Zvoncica
~1~ Foxy
Zvoncica
Anabela Basalo Moj dragi neprijatelj
~2~ Foxy
Zvoncica
Anabela Basalo Moj dragi neprijatelj
~2~ Foxy
Zvoncica
CRKVENO DVORIŠTE BILO je obavljeno maglom tog jutra, dok je sa zvonika odzvanjalo ujednačenim, snažnim tonom. Dvojica dečaka su nemarno šutirala praznu plastičnu flašu ulicom, a njihov smeh se nekako čudno uklapao sa zvukom crkvenog zvona. Sve je delovalo uobičajeno, bez ikakvih naznaka da taj dan može biti drugačiji od prethodnog. Ali za jednu osobu taj dan jeste bio poseban. Vedr ana je proturila glavu kroz prozor spavaće sobe. Odmah je porumenela od svežine. Gledala je nekud u daljinu, pomalo tužna, dok su joj bledoružičaste usne bile poluotvorene, kao da želi nešto da kaže, ali nema kome. Trgla se kad je čula da se vrata otvaraju. Okrenula se i ugledala vitku ženu kratke kose u kućnoj haljini. Na izboranom licu Vedranine majke videlo majke videlo se da je imala težak život, ali i da je zabrinuta za svoju jedinicu k oju je zatekla u tankoj spavaćici kraj otvorenog prozora. - Prehladićeš se tako. - Samo sam udahnula svežeg vazduha, mama. Previše brineš. - Ah! Kratak uzdah iz sitnih grudi te žene govorio je više od reči. Znala je kakav dan čeka njenu kćerku. Dugo ju je ubeđivala da ne pravi potez koji će joj promeniti život, možda ga i sasvim upropastiti. Sebe je najviše krivila što je bila saučesnik u onome što se Vedrani događalo. Ali nikad nije bila dovoljno jaka, niti je imala autoriteta nad svojom divljom kćeri, pa tako nije mogla ni u čemu da je ispravi ili nešto da joj zabrani. Da je njen muž poživeo koju godinu više, stvari bi zasigurno bile drugačije. On je umeo da zauzda Vedraninu Vedrani nu divlju stranu, njega se kćerka plašila i sigurno se mnogo toga lošeg ne bi desilo. - Mama, moram da se obučem i spremim. - Prvo doručkuj. - Nisam gladna. Nemam apetit. - Moraš nešto da pojedeš. Ko zna koliko će ta promocija da traje i ne želim još i da padneš u nesvest od gladi. Ionako si premršava. Vedrana se gorko nasmejala. Nije gledala na sebe kao na mršavicu radila je na svom telu i toliko vremena je provodila u teretani da bi izgledala što bolje u dvadeset osmoj. osmoj. Ali devojke nikad nisu sasvim zadovoljne svojim izgledom, pa tako je i Vedrana mislila da uvek negde ima viška koji se da popraviti. ~3~ Foxy
Zvoncica
- Ako baš budem gladna, kupicu nešto. Zaboravila si da sam dobila avans i da sad mogu da se i malo počastim. - Nisam ja ništa zaboravila. Za ono što te verovatno čeka nakon današnjeg dana trebalo je da ti daju mnogo više novca. Toliko da možeš da se skloniš negde van zemlje. Crnokosa devojka zabrinuto je posmatrala nemirne pokrete svoje majke, naročito izborane ruke koje su se vidno tresle. - Možda se neće ništa loše desiti. Možda Boba neće reagovati na sve to. - Da ne reaguje na knjigu koja otkriva da je godinama imao ljubavnicu pored žene i dvoje dece? Udaraš na ministra, dete! Vedrana je htela da doda kako je on prvi udario na nju, ali se ugrizla za jezik. Takve razgovore su njih dve već vodile i nije bilo svrhe nastavljati ih. Bilo je gotovo. Napisala je knjigu u kojoj je otkrila sve ono što se dešavalo sa ministrom unutrašnjih poslova, a da nije sakrila ni jedan jedini det alj. Bila je to njena osveta čoveku kome je punih sedam godina bila verna, kome je poklonila najlepše dane svoje mladosti, a koji joj je slomio srce čim je postao ministar i kad je shvatio da sa ljubavnicom previše rizikuje. Dugo se bavila novinarstvom, pisala je honorarno za razne časopise i želela je mnogo više od toga. I kad je dobila Ideju da napiše tu knjigu, znala je da će uspeti da je objavi. Knjiga je priprema na u tajnosti, a izdavač je namirisao moć takvog štiva. Bilo je to u vreme kada su političari postali najtraženije javne ličnosti, kad se estrada spojila sa poslaničkim klubovima i kad je narod postao žedan sočnih, sitnih i prljavih detalja o tim svemoćnim ljudima u skupim odelima koji se pojavljuju na TV ekranima i deluju nedodirljivo običnom svetu. Kada su dva dana ranije novinske kuće pozvane na promociju knjige pod nazivom »Moj dragi ministar”, interesovanje je bilo ogromno. Izdavač nije mogao da diše od poziva jer su novinari hteli unapred da znaju da li je to zaista istinita priča i o kom se tačno ministru radi. No, sve je i dalje bilo pod velom tajne kako bi se održala tenzija i tako pojačalo interesovanje za knjigu, prvo kod medija, a onda i kod publike. - Mama, moram polako da počnem da se spremam. - Bože... Nije majka imala više snage da bilo šta kaže. Vedrana je bila kćerka koja je odavno „pojela” svoju majku - bila je jača ličnost i snažnija u svakom pogledu. Izašra je iz sobe, a crnokosa devojka je uzela sivu haljinu iz ormana i zadovoljno klimnula glavom. Moglo se reći da je bila spremna za taj dan.
~4~ Foxy
Zvoncica
KRUPNI BRKATI ČOVEK je malo-malo otvarao vrata i virio u hol biblioteke gde je trebalo svakog trena da počne promocija. Bio je crven u licu, raščupane sede kose. Od uzbuđenja graške znoja su mu izbile po čelu iako je prozor u kancelariji direktorke biblioteke bio širom otvoren. Vedrana je mirno sedela na neudobnoj stolici. - Pun je hol, nemaju gde da stanu! Svi su došli, sve televizije koje smo zvali! To je govorio Vedrani, ali ona nije reagovala. Činilo se da je nimalo ne zanima koliko je ljudi iz medija zainteresovano za njenu knjigu. Ona je mislila o nečem sasvim drugom - o čoveku koga je i dalje beskrajno volela, koji joj je svakog dana sve više nedostajao, o glavnom junaku njene knjige. Da li je znao za tu promociju i da će već sutra u knjižarama biti knjiga o njihovoj ljubavi? Da li je spremio bilo kakav odgovor? Da li će je pozvati da pita zašto mu je to učinila ili će je jednostavno pred celom nacijom nazvati lažljivicom? I na to je bila spremna - imala je toliko njegovih poruka, njihove fotografije, čak i jedan eksplicitni snimak sa zajedničkog putovanja. Poznavala je sve njegove prijatelje - one koji nisu bili iz sveta politike i sa kojima se družio i pre nego što je postao ministar. Znala je tajne njegovog braka, sve o njegovoj deci i tazbini koju nije mnogo voleo. Nadala se da Boba neće pokušati da porekne istinitost njene priče. Pre je očekivala da će ćutati, da se neće izjašnjavati, jer je on oduvek imao moto da svaka oluja prođe ako se praviš da ne vidiš njene posledice. Pored Vedrane i izdavača tu je bila jedna punačka žena zmijskog pogleda, direktorka biblioteke. - Ima li nekog sumnjivog, Rajko? Brkati Rajko je odmahnuo glavom. - Nema, čini mi se. Ne verujem ja da će nekog poslati. Možda misle da je neka besmislena fikcija u pitanju. Vedrana je odmahnula glavom. - Ako je čuo da sam objavila knjigu i ako je čuo naslov, on će znati da nije fikcija. Pitanje je samo da li će reagovati i pokušati da se unapred opere od onog što piše u knjizi. Direktorka biblioteke ju je ošinula pogledom. - Ti ga najbolje znaš, naravno. Iako je shvatila da je taj komentar bio krajnje sarkastičan, Vedrana je vrlo ljubazno odgovorila: - Ja sam ga najbolje znala. Sad je sigurno drugačiji. Brka je pogledao na sat. ~5~ Foxy
Zvoncica
- Vreme je. Tamo su svi uznemireni. Gde su profesor i Evica? - Napolju, sigurno su na cigareti. - Pozovite ih, molim Vas. Recite im da uđu i zauzmu mesto. Onda ćemo se pojaviti Vedrana i ja. Direktorka je izašla namrštena, a brkati izdavač se okrenuo ka Vedrani. Bio je zadovoljan kako izgleda ta devojka u kojoj je video brdo para i mogućnost da opet dovede svoju izdavačku kuću na mesto broj jedan. Dugo nije imao hit, dugo nije mogao da pronađe pisca koji će mu dati nešto šokantno, nešto što zanima naciju, nešto što vredi reklamirati. A onda se pojavila Vedrana sa rukopisom. Naslov je odmah zainteresovao urednika, pa je progutao knjigu u jednom danu. Potom ju je dao vlasniku izdavačke kuće koji je shvatio da ima ono za čim je čeznuo. I dao je lep avans kako se Vedrana ne bi predomislila. Sad je imao prelepu spisateljicu koja je napisala istinitu priču o aktuelnom ministru, sa svim vrelim detaljima koje narod očekuje da čuje. Naslađivao se unapred uspehom te knjige. - Jesi li spremna? Prvo će direktorka biblioteke da najavi promociju, da poželi dobrodošlicu. Onda će profesor da kaže nešto o uticaju istine na narodne mase, o tome kako političari danas imaju ogromnu moć da zataškaju stvari i time će da podvuče koliko je dobro razotkriti da su oni ljudi od krvi i mesa. Evica će uz čitanje delova dati taman onoliko koliko je potrebno da novinari polude od znatiželje, a ti nastupaš poslednja. Reci nešto iskreno, iz srca, šta god. U to se ne mešam. Vedrana je tek tad osetila strašnu tremu. Trebalo je izaći pred sve te ljude i na neki način priznat i da je spavala sa ministrom, a to je bilo kao da treba da se skine gola pred celom nacijom. Zapitala se poslednji put da li je trebalo sve to da uradi i da li je osveta onome koji ju je odbacio zaista pogađala cilj ili je to bumerang koji će se vratiti i samo njoj naškoditi. - Vedrana, je li sve u redu? Prošla joj je kroz glavu scena kada je poslednji put bila u krevetu sa Bobom. Već je znao da će postati ministar i činilo se da ga to čini najsrećnijim na svetu. Vedrana je sumnjala da će se bilo šta promeniti zbog toga. Milovao ju je nežno. - Otkazao sam ovaj stan. Vedrana ga je sanjiva pogledala. - Zašto? Kad? - Ne smem više da se zezam. Ljudi koji iznajmljuju ovaj stan znaju ko sam. Ne bih da posle pričaju nekome da ga koristim i dalje. Moglo bi jako da šteti ako neko sazna da ovde dovodim nekoga. - Pa gde ćemo se viđati? Mama zna za tebe, ali nema šanse da dopusti da dolaziš kod mene. To bi je stvarno slomilo. - Smislićemo nešto. ~6~ Foxy
Zvoncica
- Kad moram da odnesem stvari odavde? - Što pre. Sutra, najbolje. Tada Vedrana nije znala da je to bio njihov poslednji ljubavni susret. On je čistio za sobom bez milosti i bez zadržavanja. I nije se libio da počisti i nju. Ustala je odlučno. - Sve je u redu. Spremna sam. A kad je kročila u hol i videla silne ljude sa beležnicama, kamere i bliceve foto-aparata, znala je da nema nazad. Spremna ili ne, bilo je kasno da se predomisli.
~7~ Foxy
Zvoncica
DO KRAJA DANA promocija knjige „Moj dragi ministar” bila je u svim vestima. A sutradan je bila na svim naslovnim stranama. Činilo se da ne postoji ništa bitnije u zemlji od knjige koju je napisala jedna nepoznata mlada žena i u kojoj se pominje jedan od najmoćnijih ljudi u Srbiji. Dan nakon promocije neprestano joj je zvonio telefon. Svi su želeli da zakažu intervju sa njom, zvali su je da gostuje u ekskluzivnim emisijama. Vedrana se pitala kako su uspeli da dođu do njenog telefona iako je sve trebalo da ide preko Rajka, izdavača, koji je unapred prihvatio da obavlja i poslove menadžera. Očajna i pomalo saterana u ćošak, pozvala ga je. - Izvini, ali ovo je haos, Vedrana. I mene non-stop zovu, ne mogu da živim od telefona. Najbolje da ti sama sebi organizuješ vreme i da ti dogovaraš gostovanja. - Ali besmisleno je da se pojavim u tri emisije u danu i pričam jedno te isto! - Neće da škodi, što više ljudi čuje za knjigu, više će se prodati. Već imamo naručeno prvo izdanje, moram da štampam novo. A novac će ti biti uplaćen do kraja nedelje. Pomisao na novac koji nije bio mali i koji je sama zaradila malo ju je smekšala. Do tada je zarađivala neku crkavicu, često su joj ostajali dužni za članke koje je pisala, pa je novca uvek bilo nedovoljno. Istina, Boba ju je pomagao godinama. Bio je široke r uke i nije dozvoljavao da Vedrani bilo šta nedostaje. Ali, ipak, Bobin novac nikad nije shvatala kao nešto što će večno da traje. I dok je bila u najvećoj ljubavi sa njim, nikako nije želela da na taj način zavisi od njega. Napokon je mogla da bude finansijski samost alna i da rastereti majku koja je radila u fabrici tekstila i prilično loše a teško zarađivala. - Sluđena sam, Rajko. Ovo je sve krenulo suviše brzo. - Treba da budeš srećna, Vedrana. Ovakav marketing mnogi pisci samo sanjaju. Sad se samo čeka reakcija ministra. Još se ne oglašava. Sigurno smišlja šta će reći. Ali šta god da kaže, ide nam u prilog. Vedrana se naježila. Ona je ipak drugačije gledala na to što ministar ima da kaže. Bila je emotivno upletena u tu priču, za razliku od izdavača koji je sve gledao kao biznis, kao dobar potez od koga će zaraditi i novac i ugled u svetu izdavaštva. Da, Vedrana se pitala šta će Boba izgovoriti i koliko će nisko ići da bi joj uzvratio udarac. Znala je da ju je iskreno voleo. Toliko godina je bila njegova mala ljubavnica, njegova luka u koju je bežao kad god je mogao. Toliko vremena je provela u njegovom zagrljaju da je ~8~ Foxy
Zvoncica
mogla da se zakune da bi jednom odlučio da prekine svoj nesrećni brak i oženio bi se s njom. Samo da nije postao ministar. Ako je ikad imala suparnicu, onda je to bila politika. Nekad se politikom bavio iz čisto poslovnih pobuda - imao je firmu i hteo je da pronađe kontakte koji bi mu dali veću konkurentnost i bolje poslove na tržištu. A onda je uvi deo koliko je politika moćna, koliko je zanimljivo igrati na takvom terenu, pa je počeo da se zaljubljuje u politiku. Njegov šarm, njegova sposobnost da se dopadne ljudima, harizma, komunikativnost i inteligencija odveli su ga brzo do visina na kojim je bilo nemoguće poželeti nazad, dole, među prosečan svet. Kad je završila razgovor, isključila je telefon. Želela je malo da se odmori od gužve i od haosa koji je sama napravila. Samo pola sata, mislila je, da sredi misli i da skupi snagu za razgovor sa novinarima. Majka se upravo vratila sa posla. Delovala je prilično uznemireno, ruke su joj se tresle i oči su joj bile crvene i podbule. - Mama, loše izgledaš. Jesi li dobro? Žena je zatresla glavom. - Ne, nisam dobro. Cela fabrika bruji o tome kako si bila sa oženjenim čovekom. Gledaju me kao da sam ja u pitanju, ispod oka. Šapuću mi iz a leđa. I šef mi je otvoreno rekao da nije pametno da se neko na taj način zamera važnim ljudima koji rade dobro za ovu državu. On je njihov, on je član njihove stranke. Možda me zbog njega otpuste. A onda... gde ću opet da se zaposlim, Vedrana? Ko će me u ovim godinama pustiti da radim? Uništiće nas ova tvoja knjiga. Majka je briznula u plač. Kćerka je potrčala i zagrlila je. Nije mogla da veruje da se tako nešto događa. Ni u najluđim snovima nije računala da će se ljudi okrenuti protiv njene majke jer je smatrala da je knjiga njen lični obračun sa Bobom i da tu niko drugi ne bi mogao da strada na bilo koji način. - Izvini, mama... nisam imala pojma... - Govorila sam ti „nemoj, dete”, ali nisi slušala. Ovo je tek početak. Predosećam... - Biće sve u redu. Ja ću sad dobro da zarađujem. Knjiga je već prodata, štampa se drugo izdanje, nećemo ostati bez ičega. - A šta kad to prođe? O čemu ćeš pisati u sledećoj knjizi? Da li si mislila o tome da je ovo bilo sve što si imala da napišeš i da je to prolazno, kao i svaki skandal koji dođe i prođe? Šta onda? Vedranu su pomalo uvredila ta majčina pitanja. Smatrala je da može da piše i o stvarima koje nisu imale veze sa ministrima, politikom, čak ni sa istinom. To je bila samo prva knjiga, šansa koju je dobila zbog slomljenog srca kako bi ubila dve muve odjednom - da se osveti Bobi, ali i da izda prvu knjigu. ~9~ Foxy
Zvoncica
- Mama, ne brini, nije to sve od mene... Odjednom, preko majčinih leđa, ugledala je poznato lice - visoke jagodice, gustu smeđu kosu, plavozelene oči s dugim trepavicama, mladež iznad usne. Stajao je na ulici među gomilom mikrofona koji su bili upereni ka njegovim punim mekim usnama. Pustila je majku i zgrabila daljinski da pojača zvuk. A onda ga je čula kako govori: - ...Ponavljam vam da me možete pitati za slučaj silovanja koji smo rešili, kao i za sprečavanje ilegalnog unosa narkotika preko Bugarske i lanca koji smo prekinuli detaljnom i uspešnom istragom i reakcijom organa unutrašnjih poslova, ali me nikad više nemojte pitati za neke tamo glupost i i lupetanja osoba koje i ne poznajem, a koje bi htele da po svaku cenu dobiju medijsku pažnju, pa ne biraju sredstva da do toga dođu. Ja sam, očigledno, izabran kao meta, ali to je mogao biti bilo koji ministar ili političar. Vedrana nije mogla da veruje sa koliko samouverenosti Boba izgovara laži novinarima. Čak bi i ona poverovala u to da je neutralni gledalac. Jedna novinarka ga je pitala da li će sudski goniti spisateljicu sporne knjige koja navodi lično njega kao osobu sa kojom je imala ljubavnu vezu. - Ne pada mi na pamet da trošim energiju na tako nešto. Imam mnogo važnija posla za očuvanje naše zemlje od raspravljanja i suđenja sa bednim bićima koja ne znaju kako drugačije da izađu iz anonimnosti, pa to rade pominjanjem mog imena. - A kako vaša žena reaguje na to? - Sigurno da je sve ovo potresa, ali budite uvereni da nijednog trenutka nije pomislila da bi to moglo biti istina. Ona zna kakav sam ja muž i otac našoj deci i sigurno bi me žestoko branila, možda i fizički, ako bi joj se ukazala prilika. Novinari su se nasmejali, a Boba je brzo nestao u zgradi Skupštine. Vedrani su suze klizile niz obraze. Nije mogla da veruje da je to čovek koji joj je stot inu puta u trenucima strasti šaputao da bi poludeo da nju nije sreo, koji joj je donosio doručak u krevet i ljubio svaki delić tela. - Vidiš, eto ti tvog Bobe, eto ti čoveka zbog kog si tolike godine bila luda i slepa za ceo svet! Eto ti čoveka koji mi je uništio zdravlje, zbog koga sam noćima plakala jer te je začarao! Pljunuo je na tebe, još jednom! Ispala si budala, ispala si najveća budala na kugli zemaljskoj! - Nemoj, mama... Vedrana je protrčala pored majke i zatvorila se u svoju sobu. Ridala je naglas. Sve je mogla da očekuje, ali takvo poniženje bilo je suviše za nj eno još uvek ranjeno srce. Volela ga je, čak i sad kad je mogla i da ga mrzi, kad je imala prava da ga prezire. Volela ga je toliko da ju je bolela svaka ~ 10 ~ Foxy
Zvoncica
njegova izgovorena reč, svaki njegov pogled kojim je plenio na malom ekranu. Želela je da nestane, da je nema, da propadne u zemlju i nikad više ne vidi ni njegovo, ali ni svoje lice.
