Alex Nash
~
1
Slomljeni Ponos
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
~Sudbina ~
...UBICA...UBICA...UBICA...
Jebeni smradovi, smradovi, misle misle da me dotiče dotiče njihovo njihovo skandiranje skandiranje i uvrede, nemaju nemaju pojma da meni puca kurac za reči, toliko su glupi da misle da me vređaju. Tačno mi mi ponekad dođe da se spustim na njihov njihov nivo i dreknem da me boli desni guz za njihovo mišljenje, dokle god mi se levi deblja parama iz njihovih novčanika ahhahha, idioti! Neki dolaze na borbe samo da bi mi dobacivali da sam ubica, a ja se na tome bogatim, HA! Jeste, to sam ja Logan "Ubica " Nash, bokser po opredelenju, ubica po ubeđenju.
Nisu smradovi krivi što imam nečiju smrt na duši, kriv sam isključivo ja. Da sam slušao svog trenera nikada se sa tim zlatnim dečkom ne bi borio, rečeno mi je u kakvom je stanju, čak su mi napomenuli i da je počeo da se drogira zbog konstantnih bolova u glavi, ali mene, nadobudnu budalu niko nije mogao da
spreči, vodio sam se onim: " Ako on ne ceni svoj život, zašto bi ga cenio ja?" e pa takvo razmišljanje me je koštalo... Od rane mladosti bio sam prepušten sam sebi, mama je morala da radi i po tri posla ne bi li preživeli i skrpili kraj sa krajem, otac..? Pa njega ne mogu reći da se sećam, mama mi je pričala pre par godina da je bio
dobar čovek koji je imao lošu sreću, propio se kada sam imao pet, a obesio kad mi je bilo sedam godina.
2
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Celu tu dramu sam potisnuo duboko u sebi jer po priči ja sam bio taj koji ga je
pronašao. S' obzirom na njegov kukavičluk i moju nesposobnost da mu oprostim učinjeno, nikada majku nisam pitao ni koja je to loša sreća koja ga je zadesila, a ni razlog zbog kog se ubio..nije ni važno, koga nema bez njega se može, zar ne? Nedugo posle njegove sahrane u svega par dana naš život se iz korena promenio, nekada smo živeli u mirnom i idiličnom predgrađu, a onda kao iz vedra neba našli smo se u ozloglašenim blokovima. Nije bilo sjajno, moj život se i tada svodio na borbu. Bande, gangsteri, droga sve je postalo moja svakodnevnica. Kržljavi dečak bez oca, u bari punoj krokodila,
posle par godina zlostavljanja i ubeđivanja da se priklonim uličnoj bandi, odlučio sam da se ne dam ubaciti u kalup, nego sam uradio jedinu pametnu stvar koju
sam mogao, naučio sam kako da se odbranim. Svaki jebeni dan prolazio sam pored teretane koja je u svom sklopu imala boks klub. Zverao sam kroz taj taj zamagljen izlog izlog kao gladan u koru hleba, a unutra
sem hrpe znojavih likova nije bilo ničeg interesantnog, ali ne i za mene, samim tim što se unutra vežbalo i treniralo mene je vuklo jer je to značilo slobodu. Način da se izborim sa svim onim sranjima kroz koja sam prolazio svaki jebeni dan. Želeo sam da se opušteno šetam ulicom i da dođem kući bez ijedne masnice, hteo sam normalno da dišem a ne da vazduh udišem sa pola kapaciteta pluća jer mi je svaki novi udah nanosio nesnosan bol. Posledica nepažnje završena tako što sam bio pretučen u uličici tik do mo je zgrade. Pizda nikada nisam bio tako da nisam zvao upomoć nego sam se molio Bogu da preživim i ove, po ko zna koje po redu batine. Prolazeći pored teretane zastao sam kao i svakog prethodnog dana i na vratima sam pročitao oglas da im treba radnik, malo je reći da mama sa svim svojim poslovima nije mogla uštedeti za mesečnu članarinu, s' tim da ona nije bila skupa nego je mama radila za bedne nadnice. Pala mi je na pamet genijalna ideja, njima treba radnik, meni boks, idealna kompenzacija, samo što sam ja bio maloletan,
uz to mršav, visok i smešan.
Odlučnost se ocrtavala na svakoj crti moga lica i već sa vrata se videlo da neću prihvatiti "ne" kao odgovor.
3
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
John Redley tada trener i vlasnik objekta, nekada zvezda boksa, a sada čovek koji se može nazvati mo jim ocem, gledao me je kao da nisam normalan, naravno, odbio me je, ali to me nije sprečilo da svaki jebeni dan, posle škole dođem i tražim posao, dokle god je taj oglas stajao zalepljen na vrata teretane nisam odustajao. Petnaest dana, u isto vreme pojavljivao sam se na vratima njegove kancelarije
kao da prvi put dolazim, odlučan i tvrdoglav. Petnaesti dan, bez ikakvog uvoda i pogleda, kao da je znao ko je na n a vratima bez i
da je podigao pogled, nagnut nad stolom, pišući nešto samo je rekao: "Jebeno ne mogu da verujem, ti si neki uporan kurvin sin! Koliko puta treba da ti
se kaže da si klinja koji niti ima godina niti muda za ovo što se ovde radi? Ako ti je šta od ponosa ostalo, pokupi ga i idi u tri lepe materine dok ne odrasteš!!" Ni pogledao me nije, uradio sam to što mi je predložio, pokupio sam se i bez reči,
kako sam ušao tako sam i izašao. Šta mislite? Šta je posle bilo? Naravno da sam se ponovo vratio, time sam hteo da dokažem da nisam svoj otac koji je digao ruke od života čim je postalo gusto. Narednog dana sam opet došao do vrata kancelarije, i stao kao i do sada bez
ijedne reči. Čekao sam da se moja prisutnost primeti, jedino što je trener uradio bilo je da je demonstrativno napustio prostoriju u koju se vra tio posle desetak sekundi sa lopticom od papira u ruci i rekao:
" Godine još uvek nemaš, ali muda, moram ti priznati imaš veća od nekih mnogo starijih od sebe...primljen si...počinješ odmah!" Puno posla, još više treniranja od mene su napravili ono što sam danas, mašina za ubitačan nokaut, težak 90 kg, visok skoro dva metra. Malo je reći da sam izrastao, jer nisam, ali sam zato svoju kilažu doveo do savršenstva, sve sama mišićna masa. Ubitačna levica,brz rad nogu , sekund nepažnje i ceo život obeležen kao ubica...
Čujem i dalje mumlanje mase, znam šta dobacuju, ali sam u svom svetu i boli me kita za sve! Gledam ovog gorilu pored sebe i mislim kojim mozgom razmišlja kad je pristao mene da štiti, budala! budala!
4
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ne bi se čudio da zbog mene i najebe, u svakom slučaju ne bi bio prvi kojem su upaljačem ili punom limenkom piva razbili glavu jer, Bože moj čuva ubicu. Ali ko sam ja da se mešam, tražio sam da otkažu bilo koji vid zaštite ali me niko ne jebe pet posto,stoga jebe mi se za njegovo zdravlje!
Čujem " Buuuuuuuu!!" , znam da je to poziv za mene i ulazak u ring, krećem prema odredištu sa kapuljačom na glavi i lagano se zagrevam, te se tek onako okrećem i vidim lik 'ladno krvari. Krv mu lije iz arkade, moja predviđanja su se obestinila, ali ono što nisam predvideo bila je cura...bez zajebancije, imao sam utisak kao da je doletela, s'
obzirom da smo bili na izlasku iz tunela ni ne čudi, mora da je skočila odgore. Stala je pred njega sa maramicom u rukama te mu je što je laganije mogla spuštala na povređeni deo lica. Kada je stavila maramicu da zaustavi krvarenje pogledala je u mene, jedna suza
joj je skliznula niz obraz obraz a ja... ja sam poželeo da da je obrišem.. JEBOTE!! To su bile jedne posebne oči!!
5
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Naizgled, osvanuo je jedan običan dan, nov, suncem obasjan, dan koji bi svakome doneo bar malo radosti, ali ne i meni... da se sinoć nisam napila možda bi i ja na njega gledala drugačijim očima, ovako, prosto me izaziva da ga mrzim. Nimalo ne pomaže ovo tupo kljucanje u mojoj glavi, neko bi rekao "kada si bila faca pa potegla, budi faca pa se trgni"!
Mamurluk kao mamurluk, propraćen je strašnom glavoboljom, otužnim ukusom u ustima i neprijatnim osećajem u stomaku. Nikada ranije nisam pila, i sa sigurnošću tvrdim da više nikada neću uzeti ni kap alkohola. Da se razumemo, nisam imala razlog da se napijem, prosto sam želela da vidim o čemu se tu radi po principu "svi skaču sa mosta pa ajde i ja ću". Oduvek sam bila tatina dobra devojčica, kao mal a primer dobrog deteta koje su uvek stavljali u rečenicu kao sinonim za uzorno dete, kao žena, opet sam tema majkama čija deca nisu znala šta bi sa životom posle završenog školovanja. Možda ste primetili da sam rekla tatina devojčica, što i nije tako čudno s obzirom da su devojčice inače tatine maze, ali u mom slučaju, ja osim njega nemam nikoga.
Majku sam izgubila..
Tata mi i dan danas, danas, kada kada ga tuga uzme pod pod svoje, prepričava situaciju u kojoj se moja majka našla onog dana kada sam rođena. Kao u loše režiranom filmu, krenula je u tržni centar kako bi kupila poslednje sitnice koje su potrebne svakoj novorođenoj bebi, ali na tom putu sprečio je šleper čije su kočnice otkazale. Mene su zbog stanja automobila i predugog izvlačenja njenog, u osmom mesecu trudnoće mrtvog tela, porodili u kolima hitne pomoći.
6
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Otac je bio očajan, lud od bola, voleo je moju majku više i od svog života, ali je izgubio, a ja? Mene su držali u inkubatoru punih mesec dana, jer mi se pluća nisu dovoljno razvila, mislili su da zbog šo ka i pritiska stomaka u slupanom automobilu, neću preživeti.. Lekari nisu bili optimistični i rekli su mome ocu da se ne nada čudu, ali... dvadeset i šest godina kasnije, njegova borbena princeza, još uvek je tu. Bori se i kida za svoj život. Ne mogu reći da mi ženska figura ili ruka nije falila, f alila, ali ga nikada nisam pitala zašto se nije oženio, znala sam, moju majku niko nije mogao da d a zameni. Voleo me je i još uvek me voli za njih desetoro desetoro i gleda da mi obezbedi baš baš sve, a ja mu od malena uzvraćam učenjem i dobrim vladanjem. Čak i danas kada je u penziji on ne odbija bilo koji način zarade, dokle god je posao pošten nije mu problem da radi. Bilo je tu poslova kao noćni čuvar ču var na zameni, te domar, pa nastojnik u zgradi na određeno vreme i ovo poslednje obezbeđenje na sportskim dešavanjima. Svesna sam da bi za mene učinio sve, skinuo bi zvezde sa neba iako sam odrasla i već godinu dana radim kao učiteljica deci sa posebnim potrebama. Za mog oca je dovoljno da načuje samo samo da su mi se svidele neke cipele ili komad komad garderobe koji ja sa svojom učiteljskom platom ne mogu da priuštim, eto mu razlog da nađe neki poslić i da mi obezbedi bar deo novca za to, da pogrešno ne shvatite, ne tražim to od njega daleko bilo, nego jednostavno kaže da voli da njegova princeza ima sve što joj srce poželi. Oduvek sam se na njega mogla osloniti, čak i sinoć kada sam se napila u klubu, i bila otkačena od svojih drugarica jer su "ulovile" celovečernju zabavu, ja nisam mogla uraditi ništa drugo do nazvati mog viteza da me spasi od moguće katastrofe vraćanja kući u alkoholisanom alkoholisanom stanju. Na moju nesreću imao je ugovoren posao u lokalnoj sportskoj areni, obezbeđivao je kako sam shvatila shvatila nekog boksera koji je prošle godine usmrtio čoveka u ringu. Nije bio kriv, novine su pisale svašta, ali jedina je dina istina na kraju je bila da su tužbe protiv njega odbačene. Bio je tužen za ubistvo iz nehata, jer je njegov protivnik imao već zdravstvenih problema, jer je godinama zadobijao teške povrede i udarce u predelu glave. Jedan malo jači udarac udarac protivnika sirotog čoveka koštao je večnog nokauta. nokauta.
7
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Hteo ne hteo, ubio je čoveka koji je bio miljenik publike dugi niz godina, pa je mržnja i netolerancija naroda na njegovu pojavu bila neverovatna. Kako niko živ nije hteo da se primi tog posla , moj otac koji jedini nije sklon osuđivanju ljudi prihvatio je to bez pola pogovora. Nemojte se dati zavarati, iako je dobrog srca ogromna je mrga , koja deluje kao da
pre podne mrzi sebe, popodne ceo svet..ali istina je da je on ustvari jedan plišani meda, spolja velik i stra šan iznutra mek i saosećajan.
*
*
*
Oduvek sam bila svesna svog izgleda, imam dugu kosu smeđe boje koja se pri krajevima kovdža, crte lica su mi lepe, normalne možda čak i obične, usnice malko punije ali ne vulgarno, jedino na mom licu što privlači pažnju su oči, velike oči zelene boje, neko bi rekao lažljive, ali onaj ko me poznaje zna da ja za svojih 26 godina nikada nisam slagala, čak šta više moje bi vam drugarice rekle da sam bolno iskrena.
No da se vratim na opisivanje, dakle, što se tiče građe tu me je priroda itekako obdarila, bokovi su mi malo malo više zaobljeni, koji prate jednako takvu guzu, a ni na moje devojke ne mogu da se požalim, solidna trojka. Nisam fatalna zavodnica, ali ni pokisla mišica. Mada gledajući sebe u ogledalo izgledam kao nešto prilično mrtvo, neka crkotina pored puta... čari pijanstva, moš' mislit'! Gledam i ne verujem, "Amy Wood ovo ti je zadnje sranje!!!" Zurim u ogledalo i naglas se zaklinjem. z aklinjem.
"Sinoć si pila, videla to nije za tebe, marš na kafu i zaboravi sve što se sinoć desilo!".
Sinoć... e pa sinoć se svašta izdešavalo i pitanje je da li ću to tako brzo zaboraviti..
8
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Posle detaljnog sapiranja mamurluka sa sebe, tuširanja, pranja kose i zuba, obukla sam šorc i belu pamučnu majicu. Danas me boli uvo za izgled želim da razmazim svoje telo. Juče sam ga preforsirala. nepodnosim noćne izla ske i svaki put se zajebem i pokleknem pred navaljivanjem mojih koleginica. koleginica. Sišla sam u kuhinju i stavila kafu da se kuva, jer po svemu sudeći moj otac još uvek nije ustao.
Tim bolje,i tako nisam nisam raspoložena za ćaskanje ćaskanje pa ću nam spremiti spremiti doručak u miru i tišini. Iz kredenca sam izvadila tavu te sam zavirila u frižider pregledajući njegov sadržej. Odlično. Danas ćemo jesti pržena jaja sa slaninom, tatino omiljeno, pakao za arterije. Koliko god da sam ga molila da obrati pažnju na ishranu, nekako je uvek kao malo dete uspevao da istera po svom, evo, čak i danas, kada doručak pripremam ja, zbog sinoćne situacije u kojoj se našao tetošim ga bombom punom holesterola. Dok se slanina prži i ispunjava malu kuhinju prijatnim mirisima, ja ne mogu da se nateram da ne mislim o prošloj noći. Rekla sam da ću bataliti razmišljanje razmišljanje o nemilom događaju, ali zle misli i strah ne daju mi mira. Krivica me ubija i stomak me zaboli, na nervnoj bazi svaki put kada
pomislim na nju, celu noć sam se prevrtala i okretala razmišljajući šta je sve moglo da mu se desi, i to zbog mene.
Danas ću definitivno da stavim tačku na to tetošenje, ok je što i dan danas pokušava da me razmazi ali što je mnogo, mnogo je. Predmet sa kojim su ga gađali nisam videla, jer je bilo puno smeća, ali znam da je samo da je huligan bio malkice precizniji i da je predmet bacio samo milimetar niže izgubio bi oko. Alo bre, oko za glupe cipele!!
9
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nakon meča, koji smo naravno odgledali, jer je moj otac pre svega profesionalac koji ne odustaje zbog jedne bezznačajne povrede, njegove reči, odvezli smo se u bolnicu, tačnije odvezao nas je ON u u bolnicu. Ma koliko da sam se potresla bila sam i dalje pod uticajem alkohola, tata je bio povređen i nije bilo šanse da vozi, pa se štićenik ponudio da nas odbaci do hitne. Meč, pravo da vam kažem odgledala nisam jer sam non stop gledala u pravcu mesta gde je moj otac stajao. Pratila sam njegove pokrete, način na koji je gledao borbu, čak sam obraćala pažnju i na njegovo stajanje, ne bi li bila pripravna ukoliko mu se sloši. Jedva sam čekala da odemo odatle. Sam meč....Mogu da kažem da je trajao prekratko, imala sam utisak da samo što sam došla nazad do svog mesta kroz svu onu gužvu, borba je bila gotova. Srećna, jer će moj otac napokon biti pregledan dozvolila sam da nas onaj nadrdani, ufurani magarac odbaci do bolnice. Zvučim nezahvalno zar ne? Pa bolje nije ni zaslužio, ponašao se kao da je tata kriv za sve što mu se desilo, a mene je gledao kao da sam govno na njegovim patikama. Verovatno nisam njegov tip, nije da mi je bitno njegovo mišljenje, daleko od toga, ali nekako boli kada te
neko posmatra kao da si ništa.. On mi deluje kao igrač, sigurno se otimaju oko njega i bacaju mu se pred noge kao da je u najmanju ruku Bog, ne mora čak ni da se trudi, zašto bi mu ja bila interesantna, na svu svoju muku još sam bila i pijana. Koji blam!! Ako ćemo pošteno da nije bilo tatinog dugačkog jezika nikada ne bi ni saznao da sam popila koju više, ali moj otac kada je nervozan, brblja, i tako mu je na putu do bolnice ispričao sve. Gde sam bila, šta sam radila, sa kim, zbog čega sam bila u areni, dobro pa mu nije ispričao da sam kao mala jela slince i imala izmišljenog izmišljenog prijatelja do sedme godine, te da sam imala problem sa izgovaranjem slova č ž dž. Svesna sam da je tata ponosan na mene i da me hvali svakome ko želi da sluša,
ali ovaj tip uopšte nije raspoložen za hvalospeve kako sam pametna i kako sam u glupavoj, pijanoj situaciji izabrala bolju opciju i zvala njega da dodje po mene.
Kada smo stigli u bolnicu izašla sam iz kola. Kola?! Teško da se taj automobil a utomobil može nazvati tako. Ja pored takvih nisam ni stajala a kamoli se vozila u njima. Miris kože još i sada osećam, miris kože i njegovog znoja. U marke se ne razumem, ali znam da izgleda kao sam greh.
10
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Red bi bio ako neko stavi glavu u torbu zbog tebe da sačekaš i vidiš u kakvom je
stanju,ali ne! Drkadžija se nije udostojio da uđe sa nama nego se pokupio i otišao,tj. pobegao, jer kada je tata otišao nisam mogla da izdržim te sam ga na vratima prijema pitala "Izvini drugar, koji je tvoj pr oblem? Šta? Je li ti problem što si nas dovezao dovde
i kasniš negde? Ako je to u pitanju slobodan si da ideš. Ali to što se ponašaš kao neki kreten i ćutiš non stop, uopšte nije pristojno." Pogledala sam u njega, on je i dalje ćutao i gledao me ravno u oči. Tada mi je stvarno pukao film prišla sam mu bliže i prosiktala „Moj otac je zbog tebe zaradio onu posekotinu, ne kažem da treba da plačeš zbog toga ali bi, umesto što stojiš kao neka voštana figura mogao da pokažeš malo saosećanja." Pogled mu se smračio i tiho, što je tiše mogao rekao je. "Saosećanja kažeš?! To je njegov posao, da štiti MENE, da prima udarce umesto MENE, a ne da ja brinem za njega, a ti gospođice divice snosiš pola krivice zbog te smešne povrede, jer umesto da ima oči na publici i na mogućoj pretnji, on je ," pratio tebe i šta se sa tobom dešava. Mala gospođica razmažena se napila ," Kreveljio se i posprdno mi se obraćao "... i kao dobra curica zove svog taticu u pomoć! Koliko godina imaš ti? Nauči da se nosiš sa jebenim posledicama, pa a ko piješ nađi način da što bezbednije izađeš iz toga, a ne da zoveš moje obezbeđenje, koje dobija dobre pare da štite MOJE dupe u pomoć, i još te dovodi u arenu! Znaš šta razmažena curice, ideš mi na kurac sa tim svojim zvocanjem, a ja nemam nameru to da slušam!E da! Jedan maleni savet ODRASTI!" Prosiktao je kroz zube, okrenuo se i otišao. Tim bolje. Sa tom arogantnom budalom ne bi mogla ni pet minuta ostati u istoj prostoriji. Sa njim ili bez njega na kraju je sve ispalo kako treba, rana je sanirana, prevoz u
vidu taxija obezbeđen, tako da smo kući stigli bez po muke. Dosta!! Sve je dobro prošlo i stavljam tačku na susret sa tim divljakom. Pogledala sam na sat i videla da je tek 08:30 , pošto je nedelja, odlučila sam da pustim tatu još koji minut da odspava pa ću ga buditi, za to vreme, doručak koji je bio serviran na dva tanjira koja imamo odkada znam za sebe, stavila sam u
rernu, a nju podesila na najnižu temperaturu čisto da nam se ne ohladi. Dopunila sam svoju šolju sa kafom te sam sela za sto još malo da uživam u njenom okrepljujućem ukusu. 11
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Negde oko devet sati čula sam škripanje treće stepenice i znala sam da otac silazi. U istom tom momentu začulo se zvono na vratima, tata je viknuo da će on otvoriti te se posle nekoliko sekundi pojavio u kuhinji sa ni manje ni više drkadžijom lično!
Sedeo sam u kolima ispred kuće devojke koja mi je za kratko vreme napravila kratak spoj u glavi. Sinoć sam ćutao svo vreme dok sam bio u njihovom društvu jer je bilo nemoguće spojiti dve dve smislene rečenice. Ali moć govora mi mi se vratila onog momenta kada me je taj devojčurak koji je imao svega "metar i želju da poraste" počeo optuživati za sve loše što se dogodilo. Muška sujeta koje, neću da se pretvaram, imam na izvoz nije mi dozvolila da joj ostanem dužan. Siktao sam i režao, ujedao sam tamo gde sam znao da najviše boli. Čovek ne mora biti doktor nauka da shvati da su njih dvoje vezani više od bilo kojih roditelja i dece koje poznajem. Šok i neverica koja joj se očitavala na licu, sa ogromnim bolom i krivicom koju sam joj video u očima naterao me je da ujedem svoj jebeno predugi jezik. Stvarno sam gad, ali u svoju odbranu moram reći da baš nikada nisam podnosio napade.. trauma iz mladosti.. bio fizički ili verbalni, moj mentalni sklop reaguje isto, odbrana!
Ne biram, ni mesto, ni vreme, ni stil ni način dokle god iz svega izlazim kao pobednik. Sinoć sam je porazio, ali zašto danas stojim ovde i osećam se kao g ad koji ima potrebu da se izvinjava?
Imam tridesetjednu godinu i ovo će biti drugi put kako nekome govorim " izvini ", doduše ako se nateram da izađem iz kola, pošto ovde sedim, cirka dva sata i odlučujem. Izaći ili otići?
12
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
....pičkica...pičkica...pič ica.... ica....
Bubnjalo mi je u glavi u ritmu tih reči, je li moguće da se bojim te male?! Da li je moguće da me njeno mišljenje interesuje?! E to je nešto što se dešava prvi put. Navikao sam da mi se žene bacaju pod noge, da ničim izazvane počnu da trepću u stilu francuskih sobarica kad god se nekoj obratim, čak sam primetio da se ponašaju kao da su pojele nešto kiselo, stalno se nešto puće. E te sam jebao kao da sutra ne postoji, i bolelo me dupe da li ih vređam time što ih pojebem pa odjebem.
Tipične sponzoruše, sponzoruše, pale se na na slavu, moć, moć, pare i snagu. Malo je reći da od mene zahtevaju da budem grub prema njima, to ih pali jebote, a meni savršeno odgovara. Nisam gadljiv ni na tu vrstu seksa, ali bi bar jednom voleo da vodim ljubav... Nekako mi ova mala deluje kao stvorena za to. Svidele su mi se iskrice besa u
njenim očima, svidela mi se njena srčanost, ali najviše mi se svidelo to što je sa ogromnom pažnjom negovala svoga oca. Voleo bih kada bi se barem neko, osim moje majke, ovako brinuo za mene,
umesto što svi traže neku korist za sebe. Znam da je predobra i van moje lige, da je neću moći zadržati zbog svih sranja koja su mi se desila, ali prosto je moram imati barem na kratko! Toliko kratko da
je ne uvučem u svoj svet. Čitavog života sam se trudio da napravim nešto od svog života, danas sam vlasnik boks kluba i teretane u kojoj sam počeo da treniram. Malo je reći da mi posao cveta, ko ne bi želeo da trenira u klubu "Ubice" Nasha koji je usmrtio čoveka samo jednim udarcem?! E pa budala ima i uvek će ih biti, nekima od njih dođem kao neki jebeni heroj, ali oni ne znaju kako je živeti sa nečijom smrti na savesti. Čak nisu ni svesni da sam zbog toga najebao i više nego što sam trebao. Bolje bi bilo da sam zaglavio u zatvoru nego što sam oslobođen, jer ova vrsta zatvo ra je mnogo gora,ali o tome ne želim da razmišljam. Jedan po jedan problem moram rešavati. Prvo izvinjenje. Najzad izlazim iz kola i krećem prema ulaznim vratima, malene ali vrlo lepe roza kućice. Ograda, terasa,vrata i prozori sve je belo, čak i mala klupica u uglu terase, mogu lako da zamislim sebe i onu curicu kako
sedimo ovde i samo ćutimo...
13
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Kucam na vrata i čekam, nije prošlo,svega par sekundi, vrata mi otvara Wood. Vidim mu flaster na obrvi,ali sem toga i masnice nema nekih većih povreda. Pogledao me je iznenađeno, pomerio se u stranu i rekao
"Izvoli uđi, ja sam tek sad ustao, ali po mirisu iz kuhinje verujem da je Amy spremila doručak, tako da, stigao si na vreme." O jebote, ovaj čovek priča kao navijen, nisam uspeo ni "Dobro jutro" da mu kažem, a saznao sam sve šta se dešavalo u kući u proteklih pola sata. Amy, cura se zove Amy. A my. Jedva čekam da joj ime izgovorim naglas i čujem kako će zvučati kada pređe preko mojih usana. "Dobro jutro gospodine Wood, došao sam da vidim kako ste, sinoć sam imao ne ka posla i nisam se mogao zadržavati." govorio sam dok smo išli prema kuhinji. Ušao je u prostoriju, a ja za njim, njim, malo je reći da prizor koji sam zatekao nije izazvao izazvao sve moguće potrese u mome telu. Sedela je na stolici sa jednom nogom dignutom na sto i izgledala tako izazovno, a
na sebi je imala tek običan šorc i majcu. Šta mi mala radi sa tim opuštenim izgledom stvarno mi nije jasno, jednostavno nisam pametan.
Okrenula se i pogledala u mene te skočila sa stolice kao oparena i dreknula "Otkud ovaj kreten ovde? Sinoć ti nije bilo dosta pa si došao da nastaviš??" "Amy zaboga, koji ti je?? Prestani da se ponašaš tako prema našem gostu!" "Gostu?! Gostu tata? Izgleda da ti je glava povređenija nego što sam mislila, ako
misliš da ću ovog bezosećajnog mulca da dočekujem kao gosta! Što se mene tiče, može da se vrati istim putem kojim je i došao, samo neka pazi da ga vrata ne opale po guzici kada bude izlazio!" "Dosta!!" "Tata?!" "Rekao sam dosta, šta te je spopalo dete drago, odkada si ti tako uočna i bezobrazna? Nikada se ovako nisi ponašala!Logan je moj gost, i ti ćeš se sada
izviniti, sešćemo za ovaj sto i doručkovaćemo svi zajedno, a posle ćemo uz kafu lepo i mirno porazgovarati."
14
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Ma ne pada mi napamet da mu serviram doručak, ma ni u istoj prostoriji sa njim nemogu da budem, eno tanjiri su vam u rerni pa lepo ručkajte, meni je ionako pripala muka. "Krenula je prema vratima da napusti prostoriju kada sam rekao "Stani."
Zaustavila se u pola koraka te se okrenula i pogledala me onim zapanjujuće lepim očima, jedva sam progovorio, to mi se sve češće dešava u njenoj blizini. Pročistio sam grlo i počeo polako i smireno "Stani, molim te. Nisam danas došao da nastavljam prepucavanje od sinoć, došao sam da se izvinim za sve što sam izgovorio u revoltu, preterao sam i ž ao mi je.
Iskreno ne znam šta mi je bilo, valjda sam bio pun adrenalina. Jebiga istresao sam se na tebe i žalim zbog toga. Sada ću da odem jer nisam nameravao da se zadržavam jer imam posla." Sačekao sam par sekundi, video da ćuti pa sam se okrenuo prema njenom ocu "Gospodine Wood hvala na pozivu za doručak, ali stvarno ne mogu ostati,
poslaću vam po mom čoveku spisak narednih borbi ako ste još uvek zainteresovani da radite kao moje obezbeđenje. Drago mi je što se ništa ozbiljnije nije desilo." Krenuo sam prema izlazu iz kuhinje, te lagano očešao Amy ramenom, po gledao je
ravno u oči i rekao "Doviđenja Amy, doviđenja gospodine Wood." Stigao sam do vrata u mukloj tišini, taman kad sam se uhvatio za kvaku,kada sam iza svojih leđa čuo nju, tiho je izgovorila "Izvinjenje prihvaćeno. Zbogom gospodine Nash."
Te se okrenula i počela se penjati gore, gore, valjda u svoju sobu. Izašao sam iz kuće i krenuo prema autu, znao sam da će biti teško, ali pojma nisam imao koliko. Mala je tvrd orah, ali ja sam u životu takve naučio da razbijam.
Biće moja, samo toga još nije svesna! Sada.. Sada odoh da se suočim sa drugim problemom, možda čak i najvećim na koji sam naišao u svom životu. Iz ovoga možda neću tako lako izaći..ali..na meni je da ga rešim, na ovaj ili onaj način.
15
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Uzimam mobilni u ruku i zovem dobro poznat broj, do sada me je zvao stotinu puta, vreme je da mu uzvratim uslugu. "Alo, ja sam! Neću da dužim, daj mesto i vreme da rešimo ovo jednom za svagda, dosta je bilo! .... Znam gde je to. Vidimo se!"
Kao što rekoh, problem po problem. Igra počinje!
Logan 2001 godina.
"Diži se skote mali neću da ti ponavljam sto puta! Gazda hoće da te vidi, a neće da čeka tebe majmuna dok se izležavaš, diži se čuješ šta ti govorim?!"
Još jedan dan, još jedne batine, batine, principi će mi doći glave, hiljadu hiljadu puta sam do sada pomislio da se predam, da uđem u tu jebenu bandu i da me ova kopilad prestanu prebijati, ali tvrdoglav kakav nažalost jesam i dalje nisam popustio. "Diži se kurvin sine! C.J. hoće da te vidi! Rekao je da se ne vraćamo bez tebe, znaš da on baš mnogo ne mari za nas obične ke rove, a meni se batine ne mile!" C.J. vodja bande zvane "Strvinari" , i čovek kojeg niko, ali baš niko ne ignoriše, osim mene.. zato mi i jebu kevu batinanjem svaki put kada me sretnu. C.J. su inicijali majmuna koji vrbuje klince poput mene, navuče ih na kokain,
heroin, puno para, brza kola i još bržu smrt. Mi mu dođemo kao jeftina radna snaga, potrošna roba, zamenjivi delovi dobro podmazane mašine reketiranja, dilovanja, krijumčarenja i prostitucije. 16
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Navedite nešto veoma loše taj lik se time bavi! A ja sam se, degenerik našao njemu na putu i ponašam se kao Chuck Norris. Računica je jasna, neću da se drogiram, pljačkam, dilujem i silujem! Hoću da živim, a ne da se bojim svoje senke, hoću da treniram i idem u školu, a ne u zatvor ili u sanduk. Ali čovek ne priznaje NE kao odgovor. Svaki put isto, prebiju me, odvedu me njemu, on me još malo muči, zatim mi održi predavanje koje napamet znam, ponudi mi kule i gradove, a ne shvata da me za to zabole ona stvar. Vuku me na noge, ubacuju u auto i voze prema Garfeld parku, jednom od njihovih mnogobrojnih baza u Chicagu. "Strvinari" su najmoćnija i najgora ulična banda u celom SAD-u. Datiraju još iz 1960. -tih godina. Njihovi u u prošlosti imali
su svoje prste svuda, čak i u politici, nije tajna da su se njihovi osnivači družili i sa nekadašnjim predsednikom Nixonom, Nixonom, te da su bili prisutni na njegovom inaguracijskom balu, danas ova banda broji sedam hiljada članova ali samo ovde, koliko ih ima po celoj državi, e to je pitanje za milione. Oni žele mene, samim tim što im izmičem, i odbijam bilo koju povezanost sa njima ne daju mi mira. Zaustavljamo se ispred, naizgled prazne zgrade, otvaraju vrata kola te me neko
izvlači iz njih i gura u pravcu zgrade, ulazimo u mračan hodnik pun smeća, smrada mokraće i povraćanja, i polako mi se podiže želudac, ne zbog okoline nego zbog onoga što znam da me čeka. Penjemo se uz stepenice a meni je sve lošije, stajemo ispred oronulih vrata, kada se ta ista otvore kao u filmu naučne fantastike. Svi znamo da je ovo dvadesetprvi vek i da je era kamera, dobro
skrivenih u oronuloj zgradi, te da se svaki naš korak pratio od kako smo izašli iz automobila. Ulazim unutra kao u seriju " Zona sumraka ".
Prostorija je savršeno čista, moderna, strogih crta, veliki pisaći sto od mahagonija stajao je na sred prostorije, ogroman televizor bio je okačen na zidu z idu sa moje desne strane, a veliki kauč sa leve. Ispred stola bile su dve, kožom presvučene stolice i jedan od majmuna me me je, nimalo nežno spustio spustio na nju, onda su se udaljili, udaljili, a ja sam ostao sam da dočekam C.J. -a. Posle pola sata koliko me je skotina pustila da se kuvam u sopstvenom soku, da
se preznojavam i razmišljam šta će sledeće da uradi ušao je on.. crna kosa, brada od jednog dana, doteran, sređen kao da je direktor neke uspešne firme, a ne najobičniji kriminalac.
17
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Prilazi mi i gladi me po glavi kao da sam malo dete te progovara. "Je li klinac,
koliko ćemo još ovako? Zar ti nisam obećao sve što ti srce želi? Zar želiš da ti se majka i dalje pati ili da se vratite u onu svoju kućicu iz koje ste izbačeni zbog ne plaćanja kredita? Ako nećeš zbog sebe, a ti pristupi zbog nje. Nije ona navikla da radi tri posla, ipak je bila domaćica ranije, a sada samo što se nije počela jebati za pare da bi imali šta da jedete. Nemoj biti sebičan klinac. Daću ti još malo vremena da razmisliš ali nemoj to iskorištavati. Šta kažeš? Imamo li dogovor?" Pogledao sam ga ravno u oči te odgovorio kao iz topa . "Sa dužnim poštovanjem C.J. radije ću ubiti i sebe i nju nego da trujem i vrbujem
tuđu decu. Mene nema ko da štiti osim nje, s'obzirom da je žena i ona nije od neke pomoći, bar što se tebe tiče. Pusti nas na miru više, koji ću ti ja? Da sam neki frajer pa da te razumem, tek sam koju godinu mlađi od tebe, a vidi nas, kao nebo i zemlja. Rekao sam ti i opet ti ponavljam, ovo što mi nudiš ne želim. Hoću da treniram, hoću da budem bokser, da sam gradim svoj put, ali ako ti se priklonim od svega toga neće biti ništa. Molim te po ko zna koji put, pusti me da idem, nisam ti ja za ovo, kako ne shvataš?" "Malac, hoćeš da se boriš kažeš, to je sjajno, ja plaćam sve, tvoje treninge,
opremu, trenera sve, može li tako?" "Opet me ne slušaš, neću sa tobom ništa, jer znam da će me to skupo koštati,
možda jesam mlađi od tebe ali nisam glup, misliš da nisam čuo za tvoje ulične borbe?! To nije moj fah, hvala, ali ne hvala."
Pogledao me je sa takvom mržnjom u očima i rekao "Važi malac, puštam te...za sada, ali zapamti jednu stvar, danas, sutra za deset godina imaću te u šaci! Bićeš moja kuja i tada ću sa tobom da radim šta mi se
hoće! I to nije pretnja malac, to je obećanje. Slobodan si!" Šesnaest godina kasnije, kako mi je i obećao dolazi po svoje, a to sam ja! Zbog ubistva " Zlatnog dečka" došao sam mečki na rupu..posledice.. tek ću da ih čujem, ali po svemu sudeći ako su priče tačne, lik mu je ostao dužan pare, prihvatio je sve ono što ja nisam, iako me je sud oslobodio, C.J. nije, po ulici se priča da dug " Zlatnog dečka" prelazi na mene jer sam ga ubio i samim tim prekinuo sam C.J.- jevu jevu zaradu od uličnih borbi! borbi! To je nešto iz čega, tako lako lako neću izaći...
18
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Posle celog onog fijaska za doručkom dan mi se zgadio. Jeste, dozvolila sam sebi da planem kao nikada do sada. Koji mi je đavo ni sama ne znam, taj čovek jednostavno budi sve negativne negativne osećaje u meni, meni, tera me da se borim borim i branim iako nisam napadnuta.
Negde oko dva sata popodne izašla sam iz svoje sobe i krenula u dnevnu, jeste da sam odrasla žena i shvatam da sam malkice burno reagovala, a znam i da me čeka dobrano predavanje od strane mog oca onog momenta kada se nađemo u istoj prostoriji, što će se desiti za tri...dva...jedan... i ušla sam. Sedeo je na kauču, sa nogama na stoliću i gledao je utakmicu, onog momenta kada me je video na vratima ugasio je televizor i pogledao me sa velikim upitnikom iznad glave.
Prišla sam kauču bez ijedne reči, kada sam sela gledala sam ravno u isključeni crni ekran televizora i ono što sam videla nateralo me je da se zakikoćem, televizor nije reflektovao sliku mene kao odrasle osobe koja sedi pored svog oca
nego malene devojčice, koja je gadno zgrešila, a po onome kako se osećam mislim da stvarno jesam. Uzdahnula sam i rekla "Izvini tata.. znam da sam preterala i ne ponosim se time. Mrzim kada me ljudi gledaju sa visoka, onda poludim i preterujem, tako sam i sa njim. Bila sam sa m
uplašena i sama, ti si otišao sa tom sestricom i doktorom da te pregledaju, a ja sam ostala sa njim. Napala sam ga i ne poričem to, ali čisto da znaš nije mi ostao dužan, prosipao je svoj otrov kao da sutra nepostoji." "Znam ja to dušice, ti si moja cura i znam kako se ponašaš, planeš kao prskalica,
ali se jednako tako i ugasiš. Nevolja je Nevolja je u tome što te on on ne ne poznaje, poznaje, kao ni ti njega, a gledajući vas jutros veoma ste slični, samo čekaj, nekako mi se čini kao da ćemo Nesha viđati malo češće od sada pa na dalje."
19
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
" Ti Ti svakako hoćeš ako se odlučiš odlučiš da radiš za njega, mada bih te ja zamolila da
batališ to. Mala više nisam i nema potrebe da mi ispunjavaš svaki hir. Okej je ako ti je dosadno u penziji, ali nemoj n emoj da ti ja budem izgovor za dodatni posao. Do
sinoć nisam bila svesna šta može da ti se desi. Onog dana kada si otišao u penziju bila sam najsrećnija, više nisam imala razloga da se bojim i pitam da li ćeš poginuti. Ono sinoć mi je pokazalo da i na tim poslovima stavljaš glavu u torbu i to mi se uopšte ne sviđa! A ako ćeš pak to da radiš, radi zbog sebe jer mene ovaj osećaj krivice ubija." "Znam mila, to sam sinoć shvatio, ali dosadno mi je, nekada sam radio I po 78
sati nedeljno, a sad sedim kući i otpadam na ovom kauču. Očistio sam oluke, ofarbao drvenariju, očistio garažu, sredio krov, dete drago nema više ništa za raditi ovde, treba mi akcija, treba mi nešto inače ću da poludim u ova četiri zida." "Rekla sam ti da nam treba neko ko će pomagati na farmi, neko ko će hraniti,
timariti i čistiti oko konja, ali ti nećeš." "Znaš šta, rekao sam ti, nisam stvoren za konjska govna, nego za pištolj i akcij u.
