ПУКОВНИК БРАНИСЛАВ Ј . ПАНТИЋ
„БАНДИТСКО КОМУНИСТИЧКИ Л ОГОР ”
СИДНЕЈ-1964
Knjiga Knjiga je posve svećena onim mučeni mučenici cima ma i herojima herojima ko ji j i su, za svo vrem vr em e, u nema ne mačk čkom om za ro blje bl jen n ištv iš tvu u , dosled dos ledno no i n e us us tr tra ši šiv o s ta ta ja ja lili u b o rb rb i p r o ti ti v n e ma ma čk čk ih n as as ililn ik ik a i komunist komunistič ički kih h izdaj izdajni nika. ka.
P R E D G O V O R
U naso asoj srpsk srpskoj oj,, mnog mnogov ovek ekov ovno nojj prosl proslost osti, i, mi smo imali imali strav stravic icnih nih i apokalipt apokaliptick ickih ih vreme vremens nski kih h odsek dseka! a! Nekada d u z ih — nekada k ra ra ci cih . Sva ki o d t ih vr e m en en s k ih odseka za nas Srbe p re re ts ts ta ta vl vl ja o j e p o je dn dn u G o ollg o tu tu ! U na soj tr in a e s to v e k o v n o j p r o sl slo s ti — im al a l i smo desetak ovak ovakvi vih h Gol Golg o ta ! U s v a k oj od t ih G olgot gota fizi fizicki cki gubi gu bittci s rp sk o g n a r od a , pen pen ju se na desetine i stot stotiine hilj hiljada, ada, pa i na milio milione, ne, izgi izginul nulih ih, , pomrlih i propal propalih ih clanova srps srpskke nar narodne odne zajed ajedni nice ce!! Zbog toga oga, danas, nas Srba ima samo desetak mili miliona ona! ! Prema demog demogra raffski skim i stati statist stic icki kim m zako zakoni nima ma i pravi pravillima, ima, treba reballo bi da nas ima n aj ajm an a n je je 50 — 60 m ilil io na na ! U sv e ts ko j i s to to r ijij i ne postoji toji naro narod, d, sem Jev Jevreja, eja, koji je bio bio cesce izlagan ovak ovako o k rv rv a vi vim i b ro r o jn jn im im g u bi bit c im a! a! I sve je to s r p s k i n a ro d podnos podnosio io, , podn podneo eo i izdr izdrza zao— o— za ime,veru,casti ime,veru,casti slobodu slobodu.. On se i danas bori bori za te ve kov ne atri atribut bute e svakog casnog, og, post posten enog og i samo samost stal alno nog g naro naroda da.. Nap is ah , da smo m i S rb rb i,i, u na soj te s k o j a li slavn o j is to to ri ri s ko ko j p ro ro sl slo st sti , im al a l i s ja ja jn jn ih ih i v e lili k ih ih vre me na, ali bil bilo je i tamnih, amnih, mrac mracni nih h i te s k ih g o d in a , decen ijija , pa i ve kov a! S ja ja jn a vrem e n a slob ode i na pred ka cest esto su se smenji smenjival vala a sa vremen vremenom om duho duhovn vnog og propada^ n ja i fiz ic k o g r o b o v a n ja . A llii i u n a jte z im v r e m e n im a , kada se sve g ub u b ililo — ost ostajal ajale e su naci nacijja i vera vera!! Oko ta dva z nacajn a atri atribut buta a uve k se okupl okupljjao srps srpski ki nar narod i u n jijim a nalazi snage i o hr hr a b re re n ja ja da sve iz d r z i i ne poklekne! Izgu Izgubi bivs vsi i naciju, naciju, mi smo smo u zarobl zarobljen jenis istv tvo o dosli goli goli kao kao pistolji pistolji, , bez naci nacion onal alno nog g oslonc onca i zast zastit itni nika ka..
Onda n ijij e n ik ik ak ak vo vo č u d o š to sm o v r lo lo b r z o p a lili p od ra-
8 zorni zorni komiinis komiinisti ticki cki uticaj uticaj, , koji nas je, od redov edova a do djedjenera neralla, razne azneo o i razv razvej ejao ao na sve stra strane ne — kao kao snaz snazni ni vezgubiivsi vsi taj posl posled ednj njii oslo slonac nac — izgubi zgubilli smo tar plev plevu! u! Izgub
sve! I evo vec pedeset godi godina na kako kako lutamo! utamo!! ! A oni, oni, koji su pozv pozvan anii da nas vode vode i da nas uput upute e na prav pravi i put i danas nas zavode i upucu upucujju da se vratimo vratimo na stare are „jugo ja ruge ge i pono po nore, re, k o ji su nas dove do veli li do pono- slovenske" jaru ra i baci bacilli u drz drzavn avn u i n a cio n aln aln u kat katast astrof rofu. Naci Nacijju i svoje oje casno ime poceli smo da gubi gubimo jos od 1. dece decemb mbra ra 1918. 918.!! A po dol dolasku asku komuni komunist sta a na vlas vlastt 1944., po celi smo da g u bi bim o i v e r u . Ceo komunistick komunistickii rezi ezim sve svoj svoje e snage upravi upravio o je na uni unisten stenje je Srpst pstva i tr a ho h o vi vi to j b or o r b i uSrps Srpsko ko — prav pravos osllavne avne crkv crkve. e. U to j s tr
zel zelo je ucesca i nase naj najvise vise sves svesttenst enstvo vo,, stavlj stavljajuci ajuci se u izm e cars ko — p a n d u rs k u sluzbu k om om un u n is is titic ko ko m rezimu. zimu. To izdaj izdajni nick cko o svestens enstvo, vo, na celu sa patrj patrjarh arhom om oti otis|o s|o je u rask raskol ol,, sizmu zmu i izda izdajju! Pisanje pojedi pojedini nih h popova, ova, po izdajn izdajnic ickim kim list listovi ovima, ma, ide tako tako dale daleko ko,, da svest e ni nic i u zi zim aj a ju u z as as ti titu i b ra n e k om om un un iz iz am am i k a o i d ej eju vesteni enici iz komun komunoz ozbo bora rask ske e grup grupe e i k a o p ri rim en e n u! u! Ti sves
nasl naslii su se opet opet u svom vom eleme element ntu. u. Samo dok su od 1941, — 1944., sluz sl uz ili Nemc Ne mcima ima,, sad su se stav st av ili u sluzbu sluz bu ko- munist munistima! ima! Vrem Vremen ena a su teska eska,, mrac mracna na i neizvesna. Planeta svakog trenu renuttka moze da odl odleti eti u vaz du h! Boj Bojim se, da se mi, mi, Srbi Srbi,, i danas ne nadj adjemo emo u vrzi vrzino nom m kolu olu kao kao i 1941. 41.! Samo ako ako se hitno hitno ne osve osvest stim imo o i ne okupi okupi- - mo oko oko Nj. Nj. V. Kralj Kralja a i nase jedino edino sld sldbod bodne AK Epar Eparhi hi je, mi cemo se u ovom ovom sat satansk ansko o — komuni komunistic stickom kom haoPoslednj ednjii su dani dani da o su naci i bez n ac ac ijije i bez vere ! Pos ovom ovome e dubok duboko o razmi azmisl slii svaki vaki Srbi Srbin. n. U 1941. pre d sobom sm o imal mali nepr neprii'fa telj elja koji koj i je prem prema a veri veri bio bio mozda ravno avnodu dusa san n i nezai ezain ntere eresova sovan n, ali ali prema prema njoj nijebio neprijateljski neprijateljski rasp raspol olož ožen en.. Medju Medju njima je b ilo il o čak i relig re ligio iozn zn ih Iju Ij u d i. U d a ljim lj im izla iz laga ganj njim ima a u o- v o j k nj n j i z i,i, č ita o c i će naić i na jeda n lep p r im er e r , k oj oj i
potrvdjuje moje navode. A danas, ili sutra mi cemo s6 naci pred komunistima, koji su zakleti i krvni neprijateIji svake vere. O d n j ih nas samo moze spasti snazno i borbeno nacionalno i versko jedinstvo. Ako toga ne budemo imali, dozivecemo nova golgotska iskusenja — ko ja ce nas definitiv no u n is titi !
Jedna od v rlo z na cajnih, iako po vremeskom tra ja nju jedna od najkra cih Golgota, jeste ova poslednja od 1941. — 1945.. U sastav te Golgote spada i stradanje jednog ve likog dela srpskog naroda, ok o 300 hilja da vojnika, sa oko 15 h ilja da o fic ir a — po nemackim zarobIjenickim logorima. Ovo je jedna vrlo teska i negativna epizoda naseg poslednjeg rata. Ako bi se postavilo pitanje, zasto smo mi, u zarobIje nis tvu , do ziveli sve one muke, nevolje i ponizenja, k ro z k oje nism o m o ra li pro ci, onda svaki uman i trezven Srbin, videce u h lis k o j p ro slo sti, jed an koban i za nas Srbe s mr to no sn i d atu m — 1. decembar 1918.! Sa- svim je p riro d no i ra zu m ljiv o sto mnogi od nas, narocito mladje generacije, rodjene dvadesetih godina ovoga veka, stalno postavljaju pitanje: zasto je Jugoslavija morala propasti i ko je kriv za njenu propast?!
Savrseno je jasno, da pri studiji ovog problema tre- ba poci od 1. decembra 1918.. Tu tre ba t ra z i ti uzroke nase najnovije Golgote! Celokupna istorisko — politicka zbivanja od 1918., do 1941. samo su posledica jednog — jedino g uzroka: stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno — Jugoslavije i ispustanje politicke i v ojn ic ke s itu ac ije iz r uk u v od js tv a K ra lje vin e S rb ije .
Ako se ovo uvazi, onda postaju nepotrebna, cak i stetna, sva natezanja i zloupotreba logike i dijalektike. Tacno v id eti i p ra viln o o ceniti uzroke, kako uspeha, tako i neuspeha ma kakvog preduzeca, osnovno je i jedino pravilo za postavljanje ispravnih istoriskih zakljucaka. U o vakvo i g eo po litic ko j s itu ac iji ro dila se i zivela
10 Jugoslovenska
vojska
punih
22 godine, a onda je, a
i mi svi, zajedno sa njom, onako sjajno polozila ispit aprila 1941.
Kada se sve ovo zna, onda ne treba lutati po svetskoj istoriskoj proslosti i traziti neke druge uzroke kata stro fa ln om du hovn o — m ora ln om krahu Jugoslovenske v ojs ke u ra zd ob lju od 1941. — 1945.1 Ovaj, mozda nepotreban predgovor, nisam napisao za one , k ojim a je, sve napred izlozeno — v rlo dobro poznato. A takvih u nasoj emigraciji, hvala Bogu — ima dosta. Oni dobro poznaju tok istoriskog zbivanja i ulogu Srpskog naroda u njemu. Pa ipak sve rade naopako i idu istim putevima kao i 1918.1 Ne! Za n jih nisam pisao! Njima nema leka! Ovo nekoliko recenica napisao sam samo za to, da nase mladje generacije ne lutaju i ne traze uzroke nase propasti tamo — gde oni ne postoje, niti ih tamo mogu naci. Tim generacijama preporucujem da marljivo prona dju i savesno prouce to k is to ris ko — p olitic ko g zbivan ja od 1918. — 1941. Tu mogu pronaci i od atle mogu izvuci sve potrebne zakljucke, sta i kako treba da radi Srpski narod, pa da, ubuduce, ne pravi slicne pogreske, a samim tirn da osigura i svoju buducnost. Sigurno je, da ce, ako se uradi sve po dalje izlozenom, da izbegne drzavnu k ata stro fu ka kvu je doziveo od 1941. — 1945.! — o O o — Pre pocetka izlaganja dogadjaja, koji su obuhvace- ni ovom k njig om , sm atram za p otreb no da dam napomene — kao sto sleduje: 1. — Na prvom mestu obavezan sam da, predplatnicima i srpskoj javnosti, dam potrebna obaveste-
11 nja i iz vin je nja zbog ovakvog dugog za docnjejna po jave ove kn jige. Poznavajuci poslove ove vrste na rocito u administrativno — tehnickom smislu, a posto sam dobio sva potrebna uverenja i obecanja da ce urednistvo „Razvigora" u cin iti sve, da k njig u na vrem e zavrsi, ja sam, jos novembra 1963., o dp ustio p rv i p re lim in arn i „Knjizevni oglas", u kome cak ni cenu knjige nisam stavio, jer je nisam znao. Urednistvu „Razvigora" ru ko pis sam poslao 6. januara 1964.. 24. januara 1964. dobio sam odgovor, da je ru kopis p ri m ljen, a da ce knjig a b it i gotova koncem fe bruara — a n ajd alje pocetkom m arta 1964.. Primio
sam znanju i obecanom brzinom — uglavnom — bio zadovoljan. A li tek sad nastaju m oje muke i nevolje. Oceku ju ci, da ce knjiga, skoro svakog dana — biti gotova, sace- kao sam, u duhu obecanja, i konac marta 1964.! Pocetkom aprila 1964., pisao sam urednistvu „Razvigora" i pitao, sta je sa knjigom i u kom se stadiumu nalazi njena obrada? Odgovor od g. Niciforovica dobio sam tek pocetkom juna 1964.! U njemu me izvestava, da je nekoliko nedelja bio tesko bolestan i da je izdrzao jednu tesku o pe ra ciju , a p otom da je n ek olik o nedelja b io i na b olo va nju . Da je sad na p utu o zd ra vlje nja . Da za v re me njegove b ole sti na m o j oj k n j iz i n ije r ad je no nistai A pored svega toga, da su tek sad dosli do saznanja,
da o ni nisu u mogucnosti da umnoze ovo delo! Stoga su rukopis poslali nekoj stampariji — cak u Nemacku!! Iz Nemacke su im o dg ov oriii da se k njig a moze uzeti u rad pocetkom oktobra 1964., a da ce biti gotova tek pocetkom januara 1965.! 11. juna 1964. odgovorio sam g. Niciforovicu da se ne slazem sa takvim nacinom rada i zamolio ga, da m i n a j h it n ij e v r at i r uk op is i id ejn u s kic u za naslovni Ito. Obzirom na sve, sto sano dosada doziveo sa tgrn
12
k njig om im am nam eru, da istu um nozim u sopstvenoj reziji. Kako do 30. jula 1964. nisam dobio odgovor, ponovo sam napisao pismo, samo sada urednistvu „Razvigora" i zahtevao, da mi najhitnije i neodstupno vrati ru ko pis . Rukopis m i je vracen te k 12. avgusta 1964. Za ovo vreme, dok se rukopis vozao, ja sam preduzso potrebne mere, da se knjiga sto pre umnozi. Nadam se da ce delo do konca januara 1965. biti u rukama citalaca. Mislim, da je pitanje, zasto je knjiga ovoliko zadocn ila — sada jasno. O bzirom da u ovoj k njiz i nema nicega sto je tesno vezano sa danasnjom nasom situacijom, nista se narocito nije izgubilo. Naprotiv! Dobilo se u tome, sto sam u knjigu uneo izvesne dopune. S ma tram , da sam se po duznosti iz vinio , iako se mozda nisam opravdao. Moje potpuno opravdanje mozda bi lezalo u priznanju, da i pored toga, sto se blizim osamdesetim godinama — nisam dovoljno vodio racuna o nasim divnim narodnim izrekama: „Sto je brzo — to je ku so !" i ,,U se — i u s voje k l ju s e ! " Ali, „Covak snuje — a Bog odlu cuje "! M is lim da bolest opravdava i izvin ja va — sve i svakoga! 2. — P ro te klo je 20 godina, ka ko su se desavali dogadjaji izlozeni u ovoj knjizi. Pisac ove knjige vec je dubo ko zagazio u sedamdesete godine svogazivota. Zbog toga dogadjaji, o kojima je rec, mozda imaju po neki nedostatak, a mozda i netacnost.Ovo narocito u pogledu imena pojedinih licnosti. Tomese ne treba cu diti, pa ni zameriti. Godine su pristigle! Pa su mnogi dogadjaji i zbivanja izbledeli iz secanja. U pogledu izlaganja svih istoriskih cinjenica moji su navodi tacni. Moze biti greske u pojedinim datumi- ma. Pa ni tu greska ne moze b i ti veca od 2 — 3 dana. izvrsenom proverom dosao sam do saznanja, da me pamcenje jos dobro sluzi. Uostalom, po mom misljenju datumi ne igraju pre-
13 sudnu ulogu u istoriskim zbivanjima. Da li se jedan istoriski dogadjaj desio 5. ili 10. datuma u mesecu, vrlo cesto ne menja njegovu istorisku sustinu i znacaj. Datumi ne uticu na tok istoriskog zbivanja. Jedan istoriski dogadjaj ima stalnu i istorisku vrednost samo u pogledu njegovog u tica ja na op sti to k zivota i rada jedne nacionalne celine. Ako uvazite moje prednje misljenje, o znacaju datuma, onda su sva moja izlaganja, u ovoj knjizi, apsolutno tacna i istoriski i vremenski.
— oOo—
Dok se vodila ova dugotrajna i opsezna prepiska, ja sam trazio puta i nacina da, sto pre umnozim ovu knji- gu. Na jjeftiniji nacin bio je, da se knjiga umnozi „ofrset o m " . Ko zna poslove ove vrste poznato mu je, da je za ovaj rad prvi preduslov, da se raspolaze savrsenim i narocito savesnim daktilografom. Posle duzeg traganja u celom Sidneju, nasao sam samo jednog, koji je uglavnom odgovarao potrebnim uslovima. Posto smo sve ugovo rili rad je odpoceo. Posle odkucanih dvadesetak stra- nica, moj je daktilograf nestao bez ikakvog obavestenja. Posle duzeg traganja utvrdio sam, da se odselio u Nju Kastel — na 100 milja daleko od Sidneja. Svi moji napori da nadjem drugog sposobnog daktilografa — ostali su bez uspeha. Sada su nastala nova traganja i poqadjanja. U celoj Australiji samo u Melburnu postoji jedna stampariia sa c ir ilic n im slo vim a! Zbog ud alje nos ti ona n ije d ola zih u obzir. Posle visenedeljnog traganja, pronasao sam ied- nu s ta m pa riju sa hrv atsk om la tin ic om . I pored naibo!je v o lje da k njig u stampam c irilic o m , m orao s^m se ROtniriti sa stvgrpim stanjem. Ali nj tu nisu prestale mo-
14 je nevolje i gublje nje vremena. Kad je rad odpoceo po- kazalo se, da su matrice pojedinih slozenih slova istrose- ne i da je rad sa n jim a nemoguc! M orao sam da predjem na stampu sa pomesanom latinicom. O Bozicu 1965. U Sidneju
Pukovnik
A-UVODNA RASMATRANJA
17
I — I
OPSTI POGLED NA „PRIPREMNE RADNJE" ZA PROPAST JUGOSLAVIJE — OD 1918. DO 1941. NA POCETAK NASEG ZAROBLJENICKOG ZIVOTA
Pre no što počnem stvarno izlaganje našeg života i rada u nemačkom zarobljeništvu, smatram da će biti korisno da bacim najkraći i uopšteni pogled na našu srpsku o pštu v ojn o — p o litič ku s itu ac iju — pred ra t 1941., kao i u to ku same 1941. U ovom vrlo važnom i vrlo interesantnom vremenskom odseku, naše skore prošlosti, dosta je pisano od zarnih Ijudi, iz raznih aspekata, raznih perspektiva i raznih shvatanja. Većina je pisaia pristrasno i subjektivno. Pisali su i djenerali i kapetani, i kaplari i obični redovi, i političari i obični seljaci. Pisac je pod raznim zvučnim, a bombastim nazivima, čitao raznovrsna izlaganja na ovu tem u. Kao n pr. „U zro ci naše v ojn ič k e p ro pa sti 1 94 1." A kad covek pročita ta izaganja, dobija utisak da je ćitao izvode iz kakvog „Operaciskog dnevnika", gcle se po danima izlaže tok dogadjaja. Nedostaje samo brojno stanje i vreme „ m u tn o i o bla čn o"! Sasvim je razumljivo da je danas vrlo teško, golovo nemoguće, pisati o tim problemima. Nedostaju arhive, dokumenti, biblioteke tj. dokumentacija, a što je najglavni je nedosta ju m aterijalna sredstva! Naposledku, Ijudi, ko ji bi, o sk oro pro te klim zb ivanjim a, mogli i umeli neš- to pam etno da kažu, već so u v is ok im godinama i p ri kraju života! Većina staraca ni duhovno, ni fizički nisu sposobni za duži um.no — in telektu aln i rad i napor! Naročito u ovako oskudnoj i bednoj emigrantskoj situa ciji. A ima činjenica i problem a o k ojim a , danas, iz razloga tajnosti i poverijivosti — jos ne treba pisati. Razumljivo je, aa i ia, iz napred navedenih razlocja,
ne mogu da ra zm otrim sve cinjenice koje su uticaie i dovele do naseg poraza u ratu 1941. Ja cu izabrati samo nekoliko problema opsteg znacaja. Njih cu razmotri- ti u najkracim potezima i ukazati kako su oni, u 1941., uticali na duh i moral celokupnog srpskog naroda. Problemi na koje cu ukazati sledeci su: a —
Stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca
Ovo p ita nje m alo o p sir nije ra zm o trio sam u clanku pod naslovom „Ujedinjenje Srba", koji je odstampan u br. 33. Biltena Srpskog nacionalnog kulturnog kluba — u Svajcarskoj. Ostajem pri tom izlaganju. Samo jos jedanp ut ponavljam i podv lacim: da su uzroci nase srpske katastrofe, u 1941., postavljeni u temelje Kraljevstva SHS — jo s 1. decembra 1918. Umesto da smo s tv o rili Srbiju i u njoj ujedinjen ceo srpski narod, mi smo stvor i l i tr og la vu azdaju k o ja nas je sve — proguta\a'. b — S p oljn o —
p o lit ic k a s itu ac ija
Ovaj osnovni elemenat svake drzave, kao i sve dr- zavne osnovne politicke cinjenice u podpunosti su podbacili.
Spoljna politika uopste nije imala odredjeni pravac i utvrdjeni cilj. Mogu samo reci, da je cilj spoljne politike bio, odrzanje drzavne samostalnosti i teritorijalnog integriteta. A li u vezi sa tim moglo bi se reci, da t i ciIjevi nisu postvljeni jasno i glasno, a branjeni odlucno i umesnol Medju osnovnim elementima svake spoljne politike spadaju i vojno — politicki savezi sa prijateljskim, i drzavama sa srodnim politickim interesima. Mala atanta i Balkanski sporazum, blagodareci politici pok. dr. Milana Stojadinovica, raspali su se pre no sto su dosli
19 do izrazaja! I ja licno m is lim , da od ovih „saveza", U trenutcima opasnosti, mi ne bi imali stvarne koristi. Medjutim, narodne mase zivele su u iluzijama, bolesnoj i nestvarnoj uobrazilji o nekakvim „savezima" i „velikim saveznicima"! Ovo se odnosi na nepostojeće saveze sa Francuskom i Engleskom. Stvarno, ti su savezi ziveli i postojali u zapaljenoj masti pojedinaca, a mogu reci i u vecem delu srpskog naroda. Ovo je postignuto laznom propagandom i obmanom. Medjutim, mi, ni u I svetskom ratu, nismo bili u savezu sa Amerikom, Engleskom i Francuskom. Nasi odno- si p ocivali su na o bo stra nim i is to ve tn im interesim a, kao i na postovanju i uvazenju koje su Amerika, Engleska i Francuska gajile i imale prema doprinosu, koji je srpska vojska ulagala u opsti c ilj — pobedu zajednickog neprijatelja. Gruba stvarnost, u 1941., bila je sasvim suprotna situaciji iz 1914. — 1918. Stvarnost je bila: da sm o m i, 1941., u sli u r a t sa Nemackom — bez i jednog saveznika! Ni ve lik og — ni malog. Tragedija je sto jos i danas ima Ijudi, koji se zanose i govore o nekakvim nepostojecim „savezima"! U nasoj emigrantskoj stampi cesto se mogu procitati reci „nasi veliki saveznici"?! A ko su ti „nasi veliki saveznici"? To zna jedino Bog i oni koji pisu ovakve i slicne budalastine! Da bi se vodila nacionalno odredjena, cvrsta i snazna spoljna p o litik a neophodno je im a ti: 1. — Snaznu, dobro obucenu i moderno snabdevenu vojsku; (m a te rija ln a p rip re m a ); i 2. —
d ob ru , p a trio ts ku i d uhovn o o bje din je nu
stampu za vodjenje propagande i agitacije, sa tacno i jasno odredjenim ciljevima (d uh ov no — m oralna p rip re ma
naroda i vojske za rat). Kakva nam je bila vosjska mislim, da sam dovolj- no jasno izneo u ovom odeljku. Duhovno — moralna priprema naroda, za rat sa Nemackom, takodje je bila slaba, i u nesaglasnosti sa stvar-
20 nim potrebama i stvarnom geopolitickom situacijom. Poslednijih godina pred — ra t, skoro celokupna nasa stampa bila je upravljena na odrzavanje dobrih susedskih odnosa sa Nemackom! Ta stampa stalno je dokazivala i podvlacila, da prema Nemackoj, iz ekonomsko - privrednih razloga, treba da vodimo popustljivu, cak prijateljsku po litiku! Na celu te politike stajao je poluzvanicni vladin organ „Vreme". Njemu su, sa malim izuzetk om , sledovali i o stali srps ki lis to vi. H rv ats ki i slovenacki pogotovu svil Kako se vrsi duhovna i moralna priprema naroda i vo jske za ra t, kao i uloga stampe p ri tom poslu, kao primer moze da posluzi stampa Kraljevine Srbije. Narocito od 1903. do 1912., pa cak i do 1918. v —
U nu tra sn ja p o litic k a s itu ac ija
A sta da kazem za nasu unutrasnju politicku situac iju ? Ona je bila jos teza, gora i p oraz nija — po ceo srpski narodl O njoj je dosada toliko pisano, da nema potrebe da ja ma sta dodajem. Po tom pitanju napisana je citava bibliote ka! Samo Curcino v casopis „Nova Evsvezaka, svestrano je proucavao ropa" u svo jih 250 srpsko — h rva tsko p ita nje . Pa ipak, o bzirom na nase m lad je em igrante, m islim da nece b iti stetno da i ja napisem nekoliko recenica. 1. — lako smo mi, Srbi, nedovoljno obavesteni, mogli da prihvatimo stvaranje Kraljevstva SHS, to stanje, posle izbora za Ustavotvornu skupstinu 1921., na kojima je HSS (R ad ic ) dobila oko 50 poslanika — b ilo je neodrzivo. Narocito posle kolektivne odluke HSS da boj- kotuje Beograd! Trebalo je odmah pristupiti amputaciji Hrvatske. Makaze za k ro je n je drzavne granice — jos su bile u nasim rukama. Ili sprovesti federativno uredfe- pje Kraljevstva SHS, Medjutim, preslg se preko jasno iz-
razene volje Hrvata i svesno smo usli u unutrasnji „hladni r a t " , koji je neprekidno trajao sve do 1941. Od 1921., pa sve do 1929., vodi se potrr>'jla i podzemna borba izmedju Vladaoca i vodja srpskih politickih partija. Borba se vodi za prestiz i prvenstvo — za autokratiju, ili demokratiju. Ova se borba, 6. januara 1929. zavrsava pobedom Vladaoca. On tada uvodi ublazeni vid diktature: bez demokratije, partija i parlamenta.
2. — 1928. zbog nekorektnog i uvredljivog dr- zanja, vladanja i ponasanja poslanika HSS i poslanika SDS (Samostalna demokratska stranka) u Narodnoj skupsti- ni — u Beogradu, dolazi do k rv op ro lic a u kom e b iv aju ubijeni i ranjeni nekoliko poslanika HSS. Medju njima tesko je ranjen i sam vodja HSS stranke Stjepan Radic. Posle dugih, a bezuspesnih pregovora sa pojedinim poli- tickim Ijudima, Vladalac prelazi na prosveceni vid dikta tu ra , kao sto sam to izlozio pod tac. 1)
3. — 1931. Vladalac izdaje jedan novi pseudo — ustav sa partijama i parla mentom. 4. — 1934 Vladalac gine u M arselju. Na celo izvrsne vlasti u Jugoslaviji dolaži namesnistvo pod vodj- stvom Kneza Pavla, a sa ustavom od 1931. Treba reci, da je K ra lj A leksandar, u vrem enu od 1920. — 1934., potpuno razorio sve srbijanske politicke partije. Od organizovanih narodnih politickih snaga ostale su samo: HSS, SDS, SLJS i Jugoslovenska muslimans- ska organizacija Dr. Spahe. 5. — N am esnicki rezim Kneza Pavla prod uz io je unutrasn ju politiku Kra lja Aleksandra, samo sa mnogo manje ugleda i autoriteta. Produzio je cepanje organizo- vanih narodnih politickih snaga, a formiranje raznovrsnih klika i koterija, na celu sa beznacajnim i nesposobnim Iju dim a k o ji su se u trk iv a li u sto p o ko rn ijo j i poniznijoj sluzbi namesnickom rezimu. U vezi napred navedenog Jugoslavija je, u rat 1941.,
22 usla sa podpuno razorenom unutrasnjom politickom situacijom. Pored ovoga, nad sudbinom drzave, kao ,,Damokov mac", stalno je visilo „hrvatsko pitanje". Nije se
znalo ni sta se hoce, ni sta se moze. A ako se to i znalo, rezim nije dozvoljavao da na celo drzave izbiju Ijudi od karaktera, duha i voljel Nedostajala je unutrasnja politicka stabilnost, pa prema tome i odlucnost i snaga volje, da se donesu odgovarajuce vojno — politicke odluke. Za 22 godine politicari su se neodgovorno i'nekaz- njeno kockali sa drzavom i narodnom sudbinom! A kada su dosli resavajuci trenutci i dani — onda je bilo jasno, da je sve dockan i da je sve izgubljeno! Prokockana unutrasnja politicka situacija i izgubljeno vreme vise se nisu mogli povratiti! Rezultati su savrseno jasno i munjevitom brzinom pokazali: da podpuna nesprema Jugos la vije u p o litic k om i v ojn ic ko m s mis lu , im a svoj iz vo r i utoku u po lititicko j situaciji stvorenoj 1. decembra 1918. g — O ruzana v ojn a sila —
o ps ti pogled
Ovo je najvaznije pitanje celokupne drzavne upravne administracije. Ono spada u najvaznije i najosetljivi je drzavne problem e. Decenijama sam ziveo i radio u njo j.
1 u m ir u i u ra tu . Bez dana bo lo van ja , postede ili odsutstva! Sve sam mislio da ce drzava propasti, ako bih ja maijedan dan — napustio sluzbu. Medjutim, blagodareci bezglavim i bezumnim Ijudima, izdajnicima i placenicima, drzava je lako i glatko propala za nekoliko dana — bez krvi, bez boja i bez opaljenog metka! Kad napisem „bez opaljenog metka", to ne treba bukvalno razumeti. Tu i tamo opaljen je poneki puscani metak, pusten poneki m i tr alje sk i ra fa l, po cak opaIjeno i poneko topovsko z rn o! A li je sve to daleko od uredjene borbe, boja ili bitke. Njih uopste nije bilo! Jugoslovensku vojskv poznavao sam od njenog rg-
23 djenja 1. decembra 1918. Znao sam sta je vojska i kakva ona treba da bude. Znao sam da je vojska najvazniji, najskuplji i najose tljiviji organizam svake drzavne organizacije. Znao sam da je treba negovati kao retku i skupocenu biljku u staklenoj basti. Znao sam da vojska prvenstveno pociva na moralu, snazi duha i cvrstini volje — da se pobedi ili pogine, pa tek potom na zn an ju, vest in i i m a te rija lu . Znao sam da je ona stvorena srpskom
krvlju, mukom i rukom! Srpskim duhom, moralom i voIjom. Znao sam da ona pociva na pravilima i propisima stare srbijanske vojske. Ali sam isto tako dobro znao, da za vise od 20 godina, od strane upravno — komandne administracije, nije nista preduzeto i sprovedeno, da se moral, snaga duha i cvrstina volje nove jugoslavenske vojske osvezi, okrepi, prosiri, dopuni i ojaca! Naprotiv! Nas najvisi i visi staresinski kadar, sa retkim izuzetcima, zaspao je na lavorikama slave i pobede! Sav se predao licnim intrigama, resavanju licnih odnosa, zadjevica, sticanju materijalnih bogatstava, oportunizmu i karijerizmu! A vojnicki duh camio je, kopneo i propadao! Mi smo kao bogati masaros, razbacali, prokockali i up ro pas tili nasledjeno duhovno i m oralno bogatstvo stare srbijanske vojske. Vojska je zivela i radila po zakonu inercije i konzervatizma! Raskosno smo tro sili i razbacivali staro, neprinavljajuci i nepodizuci nista novo! I docekali smo 6. april 1941. sa vojskom vrlo slabe d uhovne, m ora ln e i m a te rija ln e — ne vrednosti i sposobnosti.
a sa mim t im i borbe-
Sve sam ja to osecao,video i znao. Ali znao sam i uz- roke svih tih nedostataka. Na celovojske, po pravilu, dolazili su Ijudi, ko ji su zi- veli u uverenju, da je vojska ustanova koia treba da sluzi n jim a, a on i da sluze one, k o ji drze v rh ov nu vlast. Otadzbina bila je sporedna! Glavno je da se oni dobro osecaju i da su dobro nacjradjeni. Ti Ijudi nisu m islili ?VQ-
S4 jo m glavom, vec su kao ka plari ra dili onako, kako im se naredilo! Sa slabo razvijenom svescu o duznostima prema otadzbini, oni su izgubili svoja licna ubedjenja i uveren j a ! ! N ik o od n jih n ije p ovukao kozekvence i dao ostavku, ako njegova gledista i zahteve vlada ne bi usvo jila . Redjali su se razni Hadzici, Pesici, Z. Stojano vici, Marići, Petri Zivkovici, Nedici i njima slicni! Posle I svetskog rata mi nismo imali nijednog Putnika, Mihaila Zivkovica, Stepanovica, Gojkovica, ili njima slicne. U vo jsci je b ilo staresina k oji su sve ovo znali i osecali, ali su po svom cinu i polozaju bili nemocni, da ma sta korisno preduzmu i sprovedu! Oni su samo mogli da ukazuju na sve slabosti i nedostatke vojske. Ukazivali su i na mere koje treba preduzeti i sprovesti, da bi se sta nje p op ra vilo . Jedan od ta kv ih b io sam i ja. A li bez uspeha! Nas glas ostajao je „glas vapijuceg u pustin j i " ! Pa ne samo to! Za ovako patriotske i dobronamer- ne postupke, ta kv i o f ic ir i su uzim ani na odgovo rno št i kaznjavani! Slucaj djenerala Mihailovica dovoljno je jasan! Mozda je prednja ocena o nasoj ondasnjoj vojsci dosta ostra, drasticna i gruba! Moguce je! A li ona je stvarna i istinita. Primera ima na pretek. Ja cu u ovom izlaganju izneti samo dva. 1. — Jos za vrem e m ira — u o ta dz bin i, a i ovde u emigraciji, pocesce se cuje, k ak o je v o jn i budzet u sk up stin i — p rim an a kla ma cijo m — bez d is ku sije! O- vim se htelo utvrditi i pokazati, kako je parlamenat voj- sci davao i kapom i sakom ! A li eto, n ije im a lo ko me ! Nesposoban staresinski kadar nije umeo da iskoristi tu uvidjavnost,'ljubav, dobru volju i pravilno shvatanje potreba vojske — od srane parlamenta — odnosno naroda! Cinjenica je tacna, ali motivi ovakvih postupaka lazno su predstavljani. G ov orilo se da se o vako ra di po z elji K rune , a iz
25 Ijubavi i uvidjavnosti prema stvarnim potrebama vojske! Ovi navodi ne odgova ra ju s tv arn os ti. Znam da je b ilo M inistara V ojske i m ornarice, k o ji su sami i po sopstvenoj inicijativi, a iz cisto bolesno — demagoskih razIoga, kresali vojne budzete daleko ispod predvidjenih, potrebnih i ukupnih suma! A vo jska je bila i gola i bosa, i gladna i zedna! Mozda ce ovo nekome ,sada, izgledati neverovatno, ali tako je to bilo! Ovde necu da gov orim o p otreb i modernog naoruzanja. Za to su bile potrebne milijarde! Zbog ovakvog rada, nasih najvisih staresina, nase kasarne, za vrem e zimskog nastavnog odseka — bile su prazne i puste! Problem izracunavanja potrebnih Ijud- skih obroka, za vreme zime, bio je citava komplikovana racunska operacija! Islo se dotle, pa se po nekoliko dana ni straze nisu mogle smenjivati, a konje i ostala drzavna grla nije imao ko da pazi i neguje. I, posto su tako onesposobili vojsku, za redovan zivot i rad, takvi m in is tr i pobedonosno su izlazili pred s ku pstin u, k oja ih je docekivala b urn im aplauzima i a klam acijo m odobravala projektovani vojni budzet! A taj isti budzet, ti su ministri izradjivali po zahtevu vlade i odgovornog ministra finansija, koji su vec skresali vojni budzet do moguceg m in im um a! Sada su nasi M i n is tr i V ojsk e k ! i ispod dozvoljenog minimuma! Jedan od takvih Ministara Vojske i mornrice bio je djeneral Dragomir Z. Stojanovic. Secam se dobro. Bilo je to 1931. Budzet Ministarstva V ojs ke i m ornaice b io je prosao kroz skup stin u. Posle dva — tr i dana isti m in ista r ponova trazi rec! On sada obavestava skupstinu da je, naknadnom revizi- jom budzeta, uspeo da ga smanji za 350 miliona dinara!! Razume se da je ova izjava, od strane skupstine, docekana burnim ovacijama i aplauzima! Sutradan, u dnevnoj stampi, o djeneralu Stojanovicu, pisane su citave slavopojke, apoteoze i panegirici! A na ciji je racun \z-
26 vrseno to smanjivanje budzeta, kako i zasto, o tome s6 uopste nije pisalo, niti je skupstina o tome vodila racuna! N jo j je b ilo glavno da je budzet smanjen! A sto vojska nece imati hleba da jede, niti se mogla izvoditi zimska nastava — to se skupstine nije nista ticalo! Cesto se ovako razoran rad prebacivao na Krunu! Ali nikad javno, vec tajno i u cetiri oka. Na kraju je ispadalo, da se sve to radi sa znanjem i odobrenjem Krune! A to n ije b ilo tacno. I Narodna skupstina i v rh ov i vojske bili su puni laskavaca, gmizavaca i puzavaca! Ve- cina je bila sposobna, da za jedan Vladaocev osmeh, z rtv uje svoje d os toja ns tvo , cast i ugled! A pred dvo rskim kapidzicima mnogi su napustali i ostavljali svoja uverenja, ub edje nja, teznje i ideje — kao bula nanule — pred leganje na minderluk! A Vladalac je verovao sv ojim M in is tr im a V ojsk e, s ma tra ju ci da su o ni t i, ko ji su pozvani da stite i brane interese vojske. 2. — Bilo je to Ijeta Gospodnjeg 1934. Ondasnji Nacelnik Glavnog djeneralstaba arm. djeneral Milan Z. Milovanovic podneo je tadasnjem ministru Vojske i m orn aric e arm . dje ne ra lu Petru R. Z ivk ovic u predlog i projekat i trazio je vanredne kredite, da se obe konjicke divizije mehanizuju, a Dunavska i Potiska divizija da se motorizuju. Potreban kredit za ovo iznosio je jed- nu milijardu dinara. Razume se, da ovo nije izvrseno. Predmet se vozao do smrti Kralja Aleksandra, a potom je vlada Bogoljuba Jevtica, jednostavno odbil^ predlog „zbog nedostatka finansiskih sredstava"! A sto je u celoj ovoj stvari „najlepse" jeste to, sto je M in is ta r Vojske i mornarice u Jevticevoj vladi bio arm. djeneral Milan Z. Milovanovic. Onaj isti, koji je pocetkom 1934. i podneo predlog za preoruzanje napred pokazanih divizija! Ovo jasno ukazuje na duhovno i moralno stanje naseg najviseg staresinskog kadra. Da je tu bio jedan Stepa, ili jedan Gojkovic, verovatno bi, a i sigurno — podneo
27 ostavku. Djeneral Z. Milovanovic nije ni prstom mrdnuo! Sam je sahranio svoj sopstveni predlog, a mirno i hladnokrvno ostaje na polozaju Ministra Vojske i mornarice! Mi smo od 1938. do 1941., za izvodjenje utvrdjivanja, u z em lju b acili i sa hra nili o ko c etiri m i lija rd e din ara ! Sa tom sumom novca mogli smo da mehanizujemo, ili motorizujemo skoro polovinu nase operativne vojske. U 1934. jos se mogla nabaviti moderna ratna oprema. Uglavnom iz Nemacke ili Cehoslovacke. Me djutim, mi smo taj novac bacili u fortifikaciske objekte! A prek o n jih je n e p rija te lj presao —
bez op alje no g m etk a! *
*
*
Pre no sto predjem na izlaganje najvaznijih cinjenica, na kojima pociva svaka dobro uredjena vojska, mora se postaviti pitanje:pa k ak o je d os lo d o ovakog duho vnog i m oralno g sloma u nasem staresinskom k ad ru ?! Opet m oram da p on ov im , za to je k r iv nas n ajv is i staresinski kadar! Kako i zasto?
Duga, teska i mracna je to is to rija ! Trebalo je da proteknu preko 20 godina, pa da se pojave razorne posledice. Za sve to vrem e na jviši starešinski kadar b io je slep i gluv! Nista nije video, niti cuo! Gajio je ne- ke bolesne sim patije prema o ficirim a hrvatske narodnosti. Uosta lo m, ta ka v m a n ir dola zio j e sa najviseg mesta! On se dalje prenosio na vojne skole, stabove i najosetljivija meste nase vojne organizacije. I tako, malo — . po malo o fic ir i hrvatske narodnosti zauzeli su kljucne polozaje u nasoj vojsđ! Ovo se narocito odnosilo na nas Glavni djeneralstab! Kad smo se mi 1941. probudili, on je bio preplavljen raznim Franjama, Karlima, Zelenikama, Klisanicima, Vauhnicima, Merslavicima, M ag licim a, E lb inge rim a, Svajgerim a, L oka rim a — ime im je b ilo — legionl A sto je n ajtra gic nije , svi ti Iju di
žš imali su veliki diskrecioni uticaj na svoje komandante, nacelnike, sefove itd. — koji su u vecini bili cisti Srbi! Preko n jih oni su sprovodili svoju volju i tr. drzali vojsku u svojim rukama! Da li su ti Ijudi, jos onda, bili „ustaski" raspolozeni, ja to ne mogu reci, ali sigurno je, da prema drza vi i vo jsci nisu im ali ni Ijubavi, ni odanosti!
Znatan broj tih i takvih ofcira licno sam poznavao. Izvesnima od njih bio sam i nastavnik na V. skoli V. akademije. Za sve njih mogu reci, da su bili vredni, savesni i dobri djaci. Sa te strane nista im se nije moglo zameriti. S druge strane, sve su to bili poltroni, gmizavci, puzavci i karijeristi! Klanjanje, vrckanje, Ijubljenje ruke damama, pri- drzavanje sinjela, ili zimskih kaputa, to su bila uobica jena sredstva laskanja i se rviln os ti tih i takvih oficira . A to je p alilo ! N aro cito kod zena. Pored svega ovoga najobicnija, otvorena i niska laskanja bili su u sirokoj upotrebi! Samo jedan primer. Jednog dana bio sam poslom u Glavnom djeneralstabu u .kancelariji jednog od pomocnika Nacelnika Gl. djeneralstaba. Ordonans je prijavio pesad. brig. djenerala Linusa Dekanevu! Mislim da je tada bio komandant pesad. Jadranske diviziske oblasti. Djeneral Dekaneva oslovio je doticnog pomocnika Nacelnika Gl. djeneralstaba sa „ekselencio"! Bio sam iznenadjen i zaprepascen! Medjutim, doticni djeneral, rodom iz jednog sela u nasem Levcu, primio je tu titulu sa sirokim osmehom i jasno izrazenim zadovoljstvom! lako ta titula nije posto ja la u nasoj vojsci đ otic ni djeneral p rim io je i progutao kao. najlepsu poslasticu! Eto tako su oficiri hrvatske narodnosti laskali nasim najvisim staresinama i vukli ih za nos! Mnoge nakazne uredbe, pravila, propisi i naredjen ja , a na k oje smo mi , iz tru pe , s ta vlja li opravdane i
29 ostre primedbe — ostale su m rtvo slovo na h a rtiji! Sprovodjene su u delo, a to je sve vrlo stetno uticalo na zivot, rad, duh i moral vojske. Da li su ti Iju di sve to namerno radili i sprovodili?! Ni to ne mogu da kazem. Ali njihovo drzanje, vladanje i ponasanje u toku prvih nekoliko dana rata, a narocito od 11. aprila 1941., kao i u toku celog rata i neprijateljske okupacije, daje dovoljne dokaze da se na ovo pitaje moze potvrdno odgovoriti tj. da je ogromna vecina oficira, hrvatske narodnosti,godinama bila pritajena grupa izdajnika!
Zbog svega napred navedenog, sve te oficire nisam voleo i prema njima sam uvek gajio antipatiju i odvratnost. A i oni prema meni! „ d—
Staresinski kadar
V ek ov ni je a ks io m, da je v ojs ka p ro iz vo dn a cinje nica — rezultanta svoga staresinskog kadra. A staresinski kadar sa svim svojim karakternim, duhovnim i moralnim osobinama i sposbnostima, verna je fotografija svog naroda — iz koga je potekao.
U prednjim izlaganjima dao sam kratku ocenu sredine iz koje je potekao nas staresinski kadar. Uglavnom, dao sam ocenu naseg najviseg i viseg staresinskog kadra. Ostalo bi da u istom smislu i u kra tk o dam opstu ocenu i naseg mladjeg staresinskog kadra. Sredina, iz koje je potekao nas staresinski kadar, i nacin njegovog vaspitanja, nije mogao da da nesto vise no sto je dao. Retki pojedinci nisu mogli da izmene opstu vojno — politicku situaciju u kojoj je rastao i razvijao se nas mlad ji i n ajm la dji staresinski kadar. Kadar, na kome je lezala sva tezina i odgovornost za vodjenje borbe radi pobede nad neprijateljem. Ako hocu, i bez^ ikakvog ulepsavanja, da dam bgr
30 pribliznu opstu sliku naseg mladjeg staresinskog kadra, moram da napisem sledece: Za poslednjih 20 godina jugoslovenska vojska postala je jedna cisto birokra ts ko — cino vn icka ustanova. Skroz pogresnim vaspitanjem, nas najvisi staresinski kadar kroz vojne skole i kasarne s tva ra o je popove, monahe i kaludjere, a ne borce i viteze! Cesto puta izazvan mlitavim i skroz nevojnickim drzanjem pojedinih mladjih oficira, bio sam prinudjen, da istima doviknem,: „Pojasite magare, bakrace , k rs t i b o silja k u r uk e —
pa u n u r i ju " !
M nogi od nasih vis ih kom andanata vise su v od ili racuna o p riv atn om ziv otu o fic ir a: ko je gde i sa kim e sedeo, koliko je cega popijeno, koliko je casa, ili ogledala polupano itd. Ali toliko nisu vodili racuna o karakternim i sluzbenim sposobnostima pojedinaca, Pojedine vise staresine narocito su se interesovale za medjusob- ne licne i porodicne odnose podcinjenih oficirall Pojedini komandanti divizija dodeljeni im poverlji- vi k re dit, za obavestajnu sluzbu, u po tre blja va li su da bi placali pojedine agente, koji su ih obavestavali o tome gde je, sa kim je i kako je kapetan Janko, ili porucnik Marko proveo noc i sta je radio?! Obicno su to bili kelneri, i razni nocni prodavci pogacica, slatkisa, badema, kikirikia itsl. Dakle Ijudi skoro iz podzemlja! Zbog svega ovoga gubio se vo jnicki duh, volja, energija, polet, duh utakmice za postizanje sve vecih, boIjih i v isih v o jn ic k ih sposobnosti. Sve se p re tv or ilo u dan i komad. Sa casovnikom u ruci ocekivao se k raj sluzbenog vremena, a onda se kasarna napustala u ,,trcecem koraku". Ondasnja jugoslovenska vojska, sa malim i casnim izuzetcima, bila je uglavnome popunjena o po rtu nis tim a , k o nju k tu ris tim a , k a rije ris tim a i „damskim druzbenicama"! Svima i svacim, samo ne vojnicima od duha, volje, poleta, energije, morala i karaktera! U svemu ovome glavnu utogu igrali su oficiri hrvatske, a
31 potom slovenacke narodnosti. Najmanji broj takvih bio je u redovima Srba. Vecina nasih kadrovskih komandi pretstavljale su uredjenu gomilu, koja se uglavnom odrzavala Disciplinskom uredbom i V ojn o — k riv ic nim zakonom. Njima su nedostajali duhovna povezanost i ujednacena gledista na drzavu i v ojs ku . Popunjene raznorodnim nacional-
nim elementima, te komande su samo po spoljasnjosti ostavljale utisak jedinstva misli, duha i volje. Inace duhovni zivot oficirskog kora bio je pun: surevnjivosti, zavisti, tastine, neskromnosti, sujete, bezobzirnosti, oholosti, a cesto i pritajene uzajamne mrznje! Zbog svega napred navedenog sasvim je normalno, sto je ta organizacija, k o ja se zove v ojs ka , u n a j k r it ic n i ji m tr en utc im a po o ps ta na k drzave, u p od pu no sti — odkazala i iz dala !
Pa kako je doslo do ovakvog duhovnog i moralnog rasula u nasem staresinskom kadru? ! Uzroci su b ili mnogobrojni i raznovrsni! Njihova obrada zahtevala bi povecu i podebelu posebnu studiju. Stoga cu, ukratko, navesti samo njih nekoliko: 1. — O grom an p r i li v stra nog o fic irs ko g ka dra u vec vrlo razredjene i oslabljene redove stare srbijansske vojske. Ovaj novi staresinski kada r b io je sasvim
drugog duha, morala, karaktera, shvatanja i mentaliteta. On je uglavnom bio neprijateljski raspolozen prema novoj d rza vi, il i je prema n jo j b io p odpuno ravnodusan. Kakav je duh i moral vladao u redovima tih novoprimljenfm oficira, narocito hrvatske narodnosti, navescu samo jedan p rim e r, ma da ih ima bezbrojno! U oficirskim domovima za vreme obeda, drugarskih veceri, ili raznih svecanosti, kod tih oficira bilo je uobicajeno da, kada su h te li da odu do klozeta — kazu: „Hajdmo do Oplenca"! Bilo je vise slucajeva, da su takvi oficiri s tav lja ni pod d is cip lin sk i sud, sud jeni i lisavani cina. Ali sta je to vredelo, kad su, ti isti ofjciri, kroz goding
32 — dve, ponovo primani u vo jsku i to od Vladaoca, koga su — do k rv i u vre dili! 2. — V r lo raskosno i u bistveno rashodovanje staresinskog kadra stare srbijanske vojske, da bi se ot-
vorila mesta za setiti 1923.1 Te tin a djenerala i govorim. Svi su
napredovanje mladjih! Treba se' samo godine penzionisano je nekoliko d^sep uk ov nik a. O n iz im cin ovim a i da ne
oni bili mirnodobski organizatori i vasp ita ci, a u ratu vodje, h ero ji i ju na ci. A jo s re lativ no mladi Ijudi za penziju! 3. — Nezadrzavanje u aktivnoj sluzbi izvesnog broja rezervnih oficira. Ti oficiri u toku sestogodisnjeg
ratovanja, umnogome su se izjednacili sa aktivnim oficirima. Mnogi su, po svojim duhovnim, moralnim i karakternim osobinama i sposobnostima, prevazilazili pojedine aktivne o fic ire . V elik i b ro j ta kv ih p rija v io se za ostanak u a ktiv no j sluzbi. P rim ljen je v rlo m ali b ro j. Zbog ovoga je nova jugoslovenska vojska pretrpela neocenjivu stetu u pogledu duha i vaspitanja nove vojske. 4. — B iro kr atis an je i m a te rija liz ov an je staresinskog kadra. Ovaj proces poceo je, odmah po zavrset-
ku rata — 1918. I^azvijao se neometano. Cak podpom og nut od kom and no — upravne a dm in is tra cije ! V ojska je, po prevashodstvu, a ktivn o — radna, a ne birokratsko — cinovnicka ustanova! Ona zivi i radi u svako doba dana i noci. U dobroj vojsci nema propisanog radnog vremena. To je zivi organizam koji je u nep re kid no m radu i p ok re tu . Izvestan b ro j staresinskog kadra odao se sticanju materijalnih bogatstava. Pojedinc i, pa cak i najvise staresine, p ris tu p ili su kra dja ma i proneverama! To se u staroj srbijanskoj vojsci nije moglo ni zamisliti. 5. —
Postojala je v elika ne jednakost izm odju
visih i nizih cinova. Kako u pogledu materijalnih nagra-
da, ta ko is to i u raznim povlasticama. Dok je v isi
sta-
33 resinski ka da r , re la tiv no , b io d ob ro nagradjen, d otle je nizi jedva sastavljao kra j — sa krajem . 6. —
Relativno v elik i p r iliv žena stranih
na-
rodnosti, kojima se, nerazmisljeno, odmah
posle rata, pozenio veliki broj nasih oficira. Ko zna sta su zene i kakav je njihov uticaj na domacina i porodicu, lako moze da zam isli n jih ov stetni u tica j na duh i moral staresinskog kadra. Za ovo snosi k riv ic u kom andno — — upravna admin istracija, ko ja je odobravala takve zenidbe. U buducoj vojsci — ako dodjedo njenog formiranja: — Zabra niti oficirim a i podoficirim a zenidbu zena- ma — strane narodnosti. Glavna osobina i odlika nove vojske mora biti cistota krvi staresinskog kadra; — Kontrolu narodnosti pro duziti do IV kolena — — oba ro ditelja; i — u sastav novog staresinskog kadra ne sme uci nijedna licnost strane narodnosti. — oOo— lako, strogo uzev, dole izlozeno ne spada u teme ko- je treba da obra dju je ova knjig a, ipak sm atram za ko- risno, da ovde izlozim kako je pukovnik Mihailovic posmatrao i ocenjivao ovo izvanredno vazno pitanje. Ovo tim pre, sto se nas, skoro ceo staresinski oficirski kadar, srpske narodnosti, nalazio u zarobljenistvu. Na n je mu je pocivala prva popuna nove vo jske staresinskim kadrom. I
Ovo pitanje bilo je razmatrano u, najtesnjoj vezi sa organizacijom i formacijom nove vojske. 1. — Po pitanju organizacije, formacije u vezi sa popunom nove vojske staresinskim kadrom, na Ravnoj g ori, vodjena je duga, opsezna i b urna d is ku sija . Narocito u pogledu staresinskog kadra, koji ce doci iz
34 zarobljenistva. Pukovnik Mihailovic stajao je na gledistu, da jetaj staresinski kadar— uglavnom — neupotrebi jl v ! Stoga, n ov ofo rm ir an e je din ic e p o pu n iti samo staresinskim kadrom,koji je ucestvovao u borbama od pocetka kapitu lacije — do kraja rata. Ceo staresinski
kadar, koji ce doci iz zarobljenistva — staviti na raspolozenje Ministra vojske. Odatle, postepeno, a savesno proveravajuci drzanje, vladanje i ponasanje svakog po jedinca — za vreme zarobljenistva , prim ati u novo- fo rm ira nu a rm iju . Ovo se n aro cito odnosilo na visi i n ajv is i sta re sinski kadar. Ovaj se posao im a p ov eriti narocito odredjenoj kormsiji. Pukovnik Mihailovic iznosio je svoja uverenja i gledista logicno i dijalekticki vesto. Zbog nemanja prostora ja ovde ne mogu da izlazem ta njegova gledista. Ali, uglavnom, o njima mogu reci ovo: Licno se nisam slagao sa mnogim njegovim gledistim a. Cudio sam se samo e ne rg iji sa k ojo m je pukovnik Mihailovic iznosio svoja gledista! Poznavao sam ga kao tihog, mirnog i blagog coveka. Osporavao sam mnoge njegove postavke. Tek kad sam oteran u zarobljenistvo i video onaj lom , p ok or i m oralne rusevine naseg oficirskog kora, uvideo sam da je pukovnik Mihailovic imao pravo. On je sa jednom izvanrednom vidovitoscu- tacno ocenio upotrebljivost naseg staresinskog kadra — — koji ce doci iz za robljenistva. Ja nika ko nisam mogao da predpostavim , da jedan staresinski kadar, samo za nekoliko meseci, moze ovako da srusi duh, d is cip lin u i s ub ord in ac iju i da se nadje u opstem rasulu. Vec tada, koncem 1941., bile su donete nacelne od- luke o gru pisa nju o fic ira u grupe A, B i V . Grupa A, da se p rim i u novu a rm ju — bez provere, grupa B, da se proverava, a gru pu V o db ac iti — kao nepotrebnu 5 nekorisnu otad zbin i, u ko lik o n jih ov i postupci u toku
35 zarobljenistva ne zahtevaju narocitu kaznu. Vidi Instruk- ciju Str. Pov. Br. 401/43. Po ovom p ita nju gledista su bila podeljena. Za glediste pukovnika MihailovTca bili su ppukovnik Dragoslav Pavlovic i m a jo r A leksand ar M isic. Ja i m ajo r Dragisa Vasic nismo u potpunosti delili ta misljenja. Pukovnik Mihailovic ostro se izrazavao o staresinskom kadru u zarobljenistvu. Uzalud sam ukazivao na činjenicu, da se u savremenom ratu ne bore djenerali, ni pukovnici, vec svaki pojedini borac posebno, vodjen nizim staresinskim kadrom — zakljucno do komandanta bataljona. Ukazivao sam na Moltkeovu misao, jos od pre 90 godina: da rat ne vode djenerali — vec kapetani. Nista nije pomoglo. Ja i Vasic ostali smo u manjini. Ipak, posle duze diskusije, ja i Vasic uspeli smo, da se na nizi staresinski kadar, koji ce doci iz zarobljenistva, zakljucno sa cinom kapetana I klase, ne primeni gore navedeni postupak —
sem za o fic ire grupe V .
Celokupan visi staresinski kadar, koji ce doci iz zarobIjenistva, sem oficira grupe A — da se stavi na raspolozenje i na njih da se primeni predvidjeni postupak. 2. — Nacelno se stalo na glediste, da svaka savezna drzava ima sopstvenu vojsku, a.u duhu Macekovog nacela: ,,Da svaki H rv at nosi svo ju pusku o svom ramenu"! Mi smo to pitanje rasmatrali potpuno ravnodusno i b ili smo sprem ni, da ga lako iglatko usvojim o. Znali smo, da je ceo staresinski kadar hrvatske narodnosti izdao drzavu i da se na takve snage buduca nova v ojs ka ne moze vise o s lo n it i.
3. — U vezi sa tackom 2 ) ceo sta resinski kaj dar hrvatske i slovenacke narodnosti staviti na raspopolozenje saveznim drzavama Hrvatskoj i Sloveniji. 4. — Celokupan staresinski kadar, k o ji je ucestvovao u borbama protivu okupatora, kako onaj sko- lovani, tako i onaj nes-kplpvani — stvpr^n u tQkg rata,
Š6
a po njihovoj slobodnoj i dobroj volji, zadrzati u aktivnoj sluzbi. 5. — Ugled i znacaj nove vojske, svima sredstvim a, po dici na na jvis i nivo. 6. — Novi staresinski kada r obezbediti svima zivotnim sredstvima, narocito u pogledu novcanog nagradjivanja. Ovo se narocito odnosi na nizi staresinski kadar. dj —
Unapredjivanje staresinskog kadra
Unapredjivanje staresinskog kadrau Kr alj. Jugosloven- skoj vojsci vrseno je po jednom vrlo zastarelom i konzer- vativnom nacinu. Unapredjenja su vrsena po vremenskim rokovima, koji su bili predvidjeni za pojedine cinove, po rangu i na prazna formaciska mesta. Sve u vezi sa budzetskim mogucnostima. Zakonski vrem enski ro ko vi s ta ja li su u n ajte sn jo j vezi sa praznim formaciskim mestima. Jer ako nije bilo praznih formaciskih mesta, nije moglo biti ni unapredjenja! Ovaj zakonski nedostatak narocito se stetno osecao u visim i najvisim cinovima.
Rang (staresinstvo) u Kralj. Jugoslovenskoj vojsci igrao je presudnu ulogu! Pojedinci su m ogli da im aju glave velike i pune znajna i sposobnosti, kao ona „velika kamena k uc a" — u Knez MNosevoj u lic i. N jih ov o unapredjenje bilo je zaustavljeno, dok se ne unaprede oni — ispred njih. Takvi su po op stoj i strucn oj spremi ces- to daleko izostajali od onih, koji su im stajali u potiljak! Nasa komandno — upravna administracija slepo se pridrzavala ovih zakonskih odredaba. Iko je postojao zakonski clan, koji je predvidjao, da se u ratu mogu vrsiti unapredjenja za narocite i izvanredne zasluge i pokazanu hrabrost na bojnom polju, taj clan u Kralj. Jugoslovenskoj vojsci nije primenjivan! I u ratu unapredenja su vrse-
37 na ,,po rang o i u p o t il ja k " ! Ukoliko je meni poznato, za punih sest godina ratovanja bila su samo cetiri izuzetna unapredjenja! Ta izvanredna unapredjenja doziveli su ma jo ri, V o ji n Popovic i Vojisla v Tankosic, kapetan Drago ljub U zu nm irk ovic i n are dn ik — d o cn iji m a jo r M ahailo Madzarevic! Svi ostali Kraljevski oficiri „ ta p k a li su u mestu i is li u p o t ilja k " ! Nije moguce, da izmedju iljada ofi- cira, nije bilo jos izvanredno sposobnih, zasluznih i nrab- rih Ijudi kojima je trebalo ukozoti naročitu pažnju, čast i nagradu! Ovako se, u K ra lj. Jugoslovenskoj vo js ci, r ad ilo i pstoupalo i u miru i u ratu! Tek 1939., ili pocetkom 1940., ivrsene su neke zakonske izmene koje su djeneralstabne oficire malo izdvojile i izuzetno nagradile u materijalnom i moralnom smislu. Kao rezultat ovakvog shvatnja i rada sledovala je cinjenica, da je nas najvisi staresinski kadar, pri zauzima- nju najvisih komandnih polozaja b io i zastario i prestario. Na polozaje komandanata divizija dolazili su Ijudi sa 50 i preko 50 godina! U tim godinam a,'ljudi, nacelno, nisu fizicki sposobni za napore modernog ratovanja! Savremeni komandant treba da dejstvuje i na zemlji i pod zemljom; i na vodi i pod vodom; u vazduhu i u stratosferi! Uopste, danasnji rat od komandanata zahteva ogrom- nu vitalnost i podpunu mladalacku sposobnost za rad i zrtvu. Obzirom na izneto, komandanti divizija moderne vojske, ne bi smeli imati vise od 40 godina. Sve napred iznete napore, pred rat 1940., ja sam lic- no isprobao na ondasnjim modernim borbenim sredstvima. Tada sam imao 52 godine. lako sam, u to doba,fizicki bio podpuno zdrav, mogu reci da, voziti se oklopnim kolima, avionom, podmornicom, brzim camcem i ts!. ni- je bilo ni malo lako, ni prija tn o. Ovo na ro cito vazi za voznju oklopnim kolima! Od 1926., pa do rata 1941., imao sam p r ilik e da(
U visim i najvisim stabovima, posmatram nase najvise komandante. O njihovim radnim sposobnostima morao sam da donesem nepovoljne zakljucke. Bilo je i izuzetaka — ali vrlo re tkih ! V o jn i savet i u ovom sm islu podnosio je p otrebne predloge i trazio, da se men jaju odgovarajucezakonske odredbe. Bilo je neophodno, da se vrhovi nase vojske podmlade, a sam im i tim da se d ob ije u snazi duha, v olje , energije, a samim tim i akcije. Sem napred napomenutih zakonskih izmena i dopu- na u pogledu djeneralstabnih oficira: izbijanje na celo klase, narocito novcani dodatak, promena uniforme i jos nekih sitnih izmena, kod ostalih rodova i vidova vojske i struka — sve je ostalo nepromenjeno. A V o jn i savet je predlagao: 1. — Da se unapredjenja u vojsci vrše: — Zak lju cn o sa m ajo rs kim cinom po zakonski pred- vidjenim vremenskim rokovima i po rangu; — od cina majora , pa navlse, un ap redjenje da se vrsi po strucnoj spremi i sluzbenoj sposobnosti. Bez obzi- ra na rang i godine sluzbe. Dakle — po izboru. Ovakva unapredjenja da vrsi narocita komisija od 7 clanova, na celu sa Ministrom vojske i specijalna djeneralstabna ko- misija, od 6 clanova, na celu sa nacelnikom Glavnog dje- neralstaba. 2. — Položaje komandanata divizija i više mogu zauzimati samo djeneralstabni oficiri. 3. — Tačno o dre diti limitage za pojedine činove. Ne sme se desiti da neko u 40 godina jos sluzi kao podporucnik, ili neko od prel
39 bi se zamah i domet u pogledu izbijanja mladjih i najmladjih na najvise klucne i odgovorne polozaje. Duh svezine i mladosti zahvatio bi zivot celokupne vojske, a sna- ga i odu sevljenje s tv o rili bi op sti p ok re t, polet i ze lju za borbu i zrtvu. Razume se da ni od ovog predloga — nije bilo nista! A obzirom na brzo izbijanje rata, ne bi bilo nikakve koris- ti ni od usvajanja predlozenih mera. Da bi se pokazali rezultati, od ovakvog nacina rada, tre ba lo je da p ro d je najmanje 20 godina!
e —
Nastava i ob uka
Vaspitanje, nastava i obuka u jugoslovenskoj vojsci, narocito na visim oficirskim skolama, nisu bili postavljeni na pravilne osnove. Mi smo se zadrzali na nacelima i gledistim a, sa ko jim a smo zavrsili rat 1918.! Uglavnom, to je b ila fra nc us ka d o k tr in a . Vec 1930. ta je doktrin a bila prevazidjena i zastarela! Francuzi i mi usli sm o u ra t 1941., ru ko vo dje ni nacelima iz 1918.! Mi smo prespavali s ko ro dve decenije! A kad smo se 1940. — pro budili — bilo je sve dockan! Nemci su b ili do temelja srusili sve stare doktrine i sva stara nacela. Nemacka vojska primenom novih borbenih nacela i postupaka i novih borbenih sredstava iznenadila je ceo svet — pa i nas! I da smo im ali fin an sisk ih sredstava — bilo je sve dockan! lako se nastavnim planovima p re dvid ja lo , da se nastava u vojsci, a n aro cito na v is im v o jn im skolam a, izvodi p rim e n je m in n ac in om — to n ije vrseno. Slusaoci visih skola stavljani su u klupe kao neki djacici, slusali izlaganja svojih profesora i p rim a li tabake iz pojedinih predmeta! U toku godine prozivani su i ispitivani, kao d ja cic i iz osnovnih skola, i li g im na zija ! I ko je
40 imao bolju memoriju da napamet nauci doticno gradivo — bio je b olji i u rangu. A uticaj ranga u daijem zivotu i radu svakog oficira bio je vrlo znacajan, a cesto i presudan! Zbog ovoga su pojedinci, stvarne vojnicke vrednosti i sposobnosti, cesto bili zapostavljeni.
Pametni Ijudi pisali su i pisali, cinili predloge i trazili da se nastava u svima vojnim skolama iz osnova izmeni i p re dje na c is t p rim e n je n i n acin . To ce reci, da sami slusaoci prime na sebe ulogu nastavnika: da pri- premaju predavanja na odredjene teme, da ih sami izlazu i budu spremni, da dadu objasnjenja i razloge po svima p ita njim a , koja bi im bila postavljena bilo od strane n jih ov ih drugova, b ilo od strane p rofesora. Da sami sastavljaju,takticke zadatke, daju resenja i vode ceiokupno kriticko izlaganje, da pregledaju zadatke svojih drugova i da na iste daju ocene. Te ocene treba da dobiju saglasnost profesora itd. Da se priprema za prelaz u djeneralstabnu struku podigne na stepen Djeneralstabne akademije. Da se predmeti Rimsko pravo, Drzavno pravo, Medjunarodno javno i ratno pravo, Politicka ekonomija i Statistika uvedu kao obavezni predmeti. Da se ti predmeti studiraju na pravnom fakultetu i tamo poiaze ispit. Da zavrsni ispit bude odbrana jedne dizertacije, koju ce kandidat sam birati, ali mora da bude odobrena od djeneralstabne komisije. Svrseni slusaocima Djeneralstabne akademije da »e dodeljuje doktorska titula itd. Svi ovakvi i slicni predlozi dopirali su do one „velike kamene kuce u Knez M ilo se vo j u l i c i " — i tu su ih razne Franje , il i O to ni — o ka me nili! Kako se kod nas ra dilo nase skole vero vatn o su izbacivale dobre djake sa papagajskim znanjem. Nasi metodi nastave i obuke nisu dozvoljavali razvoj samostalnih radnika, stvaralaca i mislilaca, vec smo mozda stvara- li samo teoreticare i dobre izvrsioce primljenih naredje-
41 nja. Im ao sam p rilik e da v id im , da jedan m la di djenćralstabni oficir, po uspesno zavrsenoj pripremi, ne ume da sastavi ni n ajo bic niji ta ktic ki zadatak. A kud bi i umeo kad to nikad nije radio?! U podnosenim.predlozima za reorganizaciju nastave cesto se postavljalo pitanje, da li jedan mladi lekar moze da postane d ob ar h iru rg , ako predh od no n ije izvrsio obduk ciju desetine i desetine leseva? Nista nije pomagalo! Nasi glavni rukovodioci nastave (u Gl. djeneralstabu) ostajali su dosledni i uporni. Naslonjeni na nastavne pla- nove i metode iz osamdesetih godina XIX veka! Koliko je nasa vojska bila zarasla i urasla u naucni konzervatizam i inerciju, opet da navedem samo jedan primer. Po odredbama nase Ratne sluzbe odbrana recnih tokova izvodila se aktivno. To znaci: na samoj obali bila su strazarska odeljenja, a dalje, u dubini polozaja, na propisanim odstojanjima, postavljane su mrtve straze, prihvatnice i podpornice, a na glavnoj borbenoj l in i ji postavljala se glavna trupa predstraze. Na pogodnom mestu i pogodnom pravcii, u dubini polozaja, postavljala se glavnina odbrane (opsta rezerva — doticnog recnog odseka).
Na slucaj neprijateljskog napada i pokusaja prelaza reke, svi prednji delovi vodili su borbu za dobitak u vrepovlacili su se menu. tj. pod borbom i postepeno — ka glavnoj borbenoj liniji. Za to vreme, komandant doticnog recnog odseka, sa glavninom, hitao je ka glavnoj borbenoj liniji,, odakle je preduzimao odsudan napad, na prebacene neprijateljske delove sa teznjom — da ih baci u reku. U 1939. i 1940., iz vodjenih operacija u Poljskoj \ Francuskoj, utvrdila se cinjenica: da je masovni napad o klo pn im k olim a , p ri prelazu recnih tokova i n jih ov im d ub okim p ro do ro m — redovno uspevao. Pod zastito m
42 o klo pn ih snaga, i li n jih o vim d ejstvo m sa neposredne neprijateljske recne obale, pesadija je skoro bez gubitaka prelazila reku.
Stalna k om is ija za u tv rd jiv a nje uocila je ovaj novi nemacki borbeni postupak. Posle podrobnog pretresa i proucavanja ovog vaznog pitanja, izdala je opseznu instrukciju, po kojoj; gla vn u bo rbe nu l in i ju tre ba postaviti na samu obalu ugrozene reke. Dakle, da se na samoj obali primi odsudna odbrana.
Obzirom na geografsko — hidrografsko — topografski sastav zemljista, drzavna teritorija obilovala je recnim tokovima (Dunav, Sava, Tisa, Morava itd.) . Za njihovu od- branu trebalo je izraditi niz fortifikaciskih objekata, a u vezisatimtrebalojeobraditinizfortifikaciskihelaborata. lako je izdata Instrukcija bila savrseno jasna, ipak je Stalna komisija za utvrdjTvanje imala grdne muke, koje su bile skopcane sa velikim gubitkom vremena. Decenijama ustaljena i sprovodjena nacela za odbranu recnih tokova, nisu se mogla tako lako izm eniti i preci na nov nacin odbrane reka! Vremena je b ilo malo, a poslovi su bili ogromni. Stara shvatanja i stara nacela nisu se mogla ta ko la ko i tak o b rzo is ko re niti! Clanov i Stalne K om is ije za u tv rd jiv a nje cesto su m ora li da trce od jednog recnog odseka — do drugog, da bi nadleznim ru ko vo dio cim a radova, na licu mesta, dav ali potrebne i s tr u k đ je u pogledu mesta po sta vlja nja pojedinih fortifikaciskih objekata. Pri ovome treba znati, da su Predsednici komisija za postavljanje fortifika- ciskih objekata bili komandanti divizija! —
0
O 0—
U vezi svega napred navedenog predlagano je i tra- zeno, da se na visim vojnim skolama ukinu „ b ro jn e o^ n e " iz pojedinih predmeta i da se predje na teksiual-
43 ne —
opisne ocene o službenoj sposobnosti i upotreb-
Ijivosti pojedinih slušaoca. lako p ita nje o godisnjem o cen jiva nju o fic ira pre spada u organizaciju, mislim da ce biti zgodno i korisno, da ova pitanja ovde povezem. Godisnje ocenjivanje oficira vrseno je po ustaljenom fo rm u la ru , k o ji je b io pun nep otre bn ih, pa i vredjajucih — budalastih rubrika! Izmedju ostalih postojale su i rubrike: ,,Da ii radi na svom strucnom usavrsavan j u " i „Z as lu zu je li p re p o ru k u "? ! I sad, da nije zalosno — bilo bi smesno! U oceni npr. jednog starog djenerala treba popuniti rubriku ,,Da l i r ad i na svom s tr uc no m usavrsavanju"? Pa kog je djavola radio 30 do 40 godina?! 1 kako je i na koji nacin, doticni mogao da postane djeneral,ako nije radio na svom strucnom usavrsavanju?! Ili jos gore i ponizavajuce! ,,Da li zasluzuje preporuku?! Pa zar posle tridesetak godina savesne i naporne vojnicke sluzbe i sticanja najviseg vojnickog cina, sme i moze da se postavi ovako blesavo i glupo pitanje? ! Predlagano je i trazeno, da se u pogledu i ovog oc en jiva nja p re dje na te ks tu aln o opisno o ce njiva nje — bez ikak vih ru brika! Takvo oc en jlvanje dalo bi sve duhovne, moralne, ka ra kte rn e, in te lek tu aln e i fiz ic ke osobine, sposobnosti i sluzbenu upotrebljivost — svakog pojedinca. Ako se ne bi dobila saglasnost sa takvim nacinom rada, onda da se dosadasnji nacin, s izmenjenim rubrikama, zadrzi za ocenjivanje oficira — zakIjucno sa cinom kapetana I klase. Od majora do pukovnika ocenjivanje vrsiti tekstualno — opisnim nacinom. Djenerali su van kategorije. Oni ne podležu nikakvom pismenom ocenjivanju. Oni su na tako istaknutim i vidnim polozajima, da n ji ho v ra d podleze p oh va li, i li kritici nacije. Na slucaj da se neki djeneral ogresi o opste i javne interese — takvog odmah ukloniti iz vojske.
Syi pvakvi i slicni predlozi ostajali su
„mrtvo
sl^-
44 v o na h a r t ij i" . Mi smo i dalje ziveli i kretali se kao ko-
n ji u dolapu! ž — Organizacija i formac ija vojske Pitanje ma k oje i ma kakve org an iza cije n ije nevazno i sporedno. Organizacija je osnovno pitanje svakog rada i daje njegove osnovne ideje. Pitanju ma koje organizacije moze se prici sa raznih gledista, pravaca i aspekata. Ima vise polaznih tacaka za svaku organizaciju, pa i za organizaciju vojske. Osnovno pitanje pri organizaciji svake vojske, koje organizator mora predhodno da resi jeste; za kakve uloge i ciljeve treba organizovati i formirati vojsku? Obzirom na osnovnu geopoliticku situaciju drzave i predstojece nacionalne zadatke, predhodno se mora rešiti, da li se vojska organizuje i formira: — za napadne op erac ije ; — za odbranbene op erac ije ; il i — za od rzavanje reda i za ko nito sti i za reprezentaciju i parade?
