Anestezija u Stomatologiji

ANESTEZIJA U STOMATOLOGIJI   1. Opća anestezija     – 5% 2. Lokalna anestezija – 95%

Definicija opće anestezije:  reverzibilna depresija središnjeg 

živčanog sustava koja dovodi do  gubitka svijesti, analgezije,amnezije te  opuštanja mišića

Vrste anestezije: 1. inhalacijska (kisik, dušični oksidul, halotan, sevofluran) 2. intravenska (hipnotici, barbiturati, sedativi, analgetici, mišićni relaksansi)

Indikacije za opću anesteziju :  mentalno retardirane osobe (3%)  upala mekih tkiva usta  trizmus  alergije na lok.anestetike  djeca

Komplikacije opće anestezije :   mehanička oštećenja zubi i mekih tkiva    bronhospazam i laringospazam  alergije,anafilaksija  hipotenzija,bradikardija,aritmije  hipoksija  mučnina,povraćanje,aspiracija)  arest

Loše strane opće anestezije  u  stomatologiji  bolnički tretman  timski rad  priprema bolesnika (lab. nalazi, EKG, 

RTG)  oprema (respirator, EKG monitor oksimetar)

Prednosti lokalne anestezije  jednostavna (priprema bolesnika, 

oprema)  može se raditi ambulantno  rijetke komplikacije

  Lokalna anestezija

 Definicija :  To je kemijskim sredstvima  

izazvan prekid  provođenja impulsa   aferentnim živčanim vlaknima što ima  za posljedicu gubitak osjeta i motorike u  inervacijskom području  anesteziranog  živca periferno od mjesta primjene  anestetika, pri čemu je svijest i kontrola  vitalnih funkcija potpuno očuvana.

ČIMBENICI  koji mogu dovesti  mehanička oštećenja do lokalne anestezije:  termička oštećenja

 kemijski i neurološki otrovi  kemijska sredstva 

Lokalni anestetici  Definicija: kemijski spojevi  koji u 

određenoj količini i koncentraciji dovode  do reverzibilnog prekida živčanog  impulsa

Karakteristike idealnog   potentnost   anestetika  brzi početak djelovanja     

niska lokalna  i sustavna toksičnost potpuna reverzibilnost dovoljno dugo djelovanje za planirani zahvat dobra topivost u vodi i mastima dovođenje do lok. anestezije bez  obzira na  način primjene

Građa živčanog tkiva  živčana stanica:  smještena u leđnoj 

moždini  živčana vlakna ili akson (od leđne moždine prema periferiji ) 

Građa stanične membrane  bimolekularni sloj lipida  unutarnji i vanjski sloj proteina   kanalići za transport  natrija i kalija

Funkcija stanične membrane  prenošenje  živčanog impulsa ili 

podražaja  potencijal u mirovanju - 70 mV  za vrijeme podražaja dolazi do  promjene potencijala - depolarizacija     (-55 do + 45 mV)

Depolarizacija  nastaje uslijed  promjene potencijala 

zbog podražaja  dolazi do povećane propusnosti za ione  Na  nagli ulazak Na u stanicu izaziva  akcijski potencijal  proces izmjene iona odvija se na  Ranvierovim čvorićima u mijeliniziranim  vlaknima 

Repolarizacija  vraćanje  potencijala u stanje mirovanja  ulazak  iona K u stanicu  izlazak iona Na  na vanjsku stranu m.  živčano vlakno  je nepodražljivo 

Djelovanje lokalnih anestetika na staničnu membranu  povisuju prag podražljivosti

 smanjuju visinu akcijskog potencijala  smanjuju provodljivost  dovode do prekida provodjenja impulsa

Način djelovanja  teorija bubrenja - otapanje anestetika 

u lipidnom sloju membrane, povećanje  pritiska na zidove kanalića i njihovo  zatvaranje (benzocain)  teorija specifičnih receptora -vezivanje anestetika na receptore u Na  i K  kanalićima