~ 11 ~ Foxy
Zvoncica
I PORED SVEGA što je ministar izgovorio, knjiga se sjajno prodavala i bila svakodnevna tema medija. Ljudi su se podelili na one koji veruju u verodostojnost knjige i na one koji smatraju da je to samo bedan pokušaj da se neko proglasi piscem, da izda knjigu koristeći se tuđim imenom. Vedrana je uspela da se povrati. Gostovala je u nekoliko emisija i vrlo šturo komentarisala ono što je ministar izjavio u vezi sa njom. Nije htela da se više zamera. - Moja knjiga govori sve. Ko ga iole poznaje, poznaje i mene ili će prepoznati njega u onome što sam napisala. Imam i druge dokaze da govorim istinu, ali ne moram više bilo šta da dokazujem. Njegovo je da poriče. Možda bih i ja to radila da sam u njegovoj koži. Postavljali su joj mnoga pitanja, ali ona je odgovarala rečenicama iz knjige. Izdavač Rajko bio je prezadovoljan kako ona promoviše knjigu. Smatrao je da je sjajno da se previše ne upušta u polemisanja i da ostavlja čitaocima da sami pronađu onoga kome veruju. Dani su prolazili, a Vedrana je i dalje bila u centru pažnje medija. Kao da neko nije dozvoljavao da se sve to završi, kao da je nekome bilo jako bitno da se stvar izgura do kraja i da se ministar razotkrije. Pitala se i sama dokle će da traje cela zbrka i fama oko njene knjige. Želela je da sve prođe, da se knjiga prodaje i da se o njoj priča samo u krugovima čitalaca, bez naslova i emisija, intervjua i javnih komentarisanja. Jedne subote probudila ju je buka. Skočila je na noge i mahinalno pogledala kroz prozor. Videla je crni automobil sa zatamnjenim staklima i nekog krupnog momka koji je stajao pred kapijom. Onda je prepoznala majčin glas. Delovalo je kao da nekog preklinje da ode. Istrčala je iz sobe i ugledala majku kako na vratima bespomoćno gura napolje čoveka u odelu. Pogled joj se ukrstio sa njegovim. - Mama, pusti ga da uđe. Sigurna sam da neće dugo. Ne bi bilo dobro da neko prepozna Vladin službeni auto ispred naše kuće. Majka je popustila i sklonila se u stranu. Boba je prošao pored nje i besan došao do Vedrane. Stao je na korak pred nju. Onog trenutka kad je osetila njegov miris, Vedrana je znala da bi dala sve na svetu da može da ga poljubi, da mu se baci oko vrata i da ga moli za oproštaj. Ali ledeni pogled kojim ju je streljao davao joj je do znanja da ništa ne bi vredelo. On nije došao da je poljubi, da je zagrli, čak ni da joj pruži priliku za oproštaj. - Zašto ovo radiš? Zašto? Zar nisam dovoljno činio za tebe sve one godine? Zašto pokušavaš da me uništiš? ~ 12 ~ Foxy
Zvoncica
U tankoj spavaćici, raspletene guste crne kose, Vedrana je delova la nevino i zanosno. Da je bilo koji drugi muškarac bio tu, svakako mu to ne bi promaklo. Ali Boba kao da nije primećivao. - Odbacio si me kao smeće onog trenutka kad si dobio svoju ministarsku fotelju. Nisi mi se javljao na telefon. Poslao si nekog tupana da mu predam stvari koje su imale tvoje obeležje. Nisi mogao sam da dođeš i staneš pred mene i da mi kažeš da naš odnos ne sme da ugrozi tvoje ministarsko mesto. Mogao si ljudski da me ostaviš, a ne da mi prekidaš vezu ili da šalješ potrčka da mi otima fotografije iz stana, knjige sa tvojim pot pisom i čestitke na kojima si mi pisao rođendanske poruke. I telefon je hteo da mi otme. Bacila sam ga u WC šolju, a on je mislio da je time rešena stvar. No, nije bila. Telefon je preživeo. Kao i neke slike koje nisu bile ovde, u kući. Imam još tvojih tragova, Bobo. - Ti to meni pretiš? - Ne, ti si meni pretio. Ali preko onih koji su mogli da me gledaju u oči. Ti si ovo počeo. Samo je trebalo da sedneš sa mnom i kažeš da je gotovo. Samo to. Ništa više. Dovoljno sam te volela da bih te pustila da odeš ako te to čini srećnim. Ali onako, siledžijski, ne može. Nisam bacila svoje najbolje godine da bi mi neko otimao i cepao uspomene. Nisam bila ljubavnica da bih dozvolila da me zgaziš bez ijedne reči. Na Bobinom licu pojavio se slab grč. Ali i dalje je bio besan. - Mogla si sama da shvatiš zašto sam morao tako da prekinem. - Ne postoji opravdanje da se tako prekine jedna duga veza. Ništa ja loše nisam učinila da bi mi ćelavi potrčko upadao u kuću i otimao stvari. Setila se te scene. Tad je presekla i odlučila da će objaviti svetu svoju vezu sa Bobom. Sva sreća pa je majka bila na poslu. Taj ćelavi je lupao na vrata, a kad je otvorila jer je rekao da ga šalje Boba, upao je i počeo da prevrće po stvarima. Bio je grub, drzak, pa je Vedrana bila prestravljena. Uspela je samo da baci mobilni u WC š olju, svesna da su na njemu neke drage fotografije i poruke kojih nije htela da se odrekne. - Bolje je da sve ovo prekineš, Vedrana. Upozoravam te. Napravila si mi haos od života. - Koliko sam videla, lepo si ti sve to negirao i nazvao me bednim anonimusom. - Nisi valjda mislila da ću reći da je sve to istina? - Ne, nisam. Očekivala sam nešto uglađenije. Ali očito da te više ne poznajem. - I ne poznaješ. A i bolje da me ne upozrtaš. Nagnuo se prema njoj i stišao ton. ~ 13 ~ Foxy
Zvoncica
- Igraš se životom, Vedrana. Mnogo sam te voleo, ali počinjem da te mrzim. Počinješ strašno da mi smetaš. Nemoj da me nateraš da poželim da te nema. Naježila se. Pogledala ga je sa nevericom i strahom u očima. Odmakao se. Njegov pogled joj je jasno govorio da se nimalo nije šalio. - Bolje razmisli kako će sva ova fama da prestane. I to što pre. I nemoj više da se pojavljuješ u emisijama. Ako ti treba novac da negde odeš, dobićeš ga. Izvadio je vizitkartu. Na njoj je bilo ime neke žene. - To je moja sekretarica, žena od poverenja. Nazovi je i ona će srediti da negde odeš na određeno vreme. Dobićeš i novac, i smeštaj, i posao ako ti je potreban. Ali daleko odavde. Okrenuo se i pošao prema vratima. Prošao je pored Vedranine majke koja je bespomoćno stajala i gledala negde ka ulici. Odmerio ju je i zatresao glavom. - Ne bih vam bio u koži, gospođo. Nikako. Bolje je opametite dok nije kasno. Onda je izašao iz stana. Majka je pogledala kćerku i tek tada je videla koliko se ova trese. Bilo je to pomalo jezivo - devojka nije ispuštala zvukove, bila je bleda, ukočenog lica, a telo joj se sasvim treslo. - Dete, šta ti je? Dete? Vedrana je videla kako joj majka pritrčava, a onda je osetila t opao zagrljaj i napokon je mogla da ispusti krik.
~ 14 ~ Foxy
Zvoncica
RAJKO JE NESTRPLJIVO udarao rukama po stolu. Vedrana je sedela na dvosedu koji je odavno izbledeo od svih onih koji su tu sedeli kad bi dolazili kod Rajka. Vrata su se otvorila i jedan gospodin u odelu, strogog izgleda, zakoračio je unutra. Rajko se ozario. - Gde si, Miko, kućo stara? - Saobraćaj je jeziv, zato kasnim. Njih dvojica su se srdačno zagrlili, a onda se gost okrenuo ka Vedrani. - Vi ste ta čuvena gospođica koja je izazvala nestabilnost zemlje? Odmah joj se dopao taj gospodin. Znala je ko je on, prepoznala je taj lik i taj stav. Nekad je bio vrlo važan za državu, ministar takođe, ali je bio u stranci koja je izgubila na izborima i dugo ga nisu pominjali na televiziji. Čvrsto joj je stegnuo ruku. - Ja sam Mika. Neka bude tako. - Vedrana, drago mi je. - Dobro, Vedrana. Znam zašto sam ovde. Rajko mi je sve rekao. Sada ćemo ti i ja da popričamo, ali nasamo. Pogledao je u Rajka i taj jedan pogled bio je dovoljan da ovaj odmah izađe iz kancelarije. Očigledno se tu dobro znalo ko je glavni. Čim su ostali sami, Mika je seo i odvezao čvor na kravati. - Ceo život nosim odela i kravate, a ipak uvek koristim priliku da se malo opustim. Nemoj mi zameriti, mlada damo. Nije joj bilo neprijatno. Nekako je stekla poverenje u tog čoveka čim je ušao na vrata. Delovalo je da je siguran u sebe i da može mnogo toga čak i kad nije na vlasti. - U redu, dobila si pretnje. Ministar očigledno i nije tako hladnokrvan kao što se predstavlja u javnosti. No, on je ministar unutrašnjih poslova i nema nikakvog smisla da tražiš bilo kakvu zaštitu od policije ili pravosudnih organa. - Znam to. - Bojiš ga se? Vedrana je klimnula glavom. - Da. Bojim se čoveka koga sam taj dan videla. Ja ga takvog ne poznajem. - Ljudi se mnogo promene kad dobiju moć. A on je ima. Ja znam kolika je moć takvog položaja. Isto tako znam koliko je strašno kad neko pokuša da ti je umanji, oduzme, da ti zaljulja tlo pod nogama. Ne postoji veća ~ 15 ~ Foxy
Zvoncica
strast od one koju osete ljudi koji dobiju v last. Ja sam to prošao. Umalo sam izgubio i ženu i decu zbog toga jer sam oslepeo od siline moći. Sva sreća, to je prošlo, ne mojom voljom, ali narodna volja ili narodna glupost, kako god to neko gledao, oslobodila me je tog demona. Nego, želiš li da bežiš? - Ne, ne želim. - Sigurna si? - Sasvim. Samo sam iznela istinu. - Imaš dokaze za to? - Da. Imam. Pokušao je da ih uzme, ali nije uspeo. Nešto sam zadržala. - Dobro. Ja sam sišao sa vlasti ali, na sreću, nisam sišao sa političke scene. Postoje ljudi koji nisu zadovoljni ovim izborom vlade, ministrima i stvarima koje se dešavaju u zemlji. Takvi ljudi mogu da učine nešto za tebe. Ja sam tu da ti to prezentujem. Ali ne sme biti mnogo pitanja, niti mnogo odgovora. Samo ono što bi ti trebalo da znaš. Mešanje u politiku i igre koje se tu vode nikad nikome nisu doneli dobro. Dakle, dobićeš čoveka koji će te štititi. Biće tu za tebe dvadeset četiri časa. Moraš mu obezbediti gde će spavati, negde u tvojoj kući, na kauču, bilo gde. I moraš ga hraniti. On je kao tvoje drugo ja, kao sijamski blizanac. Hoće li to biti izvodljivo? Vedrana je bila zatečena. Nije mislila da će se razgovor odvijati u tom pravcu. Znala je da čovek koji dolazi može nekako da joj pomogne u vezi sa pretnjama koje je dobila od Bobe, ali nije računala da će dobiti telohranitelja. - Moguće je, ali nisam mislila da mi je to potrebno. - Veruj meni da jeste. On će biti uz tebe danonoćno. U isto vreme on će te obaveštavati kakve korake moraš praviti. - Korake? Ne razumem. - Dete, moramo tvog ministra skloniti ako misliš da ponovo budeš sigurna. Ili će sam napraviti neku glupost ili će ga njegovi udaljiti da im ne bi narušavao ugled. A svaki njihov čovek koji bude sklonjen iz bilo kog razloga dobar je za nas koji se borimo protiv ove vlasti. Čim se vlast malo zaljulja, to pokazuje da nije toliko dobra i stabilna kako se predstavlja. Dakle, nekome je u interesu da se dokaže da je taj tvoj bivši zapravo lažov i varalica, možda i nasilnik. Sad je samo pitanje da li si ti još uvek zaljubljena do te mere da ne želiš toliko da mu naškodiš. Možda je ono što si napisala bio ishitren potez povređene žene, ali ne želiš da ideš dalje od toga. To moraš da shvatiš i da mi kažeš. Vedrana je i dalje bila u čudu. Uvlačili su je u prljave igre i oseća la je kako polako tone u živo blato, a ne vidi način da se izvuče. Nije želela da ~ 16 ~ Foxy
Zvoncica
uništi Bobu. Ma koliko da ju je zaplašio i ma koliko da je videla neku drugu, tamniju stranu njegove ličnosti, zaista nije imala nameru da mu sasvim upropasti život. A očito da je taj čovek pred njom bio spreman da ide do kraja. - Daću ti vremena da o tome razmisliš. Ako odlučiš da želiš da zaštitiš bivšeg bez obzira na sve, zaboravićemo na ovaj susret. Kao da ga nije ni bilo. Nadam se da nećeš i o ovome da napišeš knjigu. Iako se smešio, Vedrana je bila sigurna da joj je jasno hteo staviti do znanja da se ne igra i da bilo kome govori o tom susretu i o onome što joj je rekao. - A ako ipak shvatiš da je tvoj život u pitanju i ako si sama sebi najvažnija, samo javi Rajku. Ja ću poslati čoveka kod tebe i vremenom ćemo izbrisati svaku mogućnost da ti ministar bilo šta loše uradi. - Da, dobro. U svakom slučaju, hvala. - Nema na čemu. Nešto kasnije, kad je Rajko uveliko otpratio prijatelja i kad se vratio da joj saopšti kako je i drugo izdanje prodato, Vedrana je bila sigurna da joj Mika neće biti potreban. Boba ju je zaplašio, ali možda je to bio i njegov jedini cilj. Bio je besan i pretio joj, ali ona je poznavala tog muškarca i bila je sigurna da joj nikad ne bi naudio. Ne fizički. Da, svakako se osećala mnogo bolje što nije prihvatila Mikinu pomoć. Možda su neki ljudi mogli izvući korist iz njenog sukoba sa aktuelnim ministrom, pa su se predstavljali kao brižni i spremni da je zaštite. To je sve bilo previše za nju. Političke igre su delovale komplikovano i smatrala se sigurnom sve dok ne zakorači na taj teren.
