Kristina Kija Kockar - Moj Potpis

Kristina Kockar KIJA

MOJ POTPIS

PREDGOVOR Kao advokat, ali pre svega kao Kristinin i Slobodanov blizak prijatelj,  bio sam neretko i svedok njihovog zajedničkog života, pretežno i onih događaja koji nisu opisani u ovoj knjizi. Isto tako, bio sam i neposredni svedok zajedničke večere u jednom prestoničkom restoranu, svega dva dana pre Slobodanovog ulaska u rijaliti, kada smo zajedno komentarisali i šalili se na račun njegovog budućeg učešća u ovom rijalitiju, gde su oboje izgledali potpuno bezbrižni, nasmejani i nesvesni svega onoga što će im se u bliskoj budućnosti dogoditi... Zbog mnogobrojnih veoma neobičnih životnih sudbina sa kojima se susrećem u svojoj dugogodišnjoj advokatskoj karijeri, skoro poput nekog  predskazanja, dobro se sećam da sam iste te večeri u jednom trenutku rekao, najpre Slobodanu, potom odmah i Kiji: U ovom periodu koji dolazi, veomo je realno da ćete upoznoti deo sebe za koji verovatno niste ni slutili

da postoji u vama. Sećam se da ih je ta rečenica na trenutak uozbiljila, ali

su se oboje, nepokolebljivo sigurni u svoje emocije, odmah vratili dobrom raspoloženju koje je u potpunosti ispunilo to veče... Vreme je ubrzo  pokazalo da sam, nažalost, bio u pravu, iskreno ni sam ne sluteći u kom  pravcu... Zbog učešća meni bliskih osoba,  osoba,  najpre Slobodana, mesec dana kasnije i Kije, a naročito zbog dešavanja koja su potom usledila, bio sam  jedan od mnogobrojnih koji je, tada prvi put i neplanirano, koliko su mi to obaveze dozvoljavale, pratio jedan takav rijaliti-šou, suprotno svom 1

 principu da takve programe nikada neću gledati . Kako je vreme odmicalo,  primetio sam da se broj ljudi koji su do tada takođe živeli na takvom stavu, stop rijalitiju, neočekivano uvećavao, prateći rijaliti gotovo po nepisanom

 pravilu, “zbog Kije i Slobodana”. Ni danas sa ove vremenske distance gledano, ne postoji jedinstven stav i odgovor na pitanje šta je to što je izazvalo toliku pažnju kod rekordno velikog broja gledalaca iz svih slojeva društva i to na nivou gotovo svih država bivše jugoslavije, na ovu, ne tako retku životnu priču, na prvi pogled, običnih ljudi. Neki su to objašnjavali sociološkim, neki ekonomskim, mnogi psihološkim, pojedini čak i  političkim razlozima... Međutim, tačan odgovor na ovo pitanje do danas nije dat. Odgovor na ovo, ali i mnoga druga pitanja na koja nisu imali odgovore gledajući rijaliti, čitaoci će možda i uspeti pronaći u ovoj knjizi, u knjizi koju je Kija pisala gotovo samo perom svoje iskrene emocije, kako ljubavi, tako i tuge, sreće, besa, razočaranja... Zato će ova knjiga, baš kao što je i njihova priča, pronaći put do velikog broja čitalaca i ponovo izazvati različita mišljenja i osećanja, bez bilo kakvih izgleda na ravnodušnost. Ona  je otvorena i dostupna svakome, jer se autor iskreno, veoma neposredno,  bez zadrške, obraća čitaocu i o aktuelnim temama poput porodičnog nasilja,  povezujući to sa svojim detinjstvom, ali i čineći čitaocu dostupnim i onaj najdublji deo emocije, kao i svoju intimu, objavljujući nepoznate podatke o svom trenutno ozbiljno narušenom zdravstvenom stanju. K ao neko ko je i za vreme trajanja, naročito nakon završetka rijalitija,  bio tampon-zona, a često i posrednik balansirajući narušen odnos između Kije i Slobodana, kao osoba koja je imala i tu nezahvalnu profesionalnu ulogu da sačini i sporazumni predlog za razvod njihovog braka, čitajući ovu 2

knjigu nisam mogao da se svrstam ni na čiju stranu, kao i obično,  pokušavajući da za sve postupke junaka ovog romana nađem objašnjenje i opravdanje, ma koliko to često bilo i iracionalno. Ova knjiga sadržinski jeste i autobiografska, čiji je glavni, usudio bih se reći i jedini sastojak, snažna emocija svake vrste. Zato joj potpuno i odgovara Moj potpis kao naslov, jer predstavlja nešto što je samo Kijino i što je ona, kao što to obično i čini, nesebično i bezuslovno podelila sa svima nama.

Vićentije Darijević, advokat

3

Ovu knjjgu posvećujem mojo j majci i baki,

svim ženama i mojim kijevcima.

4

1

TI ŽELIŠ DA ŽIVIŠ KAO U FILMU Često sam u životu razmišljala o tome kako bi sve bilo drugačije da imamo priliku da obrišemo pojedina sećanja, a da ona lepa ponovo  proživimo. Tako bi sve bilo mnogo lakše i lepše, jer se neke slike i iskustva urežu toliko duboko u nas da ih nosimo sa sobom celoga života. Nekad je dovoljno da osetimo dobro poznati miris, da čujemo reči stare pesme ili da  prođemo ulicom koja zna sve naše tajne, pa da nas preplave sećanja za koja smo mislili da više ne žive u nama. Tada shvatimo da ih uzalud  potiskujemo, jer su ona deo nas i da nema njih, danas ne bismo bili ono što  jesmo. Oduvek sam pamtila sve što mi je važno – događaje, datume, pa čak i izgovorene reči. Dovoljna je noć kao ova da film sećanja počne da se odvija u meni,  bez pitanja i bez mogućnosti da ga prekinem. Noć miriše na leto... Još jedno leto, moje omiljeno godišnje doba, ali ovo je posebno, jer ni moj život ni ja nismo isti. Pokušavam da zaustavim misli i da zaspim, ali ni traga od sna. Možda bi ipak bilo bolje da sam prihvatila Vanjin poziv i izašla u grad. Petak je, i to poslednji koji provodim tako što odmaram. Već sledećeg ću imati nastup u Beču. Palim lampu i odlazim u kuhinju da popijem vodu. Dnevna soba je  prepuna cveća, na stolu je gomila pisama, u jednom ćošku je veliki beli  plišani meda, krevet se ne vidi od neotvorenih poklona... uzimam jedno 5

 pismo jer mi pažnju privlači njegova jarkocrvena boja i velika mašna na sredini. Skidam mašnu, otvaram kovertu i izvlačim papir na kom piše: Kija, najbolja si i najlepša si... Ne dozvoli da te iko promeni i ne veruj nikome osim sebi!

Osmehnem se i vratim se u krevet. Kad sam ugasila lampu, u meni je odjeknula misao: Ti želiš da živiš kao u filmu. To su njegove reći, nisu moje. To su reči koje sam toliko puta čula, reči koje mi nisu zvučale istinito, reči koje nisu opisivale pravu mene... Nisam volela te reči, jer ih je on izgovarao kad god je hteo da me uveri da previše želim od života, od sebe i od sopstvenih snova. A ja sam uprkos tome verovala da nam život može dati tačno onoliko koliko tražimo od njega. Dovoljno je da mu se potpuno  prepustimo, da mu verujemo, ali i da radimo na sebi tako što ćemo nastojati da svakog dana budemo najbolja verzija sebe. Da, dragi moj, ja danas zaista živim kao u filmu. I živim sa osmehom na licu iako je glavni glumac rešio da odustane od svoje uloge kad je shvatio da neće umeti da je iznese. Verovala sam da se to neće dogoditi, da će on dati celog sebe i da ćemo zajedno zablistati u tom filmu koji je trebalo da ima srećan kraj... ali nije tako bilo. Kamere su se ugasile, ostala sam sama sa bolom u srcu. Bol me je izjedala i podsećala. Bol me je budila svake noći i ni je mi dopuštala da zaspim. Opominjala me je. Pekla me je. I zato sam rešila da pišem... Papir sve trpi i sve oprašta. Odmalena sam pisala dnevnik i u tom činu sam  pronalazila nekakvo olakšanje, pa zašto to ne bih učinila i sada? Kažu da neke rane nikad ne zacele, ali ja verujem da su svi naši ožiljci simbol naše snage. I zato se ne stidim da ih ovekovečim ovde i sada. 6

Posle svega, naučila sam koliko je važno da se u životu držimo onoga što imamo, a ne onoga što smo izgubili. Ja jesam izgubila tebe, ali ipak i dalje imam sebe. Imam i ovu bol i ne poričem je. Imam i ožiljke i znam da ću ih uvek nositi sa sobom, ali to je sasvim OK. Čak sam ih i zavolela jer mi dobro stoje – kao komad dobrog nakita. Ja sam Kija. I ja živim u fimu. Još uvek ne znam koji je žanr, ali i dan-danas verujem u srećan kraj.

2

KAD VREME PRESTANE DA POSTOJI, LJUBAV JE VEĆ TU

Iako ljudi ugiavnom ne vole da se sećaju ružnih događaja koji su obeležili njihov život, ja ne bežim od toga. Kako imamo samo jedan život, smatram da bi zbog toga trebalo da ga prihvatimo sa svim lepim i ružnim stranama. Kad se osvrnem iza sebe i sagledam sve što je prošlo, shvatim da je naša ljubav bila i ostala najlepši deo priče zvane život  – deo koji je sam sebi dovoljan. Boba i ja smo se upoznali 2013. godine. Tada sam imala dvadeset tri godine i bila sam na kraju studija – ostalo mi je pola ispita i diplomski, a Boba je imao dvadeset dve godine. Dok razmišljam o tome, u

7

sećanju mi iskrsne 4. februar  – datum našeg prvog sastanka. Sećam se svakog detalja, pa čak i boje majice koju je nosio te večeri. Kad god me ljudi pitaju kako smo se upoznali, imam utisak da očekuju da čuju nesvakidašnju priču, jer kao da se podrazumeva da velike ljubavi moraju imati neke posebne početke. Ne slažem se s tim, zato što verujem da su velike ljubavi velike samo zato što probude u nama želju da se potpuno predamo drugom biću. A naša l jubav bila je baš takva!

Zanimljivo je što se Bobin i moj prvi susret dogodio u virtuelnom svetu. Sve se odigralo potpuno slučajno. Zapravo, tada je izgledalo tako, iako ni danas ne mogu da kažem kako verujem u slučajnosti. Često sam razmišljala o tome da li slučajnosti postoje ili je sve zapisano negde gore. Do danas nisam uspela da pronađem odgovor na to pitanje. Mislim da se svi mi u životu tešimo time da je nešto trebaio da se dogodi ili nije, samo zato što nam je tako lakše, a zapravo niko od nas ne zna istinu. Postoji li 8

Bog ili postoji karma, je li naš put zacrtan ili ga sami biramo, ili postoji više  puteva ali svi vode ka jednom cilju... to su pitanja koja muče svakoga od nas i verovatno u određenom trenutku svako pronađe svoj odgovor. Oduvek sam volela da budem u toku sa aktuelnim dešavanjima u zemlji i svetu. jednom prilikom ostavila sam komentar ispod objave na nekom internet portalu, a samo nekoliko sati kasnije Boba je uradio isto – komentarisao je tu objavljenu vest i ispostavilo se da smo imali isti stav  povodom nje. Tako smo postali prijateiji na Fejsbuku, ali i dan-danas ne mogu da se setim ko je od nas dvoje prvi poslao zahtev za prijateljstvo. Sećam se da je on umesto svog imena imao rusko ime. Zvao se Valerij Filatov. Tako se zvao jedan od likova u njegovoj omiljenoj seriji  Brigada. Međutim, moje razgledanje njegovog profila trajalo je koliko i jedan klik mišem. Pamtim da me je iznenadilo to što je iz Zrenjanina. Bila je to još  jedna potvrda da je svet zaista mali! Prošli su meseci i nas dvoje nismo komunicirali sve dok Boba nije  prokomentarisao jednu od mojih objava na Fejsbuku. Hteo je da me ubedi kako grešim i kako je on u pravu, ali ja sam čvrsto branila svoj stav. To je  bio drugi put da smo razmenili nekoliko rečenica, ali ponovo se razgovor završio na tome. Da mi je tad neko rekao da će on biti čovek mog života, verovatno bih se smejala na sav glas. Sledeći razgovor započela sam ja, kad sam videla Bobinu objavu na Fejsbuku. Napisao je da mu trebaju neke knjige za fakultet, jer je hteo da se prebaci sa studija arhitekture na studije turizma. Tad sam mu poslala  privatnu poruku u kojoj sam napisala da je moja drugarica na Odseku za turizmologiju i da mogu da mu dam njen broj telefo na, da se čuju i da se 9

dogovore u vezi sa knjigama. Tek kad vratim film unazad, shvatim da tad nisam znala ni kako on izgleda jer mi nijednom nije palo na pamet da kliknem na njegov profil, potražim fotografije i vidim ko se zapravo krije iza tog ruskog imena. Dakle, samo sam htela da mu pomognem kao što bih to učinila kad god imam priliku. Završila sam Smer za hotelijerstvo i ugostiteljstvo, pa sam mogla da mu kažem mnogo toga što nije znao u vezi sa fakultetom a što bi mu koristilo. Tako je naša prepiska o knjigama prerasla u priču o studijama, a onda i u priču o svemu i svačemu. U jednom trenutku Boba mi je poslao sliku koja je bila parodija na pesmu  Božanstvena ženo, sve ću da ti dam ili u ovom slučaju  Božanstvena ženo, sveću da ti dam. Kasnije je ta pesma  postala jedna od onih naših pesama, nama toliko draga da smo je i zajedno otpevali na proslavi našeg građanskog venčanja. Tada sam se prvi put setila da pogledam njegove fotografije i bila sam iznenađena! Sećam se da sam pomislila: Pa on je vrlo simpatičan dečko!  Nisam mogla da pretpostavim gde će nas dopisivanje odvesti dok

na kraju tog dana nisam shvatila da smo se dopisivali sve vreme. Ceo dan,  bez prestanka! Bila sam šokirana, jer mi se nikada do tada nije dogodilo da upoznam nekog momka na takav način, a kamoli da se neprestano dopisujem s njim. U tom periodu bila sam u Zrenjaninu i te večeri sam obećala mami da ću doći po nju posle posla, pa mi je palo na pamet da pozovem Bobu na  piće. Kao što možete da pretpostavite, povod je bilo pomenuto celodnevno dopisivanje. Kad biste me sada pitali zašto sam poželela da ga upoznam, rekla bih vam da je to bila čista znatižeija... Boba me je zaintrigirao kao 10

nijedan dečko pre njega. Pitala sam ga hoće li sa mnom po mamu i rekla sam mu da možemo popiti piće dok ona ne završi sa poslom. Odmah je  pristao! Otišla sam po njega i produžili smo ka restoranu u kom je moja mama radila. Imala sam leptiriće u stomaku. Kad smo prilazili restoranu, Boba mi  je u jednom trenutku rekao: Jao kako si ti mala, aludirajući na moju visinu.  Naš prvi susret bio je spontan i vrlo prijatan. To me je iznenadilo, jer su retki susreti pri kojima od samog početka možeš da budeš to što jesi. Sećam se da smo oboje pili koka-kolu i čak pamtim mesto na kom smo sedeli. Već te večeri bilo je jasno da između nas postoji nekakav fluid, ona neobjašnjiva energija... ono nešto... i sad vrlo dobro znam da, kad se to nešto uvuče u stomak, ne da čoveku mira sve dok ne dopre do srca. Sutradan smo se videli ponovo i tad je već bilo jasno da imamo neiscrpne teme za razgovor. Bukvalno sam imala utisak da vreme leti i da nam je pet sati razgovora malo! Zbog toga me nije iznenadilo to što smo se dogovorili da se vidimo i sutradan. Nikad neću zaboraviti taj 6. februar. Vreme je bilo grozno, padala je kiša, duvao je vetar, a nas dvoje smo sedeli u kolima i ništa nam nije smetalo. Ponašali smo se kao da je napolju  proleće! Na radiju je išla neka lagana muzika, a mi nismo prestajali da  pričamo. Sećam se da mi je Boba rekao da je njegova porodica živela u Pragu, da je i on živeo tamo neko vreme, a kako sam ja bila u Pragu nekoliko puta, složili smo se da je to jedan od onih gradova sa dušom, u koji bi čovek mogao da se preseli bez razmišijanja. I dok je Boba objašnjavao šta mu se sve dopalo u Pragu, ja sam nas već videla tamo, kako  pijemo pivo u  Beer Musem-u i smejemo se na sav glas. Dok sam ga 11

 posmatrala, pomislila sam u sebi: Bože, koliko mi je lepo s njim! I zaista je  bilo tako. Lepo i nekako udobno. Nikad dotad nisam osetila tako nešto. Vidim ga treći put u životu, a mogu da budem pred njim potpuno svoja,  potpuno ja, bez ikakve maske. To je za mene bilo ne samo novo osećanje, nego i novo iskustvo.

Dok sam ga gledala i slušala kako priča, želela sam samo jedno: da me poljubi. I danas pamtim šta sam mu tad rekla: Sve vreme te slušam i gledam te... i imam uti sak da nikad u životu ne bih mogla da se posvađam s tobom. Kasnije sam se kajala što sam to izgovorila, jer sam možda na taj

način izbaksuzirala našu priču. Trenutak posle toga konačno smo se  poljubili. Oni leptir ići u stomaku su se probudili. I od tada smo Boba i ja  postali nerazdvojni... 12

Kad smo pogledali na sat, shvatili smo da je prošlo celih sedam sati. Prvo smo mislili da se neko šali sa nama, a onda smo se smejali kao deca uhvaćena u nekoj igri. Nismo ni slutili gde će nas ta igra odvesti...

13

3 POČETAK ZAJEDNlČKOG ŽIVOTA

Kad smo Boba i ja počeli da se zabavljamo, trebalo je da idem u Dubai, jer sam dobila stipendiju za master. On je bio spreman da pođe sa mnom i čak se raspitivao šta bi mogao da radi tamo. Konkurisala sam za master mnogo pre nego što smo se nas dvoje upoznali, ali tek tad su me obavestili da sam dobila stipendiju. Na kraju nisam otišla, zato što se zakomplikovala procedura sa papirima. Trebao mi je posao, pa sam rešila da odem u Crnu Goru i da radim kao menadžer jednog restorana u kojem sam radila godinu dana ranije. Otkazala sam stan u Beogradu, jer sam znala da ću celog leta biti na moru. Tog leta se nismo često viđali. On je došao samo jednom kod mene, zato što mu finansijska situacija nije drugačije dozvoljavala. S druge strane, ni  ja nisam mogla da odem u Beograd jer sam imala mnogo posla. Kad je on došao kod mene u Crnu Goru, okolnosti su bile takve da smo morali da boravimo u kući naše zajedničke prijateljice. Uzeli smo ključeve od nje, ne sluteći u kakvom je stanju ta kuća. Zatekli smo skoro  pa ruševinu! Sećam se da sam se mnogo iznervirala, jer nisam mogla da verujem da nam je ponudila takav smeštaj. Međutim, Boba se potrudio da taj prostor učini koliko-toliko pristojnim. I kuća i okolina izgledali su kao 14

 brazilska favela. Kasnije, kad smo odsedali u hotelima sa pet zvezdica,  prisećali smo se tog našeg “geta” sa osmehom na licu, razmišljajući kroz šta smo sve prošli, gde smo došli i gde ćemo tek otići...

Pred kraj jeseni vratila sam se u Srbiju. Ubrzo smo našli stan na Dorćolu i naša ljubav je dobila novi okvir. Tog 14. decembra počeo je naš zajednički život! Inače, za mene je to već bio poseban datum, jer je moja mama rođena na taj dan. Sve to je bilo novo i za njega i za mene, ali smo  bili srećni i to su dani kojih se i sada rado sećam. Bilo nam je prelepo u tih šesnaest kvadrata koji su dvadeset četiri sata mirisali na ljubav.

15

U tim trenucima konstantno me je obasipao romantičnim gestovima... počevši od famoznih stikera sa l jubavnim porukama koje je lepio po stanu pa do večera iznenađenja koje mi je priređivao kad sam se najmanje nadala. U tom stanu započela je naša tradicija da on okiti jelku i celu kuću.

*** Godine 2017. prvi put sam prekinula tu tradiciju. Sama sam uradila sve to. Boba nije radio u tom periodu, ali je imao nekoliko tezgi. Kako to nije bilo često, ja sam mu već tad sugerisala da bi bilo dobro da pronađe  posao, jer sam bila svesna toga da bi nam bilo mnogo lakše ako bismo oboje radili. Pritom, nisu sve tezge bile plaćene, a on je već tada pristajao da peva  bez novčane nadoknade. Bilo mu je važno da ga ljudi čuju. Znao je da je to  jedan od načina da uđe u svet šou-biznisa i ja sam se sama slagala s tim. 16

Znala sam da je Beograd skup i nisam htela da sve bude na mojim leđima. Smatrala sam da je sasvim logično da i on pronađe posao. Međutim, njega to nije doticalo, pa se nije trudio da bilo šta promeni, a kamoli da pronađe posao. Zamerala sam mu to i tad i kasnije. Mnogi ljudi imali su priliku da javno čuju kako mu to prebacujem. Bilo mi je krivo što  ja toliko radim i mučim se dok je on potpuno ravnodušan. Zbog svega toga osećala sam se kao da sam sama u vezi. Bilo mi je teško da razumem kako neko ko je mlad, i samim tim u punoj snazi, može da sedi kod kuće ceo dan i ne radi ništa.

4

GDE GOD DA SI POŠAO, NE SMEŠ DA ZABORAVIŠ ODAKLE SI KRENUO Boba je počeo da se bavi pevanjem dva meseca nakon što smo započeli vezu. Prvu tezgu je imao u jednom selu pored Zrenjanina. Kafić u kom je nastupao bio je vrlo skroman, imao je šank i tri stola. Sećam se da  je i honorar bio baš mali – dobio je 1.000 ili 1.500 dinara za to veče. On tad nije imao veliki repertoar, ali nastup je bio sjajan. Celo veče sam igrala kako bih podigla atmosferu. U tim trenucima ni njemu ni meni nije bilo važno ništa drugo osim toga da je on ispred mikrofona. 17

Sećam se da sam mu tad rekla da to veče nikad ne sme da zaboravi – čak i kad jednog dana postane uspešan i kad bude zarađivao mnogo više novca. Koliki god uspeh da čovek postigne, važno je da ne zaboravi  početak – trenutak kad nije imao ništa i kad mu je i najmanja zarada značila mnogo. Smatram da čovek nikad ne sme da zaboravi odakle je krenuo i gde želi da stigne. Naravno, pored toga je važno i da ne zaboravi ko je bio uz njega kad mu je bilo najteže. Ja sam zaista bila uz Bobu. Bila sam mu podrška, verovala sam u njega i činila sam sve što sam mogla da mu pomognem. još na početku naše veze imala sam priliku da prvi put čujem kako peva i bila sam oduševljena njegovim glasom. On je već tada rekao da želi da se bavi muzikom i bila sam sigurna da je napravio pravi izbor i da to jeste njegov životni poziv. Tada sam mu kupila i prvi mikrofon. Znam da ga čuva i danas. Rekao mi  je da će ga čuvati zauvek, jer je to jedna od onih stvari u životu koje nemaju cenu. U tom periodu prijavila sam se da radim kao stjuardesa u nacionalnoj avio-kompaniji. Boba se prijavo za takmičenje u pevanju koje se emitovalo na televiziji, ali posle prvog nastupa nije prešao u naredni krug. Bila sam razočarana, jer sam smatrala da je zaslužio bolji plasman. Boba je zaista talentovan i kad l judi jednom čuju kako peva – ne mogu da poreknu njegov talenat, a ni da ostanu ravnodušni.

18

19

Igrom slučaja, moj jako dobar prijatelj je rođeni brat našeg poznatog televizijskog voditelja. Zamolila sam ga da pozove brata i pita ga da li može da ubaci Bobu u takmičenje koje je tada bilo aktuelno. Audicije su se već završile i Boba bi morao da čeka sledeću godinu. Želela sam da mu  pomognem, jer sam jako verovala u njega. Ubrzo su ga pozvali i, čim su čuli kako peva, dali su mu šansu da se dalje takmiči. Bili su oduševljeni njegovim glasom. Dakle, bila mu je potrebna samo jedna prilika! Boba i ja  bili smo presrećni!

