kojima frcaju rakete duha iii zalosno zЬivanje k:roz kratko da zelim i , tezak је �ivot Jer srce. dira moje vrijeme zaboravim па njegove tegobe.
46
BERTOLT BRECHT
- Sta ti korJsti с1а · svoje srce dirnes do sam se rаdи]еs �ake�ama dиha i li da ilos t· Ь а pog odi te komad usijan�g � · �: ?� ��snog _zЬiv�nja :-._ J e 11 1Zbm"e te lZ SVI 1 ZIVota ? Jeta - Volim komade и . koj . im a rode : о sјај и proljeca . , . sе _go,'оп о canma pri1 s st � �fЈи_ }J etra и letnjim kros njama, о Ьlijedom nеЬ и и �1 '; 1 ,asnom cvijetи - Sta Ui ko:t7;sti sJ. а . jeseni . J P r Рl е а 1. sиs nje . _ vjetra и 1jett� ј с �m- .krosnjama' sta bli.Ј edo Оne Ьо и ар·п l и, _ kasn1. .. Jeseru - .ako te pogod · CV1Jet а . .. te iz sViijeta i blvota ? I kom ad USIJanog zeljeza li ,izbrise , - !-!zivam u lijepim . " �agodи koJ. u mi с pruza ПJ1hov prizor' kad zenama 1 vo1 1rn a sе one и komad1m · uv · aju mиska a sm1JU, kreи 1· IZa . . rce а oni :ih �mаЈи. Jer tada osj eeam da sam 8 muskarac i spo 1I1o - ta t1. koristi da te snazan. . orasJ?O1�Z1 , . �ПZ�r zena kad Srnijи ј izazivajи rnuska a SC rce 1. , om 1. UZ1rnaJu, а ti osjecas da si muskarac i spo1no sn . . aza n US!j anog ze]jeza ј izbri . . . ako . ' te роgo d"1 komad se te IZ А SVI]eta 1 Z1V " ota ? . . ]а pre Zirem sve mucno ' сат_ se uz isenim zbo Ј �?ш�_a�aJuce, i �sje g plemenitosti k Ја z1v � 1 и komadima star1h ma1stora ја vol . im t i _obrazovanj_e koje те podsjeca n� prJsиstvo 0 5 b�;a:��gа 1 posto)a _ nJe pra vednost!i. . . - Sta ti koristi ako . . te р 1 e� eш tost uzd1ze pпsutnost bozanskoga i 1 nazires pos di te komad usij anog zelj t C?J ?6� prav:dno� �i - а pogoeza 1 _IZ Пsе te 1Z SV1 eta i zivota? - ZaSto •ti j о t ·e и . zem о lijepim ;i uzvik �j S wj �k liste rijeCi na sve s to ја ka� t f ��lll11a,и ·.J;romadi ma majstora? - Jer se i tebl m co:'J �ku и komadи Ber ta Brechta, moie de;iti . da i tvoje ime i tvoJ·u kucи . te ��ate 1 _ IZЬrisu tvojи 1icnost 1 tVОЈи zenи 1 tv01·a s · e · tvoJ. · h 1. tvoju sam sm13e . . , � �anJa, ilost:_tvo:. е uz1va nJ_e и ze;fi1 1 tvoje uz dizanje do bozanskoga ·е _ ku moze des1·t·1 dа te svr Ј . sе '1 teЬ;i, kao 1 onom eovjestaJu medu 0ne s tоtш . е h11J . .ada u redove Jjudi medu kuh1" . n;skХ]о P?�ude, �ао sto sи svr;tani milijUni �иskaraca . и p o "' 05t1 I kaо "to се ' blt " · 1· muska i svr Stam П11"1 1ЈUП . raca U bud cnost1" :- � er 1 tebe, kao covjeka moze оgodi ti. � uzareno zelJezo i izbrisa i onog ti te iz svijeta i zivota ! !f иvsd) Ah, sad komad 1�- а ПJegovu pouku a •spoznajem da је to dobar treba иvaZiti.
\f
,
· ·
·
. ,
·
.
'
.
��
·
·
,
•
�
.
·
47
DIJALEKТIKA U TEATRU
NEKE PRIMJEDBE UZ »OPERU ZA TRI GROSA« 1 »USPON ' I PAD GRADA MAHAGONNYJA«6 C IТANJE DRAMA
Nema razloga da se moto Johna .Gaya
za
njegovи
Prosjacku operu: »Nos haec novimиs esse nihil<<7 izm;ijeni za Operu za tri grosa. Njeno stampanje 'jedva da donosi
vise od saptace knjige jednog komada potpuno prepиste nog teatrima, te se obraca vise strucnjakи nego иZivaocи. Pri tom · valja reCi da је veoma pozeljno da se sto vise gledalaca ili citalaca preobrazi и strucnjake - i da је ta kav preobrazaj vec и toku. Opera za tri grosa bavi se gradanskim predodZbama ne samo sadriajno, tj . time sto ih prikazuje, vec i nacinom na koji ih prikazиje. Ona је neka vrst referata о tome sta gledalac zeli о zivotu vidjeti и teatru . Posto on, medиtim, istovremeno vidi i ponesto sto ne zeli vidjeti, posto, dakle, v.idi kako ти se zelje ne samo prikazиjи vec i kritizirajи ( vidi sebe ne kao sиbjekt vec kao objekt ), to је on prin cipijelno sposoban da teatru dodjeli novи funkcijи. No po sto se sam teatar protivi promjeni svoje funkcije, to ј е dobro d a gledalac sam procita drame cija namjena nije samo da .se prikazujи и teatru vec li da ga izn1ijene; zbog nepovjerenja prema teatru. Danas teatar ima apsolиtnи prednost pred dramskom literaturom. Prednost teatarskog аратаtа је prednost proizvodnih sredstava. Teatan;Юi. se aparat odupire pregradivanj.и u druge svrhe time S·to dramu, kad se s njom sretne, odmah .izmijellli. tako da ona u njemи nikako ne osrtaje kao strano t;ijelo - osim tamo gdje ona sama sebe llikv.idira.. NиZnost ispravnog igranja nove dra matike - sto је vа.ШШ.ј е za teatar nego za dramatikи oslaЬljena је time sto teatar moze sve d.gratJi: on sve >>tea tralizira<< . Dakako da ta prednosrt ima ekonomske razloge. -
·
NATPISI I TABLE
Table na koje se projiairaju natpisi i pl1izori primiti van sи pristиp k literariziranJu teatra. Ovo literariziranje teatra valja i nadalje razvij ati и sto veCim razmjerima, kao uopce i literariziranje svih j avnih zЬivanja. Literariziranje •
1
Naslov moj - ор. D. S . •Mi znamo da ovo nije nBta•
-
ор.
D. S.
48
BERTOLT BRECHT
znaci prozimanje »oЬiikovanog(( f . aш.т mogucnost da se ovez s i daje teatr .orn:иlir d�elatnosti, no оп� ost:je ј����� шstit. иcij ama duhovneu tako dиgo dok и П]еmи ne иzme исеsса i р иЬЈIka ' , daanbi? pre ko toga prodrla »tamo gore«. Protiv natpisa moze se sа gI�ct··IS ta lske dramatike istaCi da pisac ad'a ima dа SШ]est}. SVeskosto radnjи komadakom zeli kazati и da dЈеlо mora sve ·Izra · t· ·Z sebe Т? odgovara stavи . . I � .�a oga. gled а . kОЈ! ne .misli о stvarisam ПЈе. Ali taj nacin podredaoc , vec iv g Je:noj ideji, tи teznjuiz da se gledalac natjera и P���li�.JS ne moze da pogleda ni desnо � �. � шami. kи, odakle оп I liJevo, �� dolj e ni gore, valja sa stanov novi ·e dra ati.z:'ke oшti. 1 и dramatikи treba uvesti Ьiljista eske n� d �rane 1?tkl ч �no listanje. � � Kompleksno gle danj:�� e VJe ore �at on.da g.otovo ''aznije mi kako da је . Daneg i nacf�o�оп: z�Ivair:-.Ja zbivanJa. Os iт toga, taЬslit o и toku . ie od 1 znи и o ти .novi sti1. Тај stil ј е eps !ci �t�l��I � Vа ?иJ� 1 �og�cиju tabl!, gledaiac zau:oima stav pos�atra _? � . ? proзekCI]e na a OJI ��- �akvim �ta':om on bez daljnjega izn ]е. boi�e I. postри Jer Је bezizgledno nastojanje иaи e Igranje da s� >�а ara« C<;!VJe�шJ k koji akle koji је dovoljno zauzet pиsi, ?tтa . om sam im. Vrlo brz li Ьisто tako teatar риn stт�со Jak o � a, k.ao .sto sи i sport ske dvorane pune strиcnjaka v � se l]иdiтa gl�mci ne Ьi иsиdili nиd . ike koj nekolik� Ь�IJe. �ш ara тim danas, nakon itinekono e . tov o ok sa, bez hIka kvo g raz miS »nekako« pripremeolik ljan _ ja � ! Nik �da т se е bi preuzela njihova grada и tako vom tak o. neprera�enom stanjи. Glитас Ьi morao ona siro zЬi van ·� ko _vec nasl?voт najavljena, dakle vec Iisena temltske �:�иacю . vima na sasvim dru gac·I·J·1 nасш . nalnosti, иciniti иpadljiNa zalost, opravdana је ЬоЈа . . i dozvol · dа natpiSI pиsenja ipak nisи a ��� dov oljn i d а ри 1 и navedи na obilnije posjeCivanje teatra. •
•
-
•
• .
О PJEVANJU SONGOV A
. fиnkCIJи . Kad glиmac pjeva, onda on 'mi]en . . . Nis. ta ' Ja ШЈе. odvratnije neg . _ . o kad glи ma c _ zeII Izaz.�ati doJam kako ne primjecиje da 'е и rav n �stю tnJezno� govora i da vec pjeva. Те Jtri �� � �azin . � �z�. tlo go:vor, I?OVIseni pjevanje, иvijek тоrај ri dVOJene. . Jedna odgovo . Poviseni govor nikako niи 'eostv· Sti. step dru tnJeznog g?vora, geni pjevanj e visi stepen poJ.sen�ga goven ora. Dakle, ш и kom •
49
DIJALEKТIKA U TEATRU
se slиcaju pjevanje ne javlja tamo gdje nedostaju rijeci zbog prekomjemog osjecanja. Glumac mora da prika.zuje pjevaea, а ne da sa.mo pjeva. Оп ne pokusava .toНko naglaSa. vati osjecajni sadr:Zaj svoje pjesme (smije Ii se nuditi dru gima jelo koje је covjek vec sam јео?) koliko pokazivati geste koje su, tako reCi, tjelesne navike i oblcaji. U tи svrhи оп neka se, . tokom stиdija uloge, ne koristi rijecima teksta, vec иoblcajenim, svakodnevnim izrekama koje izra zavajи slicne stvari и nemamom svagda.Snjem nacinи go vora. Sto se tice тelodije, on је ne slijedi slijepo : postoji jedno govorenje protiv muzike koje moie imati jak иcinak, а koje proizla.zi iz ироmе trijeznosti, neovisne i nepodmit ljive od muzike i ritma. Ako glиmac zapadne и melodijи, tq mora bl:ti poseban dogadaj; da ga naglasi, on mo:Ze jasno pokazati· svoj uiitak и toj melodiji. Za glumca је dobro da sи pri njegovom nastиpи muzicari vidljivi, i da ти se do zvoli da za svoj nastиp vrsi vidljive pripreme ( tako da npr. na.mjesti stolac ili se posebno za to sminka itd.). Osoblto је za pjesmи vazno da se »pokazиje pokazivac.« ZASTO DVA
HAPSENJA
МАСНЕАТНА А NE .ТEDNO?
Prvi је prizor и zatvoru, promatran sa stanoYista nje macke pseudoklasike, zaoЬilazan put, а ро nasem је mШје nји primjer primitivne epske forme. Оп је, naime, zaobllazan риt ako se, kao sto to cini ona potpиno dinamicna dra.ma tika, dajи6i p!cimat idej�, и gled.aooи razv;ija zelj·и sve odredenijim ciljem - sto Ьi ovdje Ьila smrt junaka - i time stvara, tako reci, sve veca potrazivanja za ponиdom. Takvoj је dramatici, vee zato da Ьi se omogucilo jako eпю cionalno sudjelova.nje gledaoca - jer se osjecaji odvafujи samo na potpuno sigurne terene, i ne podnose nikakva razo carenja - nuia;n pravolinijski tok. Epska dramatika, ma terijalistickog stava, slabo zainteresirana za osjecajne inve sticije svog gledaoca, zapravo ne poznaje cilj vec sa.mo svr setak, njen tok zna drugacijи nuinost - ne sa.mo za опи гavne linije nego i krivulja, ра moZda cak i skokovitи. Dina micna, idejno иsmjerena dramatika koja se bavi individи umom Ьila је na pocetku svog риtа (kod elizabeta.naca), и svim za nји odlucnim tackama, radikalnija nego 200 godina kasnije kod njemacke pseиdoklasike, koja је dinamikи pri kaziva.nja za.mjenila dina.mikom op.oga sto treba prikazati, i koja је vec »Sredila« svoj individиum. (Danasnji potomci potomaka ne mogu vdse biti pog
za
4
50
51
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
vanja u meduvremenu se pretvorila u empirijski doblveno lukavo nizanje gomile efekata, а individuum koji se nalazi u potpunom raspadЗiD:ju, usavrsava �е u �еЬi samome, a1i jos samo za uloge - dok је kasni gradanski roman razradio bar psihologiju da Ьi, kako to vjeruje, mogao analizirati indivi duum, kao da se individuum vec davno nije naprosto ras pao.) No ta velika dramatika nije Ьila tako radikalna pri proeiscavanju grade. Konstrukcija ovdje nije odstranila od stupanja individuuma od njihovog pravolinijskog toka, pro uzrokovana »Zivotom« ( na ovo uplivisu i odnosi prema van, рrеша drugim okolnostima »koje se ne dogadaju«, raspon zЬivanja је mnogo siri), vee se ona koristi. ·td.rn odstupanji ma kao pokretacima dinamike. Та sшetnja dopire sve do individualnoga, i u njemu se prevladava. Sva snaga te dra matike dolazi od nakupljanja otpora. Zelja za jeftinom idealnom, formulom jos ne od.lucuje о rasporedivanju grade. U tome zivi jos nesto od onog Baconovog materij alizma, а i sam individuum ima jos krvi i mesa i odupire se for muli. No svagdje gdj� ima materijalizma nastaju epske forшe u dramatici, а u koшicnom, koje uvijek ima »nizi<< , vise materijalisticki stav, najcesce i u najvecoj mjer\Jlana& !l se ljudsko Ьiсе mora shvatiti drust YW.ih odp a<<, j ino epska forma_nюZe-g аtЊ oiiёj)i=O: cese kojx s uze mаћсх kao �rada za sveobцllvatnu sliku SVIJeta . :OVJek, 1 to �uhu covJek, mofe se shvatiti jos samo po�u ы.rocesa u kojima i pomocu kojih on postoji. Nova аm Ш аБ.КаПЮ'rа metodoloski smjestiti »pokus« u svoju for mu. Ona mora limati mogu6noэt da upotreЬi povezanosti u svim pravcima, ona treba statiku, а njene napetosti vladaju medu pojedinim dijelovima i ovima daju medusobni »na boj«. ( Ovaj је oЬlik, dakle, sve prije nego revijsko nizanje. )
bi trebalo d a vode obnovi opere - principijelnu diskusiju о operi ( njenoj funkciji ! ) nitko ne tra:Zi, а Ьiсе da је nitko ne Ьi ni zastupao. Za tako skromne zahtjeve najпaprednijih ima ekonom skih razloga, koje oni sami tek djeJlomicno shvacaju. Veliki aparati. kao opera, pozornica, staшpa itd. sprovode svoja shvacanja tako reCi inkognito. OnJl se vec odavno koriste umnim radom ( ovdje muzikom, pj��snistvom, kritikom itd.) svojih intelektualnih suradnika - koji, dakle, ekonomski posmatrano, sudjeluju u vlasti, а drustveno posmatrano, vec su bliski proletarijatu - sanю jos za snabdijevanje svojih 9rganizacija gledalaca. Aparati, dakle, taj rad vred nuju na svoj nacin i usmjeravaju 1u svoje tokove. No, isto vremeno, kod umnih radnika postojii jos uvijek fikcija da se u Citavom -tom pogonu radi samo о koristenju njihovog umnog rada, dakle о sekundarnom postupku koji ne utjeee na njihov rad - vec tom radu sашо pribavlja utjecaj . То nejasno sagledavanje vlastitog poiozaja koje vlada medu muzicarima, knjizevnicima i kriticarima ima goleme poslje dice, na koje se obraca daleko preшalo paznje. Jer u uvjere nju da posjeduju aparat, koji stvarno njih posjeduje, oni brane taj aparat nad kojim vise nemaju kontrolu, koji nije vise, kako oni jos vjeruju, sredstvo za proizvodaca, vec је postao sredstvo protiv proizvodac:a, dakle protiv njih�ve vlastite produkcije ( naime, tamo g:dje, ova zastupa vlastxte. nove, aparatu nepocudne ili njemu suprotne teznj� ). Nj�ova produkcij a poprima dobavljacki kar�kter. Dolazx .do poJm� vrijednosti koji se temelji na upor�b1. .А to орс�шtо . do.vo � do oblcaja da se u svakom um.Jetшckom dJelu xspxtUJe koliko је podesno za aparat, а nikada se ne ispituje koliko aparat odgovara umjetnickom djelu. Kafe se : ovo ili ono djelo је dobro ; а misli se, ali ne k:afe: dobro za aparat. No taj aparat odreduje postojece dru�;tvo, te on prihvaca � amo ono sto ga odrZava u tom drustvu. Svaka novina koJa ne ugrozava drustvenu funkciju tog aparata, naime vecernju razonodu moze se razmotriti. Ne mogu se razmotriti takve novine k�je Ьi zahtijevale promjeпu njegove funkcije, koje Ы dakle aparatu dale drugaciji polofaj u drustvu, npr. : ga pripojiti obrazovniш ustanovama ili velikim zeijele glasilima stampe. Drustvo preko aparata prima sta mu treba da samo sebe reproducira. Proci mofe, dakle, samo >>novina« koja vodi obnovi, ali ne promjeni postojeCeg dru stva - Ьiо oЬlik tog drustva dobatr ili los.
�
�
�
OPERA
-
ALI NOVlNE!
Izvjesno vrijeme nastoji se obnoviti opera. Operu Ьi trebalo, bez mijenjanja njenog kulinarskog karaktera, sa dr:Zajno aktualizirati а ро formi tehnizirati. Posto је opera puЬlici draga bas zbog svoje zaostalosti, mora se racunati s prilivom novih slojeva s novim ukusima, а to se i cini : zeli se demokratizirati, no, naravno, bez mijenjanja karaktera demokracije, koja se sastoji u tome da se >>narodu« daju nova prava, ali ne i mogucnosti da ih ostvari. U krajnjoj liniji, konobaru је svejedno kome се da servira, samo da servdra! Dakle, najnapredniji tra:Ze lili zastupaju ·novine koje
ьi
4•
52
DIJALEKTIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
Ni пajпaprednij i пе misle па mijeпjanje aparata, jer . misle da роsјеdији aparat koji servira опо sto опi slobodno iznalaze, koji se, dakle, svakom пjihovom misli sam ро seЬi mijeпja. No oni пе izпalaze slobodno : aparat ispипjava svoju fuпkcijи s пjima ili bez пjih, teatri igraju svako vece stampa izlazi iks puta dnevno ; oni prihvacaju sta im treba а treba .i!lll odredena ko1iCina materija1a.в Moglo Ьi se pretpostaviti da је otkrivaпje ovog cinje пicпog stanja (пeizbjezпe ovisпosti tvoraca цmjetпosti о aparatи ) isto sto i пjegova osиda. Tako se ono sramezljivo krij e ! No и biti ј е ogranicenje slobodnog proпalafenja po jedinca пapredan proces. Pojedinca sve to vise uvlaee u velika zЬivanja koja mijeпjaju svijet. Оп se vise пе moze samo »izrazavati« . Od пјеgа se trafi i on se osposoЫjava da rjeS.ava орсе zadatke. Greska је samo и tome sto apa rati danas јо$ nisu и ruci drustva, sto sredstva za proizvod пju ne pripadajи proizvodacima i sto, stoga, rad doЬiva robni karakter i podlijeze opCim robпim zakqnima. Цw.j.e.l; пost је roba - ona se пе moze troizvoditi bersredstava za prшzvodnJи (aparata}ГOperfi se moze napraviti samo za 'upem..-(.Ne e:le se izmisliti opera kao neka Bocklinova morska zivotinja, i опdа taj feпomen, паkоп preuzimanja vlasti, izloziti и akvarijи ; jos Ьi Ьilo smjesnije kad Ьismo ga zelje1i prokrijumcarirti u naS doЬri, stari zoololli vrt!) Sve kad Ьi se opera kao takva ( nјепа fuпkcija ) htjela staviti pod znak pitanja, morala Ьi se пapraviti opera.
;
О KULINARSKOJ KRIТICI 1. .fuitit�p&he-sliGe ЈеdаСЩ!а s pokvarenim zelи cima. i se о ranicиju na srkan 'e detal'a. Odriose se apso u по Ojlisn#o. е VOJim da је postojalo doba kad sи se -p o�orniёe snabdij evale ро sasvi� odredenim estetskim prin . . . щpuna, �� sи p1sC1 komada mogli иsredotOOiti svoje sпage na elegantru]e zahvate, pri сети su пjihova lica jednostavno ostala и tami а do izraza:ja sи dosle samo пеkе osoblne. 1 �!> proizvoc1�c! su c:�onomskf i dr��tveno potpuno ovisni о apa ratu, J!;OJl m.ono�o.liz1ra nJihovo . d]elovan]e, te prщzvodi knjizevnika, ko!_11p0z1tora, 1. kпtl�ara sve to v1se poprimaju karakter sirovine: kona cш produkt pпgotovl]ava aparat - ор. В. В .
53
Snaga detalja, polet formuliranja, spretnost karakteriziranja razlikovali sи pisce, а kriticari sи imali recepte и d:Zepu od prslиka. Bilo је to иgodno i dosadno vrijeme. Dalje od toga nije posao kriticar ni pisac komada nego gledalac. Medиtim, kako nekada5пjem covjekи koji ј е sиm njao је li Napoleon ikad postojao, tako i sadasпjem covjekи koji se orijeпtirao na draf sto proizlazi iz пespojivosti svake Napoleonove slike sa svakim Napoleonovim djelom, servirala se fabula рипа иgodaja, te se и svakom klozetи пailazi na zacиdnijи lektiru nego na pozornici. 2. ZаЫиdа da kritika pripada grupi kираса olaksana је kиlinarskim stavom te kritike. Ne smijи se pobrkati proda vaбi s proizvodaOima. Upravo ovaj glavni zadatak па.Sе kni tike - da иЬасије риЫikи и zabavni i obrazovпi aparat teatra - stvorio је stil te kritike. Тај se stil najbolje moze ozпaciti kao kиlinarski. Stil паsе kritike је kиlinarski. Nasa kritika zauzima najodlиcniji potrosacki stav, ali to ne znaci da ona иZiva i koristi teatar и interesи pиblike, dakle da stoji na strani риЫikе а nasиpr�t teat:u kao potrosac, n�go da kritika rame о rame s pиbllkom 1 teatrom, konzum1ra vec data tzv. kulturna dobra svoje klase. Ovdje se odavno vise ne proizvodi, ovdje se samo trosi, иziva i bra�i Saglas пo tom оЬlсаји, kao posljednja instanca и umJetru stvarim a оdlисије ukиs, i to individиalisticki obojen иkиs, а иkиs trazi varijante. Moze se, dakle, ta vrsta kritike пazvati i varijantnom kritikom. . . . . . То је samo opis пасiпа nase kntike, а ta Је kritlka tako jasno reakcionarna da se njo�e treba baviti .sa�o ondje gdje se опа javlja kao revolиcюпarna. Ona se J avlja kao revolиcionarna tamo gdje se slиZi izrekom : »То se nas i vise пе tiee<<, kako Ьi time pokazala svojи naprednost nepokoleblvo napиstanje »prezivj elih« stvari. Svagdje, cak u otvoreno reakcionarnim kritikama, primjenjиje se danas t� izreka sad na ljиbomorne patnje Othellove, s�d па markSI proЬlematiku .ь �аkа. Da zam Uptoпa Sinclaira, ра cak
54
BERTOLT BRECHT
REAKCIONARNA 1 REVOLUCIONARNA STANOVI�TA PRI PROSUDIVANJU DRAМA 1 ТЕМА ZA DRAМU Nepovoljni kapitatisticki naCin rada savremene drama tike doveo ј е dram�ticare do toga da samo iznalaze koje teme ( zЬivanja, okoline) zanimaj и drustvo, i da se tada uglavnom potrude oko
u
formuliranja. Т о је, naravno, sasvim
interesи drustva, i tako se и j avnom rasиdivanjи vec
davno иcvrstilo иvjerenje da је vise и pitanjи Kako nego Sta. Posto је to Kako najcesce vrlo lose, to napredni Ьiји ogorceni Ьој za kvalitet. Тај ih Ьој potpuno zaokиplj a. Da
�
nas dakl�, v �da stan ?viSte da је svako zЬivanje »samo ро : seb1« zammlJIVO ( rad1 se samo о njegovom prikazivanjи ) . То stanoviste иcvrscujи nastojanja nasih najnaprednij ih teatarskih ljиdi da odredena klasicna, »sama ро seЬi« ne zanimljiva zЬivanj a odrie zanimlj ivima pokazujиci и kakvoj sи ona vezi s nasim vremenom.
PROТIV ORGANSКE SLAVE
ZA ORGANIZACIJU
1. Vaino pitanje za sprovodenje eksperimenata koji sluie preoЬlikovanj и teatra је ostvarivanje slave.
2.
�
. Kapit am razvij a оЬiсаје koji proizlaze iz njegovog . . nacma prшzvodnje, odnosno drustvenog sistema, а cija је svrha da ga podupгu ili se njime koгiste, aLi koji sи dijelom i revolиcionami, naime tamo gdje se temelje na nacinima proizvodnj e koji sи, dodиse, kapitalisticki ali i prethode drugom, visem nacinи proizvodnj e. Stoga moramo takve оЬiсаје koje ј е razvio kapitalizam pailjivo preispitati и pogledи nj ilюve revolиcioname иpo trebne vrijednosti. З. Kako dolazi danas d o literame ili teatarske slave, i kоји upotrebnи vrijednost za revolиcioniranje ima taj оЬiсај ?
55
DIJALEKТIКA U TEATRU
4. u literaturi i teatru kritika ( i izdavaci ilustriranih ca sopisa) posredиj e pri sticanjи slave. Drustvena uloga da nasnje gradanske kritike иloga ј е novinskog vodica kroz . vecemji program. Teatri prodajи vecemj и razonodи, а kri tika im salje риЬlikи. Pri tom оЬiсаји kritika, иostalom, uopce ne zastиpa, kako se 1:0 cini, риЬlikи, vec teatar. ( Pri сети је netom spomenиto »Kako to Oini« vrlo korisno.) Кritika реса pиbLiku za teatar. Vee smo drugdje istraiivali zasto kritika vise zastиpa interes teatra а ne publike. Od govor је, ukratko, Ьiо : zato sto sи teatri privr� dna tЏ ela s . organizacij om i kontrolom, dakle s mogиcnostima иt]еСаЈ а drustvenim prednostima. No ipak је kritika, dakako, pri i licno ovisna о svojoj pиЬlici ; ona ne smije precesto prepo ruciti predstave koje se onda pиЬlici ne svide, jer inace guЬi kontakt sa njom i vise ne vrijedi mnogo za teatre . Vidimo da se ovdje radi о velikom i zamrsenom ekonom skom sklopи, i и tom se ekonomskom sklopи, dakle, proizvodi slava. 5. Тime sto s e suprotstavlj amo иoЬicajenom idealistickom shvacanjи, mogao Ьi se steCi иtisak kao da smo mi protiv tog nacina иspostavlj anja slave. Nije to и pit�jи. Тај naci� је odreden nasim kapitalisticki:?- sistemom, njega �reba na]-. . . _ prije priznati а onda samo trazitl konzekven�e. NIJe, nщme, . vrlo tesko razabrati da se и tako cvrstom s1stemи kao na sem, pod utj ecajem mteresa koje је tako te o. kontrolira:i, starim - organskim - nacinom иspostavlJ anJ a slave nece mnogo postiCi . Stvamo, privatni ukиs · kriticara vec sada nije vise dovoljan za sticanje иpliva . ( Pri сеЈ:?и s: . pod : »privatnim иkиsom« dakako podrazиmiJeVa znan] e kntlcar� о ukиsи njegovih citalaca ! ) Kriticar moze ро mogucnost1 privlacnim, tecnim, slasnim opisom teatarskih �itak� teatru иkazati velike иslиge, ali иtјесај na teatar on tlme 1pak �е stice. lma li teatar, naime, иpravitelja koji takoc1e pozna]e иkиs citalaca tog kriticara ( dakle ukиs kriticara), �nda, kao и slисаји ReiЬarove, kriticar berlinskih bиlevara VISe ио�се nece Ьiti и stanjи da izrice sиdove, nego �ат? da, .aremm . opisima ( jednakim reklami ), istice um]etmke 1 na ПJih skre ce pozomost. Za bogatase ta vrsta kriticara ne dolazi и оЬ-
�
�
56
БERTOLT БRЕСНТ
DIJALEKТIКA U TEATRU
zir, odvise је nesamostalna i ovisna, i ne moze uciniti ni koraka ,bez publike а da ne .izguЬi svoju vrjjednost za teatre. Кriticar se moze, ako se puЬlici nesto vec svida, pobrinuti da to puЬlika sazna, ali on ne moze teatar navesti da ucini nesto za sta teatar j oS ruje stiguran da се se pub1ioi svidjeti, naime : nista novo. ( Kad Ьi takav tip otisao samo jedan ko rak dalje, on Ьi se uopce u potpunostO. kO!llcenti1irao па sa stavljanje onog dijela svoje »kritike« koji se uvrstava iza vecernjeg progra.rџa priredЬi, dakle od samog pocetka radi za to mjesto.) Тој vrsti kritO.ke odgovara, dakako, ;i slava, ali do takve se slave dolazi na vrlo dvojben nacin. Ona proizlazi iz stalnog proracuna : koga i1i sto mozemo uCimti slavmm а da ne gublmo svoju puЬliku? Pomocu koga cu jos i steCi puЬiiku? Mogu li ovoga nametnuti onima? ( Pri cemu је >>Ovaj« proinjenljiva, а >>Oni« konstantna ve1iбina.) Na taj nacin nastaje >юrganska« slava, koja је upravo toliko organ ska koliko iSta u tom drustvu moze Ьiti organsko. Ipak, ona odgovara potrebama jednog odredenog sloja citalaca i gle dalaca koji predosjeca neku zabavu ili bar neko kulturno dobro - dakle је organska. Nasuprot tome, mi trebamo za revolucionarnu umjetnost -
9.
Misliti ili pisati iii izvoditi dramu nadalje znaci : mije njati drustvo, mijenjati d:rZavu, staviti ideologije pod kon trolu. 10.
Za takav zadatak ne Ьi Ьila dovolj-na organska slava ( kao kredit), а prije svega ona se ne Ьi Ш mogla nabaviti. Za taj golemi zadatak treba је organizirati. 11.
Ukus kгiti�ara sad n e igra vise mkakvu ulogu, jer se ne moze uzeti u obzir ni ukus gledaoca. Jer gledaoca treba pouciti, dakle promijeniti. Ne radi se о tome d� n� egov ukus treba pripremiti za novu formu i novu skolu pJesшstv�, nego se оп sam mora potpuno promijeniti, . pr�ispitati sv�� e interese, spoznati sebe samoga, prestruktuпrat1 se, а to ШЈе pitanje ukusa. 12.
Organizirana slava је slava koju treba organizirati. Ona је revolucionarna. Stvara se p��ma ( g?t�v� naucnom ) st� novli.stu: Ма kori&ti pregrupaCI]'I? Kornstr.i li ovo shvaeanJe glumca pregгupaciji ( i1i plaCi i posjeCivanju teatra) ? Itd.
6.
- organizaciju slave. Sta
је to?
7.
Karakteгisticno је za nasu epohu da se drama mora tako duboko upustiti u politiku : а) u teatarsku politiku ; Ь) u dгustvenu politiku. 8.
а) Govorimo о raspadanju drame. Nema smisla pori cati to raspadanje, bolje је prihvatiti ga kao бinjenicu i otuda kтenuti dalje. Ь) »Raspadanje drame« је vanjski pojavm oblik su koba izmedu pozornice i drame, izmedu pjesniStva i drustva. Danas - iE sutra - pi�anje drame vec znaoi: mijenjati teatar i njegov stiJ. То ide sve do potpunog revolucioniranja umjetnosti slusanja.
57
1
13.
Za kritiku koja organizira revolucionarnu slavu nast.aj � роtгеЬа i mogucnost prakticnog rada: Ona se n� treba. � ?Jati korupcije kakva је moguca kod kulшarskog . !Ipa kriticara. Ona Ьi imala da suzblje drugu vrst korupCIJe. �ds�da. se smatra konipcijom podvodacka slиZba ekonoms� шstltu cijama koje potpomзZu reakciju ; dakle, nedovolJ ';lO pozna vanje vlastite djelatnosti i njenih p �s�jedica. ���аЈе moguc nost »Strucne greske« kakva postOJI 1 u mediCШl. ZADACI NOVE SOCIOLOSKE KRITIKE · Vecina nasih literata nalazi se u - za njih zadovolj ava jucoj - zaЬludi о svom polozaju u drus�vu ( koje posmatra j u kao cjelinu) . Oni sebe dde za neov1sne, ukoblko se ne
\
58
BERTOLT BRECHT
Ъi radilo о zavisnosti vode od vodenih, а u najgorem slu cajи za >?izraz (nedjeljli.vog) drustva« . Drie se za avangardи, za istraiivace (bar duhovne), vjeruju и svoj иtјесај i prije svega: и mogucnosti da seЬi ргiЬа"е informacije. Razlog nшkcije шffjiЉ r-ai1шmje.-Шa је to].!!e...njihoyo nepozna.s.tHe �bez proizvodnih sredstava. ( Zato sto prividno ne tre b.ajи proizv:odna sreds:tva, rnisle da ј е to kao da 1i.m on.a ne mа.бјR'аЈи.)' бm zabor.avljajи da 111 njrihova proizvodn.a sred stva ne spadaju :samo strojevli. za stampanje i papir, stampa, teatar, literarna иdrиZenj a, J.юji.Z.are, j,td., а koja sa svoje strane trebajи samo sdrowne, upravo toldko i tolli.ko umnog таd.а, nego li st.anovli.to obraa:ovanje, .stanovli.te informacije, stanoviti stav itd. Oni misle da se njihov proizvod razlikuje od Vli.j.ka koji izradиje manueln:i radnik zato sto је tom nj.i· hovom proizvodи dodano neSto sto prevazilazi njegovu pla· Dii.ra.nи upotrebи, nesto sto .se ne moze koпtrolirati, nesto mоСпо sto cini njegavu rsustinи, bez eega taj proizvod ро mogu6no.sti nije n:i ut:div, i tako dalje. Dijalekticka kri:tik.a moze tu zaЬludu vrlo brzo i temeljito razjasniti pomocu kla sifikaaionog pitanja: Kome to koristi?, kao i pomoeu ne kdh drugih nautnih konstat.aoija. Sve ako ona time i ne mijenja .stvarnost, ona, u najmanjи ruku, moze ukazati na nju, 'i sprijeCiti da profitna djelatnost tlih ljиdi sacuva maikar ii. pnivid neke opcekonisne djelatnosti.
О NEARISTOTELSKOJ DRAMAТICI
RAZUM
( 1933-1944 )
I UMJETNOSP
Sve dotle dok se umjetnosf:li. kao njeno polje dodjeljuje sfer� nesvjesnog, polusvjesnog i1i »podsvjesnog«, razumu ostaJe samo uloga kontrolora. Razum mora Ьiti zadovoljen, sto, manje Ш1i vise, znaCi da ·se on mora иSиtkati. Dramatur gija se tada svodi na to da se nevjerovatnosti moraju iskljи6iti jer one smetaju doZivljajи. .Cи"ari hrama umjetrюsti ohiono bиdno paze na to da se осиvа .swnrr.aona neodredenost 'umjetnicke sfere. Onli. sи vise nego krritiбni prema zahtjevima razuma; nazivajи ih prozaicnima, suhlima, doktrinarnlima, neprijateljskim prema �ivotи, i . time propagirajи kao Zivu иpravo оnи sumracnи neodredenost i »prodиkti,vnи« nesvjesnost. Sve izraze kao sto sи »stvaralaCk.i proces«, »dooiv.Ijaj«, ·umjetnickii ,>lizraz« prati sl.Elvuk te popovstine, tog noli me tangere, te odboj nosti prema svjetlи, narOOito prema »umjetn:im« ·reflekto rima knitickog тazuma, samim 1:1ime nesposobnog za >юbli kovanje«. Pil'li 'tom jedva da treba naglasiiti kak.o је razum za uzlaznи klasu ne8to apsolutno stvaralacko Zivo eak prepuno zivota, ra. kako је kritika nesto sasvim ·eiementarno, ье;;�о�сnо prodи.�tivno, .Zivot sa:?. S te se strant; и jati. kщmiЯcim pokusaJ�ma. dakle, шсеgа ne moramp . . 1 .
�a5im
О ARISTOTELSKOJ DRAMAТICI U:ZIVUAVANJA•n 1.
Treba objasniti izraz »nearistotelska dramatika« . Ne aristotelska dramatika zeli da se definira razgranicivsi se od •
10
Naslov је ovog napisa moj - ор. D. S . Naslov i e ovih napisa moj - ор. D . S.
60
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
61
individuиmu visoko razvijenog kapitalizma. Ipak moramo pretpostaviti da је kod Grka osnova onoga sto mi mozemo zamisliti �о katerzи, а sto se dogadalo u nama tako stra nim uvjetima, bila neka vrst uzivljavanja. Potpuno slobo dan,._kritiCki stav gledaш;_a, иsmjeren na cisto zemaljsko rjesavanje teskoca, nije osnova za katarzи. 4. SAMO PRIVREMENO ODRICANJE OD UZIVLJAVANJA?
2. KRIТIКA •РОЕТIКЕ•
s,,e dotle dok Aristotel (и cetvrtom poglavljи Poetike govori sasvim opcenito о zadovoljstvи и mimetskom pri kazivanjи i kao uzrok tog · zadovoljstva spominje исеnје, mi se s njime slazemo. No vec и sestom poglavljи on postaje odredeniji i ogranicava podrиcje podrazavanja za tragedijи. · ko ·е izazi · i р dr Ј �jenje� uz daljnje ogranicenje da te radnje treba podra zavatt-"tr svrhи razгje5enja od straha i sa:Zaljenja. Postaje ocito da podrazavanje ljиdi· koji vrse radnjи od strane glи maca trepa .da prouzrokиje podrazavanje glиmca od strane gledalaca\..t
•
з. U21VLJAVANJE KOD ARISTOTELA
Ne radi se о tome da mi kod Aristotela, kao nacin primanja иmjetnickog djela od strane gledalaca, nalazimo ono иzivljavanje koje se danas )avlja kao иzivljavanje u
Lako Ьi se moglo pretpostaviti da је odricanje od u:Zi vljavanja, Сети је dгamatika naseg vremena bila prisiljena da pristиpi, sasvim privremeni Cin koji proizlazi iz teskog polozaja dramatike viюko razvijenog kapi,tal�ma - t1i ona mora svoja prikazivanja zajednickog zivljenja ljиdi preda vati pиЬlici koja sиdjelиje и najostrijoj klasnoj borbl а ne smije nista иCiniti da Ьi оvи smirila. Privremenost takvog . d 'can'a ne ь · ovorila protiv njega, bar ne и nasim ocima · J to da се u:Zivljava_Q�vo zaиzet' -/ SVOJe о Ј о, aon1 refigioznost, ciji је ono vid.- D njegovog је truljenja sigиrno doslo иslijed орсе gnjiloe naseg dгustvenog sistema, no ipak ne postoji nikakav razlog da ono na&ivi taj sistem. \ ·
u�
О
RACIONALNOM I EMOCIONALNOM STANOVI�TU
Odbacivanje u:Zivljavanja ne polazi od odbacivanja emo cija i ne vodi k tome. Upravo је zadatak neacistotel5ke dra matike da doka:Ze kako је pogresna teza vиlgarne estetike ро kojoj Ьi se emocije mogle indиcirati samo pиtem иziv ]javanja. Medиtim, nearistotelska dramatika mora podvrci pa:lljivoj kritici emocije koje ona uzrokиje i koje sи и njoj иtjelovljene. Izvjesna strиjanja и иmjetnosti, kao provokacije fиtи rista i dadaista i zamrznиtost muzike, иkаzији na krizu emocija. Njemacka poslijeratna dramatika vec se posljed njih godina Weimarske repиЬlike odlucno okrenиla prema racionalnome. Fasizam sa svojim grotesknim naglasavanjem emocionalnoga, а moZda ne manje i odгedeno slaЬljenje ra· cionalnog momenta и marksistickom naWш, potaknиli su i mene da sna:Znije naglasim racionalno. Ali иpravo najra-
62
BERTOLT BRECHT
cionalnija forma, didakticki komad, dovodi do najemocioa.Inijih djelovanja. 'Ја Ьih sam govorio о slaЬljenjи emo cionalnog djelqvanja kod velikog dijela savremenih umjet lllina иslijed njihovog odv.ajanja od r�uma, Lо renesansi ��� j-�rtanja-'QCiQilalis_tickih teZ.El._i. То moze zapanjiti samo one \Icoji imajи sasvim kOhven t ciOnalnи predodzbи о emoci�a. Emocije imajи иvijek sasviill"odredenu klasnu podlogu ; oЬlik и kojem nastиpaju uvijek је historijski, specifican, ogranicen i odreden. Emocije nikako nisu opceljudske i vanvгemenske. Uopce nije tesko povezati odredene emoaije s odrede nim interesima, dok se samo traze primjereni interesi za emocionalna djelovanja иmjetnina . Svatko moze п slikama De!acroixa i и Rimbaudovom Bateau ivre naCi otjelovljenje koloпijalnih interesa Drugog carstva. А sto је gotovo snaz niji dokaz, иporedivanjem, recimo, Bateau ivre-a i Kiplin gove balade о Istoku i Zapadu mogи se bez teskoca иstano viti razlike francuskog imperijalizma' sredine devetnaestog stoljeca i engleskoga pocetkom dvadesetoga. Teze је. kako vec Marx primjecuje, objasniti djelovanje takvih pjesarna na nas. Izgleda da emocije koje prate drustvene napretke na stavljaju и ljudima dugo zivjeti kao emocije koje su Ьile povezane s interesima, i da и umjetnickim djelima one nastavljajи zivjeti lЋZmjerno SllaZnije nego StO Ьi Se to pretpostavilo kad se sjetimo da sп se one 'pak и meduvre menи sudarile sa sпprotnim interesima. vaki napredak unistava drugi napredak иpravo tim - sto napreduje dalje od njega, sto znaci : prelazi preko njega No ipak ga i иpotreЬ ljava, te и izvjesnom smislu ovaj os аје и svijesti ljиdi sa cиvan kao napredak, kao sto u realnom zivotи ostaje sacиvan и svojim rezultatima. Ovdje nastaje zanimljiva vrst иopeavanja, jedan Cin apstrahiranja. Posto mi mozemo dijeliti emocije drugih ljиdi, ljudi proslih razdoЬlja, drugih klasa i tako dalje, и naslijedenim umjetnickim djetima, moramo pretpostaviti da pri tome иcestvиjemo и interesima koji sи zaista Ьili opceljudski. Тi pomrli ljudi zastupali sи interese klasa koje sи Ьile nosioci napretka. Nesto sasvim drugo је kad иpravo sada fa8izam u ogromnim razmjerima proizvodi emocije koje nisu иslov ljene interesima veCine ljиdi koji im podlijezи.
�
DIJALEKТIКA U TEATRU
TEZE
О
63
ZADATKU UziVLJAVANJA U TEATARSKOJ UMJETNOSТI 1.
Savremeni tea�ar -!1olaZi od pretpostavke da predavanje neke teatarske иrnJetrune gledaocima moze иslijediti samo na taj nacin sto се se gledalac иZivjeti и likove komada. on ne poznaje nikakav drugi риt predavanja nekog umjet _ шckog djela, i ogranicava izgradivanje svoje tehnike na иsavrsavanje metoda pomocu kojih dolazi do takvog иZiv Ijavanja. 2.
sva izgradnja pozornice, naturalisticka ili nagovjes tajna, treba samo da iznиdi sto potpunije иzivljavanje gleфoca и prikazani milieu. 1
з.
. . �VO иzivljavanje (identifikacija), drustveni fenomen koji је и �dredenoj historijskoj epohi znacio veliki napre dak, sve v1se postaje prepreka daljnjeg razvoja drustvene �cije prikazivackih umjetnosti. Uzlazece gradanstvo, koje је ekonomskom emancipacijom pojedinca dovelo do snaZ nog razvijanja proizvodnih snaga, Ьilo је и svojoj umjet nosti zainteresirano za tu identifikaciju. Danas, kad је »slo �a<< lic:юst pojedinca postala preprekom daljnjeg razvoja prшzvodnih snaga, tehni а uzivljavanja u иmjetnosti izgи Ьila је svoje opravdanje . Pojedinac treba da preda svoju funkcijи velikim kolekti ima, sto se dogada kroz teske borbe pred nasim ocima. ,Sa stana-vista pojedinaca ne mogu se vise shvatiti odlucиjиca zblvanja naseg razdoЬlja, na njih pojedinci ne mogu vise иtjecati . Time otpadajи prednosti tehnike иZivljavanja, щ.edиtim s tehnikom иZivljavanja ni и kom slucajи ne otpada umjetnost. 4.
. Nemaju mnogo izgleda pokusaji da se tehnika иZivlja vanja tako preobrazi da nastane identifikacija s kolektivima (klasama) . Oni vode nerealistickim pojednostavljenjima i
64
.
BERTOLT BRECHT
apstrahiranjima lika i kolektiva istovremeno. Postaje nemo guce prikazati ulogu pojedinca u kolektivu, iako је upravo ona od najveceg znacaja.
ZBIVANJA IZA ZВIVANJA11
·
1
5.
ZВIVANJA
Teataгska umjetnost stoji pred zad.atkom da oblikuje novi nacin predavanja umjetnine gledaocu. Ona mora na pustiti svoj monopol na vodenje gledaoca koje ne podnosi protivljenja ni kritike, i treba da . tezi prikazivanjima za jednickog zivota ljudi u drustvu koja gledaocu omogucuju, ра i organiziraju, kriticki, eventualno protuslovni stav kako prema prikazanim zblvanjima tako i prema prikazivanju .
IZA
ZBIVANJA
ZЬivanja treba, dakle, predati gledaocu prije svega u njihovoj eudnovatosti ti. neohicnosti . То је potrebno kako Ьi ona Ьila predstavljena sa svoje sav1adti.ve strane, kako Ьi od poznatih mogla postati spoznata . 7.
Тime teatarska umjetnost likvidira ostatke obrednoga koji је se dde jos od prijasnjih epoha, ali i izlazi iz stadija u kojem је pomagala da se tumaci svijet i ulazi u stadij u kojem pomaze da se svijet preobrazi.
КАО
ZВIVANJA
MEDU
LJUDIМA
�
8.
Та izmjena drustvene funkcije cini neophodnom pot puno preuredenu tehniku. Medutim ona, nasuprot eventualnim bojaznima, ni u kom slucaju ne udalj uje osjecaje iz umje tnost i Ona, da . kako, bezobzirno preobraZava drustvenu ulogu emocija, koj•u one danas igrajц u korist vJastodrZaca. Uklanjanjem иZivljavanj a s njegove vladajuce pozicije ne otpad osje cajna reagiranja koja potjeeu od ti.nteresa i potiou aju interese. Upravo tehnika uZivljavanja dopusta osjec reakcije koje nemaju veze s interesima . Prikazivanje ajne koje se odlucrю odrice uzivlj avanj a dozvolice zauzimanje stava na osnovu SP.,Oznatih interesa, ·- to -zauzimanje stava cija.,j �.,Osj strana usaglasena sa njegovom ritickom stranom. ecajna
.
MoZda је vec postalo jasno da se fil�zofi, opisivaci svi] eta i naucavatelji ponasanja о kOJI. .�a . m1 �ovonm?, na . u lJUdl Ош е P kUP poseban naCin zani�aj � z� sudb� � ? : : ljaju samo reagiranJa ljudi na svOJU sudbшu, ош pnl�e 1 samoj sudbini . Reakcije ljudi opisuju s one strane s koJe se mogu vidjeti kao akcije. . kao dJelovanJe . . . lJUdl . Ali i samu sudblnu oni opisuJu ; ZЬivanja iza zЬivanja, ona koja odreduju �udbinu, s�o. �ас1 . ona rz:Ьivanja zahvatom u koJa se moz� �vatli.tl 1 u sudЬinu ljudi, doga�aju se, dakle, medu l]Ud1ma. . Predmet prikazivanja је, dakle, sklop drus�venih o_d nosa medu ljudima. Takvo prikazivanje је ne?b1cno, 1. ne . moze se shvatiti ako se ne shvati kao neuobiCaJeno .. Da li mi na pozornicama starih teatara susrecemo ne. sto drugo osim ljudi? . zb1vanJ . . koJa tr ba �а Da li se na njima prikazuJU � � budu shvacena uz pripomoc drugih s;vaп, а ne lJu�skih djelovanja? Drugaci]e re8eno, . izraZeno s na е� s!anov1sta : takva zЬivanja kojima је manJe �?tre�щo da. Ь1 b1la .razum u sv1m tac Пva, koja treba da budu razumlj1va tako шsu ama prikazani ljudi na djelu?
6.
9.
65
DIJALEKТIКA U TEATRU
2. GLUMIТI ONO STO SE ZBIVA IZA ZBIVANJA
Na neki nacin se moze pitati : а sta. је !ako с��о .u zЬivanjima koja cine nas Zivot, nase. zaJe�шcko ztvlJenJe _sa d gim Ijudima? Nisu Ii ona . sasv�m Pt;rodna? Ona s� neprestano zblvaju, ona su dio pпrodn1� роЈаvэ:. Upra�o о� koji ih savladuju ne cude im se, р:�Је to сше ?Ш kOJl dolaze pod tockove. Ne moze 11. se rec1 : »Na �.;v1tom tlu ne raste visoka raz<< - tome se ne treba cuditl . I : »А�о netko ne plati stanarinu, otkazace mu sobu« - to ШЈе zapanjujuce? . • Ali, eto, ро misljenju filozofa to se ne moze reC! .
•
•
н
5
Naslov је ovog napisa moj :...._ ор. D. S .
66
Naravno to se izrice, ali tи ima barem nesto neoblcno. �to se tice gornjih recenica, ipak vec postoje ljиdi koji prvи ne kazи, ako i ka:lи drugu. Тi sи se ljиdi cudili sto ј е krsevito tlo davalo niskи ra:l, oni nisи nalazili da је to samo ро sebl razиmljivo, iako је tako Ьilo vec stotinama godina. Oni sи tra:lili raz koja i na krsevitom tlи visoko raste, i naSli sи је. Njihovo cиdenje se isplatilo. Ра ipak sи oni, иpravo oni, jos иvijek govorili drugu recenicи. Oni ne samo da sи posjedovali tlo nego sи posjedovali i kисе i nemilosrdno su ]2_rotjerivali stanare koji пisи placali: Ova�av о os nije n�kako zapanjиjиCi, rekli sи oni prog naшшa. Ali. zasto se ti stanari, sa svoje strane, ne Ьi takode zapanjili? Mozda се se i njihovo cиdenje isplatiti? Gov�:;eCi _tehnicki : kako se moze иciniti zacиdnim je dno deloZiranJe , ma�ovno zblvanje и nasim velikiш gra dovima? . . Neki covjek и nekoj uniforшi donosi neko pismo, i иsliJed toga stanari morajи svoje stvari iznijeti na иliси. Zar to nije jasno? Zar to nije vec dиgo tako? Da, vec је dиgo tako. Zar to, dakle, nije prirodno? Ne, to nije pri rodno. S� је t�o, to је vee dиgo tаЈщ ali to, na primjer, . . o?иVIJek _ b1lo tako. U veCinи kamenog doba nije nitko DIJe d�nosю takvo pismo ili kamenи рlоси takvog sadr:laja. N1 и seoskи koliЬи srednjeg vijeka nije se donosilo takvo pisшo. N':�avno d� sи lји�е odиvijek protjerivali, ali ne na takav nасш. CovJeka koJeg sи tamo slali nije najmila dr:lava da preda pisшo. Ljиdi koji sи шorali da se isele stajali sи и drиgom odnosи рrеша njemи, i tako dalje. B�lo kak? Ьi!о, iz� zblvanja _ Iezi jos neko drugo zЬivanje. Sanю zbivanJe koJe se glиm1 ne sadr:lava kljиc. Ima tako reCi, prez;nalo . lica n�. pozornici da Ьi se razracun�vanje m<;>glo o�Ig_r�ti pred осiша. g}ed:=tlac�. Saшi prisиtni ne mogu pnkazat1 ш Jedno drugo ГJesenJe osiш predocenog. Zblvanje se ne moze stvarno razиmjeti, i to se mora pokazati. Mo:le se po�tиpJ.ti, li. oЬicno se postupa tako, da se и po:Vijesnim zblvanjima, navedenima kao poredenje, istra zиJи oni momenti Roji sи ostali isti. Stanarina postaje >>razumlj
67
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
postojanos�. Ni nova strane mijenjanja, nego mpravo kao sa svo]e posebne tada se ији роkаz ne drustvena nastojanja nove Ьile Ьi Као a. vidljiv cno plasti jи posta niti e stran � Ьi mogle koje nja ponasa vrste one samo e opisan shvac ne i dovesti do radikalne promjene. treba �ta sи ona sakrivena zblvanja iza zblvan ja koja treba ja zЬivan a vidljiv oЬicna ista stanov otkriti, sa cijeg da izgledajи strana? � ( Ја Ьiram naslov svog zЬivanja tako da on na?lo:VlJaV gao st��at1 . kraJ jedan odsjecak povijesti, ct.a�}e d.a. Ьi -�� pOV1JeSt1.) drugih naslova iz neke po1It1cke 11I obi�aJn�1 kao takva od po]ava na masov је stana iz e Deloziranj da se ta} historijskog znacaja. Ја је moram prik�zati tako masovno zb� njen historijski znacaj moze prep��-at1. Као ntom povi mome ga CIDI nost masov a vanje ( sama njegov g covjeka samo jesti ) ono pogada odredenog nezaposleno da Ьi . d�lo kao nekog odredenog Х"а. Moglo Ьi �е �omislOJi_ti X-kos tl, sto ПJegoV tO] и samo ziranog trebalo prikazati ne kao o иprav nosti, bezlic nosti, masov sti, edeno neodr znaci zЬi sko j �i Histo sno. pogre Ьilo � Ьi to Ali . � zaposlenoga Х. Је d��ozir�I vanjи (jednom takvom delozira?.jи) _spada, dalasmc _ 1 1 vlasti, jedan Х. Oni koji sprovode deloziran]e, kиcev spada d� er takod �оте k Ali Х. g delozirajи ga kao jedno · o�redemz;n svoJ је Х narocit, jedan o�:;edeni �ov� ek, s svih ostal� delo stvima, koji se nesumn]1VO razl1kиJe. od se nJegova ziranih. Recimo da se zove Franz D1etz. Onda toga �а protiv l;юri se st tome u o иprav i � sastoj borba kиce za оЬа о a sиv1sn , ratиn � Ьиdе jedan Х, broj и regist . spodoba vlasnika. Pri tome је, naravno, sveJedno da 1Ie,ova је li zdrava koja oduzima stan ima svijetle ili crne brkov da ne borba va Dietzo tiv, Ш bolesna� i tako dalje. Napro rij,sko zЪivan� e; hiэto o upгav је X-om nekim n a Ьиdе smat adira kako Dietz иpotreЬljava svojи masovnost, koja ga deg� od na jednog Х, da iZinakne tom gasenjи, tom otш1enJU covjecnosti - to је povij est. •
v
�·
.
ADIV UMJETNOST DA SE SVIJET РОКАZЕ КАО SAVL v cine Ljиdi koji zele da svijet pokazи _kao s�i,vladi se n� sto tnost иm]e о e govor ne kи pocet na sto dobro i. tnost umje teze niti i, tnost иmje sima иpravljajи prema propi ak, t:=tda Naime� ako oni »Umjetnosti<< povjere takav zadat sa ; се, и ajboljem slиcaju, doCi do neprijatnih kompromi 5•
68
69
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
»Umjetnost« tada moze i6i samo donde .i donde, ne pre stavsi da bude »Umjetnost«. Oni sami su pak stalno prisi ljeni da ostvaruju svoje namjere u okviru podrucja >>Umjet nosti<< ; »Umjetnost<<, ta staтa, rSlavna, iskUJSila, i.nstitucijama i ucendm stгuanjaaima SIIlab djevena sila, шrzovoljno се pri stati da zastupa neke od tih novijih tendencija uza svoje ostale starije tendencije ; no nasi filozofi morace se slиZiti i svim tim starim tendencijama. А ako se oni na pocetku odreknu govora о umjetnosti, ako se ne upravljaju prema propisima umjetnosti i ne teze umjetnosti, oni се moCi bezobzirno ostvarivati svoju zamisao, а ipak se nece morati potpuno odreCi koviStenja umjetnos6u; jer oiJJi mogu u svoje svrhe, svakako nakon tacnog ispitivanja, slobodno upotrije Ьiti svakojaka iskustva, strucna znanja i institucije umjet nosti. UpotrijeЬivsi umjetnost uvijek i samo tamo gdje im је za njihove namjere potrebna, oni се izgraditi jednu umjetnost ; jer bez sumnje се Ьiti umjetnost to da se svijet prikafe kao savladiv.
sto se nazivalo savremenim komadom, iii Piscatorovom pozornicom, Ш didaktickim komadom pripada epskom teatru.
ZABAVNI ILI DIDAKТICКI TEATAR? Ako se prije nekoliko godina govorilo о modernom teatru, spominjao se moskovski, njujorski i berlinski teatar. MoZda se jos govorilo о jednoj Ш drugoj izvedЬi Jouveta u Par.izu Ш Cochrana u Londonu ili о HaЬiminom prikazi vanju Dybuka, koje zapravo takode pripada ruskom teatru jer ga је rezirao Vahtangov. Ali sve u svemu, sto se moder nog teatra tice, postojale su samo tri teatarske metropole. Ruski, americki i njemacki teatar medusobno su se veoma razlikovali, no slicili su u tome sto su Ьili moderni, �to su uveli tehnicke [ arti.stioke nov1ne. U odredenom smis1u dolazi.lo је cak ti do tslienosti u stilu, i to vjerovatno zato sto је tehnika internacionalna (ne samo oni elementi tehnike koje pozornica neposredno upotreЬljava nego i oni koji na nju utjecu, kao na primjer film ) i zato sto se ra dilo о velikim napre4nim gradovima u velikim industrijskim zemljama. U najnovije vrijeme izgledalo је da је u starim kapitalistickim zemljama berlinski teatar vodeCi. U njemu је tokom izvjesnog vremena najsnaznije i tada najzrelije dolazilo do izrafaja ono sto је zajednicko modernom teatru. Posljednja faza berlinskog teatra, koji је time, kako је reeeno, sашо u najmscem obliku pokaztivao tendenoiju raz voja modernog teatra, Ьila је takozvani epski teatar. Sve
1. EPSKI TEATAR
Rijec »epski teatar<< izgledala је mnogima u seЬi pro turjecna, jer su se, ро primjeru Aristotela, epska i dramska forma iznosenja fabule smatrale iz osnova razlicitima. Raz lika izmedu oЬiju formi nije se nikako gledala samo u tome sto jednu izvode zivi ljudi а druga se slнzi knjigom ( орсе је priznato da sн epska djela kao ona Homerova i srednjo vjekovnih pjesnika Ьila takode teatarska prikazivanja, а da su drame kao Goetheov Faust Ш Byrono'lf Manfred najzna cajnije djelovale u oЬliku knjige). Tu је razliku izmedu dramske i epske forme vec Aristotel vidio u razliCitom na cinu izgradnje, ciji su zakoni obradivaпi u dva razlicita ogranka estetike. Тај је nacin izgradnje zavisio od razlicitih naCina na koje su djela prиZana puЬlici, jednom preko pozornice, drugi put knjigom. No ipak, . neovisno od toga, postojalo је »dramsko<< i u epskim djelima, а »epsko<< u dramskima. Gradanski roman је u proslom stoljecu razvio prilicno mnogo »dramskog<<, а pod tim se razumijevala jaka centralizacija fabule, moment medusobne povezanosti poje dinih dijelova. Izvjesna strastvenost izrюsenja, izvlacenje sudara snaga oznacavalo је ono »dramskO<< . Epicar DoЬlin dao је odlicnu karakteristiku kad је rekao da Ьi se epika za razliku od dramatike, mogla tako reci skarama razrezati na pojedine komade koji ostaju potpuno sposobni za op stanak. Ovdje se nece raspravljati о tome kako su nestale kru ' te i - kako se dugo smatralo - nepremostive suprotnosti izmedu epike i dramatike. Dovoljno је ako se ukafe da su vec i tehnicka dostignuca omogucila pozornici da uvrsti pripovjedacke elemente u dramska predstavljanja. Mo�c nost projekoije, veca moguenost preobraiZavanja pozormce pomoeu motoriziranja, film - upotpunШ su opremu pozor nice, i to u vrijeme kad se najvafnija zЬivanja medu ljudima nisu viSe mogla jednostavno prikazivati tako da se pokre tacke sile personificiraj u ili da se lica pod:reduju nevidljivim, metafizickim silama. Za razumijevanje zЬivanja postailo ј1� neophodno da se okolina U kojoj ljudi zive siroko i »znacajnO« predstavi.
70
BERTOLT BRECHT
Naravno da se ta okolina prikazivala i u dotadasnjim dramama, ali ne kao samostalan element, nego samo preko sredisnjeg 1ika drame. Ona је nastajala iz rea�anja ju naka prema njoj. Vidjelo se onako kako se moze vidjeti bura kad jedrilice na pucini razapnu jedra, ра se vidi kako se jedra povijaju. No sada, u epskom teatru, trebalo је da ona samostalno istupi. Pozornica је pocela pricati. Vise nije uz cetvrti zid nedostajao i pnipovjedac. Niije samo pozadina zauzimala stav prema zblvanjima na pozori:lici time sto је velikim tab lama prizvala и sjecanje druge istovremene dogadaje na drugim mjestima, sto је potvrdivala ili opovrgavala izjave likova projicirandm dokumentd.ma, sto је apstr�tne govore dopunjavala konkretnim, culno shvatljivim Ьrојkацщ i sto је plaэticnim ali ро smislu nejasnim zЬivanjima stavila na raspolaganje brojeve i izreke - ni glumci se nisu pot puno preobrazavali nego su dгZali odstojanje od prikaziva nog lika, cak su jasno izazivali na kritiku. Ni sa jedne strane nije se gledaocu vise omogucavalo da se jednostavnim иZivljavanjem u dramske osobe nekri ticki ( i prakticno bez posljedica ) preda dozivljajima. Prika zivanje је izloZilo teme i zblvanja procesu zacudnosti ; ta је zacudnost Ьila potrebna za razumijevanje. Pri svemu sto је »samo ро seЬi razumljivo« ljudi se jednostavno odricu razumijevanja. »Prirodno« је moralo doblti moment upadnoga. Samo su tako mog1i doci na Vtidjelo zako111i uzroka i posljedli.ce. Djelovanje ljudi moralo је istovremeno Ьiti takvo, i moralo је istovremeno moCi da bude drugaCije. То su Ьile velike promjene. �--.,-.Gledalac dramskog teat'ra kaie : Da, to sam i ја vec osjecao. - Takav sam ја. - То је prirodno. - То се uvijek Ьiti tako. - Potresa me patnja ovog covjeka jer za njega nema izlaza. - То је velika umjetnost : tu је sve samo ро seЬi razumljivo. - Placem sa zaplakanim, smijem se s nasmijanim. Gledalac epskog teatra kaie : То ne Ьih nikad pomislio. - Tako se to ne sinije Ciniti. - То је vrlo upadljivo, gotovo nevjerovatno. - То mora prestati. - Potresa me patnja ovog covjeka jer Ьi za njega ipak Ьilo izlaza. - То је velika umjetnost : tu nije nista samo ро seЬi razumljivo. - Smi jem se zaplakanome, placem zbog nasmijanog. -
DIJALEKТIКA U TEATRU
71
2. DIDAKTICKI TEATAR
Pozorrnca је poeela djelovati роuспо. Nafta, iпflacija, rat, drustvene borbe, porodica, religi ja, zito, trgovina topovskirn mesom, pos1:ali su predmeti te atarskog prikiazivanja. Zborovi su objasnjavali gleda� njemu nepoznata .stanja stvari. Fdlmovi •sн prikaziv:ali monti rana zblvanja iz citavog .svijeta. Projekc:ije su donosile sta tisticki materijal. Time sto Sll »pozadine« .stupHe naprijed, djelovanje ljнdi G,zlozeno је kri�c:i .. Po��:�alo se �гivo i yra� vo djelovanje. Pokazali su se l]Ud1 kOJ'l su znali sta сше 1 oni koji to nisu znali. Teatar је postao posao za filozo�e: dakako za takve filozofe koji nisu zeljeli samo tumaCin svijet nego ga ti mijenjati. Dakle, filozofiгalo se; i na1��valo se. А gdje је ostala zabava? Jesu li nas opet posJeli na skolsku klupu, da s nama postupaju ka.o s analfaЬetima? Treba li da polaiemo ispite, nborimo se za svjedoZЬe? Ро opcem ,shvaeanju postoji veoma veltika razltika iz medu ucenja i zabavljanja. Ргvо је mozd.a korisno, ali samo drugo је ugodno. Mi treba, dakle, da branimo epski teata� od sumnje da on mora biti veoma neugodan, neveseo ра 1 naporan posao. . Mi sada mozemo zapravo re6i samo da suprotnost 1Z· medu ucenja i zabavljanja nije prirodпa nиZnost, niti da је uvijek postojala, niti da uV'ijek mora postoj �И. .· Bez sumnje је ucenje kakvo poznaJemo 1Z skole, 1Z pripremanja za svoj poziv i tako dalje, mucna stvar. No treba takode razшisltiti pod kakvim se 11slovima ono doga da -i s kojom svrhom. Ono је, zapravo, k.upovina. Znanje је samo rоЬа. Ono se nabavlja radi dalje prodaje. Kod svill onih koji su pre rasli skolsku kl-upu ucenje se mora provoditi tako reCi sa svim ,tajno; jer onaj kojti pmzna da jos mora douciti ob�z vreduje se kao netko koji naprosto premalo �а. Os� _ ena faktonma kOJ1 toga, korist od ucenja је veoma ograrnc. su van domaooja onoga sto 'uCi. Postoji nezaposlenost pro tiv koje ne pomaie nikakvo znanje. Postoji podjela rada koja cini nepotrebnim ibl nemoguCim cjelovit.o znanje. Oko _ ucenja se na:jcesce trode oni kojima nikakav tгud VIse nece pomoei. Ne postoje mnoga znanja koja pribavljЭ:ju moc, al.i postoje mnoga znanja koja samo moc pгiba�l�a. Za razlioite sl.ojeve naroda ,ucenje d.gra veoma raz1Ic1tu ulogu. Postoje slojevi koji ne mogu zamisliti pobolj�anje
72
BERTOLT BRECHT
postojecih prilika; prilike im se cine dovoljno dohrima za njih. Bilo sta da se dogodi s naftom, oni time doЬivaj.и. Uz to: oni se ipak vec оsјееаји pomalo u godinama. Jedva da se moie pozivjeti jos mnogo godina. Сети da se tu jos mnogo исi? Oni sи rekli ·svoju konaenu rijec, haиg. Ali po stoje slojevi koji »jos nisu blli na redu«, koji su nezado voljni prblikama� kojli �u ogromno zalinteresirani za prakti cnи stranи ucenja, kO]l- se bezuslovno zele orijentirati koji �naj� _ ?a su ?�z ucenja iz�Ьljeni - _to su najbolji i Л:a:jpa zuchriJI исетс1. Takve razl1ke postOJe 1 medu zemljama i narodima. Volja za иcenjem zavi.si, dakle, od цmogo cega; ра ipak pos•tojli lagodno ucenje, veselo i borbeno ucenje. �ad n_e _Ьi bilo t�o zaba�og исеnј_а, onda teatar, ро . c1tavoJ SVOJOJ stzuktur1, ne Ь1: Ью u staD]u da роисаvа. Teatar ostaje teatar i kad је didakVicki teatar' i ukoIiko је on dоЬат teatar, on је -i zabavan. 3. TEATAR 1 NAUКA
No kakvog posla ima nauka s umjetnoscи? Mi sasvim dobro znamo da naиka moze Ьibl zabavna' ali u ·teatar ne spada sve sto је zabavno. Kad sam utkaz.ivao na neprocjenjive иsluge koje mo derna naиka, pravilno иpotrijeЬijena, moze иkazati иmjet nosti, narocito teatru, cesto ·Sam сио da SU umjetnost i nauka dva hvalevrijedna ali potpuno razИCita podrucja Ij �dske �jelatnos�i. Naravno da је to strasno otrcano орсе m]esto, [ dobro Је da se odmah brzo potvrdi kako је to potpuno tacno, koo i ve6ina opCih mjesta. Umjetnost i nauka dјеiији na vrlo razliCite nacine, sla:Zem se. Ра [pak moram priznati, ma kako to lose zvucalo, da ја kao ·umje tnik ne izlaztim nakraj bez иpot·reЫjavanja nekili nauka. То moze kod mnogih izazvati ozbiljne SUIШ1je u шоје umje tnicke sposobnosti. Oni su naиceni da и pjesnkima vide jedinJstvena, pгilicno neprirodna Ьiса, koja sa zaista Ьozan skom sigurnoscи spoznaj.u stvari koje drugi mogu spoznati san:no s vel
DIJALEKТIKA U TEATRU
73
musice. Ја ne ze1im, bez daljnjega, okrivljavati tu dvojiou da su trebali ove nauke za svoje pjesrncko djelovanje, ne zelim opravdatli sebe pomoeu njili, ali moram reei da su meni nauke potrebne. I cak mor.am priznati da Irnivo gle dan::n na svak.ojake ljude о kojima mi је pozna.to da nisu na vlisini naиcnih spoznaja, sto znaOi da oni pjevaju onako kako ptica pjeva, Ш kako se pretpostю;rlja da p1Jica pjeva. 'Юime ne ze1im ire6i da odbaoujem Iijepu pjeэmu о ukusи os1ica ili da odbljam uZitak p}oVii.dbe SЗ!ШО zato Sto njihov pisac nije studirao ga.stronomijи i1i nautiku. Aii ја :rnislim da ljиdi koji se ne ko11iste svim pomoeniш sredstvima da Ьi shvati1i ve1ika· i zamrsena �blvanja S"\rlijeta njih ne mogu u dovoljnoj mjeri spoznati. Uzmliшo da trreba prikazati veblke st·rasti ili zЬivanja koja utjeeu na sudЬine naroda. Danas se drii da је jedna takva strast, recimo, nagon za moci . Pretpostavimo da је нeki pjesnik >>OSjetiO<< taj nagon, i ze1i pustiti nekog covjeka da teZi ka mo6i - kako da on sad shva.ti neobleno kompli ciranli mehanizam unutar kojeg se danas postiZe moe? Ako је njegov junak politicar, kalю funkcionira politika? Ako је poslovan oovjek, kako funkcioniraju poslovi? А, onda, ima jos i pjesniЮa koje strastveno inteгesi-raju bas politika i ekonomija, nmogo viSe nego nagon za mo6i pojedinca! Kako da oni pribave potrebna znanja? Hodajuci ро sv:ijetu otvorenili oCiju, jedva da се ste6i dovoljno iskustva, mada Ьi to jos uvijek Ьilo viSe nego da sam.o kolutaju oCima и ljupkom Iudlilu! Osnivanje nowna kao lVolkischer Beobach ter ili tvrtke kao Standard Oil prilicno је komplioirana stvaт, i te se stvari nikome bez daljnjega ne objese о nos . Va:Zno podrucje za dramaЧcara је psihologija. Pretpostavlj a • se da ako ne oblcan covjek, а ono Ьi ipak bar pjesnik mo rao Ьiti и stanju da pronade uzroke Jlшji nekoga covjeka natjeraju na uЬistvo. On Ьi morao moCi da »Sfun jz sebe« da sliku dиsevnog stanja nekog· uЬice. Pretpostavlja se da је и takvom slucaju dovoljno zagledati se и sebe samoga, а onda postoji jos i fantazija . . . Iz niza razloga ne mogu se vise prikloniti toj иgodnoj nadi da blh na tako komota� nacin nesto иredio. Ја vise ne mogu и sebl samome prona6 sve uzroke koji su pronadellli kod lјш:Ъi, kako se vidi iz novinskih i naucnih obavijesti. Као Jni oЬican sиdac pri donosenju presиde, ni ја ne mogu ь,еz daljnjega stvornti zadovoljavajucи 1Sliku о dttsevnom staпju nekog uЬice. Mo derna psihologija, od psihoanalize do bihevioгizma, pcibav lja mi znanja koja mi pomazи da sasvim drugacije ocijenim
74
75
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRlJ
·slueaj , naroCito kad uzmem и ob.zir rezultate sociolog.ije а ne za.Ьoravim na ekonomijи i povtijest. Ljиdi се re6i: a1i to postaje zamrseno. Ја moram odgovoriti: to j este zamrseno. MoZda си ih иvjeriti, ра се se sa mnom saglasiti da је go mila liter�ih dje�a J?rilien? prim�tivna; а:Ы ipak oni се, . tesko zabrшиti, �p1tat1: Nece li onda jedan posjet teatru . postat1. sasv1m tJeskobna stva:r ? Odgovor ј е na to: nece. Bilo koliko znanj a da postoji и nekoj poeztiji, ono mora . . . n b1ti potpuno preobraze ? и _POezijи. Njegovo preradivanje zadovolJ �va иpravo onaJ uZ'l�k koji prip:rema pjesnistvo. . Dakako, I�JeS�a sklonos� �иblj em prodiranj и u stvari, zelja . . da se s�Jet �c�n1 savladi�I?· iako ne zadovoljava onaj uii . tak kOJ'l pruzaJи znanost1, 1pak ј е prijeko potrebna d a Ьi se и vrijeme koje ј е bas vrijeme velikih otkrica ·i pronalaza ka ·иZivalo и njegovim pjesniclcim djelima.
soj okoJJi.ni је, bez .sumnj e, Ьilo bolr11i.J1 nesиglasica, tes�o podnosivih stanj a, i to stanja koja se nisи t�sk? po�oslla samo zЬog moralnih sk11!.1pula. Glad, bladnoca 1 иgnJetava nje ne podnose se tesko samo zЬog moralr11i.JJ skrupиla. Ni иzrok nasih istrШvanj a Illij e Ьiо samo taj da potaknemo moralne skrupиle о odreden[m stanjima. (iako se takve sk'Пl pule lako mogu pota6i, ali ne kod svih :slиsalaca - takve se skrupиle, na pri.mjer, rijetko poticи kod onih slиsalaca ko jima doticna stanja donose doЬit ! ). Uzrok nasih istraZivanj a Ьiо је da pronademo sredstva koja Ьi nюgla иkloniti ova te sko podnosiva stanj a. Mi, naime, nismo govorili и ime mo rala, nego и ime onoga koji ј е ostecen. То sи zaista, dvije razlicite stvari, jer cesto ostecenima иpravo moralne ириtе aovore da se morajи pomiriti sa svojim polozajem. Za takve oraliste ljиdi postoje zbog morala, а ne moral zbog ljиdi. Ipak се se iz reeenoga шооi shvatiti и kolikoj mjeri i и kom smislи је epskd teat.ar moralna иstanova.
4. ЈЕ LI
EPSKI TEATAR MOZDA
»MORALNA USTANOVA•?
Ро Friedrichи Schilleru teatar treba da Ьиdе moralna ustш:э-ova. Kad је Schiller postavio ov.aj zahtjev, jedva da ти Је palo na pamet da Ьi on mogao i.stjerati pиЬliku iz teat�a Иш� s�o .s poz? mice moraliz1ra. U njegovo vrijeme . риЬ�l_<а Ш_Ј е 'l_mala _шsta protiv moraJiziranja. Tek ga је к:asmJe Fnednch Nшtzsche pogrdho nazvo.o moralnim tru bacem Sackingena. Nietzscheu је zanimanje za moral izgle dalo tmиrna ��var, Schiller је и tome v.idio ne8to posve �abav�o. On ШЈе _ Poznavao niSt-a sto Ьi ЬНо zabavnije i pru zalo v11se zadovolJ stva nego propagiran je ideala. Gradanstvo se sprema � da k?�s!itt�ira ideje . nacije. Namjestiti svojи _ �иси, hvalitl vlastlti seSiir, napla6ivati svoje racune veoma Је �аЬ��о. Nasиprot tome, _ govori•ti о propadanjи svoje _ kис�, bit� prlШO:an � а proda]'и svoga starog seSJra, placati svoJe ["acune za1sta Је tmиran posoo, i tako је Friedrich �!et�sch� v� dio •stvari j edno stoljece kasndje. On Illij e imao liJeplh nJ eCi za moral а tako ni za prvog Friednicha. Mnogi sи � е okrenuli i protiv epskog teatra s tvrdnjom . . da Је on prev1se moralan. U stvari sн raspra·vljanja о mo ralи za epski teatar tek na dтugom mjestи. Оп је vise zeblo · proиcavatJi nego moralizirati. Dakako, proucava:lo .s e а m tim је dosao deЬljd kraj : morai price. Mi naravno �е шo zemo tvrditi da smo se prihvatili proиcav�ja iz cъ'ste zelje z� proиcav�j em i bez drugog opiplj ivog povoda, i da smo _b1I1 potpuno IiZI1enade ni rezиltatima svog proucavanja. U na-
!
�
5. MOZE L I S E SVUGDJE STVORIТI
EPSКI TEATAR?
U pogledи stila, epsk.i teatar nije nesto naroai.to nov� . Svojrim izloZЬenim ka;["akterom i svojiш nagla.SavanJem arti stickog on је srodan prastarom teatru Azije. Srednjovjekov ni misteriji kao i klasicni spanjolski i j ezuitski teatar po kaztiva1i sи didaktticke tendencije . Ovi oblici teat•ra odgovarali sи izvj esnim tendencijama svog vremena i propali s-u s njdma. I moderni epski teatar povezan ј е s odredenim tendencijama. On se, ni u kom slиса:ји, ne moze svugdj e stvoriti. VeCi.na velikih nacija nije danas sklona pretresanju svojih proЬlema и teatru. London, Pari.z Tokio i Rim dr:le svoj e teatre и posve druge svrhe. Sam � и malom Ьrоји mjesta i na k:ratko vrijeme Ьilo ј е dosad pogodnih prilika z a epski poueni teat�. U Berlinu је fafuam energicno obastavio razvoj takvog J ednog teatra. Оп pretpostavlja, osiш odredeno�( tehnickog standaorda, i sna:lan pokret и -dr.ustvenom Zivotct zainteresiran za slo bodno pret:resanje Zivotnih pitanja и svгhи �jihoyog rjesa vanja, а koji taj interes moze obraniti protlv svih 'Sиprot nih tendencija. Epski teatat· је naj siri i najdosljedniji pokиsaj ka modernom velikom teatru, d i:ma da rpi"ebrodi sve one ogrom ne teslюee koj e imajи da prebrode IS-ve Zive snage na pod rucjи politike, filozofije, na:uke i umj etnosti.
76
BERTOLT BRECHT
ISPLAТI LI SE GOVORIТI
О
AМATERSKOM TEATRU?