Tamo bi životario, životario, a jedina a jedina akcija tamo, tamo, je kojom brzinom izlopatati izlopatati ono što ona golema stvorenja izbace iz sebe, bogte to je tako dosadno! Da si mi rekla da treba da se družim sa onom dečicom pa 'ajde, ali sa konjima, to stvarno nije moj san." "Za taj posao imamo i viška osoblja i ma koliko da si dobar sa decom nemaš
završenu školu za to, roditelji su i više nego zaštitnički nastrojeni bez obzira što te klinci obožavaju, roditelji kada te vide tako krupnog i opakog osećaju pretnju, ne znaju da si ti jedan veliki meda." "Znači došli smo do kraja puta, sa decom nemogu sa konjima neću, tako da
ostajem pri svome i mislim da ću prihvatiti posao koji mi je Nesh predložio , ali zbog tvoje brige obećavam da ću biti ekstra oprezan, dogovoreno bubice?" "Dogovoreno "medice"! Odo ja do ranča sada, stiže nam nova kobila zove se Liria,
moram je malo provesti po imanju i odvesti do plaže da se navikne, polako ćemo je uvoditi u rad sa decom. Mlada je i navikla je na decu, ali ipak mora proći obuku. Idem, budi dobar dok me nema, i molim te nemoj praviti žurku! Prošli put su komšije zvale policiju i vatrogasce ahhahha" "Ne preteruj! Samo sam hteo jesti meso sa roštilja, nisam ja kriv što prokleta vatra nije htela da se upali, morao sam politi sa malo benzina." "Malo?! Ahhahha gorelo je kao da si upalio šleper guma!" "Odlazi bezobraznice jedna, mene si našla!" 20
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Ljubim!!"
Sela sam u svoj auto i krenula put ranča, obožavam svoj posao, možda neko ne razume zašto sam izabrala ovaj poziv, ali imam običaj da im objasnim na ovaj način, pošto mnogi ne znaju ništa o ovoj temi. Autizam je kompleksan razvojni poremećaj. Svako ko je upoznao i došao u kontakt sa detetom sa smetnjama iz autističnog spektra, može vam reć i da zna samo jednu osobu sa autizmom. Baš kao i svi ostali na ovoj planeti, svaka osoba je jedinstvena. Neke osobe su povučene, dok su druge nežne nežne i osećajne. Poremećaji iz spektra su raznovrsni i možemo reći da je to jedan veliki dijagnostički kišobran koji pokriva ljude sa različitim stepenom oštećenja, stepena socijalne interakcije, sposobnosti verbalne i neverbalne komunikacije, sa
manjim ili većim poteškoćama u senzornoj integraciji… mi u našoj školici pokušavamo uz pomoć konja da navedemo tu dečicu da se otvore prema svetu oko sebe umesto da se zatvaraju u svom.
Otuda moje interesovanje, želim da im pomognem i pokažem da postoji ceo jedan svet koji ne poznaju, a u tome mi pomažu konji. Kao što sam već rekla, danas nam stiže nova kobila, do juče je služila kao konj u školi jahanja ali je previše krotka i mirna i nema ambicije za zaigrano ponašanje, čovek, njen vlasnik ponudio nam je Liriu na poklon jer je čuo za naše uspešne terapije. Stižem na ranč koji se prostire na na dva hektara zemlje, pogled odav de je prelep i tako opuštajući.. zelena trava svuda dokle ti pogled seže, ovo je moj drugi dom. Gledam u pravcu kuće i mislim kako neću u kancelariju nego pravac po nju i na plažu, čim me je ugledao na prilazu naš volonter Cody spremio je konja za pokret, obožavam način na koji smo svi povezani. Shvatio je moju nameru i pre nego sam išta rekla. Prilazim im sa ogromnim osmehom na licu i kažem "Hvala Cody! Lepo od tebe što si mi je sredio, vreme je da se ova cura i ja bolje upoznamo." "Nema na čemu Amy ne sumnjam da ćete se lepo slagati, već vidim da ćete postati najbolje drugarice."
Pružam ruku i stavljam joj ispod nosa, čisto da mi zapamti miris, te sam krenula polako da je mazim između očiju. Obožavam njihove oči, pune poverenja i hrabrosti, ponosne životi nje kakve jesu sigurno im nije lako verovati ljudima.. polako sam krenula da joj milujem vrat, te leđa i na kraju sam se uspela popeti na nju. Spustila sam svoje telo i nagnula se tako da je zagrlim, ispustila je neki zvuk koji do sada nisam imala prilike da čujem. 21
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Doživela sam osećaj kao da sam pronašla svoju srodnu dušu u ovoj beloj kobili. Bela je kao prvi sneg, bez i jedne mrlje, nevina i čista, sve ono što ovoj deci treba, ne sumnjam da će je obožavati. Krenule smo u laganu šetnju kada mi je na pamet pao ON. Nemogu poreći da me privlači, ali mi taj arogantni pristup ne odgovara.. da je samo malo pristupačniji druga bi priča bila, ovako me samo odbija. Sećam se kada sam ga prvi put videla, bila sam kao gromom pogođena, svi pričaju o nekoj fatalnoj privlačnosti ali u to nisam verovala jer je nisam nikada doživela...a sada..imam utisak da je on taj! O moj Bože! Šta mi pada na pamet! Otkud ta misao?! Meni treba neko ko će me
držati kao malo vode na dlanu a ne neki igrač, još pogotovo što sam napravljena od takvog materijala da se odmah vežem, zaljubim, volim, a ovaj čovek je zabava, seks i sirova snaga. Pogledala sam oko sebe i videla ogromno prostranstvo reke Michigan, neko bi pomislio more a ono tek reka, sišla sam sa Lirie i sela na mokar pesak, ni sanj ala
nisam njen sledeći potez, kao da je znala da sam zakopana u svojim mislima spustila se dole na kolena i smestila se tako pored mene. Vezane...pomislila sam te sam se ponovo popela na nju i zagrlila je iz sve snage,
po prvi put razmišljajući o svojoj majci, kao da se njena duša vratila u obliku ovog prelepog konja..
22
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Willis Tower, neboder poznatiji i kao Sirs zgrada, nalazi se u centru Chicaga. To je
druga po visini zgrada u Sjedinjenim Američkim Državama, Državama, a sedma u svetu, sa visinom od 442 metra i 108 spratova.
Napravljena je od če lika, betona, stakla i aluminiuma. Na vrhu zgrade se nalazi vidikovac, stakleni balkon nazvan Ivica.
Nema šta, zgrada je sam prestiž, moć i pare i nije tako čudno da se baš ovde nalazim sa C.J.-jem. Stepenicama korupcije popeo se u sam vrh biznisa, njegove kancelarije se nalaze na mestu gde 20 spratova zauzima samo American airlines.
Tako je kako je vreme je da se suočim sa svojom svojom prošlošću i vidim vidim gde će me ova poseta odvesti.
Ušao sam u elegantnu zgradu koja je bila preplavljena turistima. turistima. Bilo je vrlo teško probiti se kroz svu tu gužvu do jebenog lifta....par puta sam perifernim vidom uočio da su me slikali, neki od njih su se pak odvažili prići mi, ali sam ih pogledom sasekao i udaljio od sebe.
Samo mi još to treba, nikada se nisam voleo slikati, ali sada, sada to stvarno mrzim. Ja nisam junak, ja sam jebeni ubica!!
Ušao sam u lift i pritisnuo broj koji mi je rekao kada smo se čuli, molio sam boga ga mrzim i koliko mi se gadi, on i sve u za strpljenje, da mu ne pokažem koliko ga vezi njega. Ni dan danas mi nije jasno zašto je toliko zapeo za mene. Nekada, samo ponekad
imam utisak da se ovde dešava nešto puno više od vrbovanja. Stigao sam do 72-og sprata i izašao sam iz lifta. Pogledao sam prema prijemnom pultu koji je bio bele boje dok je zid iza njega crne.
23
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Kada me je primetila, malena plavuša u crno belom kostimu šivenom po meri izašla je iza pulta i krenula mi u susret kao domaćica kojoj prvi put uđeš u kuću. "Dobar dan gospodine Nash, direktor vas očekuje, tako da ću Vas ja odvesti do njegove kancelarije. Izvolite poći za mnom."
Nisam je udostojio ni pristojnog pogleda, a kamoli reči. Ne izgleda mi kao neka fufica ali ko zna možda je C.J. jebe pa rastura jer ovde ništa nije kako izgleda, samim tim što je okoreli kriminalac na čelu vrlo ugledne u gledne građevinske firme koja radi po celoj državi. Došli smo do ogromnih dvokrilnih vrata za koje sam mislio da ovo devojče od 20 kilograma nikada neće otvoriti, ali prešao sam se otvorila ih kao od šale. Ušao sam u prostranu kancelariju veličine nečije kuće. Prozori od poda do plafona, I dan danas kopile ima dobar ukus.
Nameštaj sličan onome od pre šesnaest godina, sve sam mahagoni, najbolji najbolji i najkvalitetniji najkvalitetniji kristal, pića od uvoznog škotskog viskija, preko ruske vodke sve lepo spojeno u jednu opuštajuću atmosferu. Zašto li onda nisam opušten... ježi mi se koža, diže mi se kosa na glavi, hvata me neki čudan osećaj i u deliću sekunde na vrata je ušao on. Ci.J. vođa "Strvinara" i moj lični čir na dupetu. Šesnaest godina stariji, ali i dalje vrlo privlačan, arogantan kučki n sin, prilazi mi sa podjebljivim osmehom i progovara "Evo ga i malac. Gde si ti meni?!" "Mani me tog proseravanja i govori! Neću da se zadržavam duže nego što moram.
Imam posla i nisam došao ovde na kaficu ili pričaj ili odlazim!" "Izgleda da ti je slava pomutila pamet pa zaboravljaš sa kim razgovaraš? Ili je to
pak od previše udaraca u glavu?! Ja sam neko kome kao prvo duguješ, kao drugo pripadaš, kao treće mislim da je vreme da svedemo račune!" "Znači istina je ono što pričaju? Toliko si arogantan da misliš da ću stvarno
odrađivati dug čoveka koji je tebi BIO dužan?? Odakle ti muda jebote? Ko si ti? Šta si ti? Golo govno od čoveka koji smatra da sve što pogleda pripada njemu?? JA VIŠE NEMAM PETNAEST!! Ja sam svoj čovek i pripadam sebi, a ne tebi! Ti si meni niko i ništa!! Niti ću da odrađujem tuđe dugove niti da sarađujem na bilo koji način sa tobom!! Je li ti to jasno??
24
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Pitam je li ti jasno jebote?!?" "Po načinu na koji razgovaraš sa mnom, moram priznati da muda imaš i to na
očevu familiju, ali to podizanje glasa je pokazatelj nepoštovanja, što znači da vrlo lako možeš ostati bez njih. Spusti ton i pripazi na ponašanje, jer bez obzira što kažeš da si svoj čovek još uvek nisi dovoljno mator za jedno dobro šamaranje." Ustao sam iz fotelje i krenuo sam prema njemu, u tom momentu su se otvorila
vrata i dva stokilaša uletela su unutra i krenula prema meni nasmejao sam se, podigao ruke u vazduh i odmakao se od skota te rekao, "Slušaj me sada! Zadnji put ti govorim i probaj to da utuviš u tu svoju jebenu glavu ostavi me na miru, ne diram te ne diraj me, ništa ti ne dugujem, ništa sa
tobom niti sam imao niti ću imati! Sad idem i zarad mira u tvom i mom životu zaboravi da postojim!"
Krenuo sam prema vratima kada sam začuo reči koje me umalo nisu ubile. "Neće moći brate!"
...brate...brate...brate...
Reči su mi odzvanjale u glavi koja je pretila da pukne...polagano sam se okrenuo prema njemu.
"Šta si rekao?!" " To To što si čuo BRATE !!" !!" "Nema jebene šanse da sam ti brat zato me prestani zvati tako!! Koji ti je kurac
više?? Što radiš sve ovo psihopato bolesna??" "Znao sam da će kučka od tvoje majke zatajiti informaciju da imaš starijeg brata.
Nije kurva kriva što je rasturila jedan brak da bi se uvalila u bogatu kuću. I to kako rasturila?! Tako što je zatrudnela sa mojim i naravno tvojim glupim ocem koji svoj kurac nikada nije mogao da drži u gaćama. E tako si ti t i meni brat, batice! Pola ovoga je tvoje...pola poslova je tvoje... ti si po rođenju ono što sam ja!" " Ja Ja nisam ti gade jedan! jedan! Majku da mi ne diraš! Ništa ti ne verujem! Ne znam
kakvu igru igraš, nemoj slučajno da si mi prišao ikada više, jer vidiš li ove dve ruke?? Njima ću te raskomadati, raskomadati, ni četa ovih majmuna me neće sprečiti u tome!" 25
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Izleteo sam iz kancelarije kao furija, fu rija, uleteo u lift usput oborivši nekog lika na dupe.
Kakva je ovo sprdačina?? C.J. mi je brat, moj otac...moja majka?? Jebote ovo ne može biti istina!!! Ceo život se borim protiv smrada da shvatim da smrdimo na isti način?? Imam istu zaprljanu krv kao i on?? Ne!!! Ja nisam on! Ja nisam moj otac! Ja nisam moja majka! Ja sam ja!! Logan Nesh!!
Seo sam u auto i vozio sam bez cilja, nisam znao ni gde da idem ni šta da radim sa ovim besom.. Posle dva sata lutanja zaustavio sam auto da bih shvatio...dovezao sam se do njene kuće... Amy... moj lični beg od stvarnosti...
Gledam kroz prozor dnevne sobe i razmišljam o onome što se desilo sa Nesh -om. Moja mala petarda je divno dete, doduše sad već mlada žena, jeste impulsivna ali je i vrlo pravedna.
Boli me..svaki dan sve više jer neodoljivo podseća na svoju majku, moju Milicent, moju ljubav Milly.
Prerano mi je oduzeta....nismo imali vremena ni da uživamo u našem detetu... Otišla je od mene to jutro i nikada mi se više nije vratila. Proklinjao sam sudbinu i život, sreću i ljubav.. da nije bilo nje, mog čeda, ne bi ni ja postojao postojao više. Ovako, Ovako, morao morao sam da se se dovedem u red, da prebolim prebolim ljubav ljubav svog svog života u mesec dana i da se molim. Da molim boga da mi bar dete sačuva. Obećao sam i sebi i svevišnjem da ako mi bar dete ostavi na životu da ću se truditi, da ću ljude gledati drugačije, da ću svima pružiti šansu, i evo me 26 godina kasnije, zahvaljujem Bogu na mom malom čudu, na mojoj maloj Amy.
26
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Danas kada smo razgovarali o situaciji između nje i Nesh - a shvatio sam jednu vrlo bitnu stvar.
Sviđa joj se, sviđa joj se jako, ali je preponosna da bi priznala da je neko njegovog kalibra privlači, mada... Ni on nije ravnodušan, sav napravljen od nekog čvrstog materijala, misli da se dobro sakrio iza maske macho muškarca, a ne shvata da ja nisam bilo ko i da sam ga pročitao. Prvo sam otac, a drugo bivši policajac, iza mene je dvadeset godina službe, i susretao sam se sa raznima. Od nevino optuženih do okorelih kriminalaca i niko, ama baš niko nije mogao, predamnom da sakrije osećanja. Čitao sam ih i dalje ih čitam kao otvorene knjige. Taj dečko i moja Amy...imam Amy...imam utisak da između njih njih nešto počinje... ona je moje moje dete, odrasla je i vreme je da je pustim, ali se bojim.
Bojim se kao i svaki drugi otac za svoje dete, i osećam neki nemir u sebi. Nisam siguran koliko je pametno petljati se sa Nesh-om.
Moja curica zaslužuje najbolje, ali bez obzira kakav je on utisak ostavio na mene imam osećaj da će je nesvesno povrediti. On je onaj tip čoveka sa kojima moja curica radi. Tih, miran, povučen i odvučen u neki svoj svet, svet pun tame i problema. Nije moje moje da sudim i kudim. Nije Nije moje da napadam i branim.
Nije moje da se mešam... Stiže auto na prilaz kuće, gledam i ne verujem. Nash sedi iza volana i gleda u kuću. Ovaj čovek je iz nekog razloga očajan, pustiću ga još malo pa ću izaći, ako mogu i pomoći ću. Ovaj pogled poznajem, ovu bol prepoznajem, u njegovom životu desilo se nešto strašno, ali zašto je došao ovamo?! Stvarno sam blesav ahhahha, zbog mene nije... došao je zbog nje. Zbog moje devojčice.... i znam, sasvim sam siguran da je došao na pravu adresu. Ako ga neko može spasiti...ona može, jer mene, jednom davno jeste.
27
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Taman sam hteo da krenem prema vratima kada sam video Amy-n a uto kako dolazi iz suprotnog pravca.
Ona se takođe zaustavlja na prilazu i vidim joj po faci da je iznenađena, možda na sekund i uzbuđena, ali sam sto posto ubeđen da je neće dobiti bez borbe, zagorčaće mu život kao i njena majka meni. Takvog muškarca će ovo moje malo devojče vrteti oko malog prsta.
Nadam se samo da će n jihova priča imati srećan kraj..
28
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Zaustavio sam auto na prilaz kuće i razmišljam koji ću kurac ovde..
Bolje bi mi bilo da se okrenem i odem kući te da okrenem bilo koji od brojeva raznih kurvetina koje bi i život, a kamoli pičke dale za mene...možda i d ve-tri, raspoložen sam za tri. Možda bi jebanje m izbacio sav ovaj bes iz sebe.
Majci ovakav ne smem, ako mi potvrdi sve ono što je kopile reklo ko zna šta bi bio kadar da uradim!
Ustvari i nije ona kriva, kriv sam jebeno ja jer nikada nisam pitao, nikada nisam hteo da znam...
Otac je za mene uvek bio pičkica bez muda i nije mi bio važan, ali sada... Sada je ova bomba bačena na mene i raspadam se na hiljadu delova, zbog koga, zbog čega?! Ne!!! Ni jebanje mi ovaj stepen besa neće ubiti...dođe mi da ubijem, da razbijem, da uništavam, a i dalje sedim ovde i pitam se koji kurac da radim... U svom očaju spuštam glavu na volan i opet se pitam isto pitanje...
Izaći ili otići....
29
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Stižem kući i malo je reći da sam iznenađena. iznenađena. Na prilazu moga doma stoji Neshov auto.
Mora da sam luda, srce mi lupa kao pomahnitalo, dlanovi počinju da m i se znoje i znam šta je ovo... Ovo je znak da kreten počinje da me privlači. SRANJE!!! I šta sada treba da radim? Da ga pustim u svoj život, da mu dozvolim da me povredi?!
Ženskaroš!! To je on! Niko me ne može može ubediti da taj igrač želi vezu, vezu, da želi mene, da traži ljubav...
On traži brzu ševu bez mnogo drame i sa još bržim rastankom... Samo što nije ni svestan da ja nisam ta, ja nisam kurva na kakve je navikao... nisam lutkica bez mozga koja širi noge za sve malo poznatije face. Ja sam sam ja Amy Wood! Ćerka moga oca, dobrica za dobre, govno za govnare... i ako ako je mislio da će sa mnom moći izaći na kraj, gadno se prevario, a to je nešto što ću mu dokazati!
30
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Izašla sam iz automobila i krenula prema njegovom. Žustrim korakom spremna na šta? Na napad...na svađu... Šta je meni?? Šta se to dešava svaki put kada sretnem ovog čoveka? Zašto imam potrebu da ga izazivam?! Ne! Menjam taktiku, poraziću ga lepim ponašanjem, velikim osmehom i zdravim razumom.
Što da misli da sam neka lujka kada nisam, ja sam lepo vaspitana devojka koju svi vole, na fin način ću mu dati do znanja da od mene ne očekuje ono što je navikao od drugih žena, već samo prijateljstvo...toliko daleko mogu da idem, dalje... niti želim niti smem. Došla sam sasvim blizu suvozačevim vratima, a prizor koji sam zatekla zamalo me nije bacio na kolena.
Tresao se tako spuštene glave na volanu, volanu, dok su mu ruke bile spuštene na kontrolnu tablu, delovao je tako jadno...kao da nema nikoga da ga zagrli pa je on grlio auto...srce mi se steglo..
Nežno sam pokucala na prozor. Podigao je pogled prema meni i sva ona planiranja pala su u vodu.
Ovo neće biti taktika, ovom čoveku nije dobro, ovog čoveka srce boli i on je došao ovamo...
31
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Zašto?! Mana deteta policajca, večito traži motiv.. Da se nije uvalio u neku nevolju pa se krije?! Istina je da sa mnom i tatom niko ne
može da ga poveže. Ili mu možda prete zbog onog ubijenog sportiste.. Ili ga je pak ostavila devojka...možda je imao dugu vezu, pa ga boli sad zbog
nje...a ovde nema nikakvog iskušenja pa je zato došao?! E to zadnje boli...bolje bi mu bilo da nije to zadnje, ma koliko da pati oči ću mu iskopati! Nema šanse da m u dozvolim da me tako ponižava. Gledali smo se tako par sekundi ili minuta...ko će ga znati, kada je napokon pritisnuo dugme na volanu i spustio prozor. Bez uvoda i pozdrava pitala sam ga
"Šta se tebi desilo jebote?" "Meni?! Šta meni može da se desi?! "Ja sam Logan Nash, meni niko ništa ne može!"
Izašao je iz auta i pokazao rukama na sebe i svoje telo. "Vidiš? Nema masnica, nema povreda, ne fali mi dlaka sa glave kao što možeš da primetiš. Još uvek sam nepodnošljivo lep, jak, zgodan i bogat!"
Ošinula sam ga pogledom i ma koliko da sam imala taktiku da ga ubijem dobrotom nisam mogla da se uzdržim " Ja Ja bih rekla nepodnošljivo nepodnošljivo arogantan, samoživ samoživ i egoističan! Ali ko sam ja da te analiziram?! ..Nego kaži ti meni ovako ne upućenoj koji đavo radiš ovde ako ti nije
ništa? Što si tako sjeban i tužan?!" "Ko je tužan curice?! Ja tužan??? Nemoj da se vređamo!! Ja sam besan! BESAN!!" "O pa lepo, i onda si se mene setio da lečiš svoju frustraciju i bes?! Znaš? Čitala sam medicinsku studiju i lepo, učeni ljudi kažu, bes treba kanalisati, a ti Bogu
hvala to možeš..“
32
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
„Idi i udaraj u onu svoju vreću ili džak ili kako god, ili još bolje, uzmi taj svoj perverzno skup telefon i pozovi neku od onih svojih lutkica što te obožavaju, možda bolje dve ili čak tri jer vidim da si u prilično loše m stanju, a jebanjem bi to mogao rešiti.“ Pogledao me je sa visoka, opet i polako se počeo još više približavati "A šta ti znaš o tome curice razmažena?! Da nisi neka doktorica?! Psihijatar
možda?!" "Hvala na komplimentu, ali ne, nisam doktorica, načita na sam, to mi je mana
znam...pogotovo u društvu sportista ili tebe koji verovatno ne znaš ni da čitaš!!" " Ti Ti to mene vređaš mišice?!" mišice?!" "Eto vidiš, ne razlikuješ uvredu od pohvale, ali hej.. ti si lep, mlad, jak i bogat, tim redom ide zar ne?? Eto moj mali ženski mozak nije zapamtio redosled, jadna ja!"
Ključao je, videla sam mu to u pogledu, ja i moj predugački jezik, jebala sam ježa! Da li da ostanem ili da bežim koliko me noge nose? Znala sam da će me ova jezičina jednog dana doći glave, ali ne, ja ga razvezala kao da mi je to poslednje što ću ikada reći. Mada sudeći po njegovom pogledu nisam daleko od istine, izgleda kao da je spreman da mi skrati život za jed no pedeset godina. U deliću sekunde bio je tik uz mene, zgrabio me je za ramena toliko da je bolel o, i umesto da me protrese kao krpenu lutku, on je šta?!
ON ME JE POLJUBIO?!?!
Poljubio je pogrešan izraz, ovo je kazna! Kažnjavanje lajavih usta i predugačkog jezika.. Napadao mi je usne, bolno ih grizao ne bi li me naterao da otvorim usta..ali nisam posustala.
33
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Odbijala sam da ga pustim unutra! Udarala ga rukama po grudima, pokušavala sam na sve načine da se otmem iz njegovog čeličnog stiska, ali džaba. Jači je od mene evidentno, i pustiće me kad on bude hteo, ni minut ranije. Smirila sam se ali sam i dalje držala usne čvrsto zatvorene. Kako je naglo počeo tako je i završio, odgurnuo me je od sebe te nadlanicom obrisao usta kao da se gadi i rekao "Možda ti je bolje da se maneš knjiga, i malo posvetiš vreme učenju kako da se poljubiš i zavodiš, ovo je bilo ravno nuli. Kao da sam bukvu ljubio."
Opa!!! Ovo je zabolelo, i naravno ja ne bi bila ja da se samo okrenem i bez reči odem, ja moram da vratim loptu.
Nasmešila sam se onim svojim zavodničkim osmehom, polagano mu prišla, spustila sam ruke na njegove n jegove grudi i polako podigla pogled.
Videla sam da mu se zenice šire, pogled tamni i znala sam! Znala sam da radim sve ispravno, mada mi je, moram priznati prvi put da ja ljubim nekoga. Do sada su me uvek ljubili.
Podigla sam se na prste i još uvek nisam mogla da mu dohvatim usne jer se ukočio i namerno mi otežavao. Ali nema on pojma sa kim ima posla, ja ne odustajem ma koliko izazov bio
nemoguć. Kao što rekoh podigla sam se na prste te mu lagano poljubila bradu, zatim sam izbacila jezik, toliko da bude u istoj ravni sa usnama i počela da se spuštam niže, duž njegovog vrata. Zarežao je i polako je spuštao glavu prema meni, ne bi li pratio pogledom svaki novi pokret, znala sam da će biti tako... Lagano, što sam sporije mogla, vraćala sam se istim putem do njegove brade , te sam je ponovo poljubila, ali se nisam tu zaustavila, i dalje na prstima sad sam lepo mogla da mu dohvatim usne.
Polako sam mu jezikom prešla preko donje usne, te lickala gornju, usput sam puštala vreo dah da ih miluje i suši ono što je moj vlažan jezi k ostavljao...poludeo je zbog toga, osetila sam to to u dnu stomaka... ali tvrdoglav kakav je je bio odbijao je
da otvori usta, kao i ja sama maločas. Ali on nije ja...
34
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nastavila sam da ga izazivam usnama, te mi padne genijalna ideja na pamet! Ruke su mi i onako besposleno stajale na njegovim grudima,vreme je da pokažu
šta znaju. Prelazila sam jagodicama prstiju po njegovim grudima, polagano sa m mu
pronašla bradavicu koja se ukrutila kao i moje, i nežno sam je milovala, tek perolakim dodirom, i onda....onda sam ga iz sve snage uštinula za nju! Da li zbog bola, ili zbog senzacije osećaja otvorio je svoja usta i nisam oklevala. Uvukla sam se unutra, i kao lopov polako ispitivala teren..počeo je da se trese od fustracije, a meni?? Meni je bilo drago, još malo sam ga zavodila i dražila, te se odmakla i ostavila ga zbunjenog...
Gledao je u mene kao malo mače, ali bilo mi je svejedno, niko mene neće vređati, prinela sam prst do njegovih usana te obrisala vlažnost sa njih i rekla "Verujem da bi bukve bile ponosne na mene.. budi mi dobar sada i nađi neku da
završi ono što sam počela...nije prijatno biti ti." Pokazala sam u pravcu njegove erekcije i dodala "Kada to rešiš, slobodno se vrati na kafu ako imaš potrebu da razgovaraš sa nama..ipak si zbog toga došao zar ne?! A sada bay bay!!"
Okrenula sam se i nastavila do kuće, ne osvrćući se ni jedan jedini put, razlog?!
Jebote mislim da sam se zaljubila!!
35
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Šta ona zamišlja?! Misli da može ovako da me napali i ode?! E curice moja, malo si se zajebala!!
Potrčao sam prema njoj i pre nego je spustila nogu na prvu stepenicu dreknuo sam. "AMY!!!!"
Okrenula se celim telom prema meni, a na licu joj se očitavala neverica, zbunjenost, strah i evo ga, moje omiljeno...bes.
"Jesi li ti normalan?! Odakle ti pravo da se dereš na mene tako?? Ja ovde živ...." Pre nego je uspela završiti svoju tiradu zgrabio sam je ispod kolena i prebacio preko ramena kao džak. U tom momentu vrata su se naglo otvorila, a na njima je stajao njen otac sa smeškom na licu...jebote jel ovaj lik stvaran?!
Svaki drugi roditelj bi izleteo napolje potkovan celom kurčevom artiljerijom, a ovaj mi se smeši...tačnije smeje u facu, kao da zna nešto što ja ne znam!! "Gospodine Wood, čini mi se da smo vas omeli u nedeljnom popodnevu, ali ja stvarno moram da razgovaram sa vaš.. auuu. ." jebeno me ugrizla za ruku, ..."vašom ćerkom. Nasamo.. Vratiću je z.... PRESTANI SA TIM!! Vrati ću je kući do osam. Vidimo se!! " Nisam dočekao da mi bilo šta odgovori nego sam se na peti okrenuo i krenuo prema automobilu.
Ona se otimala, vrištala, pretila, grizla me i udarala, ocu govorila da je izdajica, da sa njim nikada više progovoriti neće, a on... on je stajao na tremu i kikotao se kao lud. 36
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Obožavam ga!! Ne poznajem ga, ali ga obožavam!!! Stigao sam do kola i otvorio sam suvozačeva vrata te ovu aždaju ubacio na sedište, ogrebala me je iz sve snage dok sam uzimao pojas da je vežem, odjednom me strpljenje izdalo i dreknuo sam
"Dosta!!!! Okej! Dokazala si svoje! Nisi laka, ujela si me više puta, odupirala si se, dala si sve od sebe i sad se umiri! Jer tako mi svega pred ocem ću te prebaciti preko kolena.." "Ma ko si bre ti da me ovako poniziš?! Šta hoćeš ti od mene?? Zapravo znaš šta?
Boli me dupe šta hoćeš! Pusti me da idem kući! Nas dvoje nismo sposobni razgovarati bez ujedanja!" "Pogledaj me. Pogledaj me odma!" Okrenula je glavu od mene i gledala je u suprotnom smeru, jebote koje tvrdoglavo
derište! Da me sad Mark vidi, ne bi verovao. Uvek je govorio da sam najsrećniji kurvin sin jer mi sve šire noge bez puno muke, a ova curica me umorila kao da sam imao trening od četiri sata, a ne poznajemo se ni čitava dvadesetčetiri čas a! "Slušaj me Amy jer ovo ću reći samo jednom. To jebeno ponašanje poludele mačke me ne plaši! Takve kao što si ti jedem za doručak, hoću da razgovaram sa tobom i popravim sve što sam sjebao, molim te dozvoli mi to! Saslušaćeš me svakako, jer te ne puštam dok nerešimo ovu sjebanu situaciju. Sad me lepo pogledaj."
Čekao sam, čini se dobrih pet minuta i ništa, ni pomerila se nije, e sada ćemo drugačije. "Dobro divljakušo mala, sada ćemo ovo rešiti na moj način!" Pogledao sam u pravcu kuće i video da Wood i dalje stoji na tremu. Ispravio sam se i viknuo
"Gospodine Wood, imate li još uvek moju podsetnicu sa svim brojevima telefona?" Klimnuo je i pogledao me zbunjeno, te sam požurio da mu objasnim "Sigurno ste svesni da vam je ćerka previše tvrdoglava, e pa i ja sam! Čini se da će ubeđivanje potrajati, ako se zabrinete slobodno zovite na moj broj! Nisam manijak i neću je povrediti, toliko mi možete verovati! Doviđenja!" 37
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nasmešio sam mu se i na brzinu sam zaobišao auto te se smestio na mesto za vozače i upalio auto. Pogledao sam u nju, a ona je za inat okrenula glavu i gledala kroz svoj prozor,
zbog položaja sunca svetlo koje je dopiralo reflektovalo se kao ogledalo i tu sam video da se ni manje ni više plezi svome ocu.. koja ludača ahahhahah odmahnuo sam glavom... gde se do sada skrivala?! Život bi mi bio lepši da sam je ranije sreo, ovako?! Ko zna kako će se sve završiti. Mislim, znam ja.. jebaću je izbaciću je iz sistema i nastaviti dalje, jer meni ovaj davež sigurno neće dugo biti zanimljiv.. Razmišljam kud ću sada sa njom, javno mesto, nema šanse.. kakva je ima da se izdere "silovanje" pa da najebem, i ovako već imam dovoljno problema... Ništa, vodim je kući, tamo ćemo biti sami, neće mi moći pobeći i moraće me slušati. Živim malte ne na plaži, i tamo nema sveta pa možda ćemo moći uzivati i u šetnji... Slušaj mene debila "u šetnji" koji mi je kurac više, od kad sam se počeo ponašati kao pičkica?! Vozio sam, ona je ćutala, razmišljao sam šta da joj kažem čisto da probijem led, ova tišina me ubi! Znam da se inati i znam da bi mi najrađe oči iskopala ali to ne želim. Hoću da priča sa mnom, hoću da se smeje. Znam da je duhovita, znam da je pametna ali mi smeta što se prema meni ponaša ovako. Opustiću je ja, do kraja ove večeri smiriću je, sviđa mi se ta njena ratobornost, da je neko drugačije vreme, bila bi savršena savršena za mene... Skrećem na prilaz, stigli smo. Pogledam u nju a ona ništa, na licu joj se ocrtava ravnodušnost. Moja kuća je ogromna, sve žene, i ako nisu bile, počnu da se ponašaju kao sponzoruše, da je da je hvale, ciče i bukvalno svršavaju, svršavaju, a ovo čudo ništa! Na licu joj izraz kao da se dosađuje. O jebote lebac! Može li uraditi išta onako kako bi ja očekivao. Sve što sam do sada znao o ženama pada u vodu jer ova pobija sve stereotipe. Nisam joj zanimljiv, ne pali se na mene, ne žmirka i ne pući se, sikće, reži, grebe,
grize i meni se sviđa!!!
38
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ja stvarno moram na lečenje! Izašao sam iz kola i krenuo sam prema kući očekujući da će poći za mnom, a ona?!
Ona i dalje sedi u kolima i ne miče se! Pa u kurac više ! Ako treba da je vučem do ulaza vući ću je!! Doleteo sam do suvozačevih vrata i naglo ih otvorio, da sam ih još malkice jače povukao odvalio bi ih, eto šta mi radi..jebeno me izluđuje! "Izlazi napolje." zarežao sam. Ništa.. "Izlazi iz kola iste sekunde." Pogledala me je kao da me prvi put vidi, nasmejala se i rekla. "Tek kada mi
odgovoriš na pitanje macane." "Koje pitanje jebote?"
"Pa postavila sam ti pitanje pre ovog kidnapovanja i još nisam dobila odgovor! Čula sam mnoga sranja iz tvojih usta, pretnje, molbe, obećanja, melješ kao blesav, ali nisam čula odgovor na pitanje koje me stvarno interesuje." "Budi tako dobra i ponovi ga,molim te."
"Nema potrebe da me moliš, rado ću ti ga ponoviti, nisi ti kriv što imaš mozak veličine pilećeg pa nemožeš sve da registruješ.. dobro, mišićima lako zamenjuješ pamet, ona je ionako precenjena."
"Daj ne seri više nego govori, neću ovde stajati ceo dan!" "ŠTA.HOĆEŠ.OD.MENE.?" Polako je oblikovala reči usnama i rukama je objašnjavala svoje reči kao da priča sa debilom.
"Hoću da jebeno izađeš iz tih kola i uđeš u kuću kao normalna osoba, popiješ jebenu kafu, dozvoliš mi da ti se izvinim, izvinim, dopustiš mi da te bolje bolje upoznam i da zakopamo ratnu sekiru jednom za svagda! Uredu?!" Pogledala je u mene sa nevinim izrazom na licu i ispljunula
"Pa što ne kažeš!" 39
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Gledam je u neverici, a ona nastavlja sa pričom "Evo ja ću sad ko poslušna kujica da izađem iz kola, pratiću te do vrata, ući ću ću u tvoju kuću, sešću na neku stolicu, repić nemam pa neću moći mahati sa njime, ali mogu da šenim, jel to uredu? Wouf, wouf!"
Hvatam je za mišicu vučem je iz kola i guram prema kući. Gotovo je, sada ću je udaviti golim rukama...
Ma kakvo davljenje, poljupcem ću je naučiti pameti, naglo se zaustavljam, grabim je za kukove i gurnem je na najbliže najbliže drvo, sad si gotova!!
40
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
.....o moj Bože....o.....moj..... Bože....o.....moj..... BO.......ŽE......
Znala sam da neće odoleti mojoj dugačkoj jezičini, imam ga tačno tamo gde sam htela!
Skačem mu po živcima i to mi se sviđa, možda sam i poremećena, ali ova igra mačke i miša me uzbuđuje! Mrzim što pokušava da me svrsta u isti koš sa "onim njegovim ženskama" k oje su po meni guske bez mozga.
Zar je moguće da ih je privlačila njegova moć? Njegova slava, bogatstvo i snaga?
Zar ni jedna nije videla dušu ovoga čoveka?! Njemu nisu potrebne lake, dostupne žene koje rade sve što on može da predvidi, njemu treba plen.
Neko koga će da "lovi" da ganja... neka koja će ga dovodi ti do ludila, a ta neka sam ja!
Način na koji me sad ljubi je drag, nežan i opušten, ali kad je počeo bilo je sve samo ne nežno. Mislila sam da će mi isterati sav vazduh iz pluća kada me je onako silovito gurnuo na drvo, obrušio se na moje usne i nije mi dozvoljavao ni da udahnem preko potreban vazduh, otimala sam se, grebala ga i tek onda sam shvatila da ga tim
ponašanjem samo još više teram na agresiju. 41
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Opustila sam se, prestala sam da protestujem, čak sam mu i ruke obavila oko vrata što je urodilo plodom. Smanjio je pritisak smanjio brzinu i agresivnost, u sekundi je počeo da se ponaša kao da sam od stakla. Što naravno nisam, ali sam mu dozvolila da misli da je to ono što mi je potrebno. Sve me više podseća na onu moju dečicu, živi u svom svetu i nikoga ne pušta blizu, ali ne zvala se ja Amy ako ga ne isteram iz te rupe u koju se zavukao. Osetim....poljubac privodi kraju....udaljava se polako i već mi njegova blizina fali,
ali dok se odmiče gledamo se u oči, reflektuju isto, strast, požudu i sirovu želju. Nisam sigurna, ali čini mi se da mu vidim i žaljenje u očima, i taman kada sam pomislila da umišljam čula sam njegovo tiho. "Oprosti mi, molim te... ne znam šta me je spopalo. Biću iskren prema tebi, ali prvo da uđemo u kuću. Iako smo sami ovde, kao neki kurčev domaćin trebao bi da te uvedem unutra i ponudim barem kafom, zar ne?" Nesposobna izgovoriti ni jebeno "da" jednostavno sam klimnula glavom. On je nastavio sa pričom-
"Šta?? Nema više duhovitih doskočica?! Zar ti je macan pojeo jezik?!" Gotovo!! Nisam mogla da izdržim više i počela sam da se smejem koliko me je glas nosio, gledao me je kao da doživljavam nervni slom. Nije svestan da me zabavlja, ni ne sluti da je tačno tamo gde sam želela da bude i da sam srećna, jeste, srećna sam jer odgovara na svaki moj izazov na svaku moju reč, sluša šta mu govorim i to ga dotiče, a kako to znam?! Pa samim tim što je ponovio moju reč "macan" kako sam ga nazvala, dalo mi je do znanja da ga diram u žicu, sviram, a on bogami igra, i to je dobar početak. Sviđa mi se, jako, ali nisam zaluđena, znam šta me čeka, a to je razočarenje, stoga ću se truditi da budemo prijatelji. Ovo ljubljenje pripisaćemo dokazivanju i odmeravanje snaga. Niti sam ja za njega niti on za mene.
Smeh mi se polako stišavao..pogledala sam u njega tako zapanjenog i rekla . "Izvini..ne znam šta mi bi.. malo sam razmišljala dok smo se....hm...ljubili.. i shvatila sam da smo velike budale.."
42
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nastavila sam da se smešim, a on me je gledao kao da sam pala sa marsa. Stigli smo do ulaznih vrata ogromne kućerine, za moj ukus preterano velike, gurnuo je ključ u bravu te otključao, otvorio je vrata i rukom mi pokazao da uđem prva.
Dok sam ja ulazila, on je kuckao šifru u alarm. Stala sam na sredinu ogromnog hola i zinula, sve je tako ogromno, prepotentno i totalno liči na njega, kolika kuća toliki ego.. mada... mislim da je ovo samo fasada, maska koju ne želi da skine pred drugim ljudima, iza nje je siguran, njegova osećanja su sigurna.. Okrenuo se prema meni i pokazao mi je rukom na desno krenula sam ispred
njega i ušla u ... jebote kakva kuhinja!!! E ovo mi se već dopada. Sva u belim i žutim tonovima, ovde zamišljam neku stariju ženu, koja unucima od ujutru do uveče peče kolače i šopa ih hranom nikako boksera. Beli kredenci, radni delovi, ogromno ostrvo, sto i stolice sve je belo, a zidovi, jastučići na stolicama zavese i tanjiri, sve žuto... ovu prostoriju je definitivno uređivala ženska ruka.. Da li je to ona zbog koje pati?!