Kemijska struktura lokalnih anestetika Molekula se sastoji od tri djela :  hidrofilna skupina-ugljikohidrat  intermedijskog alifatskog lanca nosilac  esterske ili amidske veze  lipofilne amino skupine-terc.amin

Vrste lokalnih anestetika  Esteri  Amidi  Quinoloni

Esteri  derivati benzojeve kiseline 

-cocain,piperacain  derivati aminobenzojeve kiseline    - dobro topivi - procain, tetracain,      clorprocain   - ograničene topivosti - benzocain

Amidi  derivati  xilidida 

a. s acetoctenom kiselinom - xylocain b. s propionskom  kiselinom -prilocain c. s pipekoličnom kiselinom  -mepivacain, bupivacain,  levobupivacain, etidocain  derivati tiofena - articain(cystocain)  oxicinhonična kiselina - dibucain

Vrste lokalne anestezije  površinska anestezija - nanošenje  na 

površinu kože  infiltracijska anestezija - apliciranje u  tkivo  provodna anestezija - reverzibilan blok  grane ili živca, epiduralna i spinalna  anestezija 

Proces lokalne anestezije  Nastanak bloka: 

a. difuzija (kretanje prema vlaknu) b. penetracija (ulazak  kroz st.m.) c. raspodjela (kretanje unutar snopa) d. vezanje (anestetika sa proteinima)

Oporavak od bloka  apsorpcija (ulazak u vaskularni prostor)  promjena smjera kretanja  preraspodjela (do udaljenih tkiva)  razgradnja (hidroliza u plazmi i 

konjugacija u jetri)  izlučivanje (bubregom, ekskrecijom i  glom.filtr.)  

Djelovanje anestetika ovisi o  konstanti disocijacije (pK bliže pH-bolje)  topivosti u mastima  okolnom tkivu  vazokonstriktoru  vezivanju za  proteine  općem stanju bolesnika

Vezivanje na proteine

 procain      lidocain     bupivacain  articain     

 %        dužina djelovanja /min     5               30 -   60   65               60 –120   95             120 –300   95                60 -120  

Maximalne doze lokalnih anestetika mg/kg TT

Vazokonstriktor                             Sa            Bez  Lidocain 7               3-5  Articain 7               3  Procain 14             7  Bupivacain 2               1

Razgradnja  Esteri: pseudokolinesteraza u krvi  Amidi: konjugacija u jetri

Izlučivanje  Esteri: tubularnom ekskrecijom  Amidi: glomerularnom filtracijom

Komplikacije lokalne anestezije  vazovagalna reakcija (strah-kolaps)  alergijske reakcije-rijetke (1%)  toksičke reakcije-česte  oštećenja mekih tkiva i živca  Krvarenje

Kontraindikacije lokalne anestezije  alergija na lok.anestetike  AV blok II i III stupnja  psiholabilne osobe  upale mekih tkiva usta  nedostatak pseudo – kolinesteraze u 

krvi

Vazokonstriktori Dodaju se lok.anesteticima zbog:  smanjenja apsorpcije anestetikasmanjena toxičnost  produženja djelovanja anestezije-dulje  ostajanje anestetika na mjestu primjene  smanjenja krvarenja

Vazokonstriktori  adrenalin (epinephrin)  Noradrenalin (norepinephrin)  POR 8 (vasopressin) 

Komplikacije  nekroza tkiva   hipertenzija,aritmija srca  porast kateholamina  

Kontraindikacije  hipertenzija,hipertireoza,feokromocitom  bolesnici koji uzimaju tricikličke 

antidepresive i inhibitore  monoaminooksidaze  srčani bolesnici   oboljenja krvnih žila 

Simptomi predoziranja  crvenilo kože  glavobolja, šum u ušima  porast tlaka i pulsa  stenokardije, aritmije  tremor, otežano disanje

Liječenje  izmjeriti RR i puls  kod  hipertenzije 200/110 mmHg:

   -  blokatori alfa receptora (nitroglycerin urapidil-ebrantil)    - blokatori Ca kanalića (nifedipin-cordipin)    - blokatori beta receptora (oksprenololtrasicor, atenolol-ormidol)  kisik - kod otežanog disanja