Svaka od navedenih uloga vojske zahteva i drugu organizaciju, formaciju i druga materijalna sredstva. Svakako i na prvom mestu, za svaku organizaciju potreban je novac. Od njega zavisi sve! I obim, i sirina, i dubina organizacije. Neoprostive su greske u samim pocetnim postavkama i planovima ma koje organizacije. U vojsci one mogu biti fatalne i katastrofalne. One se vrlo brzo i nepogresno svete. Ko jedanput pogresi u ovim osnovnim poslovima, odmah sam treba da napusti to mesto i da ga ustupi sposobnijem. —
0
O 0—
45 Rekoh, da je organizacija sredisno pitanje svaKe vojske. Od praviinog resenja ovog pitanja zavisi sudbi- na drzave. Ovo su problemi posebne vaznosti, koji zahtevaju duboku i svestranu studiju. Medjutim, ja ih moram samo obeleziti i u nekoliko recenica naglasiti. Odmah po zavrsetku rata 1918. pristupili smo mastadonskoj organizaciji i formaciji vojske. Medjutim, nismo raspolagali ni p otre bn im sta resin skim k ad ro m, rii najpotrebnijom opremom i materijalom, ni kasarnama, ni m obiliza ciskim magacinima itd . Treba se samo se titi onih ogromnih divizija od 6 pesad. pukoval Jacina jedne div izije iznosila je ok o 40.000 Ijudi! U evropskom razmeru ovo je Iju ds tv o b ilo d ov oljn o za f or m ir an je 4 divizije! 1926. presli smo na cetvornu, a 1937. na trojnu podelu divizije: od po 3 pesad. puka, svaki puk od 4 bataljona, a bataljoni od tri streljacke i jedne mitra- Ijeske cete. Jacina i ovakvih divizija bila je oko 20.000 Ijudi! Sa ovom formacijom usli smo u rat 1941. Po naucnim nacelima za uzivljavanje jedne formacije u narodno saznanje,duh i svest potrebno je najmanje 20 godina! Da citav jedan narodni pojas prodje kroz tu organizaci ju i fo rm aciju i da se sazivi sa njom. M edju tim , mi smo za 20 godina promenili tri organizacije i formacije vojske. Lako je zamisliti sa kakvom je vojskom Jugoslavija usla u rat 1941. Kao prirodna posledica ovako megalomanske organi- zacije i formacje vojske, zbog nedostataka staresinskog kadra i finansiskih sredstava, pojavio se ogroman broj „mrtvih jedinica" -- form iranih samo na ha rtiji! Sve takve jedinice, za vreme mobilizacije , tre ba lo je „oziveti"! Po naucnim organizacisko — formaciskim nacelima, uspesan razvoj ratnih jedinica zahtevao je da iste, u momentu mo- bilizacije, imaju takvo kadrovsko brojno stanje, iz koga se kadrovcima mogu popuniti sva kadrovska mesta koja §upredvidjenapoJedjnicnomspiskujedinice,kojatrebadg
A6
Se formira — ozivi! Po nacelima dobre organizacije i formacije svaka ratna borbena jedinica treba sa oko 50 procenata da bude popunjena Ijudstvom iz kadra, a sa 50 procenata da budepopunjena obveznicima izrezerve. Kako je u stvarnosti izgledala nasa moblizaciska situacija navescu samo jedan primer sa teritorije Drinske diviz. oblasti. Za vreme mira bio sam Nacelnik staba ove diviziske oblasti. Stoga mi je njena mobilizaciska situacija dobro poznata. Zbog nedostatka prostora, ja cu, ukratko, izloziti samo mobil'izacisku situaciju pesadije i artilerije. Ovo su i inace dva najglavnija i najmasovnija roda vojske. Nema potrebe da izlazem mobilizacisku situac iju drugih rodova vojske, kolonskih kom ora, intendantskih vozova itd. Sa druge strane, mobfizaciska situacija celokupne jugoslovenske vojske bils je vise — manje slicna, sa malim izuzetcima u pozitivnom, ili negativnom smislu. Moguce je, da je mobilizaciska situacija mor- narice, vazduhoplovstva, konjice i drugih specijalnih jedinica bila za nesto bolja. 1.—
Pesadija
Pesadija je za vreme mira bila formirana u brigade. Za vrem e m ira , svaka m irnod obska diviz isk a oblast imala je komandu pesadije sa tri pesadiska puka. Pukovi su b ili od po 2, il i 3 b ata ljo na . Pukovi na te r ito r ije III armiske oblasti obicno su bili od po 3 bataljona. BataIjoni su imali po 4 streljacke i 1 mitraljesku cetu. U razmatranje uzecu 5. pesad. puk „Kralja Milana", koji je garnizonirao u Valjevu. Puk je bio sledeceg mir- nodobskog sastava: 2 bataljona, a svaki bataljon u svom sastavu imao je 4 pesad. i 1 m itralj. cetu. Pored ovoga puk je imao i 1 pratecu cetu (lakih bacaca i topova 37
47 m m .) — i 1 vod za vezu. Dakle sa stabom puka i dva bata ljon ska staba p uk je uk upn o im ao 13 k ad rovskih jed inica. Taj isti pesadiski puk za vreme mobilizac ije razvijao je i kadrovskim Ijudstvom popunjavao 5., 63. i 65. pešadiski puk! Svaki ra tn i pešadiski p uk b io je formiran od 26 jedinica. Znaci, da je 5. pesad. puk od 13 kadrovskih jedinica, za vrfcme mobilizacije, trebao da razvije i kadrovskim Ijudstvom da popuni 78 ratnih jed in ic a!! Od k ojih 65 m r tv ih ! One, za vrem e m ira uop ste nisu postojale. A ko uzmem u o bz ir samo boracke jedinice puka, k ojih je u puku b ilo 18 (bez stabova i k om o ra ), i ako znamo, da je jacina pesad. cete bila 272 vojnika, onda za popunu k ad ro vs kim Iju ds tv om (p o naucnim fo rm ac is kim nacelim a) samo jednog pesadiskog puka, b ilo je po tre bn o ok o 2500 Ijudi iz kadra. A za tri pesad. puka, koje je razvijao i fo rm ir ao 5. pesad. p uk, trebalo je da ima 7500 Iju di iz kadra! M e dju tim , puk je po spisku imao oko 1200 kadrovaca. Od tog broja marta 1941. oko dve trecine bilo je na privremenom odpustu! Regruti jos nisu b ili s tu pili u kadar. Znaci, da je svaka boracka jedinica , u t ri pesad. puka, mogla da primi oko 24 kadrovca. Medjutim, svaka boracka jedini- ca u puku trebala je da p rim i oko 136 kadrovaca! Sve ostale jedinice pukova: stabovi i komorske jedinice morale su se sa 100 procenata popunit’ dbveznicima iz rezerve! A sta da kazem ka ko je stanje b ilo u pogledu popune staresinskim oficirskim kadrom? Uzecu samo 63. pesad. puk kojim sam ja komandova. Puk je po formaci ji trebao da ima 123 oficira — po spisku. On ih je stvar- no i imao. Ali od tog broja samo 18 oficira, na celu samnom, bilo je iz kadra, a 105 bilo je iz rezerve! Po postojecoj formaciji puk je trebao da ima 80 oficira iz kadra, a 43 iz rezerve. Svaka ceta trebala je da ima jednog
48 komandira i 2 vodnika iz kadra, a dva vodna oficira iz rezerve. Medjutim, veliki broj ceta nije imao ni jednog oficira iz kadra! 2. — A r til e ri ja
Artilerija je tako isto, za vrme mira, bila formirana u brigade. Svaka mirnodobska diviziska oblast imala je svoju kom andu a r tle r ije — od dva a rtile ris ka puka. Komanda Drinske diviziske oblasti, za vreme mira, u svom sastavu imala je 1. i , l 7. artiler. puk. Svaki puk imao je u svom sastavu dva diviziona, a svaki divizion imao je dve baterije, dakle svega 4 baterije, ili ukupno u brigadi 8 baterija. Za vreme mobilizacije, svaki, od gore navedenih pukova, ,,iz p ra sn ih k njig a i h a r tij a o ziv lja va o j e " za svak i d iv izio n jos po 1 — trecu b ate riju u d ivizio nu i jedan ceo „ m r t v i" divizion! Tako je svaki artileriski puk im ao 9 ra tn ih b ate rija . Isti postupak bio je i kod 17. artileriskog puka. Dakle komanda Drinske diviziske oblasti, od svojih 8 mirnodobskih baterija, razvijala je i popunjavala 18 ratnih baterija! Dva artiler. ratna puka od po 9 baterija — svaki! 1. artiler. puk ulazio je u sastav Drinske, a 17. artiler. puk u sastav Cerske divizije — ko- ja je za vreme mira cela bila „ m r t v a " ! Ako sada uzmem u razmatranje samo diviziske artilerije celokupne vojske, jer je formacija artiler. u svima divizijama bila ista, onda se pokazuje ovakav rezulta t nase organiza cije i fo rm a cije ! 16 m irn od ob sk ih divizija imale su u svom sastavu 32 artil. puka; svaki puk po dva diviziona, svega 64 mirnodopska diviziona; po dve b ate rije svaki — uk up no 128 b ate rija ! Za vrem e m obilizacije ova snaga trebala je da razvije: 32 ratna artil. puka u cijem sastavu treba da ima: 96 ratna divizioria
49 od po tri ratne baterije, ili ukupno 288 baterija! Dakle, 160 b ate rija tr eb alo je d ic i iz „ m r t v i h " !
— oOo—
A ko sada uzmem u o bz ir form acisk u struenost i sposobnost upisanih obveznika, narocito obuku i sposob- nost dovedenih grla, onda je lako predpostaviti borbenu sposobnost i takticku upotrebljivost ovako formiranih baterija! Mislim,da ovozna svaki artileriski aktivni oficir. Ovde nisam pomenuo armiske artileriske pukove, kao i delove a r tile r ije neposredno pod V rh ov no m komandom. Jasno je, da je mobilizaciska situa cija tih artiler. jedinica bila je još teža — ukoliko nisu bile motorizovane. Nedostatak kadra i nedostatak zaprega bile su obicne pojave! lm a li smo n ajm o de rn ije b ate rije — — sa volovs ko m zapregom! I ovde je b io v elik i b ro j „ m r t v i h " jedinica , koje je tre balo „vaskrsavati" za vreme mobilizacije. Ako bacim opsti pogled na mobilizacisku situaciju celokupne jugoslovenske vojske za rat 1941., onda, bez bojazni da cu mnogo da pogresim, mogu reci: da je ta vojska za vreme mira, zivela sa oko 40 procenata potreb- nih kadrovskih jedinica, a oko 60 procenata ratnih jedinica trebalo je „oziveti" za vreme mobilizacije!! Ovo se odnosi samo na boracke jedinice. Komorske i vozovske jed inice za vrem e mira, sa 100 o ds to — b ile su „ m r t v e " . Najgore je stanje bilo u najglavnijem i najvaznijem rod u v ojs ke — u p esa diji. A ko uzmem u ocenu n pr . 5. pesad. puk, onda se jasno vidi, da je tome puku nedostajalo 65, odosno oko600 odsto kadrovskih jedinica!
56
3. —
Kom orska i prenosna sredstva
U n ajte sn jo j vezi sa p re dn jim izvrsena je i u osnovi izmenjena popuna vojske komorskim i prenosnim sredstvima. Do 1937. bio je u vaznosti nacin popune komorskim i prenosnim srdstvima — stare srbijanske vojske. Taj se nacin sastojao u tome: sto je svaka jedinica uz svoj Jedinicni spisak Ijudstva, imala svoj Jedinicni spisak grla i prenosnih sredstava. U spisku su bila tacno upisana — popisana grla, sa imenima sopstvenika, ili teraoca, ime grla, boja, visina, obim, godine starosti i narocita obeležja. Ako su jedinici sledovala kola onda su ona bila tacno opisana: jednoosovna, dvoosovna, konjska, vo- lovska itd. Svaku promenu upisanih grla (prodaja, prinova, uginuce itd .),sopstvenik jeodmah prijav ljivao op stini,aova vojnom okrugu. Ovaj je odmah obavestavao kadrovsku jed inicu u kojo j je grlo bilo rasporedjeno. Istovrem eno je dostavljao i novo grlo za popunu. Svake trece godine narocite komisije vojnih okruga obilazile su svoju teri- toriju i vrsite pregled grla i prenosnih sredstava i upis prinovljenih grla. Svaka promena unosena je u Spisak ,,A" (Stocni spisak). Razume se, da je svaka nepravilnost neumitno i strogo kaznjavana. Za vreme godisnjih vezbi rezervista i manevara, celokupna komorska situacija kontrolisana je od svih kad- rovskih staresina osnovnih jedinica. Sve nadjene neisprav- nosti dovodjene su u red, a krivci strogo kaznjavani. Za vreme moblizacije svaki davalac, ili teralac, dovod io je upisano g rlo u jed in icu u k ojo j je po ratnom rasporedu rasporedjeno. Greške i omaške n ije moglo biti. Sa ovakvom organizacijom komore i prenosnih sred- stava S rb ija je izdržala sve ratove od 1912. do 1918.
51
A ta je organizacija radila kao sat. 1935. razne Franje, M ag lici, Svajgeri, G r ujic i, Elbingeri, Zelenike — ime im je legion, jednim potezom pera zbrisali su, vec decenijama, uhodani nacin popune kom orskim i prenosnim sredstvim a! Nova organizacija predvidjala je potpuno nov i nesiguran nacin popune. Predvidjeno je, da se popuna grlima i prenosnim sredstvima podpuno prebaci na op stine!? U sustinini taj se nacin sastojao u sledecem: svaki V o jn i o kru g dob ija o je od rukovaoca D okum entalnih je din ic nih spiskova trebovanje za potrebna grla i prenosna sredstva. Dalje je on, po svojim opstinama, razrezivao, sta ce ko- ja od grla i prenosnih sredstava i kojo j jedin ici da da- je: koliko grla i ka kvih, koliko zaprega, koliko kola i kakvih itd. Sve je ovo odredjivano samo brojno! Rezul- tati ovakog nacina popune bili su fatalni! Za vreme aktiviranja radjeno je tako isto! Sve je ovo na hartiji bilo lepo predvidjeno. U stvarnosti ovakav nacin popune doveo je do podpunog nereda i haosa. Narocito je ocajno stanje bilo u pogledu kvaliteta upisanih grla i prenosnih sredstava! To je pitanje podpuno ostavljeno u nadleznost opstina. Organizacija se oslon ila na n jih ov o shvatanje duznosti i osecanje rodoIjublja. Doziveli smo podpuno razocarenje! Svi pametni Ijudi ovo su i ocekivali. Opstine ostavljene same sebi, na mobilizaciska mesta upucivale su najgora i najnesposobnija grla i skoro rashodovana prenosna sredstva! A vrlo cesto i u nepodpunom broju. Nastali su opsta zbrka i pometnja, da ne kazem nered i haos! Ovakav organizacisko — formaciski prelaz i to kad je Evropa vec bila pred ra tom, jedanp ut vise ukazuje na svu zlonamernost oficira hrvatske narodnosti, koji su, u Gl. djeneralstabu, radili na ovim poslovima. A!i tako isto i svu nedoraslost naseg najviseg staresinskog kadra, kad je mogao da dozvoli, de se, u onom vremenu,
52 menja organizacija i formacija vojske. dai se ne bi reklo da ja sve ovo pisem iz „vazduha" navescu kao prmer samo moj 63. pesad. puk. Puk se popunjavao Ijudstvom, grlima i prenosnim sredstvima sa teritorije Valjevskog vojnog okruga. Kao komandant imao sam prilike da gledam rezultate ovako „genijalne" organizacije, koju su tako „ u m n o " stvorili razne Franje i Svajgeri! — Mnogi strucn jaci za vezu, mitra ljesci i pusko- mitraljesci bili su razbacani i rasporedjeni po raznim borackim jedinicam a, kao o bicn i bo rc i, a b ilo ih je i po b ojn oj i tr up no j k om or! B ilo mi je potrebno puna dva dana, d ok sam puk tr . ra sfo rm ira o i ponova fo rm ira o tj. dok sam svakog postavio na svoje mesto po njegovoj formaciskoj strucnosti i sposobnosti. — Jedna opstina uputila mi je jedan rashodovani fijake r — bez siceva, na mestodvoosovnih konjskih kola! — Jeda druga opstina poslala mi je ceze sa polom - Ijenim federima, ma da puku ne sleduju nikakve ceze. Po formaciji puku su sledovala prenosna sredstva za prenos ranjenika — i to: — 20 „kakoleta". To su veliki teski samari, na ci- jo j su svakoj strani ugradjene narocite stolice — korpe u koje su sedali laksi ranjenici. — 10 „litijera". To su tako isto teski samari, koji su sa obe strane imali utvrdjena nosila — za prenos teskih ranjenika. — 10 teskih francuskih dvokolica za prevozenje iz- nemoglih i bolesnih vojnika, kao i za ostalu sanitetsku sluzbu. Sva ova prenosna sanitetska sredstva nasledili smo od fran cuske a rm ije po svrsetku I svetskog rata. Za ova prenosna sredstva u francuskoj armiji upotrebIjavane su ogrom ne, kao kuca ve like mazge, k oje su piogle da ponesu i do 300 kilograma,
SŠ Za ova prenosna sredstva opstine su uputile male, sitne i slabe brdske tovarne 'konjice iz Radjevine i Podrinja. I sasvim p rir od no . Bio sam svedok kako su upucena grla padala pod praznim samarima kakoleta i liti- jera! A ona su trebala da ponesu jos po dva ranjenika . Dovedena grla nisu mogla biti ni upregnuta u teske sanitetske dvokolice. Njih su vukla dva grla upregnuta u „tandem" .Ona nisu mogla na sebi poneti ni sam teski zaprezni priborl A ako se u tome nekako i uspelo, i grla zapregnuta, onda su ogromne i teske dvokolice dizale sa zemlje konjica koji je bio zapregnut u rukunicama! Rezultat: sva ta sredstva za prenos ranjenika ostavio sam u Valjevu. Puk je bez njih otisao na koncentracisku p ro s to riju ! Vise ih nisam ni video. 4. —
S ifr ov an i nazivi je din ic a
Pored svega ovoga nasi „mozgovi" iz one kamene ku- ce u Knez Milosevoj ulici, a zbog „tajnosti", svima jedinicama, umesto njihovih formaciskih naziva, dali su neke sifrovane nazive! Za te sifrvane nazive uzimane su obicno poznate reci, ili nazivi vojnicke opreme. Tako je stab 63. pesad. puka nosio naziv „ p i j u k " ! Tako is to i svaka osnovna jedinica puka umesto formaciskog naziva npr. 3. ceta 3. batalj. 63. pesad. puk nosila je naziv recimo: cokula, asov, kundak kursum, porcija itd. I tako svaka jedinica u celokupnoj jugoslovenskoj vojsci. Kad se ima na umu da Ijudstvo, zbog kratkoce vremena (pre- laz na novu o rg aniz ac iju i fo rm a c iju p re dv id je n je za jesen 1937.), nije bilo dovoljno upoznato sa ovim sifra- ma, moze se zamisliti guzva i nered koji su se pojavljivali-na mobilzaciskim mestima! Nastajale su situacije, koje bi bile smesne, da nisu bile tragicne! I sami obvez-
54 nici terali su segu i izvrgavali poruzi ove „sifrovane" nazive. A V aljevci su cuveni zbog svojih o strih i um nih dosetaka! 5. —
Eksteritorijalna sluzba u kadru, a teritorijalna popuna ratnih jedinica
Odmah po zavrsenom ratu 1918., a podpuno nepri- premljeni, pristupili smo eksteritorijalnoj sluzbi u kadru, a teritorijalnoj popuni ratnih jedinica! Daleko bi me odvelo da ovde objasnjavam ovo organizacisko nacelo. Oni, koji su radili na poslovima ove vrste, sigurno ga dob- r o poznaju. Ono je p ro sto kao „bogoslovski pas ulj", ali je od izvrsilaca zahtevalo poznavanje istog, kao i izvanrednu tacnost, urednost, brzinu i savesnost pri izvrsenju poslova. Pojavili su se: Glavni spisak kadrovaca, Glavni spisak obveznika, Spisak kadrovskih izsluzbenika kao i mnogi drugi, dotle nepoznati, obrasci i formu lari. Rad na ovim dokumentima tehnicki je bio obiman i dosta slozen. Za obavljanje ovih poslova Nacelnik Glavnog djeneralstaba, 1923., izdao je jedno kratko, dosta smuseno i nejasno naredjenje. 1929. Nacelnik Gl. djeneralstaba izdao je ctavu k njig u pod naslovom „Pravilo o prevodjenju". Ovo je pravilo pisao djeneralstabni pukovnik Bogdan Maglic — Sef Organizaciskog odseka Operativnog odelenja Gl. djeneralstaba. On je ovo organizacisko pitanje podpuno „zamaglio". Ono je bilo napisano tako nejasno i tako nakaradnim jezikom, da je komandant Zetske diviziske oblasti, gde sam ja bio Nacelnik staba, trazio: ,,da se pravilo prevede na srpski jezik"! U njemu su se pametni Ijudi i vrlo dobri poznavaoci ovih poslova — tesko snalazili! Ja licno kao Nacelnik staba raznih divizija, bio sam prinudjen da pisem citave j^njige i da ,,na nasem jeziku " objasnjavam ,,rad na pre-
55 vodjenju"! Kako je to „prevodjenje" izgledalo —
naves-
cu samo jedan primer. 1929. p ri pregledu m obilizaciskih poslova u 29. pesad. puku u Trebinju, Komandant Zetseke diviz. oblasti u tv rd io je, da je kom andant puka fo rm ir ao i p uk popunio isluzenicima sa teritorija Vojnih okruga, koji su pripadali IV arm iskoj oblasti, odakle je puk prim ao regrute — na odsluzenje roka! Isluzenicke spiskove, ko je je puk dobija o iz raznih ka drov sk ih komanada, u kojima su regruti sa teritorije Trebinjskog vojnog okruga — s lu zili kadar, a dju ta nt i m ob iliz ac is ki o f ic ir puka trp ali su na gom ilu i njim a p un ili pukovsku arh ivu! Ovakav slucaj nije bio usamljen. Trebalo je ravno godinu dana napornog rada pa da se ovaj puk izvuce iz haosa, da se razvenca od tudjih obveznika, a da se popuni isiuzenicima sa teritorije svoga Vojnog okruga. 1928. i 1931. Nacelnik Gl. djeneralstaba pitao je, da li je doslo vreme da se predje na teritorijalno sluze-nje kadra i te r ito r ija ln u ra tn u popun u? Oba puta, komandanti divizija u kojima sam ja bio Nacelnik staba, dali su misljenje, da je vreme da se predje na teritorijal- nu organizaciju sluzbe u kadru i ratne popune. Sve je ostalo „ m rtv o slovo na h a r ti ji ". U ra t 1941. usli smo sa eksteritorijalnom sluzbom u kadru, a sa teritorijal- nom popunom ratnih jedinica. Mislim da nema potrebe da ovde izlazem, kako je i ukoliko je ovo organizacisko nacelo stetno uticalo na duhovnu i moralnu povezanost Ijudstva ovako popunjenih jedinica. Niko niko^a nije znao, ni poznavao! Npr. Ijudstvo koje je sluzilo kadar u Zagrebu, popunjavalo je neki ra tn i p uk — recim o u N isu! U staro j srb ija nsko j vojsci bilo je slucajeva, da su pojedini komandiri ceta, ili b ate rija , naro cito oni k o ji su duze sluzili u istom puku, o mobilizaciji , popunili svoje cete, odnosno bate rije Iju ds tv om , k oje su sami v as pitali i o bu cili! St§
56 je to znacilo za duh i mo ral vojske pokazali su ratovi 1912. do 1918. godine. Iz svega napred izlozenog, kao opsta pouka, moze se izvuci, da se organizaciji i form aciji moze pristu- piti samo posle svestrane studije svih cinjenica koje utic u na ta j rad. Pri tom e radu kao opste nacelo im ati u vidu: o rg an iz ac iju i fo r m a ci ju v ojs ke r az v ija ti samo u to li ko — u k o lik o se raspolaze p o tr eb n im sta re sin sk im kadrom, kadrovskim jedinicama, modernim naoruzanjem, opremom i novcem. Pa ako se ne moze da formira vi-*
se od jednog ba ta ljo na — f o r m i ra t i samo ta j b ata ljo n ! A posle toga fo rm a c iju r az vija ti p ola ko i postepeno u saglasnosti sa napred pokazanim uslovima — do potreb- ne jaćine i snage. Kako pametni Ijudi rade taj posao najbolji nam je primer Zapadna Nemacka. Ona je za formiranje 12 novih divizija upotrebila vreme od 10 godina, a imala jeona na raspolozenju i staresinski kadar i obuceno Ijudstvo, i pare, i-snaznu industriju. Sve napred izlozeno treba stalno da imaju u vidu o ni m ladi I ju d i, k o ji ce r ad iti na po slovim a ove vrste, ako ikad d od je do orga niza cije i fo rm a cije nove srpske vojske. Eto, u svemu napred izlozenom, pored mnogo cega drugog, lezi ogromna ogdovornost naseg najviseg staresinskog kadra, a ne u onih desetak aprilsklh operativnih dana 1941.! Blagodareci ovakvom nemaru i nehatu naseg
najviseg staresinskog kadra, jugoslovenska vojska u rat 1941., usla je kao v r lo slabo organizo vana, fo rm i ra n a , vaspitana i naoruzana gomila! z —
F o rtifik ac is ko u re dje nje zem lje
Ovo je p ita nje v r lo opsezno i v r lo vazno. M is lim ,
57 da je potrebno i korisno koris no da ga ga dodirnem dodirnem — ma i u najkracim potezima. Ovaj problem poceo je ozbiljno da se proucava i o njemu podrobno razmislja tek 1936.! Vec u to doba, pri ovom poslu, a zbog olakog shvatanja opasnosti od strane pozvanih, pojavile su se dve teskoce i zapreke, koje nisu bile nepremostive. — Nedostatak Nedostatak finansiskih finans iskih sredstava; sredstava; i — teskoce oko nabavke nabavke potrebnog modernog naonaoruzanja. Kao delovodja Vojnog saveta imao sam u rukama sve elaborate, koji su se odnosili na pokusaje modernog preoruzanja preoruzanja nase nase vojske. vojs ke. J os 1934 1934.. ucinjen ucinjenii su izvesizvesni pokusaji u tom smislu. Srmcu Kralja Aleksandra i ovo je pitanje palo u vodu. Tek 1938., ovo pitanje, u nasoj vrhovnoj vojnoj upravi, postaje vrlo aktuelno. ,Opšta zategnutost evropske geopolitičke situacije trgla je iz dremeza i nase vojne i civilne upravljace. Iz elaborata jasno se vidi, da ni jedna od prijateljskih drzava, obzirom na sopstveno slabo naoruzanje, u 1938., nije bila u mogucnosti da, jednovremeno, izvrsi i snabdevanje nase vojske vojs ke potrebnim potrebnim modernim modernim oruzjem oruz jem i opremom! Postavilo se osnovno pitanje: da li da se da prvenstvo i pristupi naoruzanju operativne vojske, ili fortifikaciskom uredjenju zemlje u najsirem smislu? Iz elaborata i zapisnika zapisnika cita se, se, da je glavni pobornik naoruzanja operativne vojske bio djeneral Dusan T. Simovic. Svi ostali djenerali: Milovanovic, Belic, braca braca Nedici, R adenkovic adenkovic i R upnik bili bil i su za to to — da se pristupi pris tupi utvrdjiva utvrdjiv a nju — kad se naoruzanje ne ne momoze kupiti. Ali i u ovom slucaju pojavilo se osnovno pitanje: kako i cime naoruzati izgradjene fortifikaciske ob jekt jekte? e? Na kraju je done donetta jedna edna palijati palijativna vna odluka: odluka: da se izradjeni fortifikaciski objekti, na slucaj rata, posednu starim neras ne rasporedjenim poredjenim naoruzanjem,^ naoruz anjem,^ da se to nao nao-ruzanje dopuni naoruzanjem operativnih trupa, koje su
5Š predvidjene za odbranu doticnih granicnih odseka. Cemu je to odvelo svima nam je dobro poznato! O radu Stalne Komisije za utvrdjivanje podrobnije sam pisao pisao u clanku „P „P lanovi lano vi i njihovo njiho vo izvrse iz vrsenje", nje", koji ko ji je odst odstam ampan pan u ,,K. ,,K . S rbobranu" br. 554 554 za 26. 26. mart 1964. Ovde cu samo malo da dopunim moja ranija izlaganja o fortifikaciskom uredjenju zemlje. . U duhu osnovnih ideja za odbranu zemlje, a u vezi sa brzim promenama geopoliticke situacije, Stalna Komisija za utvrdjivanje proucila je i procenila sledece, strategisko — geograf geografske ske pros p rostorije, torije, na kojima ko jima bi se mogao ogao post pos taviti nas nas operativno — odbranbeni fro nt za pocet pocet-ni operaciski i ratni plan: 1. — Sam granicni front. fro nt. Ukupna Ukupna duzina, sa sa primorskim frontom, oko 4500 km. 2. — N apust apus titi iti istaknuti is taknuti slovenacki slovenacki strat strategisko egisko — geografski geografski bastion i glavni polozaj odbrane post postaaviti vi ti na: na: P ohorje ohorje pl. — r. S avinj avinja a — Rog Rog pl. — V elika KaKapela pl.. 3. — S trategisko rategisko — operativni operativni front fro nt post pos taviti aviti na desnu desnu obalu Dunava — Save i Kupe K upe od Prahov P rahova a do Velika Kapela pl.. 4. — Odbrandbeni front fron t povuci povuci i post pos taviti na na strategisko strategisko — geograf geografske ske oslonce oslonce,, ko k o ji obrazuju obraz uju vododelnicu izmedju iz medju Crn C rnog og — sa jedne jedne , a J adranskog adranskog i J egejskog mora sa druge strane; i 5. — Naposlet Napos letku, ku, napus na pusttiti iti tako reci reci celu celu drzavdrzavnu teritoriju te ritoriju , a operativno operativno — odbranbeni odbranbeni fron t postapostav iti na slede sledece ce strategisko — geografske geografske oslonce: Osogova ova pl. — S ko kopsk pska a Cr C rna gora gora pl. pl. — Sar pl. pl. — P roklerokletija pl. — utok Drima Drima u J adransko adransko more. more. Na ovaj nacin nacin zat za tvorio bi se ovaj „strat „strategis egisko ko — geograf geografski ski mider", mide r", ili kako bi se danas reklo „usko grlo" izmedju Osogove pl. i J adranskog adranskog mora. O vako skraceni odbranbeni fro n t izneo bi oko 300 km. Kad K ad se se ovome ovome doda istocna flanka flan ka
ovog ovog polozaja polozaja Belasic Belasica a pl. — Osogov Osogova pl., p l., duzine oko 100 km., onda ceo polozaj iznosi oko 400 km. Na ovako skracenom frontu verovatno bi se dalo nesto uciniti. Opsta unutras unutrasnja nja polit po liticka icka situacija nije dozvoljavala, da se donese ma kakva znacajna i celishodna, a time mozda i spasonosna odluka! Na osnovu svih pomenutih pomenutih predloga od strane Stalne Komjsiie za utvrdjivanje, Vlada i Nacelnik Gl. djeneralstaba doneli su sledece odluke: a — Da se se brani celokupna celokupna drzavna drzavna terito te ritorija rija na samim granicnim frontovima; b — da se pod pritis pritisko kom m neprijat nep rijatelja, elja, vrsi pospostepeno i lagano povlacenje ka granicnom frontu prema Grckoj; v — da se izvrsi utvrdjiva utvrdjivanje nje u tipu tipu stalne stalne i privremene fortifikacije. samog granicnog fronta; g — da se izvrsi izvrs i solidno so lidno zaprecavanj zaprecavanje e na svima komunikacijama koje, sa granicnih frontova, vode ka unutrasnjosti drzavne teritorije. Dakle od svih mogucih pocetnih operaciskih i ratnih planova usvojen je najgori, a za izvodjenje najtezi!! Zasto?! Razlozi leze u ocajnoj unutrasnjoj politickoj situaciji, koja je uticala da se donese skroz pogresna i necelishodna pdluka! Pored svega ovoga, a zbog naglih i brzih promena opste geopolittcke situacije, odluke nisu donesene blagovremeno. Uopste, ceo rad na odbrani zemlje bio je u velikom zadocnjenju. Obzirom na prvobitne procene, najveca paznja obracena je i sva su serdstva bacena na Zapadni padni front fro nt K aravanke aravanke — S usak. usak. Kako K ako se situacija menjala, tako su menjane, odnosno dopunjavane i odluke za fortifikacisko uredjenje zemlje! Kao krajnji rezultat ovako naglih naglih i neocekivani neocekivanih h prom promena ena vojno vojn o — polit po liticicke situacije bio je: da je 1941. najsolidnije i najjace bio utvrdjen Zapadni front prema Italiji, a najslabije, ili nika-
60 ko Ist Is tocni fron fro n t — prem prema a Bugarskoj! B ugarskoj! Medju M edjuttim, glavn glavnii napad napad poceo poceo je i resenje res enje rata rata palo palo je na Istocnom Is tocnom — BuBugarskom frontu. fro ntu. Na Zapad Zapadnom nom frontu fro ntu Italija Ita lijani ni su, 11. 11. aprila 1941 1941.. bez bez borbe umarsirali umars irali u J ugoslaviju! i — P ocet ocetni operaciski operaciski i ratni plan Od polovine 1938 1938.. — do marta 1941 1941., ., Nacelnik Nac elnik Gl. djeneralstaba izradio je tri ratna plana za rat sa Nemackom i njenim nje nim savezmđm s avezmđma. a. To su b ili: S — Sever ever;; R 40 — Rat 1940; 1940; i R 41 — Rat 1941. Kad se zna, da je za dobru razra razradu du jedno ednog g ratnog ratnog plana lana potreb potrebno no najmanje oko godinu dana, onda se moze predpostaviti, kako je izgledala razrada tih ratnih planova. Narocito aprila 1941. 1941. — bez borbe umarširali u J ugoslaviju! ugoslaviju! meseca. Plan S radjen je 1938., a njegov tvorac je djeneral Dusan Dusan T. Simovi S imovic. c. Tvorac Tvorac planova R 40 i R 41 bio je djeneral Petar Kosic. Nacelno o neizvrsenim ratnim planovima ne treba pisati. Treba uzimati u razmatranje i proucavanje one planove, ko kojiji su uspesno izvrseni izvrs eni i iz ko kojih jih se mogu izvuci pouke, a time ih iskoristiti bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu. Mogu se uzeti u proucavanje i neuspeli ratni planovi, ali samo oni, koji su izvrseni, pa iz njih izvuci pouke. Ali i te planove treba izloziti istinito, navodeci sve uzroke zbog kojih plan nije uspeo. Inace, ako se prikrivaju uzroci neuspeha, od takvog rada nema nikakve koristi. Kako nijedan ratni plan jugoslovenske vojske, za rat 1941 1941,, — nije izvrsen, to to je danas danas bzpredmet bzpredmetno no izlaizlagati njihove ideje. Kada se ovo pitanje razmotri sada, posle skoro 25 cjodina, cjodina, dolazi dolazi se do istih is tih gakljucaka, do ko kojih jih je doslg doslg
6t i Stalna Komisija za utvrdjivanje jos 1941., a koje sam izlozio izlozio u odeljku pod z tac. tac. 5 — „F o rtifika rtifikacis cisko ko uredjenje uredjenje zemlje". Samo, za izvrsenje ovog plana, trebalo je blagovremeno preduzeti i sprovesti opsezne pripreme. One su trebale da odpocnu najdocnije 1938., cim je Nemacka svoj granicni front iznela na Karavanke. Stalna Komisija za utrvdjivanje poznavala je sve ogromne teskoce koje su proizilazile iz ovakvog ratnog plana. Stoga, po misljenju komisije trebalo je preduzeti i spovesti sledece pripremne mere; 1. — R atni atni plan plan saobraziti sao braziti s tvarnoj varno j geopolit geo politicickoj situaciji. Napustiti skoro celokupnu drzavnu teritori ju, a koncentracij koncentraciju u i razvoj razvoj celokupni celokupnih h snag snaga a izvrsit izvrs itii pozadi polozaja: Osogov Osogova pl. pl. — S kopska kopska C rna rna Gora pl. — Sar pl. pl. — P rokletij rokletija a pl. — utok utok Drim Drima u J adra adransk nsko o more. Na svim frontovima izvrsiti solidno zaprecavanje, a odbranu pojedinih vaznih pravaca poveriti zdruzenim zastit za stitnim nim odredim odredima a — najpot najpo trebnije jacine. 2.— Svu snagu snagu i sva sva sredstva sredstva upo up otrebiti treb iti na na utvrdjivanje vrdjiva nje odsek odseka a Osog Osogova ova pl. — utok Drima u J adransko adransko more. 3. — Za zauzim zauz imanje anje Arbanije Arb anije i prosirenje pros irenje operaoperativno — strat strategiskog egiskog fronta — Solu S olunsk nskog og mosto mostobr braana — odred od rediti iti snag snage e od najmanje osam divizija. divizija . GlavGlavni udar sa snagom od set divizija izvrsiti pravcem: Struga — Elbas Elbasan an — Drac Drac.. 4. — Na teritoriju J uzne zne S rbije rbije — event eventual ualno no i Grcke prebaciti celokupno naoruzanje, municiju, kao i sve intendantske potrebe najmanje za jedan milion vojnika. 5. — Izrad Iz raditi iti potrebne potrebne barake barake i paviljone za smestaj Ijudstva, materijala i grla. Pored smestaja za vojnike predvideti i smestaj za najmanje jedan milion civla. 6. — P opraviti opraviti i dopuniti dop uniti celokupnu celokupnu drumsku drumsku mrezu i usposobiti je za najteza vozila. 7. — Oslonac Oslonac i baza ovih snaga snaga da bude Solun.
62 Napisah napred da sve ove ratne planove sada ne treba rasmatrati i proucavati. To bi bio zadatak vojnih skola. Vrsiti to sada , bilo bi cisto gubljenje vremena, cist cista a teorija eo rija i nagadjan nagadjanje je „s „s ta bi bilo b ilo — da je bilo, ili da nije bilo"!?! Kao opsti zakljucak mogu samo reci, da je jedino, a verovatno uspesno resenje, moglo biti povlacenje i grupisanje celokupne jugoslovenske vojske vojs ke pozadi naprecf naprecf obele belezen zenog og zeml ze mljisnog jisnog odseka. odseka. Ali... A li... S talnoj ko komis misiji iji za ututvrdjivanje bilo je jasno, da ovaj odlucni, a u datoj ratnoj s ituaciju ituaciju i jedino moguci uspesni uspesni ratni plan — nje imao ko da izvrsi! U ovakvoj unutrasnjoj politickoj situaciji bilo je jasno, jasno, da mi nem nemamo amo cov covek eka a koji ima ima snag snagu u duha duha,, cvrscvrstinu volje, vo lje, autoritet, a utoritet, poverenje naroda, naroda, a ni smelost smelost — da na sebe uzme sudbonosnu odgovornost i da izda naredjenje za napustanje napustanje skoro sko ro celokupne celokupne drzavne drzavne teritorij ter itorije e! Izgleda, da je tu lezao jedino moguci i verovatni spas! Pod predpostavkom da je postojala Kraljevina Srbija, — a ne J ugoslavija, verovatno verovatno je, da bi ovakav postupak mogli naredit nared itii i sprovesti sprovesti jedan K ralj ra lj Aleksandar Aleks andar i jedan jedan Pasic iz 1912. 1912. A li 1941 1941.. J ugoslavija takve takve Ijude nije n ije imala. imala. j — M obilizacija obilizacija Obzirom da, zbog brzog raspada i kapitulacije celokupne jugoslovenske vojske, nije ni doslo do izvrsenja ratnog plana plana R 41. — to je sasvim logicno, da nije moglo doci ni do izvrsenja osnovnih pripremnih radnji za vodjenje rata: mobilizacije, koncentracije i strategiskog razvoja. Sve tri tri ove osnovne osnovne ratne radnje ra dnje,, do 6. aprila aprila 1941., 1941., kakada je izbio rat, bile su u svom pocetnom razvojnom stanju. Ovoga dana celokupna jugoslovenska vojska nalazila se: j— P elimicn elimicnp p «| $vo|im $vo|im rtiobiji^ rtiob iji^aci? aci?kirn kirn rn$?tima; rn$?tima;
63 — delimicrto u pokretu od svojih mobilizaciskih mesta — ka koncentraciskim prostorijama, — delimicno na samim koncetraciskim prostori jama, — a velikim delom obveznici su se nalazili kod svo jih kuca! Dakle, jugoslovenska vojska zatekla se u najgorem mogucem stanju borbene gotovosti i sposobnosti, a pred podpuno koncentrisanim, razvijenim i daleko nadmocni jim neprijateljem. J asno je, da o ovim ratnim radnjama ne treba govoriti. Pa ipak, a posto ima izvesnih nesaglasnosti po ovim vaznim pitanjima, bice korisno da i ja dodam nek^liko recenica. Moderni rat zahteva vrlo jaku zivu vojnu silu i ogromne kolicine materijalnih sredstava. Nijedna drzava, iz cisto ekonomskih razloga, nije u stanju da, za vreme mira, sve to drzi u punoj spremnosti za upotrebu. Stoga svaka drzava, jos za vreme mira, mora blagovremeno da preduzme i sprovede narocite i opsezne mobilizaciske pripreme: — Za opstu drzavnu mobilizaciju, i — za mobilizaciju vojne sile. Ovde nije mesto da pisem o opstoj drzanoj mobilizaciji, Ma da su postajale uredbe i naredjenja, za prioremu ovih poslova, mogu reći, da po njima ■ — do 1941., — nije uradjeno gotovo nista! Da kazem samo nekoliko reci o mobilizaciji vojne sile. Ovo je prva i osnovna radnja za stavljanje vojske u ratno stanje. Mobilizacija predstavlja najvaznije pitanje, koje mora da resi vojna uprava svake drzave. Ako se ono uspesno ne izvrsi, nemoguce je izvrsiti koncentraciju i strategiski razvoj vojske. P rirodno je, da onda ne moze biti govora o uspesnom izvodjenju ma kakvog ratnog plana!
64 Na osnovu svih dosada pozatih dokumenata mogu reci, da je J ugoslavija, u rat 1941., usla sa nemobilisanom vojskom. Prema tome ne moze biti govora o koncentraciji i strategiskom razvoju! Pored ovoga, u pogledu naredjenja za opstu mobilizaciju vlada opsta pometenost i „haos"! Dok jedni uzimaju da je naredjenje za opstu mobilzaciju izdato 27. marta 1941., drugi navode, da je ono izdato u toku noci 2./3. aprila 1941., stim, da 3. april 1941. bude prvi dan mobiiizacije! Medjutim, ja sam moj 63. pesad. puk mobilisao od 9. do 14. marta 1941. A vec 16. martal941., puk je bio na svojoj koncentraciskoj prostoriji u oblasti Nisa. Medjutim, ovo nisu bila naredjenja za opstu mobilizaciju, vec mozda naredjenja za „podpuno aktiviranje" pojedinih ratnih komanada, jedinica i ustanova. Medjutim, ogromna je razlika izmedju „opste mobilizacije" i „punog aktiviranja" pojedinih ratnih jedinica! Kako u administrativno — tehnickom, tako isto, a jos i vise, u smislu brzine, blagovremenosti, tacnosti i urednosti moblizacije. Ovde nije mesto da objasnjavam veliku razliku izmedju ova dva pos\upka. Glavno je, da je do 6. aprila 1941. bila mobilisana, odnosno aktivirana, oko 1/3 celokupne jugoslovenske vojske. Prema verodostojnim podatcima naredjenje za opstu mobilzaciju, izdato je 7. aprila u selu Sevojnu — kod Kosjerica, stim, da se kao prvi dan opste moblizacije racuna 8. april 1941. Ovo naredjenje podpisala je Vlada na svom putu iz Beograda za Uzice. Mnoge operativne jedinice vec su tada bile u rasulu, narocito na pravcima Strumice, Stipa i Kumanova. Ovako bezglavo i zadocnjeno stavljanje drzavne vojne sile u ratnu pripravnost, u mnogome je, pored mnogo drugih, cisto subjektivnih razloga, stetno uticalo na pravilnost i podpunost mobilizacije, a time i na brzi podpuni gubitak rata!
Moze se reci, da je odziv obveznika na teritoriji Srbije bio 90 do 100 odsto, sa ostalih srpskih teritorija oko 80 odsto, a sa teritorije Hrvatske 25 do 50 odsto! Bilo je jedinica u koje, do 6. aprila 1941., nije dosao ni jedan obveznik! Uopste uzev i narocito, bio je vrlo slab odziv opstina u pogledu uputa grla, kola i drugih prenosnoh sredstava u ratne jedinice! k — Koncentracija i strategiski razvoj O ove dve vrlo vazne pripremne ratne radnje ne mogu nista reci. Zbog neizvrsene opste moblizacije, ni one — nisu izvedene. A ukoliko su i pocele da se izvode, sve je to vrseno delimicno, nepodpuno i neuredno! Ova je pojava sasvim razumljiva kad se zna; da je mobilizacija osnovna i prva ratna radnja, koja obveznike treba da prikupi, da ih formira u ratne jedinice i da ih snabde potrebnom ratnom spremom. Ako se ova prva pripremna radnja ne izvrši uredno i podpuno, o koncentraciji i strategiskom razvoju ne moze biti ni govora. Ako bih poceo da razmatram i ove dve pripremne ratne radnje, morao bih da se upustim u izlaganje pocetnog operaciskog i ratnog plana R 41. A ranije napisah, da je to bezpredmetno, jer do njegovog izvrsenja ni je doslo. I — Operacije i slom Ma da uglavnome znam razvoj operacija na svima nasim frontovima, ja to ovde ne mogu izlagati. Ova knjiga ne obradjuje te teme. Da se sve to izlozi potrebna je posebna knjiga. Mogu reci samo to, da su se operacije na svima nasim frontovima izvodile vrlo slicno, sa vecim.
66 ili manjim rezultatima — u negativnom smislu. Ali, da bih dao bar bledu sliku nase nacionalne katastrofe u ratu 1941., ja cu ovde samo sa nekoliko recenica dodirnuti operacije na nasem Istocnom frontu. J edno stoga, sto se na tom frontu razvijao glavni nemacki napad, a drugo stoga, sto sam i ja jedan od ucesnika i ocevidaca nase nacionalne katastrofe. Odbrana Istocnog fronta od grebena Belasice pl. — pa do sela Zeravina poverena je trupama III armiske oblasti — pocev sa desnog krila u ovakvom rasporedu: S trumicki odred (iz sastava Sumadiske diviz ije), Bregalnicka, Moravska i Sumadiska divizija. Dalje severno od sela Zeravina, pa do utoka Timoka u Dunav, odbrana je poverena samostalnoj V armiji u ovakvom rasporedu — — pocev sa desnoga krila: Vlasinski odred, Drinska, Toplicka, Kalniski odred, Timocka i Krajinska divizija — sa sledecim zadatcima: — S trumicki odred zatvara i brani pravac, koji preko Strumice izvodi ka Valandovu i Gradskom; — Bregalnicka divizija zatvara i brani pravac, ko ji od Carevog sela — preko Kocana i Stipa izlazi na Veles; — Moravska diviz ija zatvara i brani pravac, ko ji preko Krive Palanke i Stracina izvodi na Kumanovo; — Sumadiska divizija u prikupljanju na severo — istocnim ograncima Serta pl. — obrazuje armisku rezervu. — Vlasinski odred zatvara i brani pravac, koji preko Vlasotinaca izvodi na Leskovac; — Drinska i Toplicka divizija zatvaraju i brane pravac, koji dolinom Nisave izvodi ka Nisu; — Kalnski odred zatvara i brani pravac, koji preko Kalne — Svrljiga — Gramade izvodi ka Nisu; — Timocka divizija zatvara i brani pravce, koji |a odseka Sv. Nikola (na Staroj planini) — selo Vrazo-
67
grn ci izvode pre ko Knjazevca i Soko Banje i prek o Zajecara i Boljevca ka Aleksinc u i Paracinu; i' — Krajinscka div izija zatvara i brani pravce, koji sa odseka s. Vrazog rnci — Prahovo izvode ka Svila jincu i Pozarevcu. Dajem kratku situaciju na Istocnom frontu na dan 10. — apri la 1941. — vece. Po mom m is ljen ju , 10. aprila 1941. — vece, rat na ter ito ri ji Jugoslavije bio je izgubljen i prakticno zavrsen! Od 11. do 18. aprila 1941. jugoslovenska vojska samo je zivotarila! Jedinice su lutale kao muva bez glave! Uglavnom napustene od visih staresina. Ovde — onde puskarale su se i, vise manje, samostalno vodile neke zadrzavajuce borbe. Najvecim delom rasturene i potpuno demoralisane — razisle su se sv ojim kucama! Ma li deo prebacio se u Grcku. Na Severnom i Zapadnom frontu, izlaskom Hrvata iz rata, fro n t je otvoren na ogro mn oj sirini! Trupe IV armiske oblasti najvecim delom razisle su se svojim kucama. Juzna Srbija prakticno je bila zauzeta. Ovoga dana, prednji mehanizovani i motorizovani delovi nemackih divizija bili su u dolini Crnog Drima. Vec su bili zauzeli Prizren — Tetovo — Gostivar Debar — i B ito lj. Svaka veza sa Grckom bila je prekinuta i time je osnovna ideja ratnog plana R 41 razbijena u paramparcad! Da je ponovim jos jedanput: braniti celokupan granicni front. Pod pri tis kom nadmocnijeg nep rij atelja, pod borbom i post epeno, povl aciti se pravc ima sever — jug i sevsrozapad — jugo isto k ka Juznoj Srb iji . Po potrebi preci jugoslovensko — grck i gr anicn i front i tam o, u ob lasti Soluna, a u zajednici sa Englezima i Grcima, organizovati neki novi Solunski front. Celu tu ideju, samo za pet operativnih dana, Nemci su srusili kao kulu od karata! Jugoslovenska vojska podpuno rasturena, opkoljena je na ogromnom prosto-
68
ru, od daieko nadmocnijeg neprijatelja, a rdjavo vodjena, biia je prinudjena da, 18. aprila 1941., u 12 casova u podne— bezuslovno k apitui ira — na otvorenom polju ! Citajuci i proucavajuci tok aprilskih operacija, coveku dodje da zaplace, i da se sa zaprepascenjem zapita; da li je moguce da djeneral Simovic, sa nekoliko desetina neobavestenih oficira preduzme i izvrsi onako strahoviti zlocin prema otadzbifii! A sve napred izlozeno on je veoma do bro znao i to je stanje morao stalno da ima pred ocima! Svaki uman vojnik morao je da zapazi, kako je vojska angazovana po delovima nemobilisana i nekoncentrisana! Pored ovoga, kako su ma jstor ski — um etn icki cepane pojedine operativne jedinice. Cepani su pukovi na bataljone, pa cak bataljoni na pojedine cete! Bez ikakve stvarne potrebe formirani su nekakvi odredi i odredici! Kad se sve to zapazi i prouci, stice se utisak, ne utisak — vec uverenje, da su po najvisim i visim stabovim a sedeli Ijudi, kojima je bio glavni zadatak, da u trupe unesu sto vise zabune, nereda i pometnje i da sto neracionalnije upotrebe vec mobilisane i prlkupljene snage i da se na taj nacin, kod trupa, sto vise ubiju duh i moral, a time i borbenost. — o O o —
Ij — Nemacki marsmanevar Sofija — Nis — Beograd
lako sam napred naveo, da u ovoj knjizi, zbog opseznosti, necu izlagati tok operacija od 6. do 18. aprila 1941., ipak ne mogu da propustim, a da, u najkracim potezima, telegrafskim stilom, ne iznesem ovaj neocekivani i iznenadni nemacki marsmanevar, o kome, sa nase strane, niko nije ni sanjao. U svima nasim pocetnim ope-
69 ra cis kim i r atn im p la no vim a , o va ka v n e p rija te ljs k i postupak nije predvidjen, n iti obradjen. lzgleda, da o toj mogucnosti niko nije razmisljao, niti je ta operativna hipoteza bila obradjena! Ovaj nemacki marsmanevar dejstvovao je kao grom iz vedra neba! Niko nijeznao, ni um eo da se s nad je ! N ajv is e k om a nd ov an je is pu s tilo je operativnu situ aciju iz ruku jos u ju ta rn jim casovima — 6. aprila 1941.! Uistinu, ovaj marsmanevar moze se samo uporediti sa N apole onovim g on je jn em Prusa posle b itk e kod Jene i A uerstata 1806., nasim g on jejne m Bugaro — Nemaca u b itc i za S rb iju 1918., kao i sa nem ackim prod orom na Kanal Lamans — posle p ro bo ja fro nta kod Sedana 1940. S ig urn o je, da ce m ars ma ne va r S ofija — • — Nis — Beograd uci u ra tn u is to rij u , kao sko lski i izu- z etni p r im e r u m es no sti, sm elos ti i d rs ko sti i k ao p rim e r n ajs ire g iz ne na dje nja . A to se nasem k om a nd ov an ju ni je sm elo des iti. N izi k om a nd an ti o sta vlje ni sami sebi, n ik ak o nisu mogli da se snadju. Podpuno neupoznati sa opstom situ- a cijo m , b ili su sta lno n a dk rilja va ni i bocno obilazeni od n ev id ljiv og n ep rija te lja ! U ta kv oj s itu ac iji nizi kom an da nti samo su se t ru d i li , da se nekako sto pre odkace od n ep rija te lja i uspostave neki novi f ro n t — pa ma i u d a l jo j p oz ad in i. Svi su n ap ori b i li u za lu dn i! Nasi dnevni usiljeni marsevi, za nemacke motorizovane jedinice p re ts ta vlja li su — oko jedan cas k reta nja ! Ne nailazeci nigde na ozbiljan odpor nep rijatelj je nezadrzano p ro d ir ao u u n u tra s njo s t z em lje . K o r is t io je sve puteve, k o j i su o mo gu ca va li k re ta n je te sk ih v oz ila. K ako je to izgledalo dacu o pe ra tiv nu s lik u, u naikracim potezima, o najvaznijem delu naseq Istocnop fron- ta — o d sela Ž era vin a do sela P rahova. D akle na f ro n t u nase V armije,
70 — oO o — Za izvrsenje plana „M arita" (napad na G rcku) i ,,Uputa br. 25" (napad na J ugosiaviju) Nemacka Vrhovna komanda prikupila je u Bugarskij sledece snage: — 2., 5., 9., 11., i 16. oklopnu; — 60. i 61. motorizovanu; — 5., 6., i 14. brdsku; — 46., 50., 72., 73., 76., 164., 198. i 294. pesad. diviziju; i — dva motorizovana pesad. puka specijalne formacije. Sve ove snage obrazovale su 12. armisku grupu pod komandom feldmarsala fon Lista. U ovom rasmatranju nas ce interesovati samo armiska oklopna grupa djenerala fon Klajsta, koja je skoncentrisana na uzem Nisavskom pravcu na odseku: Vidlic pl. — Greben pl. — front oko 30 km. — a u sledecem sastavu: — 2. i 5. oklopna; — 60. motorizovana; — 5.. brdska; — 46., 50. i 172 pesad. divizija; — dva motorizovana pesad. puka specijalne formacije. Ova je grupa izvrsila neocekivani marsmanevar Sofija — Nis — Beograd i tr. bez opaljenog metak, za pet dana zauzeli celu S rbiju od Vranje do Beogradal Pozadi ove armiske grupe stajale su mobilisane bugarske divizije — spremne za akciju. Prema naredjenju Nemacke Vrhovne komande bugarske trupe nisu se smele upotrebiti bez njenog odobrenja. Ceo oštali deo Istocnog fronta od sela Zeravina pa do sela Prahova posedale su i branile bugarske trupe za
71 zastitu granice (opolcenje). Nije mi poznato, da li su s6 u oblasti Trn — Ruj pl. nalazili kakvi delovi oklopne grupe djenerala fon Klajsta? Ako uzmem da je prosecna jacina nemackih divizija bila oko 10.000 Ijudi, onda su Nemci, u Bugarskoj, za napad na J ugoslaviju i Grcku grupisali oko 200.0000 boraca. Nas ovde interesuje nasa i nemacka Nisavska grupa. — Nemacka Nisavska grupa bila je jacine oko 8 divizija — ukupno oko 80.000 boraca — Nasa Nisavska grupa bila je sastavljena, u uzem smislu, od nepodpuno mobilisanih Drinske i Toplicke divizije, jacine oko 40.00 boraca; a u sirem smislu jos i od Vlasinskog i Kalnskog odreda. Oba odreda bila su ukupne jacine oko 20.00 boraca. Dakle nasa Nisavska grupa bila je jaka oko 60.00 prema 80.00 nemackih boraca. Ovde su uracunate samo boracke glave. A sto se tice naoruzanja, tehnicke i ostale opreme, ove se dve grupe uopste ne mogu porediti. Naoruzanje i oprema neuporedivo idu u prilog nemackih trupa. — oO o — Operacije na Nisavskom pravcu odpocele su 8. aprila 1941. — oko 6. casova — jutra. I uglavnom razvijale su se kao sto sleduje: 1. — Vlasnicki odred. U oblasti Descanog kladenca bila je razvijena jedna grupa jacine oko dva pesadiska puka. Mislim da je bila pod komandom djenerala Pavla G. Pavlovica. U njenom sastavu nalazio se i 65. pesad. puk formiran sa teritorije Drinske diviziske oblasti, pod komandom ppukovnika Bozidara Corna! Ne znam rad ove grupe. A li zriam da sam rasturene delove 65. pesad. puka, 10. aprila 1941., — vece, prikupIjao na levoj obali Morave — u okolini sela Kosancica.
72 2. ■ — Na levo krilo Vlasnickog odreda naslanjao se moj 63. pesad. puk od 3 bataljona. J edan bataIjon poslao sam u sastav 5. pesad. puka, koji je na koncentracisku prostoriju izasao samo sa dva bataljona. Puk je posedao i branio polozaj: C rni Vrh — Greben pl. — front oko 30 km. U toku 8. aprila 1941. — na odsek puka niko nije napao. Ali levo od mene — u dolini Nisave, od ranog jutra, cula se dosta jaka topovska paljba. Vec oko podne ta je paljba, na Nisavskom pravcu, nadkrilila moje levo krilo i otisla ka P irotu! Pred vece, ovoga dana, ta se paljba cula daleko pozadi moga levog krila. Vezu niskim nisam imao! Da mi preko s. Ponora ne bi bila odsecena odstupnica na s. Svodj, ili selo Babusnicu, naredio sam da se puk povuce ka Suvoj pl. Povlacenje je pocelo 8. aprila 1941. — oko 8 cas. — po podne. Dotle sam cekao da se skinu sa polzaja moj 2. i 3\ bataljon. Nisam ih docekao! 3. — Usamljeni vojnici Moravske divizije. Sa ostatcima moga 63. puka, 10. aprila 1941. — vece, nalazio sam se na levoj obali Morave — u okolini s. Kosancica. Nocu 10./11. aprila privedeno mi je desetak vojnika. J adni, mucni, izgladneli i pocepani! Ispitivanjem utvrdio sam, da pripadaju Moravskoj diviziji koja je zatvarala i branila pravac: Kriva Palanka — Stracin — Kumanovo! Saopstili su mi dogadjaje na ovom pravcu. O. ni su bili istovetni kao i na Nisavskom. Nemci su Moravsku diviziju napali 7. aprila 1941., — oko 6 casova jutra. A ovi su vojnici vec 10. aprila 1941., — bili na svo joj terit6riji tr. kod svojih kuca! Za cetiri dana prevalili su put od 120 km. — peske po planinskom i neprohodnom zemljistu!! 4. — Dogadjaji u dolini Nisave. Neposredni Nisavski otvor Greben pl. — Vidlic pl. posedale su i branile Drinska (djeneral Kosta Djordjevic) i Toplicka divizija (djeneral Vladislav P. Kostic^. Ovo su bilf dvf pd
najboljih, a mozda i najbolje divizje stare srbijanske vojske. Kako su se ove dve divizije drzale i ponasale u ovom kratkotrajnom ratu, koji je izazvala jedna sacica sumanutih, a mozda i kupljenih Ijudi?! Dovoljno ce biti da kazem samo nekoliko reci. Operacije na Nisavskom pravcu odpocele su 8. aprila 1941. — oko 6 casova jutra. A vec 10. aprila 1941. — vece, obe divizje, tr. bez opaljenog metka, ali potpuno demoralisane, rasturene i neupotrebljive, nalazile su se na levoj obali Morave, odprilike na odseku Grdelica — Nis. Delovi oklopne grupe fon Klajsta, 9. aprila 1941. — oko podne usli su u Nis! A vec 12. aprila 1941. predvece — bili su u Beogradu! 5. — Rad Timocke grupe. Dalje, severno od prelaza Sv. Nikola — na Staroj pl. — pa do Prahova na Dunavu nalazile su se aktivirane i razvijene Timocka (na odseku Sv. Nikola — s. Vrazogrnci) i Krajinska divizija (na odseku s. Vrazogrnci — s. P rahovo). Na tom odseku granicnog fronta, do 8. aprila 1941. vodile su se mestimicno slabe borbe. Komandanti obe divizije — Timocke — djeneral Antonije Stosic i Karjinske — djeneral M iloje Popadic, vec od 10. aprila osetili su, da se u dolini V. Morave, u njihovoj dubokoj pozadini, desava nesto neobicno, neob jasnjivo, cudnovato i neocekivano! Dok su se oni osvestili, proverili heverovatne izvestaje i sa izvesnim delovima divizija, presli u obratni front tj. sa orijentacije zapad — istok, presli na orijentaciju istok — zapad — sve je bilo dockan! Nemci su vec bili u Beogradu! Podpuno odseceni od svoje pozadine, ove su divizije, posle slabog puskaranja, po dobijenom naredjenju, kapitulirale na otvorenom polju, oko podne — 18. aprila 1941. Timocka u okolini Soko Banje, a Krajinska divizija u okolini Boljevca! 6. — Rad VI armije. Na prostoriji Natalinci — Topola — Raca bila je prikupljena — aktivirana VI
%
armija pod komandom djenerala Dimitrija R. Zivkovica — sledeceg sastava: -— Dunavska divizija — djeneral Petar Ljubicic; — Sremska divizija — djeneral J ovan Antic; i — II Konjicka divizija — djeneral Dimitrije Predic. Pod ovom armijom bili su i sledeci zastitni odredi: — Branicevski, Pozarevacki, Smederevski i Savski odred — na desnoj obali Save i Dunava; a u Banatu bila je konjicka gardiska brigada, koja je formilara Banatski odred! Zasta su sluzili ovoliki odredi i odredici — to sam Bog zpa! Ovi odredi su predstavljali snagu od najmanje dve divizije! Da li su bili potrebni ovoliki odredi? Mislim da nisu! Ali to pitanje ovde ne mogu da izlazem. To bi daleko nadmasilo tematiku ove knjige. VI armija trebala je da sluzi kao strategiska — opsta rezerva cele vojske. Ona je bila orijentisana opstim pravcem na sever! Pojavom mehanizovanih delova oklopne grupe fon Klajsta, VI armija bila je podpuno iznenadjena i zaprepascena! I dok je armija vrsila preorijentaciju sa pravca sever, na pravac istok —- jugoistok i posle neuspelog puskaranja sa nemackim trupama u okolini Lapova i Velike Plane, prednji delovi oklopne grupe fon Klajsta, prozvizdali su pored VI armije i otisli — u Beograd! U roku od dva do tri dana, VI armija, kao uostalom, celokupna jugoslovenska vojska, tr. bez opaljenog metka, raspala se, nestala i isparila, kao organizovana snaga sposobna za borbenu upotrebu. Ljudstvo se, najvecim delom, rasturilo i otislo svojim kucama. — o O o— Tih dana bio sam ocevidac, kako su citavi bataIjoni, pa i pukovi, bezglavo napustali polozaje i nezadrzano prelazili u haoticno begstvo! Bila je dovoljna i sa-
75 ma pojava neprijateljskih motorizovaninh iii avionskih patrola, ili opaljenih nekoliko kratkih rafala, pa da se citave jedinice rasture i razbegnu. Ovu psihozu gomile i rulje, jer to nije bifa vise vojska, niko nije mogao da kanalise, ili da zaustavi. lako sam cesto, sa razvijenom zastavom, ordonansima na konju i trubacima, stajao na putevima, slao ordonanse, a trubaci neprekidno svirali „zbor", niko to ni je slusao, niti fermao! U ratovima 1912. do 1918. dozivljavao sam napustanja polozaja — u neredu, da ne kazem — begstvu. Ali sve se to zavrsavalo na 3 do 4 km. pozadi napustenog polozaja! Vojnici su se sami, automatski, prikljucivali svo joj, ili nekoj od taajbližih jedinica. Cesto se kroz sumrak, ili noc culo dovikivanje npr. „3. ceta 2. bataljona 5. puka", ili tome slicno. To su izgubljeni vojnici trazili svoje jedinice! A 1941. bilo je drugojacije! Vojnici su odstupali, da ne kazem bezglavo bezali — kosama i brdima — daleko od puta. A ako su se dotle kretali putem, cim bi na putu videli razvijenu zastavu i grupu oficira, napustali su put i hitno se udaljavali desno i levo — daleko od puta! Dok je u ranijim ratovima glavni cilj rasturenih vojnika bio, da pronadju svoju jedinicu, u poslednjem ratu glavni cilj ovakvih vojnika bio je ,,sto pre i nezadrzivo svojoj kuci"! Zbog nedostatka prostora ja ovde necu i ne mogu da govorim o manevarskim mogucnostima Timocke grupe (Timocka i Kajinska divizija) i VI armije u pogledu napada na bokove i pozadinu oklopne grupe fon Klajsta. To moram da ostavim „genijalnim izvrsiocima 27. marta", te da oni po tom interesantnom pitanju dadu svoje „strucno" misljenje. — o Oo —
Mozda ce poneko reci, da nije trebalo o svemu, napred izlozenom, pisati ovako otvoreno i u ovako negativnom smislu. Mozda!? J a licno nalazim,da je sada, posle 25 godina od proteklih istoriskih dogadjaja, doslo vreme da se malo odskrine zavesa — davno spustena na stvarni tok dogadjaja. Ako ova izlaganja, zbog nedostatka sredstava, nisu podpuna, ona su, ukoliko su i kako su izlozena — istinita. Kao takva ona pruzaju vernu sliku nase vojske pred, i za vreme samog rata 1941. Mogao bih samo reci, da su moja izlaganja, o nasoj vojsci, data dosta ublazeno i retusirano — u pozitivnom smislu. Stvarnost je bila jos neverovatnija, grublja, bednija, pometenija i drasticnija! Pored ovoga krajnje je vreme, da se izvrsiocima drzavnog zlocina od „27. marta" jos jednom ukaze na tragicnu i nepopravimu situaciju u koju su, svojim izdajnickim i ludackim radom — bacili otadzbinu. Na kraju, neminovno je potrebno, da se tim Ijudima stane na put te da ne pišu laži i obmane, kojima veličaju „27. mart" i borbeni duh srpskog naroda posle drzavnog zlocina od 27. marta 1941.! Svi dosadasnji napisi, dati od izvrsilaca „27. marta 1941.", odisu lazju, obmanom, mastom, uobraziljom i frazerstvom. Svi oni glorifikuju i velicaju „27. mart", kao opsti narodni praznik! Po njima, taj dan treba shvatiti kao sasvim razumljivu reakciju celokupnog srpskog naroda, protiv agresije nacisticke sile! Stoga ga treba slaviti i velicati ,,Vo vje ki — vekova"! — o Oo — Kad sam sve napred izlozeno ovako lepo „srocio", napisao i procitao, uvideo sam da, strogo uzev, prednja izlaganja ni idejno, ni tematski ne spadaju u projektovanu knjigu. Posle duzeg razmisljanja ipak sam dosao do zakljucka, da bas u ovim izlaganjima lezi geneza nase pro-
77 pasti! A kao logicna posledica svih navedenih propusta i naopakog rada, dolazi i nase cetvorogodisnje zarobijenistvo u Nemackoj, kao i sve negativne pojave p ro is te kle iz tako pogresnog i razornog rada. Stoga sam resio, da ova izlaganja ostavim i uvedem u sadrzinu knjige. Sve napred izlozeno ja nisam pisao za onaj m ali b ro j Iju d i, k o jim a je sve napred izlozeno — d ob ro poznato . Ne! Ovo sam napisao za veliki broj, onda mladih oficira, koji pojma nisu imali o nasoj stvarnoj geopolitic- k oj s itu a ciji. Napisao sam i za one, k o ji su u to doba bili deca, ili su se tek radjali, a sad cesto zapitkuju: zast o je i k ak o je p ro pa la J ug os la vija ?! I za r je to m o ra lo da bude? Naposletku, i za masu nasih neukih, a sa stvarnom v ojn o — p o litic k om s itu ac io jm p odp uno neupoznatih, a zavedenih Ijudi. Smatram da ti Ijudi treba da zna ju , kak o su i zasto izgubili otad zb inu i zasto su puns cetiri godine proveli u skotski ponizavajucem nemackom zarobljenistvu?! Izvrsioci ,,27.marta" sve su ucinili, da svoj zlocin obaviju velom patriotizma, a opravdaju stvarnim potre- bama srpskog naroda! Potrebama „c ojs tv a i ju n as tv a "! A kad je dosao opsti lom i slom otadzbine, onda su se kao pacovi, sa potopljenog broda, razbezali na sve strane! Ovo su pravdali potrebom ,,da se sacuva vrhovna izvrsna vlast", ka ko bi u „odredjeno vretne", mogli n ap la titi „blanko menicu" izdatu od strane Engleza kao nagradu za izdatu i prokockanu otadzbinu!! Ali danas, posle sko ro 25 godina od pro te klih doga- d ja ja , p otr eb no je, da se srpske n arodne mase, u kr at- ko, upoznaju sa stvarnim cinjenickim stanjem. Sve dosada napisano o ovom drzavnom zlocinu, od strane izvrsilaca „2 7. m a r ta " obasjano je podpuno laznom svetloscu, uz minimu savesti, istine i saglasnosti sa ondasnjom stvarnom jugoslovenskom geopolitickom situacijom! Sva do§gdasnja njihova izlaganja obucena su u frazerstvo, laz,
78 obmanu, mastu i uobrazilju! Svi napred izneti organ iza cisk o — fo rm a cis ki i duhovno — moralni nedostaci jugosiovenske vojske, a time i nemogucnost njene upotrebe za rat i borbu, morali su b i ti poznati glavnom — „nominalnom" nosiocu drzavnog zlocina od ,,27.marta". Pored njega ovu su situaciju mo- r ali poznavati i nje govi n ajb liz i pomagaci i d ir e ktn i izv rs io ci zlo cin a. Kako se danas s ta ro rim sk a izreka „O m r tv im a samo d o b r o ", mora zameniti izrekom , ,0 m r tvima samo istmu", to pok. djeneral Simovic, sa jos nek o lik o n jeg ovih d ir e ktn ih savetnika i pomagaca, mora ju se oglasiti kao „d ra av ni n e p r ija t e lj i b r . V ' . Pa ko su ti Iju di? Oni se dob ro znaju. A zna ih i srpski narod. Njih ce i posle smrti vecito pra titi sram, Ijaga, izđajstvo i prokletstvo celokupnog srpskog narod«. — oOo— Sva napred izlozena organizacisko — formaciska pitanja temeljito su proucena i analizirana jos 1941. — na Ravnoj gori. Stu dija ovih problem a spadala je u duznost jednoj nezvanicnoj komisiji koja je bila obrazovana ad hoc. U tim d is ku sija ma o bic no su u cestvovali: p uk ov nik M ih ailo vic , p otp is ati, p pu ko vn ik Dragoslav Pavlovic, m ajor Dragisa Vasic i m ajor Aleksandar Misic. O vim ra dom zeleli smo da d od je mo do jasn ih saznanja ko snosi odgovornost za ovako duhovno i moralno stanje jugoslvenske vjske pred rat 1941? To n ije b ilo tesko u tv r d it i. Sva ta p ita nja spadala su u n ajvaznije / najosetljivije drzavne probleme. Vojsku smo poznavali d ob ro . Stoga su nam i svi is ta kn uti p ro ble mi b il i d ob ro poznati. Svi skorasnji dogadjaji bili su nam u zivom secanju. Stoga se mogia tacno i jasno utvrditi svacija odgovornost, kao i stepen iste.