Ne!Neću tim putem, ako bude želeo sam će mi reći razlog zbog kojeg se pojavio na pragu moje kuće i zbog čeka me je odvukao u stilu pećinskog čoveka. Znam samo da ću svoje cinično i zajedljivo ponašanje ponašanje ostaviti po strani, vreme je da se otvore karte.
Sela sam na šank stolicu koja je bila namenjena sedenju za najvećim kuhinjskim ostrvom koje su moje oči ikada videle. Pogledom sam prelazila preko cele prostorije i napokon sam oči spustila na njega. Stajao je okrenut leđima i dao mi je vremena da uživam u njegovim lepo izvajanim leđima, definisanim mišicama i najboljoj guzi koju sam ikada videla.. Kuvao je kafu, moram da napomenem da me nije pitao ni da li je pijem, a ni kakvu, toliko je samouv eren da smatra da šta god da mi ponudi ja ponudi ja ću prihvatiti bez pogovora.
E zbog toga, i samo zbog toga čeka ga hladan tuš. Okreće se prema meni sa dve šoljice u rukama, obilazi ostrvo i seda tik do mene. Stavlja, naravno žutu šolju sa kafom ispred mene i počinje.
43
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Nismo dobro počeli..želim ovom prilikom da se izvinim za sve svoje ispade, malo sam čudan, ali to si i sama do sada mogla zaključiti... " nasmešio mi se, i nastavio "Inače nisam bezobrazan, ali moram ti priznati da me ljutiš.. teraš me da se ponašam kao divljak a to je nedopustivo." "Zašto?!" "Šta zašto?!" "Zašto smatraš da je tvoje ponašanje nedopustivo kada sam ga ja namerno isprovocirala?" Gledao je u mene sa nevericom.
"Zašto bi za Boga miloga imala potrebu da me provociraš? Zar ne shvataš da me ura dim?!" samim tim teraš na nešto što ni u ludilu ne bih hteo da uradim?!" "Moje namere su jasne, hoću da ti dam do znanja da ja nisam lutkica na navijanje, ja nisam onakva na kakve si navikao i želim to da shvatiš. Ne znam šta si hteo od mene, ali znam šta ja mogu da ti ponudim." "Nastavi."
"Vidi ovako, ne poznajemo se, ali osećam da si dobar čovek, nisi navikao na dobrotu i na iskrenost zato se ponašaš kao prepotentni kreten, možda si čak pomislio i da ću vremenom završiti u tvom krevetu, i verovatno bi bio u pravu, ali to ne bi potrajalo... ono što ja mogu da ti ponudim je prijateljstvo. Samo i jedino to."
Gledao je u mene i bez reči klimnuo, bio je to znak da me je čuo ali šta se u njegovoj glavi odvija, to je tek misterija za odgonetnuti.
"Mislim, naravno u slučaju da želiš moje prijateljstvo...ja..." Tu me je rukom prekinuo i rekao. "Uredu, priznajem, želeo sam nešto više i
čestitam ti što si toliko pametna da shvatiš moje namere. Privukla si me to ne poričem i imao sam nameru da te iskoristim, a kad smo već iskreni priznaću ti da sam imao nameru da te iskoristim više puta, a sada, sada sam, sam sebi smešan, lovac je postao plen, a mene je pročitala curica koja još nije ni kročila u život kako treba..."
44
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"A pa nemoj da se vređamo, nisam ja baš tako mala, ni naiv na a bogami ni nevina, jedino što znam šta hoću a šta ne, neću da ti budem još jedna recka na uzglavlju kreveta, ali ti mogu biti drugarica, zbog tog tvog lepršavog karaktera verujem da ti manjka pravih prijatelja.."
Namignula sam mu i pružila ruku . "Onda?? Prijatelji?!"
Pružio je i on svoju te čvrsto uzeo moju, trnci su mi prošli kroz celo telo, kao da me udarila struja, izgubila sam se u tom osećaju, ali brzo je došlo otrežnjenje u vidu njegove potvrde.. "Svakako! Prijatelji!"
***
Koja sam ja guska! Kako ono kažu?! Tražili ste, gledajte?! E pa gledam i neverujem!!
Dođe mi da se za dupe ujedem svaki put kada mu se neka lutkica obesi o vratinu, mrzim ih, te praznoglave polugole lepotice koje ne biraju ni mesto ni vreme, tačno imam utisak da bi se pojebale sa njim i ovde u ovom jebenom separeu prepunog kluba... Vidi kravu, sise je izbacila kao da je ordenje, u materinu, a on on je zagnjurio
glavu tamo i ne diše!! UHVATI MALO VAZDUHA JEBEMU SVE!!!! Derem se na njega, naravno mentalno, a ovamo se smeškam nj egovom najboljem drugu Mark-u. Simpatičan lik, nije da nije, ali i taj je igrač, samo što se kontroliše sedi pored ove male i samo se smeškaju jedno drugom, a ne ko ovaj napaljeni jarac, ma da mi je samo samo kofa ladne vode pa da je sručim na na ove dve seksom obuzete hulje!! Mesec dana...mesec dana ga gledam i brojim! Svaki put nova, nekada i dve za
veče, da li me to neko zajebava ili mu je stvarno toliki taj seksualni apetit... Pre nedelju dana ubedio me je da idem sa njim na neki meč i ja pristanem, budala.. 45
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
T u histeriju ispred vrata njegove svlačionice, ja naprosto nisam mogla da zamislim.
Kontam ja da on od njih to ne traži, i shvatam da bi bio blesav da im oprosti besramno nuđenje, ali alo bre!! Dokle više, ja bi do sada sto puta završila u urgentnom na aparatima za oživljavanje, a on??? On ništa, svež kao jutarnja rosa, što ih više obrne nekako je lepši, odmorniji, smireniji, a ja??? E pa, ja sam seksualno frustrirana! frustrirana! I dok ih gledam ovako, ovako, jebeš mi sve ako ne pomislim da ovo radi namerno, u fazonu, "Vidi lutko šta si i koga odbila" ali opet,
to je njegov način, on tako funkioniše, takav je bio pre mene, takav je sada, i takav će ostati.. Dobro sam odlučila, tek sada shvatam!! Nisam ja dorasla njegovim seksualnim apetitima, slomio bi me u prvoj nedelji....ali zašto onda mislim o tome??
Koji mi je đavo sa svim tim pitanjima, zamišljanjima, zamišljanjima, snovima?? Postal a sam bolno opterećena njime... Opet sam u nekom svom svetu,Kad začujem Barbikin iritantni od silnih operacija nazalni glas...ta je nos toliko suzila da deluje kao riba "Nož", "Maco...e eno mi drugarica, vidiš, ona tamo.." pokazuje mu izmanikiranom rukom sa veštačkim orlovskim kandžama u pravcu šanka,pogledam i ja u tom smeru, kad pazi bogati jedna ista takva stoji malo da lje i čeka da se pozove, ove je sastavljao isti plastičar, jer ova reče da joj je drugarica a deluju kao jebene bliznakinje...i pazi sad ovo..nastavlja lutkica dalje
"...naljutiće se na mene ako je....znaš... ne zovnemo ovamo... i ... pa... sa nama kasnije...znaš, mnogo smo dobre u duetu, dvostruko uživanje, šta kažeš?!" O moj Bože!!! Gde sam ja dospela??? Tačno mi dođe da bljujem!! Ne mogu više! Ustajem kao oparena i dok sam se dizala udarila sam kolenima u sto te se čaša sa vinom prevrnula i završila u n jenom i njegovom krilu..
Bože moj bože reakcija je bila kao da sam je polila onom kofom koju sam poželela da imam, cičala je, vrištala i cmoljila...koji davež.
46
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Izvini, nije mi bila namera, stvarno mi je žao, učinilo mi se da vidim nekoga koga poznajem pa sam nespretno požurila da mu se javim!" Aha lažem za medalju, gde će mi duša, ali kako da im kažem "bežala sam od vašeg seksa na suvo"!
Mada po Loganovom i Markovom pogledu uopšte ne puše moje objašnjenje..čitaju me kao jebenu knjigu. Pogledala sam Logana u oči i videla neku iskricu koju nisam mogla da definišem, ali nažalost osećam da ono što će reći neće biti ugodno... "Nema veze zlato, začinila si mesto kojim ću se večeras počastiti." Ovo je zabolelo!! Kupim svoju torbicu i bežim u toalet.. Ulazim unutra a tamo nikoga..Na n ikoga..Na sredini prostorije se nalazi mali okrugli kauč za odmor..
Prišla sam mu, sela te se nagnula unazad da odmorim glavu i opustim telo, popila jesam ali nisam pijana, pijana, opilo me njegovo njegovo ponašanje, njegove ruke na toj rospiji..tako bi volela da sam to ja, ali, a li, nisam!
Boli me to što sam udaljavanje inicirala inicirala ja, što sam ja ta koja je odlučila, on se samo složio sa mnom i šta sada hoću?! Iskreno?!
Hoću novu šansu, hoću da me ljubi kao onda, da mi poništi tim poljupcem sve prethodne, hoću njegove dlanove na guzi, hoću seks sa njim koji zaustavlja pamet.. i za to mi treba samo jedna šansa, samo jedna prilika, ali... čujem otvaranje vrata, koža počinje da mi se ježi i znam da je on, došao je...vreme je da ispunim svoju želju!!
47
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Opa!! Šta ja to vidim?! Da li je to povređenost na licu ove divljakušice?! Pa mala dobrodošla u svet velikih igrača, to što si mislila da se sa mnom možeš igrati je jedno, a da li sam glup da ti to dozvolim je nešto sasvim drugo... Mesec jebenih dana menjam ove glupačice ne bi li dočekao ovu reakciju... mesec jebenih dana sam napaljen kao konj, ali ne zbog ovih praznoglavih glupača, nego zbog nje.. Mesec dana se pravi da joj ne smetaju saletanja raznih sponzoruša, sponzoruša, mesec dana
glumi ravnodušnost i samo se smeška, ali danas... danas je dokazala da nije kadra održati fasadu ravnodušnosti, mada moram priznati dobro joj je išlo, na momente sam pomislio da je st varno boli kurac, već sam hteo i odustati i konačno neku pojebati jer su mi jaja plava od nejebice...da, da, mesec dana potpunog suzdržavanja od seksa.. Ali napokon se odala, ovaj njen srneći pogled me toliko pali da ni sam ne znam kako se zaustavljam da je ovde ovde pred svima ne rasprostrem po stoliću i vratim vratim joj za sve gluposti koje me je naterala da uradim..
A naterala me je da se pohvatam sa ovom droljom, čiji me jeftin parfem davi, čiji mi glas grebe i uništava moždane vijuge, ali radi radnju...čak je i drugaricu pominjala i to u smislu trojke, koje da budemo iskreni nikad, ali bukvalno nikad
odbijao nisam, ali večeras bi rado menjao dve za jednu i bio bi u jebenom dobitku...ali polako, dobijena bitka ne znači dobijen rat.. sada ovo pametno moram odigrati, jer kako mala kaže ja sam igrač!! Tačno sam znao da će se nadrkati kada čuje za poziv poziv u trojku, ali nisam imao imao pojma da će mi njen peh ustvari pomoći da zadam poslednji udarac... Nema veze zlato, začinila si mesto kojim ću se večeras počastiti. Ahhahha kao kec na jedanaest, i upecala se kao niko!! Nema ona pojma da ovoj hodajućoj zarazi ne bi štapom prišao blizu pičkice, a kamoli jezikom, ali što manje zna, moje su šanse veće.. pre kraja ove večeri, zaleteće se mala i odaće se kao nikada u životu...brojim minute do toga!!
48
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Otišla je u wc, gledao sam u nju sa neskrivenim divljenjem, crna od satena haljina, sa najdužim jebenim šlicom n a bedrima koji sam ikada video. Stoji joj kao salivena, kao da je u njoj rođena, a tek one njene sandalice, nisam ljubitel j j crvene, ali od večeras to je moja boja!! Ne vredi, ne mogu više moram pogledati gde je!! Ne dao Bog da je neko saleće i da se muva sa nekim, to bi danas bilo kao mahanje biku crvenom maramom pred
očima.. Idem polako, tražim po masi i nema je, stižem do ž enskog wc i polako otvaram vrata.
Dočekao me je prizor iz snova, sanjanih sanjanih u proteklih mesec dana, dana, ona leži na nekom... šta je ovo u kurac.. kauč... vidim joj samo prekrštene noge u crvenim sandalicama.
Šta sada da radim?! Možda joj nije dobro, prilazim joj brzo a ono što vidim zaustavlja mi dah..Amy na svom licu ima najlepši osmeh, iz očiju joj vrcaju varnice imam utisak da me jebeno izaziva da izgubim kontrolu, kad progovori nekim seksi glasom meni se kita u momentu digne.
"Oo prijatelju, šta ima?! Otkud ti? Nisi otišao sa one dve lutkice?" Diže se u sedeći položaj i polako spušta nogu, lagano kao u usporenom snimku počinje da ih širi.. bljesak belih butina naspram crne haljine i jednako tako crne čipke počinje da mi muti pamet. Koji je ovo kurac ?! Šta pokušava?? Da me ubije??
Hvata se za pojas i približava me , čujem sebe kako opijeno govorim. "Amy dušo?! Šta to radiš ?!" "Ššššš...tiho... radim ono o čemu maštam celo veče.." Lagano me je privukla između svojih nogu i počela je da otkopčava dugmad na pantalonama, a jedino o čemu ja razmišljam su njene crven o namazane usne oko moje kite.. DOSTA!!!
49
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Moram ovo prekinuti, ona nije kurva koja zaslužuje jebanje u wc-u kluba i to neću uraditi, ne sada, ne prvi put... Hvatam je za ruke i govorim. "Izvini Amy, ali neće moći.. ne.."
Prekinula me je u pola rečenice. "Neće moći?! Neće moći kažeš?! Zašto?? Fali mi nešto? Nisam dovoljno izveštačena? Nemam sise kao ona glupača glupača napolju?? napolju?? Zar nisi hteo da me "iskoristiš"?! Evo iskoristi me!!" "Amy ja..." "Ne! Dosta!! Zaboravi, priznajem napalila sam se, seksualna želja pomešana sa
pićem dovodi ljude na očajničke poteze, ali sada kad malo bolje razmislim idem kući otrezniti se! Dobro pa imaš zabavu za večeras! Dve bolje reći, ne daj se deranžirati, zamoliću Mar k-a da me odbaci kući, a ti se zabavi." "Amy nije to.."
"Stani! Neću ni reč da čujem! Brod je otplovio! Imao si priliku propustio si je, sada nema kajanja, važi?! Zaboravi da sam bilo šta rekla i uradila...vraćamo se tamo gde smo bili, drugovi i ništa osim toga!" Poravnala je svoju haljinu i izjurila je iz wc-a a ja? Ja sam ostao da gledam za njom i pitam se koji je ovo kurac bio...
50
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Stajao sam tako još nekih par sekundi pokušavajući svo je telo i misli dovesti u red..
Koji je ovo kurac bio?! Zar ću joj dozvoliti da pomisli da je ne želim?! Možda bi bolje bilo, ali sam prosto nesposoban za tako nešto , ne!! Neće mi pobeći, ne ovaj put! Dokazaću joj koliko greši! Istrčao sam iz ženskog wc -a na, naravno silno odobravanje dve ženske koje su mislile da će me tim pogledima navesti da ostanem sa njima, pojma one nemaju da ja jurim jednu zbog koje više ne znam ni da li je noć ili je dan! Izludeće me načisto, ko koga ovde voza više mi nije jasno, do malo pre sam bio ubeđen da sam ja taj koji vodi ovu igricu, ali tako mi svega ispada da nisam.. Probijam se kroz masu prepunog kluba i uočavam Marka sa onom malom, znači lagala je, nije ni imala nameru pitati ga da je odbaci nego je blesavo žensko otišlo samo... Joj samo da je dohvatim!! Bar na pola sata isteraću joj taj prkos iz glave...
Izlećem ispred kluba, ispred nije, pogledam levo nema je, pa jebemu sve nije mogla naći taksi u ovo doba noći tako brzo, pogledam desno i... eno je.. besno korača pločnikom, njene štikle nabadaju beton silinom koliko je ljuta, a sudeći prema zvuku...pakleno je besna!!
Trčim prema njoj taman taman u momentu kada je je rukom zaustavila taksi. Uhvatila je kvaku i taman da je povuče uhvatio sam je za zglob, naglo sam je povukao prema sebi.
51
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Verovatno je sledila bujica uvreda ali sam je u sekundi prekinuo jednom riječi.
"Tišina!" Pogledala je u mene razgoračenih očiju, i poslušala p oslušala me je napokon, da je samo reč rekla bojim se da bi moje strpljenje popustilo, i tako mi svega izjebao bi je ovde i pred svima..
Gurao sam je u pravcu mojih kola i na moju sreću nije se opirala, da se ne lažemo, nije mi problem da je opalim u javnosti, egzibicionizam te vrste mi nije stran, ali ona tako nešto nije zaslužila i trudim se da to imam na pameti. Stigli smo do auta, gurnuo sam je na njih i opasno se približio njenim usnama, te sam režeći ispalio. "Praviš od mene magarca jel' da? Hoćeš da budemo prijatelji jel' da?! Teraš me da se ponašam kao kreten?! Zbog čega???" Čuti..gleda me onim zelenim očima i ćuti, dobro, nastavljam dalje. "Odluči više jebemu mater! Šta hoćeš od mene?! To "hoću kakim neću kakim" me izluđuje! I da znaš, da mi mi treba dete napravio napravio bi ga, dovoljno sam star da ga imam, za to mi ne trebaš ti! Znači govori!! Šta hoćeš Amy??" "Hoću da budem sa tobom...jednom...samo jednom..." jednom..." Obuhvatio sam njeno lice rukama i gledao sam sirovu želju u smaragdnim očima,prepoznao sam potrebu,čežn ju podjednako burnu kao i moju. "Šta ti misliš??" Pitala me je.. "Mislim da bi to bilo na obostrano zadovoljstvo..ali za dovoljstvo..ali ne smem da se vezujem. To ne bi valjalo, ne želim da budeš povređena." "Razumem.."
"Da li razumeš? Da li zaista razumeš Amy? Moram to da znam.." "Ni ja ne želim da se vezujem.."
"Mi smo odrasle osobe koje tačno znaju šta rade jel tako?! Svesna si u šta se upuštaš?!" 52
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Tako je." "Nema kajanja?!" pitao sam. "Nema kajanja.."
"Samo večeras. Bez obaveza. Nećemo pridavati poseban značaj ovome što ć e se desiti, biće to samo fizičko zadovoljavanje dva tela..je li tako??" "Tako je..." poslednje reči je izgovorila kao molbu, strastvenu isto koliko i njeno telo koje se privijalo uz moje... palčevima sam prešao preko njene donje usne, ocrtavajući im oblik pre nego sam ih ustima zarobio u poljubac. Bez pripreme zario sam svoj jezik u njena usta i kretao se sigurno, divlje.. I dalje smo bili naslonjeni na automobil i ja jednostavno nisam mogao da se
suzdržim. Nagnuo sam glavu i ljubio sam joj grudi kroz tkaninu, tada sam spustio tanke
bretele njene haljine sa ramena.. lagano su se prikazale grudi koje su bile vlažne od dodira mojih usana, a bradavica je bila rumena i napeta pod prozirnom
čipkom.. Naterao sam se, da usporim, da se smirim, naredio sam sebi da ne haram, već
uživam.. Nežnim prisvajajućim dodirom obuhvatio sam obe dojke i nežno ih milovao i stiskao.. "Divno je dodirivati te..." mumlao sam joj niz vrat.. Obuhvatila mi je glavu rukama i privila obraz uz moje srce koje je divlje lupalo,stidljivo je podigla pogled i rekla. "Molim te...idemo odavde.."
Vratio sam bretele na mesto, uhvatio je za ruku te poveo do suvozačevih vrata, sačekao sam da se smesti te zatvorio vrata, na putu do svojih vrata nameštao sam bolnu erekciju koja je pretila da će svakog časa probiti pantalone.. Seo sam za volan i više se ničega ne sećam, ne znam ni kako smo došli do njene kuće, sledećeg čega se sećam je da sam je gledao dok je ležala na krevetu..
53
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Moje oči, moje ruke, usne, slavile su.. nežnim poljupcima obasipao sam meku kožu, rukama sam joj podizao grudi ka mojim ustima. Bradavice su se pretvorile u blistave pupoljke pod pritiskom vrhova mojih prstiju. Jezikom sam leno kružio preko njih, pokretom potpuno različitim od ove o luje koja je rasla u nama. Drhtala je dok sam prstima polako prelazio od grudi, n iz stomak do pojasa njenih
čipkastih gaćica.. zavukao sam prste i počeo sam lagano da ih spuštam niz njene savršene noge.. Potpuno gola u svoj svojoj lepoti gledala me je sa prevelikom žudnjom u očima, krenuo sam da otkopčavam košulju kada je rekla . "Stani...dozvoli meni.." podigla se na kolena i dopuzala je do mene, lagano je
otkopčala dugmad i sasvim polako je svukla košulju sa mojih ramena..izgleda ramena..izgledala la je oduševl jeno jeno maljama na mojim grudima. Mirno sam stajao dozvoljavajući joj sve, radoznalo je dotakla jednu bradavicu a ja sam osetio kako se bolno napinje, ispustio sam dubok izdah kroz zube i time je naveo da se udalji, ali to nije ono što sam hteo, nema veze...nastavićemo gde smo
stali.. spustio sam je nežno na krevet te sam se i sam smestio, neću biti grub, želim polako da uživam u njoj. Nežnim pokretom razdvojio sam joj butine i uživao sam u pogledu. Bila je podatna i vlažna pod vrhovima mojih prstiju, prelazio sam polako po svoj toj slatkoj želji i jedva sam se suzdržao da ne nasrnem na nju u stilu pećinskog čoveka.. Nije bilo naglih pokreta, polako sam se namestio na njen ulaz, a ona se zbog tog mog poteza naglo izvila.
Ispunio sam je znalački, potpuno i užitak mog potpu nog posedovanja se nastavio, u njenim očima video sam kako se oseća.. "O moj...Bože...ovo je tako..,dobro.." šaputala mi je na uvo.
"Upravu si Amy, ovo je savršeno, ti si savršena, mi smo savršeni..zajedno.." Nastavio sam da se nabijam u ujednačenom ritmu, sve dok po pokretima njenog tela nisam osetio da joj treba još da joj treba više...a ja..ja sam bio prokleto blizu, te sam kroz zube procedio.
"Da se nisi usudila da svršiš!! Čuješ li me??"
54
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Klimnula je glavom i to je bio znak da nastavim, spustio sam ruku gde su na m se
tela spajala i našao sam samo središte njene želje, nabijao sam se i dalje i kružio sam na tom mestu u istom ritmu.. osetio sam momenat kada je krenula da
svršava, stisla se oko moje kite kao da je u grču i to me je dovelo do same ivice, svršio sam kao nikad u životu...
*
*
*
Ne znam koliko je prošlo, jedino što znam je da smo oboje zaspali.. probudi o me je zvuk mobilnog telefona.
Pogledao sam u Amy i ona je spavala, uopšte se nije ni pomerila, ležala je na stomaku grleći jastuk, pogledao sam u telefon i vidim da je 04:15, otvorim poruku i padne mi mrak na oči C.J. Za pola sata da si se nacrtao u kancelariji, nemoj da moram m oram dolaziti po tebe kod te male, mada ne bi bilo loše da se zabavimo svi troje... On to meni preti?! On to meni jebeno preti?!
Dižem se iz kreveta navlačim pantalone i košulju ne oterećujući se sa zakopčavanjem, istrčavam iz kuće i sedam u auto... Sada ću nekome jebati kevu!!
55
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nepoželjno sunce ulazi u moju sobu.. na telu osećam još uvek Loganove poljupce i dodire, nekako sam rasterećena,mirna,bestelesna, kao u transu.. Ne mogu verovati da mi jedna noć seksa, pardon, jedan dobar seks ovako smirio živce, ovo je bolje od bilo kojih lekova za smirenje, definitivno sam bila isfrustrirana.
Ono sinoć je bilo magično, prosto se bojim okrenuti i pogledati ga jer će me to vratiti u surovu realnost... samo jednom, samo sinoć i nikada više.. no dobro, šta je tu je, vreme je da preuzmem odgovornost odgovornost za svoje odluke i ovo privedem kraju kao odrasla osoba..
Polako, da ga ne bih probudila, okrećem samo glavu, čisto da u njegovom licu uživam još malo...u momentu se rasanim i skočim na kolena, pa koji je ovo kurac?! Gde je kreten nestao?!
O Bože nije li moglo ispasti drugačije?! Kako je predvidiv, nemogu da verujem da se i sa mnom poneo kao obični "igrač". Pomislila sam pošto smo proveli noć zajedno, da će barem imati toliko jebenog poštovanja i ostati dok se ne probudim!!
Doduše, koji mi je đavo? Ovo se idealno završilo, mislim..nije da mi je svejedno, ali opet, šta da je kojim slučajem ostao?! Šta bi rekla ćaletu otkud on?! Kako da mu kažem "e ćale, malo smo se igrali tate i mame dok si bio na poslu" ne dolazi u obzir, on jeste liberalan, ali bojim se n e u tolikoj meri..
Ovako je bolje!! Nema drame, razgovora,suvišnih objašnjenja... nisam od onih koji tule. Htela sam ovo, dobila sam ono što sam tražila i sada se vraćamo na staro..
Sklanjam čaršaf sa sebe i u momentu požalim, jutro je sveže u sobi je malkice hladnije nego inače, a ja sam gola. Svaki delić moga tela se naježio, zagrnula sam se tim istim prekrivačem u stilu betmena i krenula sam prema kupatilu.
56
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Pogledala sam se u ogledalo i shvatila..danas mi definitivno treba kupka, hoću još malkice da se opustim.. krećem prema prema kadi i puštam vodu, u nju sipam sipam omiljenu mirisnu so, čisto da proslavimo divan početak jutra.. Vraćam se do ogledala i skidam zaostalu šminku od sinoć.. evo ga!! Još jedan plus, nije me video u rakun izadanju, nije skontao da ba lim, i da mi kosa izgleda
kao da sam se češljala petardom...sve plus do plusa! Ušla sam u kadu i krenula sa opuštanjem.. vrhovima prstiju prelazila sam po svim onim mestima koje je on dotaknuo usnama.. moram priznati, da biti
ženskaroš ima svojih prednosti.. nikada nisam onako brzo zaspala posle seksa..mislim jesam, ali ne od umora, već od dosade i da slučajno ne bi morala ponoviti očajno... Da nije onog usranog dogovora ono noćas bi ponovila bar još 1000 puta, e sada se pretvaram u budalu.
Izlazim iz kade posle pola sata sva smežurana, sa police grabim lak za nokte i odlazim u sobu, danas sam raspoložena za roze.. s' obzirom da kad odem na posao neću jahati, mogla bi obući i onu letnju, novu haljinicu, kratku crnu jaknicu i baletanke.. savršeno. savršeno. Eto izlečena frustracija omogućava omogućava ženi da na brzinu skonta šta će da obuče. Zvoni mi telefon, uzimam ga pažljivo sa kreveta jer mi se lak još uvek u vek nije dovoljno osušio. Pogledam u njega a tamo piše Logan.. zove me ?! Kog đavola ovako rano? Neću mu se javiti, nisam ljuta, ne glumim ludilo, nego prosto ne znam šta bi mu rekla pa je bolje da ćutim..kada skontam nazvaću ja njega.
Telefon prestaje da zvoni i vidim vidim 3 propuštena poziva i poruka Logan
Javi se čim ustaneš!!! Tri uzvičnika, ni manje manje ni više, e pa kad me tako tako lepo moliš možeš možeš slobodno i da zaboraviš, mislila sam da smo prevazišli te kučeće naredbe ali sam očigledno negde pogrešila.. Nema veze, mlad je, naučiće ..
57
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Prosto ne mogu da verujem da se sve ovo meni dešava, pokušavam da zaboravim i ko sam i šta sam, sramota me je i imena i prezi mena, sramota krvi i porekla..
Do kasnih jutarnjih sati sam se ubeđivao sa onim smradom da nikakve veze, sa njim, sa njegovim prljavim poslovima ne želim da imam.. on isto tako smatra da je moja dužnost kao mlađeg mlađeg brata da se priključim porodičnom biznisu... biznisu... jebote kao da gaji krave i vodi ranč, a ne da se bavi drogom, prostitucijom i korupcijom. O moj veliki i strašni bata, došao je na genijalnu ideju, u fazonu, svakim danom
ide stariji a ne mlađi, i treba mu neko za njegovu od skora novu zanimaciju, vođenje i organizovanje ilegalnih borbi, tri puta pogađajte ko je idealan za tu ulogu ... Naravno ja!! Pa jebote...
Kao da mi i sada govori..reči čujem i posle četiri sata od našeg viđenja. "Znaš mali dosta je bilo zajebancije i izbegavanja svojih obaveza, našao sam idealno rešenje za tebe, ti si beba u ovom poslu pa ćemo početi bebećim koracima i krenuti putem koji ti poznaješ. Znači, ti si bokser, i u tome si moram priznati veoma dobar, ali ti treba malo discipline. Meni si se sad tako bahato obratio i
nikada više! Veliki si konj da bi te lomio od batina po uličicama, a čak i to što si borac je moja zasluga. Da te nisam čeličio ti bi postao mlakonja i peder..od sada ćemo drugačije!" Stomak mi se okrenuo u momentu zbog tog samouverenog govora i sjaja u
očima.. "Na koji to način misliš da me nateraš?! Misliš li da postoji nešto do čega mi je dovoljno stalo da bi te se bojao?? "
58
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Postoji brate, postoji! Ona mala... kako joj ime... Amy?! E vidiš ona bi mogla da bude kolateralna šteta ." Skočio sam na noge ne bi li ga sastavio sa zemljom a on je nonšalantno podigao podigao ruku i rekao. "Dozvoli da nastavim... nisam rekao da ćemo je dirati, nisam rekao ni da će joj
dlaka faliti sa glave, da bi uništio nju, tebe i sve ono što ste počeli ja nemoram ni da joj budem blizu. Dovoljno je jako malo brate moj! Postoje stvari koje ti ne znaš, da li nisi hteo, ili ti nije prenešeno, to meni nije bitno, ali to nešto će staviti tačku na sve to što imaš sa slatkicom. Opet se spuštam na tvoj nivo i dajem ti, ne priliku da razmisliš, nego da se navikneš da ćeš sarađivati sa mnom na ovaj ili onaj način." "Ma šta mi napriča.. ona meni nije ništa, još jedna u nizu lepuškastih tatinih curica spremnih da rašire noge, doduše ova je malo duže bila ganjana, ali je pala! Šta god da želiš da uradiš, uradi slobodno, ja sam što se nje tiče završio." "Dobro, onda smo i to rešili, sada idi.. zadaješ mi glavobolju a to nikako ne valja." I tako... sada razmišljam koji kurac on to ima, što bi sjebalo odnos između mene i Amy.
Nas dvoje se ranije nismo poznavali, čak živimo u dva različita dela grada, nismo se viđali po klubovima, ona je mlađa od mene tako da škola, izleti i ekskurzije otpadaju... evo nije mi jasno..
*
*
*
Stigao sam kući, od sinoć me muči savest, rekao sam i uradio stvari kojih se ne ponosim, ali opet, sve sam to i ranije radio i koji mi je kurac sada.. ovo će mor ati biti urađeno po kratkom postupku, kao skidanje flastera. Nije mi bitno čime me to C.J. kao drži u šaci, ali ne želim da joj se nanosi bol. Nije ona kriva što je moje poreklo mutno, i samo bi je budala dovodila u opasnost. Zovem je po ko zna koji put jer neću da je otkačim kao i sve druge, hoću da je
vidim i objasnim joj da je bolje da se ne viđamo, ako treba biću i govno, ali ću joj to reći u lice... 59
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Uzimam telefon i zovem...
Ništa...zvoni do kraja i ništa...zovem ponovo...opet ništa... koji j oj je kurac, što ne odgovara?!
Zovem treći put opet ništa, e pa nećemo tako, šaljem poruku, jasnu!
Javi se čim ustaneš!!!
*
*
*
Dva sata popodne, još uvek se nije javila, jebiga, zaboravio sam da ona ne reaguje baš dobro na naređenja, sigurno se opet duri i inati.. možda sam je čak i uvredio sa time što sam otišao onako, ali jebiga, rekli smo jednom i nikada više... Trebao sam znati da ni ona nije izuzetak, izuzetak, trebao sam znati da će se poneti poneti kao i svako drugo žensko, iako smo se dogovorili, dogovor nije ispoštovala, barem po njenom sadašnjem ponašanju. ponašanju. Jebiga, sad ću morati otići do nje na posao, čisto da je vidim još jednom i da se pozdravimo kao odrasli ljudi. Odavno sam saznao da radi na farmi koja je predviđena za rad sa decom sa posebnim potrebama, smatram da je to baš za nju, da je drugačije i meni bi pomogla kao i toj deci... živim u svom svetu kao i oni a njen osmeh, njeno pozitivno razmišljanje, razmišljanje, duhovite opaske, izlečile bi ovu moju tamu... nažalost to nije opcija.
Život mi je suviše sjeban i tu nema mesta za nju.. Zaustavljam se na prilazu i izlazim iz auta i ono što ugledam dođe mi kao budali šamar... gledam je privijenu uz nekog drugog lika, jebote!!! Šta je ovo?? Ovakvo grljenje i izlivi nežnosti su rezervisani za dečka, partnera, ljubavnika... jesam li ja lud?! Zar je za ovih mesec dana našla dečka, a da ja to nisam znao?! Kog Đavola me steže u grudima?! Ona nije moja! To je To je bilo jednom i nikada više.. više.. Da sam pičkica pokupio bi se i otišao bi odavde, pustio bi je na miru, ali ja sam gad, i hoću objašnjenje.. prilazim im i njen zaslepljujući osmeh pretvara se u bledu grimasu, spušta ruke sa njegovih ramena i polagano se odmakla. 60
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Da li se to ona usrala od straha ili mi se čini...polak o curice, ovo i meni odgovara.. "Dobar dan Amy, dobar dan...?"
Lik pruža ruku i govori. "Samo Alex, bez tog gospodine, tu smo, čini mi se generacija." Ignorisao sam njegov pozdrav i predstavljanje jer nije bitan nego sam se okrenuo prema mom predmetu interesovanja. "Aham, nego Amy, zvao sam te, a ti kao nisi nešto raspoložena za priču, imamo li problema?!"
"Zaboga ne! O čemu ti to?? Sinoć sam...pa imala nekih nepredviđenih aktivnosti... khm..khm.. a jutros.. pa jutros sam se kasno probudila i nećeš verovati, ali bila sam tako opuštena da sam prosto zanemarila telefon, nisam želela da mi se raspoloženje pokvari pa sam ga utišala." Izraz i lice koje je odavalo da priča istinu me je šutnulo u dupe silinom bika. "Ej ortak, nemoj da se ljutiš na nju, ispalila je i mene a ja sam došao sa drugog kraja sveta!" "A ko si joj ti??"
"Ljubavi?? Nije valjda da mu nisi pričala o meni?? Amore?? E pa ja sam čovek njenog života, jel' tako tesoro?" "Si Alex, jel' moguće drugačije? " Jebote!!!! Koji kurac?!
"Nego, s'obzirom da si me naterala da dođem ovamo odma po izlasku iz aviona, sad odo kući da sperem svu ovu prljavštinu sa sebe, čujemo se večeras pa se vidimo kod mene. Doći ćeš na jednu partiju...??" "Ne da ću doći, nego brojim minute do toga dragi.. " Pa nemam reči, slušam i ne verujem!! Sinoć je bila sa mnom, a sada zakazuje kres sastanak sa drugim!! E pa neće moći tako! Jebeno ću joj pokazati da posle mene nema dalje! Gledam majmuna kako se udaljava i ulazi u svoj besni Audi te
nas ostavlja uz škripu kočnica, koji debil.. okrećem se prema njoj a ona ozarena gleda u automobil koji se sad jedva nazire zbog daljine koja nas razdvaja..okreće se prema meni i zbuni se te me jednostavno upita. 61
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Šta??" "Ko je on, i zašto ne znam za njega??"
"A kako bi i znao kada ti ga nisam pominjala? Bojim se da će ovo biti šok za tebe ali... u poverenju.. ne znaš ti baš ništa o meni." "Pa izgleda da je stvarno tako, ali možeš li da mi objasniš ovo kurvanjsko ponašanje?!" Šok i neverica bila je ispisana po celom prelepom licu.. "Kakvo kurvanjsko ponašanje?! O čemu ti to pričaš zaboga?! Sem tog a odakle ti pravo da mi se mešaš u život i lupaš etikete kao da si ti bezgrešan?!" Zarežao sam "Amy?!"
"Nemoj ti meni Amy, ništa Amy, ako je to zbog onoga sinoć, mislim, ako smatraš da ti jedna noć seksa dozvoljava da se ponašaš kao kreten zajebao si se! L epo epo smo rekli jednom i nikada više! Šta sad izigravaš? Ljubomoran nisi to znam, nego šta? Opet me smatraš za svoju kuju, pa što me nisi zapišao i označio teritoriju??" "Mala...zajebi, nisam ja tebe molio za malo hopa cupa sinoć, nego ti mene! I uostalom dođeš mi kao i sve druge, jedino sam tebe prvo morao pripitomiti, a sad kad već jesam, nema više izazova, nema čari.." "A je li?? Vidiš to bi ja isto mogla i za tebe da kažem, mada po tome koliko mi je seks falio bila sam spremna uraditi to sa bilo kim samo što si ti bio tu...pri ruci." "Amy, nisi kurva i ne pravi od sebe to!"
"U pravu si, nisam kurva,ali sam zagorela ti si mi bio najbliži i dobar izduvni ventil, bilo jednom i ponoviti se neće, i ako ćemo pošteno ja sam veoma zaposlena žena, odo da radim, a ti ajde svojim putem pa se vidimo...jednom." Ladno mi okrene leđa i uđe u kuću, e nećeš malecka, krenem za njom i uhvatim je za mišicu i kroz zube izbacim izbacim. "Koja kancelarija?!"
Zbunjena mojom reakcijom glavom pokaže na vrata sa desne strane, otvorim ih i nju gurnem unutra, zalupim vratima i zaključam.
62
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Okrenem se prema njoj, a ona prkosno stoji i gleda me,prilazim joj i grabim joj
kožnu jaknicu za revere i privlačim je sebi, gledam u te njene oči koje sevaju i znam da nije ravnodušna, a to ću joj i dokazati, skidam joj jaknu i silovito se spuštam na njene usne, ljubim je besno, posesivno, divlje, žurno joj ščepam tanke bretelice nazovi haljine i spustim ih niz njene ruke, odvojim se od njenih
usana i za trenutak se zagledam u njene oči ponovo, zamutile su se od žudnje, spuštam glavu i hvatam joj čvrstu bradavicu u usta.. srećo moja, možeš lagati sebe, mene i bilo koga, možeš varati onog debila, ali tvoje telo zna kome pripada! Pripada meni! Još ovaj, jedan jedini put!!
...i opet se topim u njegovim rukama rukam a iako smo rekli da je kraj..
...šta nam ova životinjska glad radi?! Jedan put, samo jedan je bio dovoljan da se navučemo jedno na drugo... Opet sam u nekom svom svetu preslatke žudnje i silovite potrebe, ja! Oličenje
samokontrole i discipline, nemogu da odgurnem ovog čoveka od sebe.. njegovi poljupci mi trebaju kao vazduh koji dišem. Biću povređena, znam to, to je nešto što sam oduvek znala, zato sam i bežala od onih koji se meni sviđaju i bazirala se na one kojima se ja dopadam, to je bio recept da se sačuvaju osećanja i zadrži celo srce. U takvim vezama sam mogla da dam trideset posto sebe i da izađem kao pobednik, ali sada... Sada imam utisak da me sa svakim poljupcem lišava jednog dela, dobro čuvanog,
već pomenutog srca. Razum me je upozoravao da ga odgurnem, i Bog mi je svedok da sam pokušala, ali u njemu sam izazvala tiho režanje koje me je bacilo preko ivice! Ma neka mi radi šta hoće, prepustila sam se ovom divljem nagonu i najzad opustila..