 Nikad neću zaboraviti te dane... Borili smo se i verovali smo u  pobedu! Bili smo podrška jedno drugom, bili smo tim! Ispratila sam svako takmičenje, svaki njegov nastup, a pošto sam već bila počela da letim,

20

trudila sam se da na svaki mogući način uklopim moj posao i njegove nastupe. Ukoliko bi se desilo da imam let baš kad on nastupa, trčala sam  posle leta kako bih mu bila podrška u publici. Zajedno smo birali pesme, vozila sam ga kad god i gde god je trebalo, napravila sam mu fan pejdž na Fejsbuku kako bi mogao da komunicira sa publikom. Molila sam prijatelje da glasaju za njega, čak sam molila i putnike da ga podrže i svaki put bih ih podsećala za koji broj da glasaju. Verovala sam u njega i trudila sam se da uradim sve što sam mogla,  jer sam smatrala da on to zaslužuje. Ja sam takva osoba – verovala sam u to da ćemo biti zajedno celog života i želela sam da mu pomognem. Pritom, nije mi bilo teško da sve to radim, jer sam želela da ostvari svoj san. I pre svega – želela sam da bude srećan. Boba nije bio samo moj muškarac i moj muž. On je bio mnogo više od toga... Već tada sam smatraia da je on član moje porodice. I kasnije, u teškim trenucima koje smo proživljavali u Šouu, najteže mi je bilo da se odvojim od tog osećanja i tog uverenja, odnosno da prihvatim i da shvatim kako mi više nismo tim. Verovala sam da ne postoji problem koji ne možemo zajedno da rešimo. Toliko smo bili bliski. Najteže je kad čovek  poveruje da ne postoje prepreke koje bi mogle da ga izbace iz koloseka života, a onda shvati da je dovoljan trenutak da se sve preokrene do te mere da ne može da prepozna sopstveni život.

21

U našoj vezi nikad nije bio važan finansijski momenat, iako je on to kasnije potencirao i predstavljao kao da je bilo tako. Od samog početka znala sam da smo on i ja karakterno potpuno različiti i da ću ja biti ta koja će njega gurati i vući napred. Ipak, duboko u sebi gajila sam nadu da će se to s vremenom promeniti. Bezbroj puta smo razgovarali o tome i on je stalno obećavao da će se promeniti, da će se potruditi, da će više raditi na karijeri... ali to se nije dogodilo. Već tada sam osećala da sam na ivici snage i nisam to krila. Skretala sam mu pažnju na to kako se osećam jer, pored toga što sam morala da radim na sebi i da krčim sopstveni životni put, morala sam sve to da radim i za njega. Svako ko je jednom voleo zna da je ljubav najveći pokretač u životu. Kad iskreno voliš, u tebi se probudi neka neuništiva snaga za koju nisi ni znao da postoji. Naša ljubav probudila je tu snagu u meni i bila sam srećna što mogu da je delim sa Bobom, ali sam smatrala da će doći trenutak kad 22

će on morati da nastavi sam, jer sam  bila svesna toga da neću moći da  budem neprestano posvećena njemu i njegovoj karijeri.  Nažalost, Boba se nikad nije promenio. I nije ispunio data obećanja. Kad se osvrnem unazad, postane mi jasno da je on sve vreme imao kompleks niže vrednosti. Svaki moj podstrek doživijavao je kao napad. Svaku moju žeiju da bude bolji shvatao je kao kritiku. A ja sam samo želela da mu ukažem na to šta sve može da uradi kako bi iskoristio svoj potencijal i talenat. Mislim da on to nije tako doživljavao. Samo je govorio da ć e se  pokrenuti, ali nikad nije ništa konkretno preduzeo. Zapravo, radio je ono što je najpogubnije za našu ljubav – sve probleme gurao je pod tepih. Pritom se osećao manje vrednim zato što je moje savete doživijavao kao kritiku. Često sam razmišljala o tome i nikada mi nije bilo jasno zašto mu je  bilo toliko teško da bude iskren i da mi kaže kako se zaista oseća. Ovako smo došli do toga da je on doživljavao moje sugestije kao omalovažavanje njegove ličnosti, unižavanje njegove muškosti, pa je utehu tražio n a  pogrešan način. Verovatno je tako počeo da se dopisuje sa drugim devojkama. U celoj toj priči za mene je najveći šok bilo saznanje da osobu koju volim zapravo nisam ni poznavala.

23

5

NE MOŽEŠ DA PROMENIŠ NIKOGA OSIM SEBE  Napolju duva letnji povetarac i budi u meni sećanja koja se neće uspavati dok se još jednom ne suočim s njima. Pa evo, biću hrabra i otvoriću Pandorinu kutiju... Sve je počelo u julu 2015. godine. U junu je bilo finale takmičenja u  pevanju i tad je Boba osvojio treće mesto. Finale je bilo na dan njegovog rođendana. Tih dana zajedno smo otišli na rođendansku zabavu. Nisam  primetila nikakve promene u njegovom ponašanju i nisam imala utisak da nešto nije u redu. 24

U noći posle te zabave sanjala sam da me je prevario. I danas se sećam sna: Boba je bio u bazenu sa nekom drugom devojkom. Probudila sam se sa groznim osećajem u stomaku. To je onaj osećaj kog ne možete da se otresete ni kad se probudite. Okrenula sam se i videla sam da on mirno spava pored mene. I dan-danas ne umem da objasnim otkud taj san... Iz nekog razloga đavo mi nije dao mira i palo mi je na pamet da uzmem njegov telefon i da prelistam poruke i pozive. Neverovatno je to što  ja nikada do tada nisam uradila tako nešto. Pre svega nisam taj tip, a i Boba mi nikada nije davao razloge da sumnjam u njega. Kad bi me danas neko  pitao zašto sam to uradila, rekla bih da su to one neobjašnjive životne situacije u kojima činite nešto iako znate da je to što činite pogrešno. Takvi  postupci najčešće donose suočavanje sa posledicama onoga što ste uradili. Ja sam u tom trenutku vrlo dobro znala da to što radim nije ispravno, ali nešto je bilo jače od mene... Uzela sam njegov telefon i otišla u toalet. Sećam se da je u inboksu  bilo bezbroj poruka i da su skoro sve bile čestitke. Pored rođendanskih čestitki videla sam da su mu mnogi ljudi čestitali i za osvojeno treće mesto u takmičenju. Na prvi pogled činilo se da nemam razloga za brigu. Čak sam  pomislila koliko je glupo što sam dopustila sebi da sumnjam u njega bez ikakvog stvarnog povoda. Trenutak kasnije pronašla sam poruku koju nije trebalo da pronađem... ili je možda baš trebalo? To je bila  poruka od devojke koju smo sreli desetak dana ranije dok smo bili u jednom klubu. Ona mu se tom prilikom javila i iznenadilo me je što se poznaju, jer je ona meni bila poznata iz sasvim druge priče koja je imala veze sa jednim mojim  bivšim momkom. Pitala sam ga odakle se poznaju, a on mi je rekao da je 25

ona sestra jednog njegovog druga. Poverovala sam mu i ne bih se ni setila tog susreta da nisam pronašla poruke u njegovom telefonu.

 Na osnovu njihovog dopisivanja mogla sam da zaključim da se nisu viđali, ali sadržaj poruka bio je vrlo jasan. Neke su imale i seksualan sadržaj. I danas mi je neverovatno što je san bio povod za moju sumnju.  Nikad ne bih pomislila da bi Boba mogao tako nešto da uradi, jer sam verovala da nije u stanju da me povredi. Toliko mi je to bilo nezamislivo da sam mu tada rekla nešto što ću pamtiti celoga života: Slobodane, ja sam ovako nešto pre očekivala od sebe nego od tebe.   Eto koliko sam mu

verovala... U svim prethodnim vezama bila sam spremna na to da će muškarci  biti neiskreni prema meni i zato ništa nije moglo da me iznenadi, ali Boba  je bio poslednji čovek na ovom svetu za kog sam mislila da bi mi priredio 26

i najmanju bol. Tad se prvi put u mom životu srušio ceo jedan svet. To je  bio moj svet i njegov svet. To je bio naš svet ljubavi. Drhtala sam čitajući poruke i sve vreme sam želela samo jedno – da to ne bude istina, jer ako bi to bila istina, onda je sve ono što smo mi imali  bila laž. Nisam znala šta da kažem, nisam znala šta da mislim i nisam znala šta da uradim. U tom trenutku bukvalno sam želela da me nema. Potom je usledilo bezbroj drugih pitanja u mojoj glavi: šta će se sada desiti, kako da  postupim, treba li da raskinem s njim... Ušla sam u dnevnu sobu i probudila sam ga. Nisam mogla da se kontrolišem i počela sam da vrištim. On je od samog početka negirao celu  priču i pravio se da ne zna o čemu je reč. Ali svi ljudi koji su kasnije imali  priliku da vide kako se on ponaša, a koji sada čitaju ovo, mogu da  pretpostave kako se ponašao u tom trenutku, jer je mnogo puta u javnosti  pokušao da negira ono što ja kažem i svaki put se ispostavilo da je lagao. Svi znamo kako Bivši muž izgleda kada pokušava da od laži napravi istinu. Prvo je pokušao da se izvuče, ali, kad sam mu pokazala poruke, nije imao gde... priznao je sve. Očekivala sam da će mi objasniti zašto je to uradio iako sam vrlo dobro znala da ne postoji objašnjenje koje će me umiriti. Ali nisam očekivala da će  se usuditi da kaže kako sam i ja odgovorna za to što je učinio. Rekao je da sam i ja kriva za to što se desilo,  jer se on sve vreme osećao ne poželjno pored mene. Prebacio mi je i to što sam mu nekoliko puta prigovorila da nas dvoje živimo kao cimeri. Zapravo, istina je da sam mu nekoliko meseci pre toga rekla da bi trebalo da smrša, da poradi na izgledu zbog sebe i svoje karijere, ali prvenstveno zbog

27

zdravlja. Međutim, svaki put bih mu napomenula da njegova kilaža meni ne smeta i da ja nemam ništa protiv toga, jer ga volim takvog kakav je. Tu se jasno vidi koliko smo nas dvoje različiti: ja sam oduvek bila za to da čovek radi na sebi i da učini sve što može da bi se osećao bolje, da bi izgledao bolje i da bi bio sigurniji u sebe. To je moj životni stav. Zar suština  prijateljskih i partnerskih odnosa nije u tome da jedni drugima pomažemo, da jedni druge savetujemo i da jedni druge usmeravamo ka onom boljem u nama? To bih rekla i najboljoj prijateljici, i najboljem prijatelju, i svakoj osobi do koje mi je iskreno staio. U takvim situacijama očekujem da će ona druga strana to razumeti i prihvatiti kao dobronamernu sugestiju, a ne kao kritiku. Međutim, on to nije tako razumeo.  Nikad neću zaboraviti gorak osećaj koji me je izjedao. Toliko je ovladao mnome da sam čak uzela sat koji sam mu poklonila i jedan veliki nož. Bacila sam se na pod i udarala sam u sat sve dok ga nisam polomila. To je bilo najmanje što sam mogla da učinim u tom trenutku, ali nije mi  pomoglo, osećala sam se isto. U meni je bila prava oluja, nisam mogla da se smirim, sve vreme sam vrištala i toliko sam plakala da nisam mogla da dođem do daha. Imala sam utisak da me je nešto unutra bolelo. Tad sam prvi put iskusila šta znači kada se duševna bol odrazi na telo i kada imaš utisak da osećaš fizički bol. I tad sam prvi put razumela značenje one čuvene narodne izreke: kada ti neko  zabode nož u leđa. Doslovno sam se osećala tako.

Ta scena trajala je oko sat vremena. On je sve vreme pokušavao da me smiri i, kad je video da ni na koji način ne može da utiče na to, r ekao 28

 je: “Ako će ti biti lakše, udari me.” I ja sam ga udarila. I iskreno, u tom trenutku bilo mi je lakše. Udarila sam ga pesnicom. Danas mi je žao što ga nisam udarila jače. U tim trenucima nisam razmišijala o tome šta se dogodilo između njega i te devojke, već je sva moja pažnja bila usmerena ka boli koju sam osećala. Najveći poraz za mene bilo je saznanje da se dopisivao sa drugom devojkom dok sam ja davala sve od sebe da se polufinale završi na najbolji mogući način. Pitala sam se je li mogao nešto gnusnije da uradi posle svega  – posle rođendanskog iznenađenja koje sam mu priredila mesec dana pre toga – kupila sam balone, trčala sam u Šimanovce da organizujem glasanje... Naravno, sve to sam uspela da uradim i pored mog posla, ali sve to njemu nije bilo dovoljno. I to me je najviše bolelo – ne čin dopisivanja s njom, već trenutak u kojem je on to radio – trenutak u kojem sam se ja lavovski borila za njega. Mislim da je to bio prvi put u našoj vezi da sam se zapitala kakav je on čovek. Mogla sam da zaključim da me je sve vreme za ruku držao nesiguran i sebičan muškarac. Bilo mi je jako teško da se pomirim s tim saznanjem. On je sebe opravdao time što mu je nedostajala pažnja, ali ja nisam  poverovala u to. Ali čak i da jesam, nikada takav gest ne bi mogao da bude opravdanje. Ja sam za njega činila sve što je u bilo mojoj moći i nisam očekivala ništa zauzvrat, ali sam bila sigurna u to da on sve to vidi i da zato zna koliko mi je stalo do njega. Sve moja činjenja bila su plod ijubavi. Zar to nije najvažnije? Nikad nisam mogla da razumem kako bilo šta drugo može da bude važnije od ljubavi, jer sve osim nje brzo nestane i izbledi. Bila sam pored njega u najvažnijim trenucima u životu, ali on se ponašao 29

kao da se to podrazumeva. Posmatrajući sve to iz današnje per spektive, smatram da je njegovo ponašanje bilo ružno, bezobrazno i na kraju  bezobzirno. Ako je hteo izlaz iz svega toga, dovoljno je bilo da mi to kaže.

Sutradan je imao snimanje emisije u Novom Sadu. Kad je krenuo tamo, rekla sam mu da ne mora da se vraća kući. Dopisivali smo se celog dana, jer je pokušavao da me ubedi da mu dopisivanje s tom devojkom nije ništa značilo. Molio me je da mu oprostim i neprestano je govorio da me 30

voli... Onda sam mu ja rekla da se ipak vrati kući, jer mi je delovalo  besmisleno da se sve završi tek tako. Posle toga smo danima razgovarali o tome. On je na sve načine pokušavao da me uveri da su to gluposti koje nisu vredne ni nas ni naše ljubavi.

Koliko god da sam želela, nisam mogla da verujem u to što priča, jer nisam mogla da razumem zašto bi bio neiskren prema osobi koju voliš. I danas ne bih razumela i ne stidim se da to priznam. Čak i da ti nedostaje  pažnja, zar nije logično da prvo sagledaš vezu u kojoj si? Da je to uradio  bar jednom, shvatio bi koliko se borim za n jega i koliko sam činila sve što sam mogla da bi on uspeo. To je bio trenutak koji je važan za njegov život i njegovu karijeru. I zar ne bi trebaio da u takvim okolnostima sve druge, manje bitne stvari ostavimo po strani?

31

Zaista ne znam kako mu to nije palo na pamet – da je sve to samo faza koja će proći – jer naša ljubav je bila ista i mi smo bili isti, samo smo radili na ostvarenju njegovih snova. Pored toga, ja sam imala svoj posao koji nije nimalo lak, a i svoju karijeru. Podrazumeva se da je i tome trebalo da se posvetim, da svakodnevno ulažem energiju i napor. A imala sam i svoje brige i svakodnevicu. I uprkos svemu tome, borila sam se za njega, a on mi je vratio tako što mi je pokazao da mu to ništa ne znači, da misli samo na sebe i da nema srama.  Nek oliko dana posle tog ružnog događaja bila sam u bolnici jer sam  popila lek koji je bio mnogo jak, a pre toga nisam jela. Imam osetljiv želudac i znam da ne bi trebalo to da radim, ali mislila sam da mi neće biti ništa ako popijem jedan lek protiv menstrualnih bolova. Toliko mi je bilo loše da sam završila na infuziji. Lekari su bili zabrinuti i uradili su mi sve analize i preglede. Kad su mi snimili stomak, videli su da na jajniku imam cistu koja je mogla da bude i tumor. Rekli su mi da hitno moram na operaciju. U tim trenucima Boba je sve vreme bio uz mene. Zbog svega što me je snašlo prestala sam da razmišljam o onome što se dogodilo između nas dvoje. Teško je da opišem kako sam se osećala tih dana. Taj jul pamtim kao jedan od najružnijih meseci u životu. Na sreću, operacija se dobro završila i mogli smo da se vratimo našoj svakodnevici. Posle operacije sam se vratila u Zrenjanin i bila sam tamo naredna dva-tri meseca. Tog leta smo odlučili da zajedno odemo na more, jer nam  je posle svega zaista trebao odmor. Skinula sam konce i znala sam da će mi  prijati slana voda. Ti dani na moru bili su lepi, ali je atmosfera bila čudna. 32

Osećala sam da postoji nekakav razdor između nas dvoje. Ja jesam prešla  preko onoga što je on uradio, ali kao da nismo mogli da budemo oni stari. Činilo mi se da je taj nemili događaj stvorio pukotinu i da smo sve bliži razbijanju u komade, koje će boleti mnogo više od r azbijenog sata na čijoj  poleđini su bila ugravirana naša imena i datum prvog poljupca... Vratili smo se kući i počela je jesen. Septembar je doneo nove  podvige i nove izazove. On je u tom periodu snimio spot, ali snimali smo ga sami i nije bio realizovan onako kako smo želeli, pa ga na kraju nismo ni objavili. S vremenom su svađe postale učestalije i pored Bobe sam se sve manje osećala kao žena. Zapravo, osećala sam se kao da sam ja muško, a on žensko. Tako je počela da se gasi strast u meni. Ipak, ni on ni ja nismo razmišljali o raskidu. Zapravo, nismo nijednom raskinuli tokom pet godina naše veze. Pošto verujem da bog sve vidi, danas sam sigurna da je sve to bila njegova lekcija upućena meni. još tada je trebalo da shvatim da u ovom životu ne mogu da promenim nikoga osim sebe.

33

6

KIJA, NEPOPRAVLJIVI ROMANTIK Uprkos tome verovala sam u nas zato što nikad nisam zaboravila kako je naša priča počela. Na samom početku veze nismo imali ništa osim onoga što je bilo u nama – čista srca. Za mene je to bilo sve! Nije bilo igara, nije bilo koristoljublja. Naša ljubav je bila nevina! Rodila se iz čistih emocija. Primetila sam da, kad god govorim o nama, činim to kao da sam  potpuno sigurna u to šta je Boba osećao, pa, evo, to činim i sada... Ali posle svega, došao je trenutak u kom mogu da govorim iskl jučivo o svojim 34

osećanjima. Dakle, MOJA LJUBAV prema Bobi bila je čista i iskrena. U tom periodu nije imao mnogo novca, nije imao auto. Zapravo, nije imao ništa što bi danas svaka devojka volela da ima muškarac s kojim je u vezi ili braku. S druge strane, ja sam imala novca, imala sam auto, stalno sam  putovala i mogla sam da priuštim sebi sve što sam želela. Ali sve to nije  bilo važno.

35

Stojim iza toga da ljubav ne treba da ima bilo kakve veze sa novcem, ni sa bilo kojim drugim materijalnim simbolom. Verovala sam u to da smo nas dvoje na početku ljubavnog filma koji će imati srećan kraj. I zato sam mislila da ćemo prevazići krizu u kojoj smo se našli. U tom periodu mnoge greške pripisivala sam mladosti, pa sam se tešila time da je to samo jedna  prepreka u nizu i da ne bi trebalo da se brinem, jer zajedno možemo da uradimo čak i nemoguće.

Oduvek sam bila nepopravljivi romantik. Često sam Bobi govorila kako bi bilo lepo da jednog dana pričamo unucima o našoj ljubavi i o tome kako smo nas dvoje u ovom životu ni od čega napravili nešto. Zbog svega toga stalno mi je govorio da živim u Almu, ali nisam imala utisak da mu je

36

to smetalo. I ostala sam pored njega, jer sam verovala da duboko u sebi i on veruje u te moje filmske scenarije.

Bukvalno sam zamišljaia tu scenu u glavi. Ogromna kuća, naša deca su već odrasla, oko nas trčkaraju unučići i žele da im ispričamo kako je naša l jubav počela... I onda im Boba i ja pričamo priču u kojoj je l jubav  pobedila sve.

Sve je počelo tako što su se naše duše prepoznale

Boba i ja bili smo jako bliski, bilo nam je udobno jednom pored drugog, imali smo isti smisao za humor. Imali smo zajedničke navike koje smo voleli i koje nikada nismo pokazivali pred drugim ljudima.  jednostavno, osećali smo jedno drugo. 37

Od mojih prethodnih momaka izdvaja ga to što je s njim od samog  početka sve krenulo onako kako treba. Krenulo je polako i iskreno, bez ikakvih igrica i intriga. Nije bilo dvoumljenja poput: da li da ja njemu  pošaljem prva poruku ili da sačekam da on pošalje meni? Mislim da smo se od samog početka bili potpuno otvoreni jedno prema drugom. Ja sam tek tada spoznala šta je prava ljubav i shvatila sam da su veze pre njega bile zasnovane na potrebi da ja ili moj partner zadovoljimo sopstvene sujete.

Sigurna sam da je veza s Bobom uticala na mene, naučila me je da se  prepustim drugom biću. Čak su i moji prijatelji primećivali razliku i govorili su mi da sam drugačija otkad sam s njim u vezi. Može li ljubav lepše uticati na čoveka?

38

Bio je prvi muškarac kojem sam se potpuno predala, bez kočnica i straha. Danas sam uverena da nije ni bio svestan toga, jer nije znao kakva sam bila u vezama pre njega, koliko sam bila zatvorena i koliko je samo s njim sve bilo drugačije. S njim sam mogla da budem Kija i zbog toga sam želela da bude pored mene do kraja života. Zanimljivo je što sam toliko verovala u nas i što sam imala toliko samopouzdanja da se nikad nisam  plašila toga kako će se on promeniti kad postane javna ličnost. Smatrala sam da ću i tada biti osoba koja će moći da ga prati kroz život držeći ga  ponosno za ruku, sa osmehom na usnama i sjajem u očima. Nisam mogla  pretpostaviti da će na njega uspeh uticati tako što će preko noći poželeti da ga kroz život prati neka druga žena.

39

7

DETINJSTVO Kad god se nađemo u životnoj situaciji koju ne možemo da objasnimo sebi na racionalan racionalan način, počnemo da preispitujemo preispitujemo sve – i  prošlost i sadašnjost, i sebe i druge, i odnose koji koji su nam značajni. Upravo to činim i ja na stranicama ove knjige. Često sam se se pitala zašto nam je bog koji sve vidi dodelio baš ove uloge i ove epizode. U takvim razmišljanjima često stignem do samog samog po početka... četka... i želim da taj početak podelim sa vama, vama,  jer du boko verujem da će se mnogi od vas pronaći u nekim delovima moje  priče. Moj otac bio je imućan čovek. Bio je vlasnik jednog restorana. Nikad ništa nisam dobila od njega, ali ne poričem po ričem da mi je dao najvredniji dar  –  – život. I zahvalna sam mu zbog toga. Odrasla sam s am sa majkom i sa bakom. Mama se trudila da mi u životu ništa ne nedostaje. Nismo Ni smo ni u čemu oskudevale i živele smo kao većina već ina porodica koje su pripadale srednjem staležu u Srbiji. Ipak, moram da napomenem da nisam bila zahtevno dete. Počela Počela sam da radim sa četrnaest godina – godina – to su uglavnom bili sezonski  poslovi. Mama me nikad nije primoravala da radim, ali ja sam to želela. Osećala sam se dobro zato što sam znala da tako mogu da joj pomognem, 40

odnosno da utičem na to da njoj bude lakše. Pored toga, volela sam da radim, jer mi je bilo zanimljivo da imam novac koji sam zaradila svojim trudom, naporom i zalaganjem. I danas sam takva, pa se usuđujem da za sebe kažem da sam radoholičar. Mislim da je to osobina koja se stiče rođenjem rođenjem i drago mi je što je deo mog karaktera. Naravno, jako je važno kakav model ponašanja imamo u kući, ali ali ne smatram da je to presudno. Moja mama oduvek je bila spremna da danonoćno radi, pa sam odrastala gledajući šta sve jedna žena može da uradi sa svojih deset prstiju. Moj otac je bio oženjen pre nego ne go što je upoznao moju mamu. Njegova  prva žena je živela u Nemačkoj i oni nisu bili zajedno kad su se mama i tata upoznali. S prvom ženom nije imao dece, ali nikad se nije razveo od nje, već je ona ostala njegova zakonita supruga do smrti iako su živeli odvojeno  – svako na svojoj strani – on u Srbiji, a ona u Nemačkoj. Zapravo, moja maćeha i moj otac bili su s u u braku samo na papiru, jer je to odgovaralo mom ocu zbog beneficija koje je imao kao njen supružnik. Ja sam i danas u kontaktu s maćehom, dobro se slažemo. Prvi put sam je upoznala kad sam  bila mala, a pono ponovo vo sam se susrela s njom nedavno, na očevoj oč evoj sahrani. Poštujem je, jer znam da su moj otac i ona bili jako dobri prijatelji. Otac je bio prisutan u mom životu do moje desete godine, ali nikada nije bio stalno prisutan. Pored toga što je bio boem, usudiću se da se  da kažem da je bio samoživ. Danas mnoge njegove osobine prepoznajem kod sebe. Kako to najčešće biva, s godinama sve više ličimo na svoje roditelje i  prepoznajemo da smo nasledili i njihove osobine osobine koje nismo voleli. Srećna sam zato što sam od oca nasledila osobinu koju smatram dragocenom – samostalnost. Nisam zavisna od drugih ljudi, samostalna sam i ne smeta mi 41

da vreme provodim sama. Naravno, to bi se moglo dovesti u vezu s tim što sam jedinica, ali ali i s tim što me je majka odgajala u zdravoj porodičnoj atmosferi. Naš odnos nije bio zasnovan na zavisnosti i na posesivnosti.  Naprotiv, ona je umela da me me pusti u svet kada je procenila procenila da sam spremna za njega. Umela je da oseti ose ti kad je došao pravi trenutak za to. Kad sam upisala fakultet, preselila sam se u Beograd Be ograd i već tada sam se osamostalila. Nisam čekala da mi mama pošalje novac, već sam na n a prvoj godini studija počela da radim i da se trudim da što pre diplomiram. Davala sam sve od sebe da uvek budem na budžetu države, ali i da dobijem sve stipendije koje mogu i da tako olakšavam sebi i pomognem mami. To je poruka i za sve mlade ljude – kad znaš ko si i gde si krenuo, neće postojati prepreke za tebe. Ne moraš m oraš da budeš bogat, ne moraš da imaš  bogate roditelje, a ni da tražiš bogatog partnera. Dovoljno je da budeš ambiciozan i da vredno radiš na ostvarenju svojih ciljeva. Kad zdravo razmišljaš, sve možeš da postigneš. Čak i kad nemaš novca da platiš studije, s tudije, možeš da učiš i da obezbediš sebi studiranje na budžetu. Uvek možeš da  pronađeš posao i da zaradiš za sebe. Moja priča priča pokazuje da je to zaista moguće. Takođe, poznajem ljude čiji roditelji nisu imali novca da im plate im  plate  prvu godinu godinu na fakultetu, pa su oni pauzirali godinu i vredno su radili da bi sledeće godine upisali željeni fakultet. Kad je čovek vođen željom, že ljom, sve  prepreke su premostive. Moja mama i danas ima jako malu platu, tata nikad nije davao alimentaciju, baka ima penziju od osam hiljada dinara, nikad nisam imala  bogate momke... ali ali sve to me nije sprečilo da ostanem na pravom putu. Mama radi kao konobarica u restoranu u kom je svi ljudi poštuju i cene. 42

 Nikad u životu nisam čula nijednu lošu reč o njoj. Sama je izabrala da posle rastanka s mojim ocem bude sama i da celog života ostane sama. Zato smatram da se na neki način žrtvovala za mene. Suočavala se sa mnogo osuda kada je ostala trudna sa čovekom koji  je već imao ženu. Kad sam napunila godinu dana, ona je počela da radi kao konobarica, a svi znamo na koji način su ljudi u to vreme mogli da  posmatraju njen posao – posao konobarice nije bio jedan od onih poslova kojima se ljudi hvale i diče. Svi znamo da je Srbija i danas tradicionalna u tom pogledu. Pritom, mama je tada bila jedina žena u Zrenjaninu koja je radila kao konobarica. Sve to motivisalo ju je da se bori, ali i da se žrtvuje za mene tako što nikada nije učinila ništa zbog čega bi ljudi mogli da kažu da je nepoštena. Bila je i ostala je dostojanstvena. Danas mi je žao što je ceo svoj život žrtvovala za mene. I tek danas uviđam da je i ona mogla da pronađe svoju sreću. Jednostavno, imala je  pravo na sreću, kao i svi drugi ljudi na ovom svetu, ali ja sam joj bila najvažnija. Ponekad krivim sebe i budem ljuta, zato što joj ne posvećujem dovoljno pažnje, ali, kako ne živimo u istom gradu, neizvodljivo je da se češće vidimo, jer imam mnogo obaveza i, koliko god želela da imam više vremena, ne uspevam da ga pronađem. Očeva smrt podsetila me je na veliku istinu – sve u životu brzo prođe i naši najdraži mogu da odu na onaj svet kad se najmanje nadamo. Zbog toga bih volela da mogu mnogo više vremena da provodim sa mamom i sa

43

 bakom. I danas verujem da ljubav nema cenu i da ljude koje volimo treba da čuvamo kao malo vode na dlanu.