79 Odgovornost i njihov red utvrdili smo kao sto sleduje: — Sve vlade, a narocito ministri vojske od 1918. — 1941.; — svi nacelnici Glavnog djeneralstaba od 1918. — 1941.; — svi komandati armija i divizija od 1918. — 1941. Ako bude srece na putu, sve ove licnosti, po oslobodjenju otadzbine, treba da budu podvrgnute strogoj odgovornosti. Sve napred izlozeno cisto su drzavno — politicka, ko-) mandno — upravna i organizacisko — formaciska pitanja. Resenje tih pitanja bilo je povereno gore navedenim organima i staresinama. Eto zasto je kriv nas najvisi staresinski kadar! On nije primenio, ni sproveo savremena naucno — tehnicka nacela i principe za organizaciju, formaciju, vaspitanje i naoruzanje vojske! Zbog toga je u toku moblizacije, staresinskom kadru predao duhovno, moralno, znavstveno i materijalno nepripremljene, a za rat, borbene napore i upotrebu — nesposobne jedinice. lako su primili nedovoljno opremljene i za borbu nesposobne jedince, to nije smeo biti razlog, da se polozaji napustaju bezglavim begstvom pred neprijateljskim automitraljeskim, ili avionskim patrolama! Borbu vodi nizi i najnizi staresinski kadar sa masom obicnih boraca. 1. — Formiranje i popuna B. K. logora „Banditsko komunisticki logor"!..lme koje se dosada retko culo, a gotovo bilo i nepoznato! Za njega su znali samo Nemci. Od stanovnika logora znao ga je malo ko. Ovaj logor imao je svoj zvanican nazivf kao i svi ostali
80 logori po Nemackoj npr. Stalag 325 — S trij, ili Oflag 65 B For Kronprinc — Strasburg, ili vec prema tome gde se logor nalazio. Ali za Nemce i za njihovu cisto unutrasnju upotrebu ovaj je logor bio poznat i zvat — — kao sto sam gore naveo. J a, kao komandant toga logora, bio sam upoznat sa tim nazivom od strane samih Nemaca. Kadgod bi se naljutifi imali su obicaj da mi ovaj naziv bace u lice. Izgleda, da su time hteli da potenciraju specijalnost ovoga logora i da mi pokazu, kako se mi nalazimo u nekom izuzetno opasnom logoru. — oOo — Postavlja se pitanje kako je doslo do formiranja ovog logra tj. do njegovog postanka i kako se vrsila njegova popuna? Zametak ovoga logora bio je meseca maja 1943.. Toga meseca u Stalag 325 — S trij, dovedena je grupa Srba — zarobljenika, od oko 120 oficira iz Olaga — Soken. Ovu grupu uglavnome su sacinjavali pohvatani i pohapseni oficiri, koji su bili na sluzbi u odredima djenerala Mihailovica, ili djenerala Nedica. Dalji porast ovoga logora kretao se ovako: Avgusta meseca 1943., u B K logor — S trij, dovedena je moja grupa od 26 oficira — iz logora Ljbek. Ovo je bila prva uhapsena grupa oficira po liniji D M i ona je u zarobljenistvo stigla 24. marta 1942.. U ovaj broj, od 26 oficira, ulaze i oni koje smo vec zatekli u Libeku. Kad smo mi dovedeni u logor S trij on je vec brojao 347 oficira. Ti su oficiri, uglavnom, pohvatani po S rbiji. A bilo ih je i iz drugih krajeva J ugoslavije. Od kraja 1941., pa do polovine 1944., u oficirske zarobljenicke logore u Nemackoj, stalno su pristizale cas vece, cas manje grupe srpskih boraca i mucenika! One su vecinom upucivane u Stalag 325 — S trij. To su bili
81 ratni trofe ji sprega Nedic — Ljotic. To su bili „ideolosko — politicki rez ultati" svesne, junacke i bezkompromisne borbe sprega Nedic — Ljotic protiv komunista i Nemaca!! Kako je moja grupa bila prva pohvatana i pohapsena po liniji D M, a narocito zbog toga, sto je ona, u toku zarobljenistva kao celina, odigrala znacajnu ulogu, smatram za potrebno i korisno da iznesem imena tih oficira. To su: zandar. djeneral Milutin Stefanovic; pesad. pukovnik Branislav J . Pantic; zandar. pukovnik J ovan P. Trisic; pesad. pukovnik Svetislav Krejakovic; rezer. inzinjer. podpukovnik Dragomir Paljic; artiler. podpukovnik Radivoje lucic; pesad. kapetan Nenad Mitrovic; vazduhopl. kapetan Brativoje Urosevic; pesad. kapetan Lazar Dabetic; rezer. konjic. porucnik Aleksandar Nikolajevic i pesad. pporucnik J aksa Djelevic. Polovinom septembra 1943., u S trij je dovedena jedna grupa od 300 oficira iz logora Oflag X III B Hamelburg. Sve su to bili komunisti, ili komunisticki simpatizeri. Polovinom oktobra 1943. u B K logor Stalag 325 — S trij dovedena je grupa od 350 oficira, koji su doterani iz Italije — po njenoj kapitulaciji. U ovoj grupi polovina je bila nacionalno nastrojena — pristalice Dr. Draskovica, a polovina je bila komunisticki raspofozena. U nacionalnoj grupi, svojom borbenoscu narocito su se istakli kapetan Predrag Popovic i porucnik Predrag Ivanovic. P olovinom jula 1944., u logor Oflag 65 A For Bizmark — Strasburg (cisto komunisticki logor), doterana je grupa J evreja — od 300 jugoslovenskih oficira. Oni su pokupljeni iz svih logora u Nemačkoj. Svi su oni bili komunisticki nastrojeni. P olovinom decembra 1944., u B K logor Barkenbirge, doterana je grupa od oko 350 oficira iz logora Oflag VI C — Osnabrik. Svi su ovi oficirj bili komunisticki nastrojeni.Kao takvi uklonje-
82 ni su iz logora Osnabrik VI C i upuceni u B K logor Strij. Osim ovih velikih, komunisticki raspolozenih grupa oficira, u ovaj su logor stalno pristizale cas vece, cas manje grupe oficira, dovedene iz svih mogucih jugoslovenskih logora u Nemackoj. Radeci ovako Nemci su, koncem 1944., u B K logoru Barkenbrige prikupili 3006 jugoslovenskih oficira. Od ovoga broja bilo je 940 nacionalista i 2066 komunisti i njihovih simpatizera. Ovde je interesantno zabeleziti, da se pocetkom 1945., u nemackom zarobljenistvu nalazilo oko 12.000 oficira, od kojih oko 150 djenerala — cistih Srba. Kako su svi komunisti i njihovi simpatizeri, uglavnom, bili prikupljeni u B K logoru — Barkenbrige, to se moze pretpostaviti, da su logori Hamelburg i Osnabrik, uglavnom, bili ocisceni od komunista. Ako, radi svake sigurnosti, predpostavim, da je u ova dva velika logora ostalo jos oko 700 skrivenih komunista i njihovih simpatizera, onda je njihov ukupan broj mogao iznositi oko 2800 oficira. ili oko 25 odsto. Ali, iako je broj od 2800 impozantan i znacajan, on je to samo po svojoj spoljnoj formi, ali ne i po sadrzini. J a, koji sam dobro poznavao idejno ■ — politicko uverenje Ijudstva po nasim logorima smelo mogu da tvrdim ovo: da se ta komunisticka grupa, 1945., nasla u geopolitickoj situaciji, u kojoj smo se mi, nacionalisti — nasli, taj impozantan broj od oko 2800 oficira. sigurno bi spao na oko 160 Ijudil Toliko je bilo svesnih i izgradjenih komunista! Sve ostalo bio je go mangup. karijerista, oportunista i konjukturista! Nacionalna grupa i pored izvanredno i neverovatno teske geopoliticke situacije, predstavljala je, u punom brojnom stanju — od oko 600 oficira — kompaktnu i nepokolebljivu snagu. Ovoliko nas je ostalo posle odvajanja 250 oficira pod komandom ppukovnika J evte J ovanovica — u logoru Barkenbrige,
83
2. — Odnos nase emigrantske stapme prema zarobljenickom pitanju Uopste uzev nasa emigrantska stampa ovoj tematici poklanjala je vrlo slabu, ili nikakvu paznju! Zasto?! To cu izloziti u sledecim redovima. Pa i sami zarobljenici pisali su malo o ovoj temi! Cak i pojedinih clanaka na ovu temu bilo je malo. Isto tako nisu uzimane u razmatranje i ocenu ni knjige koje su pisane od komunističkih pisaca — posle zavrsenog rata. Tek 1962. izasla je' iz stampe prva knjiga, koja tretira zivot i rad po nasim zarobljenickim oficirskim logorima. Knjigu je napisao ma jor g. Miodrag Djordjevic i izdao je pod nazivom ,,lzmedju crnog i crvenog fasizma". Kako je knjiga napisana? O tome ce ukratko biti reci u daljim izlaganjima. Uistinu, o ovoj tematici nije lako pisati. Teme, ko je u ovakvim knjigama treba obraditi, toliko su specijalne prirode, da o njima moze pisati samo covek, ko ji je licno i neposredno bio angazovan u tom zbivanju. Stvarne cinjenice mogu biti poznate samo onim Ijudima, koji su se, za vreme rata, nalazili u najskotskijem polozaju, u — koji moze da padne jedan covek — naročito vojnik, tj. koji su bili zarobljenici. Ali, ni sva istoriska zbivanja u zarobljeništvu, nisu mogla biti poznata — svima. Bar ne u detaljima. Oni su mogli biti upoznati samo sa svrsenim cinjenicama. Priroda samog posla i uslovi pod kojima je izvrsavan, neminovno su zahtevali apsoiutnu tajnost i poverljivost. Znaci, da pisci ovakvih tema treba da su, u zarobljenistvu, bili na komandantskim polozajima, ili na sluzbi u stabovima tih logora. Naposletku, pisci tih zbivanja moraju biti istinoljubivi Ijudi. Njihova izlaganja ne smeju se ni za milimetar udaljti od stvarnag toka zbivanja. Oni, nizaciju
84
Ijubav, ne smeju zatajiti ni najsitniji detalj, koji je uticao na tok zivota i rada u logoru — o kome je rec. Ja znam da ova knjiga, pod dnanasnjim prilikama, nece imati narocitu vrednost. Sa tokom zarobljenickog zivota upoznat je relativno mali broj Ijudi. A sto je glavno, ovo delo nece doci do ruku onih mnogobrojnih ucesnika, koji se sada nalaze u otadzbini. A vrlo mali broj komunistickih rukovodllaca dolazi do napisa ove vrste. Ali i pored svega toga, ovakvi napisi bice korisni. Na prvom mestu onim mnogobrojnim bivsim ratnim zarobIjenicima, koji su ostali u slobodnom svetu i kojima je, uglavnom, poznat tok istoriskog zbivanja po nasim oficirskim zarob ljenickim logorima u Nemackoj. Pored o voga, napisi ove vrste, potrebni su da ostanu kao dokumentacija obesti i samovolje komunisticke rulje. Ovakvi dokumenti istoriskog zbivanja bice vrlo korisni ako ne za sađa^vjost, onda sigurno ,za daleko neko pokoljenje"! 3. — Seobe B. K. logora
Pisac ove knjige proveo je pune tri godine u nemackom zarobljenistvu. Za sve to vreme bio je jedan od glavnih nosilaca borbe protiv komunisticki nastrojenih oficirskih masa. U prvo vreme, kao izabrani tajni komandant u Stalagu 325 — S tr ij, a potom do kraja rata, kao, od Nemaca, odred jeni komand ant Olaga 65 B — For Kronprinc — Strasbug. Za vreme od 24. marta 1942., pa do 27. januara 1945., kao „nemacki prijatelj i saradnik" prosao sam kroz ove oficirsk e zaro bljnicke logore u Nem ackoj: 24. marta 1942. doveden sam u Oflag XI I I B — Nirnberg. Tu sam ostao do 10. maja 1942., — kada sam,sa jednom cjrupom od 800 ofjcira, prebacen u logor Oflag V| C
— O sn ab rik. 10. avgusta 1942. — prebacen sam u Oflag IV C — Lib ek . U Libeku sam ostao do 15. avgusta 1943. — kada sam prebacen u Stalag 325 ■ — S trij. Pred ruskim nadiranjem — kroz Poljsku B K logor iz S trija , 13. janua ra 1944., prebacen je u forove Strasb urskog utvrdjenog logora. Tu sam ostao do 15. septembra 1944., kada je ceo logor, pred n adiranjem Anglo — amerikananaca kroz Francusku, prebacen u logor Barkenbrige — — opet u Poljsku. 27. januaral945., a pred ruskim nadiranjem, ceo je logor krenut peske kroz Pomeraniju u pravcu zapada. Posle sestonedeljnog teskog i napornog zimskog marsa, 9. marta 1945., stigli smo u logor Stalag Bathorn, (bez b roja ) — na holandsokoj granici. Tu su nas, 4. aprila 1945., u jedan cas popodne, „oslobodili" delovi J kanadske divizije. Na osnovu gornjih cinjenica smatram da sam pozvan i da sam u mogucnosti, da dam kratku kritikcu analizu istoriskog zbivanja po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Zalim samo, sto nisam u materijalno j mogucnosti — da to izvrsim kao sto su to uradili komunisti. Prosao sam kroz sve nase oncirske zarobljenicke logore u Nemackoj. Na osnovu toga dobro mi je poznato duhovno i moralno stanje Ijudstva po tim logorima. Ono je, po mo joj oceni, bilo prib lizno - svuda isto, sa ve cim, ili manjim nijansama u pozitivnom, ili negativnom smislu. Izuzetak od toga bio je B K logor. Za njegovu „popunu" starale su se staresine nasih oficirskih logora Hamelburaa i Osnabrika. Oni su, iz svojih logora izdavajali sve opasne, stetne i nepozeljne elemente i predlagali Nemcima, da ih ul
& 4. Kako su sruseni duh i moral po nasim oficirskim larobljenickim logorima u Nemackoj Pa kako se odvijao zivot i rad u nasim oficirskim zarobljenickim logorima, koji su u rezultatu dali sruseni duh i moral u nasem staresinskom kadru? ! Ja cu ovde dati jedan opsti pogled i jednu sumarnu ocenu toga rada, Na osnovu prednjih izlaganja vidi se, da je taj rad, vise — mar.je — bio svuda isti. P odrobnija izlaganja izvrsicu kad budem davao komentar moje naredbe br. 2 za 27. januar 1944.. Radi celine i preglednosti ovde zelim da iznesem sledece. Kad sam ja doveden u zarobljenistvo, koncem marta 1942., proces duhovnog i moralnog raspadanja jugoslovenskog oficirskog kora, bio je na svom zavrsetku. On se i dalje sirio i napredovao tako, da mogu reci, da pred „oslobodjenje" u nasem zarobijenickom oficirskom kadru nije bilo ni duha, ni morala, ni discipline, ni subordinacije! U tom pogledu stanje je bilo ocajno. Nema potrebe da navodim primere. Nekoliko ih je naveo u svojoj knjizi i sam major g. Djordjevic. Uzroci, koji su doveli do ovakvog stanja po nasim oficirskim zarobljenickim logorima, po mom misljenju i uglavnom — bili su ovi: a — U pocetku, sami Nemci cinili su i ucinili sve, da poljuljaju i sruse hijerarhiske odnose medju nasim oficirima. Sve su poravnali i izjednacili od podporucnika — do djenerala! Dozvolili su da nasi armiski djenerali izlaze na raport nemackim podoficirima, da nasi djenerali sami peru svoje rublje, da sami idu da primaju pakete i da se guraju sa podporucnicima u redovima! Sigurno je da ovako nije moralo da bude, samo da je kod naseg najviseg staresinskog kadra bilo vise osecanja
87 ponosa, dostojanstpa, cvrstine duha i morala. Kad su Nemci uvideli sta su ucinili, pokusali su da tu svoju veliku gresku poprave, ali vec je bilo dockan. Komunisticko — totalitarna rulja vec je bila uzela maha! Bez upotrebe ostrih represivnih mera stanje se nije moglo popraviti. Obzirom na stanje na ratistima Nemci nisu bili raspolozenl da idu do krajnosti i da preduzima ju prisilne mere. b — Nas najvisi staresinski kadar, po mom misIjenju, snosi najvecu odgovornost — za ovakvo stanje u logorima. Oni su ti, koji su ispustili situaciju iz ruku i dozvolili da „zadnji promaknu — mimo prednje"! Uistinu, taj kadar bio je izlozen pritisku, napadu i uvredama sa svih strana, naroci.to od mladjeg i najmladjeg staresinskog kadra! Za sve su bili krivi djenerali!?! Kako za poraz u ratu, tako i za sadasnje stanje po logorima. Kao da su djenerali bili ti, koji su trebali da se bore i da ginu, a oni su kukavicki bezali i napustali polozaje! Medjutim, bezali su bas ti mladji i najmladji! Ti koji su duznoscu i savescu bili pozvani, da se licno bore i da ginu! Licno se ne bore komandanti armi ja i divizija, vec nizi i najnizi staresinski kadar. Od kaplara — pa najvise do komandanta bataljona! v — Taj nas najvisi staresinski kadar bio je izlozen raznim pretnjama, prebacivanjima, uvredama pa cak i psovkama od strane najmladjih! Imao sam prilike da licno cujem raznovrsne uvrede, upucene od tih najmladjih — pojedinim djeneratima! I sad umesto da taj najvisi staresinski kadar zauzme odlucan i borben stav, ostar i cvrst i da svakog brzo postavi na svoje mesto, on se povlaci i napusta borbu za odrzavanje duha, discipline i subordinacije! A to se moglo lako postici. Ti ispadi, od strane najmladjih, upocetku, nisu jos bili opsta pojava, vec pojedinacni slucajevi. Medjutim, taj najvisi kadar povlaci se u svoje brake, ucaurava se u sebe,
§8 odrzavajuci mozda vezu sa nekoliko svojih mladjih rodjaka, prijatelja i poznanika! Visi staresinski kadar, po ugledu na onaj najvisi, postupa na isti, ili slican nacin! Ostavljene same sebi, mladje i najmiadje snage naseg oficirskog kora, bile su lak i bogat plen kOmunisticke propagande i agitacije. g — Ovakvo stanje po nasim oficirs kim logorima komunisti su iskoriscavali odlucno, brzo i smisljeno. Upotrebljavana su sva moguca propagandno — agitaciona sredstva. Od zastrasivanja, do raznih obecanja i podmicivanja. Oni su ti, koji su majorima i kapetanima nudili polozaje Ministra vojske, komandanata armija ili divizija, a porucnicima i podporucnicima — pukove, ili bataljone! Komunisticki pisci, u svojim delima, stalno navode i podvlace, kako smo mi, nacionalni oficiri, vrsili propagandno — agitaciona akta — u prednjem smislu. Medjutim, takva revolucionarna obecanja nisu lezala u nasim shvatanjima legitimiteta, subordinacije i hijerarhiskih odnosa. Propagandu tim revolucionarnim sredstvima mogli su da vrse i vrsili su — samo komunisti! d — Opsta glad, koja je vladala po nasim logorima i koja je, "bar delimicno, ublazena tek polovinom 1942.! U fizioloskom stanju podpune gladi Ijudi su spremni da izvrse i takva dela, koja se nikada ne bi mogla ocekivati od Ijudi visoke duhovne i moralne snage i dubokih etickih shvatanja. Bilo je Ijudi koji su po djubristu trazili odpadke raznog povrca — da bi utolili glad, ko ji su podkradali svoje prijatelje i drugove, kao i onih, koji su se za kutiju margarina, kornet — bifa, ili pak!o cigareta — prodavali komunistima! dj — Da citaoci ne bi pomislili, da ja ovo stanje ocrtavam isuvise crno, mracno i nestvarno, ja cu iz niza dokumenata, kojima raspolazem dati samo tri. Iz njih ce se videti, kako su to stanje ocenjiv?*li tri naistarija oficira (komandanti logora) i kakve su mere pred-
89 vidjali, preduzimali i sprovodili, da bi se to stanje popravilo. Ovo su tri izvorna pismena dokumenta izdata od tri razna coveka. Sva tri dokumenta odnose se na duhovno i moralno stanje, kao i na zivot i rad po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Na osnovu ovih dokumenata svaki citalac doci ce do tacnih i jasnih zakIjucaka — kakvo je bilo to stanje. Isto tako citaocima ce biti jasno, kako je trebalo voditi i kako komandovati nasim oficirskim zarobljenickim logorima, kao i kakav je stav trebalo zauzeti prema komunistima. I zaista, moja naredba br. 2 od 27. januara 1944., kratka je, jasna, cista, britka i sece kao noz! A u svima delovima neopoziva! Ostala dva pisana dokumenta, a narocito naredba djenerala Popadica, cisto su propagandno — agitacione rasprave. Naredbi djenerala Popadica nije potreban nikakav komentar. J edno stoga, stobi za takav komentar bilo potrebno da napisem citavu knjigu, a drugo stoga, sto sam tekst naredbe jasno ukazuje na duhovno i moralno stanje u nasim oficirskim logorima. Uostalom, ova naredba i po stilu, i po tonu, i po sadrzini ostavlja na citaoce tezak i mucan utisak! Ona i ne lici na jednu vojnicku naredbu, vec na pismeni akt nekog popa, ili profesora! J os malo pa da lici na tuzbalicu J ugovica majke — nad rukom Damnjanovom! A i da ne govorim o pojedinim recenicama, pa i citavim stavovima naredbe, koji zaprepascuju svojom naivnoscu i podpunim nepoznavanjem komunisticke ideologije i njenog prakticnog sprovodjenja! Sva je sreca sto su takvi, i njma slicni, prvi stavili petokrake zvezde na svoje sajkace i prvi pohitali u otadzbinu da poljube u ruku J osifa Broza i da za „canak sociva" prodadu otadzbinu i sebe. Ali prevarili su se! Komunisti od tih i takvh Ijudi nisu trazili nikakvu uslugu i pomoc. J ednostavno su ih izrashodovali i bacili u staro gvozdje! Svi ti armiski i diviziski djenerali zavrsi-
li su kao nekakvi pomocnici nastavnika po vojnim skolama, ili kao pisari po raznim Brozovim vojnickim ustanovama. Ni jedan procenat od tih — nije uspeo da zauzme mesto koje im po cinu i rangu pripada! Govorim o aktivnim oficirima. Svojim drzanjem, vladanjem i ponasanjem za vreme zarobljenistva ti sii Ijudi to podpuno i zasluzili! e — Raspolazem nizom ovako pisanih dokumenata. Kako od strane komandanata zarobljenickog logora Osnabrik, tako i ostalih logora. J edan moj mladji prijatelj po „oslobodjenju" stavio mi je na raspolozenje tri sveske, od po 80 stranica, obicne osmine — pisane rukom. Sve tri sveske odnose se na zivot i rad oficira osnabrickog oficirskog zarobljenickog logora. Nema potpisa ko ih je pisao. Po stilu, sintaksi, gramatici i akcentu sigurno je, da ih nije pisao — Srbijanac. Verovatno neki Hrvat, Siovenac ili J evrejin. U sveske su uneti raznovrsni napisi, zapisi, dopisi, rezolucije, zapisnici itd., izdavani kako od strane nacionalno — vojnicke grupe, tako isto, a jos i vise, od strane komunista. Velika je steta sto mi materijalna sredstva ne dopustaju, da ob javim taj celokupan materijal. I kada se sada, posle 20 godina citaju ovi pismeni sastavi, dolazi se do jasnog saznanja, zasto su komunisti u akciji rusenja duha, morala, reda, discipline i subordinacije, a samim tim i rusenja drzave — imali toliko uspeha. Umesto da komanduje i vodi logor, nas najvisi staresinski kadar dozvolio je, da bude komandovan i vodjen od komunista! Umesto da su usli u sustinu situacije i da, jednim potezom pera, jos 1941., komuniste postave na svoje mesto, nasi komandanti upustili su se u beskrajna pisanja, dopisivanja i objasnjenja tema, za koji se posao nikada nisu spremali! Pisane su citave doktorsko — pravne disertacije, seminarska predavanja, drzani politicki govori itd. i tsl. Vreme je prolazilo, ali
*1 su ga komunisti umetnicki koristili. Radili su odlucnO i smisljeno. Ovim bezkonacnim dopisivanjem komunisti su odrzavali „poverenicki sistem", a time i sve pogodnosti koje su proizilazile iz toga sistema za rusenje duha i morala kod naseg staresinskog kadra. Narocito mladjeg. Ali kako su komunisti u ovom gradivu, iz oblasti drzavnog i javnog prava', bili bolje podkovani od naseg najviseg staresinskog kadra, to je on cesto osta jao kratkih rukava! Pisani su citavi studiozni napisi: o drzavi, vojsci, duhu, moralu, disciplini, subordinaciji, a narocito i najvise o tumacenju famoznog cl. 43. Zenevske konvencije! Njegovo pogresno tumacenje i pogresna primena od strane komunista,kao i prihvatanje tog tumacenja, od strane naseg najviseg staresinskog kadra, bio je glavni razlog sto su komunisti uspeli, da, za svo ja naopaka i razorna gledista, pridobiju znatan broj — — narocito mladjih oficira. Medjutim, nemacka Vrhovna komanda vojne sile resenjem svojim, od 30. jula 1943., a bas po pitanju nemackog Komandanta Osnabrickog logora — saopstila je: ...„Prema odgovarajucim stavovima d . 43. Zenevske konvencije pravilno je, da logorski staresina (najstariji oficir) bude ujedno i poverenik i da uisti mah ima uza se jednog, ili vise pomocnika". I pored ovako jasnog tumacenja cl. 43. Zenevske konvencije nas najvisi staresinski kadar nije imao hrabrosti, da definitivno prekine svako dopisivanje i objasnjavanje sa komunistickom ruljom, vec je dozvolio, da se ta rulja igra sa njima — kao macka sa misom! Razlozi politickog oportunizma, nedostatak snage duha, hrabrosti i cvrstine volje, u vezi sa opstom politickom konjukturom, bili su jaci i presudniji od drzavnih, narodnih i vojnickih interesa! Ovi i ovakvi Ijudi stalno su imali pred ocima viziju svojh nekadasnjih lukrativnih polozaja i nadali se, da ce igranjem na konopcu, uveriti komuniste
92 u njihovu dobru volju za uzajamnu saradnju, kao i njihovu neophodnost za sve buduce sluzbene kombinacije! Uopste, ne poznavajuci komunisticku politicku ideologi ju — gorko su se prevarili! J a, kad sam primio duznost Komandanta Oflag 65 B for Kronprinc Strasburg, ni pojma nisam imao o gore navedenom tumacenju cl. 43. Zenevske konvencije. Ipak, poznavajuci tekst cl. 43. Zenevske konvencije, ja sam instinktivno osecao namenu, kao i prakticnu primenu ovoga clana. To mi je dalo mogucnost da pravilno protumacim i primenim i duh i slovo cl. 43. Zenevske konvencije. Po mom uverenju prednja izlaganja predstavljaju sredisno pitanje zivota i rada po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Pored ovoga ona daju i odgovor, kako je nas staresinski kadar dospeo u stnje opsteg rasula i raspadanja! Uzroci ovakvog stanja povlace se jos od dana „ujedinjenja" — 1. decembra 1918. U toku godina ono je samo potencirano — u negativnom smislu. — o O o— Svakako da u ovoj velikoj grupi naseg djeneraliteta ima i casnih izuzetaka. Da ne bi bilo uopstavanja, smatram za potrebno da navedem imena tih casnih djenerala, koji su se, u granicama mogucnosti, borili sa komunistickom ruljom pa logorima. Vecina od njih sada je vec mrtva. Manji deo jos zivi i muci se. 1 jednima i drugima mozemo da kazemo „slava im i hvala im! Ta casna imena su slsdeca: — armiski djenerali: V ojislav Nikolajevic, Danilo Kalafatovic, Dusan Trifunovic, llija-Brasic i Dimitrije Zivkovic;
— diviziski djenerali: C edomir J ovanovic, Milan Plesnicar, Aleksandar Dimitrijevic, Dragisa Pandurovic, Lazar Tonic, Dragoslav V. Milosavljevic i Uros Tesanovy C — brigadni djenerali: Dragisa Kovacevic, Pavle Pavlovic, Despot Damnjanovic, M ilutin S tefanovic, Cedomir Guzvic, Pavle Barjaktarevic, Svetomir Savic, Vasilije Petkovic, J ovan Pribic, Cedomir Skekic, Todor Milicevic, Vladimir Dimitrijevic i J ovan Leko. Pored ove borbene vojnicko — nacionalne grupe djenerala, postojala je i jedna izdajnicko — komunisticka rgupica koju su sacinjavali brigadni djenerali: Ljubisa Hadzipopovic, Dimitrije Sapinac, Mihailo Nedeljkovic^J ovan Acimovic i Vuko Lepetic. Oni su otvoreno istupali i dejstvovali u korist komunista. Celokupna djeneralska grupa -- u Osnabriku brojala je ukupno oko 140 djenerala! Od ovog broja 25 otvoreno je pripadalo nacionalnoj, a 5 komunistickoj grupi. Ostatak od 110 djenerala bila je amorfna — plivajuca Ijudska masa — uglavnom nezainteresovana tokom politickog zbivanja. Ona je gledala samo sebe i svoje licne zivotne pogodnosti i potrebe. Iz prednjeg izlaganja jasno se cita, da je nacionalna grupa djenerala iznosila oko 18 odsto, komunisticka oko 4 odsto, a 80 odsto, nije znala ni ko su, ni sta su! Pored ovoga vidi se, da je u djeneralskoj grupi bilo borbenih Ijudi, koji su bili spremni da se angazuju i da stupe u otvorenu borbu sa komunistima, da bi se ta rulja postavila na svoje mesto! Dakle bila je spremna da primi svaku odgovornost. Postavlja se pitanje zasto u tome nije uspela?! Po mom licnom shvatanju i saznanju ona nije uspela uglavnome zato, sto ti borci nisu svesrdno i iskreno prihvaceni i podpomognuti od glavne djeneralske grupe ■ — onih 80 odsto, djenerala. Oni su stajali po strani. Pod-
94 puno nezainteresovani za zivot i rad u logoru! Oni su uglavnom smetali i odmagali! Ta grupa gledala je i ocenjivala samo svetsku vojno — politicku situaciju. J ednim okom ona je gledala i namigivala na London, a drugim na komunisticku rulju u otadzbini, odnosno u logoru. Eto, o tome je nesto trebao da nam kaze i napise koju rec major g. Djordjevic. Umesto toga on je osnovna pitanja mudro precutao i umetnicki skliznuo sa njih! Svakako da izlaganja majora g. Djordjevica imaju svoga znacaja i svoju vrednost. Sve izlozeno interesantno je, a mnogima i nepoznato. Ali knjizi nedostaje kicma! Nedostaje volja da se istini pogleda uoci i da se u punoj stvarnosti iznese tok istoriskog zbivanja. 5. — Teskoce oko izdavanja ovakvih i slicnih dela Ova knjiga bila je, uglavnom, gotova jos pre tri godine! Dosada je ostala neobjavljena! Zasto?! I to cu navesti u daljem izlaganju. Zbog novopojavljenih cinjenica ona se javlja izmenjena i dopunjena Za poslove ove vrste materijalna sredstva nase emigracije vrlo su skucena i ogranicena. Mi, u vecini, ne raspolazemo nikakvim materijalnim sredstvima — sem dana i komada! Opsta je cinjenica da oni, koji bi znali, mogli i umeli nesto da kazu i napisu — nemaju novca. A one, koji ga, relativno, imaju u izobilju, nacionalna borba uopste ne interesuje! Ti nisu raspolozeni da, za nacionalnu borbu, priloze ma i najmanji deo svog materijalnog bogatstva! Pored toga takvi Ijudi ni intelektualno nisu sposobni, da bi na sebe primili i teret ovakve vrste. Ima retkih izuzetaka! Njima cast i priznaje! Sa druge strane, komunisti, za taj posao, raspolazu obilnim materijalnim sredstvima. Oni te svoje privremene politickQ — materijalne mogucnosti k
95 ri, za postizanje svojih politicko — ekonomskih — i idejno — socijalnih ciljeva. Oni stampaju hiljade i hiljade knjiga propagandno — agitacionog karaktera. Bez ikakve istorisko — knjizevne vrednosti. Oni njima pune magacine, tavane i podrume svojih knjizarskih preduzeca. Tamo to djubre od knjiga, budja i trune! Stoga u tim prodavnicama sada lezi mrtvi kapital od oko 8 mili jarde dinara. Ovo po priznanju samih komunista. Te knjige srpski narod niti kupuje, niti cita! Mi, nacionalni emigranti, mozda bi umeli i hteli nesto korisno da napisemo i da kazemo! Ali prazna ne puca! Mnogi moji napisi, zbog pogresnog shvatanja duznosti i neumesnosti izvesnih urednika, ostali su neodstampani! Istu sudbinu dozivela je i ova moja knjiga! Evo, vec tri godine kako se ona seta od P ontija do Pilata! J edan nas list poceo je da je stampa. Odstampao je jednu cetvrtinu, pa je stampanje obustavio?! Oni koji su pozvani objasnili su mi; da je napis za dnevnu stampu suvise dug! Dobro! To bi moglo da se primi. Ali ima ih koji se kao u u cudu pitaju: da li ikoga sada, posle dvadeset godina, uopste, interesuju napisi ove vrste?! Ali se nike i ne posali, da predlozi da se ova knjiga izda kao zasebno izdanje! Mada ja nisam trazio nikakvu materijalnu naknadu. Verujem, da su se u ovakvom polozaju, nasli i mnogi nasi pisci, koji su pokusali da kazu istinu. J a sam, u samom ovom napisu, vec dosta rekao' o njegovom znacaju i aktuelnosti. Uvidjam da to nije dovoljno. P rinudjen sam da ovo pitanje malo prosirim i produbim. Izgleda mi, da rukovodiocima nase borbene nacionalne stampe nisu dovoljno poznati znacaj, domet i zamah danasnje propagande, agitacije i reklame! SAD na propagandu i reklamu, na svima planovima, trosi godisnje oko 10 milijarde dolara! Sa druge strane trebalo (?j
%
znati, koliko komunisti trose za iste svrhe? Ali je sigurno, da ta suma nista nije manja od one — ko ju tro si SAD. Kao sto sam vec napred naveo, jugoslovenski kom un isti dosada su izdali niz knjig a, ko je specijaj.no pisu i razmatraju zivot i rad po nasim zarobljenickim o ficirs kim
logorima
u Nem ackoj! A i da ne govo rim o
masi clanaka u dnevnoj i povremenoj stampi, koji raspravljaju ova pitanja. Najopsezniju, ali tako isto i najneistinitiju knjigu, napisao je i izdao pok. profesor Dr. Jakovljevic, pod nazivom „ Likovi u senci". On je na 820 strana teksta, iz vazduha, nabacao masu ordinarnih lazi, kleveta i uvreda na celokupan nacionalni borbeni kadar,
ko ji
nije
p rihva tio
zarazne
kom unisticke
ideje i
nije odobravao rad Narodno oslobodilackih partizanskih odreda! I ostale knjige, ove vrste, protkane su istim odlikama. Pune su lazi i obmane! A ka d se, pre tr i god ine, nasao jed an S rb in , da iznese stvarni tok dog adjaja, po nasim of icirs kim zarobIjenickim logorima u Nemackoj i time uzme u zastitu mase naseg o fic irs ko g kora — Izvesni Iju di,
u c ijim
nase „ nacionalno —
sta se desava?!
se ruka m a, nalazi veci
borbene" stampe —
deo
ne razume o-
vaj posao! Njihov stav izlozio sam u prednjem izlaganju. Medjutim, ti i takvi Ijudi stalno govore i pisu,kako vode nepomirljivu borbu protivu komunista! A ov aj na pis , po mom m isljen ju, jeste jedan em inentno vazan dokum enat —
bas u to m sm islu . Sad, il i sam ja lud i ne raz um em
sta je to borba protiv komunizma, ili je to ona druga strana?! I u jednom i u drugom slucaju ovakva je po jav a za svaku os ud u. To je nasa nacionalna tragedija! Sa ovakvim gledistima necemo daleko doterati! I tako, po danasnjim shvatanjima izvesnih krugova, posle nek olik o dec enija, i li jednog veka, desice se sledece: kada nasi potomci zazele, da se upoznaju sa istoris kim zb iva njim a, u odseku od 1941. do 1945., po na-
sim ofic irsk tm zaro bljenickim
logorima u Nemackoj, si-
gurn o je da ce naici na kom unistick a izdanja koja, na dugacko i na sirok o, tr e tira ju pita nja ove vrste. I tada ce na hiljadama stranica stampanog teksta naici na masu gadnih i nisk ih kleveta i uvreda, ko jim a su obasuti njihovi predci! Oni ce doci do zakljucka, da su njihovi dedovi, ili ocevi bili: Izdajnici otadzbine i naroda, nacisti, fasisti, totalitarci, banditi, bitange, dandare, mangupi, neprijateljske sluge itd. Tim i takvim epitetima kipte kom unisticke
knjige!
A to istorisk i
apsolutno nije
tacno: Istoriske cinjenice govore sasvim obratno! Ali kbko ce to nasi potomci znati, kad danasnji pozvani Ijudi i odgovorni za prik up ljan je
istoriske doku me ntacije —
— o d b ija ju da st am paju ov ak ve , il i slicne napise! Ovakvi postupci stetni su po srpske nacionalne interese. Mi, koji smo danas, zbog nedostatka materijalnih sredstava — bezpomocni, mozemo bar da postavim o jednu jasnu kostataciju: nasa emigraciska stampa pise blago, meko i neborbeno! Svi clanci napisani istinitim, ostri m tonom i stilom — nacelno se ne stamp aju! Ili, ako se i odstampaju, obicno se uzme cetkica, pa se ceo clanak retusira i prefarba! Izostavljaju se, ili ublazavaju pojedine reci, recenice — pa i cit avi stavo vi! Sve je to u jedn oj borbeno — nacionalnoj stampi — nedozvoljeno! Izmene u clanku mogu se vrsiti samo po dozvoli pisca. Ili se ceo napis vraca piscu, ili baca u kos, a pisac obavestava o sudbini clanka. Stoga vi vlasnici i urednici nasih nacionalno — borbenih listova, ot vo rite stranice vasih listova i stampajte istorisku dokumentaciju, prvenstveno, za vremeski odsek 1941. do 1945. Ne sme se nista odbaciti . To se, u svoje vrem e, uc ini ti pozvani i ob jekt ivn i istoricari. U vezi sa napred izlozenim smatram, da ce ova knjiga biti vrlo korisna istoriska dokumentacija, za vremenski odsek naseg robovanja u Nemackoj. Pored ovoga, o-
ha daje i jedan opsti pogled na Ijude i dogadjaje u tom kratkom istoriskom razdoblju. 6. — Kratak osvrt na knjigu majora g. Djordjevica „Izmedju crnog i crvenog fasizma" Pre nego sto predjem na izlaganje glavnog teksta, smatram za korisno i potrebno da, u vrlo skucenom obimu, dotaknem i sadrzinu knjige majora g. Djordjevica „Izmedju crnog i crvenog fasizma". Dati kriticku analizu ove knjige znaci, napisati jos jednu ovakvu knjigu. A to izlazi iz opsega mojih materijalnih mogucnosti. O ovoj knjizi, dosada, data su misljenja sa vise strana. Ima vrlo tacnih, ali tako isto i vrlo pogresnih gledista i zakljucaka. Te prikaze pisali su Ijudi koji su bili u zarobljenistvu, a i oni koji tamo nisu bili. Iz gore navedenih razloga ja se ne mogu upustati u razmatranje svih tih gledista. Ali smatram za potrebno i neophodno, da dotaknem nekoliko izlaganja majora g. Djordjevica. Njih smatram kao nepodpuna, a mozda i kao neispravna i nepravilna. J a se ne slazem sa njima. Ona ne odgovaraju pravom stanju stvari. a — Na prvom mestu ne slazem se sa nazivom knjige. Po mom misljenju ona ne odgovara stvarnom ideolosko — politickom zbivanju po nasim oficirskim zarobIjenickim logorima u Nemackoj. Mi smo stvarno bili samo u politickoj borbi sa komunisticki nastrojenim jugoslovenskim staresinskim kadrom. Sa Nemcima mi nismo imali nikakav politicki sukob. Nas polozaj prema Nemcima, tacno je bio predvidjen i odredjen Zenevskom konvencijom od 1929. Mi smo Nemce mogli da mrzimo, kao sto smo ih i mrzeli. Ali mi sa Nemcima nismo vodili nikakvu borbu na ideo-
9$
losko — politickom planu. To i nije bilo moguce. Sa druge strane Nemci, prema nama, nacionalno — vojnickoj grupi nisu preduzimali, niti sprovodili ma kakvu ideolosko — politicku agitac iju i propagandu. Ni komunisti sa Nemcima nisu vodili nikakvu ideolosku borbu! Njihov otpor prerrra Nemcima nosio je otisak sitnog i detinjastog inata i bezkorisnog otpora u izvrsavanju nemackih zapovesti i naredjenja. Ovaj inat i otpor nije imao nikakav politicki znacaj! Samo je nama svima donosio izvesne teskoce i neprijatnosti u vidu kolektivnih represalija, koje su Nemci, kao kaznu, preduzimali i sprovodili. Kad bi im Nemci podviknuli i preduzeli oštrije mere, podvijali su repove i postajali manji od makovog zrna! Pored ovoga, njih ov i, ,od vodjs tva narocito odredjeni Ijudi, stavljali su se u otvorenu nemacku sluzbu. Sa Nemcima su imali mnogo blize i neposrednije dodire i veze nego nacionalno — vo jnic ka grupa. Nacionalno — vo jnic ka grupa postupala je na cisto vojnicki, prost i jasno odredjeni nacin, a u duhu postojecih odredaba Zenevske konvencije, i opstih postojecih vojnickih pravila i propisa. A ukoliko smo, sa Nemcima, dolazili do nesporazuma i sukoba, to su bili rezultati komunstickog detinjasto • — inadziskog drzanja, vladanja i ponasanja! Prema prednjem, po mom m islje nju , mi smo bili u otvorenoj i odsudnoj borbi samo sa komunistima, a ne i sa Nemcima. Stoga se mi nismo nalazili „Izmedju crnog i crvenog fasizma", vec samo u borbi sa crvenim fasizmom. Stoga i naziv knjige majora g. Djordjevica mogao je biti: „Zivot i rad u Osnabrickom oficirskom zarobljenicom logoru", ili „Borba sa crvenim fasizmom u Osnabrickm oficirskom zarobljenickom logoru", ili ,,Nacionalno — vojnicka grupa i crveni fasizam u Osnabrickom oficirskom zarobljenickom logoru", ili kakav tome slican naziv.
100 b —
K njiga je pisana m ekim i blagim s tilo m
i t on o m . K ak o u odn osu na p oja vu c in je nic a opste g znaca ja, ta ko is to i u pogledu ocene rada is ta k nu tih pojedinaca. M a jo r g. D jo rd je vic p od uh vatio se da nam iznese i i zlo ži je da n v r l o te ža k i m uč an v re m e n sk i o ds ek — —
vrem e prov ed en o
u z aro b ljen is tv u. Ova se izlaganja
ne mogu vrsiti u rukavicama! Treba kazati istinu! A ona je teska i gor ka. L ju d i, k o ji su stv ara li i nosili tu tesku situ aciju — kom unisticka grupa — bili su otvoreni izdajnici. Prema n ji m a ne m ogu se i m a ti n ik a k v i o b z ir i. v — Uopste uzev, m a jo r g. D jo rd je vic dao je p r ib liz n o tacne ocene p sih olo sk ih odn osa, kao i samog reda to ka d og ad ja ja . Isto ta ko opsta ocena d uh ov no g i m oralnog stanja Ijudstva u O flagu VI C — O snabrik, d osta je d o b ro izlozena i lo gic no povezana. Samo rukovodne ideje protivstavljenih oficirskih masa izlozene su netacno, nepodpuno, nepravilno, a cesto i tendenciozno! N a jo se tn iji je n ed osta tak ove k njig e, sto m a jo r g. Djorđjevic nije dao jasan i tacan zakljucak, ko snosi
glavnu odgovornost za onako razorno duhovno i moralno stanje po nasim oficirskim zarobljenickim logorima?! O d no sn o, k o je o m o gu c io k o m u n i s t ic k im e le m e n tim a d a, preko „poverenika", uzmu, po logorim a, punu vlast u svoje, r w ^ ? ! A ako to sv uda n ije uspelo onda, ko irr* je dozvolio i om ogućio , da po o fic ir s k im zaro bljen ič - k im lo grim a s prv ode n ep re kin du i neo metanu k om u nis tic k o —
p o litic k u pro pa ga nd u, a gita ciju i re kla m u? ! g — U tesnoj vezi sa tac. pod v ) m a j or g D jo r-
d j e v ic izbe gao je da nas u po zna sa d ve v r l o v azne c in je nice. A to su interesantne pojave. Posle djeneraliteta, proc e nt ua ln o , n ajv ec i b r o j o p o r t u n is t a , k o n j u k t u r is t a i apizera, u odnosu na komuniste, dali su djeneralstabni i ofici-
ri vazdwbopUwstva! S t a v l ja j u c i se u sluzbu,,demokratsko — progr»»ivnoj grupi" — u c in il i su jo j ne oc en jive us- luge. tzgteda, da se moze uzeti kao pravilo da, sto su jed-
101
na s tr u ka , i li r od v ojs ke , za v re m e m i ra , b i l i vise f av o ri- z ova ni i b o lje n ag ra d je n i, p o o ps tu n ac io na ln u s tv ar b i li su sve o p as n if i i s t e t n ij i, a za k o m u nis te k o r i s n i ji . T o su o bic no b i li m l a d ji I ju d i. V ec in om cina m a jo ra i p o d p u k ov n ik a , a b ilo je i p u ko v nik a. Kao m l a d ji, agiIni i p o k re tljiv i Iju d i, sa m la djim a su im ali i odrzavali tesnje i p ris nije veze. Sibali su iz bloka — u blo k, iz barake — u baraku. Stalno su odrzavali i v od ill neke ra zg ov ore , p re go vo re , p re da va nja i v r s ii i p ro pa ga nd u za k om u n is tic ki racu n. Stoga je n jih o v u tic aj na taj m ladi s ta re s in sk i k a d ar , b io v r l o s te ta n i ra zo ra n. Oni *u, pored
djener«ta, glavni krivci, sto je znatan broj nasih m!adjih oficira duiiovno i moralno posrnuo i izdao naciju, otadzbtnu i veru. d — Kroz celu k n jig u i na vise mesta m a jo r g D j o rd je v ic iz nosi c in je nic e i o s tr o o s u d ju je one o f ic ir e , k o j i su, bez o bz ira na sredstva, g le da li da se izv uku iz zica i docepaju slobode! Izgleda da m ajor g. Diordjevic ne zna od redbe In s tr uk c ije S tr. Pov. B r. 4 0 1/4 3 ., c ija tac. 8. o de lja k IV —
glasi: Jedan deo oficira, najsposobni-
jih za rad na ze mijistu , odrediti unapred za ra niji povratak u otadzbinu, svakom prilikom ko ja se ukaze, bez obzira na nacin i sredstva. Takvi oficiri ovlasceni su, da podpisu svaku izjavu koju neprijatelj bude trazio"... Ovde hocu odm ah da napom enem , da sam ja, dolazeci u z aro blje nis tv o, m a rta 1942., znao za ovo gled iste d je nerala M ih ailo vic a. Bez o bz ira na in s tr uk c iju S tr. Pov. Br. 4 01 /4 3 ., k oju sam d oc nije p rim i o , ja sam odmah, svima oficirima saopstio ovo glediste. O no se k o r is t il o kad god se ukazala p r il ik a . Za nepune dve god in e ja sam , na o sn ov u ove o dr ed be , u o ta dz bin u u p u tio 27 o f ic ir a . Zbog o va kv ih p os tu pa ka u m om lo go ru nik ada n i je d o slo d o z a m e rk i, i li o b ja s n je n ja . U k olik o je meni poznato in stru k ciju S tr. Pov. br. 4 0 1/4 3 ., pored mene, p r im il i su: za lo go r H am bu rg py-
102
k o v n ik g. B r au k o Naumovic, a za logor Osnabrik djeneral g. Uros Tesanovic. Prema ovome, m ajor g. Djordjevic imao je m ogu cn os ti da se upozn a sa odr ed ba m a ove In str u k- cije. A li bez obzira na ovo, m a jo r g. D jo rd je v ic, od 1945., — do danas, im ao je dosta vrem en a da se upozna sa is to m. O vo tim p re, sto je ona za o vih sk oro 20 g od in a, vise p uta o ds ta mp an a. Da je b io u pozna t sa ov im o dre db am a s ig u rn o je, da ne b i d os lo d o napada na one Iju de , k o ji su iz la zili iz z ica — bez obzira na sredstva. đ j — Na vise mesta u k n jiz i p o ja v lju ju se neke
„demokratske snage"!? Koje su, cije su i kakve su to snage?! Iz celokupnog teksta knjige proizilazi, da se taj naziv odnosi na cisto nacionalno vojnicke snage. Zasto onda dav a ti n ek o p o dp u no n ov o im e za snage, k o je se n ik ad a n isu zvale tim im e no m !? One su p os to ja le u za pa lje nim glavam a re tk ih p ojed ina ca ! D jo rd je vic to
ime
Izgleda m i, da je m a jo r g.
u sv ojio p osled njih godina. Ziveci
i
radeci u „demokratskom" d ru stv u I ju d i o ko „Nase reci" —
on je bez ik ak ve osnov e i usvojio ta j naz iv. U je dn om o vla sc en ju od 28. dece mbra
neral M ih ailo vic n are dju je m i:
1943., dje-
„ ... da u duhu poznatih
mi ideja cetnicke organizacije Jugoslovenske vojske u otadzbini organizujem i vaspitam karakterne, ispravne, a jugoslovenskoj ide ji i Kra lju odane oficire "... Iz o vo g o vla sc en ja ja sn o se c it a , da ja, p o z a ro b lj e- n ic kim o fic ir sk im log orim a, nisam tre ba o da organizu jem i va sp ita m nikakv e: demokrate, radikale, zemljorad-
nike, ravnogorce itd., dakle organizacije sa cisto partisko — politickom ideologijom, vec K ralju i otadzbini odane oficire! S tv arn o, u n asim o f ic i rs k i m z a ro b lj en ic k im lo go rim a p os to ja le su t r i g ru pe I ju d i : nacionalno — vojnicka, komunisticka i grupa neopredeljenih. B ro jn o s ta nje o vih grupa n ije m oglo b i ti tacno utv rd je n o. O no se cesto m e nja lo . Sve u saglasnosti i tes-
103
n o j vezi sa s tv a rn o m s ve ts ko m g e o p o li ti ck o m s i tu a c ij o m . A li ug la vn om mogu rec i — — la
N a jb ro jn ij a , ali is to ta ko i gr up a koja ie bi-
podlozena
najcescim i najvecim
b ro jn im
prom ena-
ma, bila je grupa neopredeljenih! Ona je m ogla iznositi o ko 75 pro cenata. To je b ila flo ta n tn a m'asa k oja se prelivala cas
na desno —
cas na levo!
Njen
stav za-
vis io je od s itu ac ije na ra tis tim a i za zelenim p olitic k im sto lovim a. Ova je grupa life ro va la Ijude, k o ji su se cesto izrazavali izrekom: ,,Ako ko pita — svi sm« za
Tita"! Ova je g r u pa d av ala I ju d e k o j i su se „povijali kako vetar duva"! Isto ta ko ona je iz life ro va la n ajveci b ro j Ijudstva za „gologlavu brigadu"! B ro jn a ja cin a ove g ru pe m og la je iz n os it i 7 d o 8 h iI ja da o f ic ir a . Po s vrs etk u ra ta ova se g rp a, g oto vo u celin i — v ra tila u otad zbinu! U p rv im danim a uspostavIja nja k om u nis tic ko g rezim a, ona mu je dala snaznu podrsku. — Posle ove grup e, po b ro jn o j ja c in i, do laz ile su c is to n ac io na ln o — v o jn ic k e snage. N j ih o v o b r o j- n o s ta nje m o glo se o ce n it i na o ko 20 p ro ce nata sv ih zaro blje n ic kih o fic ir sk ih snaga. Ova je grupa mogla izn os iti o ko 3000 o f ic ir a . O vde u ra cu na va m samo one of ic ir e , k o ji su se jasno, glasno i bez ik ak ve ograde iz ja s n il i za us ta vn o sta nj e, koje je u Jugosla viji vladalo d o 1941. god in e. — I nap os le tk u dolaz i ci sto ko m u nis ti cka gru - pa. O na je m og la i zn o si ti o k o 5 p ro ce na ta c elo k up no g ju g oslovensko g o fic ir sk o g k ora u n em ackom z aro bije nis tv u. U ku pn o je m ogla iz ne ti o ko 600 I ju d i . Ovde uracunavam samo c is te — o rto do ks ne k om u nis te i n jih ov e o tvorene simpatizere, ko ji su stvoreni za vreme zarobljenis- tva. Inace cistih predratnih komunista moglo je biti i\aivise oko stotinei* To je grupa Iju di koja je, o ko malog p rs ta , o kre ta la sve o f ic ir sk e logore u n em acko m zarob-
104 Ijenistvu! Pri iz vo dje nju ove racunic e uzeo sam kao osnovu 12.000 o f ic i ra . Pred sam k r aj r ata , 1945., o v o li ko je vero va tn o
izno silo ce lo ku pno b ro jn o s ta nje naseg o fic ir -
skog k ora u n em ackom z aro b lje n is tv u. Bice k o ris no da ovde d od irn em i iznesem je dnu inte re sa nt nu p o ja v u k o d ove nase k o m u n i s ti c ke g ru pe . U k olik o su to b ili s ta ri —
p re dra tn i k om u n is ti, uto-
l ik o su b i li m i r n i ji , s ta lo z en ij i, t re z v en iji i o p r e zn i ji . Med ju n jim a je b ilo
Iju d i, k o ji se nisu slagali sa postup-
cim a ta da sn jih p artiz an sk ih v la sti. A b ilo ih je, k o ji su te postupke
—
s ta vlja li pod dosta o stru k ritik u !
U k o lik o su to b i li m l a d ji I ju d i „preobraceni u komu-
niste" za vrem e z aro blje nis tv a, u t olik o su b ili d r s k iji, b e zo b ra z niji, s u r o v ij i, z l u r a d i ji , b oles no a m bic io zn i i su je tn i. Ta cn o po nasoj naro dnoj iz re ci: „Poturica — gori od Turcina"! Jedan m e d ju s t ot in a m a t a kv i h b io je i re ze rv . p or uc n ik M ilo s Oarevic. Za vrem e m ira a dvo ka t, clan demok ra ts k e s tr an ke ( Q ay id o vic e va c) , a za koga su z li je zic i g o v o rili, da je za v re me m i ra , b io u o ba ve sta jn oj siuzbi B eo grad ske p o l ic ij e — d oz iv eo je p od pu nu m e ta m o rfo zu ! Za v re m e z a ro b lj en i st v a i zc a ur io se u o go rc en og , p re po te ntn og , r az m e tljiv og , d rs ko g, g ru bo g
i n eu lju dn og ko-
m u n is tic k og b orc a! e — O d sv ih dosada p r o cit a ni h p rik az a ove k n j i- ge, najvise se priblizio istini djeneral g. Pavle Pavlovic, sam o sa s le de cim n ap oft ie na m a: —
Vojfi;M
i-
d eo lo gija . N a ro c it o ne partisk ,p. T o je a k t k o m an dn o — — up ra vn e a d m in is tr a c ij e, k o ji se od no si na je dno fo rm alno i u tv rd je no p olitic ko stanje — bez obzira koja ce p a r ti ja i sa k ak vo m id eo lo gijo m d oc i na v la st —
sem
k o m u ni sti ck e . Ona k r a tk o , ja sn o i sazeto o d r ed j uj e duzn o st i s va kog c la na izvesne v o jn e sile. N je na snaga i m oc ,
105 na prvom mestu pocivaju na opstem narodnom vaspitanju, a p oto m na V o jn o k riv ic n om zakonu. Prema to m e m i , ni u z a ro b lj en is tv u n is m o im a l i p ra va, ni d uz no sti, da s tv ara m o neke nove p o l it ic k o —
par-
t is k e i de o lo g ij e. Za t o n am je n e do s ta ja lo v re m e. A v ero vatno i sposobnost. Nasa jedina duznost b ila je da o d rz im o , u c vrs tim o i o d b ra n im o nase v o jn i ck o va spita n je , o dn os no d is c ip ii nu i s u bo rd in a ciju — bez obzira na-'
sredstva. — ca:
Ne slazem se sa gledist em dje ne ra la g. Pavlo vi-
... ,da starijim oficirima po logorima nije ostajalo
nista drugo, do da pojedinacno deluju u duhu smipivanja"... U t ak vo m s hv ata nju d uz no sti i lezi cela t ra g ed ija naseg najviseg s ta re sin sk og k ad ra i svih nas, k oja nas je zad esila u ne mac ko m z a ro bljen is tv u! — Ne slozem se ni sag le di st em dje ne ra la g. Pa vlo vic a, ,,da je ogromna masa mladjih bila za drzavni zlocin od 27. marta 1941.! SVakako, da je bio v elik i b ro j ta kv ih , a li n ik a ko „ogromna masa"! Z ato s mo, m i s t a r i ji , bili
tu da is pr av lja m o pogresna shva ta nja m l ad jih .
da je b ilo d ov oljn o cin je nic a, da jasno ukazu stetnost izvrsenog drzavnog zlocina! Da se ra zv ije ova tem a, p otre bn o
je p isa ti
I on-
na svu citav u
k n ji g u. S m a tra m da je i o vo , n ap is an o u o v oj k n j iz i , p o d - p un o d o v o lj n o da pokaze, sta je u o v ak vo j s i tu a c ij i, tre b alo da se rad i i k ak o da se d rz i i ponasa nas n ajv is i sta re sin sk i ka da r u nem ackom z aro blje nis tv u —
jos od
1941 . ž — i izvesni
Pisac
kn jig e
m a jo r g. D jo rd je v ic , kao
recezenti iste, p ra viln o su u oc ili, da je drza-
n je naseg o f ic i rs k o g k o ra v an p o l i ti k e , iz va nr ed no s te tn o uticalo na opsti stav i drzanje nasih oficira. jNfesav-apolitic ka sh va ta nja i
je dn os tra no v as pita nje , k om u n is tim a
su o tv o r ili s iro ko p olje za n jih o v razorni p o litic k i rad, Svi ti pisci to su dobro uocili i izneli. I ja se slazem sa tim
106 g le dis te m . U b ud uc no sti, i a ko , k ad —
ta d, d o d je d o o rga-
n iz ov an ja nove s rp sk e v o js k e, svima pripadnicima voj-
ne sile mora se dati aktivno i pasivno biracko pravo. U vezi stim i prijem svih politickih duznosti i prava. z — ls tin a je, da je nas m l ad ji sta re sins ki kad ar, n a ro cito srp sk e n ar od no sti, u glav no m, vec b io den a c io n a li zi ra n ! Za t a kv o s ta n je ne snose o d g ov o rn o st p o je d in ci, vec ce loku pn a drza vn a up rava — na celu sa S efom iz vrs ne d rz av ne v la s ti! Ja sam lic n o im a o p r il ik e , da p pu ko vn ik e — S rb ija nc e ( X L V I I k la se ) prevaspitavam i ubedjujem, da su Srbi, a ne Jugosloveni!! U l og o ri m a u k o jim a sam ja b io k om an da nt, c elo ku pn o v as pita nje b i lo je p os ta v lje no na c is to s rp sk u i de o lo g ij u. Is lo je p ri l ic n o te sk o. A l i us peha je b i lo .
— o Oo —
C ita oc i ove k n jig e v ero va tn o ce z ap az iti, da u n jo j cesto p om i nje m i is tic em sebe. Nisam ni g ra nd om an ni e go ce ntrik ! M ora m da napom enem , da sam ja , u is tin u, b io
glavni
stvaralac
i nosilac
svih,
d alje opisanih
gadjaja. Stoga, ma kako da mi je to n ud je n sam da cesto p o m in je m sebe.
n ep rija tn o,
dop ri-
B - STVARNA
IZLAGANJA
109
| — STA
SU
I PO
KAKO OVOM
SU
PISALI
KOMUNISTI
PITANJU
1. — Opsti pogled i ocena
Kao sto sam vec napred izlozio, komunisti su, po pitanju zivota i rada u pojedinim oficirskim zarobljenickim logorima, pisali na dugacko i na siroko. Uglavnom lazno i tendenciozno! Ukoliko je meni poznato o ovoj tematici pisali su: Drzavna komisija za utvrdjivanje ratnih zlocina, rez. artil. major Stevan Jakovljevic, rez. konjic. kapetan profesor Milan Bogdanovic, rez. pesad. kapetan diplomatski cinovnik Stanislav Vinaver, rez. pesacl. porucnik — izdavac Oto Bih alji — Merin, rez. pesad. porucnik Bosko Vitorovic, rez.pesad. porucnik Siljegovic i rez. pesad. porucnik advokat Bijelic. Ovo su samo knjige za koje sam ja cuo. Izvesne od njih dolaziie su mi i do ruku. Pored njih napisano je jos more clanaka, brosura, eseja itd. Kao sto napisah sve ove knjige pocivaju na laži, kleveti i obmani. To nije nikakvo cudo! Zivimo u vremenu u kome je sve dozvoljeno! Zivim o posle burno — haoticnih i dubokih duhovno — moralnih i socijalno — ■ — privrednih preobrazaja i dogadjaja. Zasnovane na lazi i obmani pisci ovih knjiga morali su dozvati u pomoc mastu i uobrazilju! Jer zaista je tesko, od jedne sjajne, casne i postene borbe, stvarati i pisati bajke za decu! Stoga dela ove vrste nose otisak petparacke feljtonistike! Ona su pogodna za daktilografkinje, telefonistkinje, kuvarice, nesvrsene djake, a mozda i za Brozove oficire i podoficire! Pored ovoga sve ove knjige obiluju grubim neistinama, poluistinama, netacnim prikazima, zlonamernim predpostavkama i cestim ponavljanjima vec i inace n§-
110
gomilanog i nesredjenog materijala. Iz kratkog prednjeg izlaganja da se utvrditi, da ovde nije u pitanju knjizevna recenzija na komunisticka dela ove vrste. Sve te knjige uopste ne zasluzuju, da se uzmu u razmatranje i ocenu, kao knjizevna delal Jedno stoga, sto ona sa knjizevnoscu imaju malo, ili nimalo veze. A drugo stoga, sto izlozeni dogadjaji, kao fabule, iako su u znatnoj meri naslonjeni na na stvarni tok dogadjaja,oni nikako nisu naslonjeni na uzroke i razloge, zbog kojih su se ti dogadjaji desavali onako — kao sto su se desavali.
Na prvi pogled pada uoci, da se svi ti dogadjaji, u tim knjigam a, opisuju i ocrtavaju ostrim crno — belim kontrastima. Sve sto izlazu svodi se na nekoliko jednostavnih formula, a sve zakljucke izvode iz jedne, ili dve netacne predpostavke. Sve sto je belo to je komunisticko, a sve sto je crno to je nacionalno!
Nesumljivo je, da je ovakav nacin pisanja vrlo efektan.On omogucuje povrsnom citaocu i posmatracu da vrlo brzo, bez velikog misaonog zalaganja i razmisljanja, vrlo lako prihvati gledista i izlaganja svih tih pisaca. Medjutim, ovakav postupak krije u sebi mnoge i velike opasnosti. Zivot u zarobljenistvu nije bio jednostavan — vec vrlo kom plikovan! Situ acija, u kojo j smo se nalazili, nije bila rezultat jednog jedinog uzroka i povoda, vec proizvod mnogobrojnih komponenata i cinjenica. Sve su se one sticale, prepletale, a uzajamno potirale, podrzavale, ili dopunjavale! Nacin pisanja svih napred navedenih komunistickih pisaca, , ima to preimucsto,sto je lako razumljiv i prihvatljiv, narocito za intelektualne lenjstine i Ijude, koji nisu upoznati sa tokom istoriskih zbivanja — po nasim zarobljen ickim oficirskim logor-
ima. Ali on ima ogroman nedostatak sto predpostavke, sa kojima operise, nisu dovoljno definisane. Dakle sto njihovi zakljucci o licnostima i docjadjajima nisu uop-
111
ste dokumentovani cinjenicama i sto se mnogi dogadjaji, koji bi trebali da budu podvrgnuti vrlo savesnom i iscrpnom ispitivanju, prikazuju kao neosporne istine. Oposnost od ovakvog nacina pisanja postoji i za citaoca i za pisca. Za citaoca opasnost se sastoji u tome, sto neupoznat sa cinjenicama i u nemogucnosti da sam izvodi sopstvene zakljucke, dobije jednu vrlo pristrastnu, emocionalno obojenu i prejudiciranu sematsku sliku!
Za pisce knjiga ovakve vrste, opasnost je sto ispadaju povrsni, neobjektivni, a cesto puta padaju u protivurecnost, te prema tome postaju neozbiljni i nepouzdani i kao pisci, i kao Ijudi, i kao svedoci!
Naposledku, sluzeci se neistinam a, ili poluistinama, proizvoljnim zakljuccima, ismejavanjem, ironijom i sarkazmom, da bi izvrgli ruglu, uvredi i ponizili objekte svo jih napada, kao sto to, kroz sva dela, cine ti komunisticki pisci, oni kod svih dobronamernih i objektsvnih citalaca izazivaju prezir i gadjenje, a u svakom slucaju po takve pisce nepovoljne reakcije. Kulturni i inteligentni pisci to sebi ne smeju da dozvole.
Sva ova dela napisana su pristrastno i subjektivno. Ona u sustini predstavljaju apoteozu i panegirik Brozovoj komnistickoj rulji angazovanoj u rusenju otadzbine! Sva ova dela imaju cisto propagandno — agitacionu namenu. Stoga citaoci, po mnogim vaznim istoriskim zbivanjima, moraju dobiti pogresna saznanja, misljenja i uverenja.A to je uglavnom i cilj svih tih i takvih knjiga. Ima komunistickih pisaca koji su pisali o zivotu i radu nasih oficira pa zarobljenickim logorima u Italiji. Nisam bio u italijanskom zarobljenistvu. Ali, ako su ta izlaganja vrsena na isti nacin kao i izlaganja po zarobIjenickim logorma u Nemackoj, a to je vrlo verovetno, onda ovde izneto vazi za sva kom unisticka dela — ove vrste. Knjige, o kojima je rec, preopterecene su detaljima,
112
sitnicama, a narocito su pretrpane mnogobrojnim, nepotrebnim i opsirnim ponavljanjima. Kad bi se sve ove knjige savesno pretresle i izbacilo sve nepotrebno, njihov bi se obim mogao smanjiti na jednu polovinu! Time bi se dobilo u preglednosti i povezanosti toka dogadjaja. Ali kako to nije ucinjeno, sve te knjige nose otisak jedne nesredjene i nepovezane, a sto je glavno neistinite i tndenciozno napisane hronike. Ili jos bolje receno — jedne neobjektivne reportaze.
Sva ova dela kipte netacnim i neistinitim navodima pojedinih cinjenica. Svi opisani dogadjaji namerno su izvrnuti sa ciljem, da se sto vise naskodi, omalovazi, okleveta i izloži podsmehu casna i ispravna grupa nacionalnih oficira, koji su ustali u odbranu naroda i otadzbine. Bez pogreske se moze reci, da je sve ono, sto komunistici pisci navode da je radila nacionalno — vo jnicka grupa, stvarno radila komunisticka grupa. Na osnovi svega napred izlozenog moj je zadatak da, u granicama mogucnosti, obesnazim navode svih tih komunistickih pisaca i da izlozim stvarne istoriske cinjenice. Svakako,'da bih to u podpunosti postigao, ja bih trebao da napisem citavu biblioteku. Meni je to nemoguce, a iz razloga iznetim u „Uvodnim rasmatranjima" ove knjige. Stoga se moram ograniciti da samo „in grosso modo" stavim svoje opaske i primedbe i izlozim stvarni tok istoriskih cinjenica, a narocito njihovu idejnu genezu, namenu i sadrzinu. Isto tako, nisam u mogucnosti, da navodim tacne nazive dela iz kojih sam uzimao pojedine primere komunistickih ispada i razornog rada. Sa jedne strane, ja se sada i ne secam tacno gde je sta odstampano, a sa druge 5tranef to bi zauzelo mnogo prostora i povecalo trpskove,
113
2. — Nekoliko primera neistinitog komunistickog izlaganja
Meni je nemoguce da navedem sve ovakve primere. Ali nacelno i bez pogreske mogu reci, da je sve ono, sto pojedini komunisticki pisci navode, da je ci'nila nacionalno — vo jnicka , u potpunosti je radila komunisticka grupa. Ti su pisci u svojim delima tacno izlozili i opisali celokupan svoj rad, kada cesto prebacuju na nasu nacionalno — v ojn icku grupu. A to je ordinarna laz A sad da navedem samo nekoliko primera. a — Pitanje jutarnje i vecernje molitve — Jedan pisac neistinito mesa moju licnost sa pitanjem vrsenja „jutarnje i vecernje molitve" u fogoru Strij. Po njemu ja sam bio taj, koji je organizovao i zahtevao vrsenje molitve! Komunisti su pre pocetka molitve napustali stroj. Najstariji oficir u logoru djeneral Vlad. Kostic, nije hteo da se angazuje po ovom pitanju. Da bi odklonili ovaj spor, Nemci su naredili, da se obustavi odrzavanje molitve. Sa tim pitanjem ja nisam imao nikakve veze! Kad sam ja, 15. avgusta 1943., doteran u Stalag 325 — S tr ij, to je pitanje bilo skinuto sa dnevnog reda. b — Begstvo kapetana Djurisica — Drugi pisac podpuno neistinito predstavlja istorisku cinjenicu, koja se odnosi na begstvo iz logora Strija kapetana Pavla Djurisica. Taj pisac naziva ga „Djurovic"! Po tome piscu Djurisic je, od strane djenerala Neslica i Nemaca, narocito upucen u Nemacku, da po locp-
114
rima vrsi propagandu za pridobijanje oficira za povratak u otadzbinu i stupanje u Nediceve odrede! A kada je taj posao uspesno zavrsio, onda su ga Nemci „Pulmanovim vagonom" vratili u Srbiju! Medjutim, Pavle Djurisic, sa jos 16 oficira, koncem septembra 1943., izvrsio je begstvo po mom uputsvu i odobrenju. Od ovih 17 oficira samo su kapetani Djurisic i Brativoje Urosevic uspeli da se probiju i da stignu u otadzbinu. Od ostalih begunaca najveci je broj pohvatan i vracen u logor. Nekoliko njih rasturilo se po Poljskoj i stupilo u poljske borbene redove. Djurisiceva Odisijada poznata je istoriski utvrdjena, a tako isto i njegova herojska smrt! Kapetan Urosevic, koncem 1943., od strane djenerala Mihoilovica, odredjen je za oficira za vezu sa madjarskim nacionalnim pokretom sa sedistem u Subotici. Streljan je od strane komunista u Novom Sadu — novembra 1944. Iz ovoga se vidi kako su komunisti lazno iznosili istoriske cinjenice. I kakve su klevete bacali na mrtve Ijude! A sto je najinteresantnije nijedan od komunistickih pisaca nije naveo ovo herojsko delo nasih nacionalnih oficira. v — „Dvoboj" pukovnika Kaludjercica sa jednim nemackim oficirom
— Profesor Jako vljev ic u svom delu ,,Likovi u senci", iz svoje zapaljene glave, konstruise citavu bajku, kako je pukovnik Kaludjercic pismeno izazvao na dvoboj jednog od nemackih oficira, koji su bili na sluzbi Oflag X II I B — Nirnberg! Taj dogadjaj, onako kako je isprica n, nikad se nije desio. Ukoliko sam ja obavesten, nesto nalik , odigralo se koncem 1941., u Oflagu X II I B. — Nirnberg. Ja jos nisam bio doveden u zarobljen istvo. Qb 9vest$n samf da je bi|o samo govora o jednom
115
vom aktu — o cilju samohvalisanja! Ali, do pisanja, ma kakvog akta, narocito navedene sadrzine — nikada n ije doslo. Dakle ordinarna propagandna obmana! g — Titov „parastos" u rovu — Opet jedan komunisticki pisac navodi drastican primer komunistickog vaspitanja i vladanja. Junak te price bio je jedan drzak, bezobrazan i nevaspitan tip. On je predstavljao klasican primer komunisticke rulje i olosa. Taj bednik bez imalo stida i obraza cinio jel takve stvari, kojih bi se imalo kulturan i dobro vaspitan covek gnusao. Za komunce to su vrline sa kojima se ponose, pa cak i u knjigama isticu i hvale takve postupke! Posto im to godi, navescu i ja jedan slucaj koji sam sa njima doziveo. Desilo se to u Oflagu 65 B — for Kronprinc. „Sarlo", koga taj pisac pominje, bio je jedan nas rez. podporucnik, koga kao da i danas gledam. Visok, plav i bledunjava lica, na sve je licio, samo na coveka ne. Taj dugonja i reponja, komunisticki „junak" i ,perjanica", koga su progresivni vaspitali, ucili i spremali jednog momenta „odvalio" je u stroju kao kakav komordziski zdrebac. To me je izazvalo i ja sam komunistickoj rulji u rovu — doviknuo: „Titu za dusu". — Na to je medju ovom komunistickom gomilom nastala dreka, vriska i urlanje do bezumlja. Na taj, vrlo cesti komunisticki manir, ja sam im obicno dobacivao: „Urlaj, urlaj marvo, imaces kada i da kukas"! ! zalsta su kukali. Po povratku u otadzbinu svi su se ti „progresivni elementi (jer su tada jos izbegavali da se nazivaju komunistima), sem retkih izuzetaka — nas|i na u|ic i.
116
d — Venac na odar porucnika Minica — U Oflagu 65 A — for Bizm ark jednog dana, pri pokusaju begstva, ubijen je rez. porucnik Minic. Jedan komunisticki pisac dao je opsiran opis ovog teskog dogadjaja. Ali ni jednom recju nije naveo, da sam ja, kao komandant Oflaga 65 B — for Kronprinc, na sahranu porucnika Minica, uputio delegaciju od 12 oficira, sa vencem za njegov odar. Ovo je bila vojnicka obaveza i jedan lep akt paznje, i to prema coveku, kcji je bio ko munistick i raspolozen! Ali doticni pisac nije nasao za potrebno, da bar sa nekoliko reci- obelezi ovu lepu cinjenicu! dj — Podela ribe „Tunjevine" — Opet jedan ko munisticki pisac na dugacko i siroko, prica o nekakvoj ribi — tunjevini i daje podpuno netacne podatke. Rec je o ribi koja je prispela iz Svajcarske a namenjena je bila oficirima Oflaga 65 B — for Kronprinc. Tu ribu uputio je nas poslanik u Svajca rsk oj, a moj skolski drug Momcilo Ju risic — a po mo joj licnoj molbi. Riba je stigla bas pred sam nas pokret iz fora Kro np rinc — za logor Brakenb rige. Zbog kratkoce vremena nismo uspeli da, pre poslask,a ivrsimo deobu ribe. Riba je bila spakovana u buretu od 200 kgr. — bruto. Adresovana je ovako: Oficirima Oflag 65 B for Kronprinc — Strasburg. Nigde u sprovodnom aktu nije bilo napisano: „Oficirama odanim Kralju i vladi"! Uistinu, u prvom momentu, doneo sam odluku, da se ta riba podeli onima, kojima je bila upucena, tj. oficirima 2. ba^aljona iz fora Kronpriric. Pola§kom u logor Barken(?rj-
\\f ge izmenio sam odluku i naredio, da se riba ravnomei*no podeli-na oficire 1. 2. bataljona. Ovo je i izvrseno. A komunisti su jeli tu ribu, pa im je sve mast curila niz bradu! Dakle ceo ovaj dogadjaj predstavljen je lazno i tendenciozno — jer: — ribe je bilo samo 200, a ne 1200 kgr.; — u sprovodnom aktu n ije bilo naznaceno: Oficirima odanim Kralju i vladi; i — kom unisti su sa osobitim apetitom pojeli ovu ribu . e — „Predaja" 160 komunistickih oficira na streljanje Gestapou u Stetinu
— U svom delu „Likovi u senci" profesor Jakov ljevic opet prica jednu podpuno izmisljenu bajk u. Rec je o nekakvom naredjenju nemackih vojnih vlasti, da se iz logora Barkenbirge strelja 160 oficira iz 1. bataIjona (komunisticki), a drugih 200 da se upute u Gestapo — u Stetin! 1 ovo je ordinarna laz i obmana. Da je to bila istina ja bih to sigurno znao. Verovatno to bi! znao i ceo logor! Folksdojcer Fric, koga pominje profesor Jakovljevic, bio je i nas obavestajni organ, ukoliko je uopste to bio. Moguce je, da je, od strane Nemaca, dobio zadatak da spijunira obe grupe. Ali, da je postojalo takvo naredjenje Nemci bi ga sigurno izvrsili. Uta ja jednog ovakvog na redjenja, u nemackoj vojsci, kao i u svakoj drugoj, bila je nemoguca! Ovakve i slicne price mogu se servirati samo Ijudima, koji ne poznaju Nemce i kojima je nepoznat zivot u nemackim zarobljenizkim logorima. I ovo je ordinarna laz, kao i napred izneta epizoda o dvoboju sa nemackim oficirom.
ž — „Skrivanje" komunistickih oficira pre polaska na mars preko Pomeranije
— Dalje na strani 697, istog dela, profesor Jakovljevic izlaze, kako je pri polasku na mars iz logora Barkenbrige, 27. januara 1945., ostalo 130 oficira 1. bataljona (komunisti)! Oni su se sakrili po barakama! Obzirom na konstr ukciju samih baraka — ovo je bilo nemoguce uciniti. Barake su bile postavljene na debele drvene trupce, tako, da se ispod baraka — sve videlo. A sakriti se u samoj baraci takodje je bilo nemoguce. Unutrasnjost praznih baraka bila je podpuno pregledna. Pored ovoga i obuceni psi vodjeni su po barakama.. Istina je samo, po nasem odlasku iz logora Barkenbrige, u istom je ostlo oko 200 oficira. To su bili stari, bolesni, iznemogli i za ovako tezak mars — nesposobni oficiri. Sve te Ijude pregledala je i ostavila nemacka lekarska komisija. Uglavnom, to su bili vecinom oficiri 1. bataljona (komunisti). z — Objasnjenje reci „dandara" — U svim knjigama ko munistickih pisaca, koje govore o zarobljenistvu u Nemackoj; stalno se provlaci rec „dandara"! Pocastvujuci mene nazivom „glavna dandara"; a ostale borce i rodoljube prostim nazivom „dandare"! Potrebno je da objasnim, kako je ta rec usla u logorski recnik. Po dolasku u logor Strij, oficira iz italijanskog zarobljenistva, oktobra 1943., ja sam jedne veceri drzao uobicajeno predavanje u jednoj od zarobljenickih soba. Tema je bila „O vojnickom duhu". U nizu izlaganja do-
\\$
dirnuo sam i postupak nasih oficira u italijanskom zarobIjenistvu. Oni, iako su za begstvo imali na raspolozenju — punih 36 casova — nisu to iskoristili da se docepaju slobode, vec su mirno i spokojno docekali Nemce! Koji su ih, kao krdo govedi prebacili u Nemacku — opet u zarobIjenistvo! Bilo je izuzetaka! Njima cast! Napao sam na „kuferasko — paketski" duh nasih zarobljenika, koji
su od svojih kufera i ostalih zarobljenickih rekvizita stvorili simbole „slobode i casti" — odnosno kukavicluka! Ovakav postupak nazvao sam „dandarskim", a izvrsioce ovih postupaka „dandarama"! Ti oficiri nisu hteli, smeli i um eli, da iskorste Bogom danu mogucnost da se docepaju slobode, sto bi ucinio svaki castan vojnik i covek od duha. Razume se komunisti su, kao sto uvek i cine, moj naziv, koji se odnosio na njih, iskoristili kao parolu i u podpunosti ga prebacili — na nas. Ova rec je od strane komunsta, skandirana na sve moguce nacine i pevana u svim mogucim arijama, narocito prolazeci pored mene! Jer ipak nisu smeli taj naziv da izgovaraju javno i u oci. Ovo bi bilo nekoliko isecaka iz raznih komunistickih knjiga i napisa. U njima su oni, po pravilu, iznosili samo lazi i izmisljene dogadjaje. Kada bih imao prostora mogao bih da navedem na desetine ovakvih i slicnih lazi i obmana. Mislim da je i ovo dovoljno, da bih citaoce uverio u nacin komunistickog pisanja „istorije".
126
II — IZ MRAKA
I SENKE
NA SVETLOST
Obzirom na nacin zivota i rada, po nasim oficirskim zarobljenic’kim logorima, u vezi sa nemackom neprekidnom kontrolom svih nasih postupaka, razumljivo je, da su obe grupe, i nacionalno — v ojnicka i kom unisticka, sve svoje poslove, na organizaciji rada, po oslobodjenju, izvodile podpuno tajno i poverljivo. Ipak, imena glavnih vodja i organizatora nisu mogla ostati nepoznata. Glavni zadatak svake grupe bio je: u trenutku oslobodjenja, na svaki nacin onemoguciti protivnicku komandnu grupu.
I, ma koliko da su imena tih Ijudi skrivana, svaka je grupa znala za najglavnije licnosti — one druge strane. lako je komnisticka grupa cuvala ta imena u najdubIjem mraku, mi smo za njih znali. Iz te grupe uglavnom su formirani „Komunisticki kulturni odbori", „Antifasisticka veca", „Logorski aktivi", i birani „poverenici". Smatram da imena tih Ijudi treba da budu sacuvana. Koliko istorije radi, toliko isto, a jos i vise, da bi se ti Ijudi podvrgli najstrozjoj odgovornosti — ako ikada tome dodje vreme. Stoga cu ovde navesti samo nekoliko najglavnijih
licno sti. Pored njihovih pravih imena stavicu i njihov pseudonim. Dakle ti su Ijudi bili — Djeneral Ljubisa Hadzi -- Popovic (Ljuba), djeneral Vuko Lepetic, pukovnik Milan Kaludjercic (Karic), pukovnik Svetislav Krejakovic (Sveta), pukovnik Ivan Bozic (Ivan), pukovnik Jovan Sokolovic, ppukovnik Vjekoslav Kolb, ppukovnik Jefta Jovanovic (Jova), major Branimir Jovanovic (Bane) -- ovo je bio komunisticki presumptivni Ministar vojske, rez. major Stevan Jakovljevic profesor, rez. kapetan Djordje Draskic (D jo ka ) — advokat, rez. kapetan Milan Bogdanovic (Bogdan ili Profa) — profesor, rez. ka-
121
petan Stanislav V inaver (Sa sa) — dipl. cinovn ik, rez porucnik Djordje Karaklajic — muzicar, kapetan Ljubomir Popovic (L ju b a ) — novinar, rez. porucnik Djuradj Boskovic — profesor, rez. kapetan Ninko Petrovic — advokat, rez. kapetan Vlad im ir Sim ic — advokat, rez. poru cnik Svetislav Maric — profesor, rez. poru cnik Milan Ba rtos — advokat, rez. porucnik Oton B iha lji — Merin — izdavac knjiga, rez. porucnik Milos Carevic (M isa) — advokat, rez. porucnik Siljegovic (ne znam mu ni ime ni zanimanje) rez. porucn ik Dusan Petrovic (Dusk o) — sud ija, rez. pporucnik Aleksandar Milojevic (A ca ) — profesor. „Glavni rukovodilac i direktor" ovog rusilackog akcionarskog preduzeca bio je rez. porucnik Oton Bihalji — Merin — „Sumadinac" rodom iz Topole! Iz ovog drustva civ ilni deo (rezervn i o fic iri) — u novom rezimu snasao se — v rlo dobro. Mnogi od njih poseli su kljucne polozaje (npr. profesor Jakovljevic — — postao je Rektor un iverzite ta), dotle njegov aktivni — v ojnick i deo, nije uspeo da dostigne ni ono, sto mu je zakonima stare Jugoslavije bilo obezbedjeno! Sa izvanredno malim izuzetkom (1 pro m il) — ceo taj ofic irsk i kadar vrlo je brzo, u roku od dve do tri godine — likvidiran tj. stavljen u penziju.
122
XI — ORGANIZACISKI DOKUMENTI ZA RAD U NEMACKIM ZAROBLJENICKIM LOGORIMA KOJI SU DOBIJANI OD DJENERALA MIHAILOVICA
Gotovo svi komunisticki pisci, o dogadjajima po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj, sa podsmehom, omalovazavanjem, ironijom i sarkazmom , pisu o dokumentima na osnovu kojih je organizovan / sproveden ceo nacionalno — vojnici rad po tim logorima. Ovo pisem za logor u kome sam ja komandovao i radio. U tim se knjigama moze cesto procitati, kako sam se ja kuckao po dzepu govoreci: „Sve vas ja imam u dzepu! Svi ste vi ovde! Imam ja naredjenja za sve! Obracunacemo se lcad tome dodje vreme!" Ovaj navod ma koliko izgledao
verovatan, narocito za Ijude koji me ne poznaju — ord'h narna je laz! Savrseno dobro znam sta je obavestajna sluzba. Znam sta je poverljivost i precutljivost. Isto tako, dobro znam sta bi mi se desilo, kad bi se Nemc/ docepali ovih dckumenata! Nikad ih nisam ni nosio sa sobom. Ipak, smtrsm za potrebno, da ih sada, posle dvadest godinti — predam javnosti. Pored nasih licnih uverenja o neophodnoj potrebi borbe sa korpunistima, u cilju spasavanja otadzbine i naroda, postojali su i pismeni dokumenti, koji su naredjivali organizaciju i vodjen je te borbe. Ovde cu navesfi samo one, koje sam ja iicno primio od djenerala Mihailovica.
Vecinu ovih dokumenata primio sam preko moje supruge, a izvesna preko kapetana Brativoja Urosevica iz Subotice., ili Peste. Dokumenti su stavljani u pakete na razne nacine. Obicno u limene kutije sa duplim dnom, a odozgo stavljena je mast, suvo meso itsl. Ili, prorezane su suve sumke i u zarez uguran dokumenat obavijen stanjolom. Potom je zarez premazivan zagrejanom mascu i nije se vise poznav^O.
123
1. — Instrukcija Str. Pov. Br. 401 od 5. febuara 1943.
Ovo je osnovni dokumenat na osnovu koga je organizovana i vodjena nasa borba u nemackom zarobljeIjenistvu. Ovaj dokumenat odstampan je, dosada, u vise mahova. Stoga nema potrebe da ga i ovde navodim. Kome zatreba lako ga moze naci. Odstampan je u knjizi kapetana Petra M. Martinovica „Milan Nedic". A verovatno jos u kojoj knjizi , ili casopisu. Smatram za potrebno da iznesem, da je Instrukcija Str. Pov. Br. 401 /4 3., u mom logoru Oflag 65 B — for Kron princ — Strasbug — u podpunosti bila razradjena i sprovedena. Ka ko u pogledu duhovno — moralno — ideoloskom, tako isto i u organizacisko — formaciskom smisslu. Koncem 1944., Oficirska brigada (skracenica KOB — Komanda Ofic irske brigade), iako bez oruzja i bez borackog Ijudstva predstavljala je jednu dobro organizovanu, cvrsto komandovanu i podpuno upotrebljivu jedinicu. U trenutku oslobodjenja boracko Ijudstvo trebalo je dobiti iz nasih Sto.aga (vojnickih logora). Ali pored ovog osnovnog dokument^. ja sam istovremeno, i zajedno sa njim, dobio jedno naredjenje i jedan obrazac naredbe, kojom se postavlja komandant, izvesnog logora, u kome je izvrsen izbor komandanta, a na osnovu tac. 1., 2. i 3., Ode ljka IV Instruk cije Str. Pov. B r. 401/43. 2. — Naredjenje Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943. glasi Vrhovna komanda Str. Pov. Br. 401 5. februara 1943. U otadzbini
124
Naredjenje
Za organizatora Jugoslovenske vo jske zarobljenistvu
u nemackom
Odredjujem
pesadiskog pukovnika Branislava J. Pantica stim da, sobzirom na prilike, i u granicama mogucnosti, posiupi u svemu po prilozenoj Instrukciji. Svim oficirima, podoficirima, kaplarima i redovima Jugoslovenske vojske u zarobljenistvu — bez obzira na cin i rang
Naredjujem
Da pukovnika g. Pantica u ovom poslu nesebicno i predano podpomazu, a njegova naredjenja u svemu izvrsuju. U prilogu pod ./2 Instrukcija K. Str. Pov. Br. 401/43., i naredba K. Str. Pov. Br. 401/43. Potvrditi prijm naredjenja i priloga. M. P. Komanda Jugoslovenske vojske u otadzbini Gorski stab Br. 1
Ministar Vojske, mornarice i vazduhoplovstva Nacelnik staba Vrhovne komande armiski djeneral, Prag. M, Mihailovic s, r.