Svatko ko zeli da ozЬiljno proucava teatarsku umjet nost i njenu dшstvenu funkcij.u uБnice dobro ako uzme u оЬ�� i razr:e ��like u kojima se ta umjetnost javlja van . ve1ikih msmtuCI]a, dakle s.pontana, nesawsena d. nerazv!ije пa nastojanja amatera. I kad Ьi amateri Ьili samo ono 6ime ih umjetnici od zanata oЬieno smatraj.u, naime igrajuca puЬlika, oni Ьi ostali dovo1jno Шteresantni . . . ёesto se moze cuti da su predstave amate�skih teatara r; a nisko� duho�no� i. �j �tnickom nivou. Tu tvrdnju ne cemo �:'dJe pobble asp1t1�at1. Ima i suprotnih tvrdnji, pre ma k?ЈШш . se. barem. и ]ednom dijelu predstava javljaju mnog1 prnrodш talent1, i neke tntpe pokazuju veLiku volju da se u;s avrse. �о izgleda da је omalovaZavanj e amaterskog . t �atгa 1ра� �оћkо ras1re o da se moramo upitati: sta � Ьi b1lo kad Ь1 шvо amaterskih teatara zaista bio toliko nizak? ' Da Ii on tada иорсе ne Ьi bio vaZan? OdO"ovor Ьi morao "' gla-s'iti : Ne! . . Kri� o је vjez:ovanje. da se ne isplati govoriti о nastoja ПJ � r;ы larka u ';IШJ :tnosti, ako .se ргi tom samoj umjetnosti »шsta ne doprш os1«. Losa predstava u teatш nije predsta _ nasupr va koJa, ot dobroj, ne ostavlja nikakvЉ utisaka kod gledalaca. >dirnuti« ne samo dobra n�go i lo8a umjetnost - i onda kad netko nije dimut, П]emu Se nesto dogada. Bio dobar Ш los, teatars:ki komad uvlijek sadrZi sliku syij�ta. Glumci po�azuj dobro Ш l se, kako se ponasa :z! ? ju . l]ud1 u odredemm S1tuaoi]ama. Sazna]emo da se ljuЬomoran <:ovjek panasa tako i. tako, Ш ·da se to i to dogada zbog lJubomore. Bogatas podlijeze tim i tim strastdma starac osjeca ovo ili ono, seljanka nesto cini ovako ili onak� i tako· dalje i tako dalje. То ohrabшje gledaoca da s tv � ar odre dene zakljucke о zivotnom toku. Ako se on sam ovako ili ?n�? pona�a, moze rafun ti - kako cuje - da се usli � . JedШI ovo ili ono. Gledalac )С doveden do dijeljenja odrede-
DIJALEKТIKA U TEATRU
77
nih osjeeaja s asobama koje nastupaju на pozornici, Ј time do toga da ih odobrava i priznaje kao opceljudske, razum .
ljive i prirodne. То ne moraju uvijek Ьiti ispravni, opce Jjudski, pгirodni osjeeaji. Kako su filшovi u tome slicni teatarskim komadima ali su poznatiji, ta се se misao naj bolje objasniti na primjeгu jednog filma. U Шmu Gunga Din koji је izgradeп ро jednoj Kiplin govoj noveli, vidio sam borbu engleskih osvajaca sa doma cim stanovnistvom. Jedno hindusko »pleme« - taj pojam .sadrZi vec u sehi nesto divlje, necivilizirano, u suprotnosti s pojmom »narod<< - napalo је engleske tшре и Indiji. Hindиsi su hili primitivni ljudi, smijesni ili losi. Smijclni kad su Ьili vjerni Englezima, loseg kar:aktera kada su blli nepгijateljski raspolozeni prema njima. Engleslci vojnici Ьi jahu postenjacine pune humora, i pu:Ьiika .se smijala kad su oni pucku gomilи obradivali udarcima pesnica i »ura zumljivali«. Jedan је domorodac izdao svoje sunarodnjake Englezima. zrtvovao је svoj zivot da Ьi njegovi zemljaci iz gublli, i za to је doЬio odobravanje dirnute pиЬlike. I ја sam Ьiо sam dirnut i raspolozen da odobravam, i smijao sam se na prav.im mjestima. I to iako sam citavo vгijeme znao da nesto nije u redu. Zn:ao sam da Hindusi niэu primitivci bez kulture, vec da posjeduju prastant ve licanstvenu kultиnt, i da Ы se taj Gunga Din mogao i sa svim dшgaCije ocijeniti, na primjer kao izdajnik svog na roda. Вiо sam dirnut i razveseljen, jer је to sasvim krivo prik�ivanje Ьilo u:mjetnicki uspjelo, i jer је bilo poduzeto sa mnogo spretnosti i talenta. Jasno је da takav umjetnicki doZivljaj .ne ostaje bez . posljedica. On slaЬi dobre instinkte i sпazi lose; opov:rgava i spravna iskustva i siri kгive spoznaje; ukratko, falsificira sliku svijeta. Ne postoji nijedan teatarski komad, nijedna teatarska predstava koja ne prodire, na ovaj ili onaj na.Cin, и shvaeanja i emocije gledalaca. То sto ona nikad ne ostaje Ьеz posljedica .govori samo u prilog umjetnosti. ёesto se razmatra politiCko djelovanje teatarske umjet nosti, i one »nepoliticne<< , njen utjecaj na donosenje politickih sudova i na stvaranje emocionalnih politickih raspolozenja. Nitko ne poriee djelovanje umjetnosti na moral, nijedan propovjednik, nijedan socijalisticki misiilac. VaZno је kako se na pozornici postupa sa ljubavlju, b•rakom, radom, smr cu; kakvi ideali se postavljaju i propagiraju pred onima koji se vole, pred onima koj.i se Ьоrе za svoj opstanak i tako dalje. Ovdje, na v.rlo ozЬiJjnom podrнcju, vrsi pozornica gotovo funkciju modne revije. Na njoj •Se ne prikazuju
78
BERTOLT BRECHT
najnoviji kostimi, nego najnoviji nacini ophodenja : ne po kazuje se sta se nosi, ali kako se ponasa. Djelovanje teatarske иmjetnosti na stvaranje ukusa ШЈе najvaZпije, ali је gotovo najocevidnije. Kako se treba lijepo izraiavati? Na koji se naCin treba dobro grupirati? sta ј � 'l_lOpce lijep o? sta је elegantno ponasanje? sta је . _ lukavstшa? zad1VlJиJиca S pozornice se иtice па иkus и stotinи pojedinosti, оп se poboljsava Ш se kvari. Jer cak i � ;e�Иsti6noj umj :tnosti, upravo и njoj, ukиs ri.gra оd lисиЈиси ulogu. I гuzno se mora prikazati s иkиsom. Gru piranje . �� po:z:_�rnici vodenje licnosti preko pozornice, : kompoz1C1Ja ЬоЈа, SVJetlo, upravljanje zvukovima i tono ''ima - sve sн to pitanja ukusa. Tako tea,tarska umjetnost ima politicke' moralne estetske pos:ljedice, dorbe ili lose, prema svom karakteru � �:st� se zaь:>ravlja n? kako �е teatralan naCin odvija _ nego sto se dijete odgoJ covjeka. PnJe upozna s razlozima ono s�z? aje sas�� teatralno, kako ·tireba da se ponasa: : Ono сще bl1_ VIdi) da se mora ·smijati ako se ovo i1i ono dogodi. Ono se smije kad se drogi smijи i ne znajнCi zasto. Najcesce је potpиno zbunjeno ako ga upi tajн сеmн se smije. Dijete, isto tako, place zato sto to �ine drugi� ono ne samo sto pгolijeva suze nego . osjeea _ 1 pravн tt;g;u · То se wda na pogreЬima, cije znacenje . dJeca норсе ne shvacajи. Ti teatralni dogadaji оЬlikијн karaktere. Covjek kopka geste, mimikи, infleksije glasa. I plac nastaje zЬog tuge, ali i tиga nastaje zbog placa. Ni s odraslima nije drugaCije. Njihov odgoj nikad . ne prestaJe: Samo mrtve ne mijenjajи 1jиdi iz njrihove okoline. Onaj koJi razmisli о tome shvatice znacaj teatra za oЬlikovanje karaktera. On се shvatiti sta znaci kada hbljade pred stotinama hilja:da igrajи teatar. Slijeganje ramenima nije odgovor na nastojanja tolikih Ijиdi oko нmjetnosti. Ni sama нmjetnost ne ostaje netaknиta time sto se izvodi na sasvim иspиtan, bezbrizan, naivan naoin. Umjet rюst teatra, је tako reCi, najljиdskija, najrasprostranjenija od svih umjetnosti. Ona se najcesce rizvodi, ne s amo na pozorilli<:i nego i и Zivotи. I teatarska иmjetnost nekog naroda 111. vremena mora se prosиdivati kao cjelina, kao zivi orgaшzam koji nije zdrav ako ,svi njegovi иdovi nisи zdravi. I to је jedan razlog zbog kojeg se i splati govoriti о amaterskom teatru.t2 " Ovo је prvi. dio veceg nedovr�enog clanka ciji је naslov trebalo da Ьиdе : Sest kromka о amaterskom teatru. Brecht је ostavio i daljnje
DIJALEKТIКA U TEATRU
79
ULICNI PRIZOR OSNOVNI MODEL JEDNOG PRIZORA EPSKOG TEATRA
Prvih petnaestak godina nakon svjetskog rata1з iskи savao se и nekim njemackim teatvima razmjerno no"· naбin g1нme koji se zbog svog jasno izvjestavajиceg :i opi snog kaтaktera, te zato Sto se s1uZio komentatorskim zborovima i projekcijama, nazvao epski'm. Роmоси odre-· dene, ne sasvim j ednostavne tehnri.ke glun1ac se distancirao od Iika koj1i је igrao, i 'podvrgao sitиacij,e komada takvom kнtн gledanja da sн one morale postati predmet gledao ccve kritike. Pobornici tog epskog teat1·a navodili sи da se na taj nacin lakse mogu savladavati nove teme, vrlo zamrsena zЬivanja klasnih borЬi и casu. njihovog straho vitog zaostrenja, jer se njime mogu prikazivati drustveni proseoi u svojdm kauzaln.im vezama. No za estetikи tim se pokusajima otvorio Citav niz znatnih. teskoea. Razmjerno је jednostavno postaviti osnovni model epskog teatra. Na prakticnim pokиsirna odaЬirao bih oh.icno za primjer najjednostavnijeg, tako reCi >>prirodnog« epskog teatra :z;Ьivanje koje se moze odig:ravati na svakom иHcnom иglн: ocevidac prometne nesre6e prikazuje okup ljenim ljиdima kako se nesreea zbila. Тi ljиdi mozda nisu vidjeli zЬivanje, ili se s prikazivacem пе slэ.Zи nego na zЬivanje »drugaOije gledaju« - ali glavno ј е da prikazi vac prikazнje ddanje vozaca ili pregaienoga i1i оЬојiсе tako da krug gledalaca moze doci do nekog sиda о nesreei. Тај s� primjer epskog teatra najpcimitivnije vrste cini lako razиmljiv. Ра ipak iskнstvo исi da је on za slи saoca Hi Citaoca zafudno tezak cim se od njega traZi da shvati dalekoseznost zakljиcka prema kojem је takvo priteze za taj clanak, koje glas e : •l) Da Ii se isplati ,govoriti о a1111lterskom teatru? 2 ) Amater i diletant. Razlika је izmeaи arna1:era i diletanata. Ama· te� и Sf10 rtu _nije d!Jetant. Amater moze Ьiti иmjet.nik, i to veliki umje tшk. Diletantizam Ј е opona�an]e profesюnalaca. Amater mora pronaCi vlastitи иmjetnost. 3 ) Amaterski teatar и Njemackoj prije Hitlera. Poku saji иmjetnika (mиzicara i drarnaticara) da stvore puckи umjetnost. In ternacionalni muzicki festivali и Baden-Badenи. Djeca igrajи teatar. •Upo trebna mиzika«. Amaterski teatar radnika. 4) Sta radnik moze da it:ra? Za amatera је teze da igra naturalisticki nego •stilizirano•. Оп ј е 1pak najsnainiji 11 realisticnom. 5) Amateri igraju klaur1ski prizor. Pokиsi sa grupom �vedskih amatera. $ta је elementarni teatar? Konstatacija da tru· ра posjedиje veoma mnogo dara za komicno, i da rnoze nevjerovatno pla sticno igrati cim smije osloboditi svojи fantazijи. 6) Dramatika za ama tere. Forma revije је napredna. Moderna drarnatika razvija umje!PJ oJ;>like revije (Abell, Aиden, Blitzstein, Wangenheim.) . Lo�e reyi}11. az о prtanje - . h<;шorira'!je dran;aticara. Drarnat.ika arnate ra. 'l'erspekt!vaJ Iz teksta ]С 1ZOSitaV'ljen kra6i paэus s podaclma tO veds.-=am pttlatetizmи 1930-tih godina - ор. D.S. " U pitanjи је prvi svjetski rat; ese· је napi's �n 1914(}. - {\р. D. S.
80
DIJALEKTIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
kazivanje na ulicnom иglи osnovni oЬlik velikog teatra, teatra naиanog •razdoЬlj a. Time se, naime, ·podrazщ:ruijeva da se epski teatar и svim svojtim pojedinostima moze javiti kao boga:tij,i, zamrseniji, razvijenij i, ali da, principijelno, ne mora sadrzati druge elemente no to prikazivanje na ulicnom uglи da bi mogao Ьiti ve1iki teatar; i da se, s ·druge strane, ne Ьi moglo vise gO"voriti о epskom teatru kad Ьi и njemи nedostajao i jedan od glavnih elemenata prikazivanja na ulicnom иglu. Dok se to ne shvati, ne moze se zapravo shvatiti ovo sto slijedi. Dok se ne shvati sta је u tvrd.njd da •taJkvo prikazivanje na u1icnom uglu dostaje za osnovni model velikog teatra - ono novator sko, neuoblcajeno, sto bezuvjetno izaziva kritiku, ne moze se zapravo shvatiФi OVO sto slijedi. RazлnisИmo: navedeno zblvanje oeito nije ono sto podrazumijevamo pod umjetnickim zblvanjem. Pr.ikazdvac ne mora Ьiti •иrnjetnik. То sto on mora znati da Ьi po stigao svoj cilj , zna prakticki svatko. Uzmimo da on ne moze izvesti tako brzu kretnju kao unesreeeni kojeg pod rafava, onda za objasnjenje treba samo da kaze: on se kretao tri puta brie, i njegovo prikazivanj e nece Ьiti bltno okrnjeno ni obesnafeno. Prije ј е tacno da su njegovom savrsenstvu postavljene izvjeэne granice. Kad Ы okolnim gledaocima u1pala u oOi njegova эposobnost preobrafava nja, to Ьi zasmetalo prikazivanjи. On mora izbjegavati ponasanj e pri kojem Ьi netko uzviknuo : Kako li ovaj vjerno prikazuje jednog vozaea! On ne smije nikoga »za carati«. On ne treba nikoga izmamiti iz svakidasnjice и »viSe sfere« . On пе mora raspolagati posebnim sugestivnim sposobпostima. А sasvim је s.igurno da u nasem ulianom prizortt otpada j edna od glavnih karakteгistika oЬicnog teatra; stvaranje iluz:ije. Predstavlj an.je иl.icnog prikazivaca ima karakter ponavljanja. Zblvanj e se dogodilo, а ovdje se dogada nj egovo ponavlj anje. Ako teatarski prizor u tome slijedi ulicni prizor, onda teatar v.ise ne krije da је tea· tar, kao sto prikaz:ivanje na ulicnom иglи ne kгije da је prikazivanje (i ne twdi da је samo zblvanje ) . Onda se и potpunosti ocituje da је igra priredena, da је .tekst na иceil napamet - sav aparat i sve pripreme. Gdje је tada dozivljaj, dozivljava li se tada иорсе prikazivana stvarnost? UliOni pгizor O>dozivlj aj« , abl on ne stremi tome da
81
svoje prikazivanje prevrati u »dozivljaj•c gledalaca; cak i dozivljaj vozaea ili pregafenoga on predaje samo djelo rnicno, а ni u kojem slиcaju, bez obzira koliko zivo иoЬ liCio svoj e prikazivanje, ne pokиsava ·da ga prevrati и lagodan doZivljaj gledaoeev. Nj egovo prikazivanj e ne gubl, na primjer, u vrijednosti ako on ne reprodиcira иZas sto ga је nesreca pobudila: dapate, опо bi ,prije izgubllo vrijednosti. On nije orijentiran na proizvodenje cistih emo cija. Teatar koji ga и tome slijedi u stvari mjenja svojи funkci}u, sto valj a shvatiti.
и
Bitan је element ulienog prizora, koji se mora na Iaziti i и teatarskom prizoru zeli li se on nazivati epskim , cinjenica da prikazivanje ima drustveno prakticni smisao. :lelio nas prikazivac pokazati da pri takvom i takvom po nasanjи prolaznika ili vozaca nesreca jeste ili nije neiz bjefna, ili Yrsio prikazivanj e da razj asni tko је kriv njegovo prikazivanje teZi praktiCnim svrhama, ono dru stveno intervenira.
Svrha njegoYog prikazivanj a odredиj e koji stиpanj potpunosti on pridaje svojem podrazavanjи. Nas prikazi vac ne mora imitirati cjelokиpno ponasanje svojih likova, nego samo ponesto, upravo toliko da Ы se doblla odre dena slika. Teatarski prizor veCinom daje znatno potpи nij e slike, shodno njegovom sirem kru.gu interesa. Kako se tи uspostavlja veza izmedи ulicnog .i. teatarskog pri zora? Glas pregazenoga, da izvucemo j edan detalj, moZda и pocetku nije igrao nikakvu ulogu u nesreci. Razlika u miSljenjи oeevidaca о tome da li se jedan povik ( »Pazi!«) ёuо iz usta unesrecenoga i1i nekog drugog prolaznika moze naseg prikazivaca ponиkati da podrazava taj glas. Pitanje se moze resiti prikazivanjem glasa - starca ш zene, ili samo visokog i1i dиbokog. No odgovor na nj moze ovisiti i о tome da li је to Ьiо gla:s obrazovanog ili neobrazo vanog covjeka. Da 1i је uzvik Ыо glasan ili tih moze igrati znaCa.jnu ulogu, j er Ы zbog toga krivica vozaca mogla Ьiti veca ili manja. Valja prik<и:ati i niz svojstava pregafenoga. Је 1i Ыо rasijan? Је 1i ne8to rastrp;lo nje govu pafnjи? �ta Ьi to moglo Ьiti? �ta је to и njegovom ponasanju иkazivalo da ga је rastresla upravo ova а ne neka druga okolnost? Itd, itd. Као sto se vidi, na8a vjeZЬa prikazivanj a na ulicnom иglи prиZa mogucnost za prilieno bogato i mnogostrano odslikavanje lj-udi. Uprkos tome, teatar koji и Ьitnim elementima ne zeli prevazici ono sto prиZa nas ul.icni prlizor morace prihvatiti izvjesne granice
6
82
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
podrзZavanj a. Takav teatar mora Ьiti и stanjи da odrede nom svrhom opravda иpotreЬljavane elemente.t4 PrikazJivanje, na pгimjer, moze stajati pod znakom naknade stete itd. Vozac se priЬoj ava otpиstanja s posla, oduzimanj a vozacke dozvole, zatvora, а pregзZeni visokih Ьolnickih troskova, gubitka radnog mjesta, trajne nakaz nesp C? sob�юst-i za rad. Na tom роlји prika nosti, �ozda . v Zlvac ugradUJ e svo]e llkove: Pregazeni је mogao imati nekog pratioca, kraj vozaca је mogla sjediti njegova dje vojka. U tom је slисаји drust1,eno polje j asnije vidljivo. Karaktere се Ьiti moguce bogatije ocrtati. D�ljnji је Ьitni element ulicnog prJzora da naS pгi . . kaZivac SVOJ e karaktere и potpunosti izvodi iz njihovog djelovanja. Оп podrзZava njihova djelovanj a i time do zvoljava zakljиcke о пjima. Teatar koji ga и tome slijedi odlиcno prekida s obicajem postojeeeg teatra da djelo vanja zasniva na karakteгima, 1da djelovanje zakloni od kritike time sto ih predstavlja kako nezadriivo, prirod nom zakonitoscи, pюizilaze iz karaktera koji .fu izvrsavajи. z a n�seg icno? pri.kazivaca karakter sto ga .treba prika . . ZlVatl ostaJe ve11C!na koJa se ne mora и potpunosti odre diti. U okviru izvjesnih granica on moze Ьiti ovakav ili onakav, to nije vзZno. Prikazivaca zanimajн ona njegova svoj stva koja sи izazvala ili spri.jeCila nesre6и.t5 Teatarski pi1izor moze poka.Uvati fliksiranije inilividинme. No оп tada
·�
�
." Cesto susrece"'?o sva�odnevna prikazivanja koja su potpunija podrazavanJ!' od ono� sto g� Је potrebovala nasa nesreca na uglu нlice . Ona su ob1cno kom1c'!e ,PПrode. Nas susjed (ili nasa susjeda) mozda nas »zabav!Ja« p_okazuJ_uCi s�<;rtost naseg kucevlasnika . Podrazavanje је _u takvom slui;aJ.U. obi!�to, 1 bogato varijantama . BliZim ispitivanjem 1pak b1sn: 9 нtvrdiii da 1 .to, naoko vrlo kompleksno, podrazavanje •uzi m.a na шsan« samo sasv1m .
�
.
13
Sve . osobe koje ро karakteru ispunjavajн prikazivaceve uvjete, koJe pokazUJU crte kakve on podrazava, stvarace istu situaciju - ор. В. В. •
83
mora Ьiti и stanjи da svoj indiVIidинm oЬiljeZi kao pose ban slиcaj , te da naznaci i djelokrug dгustveno najrele vantnijih ucinaka. Mogucnosti pilikazivanj a naseg ulicnog pгikazivaca krefu se и uskim granicama ( taj smo model odabrali da blsmo ·doSli do sto иzlh g;ranica ) . Ne treba li teatarэki pгizor svojim -Ьitnim elementima da prevazi lazi okvire ulicno� prizora, to се njegovo vece Ьogatstvo smjeti da proistiee samo iz obogaCivaлj a. Pitanje grani cnih slucajeva postaje akиtno. Izv;uci cemo j edan detalj. Moze 1i se nasem и1icnom pгikazivacи desiti da, recimo, иzrujanim tonom reprodи cira tvrdn}и vozaca kako ј е bio 'iscrpljeп predиgim radnim vremenom? (То ти se, samo ро seЬi, 1sto tako ne moze de s.iti kao sto �se, recimo, nekom poslanliJю cilakon povratka ne moze desiti da svojim zemljacima zapocne opisivati raz govor s kraljem rijeCima: »Vid,io sam bradatog kralj a« . ) . Da bi ти se to moglo desiti d.li, jos Ьоlје, da Ы ти se to moralo desi ti, Ьilo bi, bez sнmnje, nиzno zamisliti takvu sitиacijи na и1iспош иglи и kojoj је ta 11zrujanost (upravo povodom nekog odredenog vida dogadaj a) ligrala posebnи
иlogu. (U nasem gornj em primjeгu do takye Ы situaoije doslo da se kralj npr. zakleo da nece b1·ijati bradи dok . . . itd.) Treba, dakle, da potraZimo stano•viste s kojeg na§ prikazivac шоzе .tи uzruj anost podvrCi kr.itici. Samo ako se nas prikazivac stavi na sasvim odlredeno stanoviste, moze ши se desiti da podrзZava uzrujani ton vozaca, ako, na primjer, napada vozace jer se ne brinн dovoljno da im radrui dan Ьиdе kra6i ( »On cak nije пi и .эindikatu, ali kad nekog pregazi, eto ti uzrujavanj a! ,Ја sjed.j.m vec deset sati za volanom'« ) . Da b i stigao dovdj e, znaci da b i glиmcи mogao doili j eliti odredeno stam.ovis.te, ,teatar mora poduzeti niz zahvata. Ako teatar poveca isjecak prikazanoga time sto vozaca pokaze и viSe sitиacij a а ne samo и prometnoj nesreCi, on time nikako ne prevazilazi svoj model. On stvara samo jos jednи sitиacijи modelskog karaktera. Моgисе је zamisliti prizor iste vrste kao i иlicni p1izor Ul kojem dolazi do dovoljno motiviranog prikazivanj a postanka emocija рориt one vozaceve, iLi j edan prizor и kojem se vrse poredenja glasovnih modиlacij a. Da ne prevazidc� modelski prizor, teatar mora samo svaki put iznaci оnи tehniku kojom se emocije podvrgavaj и kritici gledaoca. Time, dakako, nije receno da se gledalac principijelno mora onemoguciti и
sudjelovanjи и izvj esnim prikazivanim emocijama ; no pre-
84
BERTOLT BRECHT
uzimanje је emocija samo јеdап odredeni oblik (faza slijed) kriti�e. Teatarski �rikazivac, glumac, mora pri�ijeniti tehniku pomoeu koje moze reproducirati ton prikazanoga s izvj �sпom rezervol?, s odstojaпj em ( tako da gledalac moze kazat1 : »Оп se uzruзava - uzalud, prekasпo, kопаспо« itd.). Ukratko : glumac mora ostati prikazivacem оп mora repro ducir�ti prikazi_v�ogэ: kэ:о tudu osobu, о� u svom prika . . ZIVaDJU Пе SШI]e �bnsatl �ПО »10 је Оп UCinio, to је оп rek�o«. �n пе SШIJe dozvoliti da dode do potpuпog preo brazavaщa u osobu koju prikazuj e. �еdап _Ј е od ыtпih elemeпata ulicпog prizora prirodno . drzanJe ulicп�g pпkaziv aca, i to u dvostrukom pogledu ; оп stalпo vodi racuna о dvije situacije. Оп se ропа5а pri rodпo kao prikaziva�, а dozvoljava i da se prikazivani pri r?dno ропа�а. On шkad пе zaboravlja, i nikad ne dozvo l]ava d� se zaboravi, da је оп prikazivac а ne prikazivani. Т� zпc;tci. : опо 8�<;> puЬlika vidi пiје stapanj e prikazivaca i p�kaz�vanoga! шЈе пeki samostalni, neproturjecni treci s . п.еЈаsшm obns1ma prvoga (prikazivaca) i drugoga (prika Zivanog · kako пат to uoblcajeпi teatar pruia u svojim � Э: produkCIJama.16 Mi�ljeпja i osjecaji prikazivaca i prikazianoga nisu poistovjeceni. Dolazimo time k jednom od specificnih elemeпata ep skog teat:�, do takozvanog efekta zacudпosti (Verfrem dun�s - 1!1 V-efekta? . Р� tom ·se, ukratko receno, radi о te�c1. �ОЈО� se pnkazzvanim zЬivanjima medu Ijudima moze pпd.ati �ec.at песе� upadljivog, песеg za sto је po . samo ро seЬi razumljivo пiје trebпo оЬза�ПЈеПЈе, �to ШЈе naprosto ��rodno. Cilj је tog efekta da gledaocu om�guCi plodпu kпt1ku sa dru�tveпog stanoviSta. Mozemo li dokazati da taj V-efekt ima znacajпog udjela u пasem ulicnom prikazivanju ? Moze�o z�isliti sta se desava ako је prikazivac pro . p oiZVesti pustю V-efekt. Mogla Ьi пastati slijedeca situacija. Jed� Ь1� gle�Iac mogao reCi : »Ako је unesreceni, kao sto to Vl �okazu]ete, р�о za�ora�io па cestu desпom nogom, onda Је . . .«. Nas Ь1 ga pnkaz1vac mogao prekinuti i reCi : »Ја sam pokazao cta· је on пajprije stupio па cestu lijevom !I?gom«. Pri prepirci је li prikazivac zaista najprije Iijevom 1ћ desno� П_?gO ID; �akor�cio .па �estu i, prije svega, sta је unesrece?1 Ью uс1шо, рпkаz1vа пзе se moze tako mijeпjati da dolazz do V-efekta. Posto prikazivac sada tacno pazi па ·
v
·
�
" Najjasnije је to razvio Stanislavskl
-
ор. В.· В.
DUALEKТIКA U ТЕА1ЋU
85
svoj pokret, posto ga izvodi oprezno, vjerovatno i uspo reпo, to on postiie V-efekt : to znaci da on taj djelic zЬi vanja cini zacudnim, on ga пaglasava ро vaZпosti. 1 stvamo, V-efekt epskog teatra pokazuje se kao koristan i za naseg ulicпog prikazivaca, drugim rijecima: on se javlja i u ovom svakodnevnom malom prizoru prirodпog "teatra na ulicпom uglu, koji ima malo veze sa umjetпoscu. Jos lakse se kao element svakog ulicnog prikazivanja prepoznaje пeposredni prelaz od predstavljaпj a па komeпtar, koji је karakteristi can za epski teatar. Ulicпi prikazivac pr,ekida, kad mu se god to cini moguCim, svoje podraiavaпje objasпjeпjima. Zborovi i projicirani dokumeпti epskog teatra, izravno оЬrа сапје njegovih glumaca gledaocu, principijelпo su ista stvar. Moze se, пadam se пе bez cudeпja, ustaпoviti da ја ni sam spomeпuo specificпo umjetпicke elerneпte kao odlucu juce za na5 ulicni prizor, а time i za epski teatarski prizor. Nas је ulicni prikazivac Ьiо u stanju 1JLspjesпo sprovesti svoje prikazivanje pornocu sposobпosti koje »prakticпo svatko irna«. Kako је s umjetпickom vrijedпoscu epskog teatra?
Epskom је teatru stalo da svoj osпovni model stavi na ulicni ugao, to zпaci da se vrati па пajjedпostavniji >>pri rodni« teatar, na drustveпi poduhvat, ciji su motivi, sredstva i ciljevi prakticпi, zemaljski. Model zadovoljava iako mu nisu nuiпa takva оЬјаsпјепја teatarsko8 igraпja kao sto su »Пagon za izraiavanjem«, »prisvajanjem tudih sudЬiпa«, »dusevni dogadaj<<, »nagoп za igranjem«, »zadovoljstvo u fabuliranju« itd. Је li, dakle, epsld teat:ar nezainteres.iran za umjetпost? Korisпo је prvo drugacije postaviiti pitaпje, naime ovako : mozemo Ii svoje иmjetпicke sposobnosti koristiti u svrhe иlicпog prizora? Nije tesko na ovo pitanje dati po tvrdaп odgovor. 1 prikazivaпje па иlii�пom иglи sadr.Zi иmjetnicke elemente. Мапјi stиpnjevi umjetnickih sposoЬ пosti nalaze se u svakom covjekи. Nije stetno sjetiti se toga и velikoj umjetпosti. Sposobnosti koje mi nazivamo umjetnickima bez sumnje uvijek mogu naci mjesta u okviru granica postavljenih nasim ulicпim mode:lom. Опе се djelo vati kao umjetnicke sposobпosti i ako пе prekoracujи te granice (па primjer, ako пе dolazi do potpuпog preobra1.a vaпja prikazivaca и prikazivaпu osobu). 1 zaista, epski је teatar vrlo иmjetnicki posao, jedva zamisliv bez umjetпika i artistike, fantazije, humora, sиosjecanja; bez svega toga i jos mnogo cega drugoga оп se ne moz,e uprainjavati. Оп
86
DIJALEKTIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
mora da Ьиdе zabavan, i роисап. А kako se umjetnost moze razvijati iz elemenata иlicnog prizora bez ispиstanja ili dodavanja nekog elementa? Kako iz njega nastaje teatar ski prizor s njegovom izmisljenom fabиlom, njegovim priи cenim glиmcima, njegovim povisenim nacinom govora, nje govom sminkom, njegovim suigranjem viSe igraca? Da li nат је potrebno иsavrsavanje nasih elemenata kad napre dиjemo od »prirodnog« prikazivanja k »иmjetnom« ? Nisи li prosirenja koja poduzimamo na nasem modelи da Ьismo dosli do epskog teatra stvamo elementarnija? Vec nam kratko razmatranje moze pokazati da ona to nisи. Uzmimo fabulu. Nasa ulicna nesreca nije uopce bila iz miSljena. А ni oЬicni se teatar ne bavi samo izmisljenim zЬivanjima, sjetimo se blstorijskih komada. No i na иlicnom иglи moze se izvoditi neka f.abula. Nas prikazivac moze svaki cas doci и polozaj da kafe : vozac је kriv jer se zblvanje desilo kako sam to pokazao. On ne Ьi Ьiо kriv da se ono desilo kako си to sada pokazati. I tada moze izmisliti neko zЬivanje i prikazati ga. Ako је и pitanjи . nauceni tekst, tada n.as prikazivac moze za nekи sиdsku ras pravн и kojoj treba svjedociti, naнciti napamet i prostиdi rati tacan tekst prikazivane osobe, koji је za tи prilikи mo gao zapisati. On tada takode donosi prostиdirani tekst. Ako se radi о prostиdiranom igranjи vise osoba : takvo se pгikazivanje samo ро sebl. ne odigrava иv:ij ek и umjetnicke svrhe ; pomislimo na praksи francиske policije, koja oЬicava da glavni иcesnici и nekom kriminalnom slнсаји pred njom ponove odredene Ьitne sitиacije. Ako је и рitапји maska : male promjene и izgledи, na primjer kиstranje kose, mogu se иvijek poduzimati и okviru prikazivanja neumjetnicke vrste. Ni sminka se ne иpotreЬljava satno и teatarske svrhe. Brkovi vozaca н ulicnoj sceni mogи imati odredeno znace nje. Oni sн mogli иtjecati na svjedocenje eventualne pra tilice. Nas prikazivac to moze predstaviti na taj nacin sto се prikazati vozaca kako gladi imaginamи bradи dok svojи pratilicи navodi na iskaz. Time prikazivac umnogome moze иmanjiti vrijednost pratilicinog svjedoeenja. No prelaz na upotreЬljavanje prave brade и teatarskom prizoru prouzro kuje jos izvjesne teskoce, koje se j avljajи i pri kostimiranju. Nas prikazivac mo:le и odredenim okolnostima staviti na glavu vozacevи kарн, na primjer ako hoce pokazati da је on, mozda, Ьiо pijan ( lose mн је stajala na glavi), ali prikazivac to moze иciniti samo и odredenim okolnostima а ne bez daljnjega (vidi gomja razmatranja о granicnim slиcajevi-
87
gore prikaz . ь ivaca Ыаkе ma '. ) · No pri prikazivanjи роmоси vise . Je preo нpotn se : da desiti se moze . navedene vrste I VdJe dol.aztm� kako Ьi se razlikovale prikazivane osobe. . ? se prшz ves � samo do ogranicenog kostimiranj a.. Ne. SШIJe sob�. ( Eps e ztvan pпk ? t� s ai i �. iluzij a da sн prikazivac ?: . . et]er��� �ostl teatar moze tи iluzijи spщecltl narOCl�O P.� n oЬilJezem k�� nac nek1 na sи ! koji mima miranjem Ш kosti mo иspos�av1.ti moze toga, predmeti posebne pafnj e. ) Osim nadш�Jest.ю �и pogle tom и Ьi koji l mode ni J· edan osnov ih �Ic »letec ih v takoz je zivan � aS dosadasnj i : иlicno prika avate, pпka � svoJ ali prod Ьi � da ljиdi, Ti a«. avac prod �ih g covJeka ; . �ne�o zujи kako lose obиcenog tako i elegantno nago':J �]ne Ш:Uе �e izv � . Liko rekvizita i malo zahvata oni ogr m 1st �ce�] �m� b1t1 и и ravaj � poko se сети rizore pri V�]a� и.c� (pns vac prika i иlicn :�a nas ojima' se pokoravao i . aJиCI lZ azav podr 1 a kravatи sesir, stap, rukavice boшr1van kao. о re govo e ovom о dalje i oni · vЈ esne �jegove crte, sttha rеЬи нроt i imo nalaz a п1'ети ! ) . Kod ulicnih prodavac vnog. model�. osno g �ase r okvi i је v kaka ru . и istom okvi пtmove, bllo da Је Oni иpotreЬlj avajи fiksne nejednollk� . и pitanjи prodaja novina Ш naramemca. n1 mode1 Takva razmatranj a роkаzији da nas osnov zadovoljava. Ne postoji elementarna razlika izmed';l prirod t atar nog epskog teatra i иmjetnog epskog te:э-�r�. Na8 ]е � II.ZVo na ul>bogzn bas c:ienja nisu Ј llJ7. zbl.vanje cija је drustvena �aija ј �Ш: i vlada SVJ.D:?J �ОЈ1 govdm elementima. РоЬиdа Је tzvodeщa J ed� dogada Ьl�и ? �om n йi ovo и se koj.i iti, prosud : . se moze raz1iCito Sl edica, moze ponoviti. i koj[ jos nije zavrsen nego �е IШa�I _P? J vode tako da је donosenje sиda о njem';l znacaJ nO. �ilJ Је u: od n]a �ode a Sredst a. J dogada y . nja da olaksa ocjenjivanje . ar sa govarajи tome. Epski је teatar vtsoko art1sttcki tea! 1toscи. zamrsenijim sadriajima i sirom drustvenom svrhov teat:a, Postavljajиci ulicni prizor kao osnovni mod�.l epskog Sfэ:VlJ P te Jи, ? funkct en drustv asnи j .a: иjemo � mi ти dodelj . t� IZШJen �oze se ma koJ ро � mo kriterije za epski teatar . . il1 ne. Osno-ym ]и zblvan lenom s smi. о и njem и e s . 1i radi va vodi�e model posjeduje prakticno znace?j.e. On �x_nogиca ave k�J� ljima pokиsa i glиmcima da рп �zgra�Jl . pr�dst proЬle cki artistt a, �. 1 pitanJ na poseb teska cesto prate kci]a fun ena drиstv li је lи drиstveni proЬlemi, vгSe kontro cjelokupnog aparata jos jasno intaktna.
�
k
88
.89
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
О TEATRALICI FA�IZМA
К а r 1 : Mislis li ti da teatar ne podraiava sато zbl vanj a iz zajednickog ziv1j enj a ljиdi nego i nacin na koji se OVi dogadaji podriavaj и »и zivotи<< ?
Т h о m а s : Nedavno sто razgovarali kako Ьi se moglo doei do igranj a teatra cija Ьi prikazivanj a zajednickog zivljenja ljиdi dala gledaocima kljиc za savladivanje nj iho vih drustve'nih proЬlema. Mi smo trazili neko oЬicno, иces talo zЬivanje iz zivota koj e se opcenito ne oznacava kao teatralno jer se ne odigrava medи umjetnicima i ne slijedi umjetnicke svrhe, ali koj e ipak pokazиj e ироtrеЬи teatarskih sredstava i istovremeno predstavlj a demonstra cijи koj a gledaociтa treba izruciti kljиc za savladivanje neke nejasne sitиacije. Pronasli smo mali prizor na иg1и neke ulice и kojem је ocevidac saobracajne nesrece pro1az niciтa izvodio ponasanj e unesrecenih. Iz nacina glиme иlic nog prikazivaca istakli smo neke crte koje mogи iтati vri j ednosti za nase igranje teatra. Sada zeliтo proтatrati drugacijи vrst teatarskog prikazivanj a, koja se takode :р.е igra и umjetnicke svrhe niti od strane umjetnika, ali se иcesta1o иprilicиj e na ulicama i na skиpoviтa и zatvore nom. Mi zeiimo da promatramo teatralikи и nas.tиpи fa sista.
К а r 1: Mislim da i ovo promatranje zapravo treba da slиzi teatru, i тоrат priznati da mi to izaziva izvjesnи ne1agodи. Kako da тisliт na teatar kad је zivot tako иza san ? zivj eti, naiтe ostati и zivotи, posta1o је danas итјеt поsси ; tko се sad jos razmis1jati о tоте kako Ьi se иmjet nost тogla odrzavati и zivotи? cak i recenice kao sto је ova иpravo izgovorena vec m i izgledajи oinicne u ovim daniтa . . Т h о т а s : Razumijeт taj osjecaj . Ali mi sто se ipak s1ozili da igranj e и teatrи koje тi iтamo и vidи treba da siri иpravo ovu иmjetnost ziv1jenja. Ako govoriтo о teatra Iici t1aCite1ja, onda, dodиse, govoriтo kao strucnjaci za teatralno, ali i kao potlaceni. Na ocig1ed Ьijede covjecanstva kоји stvarajи ljиdi, тi govorimo о иs1иgата koje nasa итjetnost moze pruiiti silovanj и. Mi se svojoт иmjetnoscи namjeravamo boriti protiv izraЬljivanja covjeka covjekom.
U tи svrhи moramo tacno ispitati s kakvim sredstvima ra diтo, а ta cemo sredstva najbo1je proтotriti tamo gdje ih ne pnim.jenjиju profesionalni umj etnici u umjetniCke svrhe, jer ni mi svojи profesionalnи umjetnost ne ieliтo priтije
niti и итjetnicke svrhe.
т h о т а s : Da, to mislim. I sada vam pred1aiem da ispitamo kako t1acite1ji naseg vreтena igraj и teatar, ne sa mo и njihovim teatrima nego i na иlici, na skиpovima u zatvorenoт kao i и njihovim privatnim stanovima i njiho vim diplon{atskim urediтa i dvoranama za zasjedanja. А mi pod igranj eт teatra pri tom podrazumijevamo da se oni ne ponasajи sато kako to njihov posao neposredno zahtijeva, nego da svjesno dјеlији pred осiта svijeta svoje neposredno obav1j anj(( poslova pokиsavajи nametnиti jednoj pиЬlici kao иvj erlj ivo i priтjerno.
�
К а r 1 : Uzmimo ponajprije ma1a dramatiziranja, koja tako karakteгisticna za nacionalsocijalizam. Pri tom s e radi о tоте da se odredenim stanjiтa koj a n e роkаzиј и narocito иpadljivи fоrти da teatra1ni izraz. Кlasican pri mjer za to је pozar Reichstaga. Ovdje је opasno� t о� o munista dramatizirana i izgradena и efekt. Drug1 рnтзеr pruia 30. jиli, kada Fiiћrer licno uhvati nekoliko ho�?sek sualaca in flagranti i jedna se vj erovatno samo potencrзalna politicka protиstruj a иoЬlicava и fakticnи, p1asticnи i аkиt . пи zavj erи. No mozeтo preci i na izravno glumacke v1dove . Nema nikakve sumnje da se fasisti ponasajи sasvim naro Cito teatralno. Oni imajи za to specijalnog smisla. Oni sami govore о reZiji, i Citavu sи gomilи efe ata preuzeli i�r�vno iz teatra: reflektore i propratnи muz1kи, zborove ! azne nadenj a. Neki glиmac mi је prije nekoliko godina pricao а је Hit1er cak uzimao satove kod dvorskog �1иrnca Bas�1a . и Miinchenи ne sато iz tehnike govora nego 1 lZ ponasanз a. On је, na riтjer, исiо scenski korak k?rac�nje ј�а а, � . pri kојети se koljeno potpuno Isprav1зa 1 gaz1 se Citav1m tabanom da Ь!i. se hod uOinio majesteticnim. On је uCio i naj izrazitij i nacin da skrsti ruke, а prostиdirao је i lezemo drianje. То ima и seЪi neceg koтicnog, zar ne? sи
�
�
?
p
�
т h о т а s: То ne Ьih kazao. Tacno је da и tоте leZi pokиsaj da se obmane narod, oji treba da n7sto �исnо prostudirano i tиde drii za pпrodno ponasanзe veћkana, za prirodeni izraz njegove velicine i njegovog neoЬicnog Ьiса. Osim toga, radi se ovdje о imitiranjи jednog g UI:?ca
�
�
koji је, kad је sam nastupao na pozornici, kod mladih 1Za zivao podsтijeh svojim neprirodniт ponasanjem, ukoceno s6и i nadutoseu. То је, mo:lda, smijesno, a1i namjera tog
90
BERTOLT BRECHT
tovjeka da popravi sebe ро tиdim uzorima sama ро sebl nije smijesna - iako је njegov uzor Ьiо smijesan. Pomisli na bezbrojne sasvim razumne m1ade 1јиdе, nimalo sklone neprirodnosti ili varanjи, koji sи и isto vrijeme pokиsavali pod:rZavati ponasanje filmskih junaka. I tи је Ьi1о 1ose odabranih uzora, · ali Ьi1о је i dobrih uzora. Pred1aiem da se ne zadd�mo predиgo na Hit1erovom роkиsаји da pro studka impozantan starovski nastиp, vec da predemo na promatranje onih teatralnih e1emenata koje on i drugi jи naci njegova kova nisи izravno posиdili od teatra, iako ih i teatar na5eg vremena иpotreЬljava. Ја bih se ze1io pozaba viti reprezentativnim vidom njegovog ponasanja. К а r 1 : Da, иcinimo to. Promatrajmo ga kad nastиpa kao ve1iki uzor ! Као praslika Nijemca, primjer omladini ! Т h о m а s : Nisam mis1io samo na to. Та strana је ocig1edna. То jos pripada imponiranjи. То је ро Siegfriedo vom kа1ири, nesto ma1o preobrazenom, tako da је uz to i izvjesno velikosvjetsko d:rZanje, sto se narocito moze stиdirati na fotografijama koje роkаzији njegove naklone (pred Hindenburgom ili Mиssolinijem ili damama sa drиSt venog vrha). Uloga kоји on izgradиje (prijate1j muzike, иZiva1ac и pravoj njemackoj muzici ; nepoznati vojnik svjet skog rata ; veseli davalac i c1an narodne zajednice ; dosto j anstveno ozalosceп, suzd:rZaп) individиalno је obojena. Nasиprot rimskom diktatoru, ovaj iskazuje јаsпо preziranje tje1esnog rada. (Опај se rado pokazuje tamo gde se zida, ore, sofira, mасије.) Оп voli stav inspiciranja. Vrijedna znatnije pa:lnje је jedna fotografija njegovog do1aska и Italijи (Vе песiји). Mиssoliпi ти, cini se, pokazиje grad. Mazalot7 pred stav1ja zapos1eпog i pos1ovnog trgovackog pиtnika, koji је иjedno fini poznavalac arhitektщ·e, иosta1om, i oko1пosti da ne smije staviti na· g1avu mekani sesir, Ьi1о Ш ne Ьi1о sunca. Pri jednoj posjeti и Neиdeckи, kod starog i bo1esпog Hindeпburga, оп pred kamerom predstav1ja vese1og gosta te kисе. Domaciп i пjegov иnиk izg1eda da nisи tako zaboravili na kameru kao on, te ispadajи iz prizora. Оп, naravno, ima da zadovo1ji mnogim funkcijama, ne иspijeva ти иvijek da ulogu zaista cje1ovito oЬlikиje. Во1је је иspio prikaz jednog prizora и kojem Fiihrer daje svoj prilog za zimskи pomoe. On ј е zad:rZao nekoliko novcanica, а j edna је tako
17 Antifa§isti�ki p odrugljivi sinonim za Hitlera, koji ne asocira samo na njegovu li�ila�ku pro§lost vec i na njegovo zamazivanje Ш •farbanjec stvarnih prilika u Trecem Rajhu - ор. D. S .
DIJALEKТIКA U TEATRU
91
slozena d a s e moze gurnиti и otvor saЬirne skraЬice. Ipak prikazivacи иspijeva da prikaie potpuno ma1ogradansku gestiku : on izg1eda kao da vadi пovCic iz novcanika. Na pros1avi Ьitke kod Tanпeпberga оп jediпi иspijeva napo1a autenticпo izraziti spomeп palima iz 1914, i to iako ima da d:rZi ciliпdar па kri1и ! То је и najbo1jem smis1и primjerno. No podiimo dalje. Promotrimo, pl'li.je svega, naCin na koji оп dје1ије pri svojim velikim govorima koji pripremaju пjegove poko1je Ш ih obraz1aiu. Razumijes li, mi ga mcr ramo promatrati tamo gdje оп zeli puЬlikи dot1e dovesti da se иZivi u njega i da kaze : Da, i rni Ьismo tako ucinili. Ukratko, gdje on nastupa kao covjek, i ze1i puЬliku иvjeriti da prihvati пjegove radпje kao naprqsto 1judske i same ро seЬi razum1jive, i da se stoga еmосiопа1по s1ozi s njime. То је vr1o zanim1jiv teatar. К а r 1 : Tako је, а vr1o је razlicit od teatra sto ga izvodi ocevidac пesrece па пasem иlicпom ug1u. Т h о m а s : Vr1o razlicit. Mog1o Ьi se cak reci da је razlicit vec time sto ima mпogo vise zajedпickog s teatrom koji vidimo па pozorпici. Ovdje пastaje ono uzivljavanje pиЬlike и vrsioca radnje koje se оЬiспо smatra najЬitnijim produktom umjetпosti. Ovdje је prisutan опај kvalitet роv1асепја za sobom, preobrazavaпja svih g1eda1aca и jednи je dinstvenи masи, koji se traii od umjetnosti. К а r 1 : Moram ti reCi da me taj obrat malo p1asi. Cini mi se da ti sad svom silom zeliS povezati proizvodeпje uZiv1javanja s izvodeпjem ovog sumпjivog covjeka da Ьi ga oz1oglasio. Таспо је, dakako, da оп tezi takvom иZiv1ja vanju, ali tome su tezili veoma valjaпi 1jиdi. Т h о m а s : Sigurno, ali ako иZiv1javanje dode na 1os g1as, za to Ьi ipak prije treba1o pozvati na odgovornost пјеgа пеgо mепе. Samo mi necemo stici da1eko podvrgпemo li паsе posmatraпje strahи od onoga sto Ьi iz пјеgа moglo proizaCi. Proиcavajmo neиstrasivo, ili pak иZasnиti, kako опај о kojem govorimo primijeпjиje umjetnicko sredstvo иZiv1javaпja ! Pogledajmo koje umjetnicke vjestine upot reЬljava ! Uzmimo kao primjer пjegov nacin d:rZanja govora ! Da Ьi olaksao иZiv1j avanje, on sam sebe pri govorima dcr vodi и najlicnije ugodaje koje treba da иvedu ili obrazlo:le d:rZavnicke akcije, и иgodaje pristupacne privatniku. Sami ро seЬi, govo11i drzavnika nisи li.mpulzivni, spontani dspadi. Oni se preradujи vise puta i sa raznih strana, i tempiraju
92
BERTOLT BRECHT
na odredeni datum. Kada govornik pristupa mikrofonu, on se ne osjeca niti narocito hrabrim niti narocito ljutitim Ш narocito trijumfirajuCim, i tako dalje. Govornik se, dakle, opcenito zadovoljava time da s izvjesnom ozЬiljnoscu procita govor, da svojim argumentima da izvjesnu snagu i tako dalje. Mazalo i njemu slicni cine to drugacije. Raz licitim trikovima najprije se pobuduje i pojacava isceki vanje puЬlike - је1· narod mora postati puЬlika. siri se glas da nije moguce predvidjeti sta се govornik reci. Jer on ne govori u ime naroda, i ne kazuje samo glasno ono sto ima da kaie narod. On је pojedinac, junak u drami, koji poku sava navesti narod - bolje reCi, puЬliku - da kaze ono sto on kaie ; tacnije receno, da osjeti ono sto on osjeca. Sve, dakle, ovisi о tome da on sam snaino osjeca. Da Ьi mogao snaino osjecati, Mazalo govori kao pcivatnik i privatnic:ima. On se svada s pojedincima, stranim ministrima Ш politi carima. Nastaje utisak da se оп zapleo u licnu borbu s tim Ijudima, zbog odredenih svojstava tih ljudi. On se upus� a u ljutite grdnje na nacin Homerovili junaka, uvjerava da Ј е gnjevan, дagovjestava da se jedva savladava da jednostavno ne skoci za vrat svom protivniku; dobacuje mu izazove spominju6i ga poimence, ism.ijava ga, i tako dalje. U svemu· tome ga slusalac moze emocionalno slijediti, slusalac uce stvuje u trijumfima govornika, on pi1ima njegove stavove. Bez sumnje, Mazalo ( kako ga neki zovu, jer on samo s �esto kreea premazuje pukotine rusevne zgrade) posjeduje jedno teatralno sredstvo kojim svoju puЬliku moze dovesti dotle da ga slijepo slijedi. Njime on svakoga navodi da napusti svoje stanoviste kako Ьi zauzeo njegovo stanoviste, stanovi ste aktera da zaboravi na svoje interese kako Ьi slijedio njegove in'terese, interese aktera. On svoje gledaoce uduЬ ljuje u sebe, uplice ih u svoje pokrete, dopusta im da »sudjeluju<< u njegovim brigama i trijumfima, i omraiava im svaku kritiku, ра i ·svaki pogled na oko1inu s njihovog vlastitog stanovista. К а r l : Ti misliS time da on ne upotreЬlj ava· argu mente. Т h о m а s: Ne milsLim to. On stalno upotreЬljava argu mente. On se ponasa kao netko ko argumentira. On voli da na Ьilo koju recenicu, koja је zapravo gotova а Ьila је iznesena najsnainijim glasom kao neoboriva i neosporna istina, odsutnim glasom objesi jedno »jer«, i da ucini pauzu, iza cega onda slijede razlozi. On tada izgleda kao netko ko
93
DIJALEKТIКA U TEATRU
sada za svojim tvrdnjama Ьаса jos pregrst razloga, i to onakvih kakve u tom trenutku upravo ima pri ruci. Мnogo toga sto on objesi na jedno takvo »jer«, uostalom, uopce nema karakter razloga, i ostaje samo potkrepljujuca gestika koja izrecenom daje pecat razloga. А ponekad on u zestini iznenada оЬеса ( tako reci seЬi samom ) tri razloga, ili pet, Ш sest, а da pri ranijem pregledu svojih »razloga« sasvim ocigledno nije nabrojio upravo tolik� nji . on tada taj ьr? . . »donese« Ш ne donese, jer ponekad 1h b1va Jedan man]e 111 jedan vise. Ono do cega mu је stalo jeste da gledaoca koji se Шivi u njega navede na stav argumentatora, ne koga koji upotreЬljava argиrnente, naime zapravo : nekoga koji traii argurnente. К а r l : I sta posti.Ze time? Т h о m а s : Тime postize da se njegov stav pojavljuje kao tako reci prirodno-zakonito drianje. On је takav kakav jeste - i svi ( Шivjevsi se u njega) jesu ta vi kakav је о?. . On ne moze drugacije nego kako mora - 1 rutko ne moze drugaCije, svi moraju tako. Stoga njegovi pristase jos о njemu kazu da on ide svojim putem kao mjesecar Ш kao netko ko је vec jednom tim putem prosao. On tako izgJeda kao prirodna pojava. Suprotstaviti se njemu ta a је je o stavno neprirodno, na dulje pruge i nemoguce. On !Ша slabost, ali samo zato sto covjek, ciji је on istaknuti predstavnik, eto, ima slabosti, а to su slabosti koje svatko posjeduje - neizbjezne slabosti. On oЬicava reci: »Ја sam samo vas glas, zapovjest koju vam ја dovikujem samo је ona zapovjest koju vi sami seЬi dovikujete.« К а r 1: Ј а, naravno, vidim koliko је opasno uZivjeti se u njega, jer on vodi narod na opasan put. No mislim da ti u osnovi ne ciljas samo na to da moze Ьiti opasno Шivjeti se u nekoga aktera ( kao sto је opasno Шivjeti se u ovoga), nego da јё to opasno bez obzira da li nas on, kao u ovom slucaju, vodi na opasan put Ш ne. Zar nije tako? Т h о m а s: Da. Vee ;i zato sto proizvoc:1enje uZivlja vanja onome koji pod to potpadne onemogucava da jos spozna је li put opasan Ш nije. К а r 1 : А u kojem slucaju mu ne uspijeva proizvesti u.Zivljavanje? Mi znamo da postoje goleme mase ljudi koji bladno i strano promatraju Mazalo i ni za trenutak se ne stavljaju na njegovo stanoviste.
�
�
�
�
�
94
BERTOLT BRECHT
Т h о m а s: Proizvodenje u.Z.ivljava111ja ne usp.ijeva mu kod onih cije interese on trajno povrijedиje, i to tada kad oni stalno drZe na иmи stvarnost и svoj njenoj sirini, а p.jega vide samo kao njen maleni dio. К а r 1 : I samo oni mogи stvarno· spoznati zakonitosti ро kojima se odigrava njegov nastиp? T h o m a s : Da. К а r l: No dobro, oni se, dakle, и njega ne uiivljavajи jer sи spoznali da sи im interesi sиprotni njegovima. No oni Ьi se, ipak, sasvim dobro mogli uiivjeti и nekoga ko Ьi zastиpao njihove interese? Т h о m а s : Naravno da Ьi to mogli. No oni tada takode ne Ьi mogli spoznati zakonitosti ро kojima se odvija nastиp tog covjeka. Ti Ьi mogao reCi : ali on ih vodi pravim pиtem, ра kako Ьi moglo Ьiti opasno slijepo ga slijediti? No to Ьi Ьiо sasvim krivi pojam »pravog риtа« . Njime se nikada ne moze kor.acati voden za uzioи. Covjekov ,se Zivot ne sastoji и tome da on »nekиda« ide nego и tome da ide. Pojam pravog риtа manje је dobar od pojma ispravnog hodanja. Najvelicanstvenije svojstvo covjeka ј е kritika, ona је pro izvela najvise vrijednosti, najbolje је poboljsala Zivot . . Onaj koji se uZivi и nekog covjeka, i to potpuno, taj napиsta kritiku prema njemи а i prema seЬi. Uшjesto da ј е bиdan, on hoda kao mjesecar. Umjesto da nesto cini, on dopиsta da se sa njim nesto cini. On је netko s kime drugi Zive i od kojeg drugi zive, а ne netko ko stvarno zivi. On posjeduje samo ilиzijи da zivi, и stvarnosti pak yegetira. On, tako reci, Ьiva zivljen. Zato teatralno prikazivanje sto ga pru:la fasi zam nije dobar primjer teatra .ako ,ge od teatra zele doЬiti prikazivanja koja gledaocima izrисији kljиc za savladivanje proЬlema zajednickog zivljenja и drиstvи. К а r l : Tesko је reCi »da« uz ovaj kraj . On оdЬасије praksи teatra provodenи hiljadama godina. Т h о т а s : MisliS li ti da је praksa Mazala nova? ·
95
DIJALEKTIКA U TEATRU
ЈЕ LI KRIТICКI STAV NEUMJETNICКI ?1в
1. Jasno ј е da svaka tehnika koja tezi potpunom uiivlja� vanjи mora paralizirati kriticke sposobnosti gledaoca. Кri tika nastaje samo onda kad do uzivljavanja ne dode Ш kad ono prestaje, i njen objekt је samo ta smetnja. Nije cudo ako se и tim иvjetima profesionalna novinska reportafa о teatarskim prikazivanjima koja se jos иvijek zove kritika sve vise srozala .na zЬirkи kulinarskih neartikuliranih gla sova, na mljackanje Ш podrigivanje stavljeno и bilo kakve rijeci. No kada govorimo о kritici, nama nije do toga kakav се stav zauzeti profesionalni degustatori. Мi govori mo о stavu gledaoca, nama ј е stalo do rada na njegovoj emancipaciji, i to na emancipaciji od »totalnog« иmjetnic kog dozivljaja. Тime ne zelimo nuditi nadomjestak za um j etnicki dozivljaj kao takav : zelimo napasti samo taj dozi vljajni totalitet siromasan proturjecnostima, ociscen od proturijecnosti. Glumacka иmjetnost ne treba potpuno na pustiti uiivljavanje, ali ona mora - i ona to moze а da ne izguЬi svoj иmjetnicki karakter - jos omoguciti kriticko drianje gledaoca. То kriticko drzanje nije neprijatelj umjet nosti, kako se cesto misli, ono је puno иzivanja kao i emo cija, ono је i samo dozivljaj, а prije svega ono је produk tivni stav. Jedna od glavnih odredaba teorije epskog teatra jeste da kriticki stav moze Ьiti umjetnicki. Kritika gleda oca је dvostruka. Ona se tice glumcevog prikazivanja ( ima li on pravo svojim prikazivanjem?) i svijeta koji on pri kazиje ( treba ii on ostati takav?). I valj a stvoriti tehnikи prikazivanja koja, nasиprot svakoj tehnici sto tezi potpu nom u:livljavanju, osigurava takav kriticki stav gledaoca. 2. V-efekt bez sumnje preobrafava gledaocev stav pri vole i u:Zivljavanja и kriticki stav. U kritickom stavu se ро staroj navici, vidi иglavnom negativni stav. Za mnoge иpra vo kriticki stav razlikиje naucni stav od umjetnickoga. Oni и umjetnickom uiitkи ne mogu zamisliti protuslovlje i di stanciranje. Naravno, i и uoЬicajenom umjetnickom uZitku " Ovaj naslov је Brecht stavio samo
uz
drugi dio
-
ор. D. S.
96
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
pos�oji vШ stupanj, onaj koji uiiva kriticki ali . tada se _ a odnosi samo na artisticko. Nasuprot t me, nesto ј е krit1 sasVIm drugo kad ne treba kriticki, protusloveci distanci r�o promatrati umjetnicko prikazivanje svijeta ego sam . SVIJet. Da Ьi se taj kriticki stav uveo u umjetnost mora se - bez su�.n� e postojeci - negativni moment prikazati u svo� pozitiYItetu: t� �ritika svijeta је aktivna, djelatna, . . poz1ti. yna . kпtika. . пtiZirati tok rijeke ovdje znaci ispraviti, pobolзsati ga. Kпt1ka drustva је revolucija. То је kritika dovedena do kraja, izvrsna kritika. Takav је kriticki . stav moment �rodukti�?osti i, kao takav, pun dubokog uzitka. . Ра ako ШI operaCIJe kозе poboljsavaju zivot ljudi u jedno stavnom go�oru, naziva�o u�jetnostima, zasto Ьi se umjet nost, sa svoзe strane, distancirala od takvih umjetnosti? Da Ьi �mo z�poeeli �as� istra.Zivanje, mi smo se, po vod�m nas1h nov1h nastoзanзa, odrekli govorenja о umjet no� ћ, kako nas ne Ь ometale sve one stare predodZbe _ uz UmJetnost. Pokusali smo da izbacimo iz kозе se vezuзu upotrebe predodZbe koje su samo vremenskom, historij skom, momentanom upotrebom umjetnosti tako snazno fiksirale pojam Umjetnosti. Odsada ponovo uvodimo um jetnost; jer da bismo izveli ono sto zelimo, trebamo um j :tnost. i ne mozemo sprovesti nase prikazivanje zajed _ mckog Zivota ђudi bez umjetnosti. Potrebne su nam ove slobodne, stvaralacke sposobnosti pune fantazije, ovo zgus njavanje, lakoca, pogadanje sdi.
�
�
�
К:
�
njiva, potpuno ispitana, konacna pojava. Kod kupca se mogu proizvesti umjetno odredeni apetiti i navike - kat kada ih t.reba samo otkriti. Farmer nije oduvijek znao da mu је potreban Ш da Ьi mu mogao Ьiti potreban Fordov auto. Brz ekonomski i socijalni razvoj ovog sto ljeca rapidno i temeljito preobra.Zava gledaoca, neprestano ja, zahtijeva od njega i omogueava mu nove nacine misljen ante bal Hanni stoji, toga Osim osjecanja i ponasanja. portas, pred vratima teatra nova klasa. 2.
takve Poostrena klasna ЬоrЬа proizvodi u nasoj publici veno jedinst stanju u suprotnosti interesa da ona uopce nije moze ne ik umjetn se Zato ost. i spontano reagirati na umjetn svog koristiti spontanim uspjehom kao va.Zecim kriterij em za ti prima slijepo moze ne klasu u atiran djela. А ni eksplo eksplo је upravo t instink njen i ukus njen jer suca, brzog atiran.
�
KRATAK PREGLED ZA MOG PRIJATELJA МАХА GORELIКA19 1.
Odnos modernog pisca komada (ili graditelja pozor· . mce) prema svojoj pub1ici daleko је zamrseniji nego odnos trgovca prema kupcima. No ni kupac nije uvijek u pravu и odnosu prema trgovcu, jer оп nikako nije nepromje. ameritki teatarski pozorшce•) na njujorskoj �9�5ra. ��·telJор.�natajni D. S.
radnik Gorelik Ьiо је scenograf izvedЬi Gorki-Brechtove М.ајkе g.
97
з.
da cini U takvom vremenu umjetnik је upucen na to
pred ono sto se njemu samom svida ; u nadi da on sam od toranj u dovodi ne stavlja idealnog gledaoca. То ga jos bude da trudi vno intenzi slonove kosti, sve dotle dok se e in suborac eksploatiranih, da pronalazi i zastupa njihov i u cak No njih. za razvija ost terese i da svoju џmjetn nekoj u nego sjedi bolje danas on toptju od slonove kosti vili u Hollywoodu.
4. Mnogo pomutnje stvara zelja da se izvjesne istine pro krijumcare u oЬliku zasecerenih pilula. То znaci htjeti trgo vdnu drogama podici na viSi moralni stupanj time sto se drogiranima prikazuje istina : oni ј е ne mogu prepoznati, а sigurno ј е se ne mogu sjetiti kad se opet otrijezne. 7
98
BERTOLT BRECHT
DIIALEKТIКЛ U ТЕЛТRU
5.
8.
Nacin na koji se na Broadwayu ili u Hollywoodu proizvode izvjesne napetosti i emocije moZda је umjetnicki, medutim on slиZi samo suzЬijanju jezive dosade koju u svakoj puЬlici stvara vjecno ponavljanje neistine .i gluposti. Ova »tehnika« se upotreЬijava i razvija da Ьi pobudila in teres и stvarima i idejama koje nisu u interesu puЬlike.
Konvencionalni teatar moze se braniti samo upotrije Ьiv�i vidljivo reakcionamu izreku »Teatar је teatar« Ш »Drama је drama«. Na taj se nacin pojam drame ogranicava na propalu dramu parazitske bur:loazije. Jupiterova munja u rucicama L. В. Mayera. Pogledaj »konflikt« elizabetanske dramatike, zamr�en, promjenljiv, vecinom bezlican, uvijek nerje�iv, i vidi sta је danas iz toga nastalo, Ьilo u savreme noj drami ili u savremenom reproduciranju elizabetanskih drama ! Vidi ulogu uzivljavanja onda i sada ! Kakav pro turjeCaп, zamrsen, isprekidan Cin u sekspirskom teatru! Ono �to nam danas serviraju kao »Vjecne zakone drame«, to su veoma savremeni zakoni koje su izdali L. В. Mayer i Тheatre Guild.2o
6.
Teatar parazitske bur:loazije proizvodi sasvim odredeno djelovanje na zivce koje se nikako ne moze uporediti s um jetnickim dozivljajem vitalnih epoha. On »docarava« iluziju da prikazuje zЬivanja iz stvamog zivota kako Ьi proizveo v.i�e i1i manje ;primitivne �okove ili neodredene sentimen talne ugodaje, koje treba da konzumira u stvamosti ne mocna i obogaljena puЬlika kao surogate za duhovne do ZJ:ivljaje koji јој nedostaju. Dovoljan је li povrsan pogled da se ustanovi kako Ьi se sv.i. ti ucinci mog1i proizvesti i po tpuno iskrivljenim slikama stvarnog zivota. Mnogi umjet nici su cak dosli do uvjerenja da se taj savremeni »umjet nicki doZivljaj« moze prigotoviti samo tako iskrivljenim slikama. 7.
Nasuprot tome valja dr:lati na umu da postoji pliirodno interesovanje za odredena zЬivanja medu ljudima sasvim s onu stranu sfere umjetnosti. Tim prirodnim interesovanjem moze se umjetnost koristiti. Postoji i spontano interesovanje za samu umjetnost, za sposobnost da se slika stvarni zivot, i to na fantastican, svojevoljan, lican naCin, upravo na na cin doticnog umjetrЏka. Ovdje postoji autonomna, ne tek umjetno proizvedena napetost izmedu onoga sto se u stvar nosti zЬiva i onoga kako to umjetnik izrazava.
99
9.
Pomutnja о nearistotelskoj drami nastala је zamjenom »naucne drame« i »drame naucnog razdoЬlja«. Granicni stu povi izmedu umjetnosti i nauke ne stoje uvijek na istom mjestu ; zadatke umjetnosti moze preuzeti nauka, а nauke umjetnost. Ipak epski teatar ostaje teatar, naime teatar ostaje teatar postajuCi. epski. 10.
Samo protivnici moderne drame, pobornici »Vjecnih zakona drame« tvrdice da se moderni teatar odrice emocija ako se odrice akta иZivljavanja. U stvari, modemi је teatar samo likvidirao uvenuli, zastarjeli, subjektivisticki svijet osjecaja, i proЬija put novim, viSestrukim, drustveno pro duktivnim emocijama novog razdoЬlja. •• Theatre Guild : Jiberalno-estetizirajuca teatarska grupa u USA iz medu dva svjetska rata, od koje su se 1930. otcijepili lijevi elementi; izme du polova holivudskog •Czara• Mayera od M-G-M-a i Тheatre Guilda pro stire se dakle, ро Brechtu, spektar konvencionalnog, burtoaskog teatra u USA - ор. D. S.
100
О GLUMI I POZORNICI
BERTOLT BRECHT
( 1929-1947)
11.
Moderni teatar se ne mora cijeniti ро tome koliko on zadovoljava navike pиЬlike, nego ро tome koliko ih mijenja. Ne mora se pitati drzi li se on »vjecnih zakona drame«, nego moze li on umjetnicki savladati zakone ро kojima se odvi jajи veliki dru�tveni procesi na�eg razdoЬlja. Ne da li on moze zainteresirati gledaoca za kирnји karte, dakle za teatar, nego da li on more zainteresirati gledaoca za svijet. DIJALOG
О
GLUMJ2t
- U tvojim djelima glumci иvijek imajи mnogo uspjeha. Jesi li ti sam njima zadovoljan? - Nisam . - Zato �to lo�e glume? - Ne, vec zato �to pogre�no glume. - А kako da glume? - Za риЬlikи naиcnog razdoЬlja. - Kako dakle? - Tako da pokazujи svoje znanje. - Kakvo znanje? - Znanje о ljиdskim odnosima. О ljиdskim stavovima. О ljиdskim snagama. - Dobro, to treba da znaju. No kako се to pokazati? - PrиZajиci ga svjesno. Opisиjиci. - А kako rade sada? - Uz pomoc sиgestije. Oni sebe i pиЬliku dovode и trans. - Reci mi primjer ! . - Na primjer, treba da prikзZи rastajanje. Sto cine tada? Uzive se и иgodaj rastajanja, i zele da i pиblika dode и isti иgodaj . Konacno, ako seansa иspije, nitko vi�e ni�ta ne vidi, nitko vi�e niSta ne spoznaje, и najboljem slисаји svatko se prisjeca, иkratko : svatko osjeca. - Тi opisиje� gotovo eroticko zЬivanje. А kakvo treba da Ьиdе? - Duhovno. Svecano. Obredno. Gledalac i glumac ne smijи se medиsobno priЬliZiti nego se morajи jedan od drugoga иdaljiti. Svatko se mora иdaljiti od sebe samoga. Inace otpada jeza koja је nufna za spoznavanje. 1.
" Naslov је moj
-
ор. D. S.
102
BERTOLT BRECHT
- Ranije si upotrijebio izraz »naucno« . Ti mis!Н: ako se promatra ameba, ona ne trafi od covjeka prianj anje. On ne moze s njome suosjecati. No naucni covjek nastoji da је razumije. Da li је on konacno bar razumije? - Ne znam. On је zeli povezati s ostalim stvarima koj e је vidio. - Zar glumac ne treba pokusati da objasni covjeka kojeg prikazuj e? - Ne toliko covjeka, moZda vise zblvanja. Мislim ovako : zelim li vidjeti Rikarda III, ne zelim da osjecam kao on vec zelim da taj fenomen ugledam u Citavoj njegovoj stranosti i nerazumljivosti. - Zar da u teatru gledamo nauku? - Ne, teatar. - Sad razumijem: li nauCni tip lima svoj teatar kao i svaki drugi. - Da. No danas teatar. ima gledaoca naucnog tipa а ne vodi о tome racuna. Jer taj gledalac ostavlja svoj razbor u garderobl zajedno s kaputom. - Zar ne mozes reci glumcu kako, dakle, da glumi? - Ne. Danas је on posve ovisan о gledaocu, on mu је sИјеро podlozan. - Zar to nisi nikada pokusao? - Jesam. Neprestano. - Је li to glumac mogao? - Da, katkada ; ako је Ьiо nadaren, jos naivan, i ako ти је jos Ьilo do zabave, no i tada samo kad pri pokusu stojim kraj njega ја i nitko drugi, dakle sve dotle dok ј е imao pred sobom tip gledaoca о kome sam ti govorio. �to se premijera viSe priЬlizavala, sve se vise od toga udaljavao, vidno је postajap drugaciji; jer glumac је osje eao da se ovakav neee dopasti onim drugim gledaocima koje је sad ocekivao. - Zar mislis da im se zaista ne Ьi svidio? , - Bojim se da је tako. U svakom slucaju, Ьiо Ьi to veliki rizik. - Zar do toga ne Ьi moglo doCi postepeno? - Ne. Kad Ьi se dogadalo postepeno, za gledaoca ne Ьi postepeno nastajalo nesto novo, vec Ьi postepeno nestajalo nesto staro ! 1 gledalac Ьi postepeno izostajao. Jer novo, iznoseno postepeno, Ьilo Ьi ipak samo napola izneseno, dakle bez snage i djelovanja. Jer tu nije u pitanju poЬoljsa nje u kvaliteti, vec u potpunoj promjeni svrhe, to jest tea tar sad ne treba da ispunj ava istu svrhu bolje, vec da ispu-
103
DUALEKTIКA U TEATRU
njava dru'gu svrhu, ра makar na pocetku cak i lose. А kako Ьi djelovao takav pokus krijumcarenj a? Glumac Ьi jedno stavno Ьiо oznacen kao »upadlj iv«. No ne Ьi upala u oci njegova glumacka igra, vec оп sam. Postao Ьi »penetran· tan« . А upadljivost је bas osoblna te nove glumacke igre. Ш Ьi pak glumcu predbacili da је suvise svjestan, а svjes nost је takode jedna od tih novih osoblna. - lma li takvih pokusaj a? - Da, nekoliko. - Reci mi primj er ! - Kad је jedna glumica te nove vrste glumila slиZavku u Edipu, povikala је, j avljajuci smrt svoje gospodarice, »mrtva, mrtva« posve bezosjecajnim p:od?rnim glasom, а v svoj e »Jokasta је umrla« bez !imalo zaljenja, no tako odre deno i neizbjezivo da је gola cinjenica njezine smrti upravo u tom casu ј асе djelovala no Ьilo kakva vlastita bol. Ona nije, dakle, podvrgnula иZasu svoj glas, vec svoje lice : jer Ьijelom је sminkom pokazala djelovanje smrti na onoga . koji ј ој prisustvuj e. Njezina је vijest da se sam?ub1ca s o mila kao da ju је skrhao goni.c sadriavala ne toliko saosJ e: canje sa slomljenom koliko trijumf gonica, tako da је 1 najosjecajnijem gledaocu moralo biti j asno da је ovdje uslijedila odluka koja trafi njegovu suglasnost. Zacudeno opisala је u jasnoj recenici bjes�ilo � prividnu ner�ZUJ:? nost umiruce Jokaste, i nedvosmislemm tonom svoJ e IZ reke »А kako ј е zavrsila, ne znamo« odblla је - oskudna ali neukloniva pocast - svaku daljnju obavijest о toj smrti. No silazeci niz onih nekoliko stepenica, koracala је tako S!irokim korakom da је izgledalo kao da ta mala spodoba prelazi daleki put od praznog mjesta иZasa do Ijudi na donj oj pozomici. 1 dok је dizala ruke mehanickin: gestom zaljenja, molila је istodobno da se gleda ac safal1 nad njom, koja је vidjela nesrecu. Svojim glasmm »Sada tиZite !« zanij ekala је opravdanost svakog prij asnj eg i ma nje osnovanog jada. - Kakav је uspjeh imala? - Skroman ; osim kod strucnjaka. Zadubljeni и uziv· lj avanj e u osjecaje dramskih lik�va, gotoyo tko od g e dalaca nije sudjelovao u duhovшm odluCIVanJIШa radnje, te је strasna odluka koju је ona Ьila donijela ostala gotpvo bez ikakvog djelovanj a na one koj i su u njoj vidjeli samo pnliku za nove osjecaje.
�
�
�
!