63
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Osetio je moju predaju, te se polako spustio na kolena, a mene još uvek spuštenog gornjeg, i podignutog donjeg dela haljinice rasprostreo po kancelarijskom stolu. Mazio mi je butine tim ogromnim prstima,a imala sam utisak, kunem se, kao da me miluje najnežnijim percima, prekasno sam shvatila gde se zaputio... Laganim pokretom jezika, prelazio je po mom stomaku i lickao mi mesto gde se
nalazio pupak, nisam ni znala da to može biti ovako erotično!! Ma koga ja lažem, da mi gurne jezik u uvo smatrala bih i to erotičnim, a na to se
ježim.. Taman kad sam pomislila da će napokon završiti završiti ovo slatko mučenje, mučenje, jer sam sam još kako, od tih nevinih dodira bila spremna, pogrešila sam! U sebi sam vrštala od zadovoljstva, a ovako sam se ugrizla za usnu tako jako da sam osetila onaj metalni ukus krvi, samo mi fali da poludim i da se zaboravim, pa da sve kolege saznaju da radim na predmetu seksualnog obrazovanja, koje, budi
uzgred rečeno ni ne postoji u našoj školi. Njegov jezik na mom samom samom središtu napravio je potres potres razarajućih razmera, razmera,
tresla sam se kao nikada do sada, čak ni sinoć nije bilo ovako, praksom do savršenstva...izgleda da to potvrđuje pravilo... Molila sam ga bezglasno, cvileći preklinjala da završi ovo muč enje i mislim da me je napokon poslušao. Naglo Naglo je ustao, raskopčao pantalone pantalone i silovito se zabio zabio u mene... toliko jako da sam mislila da mi je pocepao kožu na leđima koja se zalepila za sto...
Gotova sam, ovo je besni seks, u veoma odličnoj izvedbi žestokog "jebača", ovo nisam htela, ovo je nešto što nisam želela, ali neka mi je Bog u pomoći sviđa mi se!!!
Ni reč progovorili nismo, bezglasno smo uživali u suludoj strasti, zajedno smo se bližili vrhincu, znala sam da ćemo ovaj put svršiti u isto vreme, i nisam se prevarila, jednostavno sam se pustila i doživela najbolji vrhunac u svome bednom seksualnom životu, dala sam sve i dobila sam sve! Jedino...
64
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Posle svega ovoga usledio je šok, odmaknuo se od mene i sa gađenjem me pogledao, nisam znala u čemu je fora. Šta? Šta sam to uradila da me gleda na ovaj način?! Verujem da mi se pitanje videlo u očima, ali on svakako nije požurio da mi objasni...
Gledao je tako u mene još par sekundi te je progovorio, svega mi, volela bih da je ćutao, da se obukao i samo otišao, ali ne m orao me je poraziti do kraja... "Vidiš lutkice da nisi imuna?! Vidiš da sa tobom mogu kako hoću?? Dovoljno je da te samo dodirnem a ti si već spremna za mene...ali nažalost, više mi nisi zanimljiva...nadam se da nisi kao ostale koje su pokušale da me navuku sa trudnoćama, i da vodiš računa o sebi, jer... ups! Nisam stavio kondom, tvoja jezičina mi je pomutila pomutila pamet, u svakom slučaju, slučaju, očekujem da mi se javiš u slučaju...nužde, inače se drži podalje od mene, jer ako nešto mrzim, to su laž ljive kučke koje varaju, kukavice koje nisu dovoljno časne da se suoče sa problemima nego ih stvaraju.. e moja Amy... Amy... tako sam se nadao da da si drugačija... jebiga, jebiga, moja greška! Zbogom Amy!" I dok sam ja unezvereno blenula u njega ni primetila nisam da se obukao, a da ja na kancelarijskom stolu sedim polugola kao poslednj a kurvetina i čekam isplatu....
Jebote!!! Tačno sam znala! znala! Evo ga... čujem njegove korake kako se udaljavaju od mene prema vratima i u istom ritmu moje srce puca na sitne komade, nikada ga više niko spojiti neće... odbijam da verujem da je ovo ljubav, neću reći ni da ga volim, jer je to nemoguće, ali ovo!!! Ovo ja nisam zaslužila, i način na koji se poneo prema meni, uništio me je...
Ne znam koliko je vremena prošlo od kako je otišao, i dalje sam sedela na stolu, naga, u svom očaju.... trgla sam se na zvuk telefona..
Alex... Alex me zove, moj jedini, moj najbolji drug, moj brat, moj zaštitnik, moje rame za plakanje.
Silazim sa stola i nameštam haljinu, čim dođem kući baciću je, spaliću sve š to imam na sebi, uništiću s vaki jebeni trag njega na sebi!
65
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Dižem slušalicu i ćutim, a na drugoj strani moj večno srećan, večno optimističan drug trtlja li trtlja, ni sama ne znam šta je rekao ni koliko dugo je naklapao uključila sam se kada sam čula svo je ime.
"Amy?! Amy juhu?! Jesi tu amore?!" "Alex...ja...."
"Amy plašiš me!!! Koji ti je?!" "Alex.... dođi po mene...molim te...hoćeš?!" Ništa više nisam rekla, nego sam počela histerično plakati, duša mi se kidala, bolela me je čak i vlas kose...sve...
66
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Boli me, glava.. boli me sve.. ali neka, boli i nju, bar se nadam, štedeo je nisam, ali nije ni ona mene. Ovaj put sam završio sa njom i njenim životom. Mislio sam da sam napokon sreo nekoga za zadržati, nekoga ko će mi biti sve, ko će mi pružiti sve, ali...zajebao sam se. Mislila je da od mene može praviti budalu, smatrala me je za idiota koji neće shvatiti da sa tom lažljivom guzicom sedi na dve stolice?! Alo bre!!! Mene je lagala, dok se je onaj njen šećkao po svetu ja sam joj se našao da utaži frustraciju, ja sam joj bio izduvni ventil?! Ja?! Ima sreće što poštujem žene, inače bi joj guzica bila plava!! Bolje je da se smirim, spustim loptu..bolje da se sve rešilo sada pre... Ma kome ja to serem?? Kasno je, drolja mi s e već podvukla pod kožu, sjebala me je! Od jutros se trudim da zaboravim, arogantan kakav jesam smatrao sam je kao
svaku drugu curu sa kojom sam bio, ali te njene oči, ta dugačka jezičina nedaju mi mira! Treba mi krv! Treba mi nasilje, jedino mesto gde mogu da se izduvam je ring..da .... odo u klub da se iživljavam na džaku.
Stajem ispred kluba i na moje ne tako veliko iznenađenje ugledam crni džip, zatamljenih stakala sa dva majmuna koja stoje uz njega... divno, veliki bata došao mlađem kao mečki na rupu. .sjajno!
Dve pokvarene stvari u jednom danu koje ću da izbacim iz svog, malo je reći bednog života.
67
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ulazim unutra i vidim nigde nikoga, a pouzdano znam da bi trebala biti puna,
koji kurac on zamišlja, kada dolazi ovamo i tera ljude od kojih živim.. Odlazim besno u kancelariju i shvatam shva tam da sedi sam za mojim stolom u mojoj
stolici i ponaša se kao gazda, odmerio sam ga i prišao stolu "Izvini, da li bi bio ljubazan da se ukloniš sa mog mesta?! Mislim da ti ovo..." rukom sam pokazao po prostoriji "ne pripada.. ovo je moje radno mesto, i molim
za malo poštovanja, a to ćeš mi ukazati tako što ćeš ukloniti svoje smrdljivo dupe sa mog mesta.. Diži se!!"
*
*
*
Prošlo je mesec dana, mesec jebenih dana odkako mi se život okrenuo za tristašezdeset stepeni, da me ubiješ trebalo mi je ovo. Ovaj osećaj moći me opija, do juče do juče sam bio neko, ali danas?! danas?! Danas sam glavna faca, sve je dostiglo neki viši nivo, para ima za izvoz, kučki takođe, automobila, adrenalina, adrenalina, a ja u sred toga.. Kada je C.J. onaj dan otišao iz moje kancelarije, rešio sam da zbog celokupne novonastale situacije prihvatim posao..razlog?!
E pa, razlog je Amy, koliko god da se trudio da je otpišem, izbrišem iz glave, moram biti iskren i priznati da mi m i to nije polazilo za rukom. Iako sam joj zapretio da me zaboravi i da mi se skloni sa očiju, svega mi, sto puta sam hteo da je nazovem, opet, zašto?!
Pa jebi ga ubi me savest, pojma nisam imao da su naša dva života u toj meri ispreplitana, grizlo me je to, što je zbog moje krvi ostala bez svoje. I s ada kada pomislim na to, bol mi stegne srce... moj otac je ubio njenu majku.. moj m oj otac se ubio zbog njene majke... njen otac je odgajao nju, moja majka mene... jebem ti sudbinu!
Mrzi me..mrzeće me i najbolje bi bilo da je se klonim, i otuda moja odluka da se udružim sa kriminalcem, otuda odluka da i sam to postanem, ona me ovakvog ni pogledati neće, a ni ja njoj oprostiti neću, sve one koje prolaze kroz moj krevet ispaštaju zbog nje, jebem ih zbog nje, za tu izdaju koju mi je priredila kažnjavam je sa njih hiljadu.
68
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Što je najgore, nju ne zaboravljam, tu je, uvek prisutna, u glavi, u jebenom srcu, na koži u telu... i te kučke, nikako da mi pruže zaborav, da je izbrišu i da mi pomognu.
Uhvatim se često da razmišljam gde je, sa kim je?! Je li sa onim smradom, da li uopšte razbija glavu što je ispala lažljiva kučka?? I onda pomislim koji mi je kurac, odkada se ponašam kao klinac, odkada cmoljim za pičkom?! Od... nikad!
*
*
*
Ulazim u prepuno skladište, nema ni dva sata popodne, a mi smo spremni za još mlaćenje krvavih para, nadam se samo da će ovaj put borba biti m alo manje...pa recimo..fatalna.
Prošli put smo ostali bez jednog borca, i da ga jebeš mrzim to. Jesam budala ali nisam kreten kojem nije stalo do tuđeg života, sve me to uvek vrati na onaj deo mog života kada sam i ja ubio. Sreća, sa rešavanjem leševa veze nemam, to C.J.-evi majmuni obavljaju, moje je da organizujem, uzmem pare, tu i tamo prihvatim neki izazov, ubijem boga u
izazivaču i da jebem..sve lepše od lepšeg! Danas je na crti Smith, i tačno znam da će da prebije sve koje mu dovedem, i
onda isti scenario, jebanje mene u mozak na šta ja neću moći da odolim, boriću se, jebaću mu kevu i sutra...sutra ću se opet probuditi kao prebijena mačka! Nekada sam uživao u tome, danas, danas sve to radim preko kurca, čisto dokazivanje moći, zašto?! Jer mi se može! Neko će reći da sam drzak, neko da sam arogantno govno, a ja?! Ja ću sebe opisati kao čoveka koji je želeo sve, a nije dobio ništa.. Stigao sam do svoje, pa nazovimo to.. lože, tu ja i moj bata sedimo i ponašamo se
kao da vladamo jebenim svetom, sedam u svoju stolicu i ponašam se kao da me boli kurac za sve, plastičarke koje večito idu za C.J.-jem sedaju do mene, bez imalo stida i srama šire svoje noge ne bi li primetio da nemaju ni jebene gaće,umoran sam i od toga, ali sam muško i nisam neko koga ovakva igra plaši, pa im tako očima pokažem da se približe, shvataju kurve svaki jebeni mig.
69
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nameštaju se svaka sa jedne strane, š ire noge pred svim ovim jajarama, a meni ne bi teško te svakoj povučem suknju na gore i počnem da ih jebem prstima naočigled svih, zašto?! Jer mi se može!
Gledam likove, krvi ima do kolena, ove dve kučke su deset puta svršile, gotove su, a ne smeju da zucnu, takav ispad se kažnjava tako što ih zamene druge dve, a njima se odavde ne ide.. govno sam, mučim ih, ali same su to tražile, danas će izdržati, a sutra neće moći hodati, čak i kada jebem prstima radim to na brutalan način, sve u zadnje vreme što se mene tiče je brutalno. U svoj toj gunguli zaboravio sam da sam zvao Wood-a i rekao mu da dođe ovamo jer imam poslovni predlog za njega, i kao za inat evo ga! Stoji ispred mene sa
rukama u džepovima farmerica gleda u celu scenu kao u nešto što je video hijadu puta, ovaj, preko puta mene nije onaj vedri, uvek nasmejan čovek, ovaj ispred mene odiše autoritetom i nekim tihim besom, i ne zbog scene kojoj prisustvuje, nego mu je to valjda zaostalo od profesije, to mu dođe kao profesionalna deformacija. U inat njemu, i svemu onome što predstavlja namerno sam ostao da radim sve
kao i do sada, jer ako ćemo pošteno, treba da se navikne na ovo ukoliko ima nameru da radi za mene.
Vadim prste iz vlažnih pičkica i stavljam im ih ispred usana, znaju šta treba da rade, svaka ih je oblizala kao da im je to omiljeni sladoled. Ustajem sa stolice i
zauzimam isti stav, ruke u džepovima, ravnodušnost u očima i započinjem razgovor. "Pa Wood, dugo se nismo videli, kako si?" "Hvala na pitanju Nesh, dobro sam. Nego reci mi, šta ću ja ovde koji kurac?"
Opa!!! Ovaj ton, do sada nisam čuo kod njega.. "Ovde si jer želim da radiš za mene. Želeo bi da počneš već sutra ujutru, kao mo j lični pa recimo... asistent." "Uz svo dužno poštovanje...jesi li ti poludeo Nesh?? Od mene očekuješ da radim za tebe?? Ovakvog, ovde, zbog ovoga??" pokaže rukom prema ringu u kojem se dva lika bore na smrt.
70
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Čini mi se sinko, da si ti mene pobrkao sa nekim, kao i ja tebe. Meni možda u životu fali akcije, ali ne ove vrste... ja sam bivši murijak, ja sam takve..." pokazao je rukom na mene "...hapsio i zatvarao, i nemam nameru pod stare dane da se
menjam, za mene su kriminalci ostali kriminalci, i ako sam otišao u penziju nisam izgubio pamet." "Polako Wood, ne zaboravi sa kim razgovaraš!" "I nisam, jer da jesam pozvao bih kolege da vas sve pohapse! Sa tobom na čelu!
Šta ti se pobogu desilo?! Kako si se preko noći tako promenio?! Mislio sam da si drugačiji, gledao sam te kako se dobro slažeš sa Amy, a ti?? Ti si nas svo vreme lagao, vodio si dupli život, dok smo te mi gledali kao problematičnog, ali dobrog čoveka ti si nas u oči gledao i glumio dobričinu..." "Dosta!! Nisam te doveo ovamo da mi soliš pamet nego da ti ponudim posao, koji je izgleda ispod tvog nivoa, nivoa, a šta se meni desilo i zašto zašto sam ovakav pitaj svoju svoju ćerku, koja nije ništa bolja od mene, samo je samo je žensko pa je prefriganija." prefriganija." "Pitao sam je, pitao sam je sto puta pre nego što je otišla, ali tako mi Bo.." "Čekaj! Stani, šta?? Kako to misliš pre nego što š to je otišla?? Gde je otišla??" "Lepo otišla je, nije više u Americi." "Kako nije, pa gde je??"
"E vidiš, tu nastaje problem.. jedini uslov da saznam gde ide je bio taj da ti ni pod tačkom razno ne kažem gde je, i to mi nije bilo najjasnije, ali kako mi je objasnila, trebalo je da prođe neko vreme da ti dođe iz dupeta u glavu i da shvatiš neke stvari, a kada ih shvatiš poželela je da bude daleko. Da me jebeš uopšte mi nije jasno, kada bolje bolje razmislim razmislim neću neću ni da znam, znam, bitno mi je je da je sa njom Alex i da je na sigurnom, pa makar to bilo i na kraju sveta." "Pa eto dečko je sa njom, nemaš brige onda!" rekao sam to režeći i imao sam
utisak da će mi vilica pući od stiska zuba a on... on je na to samo belo pogledao u mene i razvalio se smejati, koji kurac!!! "Oooo, tu je problem znači ahah a, ti si mislio da joj je Alex momak? Dečko?! Jel da ahaha, e sinko moj... to ne može biti dalje od istine! Za tvoju informaciju, Alex
je moj, hajmo ga tako nazvati ne suđeni sin, problematičan klinac kojeg je pandur uzeo pod svoje kada je ostao sam na svetu, a Amy... ona ga gleda kao rođ enog brata, najboljeg druga, zaštitnika, sve joj je, ali ljubavnik, niti je bio, niti će biti ahhahhhaha!
71
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Znaš šta, raditi za tebe neću, to ti je jasno, ali ti uvek mogu biti prijatelj, ukoliko mi u kuću uđeš kao Logan, a ne Nesh, a što se Amy tiče... nadam se da nisi razvio
nikakva osećanja prema njoj, jer ako si je povredio, i ako je zbog tebe pobegla, ne bih ti bio u koži.." "Da li ti to meni pretiš??" "Ja??? Ma daleko bilo, iznosim činjenice, ne moram ja ni prstom mrdnuti, a život će ti se pretvoriti u pakao...ona...ako si je povredio, nikada ti to neće oprostiti. Ja sam ti svoje rekao, i sad odo, guši me smrad ovog mesta, navikao sam na "čist" vazduh...čujemo se, a verujem i vidimo Nesh ahaha!!!" Ode čovek, a u glavi mi još odzvanja njegov smeh, jebote!!! Šta sam to uradio??? Gledam u daljinu i odjednom začujem dobro poznat glas.. Smith.., "Nesh, pičkice, dođi ovamo da ti se najebem keve!" Šta ćeš, hoću, neću, moram, taman će mi dobro doći da izbacim sav ovaj bes iz sebe, u krajnjem slučaju, zamišljaću da je on ja... slede mu jedne brutalne batine...
"Uuu što smo osetljivi..da te ne znam pomislio bih da si ušao u PMS ." "E, da se maneš šala i pošalica, nije mi do toga, kao što mi nije ni do natezanja, nego govori zašto si došao?" "Opet se praviš blesav a??"
"Ma ne pravim se blesav nego obožavam zvuk tvoga glasa, prosto me uspavljuje, pa rekoh sebi pusti ga da toroče." "Opet si mi vickast, a? Trebalo bi malo spustiti s pustiti tu tvoju arogantnu guzicu na
zemlju, šta misliš?!" "Nemaš ti ono što je potrebno za taj posao, malo sam ti van konkurencije.." "Ma vidi bogati..hoćeš da se kladimo?! Kaži ti meni , gde ti je mama kučka?!" "Lepo sam ti rekao da je ne uzimaš u usta, jel tako? Sem toga sa njom ti veze nemaš i nemoj da joj fali dlaka sa glave jer neću odgov arati za svoje postupke."
72
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Ma mene mali boli kurac za tu kurvu, nego me interesuje jeste li razgovarali o
prošlosti, je li ti ispričala tužnu priču o našem ocu?!" "Kao prvo, ona je daleko, živi u Australiji sa svojom sestrom, kao drugo pričali nismo jer me sve to smara i neću da se opterećujem prošlošću, a kao treće, ništa što je moj otac uradio neće me dotaći, samim tim što se roknuo i ostavio nas same je dovoljan razlog da ga zaboravim, zato te molim, nemoj me zamarati, i lepo reci
zašto si došao?!" "Pa došao sam da ti odam porodičnu tajnu..nije uredu da vučemo kosture iz
prošlosti o kojima ti pojma nemaš, i hteo ili ne saslušaćeš me jer se radi o onoj tvojoj lepot ici..kako joj beše ime... Amy?" "Ona nije moja, već sam ti to rekao, još jedna u nizu pički koje sam pojebao, ali ako smatraš da nešto treba da znam govori.. nemoj razvlačiti ne volim to." "Znači, kada bi je odvukao u krevet i počastio se tim mladim telom ne bi imao ništa protiv?!" Da li bi imao??? Jebeno da, imao bih, ali s'obzirom da nije ono š to sam mislio jebe mi se za nju, ali nemogu da poreknem da me živo interesuje veza između nas.. "Govori više, jebeno hoću da znam zašto insistiraš na svemu ovome, g ovori pa da završimo i sa tim." "E pa da počnem onda, ne bi da ti skačem po živcima... Kao što sam ti već rekao, naš otac, tvoj i moj, bio je glavna faca podzemlja, radio
je sve ovo što što radim ja, naravno, ja sam bio primoran primoran zameniti zameniti ga kada kada se njemu digao kurac na tvoju kevu koja je radila kao krupije u jednoj od naših kockarnica, mlada pičetina, sa ogromnim nevinim očima zavodila zavodila ga je iz dana d ana u dan. Svi smo mislili da to nije ništa ozbiljno, pička ko i svaka druga, ali tu smo se zajebali. Jedan dan, pozvao me je u kancelariju, rekao mi je da sam dovoljno odrastao,
naučio sam sve o poslu, stvorio sam reputaciju i došlo je vreme da preuzmem kormilo. Malo je reći da sam se usrao, bio sam tek klinac jebote, a trebao sam da vodim čitav posao. A zašto?! Zato što je on smatrao da me je izveo na put, dao mi hleb u ruke, a samim tim je došlo vreme za njegovo povlačenje i početak novog života, sa kim?? Naravno sa tvojom kevom.
73
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Tada sam sam saznao saznao za njegov tajni tajni račun račun koji je godinama godinama sakrivao, tu je bilo dosta love. Od naše organizacije nije uzeo ni pare, ali je s' vremenom skupio dosta da otvori legalan biznis, preduzeće za transport, uvoz i izvoz. Radio je kao sve po propisima, kupio je šlepere i kuću u predgrađu, tada si rođen ti. Malo je reći da je bio ponosan na još jedno muško u familiji, i to ono muško koje neće biti zaprljano kriminalom, to je bilo moje nasledstvo. A ja, ja sam te brate mrzeo.. danas možda više ne, jer sudbina je kučka koja vraća onima koji nisu krivi pa tako i tebi. Šleperi koji su radili na dugim relacijama, imali su tehničke preglede svakih tri meseca, ali je finansijski savetnik našeg oca predložio da se takvi pregledi vrše na svakih šest meseci jer je to bio čist gubitak novaca, tvoj se otac složio sa tim, ali... eto ti ga vraže, jednom vozaču su otkazale kočnice na vozilu i napravio je udes, naleteo je na putnički automobil koji je vozila ženska osoba, kako nesreća nikada ne dolazi sama, ta ženska bila je trudna, umrla je rađajući bebu, a beba se borila za život.. tu je tvoj tata, koji je u međuvremenu dobio savest, patio jer je zbog njegovih odluka ubijen jedan život koji je nosio drugi.. i jebiga, slabić kakav je bio, digao je ruku na sebe, ali je pre toga postao alkoholičar. Kukavica je mislila da će ga alkohol spasiti, ali kada je shvatio da tome leka nema, reš io je problem na jedini mogući način, lak izlazak iz problema..." "Sve je to okej, i mislio sam da se tako nešto desilo, ali kakve veze to ima sa Amy?" "Pa batice, žena za volanom zvala se Millicent Milly Wood, žena policajca Wood -a, majka Amy tek rođene Wood, šta kažeš?! Zanimljiva pričica a?" . ..Wood...Wood...Wood... odzvanjalo mi je u glavi, ne Bože, ne! To je nemoguće!!! O moj Bože, šta sam ti skrivio da mi je znati?? "Vidim da si u blagom šoku, razumem to.. e o tome sam ti pričao, ti pripadaš meni, ne njoj, i dokle god se razumemo nećeš imati problema, ali ukoliko i ti odlučiš, kao i naš otac da se vežeš za nekoga, ili neku, veruj mi, uništiću sve još na samom početku.. nje se kloni i nećemo imati problema... e da! Sutra je prva borba i očekujem te tamo, detalje ti šaljem porukom. Zapamti, imam te u šaci i to nemoj nikada zaboraviti!"
Sa tim rečima se pokupio i otišao, a ja sam ostao da zurim u prazno..
74
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
...2 godine kasnije...
Sedim sama na ležaljci od pruća, hladno mi je..da li zbog vremena ili zbog praznine u srcu,stvarno ne znam..ali se bojim. Ovde je tako lepo..tako mirno...tako ne znam...idealno, z nam...idealno, ali mi i dalje fali fa li ono
nešto. Ovamo sam došla pre dve godine, puna gneva, puna bola i tuge. Promenilo se toliko toga od tada, ali mi je ostao taj praz an prostor u grudima ...fali mi... m i... otac, moja kućica, fali mi i onaj bučan i vetroviti grad , fale mi klinci, fale i konji, ali fali mi i on....
Mislila sam da ću zaboraviti, preboleti teške reči, izbrisati sećanje na odvratno ponašanje, ali ne! Ne mogu, tu je i danas isto boli, isto peče! Kada sam otišla od kuće, nisam mislila da će mi biti ovako teško, velika sam cura, a fali mi tata.. ma koliko da me Alex A lex tetošio, zabavljao, trudio se da mi bude lepo, jednostavno u pogledu mu vi dim da zna da se džaba trudi... Iznajmio mi je ovu kućicu izdvojenu na ljupkom brdašcetu, nikoga nema u krugu od tri kilometra, samo cvrkut ptica, zvuk malenog potoka i puno bebećeg smeha.. smeha koji greje ovo bolno srce..
Priznajem, otišla sam ne znajući ni da li sam trudna, nisam imala nameru proveravati, a čak i da sam znala to mu nikada ne bih rekla! Ne na onaj nači n, ne onako. U meni je video nešto čega nema, i time uništio svaki pokušaj izmirenja, pa makar i zbog deteta.
75
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Moje dete nema oca, ali ima ujaka i ima dedu, ima moju ljubav koja je nemerljiva, volim je kao da me ima stotina.. možda jednog dana i kažem ko joj je otac, njoj.
Možda poželi da ga upozna, ali to će biti isključivo njena odluka. Za sada sam joj dovoljna ja.
Znam da sam sebična, možda i okrutna, ali nešto tako nevino i čisto neću gurati u ruke nekome tako okrutnom, ona je moja, i samo moja! Moja radost, moj razlog da svako jutro ustanem čila, vedra i nasmejana. Možda
zvučim patetično, ali kao i svaki roditelj smatram da neću preuveličati pre uveličati ako kažem da je ona moj razlog da živim, da se borim i da sve nebitno stavim sa strane... Kada sam razmišljala koje ime da joj dam gušila sam se u suzama od radosti, bila je tako sićušna, tako lepa da mi mi ni jedno ime nije bilo bilo dostojno nje, ali sam sam se morala odlučiti, jer je bilo glupo danima gledati narukvicu na kojoj je pisalo " baby Wood ", da, te divne ženice su na narukvicu pisale mojim maternjim jezikom. Svi su tako divni ovde, ovde, a ja... ja i dalje čeznem za domovinom. domovinom. Svaki put kada su mi je donosili govorili su mi isto. " Ecco le nostre bellezze "
( Evo naše lepotice ) , a ja, ja sam svaki put odgovarala sa osmehom na licu " Mia bella! "
Pogađate?? Ta posesivna crta koju nisam znala da imam navela me je da mojoj devojčici dam ime Mia. Mia bella, moja lepotica, ali najvažnije Mia -moja..
Nasledila je moju boju kose, nasledila i boju očiju, sva je na mene, osim... osmeha.
To je nasledila od njega. njega. Od čoveka koji se tako retko smejao, smejao, koji je bio škrt u pokazivanju ljudskosti, dobio je duplikat svojih usana, duplikat svoga osmeha,
nekoga ko ga nesebično daje, šakom i kapom deli. Moja Mia, Mia bella retko plače, retko se mršti, ali puno se smeje... život joj je lep i ne zna za drugačije, i smatram da sam kao majka uspela.. barem, ako ništa drugo i kada patim, patim daleko od njenih očiju, možda sam licimer, ali sam licimer sa valjanim razlogom, pa mi se može progledati kroz prste. Moja beba danas ima punih petnaest meseci.. učimo da hodamo, da pričamo, trčimo gologuzi kroz kuću ne bi li se rešili pelena.. sve je tako spontano i lepo.. 76
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Prvi put smo se od srca smejale i tapšale kada je piškila u nošu, smešna neka stvarčica, kupljena u obližnjoj radnji, kada dođe u kontakt sa vrućom tečnošću svira, što je mojoj Mii bilo izuzetno smešno.. ali nije naš život uvek pesma, bilo je tu i suzica, jer ma koliko god htela nemogu od svega da je zaštitim. S' obzirom da je prvo potrčala pa tek onda prohodala bilo je neminovno da će kad tad pasti.. i jeste, ali smo ljubili da prođe prođe i ostatak dana smo pravili kule od peska.. Eh.. kule od peska...
I moj život je samo to.. jer sam skoro sigurna da će ovaj naš ružičasti balon pući i da ćemo se kad tad morati suočiti sa njim... sa Loganom. Uspevalo mi je, manipulacijom i ucenom oca sprečiti da mi da bilo kakvu informaciju što se Logana tiče, isto tako pouzdano znam da ni do njega neće doći, gde sam, sa kim sam i šta se dešava u mom životu. Malo je reći da ponosni Wood nije bio za to da se bilo kome taji tako krupna stvar, ali razumeo ra zumeo je, shvatao je
čega se bojim i znao je da jedino ja imam prava odlučivati o životu moje kćeri, a ja... ja još nisam spremna izaći pred svet i odati moju najlepšu, najveću i najslađu tajnu.
Ne znam koliko ću još moći ostati ovde, Alex mi jeste podrška, ali ovde je njegov život, a ne moj.. moj je ostao tamo hiljadama kilometara daleko, moj posao je tamo, moji klinci su tamo, moje sve... dala sam sebi oduška, uzela trudničko bolovanje i došla ovamo, ali dan mog povratka se brzinom svetlosti približava, da se nelažemo, razmišljala sam da ostanem ovde u ovoj tuđoj zemlji ali nemogu, nešto me vuče kući. Nemam još puno vremena za razmišljanje, razmišljanje, tek koji mesec, ali to nije dosta. Kod oca se vraćati neću, a samim tim moram pronaći prikladno mesto za život... sada nisam sama, imam svoju princezu i moramo živeti onako kako sam živela ja. Moj otac je bio u sličnoj situaciji, i gledajući njega, naučila sam da se za decu treba boriti, treba kidati i nikako, ali nikako pristajati na ništa manje osim savršenoga. Iz mog tmurnog raspoloženja izvlače me zvukovi koji dolaze iz baby monitor a.. moja srećica se probudila.. Sve ove misli, teške odluke moraće da sačekaju vreme kada ostanem sama, zašto?? Zato što je trenutak za ručkanje, pa onda ide dobar provod i igranje na plaži. A moj život će se već nekako dovesti u red...
77
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Dve godine, tačnije 25 meseci, 13 dana, 6 sati i sada već 45 minuta, kada sam zadnji put posetio Wood-a te ga kao poslednji jadnik molio da mi kaže gde je Amy, ne da bih je molio za oproštaj, nego prosto da se izvinim za svaku uvredu koju sam joj uputio. Nije mi ni na kraj pameti sa njom obnavljati bilo kakvu vezu, nego prosto, savest me grize i ubija jer sam bio gmaz.
Moj život se naravno nastavio nastavio jer nisam imao nameru da ga zaustavim zbog jedne cure, šta?! Radio sam ja i gore stvari pa se nisam kajao, neke još uvek radim pa nemam glavobolju, jednostavno samo imam potrebu sa njom izgladiti stvar, pa
da nastavim dalje sa svojim životom.. kakvim takvim ali mojim. Bilo kako bilo to je nemoguće, bar za sada, sve dok je ne pronađem, ako je ikada pronađem, jer onaj prokleti Wood tvrdoglavo čuva svoju tajnu, tako dobro da mi je jasno od koga je Amy nasledila tvrdoglavost i upornost, a uporan je bio da je sakrije od mene...
Stalno mi je to na pameti, stalno samo o tome razmišljam, ok , ćerka mu je, zamolila ga je da ćuti, da je štiti i krije, ali zar zar i dve godine kasnije??? Zašto mi sve to okupira misli..glup nisam, i ma koliko hteo da se otkačim od te teme nešto mi ne da.. neki glup osećaj u stomaku me tera da je čekam i da potajno šaljem ljude da je traže, a judstva ljudstva mi ne fali.. To je još jedna dobra stvar stvar kada čovek čovek pređe na drugu stranu, stranu, postao sam sam to što jesam iz neke bolesne želje želje za kažnjavanjem samog sebe, a sada mi se svideo ukus moći i dominacije. Stotine ljudi je prošlo je kroz moje ruke, mnoge sam lomio i slomio, žene, bacaju mi se pod noge, život mi se sveo na seks, boks, zastrašivanje i bahaćenje... bahaćenje... A bahatim se evo još i sad.. dižem pogled i ugledam Kity ili Kety ili pak beše Kely.. u jebote, ova mi je stalna za jebanje i razbijam je više od mesec dana, a da me ubiješ ni ime joj ne znam. Kao da je to nekome važno.. važna su njena usta koja će ovog momenta biti izjebana. 78
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nekako mi je tu najprimamljivija, mada sve sam joj rupe overio, ali što se pušenja tiče tu je specijalac. Dugo mi kurac nije bio tako dobro i temeljno zadovoljen, verovatno se zbog toga i ona zadržala, mislim, ja poštujem takve žene, sposobne i spremne da ugode. Bilo je tu dve, nekada i tri za noć , ali nju sam jedino ostavljao, nešto poput kućnog ljubimca... ljubimca... a kada bi nekome rekao da joj ni glasa nisam čuo svo ovo vreme, ne bi mi verovao... o da... kučka nije imala pravo glasa.
Pozovem je rukom da uđe. Dok je u mojoj kući, pod mojim krovom, mora uvek biti samo u gaćicama, zašto? Jer ja tako kažem. "Hajde mala, mislim da je vreme za pražnjenje, ovaj put ćeš me zadovoljiti ustima"
Gledam je i ne verujem, već joj se glad vidi u očima, da li je do mene ili ova cura voli da puši, pojma nemam, i nije baš da me nešto interesuje, ovde sam bitan ja, stoga joj skrećem pažnju otkopčavajući farmerice i vađenjem alatke napolje.. Gleda u njega, očima potamnelim od želje, oblizuje svoje usne kao narkoman koji se sprema na šut, a ja ne bi bio ja, a da joj malo ne udarim čežnju.. znam šta joj se sviđa, znam šta voli, žestoko i duboko, zato joj se obraćam ledenim glasom. "Idemo onda mala, na kolena! Hoću da otvoriš ta usta tek malo, nemoj slučajno da si se pomerila, jasno? Inače ga nećeš osetiti u ustima narednih mesec dana, a oboje znamo da pušač, zavisnik kao ti ne može bez moje kite. Jel' tako? Idemo I demo sad, otvori usta i pazi na zubiće..." Otvorila ih je tek toliko da ga mogu ugurati unutra, razlike između njene pizde i usta baš i nema, ali to je ono što mi se sviđa.. Namestio sam se te sam je lagano počeo zajebavati..prvo sam ga tek ovlaš naslonio na usnu i zarežao " Jezik..odma!"
Ispružila je jezik koliko je dugačak i milovala mi je glavić leptirovim dodirom, zatim je pomalo počela ubrzavati, ali se pomerala nije, ni položaj tela, ni usta ni jezika.. osetio osetio sam da je nestrpljiva, srljala je je jer je želela ubrzati i napokon dobiti moj kurac tamo gde ga želi, duboko u grlu. Taman sam je uhvatio uhvatio za kosu u nameri da joj pružim pružim dugo očekivano jebanje jebanje u usta kada sam začuo zvono na vratima.
79
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ignorisaću ga..
Ali taj neko ne odustaje, povučem joj glavu unazad i kažem
" Ovo ćemo nastaviti kasnije." Istog momenta ustaje i odlazi iz radne sobe u spavaću, zna mala šta treba da radi. Dok gledam za njom nasilno otvaram vrata te ispred ugledam nepoznatog čoveka. "Šta je?! I bolje za tebe da je nešto hitno?" "Da li ste vi Nesh? Logan Nesh?"
"Jesam pa šta? Požuri čoveče nemam ceo dan!" Naravno da nemam, kad me ona mala čeka gore..
"Gospodine Nesh, da li ste vi pre dve godine unajmili čoveka po imenu Charlie Bruk da pronađe izvesnu Amy Wood?" "Između ostalih jesam, ali mi se drkadžija nije javio već dve godine, ako si došao zbog računa, slobodno zaboravi, nije je našao , nije se javio, isplate nema!" "Da budem iskren zbog toga sam došao." Sasekao sam ga pogledom da je jadni čovek počeo da muca "Mislim, ni..ni..nisam došao zbog računa, nego zbog slučaja, Charlie je bio moj
otac,poginuo je u saobraćajnoj nesreći prošlog meseca u Italiji, I taliji, tek sada smo došli u posed njegovog tela i stvari koje je imao sa sobom, znate birokratija... Naime razlog zbog kojeg sam došao kod vas je ova fascikla sa vašim imenom,
unutra su neki izveštaji, mape grada, slike i koješta. S'obzirom da ću agenciju zatvoriti, moja je dužnost bila da vam dostavim ovo. Nisam došao po pare nego da vam predam ovo na čemu je moj otac radio. Nadam se da je uspeo pronaći ono što ste tražili." Predao mi je fasciklu i rekao
"Doviđenja gospodine Nesh, nadam se da vam je moj otac pomogao." "Hvala ti, stvarno i žao mi je zbog tvog gubitka."
80
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nasmešio mi se i klimnuo te se zaputio u auto. Zatvorio sam vrata i naslonio se na njih, šta sada da radim, trebao bi je otvoriti, ali se nekako ježim od toga, bojim se šta će me unutra dočekati. Otišao sam u radnu sobu i bacio fascilku na sto, otišao sam do bara da natočim neko piće, te stao do prozora i pogledao u daljinu... da li stvarno želim da znam šta je unutra... mislim da ne, imam vremena, sutra...možda. Bacim pogled ponovo na fasciklu i spustim pogled, na patosu je stajala jedna slika, mora da je izletela kada sam je bacio na sto..
Na slici je žena koja drži bebu dok joj to dete navlači kapu preko oč iju..koji kurac?!
Ne!!!! To ne može biti!
81
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ovo je jedan od srećnijih dana u mom životu, moja dva najveća razloga za ž ivot, napokon, vraćaju se kući. Sedim ovako sam, na tremu ove kućice, moje kućice koja je dve godine bila tako tiha i mirna i odavala je utisak da je ogromna, jer je tišina i praznina jednaka onoj koju sam osećao u svom srcu. Na stranu skype, i sva ta moderna sranja, sran ja, kada onoga koga najviše voliš nemožeš
da dotakneš i osetiš toplinu njegove kože.. Amy mi je falila, i nikako nisam razumeo razlog zbog kog je tako otišla, pa šta i ako je ostala trudna?! Nismo u osamnaestom veku kada je to bio smrtni greh, mada ne mogu poreći da bi joj želeo kompletnu porodicu, ali i nas troje smo mogli pobediti sve.. Njena tvrdoglavost nema granica, osudila me je na život bez mojih najdražih,bez krvi moje krvi, bez oka mog oka, bez njenog njenog čeda... ostao ostao sam uskraćen za prvu reč, uskraćen, za prvi osmeh, korak.. a ništa nisam zgrešio. Onaj koji jeste, o svemu tome pojma nema i ponaša se kao poslednja propalica, znam da su slepi, znam i da su mladi, ali ja kao neko ko je prošao kroz svakakva sranja mogu sa sigurnošću reći da prave greške koje... moj Bože.. pitan je da li će moći ispraviti. Prave ne rupu u kojoj će se spotaknuti, nego ogromnu provaliju iz koje neće izaći ništa dobro.. a padaju u tu provaliju, svakim danom koji prođe, svakim nepromišljenim korakom koji naprave.. Ako ovako nastave moraću se umešati, jer ono što znam ni malo mi se ne sviđa, ona beži sakriva se... on pravi sranja, organizuje borbe, povlači se po skladištima, izigrava nekog jebača i sve to radi naočigled svih... u životu moje i njene kćeri, mesta nema za njega... Takvog kakav je sad, ne želim blizu svojoj unuci, svim silama ću se potruditi da ostane daleko.. zato sam i pristao na tu suludu id eju da uzmu stan i žive same..
82
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Možda zvuči glupo ali dalje od mene im je sigurnije da budu, jer ispred moje kuće, već dve godine prolaze automobili koji sigurno traže i čekaju Amy. Koža na mom vratu mi to govori, svaki put kada prođe određeni auto kojeg uspem uočiti, taj deo kože me upozori na opasnost. Sada znam da je u opasnosti, jer niko nikoga ne traži dve godine i to samo da bi se izvinio.. osećam da je saznao i plaši me to što je postao.. Okoreli kriminalac, bludnik i čovek koji ne mari za sutra nije onaj koji će se moći približiti Amy! Ne dam! Bio sam svedok mnogih takvih priča i nesrećnih završetaka kada do onoga do koga nemogu doći, kidnapuju, siluju, isprebijaju pa čak i ubiju njegove voljene, a to neće biti njih dve, ne dok sam ja živ! On jeste velik, moćan i nedodirljiv u svetu u kome živi, ali one nisu, i ako treba lagaću, tvrdiću da dete nije njegovo, namestiću i DNK test, ako ga zatraži, samo da se udalji od njih. Imam veze i vezice, sposoban sam da uradim mnogo samo da
one budu sigurne! A sigurne će biti ako on bude daleko od njih! Pogledam na sat i shvatim, vreme je...vreme da odem po njih na aerodrom..
vreme je da se zajedno suočimo sa ovim...ne bih mogao reći problemom, jer Mia nikada nije i nikada neće moći biti problem.. nego ću reći idemo se suočiti sa realnošću i životom..