 Neki ožiljci su večni

Iako je detinjstvo jedno od najlepših doba u životu svakog čoveka, na ovim stranicama sam rešila da otvorim dušu i priznam da je moje detinjstvo obeležila i jedna ružna slika koja i danas živi u meni... Kako sam rasla ja, rasla je i ona sa mnom. Bila sam mala i pamtim da se tog dana moje srce steglo kao nikad  pre. Sve se dogodilo ispred tatinog restorana. On i mama razgovarali su sve dok u jednom trenutku nisu počeli žučno da se raspravl jaju. Ta rasprava završila se tako što je moj otac udario moju majku. I ne samo to... Silovito  ju je odgurnuo na haubu automobila i počeo je krvnički da je udara. Sve to dešavalo se pred mojim očima i mog oca nije bilo briga što je tako. Bila sam visoka tek toliko da sam mogla pesnicama da dohvatim donji deo njegovih ieđa. Pokušala sam da odbranim mamu tako što sam udarala njega, ali bila sam mala i imala sam utisak da mlataram rukama uprazno.  Nisam mogla ništa da učinim. Osećala sam se užasno. Potpuno  bespomoćno i nezaštićeno. Sve to nije trajalo dugo, ali meni se činilo da traje večno. Otac je toliko udarao majku da joj je polomio i naočare. Polomljeno staklo zabolo se u predeo oko maminih očiju. Bila sam zbunjena. Bila sam uplašena. To je bio jedini put da sam to videla, ali ta scena obeležila je moj život. 44

Moji roditelji nastavili su da komuniciraju posle tog događaja, ali njihov odnos nikad više nije bio isti. I mala Kija nikada nije uspela da objasni sebi kako je moguće da je njen otac uradio tako nešto. Ni kad je odrasla, nije mogla to da shvati. To je bila jedna od onih situacija posle kojih nisam mogia da izustim ni reč. Zaćutala sam i nikada se nisam usudila da razgovaram sa mamom o tome. S godinama sam naučila da je dobro da čovek pokuša da natera ili da nagovori sebe da zaboravi ružne stvari koje su mu se u životu dogodile. Ipak, neke se ne mogu zaboraviti ni uz najveće napore. Zato molim sve roditelje da vode računa o tome šta će njihova deca videti i doživeti. Nikad u životu nisam čula da je moja majka rekla ružnu reč o mom ocu, a sigurna sam da je imala mnogo toga da kaže. Međutim, ona to nikad nije učinila,  pre svega zato što ga je volela, a onda i zato što ga je poštovala kao oca svog deteta. Ipak, moram priznati da meni otac nikad u životu nije rekao nijednu ružnu reč. On jeste bio samoživ, ali nikad nisam imala konflikt s njim. Bio  je hladan prema meni i nije se trudio da uspostavi komunikaciju sa mnom. To sam mu često zamerala, ali u sebi. I nisam mogla da razumem zašto je  bio distanciran od porodice i familije, dok sa drugim ljudima bio vrlo srdačan i velikodušan. Zbog toga su svi u našem okruženju mislili da je on dobronameran, predusretljiv i duhovit. Priznajem da je bio izrazito duhovit čovek, voleo je crni humor i naročito je voleo da se šali na svoj račun. Svi ljudi su ga najviše voleli zbog takvog smisla za humor. Ja nisam volela to što ima dva lica. Jedno lice pred  porodicom, a drugo lice pred ljudima u svom okruženju. 45

Moja mama je potpuno drugačija od mog oca. Ona je posvećena i svojoj porodici i svojim prijateljima. Ona nema dvostruko lice, već je  jednako brižna prema svim ljudima koje voli. S druge strane, ona je uspela da se prilagodi duhu vremena i slobodno mogu da kažem da je bila savremena majka, što je bilo značajno za moje vaspitanje i za naš odnos. Dok su druge majke svojoj deci zabranjivale da izlaze kasno, meni je majka to dopuštala, ali je uvek morala da zna gde sam i s kim sam. Poštovala sam to i zato nikad nisam zaboravila da joj se javim ukoliko ne  bih stigla kući u dogovoreno vreme i slično. Takođe, uvek sam smela da je  pozovem da dođe po mene i sećam se da mi je to stalno ponavljala – da je  pozovem i u pola noći ukoliko nemam prevoz do kuće. Govorila mi je da ne mislim da su brižne one majke koje insistiraju da njihova deca dođu kući do deset ili jedanaest sati uveče, jer to znači samo da će one moći mirno da spavaju zato što su im deca tu. Ali to ne znači da su one brižnije od onih majki koje imaju poverenja da puste svoju decu da ostanu u gradu dokasno, kao što je ona radila. Moja majka je sve vreme bila svesna toga šta je mladost. I kako je ona odrastala sa majkom koja joj je mnogo toga branila, nije želela da napravi istu grešku. Ja sam joj danas zahvalna na tome. Smatram da svako od nas treba da živi u skladu sa svojim godinama. Zato je važno da decu vaspitavamo tako što ćemo imati otvoren i iskren odnos s njima. Meni je u tim godinama mnogo značilo da znam kako moja majka veruje u to da ću ja biti dovoljno pametna i mudra i da ću postupati ispravno. Beskrajno sam joj zahvalna zato što mi je uvek dopuštala da budem svoja i zato što je uvek imala razumevanja za mene. Nisam ništa krila od 46

nje i potpuno sam joj verovala, pa sam mogla da joj is prićam sve što mi se dogodilo. Posebno joj se divim zato što je umela da napravi ravnotežu u vaspitanju, pa je znala i da me kritikuje kad pogrešim. A što je najvažnije, umela je da me podrži kad je to bilo najpotrebnije. Nikad nisam bila  problematično dete i nikad nisam pravila neprilike zbog kojih bi se moji roditeiji stideli, što je još jedna potvrda da me je majka vaspitala na pravi način, odnosno na najbolji mogući način. Ja sam bila iskrena, ona je bila iskrena, i nikada nismo lagale jedna drugu kao što su to radile neke moje drugarice. One bi dolazile kod mene u jednoj garderobi, a onda bi se presvukle kad bismo krenule u grad zato što njihove majke nisu smele da znaju ni da su one te noći izašle u grad. Mama i ja nikad nismo imale neiskren odnos i smatram da je to važno. Izlazila sam u godinama kad je trebalo da izlazim, provodila sam se u godinama u kojima je trebalo da se provodim. Kad sam položila vožnju, dopuštala mi je da vozim auto i tad mi je stalno ponavljala kako ne treba da mislim da ona nema strah od toga da ja vozim, ali joj je bilo lakše da zna da imam svoj auto i da me ne vozi neko drugi. Jednostavno, dopuštala mi  je da budem ono što jesam u svim segmentima života.

Bobu je majka kasno rodila, on ima polubrata i polusestru. Njegovi roditelji su vrlo staromodni ljudi, a njegova majka se ponaša kao da samo on postoji. Imao je mnogo skromnije detinjstvo od mene, ali nikad nisam smatrala da je to važno. I dan-danas tako razmišljam. Najvažnije je 47

vaspitanje koje dete ponese sa sobom iz kuće, jer smatram da se karakter delimično stiče rođenjem, a delom ga oblikuje način na koji smo vaspitani. I dok je mene majka vaspitala tako da bi uvek trebalo da se borim u životu, njega su vaspitali sasvim drugačije. Pre svega, on nikad nije bio samostalan. Pored toga, upoznala sam njegovu porodicu i mogla sam da zaključim kako se oni u životu vode devizom ma, lako ćemo. Nažalost, Boba je preuzeo od njih takav način razmišljanja, a samim tim i takav model ponašanja.  Njegov karakter je drugačiji od mog i on ne zna da se bori za sebe, a ni roditelji ga nisu vaspitavali u tom duhu, što znači da se on nikad neće  promeniti. Ja sam bila naivna i verovala sam da će uz mene shvatiti da bi neke stvari mogle da budu drugačije ukoliko bi se on drugačije ponašao. Ali to je bila zabluda. On je samo smatrao da izigravam veliku mamu i nikada nije razumeo da sam uvek želela najbolje za nas. Svih prethodnih godina pokušavala sam da mu ukažem na to da bi u životu trebalo da se bori ZA sebe i ZBOG sebe. Dakle, ne zbog mene i ne zbog drugih ljudi. Kad jednog dana stignemo do kraja života i kad se  budemo osvrnuli unazad, sigurna sam da će nam biti žao samo zbog onih stvari koje nismo uradili. Videla sam da Boba može mnogo više od onoga što ima i mnogo više od onoga što daje. Ali, koliko god sam želela da mu  pomognem, nisam mogla to da učinim zato što on nije mogao da pomogne samom sebi. Zaista verujem u to da ljudi svojom upornošću i svojom željom u ovom životu mogu da stvore šta god požele, ako se bore i ako veruju u to.

48

Primer je moja mama koja je u detinjstvu bila jako siromašna, ali to  je nije sprečilo ni demotivisalo. Naprotiv, lavovski se borila i izborila u životu. I kad pogledam maminu porodicu – svi su imali istu sudbinu – i njen brat i njena sestra, odnosno moj ujak i moja tetka. Oni su morali da dele hranu da bi bilo dovoljno za sve, ali danas su svi materijalno obezbeđeni zahvaljujući stalnom radu, upornosti i neodustajanju. Zbog svega toga omiljenu rečenicu svih pesimista ovog sveta – nisam imao, pa nisam mogao  – ne prihvatam kao razlog za neuspeh, već

isključivo kao izgovor za neuspeh. Smatram da to ne može biti prepreka da se čovek bori. Pritom, ni ja nisam bila dete bogataša, živela sam skromno, ali moja majka mi je sopstvenim primerom pokazala da čovek može da ostvari sve. I to je najveća lekcija koju me je ona naučila! Pored toga, jako je važno kakav odnos roditelji imaju prema deci i njihovim odlukama. Primetila sam da je kod nas čest slučaj da deca žive sa roditeljima i kad odrastu, jer mnogi roditelji ne mogu da prihvate činjenicu da su deca odrasla. Ja sam vaspitavana drugačije. Koliko god da je mojoj majci bilo teško što je došlo vreme da napustim dom, ona nije dopustila da to utiče na mene tako što će me sprečiti da odem. Naprotiv, decu treba gurnuti u svet. Jer ako ne nauče da lete kad im je vreme, kako će naučiti kad bude kasno? Kod Bobe nije bilo tako. Njegovi roditelji su mnogo teško podneli njegov odiazak iz Zrenjanina. On se preselio u Beograd kad smo mi odlučili da ćemo živeti zajedno. Danas znam da su njegovi roditelji smatrali da sam  ja kriva što se to dogodilo. Dakle, oni su to posmatrali na sasvim drugačiji način. U to su se onda upleli još neki detalji, kao što je činjenica da sam ja 49

u jednom trenutku počela da zarađujem više novca od njega. To je za njih  bilo ponižavajuće do te mere da su smatrali da se on udao, a ne oženio. Pored toga, znali su i da sam ja platila našu svadbu i da sam sama platila venčanicu. Ali meni sve to nije bilo važno. Čak ni to što sam tada bila u minusu. Najvažnije mi je bilo da to bude naša svadba iz snova i da sve bude onako kako smo nas dvoje zamislili. Zbog svega toga njegovi roditelji su smatrali da ja upravljam njegovim životom i bili su protiv naše ljubavi. Uprkos tome, nikada im nisam rekla nijednu ružnu reč. Poštovala sam ih od samog početka, jer sam tako vaspitana. I u tom slučaju polazila sam od sebe – ponašala sam se prema njima onako kako bih volela da se moj muž ponaša prema mojim roditeljima. I kad bih videla da njima smetaju neke stvari koje su iz mog ugla posmatranja sasvim na mestu – nisam reagovala. Recimo, njima je smetalo čak i to što sam prvo odlazila kod svoje majke umesto kod njih kad sam bila u Zrenjaninu. Mislim da su oni imali sliku o snaji koja će da se prema njima ponaša kao da je sluškinja, a ne snaja. Bilo mi je žao što su tako razmišljali, ali nadala sam se da će doći trenutak u kojem će shvatiti koliko se Boba i ja volimo. Nadala sam se da im je sreća njihovog sina ipak na prvom mestu – ako je on srećan,  biće srećni i oni. Nikada mi neće biti jasno kako su posle svega mogli da  pomisle kako ja mogu na bilo koji način da naudim Bobi i kako nisu videli da sam mu sve vreme toliko pomagala da je on pored mene prosperirao. Ne stidim se da kažem kako je i njima bilo lakše zato što sam ja njemu finansijski pomagala.  Ni oni ni Boba se nisu zapitali da li je moj posao težak, kako se ja nosim s tim i slično. Ljubav prema putovanjima je bio jedan od osnovnih 50

motiva da se zaposlim u nacionalnoj avio-kompaniji. Kasnije sam saznala da je mnogim devojkama to posao iz snova i da nije lako dobiti ga. U mom slučaju to se dogodilo posle prve prijave za posao. Od samog početka odlično sam se snalazila, dobijala sam redovne pohvale od putnika i zbog toga sam imala mogućnost da brzo napredujem. Bilo mi je drago zbog toga, ali s druge strane bila sam nesrećna, jer nisam volela da letim. Naravno, taj  posao nisam volela i zato što je njegova priroda bila takva da nisam mogla mnogo vremena da provodim kod kuće i da budem sa Bobom. Koliko god da me je to nerviralo, u svakom trenutku znala sam da nemam izbora, jer nam je novac bio potreban. Znala sam da neću tako lako naći posao koji će  biti plaćeniji. Zato sam ipak ostajala na tom radnom mestu. Posmatrajući stvari iz ove perspektive, verujem da bi mi život krenuo u drugom smeru da mi veza s Bobom nije bila prioritet. Svi znamo za teoriju da žene biraju partnere koji liče na njihove očeve, a da muškarci biraju partnerke koje liče na njihove majke. Na  početku sam bila sigurna da to nije moj slučaj. Verovala sam da sam izabrala Bobu zato što je poseban. Inaće, sve moje tetke imale su neuspele  brakove i skoro sve su se razvele. Kad sam upoznala Bobu, bila sam sigurna da sam ja razbila tu “porodičnu kletvu”, jer sam upoznala čoveka koji ne  pije, nije nasilan, ali na kraju se ispostavilo da sam napravila najgori mogući izbor.  Nastojala sam da pronađem muškarca koji ni po čemu neće podsećati na moga oca. I bila sam sigurna da je on taj. Ipak, jasno je gde Boba podseća na mog oca – obojica ne umeju da budu to što jesu. Žele da ostave što bolju sliku o sebi, jer vole da ljudi u njihovoj okolini misle da su oni veliki, a kad 51

dođe trenutak da pokažu koliko su zaista veliki tamo gde je najvažnije – u okviru porodice – oni tu zakažu. Često sam razgovarala sa Bobom o nekim  postupcima mog oca i sećam se da je on posle takvih priča bio šokiran. Bilo mu je teško da poveruje u to što pričam, a na kraju je svojim postupcima  pokazao koliko daleko on može da ode. U osnovnoj školi mama nikad nije morala da me tera da učim. Bila sam odličan đak i bila sam vukovac, s tim što nikad nisam bila štreber u  pravom smislu te reči. Umela sam da se snađem u trenutku. Moja mama je to znala i, kad je trebalo da upišem srednju školu, smatrala je da bi trebaio da se opredelim za neki zanat, jer takav izbor čoveku donosi određenu vrstu sigurnosti u životu. Dala mi je ideju da upišem ekonomsku školu, pošto je i ona to završila. Pritom, mislila je da nikada neću završiti fakultet i da zbog toga gimnazija, koju sam želela da upišem, nije najbolja opcija za mene. Mislim da je ona bila svesna moje prirode i da se plašila da neću završiti fakultet, pa se vodila time da je bolje da završim srednju školu posle koje ću moći odmah početi da radim. Inače, moja mama nije završila fakultet, ali vreme u kojem je ona odrastala sasvim je drugačije od vremena u kojem ja živim. Iako sam više od svega htela da upišem gimnaziju, rešila sam da je poslušam. Moja lista želja za upis u srednju školu izgledala je tako da su prva tri mesta zauzimale ekonomske škole, a gimnazija se nalazila tek na četvrtom mestu. Zbog toga sam bila sigurna da ću upisati ekonomsku školu i da će gimnazija ostati samo nedosanjan san. Međutim, na moju sreću, dogodilo se sasvim suprotno! Nisam upisala ekonomsku školu, već gimnaziju. Sećam se da

52

sam bila presrećna zbog toga i tad sam odlučila da ću pokazati i dokazati mami da mogu ostvariti sve što zacrtam. Tako sam posle završene gimnazije upisala i fakultet. Bila sam prva na budžetu i sve vreme studiranja ostala sam na budžetu, jer sam znala koliko je to skupo, a pritom mi je i mama stalno govorila da neće moći da mi plati studije. Naravno, znala sam da bi ona učinila sve kako bi mi omogućila da studiram. Međutim, trudila sam se zbog sebe, onda zbog moje mame, a na kraju i zbog svih ljudi koji nisu verovali u mene i u to da ću uspeti da jednog dana završim fakultet.  Nije mi bilo teško da studiram, zato što sam videla sebe u okviru te struke i volela sam to što sam upisala. Pritom, mama se bavila ugostiteljstvom, tata je imao restoran, pa sam celog života bila u toj priči. Iz gimnazije niko osim mene nije upisao hotelijerstvo. Nikad neću zaboraviti prvi dan prve godine na fakultetu, kad je pokojni profesor Marić  postavio pitanje koje se ticalo same srži ugostiteljstva. Ali niko osim mene nije znao da odgovori na to pitanje, iako su sve moje kolege došle iz ugostiteljskih ili turističkih škola. Kad sam odgovorila na pitanje koje je  postavio, profesor je rekao: “Eto, vidite, sada vas je prestigla devojka koja  je završila gimnaziju.” Studiranje mi je toliko dobro išio da sam po završetku upisala i specijalističke studije, koje nisam još uvek završila, zato što sam počela da radim i nisam imala dovoljno vremena da se tome posvetim. Ipak, to ne znači da jednog dana neću privesti kraju i specijalističke studije.

53

Deo života koji ću uvek pamtiti samo po lepom jeste period kad sam iz Zrenjanina došla u Beograd, odnosno kad sam upisala fakuitet. Moja rodbina živeila je u Novom Sadu, pa sam kao mala stalno išla u Novi Sad. Beograd nisam posećivala često. Zato je to iskustvo bilo potpuno novo za mene i taj susret sa Beogradom bio je poseban. Iako prvih dana nisam znala ni gde je centar, uspela sam da se snalazim i sve to je predstavljalo novo iskustvo za mene – otkrivanje grada koji ne možete da ne zavolite već pri prvom dodiru s njim. Živela sam sama u garsonjeri i bila sam srećna zbog toga, jer sam oduvek više volela da živim sama nego sa cimerima. Ceo taj period uticao je pozitivno na mene. Očvrsnuo me je i  pripremio me je za život. Iako sam bila sama i iako nisam nikoga poznavala u Beogradu, ni u jednom trenutku nisam se osećala usamljeno. Do promene je došlo sa Bobom. On je bio prva osoba s kojom sam mogla da provodim dvadeset četiri sata i da mi svakog trenutka bude lepo, da se osećam prijatno u kakvom god izdanju da sam. On je bio moja druga  polovina. I kad god ostanem sama, prisećam se svega... I svaki put iznova se iznenadim koliko sam snage imala kad god sam se borila za nas. Sve sam činila kako bi on bio srećniji. I to sam zaista radila zato što sam uživala u tome! Toliko mi je bilo stalo do n jegovog uspeha da sam mu čak kupila i knjige, jer sam mislila da će ga to motivisati da studije privede kraju. Živeli smo zajedno i primetila sam da Boba ima mnogo slobodnog vremena, jer  je nastupao samo vikendom, i to ne svakog vikenda. Nije imao druge 54

obaveze ni drugi posao, pa sam mu predložila da upiše fakultet. Mislila sam da je to bio dobar način da se pokrene, da upozna nove ljude i da stekne nova iskustva. Na kraju, mislila sam da će to pokrenuti nove energije, a samim tim i nove prilike koje bi mogle da ga odvedu na neku životnu stranu o kojoj nije ni sanjao. Naravno, on je rekao da se ne slaže s mojom idejom,  jer uvek može da kupi diplomu. Meni je to bilo apsurdno, jer sam znala da  je dovoljno sposoban da završi bilo koji fakultet. Pitala sam se zašto jednoga dana ne bi rekao svom detetu da ima diplomu. Čak i da mu nikad ne zatreba, zar nije lepo da zna da je ima i da  je uspeo da završi ono što je započeo. Međutim, ovde je došla do izražaja životna parola njegovih roditelja: lako ćemo. I to je najbolji primer koliko  je ona destruktivna. Da sam bila s njim u vezi u trenutku kad je rešio da napusti fakultet, to se ne bi dogodilo jer ja to ne bih dopustila. Razlozi su više nego očigledni: pored toga što nije radio ništa, rešio je da napusti studije i da se prepusti letargiji. Danas znam da nikada nije imao viziju. Nikada nije znao koliko daleko može da stigne. I u svemu tome ne bi bio sam – imao bi mene i u dobru i u zlu. Imao bi našu l jubav kao vetar u leđa. I dok ovo pišem... još  jednom pitam sebe: gde sam pogrešila?