104
105
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
О МJERILIМA ZA OCJENJIVANJE GLUМACKE UMJETNOSТI
је opet iznad pojedinacnog smisla recenice Ьiо razraden sasvim odredeni temeljni gestus, koji' se, doduse, mogao donekle razabrati pomocu smisla pojedinih recenica, ali mu је taj smisao Ьiо potreban samo kao sredstvo za postizava nje svoje svrhe. Тi su se dijelovi sastojali od proturjeeja� te је glumac morao pokusati da eventualnom identifika cijom s pojedinim izrekama ne uvuce i samog gledaoca u te proturjeenosti, nego da ga iz njih iskljuci. Trebalo је da to bude, ро moguenosti, objektivan prikaz proturjecnog unutarnjeg zЬivanj a kao j edne cjeline. Zbog toga su se odredene recenice, osoЬito znacajne za obj asnj avanje, tako reci »izloZile na najpovoljnijem mjestu«, tj . glasno se izvi kivale, а njihov је izbor znacio gotovo intelektualno djelo ( j asno da i ono proizlazi iz umjetnickog procesa ). Takav је Ьiо slucaj s recenicama »Ја zahtijevam da sve prestane!« i »Ipak је jucer uvece kiSilo ! « . Те se recenice, dakle, nisu priЬliZile gledaocu nego se udaljile, gledalac nije Ьiо voden nego prepusten njegovim otkriCima. »Argumenti protiv osu de« Ьili su, kao u pjesmi, pomocu cezura podijeljeni u pojedine strofe, tako da se doblo karakter iznosenja raznih argumenata j ednog za drugim, pri cemu se cinjenica da se pojedini argumenti ne nastavlj aju logicno vrednovala i cak iskoristila. Osim toga, trebalo је stvoriti dojam kao· da ovdj� jedan covjek samo cita obranu sastavljenu u nekom drugom momentu а da јој, и tom casu, smisao ne razumije. А taj ј е utisak i postignut kod gledalaca koji umiju vrsiti takva zapaianja. Medutim, treba pгiznati da
MiSljen1a onih koji su s interesovanjem pratili pri kazivanje drame Covjek је covjek u Staatstheateru, najav ljivano kao epsko, razmimoilazila su se u ocjeni glumca Lorrea koji је igrao glavnu ulogu. Jedni su nalazili da је njegov nacin glume s novijih stanovista osoblto ispravan, cak primjeran, dok su ga drugi potpuno odbacili. Ја sam spadam medu one prve. Da Ьi to pitanje sacuvalo prin cipijelnu vafnost kakva mu pripada, htio bih, buduci da sam prisustvovao svim pokusima, ponajprije dstaci da
u igri koja је tako razocarala neke gledaoce nije u pitanju nedostatna nadarenost glumca. Oni kojima је u izvedbl nedostaj ala »snaga glavnog glumca i nosioca izvedbe« ili »sposobnost da j asno govori smisao«, pri prvim Ьi pokusima lako ustanovili njegove sposobnosti za to. Ako su ta dosadasnj a obiljezja velikog, nadarenog glumca u izvedЬi Ьila potisnuta da Ьi, ро mom misljenju, ustupila mjesto drugim obllj ezjima jedne nove glumaCke umjetnosti, onda је to zeljeni rezultat rada na pokusima, ра treba ocj enji vati samo taj rad i nista drugo, i samo је on povod raz mimoilafenj а. Da Ьi se sto vise pojednostavilo j edno sasvim odre deno pitanje, naime ono do koje se mjere stanovita mjerila koja se opcenito smatraj u opcev:azecima mogu izmjenom u funkciji teatra zbaciti sa svog dominantnog polozaja pri ocenj ivanju glumca, ogranicicemo se na dvij e od gore navedenih glavnih zamjerki glumcu Lorreu : na njegov na cin da ne govori jasno smisao, i na tvrdnju da ј е glumio samo epizode. Pretpostavljamo da se prigovor о nacinu govora ne odnosi toliko na prvi dio drame, vec na dru� dio u , kome su one velike govorne dionice. То su : argumenti pr<> tiv osude pri njenom izricanju, reklamacije kod zida prije strijeljanja i monolog о identitetu na lijesu prije sahrane. u prvom dijelu nacin se govora kao potpuno artikuliran prema gesticnom nije ·odviSe isticao. No ovdje, u du re kapitulacij ama, iako је to Ьiо sasvim isti nacin, on se isticao kao nesto sto ne koristi smislu, nesto monotono. Nacinu govora u prvom dijelu nije naudilo sto se gesticni karakter nije bez daljnjega mogao razabrati ( osjetiti u djelovanju). No takvo neshvacanje potpuno је unistilo dje lovanj e tog istog nacina govora u drugom dijelu. Jer ovdje
gim
·
se
doista veliki nacin na koji је glumac Lorre obavio tu »inventuru<< moze naprosto previdjeti pri prvom gledanju. То se moze ciniti cudnim. Opcenito se, naime, s pravom Ьа§ umj etnos.t »b:iti viden« smatra presudnom, а ovdje treba da bude velicanstveno nesto sto treba tek traZiti i naci. lpak mora epski teatar iz dubokih uzroka insistirati na takvom preobrafaju mjerila. Cinjenica da se gledalac ne moze obraditi u uoblcajenoj mjeri povezana је s izmjenom drustvene funkcij e teatra. Interesovanje gledaoca ne treba. da se stvara u teatru, vec ga on treba donijeti sa sobom i tamo ga zadovoljayati. ( Isto tako, treba preispitati shva canja о »tempu<< epskog teatra. Procesi razmШjanja tгaZe· npr. sasvim drugaciji tempo od osjecajnih procesa, i ne podnose bez daljnjega isto dodatno ubrzanje.) Vrlo је zanimlj iv eksperiment kratki film koji smo· SDJimili prije predstave, gdje smo s prekidima snimili glavna cvorista radnj e tako da se u velikom skracenju ispoljava:
106
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
ono gesticno. Film zacиdo tacno potvrdиje kako је tacno Lorre bas и tim dиgim govornim dionicama pogodio rni miCni srnisao svih tih (и filmи neoиjnih) reeenica. А sada uz drugi prigovor : mogиce је da epski teatar, sa svojim potpuno drugacijim stavom prema .individииmи, pojam »glumca koji nosi citav komad<< jednostavno napиsta. Glиmac vise ne >>nosi« komad и starom smislи. Stanovita sposobnost da . jediпstveno i neprekidпo и seЬi razvija glav nи ulogu, koja је resila glumca starog kova, ovdje nema vise isti znacaj . Ipak, epski glиmac mora imati moZda jos i dulji dah пеgо s tari protagonist, jer mora Ьiti и stапји da svoj tip prikaze kao j edinstveп иprkos ili, bolje, ротоси prekida i skokova. Виdисi da sve ovisi о razvojи, tokи, morajи se pojediпe faze јаsпо razabrati, dakle odijeliti, по to пе smije иslijediti mehaпicki. Ovdje treba koпstitиirati sasvim поvе zakoпitosti glumacke иmjetпosti ( glurniti pro tiv struj e, koristiti se sиigracima za karakteriziranje itd. ) . Ako је Lorre и jednom tаспо odredenom momentи svoj e lice nasmiпkao Ьijelo ( иmjesto da svojom glumom sve to vise »izпиtra« иtјесе na sebe kako Ьi osjetio smrtпi strah ), mogиce је da оп и prvi mah djelиje kao �pizodist, по to је ipak пesto sasvim drugo. U najmanjи rиkи, to pomaZe dra maturgij i da postane иpadljiva. No to ima, dakako, i dиЬlji smisao. Razvoj 1ika vrlo је briZljivo podjelje.ц. и cetiгi faze, za sto se иpotreЬljavajи cetiri maske ( lice »trhoпose<< - sve do samog procesa ; »prirodno<< lice - do Ьиdепј а пakon strijeljanj a ; lice »пeispisanog lista« do moпtiraпja паkоп posmrtпog govora ; i, pri krajи, lice »voj пika<< ) . Dacemo primj er nacina rada : postojala s и razmimoilaZeпja misljenja о tome и kojoj ( da li и drugoj ili и trecoj ) fazi lice treba пasmiпkati Ьijelo. Lorre se tek паkоп dиgog raz matraпj a odlиcio za trecи, jer ј е to »faza najveCih odlиka i najveCih napora« . Moraj иci da Ьira izmedи smrtпog straha i straha pred zivotom, оп se odlиcio da ovaj posljednji oz пaci kao dиЬlj i. Nastojaпje epskog glumca da odredeпa zЬivaпj a medи ljиdima исiпi иpadljivima ( da kao okoliпи postavi ljиde) takode moze dovesti do zaЬlиde da је оп epizodist иskog raspoпa, ako se пе иzme и obzir kako је оп sva pojedi nacпa ZЬivanj a povezao i иklopio и svestraпi tok svoj e glи me. U sиprotnosti sa dramskim glиmcem koj i od samog pocetka ima svoj lik ра ga onda samo izlaZe nepogodпos tima svijeta i tragedije, epski g1umac stvara svoj lik. pred oeima gledalaca nacinom na koji se vlada. »Nacin па koji
·
107
se dao vrbovati«, »nacin prodavaпja sloпa«, »nacin vode .nja procesa« ne dаји, medиtim, jedan jedini nepromjenljivi lik, vec lik koji se st.alпo mijeпja i, koji, ротоси naciпa svog mij eпjanja, postaje sve jasrЩi. То gledaocи koji ј е navikao n a nesto drugo пiје bas dokraj a ocigledno. Ko ·liko se gledalaca moze tako odlиcno osloboditi и traZenjи na petosti da primij ete kako se glumac ovog novog kova raz licito ponasa и slicnim sitиacijama, kad ga, na primjer, -и prizoru preoЬlacenj a zamole da ide do zida odredeпom gestom koj om ga poslije tamo zovu d. na strijeljam.je? Tu se od gledalaca zahtijeva staпoviti stav koj i otprilike odgovara ��porednom prelis·tavanjи knjige kod Citalaca. Za glumce epskog teatra potrebna је sasvim drugacija ekonomij a nego za dramskog glumca. ( Uostalom, i glиmac Chaplin odgo varao Ьi и kojecemи vise zahtjevima epskog negoli dram ·skog teatra ! ) Моgисе ј е d a epski teatar treba а priori vise kredita :negoli koji drugi teatar da Ьi dosao do punog izraZaja, ра tom pitanjи treba pokloпiti izvjesпи раZпји. MoZda Ьi zЬi vanj a koja izvodi epski glumac trebalo da vec Ьиdи poznata. ·u tom Ы slисаји Ьila, и pocetkJи, najpodesnij a blstorij ska zЬivanja. MoZda Ьi cak Ьilo dobro kad Ьi se glumac mo gao иporediti sa drugim glиmcima и istoj ulozi. Ako је sve to, i jos poпesto, пиZпо da se omogиci djelovaпje epskog ·teatra, onda treba sve to orgaпizirati.
Opere za tri
Jos па pocetku pariskih pokиsa moje zapazio sam jedпog mladog glиmca. On је igrao ulogu besprizornog maloljetпika Filcha koji se zelio pri hvatiti poziva kvalificiranog prosjaka. Bde · od svih ostalih shvacao је оп kako se mora probati, naime oprezпo, slи sajиci samoga sebe kako govori, pripremajиci za opaZanje gledalaca ljиdske crte koje је i sam opazio kod ljиdi. Nisam se zacиdio kad se оп ј еdпо prije podne, nepozvan, nasao s jos пekoliko glavnih glumaca и jednom od veli kiih magazina kostima. Uctivo је rekao da zeli izabrati sesir za svojи ulogu. Dok sam pomagao glumici koja је igrala glavnи иlogu da odabere kostime, za sto је trebalo nekoliko sati, krajickom oka promatrao sam kako on traZi se8ir. Zaposlio је nekoliko namjestenika tog magazina i иskoro је stajao pred velikom hrpom raznih pokrivala za glavu.
grosa,
108
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
Nakon otprilike jednog sata Ьiо је izdvojio dva sesira iz је konacnom izЬoгu. Тај ga је izЬor stajao jos jedan sat. Nikada necu zaboraviti izraz patnje na nje govom izgladnjelom li .izrafajnom licu. On se naprosto nije mogao odluciti. Stavio Ьi jedan sesir, oklijevajuci na glavu i promatrao ga s izrazom covjeka koji svoj poslje nji, dugo stedeni novac ulaie u oeajnicku spekulaciju, iz koje nema povra:tka. Oklijevajuci, skinuo Ьi ga i oэtav:io, aLi nikako kao nesto sto se nikad vise neee stavЩ na glavu. Naravno se sir nij e ?io savrsen, ali moZda је Ьiо najbolji od svih koji . Sa druge strane, ako је i Ьiо naj su ��aJ_ �II na r��pol�ganJu. ЬolJI, ш аkо �I_J e Ьх savrsen. 1 on Ьi posegnuo za drugim se . sxrom, JOS UVIJek promatrajuCi onaj koji је ostavio. Тај drugi је, izgleda, takode imao nekih prednosti samo su one Ьil� ru�e prirode ?egoli slabosti prvoga. Bice da је . bas to схшlо IZbor tako xzuzetno teskim. Tu је Ьilo nijansa zapustenosti koje nehajno oko ne zapaia ; jedan је sesir nekad, mozda, kao nov Ьiо skup, ali sada је Ьiо jadniji od onog p�og. Da i је Filchov sesir nekada Ьiо skup, Ш је . barem Ью skupljx bas od onog drugog? Koliko је on propao? Је li ga Filch cuvao pri svom propadanju? Da li је Ьiо u mo�cnosti а ga cuva? lli је to Ьiо sesir sto ga uopce nije nosю u SVOJa dobra vremena? Koliko su daleko ta dobra vremena? Koliko је dugo trajao jedan seSir? Okovratnik је Ьiо nestao, to је odluceno za vrijeme jedne neprospavane noCi, prljavi okovratnici gori su nego nikakvi ( veliki boze је li to zaista tacno?), ipak, to је odluceno, о tome vis nema debate, kravata је j os Ьila tu, to је takode odluceno ра kako Li је onda mogao lizgledati sesir? Vidjeh ga kak� sklapa oci kao da stojeci pada u san. Jos jednom је uza stopce prosao sve stupnjeve pada. I otvorivsi oei, naizgled neprosvijetljen, mehanicki је stavio sesir na glavu, kao а se to moze tako iskusati, cisto empirijski, а tada mu Је pogled ponovo рао na drugi sesir, koji је lezao ро strani. Ru a mu se pгuZila za njim, i dugo је tako stajao, s jednim s�sxrom na glavi i drugim u ruci, umjetnik, razdiran sum ПJama, kopajuci ocajnicki ро svojim iskustvima mucen gotovo neutaiivom pozudom da pronade jedini na�in kako da prikaie svoj lik, kako da u cetiri minute prikaie na p
hrpe, i prisao
d
�
�
�
?
�
?
�
1 09
8esire, ovaj put lezemo, gotovo kao da se dosaduje. Hladno ih је pr�matrao iz daljine, s minimalnim interesovanjem. А onda Је opet nehajno prusao sesirima pogledavsi prije toga j os, jednom kroz prozor. Zgrablo ј� jedan od sesira i bacio ga na stol da ga zamotaju. Na pokusu slijedeceg dana pokazao mi је staru cetkicu za zube koja је virila iz gomjeg dZepa njegovog kaputa, i koja је izraiavala da Filch nije, ziveci pod mostovima, zaboravio na najneop hodnije rekvizite civilizacije. Ova cetkica za zube mi је dokazala da on ni sa najboljim sesirom koji је uspio pr
1 10
111
DIJALEKТIКA U TEAТRU
BERTOLT BRECHT
Dolaze odozgo. А mi, gledaoci Na niskim �upama, sjedimo staklastih oeiju i buljimo, Vec и vasoj vlasti, na vase grimase i trzaje Donekle preшimajuci vase osjecanje poklonjene radosti i Neotklonive brige.
Padnu u mrezu? Kako da se Sad pokaie nacin pletenja i bacanja mreze? Prvo Sto morate nauciti jest
Ne, kaiemo mi nezadovoljnici na niskim klupama ' Dosta ! То nije dostatno ! Ра niste li Vi culi kako se proculo Da su tu mrezu ispleli i bacili Ijudi? Svukud vec od stokatnih gradova Preko mora izbrazdanih mnogoljudnim brodovima Do u daleka sela dojavljeno ј е Da ј е covjekova sudbina covjek !
Тi, glumce, Moras prij e svih drugih umjetnosti Ovladati umjetnoscu posmatranja. Nije, naime, vazno kako ti izgledas, nego Sta si vidio i sta pokazujes. Vrijedno da Ono sto t i znas. Posmatrace te da , Ьi vidjeli Kako si dobro posmatrao.
Zato Trazimo sada od vas, glumaca Naseg vremena, vremena preloma i velikog savladavanj a, Svekolike prirode, ра i Ijudske, da se Konacno preorij entirate i da nam svijet Ijudi Pokaiete onakvim kakav j est : stvaran od Ijudi, ро Ijudima promjenjiv. Tako otprilike dolazi s klupa. Istina, nisu svi tamo S time saglasni. Opustenih ramena C.uOi ve6na, i cela izbrazdanih poput Uvijek ponovo uzalud preoranog krsa. Iscrpljeni Od neprestanih bojeva svakidasnjice, oni ocekuju . Pozudno upravo to cega se ovi drugi gnusaju. Nesto masiran.ia , Njihovih opustenih cudi. Nesto napinj anja Olaba"V'ljenih :blvaca. Jeftinu pustolovinu, zahvat m�gicniЬ ruku Koji ih odvodi iz prepustenog Nesavladivog svijeta. Koga, dakle medu vasim ledaocim� Treba da slijedite, vi glumci ? Ја vam predlaiem : Nezadovoljnike
g
No kako da se То ucini ? Kako Odslikati taj zajednicki zivot Ijudi da Ьi on Mogao Ьiti shvacen i postao savladiv ? Kako Pokazivati ne samo sebe iii druge Каkо se pona8aju kad
umietnost posmatranja.
se
zna ј е
Ali Ijude ne upoznaje onaj Koji samo sebe posmatra. SuviSe toga Skriva on od samoga sebe. I nitko nije Mudrij i od samoga sebe. Stoga mora vasa izobrazba poceti medu Zivim Ijudima. Vasa prva skola Neka је vase radno mjesto, vas stan, va8a cetvrt grada ; Ulica, tramvaj i ducan. Sve Ijude tamo Treba da posmatrate. Strance kao da su poznanici, ali Poznanike kao da su za vas stranci. Ovo је covjek koji placa poreze, i on ne slici Onom covjeku koji placa poreze, sve ako ih · Svatko nerado placa. Ра cak ni SeЬi samome ne slici svatko u tome poslu. А covjek koji ih utjeruje : Је Ii on zaista sasvim drugaCiji o d onoga koji poreze placa? Ne samo da i on placa poreze, jos svasta drugo Ima on zajednicko s onima koje ugrozava. А ona zena tamo Nije uvijek tako grubo govorila, nitli svakome Tako gruЬo govori, niti је ova tamo, Lj ubezna sa svakim. А osorni gost, Је li on samo osoran, nije li zastrasen? Ра ova Ьojazljiva zena koja nema cipele za dijete? Nisu Ii se carstva osvojlila samo s hrabroMu koja njoj jos preostaje? Gled.ajte, ona ј е opet tmdna! А jeste li W.djeli pogled Bolesnika kad је saznao da vise nece ozdraviti, Ali da Ьi ozdravio kad ne Ьi
1 12
113
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIKA U TEATRU
Morao rad:iti? Sada on Hsta, ta gledaj te, U ovom ostatku svog vremena knjigu u kojoj pise Kako Ьi se od svij eta mogla uciniti nastanjiva zvijezda. Ne zaboravite ni slike na platnu ni dnevne novine ! Gledajte kako hodaju i govore, ti vladari Koji drZe konce vase sudbine u Ьijelim i okrutnim rukama, sada Takve morate tacno pogledati. Predstavite sta se oko vas dogada, sve te Ьitke, Tako slikovito kao historijske dogadaje, Jer tako ih treba prikazati na pozornici : Вorbu za radno mjesto, slatke i gorke ["azgovore Izmedu muskarca i zene, diskusiju о knjigama, Odustajanje i pobunu, pokusaj i neuspj eh Prikazacete tada kao historijska zЬivanja. (Ра i to sto se ovdje zЬiva, upravo sada, kod nas, mozete Tako posmatrati kao sliku: Kako vas protjerani Pisac komada poucava u Umjetnosti posmatranj a. )
Predmet djelovanj a drugih, sretnij ih. Kako da Мi, uvijek samo Plodonosne vocke, sad sami postanemo vocari ? No upravo to Cini mi se umjetnoscu koju morate nauCiti, vi koj i ste ' Glumci i radnici ujedno.
I
Da se posmatra Valja nauciti da se poreduje. Da se poreduje Valja da se vec posmatralo. Posmatranjem se Stvara znanje, no znanje је potrebno Za posmatranje. Lose posmatra onaj koji ne zna sta Ьi S posmatranim. Ostrijeg pogleda pregledava Uzgajivac vocki jabukovo staЬio nego setac. No ne vidi tacno eovjeka onaj koji ne zna da је Covjek sudЬina covjeka. Umjetnost posmatranja Primjenjena na ljude samo је ogranak Umjetnosti postupanja s ljudima�a, glumci, Da budete istгaZivaci i ucitelji umjetnosti postupanja s ljudima
I:
;Ј
Poznajuci njihovu prirodu i pokazujuci је, vi ih ucite Kako da postupaju sa soЬom. Ucite ih velikoj umjetnosti Zajednickog zivljenj a. · No kako, cujem vas gdje pitate, da mi Prezreni i proganjani, iskoristavani i zavisni, Ddani u neznanju, nesigurnog zivota, Zauzmemo onaj veliki stav istraZivaca li pionirA Koj i ispituju stranu zemlju, iskoriste је i Podvrgnu? Ра mi smo uvijek Ьili samo
Ne moze Ьiti nemoguc.e se nauci ono sto koristi. Bas vi
Da
и
svom svakodnevnom radu
Usavrsavate posmatranj e. Za vas је korisno Spoznati slabosti i spos�redradnika, dobro upoznati Navi ke i nacin mislj enj a vasih drugova. Kako da Ьijete Vas klasni Ьој bez Poznavanj a ljudi? Vidim vas Sve, najbolje medu vama, kako veG pozudno posize.te za spozna)ama, Za onim znanj em koje izostrava posmatranje, koje оре � vod1
vec proucavaj u К novom �nanju. Mnogi medu vama zakone zajednick?g zivlj�nj � lj �d� , vec se Vasa klasa priprema da savlada svoJe poteskoce, 1 t1me Poteskoce cijelog Covjecanstva. tu mozete vi, Glumci medu radnicima, uceCi i naucavaJUCI, Svojim oblikovanj ima zahvatiti и sve borbe Ljudi svog vremena i tako OzЬiljnoscu studija i radoscu znanj a da PomoCi da iskustva borbe postanu орсе dobro Pravda postane strascu.
I
I
KRATAK OPIS NOVE TEHNIKE GLUMACKE UMJETNO SТI КОЈА PROIZVODI EFEKT ZACUDNOSТI ovom се se napisu pokusati da da opis jedne teh umjetnosti koj a је ?.il� upotreblj �vana u n� glumacke nike . . kim teatrima kako Ьi gledaOCU UClШla zacUdnija ZbiVanJ � koj a treba prikazati. Svrha о�е te �e . efe�t.a �acudnostt Ьila је da navede gledaoca na IStrazivac�, kntl ki � tav pre ma prikazivanom dogadaju. Sredstva su b1la umJetnicka . Pretpostavka za primjenu V-efekta u navedenu svrhu jest da pozornica i gledaliste budu oCisceni od svega »ma-
U
}?ni
8
�
1 14
BERTOLT BRECHT
DIJALEKTIКA U TEATRU .
g1cпog«, i da пе паstај и »hipпoticka polj a« . Zbog toga ј е izostao pokиsaj d a se п а pozornici stvara atmosfera пekog o dredeпog prostora ( sobe иvесе, ulice и јеsеп ) , kao i po kиsaj da se dopadljivim ritmom govora stvara иgodaj . Pиb likи пiје »zagrij avalo« oslobadanje temperameпta пiti ји ј е »zacaravala« glиma s пapetim misiCima. Ukratko, пiје s e te Zilo da se pиЬiika baci и traпs пiti da јој se pruzi ilиzija kako prisиstvиje prirodnom, пeprostиdiraпom zblvaпjи. Ka ko се se vidjeti, skloпost pиЬlike da se prebaci и takvu iluzijи mora se neиtralizirati odredenim umjetпickim sred stvima. Pretpostavka za proizvodeпje V-efekta jest da glumac опо sto ima da pokaZe sпabdije jasпim gestиsom pokaziva пja. Nal.'avno, mora se napustiti predodZba о cetvrtom zidи
D a Ь i s e izbjeglo isиvise »impulzivпo« glatko i пekri ticпo oblikovaпje lica i zblvaпja, moglo se d:rZati vise proba za stolom пеgо sto је иоЬlсајепо. Glumac treba izo staviti svako preraпo u.Zivljavanje, i sto је moguce du.Ze djelovati kao citalac ( пе kao citac ) . V3Zпa procedura је
koji fiktivпo zatvara pozornicи prema pиЬlici, sto stvara ilиzijи da se zЬivaпje па pozorпici dogada и stvarnosti, bez pиЬlike. U takvim ј е иvjetima P.riпcipij elпo mogиce da se glиmci direktпo оЬrасаји pиЬlici. Koпtakt pиЬlike s pozornicom dogada se obleiю, kako pozпato, па bazi uzivljavanja. Nastojaпje koпveпcioпal nog glиmca tako se роtрипо koпceпtrira па iпdиciraпje tog psihickog akta da se moze reCi kako оп samo и tome vidi svoj glavпi cilj . Vec паsе иvоdпе primjedbe роkаzиј и da је tehпika koja proizvodi V-efekt dij ametralпo sиprotпa tehпici ciji је cilj uZivlj avaпje. Опа glumca sprecava da iпdиcka u.Zivljavanje. Medиtim, и svojim пastojaпjima da odslika odredeпa Iica i pok3Ze пjihovo ропаsапје, glиmac se пе mora р оt рипо odreCi sredstva иzivljavaпja. Оп иpotreЬijava to sred stvo иpravo toliko koliko Ьi ga иpotrijeЬilo Ьilo koje Iice. bez glиmackih sposobпosti da prikaze пеkо drugo Iice, to zпaci da pokaze пjegovo ропаsапје. Ovo pokazivaпje po nasanja drugih lica dogada se svakodnevпo и bezbrojпim prilikama ( svjedoci пesrece prikazиjи ропаsапје unesre ceпog пovopridoslima, saljivdzije оропаsаји komicaп hod пekog prijatelja, i tako dalj e ) а da doticni пе pokиsavajи svoje gledaoce preпijeti и пеkи ilиzijи. Ipak se опi иzivalja vajи и ta Iica da bi" prisvojili пjihova svojstva. Kako је rесепо, glumac се takode iskoristiti taj psi hicki akt. No оп се, sиprotпo иоЬlсај епоm паСiпи teatarske glиme gdje se taj akt ''rsi pri samom prikazivanjи i to sa' svrhom da se gledalac skloпi па isto takav akt, proizvesti akt uzivljavaпja samo и пekom predstadijи, пegdje pri obradi · иloge па pokusima.
115
ьi
zapamcivanje prvih utisaka.
!
G � mac tr�b� da cita svojи logu и stavu опоgа koj i � , se cиdi 1 prOtuГ]eCI. Kako ostvareпje zЬivanja о kojima cita tako i drzanj e svog Iika koje saznaje, оп treba odmjerit i shvatiti и пjihovoj osobltosti ; nista пе smije prihvatiti kao dato, kao пesto StO >>иорсе пе Ьi mogJo dspasti druga cije«, sto Ьi se »moralo ocek.ivati и karakteru ovog lica«. Prije пеgо sto memorira гijeci, on treba da memorira сети se cиdio i pri сети ј е protиslovio. Ove momeпte оп treba ' пaime, da zadr:li и svom oЬiikovaпjи. Pode li па pozornicи, оп се па svim Ьitпim mjestima, иz ono sto cini, proпaCi, dati da se spozпa i пaslиti j os i опо sto ne ciпi. То zпaci da оп glumi tako da se sto j�nije vidi alternativa, tako da пjegova gluma daje da se пaslи te jos ri. druge mogucnosti, а prikazuje samo jednи od mogиcih varijanata. Оп, па primjer, kaze : »То ces mi pla titi« , а ne kaze : »Ја ti to oprastam«. Оп mrzi svojи dј еси, а, ne stoji tako da ih оп voli. Оп ide lijevo пaprijed, а ne desпo шizad. Ono sto on ne Ciпi mora Ьiti sadrfano i uk.i пиto и опоmе sto cini. Tako sve recenice i geste zпасе od lиke, Iice ostaje pod koпtrolom i Ьiva testirano. Tehnicki izraz za ovaj postиpak zove se: fiksiranje postupka Ne-Nego. Glumac пе dopиsta da па pozornici dode do potpunog preobrai.avanja и Iice koje се prikazati. Оп пiје Lear, Har pagoп i1i Sv�jk, d'ц_:pokaz.uje t.e.,.. o�obe. Оп doпosi njihove izreke toliko vjerno l roHkQ..i.e.-oguce, -rtl оп prikazиj e пjihovo dr:laпje tako dobro koliko ти dozvoljava пjegovo pozna vaпje ljиdi, ali оп пе pokиsava da иobrazi ( а time ne omo gucava to i drugima) kako se ovime роtрипо preobrazio. Glumci се zпati sta se misli kad im se kao primjer za пacin glume bez potpunog preobrazavanja navede glиma rezisera i1i kolege · koji im pokazuje odredeпo mjesto. Kako tи пiје и pitanjи пjegova vlastita uloga, ovaj se пе preobr3Zava и potpunosti, оп podvlaci опо tehnicko i pri tom zadrZava stav пekoga koji пesto samo predl3Ze. Odrekavsi se роtрипоg preobrazavaпja, glumac ne iz vodi svoj tekst kao improvizacijи nego kao citat. Pri tom је јаsпо da оп и ovom citatи mora doпijeti sve prizvuke, рипи ljиdskи, koпkretnu plastikи izr3Zavanja; · kao sto i
i
1 16
1 17
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIKA U TEATRU
gesta kojru prikazиje i koja saa predstavlja jedno kopi:ranje mora posjedovati potpunи tjelesnost ljиdske geste. Tri pomocna sredstva mogu pri nacinи glume s nepo tpиnim preobraiavanjem posluiiti da se izjave i radnje lica koj еЬа prikazati иcine zacиdnima :
da ga treba razviti и gestи. Glиmac mora pronaCi slikoviti, vaпjski izraz za emocije svog lika, ро mogucnosti пеkи radnjи koja odaje ona nиtarmja zЬivanja и njemи. Doti cпa emocija mora istиpiti, osloboditi se, da Ьi se mogla snaiпo razraditi. Posebna elegancija, sпaga i ljиpkost geste dајн V-efekt. Majstorski razradнje gestн kineska glиmacka umjet nost. Time sto vidljivo promatra vlastite pokrete, kineski glиmac postize V-efekt. Gestika i razrada stiha i ostalo sto glumac izrucиje mora Ьiti gotovo i nositi pecat iskиsanoga i zavrsenoga. Mora se stvoriti иtisak lakoce, savladanih teskoca. Glumac mora dopиstiti pиЬlici da primi kao lakи i njegovи vlastitи umjetпost, njegovo savladivanje teskoca. On prikazиje na savrseni nacin gledaocи zЬivanje, kakvo se ono, ро njegovom mШјепји, и stvarnosti odigralo ili moglo odgirati. On ne krije da ga је prostиdirao, kao sto ni akrobat ne krije svoje trenitanje ; оп podvlaci da је to njegov, glumcev, iskaz, misljeпje, verzija zЬivanja. Kako se ne poistovjecиje s licem koje prikazиje, on moze, nasиprot njemи, odabrati odredeno stanoviste, o_da vati svoje misljenje о licи, i gledaoca, koji sa svoje strane takode nije Ьiо pozvan da se p(>istovjeti, pozvati na kritiku prikazanog lica. Stanoviste koje gumac zauzima је drиStveno-kriticko stanoviSte. Pri svom pristиpи zЬivanjima i karakteriziranjи Iica on razradиje one crte koje spadajи и djelokrug drustva. Tako njegova glиma postaje kolokvij ( о drustvenim stanji ma) s pиЬlikom kojoj se obraca. On nиka gledaoca da pre ma svojoj klasnoj pripadnosti ova stanja opravda Ш odbaci. Svrha је V-efekta da drustveni gestиs koji је osnova svih zЬivanja иcini zacиdnim. Pod drustvenim gestиsom se podrazumijeva mimicki i gesticni izraz drustvenih odnosa . . и kojima stoje ljиdi odredene epohe. . . Formuliranje zЬivanja za drustvo, ПJegovo lZГUClVanJe koje drustvи daje kljиc, olaksan� ј � pr'?n�aieD:j.e� na slova za prizore. Тi пaslovi mora]и 1mati blstoП]Skl ka rakter. Тime dolazimo do оdlисијисеg tehnikиma, historiza- ·
/"'"1 . Prevodenje и trece lice. 2. Prevodenje и proslost. 3. Sи ovorenje ириtа za glиmи i komentara .
avljanje и trece lice i proslos t оmоgисије glumcи pravilan distanciran stav. Glumac, osim toga, trazi ириtе za glumи i komentarske izjave иz svoj tekst, i na роkиsи ih govori zajedno s . tekstom ( »On иsta i rece· Ьiјеsпо, jer rnje Ьdо јео: . . . «, Иi >>On је to prvri put сио i Illij e inao је li Ьila istina . . .« .i:Li >>On se nasmijesrio -i rekao isи�ise bezbгizno: . . .«). Govorenje upиta za glumи и .trecem licи uz tekst dovodi do sиdara dvijи glasovruh intonacija, pri ce mu drugi (dakle, pravJ tekst) postaje zacиdan. Osim toga, nacin glиme postaje zacиdan time sto ona zaista иslijedi posto је vec jednom Ьila rijecima oznaceпa i najavljena. Stavljanje и proslost postavlja pri tom govornika и јеdпи ta6kи s koje on gleda unazad na recenli.cu. Ttiшe se, takode, recenica иcini zacиdnom iako govornik ne zaиzima nereal,. no stanoviste, jer on је, .nasиprot slиsaocи, procitao komad do kraja i moze od kraja, od posljedice, da sиdi о ovoj re ceпici bolje nego slиsalac koji manje zпа, kome је ta re cenica vise strana. Na polшsima se komЬdniranjem ovih postupaka tekst ciпi zacиdnim, te on ostaje takav и glavnom i па predstavi . �to se tice пjegovog govoreпja, vec samim izravnim odno som prema pиblici stvara se potreba i mogиcnost variraпja и pogledи veceg i1i manjeg IZПacaja ·koji treba pлidati rece nicama. PII1imjer nат pгuia govor svjedoka pred sиdom. Podvlacenje, insistiranje Lica na njЉovim izjavama, mora blti dovedeno do naroeitog a·rt.i,stickog uoinka. Slijeili li obracanje pиblici, ono tada mora Ьiti роtрцпо obracanje i ne smije Ьiiti >>govor и s·tranu« ili tehnika monologa starog teatra. Da ЬЈ. se liz oЬlika u stihovlima i.zv;ukao puni V-efekt, glиmac cini dobro ako sadr:laj stihova na pokиsima пaj prije reproduci�a u vulgarnoj prozi, mo:lda istovremeno sa gestom odredenim za ,stLi.hove. Smjela i lijepa arhitektrura govornih oblika cini tekst zacиdnim. ( Proza se moze иci mti zafudnom ako se prevede IU domaci rnjalekt g.lumca.) О geэtici се blti dolje govora, no ovdje treba re6i da sve osjecajno mora Ьiti dovedeno па povrsinи, sto zпaci
��
.
Glumac mora glumiti zblvanja kao hristorijiSka. Шstorijska zblvanja sи jedinstvena, prolazna, povezana za . od redenu ероhи. Ponasanje Iica и njima Illi je .nap�osto чиd sko, nepromjeпjivo; ono rima odredene osob1toэt1, ono una
1 18
BERTOLT BRECHT
tokom povijesti prevazidene elemente, i one koj i se mogи prevazici, 1 ono је podlozno kritici sa stanoviSta slij edece epohe. Stalni razvoj Cini nam zacиdnim drzanj e оnЉ koji sи_ se rodili prije nas. А glиmac treba da оnи иdaljenost prema dogadaj ima i drzanj ima kоји zauzima historicar zauzm e prema do gadaj ima i drzanj-ima sadasnjice. On nam ta zЬivanja i lica . treba иciniti zacиdnima. Svakidasnja zЬivanj a i Iica neposredne okoline imajи za nas nesto prurodno j er smo se na nјЉ naиcili. Zacиd nost slиZi tome da nam Љ иcini иpadljivima. Znanost ј е brizljivo izgradila tehnikи iritiranosti иoblcajenim, »ро sebl razиmljivim« zblvanjima и koje se nikad nije posиmnjalo, i ne postoji nikakav razlog zasto umjetnost ne Ьi preuzela ovaj tako beskrajno korisni stav. Тај ј е stav nastao и
naиci porastom ljиdske proizvodne snage, i iz tog istog razloga nastaje u umjetnosti. Sto se tice emocija, pokusi s V-efektom и njemackim izvedbama epskog teatra pokazali sи da se i ovim nacinom glиme роЬиdији emocije, iako emocije druge vrste nego sto sи и uoЬicajenom teatru. Kriticki stav gledaoca је pot pиno иmjetnicki stav. Opisivanje V-efekta djelиje daleko ne pгirodnije nego nj egovo izvodenje. Razumije se, taj nacin glиme nema niceg zajednickog s иoЬicajenom »stilizaci j om« . Glavna prednost epskog teatra s nj egovim V-efek tom, koji tezi iskljиcivom ciljи da prikaze svijet kao iz mjenjiv, иpravo ј е njegova prirodnost i zemaljskost, nj egov hиmor i odricanje od svega misticnog, sto prij anj a иz иo Ьicajeni teatar jos iz starih v1·emena.
DODACI22 ODNOS GLUMCA PREMA
SVOJOJ PUBLICI
Odnos glиmca . prema svojoj pиЬiici trebalo Ьi da Ъиdе najslobodniji i naj izravniji. On ima naprosto nesto da јој saopCi i prikaze, i osnova svega treba da Ьиdе stav onoga koji, eto, saopcava ili prikazиj e. Ovdje jos nije zna cajno da li se njegovo saopcavanje i prikazivanje doga" Ovi podaci se odnose na slijedece pasuse prethodnog Kratkog . . : prvi na З. pasus, drugi na 4. pasus, treci i cetvrti na 11. pa sus. te peti na pretposlednji pasus - ор. D. S.
opisa .
DIJALEKТIКA U TEATRU
1 19
da иsred pиblike na иlici ili и sobl nekog stana ili na po zornici, toj odmjerenoj dasci rezerviranoj za saopcavanj a i prikazivanja. Nista zato sto је on vec и nekom posebnom kариtи i sto se nasminkao, uzrok tome on rnoze objasniti naknadno kao i prije . .Samo ne smije nastati иtisak kao da је и davna vremena doslo do pogodbe ро ' kojoj ovdje treba da se и odredeni sat odigra neko zblvanje medи ljиdirna, kao da se ono bas sad dogada, bez pripreme, na »prirodan« naoin; do dogovora koji је иkljиcivao klauzulи da nije Ьilo dogovora. Nastиpa samo neki covjek i pred svima j avno pokazuje nesto, ра i sli.mo pokazivanje. On се oponasati drugog covjeka, ali ne tako, ne do tog stиp nja kao da је on taj covjek, ne s namjerorn da se pri tom zaboravi na njega. Njegova licnost ostaje sacиvana · kao oЬicna licnost koja se razlikиje od drugih, sa vlasti tim crtarna, licnost koja time slici svima ostalima koji је gledajи. •
Usporedi . slijedeca razrnatranja poznatog danskog glumca Роаиlа Reumerta: ' >>Kad osjecam da umirem, kad ја to zaista osJecam. onda to i svi ostali оsјесаји ; kad se vladam kao da imam bodez и ruci i potpиno sam ispиnjen jedino misljи da hocu ublti dijete, tada se svi pri tom иZasavajи . . . Sve је to dje latnost misli koja se prenosi роmоеи osjecaj a ili, ako ho cete, obratno : osjecaj snaian kao opsjednиtost koji se prevodi и misli. Kad иspije, to је najzaraznij e od svega na svijetи, а tada је sve vanjsko potpиno nevazno . . .« I Rapaporta, The Work of the Actor. Theater Work shop, oktobar 1 936 : ». . . On the stage the actor is sиrroиnded entirely Ьу fictions . . . The actor mиst Ье аЬiе to regard all this as thoиgh it were true, as thoиgh he were convinced that all that sиrrounds him on the stage is а living reality and, along with himself, h e mиst convince the aиdience as well. This is the central featш·e of оиr method of work on the part . . . Take any object, а сар for example; lay it on the taЬie or on the . floor and try to regard it as thoиgh it were а rat ; make believe that is а rat, and not а са р . . . Pictиre what sort of а rat it is ; what size, coloиr? . . . We thиs commit oиrselves to believe qиite naively that the object before иs is something other than
120
121
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIKA U TEATRU
it is апd, at the same time, learn to compel the аиdiепсе to believe . . .«23 Moglo Ьi se misliti da ј е to kurs саrапја, ali to је :kJurs glumacke umj emosti, toboze ро metodi Stanislavskog. Pitamo se moze li tehпika koja пekog osposoЬljava da pиb lici sиgerira stakore tamo gdj e ih u stvarnosti пета, zai� ta Ьiti podesпa za sireпje istiпe? Bez imalo glиmacke umJet пosti, sa dovoljпo alkohola moze se gotovo svako dovesti dotle da svuda vidi ako пе stakore а опо Ьijele miseve.
пјаkе, grobare, dakle, о п s e mora ogledati и stvarпosti . Isto tako о п mora иciti kopiraпje, s t o ј е danas striktпo пeporeljno u gluma6kim skolama jer >>razara osobeпost<<.
CIТIRANJE
Stojeci и izravпom, slobodnom оdпоsи, glumac pиsta svoj lik da govori i da se krece, оп referira. Оп пе treba пastojati da . se zaboravi da tekst пе пastaje тот�пtапо, _ da ga treba memorirati, da је иtvraeп. Т� пе Igra шkakvи _ иlоgи, jer пamjera ioпako пiје da оп refeпra о seb1 samo� nego о drugima. Stav Ьi Ьiо isti kao kad Ьi оп bas govoпo samo ро sјесапји. Оп citira пeki lik, оп је svjedok и пekom pгocesu. Nista ga пе sprecav
Za glumca epskog teatra пеорhоdпо је sakиpljanje materijala и vecem оЬiти пеgо dosad. Оп пе treba vise da predstavlja sebe kao kralja, _ uceпj aka, groba7a i ta o dalje, пеgо bas da и stvarnost1 promatra kralJ eve, исе-
�
" Prevod: •Na pozornici glumca okruzuju iskljucivo fikcije. Glu mac mora · Ьiti u stanju da sve to posmatra kao istinito, kao da је uvjeren da је sve sto ga na pozornici okruzuje ziva stvarnost, а uz sebe, on mora u to uvjeriti .i publiku . То је srz naseli m�toda u st�t: diranju uloge . Uzmite blio koJI predmet, npr . kapu, stav1�e Је na st?l tli na pod i poku�ajte је posmatrati k_ao stakora .. PretendtraJte da Је . to stakor а ne kapa . Zamislite •. kakve Је vrst� taJ .stakor; kakv.e velicш", koje Ьоје? Mi se tako angaz1ramo da sasv1m n�нvno :povJe�uJemo . !
�·
V-EFEKT КАО PROCEDURA SVAКIDA�NJEG 2:IVOTA
ProizvodeCi efekt zacиdпosti, pred паmа је пesto sa svim svakidasпje, иcestalo ; to је cesto prakticirani па,::iп da se пekom drugom ili seЬi samom пesto ucini · razиm lj ivim, te ga пalazimo и stиdiranjи kao i и poslovпim koпfereпcij ama и ovom ili и опот oЬlikи. V-efekt se sa stoji и tome sto se stvar па kоји treba da se obrati раz пја, i kоји treba razumjeti, 0d оЬiспе, poznate, пeposredlno prisиtпe, исiпi пarocitom, иpadljivom, пeocekivaпom. Опо sto ј е samo ро seЬi razнmljivo иcini se па izvjestan па,сiп пerazumljivim, ali samo zato da Ьi se опdа иciпilo j os razumljivijim .. Da Ьi od pozпatog nesto moglo postati spo zпato, опо mora izaCi iz svoj e пeнpadlj ivosti ; mora se prekiпиti пavika da doticпи stvar пе treba obj asпjavati. Ма koliko da је иcestala, skromпa, popиlarna, опа се sada Ьiti оzпасепа kao пesto пеоЬiспо. Jednostavaп V-efekt иpotreЬljava se kad se пekom kafe : »Jesi li vec j ednom pa zljivo pogledao svoj sat?<< . Опај koji me to pita zпа da sam ја vec cesto gledao svoj sat, по svojim pitanjem оп mi oduzima опај пaviknиti pogled koji mi, stoga, vise пiSta пе kazиje. Ја sam па sat pogledavao da иstaпovim vrij eme. Sada, иpitan tako пaglaseпo, иstaпovljavam da sam sat пisam poeastio niti j edпim zapaпjeпim pogledom, а оп је и mпogome zadivljavajиCi mehaniZam. Isto se tako radi о efektи zacиdпosti пajj edпostavпije vrste kad poslovni do govor роепе receпicom : »Jeste li vec nekad razmisljali sta Ьiva s otpadom iz vase tvornice koji iz dапа и dап pliva пiz rijekи?<< . Ovaj otpad пiје dosad пеораfепо plovio rije kom пеgо је briZljivo и пји odvoden ; za to su upotreЬlja vani ljudi i strojevi, rijeka је vec sasvim zeleпa od пје:gа, оп је otica0 i te kako primjetno, ali иpravo kao otpad. Pri fabrikaciji је to i to otpadalo, sada to treba da postane predmet fabrikacije, pogled pada zaiпteresirano па пј . Pi tanje ga је uciпilo zacudпim, sto ти је i Ьila svrha. Naj j ednostavпije receпice и kojima se upotreЬlj ava V-efekt su receпice sa »пе - negO<< ( оп пе rece »udite unutra«, nego rece »idite dalje<< ; оп se пiје radovao, nego se ljиtio ). Tu је postoj alo izvjesпo ocekivaпje, opravdano iskustvom, ali
1 22
BERTOLT BRECHT
ono је Ьilo iznevjereno. Trebalo је vjerovati da . . . , ali to nije trebalo vjerovati. Nije postojala samo j edna moguc nost nego dvije, оЬје se navode, ponajprije postaje zacиdna druga, а zatim i prva. Da Ьi neki covjek vidio svojи majkи kao zenи nekog covjeka,. potreban је V-efekt; on nastиpa, na
primjer, kad taj eovjek doblje ocuha. Kad netko vidi svog иcitelja zbиnjenog pred ovrhovoditeljem, nastaje V-efekt ; istrgnиt iz sklopa gdje izgleda velik, иcitelj је иЬасеn и sklop gdje izgleda malen. Zacиdnost аиtа nastиpa ako smo vec dиlje vrijeme vozili modeгna kola ра opet sjeGLnemo za volan starog T-modela Н. Forda. Iznenada opet сијеmо eksplozije: taj motor је eksplozivan motor. Pocinjemo se cиditi sto ovakvo vozilo, StO bllo koje vozilo moze VOZJiti ako ga ne vисе snaga zivotinja•; иkratko, mi shvacamo аиtо time sto ga shvatimo kao neSto strano, novo, kao konstruk tivan иspjeh, i иtoliko kao neSto neprirodno. Priroda, и kоји bez sиmnje spada i аиtо, iznenada ima и sebl moment neprirodnoga, njen је pojam od sada zasicen time. I rijec »zaista« moze иciniti izjave zacиdnima. ( On zaista nije Ьiо kod kисе ; on је to rekao, ali mi nismo vjerovali i ispitali smo to ; iii i : Mi ne Ьismo smatrali mogиCim da on nije Ьiо kod kисе, ali је to Ьila cinjenica, ) Ne manje slиZi zacиdnosti rijec "zapravo« . ( »Ја se, zapravo, ne slazem«.) Eskimskom definioijom: >>Аиtо је avion bez krila koji pиzi ро zemlj i«, аиtо takode postaje zacиdan. I ovim nasim prikazom је sam efekt zacиdnosti и iz vjesnom smislu иCinjen zacиdnim ; pokиsali smo da иci nimo razиmljivom иcestalи, oblcnи operacijи, koja se svug dje nalazi, time sto smo је osvijetlili kao narocitи. Ali efekt nam је иspio samo kod onih koji sи rstvarno ( >>Zaista« ) shvatili da se ovaj ef�kat »ne« moze postici Ьilo kakvir'n, >>nego« samo odredenim naCinom prikazivanja : on је samo »ZapraVO« nesto иoblcaj eno.
1.
3.
f
• Posebno и opcem ( zЬivanje и svojoj jedinstvenosti, neponovlj ivosti, pri tome tipic:�ю ) .
/�_,4.
�
elaz osjecaja и druge osjecaje Razvojni momena sиprotne vrste, kritika i иzivljavanje иjedno ) .
5. Protиrjecnost ( ovaj covjek и ovim иvj etima, ove sljedice ove radnje ! ) .
po
!"'' ' б.
!
Jedno se razиmiJ e роmоси drugog ( prizor, ро smislu ponajprije samostalan, otkriva se svojim odnosom prema drugim prizorima kao sиdionik i j ednog drugog smisla ) .
1
7.
Skok ( saltиs naturae, epski razvoj и skokovima ) .
8. Jedinstvo sиprotnosti ( и jedinstvenom se traZi sиprot nost, majka i sin - и >>Majci« -, izvana j edinstveni, bore se j edno protiv drugog zbog zarade ) . ·
9. Primjenjivost znanja (j edinstvo
teorije
prakse) .
Ј!�
DIJALEKТIКA I ZAcUDNOST Zacиdnost kao razumiJevanj e ( razumijevanje razumijevanje - razиmijevanje ) , negacija negacije.
123
DIJALEKТIКA U TEATRU
EPSKI TEATAR, ZAcUDNOST ne-
2. Gomilanje nerazumljivoga dok ne nastиpi razиmlj ivost ( obrat kvantiteta и kvalite t ) .
Trazio se nacin prikazivanj a роmоси kojeg Ьi svako dnevno postalo иpadljivo, а иоЬiсајеnо - zараnјијисе. Ono sto se svиda sиsrece · trebalo је da djelиje cиdnovato, а mnogo sta sto је izgledalo prirodno trebalo је spoznati kao иmjetno. Kada Ьi se, naime, иcinila stranima zЬivanja koja treba prikazati, ona Ьi izgиЬila samo izvjesnи prisnost koja ih stiti od svjezih, naiYnih sиdova. Uzmim9 da se
124
125
БERTOLT БRЕСНТ
DIJALEKТIKA U TEATRU
zЬivanje sastojalo и toine da malogradanska porodica traZi zaposleпje za svojи kcer. Ovo је zЬivanje poznato puЬlici naseg vremena. Ono posjedиje nesto potpuno prirodno i svakodnevno. Tako nesto se stalno dogada i nikog ne izne nadиje. Da Ьi se to zЬivaпje pojavilo kao drиstveno znaca jan i proЬlematican dogadaj , kao sto jeste, · ono mora · pub Iici postati zacиdno роmоси prikazivanj a. Onda postaje vidljivo da se ov.dje jedan mladi eovjek salje na trniste kao prigotovljena roba, zajedno s kaЬlicem mlijeka i koma dom platna. U novom svjetlи se javlja njega kоји је on pг.imio. On је pripremljen za t:diste, а da li doЬro i1i lose, to се se vidjeti. Jos јисе ova djevojka nije smjela sama preCi ulicи, danas је saljи и tиаи kиси, и sоЬи na cijim vratima nema zasuna. I od nje se осеkиј е da kиCi salje novac. Nacin prikazivanja koji ovo pripovijeda sastoji se, izmedи ostalog, и tome sto glиmci govore tako kao da ne vjerujи svojim vlastitim иsima. А kako Ьi oni drugacije mogli govoriti ovdje иоЬiсајеnе, svakodnevne, tisиcи риtа izgovorene prigodne recenice i izraze ·kad опi ipak toliko protиrijece drugim izrazima i recenicama koji sи takode иoЬicajeni, svakodnevni i tisиcи риtа izgovoreni. Takav na cin prikazivanja је kriticki i omogucиje kritikи zЬivanja medи ljиdima. Umjetnost se sastoji и tome da se ipak potpиno prika.Zи zivi ljиdi. То Ьi Ьilo tesko sprovesti kritic kim stavom koj i treba da zaиzmи glиmci kada Ьi se kri Иzi.ralo neЭto nepromijenj.ivo. A1i epski glиmac ne pnih-vada j�de kao �epr�mje� jive p _rode, k o to Сiш; �aturalisticki . _ v 1li na stan nасш stiliziraJиCI glumci. On 1h v1d1 kao sasvim promjenljive, а nepromjenljive vidi kao иklonjive. On zna za drustveno-historijski proces kome oni podlijezи.
nam skode, ali koliko ј е teze odloziti glиposti s koj ima pos6zemo иspjeh ! Mi treba da sirimo razиmnost, а to mo ramo raditi роmоси ljиdi koji sи svoje castoljuЬlje ulozili, i s mиkom i talentom lizgradili vlasti.te tehffike, и to da izgledajи lиdi. Jer иmiSljati da sam netko drugi а ne onaj koj i j esam, i to jos htjeti drиgima sugerirati, jeste иpravo Iиdost, i иpravo to oni cine ; а sto im bolje ta lиdost иspij e, to sи bolje placeni. Kako је receno, placeni su ne samo nov cem nego i postovanj em. Jedan glиmac koji је za mnoge vazio kao najveCi glиmac Njemacke, kada Ьi se pojavljivao и komadи kao kralj , postиpao ј е iza pozornice s radnicima koji postavljajи kиlise kao s podanicima ; tako је postиpao i s konobarima и gostionici, а kad Ьi se to nekome ispricalo, ovaj ga је smatrao jos veCim covjekom nego prije. Тi ljнdi j avno tvrde da ne znajи sta cine kada stoje na pozor nici, i time ne dokazuju ogranicenost nego bezgraruicnost svoje sposobnosti. Oni znajи majmunskom spretnoscи imi tirati ljиde , ali sve , dok se majmunima ne dokaze da sebe smatrajи ljиdima cim oponasajи Ijиde, mora se smatrati da oni stoje nize od majmиna. Dok su ti ljиdi cijenjeni, pre ziru se drugi, j ednostavni ljиdi kao primitivci zato sto glumca koji prikazиje zlikovca na temelju njegove igre иlove na izlazи s pozornice i izmlate ! Kada gledalac dovikne glиmcи na pozornici da pogleda iza sebe jer tamo stoji njegov иЬiса, tada se ne ismije ili odstrani glиmac, nego taj gledalac, zato sto vise ne zna da se nalazi и teatru, сети је ipak onaj gore na pozornici tezio. U interesи иmjetnosti иsиtkији se svi najpravicniji · i najprirodniji interesi. Као heroj cиdoreda vazi onaj glumac koj i иspije postиpati ь·ratski sa c6xтjekom koji ти је smrtni neprijatelj, jer povredиj e sve njegove interese. Jer sta drugo znaci иje dinjavati и umjetnickom иZitkи pиblikи zivotno najsиprot nijih interesa, pcisilj avaj.иci i one koji zrtvuj•и svoje op.rav dane interese ako osjete da sи odredena prikazivanja va.Znih
�
�
r}
�
MAGIJA I PRAZNOVJERJE Mi ovdje posjedиjemo ( i ирисеni smo na ) institиcije koje sи na naj dиbljoj tacki svog propadanja, no koje ujedno prekri.vaju to эtanj e varavim procvatom i ti.шe Мо је sve oko njih tako pokvareno. Ти је estetika риnа sиje vjerja, tehnika potice iz magazina magije i spada и mиzeje, umjetnost otvoreno i besramno brani razиmи da prekoraci njen prag ; i ne mogиCi da иpotrijeЬimo sve to kakvo jeste, mi ipak ne nalazimo nista drugo. Da Ьismo s ovim umjet nicima postigli svoj cilj, mi ih moramo иCiniti svojim neprijateljima. Kako li је vec tesko odloziti glиposti ' koje
1
dogadaja tacna - da se sloze s tim prikazivanjima?
126
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
STUDIJ ULOGE
cak i prema rijecima koje је doblo da izgovara. Zacиdeno pokazиje оп sto ти је povjereno. Оп govori kao da isto vremeno seЬi protиrjeci.
1.
Pjesnikov svijet nije jedini 'svijet. Ima vrse pjesnika. Glиmac ne Ьi trebalo da potpиno identificira svijet sa svijetom pjesnika. Trebalo Ьi da оп razlikиje svoj svijet od pjesnikovog svijeta, i tи razlikи Ьi trebalo pokazati. То se odnosi na stav glumca prema sklopи komada. Sklop komada је nacin na koji se zblvanja izmjenjиjи, sta treba da Ьиdе иzrok neke posljedice а sta posljedica nekog uz roka i tako dalje. Pjesnikove nazore па svijet otkriva takav tok i naglasavanje, i tim njegovim nazorima treba da proturjeci glumac. ·
2.
Kako се glиmac pronaCi nazore pjesnika koji sи и osnovi sklopa komada i kojima treba da protиrjeci? On ih pronalazi zapazanjem znacajnih proturjecnosti. Glиmac ne smatra sve pjesnikove nazore znacajnima, nego samo one koji оdаји pjesnikova interesovanja и stvarnom svijetи. Glumac mora oCitati ta interesovanja iz samog sklopa- ko mada. Оп mora pronaCi kojim sи interesima vecih grupa pjesnikovi intresi slicni ·ili kojima slиZe (jer samo takvi treba da vaie kao znacajni ), а kojim interesima opet pro turjece. Тi na koncи spomenиti interesi, kojima, kao i prvima (pjesnikovima), takode slиZe znacajni nazori, mo rajи postati formalno interesi glиmca da Ьi mogao isprютno glumri.ti. 3.
, Time sto se postavlja и ovako znacajnи proturjeenost prema svijetи pjesnika, glиmac moze da pokaie granice, nacin i protиrjecnost pjesnikovog svijeta. Оп ga pokazиje izrucиjиCi ga interesima promatraca. Njegov gesticni sta\7 prema pjesnikovom svijetи је stav . cиdenja, i taj gesticni stav оп mora prenijeti na gledaoce 4.
Glиmcп је dozvoljeno da zauzme stav cиdenja prema sklopи komada, ali i prema svom likи ( koji treba da igra),
127
,
5.
G!иmac mora imati interese и odnosи na likove da ы ih mogao prikazivati, i to znacajne dakle interese и mij �nj �jи likova. Оп mora, da tako kazemo, i odgajati �VOJe lrkove. Na taj n_acin sticи likovi dvojako Ја, koji Jedno dп:gome . protиrJece. Jedno Ја је ono glиmcevo.
lik n�staje пpиstanjem п odnose sa drugim . �jegov lrkovJma U . staroJ ? lиmackoj umjetnosti glиmac је prvo : p:onalazю lrk da · Ь1 se mogao пpиstiti и komadom pro p1s�ne odno�e pr�J.?a ostalim likovima. Iz lika on је iz vod�o ges�e 1 . speCJJalan nacin izgovaranja recenica. Оп је dob_Jvao lrk 1z globalnog promatranja. Epska glиmacka иmJetnost postиpa drugacije. Epski glиmac ne mari za lik. ?n nast�pa pr�zan. . Komotnog drianja izvodi оп sve radnje 1 govorr rе�_ешсе J_edn� za drugom, ali tako kao da је svaka о� DJ :h :poslJednJa. Da Ьi pronasao geste koje Ieze и osno:r� rесе�нса, оп pokиsno pronalazi druge receriice, vиlgarшJe, koJe пе sadrie doticni smisao, nego samo gestи . . . 7.
Kad је glиmac, kao doticni lik koji prikazuje, stиpio и s;-re Odnose koje Шll komad pruza, kad је recenice izgo VOГIO na najkomotniji nacin i izveo geste s najvecim иZit kom, nastao је pjesnikov svijet. Sada mora glиmac pro naCi razlikи izmedи tog svijeta i svoga, i pokazati је. Kako се оп pronaci znacajnи protпrjecnost? Svi komadi vrse odredeni izbor теаи odnosima и koje иlaze njihovi likovi. Ako sи sitиacije pronadene samo da Ы se likи dala moguc nost da se pokaze, onda је izvrsen izbor medи mogиCim
•
128
129
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
sitиacijama. Glиmac se ne mora prikljиciti tom izboru. Ako treba odigrati sitиacijи и kojoj se jиnak prikazиj e kao hrabar, glumac moze dati hrabros ti - kоји crpe и tacnom izvrsavanj и svih gesta и kojima иZiva . а koje izvirи iz naj lezernij eg .drianj a prema propisanim recenicama - dгиgi akcent, koji pjesnik nije zelio dati. On to moze da иCini llZ gred, malom umetnиtom pantomimom, spretnim geSiti.cnim obrazlozenj em j edne recenice iz teksta kojima се prikazati okrиtnost jиnaka prema njegovom sluzi. Vjernosti jednog covjeka on moze pridruZiti skrtost, seЬicnosti mиdrost, ljll bavi prema slobodi moze dati ogranicen karakter. Na taj nacin on u svom pri.ka.7Ji:v:anju nagovj eStava onu protитjec nost koja ј ој је potrebna. Ako је pjesnik, naprotiv, stvorio lik da Ьi omogиCio nastanak nekog dogadaj a, иvijek postoji vise likova koji ovaj dogadaj mogи иciniti vjerovatnim. Djela koj a se mogи nazvati hrabrima ne izvrsavaj u иvijek hrabri ljиdi. Sve ako dogadaj to ne zahtijeva, svaki lik da Ьi роэtао vjerovatan zahtijeva postojanje pro51ih izjava i · stavova koje dogadaj nl.je izazvao. Neka, recimo, odredeni dogadaj postaje vjerovatari samo kad neki siromah - nesto odredeno cini : ali siromah ne postaje samo tim dogadaj em siromah. Da Ьi postao si romah, mora da ј е иcinio jos nesto drugo. sta? On se borio protiv izraЬljivanja, ili је sиdjelovao u konkurenciji da bude iъrabljivan. On se morao dr.Zati ·solida.rno i prekrSiti solidarnost, staj ao је na mnogim bojnim poljima. I tako on donosi и svom drzanj и mnogo sta sto nije potгebno da Ьi se omogиCio odredeni dogadaj ; izmedu ostalog i pone�to sto taj dogadaj otezava. I to &tvara znaeajnu p•roturj ecnost. Dok obavlj a svoju ulogи, glиmac treba da se ugleda na primjeг dobro гaspolozenih tehnicara, recimo, egzaktnih sofera koji dobro роstираји sa svojim masinama. Oni elegant•no i gJatko mijenjaju b!Wnu, а pri tom su sasvim u stanjи da zvacu gumu itd. Otkrije li glиmac da ти taj nacin glume ( koj.i se .upotreЬljava pni pokusnom naznaCa. vanju kada su pojedini роtЩ samo naznaceni а odredeni tonovi samo nagovij esteni) prиZa premalo иZitka ili ne dje l.uje, on је na lak nacfn pronasao da sи osnovne misli nje gove igre suvise beznacajne ili netacne. U tom slисаји иm jetno privatno povisivanje, licno иlazenj e glumca moze spa siti ·njega, ali nikada i prizor.
Licno .ulazenj e, . investiranje privatnog temperamenta kao nadomjestak, gotovo иvij ek .ugrozava misaonи struk turu prizora. То cini svaki pokret i pгeviSe razumljivim , svako cиdenj e nemogucim. То ј е razlog zbog · cega novije drame cesto dobro prolaze kad ih igraju nevolj ki glumci koji sve svoje replike smatrajи Iosima. U dan.asnje v jeme dogada se posve rijetko da se p �i izve�Ьi post.Igne ona] pro dorni .uspjeh koji cesto nasta]e pn pokuSima, kada su glumci
Ш иmorni.
POКAZIVANJE v
r
�
�ezvol.i ni
ју/ fi./;:;oКAZAТI
�
Pokazite da pokazиj ete ! Uza sve razlicite st�v�ve . Које vi pokazиjete kad pokazujete �ako . se l]Udl pona.SaJU, Nemojte ipak zaboraviti stav pokazivanJ a. . . U osnovi svih stavova treba da lezi stav pokaziVanJ a. Ovo ј е vjeZЬa : prije nego sto pokazete kako netko Pocini izdaju ili kako ga hvata ljubomora I1i kako sklapa posao, pogledajte
l
..Na_g�c;a..k ae-d·a-Ьiste-mu�rrecr:
Sad pazi, sada ovaj covjek izdaje, а .cini to ovako. . _ ovakav kad ga uhvati l]ubomora, а ovako Је On postaje · postupao
Kad је trgovao. Тime се . . Vase pokazivanje zadriati stav pokaz:va:r:Ja ; JanJa � obav Iznosenj a ranije pripremljenog, Neprestanog proticanja. Time pokazи] ete . . ete, da Da svako vece pokaz.ujete to sto sad ovdJe pokazи] ste to vec cesto pokazivali, I vasa glиma d.oЬij a nesto od tkanja tkalca, neMo Zanatsko. А .ucinite vidljivim i ono sto pripada pokazivanj.u, da se vi, naime, uvijek trudite sto vise olaksati gledanje, prиZiti Najbolji иvid u sva zЬivanj a ! Tada се Ono izdavanj e, sklapanje poslova i Potpadanje pod vlast ljиbomore d0Ьiti nesto od Svakidasnjih Cinova kao sto su jelo, pozdravljanje Rad. ( Јег vi ipak radite ? ) А iza vasih Likova ostajete vidljivi vi sami kao oni Koji ih izvode.
9
130
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
DRU$TVENI
1.
ZADATAK GRADIТELJA POZORNICE KONSTRUKCIJE
..
1 DUBINSKh
Neke nearistotelske dramatike ( koje se ne temelje na uiivljavanjи), koje pokusavajи da и svojim prikazivanjima zajednickog zivljenja ljиdi prikaiи zakone tog zajednickog zivljenja, izgradile sи, mada sи и mnogome razlicitog tipa (tip kronike, tip Ьiografije, tip parabole), neke zajednicke praktike za svojи pozornicи. Zajednickost tih praktika te melji se na odЬijanjи ovih dramatika da prihvate potpuno uiivljavanje, а time i na odЬijanjи njihove pozornice da prihvati potpunu ilиzijи. Okolina ljиdi, koja је za drugи vrstи dramatike samo »vanjski svijet«, igra и nearistotel �koj dramatici vеси а i drugacijи иlоgи. Ona nije vise samo okvir. Nase sazna.nje о »izmjeni tvari izmedи prirode i covjeka« kao drustvenom, historijski promjenjivom, rad nom procesи ocrtava nase slike ljиdske okoline. Zahvati kojima covjek podvrgava prirodи stalno se ргоdиЬlјији. То mora doCi do izrazaja и izgradnji pozornice. Nadalje, svaka pojedina izvedba svakog razlicitog tipa te dramatike predstavlja potpиno nov, sasvim konkretan drиstveni za datak, и Cijem rjesavanju treba ucestvovati graditelj pozor nice tako da sveukupnu scensku i teatarskи konstrukcijи preispita i preradi s obzirom na njihovи podesnost i poten cijи. Prikazivanje izgradnje kolhoza и Razbegu (Ol1lopkov) za umne i mant1elne radnike Moskve znacilo је drugaciji drиstveni zadatak i zahtijevalo је drиgaCiju pozornicu nego prikazivanje demagoskog aparata nacionalista и Bucoglavi ma i siljoglavima (Brecht, Knиtzon) и Kopenhagenи 1936. ili prikazivanje ratne .sabotaze malogradana и Dozivljajima dobrog vojaka Svejka ( Piscator, Brecht, Grosz) и Berlinи 1929. pred pиЬlikom sasvim drugacijeg klasnog sastava. Budиci da se pozornica za svaki komad mora potpиno pregraditi, dakle, za svaki slиcaj traii se dиЬinska kons trukcija, opravdano је da se иvede pojam »graditelja pozor nice« koji se inace иpotreЬJjava samo za nekoga koji gradi samи pozornicи, dakle njen stalni kostur na kojem se po stavlja dekor. Graditelj pozornice mora, vec prema prilici, ·zamijeniti pod tekиCim trakama, pozadinи filmskim ekra nom, poboene kиlise orkestrom. On mora strop pretvoriti
131
и nosace za dizala i cak ra . sl1ti '. mJestanjи polja glume и sredin .J ;gov Ј_ое pre и gie dal :f ista zadatak da pokaie svijet. · Za njeg п rdeno razlo a, по on nista ne ;or:'Vt tako :: e�e :;:z �t;_ o a, Ј?ez е� оп �а�Ј е slik�isto svije А .ovaj se krece ро z . . � � Jl шsи �VI p ozna!1, no k�ta.e t�nje svijeta ne vidakonim i � sam o o n]egove slike, i nije vaino samo ��t� I on�_ �OJ1_. . gledaJи � vazno .cta se oni koji vide njegove ��ikV:d:U�V1�e���go ogа snac1 и SVIJ Оп izgraditi za kпћсnе оёi аetu f� �0r�:- vSVO, Je. s\ih.1. еtreb ak� te 'ocf n a u�init� kriticnima: Jer оп mora uvUek �rri�� :: �f;j��- stvar drugima pokazivati svijet u kojem� �� �а}�
О IZGRADNJI POZORNICE NEARISTOTELSKE DRAMAТIKE
2. RAZDVAJANJE ELEMEN ATA. GLUMCI КАО DIJE LOVI POZORNICE
gr�ditelj poz ice suraduje s piscem kom - �ko ada, mиz1<.:a rom 1 glumcemornoko dru og zadatka izvedbe . t'1 stsevensva podr:Zava svakog od ПJ'ih 1. kопs kom podrskom, . on, zato шkako ne mora dopustiti d nicko umje ni�i«2�, и potpu:o:�t:;a�J: s��t �f��� е.1emej na� e� a. �а 1ZVJ n nacin on и svojem asoc� iran ·и �a ? g иrnJetn?stim�esta razdvajanjem elemenata odr:Z a�a �Пd1V1�U�nost SVO иrn]etnosti, isto tako kao StO to cine 1 d��� UrnJ. etnosti.� e Sиr adn ja иm jetnosti na taj nac' р � taJe Z1Votv?rn.a ; sиpr�tnost njenih elem enata se. nеш оn� stav a. Gra d1te · lJ poz orn 1ce Р , sa svoJ . 'e stra ne 1· SVOJ1rn · , z uz1ma sred stv:Jma sa � s t ano · vito m slob odo m stav . prem a tem i. ! vodenJe graћka iii filmova moze prekidati izve dbи 25 о �7 �ku pod .ru�� s ostalim иmjetnostim a, sve ako �и n� P:1rnJer, ffiUZ1C�1 strumen!i2a i glumci post �eti ПJeg ove pozorn1ce.шU stanov1tom smislu Iumc·anus pred najvainiji Predmeti dekora. Nije dovoljn� da �e �az . samo иste�1_ pr?stor. Ako se pozornica sastoji od �����= edno �z:re a 1. tп CO�Jeka , iJi Od jednog COVjeka ј jednog Jdrve t: ЈО: d. va coyJ �ka, tada samo drvo jos ne mora znaciti роzоrшси, tасшЈ е, ono to i ne smije. Razv ijanje grupiranja . ,:• izraz i i de l - ор D S 1 potpuno ·· · · za u rteze • Georgea Gros J?ol.wljajima dobrog vojaka Svejka ·
1,
1
v
·
1
� desamtkunstwerk« Wagn erov V1 samostalne proJ1C rane ! k one
a
·
·
Caspara Nehera za Uspon ' pad rrada Mahagonnyja - ор. 'в . а�. 1 , Za Operu za tri . . . grosa post . h N SaJa-'I!ski vergl u sre dшu pozornice . М х Gore е �r 1Zvedb li k upot �vb'! Ј е. а 1 Majke u New Yorku polovinu svoje pozornice za пЈ.�аюk!Је. рп . .
av1ra - ор. В. в.
1 32
DIJALBKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
је razvijanje pozornice i glavni zadatak njenog graditelja. Ako �е graditeljи pozornice otezava saradnja sa glитсiта, on се se naCi и polozajи historijskog slikara koji је na plat nи naslikao sато pokиcstvo i rekvizite dok netko drugi stavlja likove na stolce i rиke џа тасеvе koji vise и zrakи. 3. IZGRADNJA POLJA GLUMB (INDUKТIVNI МЕТОD)
Oblcno se gradnje odrede prije nego sto sи zapoceti pokиsi sa glитсiта zato da Ьi »тogli zapoceti<<, i glavno . је da sи one pune иgodaja, da dаји dobar иtisak i lokalni kolorit, а zЬivanjи koje se ovdje treba odigrati posvecиje se tako таlо painje kao pri izboru razglednice na pиtova njи. U najboljeт slисаји, treba stvoriti prostore sa zgod niт тogиcnostiтa za glumи, ali to sasviт opcenito, za Ьilo kakve тogиcnosti grupiranja, а ukoliko је za odre dene riюgucnosti, onda za one prvog prizora koji se igra и akQ.,je voditelj ij�re o tот prostoru" Cak .e ntЩo ,sto sи kusi zаросёП' (;dredio ·sve poioza е kre Је SуоЫ1glи · on na·cesce reta т са о е vr podlijeze iskиsenjp с;Ј�J,щ�stpr ��pryiv p�izor da о xli se сшх е s n хте zadrzi za sve ostale ti · о ensk oriji. тоzе � odzbц da covjek и jednoJ-t..iu:ost ve:j-5t<1n za,.Je.dan iтati vise dozivl· а· а ; on ne s� _ g_иbe sv� .,.E;izor JttMmof§. ostиpi .Ц se tako, ondarazlxcxt1h . v ljиdx, prednosti viSetjedne sиradnJe тedиsobno i vec se od samog pocetka doЬije krut i neelastican prostor sto ga ne mijenjajи pokreti onih koji и nјети glите. Rijec »scenska slika«, koja se и nјетасkот иpotreЬljava za de kore opisane vrste, dobro је odabrana, jer otkriva sve nedo statke takvih scenskih gradevina. Bez obzira na to sto za jednи slikи postoji tek nekoliko тjesta и gledaliStи s kojih ona и риnој тjeri djelиje, dok sa drugih тjesta djelиje таnје ili vise defonnirano, polje glume koтponirano kao slika nета niti svojstva plastike niti nekog terena, iako pre tendira na оЬоје. Dobro polje glume treba da se konacno иspostavlja tek igroт likova koji se и nјети kreeи. Naj bolje је, dakle, da se ono izgradиje tek na pokиsiтa. То је vrlo neиoblcajeno za nase graditelje pozornice, koji se оsје саји kao slikari Ј. tv.rde da imajи »vi:cijи« kоји treba realizi-
i�
j!"_dno�=:�в
·
·
133
rati, pri сети rijetko racunajи sa glитсiта, Ьиdисi da njihove »Scenske slike<< i bez glитаса toboze isto tako dobro dјеlији ili cak bolje. raditelj pozornice napredиje polaganiт eksperiтent.iranjeт. Za ПЈе е onsno ostav an е ra е na ете acno citanja koтada i iz asnog do ovaran ·a s ostaliт clanoviтa а ra о ои о е и о tv . No njegova osnovna predodZba treba, ро тogиcnosti, iti opcenita i elas ticna. On се је stalno preispitivati рrета rezиltatiтa po kиsa glитаса. Zelje i naтjere glumaca za njega sи izvori iznalazenja. On proиcava koliko daleko sezи njihove snage i priskace и ротос. Sepesanje jednog covjeka тоzе izis kivati prostora da Ьi doslo do izrazaja , тnoga zblvanja dје lији koтicno iz daleka ali tragicno iz Ьliza, i tako dalje. А i nјети ispoтaiи glитci. Ako on treba predociti skиpocjeni stolac, taj се djelovati skиpocjeno ako ga glитci oprezno иnеэи i pazlj.ivo sриэtе. Ako to treba da Ьиdе sиdski stolac, osoblto се djelovanje proizaCi ako, na primjer, Ьиdе veliki stolac za тalog sиса koji ga ne ispиnjav�. Mnogo stosta тоzе se и izgradnji pozornice izostaviti ako иdе и igru glитаса, а тnogo тоzе graditelj pozornice pristedjeti glитcima. Graditelj pozornice тоzе teтeljito izтijeniti smisao glumcevih recenica, i oтogиCiti nove geste. Ako on, na priтjer, и Macbethu, gdje и sesnaestoт prizoru prvog Cina kralj i njegova pratnja hvale Macbethov zaтak, sagradi Ьijednи i ruznи zgradи, onda ta pohvala od cistog izraza povjerenja postaje izraz dobrote i иljиdnosti, pri сети kralj ipak ostaje nesposoban da Ьиdе na oprezu рrета Macbethи, cije Ьijedno stanje on nije shvatio. Cesto је za glитсе иgodno da rade prema skicama koje prikazиjи vazno zЬivanje ; to је korisno zato sto тоgи kopirati ddanje, kao i zato sto је to zЬivanje, tiтe sto је итjetnicki prikazano, uhvaceno и svojoj osoЬitosti i zna cajи, tako reCi иcinjeno slavniт . Ono је popriтilo stanoviti oЬlik и odnosи na koji se тоzе razvijati kritika. Isto tako тоgи Ьiti korisne i skice koje ocrta:vajи sате glumce. Tako radi dobar graditelj pozornice. Jednoт ispred glитса, jednom slijedeci ga, ali иvijek zajedno s njiтe. Malo ротаlо on izgradиje svoje polje glume, eksperiтentirajиci kao i glитас, иz visestruko iskиsavanje. Jedan zid i jedan stolac vec sи тnogo ; i vec је vrlo tesko dobro povuCi zid i dobro postaviti stolac. Zid i stolac тоrаји stajati ne samo ,
1 34
•
1 35
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
prakticno za glumca vec i и dobrom odnosи jedan prema drugome i sami ро sebl djelotvorno. VeCina graditelja pozornice imajи ono sto se kod sli kara zove necista paleta. То znaci da sи vec na plocici s koje иzimajи Ьоје one medиsobno izmijesane. Takvi ljиdi vise ne znajи sta је normalno svjetlo ni sta sи osпovne Ьоје. Oni stoga prekrivajи sve koпtraste Ьоја иmjesto da se nji ma koriste, i bojadisи zrak. Majstor zпа koliko ·vec zпaci ako pokraj grиpe ljиdi visi na иZеtи za sиsепје plavi stol пjak, пaime koliko se malo jos smije tome dodavati. Izbor oЬiljezja katkad је vrlo tezak. Опа treba da za dovolje funkcijama. Kako malo mislimo па fипkсiји neke stvari пеkа po kafe jedan primjer. Kod Bucoglavih i siljoglavih trebalo је prikazati dvije seljacke oЬitelji па radи. Као radni ш strumeпt izabrabl smo bunar sa dermom. Mada јеdап od radnika и komadи kaze: »Posto пат veleposjednik пе da kопја, svaki od паs је svoj vlastiti kопј«, i mada bas ро mапјkапје kопја igra velikи иlоgи и komadu, пi pisac komada, пi voditelj igre, пi graditelj pozornice, ,пiјеdап glиmac пi gledalac пisи se dosjetili da kod tog buпara nisu potrebпi koпji. Ispravпo Ьi Ьilo da smo izabrali primitivпи masiпu kоји posluiuju Ijudi иmjesto kопја. Posljedice tak vog promasaja su zпаtпе. Rad smjesta doЬija sasvim >>pri rodaп«, пeizbjeziv, sudЬiпski izgled. Treba ga пaprosto иra diti, и пajboljem se slucajи jos pita tko се to Ьiti, pri cemu se пе misli па kопје vec па Ijиde. Osjecaj potisteпosti пiје prikazaп kao пesto nepotrebпo, pogled se пе upravlja prema mjerama koje Ьi mogle odstraпiti zlo. Vazпo pitaпje pri tom је pitaпje materijala27• Preporu cuje se jedпostavпi izbor пе suviSe brojпih osпovпih ma terijala. Nije stvar иmjetпosti da svim sredstvima prigo tovljava odredeпu imitaciju . Materijali moraju djelovati i sami ро sebl.
Опi se пе :;mijи· silovati. Ne smije se od пjih ocekivati da se >>preobraze« tako da ljepeпka izazove iluzijи platna, drvo zeljeza, i tako dalje. Dobro izradeпo drvo, koпopi, zeljezпi okvir, platпo i tako dalje, razvijajи, ako su prik ladno izlozeпi, svojevrsпu ljepotu. Graditelj pozorпice пе Ьi, иostalom, smio smetпиti s uma ni draZi koje njegovo polje glume treba da vrsi na same glumce. Predmeti mogu imati dvije. straпe, jednи okre пutи gledaocu а jednu glumcu, ali i опа okreпuta glumcи l�c;; jos иvijek imati umjetпicki zadovoljavajиci izgled. ас пе treba doblti iluziju da se пalazi и pravom s��- t jetu, ali mora naiCi na potvrdи da se пalazi и pravom teat� Dobre proporcije, lijep materijal, smisleпi иredaji i do'Dra izrada . rekvizita obavezujи glumca. LNije svejedпo Що iz gleda Јеdпа maska izпutra, је li опа иmјеtпiпа ili..цtiЗ Nista za пјеgа пе smije Ьiti иtvrdeпo, пiti mjesto, пiti иоЬiсајепа upotreba pozornice. Samo иtoliko је оп istiпski graditelj pozorпice. Jediпo ako slijedi postepeпo izgradivaпje komada, graditelj pozorпice moze иstaпoviti da li пjegova grade viпa jos пista пе dokazuje ili vec previse. No пе samo zbog koristi koju od toga imaju glumci пiti samo zbog koristi koju оп ima od glumaca, пеgо i sasvim tehпicki, da Ьi svoju gradeviпи mogao eksperimeпtalпo poboljsati, dobro је za graditelja pozorпice da pozornicu montira pomocu moЬilnih · elemenata. Оп izgraduje pozornicи od pojedinih, samostalnih komada koji sи pokretпi. I dovratnik treba sudjelovati и pokusima isto kao i glumac koji ga иpotreЬ Ijava, da Ьi se pokazao sa svih straпa. Da Ьi on zajedпo sa drugim gradevпim elemeпtima djelovao и sto brojпijim grupiraпjima, on mora posjedovati izvjesnи vlastitи vrijed пost, imati svoj vlastiti zivot. Оп igra jednи ili vise иloga, isto kao i пeki drugi glиmac. Ima isto pravo i istu dиzпost da Ьиdе• иpadljiv. Moze Ьiti statist i protagoпist. Ekstre mitete jednog mobilпog prozorskog okvira, Ьili to koпopi ili stativ, пе Ьi, иostalom, trebalo kriti ; опi treba da dopri izgleda. Isto vafi za svjetiljke i muzicke nose иljepsa iпstrumeпte. eпski prostor и koji se postavljajи razпi rekviziti i pomicпi elemeпti пајЬоlје је, takode, јаsпо ri kazati, tako da ovi kao pomicni elemeпti dobro odskacи. Dakako da tako kompoпiraпa pozornica zahtijeva о govarajиcи skиросјепи igru. Uzdigпe li se slika pozornice do odredeпe иzvisenosti ili zaokruieпosti а gluma zaostane
" Upotrebom odredenih materijala mogиce је koristiti se odre· denim asocijacijama gledaoca. U paraboli Bucoglavi i siljoglavi, na primjer, pozadinski paravqni koji sи djelovali kao pergament pobиdivali sи asocijacijи na stare knjige. Posto је smisao parabole morao naici na ot por gradanske pиЬlike, Ьilo је korisno pгenijeti na nји nesto kredita sa starih i slavnih рагаЬо!а. Moskovski Jiddis teatar koristio se za svojи iz vedbи Leara drvenom i rastvorivom tabernakelskom gradevinom koja ј е bиdila asocijacije n a srednjovjekovne biЬ!ije. Z a jedan kineski koшad Jo hn Heartfield је и Piscatorovom teatru иpotrijeЬio s viSe srece velike za stave od papira koje sи se mogle razviti nego sto је Moholy Nagy, и is tom teatrи, za jedan inflacijski komad иpotrijeЬio nikleno-staklenи kon strukcijи koja је pobиdila ne:Zeljenи asocijacijи na kirurski instrumentarij - ор . В. В.
�
ij
136
137
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
za tim, izvedba је osteceпa. Isto tako, ako izgradпja pG zornice odaje ocigledпo razmisljaпje а gluma пе. Tada Ьi ро sebl losa pozorпica Ьila bolja.