*
*
*
Aerodrom je krcat ljudima, svi odlaze i dolaze, prvi put sam se ovde osetio napušten, ali se danas osećam opušteno.. samo da su mi njih dve blizu.
Gledam na pokretne stepenice i kao i pre dve godine ne znam šta donosi novi dan, a taj osećaj ne znanja me guši i tera me da se bojim... ali onda... Onda vidim kako moj život silazi niz te stepenice, ponosno uzdignute glave sa svojom dragocenom osobom u rukama. Srce mi je puno kada je gledam, podseća me na lavicu koju sam odgajao, koju sam naučio da treba da se bori, iako znam da je na smrt preplašena, neće dati nikome da je porazi!
83
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Kao da je osetila da je posmatram, podigla je pogled i odmah me uočila, i istog
momenta na licu joj je zasjao najlepši osmeh, onaj koji obasjava celu prostoriju, kao po naređenju i njena curica potaknuta majčinim osmehom i sama se počela smejati, e za ova dva osmeha vredi živeti!! Potrčao sam im u susret ne bi li ih napokon osetio u zagrljaju, sudarili smo se tako jako da sam mislio da sam im obema izbio vazduh iz pluća i jedva sam izustio "Amy...ljubavi..." i osetio sam da mi je jedna suza skliznula niz obraz. "Uredu je tata, tu sam...obe smo tu.."
Pogledao sam u nju i shvatio da nisam jedini koji plače, ali nešto mi je odvuklo pažnju.. Male radoznale oči gledale su u mene sa nekim ne postavljenim pitanjem, znam da zna ko sam, videli smo se toliko puta preko onog skypa ali isto tako je i
oprezna, što je dobro, tek treba da nauči da mi veruje, a neka sam proklet ako ne uradim sve za to, njeno poverenje mi je najpotrebnije!
"Tako mi je drago što ste napokon došle kući, mislio sam da prvo odemo kući, ali sam se predomislio, poneo sam ključeve tvog stana pa ćem o tamo." "Tata?! Reci mi! Šta se dešava?!" "Ništa što je alarmantno, ali jednostavno, biću mirniji ako te odvedem u stan, da odma pogledaš je li sve onako kako si zamislila, tvoje stvari su već tamo, raspakovane, stavio sam ih onako ona ko kako sam ja to zamislio, ali ako a ko ti se me svidi
lako ćemo promeniti raspored, važi?!" "Naravno da važi, ali zašto imam utisak da nešto kriješ od mene?!" " Možda zato što imaš pravo, ali ovo nije razgovor koji bi trebali obavljati ovde...sada... idemo kod tebe pa ću ti sve objasniti, danas, sutra kada se odmoriš nije važno, ali jedno znaj, ma koliko odrasla bila ima da me poslušaš i da radiš onako kako ti kažem..inače...ma ništ a..krenimo kasnije ćemo o tome." Uhvatio sam je za ruku, a ona je klimnula u znak shvatanja.. danas je početak jedne velike borbe i neka sam proklet ako ne pobedimo....
84
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Malo je reći da sam zadovoljna stančičem koji smo odabrali, s' obzirom da sam ga tražila preko interneta i da ga prvi put uživo vidim prezadovoljna sam.. ćale, kako je i obećao preselio je sve moje stvari, svaki detalj i sitnicu sitnicu i sve je baš baš onako onako kako bi ja namestila.. sobica za Miu je identična onoj koju sam mu pokazala na slici da bih želela za nju, verujem da je zbog toga morao da obiđe par gradova u okruženju, ali kako je i sam rekao, uradio bi sve za princezu svoje princeze..i sama znam da bi..
Vidim mu u pogledu da mi zamera što sam otišla, i što sam mu uskratila moje i Miino društvo, ali sam isto tako svesna da nije kamenog srca i da će mi oprostiti... samo da se Mia malo opusti. Samo kada mu podari prvi iskreni, a ne ovaj stidljivi
osmeh, kupiće ga za ceo život.. A to je ono što on u suštini čeka. Mia je u svojoj sobi u krevetiću, bila je premorena i od leta, od sedenja, a i spavanja u mojim rukama tako da je jedva dočekala tvrd dušek i mirišljavu posteljinu, jer je moj ljubljeni otac i na to mislio..sve n jene stvari, posteljinu,
zavese, igračke, ma sve je on to oprao, osušio i stavio na svoje mesto. Imam najboljeg oca na svetu.
Otišla sam na brzinu da se istuširam u ku patilo koje je spojeno sa mojom sobom, da se slučajno Mia ne probudi i vidi da me nema. Ne sumnjam da se moj otac ne bi snašao sa njom, jer zaboga i mene je odgajao i to sam, od prvog dana mog rođenja... Nego prosto su još uvek, takoreći stranci jedno drugom, pa je bolje da im budem u blizini dok ne prođe period upoznavanja. Oprala sam kosu i skinula sam svu prljavštinu sa sebe, taj osećaj je bio fenomenalan... letovi, pogotovo tako dugački me čine nervoznom, pa umislim da sam prljavija nego što jesam... 85
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Stajala sam tako u tuš kabini i pustila sam vodu da teče niz moje telo, da me opusti, jer sam znala da razgovor koji sledi ima da me ozlovolji i sruši n a dupe...kako to mogu da znam?!
Po ponašanju moga oca.. Nikada nije sklanjao pogled kada je pričao sa mnom. Od male maloći me je učio da kada razgovaram sa nekim, sagovornika gledam direktno u oči, on je danas prvi put to pravilo prekršio, na aerodromu je gledao svuda samo ne u mene i moje oči. Druga stvar...nervozan je.., gleda preko ramena, osvrće se, konstantno gricka donju usnu, a to je odraz njegovog straha i nervoze. I treće ono što me najviše plaši, smrtno je ozbiljan, do sada i kada smo pričali ili se raspravljali to je uvek bilo ozbiljno ali sa pokojo m šalom ili duhovitom opaskom.. A danas...danas nema šale, nema duhovitosti, samo smrtno ozbiljan, strahovito
oprezan čovek. Napokon sam se naterala da izađem iz tuš kabine, otišla sam do garderobera i izvukla donji deo trenerke i najširu majicu koju sam imala, ako već mora biti ozbiljno, neka mi bar bude udobno..
Izašla sam iz sobe i krenula sam u kuhinju jer sam znala da me tamo čeka, osećao se miris skuvane kafe.. stala sam na vrata i ugledala ga kako stoji na prozoru i gleda na ulicu. Na prvom smo spratu zgrade koja ima samo osam stanova, ogromno dvorište sa bazenom za stanare i malim dečijim igralištem. "Ej tata tu si..."
"Jesam mila, skuvao sam nam kafu..čisto da se opustimo malo." "Hvala ti, stvarno će mi prijati."
"E pa sad lutko lepa, nadam se da hoće." "Ne razumem te..."
"Kako ne razumeš.. kažem nadam se da će ti prijati, a opet kada ti kažem sve ono što moram, bojim se da će ti presesti." "E sad me i zvanično plašiš! Govori više, mani me tih rebusa, nagoveštaja, skrivenog značenja, nego lepo govori. Mogu li da pogađam?!"
86
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Hajde, probaj."
"Našao si neku cicu pa hoćeš da je ženiš a ne znaš kako ću ja reagovati, bojiš se da će ispasti zla maćeha i da će me terati da joj ribam patos i spremam kuću?!" "E lepo moje, da je bar to u pitanju, ali bojim se da je ovo puno opasnije i komplikovanije od toga..nije baš da nemam nikoga, ali o tome sada
nećemo....sada imamo većih problema za rešiti." "Pa hoćeš li mi napokon reći o čemu se radi??" "Logan..."
"Okej...kakve veze ima taj šupak sa ovim tvojim nenormalnim ponašanjem? Mislim izvini, ali ne ponašaš se normalno." "Hajde ovako ćemo..krenuti ćemo od početka.. kao prvo, iako mi nisi rekla shvatio sam da je Logan otac tvoga deteta, jel' tako?!" "Drugo, otišla si odavde...ne! Pobegla si odavde zbog njega, jel' tako?!" " Treće, Treće, nisi mu rekla da si trudna ni ni da si rodila, istina?! " "E pa, milo moje, zbog svega toga, što sam sada nabro jao mi smo u velikom problemu."
"Znaš tata, ponekad zaboravim da ti mozak i dalje radi kao da si inspektor na zadatku, da imaš razvijen taj talenat za čitanje ljudi bez i jednog postavljenog pitanja... odgovor na sva tvoja pitanja je DA! Sve je istina, ali ne vidim razlog za
brigu. On ne zna i neće saznati za nas..mi za njega, pardon ja za njega ne postojim pa zato nema razloga za brigu."
"E tu grešiš dušo...tražio te je... traži te svo ovo vreme. Dve godine te potajno traži po celom svetu, tj. Evropi, ali samo Bog z na kako si se uspela tako dobro sakriti
da te nije našao." "Za ime sveta! Zašto bi me tražio?!" "Da se izvini, ali Amy.. isto tako moram sa tobom podeliti svoju sumnju, a sumnjam ljubavi da on zna.. zna za Miu.."
U momentu mi je pripala muka, u momentu mi se zamračilo pred očima...nemoguće...kako bi on to znao...
87
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Mislim da preter uješ tata, nema šanse da zna.."
"Neko, ko te traži dve godine i šalje ljude da patroliraju ovom ulicom možda i nije znao, možda je osetio nešto, znaš kako žene imaju svoja čula i instikte, tako imamo i mi muškarci, osetimo nešto, ali to ne znamo objasniti... on nešto zna inače te ne bi tražio zbog jednog prostog "Izvini", pogotovo sada, kada ži vi onako kako živi." "A kako on to pa živi?" "Amy, Logan nije loš čovek, ima u njemu puno dobrote, samo je duboko skrivena, a njemu je lakše da bude loš, jer je na to navikao i ...." "Jebemu sve opet odugovlačiš! Kaži mi više, ako Boga znaš!!" "Pošto nema drugog načina da ti kažem nego samo ovako, evo.. Logan je upao u loše društvo, kako, zašto, ne znam! Nisam uspeo da saznam jer je ta banda toliko zatvorena da čak ni informacije ne cure, ne bave se prodavanjem bombona to ti je jasno, diluju drogu, bave se prostitucijom, korupcijom, ilegalnim ilegalnim borbama. E taj deo sa borbama pripada Loganu.. glavni je za taj sektor. Na samom je vrhu, nedodirljiv i bahat..ne treba da ti crtam dete jel' tako??" "Mafija..."
"Upravo tako.. ako sazna za Miu, on ili oni koji žele na njegovo mesto-" "....Mia će biti u opasnosti...."
Bože!!!
Sve ovo...je kao noćna mora iz koje ne mogu da se probudim.. Sedeli smo u tišini, sa šoljicama kafe ispred sebe, svako u svom svetu i brizi.. Ako je moj otac u neč emu imao pravo, bilo je to da imam veliki problem, i ... da će mi kafa presesti...
88
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Gledam u ovu čašu iz koje sam do sada popio bar flašu viskija, razmišljam da li da je napunim ili razbijem sebi o glavu... o da, posle poprilične količine alkohola došao sam u "onu" fazu. Samosažaljavam Samosažaljavam se, a to mrzim, tako da ću sa svakom narednom čašom postajati agresivniji jer mrzim taj osećaj! Počeću da razbijam i da uništavam čisto da se osećam bolje.. Nikada nisam dobro podnosio alkohol. Neki ljudi budu veseli, dosadni, naporni za okolinu, barem dobar deo, a onaj drugi počne da se svađa, razbija i tuče.. ja spadam u tu drugu kategoriju.
Ali kome da razbijem dupe, koga da krivim za ovaj haos od života?! Kome mogu da zahvalim što sam zbog jebenog ponosa možda uništio jedinu šansu da imam ono što bi me spasilo od usamljenog života?! Samo sebi.. Sam sebe sam uvalio u ova govna, i sada ne mogu da napravim ni jedan potez da popravim pokvareno..
Ako im priđem i ako budem zahtevao istinu, bojim se da će me to dotući.. Ako...ako je to moje...dete... a ja sam je se na onaj način odrekao, ubiće me to.. sa
druge strane, ako budem zahtevao dokaz da je...dete...moje, plašim se da je neću moći zaštititi..mene moj otac nije uspeo zadržati dalje od tog sveta.. ali ja sam muško.. i želim da verujem da sam imao izbor.. mada mi se uopšte, iz ove perspektive gledano, ne čini tako. Ma šta ja to pričam?! Šta ako?! Dete je moje i znam to!! Isto kao što znam da je to razlog zbog kojeg je otišla, šta otišla..pobegla je glavom bez obzira i ne mogu reći da je krivim, da sam ja ona otišao bi, a kuji nikada ne bih pružio šansu da se približi meni ili d etetu.. e da... ja sam ta kuja!
89
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Za ove dve godine pitaj Boga šta je čula, videla, šta su joj napričali, i opet, nikoga nemogu kriviti jer sam sve to uradio, radim još uvek i svestan sam da ovakav nisam dobar za dete, nisam dobar za Amy, u kurac!
Nisam dobar ni sebi, ali ta tajna....ta jebena sudbina i njeni prsti pr sti umešani u naše živote su me ščepali i ne dozvoljavaju mi da odem i da je osvojim, da je uzmem u ruke, približim sebi i kažem "Izvini lajava, bio sam đubre, molim te oprosti mi, neću nikada više..." Kako to da joj kažem kada ni sam u to ne verujem, u mom životu nikada nije bilo mesta za druge, posledice sam uvek snosio sam i navikao sam na to.. i kako sad da je uvučem...da ih uvučem u ovaj mo j svet koji je toliko prljav da me na samu
pomisao na svu tu prljavštinu počne svrbeti po celom telu...i dođe mi da se češem i češem dok ne raskrvarim svako mesto koje me svrbi... A ta prljavština sam ja... Kako ženi koja mi je podarila dete da objasnim da sa njom želim početi ispočetka kad onu kučku još uvek držim pod svojim krovom i zagađujem ovaj dom njenim prisustvom.. kada sam kupovao ovu kuću podsvesno sam želeo porodicu, ali sam je upropastio orgijajući, sklapajući sklapajući prljave prljave poslove i dovođenje svakakvog svakakvog ološa u nju.
Ovo više nije dom, ovo nije mesto za porodicu i znam šta ću uraditi! Prodaću je, a pare?! Pare ću uložiti..ne! Pare ću pokloniti njenoj školi, nije mi važno šta će uraditi sa novcima, jedino što želim je da se ova prljavština pretvori u neš to lepo, nešto korisno. Naravno da ću ga donirati anonimno, jer ko je blesav da uzme pare od ološa kakav sam postao, nikome nije tako dogorelo, zato ću ostati anoniman, a Amy... o njoj ću razmišljati kada se počnem rešavati sranja koja bi nam mogla stajati na putu... kloniću ih se, dođavola, čak ću ih i izbegavati! Povući ću sve one ljude i ostaviću samo jednog čoveka jer taj ima samo jedan zadatak, da sazna gde žive. Kod Wood-a nije to znam jer sam i sam proveravao.
Nisam hteo ništa, ne bi ih presretao neg o sam prosto hteo da saznam gde su, da ih izdaleka makar pogledam i da upijem malo njihove sreće, da uživam u njihovoj povezanosti, da sam sebe ubedim da im za sada ne trebam, da mogu bez mene i mojih sranja..
90
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Uzimam telefon i zovem Mikeya, on je moj čovek za sve, ono što sam predložio Wood-u da bude pa me je ladno otkačio.. nije shvatio da mi treba ispravan čovek koji će u moje ime raditi stvari koje nemaju veze sa kriminalom, koji će me držati na toj tankoj granici da ne zastranim skroz, koji će mi biti kontakt sa stvarnošću,a sa kojim me nemogu povezati i tako čoveku stvoriti probleme. Mikeya se javlja posle prvog zvona.. "Hej Nesh, šta ima?!"
"Hej, ima to da hoću da staviš ovu kuću na prodaju, koliko danas." "Uuu čoveče..danas baš? Gde gori? Mislim nije da ti je novac preko potreban, o čemu se radi? " "Sve ćeš saznati kada dođe vreme za to, za sada hoću da prodaš kuću, pare staviš u banku i čekaš dalja upustva. Pare se neće dugo zadržati u banci, da znaš da im kažeš. To ti je dovoljno. Drugo, hoću da odeš do advokata i napraviš ugovor, tj. sporazum o tajnosti. Ovu kučku pod mojim krovom ispitaj za puno ime i prezime i sve potrebne detalje koji treba da stoje u ugovoru, daj ih advokatu i reci mu da
u njega stavi iznos koji će je zadovoljiti i naterati je da ćuti. Ne mesec dana ne godinu, hoću da ćuti dok je živa! Plati koliko traži!" "Važi Nesh, iako mi nije najjasnije šta radiš, ali ti valjda znaš.." "Znam Mikeya, znam i nije tvoje da me preispituješ nego radi kako sam ti rekao, ostalo će ti biti jasnije kada bude vreme, e da i još jedna bitna stvar, bez obzira na to što se znamo svo ovo vreme i što ti verujem, hoću da držiš jezik za zubima i da nikome, ali bukvalno nikome ne govoriš o ovome. Za ovo znamo ti, ja i ona kučka, s'obzirom da za ovo znamo samo nas troje, a da vas oboje plaćam za ćutanje ako procuri bilo šta od ovoga sručiću se i na tebe i na onu kučku koliko sam širok i dugačak, a ti znaš koliko je to!" "Mislio sam da si me do sada upoznao Nesh, ali shvatam zašto mi ovo govoriš pa ti neću zameriti, to ime veze sa onom malom, jel tako?!" "Slušaj me sad, i slušaj me dobro, na njeno ime, neću ni da pomisliš a kamoli da ga izgovoriš, ostavi se toga ako želiš da zadržiš posao.." "Ok. Nego kada si sve tako lepo smislio kaži mi gde ćeš da živiš? Mislim, prodaješ kuću, gde ćeš kad je prodaš?! Takva kuća će brzo otići."
91
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Jebeš mi sve o tome nisam razmišljao, razmišljao, samo sam želeo da je se rešim.. "E ovo je razlog zašto mi trebaš, glas razuma.. za prvo vreme ću u hotel, pa kada pogledam tržište i šta se nudi javiću ti gde hoću da mi kupiš, stvoriš, nađeš kuću ili stan, u zavisnosti od dela grada."
Još uvek mu ne moram reći da je veoma bitan bitan faktor deo grada u kome Amy živi živi sa našom curicom... dovoljno je da to znam ja. "Razumem. Je li to sve? "
"Za sada, čujemo se Mikeya!" Spustio sam slušalicu, a prazna čaša je i dalje stajala ispred me ne, da li da je napunim ili...
Uzeo sam je u ruku odvagao težinu te je zavitlio u prozor pored sebe, razbio se u param parčad, ne osećam se bolje ali bar ću ostati polu trezan, dosta je samosažaljevanja, samosažaljevanja, vreme je da razradim taktiku. Kako ne tako očigledno vratiti Amy u moj život... Jedino što znam je, je, da ne treba da je silim, molim molim i ganjam, jer će je to oterati još još dalje... a kako ću je vratiti?? Da me jebeš, pojma nemam.
92
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Trebalo nam nam je tri dana da se odmorimo i dođemo dođemo sebi zbog zbog dve različite zone. zone. Za danas sam isplanirala da obiđem kraj i radnjice u okruženju, trebaju nam pelene i moram uzeti namirnice za Miine obroke.
Još uvek imamo samo dva preslatka zubića pa moramo i dalje gnječiti hranu. Prošli smo kroz sve faze, f aze, ali nam muku stvara žvakanje. Moram kupiti blender baš za tu namenu, jer iako postoje kašice za kupiti, nekako sam srećnija kada jedemo isto. Od dana kada sam krenula da je dojim počela sam da se hranim zdravije, sa tom sam navikom nastavila, ali ponekad zgrešim.. Mislim, ko je video biti u Italiji državi koja je prestonica pizze i jesti samo špenat, prokelj i šargarepu... Jebi ga i ja sam samo čovek, koliki god da sam karakter kada je reč o pizzi pretvaram se u ludaka. Kada smo već kod te reči "ludak" sa teškom mukom priznajem da sam ova protekla tri dana sedela u stanu i razmišljala sam o tome da što št o duže ostanemo u ovom sigurnosnom balonu. Ako je istina ono što moj otac govori, ne želim izaći napolje i sresti ga.
Ubeđena sam da ne traži mene nego Miu, iako mi i dalje nije jasno kako zna. Možda bi mogla poverovati u tu tatinu priču o muškoj intuiciji. Trenutno mi je bolje da ne razmišljam razmišljam o tome tome nego da idem korak po korak, nisam valjda te jebene sreće da onog momenta kada napustim stan nabasam na njega.. Prvo kafa!
93
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Dok kuvam kafu za sebe, spremam mleko za Miu, navikla je čim ustane da popije svoju dozu mlekice i tako započne dan, to je još jedna navika koj u delimo, verujem da će kad odraste doći do toga da pije kafu, a za sada mi ovo paše, jer kafu nikada nisam volela piti sama...
Kao po naređenju, čim oseti miris kafe Mia se budi i zna da je njena bočica spremna, čujem je kako veselo čavrlja sa miševima koji su zakačeni za njen krevetac.
Uzimam bočicu i svoju šolju kafe i sa tim odlazim u njenu sobu. Stavljam sve to na stolić koji stoji do slatke, ogromne stolice za ljuljanje. Prilazim krevetiću, a tamo me očekuje najslađi osmeh. Uzimam je u ruke i privijam uz sebe da omirišem njen bebeći miris...obožavam
ga. Sećam se kako sam bila prestravljena onog dana kada su mi potvrdili trudnoću, nisam mislila da ću uspeti, da ću se snaći sa malom bespomoćnom bebom...sama.
Ali uspela sam, mnoge besane noći, temperature, odlaske kod doktora, prve reči i koraci sve sam to uspela preživeti, i sve to me je napravilo ženom, majkom. "Dobro jutro Mia bella." "Ju-to ma-ma" "To je moja mala pametnica!"
Ljubnula sam je u čelo i krenula prema stolici dok je ona tapšala malenim rukicama svesna da sledi najbolji deo jutra, hrana. Gledam je kako veselo sisa i zadovoljno mrmlja posle svakog gutljaja i prosto me
grize savest jer je potpuno nesvesna oluje koja nam se približava... oluja u vidu njenog oca. Ona je moja i neću je dati, neću mu dozvoliti da nam se približi i uništi ovaj naš savršeni sv et. Kada smo završile sa svim našim jutarnjim rutinama presvukla sam joj pelenicu i obukla joj istu haljinicu kakvu imam i ja.. Italija kao prestonica mode ima radnje u kojima možete kupiti gard erobu za mamu i decu.. Ja sam izabrala cvetnu haljinicu za nju i mene..
Inače ne volim takve stvari, ali ove haljinice su me očarale i morala sam da ih imam..
94
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Isto tako moram priznati da je zbog cene i Alex morao utrč ati, ali kada nas je video kako izgledamo sav se ozario i izvadio je karticu ne pitajući koliko košta. Tako je i zvanično postao najbolji ujak na svetu. I tako nas dve krećemo u grad u najlepšim haljinicama haljinicama koje imamo.. Izvukla sam kolica jer je dan savršen i želim da uživamo u njemu, sreća pa smo na prvom spratu i neću morati dugo da se patim noseći glomazna kolica ovako skockana..
Prizor će svakako biti komičan, ali tako je to.. sve moraš sam, pa čak i u najboljoj haljini izigravati snagatora i nositi kol ica sa bebom koji teže zajedno 20 kg. Skinula sam štikle, smestila ih dole u pregradu kolica, zatim smestila Miu, zakopčala je da ne može da mrdne i krenula u još jedan poduhvat.. Izašle smo na ulicu i niko nas nije posmatrao kao cirkuske nakaze, mada sam bila zadihana i rumena u licu od napora niko nije upirao prstom.
Sagnula sam se da dohvatim štikle i kada jesam naglo sam se podigla, te mi se u sekundi zacrnilo pred očima, posledica toplote i napora, par sekundi sam čekala da mi se razbistri dok je Mia nezadovoljno mrmljala u kolicima sputana
kaišićima. "Samo malo mila, da mama dođe sebi, svaki dan si mi teža a ja nisam stvorena za nošenje tereta, znaš mamica je vešto izbegavala teretanu i sad mi se to vraća. Ali ne mari, brzo ću steći kondiciju." Podigla sam pogled i ugledala...Logana.. izlazio je nonšalantno iz svojih kola ni ne sluteći haos koji se nalazi ispred njega.
Čekaj, stani! Da li se ovo moj mozak poigrava sa mnom?! Zatvorila sam oči, zatresla glavom levo desno ne bi li oterala tu sliku ispred očiju. Polako sam ih otvorila i shvatila, Bože moj... on je i gleda u mene... Jebem ti život jebem ti sve!! Šta sada da radim, da se okrenem i pobegnem nema šanse, poći ć e za mnom, biću sumnjiva...ne! Navukla sam masku ravnodušnosti i krenula napred, ku kavica nikada nisam bila pa neću biti ni sada, kako ono kažu "sreća prati hrabre"? 95
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Možda je vreme da mi se posreći, možda kada je bude video i shvati da ne liči na njega....pomisli da nije njegova. Ipak je on kralj pogrešnih zaključaka....
Jebeš mi sve ne mogu da dišem, šta mi ova žena radi kada sam sebe moram podsećati da udahnem preko potreban vazduh. Gledam je, lepša je nego ikada, trudnoća i to što je postala majka prijalo je njenom telu..sad je žena, popunjena na svim pravim mestima, kosa joj je duža, nešto svetlija, kao da je izbledela od sunca. Što ne čudi s' obzirom da je došla iz Italije.
Šta sada da radim?? Da joj priđem da započnem razgovor, da joj se izvinem i odem?? Šta?? Ništa to nije naspram onog što bih voleo..hteo bi je prebaciti preko ramena, podići ta kolica i sve njih zajedno ubaciti u auto, a zatim odvesti daleko gde ćemo biti samo nas troje...ali ne smem, ne mogu! Moram ovo obaviti pametnije makar me ubilo. Vidim je prilazi mi ponosna kakva jeste, gura ona kolica kao da je u njima celo
njeno bogatstvo..i ja prvi put spuštam pogled. Prvi put se sretnem oči u oči sa svojom kćerkom koja je kopija svoje majke.. buckaste nogice, svetla kosica, oči zelene, a usne... usne su joj jedino ono što je nasledila od mene.
Bio sam zatečen, kao gromom ošinut, ali to ne smem pokazati, ne smem joj dati do znanja da znam, moram joj se javiti, popričati malo, izviniti se i pobeć i glavom bez obzira... daleko da poližem svoje rane.. Stala je na korak od mene i rekla.
96
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Oo, zar to nije čuveni Logan Nesh?! Kakvo iznenađenje!"
Obožavao sam ovaj njen sarkazam, tada sam znao da je besna, ljuta, što je dobro, sve je bolje od ravnodušnosti. "Amy. Lepo izgledaš, stvarno to mislim. Šta ima kod tebe?" "Pa kao što vidiš, postala sam majka, malo smo putovale Evropom sa Alexom,a sada pošto mi prolazi trudničko moram se vratiti na posao, i eto nas..vratile smo se u grad." "Vidim... drago mi je zbog tebe, ozbiljno! Malena lič i na tebe, stvarno je slatka.."
Zagrizla je donju usnu i znao sam da je to način da zadrži reči, verujem da bi iz tih lepih usta izašle sve same psovke i pogrde, ali moram joj priznati, dobro se drži, ja bi pukao po šavovima. Ali to je Amy, drugačija i sasvim svoja, ona koja nikada ne radi ono što se od nje
očekuje. "Pa hvala ti! Nego..reče mi tata da si me tražio?!" "Jesam, hteo sam da se izvinim za sve gadosti koje sam sa m ti priredio.. mislim, kontam da malo kasnim, ali jebi ga nisi bila ovde." "Opusti se, zaboravila sam na to, nije kao da sam te mrzela ove dve godine jer
nisam, pravo da ti kažem nisam imala kada. Tako da...zaboravi na sve što je bilo, ništa ti ne zameram." "Hvala ti na tome. Nego, oprosti mi, moram da žurim imam n eki sastanak par metara niže, nadam se da ćemo se sresti nekad, popiti kafu i malo se ispričati. " "Naravno! I nas dve smo se uputile u kupovinu i već debelo kasnimo, još malo pa će vreme ručku a nismo ni krenule. Drago mi je što smo se sreli." "Doviđenja Amy!" "Doviđenja Nesh, srećno na sastanku!" Svako je krenuo na svoju stranu, ona ubeđena da joj je predstava upalila, a ja na svoj sastanak... sastanak sa agentom za nekretnine jer definitivno kupujem kuću u ovom kvartu. Sad kada sam i lično, sasvim slučajno saznao da su ovde, ništa me neće sprečiti da im budem blizu. Sasvim...sasvim blizu..
97
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
To je jedino što sada mogu, mada me me ova knedla knedla u grlu grlu guši jer jer znam da sam bio gad, ali isto tako znam da mi života nema bez njih dve i da ću uraditi sve samo da budemo porodica...
Na klecavim nogama u najboljim štiklama krenula sam prema poslovnim objektima.. jebeš mi sve ako išta razumem... Očekivala sam nadrndanog, arogantnog Nesha, punog sebe, koji zahteva istinu, svoja prava... a ovo?!
Ovo nisam očekivala, ovaj čovek je kao podvojena ličnost i potpuno me je oborio sa nogu. Ne znam ni šta da mislim ni šta da radim, očekivala sam oluj u, a dobila tek povetarac, ahaha koja sam ja guska!
Nije njemu stalo ni do Mie ni do mene, on je momak, ženskaroš, kojeg će mu đoku dete i sve te komplikacije.
Moram priznati da sam srećna zbog ovakvog razvoja situacije, mada me malo boli..nije svestan šta propušta. Ali ni to nije sav svet, moja mila, moje najdraža ima mene i ja sam tu da joj pružim sve, ljubav i sreću pa i bezbrižno detinjstvo! Od danas ćemo kroz život koračati same.
98
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Kao što rekoh, nisam lagao, stvarno imam poslovni sastanak samo što nisam rekao potpunu istinu.
Poslovni sastanak sa agentom za nekretnine koji ć e mi obezbediti stan u ovom kvartu kako zna i ume, još nisam odlučio da li želim u njenoj zgradi ili pak onoj preko puta. Kako god, videćemo da li je agentica zvana Barakuda sposobna naći mi tako nešto. Stižem pred urednu zgradu, sva u belom sa srebrnim detaljima, onako sterilna, deluje mi kao klinika, a ne agencija za nekretnine.
Čak bi se mogao zakleti da ovde praksu vrše ginekolozi, ali me ni to ne čudi, jer direktorka, koja se lično ponudila da sarađuje sa mnom je prava žderačica muškaraca, barem sam tako čuo od Sendy, ona mi je preporučila, a opisala je kao mene samo u ženskom telu... Znači žena koja zna šta hoće, ne bira sredstva ni način dokle god se njen procenat od zarade nalazi na računu firme.. voli seks i širi noge svakome ko se želi ugnjezditi između njih.. Sreća pa me to više ne interesuje, jer da je drugačije rado bi se tu zadržao jedno vreme, voleo sam rade i željne, ali sve je to iza mene, ono ispred je što me doziva i vuče da se iskobeljam iz tih kratkih, beznačajnih seksualnih eskapada.. Ono malo zeleno oko, ona dva zubića, one malene nožice su dovoljno bitne da se pretvorim u evnuha i svog đoku držim dobro sputanog u gaćama. Ulazim u Barakudinu jazbinu i krećem se samouvereno prema recepciji, malena plavuša otvara usta ali iz njih ne izlazi ništa.
99
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Gledam je i znam o čemu razmišlja, možda sam uobražen, ali znam kako delujem na žene. Malo ćemo se poigrati sa curicom, verujem da po ovom njenom izgledu i sjaju u očima malo fali da doživi orgazam, ako je to ono što joj treba, bez da je dotaknem učiniću joj to. "Dobar dan, imam zakazano kod gospođice Nancy..." naslonio sam se na pult i liznuo sam donju usnu, pogledao sam je direktno u oči a ona je reagovala kako sam očekivao. Stisla je butine i uvukla je vazduh u sebe. "Ime mi je Logan Nesh...."
Tu zadnju rečenicu sam rekao tiho tiho ali dubokim glasom glasom , video sam momenat kada se stresla i duboko izdahnula, izdahnu la, bradavice su joj se nadrkale, pogled joj je postao staklast, a koža joj se vidno naježila.
Pošto sam započeo, nisam gad da je ostavim tako, približio sam se tek za koji milimetar i pogledao sam pločicu sa imenom dok su njene bradavice vidno pupele pred mojim očima. "Verujem da me očekuje, jel tako Elizabeth?"
Iz njenih usta izašlo je nešto poput cviljenja i shvatio sam da je završila, podigao sam se sa pulta i uspravio se, te sam nonšalantno namestio kragnu kožne jakne i rekao
"Molim te da me najaviš." Prvi put od kako sam ušao čuo sam njen drhtavi glas. "Gospodine Nesh, direktorka Vas očekuje, dobila sam naredbu da Vas pošaljem u njenu kancelariju čim se pojavite. Stoga krenite do lifta broj dva i pritisnite dugme za zadnji sprat, odvešće Vas direktno u njenu kancelariju..." Sve ovo je rekla tako brzo i tiho da sam Bog zna kako sam je čuo i popamtio. Krenuo sam prema liftu i pritisnuo dugme te sam morao sačekati lift da siđe, a za
to vreme silno sam se zabavljao, malena sekretarica je đipila sa stolice te je otrčala, mogao bi se opkladiti u wc da završi započeto... koji sam ja gad, ali što da ne učinim curi, i onako je delovala bezlično i tmurno... Ušao sam u lift i popeo se na zadnji sprat te sam se našao u kancelariji dostojnoj
žene zvane Barakuda, raskoš, status, moć, sve je vrištalo da je ta žena postigla mnogo i da je sve to postigla sama.
100
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Sedela je za svojim stolom prekrštenih nogu sa pogledom uprtim u neke papire, čim sam kročio u prostoriju podigla je pogled te suzila oči kao da me proučava.. No-no grabljivice moja, sa tobom se neću igrati, ti nisi ni mala ni neiskusna i jednostavno nisi mi ni do kolena, a to je nešto što ću ti dati do znanja..
"Dobar dan gospodine Nash, drago mi je što se napokon srećemo. Izvolite sesti." "Hvala."
"Veoma mi je drago što ste izabrali našu agenciju da se pozabavi vašim željama.." E, ako nešto mrzim to je uvlačenje u dupe i moram da je zaustavim, odma! "Bla,bla, bla, sve je to super, nisam došao ovamo da slušam hvalospeve nego sam
došao da mi nađeš kako znaš i umeš stan u ovom kvartu, ljudi kažu da si najbolja u poslu, a meni tebaju najbolji, ne u krevetu i jebačini nego u poslu. Jesmo li se razumeli?!" "Jesmo...naravno.."
"Onda da počnemo!" Izvadio sam fasciklu u kojoj su se nalazile slike zgrade, podaci, adresa, imena stanara, vlasnik zgrade, kako te tako i svih okolnih i bacio sam pred nju... neki papiri su se razleteli po stolu a neki su joj završili u krilu.. vidim da je pocrvenela
od besa jer nije navikla na ovakav tretman, ali šta ću joj ja, neka se navikava, jer sa mnom će joj biti ovako ili nikako. "Šta je ovo?!" "To ti je zgrada u kojoj želim stan, ta na slikama, na tim papirima imaš spisak zgrada koje želim kupiti, tu zgradu ne želim, želim onu pored.. razumeš?!" Odmahnula je glavom sa nerazumevanjem, a ja sam duboko udahnuo te rekao "Prati me, jer od ovoga ti zavisi procenat od zarade, ne volim da se ponavljam, tako da ću ti po noviti samo jednom i odlazim, ovako.. na tim slikama ti je zgrada
u koju želim da se uselim, ako pak nije moguće, hoću da mi stvoriš mogućnost da kupim zgradu pored... celu zgradu, isto tako hoću svaki slobodan poslovni prostor da bude u mom vlasništvu, želim sve! Pa makar to značilo da sam budući vlasnik cele ulice...jasnije??" Klimnula je glavom.
101
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"E tako, onda smo se dogovorili, odlazim da imaš vremena uraditi posao kako treba jer, zaboravio sam ti reći jednu jako bitnu stvar, stan...zgradu želim juče, danas, najkasnije sutra!"
Pružio sam joj ruku i rekao. "Radujem se našoj saradnji, sad me izvini imam posla, čujemo se posle... " Ustao sam iz stolice i zaputio se prema liftu, ne moram ni n i pogledati u nju jer
znam da na licu ima zapanjen izraz, širom otvorena usta i oči.. možda je i Barakuda, a ja takve jedem za doručak..videćemo da li je vredna imena. U momentu kada sam se počeo spuštati liftom zazvonio mi je mobilni, pogledao sam u njega i video da me Sandy zove
"Halo dušice.." "Hej Nesh, vraćam se u kancelariju i vidim ti automobil na ulici, znači li to da si sa žderačicom?" "Haha žderačica moj kurac, ali da bio sam sa njom, taman smo završili..pa recimo sastanak.."
"Ne!!! Nisi valjda! Logane Nesh ti si nepopravljiv, tako je nikada nećeš vratiti! Moraš naučiti držati tu zver u gaćama jer..." "Čekaj stani malena, nisi me shvatila, naravno da je nisam jebao, nego sam je ispreskakao, ona je ćutala u čudu a ja sam pričao.. čini mi se da još uvek čujem točkiće i glavi kako joj se pomeraju, jer u kurac dobila je rok do sutra da kupi zgradu u moje ime ahahah, ovo je bolje od seksa. Čekaj me kod kola stižem." Spustio sam slušalicu te sam pogledao u sekretaricu kako li se s e već zove, a ona je već bolje izgledala.. kao da se pojebala sa nekim pre deset minuta, to curo! Tako treba!
102
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Stigla sam pred zgradu taman u momentu da prisustvujem novom cepanju srca... Gledam kao voajer u susret dva ljubavnika i nije mi dobro, bukvalno mi se
povraća od pogleda na ovu scenu.. Ja sa brdom kesa, pelena, namirnica i sa detetom u kolicima, a on sa nekom lepoticom u rukama.
Boli me..izjeda me ljubomora i ne znam da li ću sve ovo preživeti. Malo, malicko mi fali da počnem da plačem, ali to sebi me smem da dozvolim. Ne treba nam, nije nas vredan, ali Bože moj zašto me toliko boli sam pogled na njega sa nekom drugom ženom u rukama. Nije mi ništa, nismo ni mi njemu, ali mi se srce kida kada vidim kako je ljubi..
Koji mi je đavo! Ne! Ne dozvoljavam sebi ljubomoru, nije me briga sa kim je, samo želim da prestane da boli! Pokreni se glupačo, videti će te da stojiš tu i sliniš, možda nemaš njega ali si u dobitku, imaš njegov najbolji deo za koji on ne zna...
Pokrenula sam se i ušla sam u zgradu, još jednom bacajući pogled na njih, ako me već boli neka boli jako, možda ga na kraju zamrzim i prestanem da ga volim...želim...
103
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Izlazim na ulicu i žurim prema kolima, kad tamo ugledam Sandy, najbolju stvar koja se mom drugu desila. Malo je reći da je zaljubljen u nju, on je začaran, opsednut tom malenom devojkom. Izgleda kao vila koja traži da je štitiš i paziš, a to je ono što Benu treba.. Prilazim joj sa osmehom na licu, a ona mi se osmehu je te me nežno poljubi u obraz.
Da imam sestru, voleo bi da je kao Sandy, nije mi rod, ali mi je prirasla srcu baš kao da jeste. "Hej malena, dobro mi izgledaš!"
"Pa hvala ti, ni ti nisi loš, nego kako si?" "Kako?! Pa nije loše s'obzirom da sam je danas sreo..nju i curicu.." "Nemoj da pričaš! Nadam se da nisi bio šupak!" "Ne nisam bio šupak, to je još uvek onaj tvoj mamlaz." "Jebeš mi sve, nikada vas neću shvatiti, najbolji drugovi a častite se tim pogrdnim imenima! Bruka!"
"Čekaj malo, ti si mene nazvala šupkom!" "Ne nisam, rekla sam "nadam se da nisi bio šupak" a to je velika razlika, jer dragi moj ti to znaš biti, kad hoćeš.. nego, menjaš temu.." "Nisi u pravu, ne menjam nego ne želim o tome da pričam, neki drugi put ću ti se izjadati, danas nije taj dan.."
"Nego, da znaš, kada se reši ovo sa kupovinom unajmljujem te kao glavnog dekoratera, ali o tom po tom."
"Mislim da nemaš dovoljno novaca da me platiš ahhahha"
104
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Ma nemoj! Vidi malu kako s e opustila, udaraš na ego, ha?"