U5
3. — Naredba K. Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943., glasi Vrhovna komanda K.Str. Pov. Br. 401 5. februara 1943. u otadzbini Naredba
Na osnovu odredaba Odeljka IV tac. 2. 3. Instrukcije K. Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943., za komandanta zarobljenickog logora ................................................................. Odredjujem
sa svima duznostima i pravima koja proisticu iz gornje Instrukcije. Svima oficirima, podoficirima, kaplarima i redovima bez obzarobljenickog logora zira na cin i rang
slusaju, a njegova
M. P. Komanda Jugoslovenske vojske u otadzbini Gorski stab Br. 1
Ministar Vojske, mornarice i vazduhoplovstva Nacelnik staba Vrhovne komande armiski djeneral, Drag. M. Mihailovic s. r.
4. — Ovlasce nje od 28. decembra 1943. glasi
Zbog ukazane potrebe da se medju jugoslovenskim oficirima u nemackom zarobljenistvu rasciste odnosi i povrati izgubljena disciplina, ovim putem ovlascujem pesadiskog pukovnika g. Pantica J. Branislava, da u duhu poznatih mu ideja cetnicke organizacije Jugoslovenske vojske u otadzbini, organizuje i vaspita karakterne, is-
pravne i jugoslovenskoj
ideji i Kra lju odane oficire. Svima pak jugoslovenskim oficirima naredjujem, da pukovnika g. Pantica u ovom poslu nesebicno i predano podpomazu. M.P. Komanda Jugoslovenske vojske u otadzbini Gorski stab Br. 1
Ministar Vojske, mornarice i vazduhoplovstva Nacelnik staba Vrhovne komande armiski djeneral, Drag. M. Mihailovic s. r.
5. — Direktiva za rad jugoslovenske vojske u nemackim zarobljenickim logorima I — Osnovni pojmovi
1. — Ravnogorska borba je sinteza vekovne srpske nacionalne borbe. Ona mora dovesti do pobede srpske drzavne i nacionalne misli. Ova borbena ideja mora biti duboko uklesana u svest i savest svakog Srbina. 2. — Ravnogorstvo nije p oliticka stran ka, niti politicki pokret. Ono je izvan i iznad svih politickih stranaka. Ono obuhvata i u sebi sazima maksimalni srpsko — drzavno nacionalni, politicki i socijalno — privredni
w
program. Stoga se sve politicke stranke privremeno moraju podciniti i svoj rad saobraziti C N Komitetu. II — Osnovna nacela
1. — Jugoslavija treba da bude ustavna, parlamentarna i nasledna m onarh ija, zapadno — demokratskog tipa, sa dinastijom Karadjordjevica, a sa Kraljem Petrom II — na celu. 2. — Kroz jako Srpstvo u jaku Jugoslaviju. Životna snaga srpskog naroda i njegovi pogledi na drzavu i drustvo moraju doci do pođpunog stvaralackog izraza ja. Njegova uloga i zadatak mogu se ostvariti san o podpunim sjedinjenjem svih srpskih snaga. Stoga Srpstvo mora biti cvrsto i podpuno ujedinjeno.
3. — Jugoslovenska ideja sluzi samo za uspostavljanje granicnag okvira i za odredjivanje medjunarodno — pravnog i geopolitickog polozaja nove drzave. Granicni okvir ne moze i ne sme biti manji od onga, kako ga je postavila Srpska Delegacija za mir u Parizu — — 1919. godine. 4. — Un utrasnje u redjenje nove Jugosiavije je savezna drzava sa tri politicke jedinice: srpskom, hrvatskom i slovenackom. Pojedinosti toga uredjenja, kao i unutrasnje razgranicenje izmedju tri naroda odredice Kralji i Ustavotvorna skupstina. 5. — Moc i snaga nove Jugoslavije mora da pociva na moci i snazi srpskog, hrvatskog i slovenackog naroda. Nova drzava mora biti proizvodna cinjen ica — rezultanta svih duhovnih, moralnih i drzavotvornih stremljenja svake pojedine savezne politicke jedinice nove drzavne zajednice. 6. — Nikakva diktatura ma sa koje strane dolazila — nece se dozvoliti, niti trpeti.
ua 7. — Ne priznaju se nikakvi sporazumi upereni protiv osnovnih nacionalno — politickih ideja ravnogorske borbe.
8. — Kom unizam u ma kom vidu i pod ma kakvim imenom — stetan je po drzavu i narod.Kao takav je neprihvatljiv i kao ideja i kao i kao izvrsenje.. Protiv njega se mora voditi vim sredstvima.
bezpostedna
borba
svim
raspolozi-
9. — Sjedinjene Am ericke Drzave, Velika Britanija i Francuska jesu prijateljske zemlje. Rusija, bez uticaja na nase unutrasnje uredjenje, ima se smatrati kao prijateljska drzava. 10. — Srpska Sveta pravoslavna Svetosavska crkva sa srpskim narodom cini nerazdvojnu celinu. Ona treba da bude tumac ravnogorske borbe i njen najjaci oslonac, nosilac i branilac. 11. — Nova drzava mora za svakog da obezbedi podpunu socijalnu pravdu. Sprovodjenje ovoga ima se smatrati kao najvazniji i najhitniji posao pri vaspostavljanju nove drzave.
12. — Djeneral Dragoljub M. Mihailovic kao tvorac i nosilac borbe celokupnog srpskog naroda za oslobodjenje od okupatra i kao tumac svih pojmova i shvatanja proizaslih iz te borbe, pozvan je da sa C N Komitetom stvori i izradi sve potrebne osnove za sredjivanje politickih prilika u vaspostavljenoj novoj drzavi. Napred izlozena nacela moraju se sprovesti u podpunisti. Svi pripadnici JVZ cascu i duznoscu su pozvani da obavezno ucestvuju u izgradjivanju nove drzave. Naredjenja djenerala Dragoljuba M. Mihailovica moraju se bezuslovno i neodstupno izvrsavati od svih pripadnika JVZ. MP Vrhovna komanda
Nacelnik staba Vrhovne komande
Str. Pov. Br. 375 25. jula 1944.. u otadzbini
armiski djeneral, Drag. M. Mihailovic s. r.
Eto, to su ti organizaciski dokumenti na osnovu ko jih sam sprovodio zivot i rad po zaro bljenickim logorima u kojima sam ja bio komandant. Ovim sam u podpunosti opovrgao sumnju komunistickih pisaca u stvarno postojanje tih dokumenata. Kao sto se cita, ona su postojala u svoj svojoj punoci i zakonskoj vrednosti. Kao sto sam vec napred izlozio, sa svoje strane , ucinio sam sve — da dobijena naredjenja privedem u delo.
150
IV — TRI OSNOVNA DOKUMENTA ZA ZIVOT I RAD U NASIM OFICIRSKIM ZAROBLJENICKIM LOGORIMA U NEMACKOJ
U „Uvodinm zasmatranjima" ove knjige u Odeljku I tac. 4 .) , ja sam uglavnome izlozio genezu ovih dokumenata i dao njihove odlike i znacaj. Ali kako smatram, da su ova tri dokumenta od izvanredne istoriske vaznosti, to cu ih izloziti u celini. Samo poznavajuci ove dokumente citaoci mogu doci do jasnijih saznanja, kako je i zasto je doslo do rusenja svih duhovnih i moralnih vrednosti na kojima mora da pociva svaka vojska. Pored ovoga, a da čitaoci ne bi dobili utisak, da ja to stanje crtam isuvise crno, mracno, tmurno i nestvarno, ovi dokumenti pokazace, kako su to stanje videle i ocenile najpozvanije licnosti, kao i kakve su mere preduzimali i sprovodili da bi se iz postojecih rusevina podig30 i ucvrstio vojnicki duh, red i disciplina. Ovi su dokumenti pisani od tri razna coveka, a za ofcire iz tri razlicita logora. Pirlozeni prepisi dokumenata, o kojima je rec, verni su svojim originalima. U njima sam sam izvrsio samo sitnije sintaksne, gramaticke i pravopisne ispravke. Dokumenat Br. 1 Naredba Br. 4 staresine logora Oflag VI C — Osnabirk — Evershajde Za 22. juli 1942.
Posle bezuslovne kapitulacije nase Jugoslovenske vojske, od 15. aprila 1941., pometenost u vrhovnom vodjenju, koja je dotle vladala, sada se pretvorila u krajnje rasulo. Niko nikoga vise ne slusa. Svaki radi sta hoce.
I, posle 15 meseci provedenih u ropstvu, kod nasih zarobljenih oficira vlada nered i pometenost. Razum jos ni je pobedio sentimentalnost. Narocito se organizovala i povećaia pometnja, haos i nered u ovom( logoru od dana dolaska, iz Nirnberga, pocetkom m aja — oko 800 oficira. Kao zarobljeni oficir, koji je, sticajem okolnosti, prosao kroz 5 — 6 logora i u ovom logoru, kao staresina, proveo vise od 4 meseca, iznosim sledece apsurdnosti: 1. — Secenje glava trazi izvestan broj podporucnika — svima starjiima od sebe. Ovo, da bi kaznili
krivce za izgubljeni rat, a oni sto pre izbili na vise položaje. Slično traže poručnici za sve starije od sebe, kapetani, majori, pa cak i nekoliko pukovnika. Ukratko: ako bi se ova ludost izvrsila, u Beograd bi se „pobedonosno" viratili samo podporucnici. 2. — Komunisit. Postoji jedan izvestan broj oficira koji ne prijnzau privatnu svojinu, porodicu, narod, crkvu i drzavu. Upravo to su Ijudi u zverskom ob-
liku i samo traze klanje, rusenje i svetsku revoluciju. 3. — Izvestan broj oficira naziva izdajnicima naroda: sobne staresine, staresine baraka, komandante bataljna, staresinu logora i sve one koji, za svoje drugove, vrse izvesnu funkciju u logoru. One pak dembelane, ko ji nece nicega da se prih vate, za opstu stvar svojih zarobljenih drugova, smatraju za visoko nacionalne. 4. —Srpsko ime i Srpstvo u ovom logoru ugrozava jedna grupa oficira, trazeci od podoficira i vojnika izjavu: da nisu Srbi iako ih je srpska majka rodia, vec da su integralni Jugosloveni i da je ime srpskog naroda iscezlo za racun drzave.
5. — O ficiri jevrejske ispovesti, pokusali su, da sprece izvodjenje vidovdanskog programa — o ficirima srpske narodnosti. 6. — Izvestan broj mladjih oficira sa zabijenim rukama u dzepovima, nakrivljenom kapom, razbaru-
Šeni i sa cigaretom u zubima prolaze pored starih ratnika, gurajuci ih laktovima i ne pozdravljajuci ih! Kao razlog navode: numera je podporucnik, numera je stari pukovnik i djeneral sa Karadjordjevom zvezdom. Za ove sporedna su Pravila sluzbe nase vojske. U logoru je glavno: naterati Nemce da vrse svoje obaveze tj. da primenjuju medjunarodnu konvenciju, koja se odnosi na zarobljenike. 7.— Sicardzije. Obzirom na povremenu situaciju na ratistima, opredeljuju se; cas za vladu u Londonu, cas za vladu u Beogradu. 8. — Nekoliko ofic ira iz 31. barake, da bi sto vise napakostili staresini logora, organizuju manje grupe oficira sa zadatkom, da na pozdrav starešine logora „Pomozi Bog gospodo oficiri", ne odgovoraju Bog ti pomogo", vec da se krevelje i prave slicne gluposti i ludosti. Dosta je sa redjanjem apsurdnosti i ludosti. Pokusacu da, u nekoliko tacaka, iznesem svoje poglede sa ciIjem da, bar u nekoliko olaksam opstu orijentaciju i zivot u logoru. Moji pogledi sledeci su: I — Disciplina i red u logoru
1. — Sva izdata naredjenja nemackih vlasti moraju se izvrsavati. Legalnim putem mogu se traziti prava koja po konvenciji imamo, ali nista nekom silom. Za zarobljenicki logor u podpunosti vazi izreka: silom nista, milom mozda.
2. — Izdata naredjenja nasih sobnih staresina, staresina baraka, komandanata bataljona i staresine logora bezuslovno je potrebno izvrsavati. 3. — Ustaliti obavezno pozdravljanje i odpoz-
133 dravljane od ustajanja do svrsetka jutarnjeg zbora. U toku dana pozdravljanje je po nahodjenju. 4. — Nositi znake oficirskog d ostojanstva. U stroju, za vreme zbora, ponasati se saobrazno Pesadiskim egzercirnim pravilima. 5. — Drugarski spreciti pojedince da ne prave ispade i da ne otezavaju nas i inace tezak zivot u zarobIjenickom logoru. II — POGLEDI NA SRPSKI NAROD I DRZAVU JUGOSLAVIJU
1. — U ovom logoru postoji jedna grupa oficira, koja brka pojmove imena naroda i naziva drzave. Oni koji u tome prednjace cine to svesno i sa planom, opredeljujuci se prema licnim koristima, koje su imali u prosloj drzavi, a slicne koristi ocekuju u buducoj. Ova grupa sebe je proglasila za „Superintegralne Jugoslovene". Ona ne priznaje narode Srbe, Hrvate i Slovence. Za ovim mnogi idu kao naivcine i ne ulaze u sustinu stvari, jer su im prvi stavili do znanja: da je to politika i da oficir ima da radi samo ono sto mu se naredi. Pa ma to bilo i protivu njegovog sopstvenog naroda. 2. — Srpski narod, kao i svi ostali narodi, imaju svoje izrazite narodne odlike: srpski jezik, Sve-tosavsku pravoslavnu crkvu, cini zasebnu etnografsku celinu, ima svoju narodnu zastavu, ima svoju jedinstvenu istorisku proslost i ima svoju narodnu dinastiju. Dakle ima sve obicaje i sve odlike jednog podpuno i -vekovima formiranoq naroda. 3. — Sta je drzava? Drzava je zem ljisna prostorija sa tacno preciziranim granicama. U njoi zivi jedan, ili vise naroda nad kojima je objedinjena zajednicka vlast. Kraljevin a Jugoslavija imala je prosto riju od 250.000 kvadratih kilometara. Jri naroda: Srba brojno oko 9 mili
134 sto hiljade i oko dva i po miliona stanovnika ostalih narodnosti. Ime jedne drzave, obzirom na politicke, ekonomske i druge interese — moze se menjati. Tako nasa ujedinjena drzava, 1. decembra 1918., dobila je ime Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Godine 1921. dobila je naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Godine 1929. dobila je naziv Jugoslavija. Posle svrsenog ovog rata moze dobiti naziv: Srbija, Carevina Jugoslavija, Balkanska savezna drzava itd. Ovo sve zavisi od volje pobedioca. 4. — Zakljucak: a — ime drzave moze se menjati, ali ime naroda nikako i nikada. Mi smo to, pre ovih zica, pokusali
i grozno nam se osvetilo. b — Braco Srb i, upamtite dobro: samo se preko srpskog praga, na cementiranom temelju svih ujedinjenih Srba, moze zidati sigurna trokatnica, ili cetvorokatnica. Uprotivnom, drzava je zgrada od karata. Preturice je svaki vetric. v — Imenom Jugosloven moze se oznaciti samo drzavljanstvo, a nikako narodnost. Jugoslovenstvo ne
moze zameniti ime naroda: Srba, Bugara, Hrvata i Slovenaca. Pesniku je dozvoljeno da za nekoliko decenija, ili cak vekova, idejno prednjaci pred svojim pokolenjem. Ali prakticni politicari idu sa vremenom: oprezno, polako i sigurno, ali odlucno i smisljeno. g — U zicama ima da brinemo samo srpsku brigu. Za Bugare i Hrvate ne treba da placemo, jer sti oin, hvala Bogu, dobro zbrinuti. Imaju svoje samostalne drzave, a mi nemamo ni Karadjordjevog topa. d — Na pitanje: sta si? Odgov araj: Ja sam Sr|?in, drzavljanin Jugoslavije.
135
III — Pogled na dve vlade u Beogradu i u Londonu
1. — Ove vlade su isto riska nuznost i postale su sticajem ratnih okolnosti. Obe imaju zadatak, da se orinu o nasem narodu. One postoje radi naroda, a ne narod radi njih.
2. — Rad ni jedne ni druge nije lak, jer ni jedna, ni druga — nema punu vlast. 3. — Vlada u Beogradu nalazi se na drzavnoj teritoriji i u tehnickoj je mogucnosti da se neposredno orine o narodu, iskoriscujuci vlast dobijenu od okupatora. 4. — Nedostojno je psovati i grditi ma koju licnost ovih vlada. Ne povodite se za novinarskim clancima, jer na ovima rade Ijudi politicari. Ne treba se vezivati za fizicke licnosti pojedinih vlada, vec za njihov rad tj. koliko je koja koristila narodu. IV — Pogled na datume 25. i 27. mart, odnosno 6. i 18. april 1941.
1. — 25. mart 1941. Dan podpisa pakta sa Nemackom. 2. — 27. mart 1941. Dan izvrsenja drzavnog udara. Za ovaj datum tesno su vezani 6. april, dan pocetka rata i 18. april 1941., dan kapitulacije celokupne Jugoslovenske vojske. ...
Cak ni ucesnici 27. marta 1941. nemaju racuna da od ovoga datuma prave 29. maj 1903. U dogadjaju uzelo je ucesca relativno mali broj oficira i prirodno je: da ce protiv sebe, postepeno izazvati sve ostale oficire. Imace ih sigurno protiv sebe, pa ma se rat, za nas naj-t povoljnije zavrsio. Sami ucesnici postepeno ce se glogiti izmedju sebe, isticuci i preuvelicavajuci svoj rad on§
136 sudbonosne noci. Ali, nasilno izazvan, a nepripremeljeni rat, bezuslovna kapitulacija nase vojske i ropstvo provedeno u zicama uvek ce tesko padati na dusu naseg naroda, a narocito celokupnog oficirskog kora — srpske narodno sti. 3. — Uistinu, suvise smo blizu gornjih datuam. Ne treba ih ni glorifikovati, ni podcenjivati. Ostaviti vremenu. Bog i narod svakome ce dati po zasluzi — nagradu, ili osuditi. Onako kako je ko zasluzio. V — Postupak na slucaj da ko od zarobljenih oficira, podoficira i vojnika bude pozvan u Srbiju
1. — Moze se smatrati kao norm alno, da se pozivu treba odazvati i rad vlade u zemlje podpomoci.
2. — Onaj koji u zem lju ode zvanicno se vodi kao „zarobljenik na odsutstvu". Može biti ponovo vracen u zice ako nesto ucini u suprotnosti sa naredjenjima okupatorskih vlasti. Dakle: odlazak u zemlju i davanje formalne obaveze nije u suprotnosti sa nasim vojno — krivicnim zakonom.
3. — Za slučaj da ko bude pozVan u zemlju, pa nece da ide, duzan je da saopstenje dostojanstveno primi znanju, da odbije potpis izjave, a da pri tome ne pravi nikakve scene. 4. — U ovom logoru zabranjeno je pozvanog sprecavati da ide, ili siliti ga da ide — kad on to ne zeli. Ostavlja se svakome da, po svojoj slobodnoj voIji , razumu i savesti — donose odluku. Doticni ce jos lakse doneti odluku ako sebi postavi pitanje: gde cu vise koristiti porodici i otadzbini — ,— u zicama, ili kod kuce?
13?
5. — Isto tako zabranjeno je priku plja ti mžkakve podpise za odlazak, ili ostanak. Po ovom pitanju moze se samo diskutovati i to mirno i drugarski. Pri ovome uvek imati u vidu, da dva čoveka mogu imati dva raziicita misljenja, pa ipak mogu biti vrlo dobri prijatelji. VI — Komunisti u logoru
Zale se pojedini oficiri da u logoru postoje komunisti. To su zverovi u u Ijudskom obliku i samo prete secom glava — narocito djeneralskih. To je u takvoj meri dejstvovalo na jednog djenerala, da on skoro nedelju dana ne izilazi iz svoje barake. Nocu ne sme da izadje od pasa, a danju od komunista.
Lica koja su mi pokazana kao komunisti nikako ne lice na zverove, jer su cfanovi i staresine porodica. Ogradili su se brdima paketa, dakle priznaju privatnu svojinu. Otimaju se o margarin i svaku porciju corbe, pa ih ne mogu kvalifikovati kao komuniste. Mole se svi stanovnici ovog logora, da obrate najvecu paznju na sumnjiva lica — komuniste. Najbolje bi bilo da mi se komunisti sami jave. VII — Molbe i zalbe V II I— Sastanci IX
— Administracija
Napomena: Postupak po ovim tackama iziozen je
prema nasim Pravilim a sluzbe I i II deo i odredbama Zenevske konvencije. Stoga ih ne izlazem.
X — Buntovnici u logoru
Nemir i bunt u logor unose: 1. — Jedan ogranicen broj rezervnih oficira po profesiji advokati, advokatski pripravnici, ili sudije.
Ovi Ijudi sebe zamisljaju u svojoj palanci na pijaci. Demagogisu, stavljaju se na celo raznih guzvi, uzivaju u nemirima. Upravo rade svoj mirnodobski posao: sto vece svadje, vise honorara. 2. — Jedan ograniceni broj djeneralstabnih oficira otezava i inace tezak zivot u logoru. Vodje su ne-
kih anonimnih grupa, trckaraju po barakama, buskara ju na sve strane , nezadovoljni sto vec nisu djene rali iako imaju 50 godina! Prete secom glava — narocito djenelima.
Ovakav razoran rad ovih nasih strucno najskolovanijih oficira moze se objasniti samo ovako: u miru su se bili izdigli iznad svojih drugova iz rodova vojske. Bili su se razisli po raznim komisijama i slati u inostranstvo kao vo jni izaslan ici. Imali su vece prinadleznosti od svojih klasnih drugova iz rodova vojske. Kraće rečeno: bili su suvise povlasceni, pa su postali razmazeni. 3. — Inadzije od rodjenja. Medju ovima ima
dobrih i postenih Ijudi, ali zaintace pa se parnice i tome nema kraja. Kod ovih je princip: Posto bi si se poturcio, Marko? Za pare nikad, a za inat ovog casa! 4 .— Grupa Ijudi koja zbog Nikole mrze i Sv. Nikolu. !ma izvestan broj Ijudi koji iz svojih licnih raz-
loga ne trpe pojedine Ijude nase vlade u Beogradu. Zbog njih osudjuju ceo poredak u Srbiji, koji je, obzirom na ratne prilike, relativno dobar za nase porodice u zemlji, a i za nas u ropstvu. Celepirdzije, koji uvek love ribu u mutnoj vodi povecavaju broj gornjih.
13$ 5. — Anglofili. Ne iz ubedjenja i narodnih potreba, vec obzirom na licni profit. To su oni, koji svoja, misljenja menjaju u svakom logoru, pa i svakog mese-' ca. Verovatno bice novih izjava posle pada Tobruka. 6. — Neradnici. To su Ijudi koji ne mogu da se bave konstruktivnim radom i ozbiljnim razgovorom. Bave se samo spletkama i intrigama. XI — Konstruktivn! Ijudi u logoru 1. — Vojnici i podoficiri. lako slusaju sve moguce budale koje im drze neke razorne govore, ipak oni, kao staresine i clanovi srpskih porodica, ostaju nepokolebljivi. Za njih je njihova porodica i njihova drzava preca i bolja od svega. 2. — Oficiri iz podoficirskih skola. Drze se
dostojanstveno i kao Srbi i kao oficiri ranije jugoslovenske vpjske. Kao sto su u kasarnama bili stubovi reda i discipline trupe, ostali su pravi vojnici i u zarobljenickim logorima. 3. — Oficiri rodova vojske i veceg broja struka. Procentualno drze se dobro 4. — Najveci broj rezervnih oficira drzi se dobro.
5. — Stari ratnici. Nosioci Karadjordjeve zvezde, Belog orla, medalje za hrabrost, albanske spomenice i td. prednjace u disciplini, redu i mukotrpnom podnosenju zarobljenickog zivota. Pri prolazu pored starih, ratnih komandanata, prenose stap iz desne u levu ruku i sa najvecim postovanjem, pozdravljaju svoje staresine. Bili su veliki na bojištu, ostali su veliki i ovde.
140
XII — Sredstva i nacin da se logorski bukaci umire 1. — Konstruktivni Ijudi da pojacaju svoj licni uticaj. Da budnim okom prate bukače, da ih drugarski sa-
vetuju i odvracaju od budalastna. 2. — Umoljavaju se djeneralstabni brigadni djenerali i ostali djenerali, koji su postali od djeneralstabnih
oficira, da svojim visokim autoritetom bremzaju svoje juce rasn je djake i nateraju ih u granice reda. 3. — Umoljavaju se trupni komandanti, nacelnici stabova i raznih odeljenja, da svoje ranije podcinjene prikupljaju i odvracaju od zabluda. 4 . — Umoljavaju se predstavnici sudova, nacelnici i sefovi raznih ministarstava i slobodnih profesija da svoje osoblje vode i kontrolisu. 5. — Jaci ispadi i razoran rad pjedinaca bice objavljeni celom logoru otvorenim naredbama. Na kraju imati u vidu, da je ovaj zarobljenicki logor pozornica na kojoj, svakodnevno, 4.000 oficira, polaze ispite iz domaceg i vojnickog vaspitanja, koje im je dala babova i materina kuca, skola i drzava. Br. 2024 23. juna 1942. Osnabrik — Evershajde
Staresina logora Diviziski djeneral Miloje L. Popadic s. r.
— oOo — Ova naredba izazvala je buru nezadovoljstva u Osnabrickom logoru. Narocito su komunisti u tome bili aktivni. Vodeci umesnu, a time i uspesnu propagandu uspeli su, da na svoju stranu privuku i one elemente u logoru, koji sa komunizmom nisu imali nikakve veze. Og-
141
roman broj djenerala, gotovo svi, oglaseni su za izdajnike, koje uopste ne treba slusati, niti izvrsavati njihova naredjenjal Pisane su citave studije kojima su komunisti napadali i kritikovali ovu naredbu. Pada uoci da je major g. Djordjevic nepodpuno objavio ovu naredbu. On je iz nje jednostavno izostavio ona mesta, koja stvarno govore o duhovnom i moralnom stanju oficira u logoru (Vidi prilog ./2 u knjizi majora g. Djordjevica). Izlaganja djenerala Popadica, ma koliko bila nevojnicka, mnogo vernije ocrtavaju stanje u logoru, no izlaganja majora g. Djordjevica. Major g. Djordjevic pise u „rukavicama", izbegavajuci- da jasno i otvoreno navede, ko za ovakvo stanje u logoru snosi odgovornost?! Ovakav nacin pisanja nema nikakve istoriske vrednosti.
Ovo je bio momenat da jedna snazna djeneralska licnost uzme situaciju u svoje ruke. Bas u vremenu, kad se odigravala ova guzva u Osnabriku — bio sam u njemu. Govorio sam nekim svojim drugovima i prijateljima (djeneralim a), sta treba da rade — ali bez uspeha. Po mojoj oceni, u to doba, u logoru Osnabrik postajala je snazna nacionalna grupa — od oko najm anje 1000 oficira .. Ona je sigurno omogucavala, da se preduzme akcija ovakve vrste. Svakako ovakvu akciju morali su podpomoci Nemci. Od nih bi se trazila samo blagonaklona neutralnast. Ali ... Trebalo je imati hrabrosti i odlucnosti. Komunisticka grupa morala je biti neutralisana, pa ma i po cenu deobe logora! Izgleda da takvog coveka, medju djeneralima — nije bilo! Ili, ako ga j'e bilo, on nije bio podpomognut od vecine svojih drugova! U ovakvoj situaciji, a napusten od vecine svojih drugova, kao i od vecine oficira u logoru, djeneral Popadic, bio je prim oran, da pocetkom jula 1942., — podnese ostavku na polozaj najstarijeg oficira! Posle ovoga, komunisticka rulja, preko „povereninka", uzela je vlast u svoje ruke i u kulturnom j u materijalnom poc|ledu!
142
Dokumenat br. 2 D E K L A R A C I J A Kulturnog odbora sastavljenog od aktivnih i rezervnih oficira 7. novembra 1943. u zarobljenickom logoru Strij Nemacka
Novi k ultu rni odbor u Stalag 325 — S tr ij, iduci za sugestijama naglasenim na velikoj logorskoj konferenciji 25. i 26. oktobra 1943., prihvata ove principe kao rukovodne u njegovom delanju: 1. — Ku lturn i rad je ne samo elementarna zivotna potreba u zarobljenickom logoru, nego se uslovljava i odredbama „Zenevske konvencije". Obezbedjujuci mu autonomiju, ona mu daje i moralni znacaj, da ucestvuje i brani nacionalni stav i borbenu veru zarobljenika, od svakog rusilackog dejstva iznutra i spolja. Kulturnom odboru dakle, prirodno pripada duznast i pravo, da u tom pravcu budno dejstvuje.
2. — Ku lturn i odbor, prema tome, naglasava, da kulturna akcija u logoru mora biti prozeta nacelima koja izrazavaju nasu narodnu bitnost, sa jedne strane, a sa druge, smisao istoriske borbe nasih saveznika i nasih naroda protiv politicke i drustvene reakcije ispoljene u fasizmu. 3. — Iskreno i sadrzajno Jugoslovenstvo, posto-
vanje obaveza prema Jugoslaviji i njenim narodima,iskljućivanje svakog sovinizma iz nasih redova, suprotstavIjanje svakoj antijugoslovenskoj akciji, podrzavanje punim borbenim duhom oslobodilacke borbe naroda u zemIji i osudjivanje, toj borbi, suprotnih tendencija, vernost
saveznicima i nasim oslobodilackim borcima, postovanje ideje i principa, kojim se ta borba prožima, kao i postovanje saveznickih odluka koje iz nje proisticu. To su pasi moralni postulati i njih ce Kulturni odbor najodluc-
143
nije negovati i braniti.
4. — Shodno tome, suzbijaju ci svaki uticaj protivnicke propagande kulturni rad mora teziti, da medju nama ucvrsti, veru u progres, da nas orijentira u pravcu sirokih demokratskih shvatanja, da nas veze za realne probleme danasnjice i bliske buducnosti i, da iskorenjuje sve mracne motive koji jos ostaju u nama iz nasih nedavnih reakcionarnih vremena. Jer se borba protiv fasizma i svih njegovih oblika i vodi, da se takva vremena vise nikada i nigde ne ponove.
5. — Ostv arujuci sto visi nivo i sto savrsenije umetnicke oblike kroz koje kulturni rad deluje, iznoseci rezultate nauke shodno njenom savremenom stanju i zakonima istoriske uslovljenosti, bez mistike, bez predrasuda, bez prebacivanja velova preko naucnih istina, Kulturni odbor ce obezbediti slobodnu govornicu svakom u ovom smislu pozitivno kulturnom delaocu, procenjujuci samo vrednost naucnog izlaganja. 6. — U pravcu sred jivan ja nasih unutrasnjih odnosa, Kulturni odbor trudice se, da sto veci broj drugova sjedini na bazi napred izlozenih nacela i da ih kroz ovako zamisljenu kulturnu i moralnu pripermu okrepi i odusevi za duznosti koje ce nasa slobodna drzavna za jednica sutra — od njih zahtevati. Znaju ci, da ce svaki od nas, u svoje vreme, pred narodom — odgovarati za postupke cinjene kako u zicama, tako i u zemlji, Kulturni odbor izjavljuje, da se od te zajednicke saradnje, vec sada izuzeti samo oni, za koje se pouzdano zna, da su u zemlji saradjivali sa neprijateljem, ili u logorima izdajnicki pomagali njegove ciljeve.
7. — Pozivajuci na kulturn u saradn ju svakoga, koji prihvata ova nacela. a nije diskvalifikovan da ih zaitupa i brani, Kulturni odbor izjavljuje, da ce se, oslanja juci se, na puno poverenje logora, svom energijom odupr^ti svakoj pojedinacnoj, ili grupnoj akciji, koja bi n§-
144
rusavala, cepala, ili sabotirala ovakvo shvacen i ovako sprovodjen kulturni rad u logoru. Br. sluzbeno 7. novebra 1943. Strij
Najstariji oficir u logoru diviziski djeneral, Vlad. P. Kostic s. r.
Ovaj sam dokumenat, pored mnogih koji.ma raspolazem, izneo samo zato, da bi citaoci videli kako su radili i kako su pisali kom unisticki Kultu rno — prosvetni odbori. Jasno je, na koji su nacin uspevali, da pod svoj razorni uticaj stave veliki broj oficira. Kako mladjih, tako i starijih. Stoga je jasno moralno i duhovno stanje koje je vladalo po nasim oficirsk im za robljenickim logorima — u Nemackoj. Kad se procita i prouci ova deklaracija ocrtava se i uvidja njena komunisticka ideologija. lako dosta vesto prikrivena, njena osnovna nacela i ciljevi jasno su izlozeni. Kada se jos procita ko je podpisao ovu deklaraciju, onda je kao sunce jasno, zašto je naša nacionalna stvar, u zarobljenickim oficirskim logorima, onako hrdjavo stajala i zbog cega je doslo do rusenja duha, i zasto su komunisti, pored svih napora nacionalno — vojnicke grupe, uspevali, da na svoju stranu privuku znatan brojl aktivnih oficira! Ovu je deklaraciju podpisao diviz. djeneral, nekadasnji Inspektor pesadije, Komandant zandarmerije i adjutant Nj. V. Kralja! Pored ovoga, ovo je bio
i jedini od mladjih nizih oficira, koji je, za pokazanu hrabrost na bojistu i stecene zasluge u ratu odlikovan Karadjordjevom zvezdom sa macevima III stepena! Odlikovan je za herojsko drzanje u bitci na Ceru, u kojoj je i tesko ranjen. Treba zn ati, da je odliko vanje ovim stepenom pocinjalo tek od komandanata pukova. Gore pokazani slucaj nije usamljen! Bilo je jos djenerala koji su podpisivali ovakve, ili slicne deklaracijef
145
rezolucije, naredbe itsl. dokumenata, koji su diktovani od komunistickih Kulturno prosvetnih odbora, ili Logorskih aktiva. A bilo ih je i mnogo teze sadrzine. Kao izabrani komandant logora Strij, a na osnovu Instrukcije Str. Pov. Br. 401/43., sve sam ucinio da djeneral Kostic ne podpise ovu deklaraciju. Na sve sam mu skretao paznju. Jedan sin mu je bio u odredima djeneraia Mihailovica, zena mu je bila Ravnogorka, dao sam mu tumacenje ove deklaracije itd. Obecao je, da deklaraciju nece podpisati. Medjutim, ipak je podpisao! Licni oportuzam, konjukturizam i kukavicluk bili su jaci od drzavnih i nacionalnih interesa i date vojnicke reci! Dokumenat br. 3
Sad cu da predjem na jedan vrlo vazan, a i interesantan organizaciski dokumenat. Njega sam izdao na osnovu napred izlozenih naredjenja dobijenih — od djenerala Mihajlovica, kao i na osnovu podrobnog poznavanja celokupnog zivota i rada po nasim ofcirskim zarobIjenickim logorima, kao i na osnovu svojih uverenja i shvatanja. To je moja naredba Br. 2 za 27. januar 1944. Naredba Br. 2 Komandanta oficirske brigade u Oflagu 65 B for Kronprinc — Strasburg Za 27. januar 1944.
Na osnovu cl. 43. „Zenevske konvencije", od 7. jula 1929., a u saglasnosti sa nemackim komandantom logora Oflag 65 B, pod d anašnjim datumom prim io sam dužnost kom andanta logora Oflag 65 B u foru Kro np rinc. U cilju stvaran ja i odrzavanja snosnih i korektn ih licnih
146 odnosa f regulisanja celokupne unutrasnje sluzbe Naredjujem
1. — Od danas, celokupan zivot i rad u logoru Oflag 65 B, a u granicam a mogucnosti, postavljam na osnovu pravila, propisa i naredjenja Kraljevske jugoslovenske vojske. 2. — Od danas, za adjutanta brigade i odrzaca veze sa nemackim komandantom logora Odredjujem
artileriskog majora Vilima Ogorelca. 3. — Od danas, nikome i pod nikakvim uslovima, u ovom logoru, ne dozvoljavam da tumaci odredbe „Zenevske konvencije". Tumacenje i sprovodjenje odredaba „Zenevske konvencije" pripada samo meni i nemackom komadantu logora. 4. — Od danas, u ovom logoru za mene, ne postoje nikakve grupe, organizacije, partije, klike, i koterije postavljene na ma kakvu politicko — partisku ideoiogi ju. Za mene ne posoje: titovci, nedicevci, drazinovci, Ijoticevc, radikali, demokrate, komunsti itd. Za mene postoje samo casni i ispravni, a otadzbini i Kralju verni i odani oficiri. 5. — Od danas, celokupno Ijudstvo oficirskog
cina i ranga, u ovom logoru, bice formirano u oficirsku brigadu. Brigada je sastava od 2 bataljona, a svaki bataIjon od po 4 cete. Dalja organizacija i formacija izvrsice se po mojim usmenim naredjenjima. 6. — Od danas, celokupan k ulturno prosvetni zivot biće vodjen od naročitog odbora, koji će y svom radu
147
biti autonoma. Zabranjujem ma kakav đrugi rad, koji bi
se odnosio na kulturno — prosvetne, ili nacionalno politicke teme, a koji ne bi bio odobren od vec postojeceg Ku lturn o — prosvetnog odbora. U ovom smislu izdacu zasebnu naredbu. 7. — Od danas, celokupno snabdevanje logora, u granicama mogucnosti, postavljam na Pravila Jugoslovenske vojske — o snabdevanju Ijudskom i stocnom hranom. Za organizaciju ove sluzbe izdacu posebnu naredbu. 8. — Od danas, komandovanje i celokupna administracija u ovom logoru, mora ici nadleznim putem, pocev od sobnih staresina, pa preko vodnika, komandira ceta i komandanata bata ljona — zak ljucno sa ovom komandom. Zabranjujem svako neposredno opstenje, kako sa nemackom komandom logora, tako isto i sa pojedinim nemackim sluzbenicima. 9. — Od danas, u ovom logoru, pri susretima
u forovskim prostorijama, vrsice se uzajamno obavezno pozdravljanje od ustajanja — do jutarnjeg zbo ra. U toku dana pozdravljanje je — po vo lji. 10. — Od danas, Zabranjujem svaki licni odnos ofic ira ovog logora sa ruskim ordonansim a — dodeljenim za rad u logoru. Isto tako oficirima ovog logora zabranjujem posete po sobama ruskih ordonanasa. 11. — Da bi se stanje duhova stisalo i sto pre uspostavo neophodan red i mir u logoru, jedna grupa oficira ovoga logora, po mom predlogu, bice odmah uklonjena iz ovog logra i prebacena u Oflag 65 A — for Bizmark. 12. — Od danas, pa u roku od 30 dana, svaki ko zeli, moze biti premesten u Oflag 65 A — for Bizm ark. U tom cilju svaki, ko je zainteresovan, neka ovoj komandi podnese pismenu predstavku, u kojoj da navede razloge zbog kojih traži premeštaj. 13. — Od danas, svaki oficir, ovoga logora, kg-
148 ji, svojim drza njem, vladan jem i ponasanjem stetno utice na uspostavljeni logorski red, bice predlozen nemackom kom andantu logora — za premestaj u Oflag 65 A — for Bizmark. Na izvrsenje. Komandant pukovnik, Bran. J. Pantic
Eto, to su ta tri organizaciska dokumenta. Na osnovu njih trebalo je organizovati i voditi zivot po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Citaoci neka ih sami uporede, pa ce jasno videti gde je lezalo resenje zarobljenicke situacije jos od 1941. Mnogo je propusteno, a gotovo sve izgubljeno! Nesto zbog nepoznavanja komunisticke ideologije, a vise zbog oportunizma i kukavicluka! Sa svoje strane, ja sam, u granicama mogucnosii, a podpomognut jednom grupom visoko svesnih i disciplinovanih oficira, cinio sve, da dobijena naredjenja od djenerala Mihailovica, u podpunosli ozivotvorim i ostvarim. U tome sam i uspeo. Ovde narocito naglasavam, da su sva naredjenja izdavana sa moje strane u potpunosti i ostvarivana, kako za zivot i rad u logoru, tako isto, a jos i podpunije, za rad po prska nju zica — oslobodjenju — — kakvo smo ga mi oče kivali i nadali mu se. U prvim mesecima zarobljenistva dejstvovao sam kao izabrani komandat logora u duhu Instru kcije Str. Pov. Br.401/43. A kada se, koncem 1943. i pocetkom 1944., logorska situacija tako zaostrila, da je pretilo krvoprolicem, javno sam istupio i, od Nemaca, primio duznost Komandanta Oflag 65 B — for Kron princ — Strasburg.
149
V — KRATAK KOMENTAR MOJE NAREDBE BR. 2 ZA 27. JANUAR 1944. 1. — Opsti pogled na naredbu
Treba bar priblizno dati stvarna i tacna saznanja duhovnog i moralnog stanja po nasim oficirskim logorima u Nemackoj. Napred sam vec izlozio, da je to stanje, vise — manje, po svim logorima — bilo isto, ili slično. Stoga smatram da ce najbolje biti ako, u najkracim potezima, dam komentar moje naredbe Br. 2 za 27. januar 1944. Ta naredba sadrzi sve potrebne elemente koji, ćko se objasne i vezu za zemljiste, dace i genezu same naredbe. A ona ce, uglavnom, dati jasnu sliku duhovnog i moralnog stanja naseg staresinskog kadra u nemackom zarobljenistvu. Pored ovoga i tacnu sliku odnosa nacionalno — vojnicke i komumsticke grupe.
Ako se baci samo i letimican pogled na ovu naredbu odmah se uocava, da se ona i po spoljnoj formi i po sadrzini u podpunosti razlikuje od pismenih akata ove vrste — izdavani u zarobljenistvu od strane staresina raznih logora. Mislim, da je ona, za nemacke prilike, jedinstven primer i izuzetak i da se niujednom zarobIjenickom logoru — u Nemackoj, nije pojavio ovakav, ili njemu slican dokumenat! Sa nemackim komandantom logora, po pitanju pri jema duznosti, vodio sam duge i ostre diskusije. Tesko je bilo ubediti ga, da je za podizanje srusenog duha i discipline neophodno potrebno, pristupiti cisto vojnickim formama komandovanja i uprave. Trazio sam primenu najstrozijih disciplinskih mera. Naglasio sam mu, da je takav postupak neophodan u obostranom interesu. Jedva je progutao naziv „komanda", „komandovanje", „komanaant", „naredba" itd. Objasnio sam mu i ubedio ga, da on treba da bude komandant — do zica, a od zica da sam ja komandant i da sam licno odgovoran
150
2a mir i red u logoru — sem za izvrsena begstva. Pris-
tao je i prihvatio je sve moje uslove i predloge — sa zahtevom, da on premapotpisuje svaku moju naredbu i naredjenje. Pristao sam. Bio sam uveren, da cu uspeti da sprovedem sve moje namere. Njegov premapodpis smatrao sam kao cisto formalisticki zahtev. Sve pregovore i razgovore sa nemackim komandantom logora pukovnikom Siberom, vodio sam preko tumaca kapetana g. Dusana Sedlara. Taj, onda mladi covek, ucinio je dragocene usluge nasoj opstoj nacionalnoj stvari.
Ovaj kratki uvod sluzi kao opste objasnjenje pojave ovakog pisanog dokumenta u nemackom zarobljenistvu! A sad da predjem na komentar teksta same naredbe. 2. — Uvodni deo naredbe. Njena geneza i znacaj
Poslednja recenica uvodnog dela naredbe Br. 2 glasi: ,,U ciiju stvaranja i odrzavanja snosnih i korektnih licnih odnosa i regulisanja celokupne unutrasnje sluzbe". Licni odnosi, izmedju nacionalno — vojnicke i komunisticke grupe bili su dovedeni do usijanog stan ja.
Malo je trebalo pa da dodje do otvorenog sukoba i krvoprofica! Ovakvo stanje bilo je stvoreno vec u Striju. Dolaskom u Oflag 65 B — fo r Kro np rinc stanje je potencirano u negativnom smislu. Moglo se ocekivati da svakog momenta — padne krv! Ovo stanje pogorsano je jos nesrazmernim brojnim odnosom izmedju nacionalno — — vojnicke i ko munisticke grupe. Na dva glasanja za izbor poverenika u ovom foru, komunisti su dobili 564, a mi nacionalisti 242 glasa! Ova nesrazmera u brojnom odnosu proistekla je otuda, sto se, pri polasku iz Strija, od strane Nemaca, nije vodilo racuna o unutrasnjoj ideo-
151 losko — politickoj podeli logora. Razbroj i podela na vagone — izvrseni su onako — kako smo bili razmesteni po sobama u logoru Strij. Zbog ovoga znatan broj oficira, nacionalne orijentacije upucen je u for Bizmark. Sa njima i sest djenerala, koliko ih je bilo u Striju. U ovakvoj situaciji ijioralo se nesto hitno uciniti. Stoga sam doneo odluku da javno istupim i da na zahtev, jedne brojne nacionalisticke grupe, primim duznost komandanta logora.
Kakvo je duhovno stanje bilo u logoru navescu samo dva sitna primera. U cilju regulisanja svih unutrasnjih sluzbi, 25. januara 1944., organizovao sam jedan zaje dnicki sastan ak, od po 10 delegata — sa svake strane. Kom unistim a sam ponudio, da podelimo celokupnu unutrasnju sluzbu te da se i oni prime duznosti clanova pojedinih komisija. Samo duznost predsednika i sekretara Kulturno — prosvetnog odbora i duznost predsednika komisije za prijem i podelu paketa iz inostranstva i otadzbine, zadrzao sam za nasu grupu. Komunisti su odbili sve predloge i neodstupno su zahtevali, da ostane „poverenicki sistem". U toku ostre i burne diskusije rez. porucnik Milos Carevic (advokat) uzviknuo je: „Do sada smo bili u prekinutim diplomatskim odnosima. Od veceras se nalazimo u otvorenom ratu"! Upitao sam ga: „Oho, g. porucnice, a kako zamisljate vodjenje toga rata u zicama i pod nemackim bajonetima"? Odgovorio mi je: „Onako kako ga vode i oni u otadzbini! Uostalom videcete"! Na to sam mu ja odgovorio: „E, pa lepo! Hocete rat?! Imacete ga"!
28. jauara 1944., sutradan po procitanju moje naredbe Br. 2, za prijem prijavili su se kapetani: Ninko Petrovic, Stanislav Vinaver i porucnici: Djuradj Boskovic, Milos Carevic i Svetislav Maric. Porucnici Boskovic i Maric bili su poslednji komu nisticki poverenici — izabrani
152 po dolasku u for Kronprinc. Primio sam ih. Prvi je govornik bio kapetan Petrovic. Saopstio mi je, da su oni sada spremni, da razgovaraju o podeli raznih sluzbi u logoru. Za sebe oni neodstupno traze, da im se poveri: predsednistvo Kulturnog odbora i duznost predsednika komisije za podelu primljenih paketa iz inostranstva i iz otadzbine. Za ostale sluzbe dozvoljavaju da pregovaramo i da se pogadjamo! Odgovorio sam im: „Danas je 28. januar, a 25. januara 1944., ja sam vam nudio pregovore i bio spreman, da vam ustupim vrsenje izvesnih sluzbi u logoru. Sada je sve dockan! Naredba vam je procitana i ja od nje, sada, ne odstupam ni jedan miiimetar! Gospodo, nas je razgovor zavrsen! Mozete ici! Na to je ustao kapetan Vinaver i povisenim glasom rekao: — Znate li Vi sta radite g. pukovnice?! Ovo je zlocinacko uzurpiranje vlasti! Uskoro cete Vi za sve ovo tesko odgovarati! Odgovorio sam mu: — G. Kapetane ja Vas uopste nisam zvao, a najman je da mi dajete savete i uputstva! Otvorio sam vrata i uzviknuo: — Napolje! U sobi je bilo desetak oficira mojih najblizih saradnika. Oni su bili spremni da pristupe izbacivanju. Kada su to osetili i videli, clanovi pomenute delegacije pokupili su se i gundjajucT izasli iz moje sobe. Ovo su samo dva od mnogobrojnih detalja u nasim zaostrenim unutrasnjim odnosima. Pored toga, i jedna i druga strana jos iz Strija su se pripremale za fizicki obracun! Po sobama i jedne i druge strane postojao je citav arsenal raznog hladnog oruzja. Dolaskom u for Kronprinc i spustanjem u slabo osvetljene, podzemne forovske katakombe, opsta borbena situacija bila je zaostrena —
153
— do m aksimuma! Sobe su bile pune raznih borackih rekvizita: noge od polomljenih stolica i kreveta, daske iz kreveta, iscupane gvozdene stangle i sipke iz forovskih zidina itd. Sve se to čuvalo pod slamnjačama, patosima, u kuferima itsl. — za dati momenat. Ovakvo stanje nije se moglo vise podnositi. Nesto se moralo preduzeti. Iz te situacije proizasla je i moja naredba Br. 2 od 27. januara 1944. 3. — Duhovno i moralno stanje u logoru
U ovoj tacki govori se o postavljanju zivota i rada u logoru na pravila, propise i naredjenja Jugoslovenske vojske. Znao sam da je to vrlo tesko, gotovo nemoguce sprovesti! Ali u duhu osnovnih nacela, da se podigne sruseni duh, moral i disciplina, moralo se pristupiti primeni ostrih vojnickih mera i sredstava. Komunisticka grupa nije vise licila na vojnike! Ona, sta vise, nije licila ni na Ijude! Iscepani, dronjavi, drljavi, prljavi, neumiveni, neosisani, neobrijani, gologlavi, i nezakopcani, ostavljali su vrlo tezak i mucan utisak! Cesto su izlazili u stroj u gacama — ogrnuti samo cebadima! Neuredno su izla zili u stroj i namerno se skrivali po sobama, klozetima i forskim katakombama! Ovo je od Nemaca zahtevalo dugotrajno traganje i pretraziva nje fora. I, umesto, da se zbor zavrsi u roku od 10 do 15 minuta, on je cesto tra jao po 1 — pa i vise casoval Pored ovoga Nemci su nas i kolektivno kazn jevali — izvanrednim zborovima. U toku dana mi smo obicno imali dva do tri zbora. Za kaznu Nemci su umeli da nam prirede i po pet do sest zborova dnevno. Pored ovoga, Nemci su nam zbog ovakvih i slicnih kom unistickih ispada prired jivali i mnogo ostrije kazne kao npr. „Mars berajt"! To je znacilo, da ceo logor, zg
154 1 do 2 casa, bude spreman za pokret! Moze se zamisliti lom i haos, koji su tom prilikom nastajali u logoru. A kada je sve bilo gotovo i Ijudstvo, sa stvarim a — postro jeno, Nemci su davali „voljno"! Sve smo to morali da trpimo i podnosimo zbog nevaspitane komunisticke rulje! Njihov „logorski aktiv", pridzavajuđ se one njihove uobicajene izreke ,,sto gore — to bolje", izgleda, da je masi, u tom smilsu, i izdavao potrebna uputstva i naredjenja. Mi smo brzo shvatili sta znaci ovaj nemacki „Mars berajt"! Zbog toga smo docnije u stroj izlazili sa ponekim, malim kuferčetom, ili denjkom. Ali su to i Nemci zapazili. Dok smo mi stajali ustroju, oni su zasli po sobama, uzimali stvari i odnosili. Posle je trebalo da prodje po nekoliko nedelja dok su Nemci povratili stvari sopstvenicima! 4. — Moj adjutant. Njegovo drzanje, vladanje i ponasanje
Ovom tackom odredio sam adjutanta, koji je uisto vreme trebao da bude i tumac. Cl. 43 Zenevske konven^ cije ne predvidja adjutanta, vec samo tumaca. U duhi> osnovno donete odluke, da se zivot i rad u logoru postavi na cisto vojnicku osnovu, hamena ove tacke podpuno je jasna. Ko mentar nije potreban. Odredjenog adjutan* ta majora g. Ogorelca, posle nedelju dana morao sam da smenim, jer nije hteo, ili nije smeo, da izlazi na „komandni most"! fzgleda da, zbog kukavicluka, nije mogao da podnosi dreku i urla nje kom unisticke rulje — dole u rovu! Stalno je ostajao u forovskom holu, dozvoljavajuci da se na mene izlije sav bes komunisticke rulje. Na njegovo mesto odredio sam vazduhoplovnog pporucnika g. Aleksandra Lazarevica. Ovde moram da kazem, da je g. Lazarevic poverenu mu duznost vrsio savesno i (jio je sicjuran izyrsi|§c svih primljenih naredjenja. ZaW
155
je od komunisticke ru lje pocastvovan nazivom „dandarcic"! 5. „Naredba br. 2. — konvecija sam ja "
Ovom tackom naredbe zabranio sam , da ma ko, u logoru, moze da tumaci i sprovodi odredbe Zenevske konvencije — sem mene. Ovo je bila najvaznija tacka naredbe, a za komuniste predstavljala je glogov kolac — njihovoj moci. Njom sam jednim potezom pera sru-
sio komunisticke materijalne izvore i, uglavnom, onemogucio dalje vodjenje uspesne propagande! U toku od skoro dve i po godine, a blagodareci slabosti, popustljivosti i neshvatanju duznosti od strane naseg najviseg staresinskog kadra, komunisti su uspeli, da zloupotrebom i pogresnim tumacenjem cl. 43. Zenevske konvencije — — zare i pale po nasim oficirskim zarobljenickim logorima i da sprovode svoju rusilacku i razornu ideologiju.
Taj famozni cl. 43. Zenevske konvencije glasi: Cl. 43. U svakom mestu gde se budu nalazili ratni zarobljenici, isti ce biti ovlasceni da odrede poverenike sa zadatkom, da budu njihovi predstavnici kod vojnih vlasti i kod sila zastitnica. To odredjivanje podlezace odobrenju vojnih vlasti. Poverenici imace duznost da primaju i rasporedjuju kolektivne posiljke. Tako isto ako bi zarobljenici odlucili, da izmedju sebe organizuju jedan sistem uzajamnog podpomaganja, to organizovanje padalo bi u nadleznost poveenika. Sdruge strane ovi ce moci olaksati njihovu vezu sa drustvom za pomoc pomenutim u cl. 78. U logorima oficira i njima ravnih, oficir, ratni zarobIjenik najstariji u najvecem cinu bice priznat kao posrednik izmedju logorskih vlasti i zarobtjenih oficira, ili njma ravnih, U tu syrhu on ce mocj odfediti jednog zaroblje-
156
nog oficira, da bi mu pomagao kao tumac u toku konferencija sa logorskim vlastima".
Kogod ume da cita, i hoce da udje u duh i slovo gornjeg clana, kao i u sustinu naseg zivota po logorima, jasno moze utvrditi, da oficirski logori ne podleiu sistemu poverenika. Oni, koji su 1929., pisali „Zenevsku konvencilju", imali su savrseno jasne poglede i predstave sta ce se desavati u ratu. Predvidjeni „poverenicki sistem", po vojnickim logorima, bio je sasvim na svome mestu. U te logore upucivani su, prosti vojnici, koji su kao nepismeni, ili slabo pismeni, a nepoznavajuci strane jezike, imali apsolutnu potrebu da se naslone na nekoga inteligentnog i pametnog svog coveka, koji bi ih zastupao pred
silom, koja ih drzi u zarobljenistvu. I to su bili ti pove-renici, koje je birao svaki v ojn icki logor — za svoje potrebe. U oficirskim logorima ta potreba apsolutno nije postojala! Najstariji oficir, po cinu i rangu, sasvim normal-
no predvidjen je za staresinu logora. I to je bilo u duhu opste discipline i subordinacije koje postoje u svim vojskama. Jedino, sto pisci konvencije, tada nisu bili u mogucnosti da predvide jeste, situacija, da se u jednom i istom logoru, u oficirskoj grupi, jedne i iste nacije, moze izvrsiti i takva deoba na idejno — politickom planu, ko ja ce te dve grupe dovesti u otvoreni neprijateljski sukob, a time porusiti sve osnove duha, morala, discpline i subordinacije!
Cl. 43. Zenevske konvencije zarobljenicki logori jasno su podvofeni. U jednu grupu dolaze „oficirski logori i njima ravnim. A u drugu svi ostali. Ovom tackom izmdju brojke „78" i rečenice ,,U logorima oficira"... kao i novim stavom kojim pocinje ovo izlgaanje, ta je deoba jasno izvrsena. Za svakog umnog coveka jasno je, da „vojnicki" i „oficirski" logori — nemaju nikakve vezel Na ovim odredbama ja sam bazirao celokupnu svoju akcju da ko-
157 munistickoj rulji izbijem iz ruku sve pogodnosti koje su proisticale iz „poverenickog sistema". A te pogodnosti nisu bile male ni beznacajne! „Sistem poverenika" davao je ko munistickoj grupi sledeca preimucstva i mogucnosti: a — Odrzavanje veze sa inostran stvom i Medjunarodnim Crvenim krstom; b — celokupna paketna sluzba bila je u rukama poverenika. Oni su primali i delili pakete kako iz inostranstva, tako isto i iz otadzbine. A to je za njih bio Eldorado sa sirokom upotrebom svih mogucih malverzacjia. I to su oni iskoriscavali u najsirim mogucim razmerama. Iz deia mnogih komunistickh pisaca, jasno se vidi, kakve su sve malverzacije vrsili, a narocito kako su i cime podkupljivali nize logorske sluzbenike. Sve smo mi to znali! Ali u rezimu „biranih poverenika" bili smo nemocni da tom razornom radu stanemo na put; v — Organizacija i sprovodjen je celokupnog idejno — politickog i kulturn o — prosvetnog zivota i rada u logoru. g — Ishrana zarob ljenika isla je preko poverenika. Oni su primali i vrsili svu deobu artikala za ishranu. Ovo im je pruzalo mogucnost da, preko nizeg nemackog osoblja u logoru, rade na poboljsanju ishrane svoje grupe (kupovinom, zamenom itsl.); d — direktna pismena i usmena veza sa logorskim vlastima i logorskim službenicima; dj — razne nabavke za logorsku kantinu ; e — prik up ljan je prljavog r ub lja, njegovo odnosenje u varos na pranje i vracanje cistog u logor; z — celokupna pismonosna sluzba bila je u rukama povereriika. Kao i „paketsajni". Porodice nisu mogle da tjam posalju paket, ako im mi nismo dostavili taj „paketsajn". A njih su delili komunisti! Svi napred navedeni poslovi bili su u vezi sa cestim izlascima iz logra — u varos radi prijema paketa na ze-
158 leznickim stanicama, odnosenja i donosenja rublja, predaje i prijema poste, nabavke raznih kantinskih artikala itd. Sve ovo pruzalo je izvesne mogucnosti za razne nabavke, hvatanje i odzavanje veze sa spoljnim svetom itd. Sve te pogodnosti komunisti su surevnjivo cuvali, stitili i odsudno branili. Blagodareci popustljivosti i nesnalazIjivosti naseg najviseg staresinskog kadra, komunisti su uspevali da odrze i do maksim uma zloupotrebe „poverenicki sistem"! Cak i u onim oficirskim logorima, u ko jima su po „Zenevskoj konvenciji" postojali „najstariji oficiri", komunisti su uspevali da nametnu i odrze svoje „poverenike". U ovim slucajevima „najstariji oficiri" bili su samo firme i fasade, dok su ceo posao obavljali i logor vodili i dalje komunlsti — preko poverenika. „Poverenicki sistem" Nemci su upocetku, tolerirali, pa cak i podrzavaii. Njima je islo u racun da se po zarobljenickim logorima rusi duh i disciplina, a time unosi haos i nered. Nije moguce predpostaviti da Nemci nisu poznavali slovo i duh Zenevske konvencije! U ovo sam sfe uverio prilikom vodjenih razgovora sa nemackim komandantom logora. Upocetku je zatezao i branio „poverenicki sistem". Kada sam mu analizirao „poverenicki sistem" i cl. 43. Zenevske konvencije i kada sam nacelo i princip komandovanja postavio kao „condicio sine qua non" za prijem duznosti, vrlo je brzo prihvatio i usvojio sva mo ja tumacenja. Ali kada su oni, koje je to pitan je trebalo najvise da interesuje, a to su „najstariji oficiri", cutke pre|azili preko njega i iz slabosti i oportunizma dozvoljava li, da komunisti v rslja ju po logorima — onda nije nikakvo cudo sto su i Nemci cutke prelazil preko tog zivotnog pitanja unutrasnjeg reda i poredka po nasim oficirskim zarobljenickim logorima. Ali kad su Nemci uvideli, da je ovakav postupak — — noz sa dve ostrice i da ru lja i gomila pocinie da uzima maha, bilo irn je jasno, sta su uradili! Ovo u toliko pre, sto
m
su Nemci po prevashodstvu i na prvom mestu, biii vojnici — pa onda sve drugo. Ukoliko ja poznajem Nemce, oni su samo zeleli, da vide snagu duha, dobre volje i sposposobnosti za prijem odgovornosti i bili su spremni, ds oficirske logore stave pod podpuno vojnicki rezim. Ovo im je u podpunosti dozvoljavao cl. 43. „Zenevske konvencije". Pored raznovrsnog tumacenja ovog clana, Nemci su uvek mogli da se pokriju onom recenicom iz cl. 43. koja glasi „Odredjivanje poverenika podlezace odobrenju vojnih vlasti". Po diskrecion om pravu Nemci su uvek mogli da ne odobre izbor komunistickih poverenika. Ali je zato trebalo da neko jasno i glasno, „rusioce drzave" nazove pravim imenom. To su trebali da ucine najstariji oficiri. Pokušaj, u ovom smislu, od strane djenerala Popadica bedno je propao, sa jedne strane sto sam djeneral Popadic, nije imao snage duha i licne spremnosti da se snadje u ovako teskoj situaciji, a sa druge strane, sto ni je iskren o i svestrano podpomognut od strane ostalih svo jih drugova — uglavnom djenerala. Napred izlozenim ne- mislim da kazem, da Nemci nisu imali na raspolozenju i druga sredstva, da komunisticku gomilu dovedu u red. Imali sul Ali' Nemci su se uglavnom pridzavali Zenevske konvencije i nisu bili radi da, prema zarobljenicima, primenjuju nikakve represivne mere. Kako se drzao, vladao i ponasao nas najvisi staresinski kadar podrobnije sam izlozio u „Uvodnim rasmatranjima".
Na osnovi prednjih izlaganja jedno je jasno: ono, sto sam ja uradio i postigao, januara 1944., sa mnogo manje napora i rada mogao je i trebao da uradi svaki nas najstariji oficir — jos 1941. Onda bi situacija u nasim oficirskim zarobljenickim logorima bila sasvim drugcija.
160
6. — Zabrana da komunisti vode ma kakve akcije sa politickim tendencijama
Ovom tackom naredbe zabranio sam vodjenje ma kakve akcije sa politickom tendencijom. U duhu osnovnih nacela nase vo jske, koja su zabranjivala vodjenje ma kakve partiske politike, morao sam da zabranim javnu podeiu na politicke pokrete, organizacije, partije itd. Komunisti su vec bili, u unutrasnji logorski zivot, uneli zabunu, pometnju i haos. Dozvoliti i dalje ovakvo stanje, znacilo je ici na ruku komunistima. Od ovakvog haotičnog stanja oni su izvlačili najviše koristi. Samo se po sebi razume, da nisam zabranio vodjen je srpsko — nacionalne politike. Nacionalno — politicko vaspitanje u nasoj vojsci bilo je dozvoljeno. Uostalom cela tac. 6 podpuno je jasna. Dalji komentar — nepotreban. 7. — Organizacija i formacija Ijudstva u podpuno vojničkom duhu
Ova tacka naredbe predvidja podpunu vojnicku organizaciju i form aciju celokupnog oficirskog ijudstva u Oflag 65 B for Kro nprinc. Ova je organ izacija u podpunosti izvedena, na osnovu Instruk cije Str. Pov. B r. 401 /4 3. Pocev od tro jki i desetina — do staba brigade — sve je bilo predvidjeno i uredjeno. Svaka jedinica i svaki covek znao je svoj zadatak i svoje mesto u momentu prskanja zica. Ovako formirana brigada, na prvom mestu, trebala je da posluzi kao rezervoar staresinskog kadra za formiranje borackih jedinica, od Ijudstva iz nasih raznih vojnickih iogora. Po potrebi, ona se mogla upotrebiti i kao samostalna borbena jedinica.
161
6. — Ukidanje i zabrana svakog politickog i propagandnog rada komunistickom Kulturno — prosvetnom odboru
I ova je tacka bila izvanredno vazna i interesantna. Ostvarivsi „poverenicki sistem", komunisti su, osim komandno — admistrativnog i materijalnog upravljanja logorima, stavili pod svoj puni uticaj celokupno duhovno, moralno i intelektualno rukovodjenje po oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj.
Na ovaj nacin oni su — preko: predavanja, pozorista, pesme, muzike, igre, zidnih novina itd., podpuno slobodno i sa uspehom sirili komunisticke ideje i pridobijali — narocito mladji staresinski kadar. Izbiti im iz ruku ovaj propagandno — agitacioni instrum enat znacilo je, uciniti ih podpuno neskodljivim i bezopasnm. Ovom tackom naredbe zabranio sam i ukinuo svaki dalji rad komunistickog Ku lturno — prosvetnog odbora. Nema potrebe da izlazem taj razorni rad. Njega su izneli i detaljno opisali mnogi komunisticki pisci u svojim delima. Jedan od tih dokumenata sa iznetim ideolosko — politickim ciljevim a izlozio sam u odeljku V — dokumenat Br. 2. — Strijska deklaracja. Svakako, da je i naconalno — vojnicka grupa pokusavala da dejstvuje ideoloski i pOliticki. Pratio sam i ocenjivao rad i jedne i druge grupe. Posecivao sam razne svecanosti i proslave, koje su, povremeno priredjivale obe grupe. Nazalost moram da kazem, da je komunisticka grupa bila na visem nivo-u, kako u cisto umetnickom, tako isto i u naucno — politickom smislu! Onda mi je postalo jasno, da se sa komunistima u ovim oblastima duha i znanja ne mozemo boriti. Tada sam uvideo i doneo odluku, da se njihova razorna akcija moze zapreciti — samo silom.
162
9. — Organizacija unutrasnje sluzbe i sluzba snabdevanja
Ova tacka predvidja organizaciju celokupne unutrasnje sluzbe, kao i snabdevanje. Ovo pitanje regulisao sam n T O j o m naredbom Br. 3 od 30. januara 1944. Ja ovde ne mogu da iznesem poimenicno ceo sastav svih funkcionera i komisija. Ali istorije radi i radi secanja na ove izvanredne Ijude, iznecu samo imena najvaznijih funkcionera. a — Komandant — potpisati; b. — adjutant ppukovnik Radivoje Lucic; v — Nacelnik staba djeneralstabni major Vlastimir Vukcevic; g — komandant 1. bataljona m ajor V as ilije Milovic; d — komandant 2. bataljona pesad. m ajor Dobrosav Krstic; dj — O rdonansi — kapetani: intendantski Budimir Reljic, pesadiski Velimir Avejic i Dragoljub Ivanovic i vazduhoplovni porucnik Aleksandar Magazinovic; e — predsednik kultu rno — prosvetnog odbora rez. pesad. kapetan Dobrivoje Trifunovic (Dobrica) — — novinar; z — predsednik k om isije za odrzavanje veze sa inostranstvom i Medjunarodnim Crvenim krstom rez. porucn ik Dr. Dusan Jovanovic — profesor; z — predsednik ko misije za prijem i podelu paketa iz inostranstva i otadzbine zandarm. kapetan Dusan Sedlar; i — predsednik za prijem i podelu celokupne poste konjicki major Miroslav Grujic; j — predsednik kom isije za ishranu pes. kapetan Jovan Bader;
163 k — predsednik komisije za rukovanje cistim i prljavim rubljem i za nabavku kantinskih artikala rez. konjic. porucnik Vojin Tomic — sudija. Od svih ovih komisija najvaznija j najinteresantnja je biia — Komisija za prijem i pdelu paketa iz inostran-, stva i otadzbine. U ono doba ovi paketi predstavljali su
jedino i pravo bogatstvo koje nam je stajalo na raspolozenju, kako za poboljsanje ishrane, tako isto i narocito, za hvattanje veze i podmicivanje nemackog nizeg sluzbenog osoblja. Komunisti su ovo podpuno i siroko iskoriscavali. U tom pogledu, a iz napred iznetih razloga, dugo vremena su bili u preimucstvu! Ove njihove malverzacije opsirno su i podrobno opisali svi komunisticki pisci, ko ji su obradjival terrne iz zarobljenistva. Kako su oni gazdovali jasno se vdi iz cinjenica da, pri predaji duznosti komunisticki poverenik ppukovnik J evta J ovanovic nije mogao da opravda 350 Care americkih paketa. A kada se zna, da su ovi paketi, u ono doba,
pedstavljali vrednost od oko 2000 rajhsmaraka — po paketu, onda je jasno zasto su komunisti uspevali da ostvaruju svoje ciljeve. Ovih ...50 Care paketa otisli su na podmicicanje, poklone ruskim vojnicima — ordonansima, priredjivanje raznih cascenja „logorskog aktiva", kao i priredjivanje raznih komunistickih svecanosti (proslava godisnjice ruske revolucije, proslava formiranje Avnoja, proslava unapredjenje Broza u cin marsala itd.). 10. — Administracija da se uredi i vodi samo po nadleznosti
J asna je ova tacka naredbe. Njom sam hteo da komunistima zaprecim svaku dalju vezu sa nemackom komandom logora, a narocito sa nemackim nizim sluzbenicima u logoru. Ovu vezu komunist su siroko koris tili za razne nabavke, kao i za vezu sa sp^ljnim sve-
164
tom. Licni odnos komunista sa Nemcima stavio sam pod strogu kontrolu. Nemacki komandant logora obecao je, da njegova komanda nece vise primati neposredno dostavljana akta, ili pisma. Isto tako niko nece biti licno priman u nemacku komandu logora — sem mene, ili mojih organa. Ovim sam komunistima oduzeo svaku mogucnost opstenja sa Nemcima, a samim tim i sa spoljnim svetom. 11. — Licni odnos oficira
Ovom tackom hteo sam da, u granicama mogucnosti, podignem vec sruseni duh, moral i disciplinu. Znao sam da ce ici vrlo tesko. U tom> pogledu stanje je bilo ocajno, jer su i uzroci, koji su razorno dejstvovali bili vrlo snazni, slozeni i duboki. Ipak, uspeha je bilo. I ako sa naporom i polako, logor Oflag 65-for Kronprinc — Strasburg, sredinom 1944., nije ni licio na onu razularenu rulju, kakav je bio u pocetku 1944. 12. — Odnos komunista prema ruskim vojnicima — ordonansima u fogoru
U Sraiag 325 — S trij, kao i u Oflag 65 B for Kronprinc — Strasburg, Nemci su, za unutrasnju logorsku sluzbu, doveli oko 100 ruskih zarobljenika. Stvarno to nisu bili pravi Rusi. Od svih pravih Rusa bilo je desetak, a svi ostali bili su:Turkestanci, Kirgizi, Kazakstanci, Beksirci Ttd. Sve vrste mongolske rase iz Sredjne Azije! Dok su komunisti, preko poverenika, imali vlast u logoru, ovi ruski ordonansi mazeni su i cuvani na sve moguce nacine! Oni su bili prava gospoda, a nasi oficiri njihovi ordonansi! Pored ovoga, „logorski aktiv" doneo je odluku, da se i njima izda-
165 ju Care paketi — dobijeni iz Amerike! Sva moja nasto janja, da se prekine sa ovom zlouptrebom i objasnjenja, da SSSR uopste nije podpisao „Zenevsku konvenciju" i nije clan Medjunarodnog Crvenog krsta — nisu pomogli! Predlagao sam, da se za ruske ordonanse, vrsi prikupljanje dobrovoljnih priloga. Ni to nije usvojeno! Eto, tu su otisli onih 350 Care paketa, koji nedostatak, komunisticki poverenik ppukovnik J efta J ovanovic — nikako nije mogao da opravda! Poslednjih meseci, licni odnosi nasih oficira — komunisficke grupe, sa ruskim vojnicima — ordonansima presli su granicu svega dozvoIjenog! P relazili su u bolesne psiho — patoloske odnose! Te odnose normalan covek nije mogao da podnese. Oni su skrnavli cast, ugled i ponos nasih oficira. Obilazeci sobe u foru, vrlo sam cesto nailazio na nase mlade oficire, kako leze u krevetu sa ovim drljavim i prIjavim ruskim „govedima"! Za glavu ne mogu da tvrdim, da je dolaziio do protiv — prirodnog bluda, ali stav i drzanje tih nasih oficira bili su takvi, da se takav zakljucak nametao sam po sebi! DaRle cilj ove tacke u naredbi
bio je, da se spreci i prekine taj bolesni odnos. 13. — Poslednje tacke ove naredbe jasno dokazuju, da je moja komanda Oflag. 65 B for Kronprinc — Srasburg prema komunistima postupala samo u duhu nasih pravila i propisa
Mnogi, gotovo svi komunisticki pisci, kroz svoja dela T na bezbroj mesta tendenciozno i zlonamerno navode podpuno lazne cinjenice, kako su oficiri nacionalno — vojnicke grupe, odrzavali tesnu vezu sa nemackim logorskim vlastima i stalno denuncirali, lazno optuzivali i panjkali oficire komuni?-
166 ticke grupe. Dalje, da su Nemci na osnovu tih denuncijacija, preduzimali represivne mere protiv pripadnika komunisticke grupe! Iz citiranih tacaka moje naredbe Br. 2, jasno se vidi, da su svi navodi u tom smislu — neistiniti. Uvek sam istupao vojnicki, otvoreno, casno, posteno i viteski. Nikoga se nisam plasio, niti od koga zazirao. A oportunizam i konjukturizam — bili su daleko od mojih uverenja i shvatanja. Navedenim tackama moje naredbe Br. 2 jasno, glasno i tacno predvidjeno je, sta ceka svakog onoga, koji se ne pokorava izdatim naredjenjima i zapovestima. Na ovaj nacin ja sam ukratko prokomentarisao mo ju naredbu Br. 2 za 27. januar 1944. Mislim đa ce se iz ovih komentara, jasno izliti moje rukovodne ideje za borbu sa komunistima, a isto tako i ostro ocrtati duhovno — moralno stanje Ijudstva po nasim oficirskim zarobIjenickim logorima u Nemackoj.
167
VI — NEKOLIKO INTERESANTNIH I ZANIMUIVIH EPIZODA IZ RAZNIH OFICIRSKIH ZAROBLJ ENICKIH B. K. LOGORA U NEMACKOJ
Dugo sam se kolebao i razmisljao, da li da se upustim, ma i u najkrace, izlaganje mnogobrojnih, a znacajnih zivotnih epizoda, koje smo dozivljavali u toku zarobIjenickog zivota. Bojim se da nasi danasnji citaoci ne kazu: „Sta iupa ova matora budala"?! (Ovaj epitet cesto sam cuo, ili mi je dostavljen od mojih protivnika). ,,Koga danas mogu da interesuju dogadjaji, koji su se, pre 20 godina, desavali u nemackom zarobljenistvu"?!
Proucivsi dobro ovo pitanje, dosao sam do zakljucka, da, u najkracim potezima, treba da izlozim i te nase zivotne epizode. One sacinjavaju srz naseg zarobljenickog zivota i daju podatke za izucavanje i procenu uslova i prilika, pod kojima se razvijao i vodio nas zivot u nemackom zarobljenistvu! Bez njih ovo izlaganje, bilo bi sturo i prazno — skoro kao dobro oglodana koska! Ako ko nalazi da ove epizode nisu znacajne i potrebne — slobodno neka ih preskoci. Napominjem, da je pisac licno ucestvovao u svim trm zbivanjima bilo kao izvrsilac, bilo kao organizator. 1. — Logor X III B — Nirnberg
24. marta 1942.!...Oko 8 casova pre podne, posle cetvorodnevnog putovanja, od 20. do 24. marta 1942., stigli smo na zeleznicku stanicu Nirnberg. Zbog prenatrpanih kupea put je bio tezaR i naporan! Nas 11 oficira Nemci su strpali u dva kupea — zajedno sa stvarima! P
168 — kao sprovodnik. O nekom lezanju i spavanju nije moglo biti ni reci! Na smenu smo lezali na patosu, iii u vagonskim mrezama za stvari!
J utro je bilo sveze, ali vedro i puno sunca. Stojeci na peronu i ocekujuci da nam se istovare stvari, pukovvnik Svetislav Krejakovic uzviknuo je: ,,Ah Drazo Mihailovicu, miluli ti majku, da tebe nije bilo ja bih sada lepo sedeo kod kuce"! Na to sam mu ja stavio ostru pri-
medbu, da je to kukavicki i gest nedostojan casnog vojnika. 'Sili smo u borbi sa neprijateljem, pretrpeli neuspeh i sada ima da snosimo posledice! On mi je jos ostrije odgovorio, da je Draza kriv sto se on danas nalazi u Nirnbergu — a ne kod svoje kuce! I drugi su stupili u prepirku. Razvila se ostra diskusija. Ko zna kako bi se ova diskusija zavrsila, da nas Nemci, posto su stvari bi!e istovarene — ne kretose u logor. Od tada sam ja, kao i vecina oficira, koji su tada dovedeni u !ogor, prekinuli svaku vezu sa pukovnikom Krejakovicem. Od tada pa sve do 1943. — do dolaska u S trij, on je bio kao pro^ kazen i okuzen. Po dolasku u S trij; on je otvoreno presao u komunisticku grupu! Sa njim je prisao komunistima i ppukovnik P aljic. Sada je nasa grupa spala na devet oficira. Tako okupljeni i cvrsto povezani ostali smo sve — do oslobodjenja. Posle jednog sata kretanja, preko nekih cistina i utrina, stigli smo pred Komandaturu Oflag X II B -N irn berg. Ona se sastojala od nekoliko baraka, koje su bile izvan logorskih zica. Ispred baraka pruzala se visoka i siroka zicana prepreka, sa mestimicnim strazarskim kulama. Sada je nastala uobicajena logorska procedura: !icni pretres, pretres stvari i oduzimanje istih. Osobitu su paznju obracali na novac. Narocito na zlato. Pored pazIjivog i detaljnog pretresa, uspeo sam da u logor une-
169 šem 6 napoleona, koji su bili usiveni u fatelin od sinjela. Posle toga izdali su nam zarobljenicke brojeve. Aluminijumske plocice — sa urezanim zarobljenickim broiem. Secam se. Moj broj bio je 7731. Za vreme toga rada sa one druge strane zicane prepreke, nagomilale su se stotine i stotine nasih oficira — zarobljenika! Nastali su dovikivanje i razgovor — preko zica. Posmatrali su nas kao da smo nesto izvanredno znacajno i interesantno! Cela procedura prijema trajala je oko dva sata. Potom se otvorila ogromna logorska kapija i mi smo usli u logor. U logor smo upali — kao granata iz topa. Mi smo bili prva grupa oficira, koji su dovedeni iz otadzbine u Nirnberg — po liniji D M. Moze se zamisliti kako su nas ti nasi Ijudi posmatrali i is pitivali!? Bilo je govora o svemu i svacemu. Najvise o situaciji u otadzbini. Mi smo se i ranije, a i za vreme puta dogovorili, kakav cemo stav da zauzmemo i sta da kazemo nasim Ijudima! Dogovorili smo se: da se do maksimuma, u pozitivnom smislu, potencira stav pukovnika Mihailovica i veiica njegova borba, a da se svom snagom napada spreg Nedic — Ljotic, kao izdajnici i u sluzbi neprijatelja. To je bila glavna ideja. Ona s« imala razradjivati prema sposobnosti izlagaca.