55

8

SVE BORBE VODIM SAMA Svesna sam svog karaktera i svesna sam toga da kad bih jednom otvorila Pandorinu kutiju koju skrivam u sebi, ništa više ne bi bilo isto. Tako je bilo kad sam ušla u Šou. Zaista sam se trudila da kontrolišem svoja osećanja, jer ako bih im dopustila da me preplave, ne bi bilo povratka. Kad imam jasno zacrtan cilj, mobilisaću sve svoje snage i usredsrediću se na ostvarenje tog cil ja. Pritom, nikad neću dopustiti da mi neko ili nešto pokvari plan. Ali svi mi smo ljudi od krvi i od mesa i svima se ponekad dogodi da više ne možemo da izdržimo pritisak ili okolnosti u kojima se nalazimo. To su ljudi mogli da vide u Šou. Imala sam nervne slomove, plakala sam, bilo mi je teško... Obećala sam sebi da neću ni  jednom zaplakati dok sam tamo, ali kad sam ušla, shvatila sam koliko će to  biti teško. Iskreno, mogla sam da plačem svaki dan. Ipak, nisam to dopuštala sebi, borila sam se sa sobom i trudila sam se da budem jaka. Inat  je neverovatan pokretač i u najtežim životnim situacijama! Svi prijatelji me često pitaju da li se osećam usamljeno u životnim  borbama koje vodim, jer im je teško da poveruju da toliko toga mogu da izguram sama. Ali ja zaista nisam usamljena u svojim borbama. Najveću snagu pronalazim duboko u sebi i ponosna sam na sebe zbog toga. Smatram da niko ne može da me posavetuje bolje od mene same, jer niko na ovom svetu ne može da zna kako se ja zaista osećam. Čak ni moji najbliži. 56

Isto tako, ne volim da neko drugi donosi odluke umesto mene. To ne važi samo za ljubavni život, već za sve segmente u mom životu. Volim da odlučujem sama, jer osećam da u sebi imam dovoljno snage da ostvarim sve što želim. S druge strane, svesna sam toga da to i nije tako dobro za mene, odnosno za moje zdravlje. Ne kaže se uzalud da je muka lakša kad se podeli s nekim. I ja vrlo dobro znam da nema lepšeg osećanja od tog kad čovek može da se osloni na nekoga i kad može da sve ono što ga muči i sve ono što je u njemu podeli sa ljudima koje voli. Svima nama to pomaže da se osećamo bolje. Međutim,  ja nikada nisam bila taj tip i nikada se nisam  potrudila da to promenim, jer je to deo mog karaktera, a svi znamo da je karakter nepromenjiva kategorija. Naravno, postoje situacije u kojima i ja  plačem na nečijem ramenu, ali priznajem da se to događalo samo sa Bobom. Lagala bih kad bih rekla da me takav karakter nije skupo koštao. Zapravo, često se odražavao na moje zdravlje. Jedan od primera je da kad god sam bila u velikim problemima, nisam mogla da spavam. I tad sam morala da pijem lekove za spavanje. Najgore je što sa godinama sve to  postane mnogo izraženije, odnosno telo nam brže i jasnije daje do znanja da smo preterali i da smo zapostavili sebe.  Nedavno sam se uverila u to i želim da na stranicama ove knjige  podelim i tu priču, jer smatram da je veoma važno da svi čitaoci shvate da  je u životu ipak najvažnije da imamo sam život.

57

9

IPAK SMO BILI DVA RAZLIČITA SVETA Boba nikad u životu nije imao zacrtan cilj. Čak i kad je rešio da će se  baviti pevanjem, ja sam se uvek borila više od njega. Već tada sam bila iskusnija u profesionalnom smislu – bila sam ostvarena, a pored toga sam dosta putovala i videla sam ceo svet. Koliko god ljudi mislili da to nije važno, smatram da jeste. Putovanja nam omogućavaju da proširimo vidike tako što upoznajemo druge nar ode, kulture i tradicije. Takođe, oni su najbolji način da upoznamo sebe – suočavanje sa nepoznatim prostorima uvek nas vodi ka novim razmišljanjima, a samim tim i ka novim spoznajama. Mnogo je važno dokle naši životni vidici sežu, jer talenat nije uvek dovoljan. Da bi čovek uspeo, potreban je veliki trud, napor, odricanje, vera u sebe, ali i osećaj za šou-biznis. Boba u tom trenutku nije imao ništa osim talenta. Smatram da i dalje nema ništa više od toga. Jednostavno, on je takva osoba. On jeste inteligentan, ali nije prodoran i nije snalažljiv.  Najlakše je da to objasnim ovako: on je čovek koji će svaki matematički zadatak rešiti u sekundi, ali, kada bi morao da od nečega napravi nešto, on to ne bi umeo. Meni to nije smetalo, jer sam mislila da će postati drugačiji uz mene. Zapravo, mislila sam da će ga novostečeno iskustvo promeniti

58

tako što će shvatiti da su pored talenta za uspeh potrebne još neke osobine. To se nije dogodilo. Kad sam kasnije imala priliku da čujem šta Boba govori o našoj vezi,  bila sam šokirana, jer je govorio samo o ružnim stvarima. To me je bolelo,  jer znam koliko je naša veza bila lepa i koliko smo bili posvećeni jedno drugom. Da nije bilo tako, ne bismo proveli pet godina zajedno. Pritom, nikad nisam bila sklona tome da idealizujem ni ljude ni situacije u kojima se nalazim. Racionalna sam i uvek se trudim da stvari sagledam iz što više uglova kako bih stekla što objektivniju sliku o njima. Posmatrajući našu vezu sa ove vremenske udaljenosti, smatram da smo zaista bili srećni. Ali to ne znači da je naša veza bila savršena.  Naprotiv, imali smo razmirice i nesuglasice kao i svi drugi parovi, ali mislim da je to neizbežan deo svake veze. Ne posmatram to kao problem, već kao priliku da ljudi rade na sebi – da spoznaju svoje granice, ali i da  budu spremni da te granice prevaziđu. To je jedan od najboljih načina da danas budete bolji nego juče. Oduvek sam tako posmatrala sve međul judske odnose – oni su najbolji pokazatelj ko ste i ko želite da  postanete. Pre nego što je Boba ušao u Šou, imali smo nesuglasice koje su bile rešive i koje nas nisu dovodile do većih, nerešivih problema. Kad je komunikacija izmedu dvoje ljudi zasnovana na poštovanju i poverenju, sve se može rešiti. Leto pre njegovog ulaska u Šou obeležio je moj povratak iz Abu Dabija. Prestala sam da radim, jer sam imala utisak da sam rastrzana 59

između posla i kuće, a i želela sam da nas dvoje provodimo više vremena zajedno. Prethodno smo razgovarali o tome i složili smo se da je vreme da se nešto promeni. U mojoj glavi to je izgledaio ovako:  Konačno ću raspakovati kofere i biću sa Bobom. Boba će se konačno pokrenuti. Uradiće nešto. Pokazaće

da mu je stalo do nas i do naše ljubavi.

 Na sve načine davala sam mu do znanja da mi je stalo do njega i da sam srećna zato što je on pored mene. Čak sam i odbijala ponude za posao koje su bile više nego primamljive – više puta imala sam ponude da radim u inostranstvu i baš tog leta odbila sam još jednu takvu. Nisam želela da odem zbog njega. Danas znam da su sve moje žrtve bile uzaludne. Kad pored sebe imate čoveka koji život ne posmatra na isti način kao vi, ne preostaje vam ništa drugo osim da se okrenete i da odete. Besmisleno je da trošite energiju na ubeđivanja i nadanja da će sutra biti bolje, jer neće. Na kraju ćete shvatiti da je vreme prošlo i da se ništa nije promenilo osim vaših godina. Neke razlike su nepremostive i zato nemojte trošiti sebe na ljude koji nikada neće osećati život kao što ga osećate vi. Duboko verujem da na ovom svetu postoji bar jedna osoba čije srce kuca u istom ritmu kao vaše.

60

10

ZA LJUBAV JE POTREBNO DVOJE U tom periodu došli smo do ideje da Boba uđe u Šou. Oboje smo znali da je to jedini način da postane zvezda u Srbiji. A kako je on već bio  poznat u medijskom svetu, smatrali smo da bi to bila dobra odskočna daska za njegovu karijeru. Posle osvojenog trećeg mesta u takmičenju za pevanje, imao je više angažmana koji su bili bolje plačeni nego na početku karijere, ali i on i ja očekivali smo mnogo više. Zbog toga smo se složili da bi trebalo da uđe u Šou. Danas znam da je cela ta situacija uticala na njega mnogo više nego što se u tom trenutku činilo. Očekivanja su mu bila izneverena i nije umeo da se nosi s tim. Oboje smo od početka verovali da će uspeti da izgradi karijeru, ali to nije išlo onako kako smo zamislili – i što je najgore – talenat nije bio dovoljan. Međutim, sa takvim problemima suočavaju se mnogi mladi ljudi u našoj zemlji. Zaista nije lako ostati dosledan svojim snovima, ali ja nikad neću prestati da verujem kako je sve moguće kad verujemo u ono što radimo i kad uložimo sebe. Stalno sam podsećala Bobu na to, misleći da ću ga tako podstaći da više radi na sebi, ali uvek sam sve to činila iz najbolje namere. I nisam mu govorila da je loš u tom poslu, već da on to može bolje! Nikad ga nisam omalovažavala, već sam samo isticala sve njegove kvalitete i talente. Čak

61

sam mu predlagala da ulaže novac u školovanje glasa, jer sam smatrala da mu to može pomoći.

Zauvek ću pamtiti jedno veče. Sedeli smo na terasi i razgovarali o svemu što se tada događalo. Videla sam da mu je teško i, da bih ga oraspoložila, rekla sam mu: “Bobo, hajde da uradimo sve što možemo da ti postaneš zvezda. Znam da je to moguće! Talentovan si. I nisi sam, imaš mene. Borićemo se zajedno, kao i do sada. Nikad ne znaš šta sve može da se dogodi, kao u našim omiljenim filmovima. Zamisli da otputujemo negde daleko. U neku svetsku metropolu... recimo Njujork... Sedimo na nekoj terasi, posmatramo zalazak sunca, pijemo naše omiljeno pivo, ti mi pevušiš našu omiljenu pesmu... i to ćuje čovek koji sedi za susednim stolom. Priđe nam, upozna se sa nama i mi shvatimo da je on muzički producent. Poželi da te čuje u studiju i, kad čuje kako pevaš, reši da od tebe napravi zvezdu!” 62

Dala sam mu i ideju da nauči tekstove stranih pesama, jer u životu se nikad ne zna. On to nikad nije uradio.

Izgleda da sam ja uvek bila ta koja je verovala u čuda, ali sada mi je neizmerno drago zbog toga, jer moj život danas pokazuje da su čuda moguća. I da se vratim u to vreme, bila bih ista, jer smatram da bi svako od nas trebalo da se trudi da svakog dana ode bar jedan korak dalje nego juče. Boba to nije razumeo, ni tad ni sad. I nikad neće razumeti. Oduvek je bio nezainteresovan. Bila sam pored njega kad je dobijao  pitanja od novinara na koja je trebalo da odgovori. On bi ih ostavio sa strane i nastavio bi da igra igrice, iako je vrlo dobro znao da je bio na početku karijere i da su novinari retko kontaktirali s njim. Da sam ja bila na njegovom mestu, istog trenutka sela bih za sto i ne bih ustala dok ne bih završila ceo intervju! To je samo jedan od primera koji pokazuje koliko je on bio lenj. Jednostavno, nikad nije davao svoj maksimum.

63

Jednom sam ga čak pitala želi li uopšte da se bavi tim poslom. Pomislila sam da možda ima neku drugu vrstu životne strasti kojoj bi voleo da se prepusti. Ali on bi svaki put rekao da je pevanje njegova najveća strast. Pored svega toga trudila sam se da na sve moguće načine stupim u kontakt sa ljudima koji su bili producenti, menadžeri klubova i koji su bili važne figure u muzičkom svetu. Međutim, ni to nije pomoglo. On se sve vreme ponašao kao da ga je neko primorao da se bavi time. 64

Zbog svega toga duboko u sebi sam verovala da je ulazak u Šou  jedino i najbolje rešenje za njegovu karijeru. Pre samog ulaska dogovorili smo se da njegov telefon ostane kod mene. Nisam ni mogla da pretpostavim do kakvih saznanja će me ta odluka dovesti... U inboksu sam ponovo pronašla njegova dopisivanja s drugim devojkama. I što je najgore, videla sam da je najčešće on bio taj koji je započinjao konverzaciju. Bilo mi je jako teško da prihvatim činjenicu da je moj muškarac jedan od onih paćenika koji šalju poruke nepoznatim devojkama na društvenim mrežama. Često se događalo da su mi nepoznati momci slali poruke i ja sam takve uvek posmatrala kao nesrećne slučajeve.  Nisam ni slutila da je i moj dečko bio jedan od njih. Tad sam drugi put izgubila poverenje u njega. Još jedna zabluda, još jedna laž, još jedan korak unazad. Bila sam uverena da pored sebe imam muškarca koji je siguran u sebe i koji me nikada neće prodati na tako jeftin način. Međutim, i pre Šoua dogodila se slična situacija... Jedne večeri videla sam da se Boba dopisuje s nekom devojkom i, kad sam pokušala da vidim o kome je reč, on je u deliću sekunde obrisao dopisivanje. Sve to mi je jasno ukazivalo na činjenicu da on nije TAJ. Prelazila sam preko svega toga, jer za pet godina veze nikad nisam pronašla konkretan dokaz na osnovu kog sam mogla da zaključim da me je prevario. Tek kad je ušao u Šou, istina je izašla na videlo...  Nikad neću zaboraviti kad sam obrisala sve njegove prijatelje na Fejsbuku. Sve je počelo tako što sam jednog dana videla da on ima nekoliko otvorenih četova sa različitim devojkama. Bila sam šokirana. Prvo – jer se dopisuje s drugim devojkama, a drugo –  jer su one bile mnogo mlađe od 65

mene. Tad smo bili zajedno tek oko mesec dana. Obrisala sam mu sve  prijateije na Fejsbuku i rekla sam mu da može poslati zahtev samo onima koji su mu zaista prijateiji. Nije se bunio i poslušao me je, jer je i sam znao da mu to nisu samo drugarice. Kad je ušao u Šou, prvo me je povredilo saznanje da su postojaie druge devojke pored mene i to ponovo u trenucima kad sam se ja borila za nas. Novinari su obelodanili brojna dopisivanja u kojima se jasno videlo da  je on slao poruke drugim devojkama dok sam ja radila. To je bilo još jedno  javno poniženje za mene. Danas mi nije jasno kako se nikada nije zapitao jesam li ja u tim trenucima možda više želela da budem kod kuće... Mogla sam i da budem supruga nekog čoveka koji će da me poštuje, da me voli i da me drži kao malo vode na dlanu. Naravno da on nikada nije razmišljao o tome. Bio je obuzet sobom i dopisivanjem s drugim ženama. I sve to dok sam ja zarađivala novac za nas dvoje – da bismo živeli lepše. U celoj toj priči fizička prevara postala je sasvim nevažna. Najvažnije  je postalo to što sam pored sebe imala čoveka koji je licemer i lažov. Čovek koji je dangubio kod kuće ispred ekrana ili u teretani dok sam ja negde na drugom kraju sveta radila posao koji ne volim. To je ono što me i danas najviše boli. I zato me nije iznenadilo sve ono što mi je kasnije priredio: smejao se mojim suzama, lagao je i mene i druge, ogovarao me je sa nepoznatim ljudima i još mnogo toga... Uprkos svemu tome smatrala sam ga članom moje porodice. I dandanas je tako, iako vrlo dobro znam kakav je nečovek ispao prema meni. 66

Međutim, on time ponižava samo sebe, a ne mene. I nemam problem da mu čak i javno kažem šta zaista mislim o njemu, jer sam mu sve to  prethodno rekla lično, u četiri oka. On to radi drugačije, u medijima govori  jedno, meni govori drugo, pa onda pokušava da balansira između izgovorenih istina i laži. Zbog toga je i dobio nadimak Sloba Balvan Balans. On ne shvata da lažući sebe laže druge. I dok to ne bude shvatio, neće moći da promeni sebe. Nesigurnost je postala još izraženija u odnosu sa mnom. Kao da se nadogradila. Srećom, danas je to samo njegov problem. Daleko su dani kad sam umanjivala svoj uspeh da bi se on osećao dovoljno značajnim i dovoljno velikim muškarcem. I to mu nije bilo sveto. Zbog toga ću na ovim stranicama podeliti sa vama još jednu priču iz naše  prošlosti. Deset dana nakon venčanja kupila sam sebi novi auto novcem koji sam sama zaradila i rešila sam da to objavim na Fejsbuku i da ispod fotografije napišem: rođendanski poklon od muža . On je tada već bio  poznat, jer se tek završilo takmičenje u pevanju. Mnogi inter net portali objavili su to kao udarnu vest. Uradila sam to zato što mi je on nekoliko dana pr e toga ispričao da su ga prozivali drugovi iz Zrenjanina kako vozi ženin auto i kako je taj auto ženski. I to je meni bilo dovoljno – kupila sam novi auto koji je bio više muški, jer sam želela da se on oseća bolje. To sam uradila tad i to neću uraditi nikad više, jer sam shvatila da ne mogu pomoći ljudima koji ne žele da pomognu sami sebi. I nikada više neću umanjivati svoj uspeh, niti ću se ikada izviniti Bivšem mužu zbog 67

toga što sam tu gde jesam, što sam uspešna i što živim život kao u filmu. Čak bih mu poručila da može mnogo toga da nauči od mene! Lekcija broj  jedan bila bi: Šifra Makgregor .

11

ŠIFRA MAKGREGOR Pr iča o Šifri Makgregor   je bila naša zvezda vodilja. Konor Antoni Makgregor je irski borac u kategoriji mešovitih borilačkih veština. Pre nego što je ostvario svoj san, zabavljao se sa devojkom Devlin. Iako su danas  bogati, pre nekoliko godina jedva su sastavljali kraj s krajem i tad mu je devojka bila najveća podrška. Jednom prilikom rekao je da je ona bila tu za njega kad mu je bilo najgore u životu i kad je bio niko i ništa. Danas je  ponosan i srećan jer konačno može da ispuni svaku njenu želju.  Njihova ljubavna priča bila je naša tajna šifra zato što je ličila na našu  priču. I naša veza je bila takva. I sam Boba dičio se time kad je objavio na Instagramu moju sliku sa tekstom upravo o tom paru, aludirajući na to da sam mu ja u tom trenutku bila najveća podrška. Naravno, on je kasnije u Šouu negirao to. Oduvek sam verovala da će Boba jednog dana uspeti u životu, ali da mi nikada nećemo zaboraviti odakle smo krenuli. Zato sam

68

mu i govorila da bi trebalo da zapamti koliko je novca dobijao na prvim nastupima i ko je tada bio uz njega. To su priče zbog kojih ijudi plaćaju bioskopske ulaznice – da bi gledali filmove o velikim ljubavima. A mi smo živeli takvu ljubav – filmsku! Ona je bila u nama i oko nas! I on je prodao time što je dopustio da ga fascinira osoba koja u tom trenutku nije bila ni upola poznata i uspešna kao što sam ja danas. Tu se on spotakao i pao, a iz takvog blata niko se ne može podići sa čistim obrazom. U celoj toj priči najtužnije je bilo saznanje da je Boba, dok je bio sa mnom u vezi, predstavl jao sebe kao čoveka koji gaji iste životne vrednosti kao ja. Bila sam uverena u to da nas dvoje imamo isti vrednosni sistem. Kad s nekim provedete toliko vremena, prirodno je da ćete vrlo dobro znati kojim životnim istinama se vaš partner vodi i kakve životne stavove ima. I u prijateijskim i u partnerskim odnosima to je od velikog značaja. Pritom, ne mislim da bi partneri trebalo da budu stoprocentno isti ali, koliko god nije bitno da li imamo iste navike, iste strasti, da li volimo istu hranu, s druge strane je bitno da imamo isti stav u vezi sa važnim životnim uverenjima – moralu, religiji, novcu. Sličnosti su ono što nas spaja. Tako  je otkad je sveta i veka, i tako će ostati. Kad god smo prisustvovali teškim životnim pričama i sudbinama ljudi, naši zaključci su bili isti. Sve to su bile situacije koje su mi pokazivale da nas dvoje jesmo slični. Meni je to oduvek bilo jako važno jer, kad god sam razmišljala o braku i vaspitanju dece, zamišljala sam da će pored mene  biti čovek sa kojim ću se razumeti. 69

Danas mi je žao zato što on i dalje ne shvata koliko neke stvari vrede i koliko su vrednije od svega onoga čemu se on priklonio i poklonio. Ovde  ponovo dolazimo do činjenice da je najlakše fascinirati čoveka koji ne zna ko je i šta želi, a pored svega toga nema dovoljno životnog iskustva da mu ukaže na koju stranu bi trebalo da krene. Tužno je što je bilo dovoljno da mu priđe jedna osoba koja je poznata u medijima da bi on pomislio da je  jako bitan i da će zbog toga više vredeti. To je samo potvrdilo činjenicu da  je sve vreme čeznuo da bude neko. Nisam ni mogla pretpostaviti da je tako,  jer sam verovala da u sebi ima više vrednosti od tih. Očekivala sam od njega da će uvek biti sposoban da razdvoji važno od nevažnog i vredno od  bezvrednog. Da, Slobodane, najviše mi je krivo zato što si se prodao tako lako. Bilo je dovoljno da dođe jedna klinka koja će gledati u tebe kao u boga. Ali ona nije znala ništa o tebi. I danas ne zna ništa o tebi. Ne zna šta smo nas dvoje prošli zajedno. Ne zna da sam ja išla s tobom od dna ka vrhu, od anonimnosti ka popularnosti. I, na kraju, ona ne zna da ja znam sve tvoje vrline i sve tvoje mane. Sve što ti imaš danas izgradili smo nas dvoje, a ti si bio spreman da sve to odbaciš i da me ostaviš samu. Slobodane, ako se tvoj ego hrani time što će pored tebe biti osoba koja je popularna, zašto mi to nisi rekao? Vidiš da je to najmanji problem za mene. A vidiš i koliko je  jadno, ako su to vrednosti kojima se vodiš.

Pao si nisko. I nikada nećeš naučiti lekciju broj jedan.