Odbacili smo ocigled, povrsinski izgled. Опо sto sпю mi izgradili samo и malo сеmи Iici па stvarno mjesto radnje, Ш иорсе па пеkо mjesto. Kod паs пета tvornickog dvoгista sa zgradama, zeljeznickim siпama i tako dalje, пеgо sи tи mozda samo јеdпа vrata i drezina ( za sjedeпje, ako treba pгikazati prekid za dorucak ), dakle od mпogih oCiglednih stvari iz tvornickog dvorista samo пеkе. Zato kod паs ima пеkiћ stvari kojih и пјеmи na ocigled пеша : platпi spiskovi, fotografija vlasnika, stranica iz kataloga proizvoda,. mozda i fotografija пedjeljno svecano obиcenih radпika и lijepoj meпzi za predradпike s пatpisom »Nasi radпici za vrijeme dorucka« kakva se moze vidjeti и ca sopisima. Imamo li sada tvornicko dvoriste? Kakav је nas odnos prema oCiglednom, prema povrsinskom izgledи? Psihologija nam govori da izgled nekog mjesta ovisi о tome kako ga ljиdi иpotreЬijavajи. Tvornica је alat ( recimo, ogroman tkalacki stroj ) rad nika i otjelovljenje neplacenih radnih sati, mjesto rodenj a prodиkata i mjesto trosenj a ljиdske radne snage. Rad koji se и njoj obavlja vrsi se na osnovи trgovine, sile, plana i aпarhije, ona ima potpиno razlicite ciljeve i tako dalje. Kada se gleda jedna tvoгnica и pogonи, ne vide se samo radnje ljиdi u odnosи na prirodne sile nego i radnje ljиdi и odnosи na ljude. Moglo Ьi se pretpostaviti da је nesto od ovog kompleksa vidljivo, ali nesto i nevidljivo. Medиtim, и osnovi је sve vidljivo. Jasno је da mora Ьiti oblljezja prodиkcije koja se ovdje odvija, no i oblljezja izraЬijivanja koje se ovdje odvija ; za ovo је mjesto drustveno relevantno upravo to da se ovdje proizvodnja odvija u oblikи izraЬijivanja, а izraЬijivanje и oЬiikи proizvodnje. Kada Ьismo se mogli koristiti иZivljavanjem gledaoca, trebalo Ьi samo izabrati jиnaka ра da neutralnom mjestи, koje odgovara povrsin skom izgledи, damo karakter koji nam је potreban. Onda Ьi se mjesto pojavilo kao mjesto proizvodnje ili izraЬlji vanja, vec prema tome da li se иzivljavamo u izraЬljenog Ш u izraЬijivaca. Tesko Ьismo doprli do dvostrukog ka raktera tog mjesta jer и njemи jedva da moze opstojati ( i time posluziti пasem uzivljavaпjи ) lice koje ne Ьi pri padalo jednoj Ш drugoj klasi. Preostaje nат, dakle, samo da se odreknemo sиbjekta, i da okolnom objektivпom svijetи pridamo оЬа vida koje doЬija иpotrebom od strane oko1nog svijeta.
MJESTO RADNJE КАО DRUsTVENI ODNOS MEDU LJUDIMA28 Izbor oЬiljezjp. za mjesta radnje пiје isto sto i prG пalateпje simbola. Simbol za tvornicи Ьiо Ьi иtvrdeni zamak silпika. То Ьi vafilo za sve tvornice i ostalo Ьi пe promijenjeпo kao simbol tvornice и razlicitim prizorima jednog komada. Тime је simboliziraпa jedna jedina crta svih tvornica i рrопаdеп izraz пeovisaп о vremenи. No sta ako је utvrdeпi zamak razoren? Gdje ostaje tvorпica? Tako је to i kad se kapital simbolizira gromadom zlata. То је prazna igrarija, jer zlato jos nije kapital а pozиda za zlatom jos nijc pozиda za robom radne sпage. Takvo simboliziraпje pomaze sиjevjerjи sto ga sire neki koji od пјеgа imajи doЬiti - da covjecaпstvo stoji pod vlascи пekih ideja Ш vjecnih nagoпa. Znakovi ovdje spomenиte vrste sи, пaprotiv, realisticпa ukazivaпja na okolinи ljиdi и drami, а пjihovo рrоисаvапје objasnjava drиstvene prG cese koji sи иpravo и tokи i koje treba pokrenиti. Imita· cija izgleda пеkе tvornice malo iskazиje, jer i sam izgled tvornickog dvorista malo pruza - postojala sи vremeпa kad se, иgledavsi tvornicи okrиZenи selima и kojima se obavljala kиспа radinost, иgledalo svjedocanstvo revolи cioпarnog razvoja. No jos prazпija, jos opasnija sи simbG liziranja koja vise пе pruzajи mogиcпost zahvata и svrhи preobratavaпja. Bas realisti morajи primijeпiti иmjetnost apstrahiraпj а. Роtрипи ilиzijи moze proizvesti пе samo pozornica koja ropski oponasa prirodи, ili koja је и pojediпim cr tama faпtasticпa ( stШzirana) - nego i simbolicna. Treba praviti velikи razlikи izmedи simbolicпih dekoracija i pG zornice пearistotelske dramatike koj a se sastoji iz realistic пih oblljezja. Izbor pojedinih elemeпata za паsи иliси nije Ьiо пarG cito tezak,- to је jednostavno Ьiо riiz instrиmenata koji sи паm Ьili potrebпi za glumи. No је li опо sto smo konacпo izgradili Ьila slika иlice? " Naslo'' је
O\>ih
napisa moj
-
ор.
D. S.
138-
BERTOLT BRECHT
Kako se mi пе zelimo posluziti иzivljavaпjem пaseg gledaoca, пе vidimo пikakve druge mogucпosti za vodeпje racuna о иpotreЬi tog mjesta kоји vrse пasi likovi пеgо da и mijesaпjи dijelova tog mjesta s elemeпtima koji јаs по пazпacuju takvu ироtrеЬи. Pri ovoj izgradпji иlice koja upravo . odgovara паsој glumi, а koja se izgradпja vrsila iпduktivпo, zпaci malo pomalo, od slucaja do slиcaja i pomocu pomicnih eleme пata, mi smo, kako se vidi, izgradili пiz ozпaka, ali smo dali tek nepotpиnu slikи jedne stvarne ulice. Nismo li mi, dakle, stvarnosti >юпemogucili da dode do rijeCi?<< Ne treba li (dakle) posjedovati samu stvar, stvarпost, опо opipljivo, okиsivo, sto se moze culima provjeriti, пеgо tek >>zпak<< za пјu, пesto kao slovo (u sklopu rijeCi) um jesto опоgа sto slova znace, samo matematicke simbole? sta о stvarima umjesto stvari? Apstrakcije? Nasa oЬiljezja пеmаји takvih пamjera. Опа su sa svim debele, realisticпe stvari, ako hocete rаЬiјепје (secoпd hand). Recimo, dovratпik iz пеkе ruseviпe, istrgпut iz zida, drustveпo verziraпa stvar sa svojom Ьiografijom, ne izmisljeпa koпstrukcija koja zпaci prolaz, bez drugih svoj stava osim upravo toga da propusta ljиde. Naravпo da taj dovratпik zastupa poпesto vise пеgо оЬiсап dovratпik ; оп је voljпo preuzeo da istovremeпo jos пagovjestava ko mad zida i tavaпice, jer опi ili soЬi пedostaju Ш su veoma пероtрuпо prisutпi. Platпena pregrada moze se identifici rati kao zid, koji tada пiје kontinuiraп i iskoristava optic ku varkи da moze djelovati kao zid. Моgи postojati pro zorski okviri, posto igraju иlogu и igri, dakako su oni moZda bez stakla ; i oni iskoristavajи prisustvo пesumпji vog пamjestaja, ako hocete opet raЬijeпog ali svakako иpo treЬljivog пamjestaja, da Ьi mogli пastupiti kao prozori. Istiпa је da сјеliпи (sobu) zastupajи dijelovi (prozorski okviri, пamjestaj, · dovratnik). Realisticпu cjelinи zastupaju realisticni dijelovi. Medutim, maloprodajпi amЬiemi, na primjer, nisu pravi simboli. U stvari, nama пisu potrebпe same prodav aoпice ; по u komadti se govori о teskoci da se ulovi kupac. AmЬiemi su mamci : опi пе predstavljaju poslove (пе idejи pekarstva Ш rukavicarstva) пеgо пjihove oznake koje kup cima па ulici objavljuju postojanje posebnog ducaпa.
DIJALEKТIКA U TEATRU
139
*
Nasi pomicni elementi su nastali postepeno kao oz drustveпih procesa kad smo ih mi pruzili glumcima, koji su te procese prikazivali, kao instrumeпte. Mi smo pri пjihovom stvaranju uzeli и obzir sve drustveпe faktore koji omogucavaju i objasпjavaju poпasanje пasih likova. nake
Nasa slika пekog mjesta prиZa gledaocu vise od slike stvamog mjesta time sto sadcii oznake drustvenih procesa koje ova пе posjeduje, u svakom slucaju пе tako јаsпо. Sa druge strane, паsа slika pruza gledaocu manje . od slike stvarnog mjesta time sto smo se mi odrekli octglednoga, povrsiпskog izgleda.
(
Dok је kapitalizam vec s uvjerljivim иspjehom preo brazavao sume i brezиljke и komercijalna dobra i иvukao ih и veliku igru drustYeпih sпaga, пjegovi su umjetпici jos иvijek pridavali cak ocevidno drustveпim produktima prirodni karakter, sto zпaci da su prikazivali. kuce, stolice, ра cak i crkve kao Ciste prirodпe produkte Veliciпи soba promatrali sи kao veliciiш spilja koje је plima izdиbila u krecпjaku. Vec је devet od deset рапјеvа Ьilo пaprosto drvo koje је ostalo пeutroseпo и proizvodnom procesи, ostaci posjeceпih stabala, а jos иvijek sи -stolice isto . takь Ьile sjedala kao i paпjevi. Naravno, jedva da Је_ Jedna stolica bez daljпjeg иvjerljivo oЬiljezje odredeпih odпosa .medu Ijudima i drиstvenih procesa. No vec zajedпo sa drugim stolicama i organiziraпa s jos poпecim и sobu za dпevпi boravak, опа је иpotreЬljiva ozпaka za djelovanje drustvenih sпaga, svjedok izraЬijivanja i socijalпog tla ceпja. Za stanove proletarijata karakteristicaп је пedostatak mjesta i zraka, mala mogucпost odmora, пezdrave okoln<>: sti : za to treba пасi oЬiljezja. Lako је иvidjeti da se u tOJ potrazi krijи пеkе teskoce. Posjetilac koji tek stиpa и takav stan пе proпalazi smjesta takve veoma znacajпe oznake. Опе se pl1imjecиjи ·dijelom tek паkоп. dиZeg i1i cak .stal?�g zadciavaпja и stапи. U svakom slucaJи, опе se пе JaVIJaJи uvijek slikovito.
1 40
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
Proizvod �� emancipira od proizvodnje, on bJrise tra gove svog poп� ekla. _On potvrdиje nacin proizvoclnje ne SmD:O sати prOIZVOdnjи, kao mehanicki cin. Da Ьismo i�ali stolicи, moramo imati kapitalizam. Narocita osoЬitost klasne borbe s njenim »nedгamatic nim« faza�a, � kojima � е �юrbeni karakter skriven, cini po _ koJe Iznosi na vidjelo dиgotrajпe i skri _ pпkaziVanJe trebшm vene fa�tore. Ти ljиdi zive zajedno и iznajmljenim, moZda otkazarnm, ·stanovima, li mora Ьiti moguce da se daju slike oni� knjiga и �oji_m� stoj � _ kolik! dio namjestaja је otplacen _ _ _ VJencanJa 1 и VПJeme Izbacivanja. и VПJeme �ena koja sjeda na stolicи da Ьi mogla иzeti dijete na . kп�
Мi smo svoj -prostor osvojili ротоси kretanja Ijиdi, а ove smo dгustveno odredili ( ljиdi sи se kretali и okviru dгustvenih procesa). Nasi pomicni elementi sve sи vise postajali oblljezja drustvenih procesa. as dovratnik, ucestvujиci u pokusи sa glиmcima, .. � ШIJeDJa se sa glumcima koji se mijenjajи. On pocinje svasta
141
pnkazivati, on opisиje ili se ротоси njega opisиje . Velik Ш malen - to j os ne iskazиje mnogo : ima otmjenih sta nova s' malim vratima, otгcanih sa veliklima; dakle tek za jedno sa drugim svojstvima njegov foгmat nesto kazиje. s izvjesnog odstojanja tesko se primjecиje kvalitet drveta od kojeg је napravljen, da li је dobro ili lose, skиpo Ш jeftino, ali primjecиje se njegova Ьоја. Dovratnik se takode moZda, iako otmjenoga porijekla:drustveno srozao, onda је оп od skиpog dгveta ali ga odaje Ьоја : ona је zapиstena ili jeftino obnovljena. Ј os. је tи brava ; u stanovima gdje nema sta da se ukrade postoje primitivne brave, t tako dalje i tako dalje . UMJETNICКA CUDESNOST : JEDNA SAMOKRIТIКA2я One nove ириtе za teatar koje izradиjem vec dvadeset godina jos иvijek mi ne izgledajи tako da Ьi mogle Ьiti pre dane и stampи. u pitanjи је Ьilo da se иmjetnost teatra po stavi na zemaljskи osnovи, ali da se ona na toj osnovi istovremeno izgradi sto је mogиce visa. Hramovi sи Ьili pиni vike mjenjaca i trgovaca, no nisи se mogli oCistiti od te fukare ne'go ih је trebalo zatvoriti. А novи је umjetnost trebalo izgraditi na solidnom tlu, i to tako da ona · zaslиZi оnи slavи i postovanje sto ih hramovi nisи viSe zaslиZivali. Моје ириtе mi jos ne izgledajи zrele za stampи jer ја, zao kиpljen borbom za raskrinkavanje cиdesa bogova kao slje parijи, ne mogи skиpiti snage da potpиno prikaiem cи desa covjeka. Tako mom novom teatrn i mojim upиtama jos previse nedostaje cиdesnoga. Izgleda kao da ја samo na padam cиdesa i time razaram иmjetnost, cineCi је necim oЬicnim, sivim, bez umjetnosti. Umjetnici sи imali nadah nuca za koja nisu zna1i otkuda dolaze, li koja nazivahu bo zanskima. Neka od njih Ьila sи Иј ера i velika. Ali kad ј а sada иkazem otkuda ovakva nadahnuca dolaze i otkud se mogu dobaviti, to izgleda previse lako, kao da pri tom nisи u pitanju nadahnиca. То је, dakako, netacno. Ја govorim samo о nadahnucima ljudske vrste, no to su takode nadahnиca. Kad govorim о ucenjи, ја ne poricem talent. Kako li bih to samo mogao izraziti?
" Naslov је ovog napisa moj
-
ор. D. S.
NJE ( P RE ISP IТIVA
i:���Π)
TAV KI
ESTE ТIKE
DIJALEKТIКA U TEATRU
PIS ANJU ISTI NE РЕТ ТЕ� КОС А PRl
a • tiv lazi i neznanj asзо zel"1 boriti pro tes pet anj e Onaj k<;>ji �е. d�n da savlada najm tl 1StlllU tre� a је ona po i koj i zeli p1Sa я" se istinu ' iako d a tt bros hra ati im a prepozna, Mor је oca. da . k тudrosti vana ; mo� . 1ma 1. dov ati u mijece osje svuda presuCi p mora , · osvuda рп r1� ana imati tacnog 1·ako Ј е ona p · za borbu · mora . · · Jeffi рodesn1m . . oruz uCini . � ;сt·ша ь1.t1 је am ruk da Olle U L1]1ffi се bere g" ( iza da m " n]a 1n 1. e pYOSUdtVa . је usp1Je р�о 1mat"1 luk avos ti da tst1c: � fa u u pis djelotvoma ; mora koji za one su tesko6е ve.l 1" ke . su prot]eran1 koji du takvim a. Те one za one �ostoJ e 1 ma gra kom poretku , ali koji pisu u zemlja ра cak 1 za one gli, obje p su ili danske slobode .
:
•
•
/
..
'
•
•
•
. •
SE Pl�E ISТ INA !. HRABROST DA
�
jivo da pisac tre :>a . o ро seЬi razuml n ap � � e Izgleda da Ј е saз;n е ili presuti i da ne da Ј е �е р e Sffi1J � i ma, n pisati istinu, tako ocni m anjat Ne sffilJe. se mo� nista neistinito. ko ne klanjati se . o da Ј е rlo tes avn nt: Nar Jed pos e. slab se ti varati 1 labe Zamjeri ?risno v.a ce za izvrselll pla nima, а vrlo је � se se p osJe а . osla ; od . cima znaCi odrec1 aci odreci se i p snim uopce. а to , o olnos � vu sla posao u izvj e ti odЬi s а 1 ve; mocшh Ьiti slavu kod og ugnj etavall] a rem ena otvoren st. bro hra a ebn је potr .
�
-
;г
rikriJ. �� bctric�ti � �: :
�
ticko rasturanj ilegalno antifasis an Ј·е 1934 . za " Ovaj esej napis ор. D. S.
143
Cinom su vremena u kojima se mnogo govori о velikim ј uzvisenim stvarima. Potrebna је hrabrost da se u takvim vremenima govori о tako nedostojnim i malim stvarima kao sto su jelo i stanovi radnih ljudi, usred silne dreke о tome kako је glavna stvar prinositi zrtve. Kad se seljaci obasipaju pocastima, smjelo је govoriti о strojevima i jeftinom kr mivu koji Ьi olaksali njihov casni posao. Kad se preko svih zvucnika vice da је covjek bez znanj a i obrazovanj a bol3i od obrazovanog, tada је smjelo pitati : bolji za koga? Kad se govori о cistim i necistim rasama, smjelost је upitati ne dovode li mozda glad, neznanje i rat do strasnih izoЬlicenja. Isto је tako potrebno hrabrosti da se kaze istina о sa mome seЬi, о seЬi kao poЬijedenom. Mnogi od onih koje proganj aju gube sposobnost da spoznaj u vlastite greske. Proganjanje im se cini najvecom nepravdom. Progonitelj i su zLi, ta oni nas progone; progonjeni su dobri, i zЬog toga su proganj ani. No ta је dobrota potucena, poЬijedena i ugu sena ; dobrota је, dakle, Ьila slaba, losa, neodгZiva ; toj se dobroti nije moglo vjerovati, jer dobroti se ne moze priznati slabost kao kisi vlaga. Kazati da dobri nisu Ьili poЬijet1eni
zato sto su Ьili dobri nego zato sto su Ьili slabl, za to је potrebna smjelost. Istina se, dakako, mora pisati boreci se
protiv neistine, i zbog toga ona ne smij e Ьiti nesto opcenito, uzviseno ili mnogoznacno. Upravo ta opcenitost, uzvisenost i mnogoznacnost jeste karakteristika neistine. Каd se za nekog kaie da је rekao· istinu, onda to znaci da su najprije nekoliko njih ili mnogi ili j edan rekli nesto drugo, neku lai ili nesto opcenito, ali оп је rekao istinu - nesto prakticno, stvamo, neoporecivo, upravo to sto је Ьilo u pitanj u. Malo је smjelosti potrebno da se opcenito tuguj e nad, slabostima drustva i nad trijumfom surovosti, te da se tri jumfom duha prijeti u onom dijelu svijeta gdje је to j os dozvoljeno. Tu mnogi istupaju kao da su na njih upereni topovi, а zapravo su na njih upereni samo opemi daleko zori. Oni izvikuj u svoje opcenite zahtjeve u neki svijet pre; pun prij atelja bezazlenih ljudi. Traie neku opcu pravdu za koju nikad nista nisu ucinili, i neku opcu slobodu - plijen koji је dugo s njima dijeljen. Za njih је istina samo ono sto lijepo zvuci. Medutim, istina koja se moze prikazati brojkama, istina suha, puna cinjenica, koju treba s trudom proшHaziti i proucavati; ne predstavlja za njih istinu - о njoj ne mogu u zanosu lupetati. Oni samo izvana izgledaju poput onih sto govore istinu. Nevolja је s njima ova: oni ne znaju istinu.
144
BERTOLT BRECHT
2. МUDROST DA SE PREPOZNA ISТINA
Buduci da је posvнda нgusivana, istinн је tesJ!;:o pisati, ра vecina misli da је stvar licnog srava hoce li se pisati isti na ili ne. Oni vјеrнји . da је za to potrebna samo smjelost. Oni zaboravlj ajи drttgu teskocи - nalazenje istine. Nikako se ne moze reCi da је is tinи lako naci. Prije svega, vec nije lako иvidjeti koju s� istiпu isplati re6i. Tako, na pliimjer, s.ada pred oCima cijeloga sVIijeta velike, civilizirane driave tonи j edna za drugom и otvoreno barbarstvo. Pri tom svatko zna da иnиtrasnja politicka borba, koja se vodi naj.s.trasnijim sredstvima, svaki cas moze prerasti и otvoreni medunarod.ni sukob, koji се moZda nas dio svij eta os.taVIiti kao hrpи rusevina. Bez :sumnje, t:o је jed na istina; ali, naravno, postoje i d.гuge. Tako, na pliimjer, nije neis·tina da s.tolice imajи povrSine za sjedeпj e i da kisa pada odozgo nadolje. Mnogi pjesnici piSи istine ove vrste. Oni ·sи slicni slikarima 1 sto mrtvim prirodama pre krivajи zidove brodova koji �onu. Nasa prva pote�skoca za njih ne postoji, а oni pak imajи cistи savj est. Ne zbиnj uju ih mocni, ne zbunjиju ih јаисi potl�cenih - oni maljajи svoje slike. Besmisao njihova djelovanja uzrokиj e и njima »dиboki« pesimizam koji, medиtim, prodajи za doЪre pare, а koji Ьi, и odnosи na te majstore i па te proclaj e, Ьiо opravdaniji za druge. Pri tom иорсе nije lako prepoznati da sи njihove istine one о stolicama i kisi, jer oblcrю zvиce posve drugacije, kao istine о vaZnim .stvarima. Je•r · је blt umjetnickog oblikovanja иpravo и tome da se neka stvar иcini vaznom. Tek pri preciznom promatranjи spoznajemo da oni go vore samo : »stolica је stolica« i >>nitko ne moze osporiti da kiSa pada odozgo nadolje«. Тi ljиdi ne otkrivajи istinи kоји vrij edi pisati. Drнgi se, opet, bave zaista najhitnijim zadacima, ne Ьоје se pri tome silвika ni siromastva, а ipak ne mogи naci istinи. Njima nedostaje znaпj a. Pиni sи starog praznovj erja, иv r.ijezenih predrasиda, cesto izvrsno formuliranih ll davna vremena. Svijet је za njih previse kompliciran, oni ne poz najи cinjenice, ne vide medиsobne veze. Osim stava potrebno је steCi znanja i naиciti metode, koji se mogи steCi i naнciti . Svi oni koji pisи и ovom vremenи komplikacija i velikih promjena treba da znajи materijaListickи dij alektiJk.u, eko nomijи i povijest. То znanje moze se steci iz knjiga i prak som, ako ne manjka potrebna marljivost. Mnogo se istina moze otkriti i jednostavnijim naCinom - barem dijelovi
145
DIJALEKТIКA U TEATRU
istine ili samo cinjenicna stanja sto vode nalazenjи istine. Kad se nesto tr.aZi, potreban је metod, ali se moze naci i bez metoda, ра cak i bez tr.aZenj a. Ali jedva da se takvim slи cajnim nacinom postize predodZЬa istine dovoljna da se zna kako Ьi trebalo raditi. Ljиdi koji zapisиju · samo sitne ci nj enice nisи и stanjи ovladati stvarima ovoga svijeta. А to ј е jedini cilj istine - nema drugoga. Ti ljиdi nisu dorasli zahtjevu da piSu istinи. Kad је pak netko pripravan pisati istinu i sposoban da је spozna, jos uvijek ти ostajи tri teskoce.
3. UMIJECE DA SE OD ISTINE STVORI ORU:UE
1 . •
Istina se mora r�ci zbog posljedica do kojih ona do . yodi � nasem ponasanзи. Као primjer istine iz koje se mogu IZVU l samo po res ili nikakvi zakljиcci neka nат posluZi � � pros1reno shvacanз e da и nekim zemljama vladajи Iose pri ike, ojima је uzrok barbarstvo. Ро tom shvacanju fas1zam зе val barbarstva, koji se prirodnom silom srucio na neke zemlje. Ро tom shvacanju fasizam ј е neka nova treca sila uz ' kaP.italiza� i socijal am ( i iznad njih ) ; ро njemu, ьеz . faSizm � Ь1 �og.ao dalJe opstat1 ne samo socijalisticki pokret . nego n� kap1 �llzam 1td. aravno, to је profasisticka tvrdnja - k�p1t ac1Ja pred as�mom. Fa5izam је historijska faza . � kози Је stupю k�PI :.J.izam, dakle utoliko nova а ujedno � stмa poJ_ ava. apitэl\I.ZaПl u faSistiCkd.m zemljama postoji JOS samo kao fasiZam, а protiv fa.Sizma se moze boriti samo
�
�
�
�
.P�Ot�v
�
�
�
�
!
�
�ао
kao kap!�aЩma, l!rotiv_ .najgolijeg, najdrzovitijeg, krщn,e zzraЫJtVat:kog 1 naJPodll]eg kapitalizma.
Kako се, daY.le, netko reCi istinu о fasizmu protiv kojeg bori �ko !:.� zeli reci nista protiv kapitalizma koji је иzrok rasiZmи? .Каkо da onda ta njegova istina bude djelo tvorna? o �i koji � u pro iv fasizma ali ne i protiv kapitalizma, . . ош kOJl kиkаЈ и prot1v Ьarbarstva koje proizlazi iz barbar stva, slicni sи ljиdima koji zele jesti svoj dio teletine ali Ьi voljeli da se tele ne zakolje. Oni zele jesti tele ali ne zele vidje i krv. Zadovoljni sи ako mesar opere e prije nego sto 1znese meso. Oni nisu protiv posjednickih odnosa koj.i uzrokиju barbarstvo, nego samo protiv barbarstva. Oni dizu svoje glasove protiv barbarstva, i cine to и zem ljama gdje vlad.aju isti posjedni.Cki odnosi, aLi gje mesari jos peru ruke prije nego sto iznesu meso. �Р.
�
�
10
ruk
.
147
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
Glasne optиZbe protiv barbarskih postupaka mogu dje lovati kratko vrijeme, sve dok slusaoci vjeruju cla u njiho vim zemljama takvi postupci ne dolaze u obziJr. Izvjesne zemlje jos su u stanju da svoje vlasnicke odnose p.odria va}u mjerama koje djeLuju manje nasilni6ki nego one u dгu gim zemljama. Njima jos uvijek s1uZ.i d emokracija u svrhe u kote drugi moraju ·upotгijeblti silu, naime kao ga•rancija vlasшstva nad sredstvima proizvodnje. Monopol nad tvor nicama, rudnicima i zemljistem stvara posvuda i uvijek barbarske pri1ike, ali ne toliko uoOljive. Barbarstvo postaje vidljivo tek onda kad se monop.ol moze zastititi jedino otvorenom silom. Neke zemlje, kojima jos nije potrebno da se zbog bar barskih monopola odricu ni formalnih garancija pravne driave ni takvih ugodnosti kao sto su umjetnost, filozofija, knjiZevnost, neoЬicno rado slusaju goste koji optuzuju svoju domovinu zbog ukidanja tih ugodnosti, jer one tako doЬi vaju prednost u ratovima koji se ocekuju. Тrећа li onda reci da su spoznali istinu oni koji, na primjer, bucno za htijevaju: »nemilosrdnu borbu protiv Njemacke, jer ona је prava domovina Necastivoga u nase vrijeme, fЩjala Pakla, boraviste Antikrista« ? Bolje је reci da su to gl\1pi, bespo mocni i skodljivi ljudi. Posljedica takvog brЬij anja jeste zakljucak da ta zemlja treba Ьiti istrijeЬijena. Citava zem lja sa svim svojim ljudima, jer otrovni plin, kacl uЬija, ne odaЬire samo krivce. Lakouman covjek, koji ne zna istinu, izrazava se opce nito, uzviseno i netacno. On bunca о Nijemcu, on kuka nad zlom, а u najboljem slucaju slusatelj ne zna sta da radi. Treba li odluciti da ne bude viSe Nijemac? Нос:е li Pakla nestati ako on postane dobar? Slicno је pricanje: о barbar stvu koje nastaje iz barbarstva. Ро njemu barbarstvo dolazi od baгbarstva, а prestaje kroz uljudenost koja se stjece obrazovanjem. Sve је to posve opcenito izrafeno, ne sadria va nikakve upotreЬljive zakljucke i u osnovi se nikome ne obraca. Takva tumacenja ukazuju samo na nekoliko dijelova uzrocnog niza, i prikazuju odredene pokretacke snage kao snage kojima se ne da ovladati. Takva su tumacenja puna tame koja pгikгiva snage sto prip.remaju katastюfu. Une simo samo malo svjetla, i pokazace se da su uzrocnici ka tastrofe ljudi ! Jer, zivimo u vremenu kad је covjekova sudЬina covj�k.
Fasizam nije nikakva priJrodna katastrofa koja Ьi se mogla shvatiti upravo iz covjekove »prirode«. Ali cak i pri prirodnim katastrofama postoje nacini prikazivanja koji su dostojni covjeka, jer apeliraju na njegovu borbenu snagu. Nakon jednog velikog potresa koji је razorio Joho kamu, u mnogim americkim casopisima mogle su se vidjeti fotografije koje su prikazivale polje rusevina. Ispod njih је p.isalo : »Steel stood« ( celik је ostao stajati). I stv�mo, tko је na prvi pogled vidio samo rиSevine mogao је sada, upozoren natpisom, opaziti da је nekoliko visokih zgrada ostalo sacuvano. Medu prikazima koji govore о nekom potresu od neuporedive su vamosti proracuni gradevinskih iпZenjera koji, uzimajuci u obzir pomake tla, snagu udara, toplotu koja se razvija i ostalo, stvaraju konstrukcije koje izdriavaju potres. Tko zeli pisati о fasizmu i ratu, о velikim katastrofama koje nisu prirodne katastrofe, mora prikazati prakticnu istinu. On mora ukazati da su to katastrofe koje su golemoj masi onih sto rade bez vlastitih proizvodnih sredstava pripremili vlasnici tih sredstava. Ako se zeli uspjesno pisati istina о nekom losem stanju, onda se ona mora napisati tako da је njegove izbjeZive uzroke moguce spoznati. Kad se ti izbjezivi uzroci spoz naju, onda se tek mO.Ze Ьoriti protiv loSih stanja.
146
·
·
4 . PROSUDlVANJE U CIJIM СЕ RUKAМA ISТINA BIТI DJELOТVORNA
Vjekovnim oЬicajem trgovanja pisanom rijecju na triistu misljenja i opisivanja, time sto se piscu oduzela daljnja briga oko napisanog, doЬiva pisac utisak da njegov kupac ili narucilac, dakle posrednik, svima dalje sm ono sto је napisano. On је mislio : ја govorim, а oni koji zele cuti - cuju ше. U stvari, on govori, а oni koji mogu platiti cuju ga. Njegov govor ne ·cuju svi, а koji cuju ne zele cuti sve. О tome је reeeno mnogo, iako jos uviij ek premalo; ја zelim ovdje istaci samo to da је »pisati« nastalo od »nekome pisati«. Medutim, istina se ne moze naprosto p.isati ; ona se, svakako, mora pisati nekome koji се s tim moci ne5to uci niti. Spoznavanje istine zaj�dnicko је p.iscu i citaocu. Da Ьi se kazalo nesto dobro, valja Ьiti u stanju dobro slusati i nesto dobro cuti. Istina se mora p.roracunato kazati i p.ro racunato slusati. I za nas koji pisemo vamo је kome go vorimo istinu i tko је nama govori. Mi moramo reci istinu о losem stanju onima za koje је to stanje najgore, а moramo је od njih i doznati. Ne 10*
148
149
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
smije se obracati samo Ijudima odredenih nazora nego Ijudima kojima takvi nazori pristaju na osnovu njihovog polozaja. А vasi se slusaoci trajno mijenjaju ! Cak se krvni cima moze govoriti kad viSe ne pгistiie placa za vjesanje, iii kad opasnost za njih postane prevelika. Bavarski seljaci Ьili su protiv svakog prevrata, no posto је !Гаt dovoljno dugo trajao i posto su se sinovi vracali kucama а nisu viSe na Iazili mjesta na imanjima, mogli su se pridoЬiti za prevrat. Za pisce је vaino da pogode pravi ton istine. OЬicno se cuje neki Ьlagi, bolni ton, ton Ijudi koji ne mogu ni muhi naiao uCiniti. Tko u nevolji 6uje takav glas, Ьiсе jos bjedniji. Tako govore Ijudi koji moida -пisu neprijatelji, ali posve sigurno ni suborci. Istina је borbena, ona ne роЬiја samo neistinu nego i odredene Ijude koji sire ne istinu.
srijedi plodnost zemlj�, ni ljubav covjeka prema njoj, ni marljivost, nego, uglavnom, cijena zitarica li. cijena rada. Oni koji izvlace doЬiti iz zemlje nisu oni koji iz nje izvlace zito, ј miris grude nepoznat ј е na burzama. One odisu drugim mirisima. Nasuprot tome, zemljisni posjed prava је rijec i njome se moze manje varati. Za rijec »disciplina« tamo gdje vlada tlacenje mora se izabrati rijec >>poslus nost«, jer disciplina mo.Ze postojati i bez vladara, i prema tome је plemenitija. А od z:ijeOi »Cast« bolja је rijec »Covje kovo dostoja:nstvo«. Pri tom nат pojedinac ne izmice tako lako iz vida. А znamo kakva se sve fukara gura naprijed da obrani east jednog naroda! I kako rasipnick.i dijele caJSt siti onima koj,i ih hrane а sami su gladni. Lukavost Konfucija moze se i danas primijeniti. Konfucije је neopravdane su dove о nacionalnim dogadajima zamjenjivao opravdanima. Englez Thomas More u jednoj utopijj opisuje pravednu zemlju - ta se zemlja mnogo razlikovala od one u kojoj је on zivJo, аН јој ј е Ьila i veoma slicna, osim ро vla dajuCim odnosima ! Lenjin, kojeg је ugrozavala carska policija, zelio је opisati kako ruska burzoazija iskoristava i tlaci otok Saha lin. Na mjesto Rusije stavio је Japan, а Koreju na mjesto Sahalina. Metode japanske burioazije podsjetile su sve Oi taoce na metode ruske bиrZoazije na Sahalinu, ali napis nije Ьiо zabranjen jer su Rusija i Japa:n Ьili u neprijatelj stvu. Mnogo stosta sto se u Njemackoj ne smije reci о Njemackoj smije se reci о Austriji. Postoje mnoge lukav stine kojima se mogu zavarati ј najsumnjicavije ddave. Voltaire је роЬiјао vjeru crkve u cuda time sto је spjevao jednu galantnu pjesmu о Djevici Orleanskoj. Opisao је cuda koja su se nesumnjivo morala dogoditi da Ьi Dje vica ostala djevica usred jedne armije, na dvoru i medu redovnicima. Elegancijom stila i opisivanjem erotskih avan tura koje је preuzeo iz raspusnog zivota vladajuce klase zaveo је tu klasu do te mjere da se ona odrekla religije koja јој је priЬavljala sredstva za takav Iagodan zivot. Eto tako је on stvorio mogucnost da njegovi radovi nezakonitim putevima dopru do onih kojima su Ьili namijenjeni. Sil nici koji su ga citali sami su pomagali iii tolerirali sirenje njegovih spisa. Тime su izvrgavali ruglu policiju koja је stitila njihova zadovoljstva. А veliki Lukrecije izricito је naglasavao kako se nada da се Ijepota njegovih stihova mnogo pomoCi sirenju epikurej skog ateizma.
5. LUКAVOST DA SE ISТINA PROSIRI MEDU MNOGE
Mnogi, ponosni sto su imali hrabrosti da podu za istinom, sretni sto su је pronasli, moida umorni od rada koji је Ьiо potreban da је ucine djelotvornom, cekajuci nestrpljivo da је prihvate oni с�је linterese zastupaj.u, ne smatraju potrebnim da pгirruijene sada jos i naroeitu Iuka vost pri Sirenju istine. Zato im cesto propada sav njihov trud. U svirn vremenima u kojima је istina bila potiskdvana i. prikrivana primjenjivala se lukavost kako Ьi se ona pro Sirila medu mnoge. Konfuoije је krivotvorio jedan stari patriotski kalendar povijesnih dogadaja. Mijenjao је samo odredene rijeci. Каdа је pisalo: »Vladar Кjuna dao је ublti filozofa Wana jer је on rekao to i to«, Konfucije је stavio umjesto »ublti« - »umoriti«. Gdje је pisalo da је tiranin Тај i taj poginuo u nekom atentatu, stavio је »Ьijase smaknut«. Тime је Konfucije otvorio put novom prosu divanju historije. Tko u щ1sе doba kaie umjesto narod »stanovnistvo« i umjesto zemlja »zemljiSni posjed«, taj vec prestaje po drZavati mnoge labl. On oduzima rijeeima njlihoVIU trulu mi stiku. Rijec »narod« . oznacava izvjesno jedinstvo i ukazuje na zajednicke interese. Smije se, dakle, upotrijeЬiti samo onda kad је rijec о vise naroda, jer se jedino tada mogu bar pretpostaviti zajednicki interesi. StanovniStvo jedne oЬiasti ima razlicite i medusobno suprotne interese, а to је istina koja se pokusava prikriti. Laii vladajucih poddava i onaj koji kaie »zemlja« i pri tom za oci i noseve slika njive, pricajuci о boji i mirisu zemlje ; а, u stvari, nije ро-
1
150
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
Stvarno, visoki literarni nivo moze slиZiti kao stit nekoj izjayi. No is;o t�k? cesto izaziva podozrenje. Tada . se or� namзerno moze smzttt. Tako se npr. и prezrenoj formi �. �шaln�� ro��na n� n;_upadljivim mjestima mogи pro krijum�antt opts� te�ki� ztv:otnih prilika. Takvi opisi pot puno bt oprav�.alt knmшalm roman. Veliki је Shakespeare tz mnogo �anJ.i? razloga snizio nivo kad је namjerno obli kovao neиvJ erlpvo govor Kori�lanove majke, kojim se ona . . supro��ylJa smu _Jer Је naumю ПaJI?asti .svoj rodni grad ne httJиOI da Kor.юlanov naum sprnjece istinski razlozi iLi dиb
Zt;-ista ј� tako : ugledni su puni tиzbl, а nematni puni radostt. Svakz grad govori : protje1·ajmo jake iz nase sredine. Zaista је tako : uredske su sobe otvorene i listine odne sene. Robovi postadose gospodari. za �a је tako : sin uglednika ne moze se vise prepo- . znatt ; �цеtе gospodarice postaje sin njezine roblnje. . Zatsta Је tako: gradane su stavili za mlinsko kamenje. Oni koji nikad ne vidjese dana izisli su. aista је tako : zrtvene skrinje od ebanovine razbljene su; dtvno sezamovo drvo cijepa se za lezaje. Gledajte, prijes.tolnica је srиSena и jednom casu. Gledajte, siroma5ni ove zemlje postadose bogatasi. Gledajte, tko ne imadase kruha, posjeduje sada hambar; ono cime је opskrЬljena njegova zitnica, to је imanje drugoga. Gledajte, nekom је covjeku prijatno sto ne jede ni kakva jela.
�
�
151
Gledajte, tko ne imadaSe Zita, posjedиje sada hambare; tko је iSao ро Zitne darove, sad ih sam dijeli. Gledajte, tko ne imai1a5e ni volиjskи zapregu, posje dиje sad stada; tko ne imai1a5e Zivotinje pred plиgom, posjeduje sad krda stoke. Gledajte, tko ne mogase seЬi sagraditi komoricu, po- sjedиje sad cetiri zida. Gledajte, savjetnici traze lezaj и hambarima ; tko se jedva smio иz zidove odmoriti, posjeduje sad krevet. Gledajte, и koga ne Ьijase ni сип, posjedиje sad b ro- dove i pogleda 1' ih njihov vlasnik, oni nisи viSe njegovi. Gledajte, koji sи imali ho.ljine, sad su и krpama; tko је tkao za drиge, posjedиje sad fino laneno tkanje. Bogatas spava zedan ; tko ga је inace molio za talog, posjeduje sad jako pivo. Gledajte, tko nije razumijevao muziku harfe, posjedиje sad harfu; onaj pred kim se nije pjevalo, cijeni sad mиziku. Gledajte, tko zbog oskudice spavase sam, nalazi sad gospe; ona koja је gledala svoje lice и vodi, posjedиje og ledalo. Gledajte, dostojanstvenici drzave trce besposleni. Mo gucnicima se vise nista ne javlja. Tko Ьiја5е glasnik, salje sada drugoga . . . Gledajte, tamo је petoro ljudi odaslano od svojih go spodara. Oni kazu : prodиzite sad sami, mi smo prispjeli.
Jasno је da је to opis nereda koji mora potlacenima izgledati vrlo primamljiv. А ipak је tesko uhvatiti pjesnika. On izricito osuduje to stanje, iako to lose cini . . . Jonathan Swift predla.Ze и jednoj brosuri da se za dobroЬit ddave иsole djeca siromasnih i prodaju kao meso. On donosi precizne proractme koji dokazиjи koliko se moze u�tedjeti ako se odbace svi obziri. Swift sebe predstavlja kao glupana. Sa mnogo zara i temeljitosti on brani jedan odredeni, njemu mrzak stav ; no pri tom svatko moze jasno uociti svu podlost takvog nacina misljenja. Svatko moze Ьiti pametniji od Swifta, Ш barem hиmaniji, narocito onaj koji do sada nije istrazivao izvjesne stavove ni posljedice koje iz njih proizlaze. па
Potlacenima је korisna svaka propaganda za misljenje, kojem god podrucjи. Jer и reZimima .koji slиZe izraЬlji
vanju, misljenje vazi kao nisko.
152
BERTOLT BRECHT
Као nisko vafi ono sto је korisno pomzenima. Као niska vafi neprestana briga da se Ьиdе sit ; preziranje po casti koje se nиde braniteljima zemlj e и koj oj se gladиje ; sumnja и vodи kad on vodi и nesrecи; odvratnost prema radи koji eovj eka ne hrani; otpor p.rema sblom ·nametnu· tim, besmislenim odnosima ; ravnodusnost prema porodici kojoj vJse ne kori:sti briga. Gladne grde da ·Sи prozdrljivi, one kojli nemaju sta b•ranJti ncзWvaj.u k,ukaViicama, one koji sumnjaj.u и svoje tlaCitelje optufuj.u da sumnjaj.u и vlastite snage, а one koj i zele nagradu za svoj rad proglasavaj u lijencinama, itd. u takvim rezimima miSljenje opcenito vazi kao nisko i dolazi na zao · glas. А k tome, nigdj e se viSe ne na:ucava, i nigdje toliko ne progoni kad se pojavi. Ipak, uvijek postoje podrucja и okviru koj ih se moze nekaznjeno ukazJvati na иspjehe misljenja; to sи podrucj a na kojima su diktaturama potrebna misljenja. Tako se, na pl1imjer, mo:le govoriti о uspjehu misli и ratnoj naиci i tehnici. I povecanje vunenih zaliha organizacijom ri pronalaskom nadomjestaka zahtijeva misljenje. Pogorsanje namirnica, izobrazba omla dine za rat, sve to zahtijeva misljenj e : о tome se moze pisati. Pohvala ratu, besmislenoj svrsi tog razmislj anja, moze se lukavo izbjeci ; na taj nacin moze misljenje, potak nиto pitanjem kako najbolje voditi rat, dovesti do pitanja ima li taj rat smisla, i moze se upotrijeЬiti kad se govori о proЬlemu kako najefikasnije lizbjeci besmislenli rat. Naravno, tesko је otvoreno postaviti takvo pitanj e. Mo:le li se, dakle, mislj enje koje se propagira.lo dskoristiti, tj . moze Ii ono neposredno zahvatiti u Zdvot? Moze. Da Ьi и vremenи kakvo је nase ЬНо moguce ugnjetava nje koje slu:li izraЬljivanju j ednog ( veceg ) dijela stanov nistva od strane drugog ( manjeg), potrebno је da postoji odredeni osnovni stav stanovnistva koji се se protezati na sva podrucj a. Otkrice na podrucjи zoologij e, kao ono Darwinovo, moze odjednom postati opasno za izraЬljivace ; ipak је ono u prvo vrijeme zabrinj avalo samo crkvu, а policija nije nista primj eCivala. Posljednjih su godina is trafivanja fizicara dovela do takvih rezиltata na podrucju logike koji Ьi u svom daljnjem· razvitku mogli postati pri Iicno opasni za niz dogmi koje slu:le potlacivanju. Pruski dr:lavni filozof Hegel, koji se bavio teskim istrazivanjima na роlји logike, ostavio је Marxu i Lenjinи, klasicima proleteг ske revolucije, metode neocjenjive vrijednosti. Naиcne gгane razvijaju se u medusobnoj ovisnosti, ali buduCi da taj razvoj nije jednomjeran, dr:lava nije и stanjи da odmah sve uoci.
Ј
1 1
DIJALEKТIКA U TEATRU
153
Tako prvoborci istine mogu izabrati borbena mjesta koja su razmjemo bez nadzora. Najvafnije је da se naucava pra vilno misljenje, tj . mislj enj e koj e promatra sve stvari i dogadaj e s njdhove prolazne i promjenljive strane. Vladaju ca је klasa wlo nesklona velik.im promjenama. Njima Ьi Ьilo najdraze da sve ostane ovako jos tisucu godina. Najbolje Ьi Ьilo da Mjesec s tane i da se Sunce vise ne krece ! Tada nitko ne Ьi ogladnio i zazelio veceru. Kad oni zapucaj u, protivnik vise ne Ьi smio pucati ; njihov pucanj morao Ьi Ыti posljednj i. Nacin gledanj a koji naglasava promjenlji vost dobro је sredstvo da se ohrabre potlaceni. Isto tako treba pobj ednicima predociti da se u svakoj stvari i u sva kom stanj u j avlj a i raste suprotnost. Takav nacin gledanj a ( dijalektika, nauka u toku stvari ) moze se uvjeZЬati istra zivanj em cinjenica koje neko vЩeme izmicu vladajи6ima. Moze se primijeniti u Ьiologiji Ш kemiji. No isto se tako moze upotrij eЬiti pri slikanju sudЬine neke porodice а da ne poЬudli 1sиvise podoжenja. Ovisnost svake stvari о mno gim drugima koje se neprestano mij enj aju, opasna је misao za diktature, а moze se izreci na mnoge nacine koj i policiji ne daju povoda za akcij u. Potpuni opis svih okolnosti i postupaka koj ima је izlozen covjA sto otvara prodavaonicu duhana moze Ьiti snazan udarac diktatиri. Svatko koji malo razmisli sl1vatice zasto. Rezimi koji mase ljudi vode u Ьijedu moraju izbjegavati da se u dr:lavi misli о Ьijedi. Oni mnogo govore о sudЬini. Ova је, а ne oni, uzrok bljede. Tko bude istrazivao uzroke nevolje, Ьiсе uhapsen prije nego sto udari na rezim. Medutim, moguce је opcenito is tupati protiv pricanja о sudЬini; treba ukazati na ·to da ljudi ljudima stvaraj u sudЬinu. То se opet moze raditi na vise nacina. Moze se, na primjer, ispricati prica о jednom seoskom imanj u, recimo na Islandu. Cijelo selo prica о tome da na imanj u lezi kletva. Jedna seljanka bacila se u bunar, а jedan se seljak objesio. Jednog dana odrzava se svadba ; sin selj aka zeni se djevojkom koja donosi u miraz nekoliko njiva. Кletve ne staje. Selo ruije slo:Zno u ocj eni te sretne promjene. Neki to pripisиju vedroj prkodi шladog selj aka, d.гugi njivama koje је donijela mlada seljanka а koje su tek omoguCile zivot na imanju. cak i pjesmom koj a slika neki pejzaz moze se nesto postiCi, naime tako sto Ьi se tl prirodu ukljucile stvari koje је stvorio covjek. Da se prosiri istina, nuzna је lukavost.
154
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
�ij
ZAКLJUCAK
Velika .istina naseg ,stoljeca ( koj.a jos nije dovoljna, a1i bez koje se ne moie prona6i nikakva druga vaina istina) sa stoji se u tome da је nas dio Zemlje utonuo u barbarstvo jer se vlasnis.tvo nad sredstvima za proizvodn,j u odriava si lom. �ta tu vrijedi da se napise nesto smjelo, cime doka zujemo da sada zapadamo u barbarstvo ( sto је istina ), ako nam nije jasno zasto smo dospjeli u takvo stanje? Moramo reci da је odrzavanje vlasnickih odnosa uzrok zlostavljanju. Doduse, kad to kazemo, gublmo mnoge pri jatelje koji su protiv zlostavljanja, jer vjeruju da se ti od nosi mogu ocuvati i bez njega ( sto пiје istina ) . Moramo reci istinu о barbarstvu u паsој zemlji da Ьismo time stvorili mogucnost za akciju koja Ьi ga unis tila, naime promijenila vlasnicke odnose. Dalje, to moramo reCi onima koji najvise pate и tim odnosima, koji su najvise zainteresiiani za njihovи prom jenи, radnicima i onima koje mozemo uC.initi njihovim sa veznicima j er, u stvari, ne posjedujи nikakav udio u sred stvima za proizvodnju, iako sudjeluju u dobltku. I, peto, moramo napredovati u lukavstvи. А svih tih pet teskoca moramo rijesiti istovremeno, jer ne mozemo istrazivati istinu о barbarstvu ne misleCi na one koji od barbarstva pate ; te dok - odbacujuci stalno napade kukavicluka - trazimo prave uzroke toga stanja, racunamo na one koji su spremni da se koriste svojim znanjem. No moramo misliti i na to da im damo istinu na takav nacin da опа u njihovim rukama bude oruzje, а istovremeno tako vjesto da neprijatelj ne otkrije i ne spri jeci to predavanje. Toiiko se traZi kad se traZi da pisac pise istinu. PU ёКОSТ I REALIZAM Ako zelimo postaviti parole za savremenи njemackи literaturu, moramo ш;eti и obzir da se sve ono sto pretendiгa na naziv literature stampa iskljucivo u inozemstvu i moze gotovo iskljиcivo и inozemstvu Citati31• Time doЬiva parola puckosti za literatиru оsеЬијnи notи. Pisac ovdje tгеЬа da pise za narod s kojim ne zivi. Ра ipak, pri blizem proma tranjи, udaljenost pisca od naroda nije toliko porasla kako Ьi se moglo misliti. Ona sad nije tako velika kako izgleda, 11
Clanak је pisan u emigraciji 1938.
-
ор.
D. S .
155
а �rije e Ьila t�ko �ala k�ko j e !Zgledala. Vladajиca es . . _ 1 роћоiЈа UVIJek эи stvarali znatnu tetika, CIJena kn][ge razdaljinи izmedи pisca i naroda. Uprkos tome Ыlо Ьi nepravi!no, z:tai�e nerealno, s�atrati povecanje ;azdaljine samo »IZVai1JSkim« . Bez sumnJe, potreban је narociti trиd da Ьi se danas moglo pisati pиcki. Sa druge strane, to је postalo lakse а i hitnije. Narod se jasnije odijelio od svog gorпjeg .sloja, njegovi tlacitelji. i izraЬljivaci su istupili iz njega i zagliblli u nepreglednoj krvavoj borЬi sa njim. . Postalo Је lakse opredijeliti se. U >>pиblici« је izЬila tako reCi otvorena borba. Ра i zahtjev za realisticnim nacinom pisanja ne moze se danas vise tako lako prefutii. On је postao sam ро seЬi razumljiv. Vladajиce klase se slu:le otvorenijim lazima nego i ad prije, i tezim lazima. Као sve neodlo:lniji zadatak jav l] a se potreba da se kaze istina. Porasle sи patnje' i mase onih koji tгре. Na oбigled velikih patnji masa, izgleda smijesno, cak i dostojno pre2Jka, prikazivanje iffi alih tes koca d teskoea maИh · g-rupa. Protiv rasФuceg barbarstva postoj,i. samo jedan savez nik : narod koji pod njim trpi. Samo se od njega nesto moze ocekivati. Logicno је, dakle, obratiti se narodи, i potrebnije nego ikad govoriti njegovim j ezikom. I tako se prirodno .zdгu:luju parole puckosti ,i realizma. U interesu је naroda, sirokih radnih masa, da и literatиri doЬije vjerodostojne slike zivota. А vjerodostojne slike zi vota stvarno slиze samo narodu, samo sirokim radnim ma �ama: ра, dakle, ovima neizostavno moraju Ьiti razumljive 1 koпsne, dakle рисkе. Ipak, ti pojmovi morajи Ьiti teme ljito procisceni prije nego sto se sastave recenice и kojima su oni upotrijeЬljeni i .s�eti. BNa Ьi zaЬluda smatrati da su ovi pojmovi potpuno objasnjeni, jasni, bez povijesti, nekom promitirani, jednoznacni ( »Mi svi znamo sta se time misli ne bиdimo cjepidlake« ). Sam pojam puckosti nije previs pиcki. Nije realisticno vjerovati u to. Valja s oprezom posmatrati citav niz izraza na »tiimlich«. Sjetimo se samo na Braиchtum, Konigstиm, Heiligtиm, а poznato је da i Volkstиm ima sasvim osoЬiti, sveti, svecani i sumnjivi zvuk, koji ni и kom slисаји ne smijemo precuti. Тај sнmnjivi zvttk mi ne smijemo precиti, jer nam је izraz Volksttimlich keit (puckost) neophodno potreban. Upravo је и takozvanim poetskim verzijama »риk« predstavljen kao narocito praznovjeran, Ш bolje kao onaj
�
!.
�
156
�
koj роЬиdије praznovjerje. Ти је rijec о nepromj enljivim svoJstvima риkа, о njegovim svetim tradicijama oЬlicima umjetnosti, oЬicajima i navikama, о njegovoj re gioznosti, njegovim krvnim neprijateljima , njegovim nepresиsnim snagama, i tako dalje, i tako dalje. Ти nastиpa cиdnovato jedins vo mиCite a i m cenog , izraЬljivaca i izraЬljenoga, � lasca 1 onog kOJl se laze, а ш и kom se slисај и ne radi naprosto о »malima«, mnogima, radnim ljиdima, nasиprot ошmа na vrhи. Povijest mnogih krivotvorenja koj a sи poduzimana s tim pojmom puckosti dиga је i zamrseпa povijest, povij est klasпih borЬi. Mi se ovdje песеmо иpиstiti и пји. Mi samo zel o zadrZati � vidи сiпјепiси krivotvoreпj a kada go voпmo da пат Је potrebпa рисkа umjetпost i time mi· slimo na umjetпost za siroke mase naroda, za mпoge koje mali broj tlaci, za »пarode same«, za masи proizvodaca, za masи koj a ј е tako dиgo Ьila objekt politike а koj a treba da postaпe пјеп sиbjekt. Sj etimo se da sи mоспе iпs titиcij e dиgo zadorzavale pun razvoj ovog puka, umjetno ili па silи sputavale koпvenoij ama, i da је pojam pucki proglaseп s·ta tionim, bez povijesti i bez razvoj a. А s takvim tиmaceпj em tog pojma mi nemamo nista zajednicko; bolje rесепо, protiv пјеgа se moramo Ьoriti. Nas pojam pucki odпosi se па риk koji пе samo sto uzima рипоg исеsса и razvojи пеgо ga иpravo иzиrpira, for sira, odredиj e. Mi imamo pred ocima риk koji gr.:tdi po vijest, koji mijeпja svijet i sebe samog. Mi imamo pred oCima borbeпi риk, i prema tome borbeni pojam pucki. Pucki zпaci : razиmljiv sirokim masama, preuzimaпj em i obogaCivaпj em пjihovog паСiпа izraza - zauzimaпjem i иcvrscivanj em пjihovog . stava - predstavljanj em пajпapred пijeg dijela пaroda tako da on moze preuzeti vodstvo, dakle razumljivo i za ostale dijelove пaroda - povezivanj em sa tradiaij ama, i пj ihovim preпoseпjem dalje - predavaпjem опоm dijelи пaroda koji tezi za vodstvom dostigпиca dijela koji sada vodi. А sada dolazimo k ројmи realizam. I ovaj pojam cemo prije иpotrebe morati ocistiti, kao stari, mпogo i od mпogih i и тnoge svrhe иpotreЬljavaпi pojam. То је potrebпo jer пarod mora preuzimati пaslijede aktom eksproprij acij e. Кnjizevпa djela ne mogи Ьiti preuzeta kao fabrike, пiti knji zevni oblici izrazavaпja kao recepti za fabrikacij и. I reali sticki пacin pisaпja, za koji povijest knjiZevпosti pruza mпoge, medиsobпo razlicite primjere, razvijeп је, do и
ll
�
�
!�
�
157
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
пajsitnije detalj e, ovisпo od toga kako, kada i za kоји klasи ј е Ьiо иpotrijeЬljeп. Imajиci pred ocima borbeni риk koji mijeпj a stvarnost, пе smijemo se uhvatiti za »iskиsana<< pravila pripovijedaпja, dostojanstveпe uzore iz povijesti knji zevпosti, vjecne zakoпe estetike. Ne smijemo iz odredenih postoj ecih djela izvoditi realizam kao takav, пеgо cemo zivo иpotri.jeЬiti sva sredstva, stara i поvа, Њkиsana i пeiskи saпa, опа koj a роtјееи iz umjetпosti ili odnekиd drugdje, da zivи realnost ovladivo damo и ruke zivim ljиdima. Cи vacemo se da пе ocijeпimo kao realisticпи samo jednи odredeпи, historijskи formи romaпa jedne odredeпe epohe, _ recimo Balzacovи ili Tolstojevи, i da tako пе postavlШO za realizam samo formalne, samo literarne kriterije. Necemo govoriti о . realisticпom пасiпи pisaпj a samo опdа kad se, па primjer, »sve<< moze omirisati, okиsiti, osjetiti, kad ima »atmosferu« i kad је fabula tako izvedeпa da dodи do izrazaj a dиsevпe ekspozicije likova. Nas poj am realizma mora blti sirok i politican, slobodarski na estetskom роlји,
sиvereп prema koпveпcijama. Realisticnos2 zпaci : otkrivanje drиstveпog uzrocпo-po slj edicпog kompleksa - razotkrivanje vladajиcih pogleda kao pogleda vladajи6ih - ptisaпje sa stanov:is a one klase koja za пajhitnij e teskoee и kojima se пalazi lJudsko drus tvo ima пaj Siira rjeseпj a - nagla5avanj e razvojпog momeпta - koпkretпo, i omogueavanj e apstrahiranja. Ovo sи ogromпe ириtе, а mogu se jos i prosiriti. I mi cemo dozvoliti umjetnikи da pri tome иpotrijebl svи svojи fantazijи, svu svojи originalпost, sav svoj hиmor i sav pro пalazacki dar. Necemo se zadrZati па previSe detalj iziranim literarnim uzorima, niti cemo zadulri.ti umjetnika za pre
�
viSe odredeпe пасiпе pripovij edaпj a. Ustanovicemo da se takozvani senzualisticki пасiп pi saпja ( pri kojem se sve moze mirisati, okиsiti, osjetiti ) пе moze bez daljпjega ideпtificirati sa realisticnim пacinom s� pisaпja, i, obratпo, priznaeemo da postoj � �jela zualisticki koja nisи realisticпa, i realistiena d]ela koJa alisticki pisana. Moracemo ЪriZlj.ivo lispitati da li nisи s e zaista najbolje vodimo fаЬиlи djela kad tezimo da koпacni efekt Ьиdе prikazivaпje dиse osoba. Mo da пasi citaoc песе na6i da im se prиZa kljиc dogadaJa ako, zavedeш
Р�
�
!
�
mпogim иmijecima, исеstvији samo и dиsevnim emocijama
" О ovoj rijeci ima, zahvaljujuCi pos.ebno G .: Luk�csu, nekih vrlo zanimljivih clanaka koji rasvetljavaju po]am realizma tako ga, ро ор. В. В . mom shvacanju, definiraju ne�to preusko
-
158
BERTOLT BRECHT
junaka nasih knjiga. Kad ne Ьismo temelj ito ispitali oblike koje preuzimamo od Balzaca i Tolstoja, mi Ьismo mozda isto tako umorili nase citaoce, puk, kao sto to ovi pisci cesto cine. Realizam nije samo pitanje forme. KopirajuCi naCin pisanja ovih realista, mi vise ne Ьismo Ьili realisti. Jer vremena prolaze, а da ne prolaze, lose Ьi stajalo za one koji ne sjede za zlatnim t11pezama. Metode se trose, cari zakazuju. Javlj aju se novi proЬlemi, i zahtijevaju nova sredstva. Stvarnost se mijenj a ; mora se mijenjati nacin prikazivanja da Ьi se ona mogla prikazati. Ni iz cega ne nastaje nista, novo dolazi iz staroga, ali ono је zato ipak novo. Тlacitelji ne nastupaju u svim vremeniщa s istom mas kom. Maske se ne mogu u sva vremena zderati na isti nacin. Ima toliko mnogo nacina da se pobjegne ispred prиZenog ogledala. Njihove se vojne ceste krste jos u kolijevci auto putevima. Njihovi su tenkovi obojeni da izgledaju kao grm lje Macduffa. Njihovi agenti pokazuju zuljeve na rukama kao da su radnici. Ne, potrebna ј е investicija da se lovac preobrazi u divljac. Ono sto је j ucer Ьilo pucko, danas to vise nije, jer ni puk nije vise onakav kakav је Ъiо јисеr. Tko god nije opsjednut formalnim predrasudama zna da se istina moze presutjeti na mnogo nacina � na mnogo пacina reci ; da је na mпogo nacina moguce pobuditi revolt zbog пecovjecпih stanj a : direktnim prikazivanjem na ра· tetican ili stvaran nacin, pricanjem bajki i usporedbl, vice vima, pretj erivaпjem ili umanjivanjem. U teatru se istina moze prikazati и stvarnom i u fantasticnom oЬlikи. Glumci mogи Ьiti пenasminkani ( ili j edva nasminkani ) i drZati se »posve prirodno«, а sve moze Ьiti prevara ; ili oni mogи nositi groteskne maske а prikazivati stvarnost. Ovo se ipak jedva da osporiti: sredstva se moraju prosиdivati prema svrsi. Narod se razumije u prosudivanje sredstava prema svrsi. Veliki teatarski eksperimenti Piscatora ( i moj vla stiti ), koji (SU ·stalno razЬijabl konvencionalne oblike, na isli su na svojи velikи podrskи и najnaprednijim kadro vima radnicke klase. Radnici prosudиju sve ро tome koliko istine sadrZi ; oni su pozdravlj ali svaku novotarijи koja је koristila prikazivanju istine, stvarnog drustvenog sklopa, а odbacili sve sto је izgledalo kao igra, masinerija koja ј е radila zbog sebe same, znaci j o s nije, i l i vise nije, ispunja vala svoju svrhu. Argumenti radnika nikada nisu Ьili lite rarni, Ш teatarsko-estetski. Da se teatar ne moze mijesati sa filmom, to se ovdje nikada nije culo. Ako film nije Ьiо
DIJALEKTIКA U TEATRU
' •
159
pravilno иpotrijeЬljen, onda se u najgorem slиcaju culo : ovaj film је tu suvisan, on odvraca od stvari. Zborovi rad nika su izgovarali komplicirano ritmizirane pasиse u sti hovima ( »Kad Ьi j os Ьilo rima, teklo Ьi kao voda, i nigdj e ne Ьi zastajkivalo« ), i pjevali sи teske ( neиoЬicajene ) kom pozicij e Eislera ( »U tome ima snage« ). Ali morali smo izmi j eniti odredene stihove ciji smisao nije Ьiо jasan ш је Ьiо kriv. Kad је u pj esmama marseva, rimovanih da Ьi se br.le naиcili i j ednostavnog I'itma da Ьi bolje »prolazili«, Ьilo odredenih finesa ( nepravilnosti, kompliciranosti), radnici su rekli : »Ти је j edna mala zackoljica unutra, to је veselo« . Nisu nikako voljeli ono istroseno, trivijalno, toliko oЬicno da se pri tome nista vise ne misli ( >>Pri tome nista ne izlazi« ). Ako Ьi Ьila potrebna neka estetika, tи Ьi se mogla doblti. Nеси nikada zaboraviti kako me је pogledao jedan radnik kada sam ти, na njegov prijedlog da se u j edan zbor о Sovjetskom Savezu j os nesto ugradi ( »Tu mora jos ovo иnutra - inace cemu stvar?« ), odgovorio da Ьi to razЬilo umjetnicku formu : smjeskao se, nagnuvsi glavu u stranu. Citav j edan trakt estetike srusio је ovaj uctivi smijesak. Radnici se nisu bojarli da nas pouce, а ni sami se ni.su bo jali ucenj a. Govorim !i.z :iiskustva kad kaiem: nikad se ne treba bo jati dolazenja pred proletarij at sa smjelim, neoЬicnim stva rima, samo ako sи one u vezi sa stvamoscu. Uvijek се Ьiti obrazovanih ljudi, poznavalaca umjetnosm, koji се nastojati da se tи uguraju s tvrdnjom : »То narod ne razиmije«. Ali narod nest;rpljivo odbacuje u stranu te ljиde, i sporazumijeva se direktno s umjetnicima. Postoje visoko odnjegovane stvari, nacinjene za pametnj akovice da stvaraju pametnja kovice, dvijehilj adilta prerada starrog filcanog sesira, zacinja \ vanje starog, istrunulog komada mesa. Proletarijat to od ) Ьасије ( »Тi imaju briga« ) nepovjerljivim, zapravo prastajиcim kimanjem glave. Nije se tu odbacivao zacin, vec istrunиlo meso ; ne dvijehilj aditi oЬlik, vec stara klobиcina. Kad su sami stvarali pjesme i teatar, Ьili sи zadivljujuce originalnii . Takozvana a�tJprop-umjetnost, na koju se prce ne bas naj bolji nosevi, Ьila је bogato nalaziste umjetnickih sredstava i nacin izraiavanj a. u njoj su se j avljali vec odavno zaboravljeni, velicanstveni elementi prave рисkе umjetnicke epohe, smjelo skrojeni prema novim drustvenim cilj evima: naj1smionija skra.Civanja li zgиSnjavanja, lijepa pojednostavljenj a (pored nesretnih ) ; tu је cesto Ьilo za panjujuce elegancije i pregnantnosti, i neustгaSivog pogleda
�
161
BERTOLT BRECHT
DIJALEKTIКA U TEATRU
na kompleksno. Mozda је pone1\to bilo primitivno, ali ta primitivnost nije Ьila od one vrste od koje pate na izgled tako diferencirani dиsevni portreti bиrZoaske umjetnosti. Ne cini se dobro kad se оdЬасије j edan stil prikazivanj a zbog nekoliko nesretnih stilizacija, i to stil koji nastoji ( i tako cesto s иspjehom nastoj i ) · da izljиsti Ьitno i omoguci ap strakcij и. Ostro oko radnika probllo је povrsinи natиra listickih prikazivanj a stvarnosti. Kad sи radnici о Kocija.Su Henschelu rekli : »Mi to ne zelimo bas tako tacno znati« , iza toga se krila zelj a da im se j asnije prikaZи drustvene pokretacke snage koje dјеlији ispod povrsine onog nepo sredno vidljivoga. Da navedem licna iskиstva: radnici se nisи zadr:lavali na fantasticnoj ljиsci, na izgled nerealnoj sredini Opere za tri grosa. Oni nisи Ьili иskogrudni, oni sи mrzili uskocи ( njihovi stanovi sи Ьili иski ). Oni sи Ьili velikodиsni, preduzimaci sи Ьili skrti. Nasli sи da је ponesto nepotrebno za 1\to sи umjetnici tvrdili da је za njih potreb no, ali tи sи Ьili dobrocиdni ; oni nisи Ьili protiv izobllj a, naprotiv, oni sи Ьili protiv nepotrebnoga. Ntisи vezali guЬicи volи koj i mlatijase, no pazili sи da li on mlati. Nisи vje rovali и »jedinstvenи svetu stvaralackи metodи« . Znali sи da sи im mnoge metode potrebne da postignи svoj cilj. Ako је nekom potrebna estetika, tu se moze doblti. Kriteгiji pиckosti i rea:Iizma moraju, dakle, Ьiti vrlo briZlj ivo kao i velikodи1\no izabrani. Oni se ne smijи izvo diti samo iz postoj ecih realisticnih i puckih djela, kao sto se to cesto dogada. Kad Ьi se tako postиpalo, doЬili Ьi se sasvim formalisticni kriteriji, samo formalna pиckost i
Ako zelimo d a imamo zivu, borbenu literaturu, pot puno prozetи stvarno1\cи i koja potpuno prozima stvamost, koja је stvarno рисkа, moramo ici ukorak sa bиmim raz vitkom stvarnosti. Velike mase radnog naroda pocinjи se kretati. То potvrdиje иZurbanost i brutalnost njihovih ne prij ateJja.
1 60
formalni realizam. Је li neko djelo realisticno Ш nije, to se ne moze иsta noviti па taj nacin sto се se samo provjeriti slici li ono ili ne slici postojecim djelima zvanim realisticnima, koja је u njihovo vrijeme trebalo zvati realisticnima. U svakom se pojedinom slисаји mora opis zivota иsporediti ( umjesto samo s j ednim drugim opisom ) sa samim opisanim zi votom. А i sto se tice pиckosti, postoji sasvim formalisticki postиpak kojeg se treba cиvati. Literamo djelo nije samo onda razиmljivo kad је napisano j ednako kao i druga djela koja ljиdi razumijи. I ova druga djela, koja ljudi razиmijи, nisи uvijek Ьila pisana kao djela nastala prij e njih. Ne1\to је иCinjeno da Ьi ona postala razиmljiva. Isto tako moramo i mi nesto иciniti za razumijevanje novih djela. Ne postoji samo Ьiti pucki, nego i postati pucki.
SIRINA I MNOGOLIKOST REALISТICNOG NACINA PISANJA U poslj ednje sи vrijeme, vjerovatno usLijed ne.k.ih eseja koji sи se posebno posvetili j ednom realisticnom nacinи pisanja, onom gradanskog romana, · citaoci Worta86 stali iz razavati bojazni da li ovaj casopis ne zeli preиsko odrediti realizam и literatиri. Моgисе је da sи se, u nekoliko izla ganj a, realisticnom nacinи pisanja pridale isuvise formalne oznake, te је poneki citalac, uslijed toga, do1\ao na pomisao kako se tи podrazumij eva da је neka knjiga napisana rea listicno onda kad је >>napisana kao i gradanski realisticni romani proslog stolj eca« . Naravno da se to nije podrazи mijevalo. Realisticno se pisanje moze razlikovati od nerea listicnoga samo tako ako se konfrontira sa realno1\cи sa mom kоји obradиje. Tu nema posebnih formalnosti na koje Ьi trebalo obratiti pafnjи. MoZda се Ьiti dobro da ovdj e citaocи predstavimo j ednog pisca iz pro1\losti koji је pisao drugacije nego gradanski romanopisci, no ipak se mora na zvati velikim realistom : velikog revolucionamog engleskog pj esnika Р. В. Shelleyj a. Ne odgovara li njegova velika ba lada Maskerada anarhije34, napisana neposredno nakon ne mira и Manchesteru 1819. koje је burfoazija и krvi ugusila, uoЬicajenim opisima jednog realisticnog nacina pisanja, tada Ьismo se morali pobrinиti da se opis realisticnog na cina pisanja izmijeni, pro1\iri, иpotpuni. Shelley opisиj e kako se od Manchestera prema Lon donи krece jedna stra1\na povorka :
" Das Wort (Rije�) - njema�ki knjizevni mj ese�nik, izlazio u Moskvi 1936-1939. (uredhistvo: Bertolt Brecht, Lion Feuchtwanger, WШi Bredel) - ор. В. В. " Ја sam koristio tu baladu kao predlozak svoje pjesme Fтeiheit und Democracy (Sloboda i Demajп·acija) - ор. В. В.
11
1 62
DIJALEKTIКA U TEAТRU
BERTOLT BRECHT
163
Ronijase, а раdајис Svaka posta mlinski kamen.
П
I met Mиrder on the way -
v
Не had а mask 1i.ke Castlereagh Very smooth he looked, yet grim ; Seven Ьlood-hounds followed him :
And the little children, who Roиnd his feet played to and fro Thinking every tear а gem, Had 'their brains knocked оиt Ьу them.
пзs Sretoh UBISTVO na риtи Nosi maskи Castlereaghaзs Glatkog izgleda, no tmиrnog ; Sedam slijedi ga tragasa :
v
·
III All were fat ; and well they might Ве in admiraЬle plight, For one Ьу one, and two Ьу two, Не tossed them human hearts to chew Which fcom his wide cloak he drew.
Maloj djeci, igravsi se Amo-tamo oko njega, Driec s·ше za dragulje, One lиЬаnји raskole. VI Clothed \vith thc BiЬle, as with Iight And the shadows of the night, Like Sddmoи.th", next, Hypocrisy, On а crocodile rode Ьу.
III Svi debeli ; nije сиdо Sto od1icno uspijevajи Posto svakom on dobaci Јedno il' dva ljиdska srca Iz nabora svog kapиta.
VI Sva и ЬiЬlijskи !ис zatim Odjevena, i noene tmine, Јahase na krokodilи HIPOKRIZIJA ko Sidmoиth36• VII
IV Next сате . Fraиd, and he had on, Like Eldon, an ermined gown ; His Ьig tears, for he wept well, Tиrned to mill-stones as they fell. IV PREVARA је isla za njima, Ogrnиta, ko lord Eldon,зs Hermelinom ; krupne sше " Prevod poku�ava zadrzati neke proporcije originala, no ima se smatrati doslovnim а ne prepjevom - ор. D. S.
And many more Destructions played In this ghastly masqиerade, All disgиised, even to the eyes, Like Bishops, lawyers, peers or spies. VII I mnogo strasnih POSASТI jos Nastиpi и maskeradi, Sve pod krinkom episkopa, Fiskala, lorda il' agenta. " Castlereagh - premijer, lord Eldon i Sidmouth - ministri u vladi odgovornoj za krvave represije 1819. - ор. D.S.
164
BERTOLT BRECHT
·
VIII
DIJALEKТIКA U TEATRU
XI
Last сате Anarchy : he rode On а white horse, splashed with Ьlood ; Не was pale even to the lips, Li.k:e Death Ш the Apocalypse.
And а тighty troop around, With their trampling shook the ground, Waving each а Ьloody sword, For the service of their JJord.
VIII Zadnja stize ANARHIJA Na Ьiјеlси krvljи poprskanoт ; Jase, blijeda do иsana, Ко Sтrt и Apokalipsi.
XI Uz nји тосnа је kolona Stиpanjem potresla zетlји, Vitlajиc krvaviт тасет, Slиzec svојети Ьozanstvи.
IX
XII
And .he wore а kingly crown, And in his grasp а sceptre shone; And on his brow this тark I saw »I АМ GOD, AND 'КING, AND LAW !«
And with glorioиs triитph, they Rode throиgh England proиd and gay, Drunk as with intoxication Of the wine of desolation. XII
IX I nosijase carskи krunи, I и ruci ти zezlo sjase ; I na сеlи vidjeh znak тu »ЈА SАМ BOG, I CAR, I ZAKON k
Те и slavi i veseljи Projahase kroz Engleskи, Opivsi se do besvjesti Vinoт svojeg razaranja. XIII O'er field and towns, froт sea to sea, Passed the Pageant swift and free, Tearing ир, and traтpling down, Тill they сате to London town.
х
With а расе stately and fast, Over English Iand he passed, Traтpling to а тire of Ьlood The adoring тиltitиde.
XIII
х
Svecanog i brzog hoda Prosla је ро Engleskoj, U krvavu gazec kasи Мnostvo sto је obozava.
Preko polja i gradova, POVORKA ta nesтetano Od тоrа do тоrа hita, Gazec i razbljajиCi ; Tako stize k London-gradи : XIV And each dweller panick-stricken, Felt his heart \Wth terror Sli.cken
165
1 66
DIJALEKTIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
XVII
Hearing the tempestuous cry Of the triumph of Anarchy. XIV Gdje se svakom stanovniku Srce u.Zasnuto stegnu, Zacuv u panicnom strahu Burni trijumf ANARHIJE. xv
For with pomp to meet him came, Clothed in arms like Ьlood and flame, The hired murderers, who did sing, »Thou art God, and Law, and King. xv
Jer u susret njoj izade, Nosec Ьоје krvi i vatre, Hrpa najmljenih uЬica, Pjevajuci iz sveg glasa : »Тi si Bog, i Car, i Zakon. XVI We have waHed, weak and lone For thy coming, Mighty One ! Our purses are empty, our swords are cold, Give us glory, and Ьlood, and gold.<< XVI Cekali smo, sami, slabl, Tvoj dolazak, Najmocnija ! Kese su prazne, saЬlje hladne, Daj щ1m slave, krvi i zlata.<< XVII Lawyers and pгiests, а moHey crowd, То the earth their pale brows bowed ; Like а bad prayer not over loud, Whispering - »Thou art Law and God.<< -
Рор i fiskal do zemlje si Poklonise Ьlijeda cela, Tiho, ko u molitvi zloj, Sapucuc: »Тi si Bog i Zakon.« XVIII Then all cried with one accord, »Thou art King, and God, and Lord ; Anarchy, to thee we bow, Ве thy name made holy now !« XVIII
krJ.knuse svi u koru: »П si Car, i Bog, i Zakon; ANARHIJO, klanjamo ti Budi sveto ime tvoje.« 1
XI X
And Anarchy, the Skeleton Bowed and gDinned to every one, As well as if his education Had cost ten milions to the nation. XIX
I Kostur se, ANARHIJA, Klanjao i cerio svima, Као da је njegov odgoj Stajao narod sto miljuna. хх For he knew the Palaces Of our Кings were rightly his ; His the sceptre, crown, and globe, And the gold-inwoven robe. хх Та on znase da na Dvore Kraljevske on pravo ima ;
167
168
DIJALEKTIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
XL
Njemu carski pripadaju Skiptar, jabuka i kruna, I zlatom vezena halja.
»'Тis to As just In your For the
Tako slijedimo p.ohod Anarhije na London, vidimo v�1ike эimbolicne slike ,ј kod svakog retka znamo da ovdJe dolazi stvarnost do rijeCi.: Ne samo sto se ovdje UЬistvo nazvalo prawm imenom, vec se ono sto se nazivalo Mirom i Redom ,raskrinkalo kao Anarhija li Zlocin. А ovaj »sim boblsticki« nacin pisanja nije Shelleyja ni najmanje spi1i jeCio da bude vrlo konkretan. Njegov se let nije isuvise udaljio od tla. Njegova balada govori zatim о slobodi, i to na slijedeci nacin :
work and have such рау keeps life from day to day Иmb,s , as in а cell tyrants' use to dwell, XL То је raditi za placu Takvu da iz dana u dan Jedva zivot odriava Utamnicen u udovima, А na korist tiranima ; XLI
XXXVIII »Rise like Lions after slumber In unvanquishaЬle number, Shake your chains to eaгth Иkе dew Which in sleep had fallen on you Уе are many - they . are few. XXXVIII Ustanite ko iza sna, Nepobjedivi Lavovi, Stresite lance kao rosu �to је u snu na vas pala : Vas је mnogo - njih је malo. XXXIX »What is Freedom? - уе can tell That which slavery is, too well For itJs very nате has grown То an echo of your own. XXXIX �ta је Sloboda? - Predobro Znadete vi sta је ropstvo, Jer i ime ropstva posta Jekom va5ega imena.