"Učila sam od najboljeg, nego slušaj, imam kolegijum i moram prisustvovati, ajde se dogovori sa m ojim "šupkom" pa da odemo na piće večeras?" "Može, mala, idi i budi najbolja!" n ajbolja!" "Ja to već jesam Nesh, kasniš, već jesam!" Zagrlio sam je iz sve snage i poljubio sam je u čelo, pustio sam je da ode i dok je odlazila okrenula se te mi koketno namignula, sreća pa Bena nema inače bi pozeleneo od ljubomore z bog ove naše spdačine.
105
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Odavno je pala noć i verovatno bi trebala da spavam, ali ne mogu. Pred očima mi je stalno slika njega sa tom curom. Ne mogu je nazvati ni dromfuljom i kurvetinom, jer mi prosto ne deluje tako.
Izgleda mi kao neko ko čvrsto stoji na svojim nogama, nije lepotica,ali ima ono nešto... Sličnija je meni nego njegovom tipu likuša. Možda da sam ga videla sa takvom manje bi me bolelo jer bih znala da će završiti kao odbačena krpa, ali ova... ova je za zadržati. Neko ko će biti dobra majka, dobra žena, savršen partner. Osećam knedlu u grlu i znam da ću opet plakati, opet ću početi da sažaljevam sebe a to mrzim..mrzim ovaj osećaj, a osećam se bespomoćno. Znam i ljuta sam na sebe zbog toga, ali jebiga... trebalo bi da sam srećna, imam dete, posao, stan.. dobru budućnost, imam oca koji mi je ogroman oslonac, koji će nam skinuti zvezde sa neba, ukoliko je to što nam treba, imam Alexa, i zašto? Zbog čega se onda osećam ovako prazno?! Zašto mi se plače na samu pomisao na njega sa drugom že nom?! Negde oko ponoći odustala sam od prevrtanja po krevetu, sva posteljina je izgužvana, ima je posvuda i napokon pišem propalo. Ustajem besno iz kreveta i krećem prema kuhinji.. probaću sa onim tatinim receptom za uspavljivanje. Kada sam bila klinka ubedio me je da, toplo mleko sa kašikicom meda uspavljuje,
u par slučajeva kada sam imala ružne snove, moram priznati da je upalilo, da li zbog mleka ili zbog njegove pažnje pojma nemam, ali probaću.
106
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Sad bi dala pola plate samo da legnem, zatvorim oči i zaspi m... da se lik Logana odstrani iz moje podsvesti i da ga nema...
Stavljam šolju na kuhinjsku radnu ploču i začujem tihi jecaj koji dolazi iz Miine sobice, izgleda da i moja devojčica ove noći nema mirne snove. Polako i na prstima krenem prema njenoj sobi d a joj ne razbijem san, nego ću je
naprosto maziti dok ga ponovo ne učvrsti.. moja Mia, od kako se rodila obožava da joj mazim uš nu resicu, tada obavezno zaspi. Ali ovog puta ne znam iz kog razoga pomazila sam je po glavici i doživela sam ogroman šok, ona gori!! Nije to ona malo povišen a temperatura, ona zbilja gori! Brzo palim svetlo do krevetića i gledam u nju, mokru i rumenu i znam da ovo nevalja.. počne me hvatati panika. Da se ne lažemo, ovo nije prvi put da ima temperaturu ali j este prvi da je ovako povišena. Trčim do kupatila kupatila i uzimam uzimam toplomer, jurim nazad prema sobi, ali ali se spotaknem spotaknem na plišanu igračku sa kojom smo se te večeri pre spavanja igrale a ja je propustila vratiti na mesto.
Iste sekunde pogledam u krevetić jer moj pad nije bio tih ali ništa, Mia se nije čak ni pomerila, nije čak ni okice otvo rila i znam da je ovo ozbiljno. Raskopčavam joj pidžamicu i mrmljam joj reči ohrabrenja jer vidim da joj normalna temperatura sobe stvara neugodu, kreće da se trese a mene obuzima sve veća panika. Stavljam joj toplomer pod mišku i čekam da se oglasi onaj iritantni zvuk, ono jebeno pištanje je znak znak da je temperatura izmerena izmerena a to traje...i traje...i traje i napokon evo ga!
Dižem toplomer i u momentu mi je muka 39.4, pa jebote! Ništa mi drugo ne preostaje ne go da je vodim u hitnu... Na brzinu joj zakopčavam pidžamicu, suze mi se polako slivaju niz obraze i to je dokaz da sam prestravljena i u panici.
107
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Letim do njenog ormara i uzimam ćebence te trčim u svoju sobu uzimam svoju torbicu i trpam u nju novčanik, naše zdravstvene knjižice, ključeve od kuće,vraćam se kod nje i uzimam njenu torbu za presvlačenje u kojoj je rezervna garderoba i pelene.
Kao u nekom transu uvijam je u ćebence i podižem u naručje i tek tada otvara okice.. a one.. one su staklaste i ne odaju nikakav znak da me prepoznaju,
počinjem još jače da plačem, uzimam obe torbe navlačim japanke na noge i letim prema ulaznim vratima, i tek tada shvatim da nemam auto, tek tada počne mozak da mi radi...do sada je sve to teklo automatski. Vraćam se po mobilni, ukucavam broj taxi službe, ali niko se ne javlja. Zaključavam vrata stana i pokušavam opet...zvoni do kraja i ništa. Silazim niz stepenice, ponovo zovem kad ono zau zeto, pa nemogu da verujem da ni jedna taxi služba nema slobodnih vozila, jeste da je subota ali jebote! Ovo je ogroman grad taxija ima koliko hoćeš...
Izlećem na ulicu i zaustavljam se na prilazu zgrade i opet biram broj, ono opet zvoni...zvoni...zvoni i ništa...
108
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Evo i mene, kao jebeni lopov doseljavam se u svoj novi stan.
Barakuda je opravdala, donekle svoju reputaciju i našla je baš ono što sam tražio, doduše, uspeo sam kupiti celu jebenu zgradu u koju se useljavam potajno. Koji kreten.
U suštini znam šta hoću i koliko to hoću samo mi se način ne sviđa, a opet je taj način onaj ispravan i znam da se moram skrivati. Vadim još jednu kutiju iz kola i krećem prema ulazu u zgradu kada mi pažnju privuče nešto belo, okrenem se i vidim ženu u šorcu i majčici kako trči prema putu. U sekundi mi oči padnu na njene ruke i shvatim da nosi nešto... nosi puno toga ali shvatim da u rukama drži dete... Tek kad se zaustavila ispod ulične ulične svetiljke tad sam ukapirao ukapirao ko je ...Amy... "Amy!" Viknuo sam malo jače jače nego što sam trebao i video sam sam da se trgla na zvuk moga glasa...jebote nemoguće da je saznala da se doseljavam ovde i da već brži od mene... "Amy!" probam ponovo, te je gledam kako se naglo okreće prema meni a na licu joj se ocrtava ocrtava bol, bol, suze se slivaju slivaju niz te prelepe obraze i znam da ovo nema veze sa mnom, ovo ima veze sa curicom!
Ovakvu bol doživljava rodite lj kada mu je dete u opasnosti! U dva koraka se vratim do kombija, otvorim vrata te bacim kutiju unutra, čujem
da sam nešto razbio ali ko ga jebe, to sada nije važno, zaključavam vrata kombija i trčim prema njoj.. Gleda me zbunjeno sa tim zelenim očima i shvatam da joj ništa nije jasno, neka sam proklet ako joj se sad počnem pravdati.
109
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Šta radiš Amy? Gde juriš ovako obučena u sred noći?!" O jebote mogu li biti veći kreten, kada prvu stvar koju pitam bude pitanje i zamerka na njeno oblačenje, sreća pa me nije čula..ponaša se kao da je u transu, gledam je kako kuca broj telefona u mobilni i plače kao malo dete .. Uzimam joj polagano telefon iz ruke i vidim da zove taxi, te je nežno uhvatim za ruku i kažem. "Predpostavljam da sa malenom nešto nije uredu, jel tako?!" "Ima... ima temperaturu...nema...taxija a ja moram...moram u bolnicu."
"Dobro, sreća pa sam se zatekao ovde.. ja ja ću vas odbaciti." Krenem nesigurno prema njoj da uzmem uzm em dete iz njenih ruku, ona se trzne ali mi je preda. Prvi kontakt sa mojom curicom je kao da mi je izraslo novo srce, novi organ koji je tako čist, koji je stvoren samo da bi nju voleo, nju i ni jednu drugu. Ne znam koliko dugo sam je posmatrao, znam samo da, kada sam joj dotakao
zlatnu kovrdžicu na licu opekla me njena temperatura, u tom momentu sam shvatio Amyno ponašanje. Počeo sam da trčim kao ludak prema kolima, stiskao sam ključ kao ma jmun ne bi li se napokon otvorila, Amy se smestila na zadnje sedište a ja sam joj nevoljko pružio moje blago... Jebote, uradiću sve samo da joj bude bolje, bolje, ako je cena toga da se držim podalje podalje od njih i da ih iz daleka obožavam pristaću i na to , samo da b ude dobro. Molim te Bože, samo neka bude dobro!!
110
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Malo sam se pogubio jer se nisam navikao na kraj, tek sam došao ovamo ov amo i već imam ogroman problem.
Iz papira i izveštaja koji sam dobio od detektiva zapamtio sam da se moja, tj naš a ulica zove bulevar Hide Park, ali da me jebeš pojma nemam koja je najbliža bolnica. Istog momenta zovem Bena.
Mogao bih i ja proveriti na Google mapi koja nam je najbliža, ali neću da rizikujem. Ne želim da vozim i kuckam jer imam njih dve u kolima. Moj živo t nije bitan, ali njihov jeste. S'obzirom da je veoma kasno, Ben se na telefon javlja pospanim glasom
"Gde gori nenormalni čoveče?! Znaš li koliko je sati?" "Znam izvini, ali trebaš mi hitno! Bulevar Hayd Park koja je bolnica najbliža, nađi mi adresu pa mi javi!"
"Čekaj! Stani, šta će ti boln ica, i otkud ti u toj ulici?!" "Molim te ne zapitkuj nego proveri pa mi javi! Hitno!!!!"
Spustio sam mu slušalicu i pogledao sam u retrovizor,Amy je i dalje bila nepomična ali su joj suze klizile i dalje.. u životu nisam video da neko plače a da ne ispušta glas...to mora da je šok... Nisam znao šta drugo da joj kažem osim reči utehe iako ne znam šta se dešava. "Amy, žao mi je...veruj mi biće sve u redu, daću sve od sebe da vam pomognem i tebi i njoj, evo vodim vas u najbolju bolnicu, pomoći će joj, imaj vere!" Moje reči nisu imale nikakav učinak,i dalje je plakala...
111
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
I dalje se ponašala čudno, kao da pojma nema gde je, mislim da uopšte nije skontala da ih ja vozim u bolnicu, toliko je uplašena, to me tera da paničim. Šta je malenoj, šta joj se dešava kada joj majka ovako reaguje.. Hladan znoj me obliva i u sebi psujem i vičem na Bena, koji mu je kurac, rekao sam da je hitno i koji moj mu treba toliko. Moje bezglasno histerisanje prekinula je zvonjava telefona. "Govori! "
"Najbliži je medicinski centar Univerziteta Chicago, gde se sad nalaziš?!" "Izašao sam upravo i z naselja i idem prema centru!" "Okej, idi pravo, na sledećem semaforu skreni desno, pa u drugu ulicu levo, iza ugla ćeš videti prilaz za hitne prijeme!" "Hvala ti! Tvoj sam dužnik! " "Batali to brate, Sendy misli da ovaj ispad ima veze sa Amy i malenom? Ima li istine u tome?!"
"Uffff... ima druže, ima! Pozvaću vas ujutru da vam objasnim, idite na spavanje sada, izvini još jednom što sam vas probudio!" "Zaboravi, nadam se da će sve biti ok. Javi se čim završiš, nemoj čekati jutro, nećemo moći zaspati tek tako!" "Važi!" Dodao sam gas i jurnuo praznim ulicama nije prošlo ni dva minuta već smo bili ispred bolnice.
Istrčao sam iz kola te sam naglo otvorio vrata, tek tada se trgla i počela da shvata gde smo i ko sam, pogledala me je zbunjeno i puna neverice, ali ništa nije rekla. Pružio sam joj ruku i pomogao joj da izađe iz auta, zgrabio sam torbe sa zadnjeg sedišta te ih prebacio preko ramena, a nju sam uhvatio za mišicu i vodio sam je do ulaza. Bolnica kao bolnica, jebeno hladno i sterilno mesto i mrzim je.. mrzim kako se
ovde osećam.
112
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Amy je požurila do prijemnog pulta brzinom na koju nisam ni znao da poseduje i krenula je histerično da priča, objašnjava, ali jebeš mi sve ako smo je išta razumeli. Mlatila je rukom, udarala njome po pultu, plakala i siktala, ali to je nigde nije dovelo. Stao sam iza nje i spustio ruku na njeno rame kao znak da sam tu i da ću joj
pomoću. Sestrica je sa čuđenjem pogledala u men e i upitala. "Da li ste vi otac deteta?!"
Da mi je šamar raspizdila ne bi imalo ovakav učinak, mislim, šta joj reći. Hteo bi , ma želeo bi iz sve snage, koliko mi to pluća dozvoljavaju zaurlati DA , TO JE MOJE DETE I JEBENO BI BILO BOLJE DA JE IZLEČITE!!!! I ZLEČITE!!!! Ali u govnima sam, pa sam samo odmahnuo glavom i mirnim tonom rekao. " Ne, ja sam poznanik njene majke."
Amy me je pogledala i ono što sam video, ili mislim da sam video je iznenađenje pomešano sa nekom tugom. Naravno, brzo se pribrala pa sam pomislio da sam taj izraz u očima samo umislio.
"Mislila sam da ste vi otac i da ćete mi moći pomoći, gospođa je gospođa je histerična i ništa je ne razumem."
"Dete joj gori pod temperaturom, i to ne običnom, nego ozbiljno gori, koliko sam je shvatio nije joj dala nikakav lek, nego čim je primetila da je znatno povišena došla je ovamo."
"I vi ste to sve razumeli u celom onom vriskanju?? vriskanju?? E pa trebao bi nam čovek poput vas da nam dešifruje ponašanje i govor roditelja koji su uplašeni!" "Možete li je primiti?! Odmah, sada?!" "Naravno, pedijatar je na putu a vi pođite u ordinaciju, četvrta vrata sa desne
strane. Obrazac o osiguranju ćete popuniti na izlasku, da vas sad ne zadržavamo, možda se i majka do tada pribere."
113
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Došlo mi je da joj zviznem šamar zbog ove opaske, ali znam da to ništa ne bi pomoglo.
Ušli smo u ordinaciju i ja sam se sledio u mestu. Šta to radim??? Ulazim unutra kao da na to imam pravo, pa mogu li biti veći mamlaz?! Stajem u pola koraka te ispalim najtežu rečenicu u svom životu. "Amy, nemam pravo biti ovde, ali čekam te ispred, ako ti budem trebao vikni i dolazim!"
Pogledala me je i samo tiho, plačno i sa molećivim tonom u glasu reče . "Ostani...ostani molim te..ne mogu sama.."
"U redu, idem samo napolje da obavim jedan telefonski poziv i odma se vraćam." Izašao sam i zatvorio sam vrata od sobe, moram nazvati njenog oca da dođe po nju jer ja ako ostanem više nikada neću sebe naterati da odem. Telefon mu je zvonio, zvonio i zvonio dok mi napokon nije odgovorio "Nesh, koji ku rac?! Znaš li koliko je sati?!" "Znam, ali hitno je! U bolnici sam sa Amy i curicom!"
"Šta????" "To što sam rekao, sreo sam je pre pola sata ispred njene zgrade i dovezao sam ih u bolnicu. Malena ima visoku temperaturu, Amy je preplašena i treba im neko blizak, a sam znaš da to nisam ja. Sem t oga imam nekog posla i ne mogu m ogu da ostanem. Dočekaću te, pa idem." "Posla?! U ovo doba?! Ma koga briga? Koja bolnica?" "Medicinski centar Univerziteta Chicago."
"Eto me za pola sata, nadam se da ćeš odložiti svoje "obavaze" bar na kr atko?!" " Rekao sam ti da ću te sačekati, nemoj me smarati sa podjebavanjem."
"U pravu si izvini, pomogao si mojim curama, a ja se ponašam kao kreten. Evo me izlazim iz kuće i stižem. Vidimo se uskoro." "Vidimo se!" 114
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
U momentu kada sam krenuo prema vratima, krmeljivi doktor izaša o je iz lifta. Ja ne bi bio ja da nešto ne userem "Doktore! Ime mi je Logan Nesh. Doveli smo curicu na pregled, da li ste se rasa nili
da joj možete pomoći?" "Da gospodine, rasanio sam se i sad ako mi dozvolite otišao bih da pregledam pacijenta!" "Pacijent se zove Mia i bolje bi vam bilo da uradite sve da je izlečite!"
Prezirno me je odmerio, na lice je stavio ogroman osmeh te umarširao u ordinaciju.
"Dobro veče gospođo, ja sam doktor Ithan, šta je sa Miom?" Amy se zabezeknuto okrenula prema njemu, jer je u svoj toj zbrci skontala da je
doktorčić Miu nazvao imenom bez da je pogledao karton, karton koji nismo popunili...
"Ja...stvarno ne znam doktore, juče je bilo sve u redu, kao i predhodnih par dana.."
"Ništa, izvadićemo joj krv i dati na analizu, a od vas očekujem da se priberete i da se setite svega što ste radili proteklih nedelju dana," Dok je to govorio vadio je krv iz prstića malenoj koja se pod veoma visok oj temperaturi nije ni lecnula. "...da li joj ra stu zubići, da li je jela nešto novo što do sada nije, da li ste je vodili
kod nekaga sa prehladom? Bukvalno sve je važno i probajte da se setite." Amy je duboko udahnula i počela sa odgovaranjem. "Što se tiče zubića moguće je da rastu, ja to ne mogu znati dok se ne pojavi, samo su joj dva izašla...što se hrane tiče, ovih par dana koliko smo kući nisam uvodila nikakve promene u njenu ishranu..."
"Sačekajte momenat! Kažete od kada ste kući?! Niste bili kući. Da li to znači da niste bili u gradu?
"Da doktore, bili smo u Italiji, I taliji, tačnije Mia je rođena tamo, tek pre pet dana smo se vratile." 115
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Doktor je odahnuo sa olakšanjem te rekao . "Onda smo došli do srža problema, za svaki slučaj sačekaćemo nalaze krvi, ali već sad vam mogu sa sigurnošću reći da j e sa njom sve uredu. Naime, tako mala deca reaguju na promenu klime i vremenske zone. Nije prvi slučaj da se posle godišnjeg odmora klinci prehlade ili dobiju povišenu temperaturu. Tako se njihov organizam buni protiv ogromne promene." Pogledao sam u Amy i video sam olakšanje napisano po celom njenom licu, boktor je nastavio. "Dati ćemo joj sirupić i sve će biti dobro, verujem da će par dana biti malaksala i nevoljna za igru, ali će kroz par dana doći sebi." U momentu kada mi je pao kamen sa srca i kada sam počeo normalno da dišem u ordinaciju je uleteo Wood!
"Amy dušo, šta se dešava, je li Mia dobro?" Tek tada je počela da plače ali valjda od olakšanja, verujte mi da bi i sam počeo da imam pravo na to, ali nemam!
Izlazim iz ordinacije kao višak i krećem pre ma izlazu, ali me u naumu zaustavlja njen glas
"Logane! Čekaj!" Svaki mišić u telu mi se napeo ali nisam smogao snage da se okrenem nego sam skamenjen čekao da mi priđe. Stala je pred mene, a u očima sam joj pročitao zahvalnost. "Hvala ti za sve! Hvala ti što si se našao za nas dve i što si nas doveo ovamo,
nemaš pojma koliko mi to znači." I onda kao munjom pogođena faca joj je poprimila zbunjen izraz, nisam ništa rekao, čekao sam njenu reakciju, a ona je bila začuđujuće blaga. "Čekaj malo...otkud ti..mislim kako si..." "Amy, umorna si..hajde da te odgovore ostavimo za neki drugi put. Idi kod
malene, trebaš joj. Oca sam ti pozvao da vas bezbedno vrati kući jer ja imam nekog posla." 116
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Odjednom se vratila ona ratnica, ona lavica i počela je da sikće na mene, da o bi sve da mogu da je zagrlim i napravim nešto dobro za promenu, ali m oram se držati podalje od njih. "Pa gospodine Nesh, izvinite zbog uznemiravanja. Još jednom hvala vam na pomoći! Zbogom!" Okrenula se i protutnjila je pored mene.
E moja Amy, nikada nećeš saznati koliko mi je teško odlaziti i ostavljati vas, ali neka sam proklet ako vas uvučem u svoj život!! Nastavljam sigurnim korakom do auta i ulazim u njega, tek onda kreće bes, bol i frustracija da izbijaju iz mene, kao manijak u agoniji udarao sam po volanu ne bi
li me ruke zabolele jače od srca, ali ne vredi..ono boli i krvari za njima. Jedinim lepim i čistim osobama u mom životu. One su upravo to...
Moj život!
117
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ostali smo još nešto malo u bolnici čisto da popunim sve one nesrećne f ormulare kojih ima kao u priči. skoncentrisati, bukvalno ni na šta. Pored sve ove frke i strke nisam se snašla da ga pitam, to jest da insistiram da mi kaž e otkuda on pred mojom zgradom.
Jedva da sam se mogla
Neznanje me ždere, savest takođe, ali ako je moguće realno razmišljati trebalo bi da držim jezik za zubima. Da ne otkrivam Miin identitet i njeno nastajanje. Nisam sebična, samo oprezna... naravno, moja podsvest progovara "..da, da, ponovi to sto puta i možda poveruješ u to što pričaš." Podigla sam glavu završavajući zadnji formular i pogledala u tatu koji je u rukama držao iscrpljenu i usnulu unuku. Vidim da mu vilica titra i znam da je ljut na mene, a po svemu sudeći čeka me lekcija, opet.
Čini mi se da ovaj put neće biti ni sprdnje ni zajebancije nego surove istine, s'tim da sam sasvim sigurna da 50% besa koji trenutno oseća ima veze sa Loganovim današnjim prisustvom. Pogledam na sat koji se nalazi na suprotnom zidu i skontam da smo se ovde
zadržali tri sata. Već je svanulo predpostavljam, a meni duša spava. Dižem se polako sa neudobne plastične stolice zbog koje imam utisak da mi je guza utrnula i kupim sve formulare f ormulare sa stola. Prilazim sad već izmoždenoj sestri za pultom i samo ih predajem. Ni ona ni ja nemamo volje za bilo kakvom konverzacijom nego samo "Gotovo?"
118
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Gotovo, hvala." "Prijatno."
Od umora su mi i čula otupela pa nisam ni primetila da mi se otac približio noseći Miu. Taman sam se okrenula u njihovom smeru i rekla " Haj.." otac me je prekinuo i rekao " Ovde sam, krenimo."
Auuu ovo neće izaći na dobro. Iz njega izbija ljutnja da se sva ježim od nje, pojma nemam koji mu je, nije kao da sam ja zvala Logana da dođe po nas, niti imam tu informaciju odakle tamo i na tom mestu, pa mi nije ni malo jasno što sr na mene ljuti..ali po nekoj inerciji i odnosu tata-ćerka kontam da ću ja biti kriva, pogotovo kada mu kažem da stvarno NE ZNAM otkud Logan sa nama u bolnici. Izlazimo iz bolnice i odmah sedaju u auto jer ga je ostavio tik do ulaza, i naravno
dobio je kaznu. Eno je, fino se klati na vetru, sreća pa mu auto nije odvukao pauk kao što to obično biva, ali valjda to što je bivši pandur i što auto nije menjao punih 20 godina pa ih prepoznaju ima prednost, pa umesto da idemo na plac po
njih moraće da plati kaznu. Prilazim šoferšajbni i izvlačim kaznu ispod brisača, ulazim i ja u njih i počnem da mu mašem njome " Ovo ću ja da platim."
" Nećeš, ostavi je u pregradu." "Bogami neću!" "Amy!" dreknuo je, a zatim stišao glas zbog Mie i šišteći rekao "Uradi kako sam ti
rekao i nemoj da me nerviraš! Živci su mi tanki i slabo se kontrolišem da ti sada ne očitam bukvicu! Stoga uradi kako ti kažem i primiri se istog momenta." Suze su me zapekle u očima, ali ne neću plakati jer nisam kriva! Ne dozvoljavam da se prema meni ophodi ovako pa radim ono što hoće, besno otvaram pregradu i šopam kaznu unutra te lupam tim istim poklopcem da se zatvori, i to iz sve snage. Na šta dobijam njegov besni pogled.
119
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Okrećem glavu na drugu stranu i ugledam čoveka kako naslonjen na automobil zuri u nas, od njegovog pogleda me podilazi jeza, ali isto tako mi je odnekud poznat ili se pak varam..nema veze, ko je da je ako nije krevet ne zaslužuje da
razmišljam o njemu. Trenutno o čemu razmišljam razmišljam je samo jastuk, Mia i ja pokrivene i ušuškane ćebencetom u zemlji snova...
*
*
*
Morao sam da se uverim sopstvenim očima. Jebeni Mike mi je podneo izveštaj da se u životu moga bate dešavaju krupne stvari. Prvo je prodao vilu, zatim pare donirao nekoj školi za poremećene, verovatno jer je i sam takav!
A opet, kada vidim ovu žensku nekako mi se sve više čini da to opet ima veze sa njom. Bio sam ubeđen da smo sa kučkom završili, ali očigledno nismo. Moram priznati da je mala dobra, ali ne toliko da bi pustio zlatnu koku od sebe, a
mali je to. Od kada je počeo da radi pare kao da padaju sa neba, nije da mi trebaju, ali opet p ara nikada dosta, barem meni, tako da ćemo ovu nezgodnu situaciju zvanu "Amy Wood" morati da rešimo na jedini način na koji znam. Vreme je da mom malom bati dokažem da C.J. nije sisao vesla i da tačno zna šta radi, sa kim i gde. Do sada sam pretio a sada je došlo vreme da delujem. Ulazim u auto i uzimam telefon u ruke i biram čoveka koji je stvoren za ove stvari " Rocky, ja sam! Hoću da odeš u moj kabinet i baciš oko na onaj izveštaj na stolu. U njemu ćeš naći ime "Amy Wood" hoću da mi je dovedeš što pre, samu! Jasno?" "Jas.."
Spustio sam slušalicu i pre nego je završio reč, nemamo vremena za gubljenje, ako već nećemo lepo, onda ćemo onako kako ja znam. 120
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Davnih dana sam se zakleo da ću svima pružiti šansu, on je svoju dobio, e sad, što je nije iskoristio to je već njegova stvar, ja moram da čuvam ono što je moje, zar ne?
Budim se mokar i u agoniji, osećam da će nešto loše da se des i, pogledam okolo, ali ne znam gde sam, i onda mi polako dolazi do svesti da sam u svom novom stanu i da se prvi put budim u ovoj sobi.
Možda ovaj osećaj dolazi prosto podsvesno, ono nova sredina, novi ljudi, nov prostor..sigurno je to, preterujem! Ustajem iz kreveta i prilazim prozoru koji gleda na dečiju sobu. Ne bi ja bio ja da sve prepustim slučaju tako sam i kupio ovaj teleskop, odavde mogu da vidim
svoju ćerku. Da sedim, gledam, čeznem i udaram glavom o zid jer sam bio skotina koja je morala da sjebe celu stvar. Jebote, kako mi nedostaju! Voleo bih da sam sada tamo, da se skupimo svi
zajedno na nekom kauču ili krevetu i da smo samo zagrljeni. Da mogu da udišem njihov miris, da mogu da osetim njihovu toplotu, da mogu da se hranim njihovom ljubavlju. Kako god.. to nije moguće, za sada, a možda i zauvek moja jebena narav i kratak
fitilj naterali su me da preteram, da oteram jedinu ženu do koje mi je stalo. Mogu ja da serem i pričam p ričam kako nije bitna, kako je puno takvih kao što je ona, ali to nije istina. Ona je čista, prirodna, naivna ,nevina, prelepa i majka mog deteta. Zajedno smo
stvorili onu prelepu curicu koju ona tako predano čuva, a mene duša boli jer ne učestvujem u tome.
121
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Obe zaslužuju moju pažnju, moju snagu, moju zaštitu, a ja im to, direktno ne mogu pružiti, nego moram ovako iz daleka. Sobica je prazna, ali znam da su kući, sačekao sam da vidim kada će se vratiti, gledao sam je dok je presvlačila malu i spremala je za spavanje. Verujem da su zbog cele te zbrke oko temperature legle da odspavaju, a z nam za sigurno da su u istom krevetu. Tamo gde bi voleo biti ja...
Neka spavaju lepotice moje, a ja ću odavde da čuvam njihov san, jer ja sam onaj čija je to glavna uloga, kao čoveka, muškarca, ljubavnika i najvažnije oca... jer ja sam tata. Voleo bih da zaslužim to pravo da me jednog dana moja ćerka nazove tata, da me
zagrli tim majušnim rukicama i da mi dozvoli da je ljubim i volim svom ovom ljubavlju koju je probudila u meni..voleo bih.. stvarno bih to voleo, pa makar mi
to bilo poslednje u životu.
122
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ima dana kada mi se prosto ne izlazi iz kreveta i to je baš ovaj. Vetar duva kao lud, nebo je tamno i imam utisak da se bliži nevreme. Nas dve smo ušuškane u krevetu i baš nam je super, ali i to će se vrlo brzo promeniti. Tata samo što nije došao, došao, sledi ono što što smo odgodili, ribanje i držanje držanje predavanja predavanja o mojoj nesmotrenosti, o spuštanju garda, o svemu onome na šta me je on upozoravao. Jebiga, shvatam ja da on ima pravo, ali verujem da ovaj put od muve pravi slona. Mislim, nije kao da je zbog tih sat vremena uspeo da shvati ko je Mia ustvari, samim tim smatram da je ovo očevo ponaša nje malo ishitreno i preterano.
To ću mu i staviti do znanja, znanja, volim volim ga i znam znam da nam želi najbolje, ali opet, nisam dete i morao bi malo popustiti! U tom mom mentalnom monologu prekida me ključ koji otključava ulazna vrata. Naravno da je to tata jer jedino ih on ima. Predpostavljam da ne zna da li smo
budne ili ne pa je odlučio da iskoristi prednost duplikata kjučeva. Čujem šuškanje kesa u hodniku i znam da je opet dovukao gomilu namirnica. Taj čovek prosto ne može da se kontroliše, sve mora da bude po njegovom. Ovako ako nastavi ja prosto neću imati potrebe da izlazim iz stana, što mu je na ravno cilj. Ovde smo kao zaštićene od svega, a najviše smo van Loganovog domašaja.. Da baš, kao da ga mogao zaustaviti kada bi se odlučio da nam priđe. Ne podcenjujem snagu svoga oca i roditeljsku zaštitu, ali Logan je tip čoveka koji se ne da lako skrenuti sa puta.
Polako ustajem iz kreveta i nameštam jastuke oko Mie da ne bi pala sa kreveta, prevrće se i okreće non stop, na mene po tome nije jer ja u položaju u kom zaspim u tom se položaju i probudim, to mora da joj je na oca. 123
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Iako smo bili intimni, i ima mo nju kao dokaz tome, ne mogu reći da ga poznajem toliko dobro, njegove navike, jutarnje rutine..ništa. Znam ga kao druga i ljubavnika i to vrlo oskudno.
Izlazim iz sobe na prstima i pritvaram vrata u slučaju da se probudi, to moje dete ne voli zatvorena vrata od kako se rodila, zašto, pojma nemam. Krećem prema kuhinji, ni umila se nisam, ali prosto me ubi u bi ovo iščekivanje, tako da će krmeljive oči morati sačekati, bolje da sam još uvek u ovakvom stanju, razbuđena bi bila 100 x razdražljivija. Osećam miris kafe i znam da me čeka za stolom sa dve šoljice te dragocene tečnosti. Ulazim u prostoriju i progovaram preko volje "Zdravo...tata."
Ništa, gleda u šoljicu i uopšte me ne konstatuje. kons tatuje. Dobro..meni paše, ako ćemo da ćutimo neka, može tako. Mada moja nada brzo umire.
"Slušaj me sada. Prošli put sam ti rekao da obratiš pažnju i da ga izbegavaš.." "Tat..." krenula sam da ga prekinem ali on je to sasekao tako što je podigao
kažiprst. "Ja pričam ti ćutiš! Moja je greška što sam prema tebi uvek bio slab, št o sam te razmazio, što sam te preterano štitio pa smatraš da sa mnom možeš kako hoćeš. Znao sam da sam trebao biti strožiji, a ne te pustiti da na naš odnos umesto tata-ćerka ti gledaš kao drug-drugarica.." Opet sam počela. "Ali.." "Nisam završio jebemu sve!" Pogledala sam ga zapanjeno jer se prema meni nikada nije ovako ophodio, suze
su mi grunule na oči te sam spustila i pogled a i glavu. Neću mu dozvoliti da vidi da me je sa tim svojim ponašanjem povredio. Skupiću snage, prestaću da cmizdrim, sačekaću ga da završi, ali onda će i on mene morati da sasluša. "Rekao sam ti da je taj čovek opasan, rekao sam ti da ga se, ako ne zbog sebe i svoje sigurnosti, a ono zbog Mie skloniš od tog čoveka, ali ti me ne slušaš, koji kurac Amy?!"
124
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Otvorila sam usta da mu odgovorim a on je opet odsečno ponovio
"Ne! Zajebi objašnjenja! Ja nisam klinac! To jest, hajde, objasni mi otkud to da vas je on odveo u bolnicu, otkud on sa vama u to doba?! Misliš da sam majmun pa da nr mogu da zbrojim dva sa dva! Alo!!! Tri sata ujutru??? Kako to da ste baš na njega naletele?!"
Čurala sam kao zalivena jer misam znala je li pita ili drži monolog, ali za dve sekunde mi je postalo jasno i to kada ka da je dreknuo. "Govori pobogu dete!!!" "NE ZNAM."
"Šta ne znaš?! Nemoj se praviti luda kao Boga te molim!" "Slušaj ti sada mene, oče! Pojma nemam, ne znam, ni ideje nemam!! To su sve odgovori na tvojih dvadeset postavljenih pitanja! Ne sećam se, znam samo da sam istrčala iz zgrade, pokušavajući da dobijem taxi ali bezuspešno, tu se odnekud stvorio on, p onudio se da nas odbaci, pre nego što sam shvatila šta me je snašlo bile smo u ordinaciji sa doktorom! Izvini, ali meni je stanje moga deteta bilo
važnije nego da mu postavljam pitanja "otkud ti ovde, jebeš nešto u komšiluku"." "Amy!!! Nemoj da si drska!"
"Drska sam jer me teraš da budem takva! Šta sam trebala? Da pobegnem od njega vršteći u momentu kada mi se približio i ponudio mi pomoć?? To hoćeš da kažeš?? Trebala sam možda da mu pljunem u lice i kažem da ću rađe svoje dete dovesti u opasnost i sačekaću taxi kojeg nema, pre nego sednem u isti auto sa ološem kakav je on?! To si od mene očekivao? Zaj...boravi, ako je moje dete u opasnosti tražiću pomoć i od crnog đavola a ne od njega! Ti si se malo zaigrao oče, on i ja smo imali dve noći sexa! Bezbačajnog sexa, teško da sam zbog toga meta njegovog zanimanja kada takvih kao što sam ja ima gomilu!"
"Kako to razgovaraš sa mnom?" "Onako kako si zaslužio, ovo nije nešto o čemu bi ja sa tobom trebala da pričam, ali ako će te to navesti da spustiš tu jebenu loptu prepunu paranoje na zemlju onda tata dragi vreme je da ti ćera predoči sve bitne činjenice! Ja sam za njega isto što i one pre mene a i one posle mene, veliko NIŠTA!!! Neće me tražiti i neće me vijati jer sam ja za njega drolja koja ga je lagala i on je kao i ti paranoičan i misli da su svi đubrad poput njega!" 125
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Suze su mi potekle kao reka, nimalo damski dlanom sam obrisala sline iz nosa i viknula.
"Vidi na šta si me naterao! Da se sažaljevam i sećam se svih debilnih reči koje mi je uputio! uputio! Bila sam tako srećna, onda dođeš ti sa svojim nebulozama i nateraš me da ridam kao poslednja jadnica! Hvala ti.. puno ti hvala, i za to, a i za čuvanje unuke!"
Pogledao me je belo sa ne razumevanjem, e pa odmah ću ti pojasniti tatice. "Da, pričuvati ćeš Miu, a ja odoh u šetnju! Idem da razbistrim misli, rešim se ove negativne energije i vratim se mom detetu čila, vedra i nasmejana, u ovakvom stanju bila bi kadra da te zadavim golim rukama, a složićeš se to mi nije pametan potez, ipak si ti moj otac i znam da mi želiš dobro bez obzira što se ponašaš kao da su ti svrake popile mozak! Mleko ti je u frižideru, pelene u komodi, u ostalom... snađi se!" Okrenula sam se na peti i izašla iz prostorije, na putu do ulaznih vrata pokupila sam jedino novčanik. Jebe mi se kako izgledam i ko će me videti! Bitno mi je da odem i budem sama sa sobom samo koji tren, minut, sat...
126
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Izlazim iz zgrade na vetrometinu, vetrometinu, ne bi se uopšte čudila ni kada bi se sekire sručile sa neba. Ipak sam se prvi put posvađala sa ocem i treba to ovekovečiti, zar ne?!
Šta bi bolje pasalo od gomile oštrog metala koji pada sa neba.. uff.. baš sam raspoložena za krv do kolena. Jačina vetra koji mi duva u lice lice stvara suze...okej samo se tešim..nije tešim..nije vetar ja sam.
Radim ono što sam rekla da neću, sažaljevam se. Dve godine suzu nisam pustila, dve godine sam pod tepih šutala svoja osećanja, zašto?! Da danas puknem i onako se ponesem prema jedinoj osobi koju imam osim moje kćerke? Stvarno sam gadura, ali opet da sam prećutala otac bi bio u zabludi da nam preti neka opasnost od strane Logana.
Ne poznajem ga previše, ali znam ga dovoljno da mogu da tvrdim da nam neće naneti zlo.
Gledam levo, gledam desno i razmišljam kud sam krenula jebote. Desno je grad i jeste da me boli uvo kako kako izgledam, opet nije uredu da mi se komšije komšije smeju ili pak da razmišljaju o meni kao o zlostavljano ženi koju je muž u pidžam i isterao na ulicu i ovu hladnoću. Imaginarni muž naravno..ali oni ni to ne znaju. Otićiću i sešću u park pa ako pomisle da sam beskućnik koga je briga, mene svakako ne! Idući tako prema dečijem parkiću uočavam vozi lo koje ide uporedo sa mnom, pogledam u njega, ali ne vidim vozača zbog zatamljenih zatamljenih stakala..
127
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Počinje koža da mi se ježi, ali i to pripisujem tatinoj paranoji sa kojom me je u
ovih proteklih par dana našopao. Baš mene neko prati.. auto i onako izgleda kao da ne pripada ovamo, više mi deluje kao neko ko se izgubio i sa da ne zna ni kuda će ni šta će. Odmah ćemo proveriti teoriju. Brzo se spustim u ćućeći položaj tobož da zavežem pertlu, te perifernim vidom uočim da se auto trznuo. E ovo nije dobro! I šta sad? Da bežim neću, da se pravim hrabra još manje, daleko sam od zgrade a taj neko ako je naumio da me zgrabi imaće za to priliku bežala ja ili ne. Odlučujem se za soluciju da idem tamo gde sam se zaputila pa šta mi Bog da. Ulazim u ograđeni parkić i biram klupu koja se nalazi tik pored ograde gde prolaze ljudi. Tako, pa ako treba da vrštim i spašavam se bar im neću pružiti to zadovoljstvo da postanem žrtva. Sedam na klupu naslanjam se i zatvaram oči. Isto kao i kada sam bila mala i plašila se mraka, mislila sam ako zatvorim oči i taj mrak koji me okružuje bolji je jer sam ga ja izabrala.. izabrala.. dečija logika, nije ni važno, važno, bitno je to da je palilo. palilo. Tačno sam osetila osetila momenat momenat kada mi je prišao, prišao, otvorila otvorila sam oči i pred sobom sam videla čoveka tri puta krupnijeg od sebe, jebote, šta ovaj jede... Jesam li normalna? normalna? Čovek koji izgleda kao pola planine stoji predamnom, a ja umesto da ga pitam šta hoće razmišljam o tome šta jede.. e tako izgleda moj mozak kada ključa od besa, prosto je beskoristan. Nego da se vratim na ovu tihu pretnju ispred mene.. znači višlji od mene, ima
preko 2 metra, krupan negde 120 kila, braon oči, praseće, male. Ožiljak na obrazu u obliku upitnika i malu tetovažu jing jang na nadlanici. Dovoljno za prepoznavanje, mada ili ovaj čovek ne mari ili je nešto drugo u pitanju, koji bi me kriminalac pustio da ga ovako procenjujem??? Mislim ni jedan. "Izvolite gospodine?" "Vi ste Amy Wood." Nije mi promaklo to da nije pitao nego konstatovao. "Jesam, izvolite."