~ 17 ~ Foxy
Zvoncica
IMALA JE PROMOCIJU u jednoj varošici u unutrašnjosti. Išla je sa izdavačem i urednikom, a putovanje joj je oduzelo celi dan, mada je promocija bila zakazana za rane popodnevne sate. Majka je radila drugu smenu i kad se Vedrana umorna vratila kući, znala je da je neće zateći zabrinutu u kuhinji sa sve cigaretom. U poslednje vreme slabo su komunicirale. Činilo se da je majka bila zatvorena prema kćerki do te mere da je jedva progovarala. To je Vedrani teško padalo, znala je da je sama kriva za sve što majka preživljava. Očeva bolest je dugo trajala i to je ostavilo duboke tragove na toj ženi, a sada je bilo očigledno da jednako pati i muči se u toj situaciji, nesposobna da nešto pro meni i pomogne svom detetu. No, Vedrana sad nije mogla nazad. Samo se nadala da će se strasti smiriti, da će uskoro sve doći na svoje mesto. Već je razmišljala o pisanju druge knjige kojom bi ublažila haos koji je prva ostavljala za sobom. Gurnula je ključ u bravu, ali vrata su se sama otvorila. Majka nikad nije ostavljala otključano, pomislila je Vedrana. Ali u stanju u kakvom je moglo se desiti da tako nešto zaboravi da uradi. Zakoračila je, po navici, kako bi dohvatila prekidač za svetio u hodniku. Odjednom se saplela o nešto i jedva se zadržala da ne padne. Sad je već bila jako uplašena. Brzo je posegnula za svetlom. Imala je šta i da vidi. Počevši od malog hodnika, pa sve do poslednje prostorije u toj prizemnoj kući sve je bilo isprevrtano, oboreno i na podu. Cipelarnik je bio nasred hodnika, a cipele rasute do dnevne sobe. U kuhinji su bili delovi tanjira, čaša i šolja, rasuti u komadiće, dok su u njenoj so bi sve stvari iz garderobera bile izgažene. Fioke su bile otvorene i prazne. Gomila papira nalazila se po krevetu koji je, takođe, bio ispreturan. U potpunom šoku, Vedrana je shvatila da joj nedostaje rokovnik u kome je držala fotografije, one koje ćelavac koga je Boba jednom poslao nije uzeo. Nije bilo ni cedulja koje joj je Boba pisao uz cveće ili poklone kojima ju je darivao nekad. Sve je bilo jasno. Znala je čija je to ideja i to ju je dodatno plašilo. Čim je došla malo sebi, otrčala je do prve komšinice, nagluve bake koja nije imala pojma da se bilo šta dešavalo u kući pored. Policija je došla u roku od pola sata. Ali onog trenutka kad su ugledali Vedranu, dvojica policajca kao da su postala njeni neprijatelji. Prošli su kroz kuću i nezainteresovano pogledali okolo, a onda izašli ispred. - Prijavili ste provalu. Da li nešto vredno nedostaje?
~ 18 ~ Foxy
Zvoncica
Videla je u njihovim pogledima da ih nimalo ne zanima šta će im odgovoriti. Odmahnula je glavom, očajna jer nije mogla ništa da uradi protiv čoveka koji drži policiju u šaci. - Neki lični papiri i fotografije. Ali šteta je velika. Sve je razbijeno. - Ne držite novac od prodaje knjige u kući? Možda ljudi misle da ste dobro zaradili na ministru? Sarkazam je bio očigledan. Videla je da se osmehuju. Bili su u uniformama, ali su očito bili na suprotnoj strani. - Znači, ništa nećete uraditi? - Poštovaćemo proceduru. Ali u ovom gradu ima mnogo težih slučajeva od jedne ovakve provale. Ne bi trebalo da gubimo vreme. Otišli su, a Vedrana je mogla samo da gleda u polomljene stvari po kući i da čeka majku. Nije mogla ni da zamisli koliki strah i očaj će videti u očima te žene. I tad je odlučila šta joj je činiti. Samo pola sata kasnije zazvonio je telefon. Broj je bio sakriven, nepoznat. - Halo? - Da li se ti se sviđa novi red u kući? Vidiš, nešto slično si ti meni napravila u životu. I ne odustaješ. Pa neću ni ja. Naježila se. Bio je to Bobin glas, pomalo razvučenih samoglasnika, ali ton je bio neprepoznatljiv. Rugao joj se, pokazivao svoju moć takvim glasom. - Ovo što radiš... na to nemaš prava! - Možeš li da mi zabraniš? I imaš li ikakav dokaz da sam ja bio u toj kući? - Poslao si svoje budale da to urade umesto tebe! - Ja ne prljam ruke, Vedrana. Nije trebalo ni tebe da dodirujem, ali bio sam zaljubljen i nisam znao kako ćeš mi v ratiti sve ono što sam radio za tebe. - Nisi znao da ćeš postati ministar! - Ali postao sam. A tvoja greška je što nisi mogla da se pomiriš sa tim da mi je posao bitniji od tebe. Bolje je da se povuč eš i ne lupetaš više o toj knjizi. Najbolje da se javno izviniš. Možda bih ti pomogao da se negde snađeš, zaposliš i jednom se lepo udaš za nekog dobrog momka, pa mu rodiš decu i živiš u miru. - Budalo! Prekinula je vezu. Gušila se u suzama. Mrzela je što ga je ikad volela. Sad se to osećanje ljubavi činilo tako dalekim i tako besmislenim. Prezirala je i sebe jer je do tog trenutka verovala da on ipak pati što je ~ 19 ~ Foxy
Zvoncica
primoran da se tako brani od istine. Sad je vrlo dobro znala da je njemu stalo samo do samog sebe.
~ 20 ~ Foxy
Zvoncica
MIKA JE OPET kasnio u izdavačku kuću. I opet je prokomentarisao kako je saobraćaj užasan. Ovog puta je Rajko odmah izašao, ne sačekavši da mu se prijatelj obrati. - Šta se desilo, pa si promenila mišljenje? Vedrana mu je ukratko ispričala šta se desilo. - Preterao je. Može da radi šta mu je volja samo zato što je ministar i jer ima policiju u šaci. Neću da strahujem više. Hoću svoj stari život nazad. I ne želim više da mi pravi ovo. Mika se nasmešio. Bio je to osmeh razumevanja, ali i nekakve nadmoćnosti. - Pametno. Ja tebi šaljem čoveka da te zaštiti, a ti ćeš meni pomoći da poljuljamo malo te ministarske fotelje. Nego, shvatio sam da živiš sa majkom. Da li nekako možeš da je udaljiš, na mesec-dva, čisto da ona ne bude deo svega toga? I da to obaviš do sutra kako bi moj čovek mogao da dođe? Nije mogla da obeća. Ali čim je došla kući, odmah je sa majkom razgovarala. Ubeđivala ju je da ode na neko vreme kod sestre koja je živela sama u centru grada. Bila je to teška žena, nikad se nije udavala i gajila je mačke, ali uvek je bila gostoljubiva prema mlađoj sestri. - Njoj je potrebno društvo, a tebi da se malo odvojiš od svega ovoga. - Zašto me teraš, Vedrana? Reci mi istinu. Nemoj da govoriš kako se ništa ne dešava. Ovde je neko upao, a obe znamo ko. Šta planiraš? Zašto ne želiš da budem tu? Misliš da nešto gore može da se desi? Srce se cepalo devojci dok je gledala majku. Videla je jednu slabu ženu, jednu izmučenu osobu bez samopouzdanja, bez volje za životom, bez nade. Pitala se kako čovek dovede sebe do takvog dna, do samog kraja, kada se sve svede samo na puko postojanje. Znala je da je majka imala teško detinjstvo, znala je koliko se u braku žrtvovala za muškarca koji je o svemu odlučivao umesto nje, a na kraju je znala i kako se majka borila sa očevom bolešću, možda i više nego on sam. - Mama, znam koliko sam ti bola nanela i koliko je ovo teško za tebe. Ali poslednji put te molim, veruj mi. Sve će biti dobro. Imaću zaštitu, ali ti moraš da budeš negde drugde. Samo da rešimo sve ovo, samo da se sve ovo završi i da ne strahujemo više šta će taj čovek sledeće da nam uradi. Veruj mi, molim te. ~ 21 ~ Foxy
Zvoncica
Majka je bledo gledala u kćerku. Činilo se kao da joj je pogled prazan, kao da ni o čemu ne razmišlja. Posle pet minuta je ustala i uzdahnula. - Otići ću. Ionako ne postoji ništa što ja mogu da učinim. Beskorisna sam. Bila je to reč koju je Vedrana dugo tražila da bi opisala kako se njena majka oseća - beskorisna. U tom trenutku Vedrana je pomislila kako bi i ona postala takva kad bi dozvolila sebi da pobegne od Bobe i od istine koja mu je smetala.
~ 22 ~ Foxy
Zvoncica
PAO JE MRAK i kapi kiše su odzvanjale po prozoru. Tog dana majka je otišla na posao u fabriku, a potom spakovala stvari u omanju torbu i izašla iz kuće. Ni reč nije rekla svojoj jedinici. Bila je poput senke. Vedrana je čekala da joj se Mika javi ili da se nešto desi. P orukom je obavestila Rajka da je njena majka otišla od kuće i znala je da će on to preneti onom ko to i očekuje. Začula je korake, a onda i lupanje na vrata. Zvono nisu imale. Bila je to stara kuća koju je njen otac dobro održavao, ali sad se već jasno vi delo da tu nema muške ruke. Mnogo toga je bilo pokvareno, oštećeno i istrošeno. Vedrana je prišla vratima sva u grču. Mogao je to biti bilo ko, poznat ili nepoznat. A možda je Boba ponovo pokušavao da je zaplaši. Baš tog dana je ponovo gostovala u jutarnjem programu i govorila o knjizi. I nikad nije bila pričljivija, svesna da ne želi da se povuče. Izgovorila je i stvari koje su mogle izazvati novu buru interesovanja za slučaj ministra i njegove ljubavnice. Iznela je detalje koje joj je pričao, kako želi da se bavi politikom samo zbog sopstvene koristi. Rešila je da mu uzvraća udarce, koliko god može. Ipak je otvorila vrata. Ispred nje je stajao krupan momak, ošišan na ćelavo, sa nebesko plavim očima kojima ju je gledao podozrivo. Imao je zelenu vijetnamku, farmerke i glomazne čizme. Izgledao je kao onaj čovek koji je jednom došao da joj uzme sve što je povezuje sa Bobom. Da, bili su slični, samo što onaj drugi nije imao takve oči. - Ja sam Aleksa, Mikin prijatelj. Odahnula je. Bio je to čovek koji je trebalo da provodi vreme uz nju, neka vrsta telohranitelja. Pustila ga je da uđe. Delovao je vrlo opušteno. Odmah je skinuo jaknu i okačio je na čiviluk. Iako je sa majkom uspela da sredi sav onaj haos, još uvek se vide lo da se tu nešto loše desilo. Vrata od komode u dnevnoj sobi su bila polomljena, kao i lampa koju su nekako uspele da osposobe da svetli. Aleksa je pogledao oko sebe i seo na kauč. - Sedi, Vedrana. Autoritativni glas ju je iznenadio, ali poslušno je sela na fotelju, onu koju je njen otac najviše voleo. - Znaš zašto sam ovde. Upućen sam u tvoju situaciju i siguran sam da će sve biti u redu. Ali moraš da me slušaš. Ne znamo da li je taj čovek na nešto spreman ili se samo iživljava jer zna da si nezaštićena mlada žena, pa te plaši. No, tu sam ja i najbolje će biti da odmah ustanovimo jedno pravilo ponašanja, a to je da slušaš ono što ti govorim. ~ 23 ~ Foxy
Zvoncica
Vedrana je odjednom poželela da prasne u smeh. Tolika ozbiljnost delovala joj je teatralno. Pomislila je koliko je tom mladiću potrebno da se oseća važnim kad tako razgovara sa jednom običnom uplašenom devojkom. Iako se nije nasmejala, izraz lica ju je odao. Aleksine plave oči su se skupile. - Imaš li neki problem sa ovim što ti govorim? - Mislim da si preozbiljno shvatio ovaj posao. - Zaista? - Da. - A zašto si se onda Miki obratila za pomoć? - Nisam njemu, već svom izdavaču, a izdavač je pozvao Miku. - I misliš da sam ja ovde samo zato što nije postojalo drugo rešenje? Želela je da prekine taj razgovor jer joj se činilo da nema šanse da dokaže tom mišićavom tipu da se ponaša kao loš glumac u lošem krimi filmu. Odmahnula je rukom i pitala ga da li je za kafu. - Ne pijem kafu. - Onda ću skuvati sebi. - Nismo završili razgovor, devojko. Prevrnula je očima. Već joj je bilo muka od njega, a tek je stigao. - U redu, slušam. - Ja sam ovde s razlogom. Mika nije čovek koji će tek tako poslati nekog, samo da bi pravio društvo bivšoj devojci nekog političara. Ne ulazim u to zašto si bila s njim, niti zašto si mu se svetila preko knjige. To je tvoja stvar. Ali možda znam da nije sve toliko bezazleno kad uzdrmaš nečiji položaj. Ti jesi to uradila, a sada si u situaciji da moraš da se braniš. - Čoveče, u redu je. Shvatam sve to, ali ne vidim zašto vodimo ovaj razgovor. Tu si i znaš svoj posao, ali nemoj da se ponašaš kao da čuvaš nekog zaštićenog svedoka, molim te. Pomalo mi je smešno. Aleksa je i dalje gledao u nju, a da nije promenio izraz lica. Vedranu je to zbunjivalo. - I dalje si tako prokleto ozbiljan. Nije odgovorio. Pogledao je oko sebe i ustao. - Reci mi gde ću spavati. Idem da donesem torbu iz kola. - Imam samo taj kauč slobodan. Mislim, imam i sobu, ali to je soba moje majke. - Kauč mi odgovara. Izašao je iz kuće. Krišom ga je gledala kroz prozor. Pretrčao je do auta i iz gepeka izvadio vojničku torbu. Pitala se kako li će se uklopiti sa tim ~ 24 ~ Foxy
Zvoncica
smešnim muškarcem za sve to vreme dok je trebalo da bude u njenoj kući. Osim Bobe, ona nije nikad delila prostor sa nekim čovekom. Vratio se i spustio torbu pored kauča, a onda se opustio na njemu kao da je kod svoje kuće. Čak je i zatvorio oči. - Da li si za večeru? Napraviću sebi sendvič, pa mogu i tebi. - Ne, hvala. Skoro da je jedva dočekala da se skloni u kuhinju. A tamo je poželela da zove Miku i da mu kaže da sve to prekine. Našla se u nečemu njoj nepoznatom, smešnom, a to je najmanje očekivala. Bilo joj je dovoljno što proživljava moru koju joj je stvarao Boba svojim postupcima i pretnjama. Nije morala još i da trpi da joj neko komanduje. Neka prenoći, pomislila je.
~ 25 ~ Foxy
Zvoncica
VEĆ UJUTRU JE imala razloga da se predomisli u vezi sa Aleksom. Ustala je prilično rano jer je prethodne večeri rano i otišla u krevet želela je da izbegne svog novog čuvara. Nije znala šta bi radila sa njim. Smatrala je da nema tog razgovora koji bi oni mogli da vode, kao i da je neprijatno da se muva kroz kuću dok se on pravi da je ne primećuje. Pogledala je kroz prozor i videla jednog dečaka iz komšiluka kako stoji pred njenom kapijom i bulji u kuću. Kiša više nije padala, ali je bilo jako hladno. Dečak se tresao, no nije prestajao da gleda ka kući. To ju je navelo da se brzo obuče i da izađe ispred. Aleksa nije bio na kauču. Zatekla ga je pred vratima, telefonirao je, ali kad ju je video, brzo je prekinuo razgovor. Pogledom je prešao preko fasade. Tada je i Vedrana ugledala ono što je privuklo dečakovu pažnju. Prednji zid je bio ispisan crnim sprejom. Pisalo je „drolja ”, nekoliko puta. Bilo je strašno to videti. Prekrila je usta rukom. - Ovo je neko noćas uradio. - Ne mogu da verujem... Komšije će... Užas! Dečak je otišao kad ju je video, ali nekolicina ljudi koji su krenuli na posao upravo su prolazili ulicom i nisu mogli da ne primete natpis na prizemnoj kući. Vedrana se tresla, a Aleksa ju je uveo unutra. - Sedi i smiri se. - Kako da se smirim? Kako je moguće da ovako nešto radi? - Čini sve da ti pokaže da će ti upropastiti život. - Ne mogu to više da podnesem! Ovo je... - Okrečićemo to, već sam javio da mi donesu materijal. Gledala ga je sa nerazumevanjem. - To neće mnogo promeniti! Zašto si ti ovde? Da krečiš i majstorišeš? Od ovoga me ne možeš zaštititi. Ovo je sramota! Sva sreća da mama nije ovde, to bi je potpuno uništilo. Ona mnogo polaže na to šta komšiluk misli... Jecala je i teško govorila. Ali ono što je sledilo nije očekivala. Aleksa joj se bukvalno uneo u lice i viknuo na nju. - O tome je trebalo da misliš kad si odlučila da objaviš onu knjigu! Šta si očekivala, da će ti ministar doći na promociju i slikati se sa tobom? Mislio sam da ti čestitam na hrabrosti, ali izgleda da to kod tebe nije bila hrabrost, već ludost i ogorčenost. Ovo je ništa prema onome što bi mogao da ti uradi. Ispisao zidove! Osramotio te pred komšilukom! Velika stvar! ~ 26 ~ Foxy
Zvoncica
Udaljio se i nestao u kuhinji. Čula je kako nešto traži, a onda se vratio sa dve šolje vrelog čaja. - Ne kuvam vodu. Koristim vrelu iz bojlera. Ako ti ne smeta...lako je spustio ton, Vedrana je i dalje bila pod utiskom kako je prethodno pričao sa njom. - Zašto si vikao na mene? Uzdahnuo je. Čelo mu se blago nabralo. - Zato što očito nisi svesna šta si napravila svojom knjigom. - Vrlo sam svesna šta sam napravila. - Ne, nisi. Možda imam informacije koje ti nemaš. Možda slučajno znam mnogo više. - Onda mi reci da znam i ja. O meni se radi. Odmahnuo je glavom. - Nećemo o tome. Imaš li danas nešto u planu? - Trebalo bi da gostujem u jednoj radio-emisiji u pet. Ali otkazaću. Nisam u stanju da pričam. - Nemoj da otkazuješ. To je najgore što možeš da uradiš. Ušla si u ovo i sad idi dalje. Ja sam tu, uz tebe. - Vidim, spavao si kao mala beba dok su meni pisali po zidu. Progutao je knedlu. - Nisi dobila robota, već čoveka od krvi i mesa. Dakle, ja spavam, kao i svi normalni ljudi. Da je neko prešao prag, budi uverena da bih se i te kako probudio. Ali ovo sa pisanjem su obavili brzo i nečujno. Za minut dva. Dobro, idemo u emisiju, a pre toga ćemo srediti zid. Zazvonio mu je telefon. Videla je kako prelazi ulicu i iz nekog automobila, koji se na tren zaustavio, uzima veliku kesu. Dva sata kasnije natpisa više nije bilo. Istina, zid je bio šaren, no to je manje upadalo u oči od onih uvreda.