»So that уе for them are made Loom, and plough, and sword, and spade, With or without your own will bent То their defence and nourishment. XLI
•
Tako da vi za njih plug ste, Motika, тас i vreteno, Osudeni, hotec il' ne, Hranit tirane i branit. XLII »'Tiis '10 see your children weak With their mothers pine and peak, When the winter winds are Ьleak, They are dying whilst I speak. XLII То је gledat kako djeca Umiru vam, ko i zene, Kada zimski vjetri briju Dok to kazem umiru. · xLIII »'Тis to hunger for such diet As the rich man in his riot
169
1 70
BERTOLT BRECHT
Casts to the fat dogs that lie Sиrfeiting beneath his еуе. XLIII
То је zиdjeti za jelom Које Gavan orgijajuc Васа psinama debelim, PreZderanim oko sebe. Kod Balzaca se moze mnogo naиciti - uz pretpostavkи da se vec prije mnogo naиcilo. No pjesnicima kao sto је Shelley mora se u velikoj skoli realista dati jos i vainije mjesto nego Balzacи, jer Shelley bolje omogucava apstra hiranje od ovoga, i nije neprijatelj nizih klasa, vec prij atelj. Kod Shelleya se moze vidjeti da realisticki nacin pi sanja ne traii odlicanje od fantazije, ni od pravog artizma. NiSta nije ni realiste Cervantesa i Swifta sprijeCilo da vide kako se vitezi bore s vjetrenjacama, а konji osnivajи drZave. К realizmи ne pristaje pojam uskoce, vec sirine. Sama је stvarnost siroka, mnogolika, protиrjecna ; povijest stvara i оdЬасије predloske. Estet Ьi, na primjer, mozda zelio inte rnirati moral price и zЬivanja i zabraniti pjesnikи da izrice sudove. Ali Grimmelshausenи se ne moze zabraniti moralizi ranje i apstrahiranje, niti Dickensи, niti Balzacи. Tolstoj, mozda, olaksava иzivljavanje citaoca ; Voltaire ga otezava. Balzac izgradиje ротоси napetosti, sa snainim konfliktima ; Hasek izgradиje bez napetosti i sa vrlo malim konfliktima. Realista ne stvarajи vanjski oblici. А nema ni nepogresive profilakse : svjezi artizam prelazi u smrdljivi esteticizam, cvatиca fantazija и pиsto lutanje ро oЬiacima, cesto kod jednog te istog pjesnika ; no ne mozemo zato odvracati od artizma i fantazije. Tako i realizam uvijek iznova, kod naj znacajnijih realista, upada и mehanicki naturalizam. Savjet »PiSite kao Shelley ! << Ьiо Ьi apsиrdan ; isto tako i savjet >>Pisite· kao Balzac !«. Oni koje tako savjetиjи ovdje Ьi se izraiavali slikama do]Jivenim iz Zivota mrtvih ljudi, а ondje Ьi racunali na psihicke reakcije koje se viSe ne odvijajи. No kad vidimo na koliko se raznih nacina moze opisivati stvarnost, tada vidimo da realizam nije stvar forme. Nista nije tako zlo kao kad se pri иspostavljanjи formalnih pred lozaka иspostavi premalo predlozaka. Opasno је povezati veliko ime »realizam« s nekoliko imena, koliko god ona Ьila slavna, i sastaviti od nekoliko formi jedinu spasonosnи
DIJALEKПКA U TEATRU
171
stvaralacku metodu, makar te forme i Ьile korisne. О lite rarnim formama treba pitati stvarnost, а ne estetikи, ра ni estetikи realizma. Istina se moze izreci na mnogo nacina, i na mnogo nacina presиtjeti. Mi izvodimo nа5и estetikи, kao i nas·и etikи, iz potreba nase ЬогЬе. PRIMJEDBE UZ PUCKI КОМАD Pucki teatar је oЬicno sirov teatar, bez vecih zahtjeva, i исеnа ga estetika potpuno presutkuje ili s njime saobra ca sa visina. U potonjem slисаји ona ga ne zeli drugacijega nego sto jeste, kao sto odredeni rezimi zele narod : sirov i bez veCih zahtjeva. Ти ima grubih sala pomijesanih sa dirljivoscи, krutog morala i jeftine seksttalnosti. Losi Ьivаји kainjeni а dobri pozenjeni, vrijedni doЬivajи nasljedstva а Iijeni ostajи praznih rukи. Tehnika pisanja pиckog teatra prilicno је internacionalna i gotovo se nikada ne mijenja. Da Ьi covjek mogao igrati и ovim komadima, mora samo znati da neprkodno govori i da se ponasa s priprostom, tastinom. Dovoljna ј е dobra porcija one diletantske rutine koje se svi plase . . Veliki gradovi sи iSii иkorak s vremenom kad sи od pиckog komada presli na revij.и. Revija se odnosi prema pиckom komadu kao slager prema narodnoj pjesmi, ako se uzme и obzir da pиcki komad nije nikad Ьiо tako ple memt kao narodna pjesma. U novije је vrijeme oblik re vije Iiterariziran. Nijemac Wangenheim, Danac Abell, Ame rikanac Blitzstein i Englez Aиden napisali su zanimljive komade и oЬiikи revije, komade koji nisи ni sirovi ni bez vecih zahtjeva. Тi komadi роsјеdији nesto od poezije, ali, naravno, nista od naivnosti starog pиckog komada. Oni izbjegavajи njegove konvencionalne sitиacije i likove, ali ga ipak, tacnije sagledano, prevazilaze и romantici. Njihove st1 sitиacije groteskne, i и osnovi uopce nemajи Iikova, nego jedva иloge. Monotona fabиla bacena је и staro gvoZde, а to znaci monotonija zajedno s fabulom, jer novi komadi nemajи fabиle, jedva da imajи >>crvenu nit«. Predstava za htijeva svakako artiste - to ne mogu igrati diletanti -, по to је artistika kabarea. Pokиsaj da se ozivi stari pиcki komad izgleda bezna dan. Ne samo da је on potpиno usahnuo nego, sto је jos sumnjivije, on nikada nije dozivio pravi procvat. Sa druge strane, literarna revija nije uspjela »postati pucka«. Ona
172
ima previse oseЬina j eftine delikatese. Ipak, ona ukazuje na potrebe koje ovdje postoje, iako ih sama ne moze zadovo ljiti. Zaista, moze se pretpostaviti da postoji potreba za j ednim naivnim, ali ne primitivnim, poetskim ali ne ro manticnim teatrom, za teatrom koji је blizak istini ali nije dnevno-politicki. Kako Ьi mogao izgledati jedan takav novi pucki komad? . S obzirom na fabulu, literarna revija daje nekoliko vri jednih sugestij a. Kako ј е spomenuto, ona se odrice jedin stvene fabule koja se odvija tokom citavog komada. Ona donosi »tacke«, sto zпaci skeceve· koji su medusobno la bavo povezani. U tom oЬliku ozivljuju, dakako j edva raza znatljivo, »dozivlj aji i pustolovine« starih puckih epova. Skecevi nisu fabulativni, u njima ima malo epskoga kao sto karikature Lowa37, u poredЬi s karikaturama Hog rtha, sadrie malo epskoga. One su vise spiritualisticne, upucene vise na j ednu j edinu poantu. Novi pucki komad mogao Ьi od literarne revij e preuzeti slijed razmj erno samostalnih do
�
gadaj a, ali Ьi morao pruziti vise epske supstance i Ьiti realisticniji. Ра i s o se tice poezije, literarna revija pruza smjer . шce. NaroC!to и komadima koje је napisao Auden zajedno s Isherwoodom ima dijelova velike poetske ljepote. On se sluzi elementima zbora i uzvisenom lirikom. cak su i do gadaji djelomicno sublimni. No sve је viSe ili manje sim bolicno ; on cak opet uvodi i alegoriju. Usporedi li se on s Aristofanom - sto се Auden dopustiti - prepoznace se naglaseno subjektivni karakter te lirike i tog simbolizma: Novi pucki komad Ьi ovdje smio proucavati lirizam ' ali Ьi morao prиZati vJse objekИvnosti. Poezij a Ы mozda ' tre likova koji balo vi e da leZi и si tuacijama nego u izraz .. . . reagiraJ u na te SituaciJe. Od najveceg је znacaja pronaci stil prikazivanj a koji . . Је 1stovremeno artistican i prirodan. S obzirom na baЬilon эku zb,rku эtilova koj a vlada pozornicama Evrope, to је
!
�
�
vrlo tesko. Na savremenoj pozornici moze se, u osnovi, ra cunati sa dva stila prikazivanj a, koji ipak nastиpaju prili ono pomijesani. »Poviseni« stil prikazivanja, koj,i је stvoren · za veblka pjesnicka djela, а moze se jos upotnijebШ i za Љsenove mladenacke drame, stoji jos uvijek na raspolaga njи, iako и nesto ostecenom stanju. Drugi ga је nacin ig ranj a kojim raspolaiemo, naturalisticki, viSe nadopиnio ne31
173
DIJALEKTIКA U TEATRU
.
BERTOLT BRECHT
David Lo\'1, znacajni karikaturista savгeшene �tarnpe
-
ор. D.S.
�
�
go zamijenio. Ьа na ina igranja postoje i dalje j edan pored g�ga, kao J edrenJ ak i parni brod. Ranije је poviseni st1l Ью rezerviran s amo za nerealisticne komade,. а realisti cni komadi sи se zapravo proЬijali »bez stila«. Stilizirani te atar је znacio isto sto i иzviseni teatar. U prvo vrijeme na turalizma, kad је on Ьiо najsnainiji, stvarnost se tako po tpuno kopirala da је svak:i stilisticki element Ьiо smatran neprirodn m. Kad је naturalizam oslaЬiq, sklopio је mnoge komprom1se. Danas nalazimo i u realisti�nim komadima cиdnovatи mjesavinи aljkavosti i deklamacije. S ovim se koktelom ne moze bas nista uciniti. Od poviSenog nacina igre zivi и njemи jos samo ono neprirodno i иmjetno se m�tiza� i nadиvenost, do cijih se dиЬina srozao pov seni st1l pnJe nego sto ga је smijenio naturalizam. А od velike epohe natиralizma u njemи zivi jos samo ono slиcajno, ne . bez fantazije, sto је sve naturalizmu Ьilo svoj oblikovano, stveno i н njegovim najboljim vremenima. I tako је, dakle, potrebno traziti nove pиteve. U kom pravcu? Ujedinjenje оЬа nacina igre, romanticko-klasicistickog i naturalistickog, и romanticko-naturalisticki koktel Ьila је sinteza slabosti. Dva posrcнca protivnika illhvatili su se j edan za drugog da se ne Ьi potpиno srusili. Mjesavina је. na stala gotovo nesvjesno, obostranim popustanjem, presи . _ tшm odstнpanJem od principa, ukratko korupcijom. No sama ро seЬi, svjesna i snazna sinteza Ьila Ьi rjesenje . Sи protnost izmedи нmjetnosti i prirode postaje plodna kada је н umjetnickom djelu doduse dovedena do j edinstva ali ne i ponistena. Vidje1i smo umjetnost koja је stv rila vlastitu prirodи, vlastiti svijet, upravo svijet umjetnosti, svijet koji је imao i htio imati jos samo vrlo malO dodira sa stvarnoscи. Vidjeli smo i иmjetnost koja se iscrpljiva la samo и tome da kopira stvarnost, i pri tome se skoro sasvim odrekla fantazij�. Mi trebamo umjetnost koja ovla dava prirodom, mi trebamo umjetnicki prikazanu stvarnost i prirodnи иmjetnost. Kиltиrni nivo teatra odredиje se, izmeltи ostalog, i stнpnjem na kojem on иspijeva prevladati sиprotnost iz medи >>plemenite« (.poVii.sene, stilizlirane) i realistiene ( »iz stvarnosti preslikane« ) igre. cesto se smatra da realisticna igra »ро prirodi« ima neceg »neplemenitog«, isto kao sto »plemenita« gluma ima neceg nerealisticnog. Time se mis li: pИjarice nistt plemenite, ра kada se vjerodostojno prika zu, ne moze nastati niSta plemenito. Postoji bojazan da ·
ffi;l
�
i
�
pri realisticnom prikazivanju cak ni kraljice ne ostaju ple-
174
BERTOLT BRECHT
menite. U takvom misljenju sve vrvi od pogresaka. Cinje nica је da glumac, kada treba da predstavlja grubost, pod Iost i ruinocu, Ьilo kod piljaгica iLi kod kraljica, nikako ne moze .izaCi na kraj bez finoee; smisla za primjerno i os jecaja za lijepo. Stvarno kultivirani teatar nece sticati svoj realizam ро cijenu umjetnicke ljepote. Realnost moze Ьiti rиZna, ali to је пikako ne moze prognati sa stilizirane pozo rnice. Upravo njezina rиZnoca moze Ьiti glavni predmet prJka1Ji.vanja - niske sklonosti ljudi, kao gramzivost, hva lisavost, glupost, neznanje, svadljivost u komediji, neljud ska drustvena sredina u ozЬiljnoj drami. Uljepsavanje је samo ро sebi nesto bezuvjetno neplemenito, ljubav prema istini nesto bezuvjetno plememto. Umjetnos·t moze prikazati гuZnoeu rиZnoga na lijep naCin, neplemenitost na plemerllit naбin, jer umjetnici mogu prikazati i negracioznost na gra ciozan ЩiO:in i slabost na snaZan nacin. P,redmeti komedije koja prJkazuje »prosti Zivot« uopce se ne uklanjaju opleme njivanju. Teatar ima na raspolaganju f,inu boju, ugodno i zria cajno gг.upiranje, originalnu gestik·u, ·ukratko stil, оп ima hu mor, fantaziju i mudrost, da prevlada мnoeu. о tome је po trebno govor.iti, j er naЭi teatri IJJi.su bez daljnjega skloni da upotrijebe nesto tako v.isoko kao sto је stil za sadrzaje ti. oЬ like iz puckog komada. Oni Ьi, u najboljem slucaju, prЉ vatili zahtjev za prociscenim stilom kada Ьi imali posla s takvim rodom komada koji Ьi se vec izvanjski veoma vid ljivo razlikovao od naturalistickog proЬlemnog komada, npr. s komadom u stihovima. Tako Ьi, mozda, komadu u stihovima i bez posebnog trazenja priznali drugi odnos prema »proЬlemu« i drugi pristup psiholoskome. Tesko Ьi tako prosao komad u prozi, i jos k tome u popularnoj pro zi, s prilicno neproЬiematskom psihologijom i uopce malo »proЬJema« . Kako је spomenuto, citav rod puckog komada ne pri:maje •se kao literarni rod. Balada i elizabetanska po vjesnica эu . litera,rne vr.эte, ali i mor.itat iz .kojeg је nastala balada, i »komad groze<< iz pivskih vrtova iz kojeg su se razvile elizabetanske povjesnice, zahtijeva »Stil<<, priznali se oni kao literarni rod Ш ne. Naravno da је •teze prepo znati uzviseno i tamo gdje se uzvisuje novi materijal, kojem se dosad pristupalo s najgruЬljom ravnodusnoscu. Da na vedemo primjere iz Puntile38 : citalac i, sto је jos vaznije, glumac Ьiсе sklon i da pni Citanju preskoee takve dijelo ve kao sto su npr. mali dijalog suca i advokata u sestoj " Brechtov komad Gazda Puntila i �tjegov sluga Matti, povodom ko jeg su ovaj esej , а takode i raniji Puбkost i realizam, i napisani - ор. D. S.
.
'
DIJALEKТIКA U TEATRU
175
sceni ( о fiinskom ljetu) jer је tu upotr.ijeЬijen pucki na cin govora. No glиmac nece moci efikasno ostvariti ovaj dio ako s njim ne postupa kao s pjesmom и prozi, jer to on jeste. Ovdje, naravno, ne igra nikakvu ulogu је li to dobra ш losa pjesma, io се citalac, ш glumac, smjeti da ocijeni. Ovdje igra иlogu samo to da se s ovim dijelom mo ra postupati kao s pjesmom, znaci zasebno ga izdignиvsi »prиZajuci ga na zlatnom tanjiru<<. MoZda Ьi jos bolji pri mjer za to Ьiо Mattijev hvalospjev haringi u devetoj slici. U naturalistti.ckom Ьi komadu v.ise situacija iz Puntile neizo stavno morale izgledati grиbe, i sigurno је da glиmac ne Ьi nikako djelovao kada Ьi na primjer, mjesto gdje Matti i Eva izvode jedan komprom1tantni pr.izor (peta slika) , igrao kao da ј е u pitanj•u lakrdija. Upravo takav prizor zahtijeva pravu artiэtiku, а .to zahtijevaju ti iskusenja kojima Matti u osmoj slici podvrgava svoju zarucnicu. Ne mislimo da evo ciramo kvalitativnи usporedbи ako se podsjetimo na pri zor sa skrinjama iz Mletackog trgovca ovaj prizor moze stajati duboko ispod Shakespeareovog, no da Ьi on dosao do punog izraZaja Ьiсе ipak potrebno prona6i naCin igre ko ji se priЬJizava onome sto ga zahtijeva komad и stihovima. Bez sumnje, tesko је povodom jednog komada napisanog н prozi, koji prikazиje >юЬiсnе<< ljude, ne govoriti о primi tivnosti, vec о umjetnickoj jednostavnosti. No protjerivanje cetiri zene iz Kurgele ( u sedmoj slici) nije primitivan nego је j ednostavan dogadaj, i mora Ьiti poetski odigran, bas kao i citava treca slika (pнtovanje za zakonitom rakijom i za vjerenicama) . То znaci da ljepota dogadaja (jos jednom: Ьila ona mala ili velika) mora doci do izraZaja н scenskoj slici, u pokretи, u govornom izrazu. I likovi moraju Ьiti pnikazani s izvjesnom velicinom, i tu се glumac imati nekih poteskoca ako је naиcen da igra samo naturalisticki ili ako пе иvida da ovdje naturalisticki nacin igre nije dovoljan. Olaksace seЬi zadatak ako је svjestan da :ima da kreira nacio nalпu figuru, i da sи ти za to potrebпi sve njegovo pozna vanje lj.ud:i, smjelost i problnjenost. Jos nesto na kraju: Puntila је sve prije nego tendenciozni komad. Uloga Pun tile ne smije, dakle, ni и jednom treпutku, ni u jednoj svo joj crti, da izgнЬi od svog prirodnog sarma ; Ьiсе potrebna posebna umjetnost da se prizori u pijanstvu donesu poetic no i njeZпo, sa s.to v·ise rmogucih varijacija, а prizori u trije znosti sto је moguce manje . groteskno i grobo. Prakticпo govoreei: mora se pokusati izvodenje Puntile u jednom stilи -
BERTOLT BRECHT
176
komedije dell'arte i e1emente koji sadrЪi e1emente s�ar� а)а. оЬ1с ada kom rea1ist,ickog upu�tati se u tako da1ekoMoze izg1edati neadekvatno a j ednog ma1enog p�ckog ko.I?ad ! sema obja�njavanja zbog u, cak zahti]evat>l konc na �. e sjen e velik . se na tako · "·ti poz1v.. · an�·· a. No ova arskо� pn'k. az1v t uno novu umj etnost teat . evati; ona Је nиZ�a �а l) tako zaht ova umjetnost mora i neophodna za predstav1Jan� � • ·l1av na� repertoar а sasvim C · xlih ероhа•. ·1· mora s.e razw:t:i pro� ve1ikih wnjetnickili dje1a . a dJe1a. Ova J.Z1aganJ � etn1c um) nova ti nasta . la da Ьi mog u kako se � za nov1 ju druge namjere do da ukaz ne tnost. Pu nova rea1isticna umje fiti zatra • mora " ad kom � k l? 1 puc · J?U. 1· 1 1· �t.1�1· prepu�� ant1Z dilet , irani prez dugo cki komad је Jl mu postavil VlSOlci С11Ј , na k
��
11
KUPNJA MJEDI
( 1937-1951 )
�
�о
LIKOVI KUPNJE MJEDJзD F i 1 о z о f ze1i bezobzirno upotrijeЬiti teatar u svoje svrhe. Ovaj treba da рrШа vjern.e slike 1JЬivanja medu 1ju dima, i da gledaocu omogиCi zaиzimanje stava . G 1 и m а с zeli da se izrazi. On zeli da ти se dive . Za to ти s1иze fabиla i karakteri . G 1 и m i с а zeli teatar s odgojnom funkcijom и dru stvи. Ona је politicka .
D r а m а t и r g se stavlja na raspolaganje filozofи i obecava da се ти svoje sposobnosti i znanja staviti na raspolaganje da Ьi se teatar pregradio u teatar filozofa. О s v ј е t 1 ј i v а с predstav1ja novи риЬlikи. On је ra dnik, ri nezadovoljan је svijetom . Prva
noc
Na pozorntct ClJe dekoracije polako razgraduje jedan radnik sjede па stolicama ili па praktikaЬlima ро jedan glumac, dramaturg i filozof. Iz malene korpe koju је rad nik ovamo postavio dramaturg uzima Ьосе i otcepljuje ih, а glumac naljeva vino и саЈе i nudi ih prijateljima. " Kupnja mjedi zamШjena је kao niz razgovora ро uzoru Galile jcvih Dijaloga, koji је trebalo da budu razvrstani u cetir1 •noci«. NajveCi је dio napisan 1939-40, no Brecht se sve do 1951. се�се vracao na tu za misao, mijenjao је i dopisivao pojedine fragmente. On је planirao da u Kup11ju 111jedi uk\opi i niz napisa koji nisu Ьili u formi razgovora, uklju civ�i, cini se, Ulicni prizor i О teatralici fasizma, kao i niz pjesama о te atru, zajedno sa Govorom danskin1 glumcima-radnicima i pesmom Poka zivanje valja pokazati, koji se u ovoj knjizi nalaze na drugom mjestu. Na suprot tome, na ovom sam mjestu, uz esej о V-efektu u kineskoj glumi, sabrao i neke druj!e Brechtove napise о kineskom teatru. Takve slobode cine mi se dopust1vima s obzirom na nejasnoeu, varijante i vИestrukosti osnovnog p\ana Кирпје mjedi kakve su nam poslije Brechta ostale. Ugla vnom dovr�enu Prvu пос prenio sam integralno, dok izbor konacno ne ugradenih fragmenata uz nju, kao · i iz ostalih •noci•, dajem iza toga ор. D. S. -
12
178
BERTOLT BRECHT
G l u m а с : Covjek ozedni na pozornici od te si!ne pra sine. Uzтite, dakle, svi solidan gutljaj ! D r а m а t u r g pogledavsi raclnika па pozornici : А то rато zaтoliti naseg prijatelja da ne razgraduje prebrzo kulise, jer se dize previse prasine. R а d n i k :, Ја razgradujem bez zuгhe. Ali stvari se тo raju odnijeti, jer sиtra se proba nesto novo. D r а m а t и r g : Nadam se da .se ovdje dobro osjecate. MogJi smo sjesti i и тој ured. AJi tато је hladnije, zato sto ја ne pJacam uJaznicи kao draga puЬJ.ika, а uz to ta mo na теnе, puni prebacivanja, buJje bezbrojni neprocitanj rukopisi draтa. Sa druge strane, ti kao filozof prilicno ra do zavjrujes iza kulisa, а ti kao gЈитас imas, ako vec ne pubJiku, а ono barem njena sjedaJa za Jediтa. GovoreCi о teatru, ovdje тоzето iтati osjecaj da razgovor vodiтo pred publikom, dakJe da sатј jzvodiтo таЈi koтad. Tako de iтато тogucnosti da s vreтena na vrijeтe, kad Ьi to koristilo razjasnjavanju naseg predmeta, organiziramo пe koliko maJih eksperiтenata. Pocnimo, dakle, i to najbo!je pitanjem upucenim naseт prijateJjи filozofи - sta ga uop ce zanima и pravljenju teatгa. F i Ј о z о f : U vaseт pravJjenjи teatra zanjтa те to sto vi svojiт aparatom ј svojom иmjetпoscu podrazavate zЬivanja koja se odvijajи теdи ljudiтa, tako da covjek kod vas тоzе povjerovati da se nalazi pred stvarniт zivo tom. Kako mene zanima naciп zajednickog zjvJjenja Jjudi, zanima me ј vase podrazavanje toga. D r а т а t u r g : Razиmijem. Тi zelis sazпati nesto о svijetu, а mi ovdje pokazujemo sta se u svijetu zЬiva. F i Ј о z о f : Ne znam da li si ше sasvim razиmio. Ја to ne znam, jer tvojoj recenici manj ka odredena neJagodnost. D r а m а t и r g: Zasto mi treba Ьitj nelagodno kad тј kazes da te и nasem pravJjenju teatra zanima sto mi poka zujemo sta se и svijetu dogada. Ра mi to ј cinimo. F i l о z о f : Rekao sam da vi prigotovJjavate podraza vanja i da ше ona zanimaju ukoliko odgovaraju podraza vanome, jer mene najvise zanima ono sto podra:Zavate, nai me zajednicko zivJjenje Jjиdi. Rekavsi to, ocekivao sam da cete те promatrati s izvjesnim nepovjerenjem i zapitati se da li ја, imajtiCi takav stav, mogu biti dobar gJedaJac. D r а m а t u r g : Zasto tj ne bi Ьiо dobar gJedalac ? Kod nas vec dugo ne nastupaju bogovi, vjestice, zivotinje ili duhovi. Posljednjih desetJjeca teatar је ucinio sve da bt! t'e ogledalo zivota. On је prinio najvece zrtve svojoj ambi-
179
DIJALEKТIКA U TEATRU
ciji d a potpomogne rjesenje drustvenih pitanja. O n ј е po kazao da је krivo иpotrebljavati zene samo kao lutke za jgгu, da su ЬогЬе indivriduuma na tr:Z.istima prodrle do stanova i ucjnile brakove bojnim poJjima, da novac po тOCtl kojeg bogati odgajaju svoju dјеси kao kulturne Jju de potjece otиda sto drиgi roditelj i prodajи svoju djecti' opacini, i jos тnogo sta drиgo. I on је te иsluge drustvu platio zrtvиjиci gotovo svekoJiku poeziju. On nije proizveo ni jednи jedinu veИku fabulu koja Ьi se mogla usporedШ sa starim fabиlama. G 1 u т а с : Ni јесlап j edini veliki lik. D r а т а t и r g : Ali mi pokazujemo banke, klinike, na ftonosna polja, bojna polja, siroтasne cetvrti, vile тilijar deгa, zitna polja, burze, Vatikan, sjenice, dvorce, tvornice, sobe za . konfeгencije, ukratko citavu stvarnost koja postoji. Kod nas se poCinj aju ubistva, skJapaju ugovori, krse brako vj, odjgravaju jиnacka djeJa, ugovaraju ratovi, иmire se, гаdа, kирије, kите, sverca. Ukratko, prikazиje se zajedni cko zivljenje ljиdi sa svih strana. Mi posizeтo za svakiт snazniт иcinkom, тi se ne bojimo ni j edne novotarije, vec octavno smo bacili preko раЈиЬе sve zakone estetike. Ko madj јшаји cas pet cjnova, cas pedeset ; katkad је na jed noj pozornici izgradeno pet poprista zbivanja , svrsetak ј е sгetan ili nesretan, а imali smo komada gdje ј е pиblika mo gJa birati kraj . Osjm toga, j edno vece igraтo stilizirano, dгugo vece sasvim prirodno. Nasi gJumci govore j ambe ta ko spret-no kao :i zargon •Ulice. Operete su cesto tragicke, tra gedije sadrie songove. Јеdпе veceri stoji na pozornici ku ca koja је do пaj manje sitnice, do posledпje cijevi па peCi, izgradena ро ugledu na pravu kucu ; slijedece veceri neko liko sarenih greda oznacava zitnu burzu. Za nasim klauni тa se liju s.uze, pred naSdm •tragicarima drie se za trbuh. Ukratko kod nas је sve moguce, .rekao bih : na zalost. G Ј u m а с: Tvoj opis mi izgleda pomaJo oeajan. On zvнci kao da mi vise ne radimo ozbiljno. No ја te uvjera vam da mi nismo lakoumni ·l akrdij aSi. Mi sто ljudi koji tesko rade, pod s trogom kont1·olom i dajuci od sebe пајЬо Јје, vec i zato sto је konkurencija tako strasna. D r а m а t u r g : Ра nasa sи prikazivanja stvamog zi vota stoga i ЬiЈа primjerna. Pиblika је kod nas mogla pro-. ucavati najotananij e dlusevne ugodaje. NaЭi porodiCni ente rijeri bili sи minиciozno izvedeni. Pojedini ansambli sи se desetljeCima uigravali, i tako ,se mogao vidj eti, recimo, pri kaz veJeposjednicke porodice н kome је svaki pokret sva·
12•
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
kog izvodaca Ьiо aиtentican, i covjek је mislio da OSjeca miris ruza iz vrta. cesto sam se cиdio kako sи to pisci ko mada ј � иvij ek pronai�li nova dиsevna s•tanja ru koj a је netko mogao zapasФi kad se vee Ci.nilo da sи sva poznata. Ne, kao sto nas mkakve skrupи1e nisи zaustavlja1e' tako se nij e stedio ni tr.ud. F i 1 о z о f: Vi se, dakle, prvenstveno trudite da podra· zavate zblvanja тedu Ijudiтa? D li" а т а ·t и r ,g ; Мi se ruopce ne mozeтo baviti паSот umjetnos6и а da ne podra:lavamo zblvanja тedu 1judi.ma. u najgoreт s1иeaj.u, тozes UJSitW"diti ·da sи nasa podrazavanj a losa. То Ьi znacilo da nas dr:ZiS 1osiт итjetniciтa, jer nasa se umjetnost sastoji u tоте da nasiт podrazavanjiтa dато pecat !istinritostli. F i 1 о z о f: То vат ni u kom slиcaju ne zeliт preba citi. Ne zelim govoriti о vasoj итjetnosti gdje је Iose iz �edena, nego gdje је dobro izvedena. А tamo gdje ј е dobro шvedena, ona zaista daje podra:lavanj.и peeat ' istlinitosti. G 1 u т а с: Мislim da nije megalomanija ako иs.tvr dim da ti �?gu svakи radnjи kоји samo zaтislis, ра i naj . nevJerovatmJи, tako pr·ikazati da bez oklevanj a povjerujes и nји. Ako zelis, prikazacи ti kako car Napoleon 'j ede cavle za cipele, i kladiт se da ces naci kako је to sasviт priro dno. F i 1 о z о f : Vrlo tacno. D r а m а t и r g : Dopиsti da to nazoveш таliт skre tanjeт. Ti, tako reCi, рисаs preko cilja. G 1 и т а с : Zasto је to skretanje ? Ја govoriт о uш jetnosti gluтe. F i 1 о z о f : Ni ја to ne dr:liт skretanjem. U jednoт opisи cиvenih vjezЬi za glитсе40 koje treba da ga nаисе prilrodnoj g1umi nalazim slijedecи vjeZЬu: g:lumac rtreba da stavi kари na pod i da se ponasa kao da је ona stakor. Оп treba da naиci umjetnost uvjeravanja gledaoca. G l и т а с : Vrlo dobra vjeZЬa ! Kada шi ne Ыsто vla dali umjetnoscu uvjeravanja, kako Ьi sто s nekoliko _pla tnenih krpa ili cak �апю s ispisanoт plocom иvjerili gleda oca da on sada vidi Ьitkи kod Akcija, ili s nekoliko staro тodnih djelova odjece i jednom шаskош da vidi princa Harnleta. Sto је veca nasa ишjetnost, to manje poтocnih sredstava iz stvarnosti trebaтo da Ьisто izgradili koтad
zivota. Potpиno ј е tacno d a т i podrazavaтo dogadaje iz zivota, ali to ipak nije sve. Do davola sa zblvanj iшa. Va:l no је zasto ih тi podrazavaтo. F i 1 о z о f : Ра zasto ih vi, dakle, podra:lavate? G 1 и т а с : Da ispunimo- 1jиde strastima i osj ecajima, da ih istrgnemo iz njihove svakidasnjice i njihovih dogada ja. Dogadaj i sи ovdje, tako reCi, ske1e na kojima mi izvo diтo svoju итjetnost, odskocna daska koju иpotreЬljavaто. F i 1 о z о f : Upravo takp. D r а т а t и r g : Tvoje »иpravo tako« тi se иорсе ne svida. Mislim da ces se ti jedva zadovolj iti osjecajiтa i strastiшa kojiшa treba da bиdes ispunjen. Kada si nат oЬ j asnjavao zasto doiazis k nаша и teatar, ti nisi rekao ni jednu rijec о njiтa. F i 1 о z о f : То тоrат priznati. Zao тi је. U vase zdravlje ! D r а m а t u r g: Otvoreno J:"eceno, radije bih :pio u tvo je zdrav1je. Jer тi sшо, zapravo, htjeli govoriti о tоте ka ko se upravo ti тоzе5 zadovo1j�ti izvodenjeт teat·ra, а ne kako se tdme mi шо:lето zadovo1jiti. G 1 и m а с: On, va1jda, ne тisli tvrditi da је protiv naseg protresanja njegove Ијеnе cudi ? Lijepo, kada se za niтa za nas, оп se viSe zaniтa za ono sto шi podrazavaшo - znaш vec, za zЬivanj a. No kako da ти шi ta zЬivanj a podra:lavamo ako ne шoЬ:itiziramo svoje osjecaje i strasti? On Ьi sаш jednostavno pobjegao s hladnog prikazivanj a, Uostalom, hladnog prikazi:vanja li nета. Svako zЬivanje nas uzbuduje, ako nisшo bez osjecaja. F i 1 о z о f : Oh, ја nemam niSta protiv osjecaja. Sla zem se da sи osjecajd potrebni kailю Ьi dos1o do pr.ikaziva nja, do podraZavanja zblvanj a dz zajednickog ziv1jenja 1judri, ii. da ta podтa:lavanja moraj,u pobudivati osjeeaje. Samo se pitam kako v.aSi osjeeaji, а пaroCito tгud da se izazovu naroOiti osjecaj i, dj e1иju na podrazavanj a. Jer ја, na falost , moram ostat•i pri tоше da su zЬivanj a iz stvarnog �ivota ono sto тепе narocito zanima. Ја bih, dakle, jos jednom htio naglasiti da se u ovoj kuCi punoj vaJjanih ·prij ete&h аратаtа osjecam kao и1јеz li autsajder, kao netko ko nije dosao da osjetJi 1agodu, ko Ьi cak bez St·raha Ьiо za stva ranje ne1agode, jer ј е dosao sa .sasvim osoЬit.im interesom, Cija se osoЬitost ne moze dovo1jno podvuci. Ја tu osoЬitos·t svog mteresa osjecam tako sna:lno da sam seЬi izg1edam kao covjek kojii., reciшo, dolazi k nekom orkestru kao trgo-
180
.. Raport о �koli Stanislavskog - ор. В . В. (Citiran na str. 1 1 1 ор. D. S.
-
181
183
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
vac шjedi � ne ze1i kupit,i mozda trubи nego samo mjed. Tгubaceva se tгuba saJstoj� od mjedi, ali j edva da се је on prodavati kao шјеd, ро v.r.ij ednosti mj ed.i , kao to1iko i
One се vam moZda izgledati prilicno bana1ne i prozaicne. Ја sam mislio da Ьi se podrafavanj a mog1a upotrijeЬiti u sasvim prakticne svrhe, j ednostavno da se pronaae najbo1ji
1 82
toliko ki1ograma mjedi. No tako ја ovdje tr.aziJm svoja zblvanj a medи 1jшbl.ma, 1юј а vi o v-dje nekako podrafavate, iako vasa podтafavanj .a imaj,и saswm dntgu :svrhи а ne da mene zadovo1je. Jasno i glasno: ј а gledam rpost.i6i da se zqivanj a mеаи ljиdima podrafavaj .u и odreaene svrhe; 6иј еm da vi obavljate takva podrafavanj a, :i sada blh htio иэtanov,iti шogu Ы se ј а korist
od one nelagodnosti kоји si ti, kako kazes, ocekivao. Po d·razavanj a koja mi ovdje, kako ti to ma1o :sиhoparno ozna cavas, prigotov1javamo, dakako јеsи posebne vrste utoliko sto im.ajи posebnи svrhи. Nesto о tome :stoji vec -u Aristo te1ovoj Poetici. Оп о tгagediji kaze da је ona podrazavajuce
pmkamv.anj e et:i.Cki ozbl1jne, и seЬi zatvorene гadnje odre aene duШne, н1jepsanilrn govorom бiј е se pojedi:ne v-rste и raz1ic.Ltim dij e1ovima odije1jeno иpotrebljavaj.u, da nije i.srpripovij edano nego lizvedeno od 1ica koja dj eLиj.u, i da pobиdivaJПjem эtraha i safa1j enja postize proCiscavanje tak vili dиsevnili ugoaaja. Dak1e, tu su и pitanj�и podraza vanja tvojdh zblvanja iz zivota, а ta podrazavanja treba da izwse od.reaena dj e1ov.anj a na сиd. Teatar se cesto mi jenjao otkad ј е Aгi.stote1 to napisao, .abl jedva da se pro mijen:io u toj .t aoki. Моrа se pretpostaviti da kad Ьi se on p!Гoшijenio и rtoj tacki ,ne Ы vise Ьiо teatar. F i 1 о z о f : Тi misliS da se vasa podrazavanja, u stvari, ne mogu odije1iti od svrhe koju vi njima slijedite? D r а m а t u r g : Nikako.
F i 1 о z о f: No meni su potrebna podrafavanja zЬivaпja iz zivota u moje svr.he. sta da sad ucinimo?
D r а m а t u r g : Znas, podrazavanja odije1jena od nji hove svrhe vise naprosto ne Ы Ьila teatar.
F i 1 о z о f: То Ьi za mene eventua1no Ьi1о manje vazпo. Ono sto Ьi tada nasta1o, mog1i Ьismo drugacije nazvati, reoim o: teatar. ( Svi · se smiju.) Onda bili ја jednostavno angazirao vas umjetnike za neumj etnicki zadatak. Ne na savsi nigdje drugdje 1jude koji su иvjeZЬani u umijecu po
dr.afavanj a 1judi svrhe. D rаm аtн
koji
r
dje1uju,
ја
vas
angazir.am u svoje
g : Ра kakve sн to tajanstvene svrhe?
F i 1 о z о f, smijuCi se :
O h , t o s e j edva usudim izreCi.
nacin ponasanj a. Shvacate li, od njili Ьi se mog1o uCiniti nesto sЦcno fizici ( koj a se bavi mehanickim tijelima), i iz toga Ьi se mog1a razviti jedna tehnika. D r а m а t u r g : Dak1e tvoje su svrhe znanstvene ! То, svakako, nema veze s umjetnoscu. F i l о z о f, uiurbano: Naтavno da nema. Zato sam ј а
t o i nazvao samo »teataт« . D r а m а t u r g : Lijepo, mi cemo slijediti tok tvojili misli. Nesto се se ovdje i za nas naci. Mozda cemo mi na takav ekstremni nac!n doЬiti koji mig za »prigotovljavanj e« dobrili podrazavanj a. А njima, u svakom s1ucaju, tezimo,
jer nasa prikazivanj a, kako је iskustvom dokazano, djelиju mnogo snafnije kad ј е ono sto prikazujemo vjerovatno. Tko Ьi vec zalio lj ubomornu zenu kad Ьismo ustvrdili da ј е muz vara s nj ezinom · ьakom? F i 1 о z о f: Ipak, ako vas jednom angaziram, vi morate
teziti takvoj koristi za sebe da ја pri tome ne stetim. Prije svega, ја Ьih morao ozЬi1jno ispitati kako ste vi navikli raditi, da vJdim sta Ьi �trebalo izmijeniЫ и va5em nacinu rada kako bih doЬio podrlavanj a koj a mi odgovaraj u.
D r а m а t u r g : MoZda ces pri tom cak нstanoviti da паsа podrazavanj a bas nisu tako neprikladna za tvojc svrhe, cak kada ih mi »prigotov1j avamo« na stari nacln. S tvarno, ја apsoLutno ne uv.iaaш zas·to se u na.S.i.m teatrima ne Ьi mog1e doЬiti i prakticпe pouke.
F i 1 о z о f : Morate znati da mene izjeda nezasitna ra dozna1ost sto se tice 1judi : ја ne mogu nikada dovolj no
cuti i v:idjeti о njima. Kako saobracaju jedan sa drugim, stupaj u н prijateljstva i neprij ateljstva, prodaj u luk, pla
nirajн Ьitke, sklapaju brakove, prave vunena odijela, pu stajи и promet kmvotvoreni nov.ac, izvlace k.ruшpire, pro matrajи sazvij ezaa, kako jedan drugoga varaju, unapre
aиj u, poиcavaj u, cijede, ocjenjuju, sakate, pomazu, kako odrzavaju skupove, osnivaj u udruzenj a, intrigiraj u. Ја uvi jek zelim znati kako dolazi do nj ihovih poduhvata i kako oni uspijevajи, zelim и tome spoznati neke zakonitosti koje
184
185
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
Ы тi тogle oтoguciti predskazivanja. Jer ја se sат pitaт kako treba da se ponasaт da blh prezivio i Ыо sto sretniji. А to, naravno, ovisi i о ponasanju drugih, tako da те i ono vrlo zaniтa, а narocito тogucnosti da utjeceт na njega. D r а т а t u r g: Nadaт se da ovdje kod паs mozes isjeCi svoj koтad теsа. F i 1 о z о f: Da i ne. p,riznajeт da sат Ьа8 zato htio razgovarati s vата. Nisaт kod vas sasviт sretan. D r a т a t u r g : Zasto? Zar kod nas ne vidis dosta toga? F i l o z o f : Oh, ја vidiт dosta toga. Nije u tоте stvar. D r а т а t u r g: Mozda ti ponesto ne izgleda ispravno prikazano? F i l о z о f : Ponesto тi izgleda i ispravno prikazano. Misliт da је u pitanju to sto ја kod vas ne тogu ispravno razlikovati ispravno od krivoga. Nisaт se jos potpuno opisao. Ја, naiтe, posjedujeт jos jednu strast osiт radoz nalosti. То је svadljivost. Voliт da sve sto vidiт brШjivo razтotriт i tоте dodaт svog zaCina, kako se kaze. Uzivaт u sumnjanju. Као sto to siromasi Cine sa novCiCiтa, i ја rado ро dese t риtа, tako reCi, prevrceт и ruci izreke Ш djela ljиdi. А vi тi ovdje ne dajete prostora za tu тоји sитnји, eto u tоте је stvar. G 1 u т a c : Ah, kritika ! F i 1 о z о f : Нт. Јеsат li nekoтe stao na zu1j ? D r а т а t и r g : Mi nетато nista protiv razuтne kritike. Mi је prema1o iтато. G l и т а с : Uтiri se. Ја to razuтijeт : иvijek се тo rati da Ьиdе nesto kritike. F i 1 о z о f: U svakoт s1ucaju, ne izg1edate тi oduse,,1jeni тojim strastiтa. No иvjeravaт vas da ovog trenиtka nisaт naтjeravao ponizavati vasи uтjetnost. Zelio sam sато objasniti neтir koji те obuziтa u vasiт teatriтa i otiтa тi veliki dio иzivanja. G 1 u т а с : Nadaт se da razlog svoт neтiru trazis i kod sebe saтoga, а ne sато kod nas. F i 1 о z о f : Naravno. Ти vат тogu dati zadovo1java juca obavjestenja. Prije svega Ьisто opet тog1i proCistiti zrak tiтe sto se ја ne zaniтaт toliko naCinoт na koji vi prikazujete stvari, dakle da li ih vi ispravno i1i krivo po dra:lavate, nego vise saтim stvar.iтa koje podrazavate. Reaimo da vi dobro podrazavate neko uЬistvo. Моја strast za krirtikoт siН те tada da ispi.tam samo ublstvo kao i
sve njegove pьjedinostJi u odnosu na njЉovu s:vrsishodnost, eleganoiju, speciblбnost [ tako da1je. D r а т а t u r g : А to kod nas пе тozes? F i [о z о f : Ne. Vi тi to ne dopustate. Uzrok tоте 1ezi и naCinu na koji vi uprilicujete i donosite pred теnе svoja podrazavanja, i ona najbo1ja. Neko vrijeтe sат posjeCivao izvedbe na 1jetnoj pozornici i pusio za vrijeme predstava. Znate da је s'tav pusaca veoma �udoban za promatranje. ёovjek se zavali, razтis1ja sto hoce, sjedi opusten, sve uziva sa sigurnog mjesta, samo upola pripada stvari. D r а т а t u r g : Ра jesi li tada Ьо1је vidio? F i l о z о f : Ne, cigara шi se иgasila. G 1 и m а с : Bravo ! Dva puta bravo ! Za glumca koji te је mogao zacarati i za tebe koji nisi Ьiо hladan i drven ! F i 1 о z о f: Stoj ! Moram protestirati. Ја nisam dosao na svoj racun. Eksperiтent nije иspio. G 1 u m а с: Srecom, dragi moj, srecoт ! F i 1 о z о f : Ра, ја nisam Ыо zadovoljan. G l u m а с : Treba li da ti kazeш kada Ьi ti blo zado vo1jan? Da decki gbre nisи znali svoj zanat i da su тizerno glитili. F i 1 о z о f : Gotovo se bojim da је tako. D г a т a t u r g : �ta to znaci da se bojis ? F i 1 о z о f : Р а zar nije strasno da se ја тogu to таnје zadovo1jiti sto vi bolje glumite? То beznadno zvuci. D r а т а t u r g Glumcu : Nетој ga stalno тilostivo tapsati ро koljenи. Dozivio sат vec da su 1judi sато zato proturijecili najrazuтnijim tvrdnjaтa. F i 1 о z о f: Istina је, ti si prilican tiranin. Ја i sa po zornice osjecam da те stalno tiraniziras. Moram uvijek onako kako ti hoces, neтajuCi vгетеnа da razтislim hоси li onako kako ti hoces. D r а m а t u r g : Vidis, sad osjeca da ga i s pozornice tapsи ро koljenll ! � ta sam rekao? F i 1 о z о f : Nеша 1i tи zaista necega? Razmislite ! G1e dalac vат kaze da osjeca da ga tapsll ро koljenи. Osjeca se progledan, shvacen bolje nego sto оп sebe shvaca, llhva cen и potajnim grijesiтa, и пјiта zadovoljen ! Ne Iezi li и tоте nesto odvratno? G l u m а с: No sad је dosta. Ne moze se dislrotirati u srdzbl. Vec sат zavиkao svoje rиke u d:lepove. F i 1 о z о f : Р а tko шi kaze da ti zelis diskиtirati, sa srdzboт Ш bez nje? U svakoт slucaju, ti ne disklltiras na
1 86
1 87
BERTOLT BRECHT
pozornici. Tи- proizvodis najrazlicitije strasti, sато ne strast za diskиsijoт. Da, ti је ne zado,,oljavas пi onda kad ona postoji . D r а т а t u г g : Nemoj odmal1 oclgovoгi ti. О п se и potpиn6sti drzi pred111eta. G 1 и 111 а с : Da, stalno. Svojega. Sasviт otvoreno re ceno, ј а vise nеша111 utisak da је on filozof. D г а т а t ·и r g: То ipak тoras obra:zJ1oziti. G 1 i\1 111 а с : Fi1ozof razтis1ja о o no111e sto j este. Tu је итjetnost. Dak1e, on razтiSlja о njoj . Ona ј е takva i takYa, i on, eYentиa1no, ako iта dovoljno soli u g1avi, objasnjava zasto је takva. Onda је оп filozof. F i 1 о z о f : Ti si potpuno u pravu. Takvi filozofi ро· stoje. А i takva шnjetnost. G 1 и m а с : Kakva uшjetnos-t? F i l о z о f : Umjetnost koja је takYa i takva, i tacka. G 1 и т а с : А tako, postoj i jos neka drиgacija U111jetnost? Neka koja nije takva i takva, koja, clak1e, ne postoj i ? F i 1 о z о f: Ne zшi; t i nis i nauCio d a n e zиris, ali pokиsaj . G l и 111 а с: Dakle, гazшislicu. Оп zauzima pozu: C:.ini li se to ovako? F i l о z о f ga zgrabi za misice lista: Ne. Misici moгaju Ьiti opиsteni. Nase razmiSoljanje росесето jedn.iш prizna njeт s тој е strane. Ј а sат filozof koji nije iтао dovoljno soli za filozofiranje kakYo si ti upravo opisao. G 1 u 111 а с: Evo ·t i шoj ih grudd, isplaoi se ! F i l о z о f : Otvoгeno receno, vise Ьih volio grudi паsе prijateljice, i to vise zato da se ismijeт nego da se isplaceт. No sto se tice pitanja filozofa i soli : otkako su, prije пe koliko stotiпa godina, пeki filozofi pгesli па vгsenje pro na1azaka i otkrica u pгiгodi, drugi sи poceli da razmisljaju imaju li oni dovoljno soli da shvate i opoYrgnu neke tYrdnje crkve i osta1ih vlasti. То su Ьile tvrdnje cla је sve dobro i zakonito onako kako j este. Oni su se iscrpli u kгitici razшna. Zaista nisu iтali dovoljno soli ili neceg drugog jestivog da vojuju s tako тосniт institucijama kao ' sto је crkva. А ј а sат, opet, гazтis1jao о to111e kako bi se sasvim opcenito тoglo doblti vise soli. G l u ш а с smijuci se: Ја sат pod solju podrazumije vao razu111, ne jelo. F i l о z о f : О, tu iша dubokih ovisnosti : sto Yise soli, to vise soli.
О КI NESKOM TEATRU4' SТILIZACIJA
1
PRIROONOST
�is!eno..pr .,эьпan;a.ti_ stiljzac iju i p(j гodnost kao apso1utne su rotnosti. U uoЬliceniт podrazava пjiтa piћoda Је uVIJek stilizirana. Umjetno је, dakako, и umjetnost nepriгodno. No cak Ьi se i bezoЬlicno jecanje Ll k1asicnoj kineskoj izvedЬi OSjecalo kao neprirodno, cak i kod puЬlike koja је navik1a na natиralizaш.
О JEDNOM DETALJU KINESKOG TEATRA
Na osnovн 1osih iskиstava sa gostovanja na Zapadи, ili sa svojim zapadnjackiт g1edaociтa u Kini, тоrао је ve liki kineski glитас vise риtа preko svojЉ tиmaca izjaviti da on prikazиje zenske pojave na pozornici, ali da nije iтi tator zena. �tатра је Ьi1а infonnirana da је doktor Меј Lan-fang 111иzevan covjek, dobar otac pш·odice, ра cak i bankar. Znaтo da је и nekiт pniтitivnim krajevi-т a, kako Ьi se izbjegle pogrde, puЬlici potrebno objaYiti da onaj koji prikazиje 1иреzа nij e i sат lupez. Ova se potreba, da kako, ne иkаzије sато zbog primitivnih gleda1aca, nego i zato sto је zapadnjacka glитacka иmjetnost priтitivna. On u smokingи prikazuje odredene zenske pokrete. Jasno је da su tи dva lika. Jedan pokazиje, drugi Ьiva pokazivan. Prvi lik, doktor ( otac porodice, bankar) p rikazuje uvece jos vise obiljezja drиgog lika, i njegovo Iice, i odijelo, i naCin na koji је zapanjen ili lj ubomoran ili drzak, ра i nj egov glas. Lik u sтokingu је gotovo potpuno nestao: MoZda se иорсе ne Ы тоgао v�djeti kad se о njeтu ne bi toliko znalo, kad on ne Ьi Ьiо tako slavan, barem od Tihog oceana do Urala. Ali on naglasaYa da ne smatra svojiт пajvisiт dostignиceт to sto тоzе hodati i plakati kao zena, nego sto 1110Ze hodati i plakati kao jedna odredeпa zепа. Najyazпiji su ти njegovi stavovi »О Ьitnome« , nesto kriticko, filozofsko о zeni. Da taj odredeni dogadaj p ro тatraшo и .stvarnosti, kad Ьi to Ьi1а stvarna zena, tada se ne Ьi тoglo govoriti о итjetnosti niti о upravo иmjetnic kom djelovanju. ор.
" NasJov ovih " raznim prilikama koncipiranih napisa је moj
D. S .
188
DIJALEKТIКA U TEATRU
DVOSTRUKO POKAZIVANJE
nearistotelske dramatike ( koja se ne temelji na иZivljava njи). Ти se radi о pokиsajima da glиmac gledaoca sprijeci da se naprosto иzivi и likove komada. Prihvacanje ili odbl janje izjava Ш radnji glиmaca treba da se odvija и podrucjи gledaoceve svijesti, иmjesto, kao dosad, и podsvijesti. Na· pokиsaj da se zblvanja koja treba prikazati pиЬlici иcine zacиdnima moze se, и primitivnom oЬlikи, naiCi vec pri teatralnim i obrazovnim prikazivanjima starih pиckih sajmova. U naC:iuи govora oirkиskih klaunova i na.Cinи sli kanja panorama иpotreЬljava se efekt zacиdnosti. Nacintl slikanja, recimo, sblke Cija se reprodиkcija pokazиje na mnogim njemackim sajmovima, Bijeg Karla Hrabroga na kon Ьitke kod Murtena, svakako је nezadovoljavajиci, no za6udпost koja se ovdje pos.tiZe ( а koju oгiginal ne postize) nikako ne nastaje zbog nedostataka reprodиktivca. Vojsko voda koji bjezi, njegov konj, njegova pratnja i krajoHk Sf\Svim svjesno su naslikani tako da nastaje utisak jednog neoЬicnog dogadaja, >iznenadujuce katast·rofe. Uprkos sv
Кinezi ne роkаzији samo ponasanje covjeka nego i ponasanje glиmca. Oni роkаzији kako glиmci na svoj nacin izvode geste ljиdi. Jer glиmci prevode svakidasnji jezik и svoj vlastiti. Ako, dakle, promatramo kineskog glиmca, mi vidimo nista manje nego tri osobe istovremeno, jednog pokazivaca i dva pokazivana. Treba da se pokaze kako mlada djevojka priprema сај . Glиmac, prije svega, pokazиje da se сај pгiprema. Onda pokazиje kako se сај priprema na propisani nacin. То sи odredene geste koje se иvijek ponavljajи, i koje sи savrsene. Tada on prikazиje иpravo оvи djevojkи, recimo da је nagla . ili strpljiva ili zaljиЬljena. Pri tom on pokazиje kako glиmac ponovljenim gestama izrazava naglost, ili strpljivost, ili zaljиЬ!jenost. О UMJETNOSТI GLEDANJA
Kod kineskog teatra cini nam se naroCito znacaJшm njegovo nastojanje da dovede do prave иmjetnosti gledanja. Ponajprije se pri pogledи na оvи иmjetnost, koja se ne moze bez daljnjega shvatiti osjecajima, mora pretpostaviti da је tи и pitanjи иmjetnost za mali krug иcenih i иpucenih. ( Та иmjetnost zakljиcuje tako mnogo sporazиma sa gle daocem, ona postavlja toliko mnogo pravila о tome kako gledalac treba da opCi sa teatrom. ) No saznajemo da to ni posto nije tacno : ovaj teatar razиmijи i siroke narodne mase. Ра ipak on moze da sadгZi tako mnogo pretpostavki ! Ра ipak on moze zahtijevati i stvoriti umjetnost gledapja, umjetnost kоји treba prvo naиciti, иsavrsavati, i tada stalno uvjezbavati и teatru. Као sto kineski glиmac svojoj pиЬlici ne moze ».nesto predstavljati« samo ako posjedиje dovoljno hipnoticke snage ( nesto bezиvje по odvr tno ), isto tako ne moze gledalac pot o zivati и ovoj mjetnbsti ako ne oredivanja i po ost а, sp posjeduje izvjesna zn znavanje pravila.
.
1 89
BERTOLT BRECHT
w
l}
EFEKТI ZACUDNOSТI U КINESKOJ GLUMACKOJ UMJETNOSТI
U slijedecem napisи treba "иkratko иkazati na ttpotrebи efekta zacиdnosti и staroj kineskoj glиmackoj иmjetnosti. Posljednji риt је taj efekt Ьiо иpotrijeЬljen и Njemackoj , pri pokиsajima da se dode do epskog teatra, za komade
1 90
BERTOLT BRECHT
sakriti da S\1 prizori izradeпi kako Ьi pиЬlika doЬila StO laksi иvid и пjih. Upravo kao i akrobati, glиmci sasvim otvoreпo Ьirаји опе polozaje koji ih пајЬоlје izlazи pиblici. Slijedeca mjera је da artist sam sebe promatra. PrikazиjиCi, recimo, ј еdап oЬlak, пјеgо"·и пеосеkivапи рој аvи, пjegovo пјеzпо i sпаzпо razvij aпje, izvodeCi brzи по ipak роstерепи promjelll.l, оп povremeпo pogledava па gledaoca, kao da kafe : Zar to пiје bas tako? No оп gleda i vlastite rиke i поgе, predvodeCi, ispitиjиci, па krajи, moZda, i hvaleci ih. Јаsап pogled па tlo, promjerav.anje prostoгa kojim гas polafe za svoj и prodиkcij и, пе izgleda ти kao smetпi a ilи ziji. Artist tako dijeli mimikи (pгikazivaпje promatraпj a ) o d gesNke (pr.ikazivaпja oЬla�k a) , ali ova ;роtопја time niSta пе guЬi jer driaпje tdjela povratno djeLиje na l.ice, и potpи пosti ти dajиci svoj izraz. Опо cas ima izraz иspjelog sиz driavaпj a, cas рипоg trijиmfa ! Artist је svoj e lice иpotrije Ьio kao опај prazпi list koji se moze ispisati gestиsom tijela. Artist zeli da izgleda gledaocн straп, cak zасиdап. n to postize time sto sam sebe i svoja prikazivanj a promatra kao straпe. Tako stvari koje оп prikazиje doЬivajн пesto cиdпovato. Тош se иmjetnoscи svakidasпje stvaгi izdizи izпad oЬlasti опоg sto ј е samo ро seЬi razиmljivo. Prikazиje se mlada zепа, niЬareva kCi, kako vesla u camou. Опа stojeCi иpravlja camcem, kojeg пета, malim veslom koje јој пе dosize ni do koljena. Sad шatt:ica postaje bria, sada postaje teze odrzati ravпotezи, sad је опа и zaljevи i vesla mirпije. Dakle tako se upravlja camcem. No ta voz пja camcem izgleda da ј е historijska, орјеvапа и mпogim pjesmama, пеоЬlспа, svakoll!e pozпata vozпja. Svaki po kret ove сиvепе djevoj ke sigиrno је fiksiraп na slikama, svaki zavoj rijeke Ьiо је pиstoloviпa, опа је poznata, а po znat је i doticпi zavoj rijeke. Тај osjecaj se и gledaocи izaziva drzaпjem artista : ono ciпi tи vоzпји cuvenom. Prizor nas podsjeca па mars prema Bиdejovicama и Pisca torovoj izvedЬi Dobrog vojaka Svejka. �vejkov trodпevni mars ро sипси i mjes.eciпi па froпt, па koji zacиdo пikad пе stize, Ьiо је роtрипо historijski sagledaп, kao пе mапје znameпiti dogadaj пеgо, recimo, Napoleoпov pohoc! па Rиsijtl 1812. Artistovo promatraпj e sebe samoga је иmjetпi i нm jetпicki akt samootиdeпj a koji sprecava da se gleda!ac potpиno, sto zпaci do samozaborava� иzivi, i proizvodi veli canstveпи distaпcи prema zblv,aпjima. Ipak, ono se пе odrice
1
(
DIJALEKTIКA U TEATRU
� 191
gledaocevog иzivljavaпj a. Gledalac s e нzivljava и glumca a� · promatraca : tako se kultivira пjegov stav promatranja i gledanj a. Zapadnjackom gltiШCU glиma kiпeskih artista cesto iz gleda hladпa. Ali kiпeski se teatar пе odrice prikazivanja osjecaja ! Artist prikazнje zblvanj a koj a sadrie velike stгa sti, ali ргi tom пjegovo prikazivaпj e ostaje bez zestine. u саsи dиbokog иzbиdenj a pril>creative mood« , stvaralackim raspolozenjem. Giиmcи, naime, oblcno ne uspijeva da se dиlje vrijeme stvarno osjeca kao netko drиgi ; иskoro оп iscrpljeno роСiпје da kopira jos samo ропеkе vanjske elemeпte u driaпjи i glasи tog drugoga, па sto иcinak kod pиЬiike strahovito pada. То, bez sumnje, dolazi otиda sto је kreiranje drиgoga Ьiо »iпtuitivni«, dakle
192
DIJALEKТIКA U TEATRU
.8ERTOLT BRECHT
mracni cin koji se odig·ravao u podswjesti, а podsvijest se veoma slabo moze regulirati : ona ima, tako reci, lo�e pam cenj e. Kineski umjetnik ne poznaje takve te�koce, on se odrice potpunog preobrafavanja. Od pocetka se on ograni cava na to da prikazivani lik samo citira. No s kolikom umjetno�cu on to cini ! Potreban mu је samo minimum onoga koji iluzije. Ono �to on pokazuje vrijedno је i za kova staroga glumac acki zapadnj Ьi i Koj . nije bezuman glumac ( izuzev ovog Ш onog komicara ) mogao kao kineski Меј Lan-fang, obucen u smoking, u soЬi bez narocitog e osvjetljenja, okrиZen strucnjacima, pokazati elemente svoj Leara g1umacke wnjetnosti ? Mozda diobu nasljedstva kr-aija sa i\i Othellovo nalazenj e maramice? On Ьi djelovao kao jamski carobnjak koji pokazuj e svoje trikove - nakon cega vise nitko ne zeli ponovo vidjeti »caroliju «. On Ьi samo а pokazao kako se covjek preru�ava. Hipnoza Ьi otpala, ostalo Ьi nekoliko tovara lose pomijesane mimike, na brzinu smije�ana roba za prodaju u mraku kupcima kojima se zuri. Naravno da nijedan zapadnjacki glumac ne Ьi upri licio takvo izlaganje. Gdje Ьi ostala svetost umjetnosti? Gdje mistika preobrazavanj a ? Za njega је vafno da ono �to cini bude podsvjesno. Inace Ьi izguЬilo u vrijednosti. Po redenje sa glumackom umjetno�cu Azije pokazuj e popovstvo u koje је jos ogrezla na�a umjetnost. Dakako, nasim glиm preo cima postaje sve teze da ostvare misterij potpиnog sla brazavanj a ; pamcenje njihove podsvijesti postaje sve iz Ьije, i j edva da јо� kojem genijи uspije crpsti istinи . drustva klasnog clana e iaij u
193
jedno sa zatezanj em vratnih miSica, od cega krv nadolazi и glavи. U tom slисаји, naravno, ne nastиpa efekt zacиd nosti. Sиprotno tome, on nastиpa kada glиmac na odre denom mjestи bez prelaza pokaze veoma Ьlijedo lice, sto је proizveo mehanicki иrqniv�i li�e и dlanove na kojima је imao Ьiјеlи �minkи. Ako glиmac istovremeno pokazuje na izgled normalno drianje, tada се njegov strah иpravo na ovom mjestи ( na temeljи ove vijesti Ш ovog saznanj a ) proizvesti V-efekt. Tako glumiti. zdravije ј е , а kako nama izgleda, i dostojnije misaonog Ьiса ; to zahtijeva velikи mjeru poznavanja ljudi i zivotne mudrosti, i ostro poimanje drustveno znacajnoga. Razumije se samo ро seЬi da se i ovdje odigrava stvaralacki proces: on ј е па visem stupnju jer је podignщ u podrucje svijesti. Naravno da V-efekt ne pretpostavlja neprirodnu glити. Ovdje se niposto ne smije misliti na uoЬicajeno stiliziranje. oizvodenje V-efekta izravno ovdsi о Iakoei Nasиprot tome, 1 pnr
·
osti 1zno�enja.
о g umac рл ISpi IVanJи is( neophodnoj operaciji, koja Stani slavskom и njegovom sistemи zadaje mnogo muke ) nije ирисеn samo na svoje >>prirodno osjecanje« : on moze sebe uvijek korigirati usporedivanjem sa stvamoscи (Da li ljи titi covjek zaista tako govori ? Da li pogodeni ovako sjeda ? ) dakle izvana, роmоси drugih osoba. O n glumi tako d a Ь i go ovo nakon svake reeenice mogao uslijediti sud puЬlike, da Је gotovo svaka gesta podlozn a prosиdivanjи pиЬlike. Kineski artist se ne nalazi и transи. On se ne moze prekinиti и svakom trenutkи. On nece »ispasti iz toka«. Nakon prekida, on се nastaviti svojи izvedbи na prekinи tom mjestи. Ne ometamo ga и »misticnom casu oblikova пj a<< : kada је па pozomici stиpio pred nas, njegovo је oЬlikovanje vec Ьilo gotovo. Оп пета nista protiv toga da se oko njega pregradиje dok glиmi. Zaposleпe ruke роt рипо mu j avno рrиZаји sto mu ј е potrebno za prikazivanje. Za vrijeme j edпog Меј Lan-faпgovog prizora umiraпja, пeki gled�lac kraj mene izustio је tоп zapanjenosti zbog geste artista. Neki gledaoci pred nama ljutito su se okre nuli i zapsi.kali. Oni su se ponasali kao da prisustvuju stvamom иmiranjи stvame sirote djevojke. Njihov stav је mozda Ьiо ispravan za evropsku teatarsku predstavu, ali пeizrecivo smijesaп za kiпeskи. Kod njih је V-efekt pro ma�io svoje djelovaпj e. Nije sasvim lako prepoznati V-efekt kineske glumacke иmjetпosti kao preпosпi tehnikиm ( kao иmjetnicki pojam
�a
�
13
1 94
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
odvojiv od kineskog teatra ) . Кineski teatar nam izgleda strasno preciozan, njegovo prikazivanje Ijиdskih strasti sematsko, njegova koncepcija drustva kruta i kriva ; na prvi pogled nista od ove velike иmjetnosti ne izgleda иpo treЬijivo za realisticni i revolиcionarni te�tar. Naprotiv, motivi i ciljevi tog V-efekta strani sи nam i sиmnjivi. Ponajprije је vec tesko, kada gledamo kineske glиmce, osloboditi se osjecaja cиdnosti koji oni и nаша, Evrop ljanima, роЬиdији. Mora se pretpostaviti da oni V-efekt postizu i kod svoj ih kineskih gledalaca. No, sto је jos mnogo teze, ne smije nam smetati sto kineski artist, proizvodeci utisak tajanstvenoga, Cini se, nета interesa da n.am objasni tajnи. On od tajni prirode ( narocito Jjиdske ) pravi svojи tajnи, on ne daje иvida и nacin kako proizvodi prirodni fe nomen ; ni priroda njemи, koji ј е vec proizveo · fenomen jos ne dopиsta иvid. Mi stojimo pred иmjetnickim izrazoл{ jedne primitivne tehnike, pras·tиpnj a rznanosti. Кinesti art,iвt иzim� svoj V-efekt iz elemenata magije. »Kako se to cini<< jos је tajanstveno, znanje је jos znanje trikova, ono је u rukama malog broj a ljиdi koji ga brizljivo сиУаји i koriste se svojim tajnama. lpak se tи vec zahvaca и prirodne po j ave, iz moci Cinjenja proizilazi pitanje ; а и bиducnosti се istraiivac, и nastojanjи da prirodne pojave иcini razиm ljivima, savladivima i zemaljskima, иvijek iznova ponaj prije potraziti stanoviste s kojeg qne izgledajи tajanstvene, nerazumljive i nesavladive. On се иsvojiti stav zacиdenog, primjenice V-efeM. Onaj kome formula »dva риtа dva је cetiri<< izgleda sasvim razиmlj iva nije matematicar, а jos manje ј е matematicar onaj koji ј е ne shvaca .' ёovjek koji је prvi риt sa cиdenjem promatrao kako se svjetiljka klati о konopcи, i nije nasao to sto se ona klati i sto se иpravo ovako а ne drugacije klati, sc:imo ро seЬi razumljivim nego veoma иpadljivim, tom se konstatacijom znatno priЬliZio razumijevanjи ovog fenomena а time i njegovom savladivanjи. Ne smije se ni jednostavno uzviknиti da ovdje pred lozeni stav dolikиje znanosti, ali ne иmjetnosti. Zasto ne Ьi umjetnost, naravno svojim sredstvima, pokиsala da slиzi velikom drustvenom zadatkи ovladavanj a zivotom? Stvamo, samo oni takav tehnikиm kineske glumacke иmjetnosti kao V-efekt mogu korisno proиcavati kojima је taj tehnikum potreban и · sasvim odredene drustvene svrhe.
' '
195
Eksperimenti novog njemackog teatra potpиno · sи sa mostalno razvili V-efekt ; do sada nije Ьilo utjecaja azij ske gll!шacke llrnjetnosti. V-efekt se и njema6kom epskom teatru nije proizvod:io sашо pomocl! gll!шaca nego i pomocu mиzike ( zborovi, songovi ) i dekora ( pokazne taЬle , film, i tako dalje ) . Nje gova је glavna svrha Ьila historiziranje prikazivanih zЬiva nja. Pod time se podraZl!mijeva slijedece : Gradanski teatar izvlaci iz svojih predmeta ono bez vremensko. Prikazivanj e covjeka drii se takozvanog opce ljudskoga. Rasporedivanjem fabиle stvarajи se takve »apee nite<< situacije da se sada moze izraziti covjek иорсе, cov j ek svih vremena i svake Ьоје koze. Sva sи zЬivanja samo velika Iozinka za kojom slijedi »vjecni<< odgovor, neizbjezan, naviknиt, prirodan, upravo ljl!dski odgovor. Jedan primjer : crnac voli kao Ьijelac, i tek kada ти је fabula istisnиla isti izraz kakav daj e Ьijelac ( toboze se teoretski ova formula moze i preoka'enuti ) , stvorena је sfera .umjetnosti. Na ono narocito, razlicito, moguce је obazirati se и lozinki : odgovor је zajednicki ; и odgovoru nema nikakvih razlika. То shva caвje moZda priznaj e postojanje neke povijesti, ali ono ipak nije povijesno shvacanje. Neke se okolnosti promijene, okoline se mijenjajи, ali ёovjek se ne mijenj a. Povij est vazi za okolinu, ona ne vazi za covj eka. Okolina је tako cиdno vato nevazna, shvacena cisto kao povod, to је varij aЬilna velicina i nesto cиdnovato neljиdsko ; ona zapravo postoji bez covjeka, ona nastиpa kao zatvorena cjelina nasиprot njemu, иvijek nepromij enjenoj, fiksiranoj velicini. Shvaca nje covjeka kao jedne varij aЬie okoline а okoline kao va J'ij aЬle covjeka, sto znaci rastvaranj e okoline и odnose me du ljudima, proizlazi iz novog misljenja, historijskog mis ljenja. Da Ьi se skratila historijsko-filozofska ekskurzij a, evo jednog primjera. Na pozomici treba prikazati slijedece : mlada djevojka napиsta svoju porodicи da se zaposli и vecem gradи ( Piscatorova Americka tragedija). Za gradan ski teatar to је dogadaj malog doma8aja, ocigledno pocetak neke price, ono sto treba saznati da Ьi se razumjelo iii napeto ocekivalo ono sto slijedi. Jedva da se time znatnij e pokrece glиmceva fantazija. U odredenom smislи to је zЬi vanje opcenito : mlade djevojke se zaposljavajи (и ovom slисаји mozeшo biti napeti осеkијиСi sta се ј ој se sad izl!zetno dogoditi ) . On је izuzetak samo иtoliko st� ova djevojka odlazi ( da је ostala, ono sto је иslijedilo ne Ьi se dogodilo ). ёinjenica da ј ој porodica dopиsta da ode nije
1 96 ·
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
predmet istrazivanja, .ona је vjerodostojna ( motivi su vje rodostojni). Za historizirajuci teatai" sve izgleda drugaCije. On se u potpunosti Ьаса na cudnovate, narocite vidove tog tako svakidasnjeg dogadaja koji traie razjasnjenje. Kako, porodica otpusta iz svoje paske jednog clana, da odsad samostalno, bez iCije pomoci zaraduje za svoj zivot? Је li on to u stanju? Da Ii се ти ono sto је naucio kao Clan po rodice pomoci da zaradi za svoj zivot? Ne mogu Ii porodice viSe zaddati svoju djecu? Jesu li ona postala ili ostala te ret? Је Iri u svim porodicama tako? Је 1i uv.ijek Ьilo tako? Је �i to tok эtvarJ na koji se ne da utjecati? Kada plod sazri J �, on p �da sa staЬla. Vrijedi li ovdje :ta iizreka? Postaju 1i djeCa UVjek U nekom Casu Samostalna? Jesu li ona to cini Ja u sva vremena? Ako jestJ, ako је to nesto Ьiolosko da Ji se. to . uvJjek dogada na isti naCin, ,iz istog razloga, s i�tim poslJe I�am � ? То su pitanja (ili jedan njihov dio) na koja glumc1 lffiaJU da odgovore ako zeJe da prikaZU to zЬiva nj � k�o �torij s o? jedin stveno, ako ovdje zele da prikaiu . оЬ1саЈ kOJl obJaSnJava c1tav c;lrustveni sklop jednog odre denog (prolaznog) vremena. No kako prikazati takav doga daj da se istakne njegov historijski karakter? Kako da se ucini upadljivim metez naseg nesretnog vremena? Kada majka, uz opominjanja i moralne zahtjeve,· slaie kceri kov ceg, koji је veoma mali - kako se to pokazuje : tako mno go zahtjeva а tako malo ruЬlja? Moralnih zahtjeva za Ci tav zivot, а kruha samo za pet sati? Kako treba da glumi ca izgovori majcinu recenicu uz koju ona predaje taj tako malen� kovceg: »Tako, ја mislim da је dovoljno«, da Ьi ona b1la shvacena kao historijska izjava? То se moze pos tiici samo ako se proizvede V-efekt. Glumiica ne smije rece nicu uCiniti svojom vlastitom, ona је mora �zvrgnuti kri tici, ona mora omoguCiti razumijevanje njenih motiva, i protest, V-efekt se moze proizvesti samo nakon dugog stu wja. U Jli.ddd.s.teatru и New Уотkи, veoma naprednom teat ru, vidio sam komad S. Ornitza и kojem se prikazuje us pon mladiea s East-эidea do velikog korumpiranog advo kata. Тај teatar nije. иmio igrati ovaj komad. А ipak је tu Ьilo prizora kao sto su ; mladi advokat daje vrlo jeftine pravne savjete sjedeci na иlici pred svojom kucom. Neka mlada zena dolazi sa zalЬom. Noga јој је Ьila povredena u saobracajnoj nezgodi ; no slucaj је Ьiо Iose voden, i ona jos nije primila odstetu. Ocajna, ona vice pokazujuCi na svoju nogu : »Ona vec zarascuje !«. Radeci bez V-efekta, te atar nije ovim izvanrednim prizorom mogao prikazati gro-
?
�
1 97
zu jednog krvavog vremena. Malo ljudi u gledaliStu pri mijetilo ga је, jedva се se ijedan koji OVO cita sjetiiti tog uzvika. Glumica је izgovorila uzvik kao nesto samo ро se Ьi razumljlivo. Abl trebalo је da ona pub1iku izvijesti upra vo о tome da jedna takva tuZЬa ovom jadnom covjeku iz gleda sama ро seЬi razumljliva - kao Шa:sll!Uti glasnik na povratku iz najduЬljeg pakla. Za to Ьi, dakako, bilo potre bno da јој је narocita tehnika omogucila podvuci histO rijski vid jednog odredenog drustvenog stanja. То omogu cava samo V-efekt. Bez njega ona samo moze gledati ka ko da је ne prisile u potpunostii da se preobrazi ·U scenski lik. Pri postavljanju novih umjetnickih principa i izradi novih metoda prikazivanja, mi moramo poci od imperativnih za dataka jednog vremena na prijelazu epoha. Javlja se mogu cnost i nиZnost preoЬlikovanja drustva. Ispituju se sva zЬivanja medu ljudima, sve mora Ьiti sagledano sa drus tvenog stanovista. Novi се teatar, uz ostale efekte, za svoju drustvenu kritiku i povijesni izvjestaj о razmjestanjima ko ja su se odigrala trebati i V-efekt.
�
PJESME I FRAGMENТI UZ KUPNJU MJEDI PJESMA PISCA KOMADA
)
Ја sam pisac komada. Pokazujem Sta sam vidio. Na trZistima ljudi Vidio sam kako se trzi covjekom. То Pokazujem ја, pisac komada.
1 1
Kako s tupaju jedan drugome и sobu s planovima Ili s pendrecima ili s novcem Kako stoje ро ulicama i cekaju Kako jedan drugome spremaju zamke Puni nade Kako sklapaju dogovore Kako jedan drugog vjesaju Kako se ljube Kako brarie plijen Kako jedu То pokazujem.
t
Dojavljujem koje rl}ect dovikuju. . S ta kaze majka sinu
1
1 98
BERTOLT BRECHT
Sta poduzetnik nareduje poduzetom Sta iena odgovara muiu Sve umolne rijeCi, sve osorne Preklinjanja, nesporazume Lailjive rijeCi, neznalacke Lijepe, ost1'e Sve ih dojavljujem. Vidim da se ovdje ja�·ljaju lavine Vidim da ovamo sprijeda pristiiu potresi Vidim da tu usred puta stoje brda Ј vidim da rijeke izlaze iz korita. Ali lavine nose sesire Potresi imaju novca и diepu od prsluka Brdл. su iza5la iz auta Ј dvije rijeke zapovijedл.ju policajcima. То razotkrivam. Da Ьih mogao pokazati sta vidim PaЬircim ро prikazivanjima drugi/1 naroda i drugih vremena. Nekoliko sam komada napisao prema njima, tac110 Jspitujuci doticnu tehniku i utuvljujuCi Ono sto mi тоzе koristiti. Proucavao sam prikazivanja velikih feudalaca Ро Englezima, bogatih likova Kojima svijet sluii da Ьi se 11elicшtstveno 1'azvili. Proucavao sam moralizatot·ske Spanjolce lndijce, majstore lijepih osjecanja Ј Kineze koji su prikazivali porodice Ј sarene sudЬine и gradovima. А и тоје se vrijeme izgled kuca i gradova Tako brzo mijenjao da је izostanak od dvije godine Ј povratak predstavljao putovanje и clrugi grad Ј и ogromnim gomilama ljudi su preobrazili svoj izgled U nekoliko godina. Vidio sam Kako radnici ulaze па tvornicka vrata i vrata su Ьila visoka Ali kad Y/.l izasli, moгali su se sagnuti. Tada rekoh sam seЬi : Sve se mijenja i 11azi samo и svoje vrijeme.
DIJALEKТIКA U TEATRU
1 99
Stoga sam svakom mjestu zЬivanja dao njegovo oЬiljeije zigosao svako tvornicko dvoriSte i svaku sobu usijanim godistem Као sto pastiri zigosu stoku usijanim zeljezom, da se prepoz11a. Ј
Ј izrekama koje su tu izgovarane Dao sam njihovo oЬiljezje, te su one "postale рориt izjava Lica sto iscezavaju, koje se Ьiljeze Da se ne zaborave.
Ono sto је rekla zena и radnom ltaljetku Pognuta nad lecima, ti/1 godina Ј kako su burzijanci govorili sa svojim pisarima Sesira па potiljku, juce То sam snabdio znakom prolaznosti Njihovim godistem. А sve sam pak izvrgnuo cudenju ёаk i najprisnije. Da је majka pruzila djetetu grudi Dojavio sam kao nesto sasvim nevjerovatno ; Da је vratar zalupio vrata pred onim koji se smrzava Као nesto do tad nevideno. LAKOcA
Kad zavrsite svoj rad, neka on Jzgleda lak. Lakoca treba da podsjetd. na tegobe; ona је prev1adana ill pobjed nicka tegoba. Stoga morate odmah iz pocetka zauzeti stav koji smjera postizanju lakoce. Ne smijete izostaviti tesko ce, nego ih morate sakupi:ti i ucin>iti lakima "svojim radom. Jer samo је ona lakoca vl1ijedna koja је pobjednicka te goba. Та pogledajte lakocu Којот golema Rijeka razdire nasipe ! Potres Nетш-пот rukom proll'esa tlo. Uzasan pozar Ljupko posize za mnogokucnim gradom l lagano ga prozdi,-e : Uvjezbani zderac.
200
BERTOLT BRECHT
Postoji stav zapocinjanja koji pogodиje postizanjи la koce. On se тоzе naиciti. Vi znate da se тajstorstvo sa stoji и izиcenosti kako se исi. Zeli li se иprijeti sviт sna gama, тоrаји se stedjeti snage. Ne sтije se ciniti nista sto se ne тоzе, i jos n:ista sto se jos ne тоzе. Zada6u treba tako razdijeliti da se njeni dijelovi тоgи lako savladati, jer prenapregnиti nece postici lakocи. О, uZitku zapoCinjanja! О, rano jutro! Prva travo kad se Cini zaboravljeno S ta је zeleno ! О, prva strano iscekivane Knjige, vrlo iznenadujuca ! citaj Polako, isuvise brzo Stanjice ti se neprocitani dio ! Ј prvi mlaz vode И oznojeno lice ! Svjeza Prohladna kosulja ! О, pocetku ljubavi! Pogled koji izmice ! О, pocetku rada ! Puniti uljem Hladni stroj! Prvi zahvat i prvi zиј Motora koji prihvaca ! Ј prvo uvlacenje Dima koji puni pluca ! I ti, Nova misli!
F i 1 о z о f : Naиka na sviт podrucjiтa trazi тogиc nosti za eksperiтente ili za plasticna prikazivanja рrоЬlе та. Prave se тodeli koji pokazиju kretanje zvijezda ; lи kaviт aparatiтa pokazиje se ponasanje plinova. Ekspe I1iтentira 'se i sa ljudima. No ovdje su тogucnosti deтon striranja vеота ogranicene. Моја тisao bila је da vasu umjetnost podraiavanja ljиdi upotrijeЬiт za takva deтon striranja. Mogli Ьi se podraiavati dogadaji iz zajednickog zivljenja ljиdi u drustvu kojiтa је potrebno objasnjenje, i to tako da Ьisто, sиoceni s tiт p1asticniт izvodenjiтa, тogli do6i do odredeПJih, иpotreЬlj,iv,fu, praMicnih saznanja. D r а т а t u r g : Pretpostav1j ат da se ova deтonstri ranja ne mogu upriliciti naprosto uprazno. Mora se po sjedovati nekakav pr�vac, dogadaji se тoraju odabrati s nekakvih g1edista, tи тоrа Ьiti Ьаrет pretpostavki. Kako је s tiтe? F i 1 о z о f : Postoji naиka о zajednickoт ziv1jenju 1ju di. То је veliko ucenje о uzrociтa i posljedicaтa na tот ро1ји. Ono nат тоzе pruzati g1ediSta. D r а т а t и r g : Тi, svakako, тislis na тarksisticko исеnје?