Nas su smestili, u koliko se secam, u poslednji blok logora X ili XI — na juznoj ivici logora. Kad smo mi dovedeni u Oflag X III B-N irnberg, njegovo brojno stanje bilo je oko 8000 jugslovenskih oficira. Od toga broja oko 98 procenata cistih Srba. Ovaj logor bio je izgradjen jos za vreme mira. On je bio namenjen za smestaj clanova nacionalsocijalisticke stranke, koji su, svake godine, u oktobru mesecu, odrzavali kongres u Nirnbergu. Bio je dobro snabdeven vodovodnom mrezom, potrebnim kuhinjama i ostalim logorskim instalacijama. Barake su bile drvene. U svaku od njih mog-
170
io se smestiti oko 100 Ijudi. Kazu, da se u njega, na ponekoliko dana, za vreme kongresa, smestalo 40.000 do 50.000 Ijudi! Kada smo mi stigli, opsta situacija, u duhovno — — moralnom smislu — bila je ocajna! Svi obziri uvazenja i postovanja — bili su pali! Djenerali su se bili povukli u svoje barake! Visi staresinski kadar — takodje! Po logoru su vrsljali mladji i najmladji! U takvoj situaci ji nas devetorica bili smo tr. razneti na sve strane! Svi su nas zvali! P rosto nismo znali — gde cemo pre! J a licno gledao sam da uhvatim vezu i da situaciju izlozim nekome od starijih i borbenijih djenerala, onako kakva sam uputstva, pre polaska, dobio od pukovnika Mihailovica. Nirnberska deklaracija bila je na umoru! Nje su se odricali i sami njeni tvorci! Samo se po sebi razume, da smo mi bili ogorceni protivnici te deklaracije.
Preko kapetana Urosevica dosao sam u vezu sa ppukovnikm Ristom Petrovicem, majorom Nikolom Kosicem i kapetanom Milovanom Mojicem. Posle razgovora od nekoliko dana i svih mojih objasnjenja situacije u otadzbini, doneta je odluka, da se ja sastanem sa djeneralom Dimitrijem Zivkovicem, da mu izlozim situaciju i da mu dam sugestije sta i kako treba raditi. Licno prema djeneralu Zivkovicu nisam gajio narocte simpatije i uvazenje. Znao sam, da je jedan od najmladjih armiskih djenerala, pa sam racunao i da je najborbeniji. Pored ovoga znao sam da, medju mladjim ofciram, ima veliki broj postovalaca, koji su ranije bili njegovi djaci. Prevario sam se! Sastanak, po prednjem dogovoru odrzan je oko 20. aprla 1942. Cini mi se u jednoj baraci bloka V II. Sastanku su prisustvovali: djeneral Zivkovic, ja, ppukovnici Rista Petrovic i Radivoje Lucic, major Nikola Kosic i kapetani Milovan Mojic i Brativoje Urosevic. Kada smo posedali, ja sam odmah presao na stvar. P rvo sam djeneralu Zivkovicu pokazao jedno malo ov-
171 lascenje, koje sam, od djenerala Mihailovica, dobio pred polazak u zarobljenistvo. Potom sam ga upitao: da li mu je poznato, da je pukovnik Mihailovic sada diviziski djeneral i da je postavljen za Ministra Vojske i momarice — u otadzbini? Odgovorio mi je: da je nesto procitao u nemackoj stampi, a nesto je, njemu podpuno nejasno, dobio iz Londona. P otvrdio sam mu te vesti i odmah ga upitao: da li priznaje djenerala Mihailovica za svoga predpostavljenog i da li je spreman da prima i izvsava njegova naredjenja. P rimetio sam, da je pitanje za djenerala Zivkovica bilo vrlo nezgodno i neprijatno! Uostalom, kao sto je pojava djenerala Mihailovica bila nezgodna i neprijatna — bar za vecinu djenerala. Posle kraceg razmisljanja odgovorio je: da je spreman da prima i izvrsava naredjenja dobijena od djenerala Mihailovica, u koliko ne bude iz Londona, drukcije naredjeno.
Odmah sam presao na stvar. Uglavnom, izlozio sam mu odredbe koje su docnije izlivene u Instrukciju Str. Pov. Br. 401 /43. Ove su mi odredbe bile poznate, jer se o njima dugo diskutovalo na Ravnoj gori. P itao sam ga, da li je spreman da, mimo odredaba Zenevske konvencije, primi duznost komandanta logora Oflag X III B —Nirnberg, a ja se primam duznosti Nacelnika staba te komande?
Posle duzeg razmisljanja djeneral Zivkovic razvio je je temu: kako je vrlo nezgodno, a i opasno, u sadasnjoj situaciji, preduzimati organizaciju u izlozenom smis lu. U logoru vec postoje razna udruzenja: Toplicana, Uzicana, Kragujevcana, Timocana itd., te bi se preko tih udruzenja moglo nesto pokusati u predlozenom smislu! Odgovorio sam djeneralu Zivkovicu: da ta i takva udrzenja apsolutno nisu sposobna da na sebe prime i sprovedu ulogu organizatora jedne ovako znacajne i tajne komande. Mene djeneral Mihailovic nije ovlastio, da
u logorima stvaram neka „pevacka, dobrotvorna, soci jalna" itd. drustva, vec vojnicki uredjenu i cvrsto komandovanu orgamzaciju! Posle poduze diskusije po ovom problemu, osetio sam da djeneral Zivkovic nije spreman, a ni sposoban, da na sebe primi ovako delikatnu duznost i odgovornost!
Za vreme ove diskusije svi prisutni — cutali su. Na kraju djeneral Zivkovic trazio je nekoliko dana, da se razmisli i da bolje prouci ovo pitanje. Obavestice me o donetoj odluci. Dogovorili smo se, da se sledeci sastanak odrzi najdalje — do 30. aprila 1942.
Posle ovoga sastanka nikad se vise nismo sastali! Uglavnom zbog oklevanja i neodlucnosti djenerala Zivkovica. Pored ovoga, vec posle nekoliko dana, po logoru su vec poceli da kruze glasovi, kako ce jedna grupa, od oko 800 oficira, biti uskoro prebacena iz Nirnberga u Osnabrik! Verovatno je i to uticalo, da se ne odrzi zakazani sastanak. Bas nekako pred konac aprila u Nirnberg je, iz Srbije, doveden major J ezdimir Dangic, a sa njim zajedno i njegov adjutant 'kapetan Borivoje J ovanovic. Oni nisu uvodjeni u logor, vec su zadrzani u logorskoj bolnici — izvan logorskih zica. Sa njima smo se sastali tek kad smo dosli u Libek. Pri kraju aprilal942., kroz logor je prostrujala vest, da su iz Srbije stigli neki artikli za ishranu i da je to poklon srpske vlade zarobljenicima! Od ovoga ,,Zbor"je napravio snaznu propagandnu parolu, kako je tim posiljkama Nedic spasao sigurne smrti hiljadama zarobljenika!! Sve je to bila lazna propaganda! Vec u to doba po-
celi su da stizu individualni paketi iz otadzbine, a tako isto i paketi Medjunarodnog Crvenog krsta! To su bili paketi koji su spasli zarobljenike — a ne Nedicevi paketi. Uostalom, ukoliko se secam, to i nisu bili individualni paketi, vec otvorena vagonska roba, koja se uglav-
173
nom sastojala iz: pasulja, slanine, suvih sljiva, i nesto jabuka, crnog luka i paprike. Ovu su robu sami zarobIjenici pakovali u pakete i tek su onda deljeni zarobljenicima. U vezi sa tim paketima moja grupa imala je jedan sastanak, na kome je, po predlogu pukovnika Trisica — doneta odluka: da se ti paketi ne primaju, posto su poslati od strane „izdajnika i nsmackog sluge Nedica".!
I mi ih nismo primali. Pored nas, jedan veliki broj, drugih zarobljenika, tako isto nije hteo da prima te pakete! Ukoliko se secam, te posiljke stigle su samo dvaputa i to samo u logore Nirnbercj i Osnabrik. Uostalom ceo taj posao organizovao je i sprveo Srpski Crveni krst, sa celokupnim srpskim narodom, a nikako djeneral Nedic. Dok smo mi svi ovako zivotarili, kapetan Urosevic i kapetan Dabetic, pored ostalfh poslova, stalno su izvidjali mogucnosti izvodjenja begstva. Narocito kapetan Urosevic. Bio je to rodjeni i pasionirani begunac! On je tek pri sedmom pokusaju uspeo da izadje iz logora! Ali posie pet dana uhvacen i vracen u logor. Definitivno je uspeo da pobegne i da se docepa otadzbine, tek pri devetom pokusaju — iz S trija 1943. Dani su tekli polako! J ednolicni, tamni i tmurni! Tako smo docekali i 6. maj 1942. — Djurdjevdan. Dan moje i kapetana Mitrovica slave. Bilo je podne. Posedali smo za rucak (kuvana stocna repa — sa mesom u tragu). Ocitali molitvu i zapalili svecu, zabodenu u hleb, koji je bio nabavljen u varosi. U tom trenutku u baraku je usao jedan nemacki vojnik i pozvao kapetana Mitrovica, da sa njim odmah podje u logorsku komandu. M itrovic se digao i otisao. Mi smo ostali i nagadjali zbog cega je to Mitrovic, tako hitno pozvan u nemacku komandu?! Kapetan Mitrovic vratio se posle pola casa. Bio je sav ozaren i radostan. Odmafr nam je saopstio, da my
174 je naredjeno, da u roku od dva casa bude spreman za put u Beograd! Svi smo zanemeli od iznenadjenja — zbog ove neocekivane vesti! Posle 1
Kapetan Mitrovic brzo se spremio i posto smo se izljubili sa njim, on je otisao pracen sa dva nemacka strazara. Nepoznat mi je dalji rad kapetana Mitrovica. Obavesten sam, da je njegovo oslobodjenje izdejstvovao nemacki kapetan dr. Matl, sa kojim smo saradjivali u otadzbini. Isto tako, da je srecno stigao u otadzbinu i da je, pred kraj 1943., na J ajincima streljan, od strane Nemaca. Govori se, da je po dolasku u otadzbinu stupio u Nedicevu sluzbu, ali da je istovremeno odrzavao vezu i radio za djenerala Mihailovica. O tkriven — streljan je, kao sto sam gore naveo. Slava mu i hvala! 2.
— Logor Oflag VI C Evershajde — Osnabrik
Nekako odmah posle Durdjevdana 1942., palo je naredjenje, da se jedna velika grupa oficira, oko 800, prebaci iz Oflaga X III B - Nirnberg u Oflag VI C -- Osnabrik. U toj grupi bili smo i svi mi, koji smo koncem marta 1942. — doterani iz otadzbine. P okret je izvrsen Okp 10, maja 1942. Posle trodnevnog putovanja stigli
175 smo u logor O flag VI C. Putovali smo u zatvorenim H vagonima. U pojedine vagone ubacivano je vise od 40 oficira! Zbog toga je put bio bio tezak, naporan i zamoran. U logor smo stigli pred podne. Posto su nas pred nemackom komandaturom podvrgli uobicajenoj nemackoj proceduri pregleda i pretresa, koji su trajali — do pred sami mrak — uveli su nas u logor. Razume se, da su se, sa one druge strane zice, nakupilo stotine oficira, ko ji su preko zica pokusavali da dodju u vezu sa nama. Moju grupu, sem djenerala g. Stefanovica, smestili su u baraku 17 iIi. 18 — ne secam se tacno. Barake su bile drvene, a primale su po 20 Ijudi — u jednu sobu. Kad smo usli u baraku, zatekli smo izvestan broj starosedelaca. I u ovom logoru nas dnevni zivot razvijao se kao i u Nirnbergu. lako je u ovaj logor, pocetkom 1942., iz Srbije dovedeno oko 400 oficira,iako su zarobljenici u ovom logoru, vec imali izvesna obavestenja o situaciji u S rbiji, ipak nasa je grupa docekana sa razumljivom i velikom radoznaloscu. J er ipak, mi smo bili grupa oficira, koja je bila direktno angazovana u borbenom pokretu djenerala Mihailovica. Mi nismo bili „dangubasi", koji ironicni i sarkasticni naziv major g. Djordjevic prenosi iz stampe izdajnickog sprega Nedic — Ljotic. A ko su bili ti „dangubasi" ja sam jasno izlozio u mojoj brosuri u kojoj sam izvrsio ocenu knjiga pukovnika g. Trisica i kapetana g. Martinovica. Posvednevno smo isli iz barake u baraku i vrsili izlaganje situacije u onom smislu, kao sto sam napred izlozio. Podela logora na dve protivstavljene vojno — politicke grupe vec je bila u zametku. Na nacionalno — — vojnicku i komunisticku (progresivno — demokratsku) grupu. Ovo se osecalo na svakom koraku. Naroci-
176 to pri predavanjima po barakama. Manifestovalo se raznim tendencioznim pitanjima i zlonamernim primedbama. Ovde smo doziveli i preziveli pocetke raznih sudara izmedju jedne i druge grupe. Oni su se, u pocetku, uglavnom odigravali na „zboristu" prilikom predaje i pri jema stroja.A docnije su prebaceni na kulturno — prosvetni zivot i materijalno snabdevanje; na pitanja poverenika, menaza, ishrane itd. Ukratko, na celokupan zivot i rad u logoru. Sva ova zbivanja iscrpno i podrobno izlozio je u svojoj knjizi major g. Djordjevic samo sa jednim veiikim nedostatkom — nije nam ukazao na krivce koji su doveli do ovakvog stanja u logoru! (Vidi moja izlaganja Odelj. I tac. 5. i 7.) J a sam osetio da je dosao momenat, kada treba kidati sa postojecim stanjem u logoru i kada tim „progresivno — demokartskim" ( komunistickim) elementima treba pokazati zube i rogove, a pamet im naterati u glavu. Meni je savrseno bilo jasno, da se, bez pomoci Nemaca, ovo pitanje no moze resiti! Djenerala Popadica tadasnjeg „Logorskog najstarijeg oficira" jos iz ranije poznavao sam vrlo dobro. J edno-
vremeno smo bili djaci kragujevacke gimnazije. Po skoli je bio samo godinu dana stariji od mene. Otisao sam kod njega sa ciljem, da mu objasnim situaciju u otadzbini i da mu dam sugestije sta i kako treba da radi. Pole duzeg razgovora utvrdio sam, da on ima podpuno pogresna shvatanja i uverenja. Bio je uveren u Nemacku pobedu, a hvalio je rad djenerala Nedica — kome je bio cdan, podcenjivao je rad djenerala Mihailovica! Njegovu borbu nazivao je „budalastinom"! Pored ovoga iz njegovog govora izbijala je i zavist, netrpeljivost, podcenjivanje,, pa cak i mržnja prema djeneralu Mihailovicu. Meni to nije bilo nista novo i nepoznato. Vecina djenerala osecala je i imala je isti stav.
177
prema djeneralu Mihailovicu — kao i djeneral Popadic. Kao kruna ove moje intervencije pojavila se nakazna naredba djenerala Popadica br. 4 za 22. juni 1942. Posle ovog razgovora i razgovora sa jos nekoliko djenerala stekao sam uverenje, da se sa nasim djeneralima, u nemackom zarobljenistvu, ne moze preduzetti i organizovati nikakva borbena priprema.
Onda sam sam, sa svojim Ijudima, sa kojima sam doveden u zarobljenistvo odpoceo podpuno zasebnu i novu akciju za formiranje tajne komande logora u duhu Instrukcije Str. Pov. Br. 401/43. Ali nas je bilo malo. Svega devet Ijudi. Ipak rad smo odpoceli i on se odvi jao, iako sporo, ali sa uspehom. Bilo je vrlo tesko osvestiti i rasvestiti Ijude za neku ilegalnu akciju! Vecina se bila zavila u odredbe Zenevske konvencije i njima branila svoj kukavicluk, nehat i nemar prema otadzbini. J a licno imao sam duge i opsezne razgovore sa jednim mojim 'prisnim prijateljem i skolskim drugom iz gimnazije, a tako isto i iz ratova 1912. do 1918. Po zanimanju bio je profesor, a po cinu rez. major. U vremenu izmedju ratova, odrzavali smo stalne i prijateljske veze. Verovao sam mu, a i on meni. Pripadao je grupi Koste Novakovica, Sime Markovica, Dusana Popovica i dr. 1919. izabran je na komunistickoj listi — za narodnog poslanika. (Ime ne navodim jer doticni i sada zivi na teritoriji J ugoslavije). Kad sam mu podrobno izlozio situaciju u otadzbini i rad komunista, pod komandom Broza, stalno se vajkao kako i zasto nije doslo do sporazuma izmedju djenerala Mihailovica i Broza! Osudjivao je komunisticke postupke i slagao se samnom da, u logoru treba preduzeti i sprovesti akciju za zajednicki rad nacionalno — vojnicke i progresivno — demokratske (komunisticke) grupe.
Oko toga vodili smo duge razgovore i on je primio na sebe da pristupi pripremnim poslovima, da kod kpmv-
178 nisticke grupe ostvari mogucnost za sprovodjenje takve akcije. Sa svoje strane obecao sam, da cu pokusati da to isto sprovedem kod nacionalno — vojnicke grupe. Za to vreme kapetan Urosevic i kapetan Dabetic stalno su izvidjali i procenjivali mogucnost begstva. Izgledi su bili vrlo slabi. Bas, nekako, pred sam nas dolazak u Osnabrik, izvrsio je uspesno begstvo iz logora major Ljubisa Terzic sa jos jednim porucnikom. Zbog ovoga su Nemci pojacali sluzbu opreze. Pored ovoga, Nemci su u logor doveli i dva velika obucena psa. Njih su pustali u krug logora, svake veceri — sa padom prvoga mraka. Zbog ovoga bilo je nemoguce neopazeno izaci u krug, a kamo li doci do prepreke od zicea. Zbog nepaznje i nevodjenja racuna o ovoj opasnosti bilo je dva — tri slucaja napada ovih pasa na pojedince. U ovakvom radu docekali smo u Oflagu VI C i avgust mesec 1942. 10. avgusta 1942. palo je naredjenje, da se samo nasa grupa pripremi za pokret, posto cemo biti premesteni iz Osnabrika. Naredjenje se odnosilo sa mo na nas, koji smo marta 1942. — dovedeni iz Beograda. Na nasa pitanja gde cemo i zasto nas premestaju, Nemci nisu hteli da dadu odgovor. Iz logora su nas izveli pred podne 10. avgusta 1942., i posle uobicajenog pregJ da i pretresa, pred mrak, odveli nas na zeleznicku stanicu i ukrcali u jedan vagon drge klase. Sa prvim mrakom, oko 7 casova po podne — voz je krenuo. Tek tada su nas Nemci obavestili, da nas vode u Libek. 3. — Logor Oflag IV C — Libek
Posle puta od punih 24 casa, stigli smo u Libek, 11. avgusta 1942., oko 10 casova — po podne. Uveli su nas u jednu veliku halu, kao. neki avionski hangar. Bio je izvan logorskih ?jc§, D
179 procedure, oko pregleda i pretresa, kako licnog, tako i stvari, vec je bilo dva casa jutra — 12. avgusta 1942. Onda su nas uveli u logor. Nas jedanaestoricu uveli su u jednu polupraznu baraku koja je bila nastanjena, de limicno belgiskim zarobljenim ofcirima, a bilo je nekoliko i nasih, koj su se tu zatekl kao: major Vlastimir Vukcevic, major J ezdimir Dangic, rez. kapetan Bora J ovanovic, kapetani Trofimov, Petar Anagnosti i Azarjev i porucnik Aleksandar Bjelavec. Pored napred navedenih, koncem ove godine, dovedeni su iz Osnabrika u Libek: pukovnik Milan K aludjercic, ppukovnik J efta J ovanovic, major llija Deretic i rez. kapetani' Ljuba Radovanovic i Milan Bogdanovic, porucnik Stanoje Aksic i jos jedan artiljeriski porucnik cijeg se imena ne mogu da šetim. Svi su oni bili komunisticki raspolozeni. Tako, kohcem 1942., u Libeku se skupilo dvadeset i pet nasih oficira. Belgijanci, koji su znali da cemo mi doci, docekali su nas dobrodoslicom burno i bucno! Odmah su nas po dvojicu — po trojicu uveli u njihove šobe. J a sam sa ppukovnikom Lucicem, koji je dobro govorio francuski, uveden u jednu sobu. Sada su rjastali bezkrajni razgovori i bogato cascenje — neverovatno za nase zarobljenicke prilike. Bilo je tu beloga hleba, svezih snicli, raznog suvog mesa, povrca iz raznih konzervi, svezeg povrca, grozdja, pa cak i vina i rakije. J a i ppukovnik Lucic bili smo zaprepasceni ovako bogatom trpezom! Ubrzo su nam objasnili, da ta belgiska grupa oficira, svakog petka, iz Belgije, dobija po jedan vagon raznih zinih namirnica i drugih potreba. Bilo je vec dobro svanulo kad smo se rastaii. J a, ppukovnik Lucic i kapetan Urosevic bili smo smesteni u jednu sobu, u kojoj su bili jos tri nasa oficira — starosedeoca i „progresivni". Kad sam se, posle jutarnjeg zbora i dorucka, malo bolje orijentisao, dosao sam do ovih saznanja,
180 Logor Oflag V IC -L ibe k, bio je tzv. Medjunarodni logor ciji se sastav cesto menjao. U tom trenutku u njemu se nalazilo: oko 3.000 poljskih, oko 600 francuskih, 135 belgiskih i sada nas 25 jugoslovenskih oficira. Bilo nas je svih cinova od djenerala do pporucnika! Sa PoIjacima je bio samo jedan najviseg cina djeneral Piskor. On je za vreme rata bio komandant neke poljske rezervne grupe armija. Bilo je sedam belgiskih djenerala. Medju njima i njihov Nacelnik staba Vrhovne Komande djeneral Van Vanderberger. Francuzi nisu imali ni jednog djenerala, a mi smo imali djenerala Milutina Stefanovica. Po politickoj obojenosti i ideoloskoj pripadnosti stanje je bilo ovako: — Poljaci. Oko 2.500 bilo je cistih nacionalista, a oko 500 „sredonja". Verovatno je medju njima bilo i komunistickih simpatizera. — Francuzi. Od oko 600 samo 26 bilo je degolovaca pod vodjstvom socijaliste rez. porucnika profesora Maksa Lezena. On je posle rata dugo godina bio francuski ministar vojske. Svi ostali bili su petenovci, koji su od njega i u to doba, primali unapredjenja i odlikovanja! — Belgijanci. Bez izuzetka svi su nacionalisti. Kralja Leopolda visoko su cenili, postovali i voleli. — J ugosloveni. Nas devet, na celu sa djeneralom Stefanovicem — pripadnici pokretta D M — cisti nacionalisti. Iz nase grupe pukovnik Krejakovic i ppukovnik PaIjic — sumnjivi. Svi ostali, kako oni koje smo zatekli. tako i oni, koji su naknadno dovedenil, u ovo doba nisu bili jasno opredeljeni. Ali jos onda je bilo jasno da su simpatizeri „progresivno — demokratske grupe" (kommunisti)! Svi su oni, sem majora Vukcevica, u toku 1943.,prisli komunistickoj grupi.
Logor Oflag VI C nalazio se na oko 3 km. od Libeka. gio je postavljen na jednom peskovitom platou, koji s§
18t ka zapadu i jugu — prema varosi, spustao dosta strmo u siroke uvale, a prema severu i istoku produzavao se u peskovittu ravnicu — ka Severnom moru. Sve barake bile su zidane, sa odajama razne velicine od 10 — 20 stanovnika. Sad je nastao redovan zarobljenicki zivot. Nasu grupu DM svi su cenili, postovali i voleli. Narocitto Belgijanci. Nosili su nas na rukama! Gostili su nas i castili sa svim onim sto su imali. A imali su svega i svacega. Nasa DM grupa osecala se vrlo dobro. Isli smo iz barake u baraku. Gostili smo se, drzali predavanja, davali obavestenja i odgovarali na mnogbrojna pittanja. J a, licno odrzao sam dva predavanja o geopolitickoj situaciji nase otadzbine od njenog stvaranja 1918. — do njene propasti 1941. I tako nam je vreme prolazilo, u granicama mogucnosti, dosta snosno i fprijatno. Za sve to vreme kapetan Urosevic i kapetan Dabebetic neprekidno su osmatrali i izvidjali mogucnost begstva. Ali izgledi na uspesno ostvarenje begstva bili su vrlo slabi. Na kraju je doneta odluka, da se za begstvo ikoristi maglalU ovom delu Severne Nemacke, narocito pored obale Severnog mora magle su bile vrlo ceste, vrlo guste i masivne tako, da se nije videlo dalje od 2 — 3 metra! Osetna njihova mana bila je nestalnost trajanja.
Poneki put trajale su satima, a poneki put po nekoliko minuta. Ali drugog izlaza nije bilo. Znali smo da Nemci, za vreme ovakvih magli, cesto, pored zicane prepreke, upucuju kontrolne patrole. Stoga su na uglovima logora — sa zapadne strane, predvidjeni osmatraci. Oni su, jakim zvizdukom, trebali da nam jaye nailazak kontrolne patrole. Pored svih nezgoda odluceno je, da se magla izkoristi za izvrsenje begstva. U tom smislu preduzete su i
sprovedene sve pripreme (nabavka, odnosno sivenje odela od cebadi, pakovanje ranaca, izrada potrebnih licnih
16 fotografija, izrada, odnosno falsifikovanje ausvajsa i radnickoh knjizica, prikupljanje artikala za išhranu, nabavka potrebnog novca itd.) Izradu tj. fals ifikovanje raznih dokumenata vrsio je kapetan Azarjev, a pomagao mu je kapetan Anagnosti. On je to vrsio tako umetnicki, da su Nemci, samo pod mikroskopom mogli da utvrde, da li je dokumenat stampan, ili radjen rukom — perom! Sve pripremfe isle su vrlo tesko i sporo. Ali artikli iz americkih Care paketa (kafa, caj, cokolada, sapun itd.) — ucinili su svoje. Pored ovoga i logorski novac me-i njan je za rajhsmarke po kursu 1:5 tj. jedna rajhsmarka kostala je 5 logorskih maraka. Sve nabavke vrsene su verovatno desetostruko skuplje od normalnih cena! Ali za to niko nije pitao. J a licno bio sam spreman za begstvo. Kapetanu Urosevicu i Dabeticu dao sam po jedan napoleon. Meni je ostalo jos cetiri. Nas trojica, iz nase grupe resili smo se na begstvo. Posle tri meseca napornih priprema sve je, uglavnom — bilo gotovo. Za begstvo je bilo spremno set P oljaka, cetiri Belgijanca i nas tri Srbina. Od Francuza niko nije hteo da ucestvu je u ovom „preduzecu"! Uistinu, ovo je bilo „akcionarsko" preduzece. Sve smo radili zajednicki i svaka je nacija dobila zadatak sta ima da nabavi. Nama je palo u deo da nbavimo fotografski aparat! Posle velikog truda i po skupe pare uspeli smo da ga nabavimo. J a sam bio najstariji u celoj grupi. Raredio sam da, pocev od 1. marta 1943., bez obzira na vrem, svaka grupa — svakoga dana bude prikupljena u jednoj poljskoj baraci, koja je bila najbliza zicama i da cekaju moje naredjenje za polazak. Dogovorili smo se: da prosecanje zica izvrse Poljaci i da provlacenje kroz zice ide ovim redom: prvo jedan P oljak, pa jedan Belgijanac, pa jedan Srbin i tako redom — do poslednjeg.
Tako smo docekali 17. mart 1943. Dan je osvanuo mracan, tmuran i maglovit. Magla se spustala cas gus-
m ca — cas redja. Talasi su se redjali — jedan za drugim. Oko deset casova naisao je jedan vrlo gust talas magle. Vise se nije moglo cekati i oklevati. Svi smo bili spremni. Naredio sam kapetanu Urosevicu, da obavesti Poljake da pristupe prosecanju zica. Rad je odmah odpoceo. Mesto za prosecanje zica odredjeno je, izmedju dve stazarske kule — . na zapadnoj ivici logora. Pravac kretanja odredjen je: Hamburg — Bremen — Groningen u Holandi ji Tu je trebala da se prikupi svaka nacionalna grupa, a dalje da vrsi samostalni pokret pravcem, koji sama izabere. Za nasu grupu naredo sam, da se prikupimo i sacekamo na istocnom ulazu u Hamburg. Dalji pokret — prema situaciji. Zice su, pod maglom, vrlo brzo prosecene i prolaz je odpoceo. IzasaO je jedan P oljak, pa jedan belgiski porucnik, a za njim sam trebao da izadjem ja. Medjutim, taj Belgijanac zapetljao se svojim sinjelom u prosecene zice i dalje nije mogaol Uleteo sam u prosek i pomogao Belijancu da se oslobodi zice On je izasao i ja tr. zajedno sa njim. Video sam, da je posle nas, izasao jos jedan P oljak. U tom trenutku cuo se jak zvizduk naseg osmatraca. Znak da nailazi kontrolna patrola. Zemljiste oko logora bilo je pokriveno retkom sitnogoricom. J a i Belgi janac potrcali smo, da se sto pre udaljimo od zice. Nismo odmakli ni oko 100 metara, kada je pozadi nas od jeknulo nemacko „H alt"! A odmah zatim odjeknuo i jedan puscani pucanj. Brzo smo se bacili na zemlju i pripili uz nju. U tom momentu presisao je, preko nas, jedan mitraljeski rafal — sa strazarske kule'. Odmoh posle toga magla se razredila i ja sam video nemacku kontrolnu patrolu kako se krece oko prosecenog prolaza. Iz logora, u trcecem koraku, kretala se jedna desetina Nemaca — pravo na prosek. Video sam da je pokusaj begstva propao i saopstio belgiskom porucniku, da treba da se dignemo, jer nam drugog izlaza nema. To smo
184
i ucnili. Razume se opet se zacula nemacka komanda „stoj" i „ruke u vis"! Sa nama dvojicom bilo je svrseno. Ali i onaj prvi P oljak bio je blizu, jer nije smeo da se krece dalje — zbog strazara na kuli. I on se predao. Tako su se Nemci7 sa nama trojicom — vratili u logor. A sta je bio sa ostalima iz grupe? Kroz proseceni prolaz, do pojave nemacke kontrolne patrole, uspeli su da se provuku jos jedan P oljak i jedan Belgijanac. Ali kad su videli, da je pokusaj begstva odkriven, bacili su se na zemfju i neopazeno se opet uvukli u logor. Kapetani' Urosevic i Dabetic nervozni i nestrpljivi, a videci kako provlacenje kroz zice ide sporo, najhitnije, i uz pomoc osalih zarobljenika, izneli su iz baraka nekoiikd stolova i klupa! Namera im je bila, da ovim materijalom premoste gornji raspon zicane prepreke i da je na taj nacin predju. Zbog nailaska nemacke kontrolne patrole i otkrivanja mesta prelaza i ovaj je pokusaj propao. Kad smo mi usli u logor na mestu prelaza nije bilo nikoga! Veliki broi zarobljenika i pomagaca, zajedno sa pripremljenim beguncima iscezao je i rasturio se po barakama. Na licu mesta ostac je haos od polomljenih stolova, klupa i drugog materijala, koji je trebao da posluzi za premoscivanje prepreke i prelaz preko iste. Nas trojicu odveli su odmah u nemacku Komandu logora. Tu je doslo do ostrog sukoba izmedju poljskog kapetana — begunca i nemackog abver oficira. 1 da ni je odlucno intervenisao kapetan von Oldenburg — verovatno bi doslo do krvi, jer je nemacki abver oficir vec bio potegao pistolj. Posle kraceg ispitivanja, nemacki komandant logora kaznio je nas trojicu sa po 30 {trideset) dana zatvora.
Ovde moram da napomenem, da su se Nemci, u pogledu begstva, uglavnom, ponasali dzentlmenski i vojnicki. Strogo su se pridzavali odredaba Zenevske kon-
185 vencije. Eto, tako se zavrsio kusaj begstva. Ali druge gora — nisu postojale. A ko izvodljive i vremenski
ovaj riskantni i neozbiljni pomogucnosti za begstvo iz loi ako su postojale, bile su tesi materijalno.
— o Oo— U to vreme, u ovom logoru, nalazila su se dva izvanredno vazna zarobljenika. J edan je bio porucnik J akov Dzungasvili, rodjeni sin Staljinov, a drugi je bio sin Leona Bluma, bivseg predsednika francuske vlade, kapetan — inzinjer Sarl Blum. Obojica su bili smesteni u djene? ralsku baraku, soba do sobe. Ova baraka nalazila se na jugo — zapadnoj ivici logor i bila je samo zicanom preprekom razdvojena od jednog puta, koji je vodio pored same prepreke. Odmah od puta teren je blago padao u jednu uvalu, koja je bila posejana kukuruzoiru Posete kod kapetana Bluma i porucnika J akova bile su vrlo ceste. Narocito ova nasa „progresivno — demokratska" grupa, na celu sa pukovnikom Kaludjercicem tr. nije izbijaia iz te barake! Ja sam porucnika J akova posetio samo jedanput. Secam ga se kao danas. Omaien/ lepo razvijen, malo mongolskog tipa, ali lep mladi covek. Bio je vrlo ozbiljan. Malo je govorio, a vise slusao. Zarobljen je negde oko Smoienska. O djeneralu Mihailovicu izrazavao se vrlo pohvalno. Broza uopste nije pominjao! Secam se kao danas. Bilo je govora o svrsetku rata i povrtaku u otadzbinu. Onda je on rekao: „Svima vama je lako! Svi imate gde da se vratite. Ali gde cu ja posle rata? Ni sam ne znam!'' Na moje zacudjeno pitta^ nje, kako to da on nema gde da se vrati i zasto?! Odgovorio je: „Kod nas je odgovornost zarobljenika vrlo velika. Za zarobljenike predvidjena je cak i smrtna kazpsi! Ali bolje je da ne razgovaramo o tome, Posle rata
186 neka bude — sto mora biti".
Posle naseg neuspelog pokusaja begstva, kapetan Urosevic i dalje je neprekidno i danju i nocu razmisIjao o begstvu. Naposletku izvestio me, da se dogovorio sa porucnikom J akovom, da se iz njegove sobe prokopa tunel ispod zicane prepreke i puta, koji je prolazio pored samih zica. Prema proracunu trebalo je prokopati tunel u duzini oko 70 metara — pa da se izbije sa one strane puta — u kukuruz. Odluku )e doneo kapetan Urosevic.
Posle razgovora sa porucnikom S taljinom, on je dao pristanak da se rad odpocne iz njegove sobe stim, da i on ucestvuje u begstvu. Dalje je odluceno, da se u kombinaciju za rad i begstvo uzmu u obzir samo Poljaci. Francuzi i Befgijanci ocenjeni su kao nedovoljno sigurni i cvrsti. Poljaci su odredili sest oficira. Mi, sa nase strane odredili smo kapetane Urosevica i Dabetica, sto sa porucnikom J akovom cini svega devet oficira. Dalje je odluceno: da samo tih devet oficira ucestvuju u radu i da samo oni mogu da iskoriste tunel. I niko vise.
J a licno,i pored najbolje volje, nisam bio sposoban da ucestvujem u tom preduzecu. J ednoga dana, juna meseca 1943., radeci vezbe na vratilu, otvorila mi se desna hernijal Okilavio saml Posle lekarskog pregleda receno mi je, da je potrebna operacija. A li kako?! U to vreme, u libeckoj bolnici, na hirurskom odelenju, nije bito mesta. Saopsteno mi je, da moram da pricekam dok se ne stvori mesto. Svakako sa otvorenom kilom ja nisam dolazio u obzir da ucestvujem u teskom i napornom tunelskom radu, a tako isto ni u dugam kretanju! Sada su nastale opet opsezne pripreme za begstvo. Srecom, nesto materijala i odela sacuvano je posle onog’ neuspelog begstva — od meseca marta. Radilo se uzurbano i naporno. Srecom zemljiste je bfo cist pesak. Ovo fe umnogome olaksavalo iznosenje j rgj&acivanje iskopanog peskg iz tupela, Qn se moga^
187 prosipati svuda. Bio je podpuno jednak sa peskom iz logorskog kruga. Za obiaganje tuneia upotrebljavali smo daske od: stolova, klupa, kreveta, delove od kufera, raznih sanduka itd. Posle dvomesecnog teskog i napornog rada tunel je bio probijen i spreman za upotrebu. Ali jedna neobicna, neverovtna, glupa i neperdvidjena slucajnost onemogucila je i ovaj poduhvat. Peti juli 1943., bio je predvidjen kao dan izlaska. Do toga dana sve je bilo gotovo i spremno za begstvo. Odredjeni oficiri za izlazak, ulazili su jedan po jedan u sobu porucnika StaIjina i spustali se u tunel. Pocetak izlaska bio je odredjen za deset casova po podne. Ovo iz razloga, da bi begunci imali vremena da se, do zore, udalje sto vise od logora. I sad nastaje ono J aksicevo: ,,|| ne da djavo, il ne da Bog"! Bas kada su se svi begunci spustili u tunel i zauzeli red izlaska, putem je, pored logora, naisao jedan teski nemacki kamion! Pod teretom kamiona i inace slaba konstrukcija tunela — srusila se! Kamion je prednjim tockovima upao u tunel i vise nije mogao da krene. Zbog ovoga i cela grupa begunaca bila je predvo jena. Najgore je prosao kapetan Dabetic. On je tr. bio zatrpan koljem, zicom i peskom. J edva ga je izvukao kapetan Urosevic uz pomoc P oljaka. Na izlazu iz tunela nasla su se tri poljska oficira. Ostali su predvojeni upalim kamionom. Razumljivo je, da je sad nastalo hitno izvlacenje iz tunela i kroz Staljinovu sobu svaki je hitao u svoju baraku. Reflektori su odmah upravljeni na provaljeni tunel tako, da ni ona tri poljska oficira nisu mogla, niti smela izaci. Oni su uhvaceni na licu mesta i oterani u zatvor. Svi ostali uspeli su da se izvuku i razidju po svojim sobama. Ceo logor bio je blokiran. Stvar je bila svrsena! Izlazak onemogucen! Nastala je uobicajena nemacka trka, vika, dreka, i cika! I razume se, Nemci su tune'onn
188 lako usli u sobu porucnika Staljina. Sutradan obavesteni smo, da su kapetan Blum i porucnik Staljin, u toku toga jutra, odvedeni iz logora u nepoznatom pravcu. Ni za vreme rata, ni posle rata, nisam mogao da saznam za sudbinu porucnika J akova Dzungasvilia — S taljina! O njegovom bratu V as iliju, nekakvom marsalu SSSR -a dosta je pisano u raznim listovima. A li o J akovu — nigde ni reci!? Verovatno je dobro prorekgo svoju licnu sudbinu, koju sam, po njegovim recima — izlozio napred. Posle ovog ozbiljnog pokusaja begstva iz logora, nastalj su obicni i jedrtolicni dani. Zivelo se tesko i mucno! Izmedju nase grupe DM i grupe pukovnika Kaludjercica neprekidno su rasli nesporazumi i neslaganja. Mogu samo reci, da je nasa grupa uzivala opste postovanje i uvazenje u logoru, dok je grupa „progresivno — demokratska" posmgtrana ravnodusno, nezainteresovano — cak prezrivo. Samo jedna manja grupa P oljaka, verovatno komunistickih simpatizera, odrzavala je tesnju vezu sa njima. Kapetan Urosevic nikako nije hteo da miruje. Stalno je osmatrao i razmsljao o mogucnosti begstva. J ednoga dana saopstio mi je ideju: da ce, preobucen u uniformu nemackog podoficira, da pokusa da izadje na glavnu logorsku kapiju! U pocetku mi je ta ideja izgledala
neozbiljna i neostvarljiva! Ali pod njegovom, stalnom sugestijom, a posto je i meni stalo do toga, da djeneralu Mihailovicu, , sto pre, uputim neku vezu sa potrebnim izvestajem, pristao sam i dao odobrenje za pripreme. Sad je nastala ponovna trka oko nabavke opreme i odela. Ali nastale su teskoce. Nasa sredstva bila su vec iscrpena. Skupljali smo dobrovoljne priloge od sigurnih prijatelja — kod Poljaka i Belgijanaca. Trebalo je sasiti nemacku vojnicku uniformu, narocito sinjel. Trebalo je nabaviti kratKe cizme, g ta.ko i$t
18$ oficirsku unformu, kapu, opasac, futrolu za pistolj itd. Posle napornog rada od mesec dana sve su pripreme bile zavrsene. Kapetan Urosevic izgledao je kao pravi nemacki podoficir. Za sve to vreme stalno smo osmatrali glavnu logorsku kapiju, kroz koju su vrlo cesto ulazili, ili izlazili nemacki oficiri i podoficiri. Utvrdili smo, da je nemacki strazar na glavnoj kapiji vrlo retko uzimao u ruke „ausvajs" da bi ga pregledao i kontrolisao. Obicno ga je ulazeci, ili izlazeci organ samo pokazao. Strazar ga je samo pogledao — i to je bilo sve. Ti „ausvajsi" bili su izradjeni na crvenom kartonu. Njih je majstorski izradjivao kapetan Azarjev. Tako smo docekali i konac meseca jula 1943. Trebalo je samo odrediti dan za izlazak. Odredili smo ga za 5. avgust 1943.
Osvanuo je odredjeni dan. Bio je to divan letnji dan. Izvrsili smo poslednji pregled i kontrolu. Ponovljena su uputstva. Kapetanu Urosevicu dao sam jos jedan napoleon koga sam uzeo od kapetana Dabetica. Posto smo se izpozdravljali i izljubili kapetan Urosevic izasao je iz barake. Moglo je biti oko deset casova pre podne. Od nase barake do glavne kapije moglo je biti oko 500 metara. Ka njoj je vodio siroki prav put. Duz puta i pored baraka razmestili smo se i posmatral.i sta ce se zbiti. Sve se odigravalo po predvidjenom planu! Posto ga je strazar pozdravio, kapetan Urosevic, mirno i pribrano, izvadio je iz zarukavlja od sinjela falsifikovani „ausvajs" i pokazao ga strazaru. On ga je samo pogledao — opet pozdravio i odmah pristupio otvaranju kapije. Otvorio je i mirno propustio kapetana Urosevica. Pored ovog „ausvajsa" kapetan Urosevic bio je soabdeven opet falsifikovanom „radnickom knjizicom" koja je glasila na jedno francusko ime. Kapetan Urosevic slabo je znao nemacki, ali je dobro govorio francuski. Za poslednju godinu dana naucio je i nesto poljski. Po njegovom odlasku — svi smo bili radosni, srecni
i zadovoljni. J edni drugima cestitali smo uspeh, kao da smo sami ostvarili begstvo. Razume se, da je nestanak kapetana Urosevica utvrdjen jos istog dana na vecernjem zboru. Nastala je uobicajena nemacka dreka i vika kao i neuspesno pretrazivanje logora. Ali to se nas nista nije ticalo. Mi smo mirno posmatrali celu tu guzvu! Prosao je jedan dan. Drugi, treci... Smatrali smo da je begstvo kapetana Urosevica — uspelo. Medjutim, sedmog dana, na jutarnjem zboru, nemacki dezurni oficir, neki kapetan Leopold, ironicno nam je saopstio, da je kapetan Urosevic uhvacen i da se sada nalazi u logorskom zatvoru. Ovo nas je pogodilo kao grom iz vedra neba! U pocetku nismo verovali! Sve dok nam P oljaci, koji su raznosili hranu u zatvor, nisu doneli cedulju od kapetana Urosevica, i njegov izvestaj da se nalazi u zatvoru. Posle izdrzane kazne od (30) trideset dana zatvora (ovo je kod Nemaca bila taksa — za begstvo) sa kapetanom Urosevicem videli smo se tek u S triju. U medjuvremenu mi smo prebaceni u S trij, a Nemci su, po izdrzanoj kazni, tamo prebacili i kapetana Urosevica. Tada smo saznali da je kapetan Urosevic odkriven i uhvacen vec drugog dana begstva izmedju Kasela i Fulde! On nije izvrsio moje naredjenje, da krene pravcem Libek — Hamburg — Bremen — Groningen (Holandija), vec je krenuo na jug, da se prebaci u Svajcarsku. Za ovakav rad sam mu ostro zamerio i ukorio ga. Ali sada je sve bilo dockan. Tom prilikom propala su i moja dva napoleona, koji su prilikom pretresa nadjeni kod njega i oduzeti. Desetog avgusta naredjeno nam je da za 15. avgust 1943., budemo spremni za pokret. Razume se, da je nastalo zurno pakovanje i sprema tako, da smo 15. avgusta 1943. — bili spremni za put.
\t\
— 0O0— Smatram da ce biti korisno i interesantno, da ovde, u nekoliko reci, dotaknem i sudbinu majora J ezdimira Dangica. Kao sto sam vec napred naveo, major Dangic i kapetan J ovanovic, bili su prvobitno dovedeni u Oflag X III B — Nirnberg. Major Dangic uopste nije uvodjen u zaroblenicke barake, vec je nekoliko dana zadrzan u logorskoj bolnici, koja se nalazi van blokovskih zica. I, kako sam napred rekao, jednog dana meseca aprila, 1942., major Dangic nestao je iz Nirnberga. Nisam nikako mogao da saznam gde je odveden! Tek kad su nas, avgusta 1942., prebacili u Libek, tamo smo zatekli i majora Dangica — zajedno sa kapetanom J ovanovicem. Majora Dangica nisam ranije poznavao. Na mene ne je odmah ostavio izvanredan utisak. Omalen, dobro razvijen, debeljuskast, i podpuno celav, imao je tako dobrocudan i mio izraz lica, da uopste nije licio na jednog od glavnih vodja nase revolucije iz 1941. Dobar govornik, dobar kozer, dobar pisac, cisti i ovejani nacionalista, iskren i dobrodusan, zadobijao je svakoga — sa kim je dolazio u dodir. Kad smo dosli u Libek, on je vec bio uspostavio cvrste i siroke veze i prijateljske odnose, narocinto sa poljskim oficirima. Isto tako sa Francuzima i Belgijancima. Svi su ga cenili, postovali i voleli! Kad se pocelo govorkati o nasem selenju iz Libeka, on je, pomocu poljskih lekara, stupio u logorsku ambulantu. Patio je od srca. Kad nam je naredjen pokret, njega su poljski lekari zadrzali u ambulanti — kao nesposobnog za pokret. Pre polaska video sam se i pozdravio sa majorom Dangicem. Tada mi je saopstio, da ima nameru, da preko poljskih lekara, dobije potrebne veze
192
kako bi izvrsio begstvo. On nije bio sposoban za izvrsenje napornog i teskog — obicnog begstva. J a sam to znao. Zato i nije uziman u kombinaciju za obicno begstvo. Kao sto je bilo predvidjeno, tako se i dogodilo. Kad su ga Nemci docnije, sprovodili za S trij, on je ulucio priliku i, izmedju Krakova i Psemisla, izvrsio begstvo iz vagona. Pomocu dobijenih veza uspeo je, da se vrlo brzo ukljuci u odrede poljskog oruzanog otpora. Nije mi poznata njegova licna sudbina. Ne znam ni kako je dopao u ruske ruke? Verovatno izdajom! Cinjenica je, da su ga Rusi predali Brozu! Da je doveden u Zagreb, a odatle sproveden u Sarajevo. Tu mu je sudio „narodni sud". Osudjen je na smrt i 1946. streljan negde u okolini Sarajeva. 4. — Logor Stalag 325 — S trij
Posle uobicajenih pregleda i pretresa, pri dolasku ili izlosku iz logora, 15. avgusta 1943., oko podne, izvedeni smo na zeleznicku stanicu Libek i ukrcani u jedan H vagon — daleko od zeleznicke stanice. Sa prvim mrakom, istoga dana, krenuli smo na put. Posle vrlo teskog i napornog puta od cetiri i p6 dana, 20. avgusta 1943. — oko podne, stigli smo na zeleznicku stanicu S trij. Ona je bila na samoj ivici varosi. Daleko bi me odvelo da da opisujem ova zarobljenicka putovanja preko i kroz Nemacku. Postupci i tretman Nemaca u odnosu na zarobljenike, bili su krajnje necovecni i surovi. Pocev od ukrcavanja i zbijenog prevozenja, pa preko ishrane, vrsenje fizioloskih potreba — do iskrcavanja i dovodjenja u logor. Taj je tretman bio skotsko — zivotinjski! Da se opise potrebno je napisati citavu knjigu. Ali to izlazi iz opsega ovih razmatranja.
is š Logor Stalag 325 nalazio se na juznoj ivici varosi, oko 3 km. udaljen od zeleznicke stanice. stanice. Taj Ta j logor bio je nek ekad ada a ka kasar sarna na poljske poljske vojske vojske u ko kojoj joj je bila bila sme smestena neka oklopna oklo pna jedin je dinica ica.. Od 1939., izgleda, izgleda, da je SSSR nju upotrebljavao za istu svrhu. Logor se sastojao iz jedne velike dvospratne kasarne i 10 do 12 posebnih hangara. Verovatno za smestaj tenkova. Uz te zgrade sa jedne strane, nalazila se velika moderna moderna kuhin ku hinja ja — na gas, gas, a uz nju velika velika trpezarija. arija . Sa druge strane — van zica, nalazile su se se perionice i kupatila. ku patila. Sve ove ove gradjevine gradjevine bile su opasane opasane uobicajenom zicanom preprekom sirine 8 do 10 metara, a visine oko 3 metara. Razume se sa strazarskim mitraljeskim kulama. Od zapadne ivice ovako ogradjenog prostora, pa pa dalje ka zapadu, zapadu, pruza se prostrana pros trana ravnica ravnica — odprilike 300X300 metara. Ona je, u svoje vreme, verovatno sluzila kao egzerciriste. I ona je bila ogradjena zicom, ali mnogo uzom i nizom (oko (o ko 4m. 4m. sirine, sirine , a 2 m. m. visine vis ine). ). Iz nas naseg eg logora u nju se ulazilo ulaz ilo kroz veliku dvokriinu kapiju, koja se otvarala posle dorucka, a zatvarala sa datim znakom za veceru. U toku dana, ova velika prostorija sluzila je za setaliste, a kao i prostorija za razne sportske igre (futbal, odbojka, razne atletske vezbe itd.) U dnu ove velike prazne prostorije, na zapadnoj ivici logora, nalazila se jedna velika dvospratna zgrada i jo jo's dve manje. anje. Ona Ona je verova verovattno sluzil sluzila a za stab stab i ostal ostale e pomocne prostorije. Kad smo dosli tu je bila smestena nemacka komanda logora. Uveli Uveli su na nas u onaj onaj veliki ve liki — prazni prazni — prednji deo deo logora. I posle uobicaje uobicajenih nih pregled pregleda a i pretresa, pustili pus tili su nas nas u glavni glavni logor oko o ko 6 cas. cas. — po podne — taman za veceru. Te vecer eceri u logor logoru u sam sam nasao asao ka kape pettane: ane: V elimira elimira Avejica i Milutina Milovanovica, koji su samnom saradjiva djiv a li u Beogradu Beogradu.. Avejica sam uputi upu tio o u Istocnu I stocnu Srbiju. S rbiju.
Uhvacen na terenu prvo je upucen u Mathauzen, a potom prebacen prebacen u logor Soken S oken,, a potom u S trij. Kapetan apetan MiloM ilovanovic upucen je u Nemacku sa onom velikom grupom o ficira — na Badnjidan 1941 1941.. Docnije Doc nije je, je, pod pod uticajem uticajem svog svoga a zeta zeta diplomate Dragoljuba D ragoljuba J ovanov ovanovica ica — presaldupresaldumio u komuniste. Oni su bili smesteni u jednom od hangara. Nekoliko dana ostao sam sa njima. Potom sam se prebacio u glavnu zgradu i smestio u sobu art. ppukovnika Predraga Markovica. Poznavao sam ga jos iz Prizrena. Kada sam ja tamo bio komandant 30. pesad. puka, on je bio komandant tamosnjeg brdskog diviziona. Sa njim je bio i njegov stariji brat rez. kapetan, a inace cinovnik Ministarstva finansija. Nije mi trebalo dugo vremena pa da uvidim, da je kapetan Markovic pocrvenio, a da je podpukovnik Markovic na najboljem putu da ucini to isto! Ali posto smo bili samo nas trojica u sobi to mi je pogodovalo, te sam ostao sa njima sve dok nisam stupio u bolnicu. Kad smo mi dovedeni u Stalag 325, u njemu smo zat za tekli oko 300 nasih nasih oficira ofic ira,, ko kojiji su u S trij doveden dovedenii sa svih strana Nemacke, a najvise iz logora Soken. Medju njima je bio i znatan broj mojih mladjih poznanika i prijatelja. Najstariji oficir u logoru bio je diviziski djeneral djene ral Vladis Vla dislav lav P. K ost os tic. Pore P ored d njega njega u logoru smo smo zatekli: diviz. djenerala Lazara Tonica, i brigadne djenerale; nerale; L jubisu jubis u .Had .Hadzi P opovica, opovica, V uka Lepet L epetica, ica, Pavla Pavla B arjaktarevica arjaktarevica i J ovan ovana a P ribica. ribica. Sa nam nama a je dosao djeneral Stefanovic. Stefanovic. Dakle u logoru log oru je bilo bilo sveg svega a sedam sedam djenerala. Pored ovih oficira u logoru smo zatekli i jednu znacajnu licnost. To je bio kapetan Pavle Djurisic. On je, maja meseca 1943., u toku nemacke ofanzive protivu komunista komunista (V ( V ofanziv ofanziva a — borba borba na S utjesci) utjesci) — u oboblasti Kolasina K olasina — zarobljen za robljen sa znatni zna tnim m brojem svojih svo jih cetcetnika. Sa izvesnom grupom svojih oficira doveden je u
195 Stalag Stalag 325 325 — S trij. L judstvo juds tvo je delom upuc upuceno eno na fžfždove u Grcku, a delomu u Nemacku. Nisam ga ranije poznavao. Bio je to covek srednjeg rasta. Vrlo dobro razvijen. Lep rasni tip. Slabo se sa kim mesao i retko je izlazio iz sobe. Obicno je sedeo na svom krevetu, uvek u nesto duboko zamisljen. Izgledao je rav ravnodu nodusan san prem prema a svem svemu u sto sto se oko njega jega doga dogadj djaalo. Kao K ao da da se se nizasta nije nije interes interesovao ovao!! Kad K ad smo smo se boIje upoznali i kad je, verovatno, blize obavesten o meni, prisao mi je otvoreno i srdacno. Dao mi je dragocene podatke o Ijudima u otadzbini, kao i o opstoj situaciji. U toku iducih dana obavestio me, da ima nameru da pobegne iz logora. Posto sam ga upoznao sa naredjenjima djeneral djenerala a M ihailovica ihailovica i Ins In s trukcijom rukcijo m S tr. Pov. Pov. Br. 401 401 /43. /43.,, svesrdno mi se stavio na raspolozenje. raspoloze nje. OdO dmah sam ga doveo u vezu sa kapetanima Urosevicem i Dabeticem, koji su imali istu nameru. P o prinaljenim obavestenj obavestenjim ima a djeneral K ostic vec vec je bio pocr pocrv veneo. eneo. P oznav oznaval alii smo smo se dobro. dobro. Godine Godine 1937. i 1938., 1938., bio je lnspe lns pektor ktor pesadije, a ja sam bio sef s ef Nastavnog odseka u Inspekciji. Kad smo mi stigli, uveliko je pocela deoba logora na: na: nacional nacionalno no — vojnicku i progresivno progresivno — demokrat demokrat-sku grupu grupu (komunis (ko munisticku) ticku).. Vecina Vecina je bila nacional nacionalno no — — vojnick vojnicke e orijentacije. orijentacije. Vec u to doba bio je zavrsen Nacionalno — vojnicka grugrusukob oko jutarnje molitve. Nacionalno pa zahtevala je, da se, pre jutarnjeg i vecernjeg zbora,
odrzi uobicajena vojnicka molitva, koja je predvidjena nasim pravilima. Komunisticka grupa bila je odsudno protvi toga. Zbog toga je izbio ostar sukob izmedju ove dve grupe. Pre pocetka molitve komunisti su izlazili iz stroja i stojeci oko stroja, dobacivali su razne uvredIjive reci i izraze. Razume se, da je nasa strana odgovarala ravnom merom. Intervencija, nase grupe, kod „najstarijeg oficira" djenerala Kostica, nije dala nika-
196 kav rezultat! Njega uopste nije interesovao ovaj problem i dozvolio je, da komunisti, iako su bili u manjini, po ovom, ovom, cisto versko versko — vofnickom pit p itan anju ju — odn odnesu pobedu! Nemci, kad su videli ovaj nered i haos i osetili da nem nema a ko da uspos uspostav tavii red i poredak, poredak, jednos jednostavno tavno su zabranili odrzavanje vojnicke molitve. Kad smo mi dosli
u S trij, ovaj ovaj je spor bio zavrsen. zavrsen. K omunisti omunis ti su se sepu sepurili, a na raznim svecanostima izvodili citave skeceve ko jima jima su podcenjiv podcenjivali ali i ismev ismeval alii molit molitvu. P osle osle nekolik nekoliko o dana dana otisao sam kod djenerala Kostica. Posle pozdravljanja odmah sam presao na stvar. Prvo sam mu pokazao jedno ovlascenje od djenerala Mihailovica, a potom sam ga zamolio, da mi objasni logorsku situaciju i kako je moguce, da komunisti ovako vrslja vrs ljaju ju po logoru — iako su u manjni? ! Post P ostavi avio o sam i pitanje molitve, kao i celog spora oko nje. Daleko bi me odvelo, kada bih izlozio ceo moj razgovor sa djeneralom Kosticem. Uglavnom, u sve mi se kleo, da on nije komunista, da nije njihov simpatizer i da je veran otadzbini i K ralju ralju i da je sprem spreman an da se za njih zrtvuje! A li kad sam sam mu predloz pred lozio io da, da, na na osnovi
Cl. 43. Zenevske konvencije, preduzme komandu u logoru i da razuzdanu komunističku rulju postavi na svoje mesto, odbio je i nije prihvatio moje tumacenje CI. 43. Zenevske konvencije! Uostalom tu fragediju naseg najviseg staresinskog kadra izlozio sam dosta opsirno u prednjim izlaganjima. Zivot u logoru tekao je svojim uobicajenim tokom. Samo, po nasem dolasku, komuniste smo vrlo brzo saterali u misije rupe! Oni su i dalje radili, agitovali i vodili propagandu, ali sto se kaze „sisli su u podzemlje"! A li polovino po lovinom m septemb septembra ra 1943 1943., ., u S trij je doveden dovedena a jedna grup grupa a od oko 300 oficira iz Oflaga Oflaga X III II I B — HamelHamelburg. Sa malim izuzetkom, svi su bili komunisti, ili komunisticki simpatizeri. Njihovim dolaskom menja se cela
197 s ituac ituacija ija u logru Stala Stalag g 325 325 — S trij. Od manjine, komunisti su — preko noci — postali vecin vecina! a! Moralo M oralo se pristupiti opseznim i ozbiljnim organizaciskim merama. Na prvom mest mestu u morali mora li sm s mo pris p ristup tupiti iti objedinjava obje dinjavanju nju ko- _ mande. U tom smislu, a na osnovu odredaba Insrtukcije Str. Pov. Br. 401/43. izabran sam za tajnog komandanta Stalag 325 — S trij. rij. lako su imali brojnu vcinu, komunisti, zbog naseg borbenog stava, bili su pritesnjeni i gotovo onemogućeni. Naročito u vođjenju javne komunističke propagande. Ali vec polovinom oktobra 1943., u Stalag 325 — — S trij upuc upucena ena je jedna grupa od oko 350 350 nasih oficira, ko k o ji su prebace prebaceni ni u Nemacku Nemacku — posle posle kapitulacije Italije. Ova grupa uglavnom bila je sa 50 procenata nacionalno — vojnicka, vojnic ka, a sa 50 procena procenatta progresivno — demokratska (komunisticka). U njoj njo j je bilo raznih: J a-
kovljevica, Bartosa, Bartosa, brace brace S imica, imica, B uhaljia, Bretlera i njima slicnih „komunistickih velicina". Odmah posle posle neko ne koliko liko dana dana u nas nas logor lo gor upucena upucena je je jedna edna grup grupa a od oko 250 250 oficra oficra iz Oflag Oflaga a VI C — Osnabrik. Sve su to bili „progresivno — demokratski" elementi, odnosno komunisti i njihove „korisne budale"! U njoj je bilo i nekoliko izgubljenih i propalih nacionalno — vojnickih vojnic kih licnosti kao kao pukovnik S okolovic, okolovic, ppuppukovnik Kolb, i jos nekoliko njima slicnih. Sada se politicka situacija iz osnova menja. Od jedne neuracunljive manjine, komunisti su se pretvorili u jednu jednu brojno i intelekt intelektualno ualno mocnu ocnu veci vecinu nu.. Sad Sada je vec bilo vrlo tesko izaci na kraj sa njima! Ucestala su raz^ na predavanja, svecanosti, svecanosti, redo re dovn vno o. izdavanje dnevnih vesti, vesti, zidne novine novine itd. itd. K omunisti omunis ticki cki propagand propagandno no — — agitacioni apart a part odpoceo odpoceo je da da dejstvuje dejs tvuje punom paparom! Formi F ormiran ran je cisto komunisticki K ulturno ulturno — prosprosvetni odbor, razne zabavne grupe: pozoriste, orkestar, hor itd. I vec pocetkom novembra 1943., njihov Kuturno — prosvetni odbor izdao je Deklaraciju o njihovirri
198 ideolosko — politickim po litickim smernicam smernicama a za buduci rad. rad. Preko nasih Ijudi saznao sam za ovu Deklaraciju i dobio njenu sadržinu. (V idi id i dokun dokunnen nenat at br. 2 s tr. tr. 141.). Odmah se sastao moj stab i doneli smo odluku; da ja i pukovnik puko vnik L jubo jub o mir Pet P etrovi rovic, c, odmah odmah odemo kod najstanajstazahtevamo da ne podrijeg oficira djenerala Kostica i da zahtevamo pise ovu Deklaraciju. Deklaraciju.
Sutradan smo otisli kod djenerala Kostica i u ime ime vojnicko vojnic ko — nacion nacionaln alne e grupe grupe zahtevali da ne podpise ovako napisanu deklaraciju. Njegov stav i govor zaprepastio me jelOni vise nisu ni licili na onaj moj prvi sastanak sa djeneralom Kosticem! Sada je zauzeo netrpeljiv i drzak stav! Pun pretnji i prikriveninh aluzija na stanje u otadzbini otadz bini u vezi vezi sa stanjem u logoru! logo ru! P ok okrivaju rivajuci ci se i pogresno tum tumaceci aceci cl. cl. 43 Zenev Zenevske ske konvencije, on je jasno jasno i glasn glasno o izjavo, izjavo, ,,da ce on tu Deklaraciju da podpise", a kome nije pravo „slobo lobodno dno moze da se zali zali nem nemackom komandantu logora"! Nemacki komandant u logoru bio je tada jedan kapetan. Po obavestenjima u gradjanstvu bio je muzicar! muz icar! J asno se se osecalo da ima ima simpa s impatije tije za za komunisticku grupu! Bilo je iluzorno da se zalimo njemu. Sta sam ja tom prilikom njemu izgovorio i kako sam ga sve nazvao, bolje je da ostavimo pokriveno velom zaborava! Saopstio sam mu, da ga od danas, naconalno — — vojnicka grupa grupa oficira ne smatra smatra vise vise najs na jstarijim tarijim o ficirom u logoru. Cak sta vise, da ga od danas, ne smatramo vise ni za oficira Kraljevske vojske! Savetovao sam mu, da kad ne ne ume i ne sme da ko koman mandu duje je,, neka od nenemackog komandanta logora trazi, da ga premesti u neesto doci doci ce ki drugi zarobljenicki logor. Na njegovo mesto djeneral Tonic, koji je vazio kao nacionalista i prijatelj Mihailovica. Na sve to djeneral Kostic se nasmejao i po-
kazao nam vrata. Izgleda, Izgleda, da da ova ova nas nasa a ostra intervencija intervenc ija — nije promasila cilj. Samo na desetak dana, posle ovog naseg ra?-
199
govora, djeneral Kostic uklonjen je iz ovog logora, a na njegovo mesto postavljen je djeneral Tonic. Nismo mogli saznati kako je doslo do ove promene?! Ja licno imam utisak, da je djeneral Kostic zahtevao da se ukloni iz ovog logora. Ali ni sa djeneralom Tonicem nismo bili bolje srece! lako je vazio kao izvanredan komandant i hrabar vojnik i on je oklevao i kao sve nesto ocekivao! Nije uradio nista odlucno u duhu c!.43. Zenevske konvencije. Nije uzimao komandu u svoje ruke, niti je smenjivao komunisticko poverenistvo! — oO o— Dok su se u logoru vodile ogorcene borbe na ideolosko — politickom planu, dotle su kapetani Djurisic, Urosevic i Dabetic neprekidno osmatrali, izvfđjali i ispitivali mogucnost begstva iz logora. Izgledi za izvrsenje begstva, bili su vrlo slabi. Logor je bo vrlo dobro cuvan. Pored ovoga i materijalna sredstva vec su bila dotrajala. Komunisticki poverenici, na nas ocigled, krali su pakete iz inostranstva i sa njima raspolagali kako su nteli. Najveci deo odlazio je ruskim vojnicima — • ordonansima, a potom na razne komunisticke svecanosti i proslave, a potom na razna licna cascenja i kafenisanjal Ali to sam vec napred izlozio. Ipak nasi su Ijudi prilagali, te su se stvorile izvesne materijalne rezerve. U tome smislu postigli smo sledece: 1. — Uhvacena je veza sa P oljkinjama, koje su bile zaposlene na pranju rublja. Perionica je bila izvan logora, ali pored samih zica. Pod istim krovom bilo je i kupatilo. Kupatilo je radilo svakog dana — sem nedeIje. U kupatilo se ulazilo kroz jedan prosek u zicama — u grupama od 30 Ijudi. Tim putem uhvacena je veza sa P oljkinjama — praljama i preko njih odpocela je nabavk^i
200 potrebnih stvari za izvrsenje begstva, kao: potrebnog civilnog odela, makaze za secenje zice, menjanje novca, kupovina raznih potrebnih sitnica itd. 2. — Pored ovoga pripremnog rada sa P oljkinjama, istovremeno smo vrsili i oostale pripreme. Tako — Na zapadnoj ivici S trija postojao je jedan francuski Stalag, u kome su bili smesteni samo vojnici. Oni su cesto, po grupama, dovodjeni u nas logor na kupanje, posto u njihovom logoru nije postojalo kupatilo. U prolazu izmenjivali smo po koju rec, jer su Nemci strogo pazili da ne dodjemo u dodir sa njima. Doneta je odluka; da se neko od nasih oficira ubaci u francuku grupu, kad budu dolazili na kupanje i da sa tom grupom ode u francuski logor — sa glavnim zadatkom: da tamo, sa njihovim poverenicima, donesu odluku: da se ti fracuski vojnici, a bilo ih je oko 3000, na slucaj oslobodjenja, i za prvi momenat, stave pod nasu komandu, posto u svom logoru nisu imali svojih oficira. Ovim bi bio za-
vrsen jedan veliki pripremni posao. Bili bi obezbedjeni od nase komunisticke rulje, cije bi vodjstvo mi — vrlo brzo likvidirali. Na mesto toga naseg oficira, u nasem logoru, trebao je da ostane jedan Francuz. Na taj nacin, u oba logora, ostalo bi brojno stanje nepromenjeno. Sa nase strane, za taj posao, odredili smo porucnika Dragoljuba Sotirovica. Na mesto njega Francuzi su nam dali jednog vrlo okretnog i inteligentnog vojnika poimenu Robert Puisant — radnik u fabrici C itronena. Za obostranu vezu, sa nase strane, odredjen je kapatan Dragoljub Ivanovic, a od strane Francuza Destibald cinovnik Direkcije tramvaja u Parizu. J ednog dana ta je zamena srecno i uspesno izvrsena. P orucnik Sotirovic otisao je u francuski logor, a Robert je ostao u nasem. Posle desetak dana porucnk Sotirovic vratio se. P9novo je izvrsena uspesna zamena.
201
P orucnik Sotirovic podneo je podroban izvestaj Ć stanju u francuskom logoru. Tamo uopste nije bilo komunista. Svi su bili cisti nacionalisti. A sto se tice privremenog stavljanja pod nasu komandu i tu je postignut puni uspeh. Francuzi su sa zadovoijstvom i zahvalnoscu doneli odluku da se, na slucaj oslobodjenja, privremeno stave pod nasu komandu. Time smo obavili je-
dan veoma znacajan i koristan posao . I nasi komunisti dosli su na istu ideju! Ali svi njihovi rrapori ostali su bez uspeha. Oni su u francuski logor uputili rez. pporucnika Aleksandra Milojevica, profesora. Ali bilo je sve dockan! Posle mesec dana napornog rada, skopcanog sa velikim izdacima — pripreme su privedene kraju. Doneta je odluka, da se septembra T943., pokusa izlazak iz logora, na nacin kao sto sam đalje izlozio. — o O o— — Kao sto sam, u prednjem izlaganju, prlikom opisivanja Stalaga 325 — S trija napisao, logor se uglavnom sastojao iz dva dela: jedan iz velike kasarne, kuhinje, trpezarije i deset hangara, a drugi iz podpuno prainog i ravnog vezbalista. Ova dva logorska kruga bila su pregradjena obicnom jednorednom bodljikavom zicom. Isto tako i samo vezbaliste bilo je ogradjeno bodljikavom zicom, samo mnogo vece sirine i visine. Veza izmedju ova dva logorska kruga, odrzavaia se kroz jednu veliku dvokrilnu kapiju. Pregrada izmedju ova dva kruga nocu nije cuvana ni osmatrana. Ograda oko vezbalista nocu je cuvana i osmatrana — povremenim patrolama. Ovo veliko vezbaliste nije imalo klozeta! Klozeti su
202
biia udaljena 5 — 600 metara. Da bi stvorili lokal za zadovoljenje fizioloskih potreba, Nemci su resili, da izrade obicne klozete — cucavce na samom vezbalistu. Mesto za klozete izabrano je odmah pored velike kapije, ali na zemljistu vezbalista, kcja je vezivala ova dva kruga. Kad smo mi dosli u logor, radovi na kopanju klozetske jame bili su zavrseni i odpocelo je ogradjvanje klozeta zidom od dasaka. Cekali smo da se klozet ogradi i pokrije. A kad je i to bilo gotovo, odluceno je, da se izlazak iz logora izvede na taj nacin, sto ce odredjena grupa za begstvo, prilikom zatvaranja pregradne kaoije, uci u novo iskopani klozet, spustiti se u njega i tu sacekati prvi mrak. A potom, polako proseci ogradnu zicu na juznoj ivici logora, a potom jedan po jedan — da izlazi iz logora. Za to vreme mi cemo u stroju pokusati da vrsimo razne obmane i time da zabavimo Nemce, a beguncima da damo vremena da obave svoj posao. Dan za izlazak iz logora bar 1943.
odredjen je za 27. septeni'
Za izlazak iz logora odredio sam osam oficira, na celu sa kapetanom Pavlom D'jurisicem. Kad smo toga dana oko sest casova — po podne, napustili vezbaliste, ‘odredjena grupa begunaca vec se bila spustila u klozetsku jamu. U to doba vec je padao prvi mrak. Zborno mesto bilo je ispred same kasarne. Tu smo se postrojavali po cetama od po 100 ljudi, od po 5 Ijudi ,,u potiljak". Poslednji red nalazio se na 2 do 3 metara od kasarnskog zida. Vrata i prozori bili su sirom otvoreni. Po predhodnom dogovoru, u toku bro jenja, iz pojedinih ceta, gde za to ima mogucnosti, trebao je, poneko, da prodje kroz vrata, ili prozor i udje u kasarnski hodnik, a potom da se odmah ubaci u neku drugu cetul I tako je odpocela igra izmedju macke i miseva. Nemci su odpoceli brojanje, ali nikako brojno stanje nije im se slagalo! Cas u ovoj, cas u onoj ceti,
203 bio je jedan, ili dva coveka vise, ili manje! Mrak je več bio pao, ali Nemci nisu mogli da utvrde brojno stanje. Brojanje nije dalo nikakav rezultat. Dosao je i komandant i abver oficir i svi oficiri i podoficiri iz komande logora. Aii do stvarnog brojnog stanja nisu mogli doci. Izgleda, da Nemci ni sami sebi nisu vise verovali! Tek kad su doneli licne kartone, stolove, kad su nas odmakli desetak metara od kasarnskog zida i kad kad su pozadi svake cete postavili po dva do tri strazara, mogli su da utvrde brojno stanje. Ono je pokazivalo da u stro ju nedostaju (17) sedamnaest oficira! Kad je ovo utvrdjeno bilo je dva casa posle pola noci. Nasi su begunci vec davno izasli i bili daleko od logora. J a sam bio dao dozvolu za osam, a izaslo je sedamnaest oficira!? Dakle devet visel? Isti slucaj kao i u Libeku! Kad je narod video ovako laku mogucnost izlaska iz logora, izvesni nisu hteli da je propuste! Bilo ih je, koji su, bez ikakve pripreme, uskocili u klozetsku jamu! Ti i takvi u mnogome su doprineli, da je veliki broj vrlo brzo bio pohvatan i vracen u logor. Kao sto sam napred izlozio, od 17 oficira samo su dvojica uspeli d% se docepaju otadzbine kapetani: Pavle Djurisic i Brativoje Urosevic. A oni su bili i najglavniji i najvazniji. Kod njih su se nalazili svi izvestaji i podaci o stanju po logorima — pripremljeni za djenerala Mihailovica. Ovde sa zadovoljstvom mogu da primetim, da su ovih 17 oficira pripadali nacionalno — vojnickoj grupi! Komunisti su se pojeli od pakost i zavisti! Nikako nisu mogli da dodju sebi i da se osveste, kako da ta prosta ideja njima nije pala napamet! Rarumljivo je, da nijedan komunisticki pisac nije spomenuo, ovo sjajno delo nasih nacionalnih oficira! Isto tako nisu nigde spomonuli ni ono velicanstveno izvedeno begstvo iz logora 65 B for Kronprinc — Srasburg!
204 — o Oo— Citaocima ce sigurno pasti uoci, kako se u ovom velikom i sjajnom poduhvatu begstva ne pominje ime i lik sjajnog oficira kapetana Lazara Dabetica, koji je sa odusevljenjem i pozrtvovanjem ucestvovao u svim pokusajima begstva. Stvar je u ovome. Kapetan Urosevic, zbog povredjene noge na igralistu, lezao je u ambulanti. Kapetan Dabetic nije gubio vreme vec je stalno ispitivao mogucnost begstva. Dosao je na ideju, da postoji mogucnost begstva iz kupatila! Kao sto sam izlozio, kupatilo je radilo po ceo dan — sem nedelje. Izvestio me o ovoj ideji. Izvrsenje ovog podhvata izgledalo mi je vrlo sumnjivo. Na njegovo navaIjivanje dao sam mu odobrenje. Kapetan Dabetic preduzeo je mere da uhvati vezu sa nekim P oljakom ili PoIjakinjom koji su bilj zaposleni u kupatilu, ili perionici. U toku nekoliko dana kupao se po nekoliko puta dnevno! Uspeo je da uhvati vezu sa jednim P oljakom. Ovde treba da napomenem, da su kapetani Dabetic i Urosevic, za poslednju godinu dana, dobro savladali poljski jezikl Taj P oljak snabdeo ga je civilnim odelom i ostalim potrebama za begstvo. Ovako cesto dolazenje u kupatilo od strane kapetana Dabetica, palo je u oci jednom Nemcu, koji je bio zaposlen u kupatilu. I on je obratio paznju na njega! I kad je sve bilo gotovo i kapetan Dabetic bio spreman da pristupi oblacenju civilnog odela, doticni Nemac iznenadio ga na delul Tako je njegovo „preduzece" propalo. Odelo i sve ostalo oduzeto je. Makaze za secenje zice spasio je pporucnik J aksa Djelevic, koji je pomagao kapetana Dabetica. Za ovaj pokusaj begstva kapetan Dabetic kaznjen je sa (15) petnaest dana zatvora. Dok je on izdrzavao zatvor, iznenadno je ostvare-
205 no ono veliko begstvo iz klozetske jame. Eto, zastć kapetan Dabetic nije ucestvovao i u ovom begstvu. Ali kapetan Dabetic nije mirovao. Ovo uspelo begstvo izazvalo je u njmu takvu volju da ga i on izvrsi, te donosi odluku, da pristupi izvrsenju begstva bez obzira na mogucnosti, pa cak i na verovatnocu njegovog uspeha. Sa kapetanom Stanislavom Stojanom donosi odluku, da usred dana preseku zicu, u neposrednoj blizini komande logora i da izadju na ulicu! Ovaj drzak i tesko izvodIjivi plan odmah mi se nije dopao! Upotrebio sam sve razloge da im dokazem nemogucnost izvrsenja toga plana. Pa ne samo to, no da je plan skopcan sa gotovo sigurnom smrcu! Nista nije pomoglo! Oni su bas na toj drskosti i neverovatnoci zasnivali svoj plan! Naposletku dao sam i ja saglasnost. Poduhvat secenje zice usred dana uspeo je i oni su izasli na ulicu. Ali nisu bili odmakli ni nekoliko desetine metara, a bili su slucajno presretnuti od logorskog podoficira i vraceni u logor! Razumljivo je da im je opet sledovao zatvor. Samo sada (30) trideset dana zatvora!