~ 27 ~ Foxy
Zvoncica
TRI DANA SE ništa posebno nije dešavalo. Aleksa je bio tu, skoro neprimetan, bez mnogo zahteva i bez mnogo priče. Išao bi sa njom gde god da je imala zakazan intervju ili gostovanje, ali ostajao bi u kolima i čekao je ispred. Malo je jeo, malo je govorio. A onda ju je nazvao izdavač. Bio je uzbuđen i mucao je dok je pokušavao da joj kaže nešto važno. Jedva je uspela da razazna njegove reči i da shvati da je pozvana da se nađe u emisiji za istim stolom, u udarnom terminu, zajedno sa Bobom. Noge su joj se odsekle. Nije mogla ni da zamisli da tako nešto prihvati. - Ne, nikako! To nikako! - Ali, Vedrana, ako odbiješ, to će značiti da priznaješ da si sve izmislila. On je prihvatio, dakle spreman je na to da ćeš se uplašiti i da će on to proglasiti svojom pobedom. Ovo ne smeš da propustiš. Imaš priliku da svim nevernim Tomama pokažeš da stojiš iza svake napisane reči. - On je pristao? Da li je on normalan? Odakle mu hrabrosti? Odakle mu tolika doza bezobrazluka? - Kažem ti, očekuje da ti nećeš prihvatiti. Imaš one poruke, zar ne? One sačuvane koje si pomenula? Od njega? - Da, imam. Ali samo to i imam jer mi je ostalo pokrao. - Dovoljno je. Ponesi taj telefon. I ako se previše zakuva, izvadi ga. Začepi mu usta. Aleksa je sedeo na kauču i gledao je kako nervozno šeta kroz kuću. - Ne znam. Moram da se saberem, zvaću te za deset minuta. - Samo požuri, čekaju iz televizije na odgovor. - Kako to tako iznenada? - Prvo su njega nagovarali. Očito da je odbijao, sve do danas. Sad zovu nas, odnosno tebe. - Zvaću te... Prekinula je vezu i pokrila lice rukama. Bilo je to nešto najstrašnije što se moglo desiti - očito da je Boba bio toliko samouveren da je smeo da sedne preko puta nje, da je gleda u oči i naziva lažljivicom. - Šta se desilo? Aleksin glas ju je prenuo. - Žele da me vide za istim stolom sa njim u televizijskoj emisiji. On je pristao. Budala je pristala! Da li on stvarno može da ide tako daleko? Pa ima toliko ljudi koji su znali za nas! ~ 28 ~ Foxy
Zvoncica
- Ali oni su njegovi prijatelji, a ne tvoji, zar ne? A to što je pristao sigurno je odličan blef. - Kako to misliš? - Misli da si uplašena i da ne smeš da staneš pred njega. Siguran sam da misli kako ti nećeš pristati i kako je već time pokazao da si izmislila sve što si napisala. - Ali ako se pojavim... rastrgnuće me. On je tako slatkorečiv. Pametan je. Dotući će me. Aleksa je poskočio i preteći stao ispred nje. - Jesi li ti napisala istinu? Da li je svaka reč u tvojoj knjizi tačna? - Jeste! Nisam ništa dodala, ništa promenila! - Onda ne znam čega se bojiš! Bila je zatečena. Osećala je užasan pritisak. - Vedrana, možeš ti to. Vidiš šta ti radi? Vidiš koliko si nesigurna, koliko si uplašena? Ej, ti si napisala knjigu o nečemu što si osećala, o svom razočaranju, o grešci koju si napravila i stala si pred svet sa tim. Ti si preko noći postala neko, nešto. Neko te smatra hrabrom, neko te smatra budalom, ali o tebi se govori, polemiše, o tebi se piše. Nemoj sad da izdaš samu sebe. Te reči su joj bile potrebne. Udahnula je duboko i nasmešila se. Odjednom je pred sobom videla osobu od krvi i mesa, ne samo neku senku koja joj je u kući, koja ide sa njom svuda, ali od koje nema ni koristi ni štete. Zagledala se u te plave oči. - Dobro. U pravu si. Nemam ja od čega da bežim. Uzela je mobilni i pozvala Rajka. Naravno, on je bio presrećan jer je dobio pozitivan odgovor. Video je već koliki će bum biti javno sučeljavanje ministra i njegove ljubavnice. Znao je da bolje reklame za knjigu nema. Već je unapred računao koliko će novca od toga dobiti. Njega nije zanimalo kako će taj duel proći. Znao je vrlo dobro da ljude teško možeš ubediti u suprotno ako su već stvorili mišljenje o tom slučaju. Toliko se pisalo i pričalo o verodostojnosti Vedranine knjige da sigurno nije postojao čovek koji već nije doneo sud o tome kome više veruje ministru ili spisateljici. Njemu je bilo bitno samo da se taj duel desi.
~ 29 ~ Foxy
Zvoncica
EMISIJA JE POČINJALA u devet sati. Na TV stanici koja je trebalo da emituje duel svaki čas se vrtela ekskluzivna najava, pompezno napravljena kako nikom ne bi promakla. Novinari su non-stop zvali Vedranu da je nešto pitaju. Trudila se da im ne daje informacije. Samo je govorila da će sve čuti kad sedne ispred ministra. Dva sata pred početak emisije fenirala se kad je opet zazvonio telefon. Sigurna da je to ponovo neki od novinara, mahinalno se javila. Nije videla da poziv dolazi sa skrivenog broja. - Halo? - Da se nisi usudila da dođeš večeras! Sledila se. Pogledom je potražila Aleksu. Sedeo je na kauču i prelistavao neku knjigu. Ali osetio je njen pogled, možda i to kako je iznenada prestala da diše, pa je podigao glavu. Odmah je shvatio kad je prstom pokazala na telefon. Istrčao je iz kuće i to ju je još više zbunilo. - Čuješ li me? - Zašto me zoveš? - Otkaži dolazak kako znaš i umeš! - Ne pada mi na pamet! Aleksa se vratio. Prišao je i prislonio uvo na mobilni. Vedrani je za trenutak bilo neprijatno jer joj se naslonio na lice. Tolika bliskost sa njim bila joj je strana. Ali Bobin glas je ipak delovao mnogo neprijatnije. - Vedrana, izgleda da me nisi shvatila nimalo ozbiljno! Ti ne znaš sa čime se zezaš? - Sa ministrom? Aleksa joj je nešto pokazivao. Bila je to brzo otkucana poruka na njegovom telefonu. „Pričaj što duže!” Iako joj se činilo besmislenim, rešila je da posluša. - Šta želiš od mene? - Rekao sam ti, ludačo! Da odustaneš od ovoga. - Inače? Šta će biti ako ne odustanem? Nastala je mala pauza. Zadržala je dah dok je čekala njegov odgovor. Disao je teško, mogla je da namiriše njegov bes. - Moraću da te naučim pameti. Ali ovaj put ću te stvarno naučiti. Pozdravi majku. ~ 30 ~ Foxy
Zvoncica
Veza se prekinula. Vedrana je gledala tupo ispred sebe. Aleksa je stao pred nju i prodrmao je za ramena. - Bila si odlična. - Molim? Kako to misliš? Zašto je rekao ono za moju majku? Aleksa je zavrteo glavom. - Pokušava da te zaplaši. Ne brini, neće se ništa desiti tvojoj majci. - Kako znaš? Kako to možeš znati? Ona nema nikog da je štiti! - Ne brini. Ako ti kažem da joj se ništa neće desiti, onda mi veruj. Čekaj, moram nešto da proverim. Ponovo je izašao napolje. Vedrana se pogledala u ogledalu. Bila je bleda kao krpa. Jedva je disala. Taj razgovor je srušio sve njeno samopouzdanje. Nije više mislila da može da sedne preko puta Bobe i da bilo šta progovori. On je znao kako da je zaplaši, kao što je nekad znao kako da je obraduje i oraspoloži. Sve se tako preokrenulo. Nekad je bio njena najveća podrška, njen prijatelj, njeno sunce i njen život. A sad je bio njen neprijatelj, čovek koji joj želi zlo. Aleksa se vratio. Videlo se da je zadovoljan. - Rekao sam ti da si bila odlična. Zvao te je iz svog stana. - Kako to znaš? Nije odgovorio. Znao je da će sama shvatiti, samo joj je dao malo vremena da poveže stvari. Zenice su joj se raširile. - Prisluškujete? Bože, ko stoji iza ovoga? Za koga radiš? - Ne postavljaj mi ta pitanja jer na njih ne mogu da ti dam odgovor. Vedrana je poludela. - U kakvoj sam ja to igri? U šta ste me to uvukli? Da li sam ja neki živi mamac? Pobogu, odgovori mi! - Sama si ušla u tu igru. Nesvesno, ali si ušla. I postoji samo jedan način da iz nje izađeš, a to je da ne pitaš mnogo i da radiš šta ti ja kažem. - Strašno! Šta sam to sebi uradila?! Nije dobila odgovor. Aleksa je samo okrenuo glavu, dajući joj do znanja da neka pitanja mora da postavi samoj sebi, ali i da na njih sama odgovori. Dugo joj je trebalo da se smiri, da dođe do daha i da bezvoljno nastavi da se fenira. Nije imala kud. Morala je da veruje da je njena strana, ma ko stajao na njoj, jača od Bobine.
~ 31 ~ Foxy
Zvoncica
ISPRED ZGRADE TELEVIZIJE Aleksa je parkirao auto. Pogledao ju je, a u očima je imao neki čudan sjaj. Vedrana je pomislila da je zabrinut, a ak o on brine, šta njoj preostaje? - Zar nećeš unutra sa mnom? - Ne. To bi bila glupost. A unutra ne može ništa da ti se desi. - Kako znaš? - Niko neće praviti gluposti negde gde kamere očas posla mogu sve da zabeleže. On to sebi neće priuštiti. Siguran sam da mu je teže nego tebi. - Ne verujem. Nasmešio se. Dodirnuo ju je lagano po obrazu. To ju je iznenadilo, ali i nekako umirilo. - Biću ovde. Čim završiš, izađi iz zgrade i uđi u kola. Ne dozvoli da ti priđe, da pokuša da priča sa tobom. Samo izađi. A u emisiji budi svoja. Nemoj da zaboraviš da si ti ta koja govoriš istinu. On je sad ministar, ali ti ga gledaj kao onog muškarca sa kojim si bila pre svega toga. - Hvala na savetima. Nećeš me gledati? - Hoću, preko telefona. I držaću ti pesnice. Nasmešila se i ona, a onda izašla iz kola. Trebalo je samo nekoliko koraka da pređe do ulaza u visoku zgradu televizije, ali ju je neka strepnja sasvim obuzela. Pogledala je okolo i videla auto zatamnjenih stakala, kao onaj kojim se jednom Boba dovezao u njenu kuću. Zadrhtala je. Pomislila je da li će se nešto loše desiti Aleksi. Videli su da ju je on dovezao i da je čeka. Okrenula se i pogledala u njegovom pravcu. Ali Aleksa joj je rukom pokazivao da ide. Morala je da veruje da on zna šta radi. Odveli su je do šminkernice gde su je doterali, a šminkerka je ćutala kao zalivena. Sve je delovalo jako napeto. Onda se pojavio voditelj. Bio je to stariji harizmatični gospodin koji je vodio emisije sa političkim temama, ali i one koje su bile van sveta politike. Jedino on nij e delovao napeto. Vrlo ljubazno se upoznao sa Vedranom i pokazao neku vrstu naklonosti rekavši da poštuje njenu hrabrost da dođe u takvu emisiju. Nadala se da ga ima na svojoj strani. Ali kad je zakoračila u studio i ugledala muškarca u odelu kako već sedi na jednom kraju stola i nekako suviše mirno gleda oko sebe, Vedrani su se oduzele noge. Zastala je. Organizatorka ju je začuđeno pogledala. - Dođite, zauzmite mesto. Samo što nismo krenuli. ~ 32 ~ Foxy
Zvoncica
Tada je Boba pogledao ka njoj. I smešio se, kao da je sasvim u redu što je vidi i kao da joj pre nekoliko sati nije pretio kako ne bi došla. Voditelj je takođe bio na svom mestu. Prilazila je polako, ne gledajući u Bobu. - Drago mi je da napokon upoznajem devojku sa kojom sam imao dugu i skladnu vezu tolike godine. Začuo se smeh kamermana i ljudi koji su bili plaćena publika u studiju. Čak se i voditelj nasmejao. Vedrana je istog trenutka htela da pobegne. Organizatorka ju je potapšala po leđima. Ona se jedina nije smejala. Imala je bar jednu osobu na svojoj strani. I to joj je značilo. Sela je preko puta Bobe i pogledala ga pravo u oči. - Meni baš i nije toliko drago što upoznajem osobu koja prokleto liči na muškarca sa kojim sam godinama imala divnu, skladnu vezu. Smeh je zamro. Boba je na trenutak prebledeo. Ujeo se za usnu, a onda okrenuo glavu prema voditelju. - Ludilo ne prestaje. Voditelj je slegnuo ramenima. - Videćemo, ministre. Videćemo da li je to ludilo ili nešto drugo. To se dopalo Vedrani. Možda će uspeti, pomislila je.
~ 33 ~ Foxy
Zvoncica
EMISIJA JE BILA burna, mnogima i jako zabavna. Vedrana je delovala smireno i nije upadala Bobi u reč. No, to se nije moglo reći za njega. Bio je jako emotivan, stalno je nadjačavao i nju i voditelja, činilo se da pokušava da na sve načine vodi glavnu reč kako ne bi dozvolio da se kaže nešto što mu ne bi išlo u prilog. U jednom trenutku je tražio dokaz da su njih dvoje bili zajedno. Posegnula je za mobilnim telefonom, ali onda je pomislila da to mora ostaviti za neki drugi put, ako je budu saterali u ćošak. Sad se nije osećala tako. - Pre dve godine smo na nedelju dana otputovali u Grčku. Dva dana smo boravili u Atini. Možete tražiti ministru na uvid njegov pasoš, a ja ću vam rado dati svoj. U pasošima možete uporediti i nekoliko drugih datuma kada smo u istom danu prelazili iste granice. Ne bih rekla da su to slučajnosti, ali verujem da ministar i za to ima objašnjenje koje će zvučati krajnje logično. Boba je zapenio. Skoro da je skočio sa stolice. - To je besmislena laž! Voditelj ga je prekinuo. - Da li, ministre, možete da nam date paso š na uvid, pa da se sami uverimo u to? Videlo se da je Boba sateran u ćošak. Pitala se kako će se iz toga izvući. - Ja ne znam zašto smo mi uopšte ovde. Ovo nije pitanje mog političkog rada, niti onoga što činim kao ministar za ovu zemlju. Besmisleno je da gubite vreme, i moje i gledalaca, na neke žvrljotine koje je ova ovde napisala. Čak i da je istina, ne vidim zašto bi nekoga zanimalo sa kim spavam i kako. To je delovalo kao priznanje. Voditelj je podigao ruku. - Čekajte, do sada ste se zdušno branili da niste imali ljubavnicu, da ste porodičan čovek kome tako nešto ne pada na pamet. Nazvali ste knjigu gomilom izmišljotina i ovu devojku lažovom i prevarantom. A sada počinjete da govorite kako to nije tema kojom bi neko trebalo da se bavi. Možda knjiga ne bi izazvala toliko prašine da vi niste tako kategorički tvrdili da to nema veze sa istinom. Da ste ćutali, sve bi bilo mnogo bezbolnije. A sada mi se čini kao da se predajete, kao da polako shvatate da ne možete pobeći od istine. Ako niste spremni da priznate tuđe istine, ne vidim kako očekujete da narod prizna vaše.