)
1
DIJALEKТIKA U TEATRU
201
F i 1 о z о f: Da. No s jedniт ogranicenjeт. То se исе nје иgiavnoт bavi ponasanjeт velikih таsа 1jиdi. Zakoni koje ј е ono postavilo vaze za pokrete vеота ve1ikih 1jиd skdh cjelina, ра sve ako је svasta reeeno i о pol<>Zajи poje dinca и tiт velikiт cjelinama, i to se oЬicno tice sато stava pojedinca upravo рrета tiт таsата. No тi Ьisто, pri nasiт deтoпstriranjiтa, vise iтali posla sa тedиsob пim ponasanjem pojedinaca. Glavn:i stavovti tog nauka ipak daju vrlo mпogo i za prosиdivanje pojedinca, tako i stav da svijest oovjeka oViis i о njegovom drustvenom Ьieu, pri cemu vazi da је to drustveпo Ьiсе u stalпom razvoju, te da stalno mijeпja i s vijest. V�1o тnogo cvrstih stavova ubaeeno ј е iz opticaja, reciтo stavovi : Novac upravlja svijetom i jedan. Onti se nikako Veliki ljudi stva raju povijest i Jedan пе zamjenj-ujи s·иprotnim, isto tako cvrstim stavovima. =
*
G l и т а с : Mi glитci potpuno ovisimo od koтada koje nam daju da glиmimo. Mi, пaime, ne vidiтo naprosto пеkа od tvojih zЬivanja da .fu tad па pozorПJici podra zavamo. Dak1e, mi Ьismo tek morali cekati nove komade koji omogucavaj,u takvo prikazivanje kako ti zelis. F i l о z о f : ·то Ьi eveпtиalno zпacilo cekati do Svetog Nikada. Predlaiem da se ovdje ne govori о izgradnji koтa da, barem ne zasada. Sve u svemu, va8i pisci koтada pre krajajи, u svrhи djelovanja па pozornici, опа zЬivanja iz zi 'тota koja Ьi i u zivotи pobиdila dovo1jno interesovanja. I kada pronalaze, osim u sasvim fantastienih koтada, oni pronalaze uvijek tako da zЬivanja izgledaju kao da su uze ta iz zivota. - Trebalo Ьi sато da vi sto ozЬiljnije shvatite ta zЬivanj a, а sto ne obavezиje njihovo koristenje od strane pisca koтada. Vi Ьiste njegovи interpretacijи mogli djelo тicno precrtati, ucvrscavati novu gradu, ukratko, upo tr.ijeЬiti komade kao sirov-inu. А ја pretpostav1jam da Ьirate samo koтade sa zЬivanjiтa koja posjedиju dovo1jno jav nog interesa. G 1 и т а с : А sтisao poezije, sveta rijec pjesnika, sti1, atтosfera? F i l о z о f : Oh, pjesnikova naтjera izg1eda тi sато иtoliko od javnog interesa иkoliko njemu slиzi. Neka nje gova rijec bude sveta gdje је ona pravi odgovor na pitanje naroda ; stil i tako ovisi о vaseт ukusu, а atтosfera treba
•
202
·
BERTOLT BRECHT
da bude cista, ротосu Ш protiv pjesпika. Ako se оп dr zao tih iпteresa i istiпe, slijedite ga ; ako пiје, ispravite ga ! D r а т а t н r g : Pitaт se govoris 1i ti kao kultiviraп covjek. F i 1 о z о f : U svakoт s1ucaju, kao covjek, паdат se. Postoje vrетепа u kojiтa se covjek тоrа od1uciti da li ze li Ьiti kиltiviraп ili соvјесап. А zasto pristati uz 1os оЬiсај da se kиltiviraniтa nazivaju sато опi koji se razuтejи и поsепје ljepih ha1jiпa, umjesto oпih koji se rаzитiји и пjihovo pravljenje? *
G 1 u т а с: Zar пе vidite da se on boji da сето патје гпu bestidnost shvatiti kao 1jиbazпost? sta тislite, sta Ьi з:еkао sblkar Gaиguiп kada Ьi пetko sато zato prornatrao пjegove slike s Tahitij a sto ga zaпirг.a Tahiti, reciтo zbog trgoviпe gитот? Valjda је тоgао ocekivati da se covjek zaniтa ?а Gauguina ili ь.аrет za итјеtпоst иорсе. F i 1 о z о f : А ako пekoga zапiта Tahiti ? G 1 u т а с: Onda тоzе иpotrijeЬiti drugi тat.erijal, а пе Gauguinove umjetпiпe. F i l o z o f : А sta ako drugog тaterijala nеша? Pret jюstaviшo da proтatrac . ne zeli brojke niti suhe izvjestaje, nego пeki opceniti иtisak, da, па priшjer, zeli zпati kako se tато zivi? Trgoviпa gитот пе stvara jos nikakvo zaista duboko i svestrano interesovaпje za otok Tahiti. А ја sат rekao tia se zaista, dak1e dиboko i svestraпo, zапiшат za predmet koji vi podrazavate. , . D r а ш а t u r g : No Gaиgиin Ьi ipak Ьiо 1os izvjestilac. Оп Ьi preтalo dao u tu svrhи. F i 1 о z о f: Moguce. Оп је пiје iшао u vidи. No Ьi 1i оп тоgао dati stvaraп izvjestaj? D r а ш а t и r g : Mozda. G 1 u ш а с : Ako Ьi zrtvovao svoje итјеtпiсkе iпterese ! D r а ш а t u r g : Oh, nije nиZпо da do tog<' dode. Sато ро seЬi uzevsi, оп Ьi se i kao итјеtпik тоgао zaпiтati za zadatak koji ши ј е . postavio паs . prijatelj . Nejasпo se sје сат da је Ho!Ьein slikao za eпgleskog kralja Henrika VIII portret, јеdпе darrle kojom se kralj htio ozeпiti ali koju nije pozпavao. G 1 и т а с : Vidiш ga kako slika. Okrиzeп clvorjaпici шa. Оп glumi. »Maestro, тaestro ! Zar zaista пе vidite da sи иsпе Njegovog Visocanstva v1azne i рипасkе kao . . . i
DI.JALEKТIКA U TEATRU
203
tako da1je.« - »Ne dopиstite da se Vase usпe пaslikaju си1по , Vase Visocaпstvo ! Mislite па тag1ovitи kliти и Eпg1eskoj« - »Bez obzira па to, опе su taпke, taпke, tanke. Da se пiste иsudili prevariti kra1ja !« - »Опо sto Njegovo Velicaпstvo ze1i zпati jest kakav је karakter dаше, on vec iша svojih iskиstava. Ne sато da li dата priv1aci пјеgа nego � da li опа pr�vlaCi druge ! « - »Najgore је sto on uopce ne vid:i strazпjicи !« .....:. »l previSe се1а ! << - »Maestro, пе za boravite da se bavite visokoт politikoт ! U iпteresи Fraп cuske izvolite uzeti и svoj kist та1о vise sive Ьоје !<< G 1 и т i с а : Zпа 1i netko је li dos1o do svadbe? F i 1 о z о f : То и svakoш s1исаји ne stoji и povijestima uтjetпosti. Esteticari koji sи ih pisa1i nisи razumjeli ovu v·r st umjetпosti. Nasa pгijate1jica ovdje Ьi1а Ьi ј е dobro ra zuтje1a, kako potvrduje пјецо pitanje. G 1 u т i с а : Ah, dama је mrtva, а nјеп kra1jevski prosac је takoder prah! No Но!Ьеiпоv portret nije
G l u т а с ustaje : Оп пiје gledalac. G 1 u т i с а : Sta шisliS tiтe? G 1 u т а с : Оп пета sтis1a za uтjetпost. Оп је ovdje na pogresпoт тjestu. Sa staпovista иmjetпosti, оп је bo ga1j, j adan covjek koji pri rodeпju nije doЬio sasviт odre deпo culo: oulo za uтjetпost. Naravno, u ostaloтe moze оп Ьiti sasviт dostojaп pos.t0vanja. Tamo gdje treba pronaCi da 1i sпijezi ili pada kisa, је li Iks dobar covjek, zna li Ip silon тisliti, i tako da1je i tako da1je, moze se s пјiте racu nati, zasto da пе? No оп пе razuтije пiSta о umjetnosti, jos
204
BERTOLT BRECHT
i vise : оп пе ze1i· uтjetпost, опа ти se gadi, опа пе treba da postoj.i. Sada ga potpuno prog1edavam. То је опај de be1jko [z parketa koji ј е ·dosao u teatar sto је i zelio sre sti pos1ovпog prijate1j a. Kada тоје srce gore iskrvari о ЬitJi ili пе Ьit:i, ја v.idiт пjegovo rЉlje oko иpereno na тојu periku. Kada se protiv тепе dize suma Duпsiпanea, vidim ga gdje provjerava kako је to пaprav1jeno. Uvjeren sam da је cirkus пajvise do cega se оп тоzе нzdici. Njegovu faп tazijи пajlakse нzbuduje dvog1avo te1e. Nјети ј е skok sa visiпe od pet тetara ројат uтjetпosti. То је zaista tesko, zаг пе? То vi пе Ьiste итјеli, to је нтјеtпоst, zar пе? F i 1 о z о f: Kad ste toliko пava1ili па тепе, тоrат pruzna:tJi da ше zaista za:nima вkok ·S a Vlisine od pet тetara. Је li to 1ose? No тепе zапiта i jednog1avo tele. G 1 u т а с : Sigurno, sато ako ' ј е pravo, stvaгпo te1e, пе podrazavaпo, zar ne? Sато tele и svoт odпosu ргета okoliпi, s osoЬitiт оЬziгот па njegovu ishraпu. Gospodiпe, vi ste ovdj e па pogresпoj adгesi ! F i l о z о f : A1i иvјeravaт vas da sат i vas g1edao gdje pravite пesto slicпo takviт skokoviтa, i to sa velikiт zа пiтаnј ет. I vi итiјеtе ono sto ј а ne нтiјет. Mis1iт da ја iтат isto toliko sтis1a za нтјеtпоst kao i veCiпa ljudi, to sam cesto ustanovio, dijeloт sa zadovoljstvoт, dije1oт sa zabriпutoscu. G l ·и m а с: Izgovori! Pricice! Mogu vат reei sta vi podrazuтij evate pod итјеtпоsсн. То је итјеtпоst stvara nja kopij a, kopija опоgа sto пazivate stvaгnoscи. Gospodi пe, sата је итјеtпоst јеdпа stvarnost ! Uтjetпost stoji ta ko visoko iznad .stvarnosti da Ьi se prije stvarпost тоg1а пazvati kopijoт итjetпosti. I to seprt1javoт ! G 1 и т i с а : Ne skaces li ti sad zajedпo s итјеtпоsсu nesto previsoko? •
F i 1 о z о f : Tko је sa cudenjem рrотаtгао оЬiсаје divljih пaroda и je1u, _ sudstvu ш ljиbavnoт zivotu, taj се тоСi sa сudепјет proтatrati i паsе оЬiсаје pri јеlи, nase sudstvo i паs Ijиbavпi zivot. Osiroтaseпi тa1ogradaпin pronalazi и povijes·tri. иvijek samo iste pokretacke opгug�, one svoje. А i te sато ukoliko ih оп роzпаје, dakle ne sиvx se. Covjek kao takav pije ро роdпе kavн, 1јиЬотоrап је па svojи zепи, ze1i пapredovati н svijetи, а to ciпi sато таnје ili viSe, i bolje da ciпi тапје. »Covjek se ne тiје-
DIJALEKТIКA U TEATRU
205
пја«, kaie on, ра ako је on svojoj zeni neugodпij i nego sto јој је Ьiо prije 20 godiпa, tada sи, eto, svi 1jиdi и 45. go dini neugodnijti svojim zenama nego и 25. >>LjubaVIi ј е иvi jek Ьi1о<<, kaze оп, i пе zeli пi s1utiti sta se nekad podгazu тijeva1o i prakticira1o pod tim ројтош. Оп se тiјепја sа то kao s1junak и potokи koji bruse drugi sljunci и potoku. А i napredиj e kao slj.unak и potoku. Kako on ne slijedi nikakav cilj , on Ы, zapra:vo, mogao sve иciniti, i »и odrede nim okolnostJi тa«, ila primjer, osvoj itJi sv.ijet kao Cezar. Sve mu se шоzе dogoditi, on se и svakoj katastrom osjeea sasvim kod lюсе. On ј е kao Lеаг poZillj eo nezahvalnost, bj esnio је kao Rikard Tre6i. ZЬog svoje zene odrek�o �е . mпogo cega, kao Antonije zЬog Кleopatre, а k . t�me Ј ОЈ Ј е . zagorCio zivot manj e ш vise kao Othe lo SVOJOJ ze�. о� okbljeva da krvljи zbri.se nepravdи, kao 1 Наш1еt, а n)egovi prija:teljti sи kao Тimonovi. On ј е bas kao i sva:tko, i svatko ј е kao on. Razlike za njega nisи znacajпe, sve ши је jedno. U svakom covjeku v•idi on Covjeka, оп koji је samo sin gula·r plиrala l } иdi. Tako on zaraiava svojim duhovniт _ siromastvom sve sa cime dola�i u duhovпi dodtir.
�
*
D r а m а t и r g : Тi razuти pгipisujes vr1o velikи и1оgи. cini se kao da Ьi htio dopustiti sато опо sto је pros1o kroz fiLtar mozga. Ја ne mislim da је razum umjetnika manji nego и osta1ih Ijиdi ( takvo mis1jenje postoji ), ali kad rade, опi пе raspolaiи samo svojim razumoт. Ako Ьi ti propи stio samo ono sto sи oni и mozwu reg[strirali i sпabdjeli рrориsпiсот, па pozorпicи Ьi stig1o malo stosta. F i 1 о z о f : U tоте iта istine. Ljudi сiпе mnogo sta rаzитпо iako to пiје pros1o kroz nijhov rаzит. Toga se covjek пе Ьi sтio odreCi. Ти је опо iпstiпktivno, i naciпi djelovaпja koji sи пerazrjesiv cvor пajrazlicitijih i najoprec nijih motiva i pokиsaj a. Ја пе vidim пikakvu opasnost и tome da se опi velikom kиtlacom sтjeste na pozornicu. Valj a ih samo prиZiti tako da se о пjima тоzе prosиdivati, i to tako da prosиd:ivanje takode smije saddati instinktivne i kompleksne е1етепtе. Vi zпate da se stvari i drugacije тоgи sтjestiti. D r а m а t и r g : Progovorimo, тoZda, иkratko о тo ralu. Postoje takode i zigovi kao »dobro<< i »lose<< , Zar sve treba da пosi takav zig? F i i о z о f: Makar stagod ! То Ьi Ьiо vrhиnac g1иposti. Kod итјеtпikа тоrа, паrаvпо, postojati izvjesпa ljubav
206
207
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
рrета covjekи. Upгavo takva radost и ljиdskoт тоzе ga dovesti dotle da ga vescle i lose роЬиdе, sto znaci роЬиdе koje se s pravoт ili bez prava оznасији kao stetne ро drustvo. Mislim da је dovoljno ako vi zastиpate stanoviste drustva и najsirem sтislи, dakle ne sато stanoviste jed nog odredenog, momentanog oЬlika. Vi ne sтijete progoniti pojedinca kojeg tako cesto progone. Vi morate pred осiта imati cjelinи, i pobrint1ti se da ona ostane pred ocima gle daoca.
nema pиЬlike. Glитiti sa cetvrtim zidoт znaci, dakle, glиmiti kao da nета pиЬlike. G 1 и m а с : Razumijes li, pиЬlika, sата nevidena, vi!fi sasviт intiтne dogadaje. То је tacno kao da netko slиsa kгoz k\j ucanicн nekи scenu тedu ljиdiтa koji nemajи pojma da nisu saтi. U stvarnosti тi, naravno, sve tako prirediпю da se dobro vidi. Sато to priredivanje ostaje skriveno. F i l о z о f : Ah, tako, puЬlika tada presutno pretpo stavlja da ne sjedi u teatru, posto је na izgled ne priтje cujи. Ona iта iluziju da sjedi pred kljиcanicoт. No onda Ьi trebalo da ona pljeska tek u garderobaтa. G 1 u т а с : Ali upravo svojiт pljeskanjem ona potvr duje da је glнтсiта uspjelo nastupiti kao da. ona nije pri sutna ! ·р i 1 о z о f : Је li nат potreban ovaj zaтrseni tajni нgovor izтedu gluтaca i tebe? · R а d n i k: Meni nije potreban. Ali тoZda је potreban umjetniciтa? G 1 u т а с : Оп se sтatra potrebniт za realisticnu gluтu. R а d n i k : Ј а sат za realisticnu gluтu. F i 1 о z о f : No ipak је realnost i to da covjek sjedi u teatru, а ne pred k1jucanicoт ! Kako тоzе tada Ьiti realis ticno da se to prebriSe ? Ne, тi zeliтo srusiti cetvrti zid. Oviтe је ugovor otkazan. U buducnosti pokazite bez ikak vog straha da ste vi sve priredili kako је najbolje za nas uvid. G 1 u m а с: То znaOi da vas шi odsad oficijelno pгi mjecujeтo. Mi шоzето pog1edati do1je na vas i cak raz govarati s vата. F i 1 о z о f : Naravno. Gdje god to koristi deтonstri ranju. G 1 и m а с mnnljajuci: Dakle, vratimo se k: »>n govori u stranu«, ka »cijenjena puЬ!iko, ј а sат kralj Herod«, i ka dizanju nogu u smjeru oficiгskili loza. F i 1 о z о f mrmljajuci: Nema tezeg napredovanja od onog nazad k razuтu. G l u m а с provali : Gospodine, mi znamo da је teatar u тnogim poglediтa vrlo propao. Ali do sada је ipak jos cuvao forme. Tako on, na primjer, nije direktno oslovlja vao posjetioce. Ма koliko da је postao slabouman i truo, on ipak jos uvijek nije Ьiо prostacki. S njiтe se j os ipak тoralo opciti odredeniт zaoЬilazniт puteviтц .
*
OSV Ј ETLJ ENJE
Daj nam svjetla n.a pozornicи, osvjet1jivacи! Kako тozemo mi, Pisci koщada i glишci, и роlитrаkи Izvoditi svoje slike svijeta? Sитracni sиton Uspav1juje. А nата treba gledaoceva Bиdnost, cak pazlj ivos l.. Pt1sti ih Da sanjajи и jasnoci ! Ono таlо noCi Pozeljno s vreтena na vrijeme moze se nagovijestiti Mjeseciтa i svjetiljkama, а i nasa glита Moze иciniti prepoznatljiviтa doba dana Kad је to potrebno. О vecernjoj pиstari Napisao nam је jos Elizabetanac stihove Које ne dosize nijedan osvjetljivac, niti Pиstara sama ! Dakle osvijetli Sta smo izraddli, da gledaoai Моgи vidjeti uvrijedenи seljankи Kako _sjeda na tlo Tavastlanda Као da је njezino !
RAZGRADIVANJE
ILUZ! J E
1
UZIVLJAVANJA
D r а т а t и r g : Kako је sa cetvrtim zidom ? F i l o z o f : Sta је to? D r а m а t и r g : OЬicno se glитi kao da pozornica nета sато tri zida nego cetiri ; cetvrti је tато gdje sjedi риЬ!ikа. РоЬиdије se i odrzava izgled da је ono sto se do gada na pozornici pravo zЬivanje iz zivota, gdje, naravno,
\
... . ...
1
г
,.
fiqs�
f\ & 0 1 1 �
" u
\
208
209
BERTOLT· BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
тi dosad nisтo ovdje igraЦ za sve i vsja koji kире kartи, nego za итjetnost ! R а d n i k : Na koga on тisli pod sve i vsj a? F i l o z o f : Na nas. G l и т а с : Za итjetnost, gospodine ! А vi ' ste jedno stavno i naprosto prisиtni ! MoZda Ьiste se izvoljeli potruditi kиси dalje, gdje cete pronaCi etablisтane и kojiтa vат djevojke ро zelji роkаzији strafnjicи. F i l о z о f : А kod vas djevojke роkаzији strafnjicи sато sиigraciтa и koje sто otтjeno zaтo1jeni da se иzi viтo, sta? D r а т а t и r g : Gospodo тој а, pristojnosti ! R а d n i k : Straznjice је оп иЬасiо и debatи. F i 1 о z о f: А pri tоте nат, и nајЬо1јет s1исаји, pri kazиjи dиse ! G 1 и т а с : А тislite li vi da se to тоzе bez sraтa? А sta тislite S tiт »и nајЬо1јет s1исаји« ? D r а т а t и r g : Lose је sto vi podizete svakи ј аЬиkи razdora . Ne Ьiste li Ьаrет sada, nakon sto ste reagirali s filozof·skim Ьiјеsот, mog1i dje1ovati s fi1ozofskom hladno krvnoscи?
i nedefinirane do kraja, koji vas mogи iznenaditi. Samo sиoeeni s takvim 1ikovima, vi cete prakticirati pravo mis1jenje, naime mis1jenje иs1ov1jeno interesima, иvedeno i praceno osjecajima, mШjenje и sviщ stadijima svjesnosti, jasnoce, efektivnosti.
*
MISLJENJE
F i 1 о z о f: О kakvoт se tи mis1jenjи radi? I је li to тШјеnје protiv osjecanja, ona go1a borba za trijeznost? Zov za trijeznoscи kao : »Nemojтo donositi od1иke и pi j anstvи !<< ili : »Uk1jиciтo razтis1janja !<<, sиocen sa dje1at noscи nasih carobnjaka na pozornic�, vеота је ириtаn, ali to је sато niZi stиpanj . Vec sто pronasli da se тоrато rijeSti.ti ,иvjerenja da se eovjek te� onda pr.Љlliiava umjetni ckom u.Zitkи kad se иda1ji od trijeznosti i Ьlizi pijanstvи vec znamo da је и иmjetnosti prisиtna citava ska1a od tnijeznosti do pijan,s·tva, kao i proturjecnost trijeznosti i pijanstva. - Bilo Ьi sasviт nepotrebno, ра i sтetnja za nase svrhe, da likove i prizore zelimo iz1oziti hladnoт uziтanjи na znanje i odmjeravanjи. Sve s1цtnje, .ocekivanja, siтpatije koje posjedиjemo prema 1јиdiта iz stvarnosti то zето i ovdje ispo1jiti. Vi ne treba da vidite 1ikove koji su sато vrsioci svog dje1a, dak1e j os иpravo omogucavajи svoje nastиpe, nego 1јиdе : pokretne sirovine, neoЬiikovane ·
*
isG 1 и m а с: Znaci li isk1jи0ivanje uzivljavanja k1j.иCivanje svega osjecajnoga? F i 1 о z о f: Ne, ne. Osjecajno иcestvovanje pиЬlike ili g1щnca ne treba da Ьиdе ometano, niti treba Ьiti ometano prikazivanje osjecaja, niti иpotreba osjecaja od strane g1итса. Samo jedan od mnogih izvora osjecaja, иZiv1ja vanje, treba da ostane neiskoriSten, ili barem pretvoren и sporedni izvor. *
D r а m а t и r g : Mi smo sada, koliko smo god za to Ьili sposobni, proиcili one raznovrsne ириtе ротоси kojih ti zеШ иmjetnost teatra иCiniti isto tako poиcnom kao sto је to znanost. Ti si nas pozvao da dје!ијето и tvoт »teatru<< koji Ьi treba1o da Ьиdе naиcna institиcija, а nas cilj ne Ьi treba1o da Ьиdе stvaranje итjetnosti. U stvarnosti sто, тedиtim, da ispиniтo tvoje zelje, morali angaZirati svи svojи итjetnost. Otvoreno priznavsi, g1итесi kako ti hoces i .u svrhи kоји ti zeliS, тi ipak pravimo umjetnost. F i 1 о z о f : То sат i primijetio. D r а m а t и r g : Sada тi se cini da је za to bilo do vo1jno to sto si ti, koji si izbacio toliko onoga sto se opce nito dria1o neophodniт za izvodenje umjetnosti, ostavio na snazi sато jedno. F i 1 o z o f : sta to? D r а т а t и r g : Ono sto si nazvao 1аkосот tog djelo vanja. Znanje da se ovo navodenje necega, prigotovljavanje za риЬlikи, тоzе odvijati sато и vese1oт, dobrocиdnoт raspo1ozenjи, и raspolozenjи и kојет је covjek, na priтjer, sklon i da se sali. Ti si ispravno oznacio тjesto итjetnosti kad si nas иpozorio na razlikи izтedи rada covjeka koji poslиzиje pet polиga na nekoj тasini i covjeka koji se 1opta s pet 1opti. А tи si 1аkоси povezao sa ve1ikoт ozЬi1j noscи drustvenog zadatka. 14
210
BERTOLT BRECHT
DIJALBKТIКA U TBATRU
. G 1 u m а с: Na poeetku me је najviSe oneraspoloZivao tvoj zahtjev da se radi j edino i samo razumom. Razumijes li, misljenje је nesto tako tanko, u osnovi neljudsko. Cak ako Ьi se bas to nazvalo covjecnim, ovdje Ьi se cinila greska jer onda Ьi mi tu nedostaja1o upravo ono zivotinj sko. F i 1 о z о f : А kako sada stoji s time? G 1 u m а с: Oh, takvo mis1jenje mi vise ne izgleda tako tankim. Ono niukoliko ne proturjeci osjecanju. А ја u gledaocima ne pobuduj em samo · misli nego i osjecaje. Mis1jenje mi sada j ednostavno izgleda vrstom ponasanja, i to drustvenog ponasanj a. u njemu ucestvuje citavo tijelo sa svim culima. •
F i 1 о z о f : Protivnici proletarijata nisu jedinstvena, reakcionarna masa. А ni pojedinac koji pripada protivnickoj klasi nije j edinstven, potpuno neprijateljski podesen i pro racunat sklop. Кlasna borba se prostire u njega . Nj�govi interesi ga razdiru. ZiveCi u masi, on је, ma koliko izoli ran, ipak sudionik interesa masa. GledajuCi sovjetski film Oklopnjaca Potemkin, cak Slt i neki burzuji ucestvovali u odobravanju proletarijata kad su mornari izbacili sa broda svoje gulikoze, oficire. Iako ga је oficirska kasta sacu vala od drustvene revolucije, ovo gradanstvo ipak nije tu kastu seЬi potcini1o. Ono se plasilo njenih »presizanja« - protiv sebe samog - koja је stalno dozivljavalo. Nasu prot feuda1izmu, gradani su, eto, Ьi1i ponekad suglasni sa proletarijatom. А pri tom, u takvim trenucima, ti su bur zuji dolazili u pravi kontakt, pun u:litka, s onim elementima 1judskog drustva koji teze naprijed, s proleterskim ele mentima; oni su se osjecali kao dio covjecanstva u cjelini, koje је ovdje SDaZDO i siroko rjesava1o odredena pitanja. Tako umjetnost ipak moze stvoriti izvjesno j edinstvo svoj e puЬlike, koja је u nase vrijeme rascijep1jena na klase. *
Pisac komada42 је sasvim tacno razli kovao pogreske koje su nastale nepridriavanjem njegovih pravila, i pogreske koje su nastale i pored ili cak uslijed pridriavanj a njegovih pravila. »Мој а pravila<< , rekao је on, .
" Radi se, dakako, о samom Brechtu, - ор. D. S .
Puske gospolle Carrar
..treba da primjenjuju samo osobe koje zadriavaju slobodno rasudivanj e, duh protus1ovlj enja i socijalnu fantaziju, i stoje u kontaktu s naprednim dijelom puЬlike, dakJe koji su sami napredni, punovrijedni, misleci 1judi. Ја ne mogu zavezati gublcu volu koji mlatijase. Tako postoji niz gresaka kod mojih glumaca koje ne znace krsenje mojih pravila, jer ј а jednim dijelom nj ihovog ponasanj a n e upravljam. C a k s e i Weigelova odredenih veceri na izvjesnim mjestima raspla kala, sasvim protiv svoje volje i ne koristeCi time izvedЬi. u j ednom komadu gdje је igrala spanjolsku seljankи iz gradanskog rata, trebalo је da prokune svoga sina i pozeli mu smrt jer је vjerovala da se on latio oru:lj a protiv gene rala - и stvarnosti njega sи vec Ьile uЬile generalske trupe, i to pri mirolj иblvom ресаnји. U vrijeme te izvedbe gradanski је rat jos traj ao . Је li to Ьilo zato sto је rat za potlacene tog dana lose stajao, ili је Weigelova iz bllo kojeg drugog razloga Ьila narocito osjetljiva, и svakom slucajи njoj su navrle suze dok је proklinjala vec ubljenoga. Ona nije plakala kao seljanka, nego kao ona koja prikazuje seljanku. Ја ovdje vidim ·gresku, ali ne vidim da је povrije deno neko moje pravilo<< . G l u m а с : N o t o plakanje nije Ьilo oblikovano ! Ono је Ьilo sasvim privatno !
D r а m а t u r g : Sigurno. Ali pisac komadii је odblo zahtjev puЬ!ike da glumci potpuno nestanu u teatarskoj glumi . Njegovi glumci nisи Ьili konobari koji sи imali da serviraju meso i ciji Ьi se privatni, licni osjecaji nazvali bezobraznim nametanj ima. Oni nisи Ьili sluge pjesnika niti puЬiike. Njegovi glиmci nisu Ьili cinovnici nekog politickog pokreta, niti svecenici umjetnosti. Oni su imali da, kao politicki ljudi, unapreduju svojи drustvenu stvar pomocu umjetnosti i pomocu svih drugih sredstava. Uz to је pisac komada Ьlago sudio о razbljanjи iluzije. On је Ьiо protiv iluziie. Na njegovoj је pozornici bilo privatnih sala, impro vizacija i ekstemporiranja koje se nije moglo zamisliti u
starom teatru. F i 1 о z о f:
D r а m а t u r g:
а
nize spomenuti komad је
211
Mozda је on u takvoj Ьlagosti prema tak
vom slиcajnom, neoblikovanom, svojevoljnom ponasanju svojih glumaca sagledao jos jedno sredstvo za potkopava nje njihovog autoriteta? Jer oni svojim shvacanjima ne treba da utisnu pecat neospornoga, ako sam .ispravno razumio .
D r а m а t н r g : Nikako ne treba .
2 12
213
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
DEFINICIJA UMJETNOSТI
iscrp1jenoтe i »Ьасеnоте и okolinи«, i »najve1ebnija<< oko1ina izaziva sато тиtаn refleks ako је sиocen s nјоте bez тogиcnosti da је иpotrijebl ; иpravo neтogиcnost tih тo gиcпosti ovdje ротисије refleks. Neobrazovam covjek cesto ima иtisak 1jepote kad se poostravajи sиprotnosti, kad plava voda postaje plav1ja, zиto zito zисе, vecernje nebo ruтenije.
F i 1 о z о f : Mi sто dovo1jno govorili о tоте za sto se итjetnost тоzе иpotrijeЬiti, kako se тоzе praviti i о сети to ovisi, а и ove sто cetiri noci i тi pravili итjetnost, tako da тоzето riskirati nekoliko opreznih izjava apstraktne vrste о ovoj cиdnovatoj тоеi covjecanstva, nadajиci se da one nece Ьiti iskoristene saтosta1no i same ро seЬi, sasviт apstraktno. MoZda Ьi se, dak1e, тоg1о reci da је итjetnost vjestina da se prigotov1javajи podraZavanja zajednickog ziv1jenja 1jиdi koja трgи proizvesti izvjesno osjecanje, тis1je nje ·i dje1ovanje 1jиdi, kakva sат li.zg1ed ш iskustvo presli kane stvarnosti ne proizvodi и istoj тjeri i na isti naCin. Iz proтatranja i iskиstva stvarnosti итjetnik је stvorio slikи za proтatranje i spoznavanje koja reprodиcira njegovo. osjecanje i тis1jenje. D r а т а t и r g: Nas jezik Шlа dobar li.zraz: umjetnik se p.rodиcira. F i 1 о z о f : On је odlican ako se razитije tako da и итjetnikи covjeka prodиcira sebe, da је umjetnost kada covjek prodиcira sат sebe.
F i 1 о z о f : Tako је итjetnost samosvojna i prvoЬitna тос covjecanstva, koja nije sато zakиkи1jeni тоrа1 ili uljepsano znanje nego saтosta1na disciplina koja protи rjecno reprezentira razlicite discipline. Oznaciti итjetnost podrucjeт lijepoga znaci postи pati sиvise zЬirno i receptivno. Uтjetnici razvijajи итiјесе, to је pocetak. Lijepo је na итјсtniт stvariтa to sto sи итјеsnо naprav1jene. Kada se prigovora da риkо umijece ne тоzе proizvesti umjetnine, tad se izrazoт »риkо« ima na ити jednostrano, prazno итiјесе vaZece samo и jednoт »роdrисји<<, koje nedostaje ostaliт podrucjiтa итjetnosti, koje је, dak1e, и тoralnoт ili znanstvenoт pogledи neи тjesno итiјесе. Ljepota и prirodi је kvalitet koji ljиdskiт сиliта pruza prilikи da budи uтjesna. Oko prodиcira sато sebe. То nije saтostalno zЬivanje, zЬivanje »pri kојет os taje<< ; i nije zЬivanje koje nije pripremljeno drugiт zЬiva njiтa, naiшe drustveniт zblvaпjiтa, zblvanjiтa drugacijeg prodиciranja. Gdje је sirina velike planine bez skиcenosti doline, neoblikovani lik divljine bez oЬlikovane тonstruoz nosti ve1egrada? Опоте tko nije sit oko se ne zasicиje. U
*
G l и т а с : Mrziт sve to govorenje о итjetnosti kao slиskinji drustva. Ovdje sjedi ve1eтozno drustvo, umjetnost иорсе ne spada k nјети, ona ти sато pripada, ona је sато njegova konobarica. Moramo li тi bezиslovno Ъiti sve sате slиge? Ne Ьismo 1i тogli Ьiti sve sami gospodari? Ne тоzе li итjetnost Ьiti jedna gospodarica? Ukiniтo slиge, ра i итjetnicke. F i 1 о z о f : Bravo ! D r а т а t и r g : Sta znaci to bravo? Оvот nekontroli ranoт vikoш odobravanja ti uпistavas sve sto si rekao. Netko treba pred tоЬот sато da se javi kao potlacen, i vec si -па njegovoj strani. F i l о z о f : Nadaт se da јеsат. Sada ga rаzитiјет. On је zabrinиt da Ьisто ga тi тogli preobraziti и ddavnog cinovnika, и najavljivaca cereтonija ili propovjednika тo rala koji radi »итjetnickiт sredstviтa<< . Uтiri se, to ne na тjeravaтo. Glитacka итjetnost тоzе Ьiti posтatrana sато kao eleтentaran 1jиdski izraz koji nosi svojи svrhи и seЬi sатот. Ona је tи drugacija od umjetnosti ratovanja, koja svojи svrhи ne nosi и sebl. Uтjetnost glите spada и eleтentarne drustvene snage, ona pociva na jednoj ne posrednoj drиstvenoj тоСi, na zadovoljstvu ljиdi и drustvu, ona је kao d sam jezik, ona је jezik za sebe. Predlazeт da иstaneтo kako blsтt> оvот priznanjи dali da nesto dulje proboravi и naseт sjecanjи. ·
Svi ustaju.
F i 1 о z о f : А sada, kad sто vec na nogama, predlaZeт jos da izadeтo i da se poтokriтo. G 1 и т а с: Oh, tiтe si sve pokyario. Ја protestira.ril. F i l o z o f : Zasto? I ovdje slijediт jedan nagon, poko ravaт ти se, роstијет ga. А istovreтeno se brineт da se svecanost dostojno zavrsi и Ьапаlnот. Nastupa stanka.
214
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TI:!.ATIHJ
GLEDALISTE DRZAVNIКA
•
F i l о z о f : ViSe vam to ne mogu zatajivati ; nemoguce је to i dalje presucivati : ја ne posjedujem nikakvih sred stava, ni kuce, ni teatra, nijedan kostim, nijedan loncic sminke. Iza mene stoji Nitko. Vase napore, koji Ьi morali Ьiti veci nego svi dosadasnji, ne Ьih vam mogao platiti novcem ; ali mi vas ne mozemo moliti ni za volju slave. Jer mi ne mozemo prиZiti ni slavu. Nemamo novina koje Ьi nase pomocnike ucinile slavnima. Stanka. G l u m а с : Ostalo Ьi, dakle, pri zahtjevu da se radi zbog rada samog. R а d n i k: То је vrlo los zahtjev. То ne bih ni od koga zahtijevao jer i ја to uvijek slusam. »Zar te ne raduje sam rad?<< pitaju me razocarano kad zahtijevam svoju placu. »Zar ne radis zbog rada?<< Ne, mi Ьismo vam u svakom slucaju platili. Malo, jer imamo malo, ali ne niSta, jer rad mora Ьiti placen. D r а m а t u r g: Ја misJim da Ьiste vi prije doЬili um jetnike ako niSta ne dajete nego ako nudite malo para. То sto igraju badava barem ih cini davaocima. G 1 u т а с : Dakle, vi Ьiste bar placali male pare? Ра ја Ьih ih onda uzeo. U svakom slucaju. То sreauje nase odnose i cini ih oЬicnim odnosima, odnosima radnog vre mena. А poklonjenom kljusetu vi eventualno ne Ьiste zagle dali u gublcu, а konacno to upravo treba da bude umjetnost kojoj treba zagledati u gublcu. То sam razumio: ovom kljusetu mora Ьiti stalo do toga da mu se gleda u gublcu. Time smo se о finansijskoj strani u principы. dogovorili. D r а m а t u r g : Izgleda da vam ovdje dobro dolazi lakoumnost umjetnika. On sasvim zaboravlja da se mora odreci jos i toga da se svake veceri preobrazi u kralja. G l u m а с: Zato izgleda da ја u ovom novom teatru smijem svoje gledaoce preobraziti u kraljeve. I to ne u prividne, nego u stvarne. U drzavnike, u mislioce i inzenjere. Kakvu 1i cu ја puЬliku imati ! Ono sto se u svijetu dogada donijecu pred njen sud. I kakvo uzviseno, korisnb i proslav ljeno mjesto се Ьiti moj teatar ako postane laboratorij ovih mnogobrojhih radnih ljudi ! I ј а cu djelovati ро izreci klasika: Mijenjajte svijet, njemu је to potrebno! R а d n i k : То zvuci malo naduveno. Ali zasto ne Ьi smjelo tako zvucati kad iza toga stoji velika stvar?
215
U estetskoj sferi, koju, uostalom, nikako n� treba shva aps?lutno titi >>iznad<< doktrinarne, pitanje po�cnoga post�Je rJ �sav�. o arh1cn au eci, tako se, � koje � estetsko pitan je, Ja lJ a Utilitarno nestaje ovdje na osebuJan nасш : . ?no �е ': Prп� · Ј liJepo o, korisn је sto ono � izjavi u , recimo samo, sml U ovaraJ d o ros na osti l? � � � jenljiva odslikavanja stva� to se slu za ljepotu u nasoj epoh1. >>Sn.<;>VI<< pJesшka napros raksom, obracaju drugom citaocu, drugaciJe i?ove�.anom. S p u а i oni sami su ljudi ove epohe. То Је diJale.ktickl obrat m da a ћlozof plan se Tamo � mjedi. e Kupnj noci j Cetvrto jetnost iskoristi u poucne svrhe rast�ara .u planu umJe� pl nika da svoje znanje, svoje iskustvo 1 svoзa drustvena tanja smjeste u umjetnost.
ORGANON ZA TEATAR.
--- �
с
(I":_S-1954)1
---....._
PREDGOVOR
slijedecem се se razmatranju istra.Zivati kako ы iz gledala jedna estetika izvedena iz odredenog naCina igranja , teatra, koji se nacin vec nekoliko desetljeca prakticki raz vijao U prigodnim teoretslcim izjavama, ispadima i tehnickim uputama objavljenim u oЬiiku primjedaba uz komade aи tora, estetsko se dodirivalo samo uspиt i na razmjerno nezainteresiran nacino Odredena vrsta teatra tи је sirila i1i sиzavala svojи drustvenu funkcijи, usavrsavala Ш procisca vala svoja artisticka sredstva, i smjestala se ili afirmirala u estetici, ako se povela rujec о tome, time sto nije uva.Zavala vladajuce propise и oЬiasti morala ili иkиsа, ili ih је, vec pre;na stanj � Ьitke navodila u svojи koristo Тај је teatar, : recimo, branю svoJи sklonost prema drustvenim tendenci jama time. sto је ukazivao na drustvene tendencije и opce priznatim umjetnickim djelima, gdje one nisu иpadale и oci samo zato sto sи upravo Ьile tada priznate tendencijeo On ј е gиЬljenje svega sto Ьi Ьilo vrij edno spoznavati iz savre mene produkcije oznacio kao simptom raspadanja : optиzi vao је te prodavnice vecernjeg zabavljanja da sи spale na polozaj j edne grane bиr:Zoaske trgovine drogamao Lazne slike drustvenog zivota na pozornicama, ukljиcivsi one takozvanog naturalizma, izmamile su iz njega krik za naucno egzaktnim slikama, а neukusni kulinarizam glиpavih ispasa оСiји Ш dиse - krik za lijepom logikom taЬiice mnozenjao On је prezirno odbacio kult Lijepoga, koji se obavljao uz odvrat nost prema ucenju i preziranje korisnosti - osoЬito posto u
43 Aщ�usta 01948, nakon z�vr�avanja Malog organona, Brecht је zabl о о !Je�ю : �:Го Ј7 rez1me Kupn]e о m1edzo Glavna teza: odredeno ucenje najvazni Je Је UZivanJe naseg razdoЬIJa, tako da u nasem teatru ono mora zauzeti va�no mjesto . Na taj sam nacin mogao postupati s teatrom kao s estet skJm pothvatom, sto ':l?i је ?laks':'lo OJ?iS raznih о novlna o S kritickog stava premi! d� stvenom OSV!Jetu to1me Јое s�шuta m;IJa neculnoga, negativnoga, о neumJetшckoga, koJom ga Је obJ!Je'bla vladaJuca estetika« - ор. Do So
DIJALEKТIКA U TEATRU
217
se vise nije stvaralo nista lijepoo U teznji za teatrom nauc nog razdoЬlja, kad Ьi njegovim planerima postalo isuviSe tegobno da iz magazina estetskih pojmova posиde ili ukradu dovoljno da ih esteti iz stampe pиste na mirи, jednostavno Ьi se zgrozili nad namjerom da »sredstvo u:Zivanja razviju u predmet ucenja, i odredene institиcije pregrade od po prista иzivanja и organe pиЬlikacije« ( Primjedbe uz operu ), dakle da emigrirajи iz carstva Dopadljivogao Estetika, bas tina vec iskvarene i parazitske klase, nalazila se и tako zalosnom stanjи da је teatar doЬivao u ugledu, kao i u slo bodi kretanja, ako se radije nazivao »teatar«o Ра ipak, kad se prakticirao teatar naиcnog razdoЬlja, to nije Ьila nauka vec teatar, te nas mnozenje novina, uz nemogиcnost prak ticnog demonstriranj a и vrijeme nacizma i rata, navodi sad na pokusaj da tи vrstи teatra ispitamo и pogledи njenog polozaja u estetici, Ш da bar skiciramo jednи mоgиси estetikи za njuo Bilo Ьi pretesko prikazati, recimo, teoriju teatarske zacudnosti izvan jedne estetikeo Danas Ьi se cak mogla napisati i jedna estetika egzakt nih naиkao Vec Galilei govori о eleganciji odredenih formula i duhovitosti eksperimenata, Einstein pripisuje smislu za ljepotи otkrivackи funkcijи, а atomski fizicar Ro Oppenhei mer hvali naucni stav, koji »posjeduje vlastitu ljepotи i cini se primjerenim covjekovom polozaju na Zemlji«. Opozovimo, dakle, sigиrno uz sveopce zaljenje, nа§и namjeru da emigriramo iz carstva Dopadljivoga, i obzna nimo, uz jos opCije zaljenje, da odsad imamo namjeru na seliti se н tom carstvuo Postнpajmo s teatrom kao s popris tem zabave, kao sto to prilici u jednoj estetici, i istra.Zimo koja nam vrst zabave odgovara !
''D
Teatar se sastoji u prigotovljavanju zivih slika preda
j om poznatih ili izmisljenih dogadaja medu ljudima, i to н svrhн zabaveo То u svakom slисаји mislimo kad u slije deCim istrazivanjima govorimo о teatru, Ьilo о starom Ш о novomo 20
Da bиdemo obuhvatniji, mogli Ьismo tome dodati i do gadaje medи ljиdima i bogovima, ali posto је nаша stalo samo do odred:ivanja minimuma, ovo moze izostatio Sve kad
218
BERTOLT BRECHT
blsmo, recimo, i poduzeli to pro�irenje, ipak Ы opis naj opcije funkcije ustanove teatra kao jednog Шivanja ostao nepromijenjen. То је najplemenitija funkcija �to smo је na�li za teatar.
/ iiifa
з.
()duvijek је posao teatra, kao i svih ostalih umjetnosti, da z vlja Ijud� Тај mu posao иvijek pribavlja njegovo posebno dostojanstvo ; nikakva ти druga Iegitimacija osim zabavnosti nije potrebna, ova, dakako, bezиslovno. Ni и ko jem slисаји se ne Ы teatar mogao uzdici na visi polozaj time �to Ы se od njega mozda иcinilo trziste rnorala ; teatar Ы u tom slисаји prije rnorao pripaziti da ne bude bas po nizen, �to Ьi se srnjesta desilo kad ne Ы od moralnog иci nio иZitak, i to cиlni иZitak - �to, dakako, rnoralnome rnoze sarno koristiti. Cak se od teatra ne rnoze ocekivati ni poиc nost, u svakom slисаји nikakve vece koristi od onakve koja nastaje иZitkom и giЬanjи, tjelesnom kao i dиhovnom. Te atar mora, naime, srnjeti da ostane ne�to potpиno sиvi�no, �to и tom slисаји dakako znaci da se и stvari zivi zbog sи visnoga. Nicemи nije potrebno rnanje obrane nego иzivanjи.
Prerna torne, ono �to је, ро Aristotelи, za stare obavljala tragedija ne treba nazivati nicim visim ni niZirn od zabav ljanja Ijиdi. Ako se ka:te da је teatar nastao iz kиlta, kaze se sarno da је on postao teatar izlaskom iz njega ; on, jamacno, nije iz misterija preuzeo obrednи рщиkи, vec na prosto i jednostavno иZivanje и njima. А ona Aristotelova katarza, prociscenje strahorn i sa:taljenjem Ш od straha i sazaljenja, jest izapiranje koje se иprilicиje ne samo роmоси иzivanj a vec и samoj Ьiti zbog иZivanja. Tra:ti li se iii pri daje teataru ne�to vise, postiZe se samo postavljanje za njega preniskog cilja.
Sve ako govorirno о visokoj i niskoj vrsti иZivanja, gle dacemo и zeljezno Iice urnj.etnosti, jer ona zeli da se krece visoko i nisko i da Ьиdе ostavljena na rniru ako Ijиdi и tome иzivaju.
DIJALEKTIКA U TEATRU
219
Nasиprot torne, postoje slaba ( jednostavna ) i jaka ( slozena) Шivanja koja teatar moze upriliciti. Ova posljed nja, s kojirna se srecemo u velikoj dramatici, postizи svoja stupnjevanja otprilike kao sto to postize spolna ljиbav ; ona su razgranatija, Ьogatija posredovanjima, proturjecnija i oЬilnija posljedicarna. 7. А иzivanja su raznih razdoЬija prirodno Ьila razliCita, vec prema nacinu kako su to u njlma ljudi zajedno zivjeli. Drugacije su rnorali zabavljati demos helenskog cirkusa pod vladavinom tirana od feudalnog dvora Loиisa XIV. Teatar је morao izrucivati drugaCije slike zajednickog ziv ljenja ljudi, ne sarno slike drugaCijeg zajednickog zivota vec i slike drugacije vrste. 8.
Vec prerna zabavi koja је Ьila moguca i potrebna doticnoj vrsti zajednickog zivljenja ljиdi, likovi su morali Ьiti drugacije proporcionirani, а situacije ugradene u dru gaCije perspektive. Price valja ispricati vrlo razlicito da Ы se ovi Heleni rnogli zabavljati neizbjeznoscи bozanskih zakonitosti, nepoznavanje kojih ne stiti od kazne, oni Fran cиzi gracioznirn sarnosvladavanjem koje dvorjanski kodeks dиZnosti trзZi od velikana ovog svijeta, а Englezi elizabe tanske ere samozrcaljenjem novog individиuma � njegovim slobodnim Шvljavanjem. • 9. А rnora se imati na umи da иzivanje и slikarna tako razlicite vrste gotovo nikada nije zavisilo od stиpnja slic nosti slike s onirne sto odslikava. Netacnost, ра cak i velika nevjerovatnost, malo је iii nimalo smetala, samo ako је ta netacnost posjedovala izvjesnи dosljednost i ako је ne vjerovatnos t blla stalno iste vrste. Bila је dovoljna iluzija nиZnog toka doticne price, sto se postizavalo svakakvirn poetskim i teatarskim sredstvima. 1 mi cesto rado prelazirno preko takvih neslaganja kad se koristimo prilikom da pa razitiramo na dиsevnim izapiranjirna kod Sofokla Ш zrtvo-
220
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
vanjima kod Racinea ili amoknim bjesnjenjima kod Shakes pearea, pokиsavajиCi da se domognemo lijepih ili velikih osjecaja glavnih likova ovih prica.
13.
10.
svih on�h I?nogob:ojnih vrsta slika о znacajnim . Ј�: od medи zbivanJima ljиd1ma koJe sи stari napravili и teatru i koje sи иprkos svojim netacnostima i nevjerovatnostim� zabavljale ljиde, ima ih jos danas zacиdo mnogo koje i nas zabavljajи. 11.
Konstatiravsi sposobnost da uiivamo и slikama iz tako razliCi.tih razdob!ja, sto jedva da је Ьilo mogиce djeci tih krepk1h razdoblja, ne moramo li posumnjati da posebna иzivanja, pravo zabavljanje naseg vlastitog razdoЬija jos иорсе nismo otkrili?
<€)
nas иzitak и teatru mora da је oslablo prema uiitkи · stanh, sve ako nas nacin zajednickog zivota jos иvijek do voljno slici njihovome da Ьismo иорсе mogli uiivati и sli kama iz njihovog razdoЬlja. Мi иsvajamo stara djela ро mоси razmjemo novog postиpka, naime uiivljavanja, koje mи ona ne pruzajи bas mnogo. Tako se nase uiivanje, najve6im dijelom, hrani dz drugih izvora, а ne iz onih koji mora da sи se onima sto Ьiјаhи prije nas tako mocno otvorili. Zato se obestecиjemo jezicnim ljepotama, elegan ' cijqm kompozicije, mjestima koja nam izmamljиjи predodЊе samostalne vrste, иkratko иzgrednim oseЬinama starih djela. Upravo ta poetska i teatarska sredstva sakrivajи neslaganja price. Nasi teatri vise nemajи nikakve sposob nosti ni volje da te price, ра cak i ne toliko stare price velikog Shakespearea, jos jasno ispricajи, to znaci da иcine vjerodostojnim splet dogadaja. А fabиla је, prema Aristo te1и - а ovdje mislimo jednako - dиsa drame. Swma nama vise smeta primitivnost i nebriznost slika zajednickog zivljenja ljиdi, i to ne samo и starim djelima vec i и sa vremenim - ako sи pravljena prema starim receptima. Cijeli nas naCin иzivanja pocinje Ьivati nesavremen. . .А
221
Nase uiivanje и teatru smanjиjи neslaganja и slikama zblvanja medи Ijиdima. Razlog za to: mi se drugacije od nosimo prema onome sto se odslikava od gleda1aca prdje nas. 14.
Kad se, naime, ogledamo za zabavom koja Ьi Ьila nepo sredna, za obuhvatrrim ti potpunim uZivanjem sto Ы nат ga nas teatar mogao dati роmоси slika zajednickog zivljenja ljиdi, moramo gledati na sebe kao na djecu naиcnog raz doЬlja. Nas zajednicki zivot kao ljиdi - а to znaci : nas zivot - и sasvim је novom oblmи odreden naиkama. 15.
Prije nekoliko stoljeca nekoliko је ljиdi, и raznim zem ljama no и pismenoj vezi, podиzelo odredene eksperimente kojima sи se nadali da се prirodi istrgnиti njene tajne. Pripadajиci klasi zanatlija и vec n'юcnim gradovima, oni sи svoje pronalaske predali Ijиdima koji sи ih prakticno isko ristili ne осеkијисi od nove naиke mnogo vise od Iicnih doЬitaka. Zanati, koji sи se dotad koristЩ metodima sto se kroz tisиcljeca gotovo nisи promijenili, sad sи se ogromno razvili и mnogim mjestima, koja sи povezali konkиrencijom, okиpljajиci svиgdje velike mase ljиdi, koje sи organizirane na nov nacin, zapocele golemи proizvodnjи. Uskoro је co vjecanstvo pokazalo takve snage о cijim se razmjerima prije jedva иsиdilo sanjati. · 16.
Као da se covjecanstvo tek sada svjesno i jedinstveno latilo posla da иcini nastanjivom zvijezdu na kojoj preblva. Mnogi njeni sastavni dijelovi, kao ugalj, voda, nafta, pre tvorili su se и Ьlaga. Vodenoj је pari nalozeno da pokrece vozila ; nekoliko iskrica i trzanje zaЬljih bedara otkrise prirodnu silи koja је stvarala svjetlost, nosila zvиk preko kontiвenata i tako dalje. Posvиda se covjek ogledao no. vim pogledom kako da primjeni za svoju lagodu ono sto је dugo vidao ali nikad nije koristio. Njegova se okolina sve duЬlje mijenjala, iz desetljeca и desetljece, zatim iz godine и godinu, zatim gotovo iz dana и dan. Ја, koji ovo pisem,
·
222
BERTOLT BRECHT
BERTOLT BRECHT
223
piseт na jednoт strojи koji је u vrijeтe тоg rodenja Ыо n�pozn��· Ја se krece� � �ovi� voziliтa brzinoт koju тој djed ШЈе тоgао zaтrsllti : шsta se tada nije tako brzo kretalo ; i dizeт se u zrak, sto тој otac nije тоgао. S тојiт осет govorio sат vec preko j ednog kontinenta, ali tek sam zajedno sa svojim sinom vidio pokretne slike ek splozije u Hirosiтi.
na njene pothvate znaCilo kraj njene vladavine. Tako је nova nauka, koja se bavi sustinom ljudskog drustva i koja је os novana ргiје sto godina otprilike, Ьila osnovana u borbl potlacenih sa vladajuCiтa. Otad postoji izvjesni naucni duh u dublni, kod nove klase radnika ciji је zivotni eleтent krupna proizvodnja : odande se na velike katastrofe gleda kao na pothvate vladajucih.
17.
20.
Ako su nove nauke oтogucile tako ogroтnu proтjenu i, prije svega, proтjenljivost nase okoline, ipak se ne тоzе reci da nas nj ihov duh sve ispunjava u presudnoj mjeri. Razlog za cinjenicu da novi nacin тiS!jenja i osjecanja jos stvamo ne proziтa velike таsе ljudi valja traziti u tоте sto te nauke - tako uspjesne u eksploataciji i pokoravanju prirode - klasa koja iт zahvaljuje za svoju vlast, gradan stvo, sprecava da se bave jedniт drugiт роlјет koje jos Iezi u taтi - naiтe medusobnim odnosiтa ljudi pri eks ploataciji i pokoravanju prirode. Ovaj se posao, о kојет svi ovise, obavljao а da nove тetode тisljenja, koje su ga oтogucavale, nisu razjasnile тedusobni odnos onih koji su ga izvrsavali. Novi pogled na prirodu nije se upravio i na drustvo.
No nauka i uтjetnost podudaraju se и tome sto оЬје postoje da Ьi olaksale zivot ljudi, jedna baveci se njihoviт zbrinjavanjeт, druga njihoviт zabavljanjeт. U razdoЫju sto dolazi, umjetпost се crpsti zabavljanje iz nove produk tivnosti, koja moze toliko poboljsati nase zbrinjavanje, i koj a Ьi sата, bude li jednom neoтetana, mogla Ьiti najvece od svih uzivanj a. 21.
Ako se pak sada zelimo predati toj velikoj strasti produciranja, kako nase slike zajednickog zivljenja ljudi treba da izgledaju? Koji је to produktivan stav рrета pri rodi i prema drustvu sto ga тi, djeca jednog naucnog razdoЬ!j a, zeliтo s uzitkoт zallzeti u nэ.Sет teatru?
18.
I zaista, тedusobni odnosi ljudi postali su neprovidniji no sto su ikada Ьili. Zajednicki divovski pothvat na kојет su angazirani cini se da ih sve vise razdvaja, povecanja proizvodnje prouzrokuju povecanja bljede, а eksploatacijoт prirode koristi ih se sато тalen broj i to tako sto eksploa tira ljude. Ono sto Ьi moglo Ьiti napredak sviju postaie prednost nekolicine, i sve se veci dio proizvodnje upotreb Ijava u svrhu stvaranja razomih sredstava za silne ratove. U tiт ratoviтa тајkе svih nacija, pritisnuvsi djecu k sebl, tragaju, иZasnute, nebom za sтrtonosniт izuтiтa nauke. 19.
Као pred nepredvidljiviт prirodniт katastrofaтa starih vreтena stoje danasnji ljudi pred vlastitiт pothva tiтa. Gradanska klasa, koja· ima da zahvali nauci za polet sto ga је pretvorila u vladavinu naтetnuvsi se kao njegov j edini uzivalac, zna dobro da Ы upravljanje naucnog pogleda
22.
Тај ј е stav kriticki. Suocen s rijekom, on se sastoji u regulacij i rijeke, suocen sa vockoт - и cijepljenju vocke, suocen sa giЬanjeт - u izgradnji vozila i letala, sllocen sa drustvom Ll preobraiavanju drиStva. Svoje slike zajednickog zivota ljudi mi izradujeтo za regulatore rijeka, uzgajace vocki, konstruktore vozila i preobrazitelje drustva kojc pozivaтo u nas teatar i тоliто da svoje radosne interese u nas ne zaborave, е da Ьismo predali svijet njihovim umovima i srcima kako Ьi ga mijenjali ро svojeт nahodenju. -
23.
Dakako, teatar тоzе zauzeti tako slobodan stav samo ako se sат preda najzesCiт strujaтa u drustvu i stavi щ bok onih koj i тoraju Ьiti najnesti}Jljiviji da t\\ () velike proтjene. Ako niSta drugo а ono
224
DIJALEKTIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
umjetnost razvijamo и korak s vremenom smjesta tjera nas teatar naиcnog razdoЬlja и predgrada, gdje se tako reci bez ograda stavlja na raspolaganje sirokim m�sama onih sto mnogo proizvode i tesko zive, kako Ьi se oni и njemи щogli korisno zabavljati svojim velikim proЬlemima. Njima се, moZda, tesko pasti da plate nasи иmjetnost i mo Zda nece smjesta · shvatiti nov nacin zabavljanja, а mi cemo и mnogo сети morati da naиCimo kako da pronademo ono sto o�i .tre�aj� i kako ga �о tr�b�jи, ali mozemo Ьiti sigиrni шteresovanJa. Ђ l]иdi, naime, za koje se Cin.i da oш . llllaJи stoJe tako daleko od prirodnih naиka, stoje daleko od d�. np� sai?o z�t? st? sи Ьi!i ddani na razdaljini od njih ; da Ь! 1h_ pnsvoJ!li, ош moraJ� ponajprije sami razviti i prakti cirati novи nаи�и � drustvu, te sи tako aиtenticna djeca naиcnog razdoЬlJ �, 1 teatar to razdoЬlja ne moze se ро1 ne ?krenи. Teatar kojemи је glavni iz ? . vor za?avljanJa prodиktivnost mora od nje иciniti i svojи tem�, 1 to posebz;o re�no danas kad covjeka covjek posvиda spr�cava d� prшzvodi samog sebe, to jest da se izbori za _ da Ьиdе zabavljen i da sam zabavlja. _ SVOJe zbnnJaVanje, Te�tar se . mor� an�aiirati и stvarnosti da Ьi mogao i da Ьi smю prшzvod1t1_ d]elotvorne slike stvarnosti. ·
24.
on�� teatill olaksava da se sto је vise moguce . �.о . topopristima _ naиcavanja i objavljivanja. Jer sve priЬllZlti ako on ne moze Ьiti opterecen svakojakom znanstvenom materijom �оја ти ne omogucava иZivanje, on ipak moze slobo.�no и�Ivati и �сеnји Ш istraiivanjи. On izradиje иpo treЬlJIVe slike drustva, koje mogи иtjecati na drustvo sasvim kao i и igri : on prikazиje kako prosle tako i sa� dasnje dozivljaje drustva za graditelje drustva i to na ta�av n�Cin da se mogu uZivati osjecaji, shvacanj � i impиlsi �ОЈе naJstrasniji, najmиdriji i najaktivniji medи nama сrри IZ dogadaja dana i vijeka. Graditelji se imajи zabavljati m�droscи koja izvire iz rjesavanja proЬiema, jaroscи и kо1и se rnoze korisno preobraziti sиosjecanje s potlacenima postovanjem postivanja ljиdskoga, to jest covjekoljиЬivoga: иkratko svime sto radиje proizvodace. 25. А_ to dozvoljava teatrи i da svojim gledaocima omoguCi . и posebnoj etici njihovog razdoЬlja koja izvire иZivanJe
225
iz produktivnosti. Stvarajиci od kritike, to jest od velike metode produktivnosti, radost, ne postoji na etickom роlји za teatar nista sto mora da cini, а mnogo sta sto more da cini. tak i и asocijalnome moze drustvo иtoliko иzivati иkoliko је to asocijalno vitalno i иkoliko nastupa velicajno. Tada ono cesto pokazиje snage razuma i svakakve posebno vrijedne sposobnosti, dakako иpotrijeЬljene и svrhи raza ranja. А drustvo moze slobodno иZivati i и velicanstvenosti katastrofalno razuzdane rijeke, ako moze zagospodariti njome : tada је njegova. 26.
Za takav pothvat, dodиse, necemo teatar moCi osta viti takvim kakav је on danas. Udimo и jednи od ·tih kиса i promatrajmo njegov иcinak na gledaoce. OgledavajиCi se, vidimo prilicno nepomicne spodobe и nekom cиdnom sta njи : cini se da one naprefu sve misice и krajnjoj napetosti, иkoliko miSiCi nisи opиsteni и krajnjoj iscrpljenosti. Me dиsobno one gotovo i ne saobracajи, njihovo okиpljanje sliCi okиpljanjи samih spavaca, ali spavaca koji nemirno sanjajи jer, kako narod govori о mori, Ieze na ledima. Njihove sи oci, dodиse, otvorene, ali oni ne gledajи, oni Ьиlје, kao sto ne slиsajи nego oslиskиjи. Oni gledajи na pozornicи kao zacarani, а taj izraz potjece iz srednjeg vijeka, iz vremena vjestica i klerika. Gledanje i slиsanje sн aktivnosti, katkad pune zadovoljstva, ali ovi ljиdi kao da sи razrijeseni svake aktivnosti, kao da sи oni ti od kojih se nesto cini. Ovo је stanje odsиtnosЧ duhom и kome se Cini da sи oni и vlasti neodredenih ali jakih osjecaja, to dиЬlје sto glиmci bolje rade, tako da Ьismo mi kojima se ono ne svida zeljeli da oni budи sto је mogиce gori. 27. sto se tice samog sV!ijeta kojJ se pri tome odslikava, iz kojeg se uzimajи isjeeci и svrhи •&tvaranja tih ugodaja i osjecaja, on se ovdje javlja ·docaran роmоси tako malo i tako Ьijednih stvari kao sto sи nesto ljepenke, malo mi mike komadiCi teksta - da se valja diviti teatarskim ljи dima koji tim tako siromasrnm otiskom svijeta uspijevajи da osjecaje svojih pripremljenih gledalaca dirnи toliko moc nije nego sto to иspijeva svijetи samom. •.
15
226
227
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
28.
31.
U svakom slисаји moramo teatarske ljиde osloboditi krivnje, jer oni ta uzivanja, koja im se оtkир!јији za novac i slavџ, ne mogи postiCi niti tacnijim slikama svijeta, niti mogu svoje netacne slike plasirati na manje magican naCin. Posvиda vidimo na djelи njihove sposobnosti slikanja ljиdi ; osoblto nitkovi i manji likovi роkаzији tragove njihovog poznavanja Ijиdi i razlikиjи se meaиsobno. No sredisnji likovi morajи ostati opceniti da Ьi se gledalac lakse po istovjetio s njima, а · svakako se sve crte morajи crpsti iz onog иskog kruga и okviru kojeg svatko moze odmah reCi : da, tako је to. Jer gledalac zeli doCi do posjeda sasvim odreaenih osjecaja, kao sto Ьi to zeljelo dijete kad sjedne na drvenog konja и vrtиljku: do osjecaja ponosa da zna ja hati i ima konja ; do osjecaja lagode da ga pronosi u pro Iazи kraj druge djece ; do pиstolovnih sanjarenja da ga progone iii da ono progoni druge, i tako dalje. Da Ьi dijete sve to dozivjelo, konjolikost drvenog vozila nije posebno vazna, niti njemи smeta sto је j ahanje ograniceno na mali krиg. Gledaocima и tim kиcama vaino је jedino da zamijene ne osoblto dobro poznati svijet pun protиrjecnosti za jedan harmonicni, и snи moguci svijet.
Ranije kao i kasnije teatri sи, naime, bili poprista иZivanja jedne klase koj a је prikovala naиcn.i duh ?.а podrucje prirode, ne иsиаиј�сi se da �и p reda 1 . podru�� e ljиdskih odnosa. I vrlo mal1 proleters� dю. pиbllke trazю је, meautim, ojacan sa�o. nez�atno 1 . nes1�0 a�st�t skim intelektиalnim radшcima, JOS staп nасш zabavlJanJa koji је olaksavao njegov иstaljeni naCin zivota.
29.
Takav је teatar koji smo zatekli pred nas potћvat, i koji је dosad ocito pokazao da је и stanjи da preobrazi nase nadobиdne prijatelje, koje smo nazivali djecom naиc nog v.ij eka, и zaplasenи, vjerujиci, »zacaranи« masи. 30. Istina је : ima tome oko pola stoljeca otkako oni viaajи nesto vjernije slike zajednickog zivljenja ljиdi, i likove koji sи se pobиnili protiv izvjesnlh drustvenih nedostataka ili cak protiv cjelokиpne strukture drustva. Njihov је interes Ьiо dovoljno jak da neko vrijeme voljno podnesи veoma ve Iikи redиkcijи govora, fabиle 1 duhovnog horizonta, jer је svjez vjetar naиcnog duha Ьiо gotovo sparusio иoblcajene cari. No zrtve Se" nisи posebno isplatile. Rafiniranje slika povrijedilo је jedno иzivanje ne zadovoljivsi drиgo. Polje ljudskih odnosa postalo је vidljivo, ali ne i sagledivo. Osje caji proizvoaeni na stari (magican) naOin morali su i sami ostati stari.
32.
smo Ра ipak, koracajmo dalje ! Pa!i ili �spj.el� ! .ошо n� kako l vidJel 11 Nlsmo ! dakle иsred borbe, borimo se, smo. J?ronaSll : st oljn do li Nije ? ve? brego ? � ce pokre vjera v1ы zastor . nesto nam se uskracиje? Pred ov1me 1 . ошmе podignimo ga ! 33. 1•
uru Teatar sto ga zaticemo pokazиje drustvenи st;ukt ne ) и � bl gled и ( stvo r � � ( odslikanu na pozornici ) !!-а kоји . �. eke рпnс1ре na о sю оgпЈе se koJ1 � Edip, sati. иplivi moze sma��ut, �а koje se oslanja drustvo onog vremen�, . �1va. Vellk1 . POJe to se brinu bogovi, oni se ne · mogи kпtizirati: sиdЬше и svoJe de zvijez nose koji , reovi dinci Shakespea smrt i dna иzal ?n?.sna � . vlastitim grudima, izvode svoja z1vot sam1, aJU a ишst se oni , riivo ': nezad jenja amokna bjesn trofa katas , v1ma slom I vi njiho u � ? а ne smrt postaje opscen zrtve ! Barbar�ka se ne moze kritizirati. Posvиda IJиdske u jednu UШJe timaj ri barba da o znam uveseljavanja ! Mi nost. Sacinimo drugaCiju ! 34. tajuCi Koliko 1i се jos dиgo nase dиse morati, napиs а sno � о .? ulaze � d tijelo apno« »nezgr tame m pod zastito : im po videna tijela gore na podijи, da sиdJelиJU u nJihov de oslobo је Kakvo jeni? zabran « »inace letima koji sи nат za duh samo m sretno a, komad tih svih krajи na sto nje . do 1pak . vremena (primjerenu providnost, mimi poredak), aVa kaznJ polete te koje ljenje pogub eno SПOVid zivljujemo jos po kao razuzdanosti ! Mi иpиzimo и Edipa, jer tabui nат jer Otela, U kazne. od stiti ne stoje, i nepoznavanje 15•
228
BERTOLT BRECHT
ljuЬomora jos uvijek zadaje briga, 1i sve оwы о posjedo vanjи. U Wallensteina, jer moramo Ьiti slobodni za kon kurentnи ЬоrЬи, i lojalni, inace ona prestaje. Ove inkи bиsne navike potpomaiu i komadi kao sto sи SaЫasti i1i Tkalci, и kojima se ipak drustvo kao »sredina« javlja и proЬlematicnijem vidи. Posto sи nam silom nametnиti os jecaji, иvidi i impulsi glavnih Iikova, mi, sto se drustva tice, ne doblvamo vise DO StO to »Sredina« daje. 35.
Potreban nат је teatar koji ne omogиcava samo one osjecaje, иvide i impulse sto ih dozvoljava doticno povijesno polje ljиdskih odnosa u kojem se doticna zblvanja odvijajи, vec koji иpotreЬljava i stvara misli i osjecaje sto igrajи odredenи иlоgи pri mijenjanjи samog polja. 36.
Nuino је da se to polje mofe karakterizirati и svojoj povijesnoj relativnosti . То znaci raskid s nasim oblcajem da razlicite drustvene strukture proslih razdoЬlja liSavamo njihovih razliCitosti, tako da sve izgledajи manje Ш vise kao nase razdoЬlje, kojemи se tom operaoijom pmdaje svoj stvo neceg Мо је odvajkad postoj.alo, dak,le neceg naprosto vjecnog. No mi zelimo da im ostavimo Jiljihovи razlicitost i da sagledavamo njihovи prolaznost,· tako da i nase razdob lje moze Ьiti shvaceno kao prolazno. ( U tи svrhи ne moze, dakako, poslиziti lokalna Ьоја i1i folklor, koje nasi teatri иpotreЬljavajи иpravo и svrhu jaceg isticanja istovrsnosti и naCinи postиpanja ljиdi raznih epoha. Kasnije cemo na znaCiti odgovaraj.uca ·teatarska sredstva.) 37.
Ako nase likove na pozornici pokrecemo pomocu drи stvenih pokretackih snaga, i to razlicitih, vec prema epohi, otezacemo gledaocи da se и te likove иzivi. On ne moze naprosto osjecati : »i ја ЬЏl tako djelovao«, vec је najvise sto moze reCi : >>da sam zivio pod tim иslovima« ; ра ako igraшo komade iz svog vlastitog vremena kao povijesne ko I)J.ade, to се mu se okolnosti и kojima sam djelиje mozda talcode иCiniti posebnima, а to је p,ocetak kritike.
DIJALEKТIКA U TEATRU
229
38.
ne smijemo, _dak�o., �a��sljati (n�ti sile (pozadшe), vec 1 DJih stvaraJи tamne kao и) oni nastaj i odriavajи ( i mijenjajи) ljиdi : njih sacinjava ono sto se иpravo desava. Povijesne uslove
39.
p��m� Ako sad neko lice historizira, ako odgovara DIJe li ma, epoha drugim и cije epohi а odgovorilo Ьi drиga Ш _klasi ljima razdoЬ a prem Da, ? svatko sto napro tada ono . l1:lg?. VПJeme, ovdje netko razlicito odgovara ; �а је �iv�o и dan1 on ota, z1 st J v1t :v i1i jos ne toliko dиgo, i1i na SJeno ? al1� opet 1sto �o a t;_ ono odgov cije druga je sumn � и tom p l�zaJ Ьi bez ikakve � orю � odgov o odredeno i tako kako Ьi svatk 1 JOS 1 nе � je pitan tи se li п:_� vlja posta Ne e. vrijem i и to , z�v1, neza� sam, on е je G � ma? vor � drugih razlika и odgo � . . s�1can se?I mjenljivi covjek, onaj, nшme, koJ � �llJ � P.?tpuno to се 1Ic1, .и dlJIV v biti nюra � _ on da је : . оv аsиpro slicnima? Jasno t Iciti иoЬl sliCI и э: se se postici na taj naCin sto се _ tv_a sk1ca, �ОЈ. � svo)s neka imace slika jиca rizira nost. Histo lika jos роkаzији tragove drugih kretat;IJ Jado1 oko izradenog m �or :U. neko crta. Ili, po islimo na covjeka koji dr.zi _go ill �apr?sto eDJe, miSlJ svoje o emen povr lini mijenjajиCi ornica Jeka sиgov da tako ice, izgovarajиci proturjecne recen ice. recen ra vec konfronti 40.
k igran_ja l>Depr :n neceg postojeci odnos prima vid и biVaJ 1 t dnos priro postojece pokretacke snage gube svojи savladive. 41.
�, zaje��o s Na takav nacin vidi regulator ri)eke . ri�ekn1m � п�a fi�t1v � . kon njenim nekadasnjim koritom i mnogнCIJa 1Ic1ta r n1 s�rav . v igura � konf је da � i sto ih је mogla imat dok on u mislima vнli. . no� ш koliCi.na vode dгilgaCi.ja . I nove razgovore polJopnvma misli и сије alist rijekи, socij
230
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
rednih radnika uz rijeku. 1 tako Ьi nas slusalac u teatru tre ba�o da nade dogadaje koji se odigravaju medu takvim po ljoprivrednim radnicima, snabdjevene tim skicoznim tra ·govima i jekama.
dijelova, potpuno nemoguce uplivisati - а ipak mu _se to na sto se ne moze uplivisati javlja kao prisno, а tko Је ne povjerljiv prema prisnome? Da Ьi mu sve . to I_DDOs�vo �a danih zblvanj a ,jzgledalo kao mnostvo dVOJbe�lh �blvan! a: morao Ьi u sebl razviti onaj tudi pogled kOJlШ Је vel1k1 Galilei posmatrao njihanje Iustera. Njega su ti njih�)i za cudili kao da ih nije iscekivao i kao da to kod DJ1h ne shvaca, cime је zatim dosao do zakonitost�. Ovaj kol��o tezak toliko produktivan pogled mora teatar 1zazv_a_�1_ svOJ1Ш slikama zajednickog zivota ljudi. On mora post1c1 d<�; mu se puЬlika cudi, а to se postize tehnikom zacudnost1 po znatih pojava.
42.
Nacin igranja koji је izmedu dva svjetska rata Ьiо iskusavan u berlinskom SchifЉauerdammskom teatru u svrhu prigotovlj avanja takvih slika, pociva па efektu o tu
divanja ili efektu zacudnosti ( Verfremdungseffe kt, V-efek
t). Slika sto zacuduje је takva slika koja dopusta, doduse, da · se predmet prepozna, ali u isto vrijeme cini da on izgled a zacudan. Anticki i srednjovjekovni teatar cinio је svoje Ii kove zacudnima pomocu ljudskih i zivotinjskih maski, azij ski upotreЬijava jos danas muzicke i pantomimske V-efekte. Ti su V-efekti bez sumnje sprecavali uzivljavanj e, ali је ta tehnika pocivala, ро svemu sudeCi, viSe na hipno ticno-suges tivnoj bazi od tehnike uzivljavanja. Drustveni su ciljevi tih starih V-efekata Ьili, prema tome, potpuno razliciti od nasih. '·
45.
Та tehnika omogucava teatru da se za svoje slike koristi metodom nove nauke о drustvu, materijalistickom dij alektikom. Da Ьi dosao do pokretnosti d� stv_a, ovaj me . tod tretira drustvena stanja kao procese 1 sliJed1. te procese u njihovoj proturjecnosti. Za njega sv� postoji . .sa�c:;> и mijeni, znaCi u neslaganju sa s<;>bo?l s��rнm. То. vrч ed1 1 za . osjecaje, mШjenja i st�vov� lJud� . k c:;>JI�a se 1zrazava do tican nacin njihovog zaJedшckog Z1VlJenJa и drustvu.
43.
Stari V-efekti potpuno onemogucavaju gledaocev zahvat U odslikano, ODi ga cine necim Depromjenjivim. U DOYim V-efektima nema niceg Ьizarnog ; samo nenau cni pogled zigose tude kao Ьizarn o. Nove zacudnosti treba samo da do gadajima na koje se moze drustveno uplivisati oduzm u obl Ijezje intimno poznatoga· koje ih danas stiti od zahvat a. 44.
Ono sto se, naime, dugo vremena nije mijenjalo cini se nepromjenjivim. Posvuda nailazimo na zblvanja koja su isuvise poznata da Ьismo se morali potruditi oko njihovo g razuшijevanj a. Ono sto Ijudi zajednicki dozivljavaju Cini im se normalnim Ijudskim dozivljavanjem. Dijete, zivuci u svijetu staraca, uCi kako se tamo odvijaju zblvanja. Kakvi ma upoznaje stvari, takvim a ih i spoznaje. Postoji li netko dovoljno smion da Ьi pozelio nesto povrh toga, pozeljece to samo kao iznimku. Sve ako Ьi spoznao da је ono sto mu је »prividnost« dosudila samo ono sto је drustvo za njega predvidalo, mora mu se uciniti kako је na drustv o, taj mocni skup njemu slicnih Ьiса koji је veci od zbroja svojih
231
)
®
Radost је naseg razdoЬlja, koje ostvaruje tak� mnogobrojne i raznovrsne p�omjen� p:irode, da sve shvaca tako kako Ьismo u nj mogћ zahvacat1 Ima mnogo t? �a и co . vjeku, kazemo mi, od njega se moze mnogo ucн�.1t1. On ne smije ostati kakav j est ; njega t:eba posm �!rat1 ne �amo takvim kakav jest vec i kakav Ь1 mogao bltl. N� moze�o polaziti od njega. vec prema njemu. No to znac1 da se Ја ne mogu naprosto staviti na njegovo mjesto, ve� .n�su� rot ·njemu, zastupajuci sve nas. Zato teatar mora uc1шt1 zacud nim ono sto pokazuje. . •
(
r47.
U svrhu os varivanj a -efekata glumac m�ra. nap�stiti ...s_ ve-sto је naucio О dovode�j � . puЬlike . do uZ1VlJaVaDJa U svoj aOliceDJ . Ne llamjeravaJUC1 da puЬ11ku do�ede � tr��: e- ·smije samog sebe dovoditi и �ra? s. NJegovi m1si�J - --= moraju ostati olabavljeni, jer, na pпmJer, vec, . okretaщe glave s napetim vratnim misiCima »magicno« vod1 za sobom \
"
232
1/� � � � DIJALEKTIКA . U TEATRU
BERTOLT BRECHT
poglede, katkada cak i glave gledalaca, 6ime samo slaЬi svako rasиdivanje ili uzbиdivanje povodom te geste. Neka и njegovom nacinи govora ne Ьиdе popovskog pj evuckanj a ni onih kadenci koje slиsaoce tako иlјиlјkији da propиstajи smisao. (;ak i kad prikazuj e mahnite, on sam ne smije djelovati mahnito ; kako Ьi inace gledaoci pronasli sto to mahnita и mahnicima?
50.
Ni и kojem саsи оп ne dozvoljava seЬi potpuno preo brazenj e и lik. Su.cl kao : ;,Qn nije igrao Leara, on је Ьiо Lear« , Ьiо Ьi za njega porazan. On ima samo da pokaze svoj lik ili, bolje receno, on nета samo da ga dezivi. То ne znaci da kad oЬlikиj e strasne ljиde, mora sam ostati bladan ; to znaci sanю da njegovi licni osjecaji principij elno ne Ьi treba]o da Ьиdи osjecaji nje ovog lika, kako ni osjecaji · njegove pиblike principijel ·ne Ьi postali osjecaji lika. Publika tu mora Ьiti otp odna.