70

12

ZANELA SU GA SVETLA VELIKOGA GRADA Koliko god u životu verovali da smo na pravom putu i da smo okruženi pravim ijudima, život nas tako lako demantuje. U samo jednoj sekundi sve se promeni i mi više nismo tamo gde smo juče bili. Upravo to se dogodilo našoj ljubavi. Danas sam sigurna da je tome najviše doprinelo to što je Bivši muž takva ličnost. U Šouu sam saznala da se on dopisivao sa Ljubavnicom već posle njihovog prvog susreta. Kako bi to rekao moj prijatelj Mića: “Zanela su ga svetla velikoga grada.” Bivši muž i ja  pričali smo o Šouu čim su oni postali aktuelni i na našim prostorima. Složili smo se da to nije put kojim bi on želeo da ide, odnosno da gradi svoju karijeru, ali to je bila jedina opcija koju je imao. Prašina nakon njegovog takmičenja ubrzo se slegla i ponovo je nastupilo zatišje. S jedne strane zato što je muško, s druge strane zato što nije imao veliku podršku od produkcije. Ipak, mislim da je i on sam mogao više da se potrudi. Boba je bio razočaran, jer je očekivao mnogo više. U suštini, svi smo očekivali više jer, kad je osvojio treće mesto, bili smo uvereni da će se to  pozitivno odraziti na njegovu karijeru. Pritom, imao je koncert sa 71

najpoznatijom srpskom pevačicom pred sedamdeset hiljada ljudi, dobio je novu pesmu i imao je mnogo više nastupa nego ranije, bio je plaćeniji nego ranije, ali nije bio zadovoljan ni brojem gostovanja ni honorarima koje je dobijao. Što je najgore, nije bilo ni naznaka da će se nešto promeniti i da će on dobiti priliku da napreduje. Uza sve to videli smo da su pojedinci koji su bili s njim u takmičenju ušli u jedan Šou i da su nakon toga prosperirali i postigli uspeh koji pre toga nisu mogli ni da sanjaju. Naravno, njega je to još više demotivisalo. Još jedanput smo shvatili kojim putem moraš da kreneš da bi u Srbiji postao  poznata ličnost, bez obzira na to čime se baviš. Kad smo saznali da je u planu još jedan novi projekat, odnosno Šou,  bili smo na moru. Razgovarali smo i složili se da bi ovog puta mogao da se upusti u takvu priču. Stupili smo u kontakt sa jednim od članova  produkcije i uskoro su Bobu pozvali na razgovor. Posle nekoliko dana javili su nam da je izabran za učesnika Šoua. Međutim, onda se dogodilo nešto što ni on ni ja nismo očekivali.  Nekoliko dana pre početka Šoua Bobu su obavestili da neće ući odmah ako  ja ne ulazim s njim, jer sam im bila mnogo zanimljivija još u toku takmičenja za pevanje u kom je on učestvovao – mnogi portali pisali su o meni, najviše zbog mog posla stjuardese. Ja sam to kategorički odbila, jer nisam videla sebe tu. Smatrala sam da to nije moj svet. Bili smo u kolima kad su ga zvali iz produkcije i predložili mu da i ja uđem u Šou. Kad smo došli kući, rekla sam mu da ću pristati ukoliko on smatra da je to važno za 72

njegovu karijeru, odnosno da mu može pomoći da napreduje. On je rekao da ne želi da me upliće u to. Problem je nastao jer je on već otkazao sve svirke, a na kraju je bio uslovljen mojim ulaskom. Zbog svega toga ponovo smo stupili u kontakt sa produkcijom i objasnili smo im da je on otkazao svirke i nastupe, jer je  bio siguran da će odmah ući u Šou. Ponovo su pitali jesam li ja raspoložena da uđem s njim i mi smo još jednom odbili tu ponudu. Za nekoliko dana obavestili su ga da će ipak ući čim Šou počne. Imali smo malo vremena da se pripremimo. Sećam se da sam ga odvezla u karantin. Procedura je takva da tamo idu svi učesnici jedan dan  pre početka Šoua. Čak smo se i slikali ispred karantina, mislim da i dalje imam tu sliku. To je naša poslednja srećna slika – novinari su nas slikali dok smo se ljubili. Eto kako se život nekad igra sa nama... ta slika je nastala ispred hotela, odnosno karantina, gde sam prvi put upoznala Ljubavnicu. Tu je  bila i njena porodica, ali njih sam već upoznala mesec dana ranije na jednoj  proslavi. Nikad neću zaboraviti da sam tada rekla njemu i Ljubavnici da se drže zajedno, baš zato što sam već poznavala njenu porodicu. Bivši muž nije poznavao nikoga i smatrala sam da će mu biti lakše ako poznaje bar  jednog učesnika. Dok je bio u karantinu i pre nego što su mu uzeli telefon, poslao mi  je poruku u kojoj je napisao da mu je žao što nećemo proslaviti našu godišnjicu braka 26. septembra, ali i da mu je krivo što nije bio više romantičan tog leta i da će se potruditi da sve nadoknadi čim izađe iz Šoua. 73

Poslednja njegova poruka bila je: “Volim te najviše na svetu, ljubavi moja jedina.” Sedam dana posle toga me je prevario. Kao što sam na početku rekia, on i Ljubavnica prvi put su se upoznali na svad bi kod zajedničkog prijateija. Ja sam tad radila, pa je Bivši muž otišao na svadbu bez mene. Ljubavničina majka je tad pr išla Bivšem mužu i pitala ga želi li da pleše s njenom ćerkom. Ta slika njihovog plesa kasnije  je bila prikazana u Šouu i svi su mogli da je vide. Znala sam da su plesali na svadbi, jer mi je sam to ispričao. Međutim, nije to predstavio onako kako se zaista dogodilo, nego je rekao da je jedva čekao da se taj ples završi zato što inače ne voli da pleše. Pre ulaska u Šou zapratio je Ljubavnicu na Instagramu i pitao je da li i ona ulazi u Šou. Bivši muž ništa od toga nije krio od mene i čak mi je pokazao tu pr episku, ali nije mi pokazao da su se dopisivali i posle svadbe – on joj je prvi poslao poruku kako bi proverio da li je bezbedno stigla kući i da li je sve u redu. Naravno, tu prepisku je obrisao i ja to nisam mogla da znam. Kad je ušao u Šou, otišla sam na poslovni put i ostala sam dve nedelje. Trebalo je da držim kurs za stjuardese i tim povodom otišla sam u Makao. Vremenska razlika između nas bila je sedam sati, tako da sam svaki put gledala Šou sedam sati kasnije. Kad sam videla da su Bivši muž i Ljubavnica postali bliski, čula sam se s njenom majkom. Ona je bila šokirana. Dopisivale smo se sve dok nije došlo do razdora između nas dve. Pokušavala sam da na sve moguće načine saznam šta se dešava između njih dvoje, ali, pošto sam bila daleko, ruke su mi bile vezane. Sećam se da sam želela samo jedno, a to je da sve u šta sam sumnjala nije 74

istina! Priznajem da sam već tada sumnjala u to da se nešto događa između njih dvoje. Čak sam pokušavala da odagnam te sumnje tako što sam se čula sa sestrom iz Holandije. Satima sam pričala s njom o tome i sećam se da mi je i ona rekla da je sve to nemoguće, jer je bila sigurna da me Bivši muž voli. Pokušajte da zamislite kako sam se osećala u tim trenucima. Bila sam na drugom kraju sveta, morala sam da idem na poslovne sastanke na kojima se očekivalo od mene da ću biti prisutna, koncentrisana i fokusirana na ono o čemu govorim, a u meni je već tada tinjala tiha vatra. Samo sam čekala da se sastanci završe i da odem kući kako bih gledala Šou. Kad sam postala sigurna da priča između Bivšeg muža i Ljubavnice ide u pravcu koji mi se ne dopada, rešila sam da pozovem produkciju. Rekla sam im da dolazim u Beograd i da želim da me puste da uđem u Šou na dva-tri sata, jer želim da razgovaram sa čovekom koji je do juče bio čovek mog života. Oni su odmah pristali na to. Ja sam 19. septembra sletela u Beograd i već 20. septembra ušla sam u Šou. Dosetila sam se da na jednoj ceduljici sitnim slovima napišem poruku u kojoj sam Bivšem mužu rekla sve ono što mi je na duši: da ga volim, da sam mnogo tužna zbog svega što se dešava, da sam svesna toga da mu se Ljubavnica sve vreme nabacuje i da ne zaboravi da sam ja tu i da napolju  postoji i stvarni svet i naša ljubav. Iskreno, uplašila sam se jer sam  pomislila da je on možda izgubio kompas. Videla sam da se u svemu tome ne snalazi najboije. Čak je u prvih sedam dana bio nominovan za izbacivanje iz Šoua, imao je malo glasova za ostanak unutra. Moj ulazak u

75

Šou i emotivna poruka koju sam mu napisala trebalo je da budu znakovi  pored puta koje on očigledno nije umeo da prepozna, a ni da protumači. Mislila sam da će tada shvatiti koliko mi je on bitan, koliko mi je  bitan naš brak i očekivala sam da će se setiti toga da ja nikad ne bih ušla u Šou, jer je vrlo dobro znao moje mišljenje o tome. Otišao je do toaleta, krišom je pročitao poruku i, kada se vratio, pitala sam ga da li je sve u redu, a on je rekao da ne brinem. Rekao mi je i da mu je drago što me vidi, ali te noći je još jednom pokazao da je kukavica jer je sve vreme stajao sa strane dok sam se ja borila za nas. I već tada me je varao. Ja to nisam znala i govorila sam da bih stavila ruku u vatru da on to nikada ne bi uradio. Kad sam izašla iz Šoua osećala sam se isto i priznajem da me je taj osećaj porazio, jer sam očekivala da će se sve srediti kad budem ušla unutra i kad budem popričala s njim. Bivši muž je već tada mogao da bude čovek  prema meni i da mi jednostavno kaže da nije trebalo da ulazim unutra, jer ne želi da budemo zajedno. Mogao je i da traži od produkcije da izađe napolje i da razgovara sa mnom. Mogao je da me skloni iz te priče i da me sačuva, ali i da me spreči da se blamiram i ponižavam.  Ne samo da nije to uradio nego je ćutao dok sam ja branila našu ijubav i borila se da dokažem kako on mene nikada ne bi prevario zato što me voli. Ipak, ja bih sve to uradila na isti način, zato što sam tada verovala u našu ljubav i zato što je to bila moja dužnost kao supruge, ali to što on nije postupio kao moj muž, to je njegova sramota. Iako sam izašla iz Šoua sa sumnjom da se između Bivšeg muža i Ljubavnice događa nešto, primetila sam da se narednih dana on drugačije 76

 ponašao prema njoj. Nastavili su da se druže, ali je bilo bilo očigledno da je njihov odnos drugačiji nego što je bio pre mog ulaska. Posle nekoliko dana njegova majka ušla je u Šou. Ovde O vde ću još jednom napomenuti da pre toga nisam davala izjave novinarima, iako su me neprestano zvali zvali i pokušavali da saznaju kako se osećam, kakvi su moji  planovi i slično. slično. Ovo ističem zato što je osvanul osvanula priča priča da razmišljam o razvodu, ali, kako nikada nisam dala nijedan intervju, logično l ogično je da ja to nisam nikada nikome rekla, a kamoli potvrdila. Za ulazak njegove majke saznala saznala sam sasvim siučajno. Sećam se da  je tog dana došla došl a moja majka da me obiđe i posle ručka s njom legla sam da odspavam zato što mi celog dana nije bilo dobro. Bilo je kasno popodne i popila sam tablete za smirenje, jer sam tih dana bila pod velikim stresom i nisam mogla drugačije da se smirim. Noćima nisam mogla da spavam i neprestano sam razmišljaia razmišljaia o svemu što se događalo događalo tih dana. Imala sam utisak da ne mogu da obuzdam misli i da one upravljaju mnome. U glavi sam imala različite različite scenarije. Nije se znalo znalo koji je od kojeg gori. Toliko sam se loše loše osećal osećalaa da sam čak prestala da gledam Šou. gledam Šou. Gledala sam samo neke isečke i snimke koje su mi mi novinari slali. Nikad u životu nisam se tako osećala. osećala. Zbog stalnih poziva i poruka koje sam dobijala, zvuk z vuk telefona bio mi  je isključen sve vreme. Tih dana nikome se nisam nisam javljala na telefon, jer sam bila u tolikom rasulu da ni sa kim nisam mogla da razgovaram. Kad sam se probudila u sedam ujutru, videla sam mnogo propuštenih poziva i  poruka. Videla sam da mama nije pored mene u krevetu i to me je začudilo. Kako su me svi u porukama pitali da li sam dobro, pomislila sam da se 77

desilo nešto strašno. Odmah sam se setila Jutjuba, J utjuba, jer su tu tu kačili kačili sve važne isečke. Videla Videla sam da je njegova majka bila u Šouu i da je razgovarala s njim. Nisam mogla mogla da poverujem sopstvenim očima i ušima... ušima.. . majka mu je rekla kako planiram da se razvedem od njega. I pre njegove majke unutra su ulazili ulazili učesnici koji su mu govorili isto, ali mislim da on nije poverovao u to sve dok nije došla njegova majka, koja  je inače centar njegovog sveta i potvrdila potvrdil a mu tu laž. Već sam rekla da je njegova majka bolesno vezana za njega i tim gestom je to sama potvrdila. On nju voli i poštuje je, i svestan je na koji način se ona ponaša prema njemu, ali ali je takođe svestan činjenice da ona ima im a zdravstvenih problema,  pa joj zbog toga često nije zamerio neke stvari koje bi joj možda m ožda zamerao da su okolnosti okolnosti drugačije. Ja sam to od početka prihvatila prihvatil a kao nepromenjivu kategoriju i nisam se mešala u njihov odnos. Tad sam drugi put postala svesna koliko ona mene prezire. Pored toga što ga je slagala i rekla mu da ću se razvesti od njega, rekla mu je i da  podržava to što se zaljubio. Ni to joj nije bilo dovoljno, pa se usudila da kaže i da bi se ona zaljubila da je bila na njegovom mestu. Ja to ni danas ne mogu da razumem. Zar majka ne bi trebalo da vrati dete sa pogrešnog na  pravi put i da mu ukaže na one vrednosti vredn osti kojima ga je učila ukoliko njeno dete zaluta? Nije morala da bude na mojoj strani, ni da me voli, ni da me hvali, ali mogla je samo da mu kaže da bi prvo trebalo da reši stvar sa mnom, jer sam ja i dalje bila njegova žena pred bogom. b ogom. Venčali smo se tri meseca pre toga, naše porodice bile su na venčanju i posle svega toga njegova majka kaže da podržava to što je njen sin  prevario svoju suprugu. Još jedan dokaz koliko je ona želela da se nas dvoje 78

rastanemo jeste to što mu je tom prilikom donela sliku sa našeg venčanja na kojoj je bila cela naša porodica, ali ali mene nije bilo na njoj. Čak mu je i sama skrenula pažnju na to. Pretpostavljam da je time želela da pokaže kako ja više nisam deo njihove porodice. Dan pre nego što sam ušla u Šou, pozvala sam njegove roditelje, odnosno njegovu majku. Htela sam da joj kažem da ću ući tamo na nekoliko sati, jer želim da razgovaram s njim. Podrazumevalo se da ću to podeliti pode liti s njegovim roditeljima i htela sam da ih pitam žele li nešto da mu poruče, jer  je on tada povredio ruku i svi smo bili zabrinuti. Rekli su mi da mu kažem da je sve u redu i da su ga pozdravili. To sam i uč učinila. inila. Sutradan, kad se završilo moje gostovanje, pozvala sam njegovu majku, a ona mi je rekia: “Zašto si se s e ponizila? Celu porodicu si ponizila.” Ja sam je pitala pitala čime sam ponizila sam ponizila našu porodicu. Ljudi su mogli da vide moj ulazak ulazak od početka do kraja, sve vreme sam bila sam bila kulturna, kulturna, čak i kad sam se svađala da bih odbranila njega dok ga je druga žena vređala i nazivala ga pogrdnim imenima. Usudila se i da d a vređa mene, a ja sam i tada bila bila dostojanstvena i kulturna. Međutim, ona se ponašala ponašala kao da ja ništa od toga nisam uradila i  ponovila je da sam ponizila celu porodicu. Pitala sam je da li njen sin  ponižava porodicu svojim ponašanjem i time što radi dok ga napol ju napol ju čeka venčana supruga. Tad je počela da me vređa i da mi svašta govori. Kada sam sve to čula, nisam želela da je razuveravam i rekla sam joj: “U redu, ako sam ja tako ponizila ponizila našu porodicu, onda doviđenja.” I ona mi m i je odgovorila: “Doviđenja.” “Doviđenja.” U tim trenucima bila sam u kolima sa kumom i

79

spikerfon je bio uključen, pa je moja kuma mogla da čuje sve to. Sećam se se da me je bilo sramota. Kasnije je njegova majka u medijima govorila kako sam joj tom  prilikom spustila slušalicu, ali to nije istina. Uostalom, imam kumu kao svedoka koji to može da potvrdi. po tvrdi. Takođe, svi ljudi koji me poznaju znaju da nikad nikome ne bih spustila slušalicu, a kamoli majci svog muža. Bila sam kulturna i suzdržana u tom razgovoru, a ona me je sve vreme napadala. I nije uspela da mi objasni na koji način sam ponizila njegovu porodicu. Šta sam loše uradila osim što sam branila njenog sina? Naravno,  posle svega što se dogodilo, bilo mi je jasno da je sve vreme postojala netrpeljivost i prezir od strane njegove porodice. I samo im je trebao razlog da se on i ja rastanemo. Tada sam se poslednji put čula sa njegovom njego vom majkom.

 Razgovor Ljubavnice i Bivšeg muža

Pre nego što sam ušla u Šou Š ou da razgovaram sa Bivšim mužem, muž em, videla sam snimak u kom on i Ljubavnica sede na klupi i on njoj govori kako ga nije briga za sve ono što ga čeka napolju. Ipak, mene to nije demotivisalo. Jednostavno, bila sam sigurna da će sve biti kao pre ako ja uđem unutra i razgovaram s njim, jer na osnovu tog snimka nisam mogla m ogla da zaključim da se dogodilo nešto konkretno konkretno između njih, već mi se samo činilo da je čovek mog života izgubio kompas. Dok joj je on to šaputao, kako gledaoci ne bi mogli da čuju šta joj zaista govori, ona se smejala onako kako je to inače 80

činila u takvim situacijama, kao da ne zna da sve to gleda zakonita gleda  zakonita žena čoveka s kojim priča. Meni je bilo zastrašujuće to što ona može da bude srećna u priči u kojoj nikad neće moći m oći da dobije nijednu drugu ulogu osim uloge uloge Ljubavnice. Nikada neću zaboraviti tu scenu. Kad sam ušla prvi put u Šou, produkcija je pred svima pustila taj snimak, odnosno njihov razgovor. U tom trenutku nisam želela da razgovaram s njim o tome, jer sam se plašila da bi mi on mogao reći da je to istina. S druge strane, mislila sam da je zbunjen i da je potrebno vreme da se sva osećanja u  u  njemu iskristališu. Zapravo, smatrala sam da je  potrebno malo vremena da se vrati na pravi kolosek. Zbog toga sam ga odvela u drugu sobu. Činilo mi se da bi bilo ponižavajuće za našu ljubav i za naš brak da smo ostali ispred ekrana. Međutim, kad sam izašla izašla odatle, mogla sam da vidim na Jutjubu reakciju Ljubavnice dok je gledala snimak. Ona je bila srećna zato što je mislila kako je to potvrda da je ona na pravom putu. Na njenom licu sve vreme bio je onaj isti osmeh. Sve to se događalo na početku njihove af ere. ere. Dakle, tad je još uvek mogla da razmišlja racionalno. Mogla je da se skloni i da ne dopusti sebi da pređe određene granice. Zar osobina da d a se suzdržimo u ovakvim situacijama situacijama nije ono po čemu se ljudi razlikuju razlikuju od životinja? I danas smatram da to nema veze sa njenim godinama. Nije joj bilo dovoljno ni to što sam ja ušla unutra i time joj pokazala da mi je stalo do njega i do naše ljubavi.

81

13 PRIČATE O MENI, PRIZVALI STE ME

Bilo mi je teško da donesem odluku o ulasku u Šou, ali bilo mi je još teže da sedim ispred malog ekrana i da gledam šta se događa tamo, a da  pritom ništa ne mogu da preduzmem povodom toga. Nisam mogla da kažem šta mislim, nisam mogla da kažem šta osećam i nisam mogla da odbranim istinu kad je on izgovarao laži. Ubrzo sam shvatila da će sve to predugo trajati i da ću sve vreme biti nemoćna i osuđena da slušam laži. Rešila sam da stavim tačku na sve to, tako što će moja reč biti poslednja. Moja reč. Moja istina. Moj potpis.  Neprestano su pričali o meni i, kad sam ušla, prvo što sam im rekla  bilo je: “Pričate o meni, prizvali ste me.” Znala sam da je to jedini način da mu pokažem kako nisam osoba koju može da odgurne od sebe tek tako. Želela sam i da mu pokažem da ne može lako da se izvuče iz priče koju smo zajedno gradili godinama. Imala sam opciju da ispričam istinu novinarima. Ali nisam želela da se branim na takav način. Odlično poznajem sebe i, kao što analiziram sve oko sebe, tako analiziram i samu sebe. Kad je on ušao u Šou i kad se u prvih sedam dana dogodilo sve što se dogodilo, rešila sam da pogledam istini u oči i da pokušam da sagledam našu vezu objektivno. Tad sam shvatila 82

koliko stvari sam ostavila po strani zbog njega... Setila sam se svih odbijenih poslovnih ponuda, svih prilika da živim u inostranstvu... setila sam se neugasive želje da se vratim u Srbiju, da živim s njim i da jednog dana osnujemo porodicu. Bila sam svesna toga da je njegov posao vezan za Srbiju i da je na neki način dugotrajniji od mog. Bila sam spremna da  prihvatim sve to i zbog toga sam se u junu vratila u Srbiju. Podredila sam svoj život njemu, jer sam to želela celim svojim bićem. I on je hteo to. Kako su sve naše odluke bile plod naših želja, jednoglasno smo odlučili da ćemo se venčati u crkvi. Ipak, njemu ni to nije bilo sveto. Zbog svega toga rešila sam da uđem u Šou i da kažem ono što mislim. S vremenom sam shvatila da je to najbolji način da pokažem da vredim više od njega. To sam vrlo brzo pokazala i u samom Šouu, jer su sva moja  prijateljstva tamo nastala sasvim spontano i neposredno – bez ikakvih igara i spletki. To je bio najveći pokazatelj ko sam ja, a ko je on. Žena koja je srčana, ali i žena koja se ne vodi taktikom već pameću. Ljudi s kojima sam se družila sami su došli do mene i sami su izrazili želju da se druže sa mnom. Bivšem mužu nije bilo drago zbog toga.  Na samom početku bilo mi je mnogo teško. Nije mi bilo teško da se uklopim, ali mi je bilo teško da dokažem kako sam ja u pravu. Jako je čudno što ljudi u takvim okolnostima zaista izgube pojam o realnosti, pa su mi mnogi od njih priznali da su tek posle mog ulaska i posle moje strane priče shvatili da sve vreme brane i podržavaju nešto što je pogrešno. Tako su mnogi od njih prešli na moju stranu. I znam da su svi bili iskreni prema meni, iako su pojedinci pokušali da predstave da to nije tako. Ali to su činili oni koji su bili zavidni i kojima je bilo krivo što jedna sasvim obična 83

devojka, devojka iz naroda, može da bude toliko jaka i uporna u nastojanju da dokaže šta je istina, a šta laž. Pre nego što sam ušla u Šou, nisam mogla da znam kako će Bivši muž da reaguje. Lagala bih kad bih rekla da nisam razmišijaia o tome. Ali rešila sam da pustim da sve ide kako ide. I rešila sam da budem spontana i strpljiva, odnosno da sačekam da vidim kako će on da se ponaša. Pritom sam znala da ulazim bez ikakvih pozadinskih priča iz prošlosti, koje bi on ili bilo ko drugi mogao da iskoristi. Bila sam čista kao suza i nisam imala čega da se plašim. Svi moji prijatelji i bliski ljudi prvo su me pitali kako sam se osećala tamo. Prvih nekoliko večeri pitala  sam se šta ja radim tu. Ali bila sam svesna da nema povratka i nisam želela da odustanem. Znala sam da sam u  pravu i zbog toga nisam smela da dopustim sebi da me on uništi. Ponovo sam snagu pronalazila u sebi. Kad sam ušla unutra, rekla sam da ga više ne volim, zato što sam zaista tako osećala. Bila sam besna, ogorčena i  povređena. Sećam se da su mnogi ljudi pitali kako sam u tim trenucima mogla da gledam njih dvoje zajedno. Ali ne znam kako niko nije primetio da sam okretala glavu kad god su se oni ljubili. Dakle, nisam mogla to da gledam. I ponovo sam bila dovedena u pitanje ja koja sam na pravom putu, a ne oni koji su skrenuli s pravog puta. Ja bih se uvek pre pitala kako je Bivši muž mogao da se ljubi sa Ljubavnicom pred zakonitom suprugom, nego kako je zakonita supruga mogla da gleda kako se oni ljube. Kao da ljudi nisu shvatili da bih ja to svakako morala da gledam – samo ispred ekrana. Ja sam sve to pripisivala njegovoj sramoti i, kad sam ušla, znala da nema 84

 povratka i da ću morati da idem do samog kr aja. Održalo me je verovanje da neko odozgo gleda sve to. Ponizio me je mnogo puta i na razlićite načine. Izabrao je nju za odlazak u emisiju za Dan zaljubljenih i za Osmi mart. Nije mi čestitao našu zajedničku slavu, Svetog Nikolu. Preda mnom je  pričao o njihovoj zajedničkoj deci i životu. Urezivao je njihova imena u sto i pritom je napisao svoje prezime pored njenog imena, a ja sam sedela preko puta njega i još uvek sam bila njegova zakonita žena. Doživela sam i to da je Ljubavnica dobila rođendansku tortu od njegovih roditelja i čestitku koju  je on ponosno čitao pred svima. Morala sam da gledam kako se na najodvratniji način žvalave preda mnom, kako ona “naskače” na njega. Doživela sam i to da joj on govori kako ću ja da grebem na kapiju, da gledam snimak njihovog seksa u kokošinjcu, da mi se oboje podsmevaju dok plačem. Bila sam ponosna na sebe što sam bila jaka i što sam pokazala da je moguće da se tako nešto izdrži kad nemaš drugog izbora. Postojali su trenuci u kojima smo nas troje bili u korektnim odnosima, ali ja sam se tako  ponašala samo zato što je to bio jedini način da komuniciram s njim. On je  bio jedina spona između nas dve. Svi su mogli da vide kako nikada nisam želela da se svađam s njom, ni da se spuštam na njen nivo. Nisam želela da trujem sebe mržnjom. Ona  je tada pokazala svoje pravo lice tako što me je neprestano vređala i to pred kraj Šoua, kada je pijana vrištala da sam kurva. Hm... da li je i vama smešno to što mi je te reči uputila baš ona? Meni jeste. Ali je i žalosno. Žalosno je zbog mene, zbog mog Bivšeg muža i zbog nje. 85

Kakva može da bude duša žene koja je srećna zato što je jedan muškarac izdao svoju ženu, svoj brak i svoju ljubav? Ne znam samo da li  je ikada razmišljala o tome šta će joj se desiti pored njega jer, ako je to uradio meni, zašto to ne bi uradio i njoj.