128
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Posegnuo je za svojim džepom a meni su se noge odsekle, kad je iz njega izvukao mobilni telefon, te okrenuo broj i pozvao nekoga.
Nadam se da ovo nije neki očev pajdaš koji me eto "onako" čuva zbog usluge jer ću sada kući da odem i stvarno ga udavim golim rukama. "Šefe imam je." Ta kratka rečenica zvonila zvonila je u mojim ušima kao kao crkvena zvona nedeljom nedeljom "šefe" mog oca niko ne zove tako, on mrzi tu etiketu... samo što sam pomislila na to lik mi pruža svoj telefon. Uzimam ga od njega i stavljam drhtavom rukom na uvo "Halo.." jedva drhtavim glasom progovaram, a sa druge strane čujem hrapav ali vrlo prijatan glas
" Gospođice ili bolje reći gospođo Amy, taj čovek ispred vas je moj dobar prijatelj Rocky."
Moš' mislit' prijatelj, ja prijatelj, ja sam onda Trnova Trnova ružica. "Budite tako dobri pa krenite sa njim." "Ne pada mi na pamet. Na šta vam ja ličim?! Ovcu?"
"Pa poznavajući vaš lik i život pre bi vas uporedio sa nekom moćnijom životinjom, životinjom, ali može i ovca ako se osećate tako." "Dosta zajebancije drugar, reci šta imaš, žuri mi se kući a ovaj tvoj me ne plaši, govori ili spuštam slušalicu." "Nisi baš prijatna za razgovor je li? " "O moj Bože! Šta je ovo "skači Amy po živcima" dan. Ko si ti i šta hoćeš od mene?" "Pa ja sam ti takoreći familija" "Familija?! Ti? Meni? Lupaš gluposti!"
"Hajde da ubeđivanje ostavimo za kasnije, sada ti savetujem da uđeš u auto i dozvoliš čoveku da te dovede kod mene na jednu.. kako bi to nazvao... e da, informativnu kafu." "Kakve bi ti in formacije da dobiješ od mene?"
129
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"A ne sunce moje, danas sam posebno nadahnut, informacije su za tebe, tačnije moj poklon tebi." "Dobro! Eto me gospodine.." "Carlisle."
"Doći ću sa vašim čovekom gospodine Carlisle." Spustio je slušalicu onog momenta kada je čuo da dolazim, pojma nemam o čemu priča i o kakvim informaci jama,kakva jama,kakva smo mi to familija?! Jebeš mi sve,ali imam utisak da ovaj dan svakim narednim minutom postaje sve gori.
*
*
*
Pojma nemam gde sam, ona zatamljena stakla na kolima koja mi nisu dala da
vidim vozača, nećete mi verovati takva su iznutra. Polako počinje da mi kuva u stomaku i tek sada mogu lepo priznati da sam guska koja se uvalila do guše, i još moram priznati da je moj otac imao pravo.. jebem ti sve!
Zaustavljamo se na prilazu neke neke male male kućice, jeste uredna ali je suviše malena, više deluje kao dvosoban stan, ali to nije bitn o, bitno mi je da saznam koji moj ja imam sa ovim čovekom. Vrata kola se naglo otvaraju i Rocky mi pruža ruku kao pravi džentlmen. "Izvolite ovuda."
Pošla sam, šta sam drugo mogla. Ušli smo u tu kućicu, bila je manja nego što je izgledala, soba, kuhinja i predpostavljam kupatilo. Čovek koji vozi onakav auto čisto sumnjam da živi na ovakvom mestu, ali nema veze, igraću ovu igru sa njim. Ulazimo u sobu sa moje desne strane i sa leđa me ovaj čovek neodoljivo podseća na nekog..čekaj...
130
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Logan?!" Ali ne, kada se okrenuo videlo se da je stariji i zreliji i eto poveznice oko familije,
ali pitanje koliko ovaj čovek u suštini zna? "Došla sam i hoću smesta da mi objasnite prirodu ove posete!" "Polako lepotice, ja sam domaćin, želiš li kafu neko piće?!" "Nisam došla na ručak kod vas gospodine već da kažete to što imate i da idem kući." "Carlisle..nema potrebe da smo formalni, ipak ste vi majka moje bratanice ili bolje reći polu-bratanice."
"Vi ste čoveče nešto pobrkali! Niti znam ko ste niti da ste to što tvrdite da jeste, moje dete nema oca ima samo mene, tako da vi sa nama nemate nikakve veze!"
"A ja tvrdim da imam i šta ćemo sad?! Uostalom nisi zato ovde, ovde si da bih ti ja otvorio oči, da napokon shvatiš da sa Loganom nemaš šta da tražiš..." "AAAAAAAAAA!" vrisnula sam od frustracije i besa,
"Koji vam je kurac svima!! Šta umišljate? Uporno se trudite da stanete na put nečemu što nepostoji! Svaki jebeni dan nekoga moram da ubeđujem da između nas nema ništa, tako da, džaba vam trud!!" "Nema ništa, ti kažeš nema ništa a?! E pa lutko lepa objasni mi ovo!" Pruža mi neke papire koje ja odbijam da uzmem u ruke. "Ne, ne treba mi to, ti mi kaži šta piše u izveštaju!"
"E pa po ovome ti i on itekako imate nešto zajedničko, osim deteta naravno." "Dete mi ne pominji, nemaš pojma o čemu pričaš."
"Dobro, dete na stranu, ovde piše da živite u istoj ulici, čak šta više zgrada do zgrade, zgrada u kojoj živi je čak šta više njegova, a kupio je... predpostavljam zbog tebe i ... idemo dalje, prodao je svoju vilu za koju je dobio blizu dva miliona m iliona
dolara, a pare je donirao u školu u kojoj radiš ti..da idem dalje..?" "Ne znam šta hoćeš da postigneš sa ovim? Osim toga sve ovo što si mi rekao nije nešto što bi me, da sam sa njim, a ponavljam nisam, oteralo od njega."
131
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"A kada bi ti odao jednu veliku tajnu.. to jest bolje ne, ispričaću ti priču.
Bio jednom jedan dečak, koji je imao i oca i majku, bili su moćni, bili su zajedno, dok se jednog dana to nije promenilo. Tata je otišao, ostavio porodicu da bi sebi stvorio novu, bolju, čišću.." "Pretpostavljam da si ti taj dečak?"
"Jesam, slušaj dalje, najbolje tek sledi.. i tako je tata otišao sa nekom droljom, napravio joj dete, otvorio firmu i živeo poštenim životom nekoliko godina, ali na putu tom lepom životu isprečio se auto sa ženom u drugom stanju.." Kao da mi je udario u dario šamar! Odjednom sam shvatila sve! Loganov tata je ne kako kriv za nesreću moje mame. "Dobro, šta je onda bilo?" "E onda pošto tatica nije mogao da živi sa tim obesio se, a njegov sinčić Logan ga je pronašao kako visi u garaži.." Srce mi se steglo zbog Logana, još više zbog mene i moje sudbine, naših sudbina, a ovaj kreten me ljuti, drugi put danas me neko tera na plač i ovde će se završiti. "Slušaj me sad i slušaj me pažljivo! Ja nisam neka naivna curica i lepa glupač ica, a ako se i on oseća krivim zbog cele te situacije koja se desila pre dvadeset godina i u kojoj su učestvovali naši roditelji onda ste obojica glupi i to vam je porodično! Kakve veze ima sa nama to što se desila nesreća?! To je bila nesreća, splet nesrećnih okolnosti u kojima smo svi troje izgubili roditelje, i vi i ja! Treba li da vas mrzim?! Zašto pobogu?? Možda moj otac neće biti tako širokih shvatanja jer je voleo moju majku, a opet neće neće mrzeti Logana jer on nema nema veze sa tim! Shvataš li koliko ste smešni, obojica! Čime se bavite i zbog čega? Šta ja to imam pa tebe lično ugrožavam? Nismo zajedno, nismo ni u kakvoj vezi, nemamo ništa čoveče ludi!" "Možda ti sa njim osim deteta stvarno nemaš ništa, ali on ti se približava, i prošlost se ponavlja a to tigrice meni neodgovara jer taj momak je zlatna koka, moja koka i učiniću sve da ga zadržim pored sebe, e to ne mogu da dozvolim!" "Ti si lud a i on je ako mislite da ću posle svega što je on, meni lično uradio biti sa njim! I to nema veze sa prošlosti, to ima veze sa njim i njegovim kretenskim ponašanjem! I još nešto..."
132
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Taman kada sam zaustila da da ospem još jednu paljbu vezanu za njegove pretnje pretnje u prostoriju je uleteo Logan, njegov pogled je odavao beskonačan gnev, a ponašanje rezigniranost. A sa onim što je izgovorio pobio je svaki bratov jebeni argument, a meni srce
razbio na hiljadu sitnih komadića. "Šta ova drolja radi ovde? Nije dovoljno što je bila sa mnom nego se bacila i na tebe? Svestan si da joj je otac pandur? Ne bi me čudilo da je doušnik." "Šta pričaš ti kretenu glupi? Kakav doušnik? Ovde sam dovučena da slušam gluposti o vašoj zajedničkoj prošlosti i pravo da ti kažem jebe mi se za to! Ostavite me više na miru!!" Carlisle je pogledao u nas dvoje i odjednom je sh vatio da mu je nešto g adno promaklo.
"Čekajte, sad me zbunjujete! Vas dvoje imate dete!" E umalo povratila nisam kada je ovu istinu tako lako prevalio preko usta, oblio me hladan znoj ali sam se brzo pribrala
"To kopile nije moje! Čije god da je ne tiče me se, ali moje nije! I ako ti je to pokušala podvaliti ne veruj joj ni reč! Ja svoje dete ne bi napustio, a to dete ponavljam nije moje! Sa droljom nemam ništa i ako si bacio oko na nju eto ti je, ja se na staro ne vraćam!" Zavrtelo mi se u glavi, mislila sam da ću da umrem zbog ovih reči, ali su mi ujedno bile i karta za izlazak iz ove rupe.
"Toliko o tome! Lepo sam ti rekla da nas dvoje nemamo ništa zajedničko, rekla sam ti da dete nije njegovo i nadam se da si sad poverovao u to! Sada vas ostavljam, ali pre toga molim vas kao ljude, zaboravite i na mene, na moje dete i
oca, ako bilo koga od vas dvojice samo sretnem na ulici ubiću nekoga, jasno? E da! Svesna sam da ste kao neki mafijaši i da bih trebalo da vas se bojim, ali daleko sam od toga, za svoje dete sam spremna da ubijem! A sad me izvinite,
obojica! Lep život vam želim! Zbogom i da se više nikada ne vidimo!" Drugi put danas napuštam prostoriju puna besa, tuge i nemoći. Šta sam ja Bogu skrivila da se svi oko mene kidaju, a takvim ponašanjem uništavaju mene. Ako ništa drugo, barem će otac biti srećan jer će napokon shvatiti da nema razloga za brigu... A meni kako bude...
133
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Gledajući za njom dok je odlazila molio sam Boga da nije sve otišlo u kurac. Isto tako morao sam povesti računa o svojim emocijama jer ovaj drkadžija d rkadžija odlično čita ljude.
Pronašao sam poslednji atom snage da se priberem i sasvim staloženo sam ga upitao "O čemu si koji kurac razmišljao kada si je doveo ovamo? Ozbiljno te pitam!
Koliko glup čovek možeš biti da ovde dovedeš ćerku jednog pandura.. " "Ćerku tog pandura si jebao ti ne ja, tako da o pameti nećemo raspravljati "brate"."
"Jesam! Jebao je jesam pre nego što sam postao ono što sam danas, a ti jebeno rizikuješ da se tatina curica obrati ocu i onda ti ovde upadne cela b ulumenta specijalaca konjino!" "Alo mali, smanji epitete nismo nas dvoje isto!" "Kurac nismo! Hteo si da preuzmem posao, hteo si da se uvalim u govna?! Jesam
uvalio sam se do guše, sada ja kažem da smo isti "veliki"! Koliko se sećam dogovorili smo se da je ostaviš na miru i da..." "Ooooo setio si se dogovora?! Sada si se setio? A šta si mislio kada si se doselio tik
uz njenu zgradu, kada si kupio pola jebenog kvarta?! Hoćeš ja da ti kažem?! Pitanje je retoričko pa ću da nastavim dalje, a to dalje je da nema dalje! Ja nisam malouman i nisam debil!! Dobro znam i ko je ona i čije je dete, a ti ako stvarno ne znaš onda si slep kod očiju!!!" "Slušaj me i slušaj dobro! Ovo ću ti reći još samo jednom! Dete nije moje, Amy i ja nismo zajedno, okej, bila je dobra ševa i tu stavljam tačku. Jasno? Ne diraj ih i ne diram te! Razumeo?" 134
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Nisam i jedva čekam da mi pojasniš zbog čega si prodao vilu i poklonio pare njenoj školi? Što si se doselio u zgradu do njene?!"
"Nije da moram da ti se pravdam jer su pare moje i mogu da radim sa njima šta hoću, ali ako baš moraš da znaš, slab sam na tu decu, a to nema veze sa njom, dao bih i da ona ne radi u toj ustanovi." "Ha ha ha Veliki Logan Ubica Nesh je slab na debile!"
"Debil si ti! I u mom prisustvu nemoj da sam te čuo da ih tako nazivaš!" "Verujem da me stvarno smatraš za jednog kada pokušavaš da mi prodaš ovu
bajku, ali jednu stvar ću ti reći, tu si gde si i napolje nema! Nemoj da ti padne na pamet da mi kažeš da prekidaš saradnju, jer neće valjati, stvarno neće." "Te svoje pretnje nabij sebi u dupe znaš!? Ja sad idem jer mi odeš na živce i jedva se kontrolišem da ti ne napišem recept za zubara!" Krenuo sam prema vratima i psovao sam kretena sebi u bradu, svega mi, malo mi
je falilo da ga šakama dovedem u red.
135
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Istrčala sam na ulicu, ali totalno nespremna na šok i bes koji mi se desio! Gde sam?! Kako ću kući da se vratim kad jebeno ne znam ni gde se nalazim, nemam telefon, nemam novčanik. Glupa, glupava glupačo! Misliš da si nedodirljiva?! Hajde sad izvuci se iz zajebane situacije poput pametne odrasle osobe..
E jebiga, ne osaćam se ni malo odraslo, a još manje pametno jer se ponašam kao jebeno razmaženo derište. derište. Bilo kako bilo ovde ostati neću, ponos mi ne dozvoljava da one dve spodobe pitam, onako usput.. pardon ova guska ne zna gde je, da bi došla kući da li bi ste bili ljubazni reći joj da li da krene levo ili desno... Gusko!
Ipak nisam toliko nemoćna, imam, mozak obe noge i to bi trebalo biti dovoljno. Počinjem da hodam duž prilaza i pogledam levo desno te se odlučim da krenem desno. Puna besa i adrenalina krećem da koračam sve brže i brže, pa još brže, sve dok nisam počela da trčim koliko me noge nose, trčim a suze mi magle vid. Suze besa, nemoći i samosažaljenja, jer koliko god ubeđivala sebe, kao i sve okolo da mi nije stalo, lažem ! Naglo sam se zaustavila u mestu i prodrmala glavom.
Zar je moguće?! Zar sam svo ovo vreme odbijala da prihvatim da sam ja zaljubljena u njega?! Ne! Jebote!!!!! Ja njega.... volim?!
Ne! Nemoguće! Besna sam na njega, izvređao me je! Da!!! Seti se šta ti je rekao, ti si drolja koja ima kopile, lažljiva kučka koju je pojebao i otkačio!
136
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Seti se glupačo! Ne možeš da ga voliš! Ne možeš mu pokazati da ti je stalo, ne možeš ga pustiti u svoj život, u vaš život, nije dovoljno dobar i ti ga mrziš! Ove glupe misli pripiši povređenosti, zaostatku post-porođajnih hormona, hormona, viškom osećanja koja nemaš sa kim da podeliš jer nemaš nikoga, nikoga... Suze mi se slivaju niz lice jer je ovo istina, ja nemam nikoga, sama sam sa m sa svojim detetom i ocem.
Polako osećam da mi se bes stvara u stomaku, polako adrenalin zahvata moje telo i opet se pokrećem, opet počinjem kao sumanuta da trčim kada ugledam taksi kako mi ide u susret. Ne razmišljajući izletela sam na put i zaustavila ga tik ispred svojih nogu. Dobri refleksi, pomislila sam, da n isu razmazao bi me po ovom putu i to bi bio kraj ove agonije, ali nisam sama i odbijam dozvoliti ovim
mračnim osećanjima da zahvate moj um. Bes je ono što mi treba, bes je ono što me tera napred, a ja imam dovoljno materijala da budem besna dok sam živa. Inat će mi pomoći da preživim, inat će mi pomoći da prebolim, inat je moj saveznik. Čujem vozača kako urla i znam da mi spominje sve po spisku jer ko bi voleo budalu da nosi na duši, verujem da ovaj jadnik sigurno ne. Pogleda me prvi put u oči i u sekundi ućuti te izađe iz kola, stariji čovek, debeljuškast i nizak, odprilike ima godina kao moj tata, prilazi mi m i i polako me hvata za mišicu te upita "Jesi li dobro malena?" Zaboli me ton njegovog glasa i duboka zabrinutost koja se osećala dok mi je
polako prilazio kao ranjenoj životinji, ni svesna nisam bila da me je taj njegov gest gurnuo preko ivice sažaljenja i da su suze ponovo počele da mi liju niz lice... Šta mu reći, šta? Jednostavni sam odmahnula glavom i on je to shvatio kao znak i odveo me do
zadnjeg dela taksija, te otvorio vrata i smestio me unutra. Na brzinu je došao do mesta vozača ušao unutra i upalio auto, par sekundi je tako stajao u mestu i onda ga pokrenuo, ali nismo odmakli daleko, parkirao je na prvom slobodnom parking mestu. Ugasio je motor, duboko uzdahnu o te se okrenuo kako bi me ponovo pogledao.
" Slušaj me dušice, ne znam ko si i ne znam šta ti se desilo, ali da bi ti mogao pomoći moraš mi reći gde da vozim." 137
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Krenula sam da mu odgovorim ali mi reči nisu izašle iz grla zbog knedle bola koja se stvorila. Jedino sam sam uspela da promumljam adresu i to je bilo to. Posle nekog vremena napokon sam stigla ispred zgrade, prividno pribrana jednostavno sam rekla
"Sačekajte me sekund." Izašla sam iz taksija na nesigurnim nogama i krenula u pravcu zgrade, upotrebila sam kjuč jedino što sam ponela sa sobom i popela se na prvi sprat, tiho sam otključala vrata i ušla unutra a u hodniku sam zatekla lepuškastu ženu plav e kose i plavih očiju kako me zapanjeno gleda. "Izvinite, došla sam po novčanik moram platiti taksi." "Ja sam Laryssa, prijateljica tvoga oca."
Pružila mi je ruku, a meni je napokon puklo pred očima te sam pružila ruku. "Lary?! "
"Da to je smešan nadimak i poprilično sam sigurna da je za muškarca, ali tvoj tata ne odustaje." "Moram platiti taksi, eto me brzo."
Na peti sam se okrenula i na brzinu izašla iz stana, jebote ima li ovaj dan kraja..istrčala sam na ulicu i kao metak sam se stvorila pred taksistom kojem sam se zahvalila i pružila mu dvadeseticu, nasmejao mi se i otišao svojim putem bez osvrtanja.
Kada otišao sela sam na prvu stepenicu i spustila glavu u dlanove, ne mogu da verujem da moj otac dugi niz godina ima prijateljicu i da mi to nije rekao, mislim
znam za Larya, ali sam bila ubeđena da je to muško, a on me je pustio da verujem u to. Lary nije muško, Lary je Laryssa prelepa žena koja sa mojim ocem izlazi već godinama a ja tek sada saznajem za to. Pa ne mogu da verujem, jesam li stvarno toliko naivna i bedna da svi moraju da
me mažu?! Tata me farba godinama, Logan me naziva droljom jer imam druga, Alex me tretira kao curicu i svo me vreme svi doživljavaju kao budalu. Ali ja to nisam, zapamtiće me svi od reda! Tata će mi morati objasni ti koji kurac taji od mene tako nešto, ceo život me grize savest jer je sam, a on ima devojku.. koliko ono...sedam godina??? Sedam jebenih godina!!!
138
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
I onaj majmun, kaže da sam drolja,e pa dokazaću mu da jesam, zapamtiće me i on i svi koji su se igrali sa mnom i mojim osećanjima!! Kao da sam ga prizvala gospodin Bezgrešni zaustavlja svoj skupoceni auto na prilaz. U tom momentu pada mi genijalna ideja na pamet.
Skačem na noge kao divlja mačka, puna neke nepoznate snage, elana i žurim mu u susret. Vidim da je vidno zbunjen ali ne progovara ni reč, verovatno smatra da ću da ga
napadnem da mu nabijem na nos sve što ga ide ali ne! Napašću ga, ali nikako kako očekuje. Ubrzavam svoj korak i svakom sekundom sam mu bliže s'tim da ne skidam pogled sa njegovog. Vidim da je spreman spreman na verbalni duel, ali ne srce moje, doći će do duela, ali ne onakvog kakav si očekivao. Kada sam bila na tri santimetra od njegovih grudi stala sam i podigla pogled te mu ruke zavukla u kosu i poljubila ga svom silinom, Navalila sam na njegove usne kao da mi je zadnji dan života, silovala sam ga
jezikom i nisam htela htela da stanem! Ovo sam čekala tako dugo da me niko niko neće odvojiti od njega, ovaj put dama bira, a drolja uzima!
Pribila sam se uz njega i polako sam osetila kako je počeo da se budi iz nekog šoka, obgrlio me je rukama tako snažno da sam pomislila da će mi smrskati svaku koščicu u telu. Odigao me je od zemlje i započeo borbu jednaku mojoj, kao da smo pregladneli ljubili smo se na sred ulice, bez obzira što nas ljudi gledaju. Želja se budila u svakom atomu moga tela i jedini loginan nastavak je bio da ga objujmim nogama i budem bliže njegovoj erekciji koja me je dražila do ludila. Uhvatio je dlanovima moju guzu i namestio me baš onako kako sam htela, a iz mene je izleteo bolan jecaj, tolik o sam ga želela u sebi da sam se zaprepastila kada sam čula svoj hrapav i od napaljenosti otežao glas. "Vodi me odavde, odmah!" Nisam mu morala dva puta ponoviti, nosio me je do vrata njegovog stana dok sam ga ja ljubila po grudima, zatim ih na brzinu otkl jučao jučao i uneo me unutra i ravno u
prostranu spavaću sobu, naglo me je bacio na krevet. Spustio se na mene svom silinom i grubo mi je milovao grudi preko majce, potom je uhvatio za kraj i svukao je sa mene, zatim je na red došao došao grudnjak koji je pocepao pocepao po sredini.
139
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Stao je sa svime i samo isprekidano izgovorio.
"Ostavljaš me bez daha Amy. Ovo sam čekao dve godine.." Milovao mi je vrat, grudi, stomak. Kada je ruke spustio niže stresla sam se jer sam želela da ubrza, nestrpljenje me je obuzelo. Kleknuo je predamnom, svukao mi je pantalone i pamučne gaćice te se nežno spustio na mene . "Dve jebene godine Amy!"
Nisam ga htela shvatiti ozbiljno, ali sam ga htela u sebi te sam se izdigla još samo malo ne bi li shvatio poruku.
Opčinjeno sam ga gledala dok je sa nestrpljenjem kidao svoju odeću vođen životinjskom požudom, poludeo je, videla sam mu taj pogled u očima. Opčinjeno sam posmatrala njegove izvajane mišiće, mišićave noge, snažna prsa..oteo mi se težak uzdah kojeg nisam bila svesna, i to sve jer sam pogledala u njegovu ogromnu erekciju. Nežno mi je rukama razdvojio bedra i bez ikakve najave zabio se duboko u mene.
Suze su mi grunule na oči jer posle njega ova drolja nije bila ni sa jednim. Stenjala sam, uzdisala, tiho plakala, ječala i molila za još. Izvijala sam se sve dok nisam osetila vrtoglavicu i nisam dosegla...vrhunac. A on je nabijao svakim sekundom sve više.
Nemoćno sam opružila ruke i noge na velikom krevetu i nevoljko sam zatvorila oči, kada sam ih posle nekoliko trenutaka otvorila videla sam nasmejanog Logana kako me .... zaljubljeno... posmatra. Ili sam to sve umislila?!
"Bila si divna dušo..." "Ti si bio...greška..."
140
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
" Kakva jebena greška?! Jesi li ti poremetila pameću? Možda sam malo preterao nabijajući,jesi li udari la glavom o drveno uzglavlje?!" "Ja..."
"Ti ništa! U kurac Amy! Taman pomislim da smo se napokon našli na sredini a ti sjebeš sve! Kako to misliš greška?! Objasni!" "Pa lepo.. sve ovo..sada..ranije pogrešili smo, nismo trebali ovako. Znaš, čak i sada ostaje onaj gorak ukus ustima. Rekao si svašta, uradio štošta i ja sam ti to oprostila, odavno, ali nisam zaboravila. Čekam momenat kada ćeš bez razloga poludeti i opet me isterati iz kreveta, nazivajući me kurvom, droljom, lažljivicom.." "Neću Amy, svega mi! Ni onda to nisam hteo ali bio sam lud od ljubomore, ali hteo sam da ispravim to, hteo sam da se izvinim ali ti si otišla sa njim i onda sam pomislio da je ionako nevažno." Krenula je da ustaje iz kreveta, ali sam je zaustavio u tome. Uhvatio sam je za
ručni zglob i cimnuo prema sebi. Video sam strah u njenim očima ali nisam posustao, treba da me se boji. Gotovo je! Više je ne puštam! Htela je sve ovo, ona je inicijator celog ovog popodneva i neka sam proklet ako je pustim i opet opet se vratim na početak. Neću! Ne dam!
"Vidi ovako, jasno mi je šta govoriš i čega se bojiš. To sam št o sam, ali te ne mogu ponovo pustiti i praviti se lud. Sve ovo do sada je bila zajebancija, sprdnja, ali Amy...ja znam.. znam sve.."
Stisla mi je ruku sa onoliko snage koliko je njena majušna ručica imala i dala mi do znanja da se sada tek uplašila, ali to mi nije cilj. Neću da me se boji, hoću da mi veruje. 141
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Amy, dušo.." "Ej da me maneš sa tim dušo! Govori! Šta je to što znaš?" "Sve, Amy..sve znam, odavno."
Gledala je u mene zabezeknuto dok su joj se oči caklile od neprolivenih suza, raspadala se predamnom, a ja nisam znao šta da radim, šta da kažem... pojma nemam zbog čega ovako reaguje, ali sam naravno dobio odgovor . "Bolesni kučkin sine! Kako si mogao? Znaš! Svo ovo vreme znaš da ti je dete, a nazivaš je kopiletom? Jesi li ti normalan?! Kakav si ti to čovek? Šta hoćeš sad? Spomenik? Priznao si jel' da?? Ali to ti ništa ne vredi!!! Prihvatio si da imaš ćerku! Ali zajebao si se u jednoj stvari! Mi tebe ne priznajemo! Ne prihvatamo te sebični gade!!
"Sebični gad?! Sebični gad?! Znaš li koliko me je živaca koštalo to što sam bio odvojen od vas?! Znaš samo da osuđuješ i napadaš? Kako ti nije palo na pamet da pitaš ZAŠTO??? Nego se odma dereš i zaključuješ napamet!" "Ooo izvinjavam se zbog svoje nepromišljenosti, haj de molim te, objasni mi zašto?" "Evo, opet si kučka. Nije mi jasno zašto se tako ponašaš, nisi glupa, svesna si svega ali se konstantno praviš luda." Pustio sam je par minuta da razmisli o mojim rečima i video sam momenat kada je došla do srži problema. "Carlisle..." prošaputala je. "Bingo! Carlisle poznatiji kao C.J. moj polu- brat od nedavno čir na dupetu koji smatra da ima eksluzivno pravo na mene i moj život. Nekako je opsednut time i
veruje da si ti pretnja za njega. E sada možeš mi zameriti što negiram Miino postojanje i povezanost sa mnom, ali kada malo bolje razmisliš shvatićeš da je to jedino logično rešenje." Pogledala me je kao da me vidi prvi put. Mogu da se opkladim da nije ni primetila
da je moju ruku obuhvatila sa svoje dve. Neću da sitničarim sviđa mi se, ali mi treba još, treba mi bliže, treba više, ovim današnjim razgovorom pomerili smo neke granice i nazad nema. Ja joj neću dozvoliti da se povuče!
142
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Ne razumem, kakve veze ja imam sa tim?!"
"Znaš kako, verujem da on ima ozbiljnih psihič kih problema, brat mi je, ali imam osećaj da on to što je tata otišao od njega i ostavio ga kao poslednje govno da vodi sve prljave poslove iako je i sam bio dete, nekako nije preboleo. Znaš, šok je kada ostaneš bez roditelja, još je strašnije kada jedan o d njih napusti porodicu da bi stvorio novu..a ja sam plod te nove, savršenije porodice i verujem da mi to zamera više nego išta. Ljubomoran je što sam ja izvan svega, zato mu je bilo bitno da me uceni, da me veže za sebe čisto da i sam budem zaprljan tim poslovima, jer ako padne on, padam i ja."
I dalje joj ništa nije jasno pa se trudim da pojasnim. "Ja sam njegova jedina porodica Amy, on sem mene nema nikoga, svestan je da
ako te zavolim, tebe i Miu da ću hteti napolje iz tog posla, isto kao i tata. On drugačije ne zna. Naučen je da se bavi kriminalom, to mu je u srži, ali nije on to tražio, bilo mu je nametnuto, a zna da ja mogu da odem.." "Nisam to gledala tako, sad shvatam o čemu je pričao, mada ja stvarno ne znam što mu je to problem?! Mislim, nije da sam ti tražila da preuzmeš odgovornost, niti sam te ucenila zbog bebe..."
"Alo! Čuješ li ti šta govoriš?! Ti stvarno misliš da mi nije stalo do vas dve??" "Iskreno?! Ti nas ne poznaješ. Ne znaš mene, ne dovoljno da bi mogla da ti se svidim, Miu još manje, video si je koliko puta? Dva, tri??" "Možda si u pravu, možda te stvarno ne poznajem.. ali nju, od kada sam je video...pa volim je.. voleo bih je da sam je video na pet minuta, a ne tri puta. Ona je moja! Jedina ispravna, ispravna, nevina, neuprljana stvar u mom životu i da!!! Volim je, volim je tako jebeno mnogo!"
Na momenat sam morao da začepim gubicu jer sam osetio da me peckaju jebene suze u očima, ovo je prvi put da mi se plače. Dođe mi da ričem i vrštim ali mi to neće pomoći, jednostavno je moram ubediti. "Slušaj me Amy, ja znam da sam gad. Znam da sam se ogrešio o tebe, ali takav sam. Mene nije imao ko da nauči da volim, da se lepo ponašam prema ženama. Sirovina sam znam to, sjeban sam i to znam, ali imam nju, i takav kakav jesam
zaslužujem ljubav svog deteta. Ti ne moraš da me voliš, ali moraš da me podnosiš jer ja neću dići ruke, ja ću joj biti otac, sa tobom ili bez tebe pored sebe, ali biću joj jebeni otac! Biću joj najbolji najbolji tata na svetu svetu i ti to nećeš moći da sprečiš!"
143
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Jel' ti to meni pretiš ili?" "Ne pretim, obećavam i tebi i sebi!" "Ne znam, stvarno ne znam šta hoćeš od mene.."
"Amy..hoću šansu! Želim da mi pomogneš da uspem u svom naumu da budem stvarno dobar otac. Obećavam ti fa ću uraditi ur aditi onako kako smatraš da je najbolje, ali molim te nemoj da me isključuješ iz vašeg života." "I kako misliš da sve to izvedemo, jasno mi je da imaš problem, ali ja ti ne mogu pomoći. Mislim, nije da neću nego prosto ne znam kakо." "Hoćeš ja da ti kažem? Hajde da ostavimo sve kako je bilo, nigde nećemo žuriti,
polako ćemo sve ispočetka. Hoću da te osvajam, stalo mi je do tebe bez obzira što u to ne veruješ, ali sam isto tako shvatio da nemamo prošlost. Imamo dva, sada tri seksualna odnosa iza sebe i ništa osim toga. Ali mi treba više, želim više! Znam da je i tebi stalo do m ene, osećam to, ali isto tako sam svestan da to nisam zaslužio. Hoću da te zaslužim!" "Wow...stvarno..."
"Vidi, jasno ti je da se moramo kriti još neko vreme, bar dok ne skontam šta ću sa njim. Neću da vas uvlačim u sve to zato tražim da mi veruješ." "Da ti verujem? Misliš li da to mogu? Posle svega, tebi? Mislim da neće ići.." "Amy znam da tražim previše, ali molim te, samo razmisli. Samo to tražim od tebe. Hoćeš?!" "Razmisliću. A sada moram kući. Vreme je da da još još nekome održim predavanje." predavanje." "Meni si ga očitala moram priznati."
Namignuo sam joj i nasmejao sam se šeretski dok je ona istrgla ruku iz moje i udarila me u mišicu . "Moram ići! Jebote ja ću izleda kući bez veša! Sledeći put ispostavljam račun!" Srce mi je zakucalo brže i nisam mogao a da je ne p odbodem. "Oo znači ponovićemo?!" Nasmejala mi se onim svojim iskrenim osmehom i rekla. "Videćemo Nesh,
videćemo!"
144
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Gotov sam. Znao sam da imam bistro i pametno dete, ali da će za petnaest sekundi shvatiti ko je Larrisa jebi ga nisam mislio. Sada imam problem, zapravo imam dva jebena problema. Prvi je Amy, naravno
da mi neće progledati kroz prste što je gotovo sedam godina u uverenju da je Lary muško, nego će se na mene sručiti kao šleper zbog toga što je osećala grižu savest što sam sam, a ja imam stabilnu vezu sa predivnom ženom. Imam stabilnu vezu?! Ha!
Imao sam, dok i ona pronicljiva kakva jeste nije shvatila da sam je tajio kćerki. Mogu li biti veći luzer, mislim da ne. Kao tinejdžer sakrivam devojku, a ded a sam ovoj prelepoj curici. Gledam je kako spava već sat vremena i razmišljam kako da se iščupam iz ovog haosa koji sam sam izazvao. Amy je bila i otišla, opet je nema. A Lary je otišla, bez buke, svađanja, drame.. jednostavno je otišla tiha. Razočarao sam je sam je znam.. razočarao sam sam obe, e sad mi valja puziti puziti dok ih ne razmekšam. Taman kada sam razvio strategiju kako da im im se umilim moja mala mala dušica otvorila je svoje okice. Na lice je nabacila pospani osmeh, a meni se srce steglo, obožavam je i jedino sa njoj nisam zamerio, ali ako joj ne promenim pelenu..ko zna. E a to je ono š to ne smem da dozvolim zar ne?!
"Hajde dedino zlato da vidimo šta smo uradili u tim pelenicama. " " Ja, ja!"
145
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
" Ti, Ti, ti! Dušice dedina samo ti." ti." " Mama!" "Nije mama tu, mama se naljutila na dedu, jeste dušice, jeste da je deda njen tata, ali i tate prave sra.. sra .. ovaj gluposti i onda se deca ljute." " Ta-ta!" "Ajme šta uradi crni čoveče! Ne dušice, ne tata, deda, De-Da, deda!" "Ta-ta, ta-ta, tata,tata!"
O moj Bože tako sam na jebao? "Slušaj me, ljubavi d edina, deda, de-da, deda! " Tata tata tatatata!"
146
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ušla sam u stan na prstima misleći da Mia spava, a i da uhvatim oca na delu, baš bi volela da ga kao tinejdžera uhvatim na kauču kako se ljubi sa curom, znate ono " napaljeni tinejdžeri bebisiteri" ali u stanu je suviše mirno i čuje s e samo mumlanje u dečijoj sobi. Prilazim vratima i vidim očeva leđa kako gleda u Miu koja još uvek leži u krevetiću
i vecelo cići i ponavlja "tata, tata" . Oo velikom Chrisu se omaklo, a njegovo unuče je naučilo reč koju bi on izbacio iz njenog vokabulara, izgleda da je zaboravio da su deca sunđeri i da ubek, ali uvek ponavljaju reč koju ne bi trebali, zato se psovke primaju bolje nego "dobar dan" i moj tata će se ovoga bolnim putem podsetiti. Vreme je da ih upozorim na moju prisutnost.
"Ostavim je samu sa tobom i naučiš je novu reč, i to onu nepotrebnu? Kada će joj trebati?! "
"Slušaj me, Amy dušo.." "O gospode Bože, koji vam je Đavo danas, svi pravite sranja i smirujete me sa "dušo" neverovatno!" "Slučajno Amy, kunem se da je bilo slučajno, pričao sam joj o odnosu tata-ćerka
i kako sam pogrešio pa se ljutiš na mene, ali se ovaj mali sunđerčić zalepio za reč tata i neće da zaboravi, ni sam namerno pomenuo, veruj mi!" "Znači umesto da objasniš meni ti objašnjavaš detetu koje još uvek koristi pelene? I kako je primila tvoje objašnjenje?" "Pa shvatila je reč tata to liko je kratko trajalo,sada de probudila pa nisam mogao zas.... pogrešiti još više." "Znaš, nije strašno što je naučila tu reč, mislim, nije je donela roda jel tako?! Napravio je jedan tata.." "Ta-ta!"
147
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
" Jeste tata, imaš tatu, takav kakva je, ali imaš ga.. ko zna možda dođe dan kada zasluži da ti bude pravi tata i ne smemo mu oduzeti mogućnost." "Imaš li ti pameti? O čemu pričaš? Nije valjda da razmišljaš da mu kažeš za Miu?"
"E moj ćalac, stariš... stariš! Ajmo mico mama menja pelenicu pa idemo da ručkamo !"
Krenula sam prema stoliću kada me je zaustavio u pola koraka. "Šta time hoćeš da kažeš?!" "Promakla ti je pa... bolje rečeno promaklo ti je puno toga, kao prvo Logan zna da joj je otac..." "Tata!" "Kako??"
"Jeste mico, tata.. pa šta ja znam, znam samo da zna, kao drugo, živi tu.." pokazala sam rukom na prozor. "Gde tu pobogu dete?!"
"Baš tamo, onaj prozor preko puta, tu mu je spavaća soba. Treće, on je rešen da joj se pojavi u životu životu i bude joj tata." "Tata!"
"Da čedo, tvoj tata te želi, želi da ti bude otac jer si ti njegov život.." "Jesi ti luda?! U koji život? Onaj što vodi? Da neće možda umesto u Diznilend da je vodi na ilegalne borbe, ili će joj jedna od onih onih kurvi da joj budu dadilje?! dadilje?! Čuješ li ti sebe?"
"Imaš pravo, pogrešio je i kaje se, ima prtljag, tačnije šleper prtljaga, ali ja verujem u drugu šansu i spremna sam da je pružim, jer on me nije lagao! Bio je ljigav prema meni, buhu! Splet nesretnih n esretnih okolnosti, nesporazum, tvrdoglavost i ljubomora, sve to ima udela u njegovom ponašanju, ali otkud tebi pravo da mu
sudiš? Ti! Od svih ljudi?!" "Amy dušo..."
148
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Ama čoveče božiji prestani sa tim "dušo"! Reci mi zašto si mi tajio, sedam jebenih godina da Lary nije muško nego žensko?! Čekaj! Ne, ustvari ne interesuje me, tvoj život je tvoja stvar, ali ja sigurno nisam zaslužila da mi se laže! Apsolutno nisam! Tolike godine godine me peče savest što si sam misleći misleći da se odričeš svega u moju korist korist i onda paffff! Lary je Larissa, tvoja devojka sa kojom se viđaš sedam jebenih godina! " "Amy nisam znao kako bi ti saopštio to, mislim znam da sam pogre..."
"Pogrešio jel' da?! I šta bi ja po tvom trebalo da uradim?! Da ti oprostim, zaboravim jer si mi otac?!"
"Pa da, pogrešio sam znam to ali dozvoli mi da ti objasnim!" "Ma nemaš mi šta objašnjavati, ja te volim tata i znam da ti je bilo teško, patio si za ženom koju si voleo i nisi hteo da se vežeš jer nisi želeo ponovo da izgubiš.." "Ti me razumeš?!" "Shvatam da, ali da te razumem baš i ne, zar ne vidiš da ste ti i on u potpuno istom položaju kod mene? Samo š to si ti moj otac, a on Miin. Treba li da ti zatvorim vrata pred nosom onako kako bi i Mia trebala njemu?"