·
umac mora
с Im..
а se poslиzimo jednom pomocnom redodZЬoni· р · d _g ч_mcevog stava, stav pokazivanj a, mozemo osamostallii snab evsi ga po
dj
sebnom gestom, tako da damo glитси da pusi i da re docimo kako on, uvijek kad nam demonstri.ra daljnj i stav izmislj enog lika, ()dlaie svoju cigaru. Ako odstranimo iz te slike svaku иZurbanost. i njenи bezbriznost ne zamislimo kao nemarnи, pred nama је glиmac koji Ьi nas vrlo lijepo
mogao prepиstiti svojim i1i njegovim mislima.
51. Т о ј е osoЬito vaino pri prikazivanjи masovniЋ doga daj a ili kad se okolina dиЬоkо mijenja, �ао и ratovima i revolиcij ama. Gledaocu se moze tada prikazati sveukиpno stanje i odvij anje. On moze, na primjer, slиsajuci kako neka zena govori., u duhи cuti kako' ona i drugacij e govori, recimo za nekoliko tj edana, Ш kako druge zene upravo sada negdje drugdj e drugacij e govore. То Ьi Ьilo moguce postiCi kad Ьi glumica gLurnila kao da је aijelи tи epohu prozivj ela dokraj a, i sada, iz svog sj ecanj a, iz svog znanj a о daljnjem toku, izjavljиje ono sto је и njenim izjavama Ьilo vaZпo u onoj tacki vremena, jer је tи vaino ono sto је postalo vaznim. Takva zacиdnost neke osobe kao »иpravo te osobe<< i »иpravo te osobe upravo sada« moguca је samo ako se ne stvara iluzij a da је glиmac isto sto i lik, а izvodenje isto
<:: injenica da glumac stoji na pozorniCI u dvostrukom svojstvu, kao Laughton i kao Galilei, da pokazivac Laughton ne nestaje u pokazanom Galilejи, а koja је tom naCinu igranj a i dala ime »epskoga«, ne znaCi konacno nista vise по da se pravo, profano zЬivanje vise ne prikriva - ta na pozornici stvarno stoji Laиghton i pokazиj e kako on za miSlja Galileja. Vec time sto Ьi ти se divila, pиЬlika dakako ne Ьi zaboravila na La'ughton_a sve kad Ьi on i pokиsao da se и potpunosti preobrazi и Galileja, no ipak Ьi taj lik tada bez ostatka ирiо njena misljenja о osjeca ·e G1um с Ьi usvojio misljenja i osjecaje lika tako dЭ:,. Ьi _љ__ stvari doslo оп nama nametnиo. Da sprijeci to kr:ll " nje,
Jos је jedna promjena nиZna и glиmcevom posredo vanj slika, koja takode cini to zЬivanj e »profanijim<< . Као sto glиmac ne smije varati svojи pиblikи da na pozornici ne stoji on nego izшisljeni lik, tako је on ne smije varati ni da ono sto se na pozornici zЬiva nij e prostиdirano nego da se dogada prvi i j edini риt1 Scblllerova distinkcij a da m postиpati kao s potpuno rapsod treba sa svojim--do proslim а mimus kao s potpuno prisиtnim44 ·viSe nije tako tacna. I u nj egovoj glumi treba da је sasvim vidljivo kako >>On vec na pocetkи i u sredini zna za kraj << , te оп treba da »tako sasvim zadr:li miгnu slobodи<< . Zivim prikazivanjem prica on pricu svog lika, znajиCi vise od njega i ne od; щ:>seCi se prema kategorij ama Sada i Ovdje kao prema fikciji omogucenoj pravilom igre, nego odijeljиjиCi ih od pojиcerasnjice i drugog mjesta, Cime se omogucava da · vezanosti zЬivanj a postanи vidljive.
�
@'
do jednog j edinog иzorka mШjenjд._ i o�jecanj a, -koji
233
sto i dogadaj .
52.
;
No vec se ovdje morala napиstiti j os j edna ilиzij a : ona da Ьi svatko postupao kao taj lik. Iz »ј а to cinim<< pos•talo ј е »ј-а sam to cinio<< , а sad mora iz »ОП ј е to Cinio« postati j os i >>On је cinio to, а 'ne nesto drugO<< . Isuvise је pojednostavljeno ako se djela odmjeravaju prema ka" Pismo Goetheu od �5. XII 1797.
-
ор.
В. В .
•
234
.
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
rakterи а karakter prema djelima ; protиrjecja izmeaи djela i karaktera pravih ljиdi ne dаји se tako iskazati. Drustveni zakoni kretanja ne mogu se deцюnstrirati роmоси »ideal nih . slиcajeva<<, posto је kretanjи i pokretnome иpravo svojstveno · »oneciScenje« (protиrjecnost). Potrebno је s amo - no to bezиslovno - da se и glavnim obrisima ostvari ne sto slicno eksperimentalnim иvjetima, to znaci da иvijek Ьиdе zaniisliv protиeksperiment. Jer sa drиStvom se ovdje иорсе postиpa kao da cini ono sto Cini kao eksperiment.
Ьо:Ы kIasa. То se J.?П?gima moze uciniti ponizenjem, jer _ on� ?"ШJetnost, kad Ј е Jednom racun isp � acen, smjestajи u _ _ naJvise sfere; no naJVIse se odluke za lJudski rod donose borbom na zemlji, ne и. oЬlacima ; и »vanjskome«, ne и . glavama. N1tko ne moze Ьiti iznad sиkoЬljenih klasa zato st
53.
56.
Sve ako se pri pokиsima i moze koristiti иZivljavanje и lik ( sto pri izvedЬi valja izbjegavati ), ono se ipak smije primjeniti samo kao jedan od vise metoda posmatranj a. Ona koristi pri pokиsima jer је cak prekomjernom pri mjenom od strane savremenog teatra dovelo do vrlo profi njene karakterizacije. No и pitanjи је tek najprimitivnija vrsta иzivljavanja ako glиmac samo иpita : kakav Ьih Ьiо ј а da mi se to i to desi? kako Ьi izgledalo kad Ьih to rekao а ono иcinio? иmjesto da иpita : kako sam vec slиsao da to netko kaze iii vidio da cini? i da tako, иzimajиCi svasta kojim se mogla odvi zdesna i slijeva, izgradi novi jati ta prica i jos ponesto. l Jedinstvo se lika, naime, oЬiikиje nacinom na koji njena pojedina. svojstva protи rijece jedno drиgom...J
Prema tome је izbor stanovista drugi Ьitni element glиm acke иmjetnosti, а on se mora blrati izvan teatra. Preo?raza�anje drustva је oslobodilacki cin isto kao i pre . obrazavanJe pлrode, а teatar Ьi naиcnog razdoЬlja trebalo da prenosi radosti oslobodenja.
�
·
@
an-element glиmacke umjetnosti . Posmatran · е ·е Glumac posmatra bliZnjega svim svojim miSiCima i zivcima и cinu podrazavanja, koji је иjedno misaoni proces. Jer pri pukom podrazavanju doslo Ьi se, и najboljem slиcaju, do posmatranogэ , sto nije dovoljno jer original iskazuje svoje iskaze pretihim glasom. Da od otiska doae do slike, glumac posmatra ljude kao da ono sto oni cine - njemи izvode, ukratko kao da mu preporucujи da razmisli о onome sto cine.
55. Bez nazora i namjera ne mogu se praviti slike. Bez znanja ne moze se pokazivati ; Jk.-a о z эt · ta_je vrijedno znatr?-Ne zeli li glumac Ьiti majmиn iii papagaj , mora pri svojiti znanje о zajednickom zivljenju ljиdi kao suborac и
235
i
/
\
@
Nastavimo nase razmatranje istrazиjиci kako treba, na primjer, glumac da cita svojи иlоgи, polazeci s tog stanovista. Vazno ј е d a on prebrzo " v ·« S..Y!Lako odmah nade najpogodiћjП шtonacijи svog teksta i najzgod niji nacin njegO\'Og izgovaranja, neka ipak iskaz sam ne smatra najprirodnijom stvari, nego neka oklijeva, uzimajиci и obzi svoje орсе nazore. i ruge moguce iskaze иkratko ш�kа zauzme stav nekoga tko se cudi. А to ne. sa o zato d ne Ьi �rerano, naime prije nego sto је procijenio sve iskaze, . а OSOblt.9_e _2E drugih likova, fiksirao odredenj lik, vecj zato i prvenstven� z� to, da Ьi и i gradnjи Iika ugrad o ono : ! go', koJe Је veoma vazno da Ьi puЬlika, koja- pred sta Ija drustvo, uzmogla sagledati zblvanja iz onog иgla iz kojeg na njih moze иplivisati. Uz to glumac mora, иmjesto da na sebe navlaci samo ono sto је njemи primjereno kao »opceljиdsko«, osoblto .posegnuti za onim posebnim, sto njemи nije primjereпo I mora uz tekst memorirati te svoje prve reakcije, ograde knt1 e, _zapanjenjil, ne moZda zato n· acnom oblikovanjи lika budи ponisteni »Upijeni«, nego zato da budи sacuvani i da se mogu pri ijetiti. Jer puЬlika ne mora lik i sve ostalo toliko primiti koliko ј ој on mora upasti и oCi.
�
;
"�
(
m'
f
237
DIJALEKТIКA U TEATRU
236
BERTOLT BRECHT
ziti da и nиZno poJacanoj slici tи nista pojacava cijeli kompleks.
58.
А исепје glиmac treba poduzimati zajedпo s исепјет drugih glumaca, izgradnjи svog lika zajedпo s izgradпjom drugih likova. Jer пajmanja drustveпa jediпica nije covjek, пеgо dva covjeka. I и zivotи mi se medиsobпo izgradujemo.
__
Glumac ovladava svojim likom kriticno slijedeci nje gove razпovrsпe izraze, kao i izraze пjegovih protиlikova i svih drugih likova komada. 63.
Ovdje treba ропе�tо пaиciti od loseg оЬiсаја пasih teatara da se vladajиCi glиmac, star, »istice« i time sto mu svi drugi glumci sluze : оп cini svoj lik strasnim ili mudrim time sto partпere prisili da svoje likove исiпе plasljivima Ш pazljivima, i. tako dalje. Vec i zato da Ьi svi иZivali tu prednost i time posluzШ fabuli, trebalo Ьi da glиmci па pokusima povremeno izmijene uloge sa svojim partnerima,. kako Ьi likovi jedan od drugoga dobili ono sto jednome. od drugoga treba. No za glumce је dobro i da se sretnu sa svojim likovima и kopiji ili pak и drugacijem olicenjи. Kad ga igra osoba drugog spola, Iik се jasnije odati kojeg је spola, kad ga igra komicar, па tragicni ili komicпi naciп, primice nove vidove. Sto је najva:lnije, glиmac time sto paralelno razvija protиlikove, Ш bar zastиpa njihove pri kazivace, osigurava оd1испо -dru.stveno stanovis-te s kojeg izvodi svoj lik. Gospodar је gospodar samo tako kako ти to· njegov sluga dopusta da bude, i tako dalje.
1 ·
Ш
r(
)
Bezbrojni sи postиpoi .izgradivanja vec izv:rseni па Iiku_ о casa kad је on stupio medu druge likove korriada, i glи mac treba da memorira svoje tekstom potaknute pretpo tavke о tome. No sada on saznaje mnogo viSe о sebl zahvaljиjuCi postupanju likova и komadи prema njemu.
GV
izgubl, vec da
62.
59.
60.
ne
)
/
Podrиcje stavova koje likovi medиsobno zaиzimajи na- zivamo gestiбnim podrucjem. DrZaпje tijela, Шtonaciju i izgled lica odredиje 'drustveni gestus : likovi se medusobno grde, hvale, РQисаvаји, i tako dalje. I naoko naj.privatnijli stavovi, kao izrazi tjelesne boli u bolesti, ili religiozni, spa daju и stavove koje covjek zauzima prema covjekи. Тi sи gesticni izrazi veCiпom vrlo slozeni i proturjecni, te se пе mogu izraziti jednom jedinom rijeci. Glumac mora ра-
·
r')..
Da Ьismo dosli do gesticпog saddaja, prodimo pocetne prizore j ednog пovijeg komada, mog :livota Galilejevog. Posto zelimo takode ispitati kako se · razliCiti izrazi medu sobпo rasvjetljиjи, pretpostavicemo da nije и pitanju prvo иJ?oznavanje s tim komadom. Оп poeinje jutarnjim pra пJem cet•rdesetsestogodisпjaka, koje ovaj prekida pretura пjen; ро �jigama i lekcijom djecaku Andreji Sartijи о Suncevom S!Stemи. Ne moras li, ako to misliS proradivati, mati da cemo svrsiti sa vecerom sedamdesetosmogodis пjaka, kojeg је isti taj иcenik upravo zaиvijek пapustio? Galilei se и medиvremenu strasnije izmijeпio по sto Ьi se to zЬilo samim proticaпjem vremena. Оп zdere s пeza иst::vijivom pohlepom i nista drugo vise пета и glavi, а svoJe se zadace пaucavanja rijesio па sramotan пacin kao tereta, оп koji је пekad пepa:lljivo pio mlijeko za dorucak zЬog poblepe za ;poucavanjem djecaka. No pije li on to mlijeko zaista sasvim nepa:lljivo? i ' e l i пjegovo иZivaпje и picu i praJnju isto sto i иzivanje и novoj misli? Ne za ravi : on misli radi пaslade ! Је li to dobro i1i lose? Savjetиjem ti, posto -kroz cijeli lюmad neces и tome пасi nista stetпo ро drostvo i posto si sam, пadam se, hrabro cedo naи6nog -razdoЬlja, da to !Pri.k�es kao dobro. No upamH dobro da се se s tom stvari desavati jos ffinogo Ма stra5пo. s пјоm се blti u vezi 6injenica da се oovjek koj
238
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
Zeтlje oko Sunca poduzeces s izvjesnoт ZиrЬот, posto ti se on ne placa, а evo se j avlja strani, bogati иcenik, i pridaje vreтenи иcenjaka vrijednost и z!atи. On nije zainteresiran, ali тоrа Ьiti иslиZen, ta Galilei nета sred stava, i takb се ovaj stajati izтedи iтиcnog i inteligentnog иcenika i иzdisиcи Ьirati izтedи njih. Novaj lijи ne тоzе тnоgоте naиciti, ра dozvoljava da ga on роисi ; on saz naje о teleskopu izuтljenoт и Holandiji: na svoj se nacin koristi отсtаnјет jиtarnjeg rada. Dolazi kиratoг иniver ziteta. Galilejeva predstavka za povisenje place odbljena је, univerzitet ne placa rado za fizikalne teorije ono sto placa za teoloske, on zeli od Galileja, koji se konacno _ krece na slabo cijenjenoj razini istrazivanj a, dnevnи koпst. U naCinи kojiт Galilei nиdi svoj traktat priтijetices da је navikao na odbljanja i ispravljanja. Kиrator ти skrece painjи na cinjenicи da је и RepиЬlici Veneciji zajaтcena sloboda istrazivanja, iako је slabo placena ; on odgovara da ne zna sta Ьi росео s tот slobodoт ako ти тanjka slo bodno vrijeтe sto ga osigиrava dobra placa. Ucinices is pravno ako ne nades da је njegovo nestrpljenje isиv1se osorno, inace се njegovo siroтastvo ostati prikraceno. Jer nedиgo poslije toga nalazis ga и razтisljanjи koje t;�i _ nаисшh izvjesna razjasnjenja : navjestitelj novog razdoЬlJa istina razтatra kako da RepиЬlikи prevari za novac nи deci јој teleskop kao svoj izит. Sато nekoliko skиda, vidjeces zacиden, vidi on и novoт izити, koji istrazиje · sато da Ьi ga prisvojio. No podes li dalje, do . drugog prizora, otkrices da је on, prodajиci taj izuт venecijansko� Signoriji govoroт ponizavajиCiт · ро svojiт laiiтa, ovaJ novac veG gotovo zaboravio jer ј е uz vojno iznosio i jedno astronoтsko znacenje tog instruтenta. Roba na .сiји sи ga proizvodnjи иcjenom prinиd�li - nazivaтo t0 sad :'ес . . tako - pokazиje visoke kvalltete иpravo za ono Istraztva nje koje је тоrао prekinиti da nји proizvede. Dok on na ceremoniji, priтajиci, polaskan, nezasluz�ne pocasti, исе nот prij ateljи nagovjestava cиdesna otkпca - nетоЈ_ pre vidjeti kako ОП to teatralno cini - �иsresces kod Djega тnogo dиЬlје иzbt�denje пеgо sto ga је izazvao izgled na novcani dobltak. No ako, gledajиci tako, njegovo sarlatan stvo ne znaCi vrlo тriogo, ono ipak pokazиje kako је taj covjek odlиcan da pod� lakiт р�tет i d� se svoJ�т rа� тот koristi kako na шske tako 1 na uzv1sene nасше. Vaz niji ти ispit predstoji, i ne olaksava li svako zakazivanje slijedece?
64.
·
239
Титасесi takav gesticni тaterijal, glитас ovladava likoт ime-sto vladava f'liЬlllom. ек polazeci od nje, od ogranicenog sveu иpnog zblvanja, on тоzе, kao и jednom skokи, doci do svog konacnog lika, koji и sebl prevladava sve pojedine crte. Kad se potpиno nacиdio protиrjecjiтa и razniт stavoviтa, kad zna da i svojи pиЬliku тоrа tiтe zacиditi, cjelina fabиle се ти dati тogиcnost spajanja protиrjecnosti ; jer fabиla kao ograniceno zblvanje daje od redeni sтisao, to jest od тnogih тogиcih interesa zado voljava samo odredene interese. .
Q
Sve ovisi о abuli, ona је srz teatarske priredbe. Za ista;-iZ onoga sto se esava zzmedu ПJih, ljиdi i crpu sv� sto тоgи diskиtirati, kritizirati, тijenjati. Sve ako onaJ posebni covjek koJega glumac izvodi, и konacnoj liniji ne тоzе Ьiti priтjeren sато оnоте sto se desava, ipak је to и prvoт redи tako zato sto је dogadaj иpadljiviji ako se teatra vrsi na jednoт posebnoт covjekи.. Veliki potlr је fabula, с · elokиpna koтpozicija sv· gesticnih zblvanja, koJ a sadгZi objave i iтpиlse kakvi sada treba da sacinjavajи zadovoljstvo puЬlike. 66.
Svaki pojedini dogadaj posjedиje jedan teтeljni ge stиs : »Richard Gloиcester prosi иdovicu svoje zrtve« ; »Pra va se тајkа djeteta pronalazi ротоси krиga kredoт« ; »Bog sklapa sa davlom okladu za dиsu doktora Faиsta« ; »Woyzeck kиpuje jeftin noz da иЬiје svojи zenu«; i tako dalje. Pri grиpiranjи likova na pozornici i kretanjи grupa valj a potrebnu ljepotи prvenstveno crpsti iz elegancije s kојот se gesticni тaterijal izvodi i stavlja pиЬlici na иvid. 67.
Posto se pиЬlika ne sтije pozivati da иskoci и fabulи kao и rijeku koja Ьi је оvато 'i onamo neodredeno nosila, to pojedini dogadaji treba da bиdu povezani tako da se is taknu cvorista. Dogadaji ne smiju slijediti neopazice, vec mora postojati rriogиcnost da se medи njih intervenira sиdom. ( Ako interes Iezi иpravo и nejasnoci prvoЬitпih od-
.
l40
24 1
BERTOLT BRECHT
DlJALEKТIКA U TEATRU
nosa, onda treba bas. ta okolnost postati dovoljno zacudna. ) Dijelove fabule valja, dakle, brШjivo suprotstaviti time sto -се se svakome dati vlastita struktura jednog malog komada omadu. U tu је svrhu najbolje iznaCi za svakoga od njih . naslov kao sto su one u proslom odsjecku. Naslovi treba da sadrie diustvenu poantu, ali da ujedno nesto kazuju о pozeljnom nacinu prikazivanja, to jest da, vec prema slu caju, imitiraju ton naslova kronike ili balade ili novina ili opisa oblcaja. Jednostavna је vrst zacudnog prikazivanja, na primjer, ona kakva se in'ace primjenjuje za proucavanje oblcaja i navada. Posjeta, postupak prema neprijatelju, sa stanak ljubavnika, drustveni ili politicki dogovori, mogu se donijeti kao da se prikazuje naprosto neki oblcaj koji u tim mjestiшa vlada. Tako prikazano, jedinstveno i po sebno zblvanje doblva neoblcno oЬiljezje jer se javlja kao nesto opcenito, sto је preSlo u oblcaj . Vec samo pttanje је li trebalo ili sto је od njega stvarno trebalo postati oblcaj, cini zblvanje zacudnim. Pjesnicki stil kronika moze se pro ucavati u sajmenim catrljama zvanim panorame. Posto uCiniti nesto zacudnim znaci istovremeno ga i istaknuti, to se neka zЬivanja mogu prikazati naprosto kao cuvena, kao da su орсе i odavno poznata, cak i u pojedin:ostima, te se trudimo da se nigdje ne ogrijesimo о predaju. Пkratko : moguce је zamisliti mnogo nacina· pripovijedanja, poznatih i onih sto ih jos valja otkriti.
krvavo djelo odgovori drugim krvavim djelom, odlucivsi se cak i na izagnanstvo, Hamlet se sastaje na obali s mla dim Fortinbrasom, koji је sa svojim trupama na putu za Poljsku. Svladan ratnickim primjerom, on se vraca i u barbarskom krvoprolicu. pokolje svog strica, svoju majku i samog sebe, prepustajuCi Dansku Norvezaninu. U tim se zblvanjima vidi kako ovaj mladi ali vec ponesto okrupnjao covjek vrlo nedostatno primjenjuje пovi razum sto ga је stekao па Univerzitetu u Wittenbergu. Razum ga ometa u feudalnim poslovima u kakve se vratio. Prema nerazumnoj praksi njegov је razum potpuno nepraktican. Konacno on pada kao tragicna zrtva suprotnosti izmedu takvog rezoni ranja i takvog djela. Ро mom Ьi misljenju ovakvo citanje tog komada, za koji su moguc� i druga citanja, mogla za nimati nasu puЬliku.
·
68. Kako i sto valja ciniti zacudnim ovisi о tumacenju koje zelimo pridati cjelokupnom dogadaju, pri cemu teatar moze krepko driati na umu interesovanja svog vremena. Izaberimo za primjer stari komad Hamlet. Suocen s krva vim i mracnim tokovima vremena u kojima ovo pisem, sa zlocinackim vladajucim klasama, s rasirenom sumnjom u stalno zloupotreЬljavani razum, mislim da tu fabulu mogu ovako citati : Vrijeme је ratno. Hamletov otac, kralj Dan ske, u pobjedonosnom је otimackom ratu uЬio kralja Nor veske. Dok se sin ovoga, Fortinbras, sprema za novi rat, i danskog kralja uЬije vlastiti brat. Braca ubljenih k,raljeva, sada i sami kraljevi, odvracaju rat ria taj nacin sto se пor veskim trupama dozvoljava da predu preko danskog teri torija u otimacki rat protiv Poljske. No u meduvremenu . је mladog Hamleta duh njegovog ratnickog оса pozvao da osveti izvrseпo zlodjelo. Nakon izvjesnog oklijevanj a da na
69. Sva napredovanja, naime, svako oslobodenje produkcije od prirode koje vodi preobrazaju drustva, svi oni pokusi u novom smjeru sto ih .је covjecanstvo poduzelo da poboljsa svoje stanje, daju nam, Ьili oni u literaturama opisani kao uspjeli ili neuspjeli, osjecaj trijumfa i povjerenja, i pri bavljaju nam Шivanje u mogucnostima mijene svih stvari. То izrafava Ga1ilei kad kafe: »Ро mom је misljenju Zemlja veoma plemeпita i dostojпa divljeпja s obzirom na tako mnoge i tako razlicite promjene i geпeracije koje se ne prestano javljaju па njoj .« ·
®
. Tumaceпje fabule i пјепа traпsmisija pomocu prik glavпi 'е posao teatra. Pri tome glumac ladnih zacudп пе ciпi sve, iako se пista пе smije ciпiti bez obaziranja па пјеgа. Fabulu tumaci, izпosi i izlaze teatar kao cjelina glumci, oЬlikovatelji pozornice, maskeri, krojaci kostima, muzicari i koreografi. Svi опi ujediпjuju svoje umjetnosti u zajednicki pothvat, pri cemu se, dakako, пе odricu vlas tite samosvojпosti. / 71. -
""'-"�.,.Ј:.:.�='� pokazivanja, . koji uvijek prati odredeпu os bu па koju s kazuje, пaglasavaju muzicka оЬrасапја puЬlici u pjesmama. Zato glumci пе treba da »prelaze« и 16
242
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
pjevanje, nego da ga j asno razgranice od ostaloga, sto је najkorisnije podиprijeti i posebnim teatarsk' erama, kao S!Q... Sи- izmjena- osvjetljenj>izraiavanjem<< na taj naCin sto се naprosto li.z sebe izbaciti иgodaj koji је pri zbl vanjima spopada. Tako se Eisler, na primjer, uzorno po brinиo za povezivanje zblvanja napravivsi ·uz maskeradи cehova, и karnevalskom prizoru Galileja, trijumfalnи i pri j etecи mиzikи koja ukazиje na buntovriicki obrat sto ga niд narodni slojevi dаји astronomskim teorijama ucenjaka. Slicno tome, и Kavkaskom krugu kredom bladan nacin pje vanja pjevaca koji opisиje kako sluiavka spasava dijete, sto se na pozornici pantomimski prikazиje, ogoljиje иzase vreш оте majcinski osjecaj moze postati �Il.OIIl.l.S a:Ьosti. ako se muzika moze иspostaviti na mnogo naCina i potpиno samostalno, zauzimajиci na svoj nacin stav prema temama , no moze i sluziti naprosto raznolikosti и zabavljanjи.
ш·
73. I pred koreografijи opet se postavljajи realisticke za dace. Zablиda ј е iz nedavne proslosti da ona nema sta da radi pri slikanjи »ljиdi kakvi oni zaista јеsи<< . Ako иmjet nost zrcali zivot, ona to Cini роmоси posebnih zrcala. Umjet nost ne postaje nerealisticna ako mijenja proporcije, nego ako ih mijenj a tako da pиЬlika koja Ьi se tim slikama prakticno koristila za svoje иvide i impиlse и stvarnosti pretrpi neиspjeh. Dakako, potrebno је da stilizacija ne ukida prirodnost vec da је uzdize na viSi stиpanj . U svakom slucajи, teatar koji sve crpe ;iz gestusa ne moze Ьiti bez koreografije. Vec sama elegancija nekog pokreta i Ijup kost grupiranja zaeudиjи, а pantomimsko iznalaienje mnogo pomaze fabиli.
(Jёanog 1
72. Као sto se muzicaru vraca njegova sloboda time sto vise ne mora stvarati иgodaje koji риЫiсi olaksavajи da se neobuzdano preda zblvanjima na pozornici, tako i oЫi kovatelj pozornice postaje veoma slobodan kad pri iz gradnji mjesta radnje vise ne mora postici ilиzijи nekog prostora ili predjela. Dovoljni sи ти nagovjestaji, no oni morajи iskazati viSe povijesno ili drustveno .zanimljivog nego sto to cini stvarna okolina. u moskovskom Jevrejskom teatru45 pozornica koja је podsjecala na srednjovjekovni tabernakl иnosila је zacиdnost и Kralja Leara ; Neher је postavio Galileja pred projekcije zemljopisnih karata, do kиmenata i иmjetnina renesanse ; и Piscatorovom teatru Heartfield ј е иpotrijeblo za Bud.enje Tai Yanga pozadinи od ispisanih zastavica koje sи se okretale ЬiljezeCi mijene politicke sitиacije, koje osobama na pozornici ponekad nisи Ьile poznate.
" Rec је о slavnoj izvedЬi Kralja Leara teatra Habima g. 1935. sa Mikhoelsom kao Learom, u reziji Radlб\•a i scenografiji (•oЬlikovanju po zornice•) ТШеrа - ор. D. S .
243
74. I tako neka sve sestrinske иmjetnosti glиmacke иmjet nosti Ьиdи ovdje иzvanice, ne zato da sacine »Gesamtkиn stwerk<<46, и kome se sve gиЬе i rastvarajи, vec zato da zajedno sa glumackom umjetnoscи na svoje razlicite na cine иnарrеdији zajednickи zadacи. А njihovo se medи sobno saobracanje sastoji и tome da j edna drugи cine zacиdnom.
75.
А ovdje se treba jos jednom podsjetiti da је njihova zadaca zabavljanje djece naиcnog razdoЬlja, i to radosno i cиlno zabavljanje. Posebno mi Nijemci ne mozemo to nikada precesto ponavljati, jer ,kod nas sve veoma lako ot klizi и netjelesno i nezorno, poslije cega pocinjemo govo riti о nazoru na svijet posto se sam svijet vec rastvorio. cak ni materijalizam kod nas nije mnogo vise od ideje. Od spolnog uiitka kod nas nastajи bracne dиZпosti, umjetnicki иzitak slиzi obrazovanjи, а pod иcenjem ne razumijevamo veselo иpoznavanje, vec иlijevanje и glavu. U nasem sagle davanjи nema veselog ogledavap.ja, а da Ьismo se iskazali, ne иkazиjemo na to koliko smo se s necim zabavljali nego koliko smo se oznojili. " Cjelovita dramska umjetnina u Wagnerovom tem1inu i smislu sin· teze ројеdшЉ umjetnosti - ор. D. S. 16•
244
245
BERTOLT BRECHT
DIJALEKTIКA U TEATRU
76.
siromasan i nejasan za teatar о kome se radi ; on traii tacnij a odredenj a, i od njega se vise trazi. Osim toga је on stajao isuvise nepomicno nasиprot pojmu dramskoga, cesto ga је isuvise naivno pretpostavljao kao premisu, recimo u smislu : »Dakako« da se иvijek radi i о zЬivanj ima koja se direktno odigravaju, i posjedujи sva ili mnoga obiljezja momentanoga ! ( Na isti, ne иvij ek neopasni nacin pret postavili smo i kod svih novina da to jos иvij ek ostaje teatar - а ne postaje recimo naucna demonstracij a ! )
Treba jos govoriti о .isporuOivanjи publici onoga sto se izg.radilo na polшsima. Т·и је potreЪno da se sama igra zasniva na gestиsи predaje neceg dovrsenog. Pred gledaoca dolaze sada cesto koristeni i odabrani elementi, ра pri gotovlj ene slike morajи Ьiti isporucene u potpuno budnom stanjи, kako Ьi mogle Ьiti primljene u potpuno budnom stanju.
77. Slike se morajи, naime, povuci pred odslikanim, ргеd zajednickim zivljenjem ljиdi, i uzivanje u njihovom savr senstvu treba da se podigne na stиpanj. viSeg Шivanja и ci njenice da se s pokazanim pravilima tog zajednickog ziv ljenja postupa kao s provizornim i nesavrsenim,..Jl tаkмщр uZivanju teat LSt�vlj gled rodukt" im nadilazeCi svom teatru gledalac moze и svojim strciliovitim · nikad dovrsenim radovima, pomocu kojih seЬi osigurava zbrinj avanje, Шivati kao и zabavljanju, zajedno sa straho vitoscu svoje neprestane mijene. Neka se. on ovdje proizvodi na naj laksi nacin ; jer najlaksi је nacin postojanja и um jetnosti.
�
DODACI UZ
MALI ORGANQN41
Ne radi se samo о tome da umjetnost iznosi ono sto treba nauciti и zabavnom oblikи. Protиrj ecnost izmedи ucenj a i zabavlj anja mora se fiksirati j asno i kao znacajna - и vrijeme u kome se stice znanje da Ьi ga se dalje pro dalo ро sto visoj cijeni, i и kome cak i visoka cijena onima koji је placaju jos omogucuj e izraЬljivanje. Tek kad је produktivnos t oslobodena, moze se ucenje preobraziti u zabavljanje а zabavljanje u ucenje. *
Ako se sad napusta pojam »epski teatar«, ne napusta se korak prema svjesnom dozivljavanjи sto ga on sada kao i ranije omogucava. Samo sto је taj pojam isиvise
" Ovi su dodaci napisani g. 1952-54. nakon provjere •Malog orga nona• и praksi Berliner EnsemЫea. Prve Ј. е dodatke Brecht dodijelio odre �enim paragrafima •Organonac, te p rvi i е uz §3, drugi i treci uz §4, cet vrti uz §12, peti uz §19, �esti uz §45 , sedmi i osџli uz §53, а deveti uz §55; ostali su nerazvrstani - ор. D. S.
*
I pojam »teatar naиcnog razdoЬlja« ШЈе dovoljno sirok. U >>Malom organonи za teatar<< је ono sto se moz� nazvati naucnim razdoЬljem moZda dovoljno izvedeno, ali sam termin, и oЬlikи и kojem se oЬicno иpotreЬlj ava, isu viSe је · иЬiасеn. *
Uzivanj e и starim komadima postaje tim vece cim se vise mozemo prepustiti novoj , nama primjerenoj vrsti Шi vanja. U tu svrhи moramo culo za historiju - koje nат treba i za nove komade - razviti u pravu culnost48• *
U vremenima preokreta, strasnim i plodnima, pokl� paju se veceri zalazece Jdase s jutri�� uzlю:ece. То sи sVI tanja u kojima Minervina sova роСШЈе svoJe letove. *
!
�
Teatar naucnog razdoЬlja sposoban је od d j a �ktike uciniti Шivanj e. Iznenadenj a logicnog napredovan] a Ili sko kovitog razvoj a, nestaЬilнosti svih stanja, •.duhov tost pr� udi, turjecja i tako dalje, to �u zab avljan.ia• . ziyo �oscu _ 1 rakao a ZIVlJenJ t иm]etnos acaJtl j Ona procesa. i stvari
�
ч
dost zivljenja. . Sve umjetnosti doprinose najvecoJ иmjetnosti, umjetnosti zivJjenj a.
" Na�i teatri oЬicavaju da izvodeei komade iz dru!dl! e_Poha '!'ri su ono �to ih dijeli od nase, da ispunjavaju jaz'?ve, da prekriy!!JU r;z!ike. Ali gdje ostaje tada uzivanje u pre�ledu, � udaiJenom, u razlic1tom. А to је uЉ·anje ujedno i uzivanje u bliskom 1 vlastJtome! - ор. В . В.
246
BERTOLT BRECHT *
Za nasи је generacijи korisno poslиsati opomenи da se pri izvodenjи izbjegava иZivljavanje и lik, ma koliko ta opomena Ьila apod.ikticka. Ма koliko odlиcno ta generacija naime slijedila ovaj savjet, j edva da се g� moCi и pot punosti иva2:iti, i tako се najbr:Ze doci do one prave raz do:n� pro и�jecnosti izJ:?edи dozivljavanja i prikazivanja, _ opravdavanja i kritiziranja, koja uZIVlJ a�anJa 1 pokaZivanJa, se traz1. А иnиtar toga do primata kriticnoga.
�
/
!){ � .
.
рrotиrje.cnost х _ dи IgranJa ( demonstriranja ) i do1zme
zivljavanja (иZivlja"anja ) neuke glave shvacajи kao da se и radи glumca j avlja samo jedno ili samo drugo ( ili kao da se ро »Malom organonи« samo igra, а ро starom nacinи samo dozivljava ). U stvarnosti se dakako radi о dva pro �ivn�ck� zblvanja. oja se и radи glиmca ијеdinјији (njihovo JavljanJe ne sadrz1 samo malo ovoga i malo onoga ). Iz borbe i napet� sti ?Ьаји . protиrjecj a, .Јсао i �ove dцhine, . _ glиmac IZVlac1 svoJa prava dJelovanJa. IzvJesna krivnja na '"""Гoinesporazиmи i1 mora se pripisati i stilи »Malog orga nona«. On cesto zavodi tl Ьlиdnји time sto moZda isиvise nestrpljivo i iskljиcivo daje »glavnи stranи protиrjec nosti«49.
�
*
Ра ipak neka se иmjetnost obraca svima i neka sa svo jom pjesmom sиprotstavi tigru. Ne tako rijetko an dopиsta i da se s njime pjeva ! Nove ideje, spoznatljive kao plodne bez obzira na to kome се donijeti plodove, dolaze nerijetko iz uzlazecih klasa »gore« i prod.iru и 6иdi koje Ьi se zapravo morale od njih ograditi da zadr:Ze svoje klasne prednosti. Jer pripadnici jedne klase nisи imuni prema idejama koje njihovoj klasi ne koriste. Isto tako kao sto pripadnici pot la�enih klasa mogи podleCi idejama svojih tlacitelja, tako i pnpadnici tlaciteljskih klasa pod.lijezи idejama potlacenih. U odredena vremena klase se bore da predvode covjecan stvo, i strast da Ьџdи njegovi pioniri i da napredиjи mocna је medи ; mima koji nisи и potpunom propadanju . Kad је
.
Jedna
.
" Мао Ce-tw1g, •О proturjecju• : od 6Ьiju strana jednog protнrjecja obaYezno glaYna strana - ор. В. В .
;е
DIJALEKТIКA U TEATRU
247
versajski dvor pljeskao Figaru, nije samo otrov djelovao kao draz. *
Fabula ne odgovara naprosto jednom desavanju iz zajednickog zivljenja ljud.i kakvo se moglo odigrati и stvar' su to podesena zblvanj a и kojima dolaz� n?sti, iznalazaca fabиle о zajednickom Zivljen di. е . "kovi - � napr� о slike zivih ljиd.i vec sи podeseni i�Gw-an� "iiO:tam Iskиstveno ili knjisko znanje glиmaca u mnogome proturjeci podesenim zblvanjima i likovima, i tи proturjec nost oni treba da utvrde i zadr:Ze kod glиme. Oni morajи иjedno crpsti iz stvarnosti i iz pjesnickog djela jer kao и radи pisca komada i и njihovom radи stvarnost treba doCi do bogatog i aktиelnog izrazaja da Ьi se izvuklo i zapazilo ono posebno ili opcenito и pjesnickom djelи.
)UЂU
·
*
Stиdij иloge иjedno ј е i stиdij fabule, bolje receno on treba da је ponajprije prvenstveno studij fabиle. ( Sta se tom covjekи desava? Kako on to prima? Sta cini? S kojim se rnisljenjima sиsreee? I tako d·alje.) U tи svrhtl glumac mora mobilizirati svoje poznavanj e svijeta i covjeka, i uz to svoja pitanja postavljati d.ijalek ticki. ( Izvjesna pitanja postavlja samo dij alekticar. ) Primjer : neki glumac treba igrati Fausta. Faиstovi ljubavni odnosi sa Gretchen imajи kobni ishod. Javlja se pitanje: Ьi li se to izbjeglo kad Ьi se Faust ozenio sa Gretchen? Oblcno se to pitanje ne postavlja. Ono izgleda isиvise banalno, nisko, malogradansko. Faиst је genije, uz viseni dиh koj i tezi beskonacnome ; kako se tada uopce moze postaviti pitanje - zasto је ne ozeni? Ali jednostavni ljudi postavljaju to pitanje. Vec samo to mora glиmca skloniti da ga i on postavi. А nakon nesto razmiSljanja glиmac се primijetiti da је to pitanje vгlo nиZno i plodo nosno. Ponajprije treba иtvrd.iti pod kojim se иvjetima de sava ova ljиbavna prica, u kakvom је ona odnosи prema cijeloj fabuli, sta znaCi za glavnu idejи. Faиst se od »UZ visenih«, apstraktnih, »cisto dиhovnih« pokиsaja da dode do zivotnog иzivanja okrenиo prema »cisto cиlnim« ze-
248
249
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
maljskim iskиstvima. Pri tome njegovi odnosi sa Gretchen postajи kobni, sto znaci da on pri tome dolazi и sиkob sa njom, da se njegovo иjedinjenje prevraca и razdvajanje, da uiivanje postaje bol. Sиkob dovodi do pиnog unistenja Gretchen, sto Faиsta tesko pogada. No taj se sиkob moze ispravno prikazati samo роmоси drugog, znatno veceg sи koba koji vlada cijelim djelom, kroz оЬа dijela. Faust se spasio dz bolne proturjecnos.ti izmedи »cisto duhovnih« pиstolovdna i nezadovoljenih, nezadovoljJvih »cisto culnih« strast:i, :i to UZ [рОШоС davola. U »CiSII:O си}nој« Sferu (sferi ljиbavne price ) Faиst se sиkoЬlj ava s okolinom, kоји pred stavlja Gretchen, i mora је uruistiti da se spas:i. Razrje senje glavnog proturjecja dolazi па kr.aj,и cijelog komada, i tek ono razjasnjava znacenje i polozaj manjih protиrjec nosti. Faиst mora napиstiti svoj Cisto poti-osacki, parazitski stav. U prodиktivnom radи za covjecanstvo иjedinjиje se dиhovni i cиlni cin, iz produciranj a zivota proizlazi иziva nje u zivotп. Vrativsi se nasoj ljиbavnoj priCi, vidimo da Ьi zenidba, ma kako шalogradanska, nemogиca za genija i sиprotna -?-jego�,o� риtи, ipak Ьila relativno bolja jer produktivnija, Jer Ь1 bila ono vremenski dano нjedinjenje и kome Ьi se lјиЬlјеnи moglo razviti иmjesto da је se unisti. Faиst tada, daikako, jedva da Ьi Ьiо Faust, on bi (kako se to odjednom ispostavlja ) zapeo и malome i tako dalje i tako dalje. Glиmac koji srcano postavi pitanje jednostavnih ljиdi moci се iz Faиstove ne-zenidbe иciniti jednи odijeljenи fazи njegovog razvoj a dok Ьi inace, kao sto se oЬicno de$ava, samo pomagao da se dokзZe kako onaj koji hoce da se visoko иspne, eto, па Zemlji " neizbjezno mora nanositi bol i kako пeodstranjiva tragika zivota Iezi и tome da uiivanj a i razvoj nesto stoje, иkratko da dokazиje najmalogradan skijи i najbrutalnijи izrekи da kad se сiјераји klade leti iverje.
stalan, nikad skokovit, i иvijek и sasvim odredenom okvirи koji se ne moze proЬiti. То ne odgovara stvarnosti,. i jedan realisticni teatar mora, prema tome, пapиstiti takva prikazivanja.
P.rikazivanj a g·radanskog teatra teze иvijek zamaziva njи protиrijecja, simиliranjи harmonij e, idealiziranjи. Sta nja se prikazиjи kao da ne Ьi mogla Ьiti drugacija ; karak teri kao individualnosti Ш doslovno nedjeljivosti ро samoj prirodi stvari, kao jedinstvene cjeline koje se samo potvr dиjи и najrazlicitijim sitиacij ama, а zapravo postoje i van ma kakve sitиacije. Ako и njih postoji razvoj on је samo
*
Prava, dиboka, djelotvorna иpotreba efekata zacиdnosti pretpostavlja da drustvo svoje stanje smatra historijskim i ispravljivim. Pravi V-efekti imajи borbeni karakter. *
Za oblikovanje prave fabиle vrlo је znacajno da se prizori ponajprije igrajи j ednostavпo, ро redosljedи ali bez mnogo obzira na slijedece prizore, ра cak ni па sveиkиpni smisao komada, s iskиstvima koj a proisticи iz zivota. Fa bula se, пaime, tada odvija protиrjecno, pojedini prizori za driavajи vlastiti smisao, pruiajи ( i iscrpljиjи ) mnostvo ideja, а cjelina, ' fabиla, odvij a se aиtenticпo, kroz zaokrete i skokove ; izbjegava se banalno idealiziranje (jedna rijec dovodi do druge) i podesavaпje nesamostalnih,. cisto po moonih dijelova prema potrebama svezadovoljavajиceg svrsetka.
*
Citirajmo Lenjina : »Uvjet spoznaje svih zЬivanja и svijetи и njihovom 'samokretanjи', и njihovom spontanom razvojи, и njihovom zivom Ьivstvovanjи jest spoznati ih kao jedinstvo sиprotnosbl<<50• Potpuno је svejedno је li glavna svrha teatra pruiati spoznaje svijeta, cinjenica ostaje da teatar mora prikazivati svijet, i da ta prikazivanja ne smijи zavoditi и Ьlиdnји. Ра ako Lenjin imг pravo и toj svojoj tvrdnji, tada ne moze doCi do zadovoljavajиcih prikazivanja bez poznavanja dija lektike - ni bez njenog obznanjivanja. Prigovor : а sta s иmjetnoscи koja svoja djelovanja iz vodi iz krivih, fragmentarnih, mиtnih prikazivanja? �ta s uшjetnosoи divljaka, иmobolnih i djece? . MoZda је шoguce toliko znati, i tako se cvrsto driat1 onoga sto se zna, da se moze okoristiti i tim prikazivanjima, ali za nas postoji sumnja da isиvise sиbjektivna prikazivanja svijeta dovode do asocijalnill uCinaka. " Lenjin, К pitanju dija/ekti•ke
-
ор .
В. В.
КА DIJALEKТICKOM TEATRU
( 1948-1956 )
DIJALEKТIKA U TEATRU
·
25 1
5. Potpuna sloboda filma, s jednim ograшcenjem. Ogranicenje : nikakve slobode za spise i umjetnine koji slave rat ili ga predstavljajв kao neizbjcian, ni za one koji raspiшjв mrznjв medu narodima. Velika Kartaga vodila је tri rata. Nakon prvog Ьila је jos mocna, nakon dшgog jos nastanjiva. Nakon trecega nije ju se vise moglo pronaCi.
ВILJEsKE UZ STANI.SLAVSKOG OBREDNI КARAKTER SISTEМA STANISLAVSKOGS<
OTVORENO PISMO NЈЕМАёКIМ UMJETNICIМA I PISCIMA S uzasom sam, kao i mnogi dшgi, iz govoгa Otta Grotewohla u kome traZi svenjemacko savjetovanje za pri premanje opcih slobodnih izbora razabrao kako ozblljno vlada Njemacke Demokratske RepuЬlike prosuduje stanje u Njemackoj. Hocemo li ratovati? Odgovor : ako se naorиZavamo za rat, onda сешо ratovati. Носе li Nijemci pucati na Nijemce? Odgovor : ako rnedusobno ne razgovaraju, pucace jedni na druge. U zemlji koja је svoje poslove dugo vreшena jedinst veno vodila i odjednom је rastrgana, ima uvijek i svuda mnogo konflikata koje treba poravnati. То se rnoze uciniti na mnogo naCina. Ako ima vojski, ucinice se ratom. Naj kasnije u casu kad se pojavi opasnost nastanka takvih voj ski bezuslovno је nиZno poduzeti novi napor da do ponov nog ujedinjenja dode mirnim putem koji, da i ne govorimo о ogromnim prednostima takvog jedinstva, odstranjuje kon f1ikte. Ljudi swh profesija, svli. jednako ·ugrozeni, moraju doprinijeti odstranjivanju nastalih napetosti. Као pisac oЬracam se njemackim pisoima ,ј umjetнicima da od svojih narodnih predstavnistava zatraze neka se u jednom od prvih stadija pregovora Slto im se nadamo razmotre slijedeCi prijedlozi : 1. Potpuna sloboda knjige, s jednim ograrucenjem. 2. Potpuna sloboda teatra, s jednim ogranicenjem. З. Potpuna sloboda likovne umjetnosti, s jednim ogra. ·x ПЈ�..о СП]еm. 4. Potpuna sloboda muzike, s jednim ograпicenjem.
Proвcavanjem sistema Stanislavskog i njegovih uce nika vidi se da sв nastupale ne male teskoce u nasilnom иZivljavanj u : sve teze i teze је bilo doCi do doticnog psihic kog akta. Morala se pronaCi ingeniozna pedagogika da glu mac ne Ьi »ispao iz uloge« i da ne Ьi doslo do smetnji u sugestivnom kontaktu izmedu njega i gledaoca. Stanislavski је sasvim naivno s tim pojavama smetnji postupao kao s potpuno negativnim, prolaznim slabostima koje se svakako mogu odstraniti. Umjetnost је sasvim jasno sve vise posta jala umjetnoscu nasilnog иZivljavanja. Nije iskrsavala mi sao da Ьi smetnje mogle potjecati od nezaustavljivih mijena u svijesti modernog covjeka ; ona se tim manje mogla oce kivati cim se vise nastojalo na nas.ilnom l1Zivljavanju, cim је viSe bilo izgleda za uspjeh tih nastojanja. Drugi Ьi stav prema takvim .nesuglasicama Ьiо: postaviti pitanje је Ii prelaz na totalno иZivljavanje jos uopce pozeljan. То �е pitanje postavila teorija epskog teatra koji је ove smetn]e shvatio ozblljno, potraiio im uzrok u historijэkim dru�t venim promjenama i trudio se da pronade nacin glunie koJa Ьi se mogla odreCi totalnog иZivljavanja. Kontakt izmedu glumca i gledaoca mora se izvesti na drugi, nesugestivan naoin Gledalac se morao osloboditi h.d.Imшe_a glumac гaste- �adatka-da se J:?tp�o preobr�ava � lik koji priv morala ugr kazuje-:lJn.jegov se nасш ek1 nасш � lS anca prema liku koji prikazuje. On Ј е . am krtтizira. ore je1ovanja njegova lika, · Iirnrao-moe· ·jos Је о Је JeГoVanje moralo postati vidljivo, tako da bude moguc izbor i upravo kritika. . Тај proces је morao Ьiti bolan. Ogromna gradevшa predodZaba i predrasuda srusila se, i lezala је bar kao ruse vina na putu razvoja. Trijezno promatranje rjecnika sistema " Naslov је тој
-
ор.
D. S.
252
{#.ш
BERTOLT BRECHT
Stanislavskog iznijelo је na vidjelo njegov misticni, obredni karakter. Ovdje ljudska dusa lllij e izgledala mnogo dJr.uga.Cije nego u Ьilo kojem religioznom sistemu, tu је postojalo >>svecenstvo<< umjetnosti. Ovdje ј е postojala >юpcina<< . Tu је trebalo gledaoce »zaбarati« . U >>rJj eci<< ро sebl samoj Ьilo је neceg misticki apsolutnog. Glumac је Ьiо »Sluga umjetnosti<<, istina је Ьila fetiS i pri tom nesto sasvim opce nito, nej asno, neprakticno. Bilo ј е tu »impulzivnih« gesta kojima је trebalo >юpravdanj e<< . Greske koje su poeinjene Ьile su zapravo grijesi, а gledaoci su imali »dozivljaj<< kao Isusovi ucenici na Duhove. . Ndje se moglo sumnjati u ozbllj nost i postenj e ove skole. Ona predstavlj a vrhunac gradanskog teatra. Ali bas svojom ozЬiljnoscu ona је sve greske dotjerala do vrhunca. Тај teatar је stajao u punoj suprotnosti sa vladajucim kla sз,ma svog vremena, on ј е zastupao ideale mladih gradan skih intelektualaca ; dakako, pravno-politicki oЬiik ovih ideala Ьila ј е gradanska demokracij a, i to kad је za to Ьilo vrlo kasno. Nove teznj e da se dode do drugih nacina glume nastu pile su snazno, ali naravno primitivno. I upravo su one zahtijevale naroeitu mjeru umjetnosti i znanj a. One su, prije svega, mogle imati povjerenja samo u snazne орсе interese koji su Ьili njihova osnova. Narocito poucne Ьile su izvj esne izvedbe u epskom stilu prikazane u Njemackoj , gdje su visokospecij alizirani artisti suradivali sa glumcima -amaterima, dakako s amaterima koji su posjedovali po sebne vanteatarske interese, naime s politicki zainteresira nim radnicima. Dok su artisti pomocu svoje epske tehnike sprecavali potpuno uzivljavanje gledaoca, radnici to nisu cinili ne samo stoga sto nisu za to Ьili tehnicki osposoЬ ljeni nego jos mnogo vise stoga sto је njihov interes za pri kazana �ыvanj a Ьiо veoma vidljiv [ sto је gledalac veoma j asno osjecao da se na njega zeli utjecati. То је dovelo do cudnovatog j edinstva stila u zaj ednickoj igri tako hetero genih elemenata, kakvo inace nikada ne Ьi Ьilo moguce postici. IZDAJNICКI RJECNIK
OЬlikovanj e treba da bude »stvaralacko« . Stvaralac је Bog. . Umjetnost је »sveta«. Glumac treba da »slиZi« . Kome? Пmjetnosti.
/7
КА tl TEArtШ
253
Glumac se »preobrazava« kao za vrij eme mise kruh u nj egovom tijelu. Ono sto se dogada na pozornici mora Ьiti >юpravdano<< , kao sto ono sto se dogadalo na Zemlji to mora pri Posljed njem sudu. Koncentracij a, to је »poniranj e и sebe<< mistika. ZamiSlj eni cetvrti zid ostavlj a glumca »Samog<< s nje
. ,_
govim Bogom, Пmjetnoscu. П pitanju је »istina«, ona nastaje pravilnim osjecanjem, ali ono se moze postici vjezbama. PuЬlika mora »zacarano<< zuriti na pozornicti. »Dusa<< . А to u vrij eme kad se sa covjekom postupa kao sa otorom, kad se montira kolektiv, prodaje i razara istina. Glumac kome ne uspij e poniranj e u sobe Ьiva otpusten, onaj kome to uspij e unistava svoje kolege konkurencijom. Samo onaj koji је odbacio iluzije ima sansu da sam usmjeruj e svoj zivot, samo onaj koji prisili izraЬlj ivace da otkriju kako se oni ne mogu opravdati. Radni covjek је stvaralac i nitko drugi, i on se treba, u stvarnosti а ne u duhu, preobraziti u svog vlastitog gospodara time sto се unistiti gospodare. I on ne treba da ostane sam sa svojim Bogom: nego treba da se ujedini sa svoj.im supart:nioima .i da srus1 svaku caroliju kojom ga zele zacarati. On ne treba da ponire u sebe nego u svog nepr.ijatelja.· On ne mora spasiti svoju dusu, samo ako spasi sebe. On nikako ne mora moCi da se иZivi u svog subrata. Jer se izreka : >>Djeluj tako da tvoje djelovanje moze postati maksima za djelovanj e svakog covjeka<< mora prosiriti u izreku : »Stvori takvo stanje gdje се tvoje djelovanje moci postati maksima za djelovanj e svakog covjeka<< , а to је nesto drugo.
STANISLAVSКl I NATURALTZAM"
D r а m а t u r g : Glavna djela Stanislavskog, koji је uo stalom, mnogo eksperimentirao te је izvodio i fantasticne komade, Ьila su djela njegove naturalisticke epohe. GovoreCi о njemu moramo govoriti о djelima jer, kako је to kod Rusa оЬiсај neke od njegovih izved,Ьi teku vec preko 30 godina sasvim nepromijenjene, iako ih glume vec sasvim
" Ovaj napis trebalo је da, kao �to se vidi ро njegovoj f9frrci, 1'. \;.\� ugra<1en. и Кирп�и mjedi: S obz�r<;>m na nedoyr�eнo�t 1Qi··PI<111.a ! tem�\. sabran Ј е s nektm osta!tm naptstma о Stantslavskon( Nas16v ;е mb,
>
ор. D. S.
1
254
BERTOLT BRECHT
drugi g1umci. А njegova se naturalisticka dje1a sastoje iz minuciozno izvedenih opisa drustva. Mogu se uporediti sa grumenima zem1j e doЬivenima dubokim otkopima 1opate koje su botanicari donij eli na sto1 za istrafivanje da ih pro ucavaj u. Radnja komada је minrimalna, sve se vrijeme po svecuj e slikanju stanj a. U pitanju је istrafivanj e drustvenog zivota nekih pojedinaca, medutim i istrafivaci drustva do1aze na svoj racun. Kad је Stanis1avski Ьiо u najbo1j im godinama, dos1a ј е revo1ucija. Prema nj egovom teatru od nosilo se s najvecim postovanjem. 20 godina nakon revo1ucije u tom se teatru, kao u nekom muzej u, jos mogao proucavati nacin zivota drustvenih s1ojeva koji su и medu vremenи iscezli s povrsine. F i 1 о z о f: Za8to govoris о i·st·raZivacima drustva? Јеsи li se samo oni tamo mog1i orij entirati о struktиri drustva, а ne S\•i g1edaoci? D r а m а t u r g : То pretpostav1jam. On nije Ьiо na ucnik nego umjetnik, j edan od najvecih umj etnika svog vre mena. F i l о z o f : Razиmijem . D r а m а t и r g : Njemи је Ьilo do prirodnosti, i tako је kod njega sve izg1edalo isиvise prirodno а da Ьi se covjek zaustavio na tome da ga posebno ispitиj e. Тi oЬieno ne ispitujes v1astiti stan ili svoj e оЬiсај е pri je1u, zar ne? Ipak, ја ti kazem, а to te moze potaci na razmis1j anje, njegova dje1a imaju historij skи vrijednost, iako on nije Ьiо histo гicar. F i 1 о z о f: Da, za historicare imaju historijsku vrijed nost, kako izg1eda.
D r а m а t u r g : Izg1eda da te on ne zanima.
F i 1 о z о f : Oh, on, moZda, s1иZi mnogim cirustvenim
interesima, ali jedva interesu istraZivanj a drustva, mada, vjerovatno, moze Ьiti podveden i tom interesu. Vi znate da ako netko pusti kcamen ·da padne, taj jos nije pri kazao zakon padanj a, niti ј е to ucinio onaj " koji samo tacno opiSe pad kamena. MoZda se moze reCi da njegove izj ave ne proturjece istini, ali mi zelimo nesto viSe, barem ја to zelim. ёini se da on j ednostavno, kao i priroda, kafe : Ispitajte me ! Ali, kao i priroda, on се pred pitaoca staviti najvece prepreke. I, prirodno, nece Ьiti tako dobar kao sama priroda. Mehanicki preslikana slika koja s1иZi u mnoge svrhe bezиs1ovцo је vг1о netacna. Ovdje ima, sigurno, kra cenja na mjestima najbogatijima objasnjenjima, sigurno је ovdje sve ucinjeno samo povrsno. Ove slike sigurno do-
DIJALEKТIKA U TEATRU
255
vode istrazivaca u j ednakи zabиnu kao i »tacno« presli kani cvjetovi. Sиocena s tim slikama, ne pomafu povecala bas kao ni svi osta1i pokusni instrumenti. То sto se tiee njihove vrijednosti kao predmeta istrafivanj a. I ovdje се istraZivac drus•tva prije ;pronaci svoj proЬitak u miSljenjima о stanjima nego u samim stanjima. No za nas је najvaZnije da sи toj vrsti иmjetnosti potrebni istrazivaci da Ьi nam pribavila rezultate kakvi nas zanimajи.
D r а m а t u r g : А ipak sи iz djela naturalizma proizasli drustveni impulsi. PиЬlika ј е dovedena dotle da cije1u go mi1и neoddivih stanja - no, bas da osjeti da sи ona пeodrZiva. Pedagogija u j avnim sko1ama, nacin na koji sи zene Ьile sprecavane da se osamostale, licemjerje u seksual nirn stvarima i jos mnogo toga Ьilo је zigosano.
F i 1 о z о f : . То dobro zvuci. Teatar mora da је, ispo1jivsi javni interes, pridoЬio i znatan j avni interes.
D r а m а t и r g : Zacudo, teatar nije mnogo doЬio svo jim pozrtvovnim djelovanjem. Neka su zla uklonjena ili, cesce, zasjenjena . jos gorima. Materija doticnih komada se rapidno trosila, а cesto se dokazivalo da је teatarsko pri mnogo : svи poezijи, mnogo od svoje lakoce. Njegovi likovi kazivanje bilo vr1o povrsno. А teatar је Ьiо zrtvovao tako nisи ostali manje p1itki nego sto ти ј е radnj a ostala ba nalna. Postignиta umjetnicka dиЬina nije bila veca nego drustvena. Od dје!Э. Stanis1avskog, ona koja manje zahva caju а vise opisuju ostala sv trajnija i djelovala sи um j etnicki, а, priznajmo otvoreno, ii drustveno - znaeajnije. No ni ona nisu pokaza1a ni jedan jedini veliki lik i ni j ednu j edinu fаЬиlи koji Ьi se mogli staviti о bok likovima i fa bи1ama starih.
Sta se od teatra Stanislavskog medutim moze da nauci Ј. Smisao za poetski vid nekog komada
ё.аk i naturalistickim komadima, koje је teatar Stani s1avskog morao da igra ро ukusu vremena, inscenacij a је prida1a poetske crte ; оп nikad nije upao u plitku repor tafи. Kod nas и Njemackoj cesto cak ni klasicni komadi ne zasjaju.
256
,Ј
BERTOLT BRECHT
DIJALEKTIКA U TEATRU
2. Osjecaj drustvene odgovornosti
t
. S anislavski је ucio glumce drustvenom znaeaju tea Umjetnost nije bila za njega sama sebl svrha, no on је znao da se u teatru jedino umjetnoscu postize svrha. tra.
З. Skupna igra starova
9. Znacenje daljnjeg razvijanja umjetnosti
257
Moskovski umjetnicki teatar nikad nije spavao na svo jim lovorikama. Za svaku izvedbu Stanislavski је razvijao nova umjetnicka sredstva. Njegov је teatar dao umjetnike kao sto је to Ыо Vahtangov, koji su opet umjetnost svog ucitelja sasvim slobodno dalje "ali.
Teatar Stanislavskog imao је same staгove - velike i male. On је pokazao da pojedinacna igra dolazi do punog izraZaja samo putem zajednicke igre. 1 1
4. Vaznost velike linije i detalja
Moskovski umjetnicki teatar dao је svakom komadu misaonu koncepciju i mnostvo fino izradenih detalja. Jedno bez drugog nije nista.
V
5. Obaveza istinitosti
Stanislavski је naucavao da gltu?ac v alja tacn� po�n� _ vati sebe i ljude koje ze1i prikazati, 1 da J ednO proizlaц � posmatraDJa pomocu stekao nije glumac drugog. Ono sto ili sto posmatranjem nije p0tvrdio nije vrijedno G!a ga pub lika posmatгa.
\У
6. Sklad prirodnosti i stila
U teatru Stanislavskog zdruzila se lijepa prirodnost sa velikom znacajnoscu. Nikada se on kao realist nije zacao prikazati ruznoscu, ali ju је prikazivo ljнpko .
.
Prije no sto нsvOJIS lik nekog komada Ш se izgubls и njemu, postoji prva faza: ti ga upoznajes i ne razumijes ga. То se dogada prilikom citanj a komada i pri prvim aranzerskim pokusima : tu odlucno traZis protиrjecnosti, odstupanja od tipicnog, trazis nelijepo uz lijepo i lijepo nelijepo. U toj prvoj fazi tvoja је glavna gesta da treses glavom kao staЬlo sto se trese da padnu na tlo plodovi koji se zatim mogu нbrati.
uz�
2.
Drиga је faza uzivljavanje. TraZeCi istinu lika и sиb j ektivnom smislu, ti dozvolj avas da Cini sta оп zeli, kako zeli. Kritikи neka nosi davo, а drustvo neka samo plati koliko је potrebno. - Medиtim, to nije skok naglavce. Тi dozvoljavas da tvoj lik reagira na ostale Iikove, na sre dinu, na tu posebnu fabиlu, i to na najjednostavniji, naime najprirodniji nacin. То skupljanje napreduje polagano, dok se ne bacis u konacni lik i ujedinis s njime.
д:;/з..
7 Prikazivanje stvarnosti kao pune proturjecja
/s
tanislavski је shvatio zamrsenost i diferenciranost drustvenog Zivota i znao ih је pri.k!azati ne izgublvsi se и tome. Sve njegove izvedbe поsе izvjesni smis·ao.
�
8. Vaznost covjeka
tanislavski је Ьiо uvjereni hиmanist иkazao је teatru put u socij alizam.
kao takav
+� � �
А zatim dolazi treca faza u kojoj ti pokusavas taj li
koji sada »jesi« sagledati izvana, ocima drustva, i u kojoj se moras sjetiti nepovjerljivosti i cudenja iz prve faze. А nakon te trece faze, faze opravdanja pred drustvom, ti taj svoj lik predajes dгнstvн.
--
----
4.
Mozda Ы valjalo jos dodati da, prilikom prakticnog rada na pokнsima, sve ne ide bas glatko ро skiciranoj shemi. Razvoj lika tece nejednoliko, cesto se faze pomicu 17
258
259
BERTOLT BRECЊr
DIJALEKТIКA U TEATRU
j edna u drugu, stanovite partije vec su stigle u trecu fazи kad ih jos ima kojima drиge, ра cak i prva faza Cini velike poteskoce.
W: Zasto on kaze : »Valj а li da placem . . .« ( Si vis me flere ) ? Treba li mi gaziti dusu dok mi ne dodн »oslobada juce<< sнze? IIi mi treba izvesti dogadaje koji се me tako smeksati da se stanem hнmano ponasati? Р : Zasto to ne mozes ako sиosjecas s nekim covjekom kad vidis da pati? W: Jer moram znati zasto on patJi. Uzmi Polusa. Moida је njegov sin Ьiо hulja. On moze uprkos tome patiti, ali zasto da patim ја? Р : То mozes ustanoviti u dogadajн sto ga ј е igrao и teatгu i za koji је stavio na raspolaganje svojн bol. W: Ako mi on to dopusti. Ako me ne prisiljava da se н svakom slucajн prepнstim njegovoj boli koju moram н sYakom slucaju osjetiti. , В: Uzmimo, primjerice, da sestra place zato sto brat polazi u rat, а rec је о seljackom ratu i on је seljak koji ide sa seljacima. Treba li da se sasvim predamo njenoj boli? IIi uopce ne? Mi moramo irnati rnogu6nosti da se podamo i da se ne podamo njenoj boli. Nasa prava dirnu tost nastace spoznajom i osjecanjern dvosmislenosti tog zЬivanja.
RAZGOVOR О NASILNOM UZIVUAVANJU""
В : Ovdje imam Horacijevu Ars poetica и Gottschedo vom prijevodu. On lijepo formulira teorijи kоји је Aristotel postavio za teatar, а koja nas cesto zaokиplja. 11alja da gmd citaoca ocaras i da ga osvojis, Smijemo se s oнima sto se smiju, а roнimo suze S onima sto tuguju. Stoga, treba li da placem, Pokai.i prvo ti meni tvoje suzno oko.
Gottsched se na tom slavnom mjestи odmah poziva па Cicerona, koji, pisиci о umjetnosti govora, izvjestava о rim skom glиmcи Роlиsи, koji је trebalo da prfkazиje kako Elektra oplakиje brata. Posto ти је иpravo иmro jediпi sin, donio је иmи s njegovim pepelom na pozornicи i govorio doticne stihove »S tako snainim odnosenjem na sebe samog da ти ј е vlastiti gиЬitak izmamio prave suze. I nije tad Ьilo nijednog covjeka na trgи koji Ьi se mogao uzdriati od sиza.<< То doista mora da se oznaci barbarskim zЬivanjem. W. Na taj nacin mogao Ьi se i prikazivac Othella raniti bodezom da Ьi nam pribavio uzitak sиpatnje ! Jeftinije Ьi mu Ьilo kad Ьi neposredno prije nastиpa nalozio da ти se dostave pohvalne receпzije о nekom kolegi, jer Ьismo se, vjerovatno, i tada nasli u onom omiljenom stanjи gdje se ne mozemo иzdriati od sиza. В : Svakako, postoji namjera da nas otpremi s nekom prenosnom boli, naime koja se moze odijeliti od svog po voda i neokrnjena staviti na raspolaganje drugom povodи. Stvarni dogadaj iz pjesnickog djela nestaje poput mesa и lиkavo sastavljenom umaku odredenog иkиsа. Р : Dobro, Gottsched је tu moZda postиpio barbarski, isto tako i Ciceron. No Horacije govori о pravom а ne posudenom osjecaju sto ga pobнduje sam prikazivani do gadaj . " Kratice imena и ovom dijelu knjige znace : B-Brecht, Р W R В Е Pa]jtzsch, Wekwerth, Rtilicke, Berlau, clanovi dramatur�kog odjela Berliner EnsemЬlea - ор. D. S.
EPSКI TEATAR
Р : Kako to da se tako cesto citaju opisi vaseg teatra veCinom u negativnim ocjenama - iz kojih nitko ne rnoze stvoriti sliku kako taj teatar doista izgleda? В : Моја greska. Ti opisi i rnnoge ocjene ne ticu se teatra koji pravirn, nego teatra koji za rnoje kriticare proiz. lazi iz citanja mojih traktata. Ја ne rnogu prekinuti upu civanje citalaca i gledalaca и svoju tehniku i namjere, а 0Zda...sa.mo.. t� о to se osvecuje. Ogr_esuje gvozdeпo ravi os-t-aJo dnti-6 � re а, da se kolac afirmira jeduCi. ,.МQj је teatar__..._._a ro.m.i oze-zamjerjti · filozofski teatax:_ se samo ро se ukoll е-tсrјјюјащ___шЦуnо shvati : pod time razumijem aninianJe za ёovJeka, njegovo ponaSailje i misljenje. Uopce su sve moje teorije rnnogo naivnije nego sto se to misli sudeCi ро nacinu mog izrazavanja. U svoju oЬranu spo rnenucu AlЬerta Einsteina, koji ј е fizicaru Infeldu pricao da је zapravo od .svog djecastva �azшi.sljao .samo о covjeku koji trci za zrakom svjetlosti, � о eovjeku zatvocenom u dizalu koje pada. А koje su komplikacije nastale iz svega '
�
1 7•
260
261
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIКA U TEAТRU
toga ! Ја sam zelia_na teatar priд1ijeniti recenicu da svijet ne treba samo tumaciti ne о mi "en "ati. Prom ·ene ro1z1 е е mo]e nam]ere, koju sam i sam te polagano spoznao, 1Z bile su, male ili velike, иvijek samo promjene u okviru igranja teatra. То znaci da је sva sila starih pravila »na ravno« ostala sasvim nepromijenjena. U rijecci »naravno« nalazi se moja greska. Gotovo nikad nisam govorio о tim nepromijenjenim pravilima, i mnogi citaoci mojih nagov . taja i objasnjenja smatrali sи da zelim i njih ukinиti. ad Ьi moji kriticari pogledali moj teatar onako kako ga, иostalom, gleda pиblika, dakle ne polazuCi ponajprije vaz nost na moje teorije, vjerovatno Ьi vidjeli pred sobom naprosto teatar, nadam se teatar s fantazijom, humorom i smislom, i tek prilikom analize djelovanja primijetili Ьi ovdje-ondje nesto novo - za koje Ьi tada nasli tumacenja и mojim teoretskim raspravama. Mislim da sи sve nesrece astale zbog toga sto је moje komade, da Ьi djelovali, trebalo ispravno izvesti ; i tako sam Ьiо prisiljen da za jednи nearistotelskи dFamatiku - О, zalosti ! - opisujem - о, Ьijedo ! - j edan epski teatar.
ili samo oblika ili samo namjene umjetnosti nego svega t<:>g� zajedno posto to cini jedinstvenи iako proturjecnu : _ posebno Ьiti »иvucen<< CJelшu. Sasv1m се u to teatar. 2.
Neke osoЬitosti Berliner EnsemЬlea, р ad izazivajи iznenadenje, poticи od ovih njegovih pokusaj a : 1 . Prikazivati drustvo kao promjenljivo. 2. Prikazivati ljudskи prirodu kao promjenljivu. З. Prikazivati ljudsku prirodu kao ovisnи od klasne pripadnosti. 4. Prikazivati sukobe kao drustvene sиkobe. 5. Prikazivati karaktere s pravim protиrjecjima. б. Prikazivati razvoje karaktera, stanja i zЬivanja kao diskontinuirane ( skokovite ). 7. Pretvoriti dijalekticki nacin sagledavanja и zabavni. G na dostignиca. � o Posto do svih tih mijena ( i do drugih, nenavedenih) ;- dolazi na samom podrucjи umjetnosti, to se umjetnicko t uZivanje publike time ne smanjиje vec se samo mijenja njegova priroda. Posebni, novi zahtjevi glumcima pretpo stavljaju opcenito obrazovanje, poduku и realisticnoj glumi izgradenoj na temeljи posmatranja, prirodnoj i иjedno оЬ ovanoj , koju EnsemЬle daje svojem glumackom pod atkи.
OSOBIТOSТI BERLINER ENSEMBLEA54 1. Moglo se ocekivati, р а i шi.dati, d a се ogromni pre· okret и nacinи zivota, rada i misljenja pri uvodenju soci j alizma i и иmjetnostima traziti i dovesti do znacaj nih pro mjena. Promjene se nece, kako neki misle, ticati samo teme
-
" Naslov o'•ih fragmenata jednog Brechto\•og pisma СК JSPNj iz ор. D. S .
1955. је moj
� :�[�� %a:�:�; ���
)
POLIТIКA U TEATRU Ne trazi se dovoljno ako se od teatra t.raze samo spo znaje, slike stvarnosti bogate objasnjenjima. Nas teatar mora pobиdivati иZivanje и spoznaji, organizirati radost и mijenjanjи stvarnosti. Nasi gledaoci moraju ne samo cuti kako se oslobada okovani Prometej nego se moraju i оЬиcavati и иZitku njegovog oslobadanja. Sva иZivanja i veselja pronalazaёa i izumitelja, trijиmfalne osjecaje osloboditelja, treba da predaje nas teatar.
W-
\ ��
c
tl
IZ PISМA JEDNOM GLUMCU Kako, па zalost, vidim, mnoge se moje izreke о teatru krivo shvacaju. То vidim osoblto ро saglasnim pismima i clancima. Tada se osjecam kao ma.tematicar koji Ьi pro Citao: »Sasvim se sla2em sa Vama da је dva puta dva jed na.ko pet«. Mis1im da se stanovite dzreke kгivo shvaeajи jer sam neke vazne cinjenice pretpostavio иmjesto da ih for muliram. Vecina tЉ izreka, ako ne sve, napisane sи kao pri mjedbe uz moje komade da Ьi se oni ispravno prikazivali. То im daje ponesto suhoparan strucan ton, kao da to kipar pise kako treba postaviti njegovн skиiptиru, na koje mjesto, na kakvo postolje - hladnu ирutи. Oslovljeni sи, vjero vatno, ocekivali nesto о duhu и kome је skulptиra obliko-
'
262
263
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
vana : iz tih ириtа morajи tek rnukotrpno zakljиcivati о njemи. Evo, na prirnjer, opisivanja artistickog elernenta. Da kako da umjetnost ne rnoze bez urnjetnickoga, i vaino је da se opise »kako se to cini« . OsoЬito ako sи иrnjetnosti prosle kroz petnaest godina barbarstva, kao и nas. Nci ni kako se ne srnije povjerovati da se to moze >>bladnoЮrvno« nauCiti i1i izvesti. ёаk ni ucenje govora, koje" ј е ve6ini na8ih glumaca veorna potrebno, ne rnoze se odvijati sasvirn hlad no, kao nesto rnehanicko. Glиrnac rnora, na prirnjer, иrnjeti da razgovjetno go vori, ali to nije sarno stvar konsoпanata i vokala nego i prvenstveno - stvar srnisla. Ako on (tistovrerneno) ne naиci da izvuce srnisao iz svojih replika, onda се sarno me hanicki artikиlirati i svojirn »lijepirn govororn<< uпistavati srnisao.7 A i и razgovjetnosti postoje razlike i raznovrsna nij ansiranja. Razlicite drustvene klase irnajи razlicite vrste razgovijetnosti : neki seljak moze da govori razgovijetno nasиprot -drugorn seljakи, :;йi on се Ьiti drugacije razgovije tan пеgо јеdап iпZenjer. JDakle, (glumac koji исi govoriti rnora иvijek paziti па to da svoj govor odcii fleksiЬilnirn, gipkirn. Оп neprestano treba da rnisli na stvarni ljиdski govor. 7 Nadalje postoji pitanje dijalekta. I ovdje treba spojiti tehnicko sa opCirn. Nas scenski govor slijedi knjizevni jezik ( Hochdeиtsch ), ali tokom vrernena postao је vrlo maniriraп i иkосеп, postao је osobltorn vrsti knjizevnog j ezika koji nije viSe tako fleksibllan kao svakodnevni govor и kпjizevnorn j ezikи. Nerna razloga da se па pozornici ne govori »povi seпo<<, to j est da опа ne razvija svoj vlastiti, иpravo sceпski govor. Sarno taj govor rnora ostati podesari za daljпji razvoj, rnnogovrstan, ziv. Puk govori dijalektorn. U dija lektи оп oЬlikиje svoj пajiпtirnniji izraz. Kako da nasi glumci ocrtavajи puk i govore pukи, ako se пе vrate svom vlast.itorn dijalektи i ne иnеsи njegove intonacije и scenski knjizevпi ,govor? Drugi prirnjer : glиrnac rnora иciti da ekoпornizira sv jirn glasorn ; оп ne srnije prornиknиti. No оп rnora, dakako, Ьiti и stапји i da pokaze covjeka koji, zahvacen strascи, prornиklo govori i1i vice. Njegove vjezbe rnorajи, dakl sadrZati glиrnн. Doblcerno forrnaИst1cЮи, praznи, povrsnи, rnehanickи glиmи ako pri artistickorn obrazovanjи rnakar i nacas za boravimo da је glиrncev zadatak prikazivati zive ljиde.
D
Тirne dolazim i do Vaseg pitaпja da li rnoj zahtjev da se glиrnac ne preobraiava potpuпo и lik komada, nego da se, tako reCi, zaиstavi pokraj njega kao kriticar ili hvalitelj , ne cini od njegove glиrne cisto artisticko, rnaпje ili viSe neljиdsko zЬivaпje. Ро mbm rniSljeпjи, to пiје tako. Stva ranje takvog иtiska rnora da potice od rnog nacina pisanja, koji odvise toga smatra samo ро sebl razumlj ivim. Neka Ьиdе proklet ! Dakako da na pozornici jednog realisticnog teatra rnorajи stajati zivi, zaokrиZeni, proturjecni ljиdi, sa svim svojirn strastirna, пeposredпirn izrekarna i postиpcirna. Pozornica пiје herbarij ili zooloski rnиzej s puпjenim Zivo tiпjarna. Glиrnac rnora Ьiti sposobaп da stvara te ljиde ( а kad Ьiste rnogli vidjeti nase izvedbe, vidjeli Ьiste takve ljиde koji nisи ljиdi иprkos пasirn principirna nego za hvalj.ujиCi пjirna ) ! Postoji, rnedиtirn, i potpиno иZivljavaпje glumca и njegov lik. Posljedica је toga da ти on pridaje tako иvjer ljiv, tako jediпo zarnisliv karakteг da ga gledalac пaprosto rnora prihvatiti kakvirn j est, i tako nastaje nirnalo plodo nosan odnos »sve razиrnjeti znaci sve oprostiti<<, sto је Ьilo osoЬito naglaseпo и natиralizmи. Mi koji nastojirno da ljиdskи narav izrnijenimo kao i sve ostalo, rnorarno пасi pиteva da covjeka »pokazerno s опе straпe<< s koje se cini izrnjenljiv drиstvenirn zahvatorn. u tи је svrhи glиmcи potrebna golerna preorijentacija, jer se dosadasпja glиrnacka иrnjetnost ternelji na пazoru da је covjek, eto, takav kakav jeste, i da, па stetи drustva i1i na svojи stetи, takav i ostaje, »vјеспо ljиdsk:i«, »ро prirodi takav а ne drugaciji<<, i tako dalje. Q!umac treba da dцhQrn ј. osjeCajem Z@Zrne stav prerna svojern likи i svojem pri .z;oru,_.Potrebna preoщentaCIJa glumca nђе bladria, irreha Ii!n{a operacija : nicern hladпorn ni rnehanickorn nema rnje sta и иmjetпosti, а ta preorijentacija је иrnjetпicka. Bez prave povezaпosti sa svojom пovorn pиЫikorn, bez strasпe zaiпteresiranosti и ljиdskorn napretkи, ne moze doCi do te preorijentacije. Stoga smislena grupiranja и nasem teatru nisи »cisto estetske<< poj ave, efekti koji dаји forrnalnи ljepotи. Oni pripadajи teatru velikih pгedrneta za novo drustvo, i пе rnogu se postici bez dиbokog razumijevanja i strasnog povladivanja novorn velikom poretkи ljиdskih odnosa. Ne rnog.u izmijeniti sve pтirnjedbe koje s(! ц isa . det:bll'ta'k svoje kornade. Prirnite ove retke ао � em '
� .�;
264
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIKA U TEATRU
•
njima, kao pokusaj da nadoknadim ono za sto sam krivo etpostavio da u njima postoji. Dakako, treba tada jos objasniti razmjerno miran cin glume koji је ovdje-ondje upadljiv u izvedbama rlinskog EnsemЬlea. On nije povezan s umjetnom objek noscu - glumci zauzimaju stav prema svojim likovima niti . sa cerebralnoscu - razum nikada ne ulazi u borbu hladan - nego nastaje j ednostavno tako sto se komadi viSe ne izvrgavaju vatrenom »scenskom temperamentu«. Istinska umjetnost uzbuduje se predmetom. Tamo gdje primalac katkada mis1i da susrece hladnocu, on se samo sukoblo sa suverenos6u bez koje ona ne Ьi Ьila umjetnost. ·
PIТANJA О RADU REDATELJA - sta radi redatelj kad mscenira komad? - On iznosi jedn-u pr�cu pred puЬ1ilю. - cime on u tu svrlш raspolaze? - Jednim tekstom, pozornicom i glumcem. - Sta Ј е u priCi najvaznije? - J�jen smisao, to znaci njena drustvena poenta. - Kako se ustanovljava smisao price? · - .stu utora mena �tanka - Moze li se рпса koja potice iz druge epohe prikazati potpuno и smislu njenog autora? - �ma da Ьira tumacenje koje zanima njegovo . vrij.eme. . , - Pomocu kojeg glavnog postupka iznosi redatelj pricu pred svoju puЬ!iku? --;:;...Pomocu aranzmaцs, to jest pomocu razmjestaja Iica, pomocu utvrdivan · a n ' ihovo medusobnog polozaja, promзena polozaja, dolaza а 1 odlaza .а . ra sшtsleno .1sрпёаt1 рпсu. - Ima И a.ranzmana koji se toga ne drie? - Grdno mnostvo. Umjesto da ispricaju pricu, krivi aranzmani obavljaju druge poslove. Oni, zanemarujuCi pricu, smjestavaju odredene glumce, starove, na za njih povoljne ( lako uocljive ) pozicije, iii docaravaju puЬ!ici stanovita raspolozenja koja krivo iii -povrsno tumace zblvanja, ili se slиZe napetostima koje nisu napetosti iz price, i tako dalje i tako daJje.