~ 34 ~ Foxy
Zvoncica
Vedrana je sa nevericom slušala voditeljeve reči. Kao da se nešto čudesno desilo i oslobodilo je pritiska koji je svih prethodnih dana osećala. Bila je oslobođena, i to pred milionima ljudi. Boba je potpuno pocrveneo u licu. Okrenuo se ka voditelju i nadmeno se nadvio nad njim. Videlo se da više nema kontrolu. - Vama bi trebalo zabraniti da vodite emisije! Za koga ste vi? Odakle vam hrabrosti da sa mnom pričate na ovaj način? Voditelj nije odgovorio. A nije ni stigao jer je Boba pokidao bubicu sa svog sakoa i besan krenuo iz studija. Onda se naglo vratio, uneo se Vedrani u lice i kroz zube promrmljao: - Gotova si, kunem ti se. Gotova si. Obezbeđenje televizije je krenulo prema njemu, ali on se ot rgao i nestao. Vedrana je znala da se strah vratio. Osećala ga je u grudima. Želela je samo da što pre dođe do Alekse. I želela je da ode da vidi majku. - Mislim da je sve jasno. Ovo je bila vaša emisija, Vedrana. Dotukli ste ga. Posle ovoga šef će tražiti da da ostavku, u to sam siguran. Strašno se izbrukao. Skoro da je nasrnuo na mene, a i na vas. Iako je uspela da se nasmeši, Vedrana je znala da nimalo ne bi trebalo da se raduje onome što čeka Bobu. Ako mu je uništila život, ako mu je oduzela san o ministarskom položaju, onda je to bila prevelika kazna za to što ju je ostavio. Odjednom se zapitala koliko je smisla imalo sve ono što je učinila - napisala je knjigu jer je bila užasno povređena, objavila ju je jer je želela da postane pisac, a žrtva je postao čovek koga je nekad jako volela. Izašla je na ulicu. Aleksa ju je čekao na istom mestu i videla je kako joj pokazuje prstom da je uspela. Odjednom je shvatila da joj se taj muškarac uvukao pod kožu. Bilo je u njemu nečeg posebnog, ali skrivenog. Možda nije bio uglađen kao Boba, možda nije bio pričljiv i šarmantan kao njen bivši, ali imao je muškosti i neke divlje snage u sebi koja joj je prijala. Potrčala je prema kolima, sa osmehom na licu. Onda se začula škripa guma. Poslednje što je videla bili su farovi koji su joj se suviše približili, velikom brzinom. A onda je nastao mrkli mrak.
~ 35 ~ Foxy
Zvoncica
ONO ŠTO NIJE mogla da zna, jer su se doktori satima borili za njen život i čekali da se probudi iz kome, bilo je to da je odmah bez sumnje cela nacija optužila Bobu za pokušaj ubistva. Bio je na sudu srama, a ostavku je podneo u roku od dvadeset četiri sata. Policija je objavila zvaničnu informaciju da je spisateljica pretrčavala ulicu i da je na nju naleteo čovek koji je živeo u blizini dok je išao po ženu na neku proslavu. Čak i tada mediji su i dalje spekulisali kako je sve to maslo ministra koji se žest oko izbrukao u emisiji. Prva osoba koju je videla kada je otvorila oči bio je Aleksa. Sedeo je pored kreveta, zabačene glave i zatvorenih očiju. Jedno vreme ga je samo posmatrala. Osećala je bol u stomaku, ali bolelo ju je i celo telo. Nešto je imala na glavi. Osećala je da je zavijena. I osećala se tako prljavom. - Aleksa! Trgnuo se, pogledao je, a onda skočio sa stolice koja je bila tik uz krevet. Približio joj se, a ona je samo mislila o tome kako će osetiti da ona neprijatno miriše. Okrenula je glavu na drugu stranu. - Pomeri se, molim te. Videlo se da je zbunjen. Pomerio se korak od kreveta. - Verovatno nisi očekivala da mene prvo ugledaš kad se probudiš. - Ne, nije u tome problem. Samo... odavde te bolje vidim. - Oh, u redu. Jesi li dobro? - Ne znam. To ti meni reci. Osmehnuo se. Pomislila je kako se prolepša kad se nasmeje. - Kažu da ćeš biti. Gadno si prošla. - Da li me je on udario? - Ne, nije, mada svi i dalje misle da jeste. Bio je to neki čovek, pretrčala si ulicu, a on te nije video na vreme. - Ja sam kriva, zar ne? Ne sećam se da je tamo bio pešački. - Nije bio. Bila si verovatno previše uzbuđena, pa nisi otišla na pešački. Svejedno, ostala si bez slezine. Imala si teške unutrašnje povrede. Bilo je pitanje da li ćeš se izvući. - Samo je još to moralo da me snađe. Kao scenario za film. - Ili priča za knjigu. Nasmešila se. - Tvoja mama će doći za koji sat. Smenjujemo se. - Mama i ti? Zna li ko si? ~ 36 ~ Foxy
Zvoncica
- Ne, misli da se znamo iz izdavačke kuće. Da tamo radim. Ali svideli smo se jedno drugom, mogu ti reći. Skoro da nije mogla da poveruje da se neko mlad može združiti sa njenom majkom. Njene drugarice su uvek komentarisale da je majka suviše tiha žena. Zaista, njihove mame su bile bučne i pokušavale su da se uklope u svet mladih, dok se njena zatvarala u sobu kad god bi joj došla neka prijateljica. - Razumem zašto je ona ovde. Ali ti? Da li me još štitiš? - Više nego ikad. Iako se smešio, Vedrana je ispod tog osmeha naslućivala nešto što nije bilo nimalo smešno. Ali plašila se da pita. Tačnije, još uvek je bila suviše umorna da bi mogla da podnese vesti koje je propustila. - Hvala ti. - Nema na čemu. Odmaraj. Tu sam ja. Kapci su joj se sklapali i protiv njene volje. Kao kroz maglu videla je plave oči kako je neobično nežno posmatraju.
~ 37 ~ Foxy
Zvoncica
TOG DANA KADA je izlazila iz bolnice pored nje su bili Aleksa i majka. Bio je to neobičan prizor, čak i za samu Vedranu. Ali već se uverila u nekoliko navrata da su zaista to dvoje sasvim različitih ljudi našli zajednički jezik. Ponekad bi u isto vreme bili pored njenog kreveta i, mada nisu mnogo komunicirali, mogla je da vidi u majčinom pogledu potpuno poverenje u mladog, snažnog muškarca. Neke stvari je saznala još u bolnici - o tome da Boba više nije ministar i o raspoloženju naroda prema njemu i njegovim postupcima prema njoj. Bio je prilično omražen, ali to nije radovalo Vedranu. Posle svega, jer je smatrala da je njen pakao završen, ona je zaista htela da joj Boba jednom oprosti to što mu je uradila. Ipak je on gore prošao, mislila je. Zarad nekih starih vremena, zarad svih onih godina kada ga je beskrajno volela, Vedrana mu je želela sreću i nadala se da će on opet stati na noge, ne u politici, ali u svetu biznisa svakako. Ostalo je još da vidi i sazna koliko je Aleksa uz nju zato što mora, a koliko je sam birao da bude tu dok se ne oporavi. Nije tačno znala koja je njegova uloga bila u svemu, da li je postojalo nešto što nije znala, neki pakleni rezervni plan, ali čekala je da on sve to kaže kad bude vreme. Dovezao ju je kući. Još uvek je teško hodala, pa je pomogao da je majka dovede do kuće. Rekao je da će se brzo vratiti. Čim su ušle, Vedrana je primetila da nema nikakvih tragova da je on ikad bio tu. Odmah je počela razgovor sa majkom. Želela je da zna svaki detalj kojeg nije bila svesna, a naročito ju je zanimalo kako su mediji ispratili sve ono što joj se desilo. No, na njeno iznenađenje, majka je samo odmahnula rukom. - Mislim da o tome ne bi trebalo da pričaš sa mnom. Kad Aleksa dođe, on sve može bolje da ti ispriča. Vedrana je nestašno pogledala majku. - Ti i on kao da ste postali najbolji prijatelji? - Bio je uz tebe, mnogo je pomogao. Nisam primetila da je neko drugi došao da te obiđe. Tim je pecnula kćerku. Odavno joj je majka prebacivala za izgubljeno vreme sa Bobom kada nije sticala nove prijatelje, a gubila je stare. Istina, Boba je bio prilično posesivan po pitanju njenih prijateljstava. Više je voleo da se viđaju sa njegovim društvom nego da ona provodi vreme sa drugim devojkama ili mladićima. I nesvesno, ali ne protiv svoje volje, Vedrana se odrekla svih onih sa kojima se nekad družila. To joj je sad majka posredno prebacivala. ~ 38 ~ Foxy
Zvoncica
- To je sasvim u redu. I vas dvoje ste mi dovoljni. Majka je ustala sa izgovorom da ide da skuva ručak. Ali je još nešto dobacila pre no što je nestala u kuhinji. - I nemoj da misliš da ne znam da Aleksa nema veze sa izdavačkom kućom. Tolika budala nisam. Ne znam koja je bila njegova uloga u svemu, ali bar je iole pozitivna. I ne želim previše ni da znam. Vedrana je uzdahnula. Previše besmislenih tajni postojalo je oko nje. Želela je samo da napokon dođe trenutak kad više ništa neće biti skriveno, ni od nje, a ni od ljudi koji je okružuju. Činilo se da već predugo živi životom koji mora da skriva. Godinama je bila ljubavnica oženjenog čoveka, a tu je skrivanje i laganje sastavni deo života. Tada je bila zaljubljena i verovala je kako će jednom ona ipak postati Bobina žena - pa je sve to imalo smisla. Ali poslednjih nedelja preživela je pakao i nije znala ni šta skriva ni šta se od nje krije. Kao da je bila deo neke veće zavere, nečeg u čemu je služila kao pion, idealan mamac. Oduvek je znala da je politika prljava, da krije kojekakve misteriozne igre, ali nikad nije znala da je to poput filmova u kojima ima previše moćnika sa obe strane. No, možda je sve bilo gotovo. Bar se nadala da je tako.
~ 39 ~ Foxy
Zvoncica
ALEKSA JE DOŠAO dva sata kasnije. Majka ga je odmah ponudila ručkom, a on nije odbio. Sedeći za uskim kuhinjskim stolom, Vedrana je sa naklonošću posmatrala neobičan prizor - majka, Aleksa i ona su zajedno jeli i delovali prisno, kao porodica. Odjednom je zažalila što do tada nije imala nešto takvo u životu, što nikad nije dovela Bobu ili nekog dečka i sa njim podelila takav obed. Posle ručka ostala je sama sa Aleksom u dnevnoj sobi. Napolju j padao prvi sneg. Kroz prozor je sve delovalo idilično, poput scene iz ruskih bajki. - Ja sam svoje završio. Prenula se. - Kako to misliš? - Mika veruje da više nema potrebe da budem pored tebe. Očito da je cilj postignut i da je izgubljen položaj sam po sebi dovoljan i ljudima za koje radim, a i tebi. - Za koga radiš? Pogledao ju je tim prodornim plavim očima sa malim prekorom. - Znaš da ti to neću reći. - Mislim da bi trebalo da znam kome sam se predala u ruke. - Misliš, kome si se bacila u ruke? Vedrana, sve što možeš i moraš da znaš već si shvatila i saznala. Postoje neke važne priče ispletene oko vlasti, oko moći, koje čak i meni ponekad deluju potpuno sulude i nemoguće. Ali su istinite. I ti i ja smo samo delić svega toga. Ti si svoju ulogu dobila zahvaljujući tome što si želela da objaviš svoju istinu, a ja sam svoju ulogu naplatio. Više od toga i ne bi trebalo da nas zanima. Očigledno Aleksa nije imao nameru da joj kaže nešto više od toga. To ju je na čudan način vređalo. Toliko je postala bliska sa njim, toliko mu je verovala da ju je ljutilo što on tu prisnost ne deli sa njom. I dalje je delovalo ponekad kao da je sve to samo njegov posao, bez obzira koliko se u tom poslu dao. - Dobro. Neću insistirati na odgovorima. Želim samo da znam zašto je neko tamo siguran da Boba više neće pokušavati da me povredi. Ja sam ga, takoreći, uništila. Ostao je bez svog ministarskog položaja, a svesna sam koliko je o tome sanjao. Zar nije sad kao ranjena zver koja teži da se osveti onome ko ga je ranio? Aleksa je na trenutak odlutao. Gledao je nekud u sneg koji je sve jače padao, a zima se pokazivala u najlepšem mogućem ruhu. To je Vedrani dalo vremena da ga krišom posmatra. Kad je prvi put kročio u kuću, ~ 40 ~ Foxy
Zvoncica
nimalo joj se nije dopadao. Čak joj je bio smešan sa onim ozbiljnim stavom nekog komandanta koji hoće da napravi ozbiljnog borca od jedne uplašene devojke. Tada je primećivala samo njegove oči, to plavetnilo koje se ne viđa svaki dan. Ali sad je pred njom bio jedan lep, muževan čovek, neko snažan, a pitom. Imao je tako glatku kožu, bledoružičaste usne, biserno bele zube, mali ožiljak iznad leve obrve i nos kao izvajan. Došlo joj je da uzdahne koliko joj se dopadao svaki delić njegovog lika. Prenula se kad ju je naglo pogledao. - Zašto me tako posmatraš? - Kako? - Tako, analitički. - Zagledala sam se kroz tebe. Nisam gledala u tebe. Pocrvenela je i bojala se da je to ne oda. Bilo bi stvarno glupo da pomisli kako ona gaji neke emocije prema njemu. Kako bi smanjila napetost, brzo je progovorila: - Nisi mi odgovorio. Kako neko može biti siguran da mi se sad ništa neće desiti? Ili je sad to nevažno jer je postignut cilj, jedan ministar iz vlade je žigosan i osramoćen? - Onaj koji ima moć i vlast vrlo je opasan jer nema ograničenja u tome šta može, a šta ne. Ne kaže se uzalud kako je vlast najjači opijat - dejstvo bilo koje droge traje mnogo kraće od uticaja vlasti. Ali onog trenutka kad se ta vlast izgubi, zver više nije zver, već običan čovek. Video sam nekolicinu koji su bili bog i batina, kojih su se ljudi plašili, a kad su sišli sa vlasti, postali su običan plen za neke nove koji su se popeli na vrh. - Mika nije takav. - Mika je imao svoj trenutak moći i vlasti. I nije bio mnogo bolji od ovog tvog bivšeg ministra. Ali on je toga svestan. Kad je njegova stranka izgubila na izborima, bio je to pad za mnoge. No, Mika je dovoljno željan moći, pa je iza kulisa stao na noge i ponovo krenuo da napada i grabi vlast. - Dakle, po toj logici, ako se ikad ponovo dokopa vlasti, Mika će biti jednako zao kao i Boba? Aleksa je klimnuo glavom. - Bojim se da hoće. - To je... potpuno suludo! - Da, jeste. Kažem ti, moć je neverovatno jaka droga. Odvikavanje od nje je bolnije nego što možeš zamisliti. A dočepati je se ponovo je kao nirvana. I Mika to zna. Samo ne vidim zašto ti i ja o tome pričamo i razmišljamo. Svakako, sad si sigurna. Ma koliko da te taj čovek mrzi jer si mu zaljuljala tlo pod nogama i upropastila karijeru, budi sigurna da sad ima neuporedivo manje hrabrosti da uradi bilo šta loše. Nema zaleđinu, ~ 41 ~ Foxy
Zvoncica
nema moć, nema sigurnost da će proći nekažnjeno. Retko koji čovek ne bi bio lopov kad bi sasvim sigurno znao da ga nikad neće uhvatiti. Ali strah da ćemo odgovarati za loša dela je ono što nam ne dozvoljava da ta ista dela činimo. - To znači i da ti... odlaziš. Nasmešio se. Fiksirao ju je pogledom, onim plavim očima. - Da, odlazim. Nisam ti više potreban. - Možemo ostati u kontaktu. Možemo nekad da odemo na piće. - Da, možemo. Ponekad. Mada, mislio sam da ti nimalo nisam simpatičan. Nagnuo se ka njoj. - Nisi mi bio u početku. - A kad sam postao? - Možda one večeri kad sam išla na duel. - Ni ti meni nisi bila naročito simpatična na početku. Delovala si kao neka glupača koja nije svesna da je postala državni neprijatelj samim tim što je napala ministra i njegovu privatnost. I taj izdavač je bio jednako lud i hrabar čim je izdao tako nešto. - On voli novac, a sve je mirisalo na to. - Novac zbog kog je i on mogao da strada. Ne treba se igrati sa političarima i zadirati u njihov svet. Previše je tu uloženo novca i truda da bi neko olako, čim mu padne na pamet, jednom knjigom sve to poljuljao. Dobro ste prošli, ali siguran sam da je tako samo zato što je knjiga štampana u tajnosti i zato što do promocije niko nije ni znao da je napisana i o čemu govori. Dakle, kad je izašla, već je bilo kasno za bilo kakvu preventivnu reakciju. Kao što je za tvoju nesreću odmah optužen ministar, tako bi i za bilo šta što bi se desilo izdavaču nakon objavljivanja knjige odmah bila optužena vlada koja štiti ministra. Ali siguran sam da će izdavača osveta stići polako. Tebe neće dirati, ti si previše p oznata sada, narod te je prihvatio, za mnoge si junak jer si tako nešto objavila, ali njega će polako uništavati. - Kako to misliš? - Malo preturanja po knjigama, svaki čas inspekcije, naći će desetine razloga da ga kažnjavaju novčano, pa će na kraju doći do toga da mora da zatvori izdavačku kuću. Oni znaju kako da nekome suptilno oduzmu posao i hleb. - Jadan Rajko!