Utom je doslo i naredjenje za pokret za Strasburg. U toku ovog prevozenja kapetan Dabetic uspeo je, da presece celni zid od vagona, da se provuce kroz prosecenu rupu i dosta srecno da iskoci iz voza — u okolini Ausvica! lako povredjen, uspeo je da predje oko 30 km., da se prebaci u staru P oljsku i da uhvati vezu sa jednim poljskim svestenikom. laj mu je svestenik u svemu izasao u susret i doveo ga u vezu sa snagama djenerala Bora Komarovskog. Tu je kapetan Dabetic, u bratskoj saradnji sa P oljacima, proveo celu 1944. i pocetak 1945. P rvobitno, u ulozi savetodavnog organa za gerilske operacije, a pri kraju kao pomocnik komandanta geri'skih operacija. Za svoj rad, kapetan Dabetic, od poljske vlade \z Londona, odlikovan je ratnim krstom i dodeljen my
206 je cin pocasnog kapetana poljske armije. Maja i945. stigao je u Francusku — Pariz — gde se i danas nalazi. Ovo je u najkracim potezima rad kapetana Dabetica u zarobljenistvu. Da bi se opisao ceo ovaj rad treba napisati citavu knjigu. Ali to izlaganje izlazi iz opsega ovog dela. Mozda ce se neko od citalaca zapitati, zar je bilo korisno, da se ovakvim zbivanjima pokloni ovoliko prostora u ovoj knjizi? ! Da je srece ovakvim podhvatima treba posvetiti citave knjigel Samo ako se uzme u obzir, da je svaki pokusaj begstva iz nemackog zarobljenistva, donosio vrlo verovatnu pa i sigurnu ,smrt, dovoljno je, da se Ijudi kao Kapetani Urosevic, Dabetic i njima slicni, ovekovece i uzdignu na stepen narodnih heroja! Samo oni koji su pod naperenim mitraljezima, golim grudima i golim rukama nailazili na zicane prepreke, mogu da znaju i da ocene, koliko je duha i smage potrebno da se pristupi izvrsenju jednog ovakvog podhvata! A kad se iz relativne bezbednosti, pogleda smrti u oci 7, 8„ ili 10 puta onda takvf Ijudi treba da odu u besmrtnike! Steta je, sto je ovakvih Ijudi bilo malo — vrlo malo! Ogromna vecina gajila je kult zaroblj':nistva i kult materijalizma, koji je bio skoncentrisan na zarobljenicke kufere i pakete. Eto zasto je potrebno, da se, za buduca pokolenja, istaknu ovakvi primeri patriotizma, pozrtvovanja i hrabrosti.
— ooo —
207
Vec sam i ranije napisao da sam meseca juna 1943. u Libeku okilavio. Cim smo dosli u S trij podvrgao sam se ponovnom lekarskom pregledu. Tada su u logoru pored jednog nemackog doktora — kapetana, bili i nasi lekari sanitet. major Aleksandar Pavlicevic (za prezime nisam siguran) i Dr. Dusan Muskatirevic — hirurg. Cini mi se da nije imao cina. Bio je cetrdesetih godina. Izvanredan covek, Srbin i lekar. Bio je pripadnik pokreta D M. Uhvacen je negde u okolini Krusevca. I posle duzeg mucenja i maltretiranja po Gestapou - u sproveden je u nemacko zarobljenistvo. Po zavrsenom pregledu Dr. Dusan mi je rekao, ono — sto sam ja vec znao — potrebna je operacija! Saopstio mi je, da u Lavovu postoji zarobljenicka bolnica, ali da ona nema hirurga, niti opreme za vrsenje ma kakvih tezih operacija! DaIje mi je saopstio, da je on vec predlozen za lekara — hirurga u lavovskoj bolnici. Cim bude otisao i koliko — — toliko bude opremio i osposobio operacisku salu, odmah ce me pozvati da izvrsi operaciju. J a licno zeleo sam, da se operacija izvrsi sto pre. Ovakav ■ — kakav sam, bio sem nesposoban za ma kakav ozbiljan rad. Narocito ne za duze kretanje. Ostalo mi je samo da cekam. To sam i cinio. Molio sam nemackog lekara, da mi nanabavi ma kakvu utegu i da cu je platiti. Odgovorio mi je, da ce pokusati da je nabavi, ali da ce ici vrlo tesko. Pocetkom oktobra 1943. Dr. Muskatirevic premesten je u tu lavovsku bolnicu. Polovinom decembra dobijen je poziv, da se uputim na operaciju u Lavov. Na nekoliko dana pre moga uputa u bolnicu, po logoru poceli su da se pronose glasovi, da cemo, pred nadiranjem Rusa, biti krenuti — negde na zapad. Uistinu, vec u to doba, povremeno se cgula cas jaca, cas slabija topovska paljba, severno iz oblasti Lavova, a juzP9 \i oblasti Stanislavova,
208 Po pozivu odmah sam upucen u Lavov na operaciju. Ona je, pod veoma teskim tehnickim uslovima, i izvrsena na sam katolicki Badnjidan. Operaćija je uspela, iako su , po recima Dr. Dusana, nedostajali mnogi hirurski instrumenti. Cak ni sredstva za anesteziju nije bilo dovolj no. Ta bolnica u Lavovu bila je smestena u jednoj katolickoj bogoslovskoj skoli. Gradjevina je bila moderna, ali njena oprema bila je vrlo slaba. Upravnik bolnice bio je jedan frncuski kapetan — doktor. Pored njega, sa Dr. Muskatirevicem, bilo je svega tri lekara. Kao komandant bio je jedan nemacki major. Ne znam da II je bio doktor? U bolnid, pored Francuza i Poljaka, bilo je i nas — — dvadesetak Srba. I ovde se osecala nervoza i uzurbanost. Svi laksi bolesnici i koji su mogli da idu upuceni su u svoje logore. J ednoga dana, ođmah po katolickom Bozicu, iz bolnice u S trij upuceni su pet nasih oficira. Medju njima bio je i porucnik Dragoljub Sotirovic. Koristeci guzvu i metez na lavovskoj zeleznickoj stanici Sotirovic je uspeo, da zavara sprovodnika i da se izgubi u lavirintu podzemnih hodnika na zeleznickoj stanici Lavova. Begstvo je uspelo. Stupo je u ooljske nacionalne borbene redove i sa njima ostao sve do 1945. U poljskom ilegalnom borbenom pokretu, stekao je cin titularnog (pocasnog) majora! Mbja rana tesko je zarascivala. Nisam jos bio sposoban za pokret, kada je, 10. januara 1944., stiglo naredjenje iz Strija, da se ja i ppukovnik Dusan Manojlovic, koji je lezao u bolnici, hitno uputimo u S trij. Mi smo imali čvrstu nadu, da ćemo biti u mogućnosti, da se, u momentu evakuacije bolnice — prikrijemo, a potom da preduzmemo begstvo u otadzbinu. Istu nadu gajio je i Dr. Dusan, kao i francuski kapetan — Upravnik bolnice. Oni su bili preduzeli sve mere, da nar
209 cito mene, kao jos neizlecenog bolesnika, zadrze u bolnici. Bez uspeha. Posle telefonskih razgovora iz S trija je naredjeno, da se ja i ppukovnik Manojlovic, ako je drukcije nemoguce, na nosilima prebacimo u S trij. Nipokoju cenu nas dvojica ne smemo ostati u LavovuH
Zbog ovakvih naredjenja, ja i ppukovnik Manojlovic 11. januara 1944. — po podne, vozom smo prebaceni u S trij, gde smo stigli u sami mrak. Kad smo dosli, ceo logor bio je u pakovanju i pokretu. 12. januara bila je ista situacija. J a sam lezao u ambulanti. Moje stvari na pregled odneo je kapetan Avejic. 'U toku 13. januara 1944., ceo dan ,na sportskom igralistu, vrsen je pretres i pregled stvari. Kad sam ja dosao, vec je bio zavrsen razbroj po vagonima — za prevozenje. Srecom, ja i ppukovnik Dusan uspeli smo da se ubacimo u jedan vagon u kome su bili moji najblizi saradnici. Inace, razbroj po vagonima, kao sto sam vec napred izlozio, izvrsen je tako, da je Ijudstvo nacionalno — vojnicke i komunisticke grupe bilo podpuno izmesano! Retko je koji vagon bio podpu-
no cist! Kompozicija sa zeleznicke sttanice S trij krenula je, 13. januara 1944., (na samu Novu Godinu), oko 5 casova po podne, a na zeleznicku stanicu Strasburg stigli smo 19. januara 1944. — oko 11 casova pre podne. Daleko bi me odvelo da, ma i u najkracim crtama, izlozim sve muke i nevolje, koje smo pretrpeli na ovom sestodnevnom putul Trpali su nas po 40, pa i 50 u jedan vagon sa nesto malo prljave slamel P rostor u vagonu bio je smanje plehanom peci, .koja je bila postavIjena na sredini i jednom velikom kiblom koja je sta jala odmah pored vrata. Sedeli smo i lezali jedan preko drugog. Na celom putu zaustavil'r smo se samo na dva mesta: u okolini Lajpciga i u Rastatu — severno od §trasburga. Ovde su na^okupali i isparili odelo,
210
U toku setodnevnog putovanja, izvrseno je nekoliko uspesnih begstava. Ona su uglavnom izvrsena prosecanjem celnog, ili zacelnog vagonskog zida. Rad ja bio tezak i naporan. Blagodareci blagovremenim pripremama — jos u Striju, nabavljeno je nekoliko malih testerica i ostrih nozeva — uspelo se. Kad smo dosli u Strasbug utvrdjeno je, da je 12 nasih oficira uspelo da pobegne! Bilo ih je iz obe grupe. Ovom prilikom zajednicki su radili i uspeli su. Samo svi su oni brzo pohvatani i vraceni. Savetovao sam, da se begstva, ukoliko se uspesno izvrsi prosecanje vagona, vrsi samo do Krakova. Dalje od Krakova begstva ne vrsiti. Po najvecoj zimi, sa snegom do pojasa, usred Nemacke, vrsiti begstvo — — spada u avanturu! Tako je i bilo. J edna je grupa izasla u okolini Lajpciga, a druga u okolini Strasburga. Obe su grupe ubrzo pohvatane i vracene. Samo dvojica — — trojica uspeli su da prodru do poljskih borbenih odreda. (J edan od njih bio je major llija Deretic — komunist). Posle rata citao sam citave bajke o ovim begstvima! Citao sam, kako su prosecane gvozdene sipke na prozorima zeleznikih vagona, pa onda provlacenje kroz te proseke i prebacivanje sa tih prozora na platforme zeleznickih vagonal! Ko poznaje konstrukciju vagona bice mu jasno, da je to vrlo tesko, gotovo nemoguce izvesti! Na to bi mozda bili sposobni razni cirkuski vestaci ili ekvilibristi!
— U Strasburg smo stigli 19. januara 1944. — oko podne. Odmah su nas krenuli na mars u dve grupe. J edna grupa na jendu, a druga na drugu stranu. Ljudstvo je bilo, kao sto rekoh napred, podpuno izmesano. Mi nismo znali gde nas vode! M islili smo da nas vode u neki obican logor — kao i dosada. Posle marsa od skoro dva casa, poceii smo da se penjemo uz neko brdasce. Kad smo se pribliz ili vrhy vi^eM smo zicanu preprku,
211
dotada nevidjene sirine i nasTi smo se pred jednim ogromnim — gvozdenim, masivnim dvokrilnim vratima! Ovo brdasce moglo je dominirati dolinu Ra]ne, koja se odavde, na udaljenju, 5 do 6 km. vrlo lepo videla — sa oko 200m. Isto tako izvanredno se lepo video i sam Stasburg. Nasi Ijudi, koji su znali nemacki, tek su se sada obavestili od Nemaca, da je ovo Strasburgski utvrdjeni logor, a mi da se nalazimo pred forom Kronprinc i da ce on biti nas novi logor. Nasa druga grupa odvedena je u takav isti for, koji se zove Bizmark, a bio je na udaljenju 5 do 6 km. — od nas. Tako se nas dotadanji logor Stalag 325 — S trij pretvorio u dva nova logora: Oflag 65 A — for Bizmark i Oflag 65 B — for Kronprinc — Strasburg. 5. — Logor Oflag 65 B for Kronprinc — Strasburg a — Kratak opis logora Oflag 65 B — For Kronprinc
Na jednoj zaravni pred samim forom, Nemci su odpoceli svoj uobicajeni pregled stvari i licni pretres nas zarobljenika. To je trajalo do samoga mraka. Tada se otvorila teska gvozdena kapija i mi smo odpoceli uiazak Prvo smo naisli na jedan omanji prazan prostor, a potom na jedan most. Prema elektricnoj svetlosti videlo se da vodi preko jednog sirokog i dubokog rova. Na kraju mosta nalazila se opet velika dvokrilna gvozdena kapija. Kroz njih se ulazilo u jedan veliki hol. Od njega su se desno i levo pruzali dugacki hodnici. Ša jedne strane hodnika video se niz vrata. Druga strana bio je cist neprekindni zid. Naredjeno nam je da u svaku sobu udje po dvadeoficira. J a( sa mojim najuzim stabom, usao u pr-
212
vu sobu — na pocetku hodniRa. Svega nas je uslo desetorica. Kako je koja grupa komlinisti nailazila i videci mene u sobi, nisu ni pokusavali da udju! U sobi su bili dvospratni zorobljenicki kreveti. Sobe su ble prljave i neuredjene. Svaka soba imala je po jedan veliki dvokrilprozor, koji je gledao u kontraeskarpu. Na krevetima su bile neke gole ,prljave i pocepane slamarice. Pod prozorima duboki i siroki rov. Uopste nismo mogli da se orijentisemo gde se nalazimo?! Onako umorni i iznureni. od setodnevnog napo’rnog puta, bacili smo se na postelje i zaspali mrtvim snom. Kad smo se sutradan digli i izasli na jutarnji zbor — malo smo se bolje orijentisali. A kada je, aprila meseca, nemacki komandant dozovlio, da mozemo ceo dan (od 9 casova pre, do 4 popodne) — da provodimo na povrsini fora, onda smo tacno videli gde se nalazimo. Strasburski utvrdjeni logor Nemci su izgradili posle francusko — pruskog rata, 1870 — 1871., kojom su prilikom zauzel.i Elzas i Lotaringiju. Gradjen je od 1871. do 1880. Sastojao se od 12 forova stalnoga tipa i niza medjuprostornih streljackih rovova i kazamatiranih baterija. Forovi su bili na udaljenju 5 do 8 km. P erimetar mu je mogao iznositi oko 100 km.. Po prikupljenim podatcima svi su ovi forovi bili istoga tipa i iste velicine. Za posadu od jednog bataljona i tri kazamatirane baterije. Ovo u album ordinarnih komunistickih lazova, a koji su stalno i lazno pisali, kako sam ih ja, iz fora Kronprinc, koji je bio „prvoklasni hotel", upucivao u for Bizmark „ko ji je podzemna tamnica, gde se legu guje i akrepi"! Medjutim svi forovi oko StrasBurga bili su „bliznaci".
Zbog promena pritezioca drzavne teritorije i vatrena linija morala se menjati. Do 1918. bila je okrenuta zapadu — prema F rancuskoj; od 1918. do 1940. — bila je okrenuta istoku — prema Nemackoj. Od 1940. do 1945., sam bi Bog mogao da vhv^fi facuna, na koju je
žia stranu bila okrenuta vatrena linija?! Po mom misljenju, u ono doba, a obzirom na ondasnje moderno naoruzanje, strazburski utvrdjeni logor bio je izgubio svoju operativno — strategisku ulogu i znacaj. Zastario je! Mogao se upotrebiti za smestaj Ijudstva, ili materijala. Nemci su ga bas zato i upotrebljavali. Bar ova dva fora u koje su smestili nas dosadasnji logor Stalag 325 — S trij. Kao sto sam napred naveo, to su bili forovi Bizmark I K ronprinc. Ovaj poslednji, za vreme .Francuza, zvao se for Fos. Ako opisem for Kronprinc onda sam, uglavnom, opisao ceo strasburski utvrdjeni logor. Kada se sa grklanske strane pridje foru, vidi se ogromna glasija, a na njoj zicana prepreka na gvozdenom kolju, sirine preko 50 metara, tako izukrstana i gusta, da se, cini mi se , mis ne bi mogao da provuce! Glasija se pruzala do venca kontraeskarpe. Kad se kroz veliku kapiju udje u for, onda se sa desne strane nalazi, u glasiju,, ukopan veliki magacin. On je nama sluzio za cuvanje primljenih paketa iz otadzbine i inostranstva. Sa leve strane nalazila se zgrada od kamena, u kojoj se, u ono vreme, nalazila strazara. Platoom sa blagim padom, nailazi se na pokretni most, ko ji je prebacen preko rova. Rov sa grkljanske strane, bio je dugacak 250 metara, sirok 10 metara. Kontraeskarpa ozidana od tesanog kamena, blla je visoka 10 metara. U eskarpi bila je uzidana dvospratna kasarna, tako isto od tesanog kamena — visine lOmetara. U kasarni je bilo oko 50 soba, prostorije za kuhinju, magacine, umivaonice, i klozete. Sa mosta se, gotovo u istom nivou ulazilo u kasarnski sprat, a desno i levo, pruzali su se dugacki hodnici. Na kraju hodnika nalazila su se stepenista, koja su vodila u hodnike — prizemlja kasarne. U prizemlju bile su takodje sobe za stanovanje. Iste kao i na spratu. Prozori prizemnih soba, od dna rova, bili su udaljeni oko jednog metra. Iz sobe se neposredno moglo izaci u rov
su ■ — i obratno. S vojim licem kasarna je gledala u rov, odnosno u zid kontraeskarpe. Zadnjim delom, odnosno njeni hodnic, bili su ukopani u zemlju. Pri dnu velikog ulaznog hola, nalazila su se opet jedna velika gvozdena vrata, kroz koja se, jednim hodnikom ulazilo u odaju sa bunarem sa motornom pumpom, a drugim se izlazilo na sam for — na vatrenu liniju i u kazamatirane baterije. Napred opisani rov protezao se oko celog fora. Na svakih 300 metara nalazili su se uzidani kaponiri, citave odaje, za flankiranje rova. Svi pristupi, kao i sama gornja povrsina fora bili su pokriveni velikim — odraslim drvecem. Na samom foru bilo je jabuka, sljiva, tresanja i drugih vocki, a na pristupima i forskoj glasiji bilo je jasena, topola i po neki hrast, ili bukva. For je bio tako kamufliran, da se apsolutno nista nije moglo zapaziti, dok se ne naidje na same prepreke! — oO o— Kad smo mi usli u for, isti je bio tako prljav i zagadjen, da se u njemu apsolutno nije moglo ziveti. Pre nas ovde su bile smestene neke zarobljene indiske jedinice. Prvih dana nailazili smo na raznovrsne bube, miseve, pacove, a nasla se i poneka zmija! Svi smo slozno navalili na ciscenje tako, da je for za jedno mesec dana malo progledao i u njemu se moglo nekako ziveti. Ali klozeti su bili skoro prepunjeni. Mi tu nismo mogli nista da popravimo. Vise puta intervenisao sam kod nemaclcog komandanta logora pukovnika Sibera i molio, da se for okreci, elektricna instalacija dovede u red, okrpi, a klozeti ociste i urede. Pukovnik Siber sve je obecavao, ali se branio losim vremenom, ali da ce for biti sigurno uredjen. Uistinu, vec od aprila meseca poceli su opsezni ra-
215 dovi na uredjenju i ciscenju fora. Koncem maja sve je bilo gotovo. Uredjeno, ocisceno, okreceno, elektricne instalacije popravljene, klozeti ocisceni. For je cisto progledao i zasijao! A kad je pukovnik Siber dozvolio iziazak na for, onda se nas skuceni, mali i bedni zivotni prostor — malo prosirio. J er onih 2500 kvadratnih metara rova, zaista je bilo malo, vrlo malo, za zivot i rad oko 1000 Ijudi, koje su Nemci nabili u ovako teskoban i skuceni prostor! Posle molitve, vecernjeg zbora i vecere Nemci nisu vise dozvoijavali setnju po rovu. Sa prvim mrakom morali smo i mi — u kasarnu. P okretni most nisu pomerali. Pred samim mostom iduci od strazare, nalazila se zicana prepreka sa vratima. Ta su se vrata uvece zatvarala. Tako isto zatvarala su se i ona velika gvozdena vrata, kroz koja se ulazilo u hol fora. P rostor pred strazarom, kao i sam rov, bili su vrlo dobro osvetljeni. Pored svega ovoga, dno rova bilo je tuceno mitraljeskom vatrom iz kaponira sa grkljanske strane. Bilo je nemoguce pokusati ma kakav pokret po rovu — u toku noci! Sve ovo imalo je i svoju dobru stranu. Nemci nsu mogli neopazeno uci u kasarnu. Morali su preci preko mosta. Stoga smo u kasarni, u toku noci mogli da radimo sta smo 'iteli. Razume se posto su postavljeni osmatraci. b — „Borba za most"
Vec sutradan, 20. jaunara 1944., za vreme jutarnjeg zbora, video sam na mostu rez. porucnike Djurdja Boskovica i Svetislava Marica. Sa mosta, koji je, oko S m. nadvisavao dno rova, gde smo se postrojavali, porucnik Boskovic obavestio je logor, da su, on i porucnik Maric, novi izabrani forovski poverenici. Komunisti nas o tome uopste nisu pitali. Razume se da smo mi odmah, na licu
216 mesta, protestvovali. Na to je komunisticka rulja odgovorila urlanjem, dranjem i pozivom na Zenevsku konvenciju. Odmah posle zbora, sastala se nasa nacionalno — — vojnica grupa, da bi doneli odluku, sta dalje da radimo? Po izvestaju nasih sobnih staresina nasa grupa brojala je oko 200, a komunisticka oko 500 oficira! Ovo je bio rezultat neuredjenog pokreta jos iz S trija. Doneta je odluka, da jedna grupa nasih oficira, jos danas pismeno trazi, da nemacki komandant logora odmah primi mene i kapetana Dusana Sedlara. Nas je zadatak bo, da se na ovaj logor striktno primene odredbe cl. 43. Zenevske konvencije, tj. da se odredi najstariji oficir u logoru, koji ce dalje organizovati i urediti unutrasnji zivot u logoru. Istoga dana, na vecernjem „zboru" od nemackog dis-
ciplinskog oficira, kapetana Geringhausa, trazio sam, da mene i kapetana Sedlara primi nemacki komandant pukovnik Siber. Saslusao nas i rekao, da ce nas, o rezultatu, obavestiti u toku sutrasnjeg dana. Sutradan, 21. januara 1944., oko 2 casa po podne, primio nas je pukovnik Siber. Bio je to covek cetrdesetih godina. Visok, suv, vrlo okretan i govorjiv. P rimio nas je vrlo Ijubazno tr. prijateljski! Ovo nije bila odlika nemackih visih oficira! Po obavestenjima bio je — Austijanac. Na njegovo pitanje sta zelimo, ja sam odmah poceo da izlažem situaciju. Daleko bi me odvelo kada bih podrobno izlozio tok naseg razgovora. Inace, ja sam i ovo pitanje dodirnuo u poednjim izlaganjima. Ukratko. Upocetku pukovnik Siber nije primio mo ja tumacenja slova i duha cl. 43. Zenevske konvencije. Branio se vec uobicajenom praksom i postupkom o izboru poverenika. Saopstio sam mu, da je to osnovna greska od strane nemacke komande. I, ako se gresilo 100 godina, ne mora da se gresi i 101.! Rekao sam mu, da je predlozeni nacin jedini moguci postupak, da se logor iz-
217 samim tim hijerarhija i subordinacija. P ukovnik Siber postepeno je popustio. Bilo je ocigledno da se i on u dusi slaze i odobrava moje predloge. Posle razgovora od citava dva sata odlucili smo; da se u logoru, 22. januara 1944., održi javno glasanje po pitanju: da I! da se i dalje zadrži poverenički sistem, ili da se odredi najstariji oficir. Odmah sam saopstio pukovniku Siberu, da se prema danasnjem odnosu snaga u foru, progresivno — demokratski elementi (komunisti) — odneti pobedu, i izglasati poverenicki sistemi! Njih ima skoro tri puta vise nego nas! Rekao sam mu: ,,Mi nacelno pristajemo na glasanje ali na kraju rezultat treba da bude — naimenovanje najstarijeg oficira". Odmahnuo je glavom i rekao: „Videcemo"! Dvadeset i drugog januara 1944., u 2 casa po podne — odpocelo je glasanje. Glasacko mesto bilo je na samom mostu — na ulazu u for. Tu je bio postavljen sto sa dve kutije. J edna crvena — druga bela. Za stolom je sedeo pukovnik Siber, kapetan Geringhaus i jos jedan podporucnik, cijeg imena ne mogu da se setim. On je poneki put vrsio duznost disciplmskog oficira. Imao je jedno ^takleno oko. Zvali smo ga „S taklenac". Pored stola, kao „cuvari kutija", stajao sam ja i kapetan Sedlar, za nacionalno — vojnicku, a porucnici Boskovic i Maric — za komunisticku grupu. Ljudstvo je bilo postrojeno u rovu. Kako je ko prozivan on se peo uz stepenice, koje, iz rova, izvode na most. Na samom ulazu na most bio je postavljen opet sto, kod koga je stajao jedan nemacki podoficir. Kako je ko nailazio na most, on je od toga podofiđra dobijao „glasacki listic''. Na njemu je bio 'ucrtan samo jedan kvadrat, u koji su glasaci trebali samo da unesu brojke „1", ili ,,2". Brojka 1 nosila je glas "najstarijem oficiru", a brojka 2 „povereniku". Prolazeci pored mene, pojedini komunisticki g'ssaci, prkosno su mi mahali, i§-
218
perd nosa, glasackim listicima. Valjda da me time podcene, uvrede i omalovaze! Upozorio sam pukovnika Sibera na ove gestove i on je ostrom zapovescu prekinuo ovu drskost i bezobrazluk. Kad je glasanje zavrseno i glasacki listici prebrojani — utvrdjeno je: da je „nastariji ofic ir" dobio 240 glasova, 563 glasalo je za „poverenicki sistem"! Nasu nacionalno — vojnicku grupu rezultat glasanja nije iznenadio. Mi smo ga kao takvog i ocekivali. Ovoga dana oko 5 casova — po podne, pozvao me pukovnik Siber. Otisao sam sa kapetanom Sedlarom. Izgleda da je pukovnik Siber bio iznenadjen! Odmah me zapitao: — A sta cemo sad?l Odgovorio sam mu: — Pa g. pukovnice, ja sam Vam vec unapred saopstio rezultat glasanja. Kazao sam Vam, da bez obzira na rezultat glasanja, treba da se sprovede cl. 43. Zenevske konvencije. Glasanje apsolutno nije potrebno. Mi u foru Bizmark imamo oko 450 nacionalnih oficira, sto sa ovih 240, iznosi 700 oficira. Izvrsite promenu Ijudstva po forovima i Vi cete dobiti jedan cisto nacionalni, a jedan cisto komunisticki logor. Posle kraceg razmisljanja pukovnik Siber rekao je: — Dobro! Ali predhodno 24. januara 1944. izvrsicemo jos jedno glasanje! Posle toga. promenicemo celokupan sistem uprave i komandovanja u foru. — Odgovorio sam mu: — Slazem se sa tim, kad Vi mis lite da tako treba da se radi! Alf Vas molim, da sve starije pukovnike, od mene, koliko sutra, prebacite u For Bizmark. Upitao je: — A koji su to? Kapetan Sedlar dao mu je imena cetiri pukovnika fc>jv, crnogorske vojske, a ja ?arn dodag i ime pukjvnh
219 ka J ovana Sokolovica, koji je bio mladji od mene, ali ci ji je stav u korist komunisticke grupe bio — nepodnosIjiv! Uopste, to je bio redak i interesantan tip coveka, Srbina i vojnika! Bio je podpuno apoliticki covek i rodjeni inadzija! Iskljuciv, podrugljiv, zajedljiv, grandoman i egocentrik! Bolesno ambiciozan, tvrdoglav i svadjalica! Uobrazen, tast i intrigant! Sa potpuno neodredjenim i neobradjenim vojnickim i gradjanskim gledistima i uverenjima. Na osnovu prednjeg bio je podpuno razoran i ruseci tip! Stoga je cesto menjao misljenja i uverenja. P ovijao se cas desno — cas levo! Vise levo — no desno! Zato sto je i vecina u ovom logoru biia okrenuta — fIu levo"! Uopste, osecao sam da prisustvo takvog coveka u logoru, moze biti vrlo stetno, pa cak i opasno! Dvadeset i cetvrtog januara 1944., glasanje je izvrseno na isti nacin, na istome mestu i, sa apsolutno istim rezultatom, kao i 22. januara 1944. Posle glasanja pozvao me je pukovnik Siber i saopstio mi, da bez obzira na rezultat glasanja, u foru Kronprinc treba da se postavi „najstariji oficir" i da tu duznost primim ja. Posle opsirne diskusije pukovnik Siber prihvatio je sve moje uslove. Kao rezultat svih tih pregovora i razgovora, pojavila se* moja naredba Br. 2 za 27. januar 1944. J edino ogranicenje, koje je zahtevao od mene, bio je zahtev, da on premopodpisuje svaku moju naredbu i zapovest. To odobrenje mojih naredbi glasilo je: „Video i odobrava pukovnik i komandat — Siber". Ali to sam pitanje vec razmotrio prilikom komentara mo je naredbe br. 2 za 27. januar 1944. U toku 25. i 26. januara 1944. vfsio sam pripreme i izbor Ijudstva, koje je trebalo da posedne i da vodi sve službe u logoru. Kada je 27. januara 1944., na „jutarnjem zboru" procitana moja naredba br. 2 to je za komuniste bio grom iz vedra neba! Ma da su znali, da se u tom pravcu nesto radi ipak se nisu nadali, da je moguce, u zarpfr«
220 Ijenistvu, izdati ovakvu naredbu! Prvih nekoliko trenutaka vladala je mrtva tisina! A potom se, iz rova, prolomila takva dreka, vika i cika, da je nemacka straza moraia da intervenise i da Ijudstvo iz rova utera u kasarnu. Mi smo u kasarni bili spremni na sve. Ali u toku dana nije doslo do nikakvog incidenta. Kad je vrsen vecernji zbor, na mostu, pri samom ulazu u for, video sam porucnike Boskovica i Marica, dotadanje „poverenike", kako stoje — na mostu, kao i kad su bili poverenici. Prisao sam im i zapitao ih, sta rade na mostu i zasto nisu u stroju?! Odgovorili su mi; da su oni na duznosti i da im je tu mesto! Naredio sam im, da napuste most i da odu u stroj, posto su smenjeni sa te duznosti. Odgovorili su mi: — Mi smo poverioci iogora jer uzivamo njegovo poverertje. Vasu naredbu ne priznajemo, jer nije zasnovana na Zenevskoj konvenciji! Dole, u rovu, komunisticka rulja vec je pocela da urfa i da buce! Osetio sam, da sam nisam u mogucnosti da ih uklonim sa mosta. Morao sam da sacekam kapetana Geringhausa. Kad je on đosao, referisao sam mu o ovom slucaju. Kapetan Geringhaus prisao im je i pitao ih isto sto i ja. Isto su mu i odgovorili. Posle toga kapetan ih je zapitao, da li im je poznato da je pukovnik Siber podpisao „izdatu naredbu". Odgovorili su mu da im je poznato, ali da se i pukovnik Siber ogresio o Zenevsku konvenciju! Kapetan je planuo i povisenim glasom naredio im, da napuste most i da odu u stroj. Gundjajuci nesto — sisli su u rov. Zbor je dalje tekao po utvrdjenom redu. Sutradan, 28. januara 1944., za vreme „jutarnjeg zbora" oba ova smenjena poverenika, opet su se pojavili na mostu! Nisam ni pokusavao da ih oteram. Znao sam da za to nemam ni snage, ni moci. Kad je naisao kapetan Qeringhaus i video ih kako stoje, kao dve kukumavke,
pobesneo je i uz strahovitu viku i dreku obojicu oteraO 0 zatvor. Mislim da su kaznjeni po (10) deset dana zatvora. J a ih vise nistam video. Oni su, iz hapsa, direktno sprovedeni u For Bizmark. Eto tako se svrsila ta „famozna bitka za most"! Ona nije dugo trajala, ali je bila burna, odlucna, a blagodareci Nemcima — vrlo efiikasna. Sve su to mogli da obave na isti, ili slican nacin i sve nase staresine najviseg cina — jos 1941. Da je tako radjeno verujem, da 1945., ni deset procenata nasih oficira ne bi otislo u otadzbinu, da se stave pod komandu bravara J osipa Broza. — oOo— Mislim da treba istaci istoriske cinjenice i pokazati, ko su bili ti Ijudi, koji su svojim stavom i drzanjem omogucili, da se „borba za most" uspesno zavrsi i da se izvrsi definitivno podvajanje nacionalne od komunisticke grupe? Kao sto sam i napred izneo nas nacionalista bilo je 240, a komunista 563. Ovih 240 oficira — boraca prikupljeni su iz raznih logora. Ona je uglavnom bila sastavljena ovako: a — Grupa zarobljenika povremeno dovodjenih iz Srbije. Uglavnom, telesno — pripadnici Nediceve Drzavne straze, duhovno pripadnici borbenog pokreta djenerala Mihailovica. Ovu je grupu vodio pukovnik F ilip Dimitrijevic. Grupa je bila jaka oko 60 oficira; b — grupa zarobljenika pripadnika pokreta „Dusana Silnog". Ova je grupa, oktobra meseca 1943., u S trij dovedena iz Italije — po njenoj kapitulaciji. Ovu su grupu uglavnom, vodili kapetan Predrag Popovic i porucnik Predrag Ivanovic. U ovoj grupi bilo je oko 80 oficira; v — grupa zarobljenika sa kojom sam i ja doveden iz S fbije — marta 1942. U ovoj grupi bilo je 10 oticira;
222 g — ostatak, od oko 90 oficira, pripadao je zarobljenicima jos od 1941. Svima ovim oficirima treba priznati cvrstinu, doslednost i hrabrost. Da nije toga bilo nikad Nemci ne bi pristali na cepanje i razdvajanje logora. Njima je islo u racun da se mi, sto rekao Cercil „kuvamo u sopstvenom sosu"! Ali nase odlucno, nepomirljivo, nepopustljivo i vojnicko drzanje ucinili su, da su Nemci stekli uverenje, da je nas zajednicki zivot sa komunistima — nemoguc! Ova grupa oficira raspolagala je visokom vojnickom disciplinom i jasnim saznanjem i uvidjanjem komunisticke opasnosti. Ona je znala, da se nasa nacionalna ideja ne moze zarobiti, ili ubiti! Mi smo jasno uvideli i znali da ve!iki dogadjaji traze velike Ijude! Ne toliko po znanju, koliko po duhu, volji, cvrstini, dalekovidosti 1 junackom srcu. Eto, to su ti Ijudi, koji su sa komunistima stupili u nepostednu borbu. Samo blagodareci njihovoj odlucnosti i borbenosti, mi smo uspeli da se vise od deset mesecf, odrzimo u komunistickom moru i na kraju da ih pobedimo. Mislim, da je O flag 65 B for Kronprinc — Strasburg, bio jedini nas oficirski logor u Nemackoj, u kome, za poslednjih nekoliko meseci, nije bilo ni jednog komunste! — oO o — Od ove cetiri navedene grupe oficira najborbenija i najbucnija bila je grupa „Dusan Silni". Sve su to bili mladi Ijudi. Najvise do cina kapetana i ortodoksni Srbi. Ova je grupa nominalno stajala pod vodjstvom kapetana Predraga Popovica, ali njen duhovni vodja bio je rez. porucnik Predrag Ivanovic. U dva trl njaha ova mi je grupa, pred nemackim vlastima, pricinila znatne neprijatnosti. Na Vidovdan i na dan rodjenja Nj. V. Kralja 1944., ova je grupa, pri sviraju i
pevanju tadašnje jugosloveske državne himne, demonstrativno napuštala stroj — i odlazila u forl Uistinu, mene je porucnlk Ivanovic, uoci tih praznika obavestavao, da ce njegova grupa napustiti stroj, ako se svira i peva jugoslovenska drzavna , a ne srpska nacionalna himna! Pokusao sam da ga ubedim, da to ne treba da cine, upozoravajuci ga, da smo mi jos oficiri jugoslovenske vojske i da se kao takvi nalazimo u zarobIjenistvu. Naposletku saopstio sam mu, da cu ga kazniti sa (30) tridest dana zatvora, ako ne izvrsi moje naredjnje. Nista nije pomoglo! Zbog ovog dogadjaja zvao me je nemacki komandant logora pukovnik Siber i trazio objasnjenje, zasto je ta grupa oficira napustila stroj?! Dao sam mu sva potrebna objasnjenja. Narocito sam potencirao hrvatske zlocine, prema srpskom narodu — izvrsene u toku '1941. Pukovnik S iber bio je dobro obavesten o situaciji u S rbiji, kao i medju oficirima u logoru. Stavio mi je ostru prirrsedbu i saopstio, da u vojsci takav slučaj ne sme da se desi. Slozio sam se sa njegovim gledistem, ali sam mu saopstio, da se J ugoslavija nalazi u revoluciji i gradjanskom ratu i da ovakve i slicne epizode treba razumeti, iako se ne mogu odobriti. J a licno, u srcu i dusi, odobravao sam postupke ove grupe oficira, ma da sam znao, da su ovakvim postupcima povredjeni vojnicka disciplina, subordinacija i poslusnost! Kapetana Popovica i porucnika Ivanovica zvao sam na raport i upozorio ih, kuda vode ovakvi njihovi postupci! Razume se da ih nisam kaznio. Zapretio sam im, da cu ih, u ponovljenom slucaju — uputiti u for Bizmark — kod komunista! Ni to nije pomoglo! Na rodjendan Nj. V. KraIja — ponovio se isti slucaj! U Mosourgu 1945., iste takve, ili slicne neprijatnos-ti, pred americkim vlastima, priredio mi je i njihov sef Dr. Slobodan M. Draskovic. Sve te teskoce ti nasi, onda
Ž24 mladi Ijudi, ili nisu znali, ili nisu hteli da znadul Oni su terali svoje. A sto sam ja, pred Amerikancima, cesto morao da branim njihove postupke, to se njih — nije ticalol U svim tim slucajevima ja sam duhovno bio sa njima. Ali ja sam jos uvek bio Kraljev. jugoslovenski oficir i komandant jugoslovenskog zarobljenickog logora. U tom svojstvu cesto sam morao da dejstvujem suprotno mojim licnim shvatanjima i ubedjenjima! U 1945., u Mosburgu, situacija, u tom pogledu, bila je jos teza — no u nemackom zarobljenistvu! Mi smo tada bili na snabdevanju kod U N R E, koja je ’ tada znala samo za J ugoslaviju! Pored ovoga, treba znati, da se u to vreme, u Mosburgu, pored vojnika, nalazio i zanatan broj nasih izbeglih porodica, kao i veliki broj nasih prinudnih radnika. Njihova ishrana i snabdevanje zavisili su od U N R E. Za sve njih moja je komanda podnosila dnevna trebovanja. Pored ovoga, bas u to vreme, Amerikanci su vrsili pritisak, na nase Ijude — da se vracaju u otadzbinu. „llsoB O B3j" ! |e j a u e f a —
a
Kao sto sam vec napred izlozio, prilikom pokreta iz S trija za Strasburg, a zbog nevodjenja racuna o ideolosko — politickoj podeli ove nase dve grupe, svi su se djenerali nasli u foru Bizmark (komunisticki). Oni su se tamo osecali vrlo hrdjavo! Vređjani su, podcenjivani, maltretirani. Bacane su im u lice razne pretnje itd. Sve sam ja to znao, jer su me o tome obavestavali oficiri, koji su upucivani na zubnu stanicu, koja se nalazila u foru Bizmark. Hteo sam da predlozim nemackom komandantu, da djenerale uputi u nas for. Ali logor je bio u punom previranju. Tek sam bio uputio oko 100 komunista u for Bizmark. Hteo sam malo da pricekam, dok se situacija, g foru bolje ne razcisti.
Ali jednoga dana sredinom februara, kad se uveliko vrsila zamena Ijudstva izmedju forova, zapita me pukovnik Siber sta ja mislim i kako bi bilo, da se nacionalni djenerali iz fora Bizmark — prebace u for K ronprinc? Odgovorio sam mu: — Pa g. pukovnice, ja nemam nista protiv toga. Samo se bojim, da se, njihovim doiaskom, situacija u foru ne pogorsa. Vi znate, da smo jedva uspeli da situaciju u foru malo razčistimo i da odpočnemo normalan život. Ma da je vodjstvo uklonjeno, u foru ima jos komunista i opasnih Ijudi.! Na to mi je pukovnik Siber odgovorio: — A ne, ne! O tome nema ni govora, niti bih ja dozvolio da se vrsi promena u pogledu uprave logora. A ni sami g.g. djenerali to ne zele. Oni hoce samo mir i spokojstvo. Oni u ovaj for dolaze kao gosti. Odgovorio sam mu: ' — Kad je to tako, ja sa osobitim zadovoljstvom i radoscu primam g.g. djenerale. Oni ce u foru uzivati svu duznu pocast i uvazenje. Vec sutradan oko podne stigli su u for djenerali: diviziski Lazar Tonic i brigadni; M ilutin Stefanovic. Pavle Barjaktarevic i J ovan P ribic. U foru Bizmark ostali su komunisticki brigadni djenerali: Ljubisa Hadzi Popovic i Vuko Lepetic. Nasim djeneralima dodelio sam odaju, sa leve strane kad se iz iz hola ulazi u hodnik fora. Drugu, ovako istu odaju, sa desne strane ulaza, zauzeo sam ja sa svojim stabom. Ovo su bile dve najbolje odaje u foru. Ocigledno, da su uvek sluzile kao kancelarije. Od tada, pa sve do oslobodjenja, ta cetiri djenerala ostali su u nasoj grupi. Za sve to vreme uzivali su punu zastitu od komunistickih vredjanja. A od nase strane pripadajuće im počasti i uvaženje.
226 g — Napad na moju licnost J ednog jutra, posle svrsenog jutarnjeg zbora, meseca aprila 1944., u jeku vrsenja razmene zarobljenika izme-, d'ju forova Kronprinc i Bizmark, iz rova sam cuo dreku, viku i psovku upucenu na moju licnost. Izgleda aa su, ovoga jutra, slucajno razdvojena dva brata! J edan je ostao u foru Kronprinc, a drugi je upucen u for Bizmark. Povika i psovka bili su grubi i ostri. Nisu ostavljali ni misa u duvaru! Odjednom je neko iz gomile viknuo: — Sta majku mu njegvul... Dokle cemo mi da trpimo da nas maltretira jedna fukara i dandara?! Napred, da ga premlatimo pa posle Nemci neka rade sta hoce! I jedna grupa od 50 do 60 Ijudi, poletela je iz rova ka ulazu u for. U sobi sam se nalazio samo ja i moj ordonans — oficir vazduhoplovni porucnik Aleksandar Magazinovic, Svi ostali moji Ijudi bili su se razisli po foru i rovu. Naredio sam porucniku Magazinovcu da zakljuca vrata. Vrata od forovskih soba bila su masivna i jednostavna. Samo na dve sobe, koje smo zauzimali djenerali i moj stab, bile su pri vrhu, za odprilike i zastakljena. R ulja je doletela do vrata. Pocela je da vice i da lupa u vrata: „Otvaraj majku ti dandarskul... Da ti pokazemo kako se razdva juja rodjena braca"! U sobi su se nalazila dva sanduka praznih pivskih flasa, spremljenih za zamenu. Dohvatio sam prazne flase i tu rulju poceo snazno da bombardujem — kroz staklena okna. Porucnik Magazinovic ucinio je to isto. Nastao je lom! Iz hodnika su se culi psovka, a malo zatim i jauci! P oručniku Magazinoviću naredio sam, da kroz prozor pozove strazu. On je to odmah i izvrsio. Strazara je bila odmah preko rova, na nepunih 40 do 50 metara. J edna desetina nemackih strazara poletela je preko mosta. Napadaci su to osetili i momentano su se razbegli po
227 forovskim katakombama. Rezultat napada: jedna razbijena povredjeni po vratu i ramenima.
glava i dvojica
d — Dolazak izaslanika Srpske vlade J ednoga dana, nekako koncem juna 1944., na jutarnjem zboru, disciplinski oficir logora, koji je istovremeno bio i abver ( obavestajni) oficir, kapetan Geringhaus, saopstio mi je, da se u Strasburgu nalazi jedna delegacija srpske vlade. Ona je dosla sa zadatkom, da iz oficirskog zarobljenickog logora prikupi sto veci broj oficira, ko ji su spremni da se vrate u S rbiju i popune staresinska mesta u Nedicevoj Drzavnoj strazi i Srpskom dobrovoljackom korpusu. U ticiri da budu do cina kapetana prve klase — zakljucno. Broj nije ogranicen! Istovremeno saopstio mi je, da je ta delegacija, sa istim zadatkom, pokusala da udje i u for Bizmark. Komunisti su saopstili, da oni nece da prime tu delegaciju! A ako bi ona ipak dosla, da ce u foru doci do nereda i nemilih scena. Zbog toga delegacija uopste nije ulazila u for Bizmark! Saopstio sam kapetanu Geringhausu da se ja, licno, slazem sa odlaskom oficira, ati, da ja sam ne mogu da donesem odluku po tom pitanju. Predhodno moram da čujem i mišljenje oficira u logoru. Sutradan, na jutarnjem zboru, podnecu mu izvestaj. Po svrsenom zboru pozvao sam sve forovske staresine na sastanak. Izlozio sam im sta mi je saopstio kapetan Geringhaus i trazio njihovo misljenje. Nastala je opsirna i burna diskusija, koja je trajala do podne, kada je iskristalisana odluka; da se prihvati poziv i odredi Ijudstvo za odlazak u Srbiju. Na kraju sam i ja odrzao govor bazirajuci ga na od-
22Š redbama Instrukcije djenerala Mihailovica Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943. — odeljak IV tac. 6. Naredio sam, sobnim staresinama da sve ovo saopste svojim oficirima. A da odmah pristupe izboru i odredjivanju oficira u duhu napred — navedene instrukcije odeljak IV tac. 7. Ovaj izbor i nije bio potreban. J a sam u Glavnom spisku oficira imao sve podatke za svakog oficira, sa njihovim ocenama, kao i njihovu sigurnost i upotrebljivost pod A, B i V — u duhu instrukcije. Izbor sam naredio vise reda radi, kao i zbog toga, da se docnije ne bi kazalo, da sam samovoljno oficire poslao — u smrt! Posle ovoga pristupilo se glasanju. Odluka po pitanju odlaska u Srbiju, doneta je znatnom većinom glasova. Većina komandira četa, vodnika i sobnih starešina glasali su za „odiazak". Odmah se pristupilo izradi spiskova oaiazecih oficira, kao i odobrenja za njihov odlazek u S rbiju. To odobrenje bilo je sledecc sadrzine i forme — Kob (Komanda oficirske brigaae) Pov. br. sluzbeno .....................................................1944. Oflag 65 B — for Kronprinc Strasburg Odobrenje Na osnovu Instrukicije K'. Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943., odeljak IV tac. 5, 6, i 7 Odobravam Da (Cin ime i prezime moze izaci iz logora zbog odlaska u Srbiju. Po dolasku u S rbiju u svemu postupiti po izdatim usmenim naredjenjima. Komandant, pukovnik Branislva J . Pantic s. r.
229 Sutrdan, na jutarnjem zboru, obavestio sam kapetana Geringhausa, da ima izvestan broj oficira koji zele da idu u S rbiju i da se stave na raspolozenju srpskoj vladi — za borbu protiv komunista. Stoga, delegacija srpske vlade moze uci u logor. O ficiri ce mirno saslusati sve njene predloge. Oko podne, ovoga dana, kapetan Geringhaus obavestio me, da ce delegacija srpske vlade doci u for, istog dana — oko dva casa po podne. U to vreme svi oficir da budu postrojeni na zboristu. — o Oo— Ovoga dana, u odredjeno vreme, delegacija je zaista i dosla. Nju su sacinjavali rez. porucnik inzinjer Milosav Vasiljevic, cini mi se da je bio i nekakav ministar u Nedicevoj vladi. U njegovoj pratnji bila su jos dva mladja oficira. Sva trojica u uglednim uniformama Srpskog dobrovoljackog korpusa, sa dobrovoljackim znakom i pod oruzjem! Sa njima su dosli na mos't nemacki komandant logora pukovnik Siber, kapetan Geringhaus i zvanicni nemacki tumac. Po predaji raporta pukovniku Siberu, porucnik VasiIjevic, pozdravio je postrojene oficire sa — „Pomozi Bog braco"! Ovaj pozdrav malo je iznenadio postrojene oficire. Stoga ni odgovor nije bio slozan, snazan i jednodusan! Odmah zatim porucnik Vasiljevic .odpoceo je svoj govor. Osnovna tema bila je: da je opsta situacija u Srbi ji, zbog komunisticke akcije, vrlo teska i da je neophodno potrebno da, svaki Srbin, narocits oficir, uzme aktivnog ucesca u ovoj borbi. Gcvor je bio dobro smisljen, sredjen i dobro povezan. Bio je pun vatrenih izraza j
230 izliva, kojima su velicani patriotizam, duznost i Ijubav prema otadzbini! Posle govora porucnika Vasiljevica oficirima dato je voljno. Istovremeno napustili su most pukovnik Siber, kapetan Geringhaus i tumac. Na mostu ostali su Nedicevi oficii i ja sa mojim adjutantom pporucnikom Lazarevicem. P orucnik Vasiljevic odmah me je zapitao, da li oni mogu uci u for? Tamo imaju dosta poznanika, prijatelja, a i rodjaka? Odgovorio sam mu, da je to nemoguce, a za to nema potrebe. Zatim me je zapitao, kakva je situacija kod oficira u foru i da li ima oficira, koji zele da se vrate u S rbiju? Odgovorio sam mu, da nista tacno ne znam jer me ta stvar ne interesuje. Ali kako sam obavesten, u foru ima oko 200 oficira, koji su se prijavili za odlazak u S rbiju. Na ove moje reci porucnik Vasiljevic pokazao je vidno iznenadjenje, zadovoljstvo i radost. Pitao me, da li neko od tih prijavljenih oficira moze da izadje na most? Odgovorio sam mu, da ne moze! Ali spiskovi su gotovi i koliko veceras bice predati nemackoj komandi logora. Onako uzgred zapitao sam ga, sta misli kada ce prijavljeni oficiri krenuti na put za S rbiju? Odgovorio mi je, da se nada, da ce to biti najdalje za desetak dana. Time je zavrsen nas razgovor. Po povratku u for preduzeo sam mere da se spiskovi oficira, koji su se prijavili za odlazak u S rbiju — sto pre zavrse. To je pre vecernjeg zbora i izvrseno. Spiskovi su izradjeni u triplikatu i u njih je upisano 256 oficira: od pporucnika, pa zakljucno sa kapetanima prve klase. Spiskove sam predao istog dana — na vecernjem zboru. Dalje se radilo na izradi malih pismenih odobrenja za odlazak. Radjena su na } kancelariskog polutabaka. I to se radilo brzo i od vise Ijudi. Kako je ko primao naredjenje, tako ga je skriveno i pakovao: u epoletuske, u djonove, u fatelin od bluze ili sinjela, u postavu od cizam^i itd. Sve je to bilo gotovo istoga dana i noci.
231 — oOo —
Posle ovog dogadjaja nastali su dani uzbudljivog i pritajenog cekanja i nadanja. P rolazili su dani, nedeljp, pa i meseci! Ali od poziva za odlazak u S rbiju ni traga — ni glasa! Polovinom septembra nas je logor prebacen u Barkenbrige. A vec polovinom oktobra 1944., iz nemacke stampe saznali smo, da su Rusi zauzeli Beograd! Time su razvejane sve nase nade za povrtak u Srbi ju — odredjene grupe oficira. Time su propali svi pokusaji da jedna mlada i snazna grupa nacionalnih oficira, psvezi i ojaca vec iznureni i zamoreni staresinski kadar cetnickih odreda djenerala Mihajlovica. dj — Bcgstvo iz fora Kad smo se, u toku meseca maja 1944., podpuno „razvencali" sa komunistima, u foru Kronprinc nastao je miran, iako vrlo tezak i dosadan logorski zivot. Mada su se i dotada rasmatrale i proucavale mogucnosti begstva iz fora, sada su one uzele sire i obimnije razmere. Narocito, od kad nam je, meseca aprila 1944., bilo dozvoljeno, da od 9 casova pre podne, pa do 4 casa po podne — — izlazimo na for. Izvidjane su i razmatrane sve mogucnosti. Nazalost, sve su one ukazivale na nemogucnost izlaska iz fora! lako for sa zapadne strane, prema Francuskoj, nije bio obezbedjen stalnim strazarima, on je osmatran povremenim patroliranjem. Pored ovoga, oko celog fora, postojao je rov istih dimenzija kao i na grkIjanskoj strani. Obzirom na cestu promenu fronta, zicana prepreka bila je tako mocna, da bi se covek, kroz nju, i danju tesko mogao probiti! Zapadno od fora dizali su se zeleni Vogezi i sloboda, a istocno su se jasno ocrtavale kon \yre Svarcvalda. Sve je to izazivalo zelju za radom, pokre-
232 tom, borbom i slobodom. J a lično osećao sam se dobro. Rana od operacije podpuno mi je zarasla. Bio sam sposoban za duze pokrete i vece napore. Ali primajuci duznost komandanta, nad oko 900 oficira, ja sam primio sve duznosti i obaveze koje su proisticale iz Instrukcije Str. Pov. Br. 401/43. Stoga, moje begstvo iz fora, u ovom vremenu — nije dolazilo u obzir. U to doba, polovina 1944., vec je bilo izvrseno uspesno iskrcavanje Angloamerikanaca u Normandiju. lako oskudne, vesti iz nemacke stampe, davale su dovoljno podataka da saveznici, iako sporo — ipak napreduju. Svi pokusaji nemackih snaznih protivnapada — ostali su bezuspesni! Bio sam uveren, da je iskrcavanje uspesno izvrseno. Verovao sam u pobedu Angloamerikanaca! U ovakvoj situaciji osecao sam neophodnu i hitnu potrebu, da dodjem sto pre u vezu sa djeneralom Mihailovicem. Ali kako? J edini put i nacin bili su begstvo iz fora i odlazak u S rbiju. To su morali biti sigurni, hrabri i skolovani vojnici. Moja dva najbolja i najsigurnija izvrsioca primljenih naredjenja i pasionirani begunci kapetani Urosevic i Dabetic — vec su se bili docepali slobode! J a licno nisam imao sirok krug poznanstava. Sve su to onda bili Ijudi daleko mladji od mene. Stoga sam naredio svojim ordonans oficirima kapetanima Reljicu, Ave jicu, Ivanovicu i porucniku Atagazinovicu, da mi pronadju dva sigurna coveka. koji i inace imaju nameru da pokusaju begstvo. Posle nekoliko dana doveli su mi pesad. kapetana I klase Zivorada Kojica i zandarmeriskog pporucnika Zdravka Cvorkova. Obojicu nisam izblize poznavao. Posle razgovora od nekoliko dana stekao sam uverenje, da su *o sigurni Srbi i oficiri. Resio sam, da im poverim izvrsenje podhvata. C iji je glavni zadatak bio: da izvrše begstvo iz fora, a potom, kako znaju i umeju — da prodrg u o*<
233 tadzbinu. Da se jave djeneralu Mihailovicu, da ga obaveste o nasoj situaciji i da traze potrebna obavestenja i naredjenja za nas rad - po prskanju zica. Potom, po prskanju zica, da se vrate u Starsburg, da nas pronadju i da mi predadu naredjenja djenerala Mihailovica. Obzirom na trenutnu situaciju na frontovima, najkraci, a i najsigurniji pravac kretanja bio je: Francuska — pa preko Svajcarske i Italije — u otadzbinu. Upoznati sa situacijom i zadatkom Kojic i Cvorkov dali su saglasnosct i prihvatili se izvrsenje zadatka. Samo su me obavestili, da oni smatraju, da je za izvrsenje ovog zadatka malo dva coveka, i molili, da im se pridruze jos najmanje dva oficira. Pristao sam i naredio, da oni sami pronadju i predloze ta dva ucesnika u begstvu. Posle ovoga pristupili smo podrobnom izvidjanju, osmatraju i proucavanju svih mogucnosti za begstvo iz rora. Rezultati su bili negativni! Naposletku smo prisfupili izvldjanju zidova fora. Narocito slepog zida u prizemlju, koji je bio okrenut: zapadu — prema Francuskoj. I tu nismo dosli do pozitivnih rezultata! — 0O0 —
Odmah sutradan kapetan K ojic obavestio me, da je za pratioce izabrao: artiler. kapetana Mirka Simovica i vazduhop!. porucika Nikolu Lilica. Nisam ih poznavao. Ali kad ih je Kojić izabrao i odredio i ja sam pristao na taj izbor. Ovom prilikom staopstio sam i naredio kapetanu Kojicu: da se ne bi ponovili slucajevi iz Libeka i S trija, samo i jedino njih cetvorica-mogu da izadju iz fora — i niko vise. Nastavljen je rad na ispitivanju zidova fora. Ali bez rezultata. Posle nekoliko dana kapetan Kojic me obavestio, da ne postoje druge mogucnosti za izvrsenje begstva, do da se iz jedne sobe, u prizemlju fora, prokopa tunel,
£34 ispod betoniranog poda hodnika. Potom da se podkopa temelj slepog zida, a potom da se promeni pravac kopanja, da se iz horizontalnog pravca — predje u vertikaini i na taj nacin da se pokusa, da se izbije na povrsinu fora. Po pribliznom proracunu trebalo je prokopati oko 30 m. tunela i to po ovakvom proracunu: bunar u sobi najmanje 3 m. dubine, tunel kroz sobu oko 3m.; ispod poda betoniranog hodnika 4 m. i, od dna temelja slepoga zida fora — do povrsine oko 20 m. Ukupno 30 m. istovremeno me obavestio, da su se i ostala tri begunca slozili sa tim planom. Reseno je, da se kopanje bunara odpocne iz sobe br. 13 u prizemlju fora. Da su svi stanovnici sobe br. 13 dali saglasnost za ovaj rad, kao i obecanje, da ce ceo poduhvat cuvati u strogoj tajnosti. Ekipa za begstvo spremna je da odpocne rad uz pripomoc stanovnika sobe br. 13. Po prijemu ovih obavestenja izdao sam naredjenje, da se rad odpocne. I rad je odpoceo koncem juna 1944. Teskoce su bile izvanredno velike. Narocito pri iznosenju i skrivanju iskopane zemlje. Ovaj posao pricinjavao nam je najvece teskoce. Zemlja je, najvecim delom bacana u klozetske rupe. Delimicno bacana je kroz prozor u rov. Pre jutarnjeg zbora ova je zemlja rasturana po rovu. Osim ove teskoce, Nemci su svake noci, u neodredjeno vreme, dva puta obilazili for. J edanput pre, a drugi put posle pola noci. Ali nasa sluzba osmatranja bila je tako uredjena, da nas Nemci nisu mogli iznenaditi. U for su mogli uci samo preko mosta. U toku kopanja tunela, naislo se na teskoce prilikom podilazenja pod temelj slepog zida. Sad, ili izvodjaci posla nisu iskopali bunar od tri metra dubine, ili su temelji slepog zida bili dublje ukopani, tek izvodjaci posla naisli su na temeljni zid, koji se morao probijati. Od gvozdenih stangli iz forovskih zidina sklepana je neka primitivna cuskija, i sa njom je, posle nekoliko dana napor-
235 nog rada, probijen temeljni zid. To je bio najtezi deo posla. Sada je posao isao sve lakse i sve brze. Posle sestonedeljnog napornog rada, pocetkom avgusta 1944., obavesten sam, da je kapetan Simovic, koji je toga dana bio na radu, obavestio drugove u sobi, da vidi — nebo. Značilo je da je tunel uspešno probijen i i da se izbilo na povrsinu fora. Ovde hocu da kazem, da se, za sve to vreme, iz razumljivih razloga, ja nisam mesao u izvodjenje radova. Ali ja sam posvednevno bio obavestavan od kapetana Kojica i moga adjutanta pporucnika Lazarevica o stanju i napredovanju rada. Stoga ja i ne znam tacnu radnu situaciju i kako se rad kretao i napredovao, kao i to, ko je sve ucestvovao u izvodjenju ovoga rada. Stoga je moguće da će u ovom mom izlaganju biti izvesnih praznina i nepodpunosti. Ali to nikako neće uticati na jasnost i verodostojnost ovih izlaganja. Iduce noci izvrseno je potrebno Tzvidjanje povrsine fora. Nista novo nije odkriveno sto vec nismo znali. Sve ostalo sada je bilo lako. Najvaznije je bilo nabaviti konopce za pletenje lestvica za silazak i izlazak iz forovskog rova. Ali kafa, cokolada, cigarete sad su bili u nasim rukamal I one su ucinile svoje. Tom monetom, u ono doba, od Nemaca se moglo pribaviti — sve! — o O o— O svemu sam bio odmah obavesten. Svi smo bili radosno uzbudjeni, jer smo bili uvereni, da prokopani tunel izvodi na povrsinu fora. Ova radosna vest vrlo se brzo pronela po celom foru. U tajnosti nije mogla ostati. Onda je veliki broj oficira zahtevao da im odobrim izlazak iz fora. Medju njima i sva cetiri moja ordonans oficira kapetani Reljic, Avejic, Ivanovic i porucnik Magazinovic, molili su da im odobrim izlazak iz fora! Ka-
53 6
da sam ih zapitao: pa sa kime cu ja da ostanem kad oni odu?! Odgovorili su mi, da u foru ima oko 1000 oficira i da mogu lako da nadjem zamenu. Razume se da im nisam odobrio izlazak. Upozorio sam ih, da mi vec dve godine radimo za jedno i da se ja, u ovako resavajucoj situaciji (avgust 1944.) — ne mogu da navikavam na nove Ijude, niti oni na moj nacin uprave i komandovanja". Dan za izlazak iz fora odredio sam da bude 5. avgust 1944. u deset casova po podne. Taj dan protekao je normalno kao i svi ostali. Polegali smo! Ali niko nije spavao! Vecina oficira znala je sta ce se desiti u toku noci. U toku noci 5/6. avgusta 1944., oko 2 casa jutra, dosli su u moju sobu kapetan Svetozar Vuckovic i moj adjutant pporucnik Lazarevic i obavestio me, da je izlazak iz fora uspesno izvrsen, ali da je pored kapetana Ko jića i Simovića, poručnika Nikole Lilića i pporučnika Zdravka Cvorkova, iz fora izašlo je još četiri oficira! Ukupno osam! Umesto cetvorice! Dakle, u tunel je uskocilo jos cetiri padobranca! Bio sam zaprepascen i iznenadjen! Ali sve je bilo dockan. Tu se vise nista nije moglo izmeniti. I pored ne izvrsenja naredjenja u pogledu broja begunaca, svi smo bili radosno uzbudjeni i izvanredno raspolozeni. J a sam odrzao citav jedan mali govor. Uglavnom sam pohvalio hrabrost i pozrtvovanje izvrsioca begstva i rekao: — Ovo je izvanredno veliki i neobican vojnicki podvig! To su junaci i heroji! Alal im vera! Oni su dostojni potomci kumanovskih i kajmakcalanskih Srba! Oni su nam osvetlali obraz. Mi mozemo da se ponosimo slavom i podvizima svojih predaka, ali ovaj podvig nista nije manji. Mi ovo herojsko delo moramo da uvazavamo, visoko cenimo i njime da se ponosimo! Ovakvi istoriski
237 primeri ne smeju se zaboraviti"! Na to je ppukovnik Dusan Manojlovic koji je stajao pored mene rekao: „Ovim delom mi treba da se ponosimo. To je nuzno i neophodno! Daj Boze, da srecno stignu gde su naumili. Alal im vera"! — oO o— Kad je zavrsena jutarnja molitva na most je naisao kapetan Geringhaus sa svojim pratiocima. Kad mu je pporucnik Lazarevic raportirao, da u logoru nedosta je osam oficira bio je zaprepascen — gotovo izbezumljen! Nije mogao da veruje da se to moglo desiti! Po zavrsenom jutarnjem zboru u logor je dosao kapetan tiojnog broda Fes. U medjuvremenu smenjen je pukovnik Siber i upucen na Istocni front. Po obavestertjima, radi sticanja djeneralskog cina. Na njegovo mesto odredjen je ovaj mornaricki pukovnik. Pored njega u for je doslo dosta oficira i vojnika, a narocito civila iz Srasburskog Gestapoa sa nekoliko pasa! Pretres fora i traganje trajali su skoro ceo dan. Tek predvece jedan od vojnika, koji je izvidjao povrsinu fora otkrio je rupu kojom su begunci izasli. Dalje je sve bilo brzo i lako. Utvrdjen je nacin begstva iz fora. Kao posledica ovog begstva bila je, sto nam je pukovnik Fes zabranio izlazak na povrsinu fora. Ovo je bila osetna kazna. Ali obzirom na postignuti uspeh morala se primiti bez protesta! Ovo begstvo podpuno je uspelo! Niko od begunaca nije uhvacen. Ali niko nije ni uspeo da prodre do otadzbine! Vecina njih prebacila se u Svajcarsku — gde se i danas nalaze. Proverom sobnih spiskova utvrdjena su imena oficira, koji su te noci izasli iz fora. J a zalim sto, posle vise od dvadeset godina, ne mogu da dam tacna imena
238 ovih sjajnih oficira i heroja. Afi, ako bi došlo do potrebe da se utvrde njihova imena — to nece biti tesko. Postoje stotine zivih svedoka ovog velikog i sjajnog poduhvata. Ti veliki junaci, heroji i rodoljubi bili su: 1. — pesad. kapetan prve klase Zivorad Kojic; 2. — artil. kapetan Dragoslav (prezime ne znam); 3. — arttil. kapetan Mirko Simovic; 4. — pesad. kapetan Dusan Gligorijevic; 5. — vazduhopl. porucnik Nikola L ilic; 6. — žandarm. pporučnik Zdravko Cvorkov i 7. — artil. pporucnik Pavlovic, pod nadimkom „Suca" (ime mu ne znam) 8. — vazduhoplovni kapetan (ne znam mu ni ime ni prezime). Pored ovih velikih i pozrtvovanih vojnika u celom ovom podhvatu narocitu paznju i priznanje zasluzuje rez. pesad. porucnik Radisav Dimitrijevic. On je bio glavni organizator i odrzac veze izmedju ono malo Ijudi, koji su neposredno bili zaposleni na ostvarenju ovog izvanredno teskog i opasnog posla (probijanje tunela). Svima njima se otadzbina mora oduziti, kad, i ako tome dodje vreme. J a sam sa ovo nekoliko recenica samo zabelezio ovaj podvig. Tek koliko da se sacuva od zaborava. — oOo — J ednog dana, meseca novembra 1944., kad smo uveliko bili u logoru Barkenbrige, obavestio me je porucnik Dimitrijevic, da je dobio pismo od kapetana Mirka Simovica, kojim ga obavestava, da su se srecno prebacili u Svajcarsku i da se sada nalazs u Iverdonu. Odmah sam sazvao zbor sobnih stareesina na kome nam je porucnik Dimitrijevic procitao kratko pismo kapetana Simovica.
239 239
e — K o je komandan komandantt Kako je izgledaja ta „sluzba neprijatelju" i nas licni odnos prema Nemcima, moze da posluzi i ovaj primer. J utarnji, utarnji, kao i večernj večernjii zbor, obavljali obavljali su se u rovu rovu.. Moje i mesto moga adjutanta bilo je na mostu. Komandant pukovnik Siber, vrlo je cesto dolazio na jutarnji zbor. Obicno je presao most i otisao u sobu kod djenerarala, koji nisu izlazili na zboriste. Kad je on nailazio nailaz io na most, adjutan ad jutantt pporucn ppo rucnik ik Lazarevic odkomandovao je propisne komande i predao raport pukovniku. Prolazeci pored mene ja sam ga propisno pozdravio. Ali za sve ostalo vreme, ako bi se pukovnik Siber duze zadrzao na mostu, ja ga nisam ni pogledao. Obicno sam gledao u venac kontraeskarpe i dalje preko prepreke od zice — u nebo! nebo! P ukovnik S iber zapazio je ovaj moj st s tav. Izgleda, Izgleda, da mu mu nije n ije bio prija prijatan tan!! J edno ednoga ga dana dana obratio bra tio se pporucniku Lazarevicu i rekao mu: — P itajte itajte Vaseg Vaseg pukovnika, ko je ovde ovde komandant komandant?? J a, ili on? on? Kad mi je pporucnik Lazarevic preneo ovo pitanje mirno sam odgovorio: — S aopstit aopstite pukovniku pukovniku S iberu, da nas nas ugovor glasi: da je on komandant do logorskih zica, a dalje, u foru, da sam ja komandant! Prema tome ovde sam ja komantant! Kad mu je pporucnik Lazarevic preneo moj odgovor, malo se trgao, zacudjeno me pogledao, odmahnuo glavom i rekao: rekao: ,,H ,,H m"! Pre P resao sao most most i otisao u fo r kod djenedjenerala.
240 — o Oo— Posle ovih burnih dogadjaja u foru je nastao tih, miran, spokojan, s pokojan, ali i vrlo dosadan dosadan ž ivot. J oš da se se nije vodila bitka za Francusku, za koju su bile vezane i sve naše nade, život bi bio neizdržljiv. Ovako, topovska paljba, koja je, narocito nocu, dopirala do nas, odrzavala nas je i u nam nama budil budila a najl najlep epše še nade. Vec oko 10. septembra 1944., u logoru se pocelo z uckati ucka ti da da nam nam preds pre dstoji toji skori s kori pok p okret ret — negd negde e na na ististtok! T o je za nas bilo bilo izvanredno iznenadjenje! iznenadjenje! Kuda, dokle i zast zas to? o?!! I zaist z aista, a, 12. septemb septembra ra 1944 1944., ., prim pr imili ili smo naredjenje, da se logor pripremi za pokret, a vec 15. septembra naredjeno nam je, da ce se pokret izvrsiti 16. septembra 1944. Ljudstvo logora, toga dana, u 8 casova casova — da bude bude spremno s premno za za pokret. po kret. Tako je i bilo. bilo. U 8. caso casov va Ijudstvo Ijudstvo je bilo postroj postrojeeno pred forom. Tada je odpoceo uobicajeni licni pretres i pregled stvari. Ovde zelim da kazem, da smo mi vec tada imali niz naredjenja, primljenih od djenerala Mihailovica. Isto tako i razradu svih tih naredjenja. Sve je to trebalo sakriti i sacuvati. Razumljivo je, da su sva naredjenja bila prepisana u vise primeraka i overeni sa mo je stra strane ne.. Sve Sve je to po delovi delovim ma pode podeljljen ena a na vise Ijudi, kako se sve to ne bi naslo na jednom mestu i sve propalo. N ekoliko eko liko najvaz najva z nijih naredjenja bilo je stavljeno u limene kutije sa duplim dnom. Odozgo je bio stavljen buter, ili margarin. Po dolasku u logor Barkenburge, na nase veliko iznenadjenje utvrdili smo: da su se, posle pet dana prevozenja, a pod toplim septembarskim suncem, buter i margarin rastopili i prelili preko raznih naredjenja. Sva ta naredjenja, dobijena od djenerala Mihailovica bila su kucana na tankoj masinskoj hartiji. Ovako rastopljeni buter i margarin, presli su preko dokumenata.
241 razlili preko teksta i tr. unistili ga! Nista se vise nije moglo procitati. Najbolje su se ocuvali prepisi, koji su pisani obicnom olovkom. Posle petodnevnog vrlo teskog i mucnog putovanja, s tigli tigli smo u istocnu istocnu Prusku P rusku (P omeraniju ome raniju)) i iskrcali iskrca li se se na zeleznickoj stanici, ako se dobro secam, Rastenburg ili kako su ga Nemci zvali Ratzenburg. Posle rata citao sam, da je u blizini te varosice bila Hitlerova jedna od glavnih osmatracnica za Istocni front tzv. Vucija jama. 6. — Logor O flag Barkenbrige Barkenbrige (bez broja) bro ja) Odmah po iskrcavanju iz vagona produzili smo pokret ka logoru. Nismo znali gde se logor nalazi! Posle marsa od nepunih 7 km. pred narrsa se ukazala vrlo dobro poznata slika zarobljenickog logora. Visoka i siroka zicana prepreka, mestimicno prosarana sa visokim strazarskim kulama. Logor se nalazio na jednoj vrlo prostranoj visoravni, koja je, ovde ovde — onde, onde, bila bila prosarana prosarana visokim viso kim borovim boro vim susumicama. micama. Dogod Dogod se se okom moglo dogledati dogleda ti — nije bilo bil o nikakvog naselja. Cela ta visoravan u m.nogome je podsecala na nas Zlatibor. Sa zapadne strane bila je zatvorena jedno jednom m blag blagom om ko kosom som.. P ozad zadl nje, nje, na 4 — 5 km., km., nalaalaz ilo se selo Barkenbrige Barkenbrige.. A na 18 kilometa kilo metara ra od naseg naseg logora logora,, nalazio nalazio se veliki poljski po ljski oficirsk ofic irskii z arobljenicki logor, sa sa 2 — 3000 3000 oficira ofic ira — G rosborn. Ovde Ovde je bilo podignuto nekoliko solidno ozidanih gradjevina. Za vreme mira ovde je bila smestena skola gadjanja za artileriske i oficire oklopnih kola. P ri ulazu u ovaj ovaj nas novi logor, logor, sa leve leve strane strane puputa nalazile su se dve velike zidane gradjevine. U jednoj se nalazila nemacka komanda logora, a u drugoj: anibulanta, perionice i kupatilo, Pored ovocja tu se nalazila j
242 jed jedna na velik velika a prost pros torija, verovat verovatno no nam namenje enjena na da bude bude trpezarija. U nju je moglo stati 5 do 600 Ijudi.Komunisti su je odm odmah ah zgrabili i isko is koris risti tilili za za njihov K ulturno ulturno — prosprosvetni odbor. Tu su drzana razna predavanja, tu su im bili hor, orkestar, pozoriste itd. Sa desne strane puta nalazili su se redovi baraka. Vecina je bila od dasaka i podpuno novo izgradjene. Samo pri dnu logora, gde su bile i kuhinje, nalazilo se nekoliko starih i već dotrajalih baraka. Ukupno je moglo biti 50 baraka. Ovaj logor Nemci su izgradili na brzu ruku i predodredili predo dredili ga za zarobijene americke americke oficire! ofic ire! K oji, na njihovu veliku žalost — nikada nikada nisu nisu došli! — oOo — Organ.zacija i dalji tok zivota i rada u logru Barkenbrige, xao i kako je i zasto je do toga doslo izlozio sam u prednjim izlaganjima. Skoro dva meseca trajalo je izuzetno lepo vreme. Puno sunca i svetlosti. Koncem novembra vreme je naglo zahladnelo. U decembru i januaru ziva se cesto 'spustala i do 25 25 stepeni stepeni Celzius C elziusovi ovi — ispod ispod nule. Nastali Nastali su vrlo, vrlo teski dani. Mrzli smo se. Kroz daske od baraka zvizdao je ledeni vetar i ledio srz u kostima. Neko bedno sledovanje ogreva, koje se sastojalo od borovog granja, pokriveno snegom i ledom, bilo je od vrlo slabe koristi. Pogoreli smo sve sto je moglo da gori. Preostalo nam je da pocnemo da rusimo rus imo barake. barake. Kao sto sam napred naveo, pri prebacivanju oficira iz fora u for, fo r, u nasoj grupi zadrzao sam ppukovnika ppuko vnika J evevtu J ovanov ovanovica. ica. On se se vrlo dobro krio i kamuflirao. kamu flirao. DolasDolaskom u Barkenbrige i kad je ceo logor ponovo objedinjen, on je dobio punu slobodu rada i on je nju podpuno iskoristio. Za vrlo kratko vreme on je stvorio sopstvenu grupu. Prvi i treci bataljon postrojavali su se zasebno, a
243 naš naš 2. bataljo ba taljon n zasebno, na udaljen udaljenos osti ti oko 200 metara. J edno ednoga ga jutra ju tra,, pocetkom ok oktobra tobra,, obavestio me ppukov ppu kovnik nik J ovanović, ovanović, da da on, on, sa sa s vojim Ijudima I judima,, neće neće vise da da se postr pos trojava ojava sa 2. 2. bataljono bataljo nom. m. O stajuci i dalje u sastav sastavu u 2. bataljona, bataljon a, njegova njegova grupa formir formiraaće zasebnu zasebnu četu i postroja pos trojavać vaće e se se podpun podpuno o zasebno zasebno na levom krilu bataljona! Na moje pitanje ko su ti Ijudi i koliko ih ima, odgovorio je: „Videcete"! Zaprepastio sam se! Dok smo mi vodiii borbu sa komunistickom glavninom, dotle je on podpuno skriveno agitovao i vodio propagandu! Posavetovao sam se sa pukovnikom J ovanom ovanom T rišićem i S lavkom lavkom T rifkovićem. rifkoviće m. Kad K ad sam ja smenjen, za komandanta 2. bataljona nacionalno — vojnicke grupe grupe odredjen odredjen je pukovnik J ovan ovan T rišić, a za tumača umača pukovn puk ovnik ik Slavko S lavko T rifunov rifunović. ić. Sta smo mogli, u ovakvoj situaciji, drugo da uradimo, do da ovu cinjenicu primimo kao svrsenu stvar. S avet avetova ovao o sam ppukovniku ppuko vniku J ovanovicu, da da sa svosvo jim Ijudstv Ijudstvom om predj predje e u sast sastav av 1. ili 3. batalj bataljona. ona. Ni je pristao pristao na to. K omunist omunistim ima a je pogo pogodov dovalo alo,, da ova ova grupa ostane i dalje u nasem sastavu, da i dalje vrbuje pristalice za njihovu grupu. U tome, sve do polaska iz Barkenbrig Barkenbrigea ea — nisu imali vise uspeha uspeha.. S matram matram za potrebno potrebno i koris ko risno no da ovde napom napomeenem, da je pukovnik Trisic, iz nacionalne i vojnicke solidarnosti, odbio da primi duznost komandanta 2. bataIjona! Svi napori pukovnika Dema, da natera pukovnika Trisica Trisica da primi duznost duznost i sva sva njego jegov va vika, vika, dreka, dreka, cika cika i pretnje ostale su bez uspeha! Tada je pukovnik Dem pukovni'ka Trisica stavio pod raćni vojiii_sud. Odredjen mu je i branil branilac, ac, a i Zeneva eva je o ovom ovome e zvani zvanicn cno o obav obavest esten ena. a. Pri saslusavanju po ovom pitanju tumac i branilac pukovniku Trišiću, bio je pukovnik Slavko Trifković. Ali, kako islednik nije hteo u predmet da unese razloge, zbog kojih pukovnik Trisic nije hteo da primi duznost, pukovnik Trisic nije hteo da podpise saslusanje! Nemci su
244 244 traz'ili od pukovnika Trifkovica da on, kao svedok, podpise to to saslusanje, saslusanje, ali i on je odbio odbio podpis podpis!! K’ao K’ao razlog naveo je, da on ne moze da podpise saslusanje, kad ga optuzeni nije podpisao!. Posle ovog incidenta, pukovnik Dem, za komandanta 2. nacionalnog bataljona odredio je pukovnika Slavka Trif T rifkovica. kovica. On je tu duzno duznost st po mom sav savetu etu — primio. primio. Ova odmetnicka ceta brojala je 250 oficira i dalje se postrojavala na levom krilu naseg bataljona. Ona je izasla iz naseg sastava odmah posle govora Nj. V. Kralja od 12. septembra 1944. Ceo dalji tok zivota i rada naseg bataljona u logoru Barkenbri B arkenbrige ge — do njegovo njegovog g napustanja, napustanja, izlozio iz lozio sam u nekoliko rečenica, u izlaganjima ove knjige. — oOo — Vec od polovine meseca januara, sa istoka se neprekidno cula cas jaca, cas slabija topovska paljba. Ona se stalno priblizavala logoru. Vec oko 20. januara 1945., ona se jasno jas no i posvednevno posvednevno cula cula — sa severa severa sa pravca od Novog S tetina, tetina, a sa juga sa pravca S ajdenmila. ajdenmila. Komunisti su likovali! Pevali su, urlikali, podvikivali i podcikval, podcikval, dobacivali dobac ivali nam nam razne razne uvr uvrede ede i podsmesljive pods mesljive izraze itd. Mi smo cutali. Osecali smo se vrlo nezgodno i neprij neprijatno atno.. J a u svakom slucaju sluc aju nisam smeo smeo da docedocekam Ruse! A i veliki broj Ijudstva 2. bataljona. Stoga smo se dogovrili, da na slucaj naflaska Rusa, odstupimo na zapad i da se pridruzimo poljskim oficirima u Grosbornu. Daiji rad prema situaciji. Dvadeset i cetvrtog januara 1945., naredjeno nam je, je, da se nitno nitno pripremimo pripremimo za pokret pokret — prav pravac ac S tetin etin.. Od stvari da ponesemo samo ono, sto se na sebi moze poneti. Sve ostale stvari spakovati u kufere i sa zalepljepim imenom i prezimenom i spiskom stvari ostaviti j^
245 po barakama. Sad je tek nastao pravi lom Komunisti su biii ogorceni i razocarani! Psovali su sve do macke. Mi smo bili radosni i odusevljeni, iako smo vrlo dobro znaii, sta nas sve na marsevima ceka. Ipak, sve pre, nego pasti u komunisticke ruke! < Ceo logor đao se u trk i rad. Glavni posao, za mnoge Ijude, bio je: da se od preostalog materijala: kreveta, stolova, klupa itd. naprave saontcel! Svi moji saveti i uputstva, da se ponese samo ono sto je neophodno i sto se mora — nista nisu pomogli. Svi su navalili da prave saonice! Narocito mladji oficiri. Sve te saonice pocele su da se napustaju vec drugog — treceg dana marsa! Vec desetog dana marsa sve su bile napustene. Na putu je ostalo citavo bogatstvo! P oljaci, iz Gosborna, krenuli su na mars 24 casa — pre nas. Za sobom su ostavili jasan trag! Drugog dana marsa, pored opreme i materijala, koje niko nije ni pogledao, naisli smo na dva nesahranjena lesa poljskih oficira! I mi smo prvog dana marsa izgubili borbenog nacionalistu vajara Dragomira Arambasica. Umro je naprasno u 63. godini starosti u Grosbornu. Uspeli smo da ga, pre polaska, pored samoga puta, sahranimo u ledenu zemlju. Pored svih muka i nevolja u ovim danima imali smo i izvesno zadovoljstvo! Pored samog naseg logora vodi put — nasip, koji je od Torna i Bromberga preko Grosborna i Stargarda izvodio ka Stetinu. Vec od pocetka januara, bezkrajne kolone izbezumljenih izbeglica prolaziFi su ovim putem. Hiljadama koJ a, i danju i nocu, ’kretale su se pored nasih zica, noseci na zapad mase nemackih izbeglica iz Poljske i Istocne Pruske! Mercedesi, konjske i volovske zaprege, velicki vojnicki i obicni kamioni prekriveni cebadima, ponjavama i satorskim krilima pretvoreni su u citave sobe! Zene sa decom na rukama,
246 Ijudi, starci, sve to pomesano sa nekim trupama, izbezumijeno se povlacilo — na zapad! Na kolima, tockovima i konjima visili su ledenjaci! Iz pojedinih kamiona, pa i kola, vire i dime se cunkovi! Tamo vercvatno gore spareti, ili kakve turunice! Sve to predstavIja pravi haos i u mnogome podseca na nase izbeglicke kolone iz 1914. i 1915. Bilo je pravo zadovoljstvo i uteha posmatrati ovaj opsti metez, koji je predhodio sigurnoj propasti Treceg rajha! — oO o— U logoru veci broj starijih Ijudi, narocito iz komunistickog vodjstva, preduzimali su mere da budu oglaseni kao nesposobni za mars! Da ostanu u logoru i da sacekaju dolazak Rusa. Nastao je pravi juris na logorsku ambulantu. Gotovo svi komunisti zeleli su da ostanu! Ali preko nemackih lekara tesko se prelazilo! Ostali su neki i iz nase nacionalno — vojnicke grupe! Od znacajnijih Ijudi ostali su djeneral M ilutin Stefanovic i djene« ralstabni pukovnik Ljubomir P etrovic. Na ovaj nacin, oko 200 oficira uspelo je da ostane u logoru — kao i bolesni i za marš nesposobni. 7.