14

KAD PADNEŠ, USTANI I KRENI DALJE Kad sam drugi put ušla u Šou, uradila sam to hladne glave. Želela sam da stvari dovedem u red i da moj život konačno krene dalje. I pre toga  produkcija me je mnogo puta zvala sa predlogom da uđem u Šou, jer je njima to bilo zanimljivo, ali ja sam to svaki put odbila. I tad nisam dala nikakve intervjue. Što je više vremena prolazilo i što je Bivši muž više lagao, meni je bilo sve teže da ćutim i da ne dajem intervjue. Vrlo dobro poznajem sebe i zbog toga sam rešila da se kontrolišem. Znala sam da neću moći da se zaustavim ukoliko samo jednom dopustim  besu da me obuzme. Pritom, bila sam svesna toga da napisana reč ne može imati istu moć kao izgovorene reči, odnosno kao reči koje bi ljudi čuli iz mojih usta. Postojala je čak i ponuda da se napravi specijalna emisija u kojoj ću izneti svoju stranu priče. Nisam bila spremna za tako nešto u tom trenutku. 86

Bilo je dana kad mi je bilo jako teško da se kontrolišem, jer sam sve vreme gledala šta se događa između Bivšeg muža i Ljubavnice, a nisam mogla ništa da preduzmem. Na kraju se dogodilo nešto što je bilo okidač. Pustili su prilog u kom smo svi mogli da vidimo kako Bivši muž šeta sa Ljubavnicom i ogovara me. Čak je i moj najbolji drug, koji je do tada uvek  pronalazio opravdanje za Bivšeg muža, u tom trenutku rekao: “Ovo je stvarno nešto najjadnije što je mogao da uradi.” Ogovaranje se zasnivalo na iznošenju pojedinosti iz našeg zajedničkog života. On se čak usudio da navodi primere iz naše svakodnevice koji su bili banalni i zbog toga smešni. Zamislite muškarca koji se svojoj Ljubavnici žali na suprugu zato što mu na moru nije oprala veš. Tad sam jasnije nego ikad videla na koga sam potrošila dragocenih pet godina svog života. I Ljubavnica je dala sebi za pravo da komentariše epizode iz morskog života muškarca koji nikad nije bio muškarac u pravom smislu te reči i koji je zbog toga postao Bivši muž. Svaki čitalac može da zamisli kako se oseća žena koja vidi i čuje čoveka s kojim je do juče delila postelju kako je ogovara sa jednom nepoznatom ženom. On priča neistine o meni, a onda i ona isto to čini. On  je sluša i ćuti, što znači da se slaže s njom. To me je najviše zabolelo. Da je ćutao i da nije pričao ništa o meni, suzdržala bih se i ne bih odreagovala, ali više nisam mogla da ćutim i da trpim to. Što je najgore, i u tim trenucima sve što je izgovorio nije bila istina. Zbog toga sam rešila da uđem u Šou i da obelodanim istinu. Znala sam da mi ljudi neće lako poverovati i da će biti potrebno vr eme da me

87

upoznaju i shvate ko sam, ali verovala sam da istina mora da pobedi, jer  bog zaista vidi sve. Kada se prisećam tog perioda, isplivavaju mnogi ružni trenuci koji su mi i sada gorki... Jedna od najgnusnijih scena bila je kad je Bivši muž otišao do drveta mudrosti i tražio da se razvede od mene kako bi mogao da napravi svadbu sa Ljubavnicom. Drvo mu je odgovorilo da bi u tom slučaju morao stvarno da se razvede od zakonite supruge. I onda je Bivši muž rekao da će ipak morati da razmisli. Tad mi je stiglo mnogo poruka, novinari su me zvali da prokomentarišem njegovu izjavu, ali ni tad se nisam odazvala. Sutradan je rekao da ipak ne želi da se razvede. Sve to bilo je nepotrebno. Osim što sam prolazila kroz pravo mučenje, bila sam još jednom ponižena. Čovek sa kojim sam provela pet godina života. Čovek sa kojim sam prošla kroz mnoge teške situacije. Čovek za kojeg sam bila tu u pola dana i u pola noći. Čovek kojem sam se  potpuno predala. Čovek sa kojim sam se venčala pred bogom. Čovek koji  je trebalo da bude otac moje dece. Bilo je mnogo trenutaka u kojima mi se činilo da nemam više snage da se borim. Naročito pred kraj, kad sam shvatila da više ne mogu da kontrolišem svoja osećanja. Tad sam javno priznala da ga volim. Nekoliko dana posle toga moj otac je preminuo i tada su me mnogi optuživali govoreći mi da sam sve vreme imala taktiku. To je još jedna laž jer, da sam htela, mogla sam od početka da budem žrtva. Ali smatram sebe dovoljno  pametnom da se ne moram služiti tako prljavim stvarima. I nije moj  problem to što pojedinci, pa između ostalog i Ljubavnica, moju inteligenciju nazivaju taktikom. Svi znamo da biti inteligentan između 88

ostalog znači umeti suočiti se sa okolnostima u kojima se nalazimo. Kao što sam već rekla, a i kao što su svi mogli da vide, sve vreme sam se vodila srcem i bilo mi je neizmerno drago što su ljudi to prepoznali.  Naravno, svi mi smo s vremena na vreme imali svoje padove i lomove. I meni se jednom dogodilo da nisam mogla savladati osećanja, pa sam u besu bacala sve što mi je došlo pod ruku. Svi su mogli da vide koliko sam tada plakala. Želela da iskočim iz sopstvene kože. U tim trenucima osećala sam se toliko nemoćno da bukvalno nisam znala šta da radim sa sobom. Čovek kojeg sam volela gledao me je u oči i sve vreme je lagao. Pritom je bio svestan da ja znam istinu. Ništa nije moglo da me poremeti ni da učini da se osećam  toliko loše – ni novinari koji su postavljali svakakva pitanja, ni pojedinci koji su me napadali. Samo Bivši muž je mogao da me dovede do ivice, jer nisam mogla da shvatim ni da objasnim sebi kako posle svega može da stoji ispred mene i da poriče istinu. Svi osim njega bili su mi nebitni. I nisam mogla da verujem kad mi je prvi put u lice rekao da se sve vreme foliram. Kasnije je to ponovio više puta. Kao da me nije poznavao i kao da nije mogao da se stavi na moje mesto i da shvati kako se osećam. Mnoge njegove izjave i postupci bili su kontradiktorni, ali na kraju su ljudi uprkos tome poverovali meni, jer su mogli da vide da sam uvek govorila istinu. Tako su na kraju i ljudi koji su bili protiv mene shvatili da  je on manipulator i lažov. On je lagao tada i sebe i druge, a i dan-danas to radi.  Na kraju Šoua sve se iskristalisalo i bilo je sasvim jasno ko je govorio istinu, a ko je lagao. U svemu tome sam ostala dosledna. Svaki put sam 89

stala iza svake svoje izgovorene reči  – to je bila moja snaga, ali i moja najveća pobeda. Kad sam rekla da ću se razvesti, Ljubavnica me je  posmatrala sa osmehom i rekla je kako se to neće dogoditi i kako ćemo se mi pomiriti jer smo stvoreni jedno za drugo. Iako sam bila žrtva njihovih postupaka, nisam želela da sebe  predstavljam tako, jer sam pored toga imala na umu da bi žene trebalo da izvuku pouku iz moje priče: ustanimo kad padnemo! Osvetimo se onima koji su pokušali da nas sruše, ali ne tako što ćemo im uzvratiti i biti kao oni, nego se osvetimo tako što ćemo se izdići iznad situacije u kojoj se nalazimo! Volimo sebe tako što ćemo raditi na sebi i na svim segmentima svog života! Svi su mogli da vide kako sam mu posle svega pružila drugu šansu i kako je on i tu šansu prokockao. Ali ne kajem se zbog toga, jer smatram da čak i u takvoj situaciji treba dati čoveku šansu i dopustiti mu da pokaže da li je vredan tebe i tvoje ljubavi. Na njemu je da odluči kako će se nositi s tim i kako će postupiti, a na tebi je da znaš kad je dosta i gde su tvoje granice. Dakle, on je posle moje šanse i posle našeg gostovanja u emisiji u kojoj sam rekla da mi je priznao da me voli, što je on i potvrdio, iste noći  pozvao ljubavnicu da dođe za tri minuta u spoljni ve-ce. Sve to dešavalo se u ranim jutarnjim satima posle žurke, oboje su bili pijani, a mene su zadržali u produkciji, jer su videli na kamerama šta se dešava i nisu želeli da ja to saznam. Možda bi to bilo dobro za Šou, ali čak je i produkcija u tom trenutku imala empatiju prema meni. A da li su njih dvoje bili empatični?

90

Zbog toga niko na ovom svetu nema pravo da opravdava njihove  postupke. Ne postoji opravdanje. Posle toga sam se osećala kao da mi je ponovo zabio nož u leđa i  ponovo sam morala da prolazim kroz sve ono što sam već jednom prošla.  Najviše mi je bilo krivo što mi je pre toga dao nadu da ćemo ponovo biti zajedno. Imali smo trenutke kad smo bili van kuće, odnosno u kojima smo  bili slobodni da razgovaramo a da nas kamere ne snimaju, i tad sam mogla da izmislim kako se nešto dogodilo između nas, ali nisam to uradila. Nisam htela da na takav način dobijam poene. Čak sam ga pustila da on kaže i, kad sam videla da on to neće uraditi, rešila sam da prelomim i da kažem istinu. Naravno, on je negirao sve to. Produkcija dve-tri nedelje nije htela da pusti snimak našeg razgovora, ali, kada je konačno pustila, ljudi su mogli videti da je Bivši muž još jednom lagao, a da sam ja govorila istinu.

15

ODLAZAK MOG OCA To je tema koja me i danas pogađa i potresa celu moju dušu. Posle svega, to je događaj koji je ostavio zaista dubok trag u meni. I danas ne mogu da verujem da njega nema. Biti u takvim okolnostima i saznati da čovek koji ti je podario život više nije živ... to je scenario koji prevazilazi 91

filmsku priču. Kad se to dogodilo, izveli su me napolje, jer je došla moja mama da mi saopšti tužnu vest. Ona je to saznala dok je bila na putovanju, ali došla je u Srbiju čim su joj javili da njega više nema. Ja sam bila van sebe. Sećam se da je prošlo nekoliko dana do sahrane, jer su bili prvomajski  praznici. To iščekivanje ubijalo me je još više. U tom trenutku činilo mi se da ništa gore nije moglo da se dogodi. Imala sam utisak da sam upala u neki ružan san iz kojeg nikad neću izaći. Još je teže nositi se sa takvom boli i sa takvom tugom kad ste svesni da ste okruženi kamerama i kad su okolnosti takve da ste primorani da komunicirate sa ljudima koji vas okružuju. Trenutnu utehu pronalazila sam u tome što su mi drugi ljudi pevali  pesme koje volim – mislili su da će mi tako pomoći da skrenem misli na drugu stranu. U tim trenucima zaista su se trudili da budu pored mene i da mi daju do znanja da nisam sama. Neobično je što su to radili ljudi koji su do juče bili potpuni stranci za mene. Jedina uteha u tim trenucima bila je muzika. Znam da su to mnogi osuđivali, ali i danas ne znam zbog čega. Svi su mogli videti da se nisam radovala ni veselila, već sam pokušavaia da  pesmom zalečim rane. To je bio moj beg od stvarnosti. I moj otac otpraćen je na onaj svet uz pesmu A sad adio. Sve to izazvalo je brojne i različite komentare ljudi. Moram priznati da mnoge od njih nisam mogla da razumem, zato što ja nikada ne bih dala sebi za pravo da komentarišem na koji način se neko nosi sa smrću najbližih. Pojedinci su čak išli dotle da su komentarisali kako nisam plakala sve vreme. Kao da je prirodno da čovek plače dvadeset četiri

92

sata bez prestanka. Navodim ovaj primer, jer želim da pokažem na šta su sve ljudi spremni kako bi dokazali da su u pravu. Bivši muž je bio uz mene, ali mislim da se tako ponašao zbog kamera. Znao je da bi ga narod osudio da u tim trenucima nije bio pored mene. Zapravo, on je to dokazao kad smo se jednom posvađali i kad mi je rekao kako je on više tugovao za mojim ocem od mene same. To je rečenica koju nik ada neću zaboraviti i jedna od najružnijih stvari koje mi je rekao. Sramotno je što je uopšte imao hrabrosti da mi kaže tako nešto. Ne znam šta je bilo u njegovoj glavi dok je izgovarao te reči. Posle se pravdao da je to rekao u afektu, ali mnoge njegove r eči izgovorene u afektu postale su istinite. Pritom, meni se prvi put tada dogodilo da sam izgubila blisku i dragu osobu i zaista sam bila zbunjena i šokirana. I danas mi je ta slika u magli. Bivši muž išao je sa mnom na sahranu,  jer sam ga zamolila da to učini. Odmah je pristao da ide sa mnom. Naravno, danas mogu reći da je pristao pre svega zato što je to bio jedan od načina da konačno izađe iz Šoua. Svi znamo da je često tražio doktora i ja znam da je to radio kako bi izašao napolje. Još jedan razlog zbog kog je krenuo  jeste taj što je znao da će videti svoje roditeije, jer je neprestano ponavljao da će oni sigurno doći da upute poslednji pozdrav mom ocu. Pored toga je znao i da bi ga publika osudila da nije bio uz mene. Zaista nisam videla iskrenu želju da bude uz mene tog dana. Ali meni sve to nije bilo važno. Bila sam skrhana. Bila sam tužna. I želela sam da pored mene bude on.  Njegovi roditelji bili su tamo, ali ne sećam se trenutka u kom su mi  prišli. Bila je i njegova sestra. Zapamtila sam da je ona došla u nečemu žutom. Kasnije su to mnogi komentarisali. Toliko sam bila izgubljena da 93

mi je u jednom trenutku sve izgledaio potpuno besmisleno. Svi ti ljudi, njihovi postupci, njihove reči... Postojali su samo bol i neverica.

16

POMIRENJE ILI JOŠ JEDNA LAŽ Posle sahrane nas dvoje otišli smo u hotel. Dali su nam tri sata da  budemo sami i tad smo razgovarali o svemu, čak i o našem pomirenju. Rekao je da ne želi da se razvede od mene, ali i da ne zna na koji način da raskine sa Ljubavnicom. Zapravo, hteo je da pronađe najlakši način da raskine sa njom, jer je smatrao da ona nije kriva za sve što se dogodilo. Mogla sam da lažem i da izmislim da se te noći dogodilo nešto između nas i, kao i uvek, to bi bila moja reč protiv njegove, ali nisam želela da to radim. Čak se nismo ni poljubili. Kad smo već kod poljupca, nikad neću zaboraviti naš čuveni poljubac iza škode. On je pokušao da opovrgne da se to dogodilo, ali kasnije se na snimku videlo da smo se poljubili i da  je zapravo on bio taj koji je lagao. Postoje snimci koji mogu sve to da dokažu. Bivši muž nikad nije shvatio da je svaki put kad je slagao zapravo  pokazao svoje pravo lice. Posle toga smo se vratili u Šou i meni je bilo mnogo teško. To je bio  period u kom smo se na neki način ponovo zbližili, jer je sve što se dotad dogodilo uticalo na nas. Ljubavnica je imala svoju verziju priče. Hvalila se 94

time da je ona ostavila Bivšeg muža, ali to je bila još samo jedna laž u moru laži. Istina je da se on udaljio od nje kad sam mu ja rekla da ga volim, a to  je bilo još pre smrti mog oca. Da je on stvarno želeo da bude s njom, ništa ne bi moglo da ga spreči u toj zamisli, i u to smo se svi uverili. Ja nisam ni  pokušavala da budem s njim, niti sam se trudila da na bilo koji način utičem na naš odnos. On je bio taj ko ji je učinio prvi korak. Mislim da je više nego  jasno da je Bivši muž zapravo bio taj koji se potpuno izgubio u celoj priči. Svesna sam toga da je ta priča vrlo komplikovana i složena, i svesna sam toga da je Bivši mislio kako mu nikada neću oprostiti i kako nikada neću moći da pređem preko svega onoga što je uradio. Pokušavao je da opravda sebe na razne načine, pa je stalno ponavljao kako smo se u  poslednje dve godine naše veze viđali retko. Ali to nije tačno. Uvek sam se trudila da se viđamo makar jednom mesečno, a uglavnom i više puta mesečno. Često mi padne na pamet šta bi se dogodilo da sam ipak ušla u Šou  još na samom početku. Mislim da bismo se u tom slučaju nas dvoje zbližili. Čak i on misli isto. S druge strane, mnogi ljudi su mi rekli da bi me on pre ili kasnije prevario. Nakon ove afere deluje kao da je bilo samo pitanje vremena kad će me prvi put prevariti. Bivši muž sada ne može da se opere ni sa jedne ni sa druge strane. Meni ga nije žao, zato što je svesno izabrao kojim putem će poći. Oboje su rešili da na takav način promene svoj život, s tim što su promenili i moj, ali me nisu ni pitali da li želim da ga menjam. To što sam bila jaka i što nisam 95

dozvolila boli da me slomi već sam od svog poraza napravila pobedu delo  je mojih ruku i mog karaktera.  Nedavno sam pročitala intervju u kojem je Bivši muž rekao da je on izvukao najdeblji kraj i da je on žrtva. Nekoliko dana posle toga čula sam da je i Ljubavnica rekla isto. Mislim da je to licemerno i jadno. Ali takve stvari prestale su da me iznenađuju, jer mi je odavno jasno o kakvim ličnostima je reč. Posle svega mislim da je Bivši najveći krivac. Koliko god da sam svesna činjenice da su na to uticale i mnoge druge okolnosti koje nisu imale veze s njim, smatram da je on bio jedini koji je mogao da kaže  NE. U tom slučaju ne bismo bili ovde gde smo danas. Ipak, i danas čvrsto verujem u to da bog sve gleda i da će svakome dodeliti parče kolača koje zaslužuje. Svako od nas dobiće zasluženo – neko dobro a neko loše, neko gorko a neko slatko. Ja se ničega ne bojim, jer znam da sam svaki put postupala u skladu sa onim u šta verujem i čime se vodim kroz život.

96

17

KO JE U STVARI BIVŠI MUŽ S obzirom na to da odlično poznajem Bivšeg muža i da sam provela s njim najlepši deo života, bilo bi tužno kad bih rekla kako sam oduvek mislila da je loš čovek. Da sam na početku uvidela sve što danas znam, sigurno ne bih želela da s njim delim postelju do kraja života. Pritom, koliko god delovalo da je pridev dobar  danas oskrnavljen, jer se koristi i kad treba i kad ne treba, sigurna sam da svako od nas ima svoju definiciju dobrote. Za mene biti dobar znači biti u skladu sa samim sobom  – govoriti ono što misliš i ono što osećaš. Biti dobar znači umeti poštovati osećanja i razmišljanja drugog čoveka. Biti dobar znači umeti pokloniti se ljubavi i lepoj reči. Biti dobar znači umeti oprostiti. Biti dobar znači ne raditi drugome ono što ne želiš da taj drugi radi tebi. Biti do bar znači dati ruku onome koji je na dnu. Bivši muž nikada neće prvi učiniti loše nekome. Sve njegove greške i povrede drugih ljudi posledica su njegove nesposobnosti da razume da i drugi ljudi imaju osećanja. Pored toga, on ne ume da prizna da je pogrešio,  pa kad uradi nešto loše, on će ćutati. Neće priznati da je pogrešio i neće tražiti oproštaj. On ne ume da prizna grešku, da se izvini i da bude čovek, već će pokušati da se opere tako što će za svoje greške okriviti nekog drugog i onda će tako stvoriti lažan osećaj da je sve u redu. Bukvalno je spreman na to da pljune drugog čoveka kako bi opravdao sebe i svoje 97

 postupke. On zaista nikad nije bio muškarac koji će ustati i priznati da je  pogrešio. Ja sam sasvim drugačija i, ako pogrešim, spremna sam da ustanem i da to priznam i sebi i drugima. To su svi i mogli da vide kad sam prva ustala i rekla mu da ga volim. Pritom, zaista nisam očekivala nikakvu povratnu reakciju od njega, ali sam  je dobila. Uradila sam to zbog sebe. Nije me zanimalo šta će reći ljudi, šta će reći njegovi roditel ji, šta će reći on... samo sam želeia da kažem ono što mi je na duši, jer u krajnjem slučaju mi sami određujemo ko smo, a ne drugi. On je posle toga lagao i muljao, gledao me je u oči i lagao me je, i sve to mi je još jednom pokazalo da nije čovek za mene. Više bih cenila da  je ustao i jasno i glasno rekao da me više ne voli, a ne da mi govori da me voli, ali da to ne sme da prizna, pa mi je onda to govorio krišom... Dakle, čak nije ni smeo da prizna kako se oseća, jer se plašio osude drugih ljudi. Bio je svestan kako ljudi posmatraju njegovu prevaru. S druge strane, plašio se da kaže da me voli, jer je strahovao od osude svoje  porodice. Ipak, da mi je neko rekao da će Bivši muž život u Šouu shvatiti kao novi život, ne bih poverovala. Vrlo dobro sam znala da je on osoba koja beži od problema. To sam znala i u našoj vezi, ali on je to pokazivao u situacijama koje su svakodnevne, odnosno, koje su bile popravljive. Tek u Šouu shvatila sam da će se uvek ponašati tako što će bežati od problema i pritom će se praviti kao da se ništa ne događa. I zato više nisam mogla da ćutim. 98

To je najveća razlika između nas dvoje. Dok je on stalno bežao od  problema, ja sam uvek bila spremna da se suočim sa njima. Mislim da su mnogi ljudi poverovali u to da je dobar, zato što ima dobroćudnu facu i one “tužne okice”. Ali, kako to najčešće biva, spoljašnji izgled ume da prevari. U prilog tome ide i činjenica da nije verbalno jak, pa je posle svake naše rasprave izgledalo kao da je on dobrica, a ja veštica. Istina je potpuno drugačija. I dalje stojim iza toga da je loš čovek jer, ako nekoga voliš, ne možeš da ga povrediš kao što je on povredio mene. I ne samo povredio nego i nastavio da me povređuje. Sve vreme mi je najviše žao zato što je dopustio da njegovi kompleksi ubiju našu vezu. Čak je pokazao da nikada nije ni poštovao delić onoga što sam činila za njega dok smo bili zajedno. Takav je bio i u vezi – nikada se nije setio da me spomene ili da me pohvali. Kad bih uradila nešto za njega, događalo se da mi je prebacivao kako je i on uradio za mene ovo ili ono. Samo sam bila racionalna i umela sam da zaključim u kojim segmentima života je on dobar, a u kojima sam dobra ja. Smatrala sam da  je to jedan od najboljih načina da naš život bude celovit. Kad su partneri svesni svojih vrlina i mana, mogu lako da nadomeste sve nedostatke. Tako se ljudi najlakše menjaju – prepoznaš da tvoj partner ima osobinu koju ti nemaš, a voleo bi da je imaš jer bi tako bio srećniji i zadovoljniji. Ukažeš  partneru na to i onda počnete zajedno da radite na tome. Rezultat će biti vidljiv vrlo brzo. Čovek može da promeni sve na ovom svetu, pa čak i sebe, ali mora da bude sasvim iskren prema sebi. 99

Sada imam potrebu da na ovim stranicama ostavim priznanje: neizmerno mi je drago što sam sve to i dokazala na sopstvenom primeru. Bilo je dovoljno da se u potpunosti posvetim sebi, pa da moja karijera pođe uzlaznom putanjom. Bivši muž nikada nije bio spreman da u javnosti kaže: “Hvala mojoj ženi.” Ili da prizna da iza njega stoji žena koja ga voli i koja veruje u njega. Time je još jednom potvrdio koliko je iskompleksiran. Svaki drugi muškarac bio bi srećan da je pored sebe imao ženu koja veruje u njega i koja čini sve da bi on uspeo. I onda dođe Ljubavnica koja zapravo i ne zna ko je moj Bivši muž. Ona vidi samo ono što je on danas. Bili su naivni kad su pomislili da mogu graditi sreću na tuđoj nesreći. A on je bio naivan kad je mislio da će tako moći da započne novi život. Na sreću, neko odozgo video je sve to i nije dopustio da stvari idu onako kako su njih dvoje zamislili. Danas znam da se u našu ljubavnu priču umešalo previše pogrešnih ljudi. Umešali su se čak i oni koji nikada nisu znali (i neće nikada saznati) šta je ljubav, ali Bivši muž je sva ta mišljenja cenio i poštovao više od mog, a na kraju više i od sopstvenog. Pao je pod uticaj drugih ljudi i tako je sve stavio ispred mene, iako mi je do poslednjeg trenutka bio na prvom mestu. Mogu razumeti da je ispred mene stavio svoju porodicu, ali ne mogu razumeti kako je mogao da ispred mene stavi i svoju Ljubavnicu i njenu  porodicu. To mu nije bilo dovoljno, pa je ispred mene stavio i one ljude koje je upoznao u Šouu, a koji su mene vređali sve vreme. Dakle, ja sam

100

 bila na poslednjem mestu u njegovom životu. Neopisiva je bol koja usledi  posle takvih spoznaja. Još jedna situacija koja opisuje ko je Bivši muž poznata je svima koji su pratili Šou. Bila je zima i napolju je bilo mnogo hladno. Uzela sam njegovu jaknu i obukla sam je, a on mi je prišao, i bez trunke razmišljanja skinuo ju je sa mene. Rekao mi je da ne želi da ona to shvati pogrešno. Da sam ja bila na njegovom mestu, postupila bih sasvim drugačije. I duboko verujem da bi svaki čovek na ovom svetu postupio drugačije prema ženi koju je nekada voleo. Čak i prema strancu koji se smrzava na minusu. To  je bilo više nego jadno. Uverena sam u to da mnogi ljudi ne bi uopšte mogli da se izbore sa svim onim što sam ja doživela i proživela. Često sam se pitala šta bi se desilo da smo imali decu ili da sam ja bila žena koja je finansijski zavisila od njega... Pitala sam se gde bih bila u tom slučaju i kako bi se moja životna  priča odvi jala.