~ 42 ~ Foxy
Zvoncica
- Hteo je novac preko noći. To se ne može ako se radi otvoreno protiv moćnika. Nego, ja moram da idem. Već je trebalo da budem na jednom mestu. Kad je ustao, Vedrana je osetila strašan nemir u grudima. Kao da je gubila sigurnost bez njega. Gledao ju je pravo u oči i čekao da ona prva pruži ruku. - Imaš moj broj, Vedrana. Ako nešto zatreba, u bilo koje doba dana i noći, pozovi me. Ako se ne javljam, znaš da sam u nekom poslu, ali pošalji poruku i odgovoriću ti čim budem mogao. Kad je shvatio da mu neće pružiti ruku i da ga samo nekako uplašeno posmatra, odlučno joj se približio i nežno je poljubio. Bilo je to tako intimno, slatko, nekako nevino. - Imaš najlepše usne koje sam ikad video. Nije mogla ništa da kaže. Bila je ukočena od naleta emocija. Odavno je nijedan muškarac nije tako dotakao. Sva njena ljubavna sećanja svodila su se na Bobu, na njegove dodire, na ono što je imala sa njim. A sad je pr ed njom bio neko drugi, neko ko je u njen život ušao nimalo romantično, čovek koji nema sličnosti sa onim prethodnim. I ona je treperila kad ju je poljubio, čak i tako nevino. - Idem, Vedrana. Pozdraviću se sa tvojom majkom. I idem. - Da, dobro. Zdravo. Tek kad je napustio prostoriju, Vedrana je shvatila koliko se glupo ponela. Ispratila ga je kao da joj je svejedno što odlazi, kao da je potpuno ravnodušna. Možda je pomislio i da joj se nije dopalo što ju je onako poljubio. Trebalo je nešto da mu kaže. Ali nije znala šta. Do tada je tu bio čovek koji je iz nje lako rečima izvlačio sve što ga je zanimalo, sve što je ona osećala. To je tad izgledalo lako. A sada ona nije znala mogu li se osećanja iskazati sama od sebe.
~ 43 ~ Foxy
Zvoncica
NAKON DVE NEDELJE Vedrana je počela da veruje kako nikad i nije gajila posebne emocije prema Aleksi, već je sve to bio plod njenog stanja ranjena i nezaštićena vezala se za jedinog čoveka koji joj je bio blizu. Šta više, stalno joj je bilo na pameti da je on bio pored nje jer je bio plaćen za to, a ne zato što je tako želeo. Nije ga poznavala, nije znala ništa o njemu, gde živi, ima li porodicu, šta voli da radi, šta voli da jede, kako je odrastao. Bio joj je sasvim nepoznat i vremenom je toga postajala svesna. Dobila je nekoliko poruka od njega, ali to su bili samo šturi pozdravi na koje je slično i odgovarala. Pisala je kolumnu u jednim novinama i to ju je činilo srećnom. I novac od knjige je redovno dolazio, što je bila retkost, s obzirom na to da su se mnogi pisci javno žalili da im se honorari ne isplaćuju, a rokovi ne poštuju. Međutim, ona je i dalje bila u žiži javnosti, mada je zbog oporavka davala intervjue samo telefonom ili mejlom. Novinari su već hteli da čuju i njene stavove o dešavanjima koje nisu imale veze sa politikom ili bivšim ljubavnikom. I sve je polako dolazilo na svoje mesto. Povratila je svoj mir, retko je razmišljala o Bobi, a i kad bi se to desilo, uglavnom se prisećala dana kada je on bio njena ljubav, a ne neprijatelj. Bližili su se izbori. To joj nije mnogo značilo. Samo se u vazduhu osećalo da se nešto bitno dešava. Svuda su bili bilbordi sa poznatim likovima, na televiziji su govorili grubo i sa optuživanjem, počeo je verbalni rat na koji ona nikad nije obraćala pažnju. Politike joj je bilo dosta za čitav život, mislila je. Zima je postajala sve oštrija, sneg je sve više padao i pravio probleme u saobraćaju, često je nestajalo struje zbog prevelike potrošnje, pa se i u njenom kvartu dešavalo da po nekoliko sati bude hladno, mračno i nekako sumorno. Bila je nedelja. Majka je otišla do komšinice, one nagluve bake, da joj pomogne da napravi tortu za unukov rođendan. Vedrana je ležala na kauču i tražila nešto zanimljivo na televiziji kako bi se rešila dosade. Počela je da se druži sa jednom devojkom iz komšiluka, ali tog dana ona je otišla na put i Vedrana nije imala šta drugo da radi. To drugarstvo je izniklo spontano. Srele su se na putu do prodavnice, a devojka je upitala Vedranu da li bi joj potpisala primerak knjige koji je kupila prethodnog dana. Vedrana ju je pozvala kod sebe tog popodneva i, dok su ispile kafu, već su se slatko smejale. Shvatile su da su na istim talasnim dužinama i da to druženje mogu da ponove. Odjednom se na ekranu pojavilo dobro poznato lice. Nije mogla da veruje svojim očima. U odelu, nasmejan, sveže obrijan. Boba nikad bolje ~ 44 ~ Foxy
Zvoncica
nije izgledao. Upitala se da li je to neka repriza, nešto što emituju da bi naškodili njegovoj stranci, podsećanje na lošeg ministra koji je obrukao svoju stranku, ali i vladu u kojoj je bio. Pojačala je ton. U tom momentu i telefon joj je zazvonio. Bio je to Rajko. - Uključi TV... - Znam, gledam. Upravo sam naletela na to. Zovem posle. A onda je pola sata kao opčinjena, kao u transu, slušala svog nekadašnjeg ljubavnika. I nije mogla da veruje šta čuje. Kao da se noćna mora vraćala. Govorio je o svom povratku na političku scenu. Govorio je da je „greška” u stvari bila korisna za razvoj nj egove ličnosti i da zbog toga još više teži da ostane čist pred narodom. Nije je direktno pominjao, ali je slatkorečivo pričao da se pokajao što nije drugačije odgovorio na sve što mu se dešavalo. - Hteo sam da se operem, hteo sam da obrišem svoju prošlost , a trebalo je samo da je priznam. Naš narod nije zlopamtilo. Ume da oprosti ako vidi da političari ne beže od toga da su samo ljudi, a ne više od toga. Da, čovek sam i imao sam vanbračnu vezu koju sam prekinuo onog trenutka kad sam shvatio da je ne mogu održavati, a u isto vreme biti odgovoran za ovu zemlju. Morao sam da biram. Verovatno da sam snažnije voleo tu ženu, odlučio bih se za nju. Ali mene je više privlačilo da budem akt ivan u politici, da nešto promenim, da se borim za zemlju u kojoj sam ponikao. I onda su mi to pripisali kao greh. Možda sam bio loš kao muškarac jer nisam stao pred tu osobu i otvoreno joj rekao da biram politiku umesto nje. Da, to sebi i dan-danas zameram. Nije to zaslužila od mene. Ali svi pravimo greške, zanesemo se, prepustimo, a onda i bežimo od odgovornosti jer nismo sposobni da vidimo da taj drugi pati zbog nas. Sad je to sve iza mene, a nadam se i iza nje. Preživeo sam golgotu i vratio se jači nego ikad. Meni samo narod može da presudi. I to i očekujem i spreman sam na bilo kakvu odluku - kriv ili ne, prihvatiću glas naroda. Bez ikakvih problema. Na sve sam spreman. Nastavljao je da priča. A Vedrana je osećala kako drhti. On je hteo opet svoju moć. Da je bila neki neutralni gledalac, svakako bi mu poverovala. Njegovo nevino, lepo lice kupovalo je glasove. Odavno se znalo da je on čovek koji privlači ženske glasove. Zvučao je poput nekog romantičara, poput feniksa koji se diže iz pepela i na tome mu morate aplaudirati. Kad se emisija završila, Vedrana je bila potpuno bez daha. Uhvatila ju je panika. A onda ju je opet nazvao Rajko. Delovao je zadovoljno. Naravno, on je u preporodu starog ministra video još jednu sjajnu reklamu za knjigu čija je prodaja počela da opada. - On je neverovatan tip, svega mi! Vraća se čovek na velika vrata. - Ne vidim razlog za radost u tome. ~ 45 ~ Foxy
Zvoncica
- Hajde, vidiš da mu je samo stalo do vlasti. Ali što je aktuelniji, to smo mi u prednosti. Prodaja će opet da skoči, siguran sam. Bilo joj je muka od toga kako je Rajko gledao samo korist od Bobinog vaskrsenja. Brzo je prekinula razgovor. Srce joj je snažno lupalo. Povraćalo joj se. Želela je da je majka tu pored nje jer je imala napad panike. Dohvatila je telefon. Ostala je samo jedna osoba koju je mogla da nazove i koja bi možda mogla da je umiri. Ali Aleksa je bio nedostupan. Nešto kasnije, kad se majka vratila, zatekla je bledu kćerku koja jedva diše. Hitna pomoć je stigla vrlo brzo nakon poziva. Pripisali su to previsokom pritisku i nedovoljnom oporavku od povreda.
~ 46 ~ Foxy
Zvoncica
ALEKSA JE DOŠAO sledećeg jutra. Vedrana je još spavala, ali ju je probudio razgovor koji se odvijao u kući. Prepoznala je majčin glas, ali nije mogla da razazna i prepozna Aleksin. Samo je čula da je tu neki muškarac. Još uvek unezverena i sanjiva skočila je iz kreveta i u pidžami potrčala do dnevne sobe. Onako raščupana i uznemirena uletela je u sobu i sva podbula streljala pogledom po njoj. Kad je Vedrana shvatila da tu nije neki uljez i da majka nije u opasnosti, samo je klonula. Aleksa joj je odmah prišao. - Jesi li dobro? Uspela je samo da klimne glavom. Mnogo snage je izgubila prethodne večeri, isuviše se potresla, a sada ju je panika na trenutak ponovo zgrabila. Znala je kako deluje - videla je koliko je majka zabrinuta. - Hajde, sedi, skuvaće ti mama kafu, a ja ću porazgovarati sa tobom. Bez pogovora Vedranina mama je izašla iz sobe. Tek tada je Vedrana uspela da progovori. Zagledala se u Aleksine plave oči. Bile su toliko bistre i jasne da je mogla da se ogleda u njima. - Mislim da sam poludela. Ili ludim. Aleksa ju je dodirnuo po kolenu. I preko pidžame osećala je toplinu njegovog dlana. Onda je primetila da je pustio bradicu zbog koje je izgledao nešto zrelije i starije. - Zvala sam te sinoć. - Znam, video sam kad sam uključio telefon. - Bio si na nekom poslu? - Ne, bio sam sa jednom devojkom. Zaprepastila se kad je to izgovorio. Nekako, nije se nadala da će joj tako reći bilo šta o svom privatnom životu, naročito ne to da ima devojku. Toliko se zbunila da se Aleksa nasmejao. - Izgledaš kao da sam ti rekao nešto potpuno neverovatno. - Ne, ne, samo sam pomislila kako si ti uživao dok sam ja ovde doživljavala nervni slom. Znala je da nema smisla to što govori. Ali tražila je način da se opravda što je tako reagovala. A to saznanje da on ima nekog pored sebe bilo je poput šamara, mada nije imala predstavu zašto se tako oseća. Mislila je da je rešila sama sa sobom da li bilo šta oseća prema Aleksi. ~ 47 ~ Foxy
Zvoncica
- Pričaš besmislice, Vedrana. Ja nisam znao da to proživljavaš. Da jesam, odmah bih došao. - I ostavio bi devojku samu da te čeka do duboko u noć u toplom krevetu? Ugrizla se za usnu. A on je odmahnuo glavom. - Ne razumem taj tvoj komentar, ali budi sigurna da bih je ostavio da bih došao da tebi pomognem. Majka je unela kafu i stavila je ispred kćerke. Onda je, kao senka, ponovo iščezla, bez reči. Aleksa je pogledao na sat. Mrzela je kad to radi. - Moraš da ideš? Ne znam ni što si došao. - Zvao sam jutros, ali nisi se javljala na mobilni. Rešio sam da svratim i vidim zašto si me sinoć zvala. - I saznao si? - Da. Saznao sam. Još ne znam otkud to da se taj kreten vraća u javni život, ali razgovaraću sa Mikom, on sigurno mnogo više zna. - Imam li sad razloga da se bojim? - Ne verujem. Ali zvaću te čim budem nešto znao. - Dobro. Rastali su se bez mnogo reči. Gledala je kroz prozor kako ulazi u kola. Primetila je da sada vozi nešto bolji auto nego ranije. Bolela ju je glava i rešila je da se vrati u krevet. Ali san nije hteo na oči. Aleksa joj je bio u glavi. Pitala se da li bi stvarno ostavio sve što radi da joj je potreban. Bila mu je zahvalna i što je danas došao da vidi kako je. Samo joj je bilo nejasno gleda li on nju sa naklonošću prijatelja ili i dalje to ima neke veze sa njegovim poslom.
~ 48 ~ Foxy
Zvoncica
NAREDNA DVA DANA Aleksa ju je zvao da vidi kako je. Nije imao ništa novo da joj kaže, ali je obećao da će je odvesti na kafu čim bude našao malo vremena. Novine su pisale o svemu što se tiče izbora, ali niko nije komentarisao pokušaj povratka bivšeg ministra u politički život. Izgledalo je da su svi prema tome ravnodušni - kao da im je svejedno. Samo Vedrani očigledno nije bilo svejedno. Izbori su došli i prošli. Aleksa i dalje nije našao vremena da je izvede na kafu. To mu je zamerala, ali nije mu otvoreno rekla. Kad bi se čuli, pravila bi se da joj je potpuno svejedno to što nema vremena da je vidi. Tom hladnoćom pokušavala je da prikrije sve veći očaj. Ponovo je nešto osetila prema njemu. Nije znala najjasnije šta je u pitanju, ali želela je da ga vidi, i to jako. - Zar sam toliko očajna, pa sam se vezala za prvog muškarca koga sam upoznala posle Bobe?! A samo dve nedelje posle izbora u novinama se pojavila informacija da će za novog načelnika državne bezbednosti možda biti izabran nekadašnji ministar unutrašnjih poslova. Novine joj je donela majka i stavila ih pred nju. - Pogledaj. Pogledaj u kakvoj zemlji živimo. Vedrani je zastao dah. Dobro je znala šta bi moglo da znači postavljanje takvog čoveka na to mesto. Opet je bio u prilici da prigrabi moć, možda i veću od one koju je imao kao ministar. Ubrzo ju je nazvao Aleksa. - Doći ću za sat -dva. - Kako odjednom imaš vremena za mene? Htela je da čuje da to nema veze sa onim što je pisalo u novinama. To bi je utešilo. - Moram da razgovaram sa tobom o nečemu. - O novom načelniku državne bezbednosti? - Već si čula? Slušaj, Vedrana, nema razloga da se unapred plašiš. To su neproverene informacije. Mislim da to ne bi bio nimalo mudar potez onih koji o tome odlučuju. Njegova stranka jeste opet ubedljivp pobedila, ali nezamislivo mi je da se tako igraju sa poverenjem naroda. Ili su se previše osilili ili je to dezinformacija. - Znači, ne dolaziš zbog toga? Nije odgovorio. - Pričaćemo kad dođem. ~ 49 ~ Foxy
Zvoncica
A dok nije stigao, Vedrana je bila pod stresom. Kao da je naslućivala nešto loše, bila je napeta kao struna. Aleksu je dočekala u svojoj sobi, na krevetu. Gledala ga je kak o polako seda na ivicu kreveta i prepliće prste. - I? Došao si. Sad možemo da razgovaramo. Pogledao ju je. U očima mu je videla da je odgovore unapred spremio. Bio je zabrinut. - Imam problem, zar ne? - Da, imaš. Saznao sam da je zaista vrlo verovatno da će se desiti to što piše u novinama. Ali to, naravno, ne znači da će pokušati bilo kako da ti naudi. - Ali ako pokuša, niko neće moći da ga spreči, zar ne? - To je istinska moć, Vedrana. Dobro je shvatala šta je hteo tim da kaže. - Hoću da znaš, šta god da se desi, biću tu za tebe. Pomazio ju je po licu. Prisetila se onog njihovog laganog poljupca. Uhvatila ga je za ruku i naslonila je na svoj obraz. Gledali su jedno u drugo, kao opčinjeni. Ni sama nije znala koliko dugo je trajala ta bliskost, ta neverovat na tišina, taj pogled. Ali Aleksa je prvi prekinuo. Povukao je ruku i ustao. - Idem. Javiću ti se. Ništa nije rekla. Samo je gledala tupo za njim. Na tren je pomislila da oboje isto osećaju, da među njima postoji više od onog što smeju da priznaju. A onda je otišao bez ijedne reči koja bi joj dala hrabrosti da mu prizna šta joj je u srcu.