— Mars preko Pomeranije
Ovo je zasebno poglavlje. Ono bi zahtevalo pisanje citave knjige! Ukoliko mi je poznato, dosada se niko nije poduhvatio da obradi temu Pomeranske Golgote! Za nepunih 50 godina mi smo imali tri Golgote: Arbanasku, Bosansku i Pomeransku! Za 50 godina niko od nasih pisaca nije uzeo u obradu Golgotu kroz Arbaniju! A imali smo pisce od pera i od talenta! Evo, vec je proslo 20 go-
247 dina od Bosanske i Pomeranske Golgote, a niko od nasih pisaca nije ni pokusao da ih obradi! Ne mogu da znam razlog za ovakav nehat i nemar! Verovatno svi su pisci zastali pred velicinom same tragedije i nisu se osecali sposobnim da je uzmu u obradu!? Ili niko od pisaca, od duha i talenta, nije prosao kroz ove Golgote?! A onaj koji njih nije doziveo i preziveo, uistinu, ne moze o njima pisati. A i inace, o ovim znacajnim dogadjajima ima vrlo malo autenticnih podataka. — oO o— Na mars smo krenuli 27. januara 1-945. — oko 8 casova pre podne. Bas na sam dan Sv. Save! Marsevski red bio je 1. pa 3., a na zacelju nas 2. bataljon. Za svih 34 dana mi smo se, zbog izbeglica, stalno kretali nekakvim sporednim putevima! A cesto i van puta — pored samog druma. Cesto smo upadali u sneg do pojasa i sa mukom i naporom se izvlacili. Sve je ovo uticalo na fizicku izdrzIjivost i marsevsku sposobnost Ijudstva. Ovako je bilo sve dok nismo presli Odru kod Stetina. Potom smo se kretali duz obale Severnog mora. Na tom putu cesto su nas pratile kise i magle. Nije bilo hladno. Ali smo 2 ato bili stalno rnokri. Izbeglica više nije bilo, ili su promenile pravac kretanja. Dnevni marsevi nisu bili veliki — 12 do 15 km. Retko kad i 20 km. Pre mraka dovodili su nas na prenociste. Ova su obicno bila: magacini za zito, ili slamu, velike stale, ponekad crkve, ili ciglane itsl. Retko su nas kad razmestali po privatnim domovima. Naša marševska situacija, sve dok, kod Stetina, nismo presli Odru, bila je vrlo teska, da ne kazem kriticna! Za sve vreme od 27. januara pa do oko 15. februara 1945., oko nas je grmelo, pucalo i sevalo! Severno na pravcu Stargard — Stetin, a juzno na pravcu Landsberg — Fran-
248 kfurt, vodile su se ogorcene i ostre borbe izmedju Rusa i Nemaca. Mi smo se nalazili u kljestima i u neposrednoj blizini bitacnog fronta! Nocu se cesto video plamen iz topovskih cevi! Tek kad smo presli Odru, mi nacionalisti, osetili smo se nesto sigurniji i bezbedniji. Oko 5. februara 1945., situacija je bila takva, da sam bio prinudjen, da pitam zastupnika komandanta, jednog ppukovnika, kakva je situacija na frontu? Nas je danju, na marsu, cesto vodio ovaj ppukovnik. Komandant pukovnik Dem i kapetan Geringhaus, obicno su bili konacari i pripremali nam prenocista. Ovaj ppukovnik bio je vrlo pristupacan i Ijubazan covek. Saopstio sam mu da nas, nacionaliste, zabrinjava situacija u kojoj se nalazimo i da nipokoju cenu ne zelimo da padnemo u ruke Rusima. P pukovnik me je obavestio, da je situacija ozbiljna, ali nije kriticna. Ako bi doslo do presecanja odstupnice, on ce me o tome obavestiti. U tom slucaju nasem 2. bataljonu bice dozvoljeno, da se probije na zapad — kako zna i ume. Ishrana na marsu bila je bedna. Obicno 4 do 5 kuvanih natrulih krompira sa jednim hlebom od 2 kgr. — na 7 Ijudi! Retko kad, to nam se, na celom marsu, desilo 4 do 5 puta, da dobijemo kuvano jelo. Obicno kuvanu psenicu, kukuruz, ili jecam, sa nesto malo mesa od ne’kog iznurenog, ili ubijenog konja. J ednog dana, na putu izmedju Stetina i Novog Brandenburga, zaustavljeni smo na samom putu i tada je svakom zarobljeniku dodeljen po jedan americki care paket! Mi smo za ove pakete culi nekoliko dana ranije. Ali nikako ne mogu da se setim, da li su ovi paketi vec bili stlgli u Barkenbrige, pa nisu stigli da nam ih podele — vec su nas stigli na putu, ili su ti paketi uzeti iz nekog uzputnog magacina — pa nama podeljeni? Ovo je bila velika pomoc i osetno ohrabrenje za dalje nastvljanje teskog i napornog marsa. Smatram za potrebno, a i kao duznost, da ovde is-
249 taknem i podvucem tacnost, urednost i revnost, sa ko jom su Nemci rukovali sa nasim paketima. Ovaj njihov rad zasluzuje svaku paznju i postovanje. Nasi paketi bili su sigurno obezbedjeni Zbog vrlo cestih promena logora, nasi su paketi, poslati od porodica, vrlo cesto lutaii i po godinu dana! Cesto je njihova sadrzina vec bila pokvarena! Cesto su krpljeni, lepljeni, ili ponova zavijani i adresovani! Ali su oni stizali i nalazili nas! Zbog opste situacije na frontovima postepeno je popustala i nemacka paznja, revnost, tacnost i sigurnost — u pogledu vrsenja sluzbe. Ovo je mnogima dozvoljavalo, da uzput napustaju stroj, zaostaju i gube se po Nemackoj! Svima nasim Ijudima savetovao sam, da ne napustaju stroj. U ovom opstem haosu nemaju gde da se sklone! Nemacka je na rubu propasti. Svaki koji se izdvoji izlaze se raznovrsnim opasnostima. Moji su me Ijudi dobro slusali. Ali komunisti su bezali svake noci. Medju njima bilo je dosta nemocnih i iznemoglih. Mnogi od njih ostavili su svoje kosti u Nemackoj! Ali i nasi su Ijudi stradaTi i usput umirali! Tako je 20. februara 1945., u Sternbergu, u jednoj stali, ostao prvoborac ravnogorskog pokreta, valjan Srbin, dobar covek i hrabar vojnik sudski podpukovnik Dusan Manojlovic. Sutradan opet u jednoj stali, ostao nam je nas sef propagande rez. kapetan Dobri'voje (Dobrica) Trifunovic, rodjeni brat djenerala Miroslava Trifunovica. On je ipak nekako uspeo, da se sa mukom probije do nasih logora u Rajnskoj oblasti. Sa njim sam se poslednji put video, koncem maja 1945., u Borghorstu. Tada me je obavestio, da je podpukovnik Manojlovic koncem februara 1945., umro u Sternbergu — u bolnici. Zbog ovakve fizicko — zdravstvene situacije kod naseg Ijudstva, Nemci su u logor Aieksisdorf i Bathorn, na holandskoj granici, uspeli da dovedu oko 1500 oficira od
250 skoro 3000 koliko su krenuli iz Barkenbrigea. Svi ostali zaostali su na putu i rasturili se. Znatan broj uzput je i umro. Dvadeset i sedmog februara 1945. pred Lineburgom saopšteno nam je, da ćemo se sutradan ukrcati u voz i produziti dalji pokret. Svakako, nastalo je jedno opste odusevljenje i radost. Vecina od nas nije vise bila sposobna za dalji pokret — peske! Dvadeset i osmog februara 1945., oko podne, ukrcali smo se u voz podaleko od zeleznicke stanice Lineburg. Sve su nas potrpali u jednu kompoziciju. Ona je bila sastavljena od raznih vagona. Bilo ih je klasnih, ali vecina je biia serije H, K i J -za prevoz stoke i materi jala. Bili smo upakovani kao sardine! J edan preko drugog! Ali i to je bilo bolje no produziti mars peske jos oko 300 km. Toliko nam je jos bilo ostalo do holandske granice! Da predjemo ovaj put trebalo nam je punih sest dana, umesto 5 do 6 casova! P utovali smo samo nocu. Danju smo stajali satima, uvek daleko od neke zeleznicke stanice. Svuda oko nas je grmelo i pucalo! Narocito su bile bombardovane zeleznicke stanice. Putovanje pod tim uslovima bilo je vrlo tesko i opasno. Izgledalo nam je, da bi bilo bolje da smo produzili mars peske. Ali to nije bilo vise u nasoj volji, a ni mogucnosti jer je Ijudstvo vec bilo fizicki iscrpeno i nesposobno za dalji mars — peske. Pod ovakvim uslovima, 4. marta 1945., oko podne, izbili smo pred logor Aleksisdorf — oko 3 km. od holandske granice. 8. — Logori Aleksisdorf i Bathorn (bez broja) Cetvrtog marta 1945., a po iskrcavanju na nekoj podalekoj zeleznickoj stanici, oko podne, stigli smo pred logor Aleksisdorf. Onako izmozdene i premorene, Nemqi
251 su nas, bez ikakvog pregleda, ubacili u ovaj logor. Logor se sastojao iz dvadesetak zidanih i dobro ocuvanih baraka. Ova dva logora bili su koncentraciski Iogori za Nemce — protivnike Hitlerovog rezima. Stoga su imali dosta pogodnosti, sto obicni zarobljenicki logori nisu imali — kao bolje kuhinje i umivaonice, bolje barake i velike sale za razna predavanja i druge svecanosti itd. Logor je bio predvojen zicanom pregradom. J edna polovina sluzila je za komandu logora i stanove sluzbenika, a druga sastojala se samo iz zarobljenickih baraka. Slicno onome u S triju. U barakama su bili trospratni logorski kreveti. Samo na našu veiiku žalost i iznenadjenje ni jedan krevet nije imao slamaricu!! Pored ovoga na spratovima, nije bilo ni krevetskih dasaka. Morali smo lezati na golom patosu! Ovih mesec dana bili su nam najtezi u nemackom zarobljenistvu. Sve su veze bile prekinute! Nemci, u ropcu svoje propasti, poslednjim trzajima snage duha i volje, starali su se da odrze red i disciplinu. U pogledu ishrane nista nam nisu mogli, ili nisu hteli dati! Nesto kuvane stocne repe i poneki kuvani krompir dnevno — i to je bilo sve! Glad je pocela da muci i mlade i stare i najsnaznije i najslabije. Pored ovoga i vrlo hrdjav smestaj bez prostirke i pokrivke — ucinio je svoje. Ljudi su padali kao muve! Nismo jos poceli umirati! Ali vecina je blia nesposobna za dalji pokret. Posle nekoliko dana i nasih neprekidnih zalbi i sami su Nemci uvideli, da je ovakav smestaj neizdrzljiv! Stoga su nam naredili, da se polovina logora pripremi za prebacivanje u logor Bathorn. On je bio udaljen oko 4 km. od Aleksisdorfa. Sa ovom grupom i ja sam se prebacio u logor Bathorn. Ovi su logori bili bliznaci. U svemu isti. Ishrana i smeštajni uslovi isti. Postojala je ambulanta sa oko 10 kreveta, koji su jedini imali slamnjace. Inace, ambulanta ni je raspologala nikakvim drugim sredstvima, J a licno bio
252 sam vec na umoru! Od mojih 93 kgr. sa kojima sam posao iz Beograda, spao sam na 58 kgr! Glad me je mucila i cesto sam dobijao nesvestice! Poslednjih dana ni glad nisam osecao! Zahvatila me je neka opsta iznemoglost. Cesto sam sanjao kako jedem i sluzim se raznim djakoni jama! Ko to nije doziveo i preziveo — taj ne zna sta je glad! Ovako vise nije moglo ici. J avio sam se majoru Dr. Pavlicevicu i zamolio ga, da me primi u ambulantu. On je nekako uspeo da me ubaci u ambulantu. P rijem je zavisio od nemackog lekara. U ambulantu sam stupio oko 20. marta 1945. Sem kreveta sa slamnjacom — nista vise! Po ceo dan provoaio sam u nekom polusnu! U ambulanti bio j~ jsdan vojnik iz Velikog Gradista. On je cesto izlazio iz logora i isao na rad u obliznja sela. U ovim poslednjim danima Nemci su tolerilali i dozvoljavali, da pojedinci, radi rada, mogu, u pratnji strazara, da izlaze iz logora, a uvece da se vracaju. Ovo je vazilo samo za obicne vojnike. Po neki put davao mi je pomalo hleba, koji je dobio u selu. Dao sam mu jedan hapoleon i zamolio ga, da, kako zna i ume, uzme na sebe da me snabdeva najpotrebnijim artiklima za ishranu. U ono doba napoleon je vredeo oko 1000 rajhsmaraka. Sada je vec bilo mnogo lakse. Redovno mi je donosio dovoljno hleba, a ponekiput i po malo butera, i po koje parce kuvanog, ili pecenog mesa. Pod ovim uslovima ja sam poceo da jacam i da se dizem iz mrtvih. Oko nasih logora, sa svih strana, grmelo je i pucalo, kako sa fronta i iz Holandije, tako i sa severa od Emdena, a sa juga od Lingena. Oko 20. marta 1945. logorom se proneo glas, da nam predstoji pokret negde na sever — ka danskoj granici Ova nas je vest zaprepastila' Pitali smo se, kuda cemo i kako cemo i da li ovi Nemci uopste imaju pameti! Posle dva do trj dana ova je vest
253 potvrdjena iz komande logora. Sad je nastala trka kao u Barkenbrige-u. Svi su zeleli da ostanu i da ne podju na mars! Ovo su hteli da isckoriste narocito komunisti. I ovom prilikom njih je ostalo daleko vise nego nacionalista. J a licno resio sam se da, na svaki nacin ostanem u logoru. A nacionalno — vojnickim snagama savetovao sam„ da, kogod moze krene na put. Meni je bilo jasno da su Ijudi na krajnjoj granici svojih moci. Nije bilo nikakvih izgleda da ce se stanje ishrane u logoru popraviti. U pogledu oslobodjenja vladala je puna neizvesnost. Vec desetak dana borbe su se vodile tr. oko samog logora. Ali nikakvog pokreta nije bilo. Medjutim izlaskom iz logora i pokretom, dobijala se sloboda akcije u svakom pogledu. Narocit u pogledu snabdevanja- Mi smo imali vec izvestaje, da sprovodnici vrse svoju sluzbu dosta labavo i nesavesno i da postoje sve mogucnosti da se dodje do hrane! Isto tako i begstva su bila !aka i moguca, samo kad bi imalo gde da se pobegne! Svojim Ijudima savetovao sam, da niko ne beži, jer nema kud. P robijati se kroz front vrlo je rizično i opasno. Ići ka unutrašnjosti Nemačke, isto tako nesigurno je i opasno! Savetovao sam, da se drze svi uskupno. Svako izdvajanje moze dovesti do pogibije. Isto tako imali smo obavestenja, da je stanovnistvo, obzirm načpstu situaciju, vise — manje, rasplozeno da prodaje, pa cak sta vise — i besplatno da daje hranu! Ostvarila su se sva moja predvidjanja! Naredjenje za pokret palo je 28. marta 1945. — u 8 casova pre podne. Komandant logora bio je jedan kapetan. S tariji covek, puna snage, besa i nemacke grubosti, Toga dana, djeneral Tomic, kao najstariji oficir u logoru, otisao je kod toga kapetana i obavestio ga; da je Ijudstvo logora, najvecim delom, apsolutrr nesposobno za dalji pokret. Taj kapetan saopstio mu je: da Ijudstvo logora, sutra,
254 apsolutno rtiora da krene na mars. I da on ima naredjenje da ubije svakog ko ne krene, a nema lekarskog odobrenje da ostane. Djeneral Tomic ovo je saopstio Ijudstvu logora. U toku noci 28. marta 1945., jedan narednik iz sastava iogorske posade, obavestio nas: da je Ijudstvo, odredjeno za sprovodjenje logora, donelo odluku, da ne otvara vatru na zarobljenike, ako bi palo naredjenje u tom smislu.Stoga, kogod ne moze da krene na mars, slobodno neka ostane. I zaista, i pored sve nemacke dreke i vike, na mars 29. marta 1945., krenuli su samo oni, koji su to sami htelil Uglavnom, ostali su komunisti i bolesnici. Sve u svemu u logoru Bathorn ostalo je oko 300 oficira, a verovatno tliko Isto i u togoru Aleksisdorf. Na mars je krenulo oko 1000 oficira pravcem Kloppenburg — Bremen. Kako sam obavesten, ovo je Ijudstvo, od strane britanskih trupa, oslobodjeno 5. aprila 1945., u okolini Falingbostela. Za vreme marsa, od 29. marta — do 5. aprila 1945., kolona nije bombardovana od strane britanske avijacije. J os onda, a i docnije, stalno sam razmisljao, kako je doslo do intervencije ovog narednika?! Da li je to, uistinu, samoinicijativno delo same posade, ili je nemacki komandant kapetan, sam uvideo velicinu izrecene pretnje i svu strahotu njenog izvrsenja? Dobro poznavajuci nemacku vojsku, pre bih prihvatio ovo drugo, no prvo misljenje. — o O o— Vreme od 29. marta do 5. aprila 1945.,Proveli smo u uzbudjenom ocekivanju oslobodilackih snaga. Topovska paljba cula se sa svih strana! U tom vremenu prebacen je u logor Bathorn i onaj deo naseg logora iz Aleksisdor-
255 fa, koji je tamo ostao posle pokreta od 29. marta 1945. U njega su Nemci ubacili neke Ruse i Poljake. Sad nas je u Bathornu mogio biti oko 600. Od kojih 400 komunista, ai oko 200 iz sastava naseg nacinalno — vojnickog 2. bataljona. To je ostalo od 3006 oficira, koji su se koncem januara 1945. nalazili u logoru Barkenbrige. Osvanuo je 4. april 1945. Svuda u okolini vladala je tisina! Pred podne, ovoga dana, primetio sam kako nemacki strazari sa kula napustaju svoja mesta i bez oruz ja, hitnuo se, preko polja, udaljio od logora. Ovoga dana Bathorn usla je laka mehanizovana patrola iz sastava tacno u jedan sat i trideset minuta — po podne, u logor I kanadske divizije (tri motorcikla i dvoja laka oklopna kola,) pod komandom jednog porucnika. J edini oficir u logoru, koji je, u to doba, znao engleski, bio je rez. porucnik Aleksandar Nikolajevic. Djeneral Tonić, Barjaktarević, ja i poručnik Nikoiajevic docekali smo ove nase prve oslohodioce! Razume se da je oko nas bila masa nasih oficira. P orucnik Nikolajevic poduze je razgovarao sa ovim kanadskim porucnikom. Potom nam je saopstio: da nam je porucnik cestitao oslohodjenje i da se sada nalazimo pod zastitom trupa Nj, Britanskog Velicanstva. Da smo sada „slobodni", ali da se ne smemo udaljavati više od 5. km. od logora! Da vodimo racuna o nasem drzanju i ponasanju prema nsmackom stanovnistvu, jer je i ono pod zastitom trupa Nj. Britanskog Velicanstva. Da cemo dobiti sve sto nam treba, ishranu, odelo i ostalu opremu. Da neposredno stojimo pod komandom korpusa, čije je sediste u Lingenu. Posle ovog saopstenja taj porucnik negde je otisao. U logorskom krugu stavio dva laka tenka sa jednim narednikom i 15 vojnika. Posle ovoga u logoru je nastala opšta radost i odusevljenje. Prvo sto su uradili, Ijudi su se, iz vojnickog
256 dela logora, preselili u deo logora u kome je bila srnestena nemacka komanda, kancelarije, stanovi za oficire, za strazu i tsl. Ove su barake bile dobro namestene, a sto je najglavnije, sve su imaie slamarice, cebad i ostale potrebe. . Izvesni nemacki oficirl imali su u logoru i svoje porodice. Ukoliko je nedostajalo slamarica, iste su nadjene prazne u magacinu. Ali do mraka sve su bile napunjene. Pored ovoga, jos iste veceri, po logoru su, na sve strane, gorele mnoge vatre, a na njima se pekli: prasad, jagnjad, razna zivina i tsl. Sve su to „nabavili" nasi mladji oficiri iz obliznjih sela. Zbog naglog prelaza u pogledu ishrane, veliki broj oficira, prvih dana, razboleo se od raznih stomacnih bolesti. Tih prvih dana nemački birgermajsteri mučili su muku, da zadovolje zahteve i prohteve mnogobrojnih zarobljenika iz raznih logoral Pored nas u okolini, bilo je ruskih i poljskih logora. Treba naročito istaći, da su drzanje, vladanje i ponasanje nasih zarobljenika, prema mesnom stanovništvu, bili vr!o korektni i kao takvi visoko cenjeni od istog. Dok su se nasi zadovoljavali samo artiklima za ishranu i sitnim licnim potrebama, dotle su Poljaci i Rusi vrsili citava razbojnistva, silovanja zena, otimacine i druga zlocina dela. Sve preduzete i naredjene mere, da se nista ne upropascava, narocito da se sacuva nemacka logorska arhiva — za dokumentaciju — nista nije pomoglo. Zarobljenici su sve pretresli i ispreturali, pa i arhiva je bila vrlo brzo rasturena, razbacana i zapaljena. O ovome sam malo opširnije napisao ranije. Vec drugog dana 5. aprila 1945., pored najstarijeg oficira djenerala Lazara Tonića, kao poverenici logora pojavili su se — komunisti ppukovnik Branko Popovic i major Stojadin Katic. Kad su i kako oni dosli u vezu sa kanadskim trupama meni nije poznato, tek toga dana — po podne, jedan engleski kapetan saopstio je djene-
257 ralu T onicu; da oni priznaju samo, izabrane poverenike i da ce celokupan posao: smestaj ishrana, snabdevanje itd. ici preko njih. Ne priznaje se nikakva druga vlast u logoru. Sad je ponova odpocelo „komunisticko gazdovanje u logoru". Englezi su davali sve, kako artikle za ishrjnu, tako i odecnu opremu. Razume se, da je to za nas, posle cetvorogodisnjeg robvanja, sve bil bogato i raskosno! Komunisti su, kao i uvek, prvo snabdeli svoje Ijudstvo pa tek nas. Posle 3 do 4 dana u logoru su dosle neke Svabice i odpoceie rad u kuhinji i perionici. Svakako, da je ova ishrana, prema dosadasnjoj nemackoj — bila prvoklasna. Licni odnosi izmedju nacionalno — vojnicke i progresivno — demokratske (komunisticke) grupe bili su vrlo teški, gotovo neizdržl]ivi. J a lično osećao sam se vr10 nezgodno. Komunisti su, na sve moguće načine, pokusavali da me vredjaju i omalovazavaju. Stoga sam najveci deo vremena provodio u svojoj sobi. Inace, medju mladjima vladala je stalna zategnutost, neprekidne svadje i uvredljiva dobacivanja. Ovi su se odnosi narocito pogorsali, kada se ispostavilo pitanje isticanja zastavel Komunisti su isticali zastavu sa crvenom zvezdom, a nasi bez nje. Glavno borbeno mesto bila je strazarska kula, nad samim glavnim ulazom u logor. Islo se cak dotle, da su se zastave isticale i nocu! Kako je ko nailazio, tako je bacao, protivnicku, a isticao svoju zastavu. U toku dana to se desavalo vise puta. J ednog dana, na samoj kuli doslo je do ostrog sudara izmedju nase i komunisticke grupe. U opstoj tuci kapetan Predrag Popovic bio uboden nozem u desnu butinu od strane ppukovnika Branka Popovica (komunista). Ubod je bio tako nasrecan, da je kapetanu Popovicu presecen glavni zivac. On je odmah odnesen u bolnicu. Od toga uboda kapetan Popovic je ozdravio, ali su posledice bile fatalne. Kapetan Popovic
258 ostao je sakat i kao takav, pre nekoliko meseci umro u Engleskoj. P pukovnik Branko P opovic smenjen je sa duznosti logorskog poverenika. Mislim, da protiv njega nije preduzimano nista vise. U toj opstoj guzvi, neredu i haosu, resili smo, da se korpusnoj komandi u Lingenu, posalje delegacija, koja ce tražiti da nam se tačno objasni naša današnja situacija, a takd isto da se preduzmu mere, da se nacionalno — vojnicka grupa zastiti od komunistickog maltretiranja i vredjanja.Sve je ovo vec prelazilo u otvorene pretnje smrcu — pojedincima! Djeneral Tonic kao delegate odredio je djenerala Pavla Barjaktarevica i porucnika Aleksandra Nikolajevića. Oni su otišli u Lingen, a vratili su se posle dva dana. U Lingenu su primljeni vrlo lepo — cak srdacno. Na ishrani zadržani su u korpuskoj menzi. Ali u pogledu našeg stanja izveštaj je bio porazan. Korpusni komandant saopstio je delegaciji: Da vlada Nj. Brit. Velicanstva jedino priznaje i opsti sa vladom marsala Tita u Beogradu i da priznaje samo te jugoslovenske formacije. Nikakve druge vojnicke snage, ili grupacije, ne postoje za vladu Nj. Brit. Veličanstva. Savetuje, da se objedine sve jugoslovenske snage — pod komandom maršala Tita. Kad to bude uradjeno verovatno ce prestati i vredjanja i pretnje od strane grupe maršala Tita. Odluku o svom stavu ima da donese svaki pojedinac. Vlada Nj. Brit. Velicanstva nece se mesati u te stvari niti ce niti ce prema onima, ko ji se odluce da ne priznaju vladu marsala Tita — preduzimati kakve prinudne mere. Ovo se desavalo oko 20. aprila 1945. Ovo je bio prvi zvanicni izvestaj o stavu britanske vlade prema legitimnim i lojalnim trupama i pripadnicima borbenog pokreta D M. Za mene je situacija bila jasna. Meni nije bilo vise mesta u logorima dosadanje jugoslovenske vojske! Negde se treba sloniti! Ali gde? Kuda i kako?!
259 Znao sam, da se djeneral Mihajlovic nalazi u otadzbini, kao i da se jedna velika grupa izbeglih cetnika (oko 20.0Q0) nalazi u Italiji. Doneo sam odluku da krenem na jug i da se po svaku cenu prebacim u Italiju. Tu sam odluku odmah saopstio kapetanu Sedlaru i pitao ga, da li je spreman da mi sleduje na ovom velikom i opasnom putu?! Kapetan Sedlar, cija licna situacija, u odnosu na logorske komuniste, nije bila sjajna — odmah je pristao. Znali smo da se, na oko 15., juzno od naseg logora, nalaze neki delovi belgiske vojske. Resili smo, da kapetan Sedlar ispita situaciju na tom pravcu i utvrdi, da Ii postoji mogucnost naseg prebacivanja na jug? Kapetan Sedlar obavio je ovaj posao biciklom. Tada jos nismo znali, da se na „palac" moze proputovati ceo svst! U tome selu, cije sam ime zaboravTo, kapetan Sedlar naisao je na jednu belgisku cetu pod komandom jednog porucnika. Posle obavljenih razgovora i izlozene situacije, od strane kapetana Sedlara, dogovorili su se, da nas taj belgiski porucnik kamionom prebaci do Boholta, gde njegovi Ijudi svaki dan idu po hranu. Za dalji pokret da se sami postaramo. Kad me je kapetan Sedlar o tome obavestio odmah sam pristao. Meni je glavno bilo, da se sto pre uklonim od svojih „jakih prijatelja " — u Bathornu. Znao sam, da se u Boholtu, Borghorstu, Minsteru i njihovoj okolini, nalaze brojni logori, i da medju njima ima i logora sa nasim Ijudstvom. Kapetan Sedlar opet je otisao u to selo i sa belgiskim porucnikom tacno ugovorio kad treba da dodjemo radi naseg prebacivanja. Ne secam se tacno nedeljnog dana. Ali bio je vec konac aprila. Odredjenog dana ja i kapetan Sedlar, oko 6 casova — pre podne, bili smo na odredjenom mestu — kod skole u tom selu. P orucnika tu nismD zatekli. Dosao je tek oko 10 casova pre podne! Bez ikakvog obrazlozenja, 59 zaljenjem izvestio nas je, da nije u mogucnosti olg
260 izvrsi obecanje. Stoga treba da se postaramo da nadjemo neki drugi nacin za prebacivanje. Vise se, sa porucnikom, nije imalo sta razgovarati. Seli smo na bicikle i vratili u logor. Dok smo se mi ovako pripremali za napustanje logora, dotle je pocetkom maja 1945., u logor stigla neka komunisticka delegacija iz Beograda, pod vodjstvom nekog majora, ili kapetana Rukavine! Ona je irnala zadatak da izvrbuje sto veci broj povratnika. Nema potrebe da navodim, kako je docekana ta drljava komunisticka delegacijal Svi su oko njih igrali — kao na zici! Sluzili ih i goveli im kao najblizim i najrodjenijim. U velikoj logorskoj sali odrzana su dva velika skupna — sastanka. J a lično nisam prisustvovao ni na jednom. Govorilo se i agitovalo! Propagandne parole sipane su kao iz rukava. Bilo je raznih pitanja i odgovora. Na mnoga pitanja komunisti nisu znali, umeli, ili nisu hteli da odgovaraju! Sve ovo brojnu siiuaciju u logoru nije izmenilo! Ostalo je kao sto je i bilo ! 400 : 200 — za komuniste. Ovde je interesantno ukazati na stav, koji je djeneral Tonic zauzeo prema ovoj komunistickoj defegaciji! Dok je za vreme kretanja, po raznim logorima, niegov stav — prema komunisttima, bio neodredjen, nejasan, vise blag, mek i popustljiv — vise je naginjao „koegzistenciji", sada je bio vrio cvrst, ostar, gotovo surov! Nikoga i nizasta (od komuinsta) sada nije priznavao! Komunistickoj zvanicnoj delegaciji sada nije priznavao nikakva svojstva i prava! Cak nije pristao ni da razgovara sa njima. Kada se delegacija, sutradan ponovo prijavila za prijem, djeneral Tonic opet nije hteo da ih primi. A kad su oni, nekako silom, hteli da prodru do djenerala Tonica, tu su se nasli nekoliko oficira nase grupe i oni su ih sprecili da udju u djeneralovu sobu. Toga dana uvece, opet je drzana nekakva konferencija, agitovalo se i pravljeni nekakvi spiskovi „crvenih" i
261 „belih"! Za sebe znam da sam bio na celu liste „belih". — oOo— Posle neuspelog pokusaja sa Belgijancima, ja i kapetan Sedlar pravili smo kombinacije, na koji nacin da se udaljimo iz logora? Proucavali smo mogucnost da se prebacimo u Holandiju, pa onda da preduzmemo dalji' pokret preko F rancuske i Svajcarske — u otadzbinu. Za to je trebalo imati dosta para. Mi ih nismo imali. U tim pripremama docekali smo i pocetak maja 1945. Mislim da je to bilo, oko 10. maja 1945., kada je, u mo ju sobu, oko 2 casa po — podne, usao jedan engleski kapetan, i pitao za mene. Kad sam mu se javio, saopstic* mi je; da u roku od jednog časa, sa svima stvarima, budem spreman za pokret! Otišao je, a pred mojim vratima ostavio je naoruzanog strazara! P itao sam ga gde idem? Odgovorio mi je, da ne zna! Ovo me je vrlo iznenadilo! I pravo da kazem, odmah sam pomislio, da se radi o predaji — Beogradu! Uz pripomoc svojih drugova, brzo sam se spremio. U tom je, pred moju baraku, stao jedan laki kamion. Iz kola je izasao onaj isti kapetan i pozvao me da udjem u kola. Posto su strazar i sofer ubacili mo je stvari u kamion i ja sam prisao ulazu — sa zadnje strane. Kad su podigli zavesu u kolima sam video djeneralstabnog majora Vlastimira Vukcevica i jos dva naoruzana strazara! Usao sam u kola i seo. Kapetan i strazar, koji je bio pred mojim vratima, seli su kod sofera. Cim sam usao u kola ođmah sarri zapitao majora Vukcevica, sta sve ovo znaci i gde cemo?! Slegao je ramenima, a jedan od strazara ostro mi je saopstio, da je zabranjenuo razgovarati! Kola su se zaustavila kod barake u kojoj je bio smesten djeneral Tonic. Pred barakom videli smo djenerale Tonica i Pavla Barjaktarevica
262 *— sa stvarima spremnim za put. Posto su stvari bile ubacene u kamion odmah smo krenuli. Razgovor nam je bio zabranjen! Prema opstoj orijentaciji video sam da da krecemo na jug. P rofazili smo kroz mnoga sela i naselja, ali njihova imena nismo znali. Posle voznje od oko 3 casa, oko 5 casova po podne, stigli smo u jednu vecu varos. Kola su usla u jeđno veliko dvoriste i stala. Naredjeno nam je da sidjemo.Sisli smo. Odmah su nas uveli pod jednu veliku nastresnicu. Onda sam video da se na licu, prema ulici, nalazi j'edna velika jednospratna zgrada. Po dvoristu kretao se veliki broj nasih oficira, komunisticke grupe, koji su se sa nama nalazili u logoru Barkenbrigel Englezi su nam dozvolili da mozemo da razgovaramo. 9. — Kantoman — logor Borghorst Saznali smo da se nalazimo u velikom logoru J ugoslovenske vojske u Borghorstu. Da se u prednjoj zgradi nalazi poverenistvo logora na celu sa pukovnikom Ivanom Bozicem (Slovenoc). A oko njega svi celni komunisticke grupe, ukoliko nisu ostali u logoru Barkenbrige i tamo sacekali oslobodjenje — od Rusa. To je bila poveca varos Severne Vestvalije. U okolini bilo je vise fabrika ža preradu i topljenje gvozdene rude. U uzem smislu pripadala je Rurskoj oblasti. Lludstvo je bilo smesteno po skolama, javnim gradjevinama, velikim magacinima, a manji broj bio je smesten i po privatnim stanovima. Uglavnom, tu su bili smesteni oficiri — bivsi zarobljenici — pripadnici J ugoslovenske vojske. A bilo je nesto Rusa i P oljaka. Odmah sam osetio da si’tuacija nije povoljna. Narocito za mene. I odavde se trebalo sto pre sklanjati. U ovom dvoristu ostali smo vise od jednog ca-
263 ša. U prvi sumrak usli smo u kola i krenuli. Prosli smo kroz varos i zaustavili se na njenoj istocnoj ivici — pred jednom velikom vilom. Izasli sm iz kola. Sacekala nas je jedna velika grupa, uglavnom djenerala, a bilo je i nesto visih i nizih oficira. Verovatno pridodatih na sluzbu djeneralima. S tovarili su nase stvari i saopstili nam, da cemo tu ostati, a da u vili imamo stan i hranu. Obavesteni smo, da je medju djeneralima vec sprovedeno glasanje; ko je 2a povrtak u otadzbinu, a ko je za ostanak u emigraciji? Po obavestenjima izgleda, da je polovina bila za povratak, a polovina za ostanak y emigraciji. J os iste veceri dosao sam u ostar sukob sa nekoliko djenerala iz povratničke grupe. Zaključio sam, da mi tu nije mesto! Trebao sam sto pre da se cistim odavde. Obavesten sam, da se u Borghorstu nalaze i oficiri naseg 2. bataljona, koji su jos koncem marta, iz Bathorna, krenuli na mars, a oslobodjeni 5. aprila 1945. — u okolini Falingbostela. Odmah sam zamolio kapetana Bogdana Gordica, koga sam tu zatekao, da ode do varosi i da mi iz 2. bataIjona dovede kapetana Avejica, ili kapetana Ivanovica. Odmah je otisao i vec oko 9 casova vratio se sa kapetanom Avejicem. On mi je dao najpotrebnija obavestenja o njihovom marsu od Bathorna do Falingbostela. Ni je imao reci da mi zahvali na savetu, da napuste Bathorn i da krenu na mars. Obavestio me, da su se za ova 4 do 5 dana hranili sjajno i tako ojacali da su bili sposobni da izdrze sve napore. Obavestio me, da se bataljon, gotovo ceo, nalazi grupisan u nekom praznom velikom magacinu, neke gvozdjarske radnje — u centru Borghorsta. Saopstio sam mu, da je moja licna situacija takva, da ja jos nocas moram da napustim ovu vilu i da se sklonim na neko drugo sigurno mesto. Odgovorio mi je, da u njihovom magacinu ima dovoljno mesta i da ima dosta nezauzetih kreveta. Ukoliko je njemu poznato u magacinu nema komunista, ili
264 njihovih simpatizera. Sve su to oni za ovaj mesec dana razcistili! Nije siguran, da slucajno nema „sredonja", ali smatra da za 2 — 3 dana mogu biti skriven, pod uslovom, da se nigde ne krecem i ne pojavljujem. A za to vreme gledacemo, da nadjemo sobu u nekom privatnom stanu. Odmah smo pokupili ono malo mojih stvari i ja i kapetan Avejic izasli smo iz vile i otisli u taj magacin. Tamo su me odveli na sprat i ubacili u jedan krevet, koji se na~ lazio u jednom mracnom kutu magacina. Nekoliko dana proveo sam pod vrlo teskim uslovima. Nisam smeo da izadjem u varos koja je bila puna komunista. Izgledalo je da se ceo logor Barkenbrige prikupio u Borghorstu! Sa mojim najblizim 'preduzeo sam savetovanje sta da radimo i kako da se izvucemo iz ovog pakla?! Moja dva najbliza pomocnika i pratioca bili su kapetani Velimir Avejic i Dragoljub Ivanovic. Kapetan Sedlar ostao je u Bathornu. Preduzeli smo sve mere da i on sto pre doje u Borghorst. Do naseg polaska iz Borghorsta — u tome nismo uspeli. Osnovni problem bio je pronaci sigurno prevozno sredstvo. U ono doba zeleznice su radile vrlo neuredno, sa velikim zastojima i cestim prekidima. Na svaki nacin trebalo je pronaci neki auto. To nije bio neresiv problem. Nemci su svoja kola skrivali u velike stogove i plastove sena i slame. Nasi mladji Ijudi dosta su cesto pronalazili ovako skrivene automobile i jednostavno ih uzimali — bez ikakve naknade. Prvih nekoliko nedelja to je bilo moguce. Nemci su bili prestraseni i nesposobni za ma kakav otpor. Bili su pogubili glave. Moglo im se oduzeti skoro sve — bez roptanja i bez zalbe. Mnogi zarobljenici, narocito Rusi i Poljaci to su bezobzirno koristili i vrlo lako dolazili cak i do novih kola. J ednoga dana kapetan Avejic obavestio me, da je intend. porucnik Milan Mrksic, u okolini Borghorsta, „pronasao" jedan dosta dobar i upotrebljiv „F iat".
265 Sklonio ga je u jednu napustenu garazu. Izjavljuje, da je spreman, da nas preko Minhena i Brenera prebaci u Italiju. Pored ovoga na kolima treba izvrsiti neke sitne opravke na motoru i oko guma. To treba platiti, ali on novaca nema. Kod mene je ostalo jos dva zlatnika. Porucnik Mrksic dosao je do mene i i onda smo se nas cetvorica: ja, kapetani Avejic i Ivanovic i porucnik Mrksic, na siroko i na dugacko razgovarali i dogovarali, kako da izvrsimo izlazak iz logora? Prema engleskom naredjenju zarobljenici nisu smeli da se udaljavaju vise od 15 km. od logora Borghorsta. Pitao sam Mrksica koliko ce da kosta opravka kola? Odgovorio mi je, da ce kostati oko 1000 rajhsmaraka. Dao sam mu napoleon. Zamolio sam ga da kola sto pre dovede u red. Utvrdili smo da, cim kola budu opravljena, krenemo na put pravcem Borghorst — Esen — Dortmund — Kasel — Fulda — Vircburg — Nirnberg — Minhen — Brener — lnsbruk — Bolcano i dalje kroz Italiju za Trst — i u otadzbinu! Dok smo se mi ovako dogovarali i pripremali za put, dosao je i konac meseca maja. J ednoga dana sedeo sam u magacinu, kad mi je prisao jedan engleski narednik u pratnji dva strazara i upitao me: da li sam ja pukovnik Branislav Pantic? Kad sam mu potvrdno odgovorio, zamolio me da sa njim podjem u englesku komandu. Sta sam drugo mogao da uradim — no da podjem. Prvom oficiru dobacio sam, da obavesti kapetana Avejica gde sam odveden. Kad sam doveden u englesku komandu primio me jedan engleski major hladno, uzdrzljivo, gotovo prezrivo. Imao je svog tumača, koji je dosta tečno i pravilno govorio nas jezik. Kad sam seo taj engleski major saopstio mi je, da on ima obavestenje, da sam ja, za vreme zarobljenistva, bio neprijatelj jugoslovenskog, pa prema tome i engleskog naroda! Da sam za sve vreme gonio i ma|-
266 tretirao ispravne demokrate i prijatelje britanske itnperije! Kao takav da sam naneo veliku stetu partizanskom borbenom pokretu! Da me kao takvog trazi vlada iz Beograda, da bi mi za sva ta zlocina dela sudio „narodni sud"! P itao me, sta na sve to imam ja da kazem?! Razvio sam izlaganje na tu temu od 1912. — do 1945. Saopstio sam mu, da sam ja zarobljenik vec od pocetka 1942. i da, kao zarobljenik, nisam bio u mogucnosti, da nanesem ma kakve stete ni B ritaniji, ni J ugoslaviji. Borio sam se samo protivu komunista i njihove razorne akcije. Pozvao sam se, na vise puta ponovIjeno obecanje britanske vlade, da niko, bez svog pristanka, nece biti predat komunistickim vlgstima! Naposletku pokazao sam mu jedno ovlascenje djenerala Mihailovica, sa njegovim potpisom kao ministra vojske. Saopstio sam mu, da sam ja samo izvrsavao naredjenja svog legitimnog predpostavljenog staresine. Tumac je pazljivo citao to ovlascenje i prevodio ga na engleski. Razgovor je trajao više od jednog časa. Kad sam polazio i opraštao se sa njim, bio je gotovo prijateljski raspoložen. Saopštio mi, da budem miran i spokojan. Da mi se ništa nepovoljno neće desiti. Zamolio me, da se višc ne mešam u službu poverenika u logorii Borghorst^ jer to tako mora da bude prema naredjenjima Vlade Nj. Britanskog Veličanstva. Izasao sam, ali sa tvrdom namerom, da vise nikada ne vidim sluzbenike engleske obavestajne sluzbe, niti da zavisim od njihovog politickog shvatanja i raspolozenja! Cim sam se vratio u moj magacin sazvao sam mo ju putnicku ekipu. Izvestio sam ih, sta mi se sve desilo u engleskoj komandi. Oni su me obavestili da opravka kola slabo napreduje, jer nema strucnog majstora. U nasem 2. bataljonu pro'nasli smo jednog porucnika koji je bio vrlo dobar automehaničar. On je prealedao kola i izvestio, da ce kola biti opravljena za 4 do 5 dana. Tada sam im saopstio, da ja, u ovom magacinu, ne mogu
267 ostati ni sata vise, nego da mi se odmah u varosi nadje privatna soba. Odmah su se dali u potragu za sobom. Sobu su brzo nasli i ja sam se u prvi mrak izvukao i t magacina. Soba je, ukoliko se secam,nadjena u kuci nekog casovnicara. Bila je u jednom slepom sokacetu. Ovo nije bilo bas povoljno! Ali iz magacina morao sam da se iselim. Tu sam ostao nekoliko dana. Kod mene je svake noci dolazio poneko iz nase putne ekipe i obavestavao o situaciji. Osmog juna 1945. obavesten sam, da su kola opravljena i sposobna za pokret. Naredio sam, da se toga dana nadjemo, sva cetvorica, u mojoj sobi radi dogovora. Sastali smo se i resili: da 10. juna 1945., utvtdjenim pravcem krenemo na put. Da se nase najpotrebnije stvari, još 9. juna prebace u auto i da u njemu prenoći porucnik Mrksic. J a i kapstani Avejic i Ivanovic da iz Borghorsta krenemo jos u prvo svitanje (oko 3 casa jutra), peske. Da se krecemo putem 1 cas. Potom da se sklonimo u prvu zgodnu sumicu pored puta i tu sacekamo kola sa porucnikom Mrksicem. On je iz Borghorsta trebao da krene u 4 casa. Sve se razvijalo po utvrdjenom plsnu. P orucnik Mrksic stigao nas je oko 4.30 cas. — pre podne. izasli smo iz sumice, seli u kola i krenuli dalje — u neizvesnost! Dan fe bio izvanredno lep. Autostrada sa cetvorostrukim saobracajem, u oba pravca, bila je zakrcena svim mogucim i nemogucim vozilima. Ipak, saobracaj je bio vrlo dobro uredjen i razvijao se pravilno — u oba pravcal Na porusenim propustima i manjinr mostovima radili su nemacki zarobljenici! Sva veca naseljena mesta, na ovom pravcu, bila su do temelja porusena. P rovlacili smo se vrlo polako i oprezno kroz tek uklonjene ruševine. Pri izlazu iz Fulde imali smo jedan veci auto — incindent.. Srecom bez zrtava i kvara na kolima. U brzinj
268 od 60 km. prsla nam je desna prednja guma! Kola su naglo skrenula u desno, presla ivicu puta i uletela u jednu njivu sa mladom psenicom. Ova strana puta blago se spustala u jednu ravan. P revrnuli smo se dva, ili tri puta i kola su se sama zaustavila — stojeci pravilno na tockovima. Izasli smo iz kola. Niko od nas nije bio povredjen! Srecom imali smo rezervni tocak. Posle zavrsene zamene tocka, snazno smo izgurali kola na rutostradu i produzili put. Bez ikakvog drugog incidenta. Ovoga dana, 10. juna 1945., oko 7 casova — po podne, srecno smo stigli u Mosburg — na 60 km. — severno od Minhena. Tu smo morali da se zaustavimo. Za prelaz preko Brenera bila je potrebna narocita dozvola americkih vlasti. Malo podrobniji podatci o ovo} situaciji mogu se naci u mojoj brosuri kojom sam dao misljenje o knjizi: pukovnika Trisica „O Milanu Nedicu", i kapetana Petra Martinovica „Milan Nedic".
269
V III — VAZNE OPASKE, NAPOMENE I PRIMEDBE IZ ZAROBLJ ENISTVA, A KOJ E IMAJ U OPSTU VREDNOST I ovde vazi ista napomena, koju sam izlozio na celu odeljka VI — ove knjige. Samo dok sam tamo izlagao izvesne epizode iz zivota i rada u nasim oficirskim razobljenickim logorima, ovde zelim da dam nekoliko cpstih napomena, koje se nacelno odnose na zarobljenike i zarobljenistvo. Nije mi poznato, da je, dosada, ma ko pisao o dogadjajima i pojavama ove vrste. Medjutim, one su imale, a sigurno ce imati i u buducnosti — svo ju ulogu i značaj. Ako bi ss, ne daj Bože, opet našli Ijudi, slicne pameti i sposobnosti, koji su drzavu 1941., bez ikakve potrebe bacili o oganj, kn/ i smrt! Ovde sam izneo i izvesne pojave koje sa zarobljenistvom nemaju blize i neposredne veze. Ali, sigurno je, da su te pojave i uzroci stvorili onako duhovno i moralno stanje u nasem oficirskom koru, koje je bilo dovoljno da, neposredno izazove propast vojske, a samim tim i drzave. 1. — Svetska geopoliticka situacija i oficirska nacionalno — vojnicka grupa Komunisticki pisci, kroz sva svoja dela, stalno navode i ponavljaju lazne cinjenice: da oficiri nacionalno — vojnicke grupe, uopste nisu poznavali svetsku geopoliticku situaciju! Zbog toga su postavljalii i izvlacili podpuno pogresne zakljucke o ishodu rata. A taj isthod, za nacionaliste bio je sigurna pobeda Nemacke! Prema tome, ta se grupa orijentisaia na otvorersu s^radnju sa Nemcima! A ta grupa bila je toliko luda, glupa i slepa i toliko proodanoscu i Ijubavlju prema Nemcima, da je ta g-
:270 verenja zadrzala cak i koncem 1944., i pocetkom 1945.!! J a sam u prednjim izlaganjima dodirnuo nacin pisanja komunistickih pisaca. Ovde, u tom pogledu, nemam sta da dodam. Samo moram da navedem, da su gore navedene lazne cinjenice, svih" tih komunistickih pisaca, daleko od istine i da su svi ti pisci, valjada sudeci po svojoj grupi — nas, nacionaliste — isuvise nisko taksirali! J a se ovde necu upustati u preganjajna i dokazivanja u suprotnom pravcu. Navescu samo dva — do tri primera iz jednog drugog dokumenta. Djeneral Nedic 2. septembra 1941., ponudio mi da primim duznost komandant „Srpske narodne milicije". Odbio sam. Posle duzeg razgovora u kome je upotrebio sva sredstva da me ubedi — od suza — do prekog suda, ostalo je na tome, da mu ja, u najkracem roku, podnesem pismeni memorandum u kome da obrazlozim moje odbijanje i da podnesem predloge šta bi, po mom mišIjenju, u ovakvoj situaciji trebalo raditi. Eto, u tom memorandumu, koga sam djeneralu Nediću podneo 10. septembar 1941., pored ideja i misli, kojima sam pravdao svoje odbijanje i podnosio odgovarajuce predloge, postoje i misli ovakve sadrzine; a — ... „Danas se na’ zemljistu jasno ocrtavaju dve naoruzane formacija. Nacionaine formacije pukovnika Mihailovica i cisto komunisticke formacije nekoga Tita. One'su u otvorenom sukobu. Vi od mene zahtevate, da formiram trecu, srpsku naoruzanu snagu, koja ce upe* riti svoje oruzje i protivu jednih i protivu drugihl Dakle protivu svojih rodjenih oceva, brace i sinova. J a to nipokoju cenu ne mogu izvrsiti ni kao covek, ni kao Srbin ni kao vojnik"... b — .. „Nemacka neminovno mora izgubiti rat. Ona moze zauzeti i Odesu i Moskvu i Petrograd. Ali njen poraz lezi u osnovnim geopolitickim cinjenicama vremena, prostora, snage i materijalnih sredstava. U vezi po
271
liticko — socijalnih i ekonomsko — privrednih uslov& i cirejenšca ulazak Amerike u rat je neminovan. Rat ce trajati jos najmanje tri godine. Ovo lezi u geopolitickom položaju Amerike. Za spremu i razmeštaj snaga i njihovo dovodjenje na polazne operativne polozaje, Americi treba najmanje dve godine. Za ciste operacije potrebno je najmanje godinu dana, da bi se dostigao kra jnji ratni cilj — Berlin"... v — ... ,,Da bar neprijatelja ispratimo kao sto treba, kad ga nismo hteli, mogli, smeli i umeli da docekamo kao sto treba i kao sto zasluzuje"... g — ... „Mesto nove komande ne treba da bude Beograd. Nju treba smestiti u Kragujevac, Kraljevo ili C upriju. lzgleda da bi C uprija bila najpogodnije mesto za novu komandu,,... itd. Ne treba sumnjati, da sam ja, sa ovim idejama i gledistima upoznao celokupnu nacionalnu grupu oficira. Memorandum je remek — delo tacne procene ondasnje geopoliticke i vojno — politicke situacije. Pisan je početkom septembra 1941. Memorandum postoji. Postoje i Ijudi koji su ga prekucavali i citali. Mislim, da ovi navodi u podpunosti pobijaju sva misIjenja i bezbrojne navode komunistickih pisaca, ma da se svi staraju da dokazu: da je nacionalno — vojnicka grupa oficira bila duboko uverena u nemacku pobedul 2. — Ratnici i „Zarobljenicka udruzenja" Uopste uzev, najveci deo naseg staresinskog kadra, posao je u rat podpuno nepripremljen i ne shvatajuci tešku — „nečasnu reč zarobljenik"! Malo je trebalo pa da ova rec, kod nas postane simbol „casti i ponosa"! A da je to tako i da se mi i posle teskih godina iskusenja i saznanja, sta je to „zarobljenik", a sta „zarobljenistvo"
272 nismo rasvestili, osvestili i shvatili ponizavajuci status „zarobljenika", dokaz su mnogobrojna „UdVuzenja ratnfh zarobfjenika" — koja su, posle rata, pocela da nicu kao pecurke — na sve strane. Svakako, za ovakvo stanje ja ne mogu da krivim pojedince. Zato je kriva nasa drzavna komandno — upravna administracija! Ona je bila duzna da nas, kroz skole, pravilno uputi da shvatimo i saznamo, sta je to „zarobIjenistvo" i kakve su duznosti i prava svakog pojedinca u tom necasnom i ponizavajucem stanju. Medjutim, na nasim vojnickim skolama, pa i onim najvisim, ta pitanja uopste nisu tretirana, pa cak sta vise — ni dodirivana! Odredbe nase Ratne sluzbe od 1935., samo u nekoliko tacaka dodiruju vazne odredbe Zenevske i Haske konvencije. Nema tumacenja ni komentara. Sve se svodi na prosto citiranje pojedinih clanova gornjih konvencija. A isti je slucaj i sa predmetom „Medjunarodno javno i ratno pravo" koji se proucavao na Visoj skoli Vojne akademije. I tu su citirane samo odredbe — bez komentara. A kada je dosao rat, mi smo posli kao „bula u jagode"! Retko je ko od oficira, da ne kazem niko, imao u svom ratnom sanduku ove ratne konvencije! I ja sam posao bez njih. Tek po kapitulaciji, kad sam ostao u otadzbini, nabavio sam ove konvencije, proucio ih i poneo ih sobom u zarobljenistvo. Zbog gore navedenog, malo je ko, od nasih oficira, poznavao ove odredbe! Stoga su mogla i nastupiti onako nakazna i pogresna tumacenja odredaba Zenevske konvencije, kako od strane Nemaca, tako isto i narocito — od komunista! Zbog ovakvog nepoznavanja osnovnog — idejnog statusa zarobljenika, pojavili su se i nazivi „Udruzenja zarobljenika"! Ovi nazivi ne bi smeli da odgovaraju duhovnim i moralnim osecajima i shvatanjima ratnika. Biti z«|-
273
robljenik to je najtezi i najnizi duhovno — moralni polozaj u koji moze dopasti jedan covek — narocito vojnik. Upotrebiti tu tesku rec u nazivu nekog udruzenja, znaci udariti na osecaj casti i ponosa svakog pojedinog ratnika. Naziv, koji se, sticajem prilika, morao nositi, nipokoju ceno — ne treba vaskrsavati! J os manje pod tim sramnim imenom treba organizovati ma kakakv kulturno — — socijalni rad! Pre nekoliko godina Udruzenja, sa ovako nakaznim nazivima, bila su obicna pojava. Pisao sam svojim starijim i mladjim drugovima i upozoravao ih na ovako pogresne nazive. Predlagao sam da se taj naziv promeni u „Udruženje srpskih ratnika” . 1 hvala Bogu! Mnoga udruženja promenila su nazive i od „Zarobljeničkih" postala su „Cetnička ili ratnička udruženja", ma da ima još „zarobljeničkih udruženja"! Samo reč u nazivu „J ugoslovenskih" ostala je! Nju može izbaciti samo sila ponovnog ujedinjenja svih Srba u samostalnu Kraljevinu Srbiju. Ovo nekoliko recenica neka budu nauk za buducnost. U buducim pravilima srpske vojske treba mnogo vise pisati i jasno regulisati odnos mladjih i starijih u zarobljenistvu, Uistinu, to je napisano u konvencijama, ali pored njih mogu postojati i diskrecioni propisi, koji ce svakog postaviti na svoje mesto i propisati mu duznosti i prava. Po mom misljenju, jz naseg vojnickog recnika, brisati reci „zarohLjenik" i „zarobljenistvo". Zameniti ih nekim drugim — adekvatnim recima. A to je i moguce i lako. Treba stalno da imamo na umu ono nekoliko reci, koje mi je izgovorio porucnik J akov Dzungasvili u Libeku 1943. godine.
274
3. — Srbijanska vojska i bivsi oficiri Austro — Ugarske Po zavrsenom ratu 1918., i propasti Austro — Ugarske monarhije, jedan veliki broj oficira njene vojske — ostao je na ulici. I sad se kod nas pojavljuje jedan tragican postupak oko prijema tih propalih oficira — u novu vojsku Kraljevstva S H S. Stanje je bilo takvo, da, izgleda, samo onaj ko ji nije hteo — nije primljen u novu vojsku! Ukoliko sam obavešten bio je u pitanju i prijem maršala Svetozara Borojevića! Ali on je odbio ponudu! J oš ostaje pa da i djeneralu S arkotiću ponudimo prijem! Ovako ogrom^n priliv stranog oficirskog kadra, u već vrlo razredjene i oslabljene redove stare srbijanske vojske -- učinili su svoje! Taj novi starešinski kadar bio je sasvim novog duha, morala, karaktera i mentaliteta! On je, uglavnom, u većini bio neprijatsljski raspoložen prema novoj državi, ili je prema njoj bio podpuno ravnodušan. Ovi novoprimJ jeni oficiri umetnički su pripremili i 1941. Mi smo iz rada Poljske, Cehoslovacke i Rumunije imali jasan primer kako treba izvoditi poslove ove vrste. Napred navedene drzave primenile su mnogo strozije uslove za prijem tih bivsih oficira u svoju novu vojsku. Ali mi, iz skore prosiosti, imamo vrlo poucan primer kako se neguje i cuva duh vojske. To je nacin na koji su postupili komunisti u danasnjoj J ugoslaviji. Medju povratnicima bilo je nekoliko elitnih oficira bivse K ralj. jug. vojske. Da ne govorim o djeneralima. Njihova sudbina bila je odmah zapecacenja. Iskorisceni su kao pisari, pomocni sluzbenici, ili kao pomocnici raznih profesora. Ovde je rec o mladjim i najmladjim. Uzmimo samo nekoliko primera: Brig. djenera! Milan Zelenika, pukovnik Milan Kaludjercic, ppukovnik Vjekoslav Kolb, pukovik J evta J ovanović i mnogi drugi. P ažljivo sam pratio kretanje ličnih odnosa u sadašnjoj jugoslovenskoj
vojsci. Brig. djeneral Milan Zelenika, postao je divizis. djeneral. Dalji mu se trag gubi. Pukovnika Kaludjercica uopste nisam mogao pronaci medju danasnjim jugoslovenskim djeneralima. P ukovnika' Kolba pratio sam do cina divizis. djenerala. U tom cinu sluzi i danas. Ppukovnika J evtu J ovanovica pratio sam do cina brig. djenerala. DaIji mu se trag gubil Ovako, ili mnogo gore, prosli su i svi os.tali povratnici. Svi napred navedeni, a i mnogi drugi, pod normalnim uslovima, sigurno bi postali armiski djenerali u Kraljevskoj vojsci. Ovo nekoliko Ijudi, iz redova pozivnih oficira, koje sam napred naveo, u vremenu 1941. do 1945., bili su komunistima deset puta korisniji nego svi Bihalji, Bartosi, J akovljevici, Bogdanovici, braca Simici i citav niz rusitelja otadzbine i komunistickih „korisnih budala"! U napred navedenom primeru nTje se trazila pamet i inteligencija, vec ubedjenje, sigurnost i gotovost za zrtvu radi ocuvanja prigrabljene vlasti u toku „Narodno oslobodilacke borbe"! Eto, na gore pokazani način čuva se čistota i čvrstina jednog najvažnijeg državnog instrumenta, koji se zove-vojska! 4. — Odnos nacionalno — vojnicke grupe i Nemaca Mnogi komunisticki pisci, u svojim delima, stalno i na mnogo nacina tendenciozno ponavljaju podpuno neistinite cinjenice, kako je nasa nacionalno — vojnicka grupa bila u otvorenoj i stalnoj sluzbi Nemaca i zbog toga bila stalno favorizovana na racun komunisticke grupe! Pored ovoga, da su stalno denuncirani od nacionalne grupe i da smo im time stvarali izvanredne teskoce. Ti pisci nacionalno — vojnicku grupu sa podsmehom stalno nazivaju „Kraljevim oficirima"! Medjutim, mi nismo bili niciji najamnici da bi nekome pripadali — sem Bogu i na-
276
rodu. Mi smo bili nacionalni oficiri koji su branili narod i otadzbinu od njenh odrodjenh i propalih sinova! Ti su se bili stavili u sluzbu medjunarodnom komunizmu! Nikakve narocite pogodnosti mi nismo uzivali od strane Nemaca. Naprotiv! Istina je bas suprotna. I sto je vreme vise odmicalo, ovo ukazivanje paznje, narocito od strane nizih logorskih sluzbenika, bilo je sve jace i upadljivije, tako, da se ta paznja, prema komunistima koncem 1944. i pocetkom 1945., — pretvorila skoro u servilnost. Nemacki stav, prema nama — nacionalistima ostao je nepromenjen. Kako je to ustvarnosti izgledalo navescu samo dva — tri primera. a — za vreme putovanja od Strasburga do Barkenbrigea od 16. do 20. septembra 1944., „logorski aktiv" putovao je u klasnom vagonu, odmah do lokomotive, sa nemackim oficirima — sprovodnicima voza! J a, kao komandant logora, zajedno, sa jos oko 20 oficira moga najuzeg staba, bio sam zatvoren u vagonu H, bos, zajedno sa 5 nemackih strazara, odmah do „klasnog vagona logorskog aktiva"! b — Kad su nas, 4. aprila 1945., oko podne, oslobodile snage I kanadske divizije, u logoru Bathorn, nastalo je neopisivo i opste veselje! P rvo, sto je zarobIjenicima palo napamet bilo je, da pretresu stanove i kancelarije dotadasnje nemacke komande! I pored preduzetih mera, da se sacuva nemacka arhiva, ona je ubrzo bila razbacana po krugu logora i — zapaijena'. lpak sam nasao nekoliko kutija u kojima je bila spakovana logorska kartoteka. To su bili obicni kartoni velicine jedne cetvrtine obicnog kancelariskog tabaka. Pored obicnih geneoloskih podataka, svaki je karton, pri dnu, imao i rubriku u koju se upisivala „ocena ili karakteristika", svakog zarobljenika. Nasao sam i moj karton i u njemu je, na odgovarajucem mestu, bilo napisano: „Znacajan i ugledan pripadnik pokreta DM , Uziva nepo-
277
deljenu Ijubav i postovanje nacionalne grupe. Sklon beg. stvu kao i organizaciji svih takvih podhvata. Neprijatelj je Nemackog Rajha. Na njega obratiti narocitu paznju" v — Kada su komunisti, jednog dana meseca aprila 1944., u toku razdvajanja i prebacivanja oficira iz fora u for, izvrsili direktan napad licno na mene, nemacki komandant logora pukovnik Siber, trazio je od mene da mu podnesem listu imena komunista — napadaca, koje treba izđvojiti i uputiti u narocite logore: Buhenvald, Ausvic, Dahau i tsl. lako sam tacno znao imena organizatora i izvrsilaca, odbio sam predlog, a komandantu Siberu odgovorio; da je to cisto nasa unutrasnja stvar i da cu ja to pitanje napada na moju licnost — sam regulisati. Pogledao me! Slegao ramenima — i ucutao. g— Pri prijemu duznosti, od komandanta logora pukovnika Sibera, dobio sam i diskreciono pravo disciplinskog kaznjavanja u istoj meri kao i on tj. (30) trideset dana zatvora. Izvsfoci ovih kazni bili su Nemci. U periodu od skoro tri meseca, koliko je trajalo to nase „razvencavanje", ja nisam kaznio ni jednog oficira komunisticke grupel Obzirom na njihovo vladanje i ponasanje, trebao sam svakog dana da kaznjavam najmanje po desetoricu! Mislim, da sam sa ovo nekoliko primera, u podpunosti, obesnazio mnogobrojne navode komunistickih pisaca. Svi njihovi navodi, u ovom smislu, ne odgovaraju stvarnosti. 5. — Pocetak razdvajanja komunisticke od nacionalno — vojnicke grupe Kao sto se iz moje naredbe br. 2 cita, razdvajanje nacionalno — vojnicke grupe od progresivno — demokratske (komunisticke) i njihova podela na for Kron-
278
princ i for Bizmark, vrseni su otvoreno i javno! Nsmci su sa ovim razdvajanjem osljarili! J a sam zahtevao, da se ovo razdvajanje izvrsi odjedamput. Nemci su ga vrsili po grupama od po 25 oficira — i to svake srede. Stoga je ovaj posao zavrsen tek koncem aprila 1944.! Koliko sam ja slao komunista u for Bizmark, toliko su mi Nemci, iz toga fora — slali nacionalista. Prva i najopasnija grupa bila je iseljena jos 30. januara 1944. Ona se sastojala od 28 oficira, od kojih je bilo 16 J evreja! Od nasih Ijudi, bili su u toj grupi cetiri pukovnika s tarijih od mene — svi su bili rodjeni u Crnoj Gori. Svi su bili komunisticki simpatizeri! Pored njih tu su bili: rez. porucnik Milos Carevic, rez. kapetan Ninko Petrovic, rez porucnik Dusan Petrovic, rez. porucnici Bretler, Boskovic, Maric. Ova dva poslednja bili su i poslednji komunisticki poverenici u ovom logoru. J evreje sam odmah uklonio zato, sto je to bila najpotuljenija i najskrivenija komunisticka grupa. Medjutim najaktivnija, pa prema tome i najopasnija! P rilikom izlaska iz logora, a pre no sto se otvorila velika lograska gvozdena kapija, ova je grupa slozno odpevala nasu drzavnu himnuj Ne znam sta su time hteli da postignu?! Verovatno su hteli, da time, pokazu Nemcima kako nisu komunisti. Od svih J ereja, u foru sam zadrzao, rez. kapetana St.anislava Vinavera. On je bio najopasniji, najbezobrazniji i najbucniji jevrejski tip. On je ostao podpuno sam u nasem nacionalnom logoru. Ovo je za njega bila osetna kazna. A to sam ja i hteo, i to mu i kazao! Pored njega u logoru sam zadrzao i djeneralstabnog ppukovnika J evtu J ovanovica. Ovo sam ucinio iz cisto nacionalno--sentimentalnih razloga. Bio sam mu nastavnik na V. s. V. akademije. Racunao sam, da nacionalnc jos nije sasvim propao. Verovao sam, da se, u ovako iskristalizovanoj nacionalnoj sredini, moci ipak vratiti na pravi srpski put. Prgvgrio §am se! P pukovnik J ovanovit;
279
tako je vesto odigrao „ulogu Trojanskog konja", da nam je posle govora Nj. V. K ralja, od 12. septembra 1944., u Barkenbrigeu, priredio neocekivano iznenadjenje! Tih dana iz sastava 2. nacionalnog bataljona izveo nam je 250 oficira i prikljucio ih komunistickoj grupi. Uistinu, mora se priznati, da je, ovom podvigu isla na ruku celokupna geopoliticka situacija. Moze se zamisliti, kako su se osecali ppukovnik J ovanovic i kapetan Vinaver. Vinaver je nekoliko puta dolazio kod mene i trazio, da ga prebacim u komunisticki for Bizmark. Uvek sam ga odbijao i ironicno — sarkasticno uveravao ga, da je njegovo prisustvo u nasem foru „neophodno potrebno i korisno"! U nekoliko mahova pokusavao je da prodre do nemackog komandanta, koga sam bio upoznao sa ovim slucajem. Ali u ovome nije uspeo. J ednoga dan, mislim pocetkom jula 1944., u sobi u kojoj je bio smesten kapetan Vinaver, mislim br. 13 ili 16, doslo je do ozbiljne tuce. Tom prilikom kapetan Vinaver znatno je povredjen. Izbijena su mu dva zuba. Da ne bi doslo do jos tezih sukoba, predlozio sam pukovniku Siberu, da kapetana Vinavera prebaci u for Bizmark. Ovo je ucinjeno jos u toku istog dana. Tako je i poslednji komunista — J evrejin uklonjen iz logora. 6. — K ulturno — prosvetni zivot i rad Po izvrsenom razdvajanju u foru Kronprinc prikupIjeno je oko 940 oficira — nacionalista. Nastao je tih, miran, spokojan, ali vrlo tezak zarobl-jenicki zivot! Kulturno — prosvetni rad razvijao se normalno i bez ikakve smetnje. Organizovan je orkestar od 30 muzicara i hor od 120 pevaca. Posvednevno odrzavana su raznovrsna predavanja, izlagana vojno — poiiticka situacija, pisane zid-
280
ne novine itd. Upotrebljeni su svi Ijudi koji su bili sposobni i umeli da kazu koju rec o nasoj proslosti, ili o danasnjem geopolitickom zbivanju. Teziste rada i ostrica nase borbe bili su upravljeni u neposrednu borbu protivu komunizma. 7. — Versko — politieki zivot i rad J os od sukoba oko „molitve", maja 1943. — u S triju, u politicko — verskom zivotu, u ovom logoru, doslo je do neprekidnog trvenja i verskog nesporazuma. Komunisti su bili izgubili svaku moc pravilnog rasudjivanja. Oni su bi!i izgubili razum i nisu mogli da ocene sta je dobro, a sta zlo, sta je istina a sta laz! J edan od glavnih razloga naseg razdvajanja u posebne logore, bio je i cisto verski. U ono doba, iako u nemackom zarobljenistvu, mi smo ziveli i delali u revoluciji! To je bio jedini put da rascistimo nase nejasne nacionalno — politicko — verske pojmove i uverenja. U sklopu svih ostalih pitanja ovo je bilo jedno od najvaznijih. U ovaj politicko — verski haos morao se uvesti red i mir. Kao i danas i onda je crkva od komunista zloupotrebljena i iskoriscena za unosenje pometnje, a sa ciljem, da se crkva stavi u sluzbu komunizmu! Onda niko nije ni sanjao, da ce se, u ovom pogledu — ovako daleko otici i da ce rodjeni sinovu crkve, na celu sa patrijarhom, zabiti joj noz u ledja i razcereciti je — odnosno ubiti! — o Oo— U politickom smislu moralo se rascistiti pitanje, da li smo mi pripadnici Srpsko — pravoslavne, ili nekakve J ugoslovensko — pravoslavne crkve?! Zalosno je, ali
281
istinito, da je „prljavo jugoslovenstvo", vec bilo udarilo podpuno pogresan zig na nsu inteligencijul U ovom smislu prednjacili su mladi i najmladji oficir! Nas Kulturno — prosveti odbor morao je da ulozi velike napore i trud, da bi mnoge zalutale vratio na svetosavski put. Odrzan je citav niz predavanja na tu temu. Ali ono, sto je vise od dvadeset godina ruseno i sruseno, a to je Srpstvo i S rbija, nismo mogli vaskrsnuti za nekoliko meseci — i to u zarobjlenistvu! Uspeha je bilo. Ali on je bio daleko ispod postavljenog cilja. Borba se vodila bas kao i danas! Na celu bezboznika i filokomunista nalazili su se, delimicno, nasi najbolji i najinteligentniji sinov'i! Bas kao i danas. Sa njima je trebalo voditi borbu! A to nije bilo ni lako, ni prijatno. Ta borba, poceta jos u S triju, vodjena je sa nesmanjenom zestinom, sve do naseg razdvajanja u strasburskim forovima. Na celu ove borbe nalazio se ugledni, pozrtvovani i mladi logorski svestenik o. Georgije Djonlic. On je vodio ostru' i neprekidnu borbu sa komunistima. Dokazivao, ubedjivao i rasvescivao mnoge nase oficire. RazumIjivo je, da je bio snazno podpomognut od naseg Kulturno — prosvetnog odbora. I sto se nase „razvencavanje" sa komunistima, sve vise blizilo kraju i politicko — verski zivot bio je sve bujniji i cistiji. Odmah po dolasku u Oflag 65 B — for Kronprinc — Strasburg pala je odluka, da se u foru uredi crkva za versko — duhonve potrebe Ijudstva. Odredio sam komisiju na celu sa svestenikom Djonlicem i naredio, da se odmah pristupi uredjenju crkve. P ristupilo se pripremnim radovima.'A li stvarni je rad odpoceo, tek maja meseca, kada je odpocelo opste ciscenje i uredjenje fora, Po izvrsenom traganju, doneta je odluka, da se crkva uredi u bivsem forovskom magacinu. I rad je odpoceo. Za-mesec đana u foru je izradjena i izgradjena izvanredno uredjena crkva! Ona je mogla, po-
282
red oltara i hora (oko 20 pevaca) — da primi jos oko 100 osoba. Blagodareci svojoj konstrukciji od tesanog kamena, svojim uskim prozorima i svojim ostrim i tupim uglovima i lukovima, ova je prostorija, svojim unutrasnjim izgledom, ostavljala izvanredan utisak. U mnogome je licila na nase srednjevekovne manastire, a ne na bivsi forovski magacin! Crkva je rukovodjena od onda mladog, ali vrlo energicnog, vrednog i poboznog o. Georgija. Mislim, da je, za vreme mira, bio na sluzbi u patrjars iji. Njegovo dostojanstveno, lagano, mirno i vrlo inpresivno vrsenje Bozije sluzbe, praceno izvanredno uvezbanim horom, pod rukovodjstvom ucitelja — rez. porucnika Ozrena Bingulca, ostavljala je dubok i neizgladiv utisak. Narocito zbog mesta — gde su i prilika pod kojima su vrsene. Za vreme sluzbe, kako sama crkva, tako i hodnik ispred nje — uvek su bili puni. Crkva je zivopisana i uredjena od akademskih slikara rez. porucnika Dr. Pavla Vasica i rez. pporucnika Stanislava Belozanskog, uz pripomoc nekoliko zarobljenika — po struci inzinjera i tehnicara. P olijeji, svetnjaci i sve ostale crkvene utvari izrezani su od cvrstog kartona, a potom pozlaceni, ili posrebljeni! Ovo je ostavljalo utisak pravih crkvenih rekvizita. Nemci su nam u svemu izlazili u susret. Narocito oko nabavke materijala. Cak su izvesne kolicine materijala nabavili o svom trosku. Nemacki komandant logora, pukovnik Siber, bio je ocaran i odusevljen ovim delom. Cesto je dovodio izvesne osobe da bi im pokazao ovu crkvicu! J ednorn je u fogorsku crkvu doveo i strasburskog kardlnala! Pri polasku za Barkenbrige crkvu smo ostavili u podpunom redu. Na samom prestolu ostavili smo akt na francuskom, engleskom i nemackom jeziku i zamolili, buduce stanovnike fora, da crkvu cuvaju i ocuvaju. Imao sam obavestenje, da je crkvica, do 1952., — u podpunosti
283
ocuvana. 8. — Organizacija unutrasnje sluzbe Celo preformiranje i reorganizaciju logora izvrsio sam vrlo brzo i uspesno. Za to je bilo potrebno da izdam samo tri naredbe: — Naredbu br. 1. Izdao sam zbog toga, da bi logoru saopstio, cla pukovnik J eremija Stanojevic (J esa Disciplina), zbog slabog zdravlja, ne moze da primi duznost komandanta logora. On je bio stariji od mene i trebao je da bude prebacen u for Bizmark. On je bio pripadnik nađonalne grupe i, zbog bolesti, nije hteo da se izlaze neprijatnostima, koje su bile skopcane sa prijemom ove duznosti; — naredbu br. 2. Izneo sam i komentarisao u prednjim izlaganjima; i — narebu br. 3. Njom sam regulisao celokupni unutrasnji zivot i rad u foru Kronpric. I od ovih naredaba komunisti su pokusavali da naprave segu i da ih izvrgnu podsmehu. Sastavili su slihove i njih su, u prolazu pored rnene, skandirali i pevali, na sve moguce nacine — kao i rec dandara. Ti stihovi bili su: — Naredba broj jeđan — uh ala sam bedan (odnosi se na pukovnika J esu Stanojevica, ko ji nije hteo da primi duznost komandanta logora). — Naredba broj dva — konvencija sam ja! (odnosi se na moju zabranu svakog komunistickog tumacenja Zenevske konvencije). — Naredba broj tri — hajd u p.... m... svi! (odnosi se na smenu komunistickih poverenika i svih njihovih komisija).