101

18

TRENUTAK U KOM SAM PRESTALA DA VERUJEM U NAS Sad mi je žao što se sve ovako završilo. Ne zato što se završio naš  brak, već mi je žao što se završio na takav način. Zato i pišem ovu knjigu... Često gledam naše uspomene, rastužim se, pa budem ljuta i ogor čena na njega... I pitam se zašto je uradio sve to... I danas me najmanje boli sam čin fizičke prevare, a najviše me boli to što je mogao da zaboravi koliko ga volim. Čak je podržavao i pozdravljao sve ljude koji su mene stalno napadali. Kada se Šou završio i kada smo izašli napolje, svi ti ljudi su se okrenuli protiv njega. I opet sam ja bila jedina koja mu je bila pravi prijatelj i koja je bila tu za njega. Često sam se pitala zašto mi je rekao da me voli. Možda je samo hteo da mi se prikloni, jer je bio svestan toga da publika voli i podržava mene, a ne Ljubavnicu. Danas mi njegovo “volim te” i njegovo “ne želim da se razvedem od tebe” ne znače baš ništa. Svaka njegova izgovorena reč meni ne znači ništa. Posle svega, kad sagledam sve i vidim gde je Kija, gde je Bivši muž, a gde je Ljubavnica, još jednom se uverim u to da bog zaista vidi sve.

102

19

KAD SI PRESTAO DA ME VOLIŠ? Kako niko od nas nije savršen, sasvim je prirodno da nekad  pogrešimo i da donesemo pogrešnu odluku. To činimo kad smo povređeni i kad nam se čini da nemamo kud. Tako sam se ja pomirila sa bivšim dečkom, jer sam shvatila da me je muž zaista ostavio tako što je pred milionskim auditorijumom rekao da će se razvesti od mene i da želi da se oženi svojom ljubavnicom. Dakle, to su svi drugi saznali pre mene, a ja sam saznala poslednja. Mi smo tada bili muž i žena samo na papiru i posle svega želela sam samo jedno: da nastavim dalje, ali i da mu pokažem da u  budućnosti mogu da živim bez njega. I zato sam se pomirila sa bivšim dečkom. Naravno, sve to je trajalo kratko, svega nekoliko dana. Priznajem da je u toj situaciji prevladao moj ponos, ali posle razgovora sa samom sobom, shvatila sam da me takvo ponašanje neće odvesti nikud osim daleko od sebe, a to nisam želela. To je samo još jedna situacija u kojoj sam upoznala sebe. I tad sam  ponovo shvatila da ne mogu biti ono što nisam. Jednostavno, moj karakter  je takav. Mogu da budem srećna, samo ako se vodim osećanjima. Svi vi koji čitate ovu knjigu videćete to na njenim stranicama... To je poruka za sve vas: budite ono što jeste, jer samo tako znaćete ko ste i šta zaista želite. Svi ste mogli videti kako se ne plašim da budem iskrena prema sebi i drugima i kad je sve protiv mene. Ali to je jedini na čin da znate da ste 103

uradili sve što ste mogli da se okolnosti promene. Zato sam odlučila da kažem Bivšem mužu da ga volim. I on se tada zaista jeste promenio. Bio je uz Ljubavnicu, ali je bio drugačiji. Iz tog perioda pamtim različite situacije, ali najupečatljivija mi je ona kad smo gledali film, a on je umesto filma gledao mene. Tad sam ga javno pitala kad je prestao da me voli, ali on nije hteo da mi odgovori na to pitanje, samo je govorio: “Ne znam, ne znam, ne znam...” Želela sam da mi u oči kaže kad je prestao da me voli. Tog dana kad sam saznala da mi je otac umro, došla je moja majka i nas dve smo izašle napolje, i tad je i Bivši muž hteo da izađe sa mnom. Pričali smo o svemu, ne sećam se tačno svega jer mi je ceo taj razgovor maglovit, ali pamtim kako sam mu rekla da ne mogu da verujem da se sve to događa i da ne razumem kako smo došli do toga... Pošto kamere nisu bile tu, usudila sam se da izustim: “Reci mi samo kad si prestao da me voliš?” Bilo mi je važno da to čujem od njega, jer je to bio najbolji način da se konačno suoč im sa realnošću. Pokušala sam da shvatim kakav smo odnos imali u tom trenutku kad je on mene prestao da voli i da li je sve to bila laž – sve njegove reči  pre ulaska, njegova ljubavna poruka... I on mi je tada odgovorio: “Mislim da nikada nisam ni prestao da te volim.” Posle toga je naš odnos počeo da ide ka pomirenju, pa mi je ubrzo zatim i u Šouu šapnuo da me voli. To su svi mogli da vide na snimcima koji su objavljeni. On se u tom periodu sklonio od Ljubavnice, a ona je i dalje trčala za njim. Tad sam prvi put osećala da smo k onačno bili ponovo  bliski. Čak smo i razgovarali o nama i došli smo do zakl jučka da bi trebalo da ponovo pokušamo, ali da ćemo ovog puta ići polako kroz sve to, jer smo 104

oboje bili svesni toga da će meni biti potrebno mnogo vremena da pređem  preko svega što se dogodilo.  Njegovi roditelji mogli su da vide kako naš odnos ide ka pomirenju, a to su mogli da vide i svi drugi ljudi koji su pratili Šou. Tad je bio i moj rođendan, on i ja smo bili u dobrim odnosima. Dogodil o se čak i da je Ljubavnica lupala na vrata, jer je htela da izađe zato što nije mogla da  podnese to što je on bio veseo na mom rođendanu. Međutim, potpuno ju je ignorisao i ostao je sa mnom. Tad je usledila poruka njegove porodice upućena produkciji. Rečeno  je da je njegova majka hitno odvezena u bolnicu. Zbog toga su mu dopustili da se ču je s njom, ali oni su to samo iskoristili da mu stave do znanja da će ga se odreći ili da ona neće izdržati ako se on bude pomirio sa mnom.  Nisam sigurna šta mu je tačno rekla jer nisam bila prisutna, ali su mi bliski ljudi iz produkcije preneli tako i znam da me nisu lagali. Bili su u neverici da su u stanju da idu toliko daleko i koriste takve izgovore samo da bi došli do njega sa namerom da nas razdvoje. Posle razgovora sa majkom on se ponovo promenio. Okrenuo mi je leđa i vratio se Ljubavnici. Tad sam rekla sebi: nikad više. To je bio prelomi trenutak. Trenutak koji me je najviše boleo. Bivši muž je još jednom  pokazao koliko je labilan i koliko lako pada pod uticaj drugih ljudi. Samo mi je bilo žao zbog toga što mi nije verovao, jer je on konstantno ponavljao kako ne veruje da ga volim. Meni je to bilo neverovatno, jer je bilo logično da ja budem nesigurna i da se pitam da li on mene voli, zato što je on mene  prevario.

105

 Ne stidim se da priznam kako me je tad bilo sramota i moje porodice i mojih prijatelja, jer sam ponovo ispala naivna. Očigledno je da sam se i tada vodila srcem – majka me je tako učila. Danas mislim da je to bio trenutak u kom je trebalo da shvatim kako sam lupila glavom u zid i da je vreme da se okrenem na drugu stranu i da započnem novi život. Život bez njega. Moja majka mi je posle rekla da se tad zapitala da li je rodila Žutu,  pa da tako trči za nekim. Tada sam se zabrinula jer sam pomislila da su razočarane sve one žene koje su saosećale sa mnom i koje su delile istu sudbinu. Osećala sam neku vrstu odgovornosti prema tim ženama, jer sam znala da su tu i da  predstavljam neku vrstu uzora za njih. Kad smo izašli iz Šoua, rekla sam mu da želim da se razvedem, ali on to nije želeo. Pošto je iskompleksiran i sujetan, zaista nikada nije bio muškarac u pravom smislu te reči. Oduvek je bio takav: prvo je čekao da  ja donesem odluku, pa da se on onda složi ili ne složi sa mnom. Svaki put  bi na moje pitanje o razvodu, odnosno o tome da li želi da se razvede od mene, odgovorio istim pitanjem: “A da li ti želiš da se razvedeš od mene?”  Ni u tom trenutku nije mogao da bude zreo muškarac koji će jasno i glasno reći šta želi. On je takav i uvek će ostati takav. Sećam se da me je  još u Šouu nekoliko puta pitao: “Šta ako ti sve ovo radiš samo zato što želiš da mi se osvetiš?” Svaki put bih mu rekla da to nije tačno. Ali, i da sam nameravala da se osvetim, tada bi u pitanju bio moj obraz i on ne bi trebalo da se opterećuje time, već bi trebalo da se vodi sopstvenim osećanjima.

106

Za moj rođendan dobila sam mnogo poruka od žena iz različitih krajeva sveta i sve one su me bodrile i zahvaljivale su mi se, jer su u meni videle neku vrstu podrške. Značilo mi je što su mi mnoge napisale da me vole zbog svega što ja jesam, a ne zbog toga što sam prevarena žena. I tad sam shvatila da sam im ja uzor. Isto se događalo i kad sam izašla iz Šoua – devojke i žene prilazile su mi na ulici, pozdravljale se sa mnom i sve su mi govorile isto. Neke su čak plakale, neke su imale mnogo teže priče od moje, ali sve su mi rekle da su u meni pronašle snagu. O tome ću pisati kasnije,  jer imam poruku za sve te divne žene.

20

POSLE KIŠE UVEK SVANE SUNCE  Ne pratim dešavanja u novom Šouu, jer imam mnogo nastupa. Ali i dalje mi novinari šalju priloge, kako bi čuli šta ja mislim o tome. Kad imam vremena, pogledam o čemu je reč i malo je reći da sam šokirana. Ljubavnica se ponaša kao da je zaboravila da su ljudi mogli da vide i da čuju ko je ona i ko je Bivši muž.  Nažalost, završetak Šoua nije označio i kraj mojim noćnim morama. Bivši muž nastavlja da dokazuje zbog čega je Bivši. Prošlo je godinu dana od kako me je prvi put prevario u Šouu i baš na taj dan je ove godine ponovo 107

ušao u Šou. To je najgluplja odluka koju je mogao da donese. Kad sam to saznala, pozvala sam advokata i rekla sam mu da obavesti Bivšeg muža da želim crkveni razvod. Nisam želela da mu ja to javim, jer sam rešila da ćemo odsad komunicirati samo preko advokata. Naravno, Bivši muž je  ponovo bio zbunjen i nije mu bilo jasno zbog čega sam ja donela tu odluku, “kad on nije uradio ništa loše”, “kad je on sva svoja sranja priznao”. Nije razumeo zbog čega se ljutim. Ali razumejmo mog Bivšeg muža: svoj moralni kompas ostavio je u kokošinjcu. Rekao je da je razlog njegovog ulaska u Šou na taj dan jedini način da dovede u red finansijski deo svog života. Iako znam na šta je mislio, neću to otkriti na stranicama ove knjige. Nek on sam objasni bar “trideset  posto” o čemu se zapravo radi pre nego što bilo kome prebaci da je nekom drugom novac najbitniji i pre nego što počne da se hvali time kako se on ne prodaje. Uz to bi mogao da objasni i još jedan detalj: viđanje i spavanje sa mojom drugaricom. Divan je čovek, zar ne? Taj čin ulaska na godišnjicu prevare jako je ružan i smatram da je tako ponizio sebe, a onda i mene. Ali tu nije kraj! Ljubavnica dopušta sebi da traži pesmu za taj dan, pokušavajući da od jedne situacije u kokošinjcu na pravi ljubavnu i romantičnu priču. Pokušala je da priču o prevari  preoblikuje u r omantičnu priču. Svako bi se toga stideo. Da stvar bude gora, ona je nama govorila kako je besmisleno da slavimo godišnjicu našeg crkvenog braka u Šouu, a godinu dana kasnije ona slavi dan kada je bila s oženjenim muškarcem. I ne mogu da budem licemerna i da se trudim da je opravdam time što ću reći da su je ponela osećanja. Čak ne mogu ni da je branim time da 108

 je klinka, jer ni u jednom trenutku nije pokazala da ima trunku pokajanja za sve ono što je učinila. Verovatno se nikada nije ni zapitala kako sam se  ja osećala. Nikada neću moći da je sažal jevam, a znam da to neće moći ni ljudi koji zdravo i racionalno razmišljaju, jer je za sve što je uradila sama kriva. Dakle, odgovorna je za sve svoje postupke, pa čak i za to što je  ponovo ušla u Šou. Bol žene koja je otišla da se pred bogom venča sa muškarcem kojeg voli ne može da se poredi sa predstavama koje ona sada izvodi kako bi opravdala sebe i kako bi se ljudima prikazala u drugačijem, lepšem svetlu. Te predstave prerasle su u ismevanje ljudi kojima je zaista bilo slomljeno srce. Mi u ovoj priči nismo sami. Ljudi su sve videli. Ali, naravno, svako ima pravo da za sopstveni marketing radi sve ono što smatra dobrim i, na kraju, korisnim. Ipak, ne znači da je to ispravno. Bivši muž i ja bili smo u lošim odnosima i pre njegove odluke da  proslavi godišnjicu prevare. Pre toga smo se posvađali i ja sam ga blokirala na svim društvenim mrežama i aplikacijama. Da je bio u dobrim odnosima sa mnom, nikada ne bi ponovo ušao tamo. Sigurna sam u to! Kad sam saznala da će se to dogoditi, poslala sam mu poruku sa vrlo jasnim i kratkim sadržajem: Ne spominji me tamo. Jednostavno nisam želela da se moje ime ponovo spominje na taj dan i u takvom kontekstu, jer smatram da sam dovoljno ponižena pre godinu dana. Ljudi su mogli da vide kako me je on zaista manje spominjao, ali bilo mi je jasno da je fokus bio na tome da se proslavi izdaja.

109

 Nisam mogla ni da pretpostavim koliko nisko on može da padne. Iskreno, mislila sam da niže od prevare ne može, ali on neprestano dokazuje da za njega granice ne postoje. Rekao je da do poslednjeg trenutka nije bio svestan koji je datum, ali ponovo je slagao. Znam da je spreman na sve zbog novca. Tužno je kad shvatite da  je čovek kog ste voleli spreman da  postane drvo. Danas je svima jasno da je odnos Bivšeg muža i Ljubavnice bio zasnovan na strasti i koristi, a ne na ljubavi. Kako je strast kratkog daha, njihov odnos se vrlo brzo prekinuo. Više puta sam isticala da njihova veza neće opstati kad se Šou završi. Danas svi svedočimo tome. Nastojanja njihovih porodica da se oni ponovo spoje neću komentarisati, jer činjenice kao što su odlasci jedni kod drugih i dogovaranja dok smo on i ja još uvek venčani prevazilaze granice svakog moralnog načela, vaspitanja i ljudskosti. Kad se Bivši muž sledeći put bude usudio da kaže kako je Kiji najvažniji novac u životu, nek se odmah nakon toga seti datuma kad je prvi  put ponizio ženu koja ga je volela, pa nek se onda seti i datuma kad je drugi  put ponizio ženu koja ga je volela. Pa nek onda pokuša da izračuna koliko sve to košta. Zbog svega toga nikad neću razumeti ljude koji pokušavaju da opravdaju to što me je prevario posle sedam dana u Šouu. Najbesmislenije njegovo opravdanje bilo je to što je navodio da sam ja i u toku naše veze govorila kako hoću razvod. A svi ljudi na ovom svetu znaju koliko puta u životu izgovorimo ono što ne mislimo. Međutim, to je još  jedan od  pokušaja da opravda sebe. Vrlo dobro je znao da se nikad ne bih razvela od 110

njega. Da mi je to i jednom palo na pamet, ja bih to uradila. I on to zna zato što me poznaje bolje nego bilo ko drugi, ali, u trenutku slabosti da opravda svoj postupak, hvatao se za svaku slamku i sitnicu koja bi mogla da ga izvuče iz svega toga. U Šouu sam prvi put mogla da vidim još jednu stranu njegove ličnosti. Često su me učesnici Šoua nepravedno optuživali da sam uradila nešto što nisam, ali on nikada nije stao iza mene u takvim situacijama.  Njemu je išlo u prilog da me drugi učesnici napadaju i optužuju, pa je svaki  put uživao u takvim situacijama. Tad sam mogla da osetim svu gorčinu zablude koju sam nekad nazivala ljubavlju. Bivšem mužu je toliko važno mišljenje drugih, da on čak ni je želeo da dođe na moj prvi nastup u Beogradu, zato što se plašio kako će to mediji da ocene. I to mi je otvoreno rekao. Njemu je najobičniji novinski naslov važniji. Ne može da shvati koliko je taj naslov ništavan i beznačajan naspram toga kako bih se ja osećala da je on bio u publici, kao što sam nekada ja bila u prvim redovima na njegovim nastupima. Time je pokazao da nikada nije bio spreman da bude ono što jeste i da nikada nije bio spreman da uradi ono što zaista želi. Njemu je najvažnije šta će drugi ljudi misliti o njemu. Zbog toga je spreman da potisne sva svoja htenja i sve svoje želje. Zaista bih razumela da to radi kako ne bi povredio nekoga, ali ne... on to radi samo da ljudi ne bi mislili o njemu ovo ili ono.  Ne znam kako ne shvata da će ljudi uvek imati različite komentare jer, kako kaže ona priča: narodu se ne može ugoditi. Meni je to sasvim logično i smatram da nije potrebno veliko iskustvo ili ozbiljne godine da bi čovek to

111

spoznao, ali... dogodilo se da baš čovek mog života nije to naučio na vreme. To je druga važna lekcija koju bi trebalo da nauči.

21

MOJ PORAZ JE POSTAO MOJA POBEDA Shvatila sam da me ljudi podržavaju na osnovu glasanja i podrške koju su mi davali. Tu se jasno moglo videti kako stvari stoje. Ali ja sam iza sebe imala ljude koji su me iskreno podržavali, zato što su to želeli i zato što su mi verovali. Nikada nisam plaćala glasove, niti sam na bilo koji način  pokušavala da utičem na to da ljudi glasaju za mene. Neki drugi takmičari su to radili. Iako poznajem mnoge moćne i bogate ljude, nisam želela da se služim time, jer sam duboko u sebi verovala da će istina ovog puta pobediti. Ušla sam tamo zato što sam imala svoje razloge, a ne zato što sam želela da pobedim. U prilog tome ide činjenica da pre ulaska u Šou nisam ni stigla da se pozdravim sa svim ljudima koje volim, već sam potpisala ugovor i  posle dva sata sam već bila tamo. Da sam htela, mogla sam da organizujem  pobedu, kao što sam i Bivšem mužu pomogla da dođe do trećeg mesta. Ali ovde je bilo u pitanju mnogo veća stvar od pobede. Ovde je bio u pitanju moj život.

112

 Neizmerno mi je drago što je moja pobeda zaista bila odraz mišljenja svih tih ljudi. Nisam očekivala da ću pobediti, ali, ako bih morala da kažem da li sam se plašila da će narod na pobednički tron staviti Ljubavnicu ili mene, moram priznati da nisam. Nisam sumnjala da bih u tom slučaju ja  bila pobednik. Sumnjala sam u pobedu samo u trenutku kad smo se na tronu našli Bivši muž i ja. Tad su birali između nas dvo je, a kako je on mnogo puta bio kontradiktoran u svojim izjavama, plašila sam se da su možda neki ljudi  poverovali u njegovu priču. S druge strane, iskreno sam verovala da većina nije toliko naivna i da ne može poverovati čoveku koji je prevario ženu s kojom je venčan pred bogom. Kad smo u igri ostale samo nas dve, bila sam sigurna da ću ja  pobediti, a da će ona izgubiti. Verovala sam da narod neće dopustiti da  pobedu odnese žena koja se nijednom nije pokajala zbog toga što je učinila. Kad su pročitali procente, znala sam da su veći procenti moji. Nije joj  pomoglo da pobedi ni to što je imala publiku koja je organizovana. Njena  porodica je sve vreme radila na tome.  Ni danas ne znam koliko ljudi je glasalo za mene. Znam da sam negde  pročitala da je bilo oko deset miliona glasova, ali nisam sigurna da je to tačno. Srećna sam što sam pobedila, jer moja pobeda je pokazala da na ovom svetu ipak dobro pobeđuje zlo. U ovoj bajci ja sam glavna junakinja. I zato mi je drago što nisam organizovala glasanje. Moja pobeda je još  jednom potvrdila da bog vidi sve.

113

Koliko sam ponosna na sebe, toliko sam ponosna i na sve ljude koji su glasali za mene. To je između ostalog pokazalo da sam svojom pričom dotakla srca svih tih ljudi. Već sam rekla da pre toga nisam pratila emisije sa sličnim sadržajem i da upravo zato nikad ni nisam glasala ni za koga. Zato znam koliko svaki glas znači. U narodu se probudio inat, isti onaj inat koji je meni davao snagu da izdržim sve. Kad mi je bilo najteže, govorila sam sebi: “E nećeš me sad pobediti!”  Naravno, ovde nije stvar u pobedi kao takvoj, već je to potvrda da  pravda postoji. Čak moram priznati da se slažem sa mojim prijateljem Mićom koji je rekao da ono što su uradili Bivši muž i Ljubavnica ne zaslužuje nikakvu nagradu, a kamoli jedno od prva tri mesta. Oni su zaslužili poslednje mesto.

22 NIKAD SE NISAM OSEĆALA

KAO JADNA I

PREVARENA ŽENA I da se u meni probudilo slično osećanje, presekla bih to i ne bih dopustila sebi da se tako osećam, jer vrlo dobro znam ko sam. Znam i da sam celu svoju dušu utkala u tu ljubav. Ipak, priznajem da sam se često osećala jadno pored njega... 114

Osećala sam se jadno kad se Ljubavnica smejala mojim suzama. Osećala sam se jadno kad god je on dopustio da me Ljubavnica vređa. Osećala sam se jadno kad me je njegova porodica vređala i pokazala da me ne poštuje. On je stalno isticao da nikada ne bi dozvolio da se sve to događa da je on napolju, ali ne shvata da je upravo on svojim postupcima i  ponašanjem doveo do toga da se i oni tako ophode prema meni. S druge strane, moja porodica je ostala suzdržana i dostojanstvena, iako su moji roditelji imali mnogo više razloga da reaguju. Ponosna sam na svoju majku i na svoje prijatelje koji se nikada nisu služili prljavim igrama kao što su to činili prijatel ji i članovi porodice Bivšeg muža. Oni su uvek  bili spremni na sve kako bi opravdali njegove postupke. Uvek sam se pitala šta sam ja zgrešila svim tim ljudima. Kad sam ušla u Šou, videla sam da Bivši muž i dalje gaji osećanja  prema meni, ali nisam želela da dalje analiziram njegova osećanja, jer sam se vodila time da želim da nastavim svoj život sama. Ali, on bi svakako negirao da me voli. Zato sam se povukla i bila sam samo posmatrač. Nikad neću zaboraviti ni situaciju kad smo nas dvoje bili potrčci već  u prvoj nedelji (iako je tad bio u “velikoj” ljubavi s njom) i kad je on prekrio glavu ćebetom i neprekidno je gledao u mene... bukvalno nije skidao pogled s mog lica. Oboje smo samo ćutali i gledali smo se. Tad sam prvi put videla da stvari nisu baš onakve kakvima se čine. Iznenadilo me je to što je on sve vreme ponavljao kako sam ja u Šouu mnogo drugačija nego napolju. Ali mi tamo nismo imali nikakvih obaveza. Bila sam potpuno otpuštena i verovatno i jesam bila druga čija... Kad sam razmišljala o tome zašto je on to stalno isticao, shvatila sam da je možda 115

tako zato što ja prvi put od početka naše veze nisam bila opterećena ni obavezama, ni njegovom karijerom i željom da on uspe i da bude sre ćan.  Naš život bio je takav da sam ja neprestano imala mnogo obaveza, putovala sam, odlazila i dolazila, stalno sa koferima u rukama. U Šouu je bilo sasvim drugačije – bila sam rasterećena i mogla sam da se posvetim sebi, odnosno da budem ono što jesam. I ljudi su me voleli takvu kakva sam. Biće da sam  ja u zajedničkom životu s njim ipak bila više nesrećna nego srećna, jer sam sve vreme morala da ga vučem na svojim leđima. Ovde želim da raskrinkam još jednu laž. Nikad se nije dovodilo u  pitanje da li on hoće da se pomiri sa mnom, već je to zavisilo samo od mene. Dakle, pitanje je bilo da li ja želim da ponovo budem s njim. Zbog toga sam više puta čula da me ijudi sažaljevaju, jer smatraju da je mene Bivši muž ponižavao i da me dalje ponižava, jer se predstavljao kao da je on taj koji odlučuje da li će biti sa mnom ili sa njom. Međutim, stvari su  bile drugačije. Samo što je njemu to bilo bitnije – da prikaže to tako u  javnosti zbog njegovog ega, a meni je bilo bitno da svoja osećanja i odluke uskladim sama sa sobom.  Ne dopuštam da to utiče na mene, jer ne želim da se menjam zbog nečijeg zla. Ostaću ovakva kakva sam – ostaću svoja i uvek ću biti iskrena  prema sebi i prema drugima. Svi su mogli videti kako sam spremna da mu kažem lepu reč kad god je zaslužio, ali isto tako sam spremna da kažem i ružnu reč ako je zaslužio. To ne znači da sam licemerna, već da sudim o ljudima na osnovu njihovog ponašanja i na osnovu situacije u kojoj se nalaze u datom trenutku.

116

Važno je da svi ljudi shvate kako o nama ne govore dela drugih ljudi, već samo dela nas samih. Ja ću i posle svega ovoga ići kroz život uzdignute glave, jer znam da sam na svako gađanje kamenom uzvratila hlebom. I to  bih uradila opet, jer se veličina svakog od nas ogleda upravo u tome – da  budemo ljudi i kad je najteže.