с
�
цјёgо
·
265
- Koji su glavni pogresni aranzmani naseg teatra? - Naturalisticki aranzmani, u kojima se oponasaju sasvim slucajne pozicije osoba kakve se »U zivotu desavaju«. - Ekspresionisticki aranzmani, kod kojih se, bez obzira na pri6u, koja, tako reci, samo stvara mogucnosti, licima daje lika--»d.a...se izr'l_Ze<< , Simbolisticki araпZmani, kojima se, bez obzira na stvarnost, treba pojaviti »OllO StO Stoji iza nje«, ono idejno. - ёisto formalisticki araпZmani, kojima se tezi za »slikovitim grupiranjima« koja ne razvijaju pricu.
�
/
ЈЕ LI KOD NAS, NAKON PROТJERIVANJA VELEPOSJEDNIКA, JOs AKTUELAN KOMAD КАО »GOSPODIN PUNТILA I NJEGOV SLUGA МАТТI«
Postoji neka hvalevrijedna nestrpljivost koja u teatru uvijek zeli vidjeti samo prikaz posljednjeg stanja stvarnosti. Zasto da se zaustavlj amo na jednom veleposjedniku? Nisu Ji veleposjednici protjerani? Zasto prikazati ugnjetenog pro letera kao sto је Matti? Zar danas vec ne postoje aktivni borci? Та nestrpljivost је hvalevrijedna, ali је pogresno popustiti јој . Sto uz umjetnicka djela koje treba organi zirati ima jos i naslijedenih umjetnickih djela, nije argu ment sve dok se ne moze dokazati korisnost ovi.\1 posljed njih, cak ni tada ako organiziranje novih djela dulje traje. Zasto se Gospodin Puntila i njegov sluga Matti moze jos smatrati aktuelnim? Zato sto se ne uci samo iz borbe, nego i iz povijesti borbl. Zato sto talozi prevazidenih epoha jos dugo leze u dusama ljudi. Zato sto se u borЬi klasa pobjeda na jednom bojistu mora koristiti za pobjedu na drugome а polozaji pri.je pobjede mogu Шati slicnih crta. Zato sto zivot ljudi oslobodenih od ugnjetavanja neko vrijeme moze Ьiti tezak kao zivot svih pionira ; jer oni treba da zamijene sistem ugnjetaca za nesto novo. Тi i drugi argumenti mogu se navesti u prilog aktuelnosti ko mada poput Gospocfina Puntile i njegovog sluge Mattija. ZASTRASIV ANJE KLASiёNOSCU Mnogo је prepreka pred zivim prikazivanjem nasi.\1 k.lasicnih djela�gш:.a је onercija misljenja ј osjeCaja ПI tinera. Postoji odredena tradicija izvodenja koja se mahi nalnoubraja и kulturno nasljede, iako ona samo steti istin-
266
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIKA U TEATRU
skom nasljedи ; to ј е zapravo tradicija ostecivanja klasicnih djela. Zanemarivanjem pada, tako reci, sve vise prasine na velike stare slike, а kopisti kopirajи sa manje i1i viSe marljivosti i te prasne mrlje. Time se, и prvom redи, gиbl iskonska svjezina klasicnih djela, ono sto је и njima и svoje vrijeme Ьilo iznenadиjиce, novo, produktivno, а sto је glavno obiljezje tih djela. Tradicionalni acin . n·a ...§!Јф jstov:remenO-komoo.i-ji-r at Ј-'\ lи аса i иblike. · Strastvenost velikog djela nadoknadиje se »scenskim tem peramentom«, а proces obrazovanja pиblike postaje, sи protno borbenom dиhи klasika, mlak, spor i slabo efikasan zahvat. Dakako da zbog toga s vremenom dolazi do straho vite dosade, koja ј е klasicima takode potpuno strana. Protiv toga sи opet иsmjerena nastojanja cesto i talentiranih re datelja Ш glиmaca da izmisle nove, dosad nevidene senza cionalne efekt�, . koji sи �ist? for�alistickog ka:�te�a, to jest nametnиtl 1 natиreш d]elи, n]egovom sadrza]и 1 ten denciji, tako da dolazi do jos veCih ostecenja nego и izv�?_щypa эpнtanjm tradiai.jqm ; jer �ime �.a:trzaj .i . tendenCIJ � klasionog djela ne gube samo и ]asnoc1 1 dиЬ1ш nego se 1 izravno krivotvore. For listiCko »obnavljanje« klasicnih_ djela је od vo ost tradici · om i to kriYi odgovor. е onzerviranom mesи se ta '" os ·m mirodi 'ama 1 umac1ma pпvr no vraca иkиsпost. Sve to moramo znati kad pristиpamo izvedЬi klasicnog djela. Djelo moramo nanovo vbljeti, ne smijemo se ddati propalog, navti.kama diktiranog naci� �?denja u k�vom smo ga gledali u teatru propale bиrzoazr]e. А ne sm1]emo tefiti ni sasvim formalnim, vanjskim, djelи tиdim >>novi nama« . Moramo iznijeti prvoЬitni idejni saddaj djela i shvatiti njegov nacionalni, ра time i internacionalni znacaj , i u tu svrhи stиdirati povijesnu sitиaciju u doba nastanka djela, kao i stav i specifionos.t autora. Тај studij Jma svoj.ih osoЬitih poteskoca о kojima se cesto govorilo i jos се se dиgo govoriti. Nеси ovog casa н to иlaziti, jer zelim jos govoriti о jednoj prepreci kоји пazivam zastrasivanje klasicnoscu. Do tog zastrasivanj a< dolazi krivim, povrsnim shvaca njem о klasicnosti nekog djela. Velicina klasicnih djela sastoji se и njihovoj ljиdskoj veliCini, а ne и nekoj vanjskoj velicini pod navodnicima. Tradicija izvedaba koja se dиgo vremena >>njegovala« u dvorskim teatrima sve se vise иda ljila od te ljudske veliCine u teatrima silazeceg i propada jиceg gradanstva, а eksperimenti formalista jos sи tome
]
267
dopr.inijebl. Na mjesto pravog patosa velikih gradanskih hu manista stиpio ј е laZni patos Hohenzollernovaca, na mjesto ideala - idealiziranje, па mjesto poleta kojli. је Ьiо krilat - prisvajanje, na mjesto svecanosti - ceremonijalna ga� nutljivost, i tako dalje. Nastala ј е lafna velici�a koja ј е sa mo Ьila pusta. Cudesni humor Goetheov u n]egovom Pra -Faustuss nije pristajao uz dostojanstveno olimpijsko kora canje koje Se pripisivalo klasicima, kao da � е hиmor U SU? rotnosti s pravim dostojaпstvom ! Krasno IZnadene radnJe koristile su se samo da Ьi se doslo do efektnih deklamacija, sto znaci da sи Ьile potpиno zanemarene. Izopacavanje i ispraZпjavanje otislo је tako daleko da s� - �t�mo . na primjeru Pra-Fausta - preko tako. vaZnih zbl�an]a p]es nickog djela kao sto ј е ugovor velikog humanrsta sa da vlom, koji ј е znacajan za tragediju Gretchen - bez tog ugovora ona bi se odvijala drugacije i1i do nje ne Ьi doslo - j ednostavno .g1иmacki »prelazilo«, jer se vjerovatno sma tralo da junak u klasicnom djelи moze ciniti samo juna�ke podvige. Jasno ј е da se Faust, ра i Pra-Fau_st moze o?liko vati samo imajuci u vidи preobrazenog 1 oplemeщenog Faиsta na krajи drugog dijela, Fausta koji је poЬijedio davola i presao s neproduktivnog zivotnog uzitka sto ти ga priprema davo na produ�tiv�i. No g�j � ostaje ta vele�na mijena ako se preskoee росеtш stиpnJevr? Ako dориstџщ) da nas zastrasi lafno, povrsno, dekadentno, malogradansko shvacanje k}asicnosti, nikad necemo doci d� zivih, covjec� � _ _ prikazivonja velikih djela. ћЋvi re'pekt kOJt ta .dзе!� 'mt] udv llcem]erm, t:reiriti zahtijeva od nas da raskrinkamo riCki, lafni ·respekt. v
�)�
ВILJESKE О DIJALEKТICI U TEATRU
Svagdje gdje је u pitanju spoznaj a stvarnosti mora�o nauciti rukovanje dij alektikom. Nije VaZllO Ьiti duhov�t. Cak nije ni vazno Ьiti originalan. OdreCi se toga na podruc]u umjetnosti iziskиje svakako stanovitu smjelost. К tome dolazi da nemamo pri ruci ne samo sistem nego ni donekle impozantnu grupacijн misli.�edutim, pocetj valja, i ta�o moramo da tr
E11semЫeu
-
Pra-J'aщta
u
Ber·lillU
�
268
BERTOLT BRECHT
DIJALEKТIKA U TEATRU
*
·
mozemo i odstraniti dosadno i neprakticno. Prilikom sa· denj a, odrZavanj a i иljepsavanj a nekog vrta, na primjer, ne predvidamo samo иzivanj a koja се nam on pruziti nego иZivamo i и samoj djelatnosti, и svojoj sposobnosti stvaranj a. No proizvoditi znaci mijenjati. Znaci uplivisati, doda vati. Mora se ponesto znati, moCi i htjeti. Prirodi se moze naredivati tako sto cemo је slиsati, kaze Bacon.
Nova grada i novi zadaci za starи gradи sile nas da stalno preispitиjemo i иpotpunj avamo svoja иmjetnicka sredstva. I kasnogradanski teatar okиsava se, da Ьi zadriao inte resovanj e pиblike, и formalnim novinama ; on se, ovdje -ondje stovise i slиZi nekim novinama socijalistickog teatra. Medиtim, tи se samo иstajalost j avnog zivota manje ili vise svjesno »izravnava« иmj etnim kretanjem и formalnome. Ти se ne suzЬijajи zla, nego dosada. Iz djela postaje dje latnost. Ne ј аsи konja nego gimnastickog konjica, ne реnји se na skele nego ро preCkama penjala. Formalna nastoj anja tih dvaju teatara stoga nemaju mnogo viSe zajednickog od mogucnosti da budи zamijenj eni. Slika је jos zamrsenij a zato sto se u kapitalistickim zemljama, uz samo prividno novi teatar, teatar noиveaute, sporadicno igra i pravi novi teatar, i to ne samo kao noиveaute. Postoje jos .i druge do dirne tacke. ОЬа teatra, иkoliko sи ozЬiljni teatri, vide kraj . Jedan teatar vidi kгај svijeta, drugi kпij gгadanskog svijeta. ВиdиСi da оЬа teatra moraju, kao teatri, stvarati иZitak, to j edan od nјЉ stvara uЪitak iz kraj a svijeta, а drugi iz kraja gradanskog ( i izgradnj e drugacij eg) svijeta. PиЬlika prvog teatra smije da se zgrozi zbog velikog apsиrda i ирисеnа ј е da otkloni pohvalи velike razumnosti ( socija lizma) kao jeftino ( iako za gradanstvo zapravo skиpo ) rjesenj e. Ukratko, svagdje ima dodirnih tacaka, а kako i da dode do borbe bez dodirnih tacaka? No govorimo о nasim poteskocama ! *
Uzitak је covjekov da se mijenja, umjetnoscи kao i ostalim u zivotu, i umjetnoscu za ostali zivot. Stoga on mora imati mogucnost da sebe i drиstvo osjeti i vidi kao promjenljive, i stoga on mora na lagodni nacin usvoj.i:ti pu stolovne zakone ро kojima dolazi do promjena. U materij a listickoj dijalektici zrcale se nacin i razlozi tih promjena. *
Као glavni izvor llzivanj a nasli smo plodnost drustva , njegovи divnu sposobnost da proizvede svakojake korisne i иgodne stvari - а konacno i svoje bolje Ја. А uz to jos
269
' 1
*
Mi nagшJemo tome da stanje mirovanj a smatramo щormalniro<< . Neki covjek polazi svakog j utra na svoje radno mjesto, to је »normalno«, to se razumije. Nekog jиtra on ne pode, sprijecen ј е, nesrecom ili srecom ; z to је potrebno objasnjenje. Nesto dиgotrajno, sto је izgle dalo vjecno, zavrsilo se brzo i ukratko ; dakle to је smetnj a, tи је doslo do zahvata и mirovanje, а zatim vlada opet mir, time sto vise nitko ne ide na posao. Тај mir је malo ne gativan, ali ipak mir, normalnost. ёаk i veoma zivahna zblvanja, samo ako se na izvje stan nacin ponavljaju s izvjesnom pravilnoscи, doblvaju izgled mirovanj a. Nocna bombardiranja u gradovima, re cimo, mogla su se noprosto uzeti kao faza, i tako sи se i uzimala, ona sи postala j edno stanje koje vise nije trebalo tumaciti. U opisima natиralista takva sи stanj a doblvala vid vjecnosti. Opisivaci sи Ьili protivnici tih stanja, to se pri mjecivalo, ali Ьilo је potrebno politicko stanoviste slicno njihovom da Ьi se zamislila. druga stanja, а prije svega da Ьi se znalo na koji nacin dovesti do njih. U samim tim stanjima nailazilo se samo na taj vjeC.ni vid. *
Pitanje је treba li teatar da prikafe pиЬlici lj иde tako da ih ona moze interpretirati i1i da ih moze mijenjati. u drugom slucajи morala Ьi pиblika doblti, tako reCi, sasvim drugi materij al, materijal sastavljen upravo sa stanovista omogucavanj a uvida ( а djelomicno i osjecajnog sиdjelova nja) u doticne zamrsene, mnogostrane i protиrjecne odnose izmedи individuuma i drustva. Glumac treba zatim u svoje иmjetnicko oЬlikovanje иnijeti drustvenи kritikи koja се snazno djelovati na pub-
!v
270
BERTOLT BRECHT
likиo Takva kritika vjerovatno se mnogim estetima starog kova cini >>negativna«, neumj etnickao No to ј е besmislicao Giиmac moze, kao i drugi_y.xnj� recimo romanopisci, 'iuuJ eћ dtП�tVenи knћkи и svojи umjetninи а da је ne ra zorio Otpor protiv takvih »tendencija« dolazi od onih koji pod izlikom da brane иmjetnost naprosto brane postojece prilike od kritikeo �·:
Ne moze se kazati da novim komadiшa i prikaziva njima manjka zivahnosti ili strastvenostio Tko voli gиЬiti dah, moze ga izguЬitio Tko voli da Ъиdе potresen, neka samo dode ! Jedan dio риЫikе katkad zасиdије cinjenica sto se ljиdi i zЬivanj a prikazиjи s one strane . gdje postaje vid ljivo kako se oni mogи mijenjati, а sta da иcini s time onaj dio риЫikе koji niti zeli mijenjati niti Ьiti mijenjan? cak i dio onih ljиdi koji sami neиmorno rade na mijenjanjи drustva zeljeli Ьi teatru, i drami, postaviti novi zadatak а da on sam ne mijenj a ; oni se plase njegovog ostecenjao Zaista, do takvog ostecenja moglo Ъi doci kad Ьismo na prosto оdЬасШ st-are tekovme, umjesto da ih dopunimo novima. То se dopиnjavanje dodиse odvij a kao sиprot stavlj anj eo Могасе se, zatiш, istraziti kako treba иpotrijeЬiti V-efekt, sta i и koje svrhe tи treba uciniti zacиdnimo Treba pokazati promjenljivost zajednickog zivljenja ljиdi ( а time i promj enljivost samog covjeka )o То se moze samo obraca njem paznje na sve nestalno, prolazno i иslovno, иkratko na protиrj ecja и sviш stanjima koja naginJи prelazи и dru.ga proturjecna stanjao
EPSКI I DIJALEKТicКI TEATAR Sada se pokиsava doci od epskog do dijalektickog teatra560 Ро na�em mi�ljenjи i nasim namjerama, praksa epskog teatra i citav taj pojam nisи niposto Ьili nedij alek ticki, а ni j edan dijalekticki teatar nece moci postojati bez " U јеdној drugoj Ьilje5ci Brecht eksplicitno kafe : · •Vjerovatno је naziv 'epski teatar' za zamШjeni ( i djelom :prakticirani) teatar isuvBe for malan ( о о о) jer sam ро seЬi јо� ne ukazU]e na produktivnost i promen ljivost dru�tva, iz kojih izvora treba da prikaz1vanje crpe glavno ufi \Ћnje. Stoga se taj naziv mora oznaciti kao nedostatan iako se ne moze pruziti no,·i.• - ор. D. S.
DIJALEKТIKA U TEATRU
271
epskog elementao Ipak mislimo na prilicno veliko preoЫi kovanjeo
U ranijim svojim napisima иzimali smo teatar kao kolektiY pripovjedaca koji sи se digli da иtje1ove stanov1te� price, to jest da im · stave na raspolaganje svoje osobe ili da im izgrade okolineo
stav ne postoji vise razloga za ostro odvajanje zanrova - osim ako takav razlog nademoo Dogadaj i zaи zimajи cas tragicni, cas komicni vid, razradиje se nj ihova komicna ili tragicna stranao То nema mnogo veze s komic nim prizorima koje Shakespeare иЬасије и svoje tragedije ( а za njim Goethe и svom Faustu)o Sami ozЪiljni prizori mogи primiti taj komicni vid ( na primjer, prizor kad Lear poklanja svoje kraljevstvo ) o Tacnije uzevsi, и tom slиеаји vrlo snazno nastиpa komicni vid и tragicnome, ili tragicni и komicnome, kao sиprotnosto Зо
� Da Ьi, igrajиCi se, izvиkla i omogиcila kritikи onog роsebnoga . и nacinu ponasanja i sitиacijama sto ih teatar iznosi, риЫikа и dиhи nadopj evava druga ponasanj a i si tttacije, i suprotstavlj a � и slii.j edи ,r�dnje onima sto � ј е donio teataro Tako se 1 sama pиbl!ka pretvara и pnpo ''jedacao 40
Ako to zapamtimo i izricito dodamo da pиЬlika и o zauzme sta svom sufabuliran и mora imati mo :O.ovi е naJPrO иktivnijeg, naJnestrpljivijeg dijeTa dru�tva, onog Њјеlа kOJI najvise nastoj i na sretnim promjenama, smijemo sada napиstiti oznakи »epski teatar« za teatar о kojem govorimoo Та је oznaka иCinil a svoje ako је ojacala
i obogatila element pricanja koji postoj i и svekolikom teatruo То ne znaci povratak ипаzаdо stovise, роmоси ј а-
272
BERTOLT BRECHT
canja pripovjedackoga elementa, и svekolikom teatru sada�njem kao i dosada�njem - stvorene sи sada osnove za specifianost novog teatra, koji је bar zbog toga nov sto odredene - dijalekticke - crte dosadasnjeg teatra svjesno izgradиje i cini lagodn!ma. Sa stanovi�t� t� �peci ficnosti, naziv »epski teatar« IZgleda posve opcemt 1 ne odreden, gotovo formalan.
5. Sada idemo dalje i obracamo se svjetlи и koje valja da stavimo zblvanja medи ljиdima koj a zelimo izvoditi, da Ьismo identificirali ono promjenljivo и svijetи i u:Zivali и njemи. 6.
Da Ьi nam se иkazala promjenljivost svijeta, valja da zahilj emmo zakone njegovog razvoja . Pri tom ishodimo iz dijalektike socijalistickih klasika.
7. Promjenlj[vost svijeta temelji se na njegovoj protи rjecnosti. U stvarima, ljиdima, zЬivanjima nalazi se nesto �to ih cini takvima kakvi ј еsи, а istovremeno i nesto sto ih cini drиgaCij ima. Jer svi se oni razvijaju, ne ostajи isti, mijenjajи se do neprepoznavanj a. А stvari, kakve �и ирr��о . sada, sadr:Ze и sebl »neprepozna:to« , ono drugaC!Je, ranlJ e, sada�njemи neprij ateljsko57• NEKE ZABLUDE О NAёiNU IGRE BERLINER ENSEMBLEA MALI RAZGOVOR U DRAМATURSKOM ODJELU
Р: I opet su kritike lo�e.
W : Naj neиgodnije sи pohvale koje prethode osи�iva nju. Re:Zija је majstorska, ali uni�tava sve. Dramat� sн . nesнmnjivo dиboko razmiSlj ali, ali bez иspjeha. Nosilac glavne woge ј е vrlo nadaren, samo sto ne djelиje. ёitao s � _ odrubю и nekoj staroj knjizi da ј е krvnik prije nego sto Је " u ovom nedovrsenom napisu Brccht је jos preclvidio tacku 8. •Tok stvari•, i 9. •Skok• ор. D. S.
-
273
DIJALEKТIКA U TEATRU
-
\
glavu engleskom kraljи Charlesu promrmljao: »Oprostite, gospodine«. В: Sta smatrajн da nedostaje?' R : Nemamo pravog poleta, nemamo prave topline, ne moze se pravo sudjelovati s nama, svi ostajи hladni. Р : Nisam u pиblici vidio nikoga koji је ostao hladan и prizoru povlacenj a potucene hitlerovske vojske, ili и prizorн pokopa partizana58• R: То se priznaje. Ali do tog djelovanja dolazi, toboze, samo zato sto smo tu napиstili svoje principe i naprosto igrali teatar. В : Da li se na� princip sas toj i и tome da gledaoca ostavlj amo hladni m ? W : То se tvrdi. I, toboze, imamo zato i razlog, naime da on, hladan, bolje misli, а mi uglavnom zelimo da se misli u teatru. В : То је, naravski, zlo: neka gledalac kod nas placa da . Ьi morao misliti . . . W : Kako Ьi Ьilo kad Ьiste j ednom j asno i glasno rekli da se ni и nasem teatru ne mora sцmb misliti. В: Na to i ne pomisljam. · иr : No vi osjecaje uopce ne osш.1ujete. R : Naravski ne, samo nerazиmne. В : Recimo, aиtomatske, zastarjele, �kodlj ive . . . Р : Uostalom, kad tako �to tvrdite, niste nimalo bladni. R: Mi nismo hladni ni и teatru, kad se borimo protiv takvih osjecaja i raskrinkavamo ih. А ipak to ne ide bez misljenj a. W : Tko kaze da hladni, tюрсе mozemo misliti? R : Ni preplavljeni osjecajima ne mozemo misliti, na ravski. Р: АЫ uzdignиti osj ecaj ima! W: U svakom slи_Gajи, osjecaji se ne mogu dijeliti od misLi, C.ak n.i н nauc:. NaиCnici sи poznati ро . svojoj zestini. Р: Dakle : i teatar naиcnog razdoЬlja operira emoci j ama ; izrecimo to j asno ! R : Ali ne kazimo >>aperira« , to izaziva odmah doj am hladnoce i proracиnanosti. Р: Цјеро. Pobudиje emocije. R : Ispиnjen ј е emocijama. l.V : >>Ispиnjen је . . .« . Ne volim te rijeci. Sasvim prazni sи иvijek >>ispиnjeni«. Zaneseпost је sиmnjiva.
�
" Rec је о komadu Johanпesa Bechera Zimska bltka (Wintersch\acћt) izvoc1enom u Beгliner EnsemЬleн u sczoni 1 954-5 . ор. D. S . .
18
-
274
BERTOLT BRECHT
В : Zanesenost и Schillera bas nije losa. W: Ali patvorena zanesenost, иmjetno proizvodena.
Р : Vi mislite da se Scћiller zanosi necim dobrim, te da је zato i zanesenost dobra? В : sta kaie, zapravo, stampa о sadriaj и komada i po litickoj namjeri predstave? . W: Malo. О prvome, pisи, vec se govorilo prilikom praizvedbe и L . В : А sta se tada reklo о sadriaj и ? R : D a је dobar. В : I sta jos? R : · Ne mnogo. Nasa se stampa нglavnom zanima za ' oЫik. Politicari se nikad ne osvrcи na politicke komade. Р: А teatarski kriticari oblcno vole zapoceti svoje kr.itike prikazom politickog sadriaj a, ali zatim prelaze, ne osvrnиvsi se nikad
В : NaCin igranj a novog realisticnog teatra је odgovor na poteskoce koje ти zadaju nova grada i novi zadaci. Tako је to s novom dramatikom, uzmimo, primjerice, Konjicku armiju Visnjevskoga ili moj zivot Galilejev. Stari nacin gradenj a vise ne zadovoljava. DakaJ
DIJALEKТIКA U TEATRU
275
\-1/ : Posto cemo morati da razgovaramo о kojecemи sto ne ostvarujemo, шoZda ј е dozvoljeno da prije svega usta novimo sta mislimo da otsvarujemo. То znaci da treba da iznesemo do cega nas nacin igranja moze da dovede, ma koliko on, mozda, и mnogim vidovima Ьiо nesavrsen. и Majci Courage, na primjer. Uzmimo samo j ednu tackи. Trgovkinji sи иpravo unakazili kcer za kојн је vec zrtvo vala jednog od svojih sinova. Ona proklinje rat. No vec pocetkom slijedeceg prizora vidimo је kako stupa uz svoj a trgovacka kola i сијеmо gdje govori : · »Ne dam da mi ogade rat, rat hrani svog . covjeka.« То se ne moze prikazati иo Ьicajenim nacinom igranja, ра veCina teatara stoga i iz ostavlja drugi prizor. Kod nas је, и nekoj diskusiji, j edan mladi gledalac rekao : ,;Nisam, kao neki ovdje, za to da pjesnik na koncu navede Courage da uvidi svoje krivo postupanje. Ја је na krajи zalim zbog toga sto ona ne moze nista naиcitk То је vrlo plemenit i koristan osjecaj , koji on ne Ьi mogao imati da ти se omogucilo samo da se иZivi и trgovkinjи. R : Р о svemи sиdeCi, kod nasih gledalaca dolazi i do osjecajnih poriva, vrlo bliskih osjecajima koji nastaju Cis stim uzivljavanjem. U izvedbl Majke primjetio sam suze и ocima publike kad radnici и predvecerje prvog svjetskog rata vise nisи htjeli uzimati proturatne letke od stare Vlasove. Tko tи izvedbu poznaj e, zna da sи to politicke suze, prolivene zbog zacepljenih usiju, kukavicluka, mlita· vosti. Mnogi od onih koji su to, uzasnuti, motrili Ьili su јо� uvijek protiv boljsevika, protiv Narodnih magazina, protiv Narodne skupstine. Takav је gledalac mozda posjedovao mali ducan Ш imao novih poteskoca, иkratko, moZda mu је klasno Ьilo gotovo nemoguce da se identificira sa Vla sovom - ра ipak је on poslusao apel na zapreteni smisao za istinu, i sjedinio se s onim koji је sjedio uz njega, иZasnut zbog onih koji ne znaju sto cine i ne cine. Р: U Krugu kredom pita sudac Azdak slиZavkи koja је odgojila vladarevo dijete i nece g a vratiti, zasto djetetu ne priusti vladarski zivot. Sluzavka se ogledava sиdnicom. Ona vidi majku vladara, vidi iza suca oklopnike, sluge vlastodriaca naoruzane saЬljama, vidi advokate kneginjine, sluge vlastodrzaca naoruzane zakonicima, i suti. Iz muzic· kog ugla сије se pjesma : »U zlatnim cipelama da hoda, gazio Ьi mi ро slaЬinama . . .<< . Pjesma kao da је и tШni sjedinila suca i slиZavku. Sudac odreduje pokus s krugom krede koji dijete osigura sluzavki. Bez ostrog loma sa scen18•
DIJALEKТIКA U TEATRU
276
277
BERTOLT BRECHT ·
skom konvencij om ne Ьi ·doslo do emocija koje se ovdje javljajи. В : Dosta. Dakako, nasa је nova pиЬlika ona koja nam dozvoljava i koja od nas trazi da tezimo иpravo takvim djelovanjima sto se temelje na prirodnom j edinstvu misli i osjecaja . No mislim da nesиmnjivo otpadajи stanoviti drugi osjecajпi kompleksi koji sи pиblici и cjeJiпi, а na rooito onima пaviklima па teatar, prisni i dr·agi. Р: Zastarjeli emocionalni koшpleksi. R : Recimo povijesпo prevazideпi. Р : Oni na koje је moZda mislio Goethe rekavsi : stva ranje је naravno, najbolje, ali ni 'rиsenje ne ostaje БёZ sretnih posljedica. В : PrlПlJer. R: Mozemo li razmatrati klasicnu tematikи »neudate majke« ? Gretchen, Magdalenи, Rosи Bernd. Treba li d� navedemo puЬlikн da se нzivi н stid, и losи savjest tih djevojaka? Mi danas zastиpamo da и konfliktи savjesti tih djevojaka nije »lose« njdhovo cиlno иZivanje nego njihovo samoizopacenje ; drustvo njihovog vremena, koje im је иtи vilo и glavи j ednu zabranи kao vjecni moralni zakon, zз nas nije н рrа\7и. ВЕ : Prikaze li se to tako, sиdЬina Gretchen nije vise potresna. В : Zasto ne? Drustvo је s nepravom progoni, i jos ј е pгi&iljava da se slзZe s tim progгamom. J>;rizor и zatvoгu и kojem ona odЬija slobodи jos се nas vise ganиti ako ga ne shvatimo kao okajanje nego kao pravo lиdilo izazvano drustvenim nasiljem. Uzmimo drugi slavni prizor. U Kralju Learu jedan vjerni kraljev podanik batina nevjernoga. Treba li da dijelimo Ьijes рп·оg protiv drugoga? ZanimHivo је da nas teatar moze na to navesti, i to sasvim odrederum naCinom igranja. Potrebno је da ovaj nacin kriticki pro matramo. Р : Bas zato sto sи nase emocije komplicirana i krajnj protиrjecna mjesa\•ina. В : А mnogi stoje na stanovistи da је covjekov osjecaj , njegova intиicija, njegov instinkt, nestO pouzdano, »ZdraVO«, i tako dalje. Povijest ne нvazavajн. ВЕ : Smijem li citirati Hegela? »Ono sto se naziva zdravim Ijнdskim razиmom cesto је cak i vrlo nezdravo. Zdrav razum saddi maksime svog vremena . . . То је nacin· misljenja ]ednog vremena и kojem sи sadrzane sve pred rasиde tog vremena : njime sи ovladale misaone odredbe а da toga nije svjestaп.« ·
В : Мi, na primjer· - istina је konkretna - imamo p�blik� Ј iman;o umj :tnike k <;>ji sи Zivjebl. и Trecem Rajhи, dJ elom�cn� vec и WermarskOJ RepuЬlici, ili cak и carskoj �J. :mackoJ , и svakom slисаји pod kapitalizшom. Od dje tm]stva . p a nad �j e .ci;t :ni s� po �saji, иglavnom uspjesni, ;е �Jiho:V оsЈ ;с а� ш �Ivot rzopac1. Proces revolиcionarnog � �s �enJ a NJe�a�kOJ ШЈе Ьiо suden. Veliki preokret, koji . poslJediCa revolиcije, naisao је bez nje. Uz mno Ј : шасе gн�a nejasan medиsobni odnos klasa, uz novi nacin zivota kO]I Se gotOVO danomice rnijenja а kome kod sirokih �loj �va j os п:anjka. odgovarajиCi nov naCin misljenja i o'sje canJa, ne moze иm]etnost bespogovorno apelirati na instinkt i osjecaj tako raznoliko sastavljene pиЬlike. Ona se ne �oze slijepo povjeriti vodstYи povladivanja Ш negodova DJa ; sa d�ge strane, sama и vodstvи, zastиpajиci interese nove vodece klase, ona se ne smije nikada odijeliti od svoje pиЬlike. Njen је zadatak da se bori protiv starih osjecaja i starih misli, da ih razotkriva, da ih stavlja van pogon�, i da pronalazi i potpomэZe nove misli i osjecaje. Uz taJ pro�es moze se v�lo lako dogoditi da jedan dio . pиb Ike, recrmo и teatru, v1se ne nailazi na navikli dozivljaj 1 »VIse se pravo ne иkорса«. Р : D �k napredni dio иpoznaje novi teatarski dozivljaj ! В : N1 to ne bez pogovora. Nema ih malo cak i medu onima koji svakog dana na vaZпim podrucjin:{a iskusavaju novo i ne zacaju se borbe protiv starih navika ako sи one prepreke na putu izgradnji novog zivota, koj.i u teatru jos neko vrijeme traze svoje stare navike. R : Politicki covjek, prije ili kasnije, postaje svjestan takvih protиrjecja u seЬi. On, koji se dan za danom bori protiv lazi i neznanja, naci се zadovoljstva u drustvenoj istini, i to се ga izmiriti s ponesto neoЬicnim umjetnickim sredstvima. Kad teatar иvrsti materijalistickи dijalektikи u svoje metode, on postaje sposoban za operiranje u velikim duЬinama ljudske svijesti i 'za napredovanje do velikih zlokobnih i spasonosnih prot.urjeeja. Koliko predrasuda on mora da unisti, kako smjele nove stavove da predlozi i predvede, kakve snage da ЬsloЬodi za moenu produkciju socijalistickog drustva ! Sve to nece Ьiti moguce bez koris tenja najplemenitijih иmjetnickih sredstava ranijih epoha, no ipak ni bez novopronadenih. Socijalizam се nastaviti gradanske, feudalne i anticke umjetnosti suprostavivsi im svoje. Mnogi се novi metodi Ьiti potrebni i nadeni da Ы se
�
?�
·
�
�
278
_
BERTOLT BRECHT
najvelicanstvenije zamisli i ideje иmova proslih vremena ocistile od sljake klasnog drнstva. Р : Reci се : to znaci baciti gledaoca и klasnи ЬоrЬи. R : On se Ьаса veselo, Ьаса se kao na njihaljci. В : 0-la-la-la. Ako ni samo sиocenje s klasnom borbom nije malenkost, nije to ni sиocavanje s mijenom oblika. Mora se razиmjeti nepovjerenje, nasиprot mijeni oЬlika и umjetnosti, i mora se to dijeliti. Postoji, dodиse, stanovito prizeljkivanje pиblike i za novim oЬlikom. А иmjetnici ne zele Ьiti tako vezani za zakone иmjetnosti da Ьиdи kopisti. Pisиci Razbojnike, Schiller ј е imao pred ocima Shakes pearea, ali kod Spletke i ljubavi to nije Ьiо slиcaj . А pisиci Wallensteina, nije se vise drzao ni Schillera. No eksperimen. tiranja njemackih klasika s oЬlikom nisи proizasla iz иzi vanj a и novim oЬlicima. Oni sи tezili za sve vrednijim, obи hvatnijim i plodnijim иoЫicavanjima i tиmacenjima zЬi vanja medи ljиdima. I kasnije gradanski dramaticari jos 'sи otkrivali nova gledista i obogatili izrazajni materijal. Teatar ih је slijedio. No zatim је sve jasnije postalo nastojanje da se promjenom oЬlika samo иcine tecnijima stari sadrzaji i zastarjele Ш naprosto asocijalne teznje. Stvarnost se nije vise osvjetlj avala nacinom prikazivanja, а radnj a se -izo pacila. Kraj tolike dekadanse umjetnosti, moramo otrpjeti da nas gledajи sa stanovitim nepovjerenjem. Р : Cini mi se da nas razgovor sad ne krece и vrlo sretnom smjeru. Vecina ljиdi koji gledajи nas teatar vje rovatno sи opazili . malo od svih tih teskoca, а oni koji saznajи za ovaj razgovor prects·tavice mnogo neoЬicniji tea• tar nego sto ј.е to nas. Kod nas ne vlada hladna objektivnost - niti sиhoparan ton. Ima dirljivih prizora i lakrdijaskih, 1ma patosa, napetosti, mиzike i poezije. Glиmci govore pri rodnije nego oblcno, а i krecи se prirodnije. PиЬlika se doista zabavlja, kao da · se nalazi и pravom teatru. ( S111ijeh.) В: Svaki materijalisticki historicar mogao је predska zati da се sc иmjetnosti koje иоЬliсији zajednicko zivljenje ljиdi promijeniti иslijed velikih proleterskih revolиcija i na <\ogled besklasnog drustva. Granice gradanske ideologije bile sи postale vidljive. Drиstvo se ponovo preobracalo iz krute и varijabllnи velicinи. Kolektivna proizvodnost po stajala је temeljem morala. Zakonitosti zajednickog ziv ljenja ljиdi i njegovog razvoja mogle' sи se slobodno pro ucavati. Odstranivsi iskoristavanje covjeka ро covjekи рО. stalo је mogиce na neslиceni naCin iskoristavati prirodne
DIJALEKТIКA U TEATRU
279
snage. Uvidi sto ili је prиZala materij alisticka dijalektika mijenjali sи slikи covjeka, ра ј и иmjetnosti. s obzirom ' na silnи promjenи njcgovih· temelja i fиnkcija, dosadasnje promjene teatra nisи sиvise velike. I ovdje se pokazalo da је ono sasvim Drugo ipak Ьilo istovremeno isto ono Prvo и drugacijen\ оЬl1kи. Oslobodena иmjetnost ostaje um jetnost. W: Jedno је sigиrno : da nam se nisи nasla pri ruci stanovita nova иmjetnicka sredstva, mi Ьismo ih bili morali s tvoriti za Zimsku Ьitku. Р: time Ьismo, eto, stigli do one za neke toliko saЬlaznjive tehnike zacиdnosti. W : А k tome је to tako j ednostavno. В : Oprez. W : Mozda Ьi trebalo da jednom bнdemo nesto manje oprezni. Vi ste sa svojim opreznim naCinom izrazavanja proиzrocili vec dosta zabune. Zbog toga se sve to smatra necim sasvim fantasticniin, sto samo jedan od stotine moze . razиmjeti. В ( dostojanstveno ) : Ја sam se vec nekoliko риtа iz vinjavao zbog nacina svog izrazavanja i nеси to иciniti jos jednom. Za esteticare ј е stvar komplic.irana ; ona ј е samo za риЬlikи jednostavna. W : Za mene znaci zacиdnost samo to da se nista na pozornici ne prima kao »samo ро sebl razиmljivo«, da se i pri najjacem sиdjelovanju osjecaja jos иvijek zna kakav ј е to osjecaj, da se pиblici ne dozvoljava da se naprosto иZivi и bilo sta, tako da sve ne prima kao prirodno, bogo dano i nepromjenjivo - i tako dalje. В : »Samo to«. . R : Mislim da moramo priznati da odstиpanje naseg nacina igre od иoblcajenog, uza svu >>normalnost«, nije beznacajno - iako Erpenbeck zabrinuto opominje drama ticare, rezisere i glиmce, narocito mlade : »Oprez, slijepa иlica ! « . No Ьismo li bez tog nacina mogli igrati Zimsku Ьitku? Mislim, bez znacajnih gиbltaka и djelovanjи? W: Ро mom misljenjи, taj је komad tesko igrati na иoЬicajeni nacin zato sto nije napisan na иoЬicajeni nacin. Sjetite se primjedbe stampe, nastale prigodom drugacijeg nacina njegovog igranj a, da је on »nedramatski«. Р : Ti mislis - prigodom dramatskog nacina igranja? W: Da, иz takozvani dramatski нacin igranja. - Ne vjerujem da је Becher mislio na dramu novog tipa. On ји је nadovezao na njemackи klasikи i slijedio njen pojam ·
281
BERTOLT .BRECHT
DIJALEKТIКA U TEATRU
poetskog, koj i natиralisti vise nisи priznavali. Zatim ga је njegov po!iticki nacin promatranja, njegovo dijalekticko staпoviste ponиkalo da izgradi i: оЫikије svojи temи na na cin koj i se иdаlјије od иoblcajenog. On zauzima druga6iji stav prema motivaciji svoj.Љ likova, drugacije vidi pove zanost dogadaj a, on ima drugo shvacanje о razvij anJи procesa. R : То se moze narocito dobro provj eriti j er mu је, kako kaze, lebdio pred ocima novi Hamlet. Ти је nastavak . klas.icne linije, а tи ј е ri novi naCin izvedbe. W : А mi Ьismo dandanas lakse savladali Shakespe areovog Hamleta noviш nacinom igraпja nego Becherovog Нбгdеrа starim naCinom igranj a ! R : Svakako da ne mozemo igrati Hor�era рориt Ham leta. То se vec polшsalo. Р: Da ; prevratili sи ga и pozitivnog j иnaka - sto se, иostalom, ne Ьi smjelo uciniti ni s Hamletom, ali se s njime cini. R : Prebacivali sи nam i da је шladi H6rder Ьiо и drugim teatrima шnogo sjajniji. Naravno da nista nije lakse, иoblcaj enije ni popиlarcije od шladog g1иmca ko}i »jиnacki sjaji«. Ali pravi sj aj dolazi od povijesne pozicije i stava covjeka, а glишас realisticnog teatra valja da и svojoj glишi djelиje s иpravo toliko sjaja te vrste koliko proizlazi iz lika koji predstavlja. Р: Ne шоzе se kazati da и tош шlаdош Horderu nеша
В : Glumca i nj egovog gledaoca trebalo ј е da dirne sudblna tog djeteta koje sи nacisti odgoj ili i izopacavali, i и cijoj savjesti zatim sve sto dozivi stvara razdor. Опо kao j edini njemu moguCi doprinos covjecnosti na koncи odЬija saиcesnistvo и zlodjelu, sto za njega .zпaci siguпш smrt. Potresno ј е za socijalista vidjeti и nj egovoj ruci taj иbogi dar. А tko posjeduje historijski sшisao nece gledati bez saиcesca pгizor и kojem se tош mladom covjekи nade и rиkama traktat Ernsta Moritza Arndta о dиznostima graaan skog vojnika. Ovdje on sиsrece i deale svoje klase и njenoj davno prosloj revolиcionarnoj i hиmanistickoj fazi. Тај с е sиsret proci smrtonosno. Historijski nadareni gledalac os jeca smjesta da te visoke maksime иЬiј аји svakoga ko ill slijedi и hitleгovskoj armij i ili и Ьilo kojoj graaanskoj ar miji naseg vremena. А gledalac mora ipak zeljeti da ih taj шladi covjek slij edi ! Я : А za to sи nam potrebna stanovita nova umjet nicka sredstva, primjerice tehnika zacиdnosti. В : Ne иvidam kako Ьi se drugacije mogao prikazati zivot, zajednicko zivljenje ljиdi и svoj svojoj proturj ecnosti i razvoj и пi dijalektika иciniti izvoгom spoznavanj a i иZi vanja.
280
niceg uzornog!
R : Nekiш radnicima Ьiо је и diskиsiji nas шladi Horder sasvim jasan - i ја to knjizim na pozitivni konto nase izvedbe. Smatrali sи da је taj mladi covjek simpatican, ali · sи rekli : »Mi ne mozemo da ga bezиslovno, slij epo pratimo. On ј е gradanski covjek i ostaje to do svog po sljednjeg trenиtka. On ne prelazi, kao sto to cini njegov drug Nohl i proleteri s tanka 192, k Rusima koji se bore protiv ublstva i иЬlса, on samo otkazиje poslиsnost na cistima.« То ј е vrlo tragicno »SаШО«, i nas је zadatak Ьiо da prikaiemo koliko heroizma lezi и tome ; prikazivanje . ј е moralo Ьiti potresno, ali nismo smjeli izostaviti ono sto nas razdvaja, sto nas moze potresti. I tako је Ьiо nas za datak da probиdimo dvosmisleni osjecaj velike jacine, koji, doduse, ne moze j ednako zahvatiti svakog posjetioca teatra : jer za takve spoznaje .i osjecaje potrebno ти је ili protи- . gradansko stanoviste ili - i? - vrlo razvijena historijska svij est.
R : No vi ne pretpostavljate da је zelja za takvim pri kazivanj ima i zabavlj anjima opceprisиtna i jednako j aka и паsој pиЬlici. Vi pretpostavljate da se ta zelja bezuslovno mora razviti роmоси stalne mijene и nacinи zivota i pro dиkcije, а i nastojanjima kao sto sи nasa, na istim socija listickim temeljima, no da se ona razvija samo и protиrjec nosti sa drиgim zeljama. Umjetnicka sredstva koja predla zete treba da tи zeljи zadovolje ili izazovu. No kako mi је s druge stгane poznato, vi ta nasa нmjetnicka sredstva jos ne smatrate potpuno razvijenima. Ne Ьismo li mogli i о tome razgovareti? В: Ти је vec slijedece и pitanjи : dok vi sami pиЬliku iacиdиjete, to jest dok vas ona tek pocinje zamjecivati, vi necete moci potpuno izvrsiti svoj zadatak da odredena drustvena zЬivanj a izlozite promatranju - ili osjecanjи_ Mi ta nova sredstva cesto иpotreЬijavamo jos isиvise teh nicki, umjesto poetski ; tи j os naprosto moramo иciti. PuЬ lika, gonjena svojim interesima, исi vrlo brzo. Narocito kad mi jos ispunjavamo i druge zelje. А osim toga, sma tramo da mi jos ni izdaleka ne znamo dovoljno. Р: Sjetite se pocetka komada gdje se pokazuje nastиp hitlerovske sile. Kad general zapovijeda svom tenkovskom
282
BERTOLT BRECHT
DIJALEKTIКA U TEATRU
odjelи da zaиzme Moskvи и иоЬlсајепоm munjevitom tempи, пasi Ьi gledaoci morali da se zgroze zbog tolikog prazпog, besmisleпog i zlociпackog иlаgапја sпage koja se sastoJi od strojeva i ljиdi пalik па strojeve. Morala Ьi ill zahvatiti samilost prema пeиkima i Ьijes prema пjihovim иpropastiteljirna. R : lpak jos dobar dio gledalaca tи vidi samo Ьilo kakvo zЬivaпje и odredeпo sivo jиtro н . dalekoj Rиsiji, пesto sto је пesиmпjivo Ьilo tako i jedva da је moglo Ьiti drugacije - pod tadaпjim иvj etima, od kojih se и mislima пе mogи пi па treпиtak otrgпиti, пiti ih zamisliti kao иdаlјепе ili иdaljive. Опi kao da роsјеdији sposobnost da оЬпаvlј аји svoje ilиzije. W: Djelomicпo to dolazi od naseg osvjetljavanja. Kad је geпeral па prvom роkиsи jos citao govor iz kпjige, иCinak је postojao, vi se sjecate. Teпkovi jos пisи Ьili sa gradeпi, пiti sи Ьili oliceni, а kru.Zпi horizoпt, и pomaпj kanjи spretпe rasvjete, jos nije slicio na пеЬо, i tako sve to zЬivaпje jos пiје imalo taj izdajпicki prirodпi karakter. Sijevaпje se nije gledalo ocima sredпjovjekovnog pastira, vec se vidjela iskra koja и laboratorijи s katode preskace k aпodi, koja se, dakle, rnoze izazvati а i sprijeciti. Р : Tada, medиtim, nije doslo do иmjetnickog doziv ljaja, dragi moj. R: То se и boksи naziva пecistim иdarcem. W. govori о иmjetnickom dozivljajи, naime о aиtenticпom иmjetпic kom efektи koji је иslijedio prilikom jedпog pokиsa gdje se пiје sprovodila роtрипа ilиzija, а koji је efekt on ј аsпо zamijetio. W : Zasto slijedeci prizor, odlazak kamioпa s vojni cima, najcesce пе djelиje? On иkаzије na nesto veoma zanimlji.vo. Ti vojnici j ure prema Moskvi, jer im se to ciпi najkraCim pиtem natrag do Berlina, Dresdena ili Frankfurta. R : Opet је ovako: пi и svijesti jednog dijela gledalaca nije prilikom gJedaпja prisutaп onaj drugi, revolllcioп�rni pllt. Bio Ьi potreban zbor da opise taj pllt i preporuci ga ! W : Na svaki naCin, паsа sredstva zaclldnosti nisи Ьila dovolina. k : cak ni za иspostav\janje jedne velike ljepote k9mada, politicke ljepote, naime njegovog prikazivanja di;r e brzine razvoja. Osvojeni brezиljak pred Moskvom vec Ј е izguЬljeп н саsи kad s e dijeli odlikovanje z a nj � govo ? sva . , _ vraca , kис1 , s VIJescи j anje. А kad se nosilac odlikovanJa ·
Ч
283
da mu је prijatelj »sramotni« prebjeg, vec је i zena prebjega protiv Hitlera. Jos se mladi nosilac odlikovanj a drzi svoga uzora, brata »odanog Hitleru<<, kad је taj brat vec pogиЬ ljen zbog роЬиnе protiv Hitlera. I tako dalje, i tako dalje. Р : Mпogim, gotovo svim kriticarima, пedostajao ј е razvoj naseg jиnaka. А m i smo иmisljali d a smo иpravo to narocito pomno i zanimljiYo prikazali. R : Ne smije se zaboraviti da је njih иoЬicajeni teatar navikao na to da im se ono sto mi smatramo dиsevnim stanjem i procesima, izazYaпima »Yaпjskim dogadaпjima«, predocиje и oblikи apsolutnih karakternih оsоЬiш1. Mladi Horder, koji је паsао dlakи и пacionalsocijalistickoj j uhi, za njih је ро prirodi skepticaп, а ne пormalni mladic koji zbog odredenih dozivlj aja - koje teatar treba pokazati nailazi па иzroke razumljivog sиmnj anja и nacionalsoci j alisticko vodenje rata. Oni zele Yidjeti rvanje s proЬlemima, rvaпje radi rvanj a. Oni ne zele Yidjeti nekoga ko је рао Ш koga sи bacili и rijekи i sada se bori s valovima da se ne иtopi, vec nekog profesionalnog rvaca koji traZi partnera i ЬоrЬи. Р : А to Ьi mladog Hordera иcinilo izпimkom. No nas је zadatak Ьiо da prikazerno пасiопаlnи tragedijи. R : Nase је shvacanje razvoja naprosto drugaCije. Mi :Zelimo prikazati medиsobпo zahvacanje drustvenЉ snaga bogato sиkoЬima, protиrjecпe procese nekontinиirane vrste, i tako dalje. Koliko li smo se vec и dramatruskim pred radnjama trudili da gogadaje poredamo kako Ьi postali do :Zivljaji junaka, donoseci пesporazиme i spozпaje, zdvojnost i prkos. Ali »prenijeti preko rampe« iznenadnи ljepotи nje .govog obrata, za to nasa иmjetnicka sredstva, izgleda, jos _ nisи dostajala. W: Nismo ih dovoljno dosljedno primijenili. U Pus kama gospode Carrar иspjelo nam ј е da potpиno vjerodo stojno prikazemo moment kad se ona, иgledavsi mrtvog sina, >юbrati« . Niz teatara se tиzi da njihova pиblika nije razиmjela taj nenadaпi preokret. Weigelova је stalno j a .Cala otpor gospode Carrar, sto је vise argurnenata protiv nje bilo, а zatim је odjedпom doslo do njenog potresпog preokreta. Nikome nije nedostajao motiv preokreta. R : Опа shvaca dijalektikи. - Za mene је јеdап od najvecih иspjeha naseg teatra Ьiо kad је neki metalac и diskиsiji rekao : »Tako се i kod паs doCi, i nikako dru gacije. Oni koji psujи jos се i hvaliti. А ne tako da cim Ьиdе ·vise maslaca, tim се vise Ьiti pohvala. Jedno se nastavlja na
284
B ERTOLT BRECHT
drugo, i odjednom nece vise govoriti о maslacи<< . Bio ј е sasvim иzbиden. Nesto ј е shvatio о dijalektici. Р : Ako је komиnizam ono j ednostavno sto је tesko иciniti, nece Ьiti mпogo drиgacije ni s njegovim teatrom.
В : Promislite ipak kako је novo to drzanje sto ga za uzimamo i zelimo prenijeti nasem gledaocи ! Nas prijatelj Eisler majstorski је ukazao na пјеgа и svojoj lij epoj mи zlci kad prilikom povlacenja Hitlerove vojske propisиje istovremeno trijumf i zalost. Trijumf zbog pobjede sovjet ske armije nad Hitlerom i zalost zbog patnj i njemackih voj nika i sramote njihova upada и Sovjetski Savez. Р: Da Ьi se svladale poteskoce sto za teatar nastaju dubokim preoblikovanjem drustva, poduzeli · smo stanovite mjere koje opet, sa svoje strane, d:ijelu publike stvaraju poteskoce. Radi se, recimo, о scenskoj slici u nekim pred stavama. В : То је zaista najmanje. PuЬlika се se brzo naviknиti
na to da dekoracije na lijep nacin pokazuju najbltnij a svojs tva nekog predjela ili prostora. Pomocu fantazije ona dopunjuje nase naznake , koje su realisticne prirode а ne
simЬoli Hi sиbjektivna oblikovanja slikara. Goli okrugli ho rizont u izvedbl Courage pиЬlika shvaca kao nebo, ne za boravlj ajuci da ј е и teatru. Х: No ona, moZda, zeli zaЬoraviti da је u teatru. R: То ne mozemo dozvoliti, kao sto se ne moze dozvo liti da zaborave da sи jos »U zivotи<< .
Р: Na sto је podsjeeaju [ preMdanja pomoeu natpisa
i napjeva, koj i, nakon pola stoljeca manje-vise natиralis tickih, iluzionistickih predstava, takoder bas nisи opcenita omiljeni. В : Ali ni opcenito neomilj eni.
W: Glavni prigovor dolazi od ljиdi koji su citali va§ Mali organon za teatar i sad оееkији da glиmci kod nas ne samo da ne smijи иpuzati u svoje иloge, nego da morajц stajati uz njih, tako reci ne sиdjelиjиCi.
R : U Malom organonu govori se samo о tome da oni esjecaje svojih likova, koje uostalom ima da prikazuju, ne. morajи bezuslovno dijeliti, sto znaci da smiju, i katkada morajи, imati dnrge osjecaje
Р: Oni treba da se kriticki postave prema osjecajima
likova.
В : Тime se, uostalom, rjesava jedan veliki proЬlem, koji zaokuplja mnoge : zasto је antagonist toliko zanimljiviji
285
DIJALEKТIKA U TEATRU
od pozitivnog j иnal
оsоЬи, sto ni puЬlika ne moze drugaCije zamisliti. Jasno је da, uza svн kritikн, morajн pгHшzani lik donijeti kao роtрипо zivog covjeka. Uspijи li н tome, naravno da se ne Ьi smjelo kazati kao sto se to kaze : uspjeli sи jer nisи
ostali kriticki i ipak sи »Ьili<< Vlasova ili Jago. В: Uzm[mo Weigelov.н u .ulozi Courage Виdнсi da ona . sama tи оsоЬн kriticki gleda, ima i pиЬlika, нsporedo s nje пim drzanj em koje se · stalno mijenja, razlicite osjecaje nqpram Coнragei. Divi ј ој se kao majci i kritizara је kao trgovkinjи. No, kao i sama Weigelova, pиЬlika ipak uzima Соиrаgеи kao cjelovitog covjeka sa svim njegovim protи rjecjima, а ne kao beskrvпi plod analiza jedne glumice. Р: Vi Ьiste sma trali neиspjelim prikazivanje · koje ne Ъi dozvolilo ili izazivalo kritikи prikazanog lika? В : Sigнrno.
Р: Ali i prikazivanje koje пе Ы rezиl tiralo
zivoj osobl? В: Naravno.
11
sasvim
Р : No ostaje na tome da mi ne dozvoljavamo puЬlici potpuno sazivljaYanje S jиnakom.
R:
Ne dozvoljavamo slijepo sazivljavanje.
Р: Ali jиnake ne treba samo promatrati R : Ne. Р: А osjecaji neka i dalje postoje н teatru ? R : Da. Mnogi od starih osjecaja, ј neki пovi. В : Preporucиjem vащ, medиtim, da budete posebno
sumnj icavi prema lj udima koj i na Ьilo koji nacin zele izag nati razиm iz иmjetnickog rada. Oni razиm oblcno denиn cirajи kao >>hladan<< , »neljudski<< , »neprijateljski sиprotstav
ljen ZiVOtU<< ј kao nepomirljivog protivnika OSjecaja koj i, toboze, j edini cini domenu umjetnika. Oni orpu, kako veie; i:i: »intиicije<< , i arogantno brane svoje »impresije« i »vizije« protiv svih prigovora razиma, koj i и njihovim ustima do Ьiva vrlo filistarski prizvиk. No suprotnost razиma i osje caja postoji sашо и njihovim nerazumnim glavama i samo иslijed пj ilюvog veoma s иmnjivog osjecajnog ziYota. Oni zamijenjиju lijepe i mocne
osjecaje
sto ih zrcale litera
tиre velikih "remena sa svoj im vlastitim patvorenim, upr Jj anim i grcevitim osjecajima koji se, dakako, imaju zasto
287
BERTOLT BRECHT
DIJALEKTIКA U TEATRU
om n �zivaj 1;1 _nesto. �to plasiti svjetlo sti razи�� - А razиm tstavlJ a velllci.m OSJeca sиpro se da 1 Ьиdис , razum nije pravi је kapitalizam jima. I razиm i osjecaj, и razdoЬljи kada Iosи, neprodиktivnи stvorili i se sи izrodili izmakи, na i svih onih sиprotnost. Naprotiv, kod nove klase na иsроnи velikoj prodиk koj i se uz nји bore, razum i osjecaj sи и krajnjeg napre tivnoj sиprotnosti. Nas osjecaji tjerajи do zanj a razиma, а razum cisti nase osj.ecaje.
odbaciti teski balast иzvisenih osjecaja koji sи Ьili samo osj ecaji vi_sih k � asa, i obratiti se niskim pokretackim mo . _ _ ti__ vima kOJI sи blli pokretacki motivi nizih klasa. Stari ideaH m izdaleka пisи dovolj ni, sto znaCi da moramo svrsiti s malogradanom и seЬi. То је moguce gotovo samo onda ako пovog jиnaka иocimo и njegovoj svagdasnj ici, gdje se, korak ро korak, tegobno bori s mocvarom i zaostaloscu и пјеgо:тој povijesпoj specificnosti. Moracemo ga prepozn� ti kao J unaka поvе vrsti, sa svim njegovim slabostima s �rliJ?-ama stare i :юv; vrsti, ali narocito поvе vrsti. Vi dj e cemo da ga poteskoce пе obeshrabrиjи nego privlace. Up ravo ono пesvrseno povisuje njegovи prodиktivnost. »То ј е tesko«, kaze on, » t o cemo иciniti« . Od svih Ьоја najvise g a tisti rиzicasta. Тај novi covjek, aktivni clan svoje klase, mozda ј е ispunjenje vasih sпova, по sigиrno ih ispunjиje na sasvim neocekivaпi naciп.
286
so NEKOLI KO RIJE(;l NA KRAJu
1. Vama ј е poznato da vodim Berlins ki EnsemЬle, koliko Prije ne znam jedini veliki teatar svijeta koji vodi pisac. koliko dana imali smo velikи radost. Izveli smo komad Katzgraben· od Erwina Strittmattera, koji na pjesnicki na razcin opisнje razvoj j ednog sela nakon 1945. On sadrzi navod . nolike nove zamisli, medи inim i ро novom nacinи napisan njavanja роmоси rudnicke vode. U vrijeme kad је , ali nam taj komad, s trucnjaci sи jos otklanjali tи zamisao sad је delegacij a prije nekoliko dana pricala da se to svije sprovodi. А izgradena је i cesta koja selo povezиje sa sи tom, а koj a и tom komadи igra odredenи иiogu. Seljaci em tamosnj и komad taj izvede da le EnsemЬ pozvali Berliner pri domи kиlture. Ispricao sam to jer mi se cini sretnim mada nagra m, Uostalo tva. pиcans i teatra e saradnj mjerom NDR. Oni, den, taj komad nije izvoden ni и kojem teatru Mjeseca, ogromnim dijelom, leze daleko s опи stranн a kritika teatarsk А . zgraben Kat Iezi sto . nego kиdikamo dalje danskи, veCim dijelom dobro pristaje нz njihovи malogra vrijed ednog j je preziran То enost. ogranic padljivи samodo se nalazi nog komada oznacиje borbenи pozicijи na kojoj socijalisticki realisticni nacin oЬlikovanj a. 2.
Ako и pjesnickom djelи treba da stvorimo jиnaka, o tog а to · treba, moramo najprije pokиsati da иgledam ali junaka danasnjice. Nije dovoljno stvoriti Karla Moora komиnis sa socijalistickom svijesti, ili Wilhelma Tella kao Moramo tickog funkcionara ili Zrinjskog kao j akoЬinca. saca
pi " Iz Brechtovih priprema za diskusiju na 4. kongresu njemackih - ор. D. S.
g. 1956.
Zelimo li иmjetnicki prakticno prisvoj iti taj novi svi . Jet, valja stvoriti поvа umjetnicka sredstva, а stara pre graditi . Umjetnicka sredstva Кleista, Goethea i Schillera morajи se daпas proиcavati, ali ona vise nisи dovoljna ze limo 1i prikazati novo. Neprestanim eksperimentima revo Iиcionarne partije, koja preoЬiicavajи i nanovo иоЬiiсаvаји nasи zemljи, morajи odgovarati i umjetnicki eksperiment.i smjeli kao опi i potrebni kao опi. Otkloniti eksperiment znaci zadovoljiti se postignиtim, znaci zaostati.
�
Prikazati novo пiје lako ( kao sto to dokazиjи mnoga pisma). То је pitanje odиsevlj eпja za novo, poznavanje dija lektike i, time, пovih иmjetnickih sredstava. Socij alistickom, realisticпom пасiпи stvaranja potrebna је stalna izgradnja, pregradnja i novogradnja. Prije svega оп mora Ьiti borben. к�� Ьоrси potrebna sи ти sva oruzja, i иvijek bolja orиZja, иVIJek DOVl] a. -
ZADA CI avi, роисi i odиsevi se.tlj.eca treba..d Teatar ovih mase. On treba pruziti иmjetnicka djela koja stvarnost роkаzији tako da se moze izgraditi socijalizam. On treba, dakle, slиZiti istini, covjecnosti i ljepoti. " Naslov је ovog napisa moj
- ор.
D. S.
288
DIJALEKТIКA U TEATRU
BERTOLT BRECHT
MOzE LI TEATAR REPRODUCIRAТI DANAsNJI SVIJET? S interesovanjeш sаш cuo da ј е Friedricћ Diirrenmatt u j ednom razgovoru о teatru postavio pitanje moze li teataг jos uopce repюducirati danasnji svijet. L:ini mi se da se to pitanje mora dopustiti. Cim је jed nom postavljeno. Proslo је vrijeme н kojem ie za teatarsku тeprodukciju svijeta Ьila potrebna samo mogucnost do .Zivljavanj a. Da reprodukcija postane dozivljaj, ona mora Ьiti tacna . Ima mnogo ljudi koji konstatiraju da teatarski doziv lj aj slabl, ali nema Љ tako mnogo koji Ьi spoznali da је тeprodukcija danasnjeg svijeta sve teza. Upravo је ta spoz ruaja potaknula neke od nas, pisce komada i redateJje igre, da podemo u potragu za noV
289
U razdoЬlju cija nauka zпа prirotlu tako mijeпjati da se svijet vec cini gotovo podesnim za obltavanje, ne moze se covje� ':ise covjeku opisivati kao zrtva, kao objekt nepo . znate al1 ћks1rane okolшe. Sa staпovista lopte, zakoпi su njenog kretanja jedva zamislivi. Zat�, naime, sto se - nasпprot prirodi opcenito . pпroda ljudskog drustva driala u tami, mi danas, kako nas uvjera:vaju uznemireni ucenjaci, stojimo pred mo!Шcnoscu totalnog unistenja О\'е planete, koja је jedva osp;soЬljena za obltavanje . . . Necete se zacпditi ako od mene cujete da је pitanje opiSivosti svijeta drustveno pitanje. Ја sam to tvrdio mnogo godina, i sad zivim u drzavi koja Cini ogromпe napore da izmijeni clrustvo. Vi, moZda, osш1ujete njena sredstva i ci ljeve - nadam se, uostalom, da Љ poznajete stvamo, ne iz novina -, vi mozda ne prЉvacate ovaj posebni ideal jed nog novog svijeta - nadam se da i njega poznajete -, ali jedva da cete posumnjati da se u drzavi u kojoj zivim radi na mijenjanju svijeta, zajednickog zivljenja ljucli. I mozda cete se sloziti sa mnom u tome da danasnji svijet treba mijenj ati . Za ovaj је clancic, koji vas molim da posmatrate kao prijateljski prilog vasoj diskнsiji, mozda dovoljno ako vas, bilo kako Ьilo, izvijestim о mom misljenju da teatar moze reproducirati danasnji svijet, f!li samo ako ga shvati kao izmjeп j iv.
·
19
!
BIBLIOGRAFIJA
1
Brechtovi su komadi sabrani u izdanju Stticke I-XII ( Suhrkamp Verlag, Frankfurt а. М. 1953-59 ; ;J?aralelno za istocnu Evropu Aufbau Verlag, Berlin) u koj1ma jos нe dostaju jedilocinke iz 1921, Sedam smrtnih grijeha malogJra t1ana, Turandot, nedovrsene drame itd. Teatarski spisi izasli su kod istih izdavaca ( koji publiciraju i ostale odjele Sa branih djela) kao Schriften zum Theater I-VII, 1963-64. Vz·Io bogate materijale о njegovoj teatarskoj praksi daju izdan.j a Theaterarbeit, Dresdner Verl., Dresden 1952, i Progress-Verl. Ј. Fladung, Dtisseldorf 1955 ; Antigonemodell 1948, Geћr. Weiss, Berlin 1949, 1i. Henschelverl., Berlin 1955; Die Ge\мe hre der Frau Carrar, Verl der :К,unst, Dresden 1952; CoU7·a gemodell 1949, Henschelverl., Berlli.n 1958; Aufbau einer RoUe - Galilei, iЬidem 1958, Die Schauspielerin Helene Weigt�l, Henschelverl., Berlin 1959; В. В. s Dreigroschenbuch SulJI kamp, Frankfurt 1960; vidi i katalog С. Niessena В. auf der Biihne, KOln 1959, izdanja о lizvedbama milanskog Piccolo Teat·ro L'opera da tre soldi li. Schweyk nella seconda guer:ra mondiale, Cappelli, Bologna 1961; i 1962, te А. Hurwic:z, В. inszeniert - Der kaukasische Kreidekreis, Fried.ric;h Verl., VelЬer bei Њшriover 1964. Napisi о Brechtu vec predstavljaju citavu Ьiblioteku, te cu se ovdje ograniciti samo na najva!nije knjige. U njima su daljnje Ьibliografije, osoblto u Sinn und Form 1957, Grimmovom В. В., а v. i G. Znamenskaja, В. В.-ЬiЬliogra ficeskij ukazatel, Moskva 1955. (В. В. li.li В. svagdje znaci Brecht). Od casopisa, mada ima vrlo macajnih nesabranih clanaka npr. Barthesovih, navodim samo posebne broje111'e posvecene Brechtu : Sinn und Form ( Berlin), Sonderhe:ft В.В. 1949, Zweites Sonderheft В. В. 1957; Tblatre populai1re 1 1/1955, Adam and Encore (Lo:џdon), Autumn 1956 ; EuroJ'Je · (Paris) 133-134/1957; Cahiers du Cinema 1 14!1960; Quademi del Piccolo Teatro ( Milano ) 2/1961 ; The Tulane Drama Rewiew, September 1961. Me<1u slijedece knjige nisu uvrstene one koje se Ьюrе iskljucivo Brechtovom lirikom iii beletristikom : 19•
r 292
BIВLIOGRAFIJA
293
BIBLIOGRAFIJA
М. Gorelik, New Theatres for Old,- New York 1940 ;
Е.' Bentley, The Playwright as Thinker! New �ork 1946 ; Е. Bloch, Das Prinzip Hoffnиng I, Веr�ш 1954, 1 Verfre� dungen I, Frankfиrt а. М. 1962 ; R. Wmtzen, В. В., Pans 1945; W. Benjamin, Schriften П, Frankfиrt а М. 1955; Е. Schumacher, Die dramatischen Versиche В. В. s 1 ?. 1
�
1933,· BerLin 1955; F. Dйrrenmatt, TheaterproЬleme, Zиш;h 1955; Р. Rilla, Бssays, Berlin 1955; G. Serreau, В. В., Pro;xs 1955; G. Zwerenz, Aristotelsche und Brechtsche Dгamatik, Rиdolfstadt 1956; В. В. 1898-1956, Paris 1957; Н. Mayer, Deиtsche Literatur und Weltliteratur, BerLin 1957, i В. В. und die Tradition, Pћlllingen 1961; S. Melchinger, Drama zwischen Shaw und В., Bremen 1957; V. Klotz, ,B. B.,_ pram stadt 1957; К, Fassmann, В., Miinchen 1958 (bюgrafiJ a ) ; Р. Ivernel Pedagogie et politiqиe chez В. В., и: Le theatre mo derne _:__ Hommes et tendences, Paris 1958; Н. Jhering, Von Reinhardt bls В. I-III Ber1in 1958-6 1 ; Р. Chiarini, В. В., Bari 1959, i ed., L'avan�ardia е la poetica del realismo, B ari 1961· М. Esslin В. - А Choice of Evils, London 1959 (vrlo � � disk taЬilna ps иdopsiholoska i politick;a in!erpretacija, uz9r za mnoge slicne и zapadnoj Evropi ) ; R. Grzmm, В. B . - Dle Struktur seines Werkes, Niirnberg 1959, i В. В., Stиttgart 1961, i В. В. und die Weltliteratur, Niirnberg 1961, i Strukturen, Gottingen 1963; W. Hinck, Die Dramatиrg-ie des spaten В., Gotingen 1959· М. Kesting, В. В. in SelЬstzeиgnissen und Bilddokиment�n, Hambиrg 1959 ; N. Krausova, Od Lessinga k Brechtovi Bratislava 1959 ; Ј. Willett, The Theatre of В. В., London 195 9 ; F. Н. Crumbach, Die Struktиr des Epischen Theaters, Braunschweig 1960 ; В. Dort, Lecture de .Brecht, Paris 1960 ; R. Geissler, В. В., и : Zиr Interpretatюn des modernen Dramas, Frankfurt а. М. 1960 ; В. Rajh, В., Mos kva 1960 ; L. Rinser, Der Schwerpиnkt, Frankfurt а. М. 1960 ; М. Wekwerth, Theater in Veranderung, Berlin 1960 ; V. Кljujev, В. В. - novator teatra, Moskva 1961 ; Ј. Gold hahn Das Parabelstiick В. В. s, Rudolstadt 1961 ; В. В. dam�ls und heute, Stиttgart 1962 ; Р. Bockmann, . Provoka tJ:ion иnd Dialektik in der Dramatik В. B s , Кrefeld 1962; D. Grossvogel, Four Playwrights, I thaca 1962 ; W. Hecht, B.s Weg zum epischem Тheater, Berlin 1962; Е. Glumova -Gluhareva, Dramaturgija В. В.-а, Moskva 1962 ; Н. Hultberg Die asthetischen Anschaиungen В. B .s, Kopen hagen 1962 ; W. Mittenz"'-•ei, В. В. - Von Der Massnahme Kaufmann, В В. zu Leben des Galilei, Berlin 1962 ; Н. Geschichtsdrama und Parabelstiick, Berlin 1962 ; Н. Kiichele, В. В., Leipzig 1963 (Ьiografija ) ; W. Hecht-H. Ј. Bunge-K. Rйlicke, В. В. - Leben und Werk, Berlin 1963. U Jugoslaviji, mada је Brecht predratnoj komunistic�oj ljevici Ьiо dobro poznat (vidi I. Jun Broda, Pogovor PJ t;s� . тата В. В., Lykos, Zagreb 196 1 ), od drama sи ти и knJIZI .
.
stampane
samo PиSke gde
Carrar
( Glas
rada,
Zagreb
1946,
i Ljиdska prosveta Slovenije, LjиЬljana 1949 ), Dobri clovek
iz Secuana ( Dramska knj iZпica, LjиЬljana 1959), odlomak iz zivota Galileja ( и : 100 najvecih djela, NIP Stvarnost, Zagreb 1962) i Opera za tri grosa ( Zora, Zagreb 1964 ) ;
mnogi rukopisi prijevoda leie и а stampana је и cas. »Teatar« (Zagreb ) 4-5/1956. Prilican broj napisa prevoden је и razniт caso pisima ; и i и је kritika, uglavnom brojniщ domacim Vrlo и in formativni Clanoi Z. skreba i D. Ivanisevica и spomenиtom Ьrоји »Teatra« ; а »Umjetnost гijeCi« (Zagreb ) 3/1957 (V. Zmegac, В. В. - teorija i praksa njegova teatra, drama), 1/1963 В. о realizmu) i 3/1964 ( Н. Bunge, Socijalna funkcija teatra - primjer В . ). Sve te napise, kao i druge koji Ьi zavrijedili spomena, ne Ьiljezi vrlo nepotpuni pokиsaj z. Р. Jovanovica Bio-Ьiblio grafska grada о В. B.-u, casopis »Pozoriste« ( Tuzla ) 4-5/1963. Vidi о В. и, kod nas i napisima R. Bistrickog i Р. Diiwela н Neue deutsche Literatur 6/1956 i 8/1957. Od knjiga spominj em : Е. Finci, В. В., и: Vise i manje od zivota III, Prosveta, Beograd 1963 ; Anon. ( D. Suvin), В. В., и : А. soljan ed., 100 najvecih djela, NIP Stvarnost, Zagreb 1962 ; D. Suvin, Dva vida dramaturgije, Razlog, Zagreb 1964, passim ; О. Bihalji-Merin, В. В., u : Graditelji moderne misli, Prosvjeta, Beograd 1965 od napisa о В.и kroz tri desetljeca) .
teatarskim arhivima,
Majka Courage
njima о
novinama rasut i veci broj premijerama. s
vidi znacajne eseje и casopisи
s popisom
( isti,
u
(posljednji
brojnijih aиtorovih D. S.
r
SADRZAJ
Darko Suvin: P 1 aks a i teorija Brechta '
PREVLADAТI STARI TEATAR ( 1918-1931 ) Zanovijetanje ili udaranje о zid ViSe dobrog sporta ! - - Teatarska situacija 1917-1927. Ne Ьismo li likvidirali estetiku? Marx kao gledalac mojih komada Upotreba nauka za umjetnicka djela Dijalog uz Bert Brechtov komad »Covjek је Сй' vjek« - - - - - - - - - Neke primjedbe uz Operu za tri grosa i Uspon i pad grada Mahagonnyja. - - - - - Citanje drama Natpisi i taЬle О pjevanju songova Za5to dva hapsenja Macheatha а ne jedno? Opera - ali novine ! О kulinarskoj kritici - - - - - Reakcionarna i revolucionarna stanovista pri pro sш!iva.nju drama i tema za dramu - Protiv organske slave - za organizaciju Zadaci nove socioloske kritike - - -
9
� 1 42 43 44 45 47
52 54 54 57
296
О
NEARISTOTELSKOJ DRAMAТICI ( 1933-1944 ) Razиm i umjetnost - - - - - - о aristotelskaj dramatici иzivljavanja - О racionalnom i emocionalnom stanoviStи Teze о zadatkи иzivljavanja и teatarskoj иmjet - - - - - - - - - nosti Zblvanja iza zblvanja - - - - - Umjetnost da se svijet pokaze kao savladiv Zabavni ili didakticki teatar? - - - lsplatj li se govoriti о amaterskom teatru? Ulicni prizor - - - - О teatralici fasizma - - - - Је li kriticki stav neиmjetnicki ? - - Kratak pregled za mog prijatelja Маха Gorelika -
О
kl l;l 63 65 67 68 76 79 88 95 96
GLUMI Ј POZORNICI ( 1929-1947) - - - - - - - Dijalog о glиmi О mjerilima za ocjenjivanje glиmacke иmjetnosti Stari sesir - - - - - - - - - Govor danskim glumcima-radnicima о иmjetnosti posmatranja - - - - - - - - Kratak opis nove tehnike glиmacke иmjetnosti koja proizvodi efekt zacиdnosti Dodaci - - - - Dij alektika . zacиdnost Epski teatar, zacиdnost Magija i praznovjerje - - Stиdij иloge Pokazivanje valja pokazati О izgradnji pozornice nearistotelske dramatike Mjesto radnje kao drustveni odnos medи ljиdima Umjetnicka cиdesnost : jedna samokritika - -
101 104 107 109 1 13 1 18 122 123 124
126 129 130 136 141
PREISPIТAVANJE PRETPOSTAVKI ESTEТIKE (1934-1940) Pet teskoca pri pisanjи istine - - - - Pиckost i realizam - - - ----:- - - - Sirina i mnogolikost realisticnog nacina pisanja Primjedbe uz pиcki komad - -
142 154 161 171
KUPNJA MJEDJ ( 1937-1951 ) Likovi Кирпје mjedi i Prva noc - - Stil i priroda
О kineskom teatru
297
SADRZAJ
SADRZAJ
177 1 87
О jedпom detalj u kineskog teatra
Dvostrиko pokazivanje
О иmjetnosti gledanja
Efekti zacиdnosti и kineskoj glиmackoj иmjet nosti Pjesme i fragmeпti uz Кирпји mfedi - - Pjesma pisca komada Lakoca >>Naиka na svim podrиcjima trazi« »Mi glиmci potpuno ovisimo« »Zar n.e vidite da se оп boji« »On nije gledalac« »Tko је sa cиdenjem promatrao« »Тi razиmи pripisиjes vrlo velikи иlogu« Osvjetljenje Razgradivanje ilиzije i иZivljavanja MiSljenje . »Znaci li iskljиcivanje иZivljavanja« »Mi smo sada« »Protivпici proletarijata пisи« »Pisac komada је sasvim tacno razlikovao« Defiпicij a umjetпosti »Tako је иmjetnost samosvojпa« »Mrzim sve to govoreпje о иmjetnosti« GledaliSte driavnika »U estetskoj sferi«
MALI ORGA.NON ZA ТЕАТAR ( 1948-1954 )
Predgovor - - - - - - - Dodaci uz Mali organon -
-
1 97
Clli) 244
КА DIJALEKТICKOM TEATRU ( 1948-1956) Otvoreпo pismo njemackim umjetnicima i piscima iljeske uz Stanislavskog Obredni karakter sistema Stanislavskog Izdajnicki rjecnik Stanislavski i naturalizam Sta se medиtim moze naиciti od teatra Stani slavskog Razvoj lika Razgovor о nasilnom иZivljavanjи - - - - Epski teatar Politika и teatrи - - - OsoЬitosti Berliner EnsemЬlea -
250
298
SADRZAJ
Iz pisma j ednom glumcu - - - - - Pitanja о radu redatelja - - - - - Је li kod nas, nakon protjerivanja veleposjednika, jos aiktuelan komad :kao Gospodin Puntila i nje gov sluga Matti? - - Zastrasivanje klasicnoscu - - Biljeske о dijalektici и teatru - Epski i dijalekticki teatar - - Neke zaЫude о nacinu igre Berliner EnsemЫea Nekoliko rijeci na kraju Zadaci teatra - - - Moze li teatar reproducirati danasnji svijet? -
-
BiЫiografija
-
- - - - - - -
261 264 265 265
� щ ст; 288 291