284
9. — Smena staresinstva u logoru Barkenbrige Nekako odmah posle dolaska u logor Barkenbrige smenjen je dotadasnji nemacki komandant logora kapetan bojnog broda Fes, a na njegovo mesto dosao je pukovnik Dem. Neugledan, suvonjav i neobicno mali covek. Sto rekao Kursid pasa za kneza Milosa: „...Milos na Ravnju, Milos na Palezu, Milos na Ljubicu, Milos na Karanovcu, Milos na Uzicu — ja sam mislio da je to neki velik! covek, kad ono on nema ni 40 oko — koliko dobar pecen jarac"! P ukovnik Derrr poceo dan se samo drao,. vikao i pretiol Narocito ga je vredjala komunisticka drskost i bezobrazluk! Pretio je streljanjem, robijom, prevodjenjem u neki specijalni logor i tsl. Razume se, ovakav je bio u septembru i oktobru 1944. Ali ukoliko su Rusi vise napredovali, utoliko je postajao meksi i narocito prema komunistima popustljiviji! Tako, da je pre polaska na mars preko Pomeranije — bio meksi od pamuka! Oko 25. septembra 1944., pozvao me pukovnik Dem i saopstio mi, da ce se u logoru u podpunosti primeniti cl. 43. Zenevske konvencije tj. da ce postaviti najstari jeg oficira. Stoga treba oa vidimo, ko je od djenerala najstariji. Prema tome odpada i moja dosadasnja funkcija komandanta 2. bataljona, jer komunisti uopste ne zele da me vide na tom polozaju i nece da saradjuju samnom! Stoga ce on odrediti i komandanta za 2. bataIjon. Napred sam izlozio koji su djenerali bili u ovom logoru. Bilo ih je svega sest. Otisao sam kod djenerala Tonica, kao najstarijeg i obavestio ga, sta mi je kazao pukovnik Dem. Djeneral Tonic odbio je da primi duznost „najstarijeg oficira"! Svi moji napori da ga privolim da primi tu duznost osta|i §u bezuspesni! Posle njega, po staresinstvu, dolazio je
285
djeneral M ilutin Stefanovic. Mi on nije hteo da se primi te duznosti. Upotrebio sam sva sredstva i uticaj, da ga namolim da primi tu duznost. Posle njega, po staresinstvu, dolazio je djeneral Ljubisa Hadzi Popovic — komunista. J edva sam uspeo u tome i djeneral S tefanovic primio je duznost. Zbog neprekidnog priliva komunisticki raspolozenih oficira, komunisti su formirali i 3. bataljon. Sada je u logoru bilo 3 oficirska bataljona. 1. i 3. komunisticki, i moj 2. nacionalno — vojnicki bataljon. Posle nekoliko dana, kod komunista (1. i 3. bataljon) bez ikakvog izbora, pojavljuje se kao „poverenik" pukovnik Milan K aludjercic! P reko ove dvojne — nenormalne logorske uprave i komandovanja Nemci su presli cutke. A djeneral Stefanovic, kao najstariji oficir, nije hteo da povede borbu protiv ovako nepravilnog postupkal J a nisam bio u mogucnosti, da preko djenerala i mnogih starijih pukovnika — vodim borbu. 1 tako je to ostalo. U istinu, i da je doslo do izbora — bio bi izabran komunisticki kandidat. Oni su sada u iogoru bili dva puta jaci. Istom naredbom, kojom je djeneral Stefanovic postavljen za „najstarijeg oficira" u logoru, postavljen je i pukovnik J ovan P Trisic za komandanta 2. nacionalno — vojnickog bataljona. Odbio je da primi tu duznost. Kako se razvijao i zavrsio taj spor izlozio sam napred. U vezi sa prednjim dogadjajima i bas i zbog njih, ostala je podpuna podeljenost izmedju nacionalno — vojnicke i progresivno — demokratske grupe. Razdvojeno smo stanovali, razdvojeno smo se postrojavali, a razdvo jeno smo i hranu primali.
286
JO. — Govor Nj. V. Kralja na dan 12. septembra 1944. Nekako koncem septembra 1944., od onog mog starog prijatelja i skolskog druga, sa kojim sam saradjivao jos u Osnabriku, bio sam obavesten o Kraljevom govoru od 12. septembra 1944. On me je uglavnom upoznao sa sadrzinom toga govora. Istovremeno obavestio me, da je njihovo „antifasisticko vece" donelo odluko, da se nama, nacionalistima, cstavi rok do 15. oktobra 1944., da napustimo nasu borbu i da, u duhu Kraljevog naredjenja, pridjemo progresivno — demokratskoj grupi. Oni jos ni tada nisu priznavali da su komunisti! Ko ovako postupi bice mu sve oprosteno! Ko ne postupi bice podvrgnut punoj odgovornosti za izdaju otadzbine i sluzbu neprijatelju! Povodom ovoga odrzao sam sastanak sa nasim sobnim staresinama, na kome smo doneli odluku; da ne priznajemo Kraljevo naredjenje, da ga necemo izvrsiti i da ostajemo verni narodu i otadzbini. Ovaj Krafjev govor imao je katastrofalno i razorno dejstvo na nas 2. nacionalno — vojnicki bataljon. Posledica toga govora bila je izdvajanje 250 oficira iz nase grupe. Oni su pod vodjstvom ppukovnika J ovanovica prisli komunistima. Posle K raljevog. govora i gubitka 250 oficira, zivot u logoru Barkenbrige tekao je pod izvanredno teskim duhovno — moralnim, a jos tezim fizickim uslovima. U stanju podpune podeljenosti oficiri logora Barkenbrige, docekali su i 27. januar 1945. Ovoga dana loqor je krenut u tezak, naporan i neizvestan mars preko P omeranije — ka holandskoj granici.
287
IX — ZAVRSNA REC Kao sto sam vec napred napomenuo, ovo veliko vremesko zadocnjejne, u pogledu izdavanja knjige, ima i svojih dobrih strana. J er, jos pre nego sto je knjiga izasia, iz mrkle tmine pojavili su se izvesni Ijudi, koji su, za licne uvrede i klevete, upucene meni, uzeli đogadjaje koje razmatra bas ova knjigal Razume se, da je to dobro i po opstu stvar korisno, jer mi pruzaju mogucnost, da blagovremeno kazem nekoliko reci i da pruzim vernu fotografiju tih i takvih individua. Da bi ti i takvi bukvarci shvatili osnovne postulate javne politicke borbe, prinudjen sam da ih poucim i darn lekciju, kako se, u ovakvim slucajevima, vladaju i ponasaju casni, posteni i pametni Ijudi. Ko god hoce da pobegne i da se ukloni od javnih pokuda, pogrda, uvreda i kleveta od raznih propalica, mangupa, nesavesnih Ijudi i Rlevetnika, taj neka ne stupa u otvorenu i javnu nacionalno — politicku borbu. Neka zatvori oci i usi, neka zakatanci mozak i neka se ne bavi javnim poslovima! P oliticku borbu neka prepusti streberima, autsajderima i seljacko — mehanskim klupoderima! Ovde zelim da saopstim majoru g. Krsticu da se obratio na pogresnu adresu. Obratio se coveku kome je otvorena, casna i postena borba bila osnova celokupnog n|egovog zivota! Borio sam se i uzivao u borbi! Zao mi je, sto mi imovno stanje ne dozovljava da dam mnogo vise nego do sada. A tezak izgnanicki zivot kao i bolesti i staracko breme uminogome su' oslabili moju energiju i borbenost. Ipak smatram i uveren sam, da sam i danas jos uvek toliko jak i intelektualno sposoban, da jednog majora Krstica, i njemu slicne, sateram u misiju rupu, a da im pamet iz gaca nabijem u glavu!
28S
Kcgod hoce da se javno bavi nacionalno — poiitickim problemima, on sebe izlaze proizvoljnoj i preteranoj hvali gomile, a tako isto, a jos i vise, javnoj pogrdi, pokudi, uvredi i kleveti od tzv. javne reci! Ta danasnja javna rec ima u vidu samo svoje licne, sebicne i prljave racune i interese. Stvarno, to bi trebala da bude ona opsta javna kontrola, bez koje se nase demokratsko drustvo ne moze zamisliti. Ovo je tacno samo dok ta javna rec vrsi svoju duznost casno i posteno i uopste vodi racuna o nacionalno — politickim interesima. Nazalost danas nije tako! Danas se ne uzimaju u procenu dela i posteni rad jednog javnog radnika. Danas se u procenu uzima pojedinac. Brlja se po njegovoj proslosti, pronalaze se i iznose na videlo, uglavnom lazno i netacno, dogadjaji od pre 50 i vise godina! lako je takav javni radnik, podpuno pokriven svojim javnim radom i korisnim dejstvima, kroz decenije i decenije. Danas to ne vredi nista! Danas je svacija licnost izlozena javnim napadima raznih duhovno — moralnih propalica! Danas su Ijudi prinudjeni, da se, i pored svoje volje, brane i stite od napada i ujeda besnih pasa! Koji reze ispod seljackih kola i samo gledaju, kad ce da iskoriste prvu zgodnu priliku priliku, da ujedu onoga, koji im prvi padne pod njihove otrovne zube! lako znam pravilo: ,,Ko se pravda, znaci da je polukriv", ipak moram da uzmem sebe u zastitu i odbranu. Znam i svestan sam pravila javnog radnika, da bitange i mangupe treba ostaviti bez odgovora! Znam, da takve i slicne napade treba prezirati! Cak ako te i takve klevete idu na to, da obescaste coveka, napadnuti ne sme da se nadje uvredjen i naljucen, a jos manje da to javno pokaze! Znam i to, da sa takvim nitkovima i bednmiica castan covek ne treba da se bori, a jos manje da se pravda. Takvi bednici to ne zasluzuju! Znam, da ako se odpocne borba sa mangupima i klevetnicima da im
289
Se time ukazuje počast, pažnja i uvaženje. Time bi ini ukazali na činjenicu, da su nas njihove reči uvredile, ili u najmanju ruku uznemirile! Stoga je staro pravilo, da preko tih i takvih ispada treba preci sa gordoscu i prezirom. Samo rad i dela najsigurniji su branioci i zaštitnici svakog javnog radnika. Napred izlozeno samo je teorija kako bi trebalo da se postupa u jednom casnom i postenom drustvu. AliL. Danas su prilike i obicaji takvi, da primoravaju coveka, da se sam brani i zastiti. Zivot se danas razvija u jednom posuvracenom i razrivenom dobu, u kome je sve dozvoljeno. Nema ni suda ni puta! Godine su pristigle, zdravlje popustilo, a sa njima i snaga. Nisam u mogucnosti da se fizicki obracunavam sa pojedinim mangupirna i gangsterima. Narocito kad zivimo razbacano na ogromoj prostoriji zemljine Rugle. Nemam materijalnih sredstava, da bih mogao dostici pojedine tipove — da bih se lično obračunao, pa baš kada bi fizički to i mogao! — oOo — Ovo nekoliko receniqa napisah, kad mi je dosao do ruku jedan pamflet uperen licno protiv mene. P amflet je napisan od strane nekog majora g. Dobrosava Krstica. Sa 100 procenata pamflet je pun lazi, obmana, uvreda i kleveta! Na osnovu napred iznetih misli, preko ovog pamfleta trebao bih da predjem — kao da ne postoji! Uveravam majora g. Krstica, da bih tako i postupio, da nisam uveren, da pozadi njega, ne stoji jos najmanje jedna desetina majora Krstica! Takvih istih, ili njemu slicnih. Ovo sto sam napisao i odgov.orio majoru g. Krsticu vazi za sve ostale lazove i klevetnike, koji bi na isti, ili slican nacin, pokusali da me omalovaze, uvrede i oklevetaju. Njima uopste necu odgovarati. Ovaj odgovor vazi za sve njih!
290 Pored ovoga ja dobro znam, da ovde nije u pitanju ni Branislav Pantic, ni Stojadin, ni Dobrosav, ni J anko, ni Marko. Napisani pamflet je cista odbrana zlocina od „27. marta"! Evo vec 20 godina kako ti razbojnici guslaju i pevaju pesme u prozi o izdaji i prodaji otadzbine! Stoga taj zlocin treba stalno napadati. A ako ne to, onda ne dozvoliti tim pretorijancima da brbljaju i da prlja ju slavnu i cistu istoriju srpskog naroda. Tragedija je to, sto skoro niko to ne cini, ili cini vrlo mali broj. Ali/ ja znam svoju duznost i ja to cinim i cinicu dok me smrt ne pokosi. Napred izneto prinudilo me da odgovorim piscu pamfleta. On to kao covek ne zasluzuje. Ali kao zlocincu i izdajniku treba mu stati na put, a na njegovu prljavu i poganu gubicu treba staviti brnjicu, da vise ne laje, ne u jeda i ne truje castan i posten svet u svome zahvatu. Mozda ce neko reci, pa zasto je pukovnik Pantic ova izlaganja izvrsio u samoj knjizi? ! Iz svih prednjih cinjenica jasno proizilaze i razlozi — zasto sam tako postupio. Iskoristio sam licnu slobodu i prostor sopstvene knjige, da napisem sta ja mislim o ovakvim i slicnim pojavama. Uveren sam. da nasa „nacionalno — — borbena stampa" ne bi pustila i objavila napis ovakve sadrzine. Naposledku, napis rnajora g. Krstica spada u najnizu klasu knjizevnih radova — ove vrste. Kako po nacinu, stilu i tonu izlaganja, tako isto i u pogledu upotrebljenih reci i izraza! Stoga zelim da napomenem, da sam, zbog toga, razresen svih obzira i predrasuda koje treba da se imaju u poslovima ove vrste. Stoga i moj nacin, stil i ton pisanja nece biti ni otmen, ni elegantan, ni akademski. On ce u podpunosti odgovarati tonu i stilu g. Krstica. Tacno Njegosevski: „Odpisi mu kako znas vladiko, A cuvaj mu obraz ka on tebi"|
291
J a zalim sto sam morao da u knjizi, zrtvujem ovoliki prostor. Stoga moja dalja izlaganja bice pisana telegrafskim stilom. Preko mnogih cinjenica precicu „o trcecem korako" a izvesne moram samo dodirnuti. Nadam se, da cu biti dovoljno jasan. A sad cu da predjem na izlaganje sadrzine samog pamfleta. Ali, pre no sto stavim pod kriticku analizu ovaj „visokoomni napis" hocu da kazem: ,,Da se pisac obratio na podpuno pogresnu adresu! Svoj napis trebao je da uputi svom drugu, prijatelju i „pobratimu" majoru g. Djordjevicu. Pisuci svoju kriticku analizu na clanak majora g. Djordjevica „27. mart o Komandi Kraljeve garde", strogo sam se pridrzavao originalnog novinskog teksta. Nisam dodirnuo ni jednu istorisku cinjenicu, kojo nije izneo major g. Djordjevic. Do 1943. nisam ni video, ni cuo za „visokoomnog" i„borbenog" majora g. Krstica! Ukoliko sam u svojoj kritickoj analizi dodirnuo i ukazao na njegov rad, u toku noci 26./27. marta 1941., to sam ucinio samo na osnovu originalnog teksta majora g. Djordjevica. Pod kritiko sam stavio svaki i svaciji postopak, za koji imam overenje da je izdajnicki i zlocinacki o odnoso na otadzbino. o Oo A sad, u ime Boga — napred g. Krsticu. T. — Str. 1 pamfleta Ono nekoliko uvodnih recenica kipte farisejstvom, hipokrizijom, filisterstvom i sofizmom. Stoga je taj u YQ$inj deo nepotreban, a kao takav podpuno deplasiran,
m
2. — Str. 1 pamfleta Na vasa lupetanja i baljezganja na str. 1 pamfleta mogu da Vam kazem samo ovo: od svih Srba, u danasnjoj emigraciji, nema ni 1 od sto koji odobrava drzavni zlocin od „27. marta"! 27. marta ja sam izgubio svoju otadzbinu blagodareci vama izdajnicima i zlocincima! Time sam izgubio sve! Nisu u pitanju bile „nikakve fotelje i nikakvo drmanje"! Nije to meni nista trebalo. Imao sam ja svega i svacega, samo otadzbinu nisam imao. Vi g. Krsticu, i Vama slicni, prodali ste i izdali otadzbinu. Ljudi Vaseg tipa ne citaju nista, zato i ne znaiu nistai Za poslednjih nekoliko godina napisao sam citav niz cianaka. U tim clancima ja sam jasno i glasno izneo, sta je osecao srpski narod posle drzavnog zlocina od „27. marta". Beograd nije predstavljao srpski narod, niti je bio tumac osecaja i uverenja srpskih narodnih masa! 27., a narocito 28. marta Beogradom su vitlale komunisticke rulje i gomile. A sto se tice Kosovske bitke i Kneza Lazara, pa ja s,am se, g. Krsticu, pod njihovim duhovnim vodjstvom borio i za Srbiju ginuo, kad se Vi niste ni rodili, ili sta, u to doba, brljali po pepelu! 3. — Str. 2 pamflets Od ,.27. marta 1941" — do danas proteklo ie 25 godina. Za to vreme major g. Djordjevic imao je dovoljno vremena, da prikupi i sredi sve cinjenice koje su uticale na tok „27. marta". Iz svih dosada poznatih cinjenica jasno mi je, da je i major g. Djordjević bio izvršilac državnog zločina od „27. marta 1941.". Samo mi nije jasno, zašto se, ka-
293
ko mi izgleda, obojica stide da to javno priznaju?! 4. — Str. 2 pamfleta Da li je major g. Krstic znao gde mu ie bio bataiion „27. marta 1941.", — jutro — ja ne znam. Ali znam da je major g. Djordjevic u svom clanku napisao: da je majoru g. Krsticu dao svoj motorcikli, da ide da trazi svoj bataljon! 5. — Str. 2 pamfleta Celokupna izlaganja na str. 2 pamfleta cisto je fiktivno zamisljena situacija od strane majora g. Krstica. J a kad sam pisao o likvidaciji izdajnika i zlocinaca, imao sam u vidu organzovanu vojnu silu, koja se zove vojska! A da li je to bila vojska ili rulja, dao sam jasno misljenje pri oceni duhovno — moralne vrednosti Komande Kraljeve garde. Ostajem pri datoj oceni. Pa kad je takva bila ta „elitna komanda", ja kakve li su biie ostale itrupe Beogradskog garnizona i njegove okoline?! Ali ja ipak verujem, da bi nekoliko trezvenih i hrabrih oficira, saterali u misije rupe svu tu mangupariju u oficirskim uniformama. 6. — Str. 3. pamfleta Nisam poznavao pukovnika Petra Simica. Do 1943. nisam ni cuo za njega! Moju ocenu o njemu dao sam na osnovu podataka iz clanka majora g. Djordjevica. Ostajem pri datom misljenju o Ijudskoj i vojnickoj yr§dnosti pukovnika Simjca. Mozete Vi cj. Krsticu, py-
294
kovnika Simica da dizete u nebesa i da mu pevate slavOpojke i apoteoze — dela govore. Ovde je rec o noci 26./27. marta 1941. A te noci pukovnik Simic odigrao je jednu gadnu i nisku uiogu. Bas kao i Vi g. Krsticu. Te noci pukovnik Simic izdao je otadzbinu i Kralja! T' me se svrstao u obicne zlocince i razbojnike. A ako ne to, onda u placenike i kukavice! 7. Str. 3. pamfleta Opet tirade i pesme u prozil U komandi oficirskih skola u Sarajevu, dve godine (1932-- 1934) bio sam Nacelnik staba, kad je djeneral Simovic bio Komandant skola. O njemu sam dao jasnu ocenu u mom, clanku „O kairskoj aferi". Ali posto Vi g. Krsticu nista ne citate, to nista i ne znate — kao govedo! Imam u rukama „Saopstenje drzavne komisije za utvrdjivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaca". U saopstenjima br. 66 — 93, medju svim tim „zlocincima" nisam nasao Vase ime! P otrazite tu knjigu. Mozda cete medju tim „zlocincima" naci moje ime! Mene su komunisti optuzili i stavili pod „narodni sud" kao nemackog saradnika, prijatelja, nacistu i fasistu! 8. — Str. 3. pamfleta U nekoliko skroz laznih i klevetnickih recenica napisali ste more lazi i uvreda. Sramota me da se sam hvalim. Ali Vasim drskim i bezobraznim pisanjem, nateraliste me da kazem i ovo. Od 1912. — 1918. bio sam stalno u stroju i na licu. Bez dana bolovanja, postede, odsustva ili „apse"! Ucestvovao sam u svim bojevima, borbama i bitkama. Za to vreme odlikovan sam: Srebrnom i Zlatnom me-
295
deljom „O bilica" — za hrabrost. U 1914. odlikovan sam „Pohvalnicom Vrhovnog komandanta" i „Karadjordjevom zvezdom sa macevima" IV reda. Na Solunskom frontu odlikovan sam Ordenom „Belog orla sa macevima" IV stepena; ruskim „Georgijevskim krstom" IV stepena i ordenom „Rumunske krune sa macevima" IV stepena, a i da ne govorim o drugim „pulijama i teneckama" — sto rekli nasi Vlasil 30. oktobra 1918. proizveden sam u cin kapetana I klase, a za pokazanu hrabrost i stecene zasluge na bojnom polju! Eto, izazvali ste me i ja Vam sapnuh, sta sam radio i zaradio od 1912. do 1918. Ovo stoga, da i dalje ne bi ziveli u zabludi i da i dalje ne bi vredjali i klevetali casne i postene Ijude! Hocu jos nesto da Vam kazem i da Vas poucim! Za punih sets godina ratovanja sluzio sam u 18., 5. i 15. pesad. puku. Za sve to vreme mene nisu znali samo moii pukovi i divizije (Dunavska, Drinska, Timocka), vec je za kapetana Branu znala cela srpska vojska! Na kraju jedan savet. Potrazite koga od starih ratnika i boraca i pripitajte ga za kapetana Branu. Takvih, u nasoj danasnjoj emigraciji, ima jos na stotine. Ako u torne ne uspete, obratite se meni! J a cu Vas dovestr u vezu sa nekoliko Ijudi, koji su za sve vreme rata, za jedno samnom, sedeli u hotelu „Bejaz kuli" — u Solunu i cekali pomilovanje"! Treba da se stidite majore g. Krsticu! 9. — Str. 3. pamfleta Dao sam ocenu o duhovno — . moralnoj vrednosti i borbenoj upotrebljivosti Komande Kraljeve garde. Ostajem pri datoj oceni. Ne menjam je ni za jedan m ilimetar! Njeno drzanje, vladanje i ponasanje u toku noci 26./27.. marta 1941. — to nedvosmisleno potvrdjuje.
296 Svako drugo nagadjanje i lutanje po mraku, sada posle 25 godina — nepotrebno je i bezkorisno. 10. — Str. 4. pamfleta Ovo sam pitanje vec dodirnuo u tac. 5 ovog izla-* ganja. Nema potrebe da i dalje analiziram ,,sta bi bilo — da je bilo, ili da nije bilo"! Cinjenice su pred nama. Ali meni je jednb jasno. Da je to bila vojska, a ne rulja i gomila, svoj toj pretorijanskoj mangupariji letelc bi pef"je — na sve cetiri strane. 11. — Str. 4. pamfleta J edino se slazem sa ocenom, koju je major g. Krstic dao o djeneralu Aleksandru J . Stankovicu. Da, da, !o je, uistinu, bio dobar covek, dobar Srbin, dobar vojnik i dobar komandant. 1914. na Gucevu, bio je komandant bataljona u 1. pes. puku. Izvesno vreme bio sam na njegovom odseku i pod njegovom komandom. Kad sam ie 1927. bio Nacelnik staba Drinske diviziske oblasti, on je bio Komandant pesadije iste diviz. oblasti. U 1931. bio sam Nacelnik staba Dunavske diviziske oblasti, a djeneral Stankovic bio je komandant iste diviziske oblasti. Prema prednjem odlicno sam poznavao đjenerala Stankovica. Vi g. Krsticu i suvise ste mali i sitni, da dajete ocenu o jednom djeneralu Stajicu. Ali mangupima i aangsterima danas je sve dozvoljeno! Danas „pilici kakocu, a petlovi nose jajca"! Ovakvu ocenu dajete verovatno stoga, sto je djeneral Stajic 27. marta, bar pokusavao da spase otadzbinu!
29/
12. — Str. 5. pamfleta U svom supljoglavom trucanju i lupetan]u ovaj ,,visokoumni pisac" na ovoj stranici pamfleta, kao uostalom u celom napisu, iznosi ordinarne lazi i obmane. Tako on pise, da sam sazvao citavu grupu majora (,,ma jorska liga") i da sam im procitao nekakvu „Svetosavsku rezoluciju"! Odgovaram: — Nikada nisam sazivao nikakve grupel Sve sam radio pojedinacno i u cetiri oka. Samo ako su bile u pitanju stvari opsteg javnog znacaja, njih sam saopstavao pred celim strojem; — nikada nisam od djenerala Mihailovica dobio „Svetosavsku rezoluciju"! Prema tome nisam je mogao nikome ni saopstavati! Reorganizaciju logora „65 B fo r Kronprinc" izvrsio sam koncem januara i u toku meseca februara 1944. Prema tome ni vremeski nije bilo moguće da dobijem tu „Svetosavsku rezoluciju". Ona je doneta koncem januara 1944. — Dalje lupeta nešto o majoru Svetozaru Milojevicu. Njega sam poznavao jos za vreme mira. Prema meni je uvek bio prijateljski raspolozen. Ukazivao mi je uvek narocitu odanost i postovanje. Reci stavljene u njegova usta podpuno su izmisljene. Njega sam bio predvideo za Komandanta 2. oficirskog bataljona. Kako je major Milojevic bio tezak mucavac. zamolio me, da ga postedim te duznosti. J a sam ga podpuno razumeo. Na njegovo mesto odredio sam ma jcra Dobrosava Krstica, koji je tu duznost vrsio sve dok moj logor nije bio prebacen iz Strasburga u Barkenbrige. Punih deset meseci!
298 13. — Str. 4., 5. i 6. pamfleta
Pre no sto, ma i letimicno, dodirnem ova pisceva lupetanja, zelim da kazem samo nekoliko reci. O tematici, koju, na gore navedenim stranama, razvija major g. Krstic i mnogo pametnijim Ijudima vrlo jr- tesko pisatil Tema koju je hteo da obradi g. Krstic toliko je specijalne prirode, da ona izlazi iz opsega njegove sposobnosti. O toj temi moze pisati samo covek ko ji je licno i neposredno bio angazovan u tom zbivanju. Stvarne cinjenice i tok istoriskog zbivanja, mogu biti poznate samo onim Ijudima, koji su u toku zarobljenistva bili na najistaknutijim polozajima tj. onima, koji su bili komandanti pojednih logora. Sva istoriska zbivanja u zarobljenistvu nisu mogla biti poznata svima. Bar ne u detaljima. Oni su mogli biti upoznati samo sa svrsenim cinjenicama. P riroda samog posla i uslovi pod kojima je izvrsavan, neminovno su zahtevali apsolutnu tajnost i poverljivost! Naposledku, pisci tih i takvih terna moraju biti istinoljubivi Ijudi. Oni se ne smeju ni za milimetar) uJ aljiti od stvarnog zbivanja. Pisac ovog pamflšta nema ni sposobnosti, ni podobnosti, ni znanja da pise na teme ove vrste. Stoga je bezobzirno pribegao lazi, obmani, uvredi i kleveti. On se ne bavi cinjenicama. Za njega one ne postoje! On za njih i ne zna! Stoga sva izlaganja u ovom pamfletu proizvod su njegove maste, uobrazilje, njegovog neznanja i gluposti, a vrlo cesto lazi i obmane. On ne izlaze istorisku faktografiju, vec iznosi romansiranu mastu. Sve izneto u ovom pamfletu obasjano je laznom svetloscu, bez trunke istine i saglasnosti sa nasom ondasnjom zarobljenickom situacijom. Kroz ceo pamflet pisac kao da se nalazi u snu i kao ^9 l?gnca! Napisao sam nekoliko desetina clanaka, g ko-
299
jima sam razmatrao nasu situaciju od 1941. — do danas U celom tom radu vidno sam ucestvovao i nekoliko puta prozvizdao od Beograda — do Surdulice i od Zajecara — do Uzice. Dodirnuo sam i izlozio mnogobrojne istoriske cinjenice i dao podatke za buduce istoricare. 1 sad, umesto da major g. Krstic stavi pod kriticku analizu sva ta moja izlaganja i dokaze, da ja lupetam kojesta i pisem iz vazduha, on se pravi lud, slep i gluv! On nista ne zna i nece da zna! Spori mi da sam pripadao borbenom pokretu Ravne gore, tvrdi da sam ,,dangubas"! Pa cak se koleba da li da mi da zvanje komordzije? ! Eto tako pisu Ijudi kad izgube svaku vezu sa stvarnoscu, i bace obraz pod svoje prljave noge! — oOo— Da bih pretresao sve klevete i obmane, kojima kipti pamflet, trebao bi da napisem citavu knjigu. Srecom tu sam knjigu vec napisao, i ona ce uskoro izaci iz, stampe. Sve ono sto ste Vi obasjali laznom istoriskom svetloscu, ja sam izneo mirno, podpuno, dostojanstveno i istinito! Uporedjujuci tekstove citaoci ce lako moci da izvuku i postave stvarne zakljucke. Narocito o dogadja jima po zarobljenickim logorima. Ipak moram da dodirnem nekoliko laznih misli ma jora g. Krstica. Tako — a — Meseca avgusta 1943. iz logora Hamelburg u S trij je dovedeno oko 300, a nikako preko 1000 oficira! b — J a ne znam kakvim je naredjenjima i uputstvima raspolagao major g. Krstic. Ali znam, da sam sve instrukcije i naredjenja od djenerala Mihailovica dobijao lično ja. Njih sam izložio u ovoj knjizi. y — Pisac ni§ta ne zna, ili se pravi da ne zna!
300
On je jedan ordinarni lazov. Za poslednjih nekoliko g6dina ja sam napisao i odstampao nekoliko desetine clanaka. U njima sam tacno i jasno napisao i izneo, sta sam ja radio u otadzbini od aprila do konca decembra 1941. godine. g — J anuara 1944. u for Kronprinc i for Bismark — Strasburg prebačen je ceo logor Stalag 325 iz S trija, a ne „samo deo toga logora". Sve ostalo što je Uj vezi sa ordinarnim lažima majora g. Krstića čitaoci će naći u ovoj knjizi. d — Nikome se ja nisam nametao! Da, da, g. Krsticu u Vasoj supljoj, praznoj i zapaljenoj glavi, postajala je bolesna ideja o nekakvoj „majorskoj ligi"! To ste valjda preneli iz otadzbine! Nadali ste se, da cete vi biti ti, koji ce od Engleza naplatiti „blanko menicu" za prodatu i upropascenu otadzbinu! Vi ste bili jedan od vodja te pretorijanske organizacije. Da bih razbio tu bolesnu organizaciju, postavio sam Vas za Komandanta 2. bataljona KOB (Komanda oficirskog bataljćna). dj — Ni pomislio nisam da nekog predajem „makijima"! Verujte mi g. Krsticu, da bi Vi, po potrebi, sami vrlo brzo i vrlo lako — nasli prvu bukvu! e — Nikad nisam bio na marsu ka Falingbostelu. Nikad nisam ni pokusao, ni izvrsio nekako begstvo u toku toga marsa — u kome nisam ucestvovao! ž — Nikakav pporucnik Lucic nije postoj?ao u mome stabu. Postojao je art. ppukovnik Radivoje Lucic, koji je bio moj zamenik. Moj adjutant bio je vazduhoplovni pporucnik Aleksandar Lazarevic. Sve ostale lazi, obmane, uvrede i klevete iznete od strane toga majorskog kretena, objasnjene su i izlozene u ovoj knjizi. Poslednji stavovi ovog niskog i prljavog pamfleta pisani su bez ikakve veze sa licnostima i vremenom kad su se dogadjaji, o kojima je rec, stvarno odigravali. Iz-
301
gleda, da major g. Krstic boluje od amnezije mozga. Stoga lupeta koješta. Ova knjiga u mnogome će pomoći sve čitaoce, da dodju do pravilnih zaključaka, šta se sve dešavalo u logorima u kojima sam ja bio komandant. 14 — Str. 6. i 7. pamfleta Ne znam da li ce gg. Dr. Stankovic i Nikolic odgovoriti majoru g. Krsticu. Misljenja sam da treba da mu odgovore. Ne zbog sebe vec zbog opste srpske nacionalne stvari. U pitanju je zlocin od 27. marta. Ne sme se. dozvoliti dalje skrnavljenje i obesvecenje cisto srpskih osecaja i uverenja. Ovakve lazove i klevetnike treba unistiti! Ali to ne moze da izvrsi jedan covek. 15. — Zakljucak 1. — Pamflet majora g. Krstica pretvorio se u drzak i bezobrazan napad na moju licnost! To nije' nikakvo cudo. Bog je ogranicio coveku pamet, razum i mudrost, ali ludost, neznanje i pokvarenost — na zalost — nije! Za to ste Vi skolski primer g. Krsticu. 2. — Pravite neke aluzije na izvestan moj postupak od pre 50 godina. Hocete da to delo izvucete iz daleke i mracne proslosti, i da na njemu zidate Vase J amne i prljave obmane i uvrede. Dockan ste se setili g. Krsticu! „Gde ste Vi bili kad je Uzice gorelo'? To de!o na koje Vi aludirate, po svima Bozanskim i Ijudskim zakonima, samim vremenskim rasponom — prevazidjeno je i zastarelo. Ono je sudjeno i presudjeno, a 1937. i rehabilitovano! Da je sreca na putu, Vi bi za ovakav postupak tesko zakonski odgovarali. Ovako, pas laje vetar npsi! Samo produzite tako g. Krsticu. Vi kao prljav,
m
sujetan, tvrdoglav, zlurad, samoziv i zavidljiv covek imate sve uslove, da i na ovom polju poberete lavorike plemenitosti i dobrog vojnickog vaspitanja. Samo smelo napred, g. Krsticu! To je i inace Vas ustaljeni zivotni put — pun vojnicke casti i ponosal 3. — Zelim da Vam kazem, g. K rsticu, da ste nih zakljucakc. U Vasem opstem i strucnom vaspitanju i suviše brzo ostarili! Vaš mozak je izgubio svoju osnovnu funkciju: pravilno razmisljanje i donosenje logicnih zaključaka. U Vašem opštem i stručnom vaspitanju postoji ogroman vakum. Zato mislim da mogu da Vam dam koristan savet: bukvar u torbicu pa u osnovnu skolicu g. Krsticu. Mucnite malo tom Vasom praznom glavom. J oš ste Vi „mladi i zeleni". Možda će se u toj glavi naci jos neko prazno mestasce, u koje moze stati saznanje, kako u zivotu ne treba raditi, a narocito kako nei treba pisati. 4. — Potrebno je da uvidite, da Vi nemate spreme ni spošobnosti za koristan javni rad. Stoga treba da se povucete u kakav zapecak i mirno sacekate smrt, kao i svi izlapeli starci. Vi ste suplji, prazni i zvecite kao praporac! 5. — Ostavite na miru police, cokanje, kelneraje i mehane.Narocti kad je to u vezi samnom. Nikad u zivotu nisam sedeo sa Vama, niti sam u Vasem drustvu praznio police i cokanje! Kad sam ja pio i kad sam se bio, Vi se niste bili ni rodili. Stoga ne trabuniajte i ne lupajte kojesta. Narocito ne o onome sto Vam ni je licno poznato. Imajte na umu da je moralno zabranjeno, a zakonom kaznjivo brljanje, prljanje i rusenje ugleda, casti i ponosa drugih Ijudi. 6. — Nigde i nikad nisam napisao, da je major g. Krstic unosio zabunu, nespokojstvo i razdor medju clanove C S Opstine Melburn i okoline. Za mene major g. Krstic uopste nije postojao. Prema tome podpuno sam
363
neupoznat sa njegovim radom. Ako je Dr. g. Stankovic dao kakav komentar nS moju kriticku analizu clanka majora g. Djordjevica „27. mart u K omandi Kraljeve garde", on je to ucinio na svoju ruku, bez moga znanja i odobrenja. 7. — Zelim da Vam saopstim, da sam se, u granicama mogucnosti, uzdzavao od upotrebe grubih i ostrih izraza, koje Vi apsolutno zasluzujete. Ipak nisam isao do kraja, iako sam to obecao. Postedeo sam Vas mnogo vise — no Vi mene. 8. — Naposletku, saopstavam Vam, da je ovo poslednji put sto sa Vama opstim. Na Vase napise necu vise da odgovaram. Vi to ne zasluzujete. Naucite se da pisete uctivo, pristojno, otnoeno, gospodski i akademski.
304 IX — POGOVOR Ova knjiga bila je gotova za stampu jos pre pet godina! Ali zbog nerazurtievanja same teme, od strane nase „nacionalno — borbene stampe", a i nedostatka mojih licnih finansiskih sredstava — ona je ostala ne objavljena. Iz samog naslova nazire se i tematika knjige. Ona je, u najkracim potezima, samim tekstom u dovoljnoj meri objasnjena. Ona je, istovremeno, i posredan odgovor majoru g. Miodragu Djordjevicu na njegovu knjigu „Izmedju crnog i crvenog fasizma". U toj knjizi ima svega i svacega! Samo nema onoga — sto treba da imal Nema stvarnosti i nema pravilne ocene! Mi smo u zarobljenistvu, 1941. do 1945., doziveli i pretrpeli duhovno — moralni krah — nezapamcenih razmera. Po majoru g. Djordjevicu za to — niko nije kriv — do samo komunisti! Moze li i sme li to da bude?! Da li to odgovara istoriskoj stvarnosti? J a sam ririisljenja, da krivicu, za tu nasu ogromnu nacionalnu katastrofu, snoSimo svi mi — kolektivno! Neko vise — neko manje. Sv6 u zavisnosti od cina ko ji je doticni nosio. J a licno mislim, da glavnu krivicu snosi nas najvisi staresinski kadar — djeneralitet. Cast izuzetcima! Mozda ja i gresim?! Ali to je moje uverenje i ubedjenje. Da se nije pojavila knjiga majora g. Djordjevica, verovatno bi i ova moja knjiga otisla u moje „prasne knjige i hartije"! Mozda bi ugiedala sveta posle moje smrti, ili promene rezima u nasoj otadzbini. Ovako ta je knjiga ucinila da i ovo delo „voskresne iz mrtvih"! Potrebno je, da se po istoj temi cuju i druga misljenja, gledista, uverenja i shvatanja. K riticki uporedjujuci ova dva teksta, mnogi citalac priblizice se stvarnosti i istni. Ovo narocito va?i za one, koji nisu bli u zarobljenistvu u Nemac-
305 koj, a jos vise za one, koji, uopste u njemu nisu bili. J a sam, pune tri godine, posmatrao celokupan zivot i rad po nasim oficirskim zarobljenickim logorima — — u Nemackoj. U tom radu licno sam i vrlo aktivno ucestvovao. Za tri godine prosao sam kroz sedam oficirskih zarobljenickih logora. Sve gori od goregal Kako u pogledu postupka od strane Nemaca, tako isto, a jos i vise, u pogledu licnog sastava tih logora. U njima je, uglavnom, bila skoncentrisana sva intelektualna i borbena snaga komunista i njihovih „korisnih budala"! Stoga mogu pisati sa punim poznavanjem svih cinjenica. Sve napred izlozeno napisao sam samo zato, da Srbe i Srpkinje podsetim na one skotske dane, koje smo proveli u nemackom zarobljenistvu! Istovremeno, da im pomognem da dodju do saznajna, da smo mi, Srbi, stvorili najsjajnije i najvelicansctvenije istoriske dogadjaje, Bila je to cisto srpska slava. I to ne samo vojnicka, vec i drzavno — politicka. Ogromna je nasa trgedija sto nismo umeli, hteli i znali, da sacuvamo to nase najvece drzavnicko dostignuce! Dozvolili smo da nam ga upropaste nasi nedorasli i nedozreli partiski politicari! Kao rezultat sledovala je propast drzave, a potom, u cetvorogodisnjem zarobljenistvu i propast svih nasih nađonalnib i vojnickih vrednosti i osobina. J edna od nash najvecih nacionalnih tragedija, koja je porazno utlcala na nas zarobljenicki zivot i rad jeste, sto smo dobrovoljno i bez ikakve prinude napustili svo je casno i slavno nacionalno ime i time se odrekli svih nacionalnih simbola i amblema. Zbog toga, umesto da u zarobljenistvo odemo kao Srbi, ojtisli smo kao nekakvi J ugosloveni — bez ikakvih duhovnih i moralnih odlika i preimucstava — te falsifikovane nacije! Veliki broj, narocito mladjih oficira, vec su bili odbacili svoje casno, svetlo i ponosno nacionalno ime i zaboravili su ko sy i sta su! Zbog toga smo se vrlo brzo pretvorili u am^r-
306
fnu Ijudsku masu, koja je postala laki plen svih nepri jateija. Narocito svojih odrodjenih i zavedenih sinova — — komunista! Sva zalaganja retkih pojedinaca, nisu mogla da poprave vec upropascenu nacionalno — politicku situaciju. J a licno odmah sam uvideo gde lezi teziste cele situacije. Uostalom, ja sam u zarobljenistvo doteran sa vec izgradjenim gledistima i ubedjenjima: ko su komunisti i kako sa njima treba voditi borbu! Odmah po dolasku u Nemacku, ja i moji naj'olizi saradnici, znali smo sta hocemo i koje su nase duznosti. Nas celokupan napor, u toku celog zarobljenistva, bio je upravljen na sledece ciljeve: 1. — V rsiti vaspitavanje i prevaspitavanje vec zavedenog i nacionalno skoro nesvesnog — mladjeg oficirskog kadra. Od svakog pojedinca stvorili cvrstog, upornog i nesalomljivog borca za Srpstvo i Srbiju. 2. — Nauciti i usposobiti nas mladji staresinski kadar, da kriticki posmaT:ra celokupno zbivanje oko sebe. A od tog mladog Ijudstva stvoriti sigurne i uporne borce protivu svih neprijatelja, kao i sigurne izvrsioce svih primIjenih naredjenja. 3. — U celokupan zivot i rad, svakog pojedinca, uneti uverenje, da treba i mora da se bori i da radi samo kao cist Srbin, a nikako kao surogat i privezak nekakve nacije, koja je proizvod nekakvih geopolitičkih polozaja i pojmova. 4. — Te mlade Ijude prozeti uverenjem i vaspitali ih tako, da je sramno, necasno i nedostojno, da ocekuju da ih neko drugi oslobadja i ujedinjuje. „Use — i u svoje kljuse"! 5. — Uveriti i vaspitati sve mlade oficire, da samo i jedino moraju da se bore i zrtvuju za Srpstvo i Srbiju. 6. — U toj borbi, kao prve i najvece neprija-
telje — smatrati komuniste. Zatim Hrvate, a potom J ugoslovenski politicki pokret „Zbor", i naposledku ,,sve Srbe jugoslovenske orijentacije". 7. — Kao mladi Ijudi i kao nacionalisti oni moraju da se bore i da dejstvuju javno. Stoga nesmeju imati duhovnih i moralnih nedostataka. Iskreno i sa punim uverenjem moraju braniti Srpstvo i Srpsku pravoslavnu Svetosavsku crkvu. U borbi moraju biti oprezni, strpljivi i sirokogrudi. 8. — Nauciti ih, da o sebi malo govore i da se ne isticu. O proslosti i buducnosti ne misliti mnogo. Ceo radni napor posvetiti sadasnjosti — za sadasnjost. Izbegavati gordost i lakomost. Uvek biti naoruzan pravdom i verom u slobodu. Duh im mora biti nesalomljiv, a uvek naoružan čašću i poštenjem. Stalno da se trude i uče, da razumeju i pravilno shvate sva prirodna i politicka zbivanja. 9. — Da se nauce da uvek i u svima poslovima budu odlucni, energicni i brzi, a pritom smisljeni i oprezni. Da se nauce da sve bede i nevolje ovoga sveta prima ju i podnose hladnokrvno, mirno i trpeljivo. 10. — Da se naviknu da ponizenima, uvredjenima i ugnjetenima uvek ukazuju brigu i staranje. Da uvek pomazu starce, zene i decu. Svoju nacionalnu cast i obraz uvek da nose na svojoj misici. Spremni da ih, po potrebi — silom brane. 11. — Nauciti ih i uveriti ih, da je armiski djeneral Dragoljub M. Mihailovic tvorac i nosilac Ravnogorskog borbenog pokreta. On je tumac svih ideoloskih narodnih teznji i odluka koje proisticu iz te borbe. Do sredjivanja unutrasnjih politickih prilika u otadzbini, djeneral Mihailovic pozvan je, da izgradi pravne osnove novog drzavnog uredjenja. To novo drzavno uredjenje mora se sprovesti u podpunosti. Ubediti ih, da su oni stvaraoci i nosioci tog posla. Stoga su duznoscu i cascu pozvani,
308
da obavezno ucestvuju u izgradjivanju nove drzave. 12. — Naredjenja djenerala Mihailovica bezuslovno i neodstupno moraju se izvrsavati od svih pripadnika Kraljevske J ugoslovenske vojske u zarobljenistvu. To su bile osnovne ideje na kojima smo, ja i moji saradnici, vaspitavali i prevaspitavali nase mladje oficire. Nas K ulturno — prosvetni odbor raznim naucnim i strucnim predavanjima, istorijom, pricom, pesmom, muzikom, pozoristem i raznim svecanostima, dejstvovao je na vec poljuljani, a delimicno i upropasceni duh i moral kod tih mladih Ijudi. Radilo se i borilo se! Uspeha je bilo! Narocito kad.se uzme u obzir, da se u mom logoru nalazilo skoro celokupan komunisticki duhovni i intelektualni kadar! Ovo se najbolje manifestovalo posle govora Nj. V. Kralja od 12. septembra 1944.! Tada su se rusile i u prah pretvarale sve nase nade i ocekivanja u skoru i davno ocekivanu i zeljenu slobodu. Pa i pod tim izvanredno teskim okolnostima, kada je katastrofa nase borbeno — nacionalne situacije — bila podpuno jasna, našlo se još 640 oficira Srba, koji su tu strahovitu situaciju primili mirno i hladnokrvno — podpuno svesni da im predstoji duga i neizvesna emigraCija. Da nije bilo napred pokazane borbe i neprekidnog rada na podizanju duha i morala, vrlo je verovatno, da bi komunisticka rulja, od skoro 3000 oficira, povukla sobom i ovaj mali preostali broj nacjonalnih heroja i boraca Kao pouku ,,za daleko neko pokolenje" mogu reci, da nas najvisi staresinski kadar nije poznavao duh i nacine komunistickog rada. Dozvoljavao je, da bude zaveden i obmanut! I, umesto da preduzme i sprovede odlucnu akciju, u cilju spasavanja vojnickog duha i morala, on se, sa komunistima, upustio u pregovore, razgovore i dogovore, u beskonacna dopisivanja i pismena objasnjenja! On nije znao da komunisti najvise cene duh i snagu
309
volje, iz kojih odmah proizilazi bezobzirna i nepostedna upotreba sile. A tada su komunisti mirni kao bubice, a poslusni kao jaganjci. Ovo u podpunosti važi i za današnje najviše politicke licnosti, svih drzava, koji pregovorima i dopisivanjem sa komunistima, zele da uspostave nekakvu „koegzistenciju", a time i normalnu svetsku geopoliticku situaciju. Ceo taj trud je bezpredmetan i uzaludan! Posle K'raljevog naredjenja, od 12. septembra 1944., — nasa asa nacionalna nacionalna situacija u zarobljenis za robljenistv tvu u dozivela dozivela je katastrofu! Pa ipak u mom logoru zivelo se i radilo kao pod podpuno normalnim prilTkama. Uistinu, pod izvanredno teskim teskim duhovno — moralnim, mora lnim, a jos tezim fizick fiz ickim im uslovima — narocito naro cito u pogledu pogledu ishrane. ishrane. Od septembra septembra 1944., 1944., do aprila a prila 1945., 1945., sve sve veze veze sa sa otadzbino otadz binom m i inostranstvom bile su prekinute. Prvi predznaci opste gladi — vec su su bili na pomolu. Posle cetiri godine neprekidnog preganjajna, vrenja i borbe, rastale ras tale su se se dve dve zakrvljen zakrvljene e grupe — jednog i istog naroda! J edna edna je otis otisla da skine kapu, da se pokloni i da poljubi u ruku bitange i mangupe svetskog komunizma, radi dobijanja „canka sociva i uhleblja"! Otisli su, da silom silom ustoliče jednu isčez isčezavaj avajuću uću manjinu manjinu i da da ucestvuju u sahrani svoje rodjene otadzbine! Otisli su, da jednoj neodgovornoj komunistickoj rulji stave na raspolozenje svu politicku, duhovnu, moralnu i materijalnu snagu svoga naroda! Ali prevarili su se! Rezim, kome su se stavili na raspolozenje, uglavnom iz razloga oportunizma i karijerizma, vrlo brzo ih je izrahodovao i uklonio — sa radne pozornice pozo rnice — kao nepotrebne nepotrebne i nepozeljne. Druga, Druga, nacionalno nacionalno — vojnicka vojnic ka grupa, krenula je u tudjin tud jinu u — u emigrac emig raciju! iju! U tezak, tezak, naporan, neizvesta neizvestan n i ponizavajuci, ali casni i slobodni zivot! Istorija Is torija ce reci, reci, koja ko ja je od ov ove dve dve grupe grupe — pravilno postupila?!
310
— oOo — Ako bi sad bacio jedan jedan ukup ukupan an kritic kr iticko ko — povratni pogled i podrobno razmotrio sve dogadjaje, koje sam izlozio u ovoj knjizi, dosao bih do vrlo interesantnih i teskih zakljucaka. To bi me odvelo u pisanje jos jedne mnogo obimn bimnije ije knjige knjige.. Zato nemam nemam ni para, ni vramena! Dosta je i ovo sto sam napisao. Iz teksta knjige dadu se izvuci i postaviti sigurni zakljucci, o stvarnom stanju po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Ako ti zakljucci budu mracni i nepovoljni ne povoljni — ja nisam nisam kriv! Faktografiju, ideologiju i tematiku izneo sam onako — — kako sam ih ja video, shvati shva tio o i ocenio. Tezio sam da iznesem istinu! Mislim, da sam se oduzio svojoj savesti, shvatanju, osecanju i duznosti. Nisam pisao za sadasnjost, vec za buducnost. Za mene su pojedine licnosti podpuno indiferentne. Ukoliko sam god mogao, izbegavao sam da pominjem licna imana. Pisao sam za istoriju, ukoliko istoricari, recimo posle jednog veka, izlozeni materijal budu smatrali korisnim. koris nim. Svak S vakako ako da da ce ce se vrs iti uporedna uporedna proucavanja. Istorija ce se izliti iz tih uporednih studija. Napisah gore, da da sam zeleo da iznesem istinu is tinu A li sta je istina? Na saslusanju kod Pilata Hristos je rekao: „.... .. .. zato zato dodjo d odjoh h na svijet, s vijet, da svedocim svedocim is tinu" tinu " ... ... Na to ga je P ilat zapit za pitao: ao: „A sta sta je istina"? H ristos je odgovor mudro precutao (J ev. ev. po J ovanu ovanu gl. gl. 18 st. 37 i 38). Danas mi znamo, da je pojam istine najtesne vezan sa pojmom relativiteta! relativiteta! S to je za mene ene istina, za J anka, ili Marka moze biti laz, jeres, obmana, pogresno postavIjena hipoteza itd. Sto je za nase predke, pre nekoliko mileniuma, ili vekova bila neoboriva istina, danas ie za nas zabluda, laz, greska greska i obmana! Isto I sto ce, ce, kroz nekoliko nekoliko vekova, biti i sa nasim danasnjim istinama, uverenjima i gledistima! Nasi potomci mozda ce se smejati i cuditi P K ^m neznanju, glupost glupos tjm? i pogresnim hipotezs hipotezsms! ms!
311 Prema gore izlozenom nece me nista zacuditi, a jos manje iznenaditi i naljutiti, ako se nadju Ijudi, koji ce mo ja izlaga izlaganj nja, a, sa njihovog njihovog gled gledist ista, a, da stav stave e pod pod ostru ostru kritičku analizu. Ali odgovarati neću nikome. Samo po izuzetku i ako steknem uverenje, da kritika zasluzuje da se odgovori — to cu i uciniti. U nizu prednjih misli i kao dokaz za ispravnost istih, upućujem čit č itaoca, aoca, da paž pa ž ljivo pročita proč ita napred napred citira c itiranih nih 12 tacaka u ovom pogovoru, a u kojima sam izlozio nase ideolosko — politicke po liticke ciljeve cilje ve jos iz 1944. 1944. Dakle pre pre 21 21 godi’nu! nu! Izuzev tac{ 11. i 12. 12. izloz izlozenih enih ciljeva cilje va,, a ko koje je se odnose licno na djenerala Mihailovica, sve ostale tacke ostaju i dana danass u punoj vaznost vaznos ti — nepromenjene! nepromenjene! One su sarno potencirane u negativnom smilsu! Mi i danas u punoj meri moramo da se borimo bo rimo za njihov njih ovo o ost os tvarenje! K ako je i zasto zasto do toga oga doslo?! doslo?! To je zase zaseb ban i opse opseza zan n proble problem. m. On zadire u celokupan zivot i rad nase emigracije. Za ovih 20 godina njoj su nedostajali, a i danas joj nedostaju — osnoviii os noviii uslovi us lovi za za uspe uspešan šan rad rad i to: to: — A utori utorittet; et; — organizaciski organizaciski centar; centar; — ideološki ideološki pokret pokretač ač i fizički fizič ki izvršioci; — pravilna osnova osnova rada; — preciscen preciscenii pojmovi po jmovi o naciji, nac iji, drzavi drzavi i veri; — spoljna i unutrasnja unutrasnja povezan povezanost ost (jedinst (jedins tvo ideje, a podela rada); — tačno odredjeni i, od cele cele emigracije, emigracije, priznat prizna ti cilj i zadatak borbe; — razradjeni razrad jeni plan, program i raspored raspored rada; rada; i — objedinjena, objedinje na, a borbena borbena nacionalna nacionalna stampa. stampa. Od svih napred navedenih radnih uslova, po mom misljenju, misljen ju, najvazniji na jvazniji je i najmocniji najmo cniji — objedin objedinena ena nanacionalna borbena stampa. Ona je ta koja treba da dize, snazi, ujednacava i objedinjuje raznolika gledista i uverenja. Samo treba znati i umeti toj stampi postaviti
312
ciljeve i zadatke u saglasnosti sa postojecom geopoiitickom situacijom i sa svim onim sto se pod njom podrazumeva. A ona niti je dobra niti je laka,Ona je beskrajan zivi lanac uzroka i posledica, koji trazi temeljito proucavanje i neprekidno pisa pisanje nje o njoj.T o je neophodn neophodno o da bi se doslo do svestranog poznavanja opsteg zbivanja, radi preduzimanja potrebnih mera. Ako sada, sa toga gledista, samo s amokriticki kriticki razmotrim raz motrim sve sve ono sto sto je, za ovih 20 godina, ostalo iza nas, onda sa sigurnoscu mogu reci, da se nasa emigracija, po svom dosadasnjem pogresnom radu, moze uvrstiti medju poslednje svetske emigracije. Bas Bas ovih poslednjih pos lednjih nedelja, nedelja, jedan' jed an' list, lis t, koji ko ji izlazi u Minhenu, postavio je i vodi jednu dosta siroku anketu na temu: danasnja uloga i znacaj nase stampe. Ona nije jos zavrs zavrsen ena! a! Bar ne ne za za nas u Aus A usttraiiji. A li prema prema dosad sadasasnjim izlaganjima i misljenjima izgieda mi, da su anketirane licnosti zasle u jednu spisateljsku obast, koja nema nikakve, ili ima vrlo slabe veze sa danasnjom svetskom geopo geopoliti liticko ckom m s ituacijom! ituac ijom! Tezist Teziste e ankete ankete baceno baceno je na knjizevno knjizevno — umetnicku umetnicku oblast — pripovedku, pripovedku, pesmu, pesmu, roman, dramu dramu i tsl. Pojedinci P ojedinci se vajkaju vajk aju i zale, zale, kako to to da mi nemamo ni jednog nosioca Nobelove nagrade — — za knjiz knjizev evno noss tl! Po tome tome se danas danas ceni ceni uloga i znaznacaj nasih knjizevnika i pisaca! Licno nalazim, da je anketna tema pogresno postavljena, pa prema tome pogresno i obradjivana. Nasi danasnji knjizevnici, po mom misIjenju, treba da se bave propagandom, agitacijom, podizanjem nacional nacionalnog nog duh duha, a, istorijom, is torijom, naucno naucno — vojnickim vojn ickim pitanjima i pronalascima, medjunarodnim odnosima i svima ostalim temama, kojima se podize borbeni duh i moral naseg srpskog naroda. Eto, taj i takav rad, po mom misljenju, treba da bude bude stalna stalna akcija akc ija nasih knjiz k njizevn evnika, ika, je j e r se velik ve likii nanacionalni poslovi ne izvode u hitnji i na brzinu. Nas nacionalni interes je primaran i vecit! On mora iskljuciva-
313 ti sva druga osećanja i sklonosti za pisanje ma kakve i ma koje beletristike. Nikakva nacionalna politika ne može biti uspešna, ako je ne nosi njena, inteligencija a na prvom mestu književnici, kao predstavnici nacionalnog javnog javnog mnjenja. mnjenja. P ripov ripovedk edka, a, roman, roman, pesma, esma, dram drama a itd. itd. — ti književni knjiž evni radovi ne ne odgovaraju našim današnjim potrebama. Danas se moze bez tih umnih proizvoda. Ako ko doživi pad svetskog komunizma i nacionalnog oslobodjenje, biće vremena za pisanje beletrističke književnosti. Danas je sprema za borbu i borba glavni i jedini cilj i zadatak zadatak svakom svakom S rbinu rbinu i S rpkinji, rpk inji, bili b ili oni književnici, knjiže vnici, ili obicni — prosti prosti Ijudi. Napred sam izneo organizaciskb nacela za vodjenje nacionalnih poslova. A izvršni organi, koji treba da nose i da izvode celokupnu pripremu za nacionalnu borbu, treba da budu prožeti: — P oslušn oslušnošć ošću; u; — cvrstinom cvrstinom duha duha i volje; — odan odanošću ošću;; — povere poverenj njem em;; — samopregor samopregorom; om; — druzeljublj druzeljubljem; em; — castoljubl castoljubljem; jem; i — uzajamnom uzajamnom Ijubavlju Ijuba vlju i post pos tovanjem. ovanjem. Da li smo mi, za ovih poslednjih 20 godina, raspolagali svima napred navedenim organizaciskim i duhovno — — moralnim odlikama i sposobnostima? sposobnostima? S vaki vaki pojedinac, pojedinac, prema svom misljenju i uverenju neka, na ovo pitanje, odgovori pred svojom savescu, ako ne sme i ne tnoze javno. javno. P otom otom nek eka a dones onese e odluku za svoj svoj budu buduci ci rad. rad. Moje je misljenje, da su, sve napred navedene odlike, za ovih poslednjih 20 godina, upodpunosti nedosta jale jale nasoj nasoj srpskoj emigraciji. emigraciji. One One nam nedost nedostaju aju i danas. Za ovakvo stanje duhova u nasoj emigraciji cjlavnu
314
krivicu snosi snosi nasa inteligencija inteligencija — odnosno njen vode vodeci ci sloj! Daleko bi me odvelo da dokazujem sve napred navedeno. Ali, ako samo uzmem u rasmatranje samu sus tinu ovog naseg danasnjeg verskog rata, ja imam uverenje, da u njemu odsudnu bitku bije nas mali, sitan i neskofovan covek! Nasa inteligencija, u ovaj vrlo vazan, a mozda i presudan nacionalni posao, nije ulozila ni znanje, ni polet, ni zamah, ni energiju, ni snagu duha i voIje, ni borbenost! Cast izuzetcima! Na nasoj strani imamo: i zakon, i istinu, i pravdu i broj! Dosada smo trebali da posahranjujemo pos ahranjujemo sve sve komunozborase komunozborase — po onoj nasoj: udri ud ri vraga vraga — ne ostavljaj os tavljaj traga! traga! A mi? P osle osle prprvog znacajnijeg zna cajnijeg uspeha uspeha (J egerova egerova presuda) presuda) zaspali zas pali smo smo na lavor lavorika ikama ma pobede! Razume azume se da se ovo odnos odno si na nas nas vodeci s loj. loj. Mes M esto to da sada s ada.. odusevi, odusevi, zanese zanese i ponese ponese narodne mase i iznese ih na pijedestal pobede, nasa inteligencija je dozvolila da je vode narodne mase! Sva je naša sreća sreća u tome, tome, što većina većina srpskog srpskog naroda — seljaka, seljaka, stoji cvrsto uz svoga Kralja i svoju Svetosavsku crkvu. U toku ovih poslednjih 20 godina, desilo se vise ovakvih, ili slicnih slucajeva. Ako ne promenimo nasa shvatanja i nase nacine rada, tako ce se desavati i u buduce. Sve dok srpski narod ne iscezne sa ove zemaljske kugle, kao svesna i samostalna nacija! U ovoj knjiz kn jizii ja sam izneo izneo niz teskih, tmurnih, mracnih, a cesto i neverovatnih cinjenica! One nisu nicim dokazane ili dokumentovane, sem velikim brojem verovatno jos zivih svedoka. Sve izneto moja su licna uverenja i gledista, zasnovana n& mojim saznanjima koja sam stekao stekao posmatrajuci pos matrajuci i osecajuci osecajuci rad kako pojedinaca, tako isto manjih, ili vecih jedinica kao i celokupne organizacije koja ko ja se nekad nekad zvala zvala — vojska. vojs ka. Ta moja saznasaznanja i ocene nisu se izmenili ni posle 50 godina provedenih u javnom radu i borbi. V erovatno erovatno i sigurno s igurno je, da da će će na ovu moju mo ju knjig k njigu u
315 biti stavljene mnoge — pa i ostre primedbe. To je r&zumljivo, a za istoriju potrebno, a time i korisno. Knjiga izlaze obilje zivotnih isecaka iz dozivljaja iz teskog i mučnog života, naših oficira, po oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Ona iznosi bogat niz dogadjaja i zbivanja i daje veliki broj dosada nepoznatih imena. Svojim uzbudljivim izlaganjem zivota i rada, naših oficira u nemačkom zarobljeništvu, od 1941. do 1945., ova knjiga zeli da da odgovor na neka vrlo vazna i interesantna pitanja. Ona je verna slika stvarnosti J ugoslovenke vojske — onakve, kako sam je ja video, shvatio, razumeo i ocenio u miru, ratu i zarobljenistvu. Knjiga nema knjizevno — umetnickih pretenzija. Ona je pisana dokumentarnom snagom i stilom hronike koji odlikuje: preciznost, sazetost, inforrrrativnost i preglednost izlaganja. Kao takva ona je vrlo vazna kao hronika Ijudi i dogadjaja, iz jednog veoma burnog i interesantnog vremena nase skore istoriske proslosti! U ovakvom nacinu pisanja — masta ne sudeluje! Pisac ne opeva dogadjaje i ne romansira o njima! J a pisem hroniku surovih, a istinitih zbivanja! — oO o — Na kraju ove knjige moram da napisem jos nekoliko recenica. One se odnose n3 sticaj okolnosi, pod kofima sam preduzeo i sproveo izdavanje ove knjige. Ljudi koji me ne poznaju mogu steci uverenje. da sam lud, ili lazov! A ja nisam ne jedno ni drugo. Moje su namere bile savrseno jasne i ciste. Razlozi koji su uticali na ovako sporu obradu knjige ovi su: — Nedovoljne radne sposobnosti i materijalne mogucnosti Ijudi koji su radili na ovoj knjizi; — bolesti pojedinaca a koji su pokusavali da rade na obradi ove knjige;
316 — opsti nedostatak linotipista i dobrih daktilografa, koji vladaju nasim jezikom; — opsti nedostatak cirilicnih slova i traganje za njima. Stoga sam bio prinudjen, da knjigu odstampam mrskom latinicom; — poslednjih meseci, a pošto Australija, 1966., prelazi na deseticni novcani sistem, sve su stamparije zauzete drzavnim poslovima na izradi novih knjiga, formulara, obrazaca itd. Ni jedna stamparija ne prima vece privatne poslove; — nedostatak finansiskih sredstava. Gore navedeni razlozi znatno su uticali i na opstu tehnicku obradu knjige, koja mozda ne odgovara mogucnostima savremene stampe. Kao rezultat svega gore navedenog sledovale su nepredvidjene teskoce i prepreke, koje su omele blagovremenu obradu ove knjige. Aii, cini mi se, da sam vec napisao, da ovo zadocnenje nece imati nikakav stetni uticaj na vrednost ovog dela. Naprotiv! Ovaj radni zastoj bio je koristan, jer je knjiga dopunjena sa mnogim istoriikim cinjenicama. Iznete cinjenice, u ovoj knjizi nisu aktuelne. One vec pripadaju skoroj istoriskoj proslosti. Kao takve one se mogu vrlo korisno upotrebiti i u buducnosti. Postojala je bajazan, da me smrt ne pretekne. Hvala Bogu — nije! Knjigu predajem javnasti i molim citaoce da, ako nadju za potrebno i korisno, na istu stave svoje opaske, primedbe i dopune. Bez ikakvih obzira, ustezanja i predrasuda. Na taj nacin knjiga ce dobiti u svojoj istoriskoj verdnosti i podpunosti.
317
S A D R Z A J Posveta ... ... ... ... ... ... ... ... ... Autorsko pravo ....................................................... ........................................................ P redgovor............ A — UVODNA RAS MATRANJ A.............
.............
I — Opšti pogled na „pripremne radnje" za propast J ugoslavije — od 1918. do 1941. i na početak našeg zarobljeničkog života ...................................................... a — Stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slo............ venaca ... ... ... ... ... ...
b — Spoljno — politička situacija ... ... v — Unutrašnja politička situacija ..................... g — Oružana vojna sila — opšti pogled ............ d — Starešinski kadar .......................................... dj — Unapredjivanje starešinskog kadra ............ e — Nastava i obuka ........................................... ž — Organizacija i formacija vojske ..................... z — Fortifikacisko uredjenje zemlje ..................... .
i — Početni operaciski i ratni plan ... ... j — Mobilizacija ..................................................... k — Koncentracija i strategiski razvoj ............ I — Operacije i slom ...........................................
Ij — Nemački maršmanevar Sofija — Niš — Beograd .................................................................................... 1. — Formiranje i popuna B k logora ............ 2. — Odnos naše emigrantske štampe prema zarobljeničkom pitanju ...................... • ........................ 3. — Seobe B k logora .......................................... 4. — Kako su srušeni duh i moral po našim oficirskim zarobljeničkim logorima u Nemačkoj ...........
5. — Teškoće oko izdavanja ovakvih i sličnih dela 6. — Kratak osvrt na knjigu majora g. Djordje-
3 5
7 15
17
18 18 20 22 29 36 39 44 56 60 62
65 65 68 79 83 84
86 94
318 vića „Izmedju crnog i crvenog fašizma"
.............
98
........................................
107
I..— Sta su i kako su pisali komunisti po ovom pit a n j u ................................................................................
109
B — STVARNA IZLAGANJ A
1. — Opšti pogled i ocena
................................
2. — Nekoliko primera neistinitog komunistič' kog izlaganja ...................................................... a — P itanje jutarnje i večernje molitve ........... b — Begstvo kapetana Djurišića ...................... v — „Dvoboj" pukovnika Kaludjerčića sa jednim nemačkim oficirom ... g — Titov parastos u rovu ................................ d — Venac na odar poručnika Minića ............ dj — Podela ribe tunjevine ................................ e — „P redaja" 160 komunističkih oficira na streljanje Gestapo - u u Stetinu ............................... ž — „S krivanje" komunističkih oficira pre polaska na marš preko P omeranije ............................... z — Objašnjenje reči „dandara" ...................... .
.
109 113 113 113 114 115 116 116 117 118 118
II — Iz mraka i senke na svetlost ...............................
120
III — Organizaciski dokumenti za rad u nemačkim zarobljeničkim logorima koji su dobijeni od dj&nerala Mihailovića ........................................................
122
1. — Instrukcija S tr. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943.............................................................................. 2. — Naredjenje Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943. ................................................................ 3. — Naredba K. S tr. Pov. Br. 401 od 5. februara 1948 ... ... ............. 4. — Ovlašćenje od 28. decembra 1943................
— Direktiva za rad jucjostevensk«? vojske g
123 123 125 126
319 nemačkim zarobljeničkim logorima
...
...
... 126
IV — Tri osnovna dokumenta za život i rad u oficirskim zarobljeničkim logorima u Nemačkoj ............ 130 Dokumenat br. 1 Naredba br. 4 starešine logora Oflag VI C Osnabrik — Evershajde ............ 130 Dokumenat br. 2. Deklaracija kulturnog odbora zarobljeničkog logora S trij ...................... ... 142 Dokumenat br. 3. Naredba br. 2 Komandanta oficirske brigade u Oflagu 65 B for Kronprinc Strasburg ... ... ... ... ... ... ... ... 145 V — Kratak komentar moje naredbe Br. 2 za 27. januar1944. ... ... ... ... ... ... ... 149 1. — Opšti pogled na naredbu ... ... ... 149 2. — Uvodni deo naredbe. Njena geneza i značaj 150 3. — Duhovno i moralno stanje u logoru ... 153 4. — Moj adjutant. Njegovo vladanje, držanje ............ i ponašanje ... ... ... ... ... 154 5. — „Naredba br. 2 — konvencija sam ja " ... 155 6. — Zabrana da komunisti vode ma kakve akcije sa političkim tendencijama .......................................... 160 7. — Organizacija i formacija Ijudstva u potpuno vojničkom duhu ........................................... ' .„ 160 8. — Ukidanje i zabrana svakog političkog i propagandog rada komunističkom K ulturno — prosvetnom odboru ... ... ... ... ... ... ... 161 9. — Organizacija unutrašnje službe i službe snabdevanja ......................................................... ... 162 10. — Administracija da se uredi i vodi samo ........... 163 po nadležnosti ........................................... 11. — Lični odnos oficira ................................. 164 12. — Odnos komunista prema ruskim vojnicirna — ordonansima u logoru ... ... ... ... 164 13. — Poslednje tačke ove naredbe jasno doka.
326 zuju, da je moja komanda Oflag 65 B for Kronprinc — Strasburg prema komunistima postupala samo u duhu naših pravila i propisa ...................... VI — Nekoliko interesantnih i značajnih epizoda iz raznih oficirskih zarobljeničkih B k logora u Nemačkoj ............................................................................. 1. — Logor X III B — Nirnberg ....................... 2. — Logor Oflag VI C — Osnabrik
............
3. — Logor IV C Libek ... 4. — Logor Stalag 325 — S trij ...................... 5. — Logor Oflag 65 B for Kronprinc — Strasburg ... a — Kratak opis logora 65 B for Kronprinc b — „Borba za most" ... v — Djenerali „kao gos ti" ................................
165
167 167 174 178 192 211 211
215 224 226 Napad na moju licnost ... 227 Dolazak izaslanika Srpske vlade ... Begstvo iz fora ........................................... 231 239 Ko je komandant ... 241 Logor Oflag Barkenbrige (bez broja) 246 Marš preko Pomeranije .............
g — d — dj — e — 6. — 7. — 8. — Logori Stalag Aleksisdorf i Bathorn (bez broja) ....................... ............................................. 9. — Kantonman — logor Borghorst ............
250 262
V II — Važne opaske, napomene i primedbe iz zarobljeništva, a koje imaju opštu vrednost ............ 269 1. — Svetska geopolitička situacija i oficirska nacionalno — vojnička grupa ....................... 2. — Ratnici i zarobljenička udruežnja 3. — Srbijanska vojska i bivši ofic iri A. Ugarske 4. — Odnos nacionalno — vojničke grupe i Nemaca ............................................................................
269 271 274 275
321 5. — Početak razdvajanja komunističke od nacionalno — vojničke grupe ......................................... ... 277 6. — Kulturno — prosvetni život i rad ........... ... 279 7. — Versko — politički život i rad ........... .........280 8. — Organizacija unutrašnje službe ............ ...283 9. — Smena starešinstva u logoru Barkenbrige 284 10. — Govor Nj. V. Kralja na dan 12. septembra 1944...............................................................................286 V III — Završna reč ..................................................... ...287 IX .— Pogovor ............................................................... ...304
322
S T A M P A R S K E
GR E SK E
1. — Str. 48. — Sedamnaesti red odozgo — stoji... „Dakle Komanda Drinske diviziske oblasti" ... Atreba da stoji... „Dakle Komanda artilerije Drinske diviziske oblasti" ... 2. — Str. 60. — J edanaesti red odozgo — stoji ... „Naročito aprila 1941. — bez borbe umarširali u J ugoslaviju! meseca" ... A treba da stoji ... „Naročito plan R41 — za čiju je razradu upotrebljeno samo dva meseca!''... 3. — Str. 66. — Sesnaesti red odozgo — stoji ... „Kalniski odred" ... A treba da stoji ... „Kalnski odred"... odred" ... 4. — Str. 81. — Sedamnaesti red odozdo — stoji ... „Sve su to bili komunisti, ili komunistički simpatizari" ... A treba da stoji ... „Većina od ovih bili su komunistički simpatizeri i njihove korisne budale" ... 5. — Str. 113. — Sesti red odozgo — stoji ... „kada često prebacuju na našu" ... A treba da stoji ...„koji često prebacuju na našu " ... 6. — Str. 114. — J edanaesti red odozgo — stoji ... „Djurišićeva Odisijada poznata je istoriski utvrdjena" " ... A treba da stoji ... „Djurišićeva Odisijada poznata je i istoriski utvrdjena" .... 7. — Str. 117. — Drugi red odozgo — stoji ... ,,podeli na oficire 1. 2. bataljona" ... A treba da stoji ... ,,podeli na oficire 1. i 2. bataljona"... 8. — Str. 130. — Prvi red odozgo — stoji ... ,,U ,,Uvodnim zasmatranjima" ... A treba da stoji ...,,U „Uvodnim rasmatranjima" ... 9. — Str. 131. — Sedamnaesti red odozgo — stoji ... reč „prijnzau" ... A treba da stoji ... „priznaju"... 10. — Str. 136. — Deveti red odozgo — stoji ... ,,nagradu, ili osuditi" ... A treba da stoji ... „nagradu ili osudu" ...
323 11. — Str. 146. — Deseti red odozdo — stoji ... ,,ljotićevc" ... A treba da stoji ... „ijotićevci"... 12. — Str. 168. — Deveti red odozdo — stoji ... „Oflag X II B — Nirnberg" ... A treba da s toji ... „Oflag X III B — Nirnberg" ... 13. — Str. 170. — Deveti red odozdo — stoji ... ,,medju mladjim oficiram" ... A treba da stoji ... „medju mladjim oficirima " ... 14. — Str. 173. — Dvadeseti red odozgo — stoji ... „uhvaćen i vraćen u logor"... A treba da stoji ... „uhvaćen je i vraćen u logor." ... 15. — Str. 179. — Sedmi red odozdo — stoji ... „raznih zinih namirnica" ... A treba da stoji ... „raznih životnih namirnica" ... 16. — Str. 191. — Petnaesti red odozgo — stoji ... „Na mene ne je odmah" ... A treba da stoji ... ,,Na mene je odmah" ... 17. — Str. 216. — P oslednji red odozdo. izostavIjena je čitava rečenica. Posle reči: ,,da se logor iz -" — treba dodati sledeću rečenicu: ...„vuče iz opšteg haosa i da se zavedu: red i disciplina, a" ... 18. — Str. 224. — Naslov odeljka ,,v. — Djenerali kao gosti" odštampan je naopako. Treba ga okrenuti. 19 — Str. 253. — Cetvrti red odozdo — stoji ... „Toga dana djeneral T omić" .. A treba da stoji ... „Toga dana djeneral Tonić" ... 20. — Str. 255. — Ceo drugi stav odozgo izmeniti i dopuniti te da glasi: „Osvanuo je 4. april 1945.1 Svuda u okolini vladala je tišina! Pred podne, ovoga dana, primetio sam kako nemački stražari, sa kula, napuštaju svo ja mesta i bez oružja, hitno se, preko polja — udaljuju od logora. Ovoga dana, tačno u jedan sat i trideset minuta — po podne, u logor Bathorn, ušla je laka mehanizovana patrola iz sastava I kanadske divizije (tri motorcik|g i dvoja laka oklopna kola) — pod komandom jednog
m
|b6ručnika. J edini oficir u logru, koji je, u to doba, zna6 engleski — bio je rezervni poručnik Aleksandar Nikola jević." 21. — Str. 257. — Deseti red odozgo — stoji .. ,,u logoru su došle neke Svabice" ... a treba da stoji ... ,,u logor su došle neke Svabice" ... 22. — Str. 258. — Deseti red odozdo — stoji ... ,,neće se mešati u te stvari niti će niti će prema onima" .. A treba da stoji ... „neće se mešati u te stvari niti će prema onima"... 23. — Str. 259. — Deveti red odozgo — stoji ... „Znali smo da se na oko 15. južno" ... A treba da sto ji ... „Znali smo, da se na oko 15 km.%— južno" ... 24. — Str. 269. — Naslov odeljka pogrešno je obeležen sa V III. To treba da bude odeljak VII. Odeljke IX i X prenumerisati tako, da postanu odeljci VIII i IX. 25. — Str. 274. Drugi red odozdo — stoji ... ,,Pukovnik J efta J ovanović" ... ,,A treba da stoji ... „ppukovnik J efta J ovanović" ... 26. — Str. 288, — Trinaesti red odozdo — stoji ... ,,iskoriste prvu zgodnu priliku p rilik u "... A treba da sto ji ... „iskoriste prvu zgodnu priliku" ... 27. — Str. 302. — Osmi red odozgo — izbaciti (suvišan). — oO o — Napred su izložene samo one štamparske greške ko je, mestom svoga nahodjenja, izmenjenim , ili izostavljenim rečima i slovima, ili poremećajem reda reči i slova menjaju, ili mogu da izmene idejni smisao dotične rečenice. Pored ovakvih grešaka u knjizi postoji znatan broj štamparskih grešaka u pogledu: ortografije interpunkcije,