23

RAZVOD Lagala bih kad bih rekla da mi nije bilo teško da donesem odluku da se razvedem od čoveka ko jeg sam volela najviše na svetu. Verujem u to da se u životu samo jednom voli i da posle prve prave ljubavi sve one druge nisu i nikada neće moći da budu intenzivne kao što je bila prva ljubav. Verujem u to da svaki čovek samo jednom u životu istinski voli i zato znam da se ljubav kao što je bila moja i njegova nikada više neće desiti ni  ponoviti, kao ni ova bol koja je bila sastavni deo naše ljubavi. Zaista verujem u to i zato zapisujem ove reči. Verujem i u to da će u moj život uploviti neka nova ljubav, ali nijedna neće biti kao naša koja je sa svom tom boli i lepotom imala svoju draž. Naša ljubav bila je zrela i, da je i on verovao čvrsto kao što sam verovala ja, mi bismo dotakli zvezde. Put od

117

Bobe do Bivšeg muža bio je trnovit i težak. Nekoliko puta imala sam utisak da ću izgubiti glavu, ali uspela sam da sačuvam sebe. Bilo mi je jako teško da prihvatim kako moj muškarac više nije moj i kako ja više nisam njegova, jer sam uživala u saznanju i osećanju da  pripadam nekome u potpunosti i da taj neko pripada meni. Kad je došlo do razvoda, bila sam beskrajno tužna. Oboje smo bili tužni, čak smo i plakali. Biću iskrena i priznaću da sam ja prva pustila suzu... Dugo sam se lomila i dugo mi je trebalo da donesem tu odluku, ali, koliko god da sam se trudila da pronađem jednu pozitivnu stranu u našoj  priči, nisam uspela. Bivši muž me je svaki put svojim postupcima uverio da treba da odem od njega. Uverio me je da ne postoji ni jedan jedini razlog da verujem ni u njega ni u nas. Svi znaju koliko je tu bilo situacija u kojima je jasno pokazao da ne haje kako ću se ja osećati kada budem videla kako se on ponaša. Na kraju  je najmanji problem bio to što je on imao seksualne odnose sa drugom ženom na samo dva metra udaljenosti od mene na nacionalnoj televiziji, iako bi to trebalo da bude najveći problem u jednoj normalnoj i zdravoj vezi. Međutim, postao je najmanji problem pored svega onoga što je on  bezdušno činio. Kasnije mi je priznao da je mnoge stvari radio iz inata. Mislio je da će meni to pomoći da mu oprostim. Ali nije mi pomoglo. Naprotiv,  potvrdilo je da takvog čoveka ne želim u svojoj blizini. Nemoć, to je oružje Bivšeg muža. Mislio je da tim oružjem može da uništi mene, ali na kraju je uspeo da uništi nas, a onda i sebe. 118

On je čovek koji nema obraza, nema srama i nema kičmu. I ono što  je najgore i što meni najteže pada da prihvatim jeste to da on nema razvijenu empatiju ni prema kome, pa čak ni pr ema meni koja sam bila njegova zakonita supruga. Dakle, u njegovom svetu postoji samo on i najbitnije je da sve njegove želje budu ostvarene i sve njegove gladi zadovoljene. To je zastrašujuće, jer pokazuje koliko ga nikad nisam  poznavala. Pokazuje i da sam se predala nekome ko ni posle toliko vremena ne ume da ceni nijedan delić moje ljubavi. To saznanje kidalo mi je srce na komade. Zapravo, nije mi bilo samo teško, već mi je bilo žao zato što mi je sve to priredio čovek sa kojim sam sanjala budućnost. Danas me najviše boli to što nije ispao čovek prema meni, baš zato što smo iza nas imali toliko lepih dana, lepih uspomena, stvari koje sam ja činila za njega i koje je on činio za mene, ali i sve ono što smo učinili zajedno da bismo ostvarili određene ciljeve. Posle svega, naravno da mi je žao što je jedna ljubavna priča kao što je naša dobila kraj koji se zove razvod. Znam da ljudi ne vole da brak nazivaju institucijom, ali nikada nisam razumela zbog čega l judi izbegavaju tu reč. Institucija znači da bi br ak pre svega trebalo da se poštuje. Takođe, mnogi kažu da papir nije važan, ali meni je najlepši osećaj bio da budem nečija žena. Nisam jedna od onih žena koja voli da sedi kod kuće i da brine o domaćinstvu. Ne smatram da je to  pogrešno i da to nije dobro, samo napominjem da ja nisam jedna od tih. Moj primarni cilj nije bio da se udam, već  sam pre svega želela da se ostvarim u okvirima svog posla.

119

Karijerista sam više nego što sam domaćica, ali me je uprkos tome činilo neizmer no srećnom saznan je da sam nečija žena. Smatram da bi sve žene trebalo da se vode time, jer ne postoji lepši osećaj od toga da ste stupili u brak sa muškarcem kojeg volite i da se zovete nečijom ženom.  Nijedna žena ne zaslužuje da bude druga i zbog toga ne bi nikada trebalo da dopusti sebi da bude ljubavnica. U mom okruženju ima mnogo ljudi koji se nikada nisu venčali i koji i danas žive u vanbračnoj zajednici.  Naprotiv, brak je kruna ljubavi i nova životna dimenzija za dvoje ljudi koji se vole. I dalje verujem u instituciju braka i smatram da je brak važan koliko i sama ljubav na kojoj bi on trebalo da se zasniva. Zato bih volela da se jednog dana ponovo udam.

24

KIJA & BIVŠI MUŽ DANAS Trenutno razgovaramo preko advokata. Donedavno smo bili u korektnim odnosima, ali ne mogu da zaboravim sve što se dogodilo. I kad god se pokrene ta priča, on me pita gde je pogrešio. Opravdava sebe time što sve to nije učinio zato što je imao nameru da nekoga povredi, već zato što je želeo da svima bude dobro. Kad ču jem tu njegovu rečenicu – da je samo želeo da svima bude dobro, pa i meni ... bude mi muka jer, kad god se 120

setim svega što mi je učinio, a setim se toga svakoga dana, ne mogu da se ne zapitam šta bi se dogodilo da mi je želeo loše. Kad je reč o n jegovim intervjuima, oni su zasnovani na lažima. Jasno  je da ne može savladati svoju sujetu i ljubomoran je na moj uspeh. Ne može  podneti da sam ja uspešna. Njegovi kompleksi nastavljaju da ga vode kroz život. I to je najtužnije. Kad je izašao iz Šoua, Bivši muž je izjavio da sam ja bila njegova najveća ljubav. I danas verujem u to. Znam da su ga ponela svetla velikoga grada. Zanelo ga je to što Ljubavnica nije bila dominantna kao ja, pa je konačno došao trenutak u kom on može da dominira. Ali, kad sam ja ustala i rekla da ga volim, on je shvatio da je sve u Šouu bila samo varka i da je  pogrešio što je prokockao našu ljubav. Danas samo on zna šta mu je u glavi i šta mu je u srcu. Ja mogu da sudim na osnovu njegovih postupaka i na osnovu njegovih izgovorenih reči. Sve što sam ovde zapisala zakl jučila sam na osnovu toga.

121

25

VREME JE DA USPORIM Bivši muž i ja bićemo povezani poslom i zbog toga ćemo morati da komuniciramo s vremena na vreme. Nemam problem s tim, jer sam  profesionalna kad je reč o poslu. Trebalo je da imamo zajedničku turneju za koju još uvek nisam sigurna da će biti realizovana, ali postoje poslovni  planovi u kojima će se naši putevi sigurno ukrstiti. Nikada neću bežati od toga, jer mi je posao na prvom mestu.  Na ovim stranicama rešila sam da podelim sa vama i jednu intimnu ispovest koja se tiče mog zdravstvenog stanja. Delim je sa vama kako biste shvatili koliko je važno da brinete o sebi, da čuvate sebe i da ne trošite energiju na situacije i na ljude koji vas nisu vredni... Ne možete da zamislite do koje mere je to saznanje uticalo na mene, na moju svest i na moj život. Dogodilo se to da sam sasvim slučajno napipala nekakve kvržice na grudima. Nije mi bilo svejedno, jer znam da to m ože značiti mnogo toga. Odmah sam zakazala pregled kod mog doktora. Ultrazvuk je pokazao da imam tri tumora. Usledio je i niz drugih pregleda. Uskoro ću imati hirurški zahvat koji će pokazati da li su tumori benigni ili nisu. To sam saznala tri meseca nakon što se Šou završio. Doktor mi je rekao da su mi se hormoni poremetili usled velikog stresa. Moram da redovno idem na kontrolu i da pratim šta se događa. Na sreću, moj život 122

nije smrtno ugrožen, ali moje zdravlje jeste poljuljano. Zbog toga sam rešila da promenim način života, odnosno da se udaljim od svega negativnog. Previše ružnih stvari me je okruživalo u poslednje vreme. Znam da je nemoguće da se izolujem i ja to i ne želim, ali vreme je da usporim. Vreme je da prikočim. Vreme je da zaštitim sebe. Zato svoju tugu,  bes i ogor čenje pretačem u ove redove. Ovo je moja terapija. Kad sam otišla kod lekara i kad su mi rekli da imam tri tumora,  pozvala sam Bivšeg muža. Rekla sam već da je on u mom životu bio jedini muškarac kojem sam se potpuno predala. I zato i dalje u njemu pronalazim utočište, kad me stvarnost slomi i učini da se osetim potpuno nemoćnom  pred njom. Možemo to nazvati slabošću, ali možemo nazvati i hrabrošću. Priznajem da posle saznanja da je moje zdravstveno stanje ugroženo nisam mogla da budem stabilna i nisam mogla da dođem sebi. Bilo mi je teško da  poverujem kako me je pored svega i posle svega i to snašlo. Samo sam pala u krevet. Krivila sam i sebe i njega zbog narušenog zdravlja. Njega jer mi  je sve to uradio, sebe jer sam dopustila da taj stres utiče na mene. Bivši muž je sve to znao, jer je bio pored mene u tim trenucima, skoro  pet dana. Dosta od njega, jer onda je ipak rešio da javno obeleži godišnjicu  prevare. Nije razmišljao o tome kako ću se ja osećati. I zato mislim da njemu nema pomoći. Može da se predstavlja u javnosti kako god hoće, može da pomaže drugim ljudima, da se trudi da bude human i da to predoči u medijima, da ode u crkvu bezbroj puta, ali sve je uzalud. Ni pet napisanih knjiga ne bi bilo dovoljno da ispričam priču o njemu. Pretpostavljam da bi se ponašao drugačije da sam taktizirala, lagala i spletkarila... Ali to nisam

123

 ja. Mogla sam i da glumim žrtvu, jer i jesam bila žrtva njegovih postupaka, ali ni to nisam uradila, jer ni to nisam ja. Ja sam jaka žena i nikada neću dopustiti da loši postupci drugih ljudi utiču na mene tako što će uništiti ono najlepše u meni – snagu da se borim za dobro i da verujem da dobro uvek pobeđuje zlo. Bilo je teških trenutaka i neki od njih su mnogo boleli. Bilo je dana kad sam mogla da sedim i da  plačem kao malo dete. Bilo je dana kad sam mislila da više ne mogu da izdržim i kad sam mislila da ću se predati. Ali nešto u meni nije mi dopuštalo da to uradim. I zato danas znam da Bivši muž ne zaslužuje ženu kao što sam ja.

26 KIJA U BUDUĆNOSTI

Kija jedva čeka da se useli u svoj novi stan... Vidim sebe u tom stanu: uživam, gledam knjigu na polici i srećna zbog toga što sam tu gde jesam.  Najvažnije mi je da budem zdrava, jer mi je sada zdravlje ugroženo na više načina. Tumori su samo jedna od vidljivih posledica svega što se dogodilo, a mnogo više ima onih nevidljivih i skrivenih duboko u meni. Rešila sam da se brinem o svom zdravlju i da se brinem o sebi, jer je sve ovo bila velika opomena za mene. Telo mi poručuje da se bori. 124

Priznajem da bih volela da uskoro pored mene bude neko ko će me voleti. I pored svega što mi se dogodilo, verujem u ljubav i ne odustajem od nje. Znam da se samo jednom u životu voli celim srcem. I ja sam samo  jednom iskreno volela i priznajem da verujem kako je i on samo mene voleo iskreno. Zbog toga mislim da ću njegovoj budućoj partnerki uvek biti trn u oku, kao što će on uvek biti trn u oku mom budućem partneru. Sve ovo je bila jedna velika lekcija za mene. Pre svega naučila sam da ne bi trebalo da budem muško u vezi, već da dopustim jačoj polovini da  bude dominantna. To će biti veliki izazov za mene, jer je to deo mog karaktera. Zbog toga bih volela da upoznam muškarca koji će biti dominantniji od mene, ali ne dominantniji u smislu da bi on trebalo da mi govori šta da radim i kako da se ponašam, već da bude zreo, da bude lojalan, da me razume i da može da me isprati na svim životnim poljima. Mnogi ljudi dominantnost mešaju sa ponašanjem u kome ljubomorni muškarac govori ženi kad bi trebalo da dođe kući, kako bi trebalo da se ponaša, oblači i slično. Ipak, to nije dominantnost. Suština je da partneri mogu da stanu jedan pored drugog ravnopravno i da koračaju kroz život tako što će nesebično pomagati jedno drugom i tako što će zajedno praviti korake ka budućnosti. Nikada više ne bih pristala na to da sama koračam kroz život i da neprestano vučem onoga ko je pored mene. Pretežak je to teret za jednu ženu, za njena mala leđa, koliko god da  je ona hrabra i uporna. Mnogo je lepše da me muškarac koji je pored mene drži za ruku i da me grli dok zajedno kor ačamo kroz život. Duboko verujem u to da takvi muškarci postoje i da su spremni da ženu koju vole zagrle i da  joj svakoga dana šapnu koliko su srećni što je baš ona njihova žena. 125

27

MOJ ŽIVOT: NEKAD I SAD Teško mi je da sagledam moj život pre veze sa Bivšim mužem i posle razvoda, zato što na neki način i dalje patim zbog svega što se dogodilo. Zapravo, možda je bolje reći da mi je žao zbog svega. Teško mi je, jer je sve to poraz za mene lično. Zapravo, za mene je najveći poraz to što sam razvedena i to što je naš  brak završen. Poraz je i to što sam izabrala njega za partnera i što sam mislila da sam pametnija – da umem pametnije da izaberem, ali, kad srce  bira, pamet se ne pita. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je moj život sada drugačiji pre svega zato što sam srećnija sama sa sobom. Zadovoljnija sam i lakše mi je što na svojim leđima ne nosim dodatni teret. Sada konačno mogu da se u potpunosti posvetim sebi. Ipak, ostaje to da mi je krivo što sam morala da prođem kroz sve što sam prošla, ali s druge strane znam da  je samo ovakvo iskustvo moglo da preoblikuje moj karakter. Sve ostalo sigurno ne bi uticalo na mene u velikoj meri i zato je to moralo da bude ovako strašno i bolno. Jednostavno, moralo je da mi se dogodi nešto ovakvo kako bih sebi rekla: Kija, sad je dosta. 126

Celog života pratim znakove koje mi bog šalje, pa to činim i ovog  puta. Trudim se da ne žalim za prošlim životom. I danas verujem u to da nam bog u životu daje samo onoliko koliko možemo da ponesemo i  podnesemo. Mislim da je to suština i da su nam sva iskustva u životu data upravo zato da bismo shvatili koliko možemo da izdržimo, ali i da se  promenimo. Koliko god bili svesni svojih mana, neretko ne možemo sami da ih  promenimo sve dok ne doživimo iskustvo koje će nas promeniti. Žalim za svim lepim uspomenama, ali zaista se trudim da ne žalim zbog svega što mi se dogodilo jer sam danas uverena da je moralo tako da bude. Takođe, verujem da sve ono lepo što mi je predodređeno tek sledi. I za kraj želim da priznam kako sam zaćutala kada me je jedna  prijateljica pitala da li bih ponovo izabrala njega. Odgovor na to pitanje nije  jednostavan. Nesporno je da ljubav u ovom životu podrazumeva i bol koja će je pratiti. Sve dok voliš i sve dok te srce boli, znaš da si živ. Samo kad sam volela, osećala sam se živom i zbog toga bih ponovo izabrala našu  priču, ali pod tim podrazumevam samo onu ljubav koju smo imali pre  prevare. Ta ljubav jeste bila nesavršena, ali je istovremeno bila i najveća istina koju sam u ovom životu spoznala. Uvek bih izabrala ljubav. I samo ljubav.

127

28

PORUKA SVIM POVREĐENIM ŽENAMA  Nikada neću razumeti ljude koji podržavaju prevaru u XXI veku. Smatram da je to neprihvatljivo. jedna stvar je da mene neko ne voli ili da mu nisam simpatična, ali druga stvar je da taj neko podržava to što je moj muž uradio. Ne znam kako ne pomisle da bi i njima moglo tako nešto da se dogodi. Njihovo podržavanje prevare objašnjavam time što nikada nisu osetili ukus prevare. Ja ne želim da se to bilo kome na ovome svetu dogodi,  pa čak ni najgorem neprijatelju. Ali zabrinjavajuća je činjenica da živimo u društvu u kojem postoji i jedan procenat ljudi koji bi podržali prevaru. Svesna sam toga da su se mnoge žene nalazile i nalaze se u mnogo goroj situaciji nego što je moja. Prvo zato što ja sa Bivšim mužem nemam decu, a drugo zato što sam samostalna. To su dve značajne i zbog  toga olakšavajuće okolnosti. Pa ipak bilo mi je mnogo teško i... još uvek jeste. Mogu da zamislim kako je ženama koje nemaju gde da odu, koje trpe nasilje u braku, koje imaju decu i milion prepreka koje im otežavaju ve ć dovoljno tešku situaciju u kojoj se nalaze. Sve što mogu da im kažem jeste:  jedan je život. Dobro razmislite u kom pravcu želite da vaš život ide, ali ne zaboravite da uvek sve dođe na svoje. Osvr nite se oko sebe i pronaći ćete mnogo drugih žena koje su primer da je moguće izboriti se i postati pobednik. Svi ti primeri, pa između 128

ostalog i moj, pokazuju da se ženama na kraju priče uvek otvore neka vrata. S druge strane imate i one žene koje ostanu u brakovima koji su loši i, kada ih pitate zašto ne odu, one će vam reći da bi rado otišle jer nisu srećne, ali ne mogu to da učine i pritom će vam navesti spisak razloga posle kojeg vi shvatite da one zaista nemaju izbora. Često sam čula da ljudi osuđuju takve žene i još im daju savete kako  bi trebalo da se ponašaju, kao da one same to ne znaju. A zapravo niko od tih ljudi ne može ni da pretpostavi kako se svaka ta žena oseća. Zbog svega toga smatram da nijedan savet ne može pomoći, sve dok one same ne odluče da reagu ju i da tako promene svoju stvarnost. Sve to znam jer meni danas mnogi ljudi ponavl jaju kako će mi biti  bolje bez Bivšeg muža, ali ja to i sama znam. Sve mi znamo da će nam biti  bolje bez muževa preljubnika, muževa nasilnika, muževa sa kojima nismo srećne, ali nam je toliko teško da se osećamo kao da su nam ruke vezane. I  jedino što možemo jeste da sačekamo da vreme uradi svoje. To je proces kao i svaki drugi – kao proces zrenja. Dok plod ne sazri, on neće otpasti sa stabljike. Ni najjači vetrovi ne mogu ga oboriti, ako nije zreo. Dakle, žene, znajte da će se, kad se jedna vrata zatvore, druga vrata otvoriti. Nažalost, mi sa ovih prostora generacijama unazad viđamo nasilje u porodici: Ja sam videla nasilje u porodici, moja majka je videla nasilje u  porodici – njen otac je tukao njenu majku. Ali smatram da je vreme da tome stanemo na put.

129

 Nikada ne bi trebalo da ostajete u braku u kojem vas muškarac ne  poštuje pre svega kao ljudsko biće. Znate li koliko ste posebne i koliko je toga trebalo da se dogodi da biste baš vi došle na ovaj svet?  Nemojte da ostajete u braku ni zbog dece, zato što će deca biti srećnija ukoliko rastu sa jednim roditeljem nego da gledaju nasilje. Primetila sam da mnoge žene stavljaju muškarce ispred dece i onda decu koriste kao izgovor što ostaju u braku s muškarcem koji ih maltretira i s kojim nisu srećne. Znam to, jer sam i ja bila ta žena. Žena koja je muškarca stavila ispred svega u svom životu. Mi nismo imali decu, ali sam ga umesto ispred dece stavljala ispred sebe. Danas znam da je to pogrešno. Ne treba stavljati muškarca ispred sebe, sve dok ne vidite da je on zaista taj i da vas voli toliko da ste i vi u njegovom životu na prvom mestu.

130

29 ČUDA SU IPAK MOGUĆA

Sve vreme tvrdila sam da odnos između Ljubavnice i Bivšeg muža nije zasnovan na ljubavi. Toliko sam iskusna i toliko poznajem čoveka  pored kojeg sam se budila. Zapravo, svako ko je jednom iskusio ljubav mogao je vrlo lako zaključiti da njihov odnos nije zasnovan na ljubavi. Ljubav je kad neku osobu voliš sa svim njenim manama i vrlinama i kad si spreman da za tu osobu učiniš baš sve. Problem je što danas ljudi olako prihvataju i definišu pojam ljubavi. Prebrzo prelaze sa jedne ljubavi na drugu i zato stiču lažan utisak da imaju mnogo l jubavi u svom životu, a nemaju je. Isto tako, odjednom su sve ljubavi velike. Kao da smo svi zaboravili šta ljubav jeste. Ja sam jednom doživela filmsku ljubav, koja se nažalost završila onako kako nisam želela ni sanjala. Ali sam volela. Danas se brzo živi i stičem utisak da se taj koncept brzine preslikava na sve segmente života, pa se tako brzo voli, brzo se zaljubljuje, brzo se odljubljuje, brzo se venčava, brzo se razvodi, brzo se prave deca, brzo se napušta posao, brzo se napuštaju prijatelji... Sve je postalo masovna  produkcija. Ja sam se nebrojeno puta pitala gde nestanu sve te ljubavi i kako ljudi nastave da žive bez njih.  Na kraju, mislim da su se na našu ljubav odrazile okolnosti u kojima smo se nas dvoje našli. Koliko god ljudi mislili da okolnosti ne mogu da 131

utiču na l jubav, ja sam se uverila da umnogome utiču. Nažalost, i vreme u kojem živimo počelo je da se odražava na ljubavni život svih nas. Nikad nije bilo više razvoda, nikad više ljudi nisu menjali partnere, nikad više ljudi nisu podržavali prevare... Naravno da su se prevare događale i ranije, otkad je sveta i veka, ali makar su ih ljudi skrivali. O njima se nije pričalo, ćutalo se, jer su ih l judi smatrali sramnim i nedostojnim činom. Danas nije tako i vidimo da se prevara veliča, kako u medijima tako i u životima  pojedinaca. Pritom ne mislim da bi svako od nas trebalo da bude bezgrešan, jer svi znamo da je to nemoguće, ali smatram da bi svako od nas trebalo da  bude okrenut ka ljubavi i dobroti. Zbog toga sam se i usudila da napišem ove redove... Samo ja znam šta se dešavalo između moja četiri zida. Samo ja znam da je moguće voleti drugog čoveka uprkos tome što srce  krvari zbog  povreda koje ti je taj čovek naneo. Samo ja znam da je moguće biti predan tom čoveku kog voliš uprkos okolnostima u kojima se nalaziš. Znam da neki ljudi nikada neće poverovati u to, ali isto tako znam da postoje oni drugi, brojniji, koji ne samo da veruju u to već su i sami iskusili isto u svom životu. Čuda su ipak moguća. Samo mislim da su se mnogi ljudi prepustili ovom ludom vremenu u kojem je u redu ne voleti, ne vezivati se, ne biti veran. Ali to nije u redu! Možda se oni tako skrivaju od sebe samih i na taj način zapravo štite sebe od povređivanja, ali to vas ne može odvesti nikuda osim u samoću. Moja priča je pokazatelj da se sve u životu može pr eživeti i da čovek može ostati na nogama iako mu srce krvari. I dan-danas verujem kako ne 132

 postoji ništa lepše od toga nego da se bude vezan srcem za drugo srce. I zato se nikada neću plašiti ni da se ponovo zaljubim, niti da budem  povređena. Ne verujete mi? Ja duboko verujem u to.

30

MOJ POTPIS  Nastavljam da idem srcem kroz život. Možda sam zalutala u film u kojem su svi likovi pogrešni. I dalje se borim sa njima, ali ne zato što ja to želim, već zato što oni i dalje pričaju i pišu laži o meni. I dalje sam u tom svetu laži i znam da neće biti tako zauvek, ali jedva čekam da se sve to završi. Još uvek nisam u miru sama sa sobom, ali verujem da ću uskoro  biti. Danas mi je lakše nego što je bilo juče i znam da će tako biti sa svakim novim danom. Dan po dan i korak po korak. Ja sam Kija. Kija je na početku bila sasvim obična devojka. Mislili su da će je lako slomiti, da će im služiti kao vreća za udaranje, da će ispaštati za njihove greške. Ali... Kija je Kristina Kockar i ona to nikad neće dozvoliti. Kija

133

O AUTORKI Kristina Kockar je rođena 1989. godine u Zrenjaninu. Diplomirala je na Smeru za hotelijerstvo i ugostiteljstvo na Visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu, gde danas pohađa specijalističke studije. Živi i radi u Beogradu.

134