~ 50 ~ Foxy
Zvoncica
DANI SU BILI jednolični, svaki novi kao prethodni. Imala je osećaj da nešto iščekuje, ali nije znala šta. Mučio ju je i Aleksa. Zvao ju je svaki dan, ali ti razgovori nisu mogli da je oraspolože. Pitao bi je kako je, ona bi mu odgovorila i na tome bi se sve završavalo. Povremeno bi oboje zaćutali i tada je očekivala da čuje nešto lepo, nešto posebno što će joj značiti. Ali to se nije dešavalo. Tog popodneva otišla je sa komšinicom u grad. Prošetale su, popile kafu i vratile se kući. Majka je bila na poslu, pa je Vedrana spremila sebi ručak i sela da jede. Čula je kucanje na vratima. Otvorila je i pred sobom videla nekog momka sa buketom cveća. Bile su to ruže, kao krv crvene, i bilo ih je toliko! Na trenutak je pomislila na sve one bukete koji su nekad stizali od Bobe, dok su bili u ljubavi. No, on nije slao ruže. Nije ih voleo. Uvek je govorio da je to sirotinjsko cveće. Primila je buket i potpisala gde je trebalo, a onda žurno ušla u kuću i potražila cedulju. Srce joj je jako udaralo. Nadala se da je cveće od Aleksa. Silno se nadala tome. Čak je i verovala u to, jer ko bi joj drugi poslao cveće. Otvorila je ceduljicu. Bila je odštampana na mašini za kucanje. To ju je iznenadilo - čak i razočaralo. Onda je pročitala. Prebledela je. Cveće nije bilo od Alekse. Nije ga poslao niko ko joj želi dobro. „Želim da te pozdravim. Ponovo sam tu negde. Možda se brzo i vidimo. P. S. Onaj koji ne voli ruže.” Bacila je cveće mahinalno, preplašena i zgađena. Bilo je jasno da je Boba ponovo toliko moćan da može i dalje da šalje preteće poruke.
~ 51 ~ Foxy
Zvoncica
ALEKSA JU JE odvezao u jedan miran kafić pored reke. Bilo je neverovatno gledati kakav prizor te večeri stvaraju senke na površini reke, dok se u čudesnoj izmaglici mutno nazire susedna obala. Sneg nije padao, ali je sve okolo i dalje bilo belo. Oko njih su sedeli veseli mladi ljudi. Smejali su se, glasno razgovarali, bili potpuno opušteni i Vedrana im je zavidela. Oni nisu bili deo mračne političke scene. Oni nisu jednom spavali sa neprijateljem. Gde li je ona pogrešila, pitala se. Kako je tako nesvesno i naivno izabrala oženjenog muškarca sa velikim političkim ambicijama umesto nekog kao što su ti momci? Zašto nije upoznala Aleksu na nekom drugom mestu? - Zamišljena si od kada smo došli. Pogledala ga je. Opet se susrela sa tim zabrinutim plavim očima. - Misliš da nema razloga da budem zamišljena? To je navelo Aleksu da na trenutak spusti pogled. - Nisam to rekao. U stvari, izašli smo na kafu da bih ti rekao nešto što bi trebalo da znaš. Začudila se. Nekada je ismevala to što ume da bude toliko ozbiljan, ali sad joj ni na kraj pameti nije bilo da se nasmeje. - O čemu se radi? - O tome da mislim kako bi bilo dobro da jedno vreme odeš odavd e. Zavrtela je glavom. - Ne razumem. To su ti rekli? Da sam stvarno u opasnosti? - Niko mi nije rekao. Ovo ti govorim kao prijatelj. - Ti si mi prijatelj? Zagledala se u njega, očekujući odgovor. Činilo se da je prošla večnost pre no što je progovorio. - Mislim da jesam. Ne znam kako ti gledaš na to, ali meni je stalo do tebe. I ne želim više da te gledam uplašenu. Imam predlog. Moja majka živi u Kruševcu. Sama je i prijalo bi joj društvo. Zašto ne bi otišla na neko vreme kod nje? Vedrana nije mogla da veruje svojim ušima. - Kako to misliš kod tvoje mame? I dokle bih bila tamo? Dokle god je Boba na mestu načelnika? To može trajati godinama! - Neće trajati godinama. Postoje još neke stvari koje je radio, a koje ne mogu da nestanu tako što će se izviniti na televiziji. - Šta to? ~ 52 ~ Foxy
Zvoncica
- Nemoj me više pitati. Ne mogu da govorim o tome. Namrgodila se. Smučilo joj se da ne zna ništa o stvarima koje se direktno nje tiču. Aleksa se nasmejao. - Tako si slatka kad se duriš. Ali da li sam te ikad nešto slagao? - Nisi, ali nisi mnogo ni govorio istinu. - Što manje znaš, to je bolje, veruj mi. I ja želim da izađem iz kruga u koji sam ušao jer sam bio mlad i tražio brzu zaradu. Ali ne mogu sve dok postoji i delić nečega što nisam dovršio. Iskreno, to si sad ti. Kad budem znao da si ti sigurna i da ti se ništa loše neće desiti, ja ću prestati da se bavim ovim. - A čime se baviš? Ja to ne znam. Da li si telohranitelj ili si... potrčko neke stranke? Momak za sve? Aleksa je negde odlutao pogledom. Očito da mu se nije dopalo ono što je izgovorila. Ali nadala se zaista da će se on jednom otvoriti, da će kad tad reći nešto više nego inače. - Od svega toga pomalo. Da, ja sam od svega toga pomalo, Vedrana. Ali sad moramo da se vratimo na tebe. Voleo bih da odeš kod moje majke. Ne moraš da brineš, ona je jedna sjajna žena koja ne postavlja mnogo pitanja i koja neće mnogo da te gnjavi. - Znači, na nju si? - Sasvim. A siguran sam da će to biti na najviše dve nedelje. - I ti ćeš biti tamo? - Ne, ali ću povremeno dolaziti, koliko god budem mogao. Znam da ćeš imati sve što ti treba. - A šta bi rekao mami, ko sam ti ja? - Ona zna ko si. Čitala je i tvoju knjigu. I smatra da si ne neverovat no hrabra žena kad si napala jednog ministra. Takođe, misli da on nikad i nije bio za tebe. - Bože... ti si već sve pripremio? I bez mog pristanka? Počeo si i da misliš za mene? - Ne znam zašto te to ljuti. Opet je pogledala oko sebe. Još više je zavidela svim tim opuštenim ljudima. Bili su tako daleko od nje, toliko slični, a opet toliko drugačiji. - Mnogo se plašim. Ne znam više ni da li je to strah da će mi se nešto loše desiti ili je više nemoć da zaboravim kako sam godinama spavala sa neprijateljem. Da li je moguće da sam bila toliko glupa i slepa i da nisam videla u kakvo čudovište taj muškarac može da se pretvori? - Nisi ti ni prva ni poslednja na ovom svetu koja se pita koga je to u stvari volela. ~ 53 ~ Foxy
Zvoncica
Poželela je da ga pita kako on usklađuje ono što radi sa privatnim životom, kako mirno spava pored devojke, a zna toliko toga prljavog i strašnog. No, opet je pogledao na sat. I znala je da je vreme isteklo. - Moraš mi reći da pristaješ. Odvezao bih te sutra uveče do Kruševca, ali morao bih odmah da se vratim nazad. Predala se. Ježila se od same pomisli na one ruže koje su je prvo očarale, a potom toliko uplašile. - Moja mama ostaje ovde. Kako će ona sama? - Ne brini. Videću sa njom da ode opet tamo gde je već jednom bila. Da ne bude sama u kući... I nju ću da pazim. - To više nije posao, rekao si. Zašto sve ovo radiš? Mazio ju je pogledom da je mogla da oseti kako joj vrelina udara u glavu. - Rekao sam ti već da sam ti prijatelj. Umesto da bude zadovoljna odgovorom, Vedrana je potonula.
~ 54 ~ Foxy
Zvoncica
KRENULI SU OKO četiri sata po podne. Na auto-putu je bio sudar, pa su st igli tek oko osam uveče u Kruševac. Tokom vožnje pokušavala je da izvuče još neku informaciju o tome šta Aleksa zna o Bobi, ali nije uspevala. Na kraju se čak i naljutila na njega jer joj je uvek diplomatski odgovarao, pa je pojačala muziku i utonula u sedište. Nikad ranije nije bila u Kruševcu. Na prvi pogled grad joj je delovao prilično pust. Kao da su ljudi već odavno otišli na spavanje, ulice kojima su prolazili bile su beživotne. Zaustavio je auto kod jedne višesprat nice. Izvadio je njen kofer iz gepeka i poveo je za sobom. Vedrani je bilo teško, srce joj se steglo. Odlazila je u nepoznatu kuću gde je trebalo da provodi vreme sa nekom nepoznatom ženom, a sumnjala je da će se išta srediti dok bude odsutna. Da, to je bio najveći problem, jer nije verovala da bilo ko može „skloniti” Bobu. Jednom je pao i podigao se, a to je značilo da ima nekog jakog iza sebe. Previše je ona bila sitna da bi se tome odupirala, ali izgledalo je da su i svi oni koji nisu bili na Bobinoj strani bili jednako slabi kao ona. - Hajde, Vedrana. Stigli smo. Nema povratka. I pošla je za njim. Na trećem spratu zgrade bez lifta zastali su pred jednim vratima. Pozvonio je, a onda je ćutke nežno stisnuo za ruku. Znala je da joj time uliva hrabrost, ali i dalje je bila prilično očajna i nervozna. A žena koja im je otvorila na prvi pogled je odavala utisak blage, nežne osobe, pune života. Energičnim pokretima prvo je zagrlila sina, a onda, ne gubeći mnogo vremena, okrenula se ka devojci. - Lepša si nego na ekranu. Pravi si anđeo. Hajde, uđite, deco. Nemojte da stojite, večera je odavno gotova i čeka vas. Očas posla je pokazala Vedrani sobu u kojoj će spavati. Iako je rekla da je to bila Aleksina dečačka soba, Vedrana nije videla nikakav znak da je neko tu proveo detinjstvo. Osim kreveta, ormana i jedne velike komode, u sobi nije bilo nameštaja. I bila je potpuno bela, skoro kao bolnička soba, sa velikim prozorima spuštenih roletni. Ipak, večera joj je donekle povratila raspoloženje. Sve je bilo domaće od hleba, preko kiflica sa sirom do svežih jaja. Tu je bio i vruć kakao. Zaboravila je da to postoji. Majka joj ga je pravila dok je bila dete. Vremenom istisnuli su ga kupovno čokoladno mleko i šejkovi. Vedrani se otvorio apetit. Skoro da ju je bilo sramota koliko je slatko jela, ali Ana, Aleksina majka, stalno ju je nutkala i tako joj olakšavala. ~ 55 ~ Foxy
Zvoncica
Čim je večera bila gotova, Aleksa je rekao da mora da krene. Otpratila ga je do vrata jer je on to tražio. Naslonio se na štok i nasmešio. - Vidim da ćete se lepo slagati. - Sviđa mi se tvoja mama. - Na prvi pogled? To je dobro. I zavidim joj jer ti se ja očigledno nisam nimalo svideo kad si me prvi put videla. - Primetio si? - Jasno si mi dala do znanja. Vedrana je strahovito želela da mu kaže koliko je od tada promenila mišljenje. Da ju je samo pitao šta sad misli, šta oseća, ona bi mu rekla sve, možda i previše. Ali on je ćutao, sme šio se i na kraju je uštinuo za obraz, pa otišao. Zatvorila je vrata i shvatila da jeste zaljubljena u njega.
~ 56 ~ Foxy
Zvoncica
U DOMU ALEKSINE majke Ane Vedrana se brzo odomaćila. Nisu prošla ni puna dva dana, a već je gospodarila kuhinjom. Ana je bila vaspitačica u penziji, ali je bila i sjajna kuvarica. Vedrana je želela da nauči da kuva onako spretno i brzo kao ona. I tako su njih dve provodile vreme u kuvanju, u razgovorima, u gledanju televizije, pa i u popodnevnim šetnjama Kruševcom. Dani su se nizali, a Vedra na je mnogo toga saznala o Aleksi. Bio je nemiran kao dečak, pun snage i želje da se dokaže onima koji su imali očeve jer je njegov poginuo kad je imao samo godinu dana. Ana je o svom mužu malo govorila. Očigledno se i dalje teško nosila sa sećanjem na njega, ali je o sinu mogla da priča satima bez prestanka. Da bi mu nadoknadila to što je bez oca, Ana je dopuštala Aleksi mnogo više no što su njegovim vršnjacima dopuštale njihove majke. Kod njega se uve k skupljalo društvo, svako je mogao da prespava, u kući nikad nije bilo prazno. Kako je otac poginuo na radnom mestu, isplaćena im je velika suma od koje je Ana mogla pristojno da živi. Uz to, Anin otac, Aleksin deda, bio je bogat zemljoradnik iz jednog se la kod Kruševca, pa je i sa te strane Ana bila materijalno obezbeđena. Kada je Aleksa završio srednju školu, poželeo je da promeni mesto stanovanja. Činilo se da ga guši grad u kome je poznavao skoro svaku ulicu i svaki ćošak. I Ana ga je pustila da ode. Od tog trena malo je znala o njemu, ali bila je sigurna da njen sin nikad neće preći granicu ljudskosti i onoga čemu ga je naučila. Vedrana je bila oduševljena tom ženom. Tako se razlikovala od njene majke. Obe su bile udovice i obe su svojoj deci davale punu slobodu. Ali Ana je bila puna života, energije, znanja. Volela je ljude i nije pokazivala da je umorna od života. Uz nju je bilo još lakše zaljubiti se u Aleksu. Aleksa je zvao svaki dan, bar dva puta. Mnogo se šalio preko telefona, govorio da se plaši da će izgubiti status miljenika u sopstvenom domu s obzirom na to koliko njih dve jedna drugu hvale. Posle jednog takvog razgovora, Vedrana se obratila Ani. - Aleksa se svaki dan šali što sam se ovde toliko odomaćila. Ana je odmahnula žustro rukom. - U stvari mu je drago što je tako. Kad me je nazvao i pitao da li možeš da dođeš, odmah sam mu rekla da želim da te upoznam. Iskreno, mi slila sam da si mu devojka i da pokušava da mi to kaže nekako posredno. Ali onda sam shvatila da te sklanja od problema koje imaš zbog knjige. I da među vama nema tih... emocija. Vedrana se potpuno snuždila. Upitala se čini li joj se ili je Ani laknulo što njen sin nije u vezi sa bivšom ljubavnicom jednog političara. ~ 57 ~ Foxy
Zvoncica
- Vedrana, možda i grešim. Možda i postoji nešto među vama, ali je problem što to jedno drugom niste otkrili. Iz krupnih Vedraninih očiju izbijao je sjaj. - On ima devojku. - Moj sin? Ja za to ne znam. Možda ima neku sa kojom se viđa povremeno, ali da je nešto ozbiljno, ja bih sigurno znala. O tome mi je uvek govorio. Sjaj je bio sve jasniji. Vedrana nije umela da ga sakrije. - Meni je jednom nešto pomenuo. Zato mislim da nema šanse da mu se dopadam. - A da li se on tebi sviđa? Devojka je pognula glavu, ali se istovremeno se istovremeno nasmešila. Ani je sve bilo i više nego jasno. - Ne brini, ništa mu neću reći. Ali sasvim sam sigurna da on o tome ni ne sanja. - Nikad nije bilo prilike da mu tako nešto saopštim, čak i nagovestim. - Aleksa Aleksa je muškarac, jak, hrabar, požrtvovan i snažan. Ali ne sećam se da je ikad on prvi prišao nekoj devojci. devoj ci. Mislim da se plaši samo jedne jedine stvari na ovom svetu - a to je da priđe devojci i bude odbijen. Dakle, ako misliš da saznaš bilo šta o njegovim osećanjima, moraćeš prva da napraviš korak. Saveznički su se pogledale, a onda se setile da počinje muzička emisija koju su obe volele da gledaju. I razgovor se prekinuo na pravom mestu.
~ 58 ~ Foxy
Zvoncica
VEĆ JE BIO kraj druge nedelje, a Vedrana je još uvek bila u Kruševcu. Ma koliko da joj je bilo prijatno u toj kući, uz Anu koja joj je postala kao prijateljica, nedostajao joj je njen grad i njena majka. A najgore od svega joj je padalo to što Aleksa nijednom nije došao, iako je obećao. Kruševac nije nakraj sveta, mislila je. Da je hteo da je vidi, mogao je to i da učini. Očito da ju je stavio na sigurno i sad nije mnogo žurio da bilo šta promeni. Pomogla je Ani da umesi kolače i sela da popije topao čaj, s obzirom da se malo prehladila prethodnih dana. Zazvonio joj je mobilni. Bio je to Aleksa. Javila Javila se prilično uštogljeno. Očekivala je da će to biti razgovor kao i svaki prethodni. - Gledate li vesti? - Ne. - Odmah uključite TV! Čućemo se malo kasnije. Slabo ga je čula zbog nekih mašina u pozadini. Nije uspela tačn o da razazna gde se on to nalazi i zašto je tako bučno, ali brzo je dohvatila daljinski i uključila televizor. Vesti su bile u toku. Ono što je tad čula delovalo je potpuno neverovatno. Udarna vest bila je hapšenje doskorašnjeg ministra, ministr a, a sada direktora državne d ržavne bezbednosti, bezbednosti, zbog optužbe za silovanje maloletnice. Silovanje se desilo u njegovom stanu, neposredno nakon što je izabran za ministra, a ponavljalo se s obzirom da je devojka bila sestra jedne od žena zaposlenih u njegovom ministarstvu. Ta žena je optužena za podvođenje jer je dovodila sestru kod ministra i onda ih ostavljala nasamo. Na sreću te devoj ke, a na nesreću siledžije, došlo se do autentičnih snimaka iz njegovog stana na kojima se jasno vidi kako je šamara i preti joj da ne sme ni da pisne o svemu. Snimak je pušten samo nakratko, ali Bobin glas je odzvanjao još dugo u njenoj glavi. Ponašao se kao moćna zver koja je uhvatila svoju žrtvu i nema nameru da je brzo dokrajči. Onda su došli snimci hapšenja. Sa lisicama na rukama izvodili su ga iz nekog ulaza, a on je hodao pognute glave. Premijer se oglasio, a i mnoštvo stranačkih kolega - svi su izražavali užasnutost zbog postupaka doskorašnjeg doskorašnjeg kolege i govorili da nisu imali pojma da tako nešto može da se desi. Svi su prali ruke od njega. Bio je gotov i to ne zbog Vedrane i njene knjige, već zbog nekog drugog, nekog ko je svakako gore prošao od nje same. Mogla je da oseti kako joj kamen pada sa srca uz jedan snažan zvuk - zvuk oslobođenja. Ceo taj dan Ana i Vedrana su pratile vesti. Pojavila se i Bobina supruga, atraktivna plavuša sitnih očiju. Novinari su je spopali, a ona im je samo odgovorila da već dugo ne živi sa svojim suprugom. Vedrana je ~ 59 ~ Foxy
Zvoncica
ranije nekoliko puta videla njene slike. Znala je šta je nervira i kako se svađa, na kojoj strani kreveta spava i kakva je majka. Znala je detalje koje joj je Boba govorio, nesrećan jer se oženio devojkom sa kojom je bio od srednje škole i koja je prvom trudnoćom stavila tačku na njegovo premišljanje o braku. Vedrana ju je mrzela sve ono vreme dok je volela Bobu. Ali sad, gledajući je sa distance, mogla je da je žali. Bilo je strašno imati takvo čudovište za muža i roditi mu decu. I jadna ta deca... Stresla se kad je pomislila da se ona jednom je dnom nadala da će biti majka Bobinoj deci.
~ 60 ~ Foxy
Zvoncica
SELE SU DA večeraju kad se čulo zvono na vratima. Ana se ozarila u licu. - To je Aleksa! Znam kako zvoni, to je on! I Vedrana je poskočila. Ali upitala se tad da li je došao da je vrati kući i tako završi posao koji je započeo. Došao je kraj tom paklu, ali ona je nazirala i kraj nečega što nikad nije ozbiljno ni započeto. Aleksa je utrčao u kuhinju gde je Vedrana stajala i čekala ga. Zagrlio ju je i zavrteo nekoliko puta ukrug. Tome se nije nadala. Smejao se, široko, nekako dečački nestašno. Kad ju je spustio, bacio je pogled na sto prepun ukusne mirisne hrane. - Uvek sam znao da namirišem dobro jelo. Mogu da se pridružim? Biće i za mene? Ana je odmah prinela tanjir i poljubila sina u kosu. Večerali su, a Aleksa je kao navijen pričao gde je sve dobro jeo za svog života. Očito d a je dosta putovao po Evropi. Spominjao je Italiju i sjajnu piceriju na periferiji Bolonje gde je pojeo čak dve i po pice. Govorio je o sočnim kobasicama u Češkoj i o čudnoj piti negde u Francuskoj. Videlo se da je gladan jer je pojeo koliko njih dve zajedno. Dok je Ana koliko-toliko učestvovala u razgovoru, Vedrana je samo gledala u Aleksu, zanesena njegovim licem, osmehom, njegovim plavim očima. Pitala se ima li smisla da mu kaže šta oseća. Možda će je odbiti, možda će joj onim ozbiljnim tonom objasniti da je to nemoguća misija i da on ima neke druge planove i afinitete. To bi bolelo. Očigledno su se plašili istog, samo što ona do sada toga nije bila svesna. Posle večere Ana se diskretno povukla i ostavila dvoje mladih nasamo. - Celo veče si nešto ćutljiva. A ja sam očekivao da ćeš skakati od sreće. - Zato što si došao? Ne znam što bih skakala od sreće zbog toga. - Nisam mislio da budeš srećna što mene vidiš, već što si danas čula dobre vesti. Pocrvenela je. Opet joj je jezik bio brži od pameti. - Ne mogu ni zbog toga da se radujem. Ma šta da mi je Boba učinio, ne umem da se radujem što je neko tako završio. Pogotovo neko ko mi je nekad bio drag. I više od toga. Aleksa je skočio sa stolice. Videlo se da je iznenađen onim što je čuo. Pa i uvređen. ~ 61 ~ Foxy
Zvoncica
- Sve vreme dok sam vozio ovamo mislio sam samo o tome da ćeš ti biti dobro, kako nećeš više morati da se plašiš, da ti više niko neće ispisivati pogrdne reči po zidovima i slati ruže da bi te preplašio. Možda je nameravao da ti učini mnogo gore stvari od onih koje je radio onoj devojčici. Da, bio sam uveren kako si ti pametna mlada žena koja je svesna da je dirala gde ne treba i koja se kaje zbog toga. A sad sam doživeo da mi kažeš kako se raduješ mom dolasku koliko i činjenici da si slobodna, da možeš da živiš bez straha - a to je nikako. Ne znam šta sam to loše uradio, pa se nisi ni nasmejala kad sam ušao na ova vrata, ali znam da sam zbog tebe u sve uključio i majku, ali i mnoge ljude koji bi tog gada što pre uhvatili. Dugo se znalo da se nešto dešava sa tom devojčicom, ali ona nije htela da progovori. Bojala se jer je znala ko je i šta je čovek koji ju silovao i tukao. Nisam to mogao da ti kažem. Nisam hteo da ugrozim istragu onih u policiji koji rade suprotno šefovima ako znaju da je to u interesu dobrog. Zbog njih i zbog uspeha svega toga morao sam da ćutim. Ali tvoja reakcija je prosto strašna, meni neshvatljiva. Ne žališ devojku koja je morala sve to da trpi? Ona ga nije volela kao ti. Ona ga nimalo nije volela. Vedrana je bila zatečena. Aleksin ton, njegov bes, ono što je izgovarao - sve je imalo smisla. Zar je imala prava da zbog nekadašnje ljubavi prema Bobi pronalazi ikakvo opravdanje za njegovu divljačku stranu. - Nisam mislila tako... - Tako si mislila, Vedrana. Baš tako. I znaš, počinjem da se kajem št o sam se toliko predao svemu ovome. Podsvesno sam znao da to ne bi trebalo da radim, ali ima nešto jače i od podsvesti i od razuma... Dobro je da sam na vreme shvatio kako razmišljaš i da nisam dozvolio sebi da ispadnem budala. Besno je izašao iz kuhinje. Čula je kako nešto govori Ani, ali nije mogla da razazna nijednu reč. Gubila je tlo pod nogama. Ni sama nije znala zašto je rekla da joj je žao Bobe. Valjda je štitila deo sebe, onu staru ranu jer je jednom bila ostavljena. Plakalo joj se, ali nije htela da plače u tuđoj kući. Nije bilo pristojno.
~ 62 ~ Foxy
Zvoncica
ANA JE UŠLA u kuhinju. Sela je pored Vedrane i uhvatila je za ruku. - Rekla si nešto pogrešno. Nešto što ne misliš, zar ne? Topao pogled te žene ju je umirio. - Da. Neverovatno koliko sam glupa! Jezik mi je brži od pameti. Zato sam i knjigu napisala jer nisam bila mudra da sagledam šta bi to moglo da prouzrokuje. Je V mnogo ljut? - Razočaran je. Otišao je da se istušira i rekao je da ti prenesem da za pola sata budeš spremna da te odveze kući. Vedrana je pognula glavu. - Nadam se da se Vi ne ljutite na mene. - Ne, draga moja, naravno da se ne ljutim. Meni se čini da znam šta je ovde u pitanju. Sviđate se jedno drugom, ali nijedno iz nekog svog razloga ne veruje ni u svoja, a ni u osećanja onog drugog. Ako jedno ne progovori... bojim se da ćete se rastati u nerazumevanju i neprijateljstvu. - Ne želim da Aleksa i ja budemo neprijatelji. Niko za mene nije učinio više od njega. Ana je iskrenula glavu. - Možda bi on to trebalo da zna. Da čuje. - Da, sigurno. - Bilo mi je prelepo sve ovo vreme sa tobom, Vedrana. Nisam bila te sreće da imam i kćerku, ali sam za ove dve nedelje osećala kao da je imam. - A ja kao da sam polako uvidela kakvu sam majku oduvek želela da imam. Moju volim najviše na svetu, ali oduvek odbijam da priznam sebi kako njeno majčinstvo nije kompletno, nije dovoljno. - Hvala ti... bože, još ću se i rasplakati! Hajde, idi da se spakuješ. Vedrana je otišla u sobu, ali je i s ama pustila nekoliko suza, srećna što je upoznala tu ženu i provela neko vreme sa njom.
~ 63 ~ Foxy
Zvoncica
DOK SU SE dve žene grlile, Aleksa je stajao sa strane i gledao u pod. - Čuvaj se, dete. - I Vi, Ana. Hvala Vam mnogo za sve. - Čućemo se nas dve. Bićemo u kontaktu. - Naravno. Čim su seli u kola i krenuli, Aleksa je napao Vedranu. - Ne vidim zašto bi se ti čula sa mojom majkom. Niste drugarice. Čudi me da nisi i nju doživela kao deo mog posla i onog što sam obavezan da uradim za tebe. Pogledala ga je. Bilo je tu nečeg što je bilo tako daleko od be sa i ljutnje. A to su bile one lepe plave oči. I kad bi mu celo lice gorelo od gneva, te oči su bile neobično mirne. - Da li sam ti ikad rekla „hvala”, Aleksa? Zbunio se. Pogledao ju je na trenutak, a onda se koncentrisao na mračan put pred sobom. Sneg je počeo opet da pada i bilo je vrlo neprijatno za vožnju. - Nisam siguran da jesi. - Onda je red da ti sad kažem. - Nema potrebe. Sve si mi rekla danas. Ubola si me u srce. Tako sam želeo da vidim osmeh na tvom licu, a da znam da sam ja tome doprineo, da mogu da kažem da sam uspeo da te zaštitim. - Jesi, ja to nikad nisam osporila. - Osporila si onog trenutka kad si me dočekala hladno, a onda mi rekla da žališ bivšeg ljubavnika. Ko je tu bio neprijatelj? Ko je bio negativac? Pružila je ruku ka njegovoj, koja je bila na menjaču. Bilo joj je teško da to uradi - prvi put je pokazivala toliko bliskosti prema nekome s kim nikad nije imala ništa, osim onog malog poljupca. Kad je osetio njenu ruku, Aleksa je uzdahnuo. A onda je učinio nešto što je Vedrana najmanje želela. Sklonio joj je ruku sa svoje, bukvalno je otresao. Mislila je da će propasti u zemlju. Samo je šapnula: - Izvini! Ali Aleksa nije odgovorio.
~ 64 ~ Foxy
Zvoncica
NAPETOJ VOŽNJI JE došao kraj. Ulazili su u njenu ulicu i mogla je da vidi svoju ogradu i kapiju. Srce joj je poskočilo od sreće što je opet tu, na svom. Aleksa je parkirao auto nedaleko od kapije, kao da nije želeo da njena majka vidi da su došli. Kao da je pokušao da izbegne da ga pozove da unutra. - Eto, gotovo je. Stvarno ti želim lep život i da nikad više sebe ne dovedeš u situaciju kao što je bila ova. Ako budeš i dalje pisala knjige, nemoj se doticati političara. Ma koliko da se zaljubiš, ma koliko da si luda za njim, nemoj ga pominjati u knjizi. - Neću. Nikad se neću zaljubiti u političara. - Nikad ne reci „nikad”. Očigledno si slaba na njih. To ju je naljutilo. Imao je pravo da joj odgurne ruku, da se ljuti na nju, ali nije htela da mu dozvoli da je tako vređa. - Dobro, rekla sam stvari koje su te uvredile, ali ponekad govorim šta ne mislim da bih sakrila ono što ne smem da kažem. Ali to ne znači da treba da me gledaš samo kao ljubavnicu političara. On nije bio to kad sam ga upoznala. Nije bio ni ministar, ni političar. To su bile ambicije koje su rasle vremenom. I zato nemaš prava da govoriš o meni tako! Aleksa se nasmejao. - Kažeš da govoriš stvari koje ne misliš, a sakrivaš ono što ne smeš da kažeš? Postoji li nešto što bih ja trebalo da znam? Nešto što meni nisi smela da kažeš a htela si? Progutala je knedlu. Nije imala dovoljno hrabrosti da mu kaže šta oseća. Ma koliko da je terala sebe da progovori, nije mogla. - Ima... ali ne mogu da ti kažem. - Zašto? - Nemam hrabrosti. Milovao ju je pogledom. Pomislila je kako nijedan muškarac ne može tako da gleda ženu osim ako nešto ne oseća prema njoj. Preklinjala je u sebi da on prvi kaže nešto, da joj prizna da mu znači, da samo krene da je poljubi, pa da ona nastavi. - Vedrana! Stigli ste! Glas je dolazio spolja. Bila je to njena majka koja je istrčala iz kuće, i to bez jakne, nakon što je kroz prozor videla Aleksina kola. Trenutak u kom je nešto važno moglo da se desi između dvoje mladih ljudi sad je ~ 65 ~ Foxy
Zvoncica
nepovratno otišao. Vedrana je izašla iz kola i zagrlila majku. Ma kakva da je ta žena bila, ipak ju je rodila, odgajala i živela zbog nje. - Kako si tako izašla, mama? Hoćeš da dobiješ upalu pluća? - Pa čekam te toliko dugo! Znaš li koliko sam te poželela? - I ja tebe, mama. Aleksa je već vadio kofer iz gepeka i nosio ga prema ulazu u kuću. A kad su ga njih dve sustigle, samo se ljubazno okrenuo i poželeo im laku noć. - Sine, dođi kad god možeš. Nikad nećemo moći da ti zahvalimo, ni Vedrana, a ni ja. Ova kuća je uvek otvorena za tebe. - Hvala vam. Mnogo hvala. Onda je pogledao u Vedranu. Posmatrala ga je otvorenih usta, kao da je bila spremna da nešto doda. Ali nije uspela da izusti nijednu reč i Aleksa se okrenuo i otišao.
~ 66 ~ Foxy
Zvoncica
DVADESET ČETIRI SATA kasnije počela je da piše novu knjigu. Imala je snažnu potrebu da piše, a da ni sama nije znala o čemu. Kako god da je nizala rečenice, one su vukle na istu stranu, ka istini koja je jedino spisateljici delovala smisleno i čitljivo. U groznici pisanja provela je celih osam sati, bez prestanka. Tek ka d joj se zamutilo u glavi, kad su slova počela da plešu pred očima, rešila je da zastane. Legla je u krevet, a u glavi su se redale slike, neke buduće rečenice, ono što nikako nije htela da zaboravi za nastavak priče. Jedva je zaspala. Ujutru je majka došla da je obiđe. Vedrana je ponovo bila za kompjuterom. Kao da je imala groznicu, nije mogla čak ni da odvoji vremena za doručak. Tako je bilo i za vreme ručka. A uveče je iscrpljena legla u krevet ne mogavši da sačeka da se odmori, pa da nastavi sa pisanjem. Ne, nije htela da napravi pauzu koja bi je obeshrabrila da napiše ono što joj se samo nametalo. Plašila se da bi mogla da odustane. Strepela je zbog sopstvenog straha. Ponovo je pisala o stvarima koje je doživela, opet je tu bio političar, ali i tajanstv eni ljudi koji su se pojavili u njenom životu i na neki način je spasli. Bio je to nastavak prve knjige, sa novom ljubavnom pričom, platonskom i neostvarenom, ali duboko proživljenom. Deset dana kasnije izašla je iz kopirnice. Nosila je ukoričen rukopis. A mesec dana kasnije videla je u izlogu svoju novu knjigu. Imala je privlačan naslov - „Moj dragi neprijatelj”.
~ 67 ~ Foxy
Zvoncica
PROMOCIJA NOVE KNJIGE je protekla skoro kao i prva. Rajko je opet zadovoljno trljao ruke, a Vedrana je mirno odgovarala novinarima na svakojaka pitanja. Sad je već imala iskustva, a i ničega se nije plašila. Čak ni toga šta će Aleksa reći ako pročita knjigu i shvati koliko je zaljubljena u njega. Dva dana kasnije došao je na njena vrata. Bilo je veče, prohladno ali suvo, vetar joj je mrsio kosu kad je stala pred njega na trem. - Zdravo, Aleksa. - Pročitao sam knjigu. - Jesi? I šta misliš o njoj? Stavio joj je prst na usne. - Sad pusti mene da pričam, molim te. Popio sam dva viskija da bih skupio hrabrosti da dođem ovamo, zato samo dozvoli da izgovorim šta imam. - U redu. Srce joj je jako lupalo. Iako je bilo sveže, nekakva vrelina ju je celu obuzela. - Kad sam čuo da si napisala nastavak prve knjige, poludeo sam. Nisam mogao da verujem da si u stanju da i dalje kopaš po nečemu što nimalo nije naivno i što je moglo da te košta života. Onda sam počeo da je čitam. Iskreno, ne bih da me majka nije molila da ne osuđujem dok ne pročitam. I čitao sam je. Za jednu noć sam je progutao. I saznao sam stvari koje nisam mogao ni da sanjam. Saznao sam da... si se zaljubila u mene. Ne shvatam zašto mi to nijednog trenutka nisi pokazala. U stvari, shvatam, pokušala si to da objasniš u knjizi, ali ipak... Mogla si da mi daš znak. Bilo kakav... - Šta bi se desilo da si dobio taj znak? Prešao je svojim plavim očima preko njenog lica i zadržao se na njenim usnama. Napravio je jedan korak ka njoj. - Možda ovo... Nagnuo se i poljubio je. Uvukla se u njegov zagrljaj i uzvratila mu poljubac. A onda su se nakratko razdvojili. - Sve bi bilo jednostavnije da si ovo uradio ranije. - Možda... - Ili da mi ranije nisi rekao da si bio sa devojkom... ~ 68 ~ Foxy