"Shvatam, ne mogu reći da mi se to dopada, ali mogu razumeti o čemu pričaš... znači li to da više nisi besna na mene?" "Dođavola ne! Besna sam, ali ti opraštam, ali ja ti nisam problem! Problem je Lary, pošto je nisam zatekla ovde predpostavljam da nije primila najbolje činjenicu da si zatajio njeno postojanje." "Ufff nije, otišla je bez buke, tiha, mirna i povučena.." Zazviždala sam "Bravo Lary!! Usko ro će uslediti bolno puzanje i klečanje pa te savetujem tatice
dragi da odeš kući i odmaraš kolena jer će ti presesti ovaj mali zajeb!" Namignula sam mu i okrenula se prema Mii koja vapi za menjanjem pelena, Bože moj Bože, volim je više od svega, ali ovo dete kao da jede bog zna šta..." "Ja te savetujem da odeš kući i razviješ strategiju, ne čini mi se kao praznoglaba glupača nego kao neko oko koga ćeš se sada morati potruditi."
149
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Da znaš da jeste.. Amy ona je divna ž ena, senzualna, zrela taman po mom ukusu, čak šta više podseća me na tvoju majku, ili pak na ono što bi ona bila da je sa nama. Obožava Miu Miu i dobra je sa njom..prosto ide ide uz mene..kako da ti objasnim?"
"Ovo je dovoljno..ne reči, reči ništa ne znače, ali taj tvoj pogled i lice kada pričaš o njoj prosto se sav ozariš i izgledaš mnogo mlađe...znaš oboje ste mladi, možda to što je dobra sa Miom može da bude dobra stvar, znaš...volela bi da imam brata ili sestru, oduvek sam htela."
"Ne pričaj gluposti dete! Šta ti pada na pamet pa pedeset mi je! Ja sam deda!" "Njoj je koliko? Četrdesetpet?" "Četrdesettri tačnije." "Pa šta, i veća čuda su se dešavala! Taman!" Taman!" "Znaš šta? Idem kući jer si ti počela da se sprdaš da mnom, a to mi ne prija." "Idi i spremi strategiju i kolena dedice, podmaži ih!! Valja klečati!!" To zadnje sam morala da mu viknem jer je pobegao glavom bez obzira, jadan. A
opet, zaslužio je da se kuva u sopstvenom soku. Moram nekako naći njen broj telefona jer bi stvarno volela da je upoznam, sedam godina je u životu moga oca i vredi. E dok on razvija strategiju mi ćemo da zbijemo redove i da ga naučimo pameti. E sad, pre nego tatu usosim, vreme je da nekome pomognem.
150
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Posle ovakvog razvoja situacije stvarno ne mogu da se borim sa osećanjima. Čuo sam je. Rekla je šta je rekla, ali opet mi to ništa ne znači. Opet, ona je hodajuća kontradiltornost, kada misliš da će pući ona je smirena, kada bi trebala biti smirena eksplodira kao tempirana bomba, zato je bolje da sačekam i vidim šta joj znači to " videćemo Nesh". Posle svih ovih khm aktivnosti jedino što mi zaista treba je hladan tuš , mislim, tuširanje sa njom bi u svakom slučaju bilo dobrodošlo, jer je sad već mogu zamisliti u glavi.. mokro, savršeno glatko telo, prekriveno klizavom sapunicom, moja ruka se spušta na ono mesto koje je vrelije i od same vode... Nisam normalan! Koji sam jebeni jadnik! Eto zašto zašto mi treba hladan hladan tuš, tačno
imam utisak da sa nje me bi silazio danima... ali to će morati sačekati neko drugo vreme dok ne povrati poverenje u mene. Možda mi tek onda dozvoli da se približim Mii. Ulazim u kupatilo i skidam odeću s a sebe, jebote! Svuda su tragovi njenih noktića, po grudima, okrenem se..uuuuu ima ih i po leđima.. uopšte se ne sećam da mi je napravila ovo, u svakom slučaju sviđa mi se, pored svih ovih tetovaža koje nešto znače i deo su mene, meni ove male ranice znače još znače još više jer ih je napravila ona! Znam da je rano, znam da je preterano, ali bih opet voleo da je vidim, ne mora to
biti sex, mogli bi sedeti na kauču i ... .. . samo sedeti, znam da zvuči patetično, ali u životu kao što je moj, pun rizika, samoće i konstantne pokretljivosti fali mi mir, smirenost, dosada. Pun mi je kurac života koji kao da je uključen u struju. Idemo redom, prvo hladan tuš onda patetisanje.
Ulazim u tuš kabinu i opet počinjem sa zamišljanjem zamišljanjem sebe i nje ispod mlaza vruće vode.
151
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nepodnošljivo, iako po meni piči voda hladna kao led ja sam se napalio kao magarac, taman kada sam hteo da se pobrinem za taj problem začuo sam zvono na vratima. A u kurac! Ko je sada?! Niko ne zna gde sam, osim jebenog C.J.-a ali s' obzirom
kako smo se rastali čisto sumnjam da je došao sa poklonom za uselenje. Ko god da je neka se tera nemam nameru da otvorim.
Taman sam pomislio pomislio da je taj neko odustao odustao začuo sam lupanje na vratima, vratima, e pa jebem mu sve! Ovaj ima nameru da razvali!
Izlazim iz tuš kabine i usput uzimam donji d eo trenerke dok taj neko i dalje lupa po vratima! To konstantno nabijanje me izluđuje pa sam zaurlao "Dolazim!!!!! Bolje bi bilo da je nešto važno!!!!!"
Nastavio sam sa oblačenjem jebene trenerke koja je odbijala saradnju jer sam bio skroz mokar, dok sam besneo uspeo sam čak i da je pocepam na nogavici...uuuuu sad sam stvarno nadrkan! Izlazim besno iz kupatila i dolazim do ulaznih vrata , naglo ih otvaram kad pafffff!
"Nadam se da smo dovoljno važne i da nas puštaš unutra?" Jebote! Evo je! Kontadiktornost u malom! Ali na moju zapanjenost nije sama, dovela je i moje dete sa sobom. Noge mi
polako otkazuju, iz usta mi ne izlazi ni jedna reč, a u glavi mi je praznina. Ne registrujem ni reč koju je izgovorila u poslednjih 40 sekundi, vidim otvara usta a ja čujem jedino pištanje.. pištanje.. "..ništa onda..vidim da nisi raspoložen pa ćemo se čuti drugi dan.." "Neee!!!"
"Šta ne?! Jesi li dobro, ne deluješ bolesno?!" "Nisam bolestan, malo si me iznenadila to je sve!"
"Pa jel' možemo ući ili ćemo ovde kampovati, mislim, da budem iskrena ne smeta mi, nisam skupa za održavanje, ali ipak mislim da bi bilo lepo sesti na stolicu umesto na 'ladan beton..znaš ono upale, piškanje i tako to, ali ako baš insistiraš 152
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
mogu i tako.." "Amy?" "Molim?"
"Ne seri više, uđite!" "Hvala dobri gospodine, ova princeza baš i nije za prljavo stepenište, bakcili."
Polako su ušle u moj stan natovarene kao da su došle na deset dana i taman kada sam hteo da skrenem svoj iznenađeni pogled Amy ga je skontala "Ne, nismo pobegle od kuće, ne doseljavamo se kod tebe počni da dišeš past ćeš u nesvest, jedino ako vežbaš za svetski rekord nastavi da ga držiš u sebi, mi ćemo navijati."
"Ne sećam se da si bila tako vickasta ranije?!" "To je još jedan dokaz da me ne poznaješ, ali ovde smo da bi to isprav ili. Naravno, me tražim od tebe da se odrekneš svoje slobode, ne tražimo ništa osim upoznavanja."
"O čemu ti to majke ti?" "Pa taj tvoj unezvereni pogled, tipa "kofa hladne vode" mi puno govori. Nismo
došle da tražimo prava, priznavanje očinstva, nego prosto druženje. Dovela sam je kod tebe da je upoznaš jer imaš imaš pravo na to, hteo si da joj budeš tata tata pa se navikavaj polako." "Ta-ta!" I evo ga! Udarac u stomak!!
"Jeste srećo mamina, to je tata! Danas je Chris ne namerno naučio novu reč, malo je reći da se potresao zbog toga, ali šta da mu radim. Vidim ni ti je nisi primio kako treba, više kao saučešće jel'da?"
Presamitio sam se u struku i naslonio sam ruke na kolena, kunem se ova žena hoće da me ubije, jer ja ne vidim ni jedno logično objašnjenje za izazivanje ovog 153
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
srčanog udara. Grudi me bole, tačnije srce, kao da ga neko steže iz sve snage i imam utisak da ne kuca, ali kuca, tolikom brzinom da je nemoguće odrediti koliko puta u sekundi. "Uuuu Miice srećice čini mi se da smo ga pokvarile hihihi, h ajde ti lepo u ogradicu da mama pomogne tati pre nego se sruši kao posečeno drvo." Gledao sam je sa nerazumevanjem i pitao se šta je to ogradica i gde ga vidi u mom stanu, ali jedino što sam uspeo je da kažem "Šta?" i skliznuo sam niz zid i seo kao da sam ostao bez nogu.
Spustila je malu na patos i krenula je da otvara prvu torbu koja je više ličila na futrolu za tri pecaljke, ali opet šta ja znam... Dok se ona zabavljala montiranjem montiranjem takozvane ogradice, malena je počela da puzi po patosu, ispočetka je gledala celu sobu, a posle u mene. Posmatrao sam je kao da je u najmanju ruku čudo i uplašio me je intenzitet pomešanih osećanja.. prvo onaj da bežim glavom bez obzira da je ne bi zaprljao svojim dosadašnjim životom, drugi da je stegnem što jače i nikada je ne ispustim iz ruku. Počela je polako da mi prilazi a ja sam se ukočio kao kreten. Kada je stigla tik tik između mojih nogu nogu iz puzećeg puzećeg položaja položaja se podigla podigla na noge te je stala proučavati moje lice. Nežno rukicom je pipnula moj neobrijan obraz koji je bocnuo pa se zakikotala. Ovo je dokaz da nije bila blizu ni jednom muškarcu, i preplavio me osećaj pripadnosti, a ja svega mi pripadam ovoj c urici svakim delićem moga tela. "Ta-ta!"
Opet je veselo zacičala, mada mi se čini, to jest siguran sam da još uvek ne zna šta ta reč znači, srećan sam jer je automatski vezala za ime. Pustio sam je da mi dodiruje lice, pipa nos, pokušava da uhvati trepavice, a ona se kikotala kao da je golicam mada je ni prstom nisam pipnuo.
"Možeš da je pipneš, nije od stakla, neće se razbiti." "Ne mogu..."
Video sam senku bola koja je prešla Amy-nim licem i znao sam da je pogrešno protumačila moje reči. 154
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Tačnije ne smem, ako je dotaknem biće stvarna, ako je stvarna moći ću je zagrliti, ako je zagrlim biće moja, a ako je moja odavde otići neće!" "E pa sad, hajdemo onda polako, nigde niko ne žuri, tu smo gde smo pa lepo ćemo iskoristiti ovo vreme da se upoznamo međusobno." "Kod nas sve ide obrnutim tokom? Zar ne Amy? Mislim ništa nije normalno?" "Kako to misliš?!" "Pohvatali smo se dva puta, dobili dete,sada se tek upoznajemo... normalno?! Nije!"
"Pa šta! Barem odskačemo od mase, ne mora sve ni da bude kao po kalupu, mi smo originalni!" Namignula mi je, a ja sam prsao.
"Jebemu sve možeš li da budeš ozbiljna na minut?? " "Hoćeš da budem?! Evo! Ti si smrad koji me je toliko povredio da sam mislila da ću da puknem od besa, od bola emotivnog nisam mogla jer si mi bio samo jebač! Drugo! Napumpao si me isti dan kada si mi rekao da sam drolja, lažljiva kurvetina... treba li da nastavim sa nabrajanjem epiteta?? Ne? I ja mislim! Vratila sam se ovamo i opet si bio gorko sladak prema meni, dozvolila sam ti da mi
objasniš, ponovo si mi se uvukao u gaće, dovela sam je kod tebe da je upoznaš, a šta ti radiš?! Ponašaš se kao da sam ti u kuću unela atomsku bombu!! Pokušavam da malo razvedrim stvari a ti me zato prozivaš?! Koji kurac!!" Mia se sa otvorenim balavim usnama okrenula prema njoj i taman je htela da zausti kada je Amy digla prst i sa puno autoriteta rekla.
"Da se nisi usudila da ponoviš to mlada damo!" Malena je digla svoju rukicu i gurnula je usta.
Sada stvarno na ovo nemam šta da dodam. Stegao sam zube, digao sam se na klimavim nogama i dohvatio svoje čedo, te je privio uz sebe i udahnuo miris njene kosice nadajući se da će mi zauvek ostati urezan u pamćenje. Malo smo se igrali i toliko smo se smejali da je malena od umora zaspala, Amy je stavila u čuvenu ogradicu, koja je meni, ruku na srce delovala kao kavez.
155
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Ogradice su ti najpametnija stvar za bebe koju su mogli izmisliti, staviš je unutra i sto posto si siguran da ne može izaći, da se neće povrediti ako si zauzet sa nečim." "Ali mi nismo zauzeti, mogao sam je držati dok spava ili s mo je mogli staviti u krevet.."
Stavila mi je prst na usne i u momentu sam zaćutao . "Mi ćemo biti za uzeti, osim ako nisi hteo naredna dva sata da je gledaš kako spava."
Ova žena će mi doći glave! " Misliš da...?" "Naravno da mislim, osim ako...po zbog šoka mislim ako... ne možeš.."
Noktom je povukla štraftu preko moje muškosti, kako je trenerka tanka on se automatski ukrutio, ispod glasa sam zarežao te je povukao na sebe i krenuo sam prema spavaćoj sobi. Ponovo sam je bacio na krevet i gledao u njenu kosu koja se rasula po posteljini...prelepa, jednostavno je prelepa. "Skini se Amy, bojim se da ako ja to budem radio pocepaću sve sa tebe!"
Polako se podigla u klečeći položaj i počela je da skida deo po deo garderobe, majko moja mila, ovaj striptiz me pali više nego bilo šta drugo. Na brzinu sam skinuo svoju trenerku i ostao go golcat, dopuštajući joj da uživa onoliko koliko sam i ja. Sve sam, ali sebičan ljubavnik nisam. Kada je i poslednja krpica bila bačena negde iza nje... jebote!!! Ovo sam čekao tako dugo..jedva sam dočekao da je obaspem nežnim dodirima vrhova prstiju po vlažnoj koži, sve do sada je bilo grubo i na brzinu, zato sam ovaj put uzeo svo vreme ovoga sveta,
Polako sam je spustio na leđa i raširio joj noge...Spustio sam se vrelim usnama uz njeno toplo, mirisno međunožje i izgubio se..jebote ne mogu da se smirim. Srce mi lupa tako brzo da se bojim da će isto tako naglo prestati. Ljubim joj butine sa unutrašnje strane, i počinjem da kružim okolo... dodirujem je nežno...
156
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Lickam i draškam jezikom, sisam klitoris kao slatki bombon ... Pijem nektar medni sa izvora njene strasti.
...nežno, polako, dugo ne dižem glavu jer mi ni približno nije dosta. Pijem i grabim sve njene sokove zatim je ljubim jezikom, da oseti svoje ukuse.
Stavljam joj palac u usta dok kažiprstom milujem o braz i uho. Ne ovo nisam ja, treba mi brže treba mi sva, svo ono protraćeno vreme ima da nadoknadim, hoću sve, hoću celu da je posedujem, zato je okrećem na kolena, njen otvor na guzi me mami, sa noćnog ormarića uzimam ulje od lavande i kapam po sebi i po njoj...
"Veruješ li mi Amy?" "Mhhmmm"
"Hoću da čujem! Izgovori to, znaš šta želim ali mi treba tvoj pristanak!" "Uradi to! Uradi odmah!" Prislanjam ga na otvor, samo da oseti kako bubri i pulsira.
Hvatam je za kosu i povlačim istovremeno sa prvim laganim prodiranjem. prodiranjem. Bol i zadovoljstvo se mešaju u njoj. Osetim i čujem da u isto vreme i uživa i pati, ali se ne mogu suzdržati, treba mi da je osetim još bolje još dublje. Ljubim joj leđa i nežno grizem golo rame... hvatam za kosu i povlačim istovremeno sa drugim još laganijim prodiranjem. Bol i zadovoljstvo se mešaju u njoj i čujem da stenje i plače. Ljubim Ljubim joj joj leđa i nežno grizem golo rame. Lupkam je rukom po guzi i ispunjavam celu... Trljam drugom rukom picu i stavljam joj prste na usne da oseti svoj ukus, onaj koji me dovodi do ludila... Mesim tople grudi i uvijam j oj bradavice,a one se bezobrazno uzdižu ka meni!
Ljubim je i grizem donju usnicu nežno, polako... Hvatam je za kosu i povlačim dok se, jako, divlje zabijam u nju, do samoga kraja...
157
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Zbog novih osećanja koja verujem nisam umislio, ležali smo jedno pored d rugoga i smirivali naša otežana disanja. Verovatno bi i nastavili tako da nismo začuli Miin plač iz dnevne sobe te smo oboje kao opareni skočili iz kreveta, ona je obukla prvu stvar koja joj je pala pod ruku, moju ogromnu belu majcu koja je bila prebačena preko stolice, a ja svoju iscepanu trenerku.
Pogledali smo jedno u drugo i nasmejali se..verujem da je ovo moja budućnost samo ako budem pametan.
158
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Da li vam se ikada u životu desilo da ne znate šta da radite i kako da se ponašate?! E pa ja sam stigao baš do te tačke, tačke kada mi razum vrišti jedno, a jebeno srce nešto sasvim drugo. Daleko od toga da želim da Mia odrasta bez oca, ali pored svih problema sa kojima se jeda n kriminalac suočava na dnevnoj bazi mislim da to svojim curicama ne želim. Zato sedim u automobilu već cirka 45 minuta i razmišljam šta da radim. Da li da odem kod Amy i još jednom joj probam utuviti u tvrdu glavu da uz život sa Loganom dobija i torbu ili pak da odem do kretena lično da vidim koji kurac on zamišlja kada maštaju o srećnom kraju. Mislim, sve bi bilo super, dobro ne baš super jer ni bokseri nisu sigurni, dešavaju se povrede, lomovi, operacije, lečenja, ali daleko je to od kriminala kada čekaš momenat da te neko smakne jer je tvoje vreme prošlo i došli su neki novi klinci željni moći i slave. A takvi gaze bez pardona. U fazonu i nad budalom ima veća budala. I kako ja sada jebeno da se postavim?! Ako zabranim, a ne mogu, jer nije mala, iz inata će uraditi suprotno mom
savetu,ako pak podržim pa im se nešto desi biću kriv jer nisam lupio šakom o sto i rekao ne. Kako god okrenem, najebao sam. Zato ću da se uzdam u njegov zdrav razum i prvo ću da vidim kako je on to zamislio. Izlazim iz kola i rukom brišem znoj sa čela u kojem se kupam već neko vreme jer
sam živčan kao nikada do sad. Umesto da odem kod Amy skrenuo sam prema ulazu u drugu zgradu.
Znači, na sandučetu nema imena, pametno..recimo. Soba naspram Miine, znači prvi sprat, prvi stan sa leve strane, odlično! Stižem pred vrata i lupim iz sve snage po njima. Ništa, lupim opet i začujem mrmljanje. E na zdravlje, sada ako ga zateknem sa nekom kurvetinom odseću 159
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
mu tu kurčinu i zabraniću mu prilaz curama. Lupim od besa još jednom po vratima kada se naglo otvore, i evo ga! Zapanjen, zbunjen pa besan izraz menja mu se na licu, čekaj vidim li ja to strah?! E pa lepo seronjo i treba da se plašiš. "Mogu li ući? Ili ć u da stojim ovde do sutra?" "Pa...da budem iskren, sad baš i nije pravo vreme za posete." "Znaš šta klinac, ne tiče me se tvoj seksualni život i to koga jebeš, ali ako želiš da imaš neku budućnost sa njima dvema savetujem ti da prestaneš to da radiš." "O čemu pričaš matori?" "Ispred vrata više o ničemu." Gurnuo sam ga unutra, a pošto to nije očekivao uspeo sam u tome, inače je jak kao konj i nemam iluzija da me ne bi mogao zaustaviti da se nadao.
Uleteo sam u dugački mračni hodnik i stao kod komode te se ležerno naslonio na nju i prekrižio sam ruke na grudima. Ta poza je trebala da mu da na zna nje da odavde ne idem dok se ne pozabavimo problemima. Ne moram ući u stan mogu i ovde da stojim, ali ne idem dok ne raščistimo neke stvari. I dalje je držao ruku na kvaci i gledao me nakrivljene glave, lagano je uzdahnuo i pustio vrata da se zalupe, te je zaokružio ramenima ramenima i istegao vrat. To je nešto što radi svaki put kada ulazi u ring, a to znači da je isfrustriran i spreman na... pa na borbu.
Počeo je da mi prilazi pa je prošao pored mene i na kraju se okrenuo i rekao "Kada si već ovde možeš i da uđeš u kuhinju." Oklevao sam par minuta i gledao kako zamiče za ugao, pod predpostavkom da je u tom pravcu kuhinja krenuo sam za njim.
Iz tamnog hodnika, prelazak u suviše svetlu prostoriju doneo je šok za oči i trebalo mi je par sekundi da se naviknem. Taman kada sam hteo da progovorim
uočio sam ženu koja je sedela na šank stolici približenoj kuhinjskom ostrvu.
160
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Polako je ispijala šoljicu kafe te je odložila i ok renula se prema meni. Zbog šoka koji su oči pretrpele mislio sam da se moj mozak poigrava sa mnom. Lagano sam zatvorio oči, protresao glavom te ih opet otvorio. Džaba, ona je i dalje bila tu. Doduše nekoliko godina starija,ali te oči i taj tužan pogled prepoznao bih bilo gde. Nisam znao kako da reagujem. Noge su mi odbile poslušnost i samo sam skliznuo uz dovratak.
Šokiran kakav sam bio nisam izustio ni reč. Ni jedno od njih dvoje nisu mi prišli već su me pustili da ovo otkriće svarim, predpostavljam da su se spremili i na neku reakciju, ali ja prosto nisam znao kako da reagujem.
Prvo mi je došlo da ričem kao ranjena zver, da se sručim na njih kao Božiji gnev, a opet, šta oni imaju sa celokupnom situacijom. Nisu oni vozili šleper, nisu oni krivi za nesreću.. a prokleto boli. "Ti ćeš mi doći glave! Koliko si ti u suštini umešan u moj život?! Koliko toga nas povezuje?! Ne mogu da verujem da mi nisi rekao? Zašto mi nisi rekao?" "Šta sam trebao? Da dođem kod tebe jedno popodne i kažem ti "Pa hej, saznao sam nešto! Moj otac je bio vlasnik firme čiji je šleper ubio tvoju ženu! Molim te dodaj mi šećer, pijem slađu kafu.", ili tako nešto?!" "Ne! Ne dozvoljavam ti da se sprdačiš sa tim! Ona je bila moja žena, žena mog deteta, ljubav mog života!" "Znam! I zato sam ćutao, nisam hteo da ti budim bolne uspomene. Znam kako boli!"
"Kurac moj znaš! Šta ti uopšte možeš da znaš? Kada izgubiš ženu svog života, a pri tom ti je dete u kritičnom stanju, a ti ne znaš da li će preživeti, to nije zajebancija, ja sam tog dana izgubio sve!!"
"Misliš da ja nisam? Misliš da je to samo tvoj život promenilo? E pa grdno se varaš! Ova žena ovde, dva dana posle sahrane tvoje žene izgubila je muža, ovaj čovek ovde izgubio je oca jer je on bio suviše sebičan i nije mogao da se nosi sa krivicom jer ima nečiji život na rukama pa se ubio! Mene je ostavio bez oca, a nju bez muža, zaštite, novaca, bez ičega!! A što se gubitka voljene žene i deteta tiče i tu imam što šta da ti kažem! Sećaš se Amy, poznaješ Miu? " "Nemoj se proseravati i misliti da si samo ti izgubio u životu! Jedina razlika je u
tome što ja još mogu da se borim za njih dve, a ti ne možeš, ali za to nismo krivi ni ja ni moja mama! mama! I mi smo žrtve okolnosti! okolnosti! Zato prestani da se izdireš na nas i 161
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
govori šta si hteo!!" Napokon je i ona progovorila, mislio sam da će i ona reagovati kao njen sin, ali nisam mogao biti dalje od istine, lupila je šakom o sto i u momentu je promenila ponašanje "Dosta! Jesam li te tako učila? Šta ti se desilo sine? Odkada si postao tako bezosećajan i nadmen! Čovek pati, jasno je da mora nekoga okriviti, tvog oca ne može, ali prirodno je da smo mi sledeći u redu. Godine bol ne mogu izbrisati i zato ti ne dozvoljavam da se prema ovom čoveku ponašaš tako! Jasno?" "Divno! Stani i ti na njegovu stranu pa se brecajte na mene, samo mi je to trebalo.
On da me optužuje, ti da me učiš lepom ponašanju..ali moram te podsetiti, zakasnila si jedno... pa dvadeset godina sa tim, malo je kasno ne misliš?" "Logan.."
"Ne! Ništa mi ne govori, još bolje hajde da zovemo i Amy i ona sigurno ima primedbe na moje ponašanje i postojanje, ja ću da stojim, a vi udrite, ako neko može da izdrži to sam svakako ja! I onako sam u životu naučio da se branim, da puštam da me život lomi a ja da se dižem kao pobednik, pa izvolite!" "Sada si patetičan sine moj, uradila sam najbolje što sam mogla i ti to znaš, znam da mi zameraš što te nisam više gledala, ali morala sam ti biti i otac i majka, sa dva posla da bi krpili kraj sa krajem. A to što si ti postao to što jesi, ja nisam kriva, ti si odustao od borbe, ti si išao linijom manjeg otpora i slizao si se sa C.J.-em!
Slova ti nisam rekla. Brat ti je, kakav takav, ali jeste. I za to ti ja nisam
kriva, zato se saberi i rešavaj svoje probleme kako znaš i umeš!" "Uhhh, nek' si mi rekla, verujem da si ovo dugo želela da mi prebaciš, čudim se kako si do sada izdržala!" Taman kada sam hteo da se ubacim i nadovežem na temu, jer sam svakako zbog
toga došao čuli smo lupanje na vratima. " E baš fino, izgleda da sam je prizvao, ili je pak čula dernjavu pa je došla da vam se pridruži u kamenovanju!" kamenovanju!"
Izleteo je iz prostorije, a ja sam i dalje sedeo na patosu nemoćan da ustanem, Loganova mama je to primetila te mi je prišla i pružila ruku ne bi li napokon 162
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
ustao sa poda. Prihvatio sam je, u suštini šta sam drugo mogao, činjenica je da je istina sve ono što su rekli, vreme je da zakopamo prošlost i gradimo budućnost. Naših supružnika više nema, oboje smo se trudili da svoju decu podignemo na najbolji mogući način, ali sada je vreme da stanemo uz njih i pomognemo im da se izvuku iz govana i budu porodica. Ustao sam na još uvek klimave noge i promrmljao sam. "Hvala."
"Nema na čemu, i žao mi je zbog svega.." "Znam i meni je..."
Nije prošlo mnogo, na vratima kuhinje pojavio se Logan noseći Miu u rukama dok je ona veselo cičala i vikala vikala "Ta-ta, još ta-ta!" Za n jim je ušla i moja ćerka i stala kao ukopana sa očitim nerazumevanjem nerazumevanjem
ispisanim svuda po njenom licu. Očigledno je nije upozorio na goste, jer da jeste moja bi ćerka uletela ovamo kao furija, a ne kao zbunjena curica. " Tata, koji đavo..." Spasila me je Loganova majka, kojoj ni ime ne znam, pojurila je prema njoj te je
čvrsto zgrabila u snažan zagrljaj i rekla " Tako mi je drago što sam te upoznala Amy, ja sam Loganova majka, ali ti me zovi Lineth. Čula sam toliko toga o tebi i jako mi je drago što sam te n apokon upoznala, tebe, a nadam se da ćeš mi dozvoliti da upoznam i moju unuku..." Okrenula se prema Mii i pogledala je očima punim ljubavi i obožavanja. Znam kako se oseća, do juče je i meni samom bilo uskraćeno Miino društvo i znam kako je bolelo. Deca su najbolja stvar u životu, ali kako te znaju sjebati u sekundi to samo roditelj zna. Pogrešne odluke ne koštaju samo njih, ali opet, tek kada si roditelj znaš po nešto o toj temi. Zato gledam ovu krhku ženicu, vidim da se bori protiv suza i da se trudi ostati pribrana, ali bojim se da će je emocije preplaviti. I evo je, prva suza slila se niz njen obraz i ja verujem da je to ona radosnica, jer je
srećna, isto onoliko koliko sam i ja bio, život ide dalje, naša deca imaju dete i to je ono što treba da nas vodi. Zato sam u deliću sekunde odlučio, boriću se sa njima na najprljaviji mogući 163
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
način da se ova mala, nova porodica održi na okupu. "Logane, molim te, da li ovde postoji još jedna prostorija da njih tri odu tamo? Čisto da se upoznaju, jer postoji par stvari o kojima bi hteo da raspravim sa tobom?"
"Šta? Nije bilo dovoljno prebacivanja? U redu je shvatili smo da sam seronja, a sada mi dozvoli da se malo m alo poigram sa svojim detetom."
" Tata, o kakvom prebacivanju on priča? Nije valjda da si se opet mešao u naš odnos?"
"A ne! Nije se mešao, saznao je za nesreću i našu povezanost pa je malo besan, ali je došao iz nekog drugog razloga razloga koji još nismo uspeli uspeli čuti, sigurno je stigao sa pretnjom da vas se klonim, ali mu je situacija u kojoj se našao pomrsila konce." "Saznao si za nesreću?"
"Amy, hoćeš da kažeš da si ti znala za to? Što mi pobogu dete nisi rekla?" "Trebala sam ti reći? Malo sutra! Godinama te gledam kako patiš za mamom, trebala sam te podsećati? Godinama nisi imao vezu iako sam govorila da je u redu.. oooo čekaj momenat! Ali ti jesi imao ženu, imao si Lary... sedam godina!" Sevnula je očima na mene i jebiga, izgleda da smo jedan -jedan. "Dobro! Shvatio sam, ali sad vas dame molim da se preselite u drugu prostoriju i bolje se upoznate dok mi momci malo popr ičamo o tekućim problemima, prošlost ostavljamo iza nas."
"Hajde Amy, idite u dnevnu, a nas dvojica ćemo malo prošetati." Moja ćerka je pogledala u nas dvojicu kao da smo pali sa Marsa te se okrenula i izmarširala iz prostorije. Logan je Miu predao svojoj mami u ruke i gledao sam prvi kontakt bake sa unučetom, srce mi se steglo od emocija, ali to nije prioritet, emocije na stranu, moram se pobrinuti za "situaciju".
Kada je Lineth izašla, okrenuo sam se prema Loganu i rekao "Jasno ti je da su mi njih dve sve na svetu i da ne postoji sredstvo kojim ću se boriti da im se ništa loše ne desi?!" Klimnuo je glavom te sam nastavio.
"Nadam se da razmišljamo na isti način, vreme je da se svedu računi i da se 164
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
iščupaš iz onog zmijskog legla, jasno, neće biti lako, ali moraš." "Idemo napolje pa ćemo razgovarati."
*
*
*
Dovezli smo se na obalu reke i tu smo ćutke sedeli nekih pola sata, svako u svojim mislima, mislim da je ovaj dan potresao obe naše porodice, ali sam isto tako svestan da je ta bomba morala da eksplodira pre ili kasnije tako da sam
srećan što se to završilo. Polako sam se okrenuo prema njemu i video čist izraz agonije na njegovom licu. I dalje sam ćutao ali on je tu tišinu prekinuo sledećim rečima . "Da li stvarno misliš da nisam tražio način da odstupim? Zar stvarno misliš da bi svoje dete doveo u opasnost? Jednostavno ne znam šta da radim. Ako ćeš me zbog toga mrzeti u redu, ali ja stvarno nemam rešenje.." "Imam ja.. ali pitanje je da li si spreman da ideš tako daleko? Čak ako to znači mešanje FBI- ja ja i Službe za organizovani organizovani kriminal?" kriminal?" "Jednu stvar ću ti reći, išao bi do samog Pakla zbog njih dve, čak ako to znači zatvor za mene." "Nema potrebe da idemo tako daleko.. imam pa r drugova u FBI-ju koji godinama
pokušavaju da dođu do tvog brata i njegovih saradnika, ako im pomogneš oko toga, verujem da ćeš dobiti minimalni kaznu, ali moraš biti načisto, bez obzira što si otac moje unuke ja neću moći uticati na suđenje. Svoju kaznu, kakva god da bude prihvatićeš, bićeš srećan i zadovoljan jer ćeš imati njih dve. Ovako, sine moj, mislim da nemate budućnost. Ja vam to neću dozvoliti." Pogledao me je sa razumevanjem i ispod glasa rekao.
"Pristajem na bilo šta." Izvadio sam mobilni iz džepa te okrenuo broj agenta Loyda. "Hej druže, Wood ovde. Trebaš mi, kada se možemo naći? Aha, odlično, mi smo na reci, levo skretanje na putu 65, prati stazu i videćeš crni 165
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Audi. Čekamo te." Prekinuo sam razgovor i pogledao široko prostranstvo vode, udahnuo sam duboko i rekao. "Vreme je da se pobrinemo za budućnost.."
" Halo! Govori.. aha.. dobro, vidi ovako, tu mi je Rocky njega ću uputiti, a vas dvojica razradite akciju."
Spustio sam slušalicu i pogledao u lika preko puta mene. Do sada smo fino sarađivali i sve mi je rešavao pa je vreme da se i za ovaj problem pobrine. Zamolio sam ih kao čovek da mi ne skaču po živcima i da se klone jedni drugih, ali me niko ne jebe pet posto. E pa to ne mogu da dozvolim, mislim da je vreme da im pokažem da se sa mnom niko ne zajebava, pa makar to bila porodica.
"Ti i Snake... dovešćete mi tu malu. Ovaj put ne na finjaka nego kako vam se ćefne. Ne morate voditi računa o ponašanju. Želim da je preplašite da se smrzne govno u njoj. " "Mala je žestoka, neće poći bez borb e."
"Ništa što jedna šamarčina ne može da spreči. Nemoj mi reći da si gadljiv na udaranje žena jer ću se razočarati u tebe, nisi valjda negde od skladišta dovde pronašao savest?!" "Nisam šefe, operisan sam od toga, čisto pitam da se ne bi pokajao posle, ip ak je 166
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
ona žena tv og brata, porodica je jebiga.." "Porodica mi je on. Ona i njeno kopile što se mene tiče mogu da trunu u paklu." "A šta ćemo ako je dete ipak njegovo? Ako je lagao?" "Ne poznaješ ga, on nije kao ti i ja, bez obzira na njegovu spoljašnjost, on ne bi negirao postojanje svog deteta nego bi se borio za njega, a zadnji put kada ka da je bio
ovde rekao je da nije njegovo, stoga tretman kučke više nije povlašten." "Kako ti kažeš, ti si šef." "Jesam i zato ti kažem da želum što pre da mi je dovedeš,na ovaj ili onaj način." "A beba? Ne odvaja se od nje, stalno su zajedno, samo jednim sam je video bez nje i to na pet minuta."
"Ti si moj čovek, tebi i ne treba više od pet minuta. Ako je derište sa njom pokupi ih zajedno, pre će shvatiti poruku." "A šta ako..." "Jebeš mi sve ponašaš se kao neka pičkica, šta ako ovo, šta ako ono! Pa jebote ponašaš se kao da prvi put kupiš nekoga, a pouzdano znam da nije. Znači ne tiče me se kako ćeš, kada ćeš, sa kime ćeš je dovesti, dovedi je! Hoću da je prepadneš kao nikoga do sada! Jedino silovanje neću tolerisati, a šamar, naguravanje i plašenje.. imaš odrešene ruke, jasno?!" "Divno..sada mi se gubi sa očiju i ne vraćaj se praznih ruku!" E tako. Neka smo i to rešili, sada idemo oštro!
167
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Divan i sunčan dan osvanuo je u ovom našem vetrovitom gradu, retko kada se desi da je ovako toplo pa ću današnji dan iskoristiti za žensko druženje. Na kvarno sam nabavila Larrisin broj telefona i nameravam je pozvati da se nađe sa nama na ručku, vreme je da upoznam ženu koja je očarala moga oca. Imam nameru da povedem i Loganovu mamu jer mi se za kratko vreme uvukla pod kožu, ne samo meni nego n ego i Mii, zato imam potrebe dve..pa recimo bake izvesti na
ručak i na upoznavanje. Uspela sam za kratko vreme sve to organizovati. S' obzirom da mi je Loganova
mama blizu odlučile smo pre ručka otići u obližnji parkić malo da se nadišemo svežeg vazduha. Mia obožava park, travu, cveće i generalno voli biti van stana, šta mi je teško udovoljiti joj, još kada ima baku kojoj ništa nije teško.. gde ćeš bolje. Obukle smo bele letnje haljinice, spremile smo užinu i ćebe i sve to potrpale u kolica. Prestala sam da ih vučem gore dole i sada stoje u zajedničkoj prostoriji u prizelju pa mi je tegljenje puno lakše palo. Lepo skockane i pripremljene za nov i uzbudlji v dan izašle smo na sunčan dan.
Kao i njen sin, Lineth ima odličan osećaj za vreme, tačnija je i od od švajcarca, već nas čeka na ulazu u zgradu. Čim sam otvorila vrata sva se ozarila. "Amy dušo! Tako mi je drago što si me pozvala na ručak i druženje!" "Zadovoljstvo je moje Lineth, nadam se da ćemo vam biti dobro društvo, mislim, nemam baš prilike da se družim sa odraslim osobama,činjenica osobama,činjenica je i da sam brbljiva, pa se iskreno nadam da vas neću udaviti pričom." "Udaviti? Mene?! Draga moja, ja nisam upuđena mnogo u život svoga sina, tako da pričaj dete moje, pričaj mi sve, a ja a ja ću te sa radošću slušati! " "Izvinite, kako to da niste upućeni? Ne razumem.." "Uhhh, hajdemo polako prema parku, a ja ću ti usput pričati."
168
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Krenule smo polako, korak po korak, nogu pred nogu. Dok je Mia nerazumljivo brbljala, Lineth mi je otvorila dušu kao da me poznaje ceo život, a ne par dana.
"Znaš barem pola priče, neću te zamarati sa detaljima. detaljima. Ali u grubo, pošto ne volim o tome da pričam, Mick, Loganov tata imao je tu firmu za uvoz i izvoz. Pre toga je imao porodicu, ali eto, sreli smo se i zavoleli i on je hteo napolje iz svega pa je
tako, ceo svoj biznis, nekretnine, pare i luksuz ostavio svojoj bivšoj ženi i sinu. Hiljadu puta sam mu to zamerila jer sam znala da će oboje kriviti mene zbog raspada porodice, i molila sam ga da Carlislea dovodi kod nas. Htela sam da braća koliko toliko odrastaju kao braća, no međutim on to nije želeo, zašto? Ni dan danas nisam saznala.."
Pustila sam je da priča iako je par trenutaka zastala, čini mi se kao da joj se knedla tuge stvorila u grlu. Podigla je ruku do svog nosa i stisla je sam koren te teško uzdahnula i nastavila dalje.
"Verovatno sam ja kriva, trebala sam više insistirati, mislila sam da imamo vremena i da je to ono što mom suprugu treba, ali je sudbina drugačije zapisana. Desila se ta nesreća u kojoj si ti izgubila majku i on jednostavno nije mogao da živi sa tim te je svoj život prekratio. Volela sam ga, jako! Ali sam ga tada veoma mrzela. OStavio nas je same i ne zaštićene. U par nedelja sam od srećne domaćice sa mo postala ogorčena jeftina radna snaga. Dešavalo mi se da radim i po tri posla samo da bi nas održala na životu. Tu sam pogrešila, moj sin je moju brigu i potrebu za tim nizom poslova poistovetio sa ne brigom i tu je počelo naše udaljavanje." "Mislim da mi nije jasno, što vam je to zamerio?" zamerio?"
"Dušice moja, imaš dete, ako da Bog imaćeš ih još, ali moraš da shvatiš, deca očekuju ljubav, zagrljaj, poljupce, pažnju...moj sin je dugo bio centar moga sveta i davala sam mu sve, dok jednog dana nisam bila u mogućnosti. Shvati me, morala sam raditi, morali smo živeti, živeti, a on je bio prepušten sam sebi. Tukli su ga, maltretirali i sve je bilo pogrešno, a ja se nisam snalazila, nisam znala kako da mu pomognem. Sve je postalo puno bolje kada je počeo da trenira, ali tada je bilo kasno, već je toliko oguglao da je postao bezosećajna, samoživa ličnost koja svoju majku nikada nije gledala onim očima punih obožavanja kao kada mu je bilo pet godina."
Nisam znala kako da je utešim pa sam se prosto zaustavila i kao majka majku zagrlila. Duša me boli zbog nje jer znam da je bez obzira na krivicu koju oseća majka koja se samo poželeti može.
169
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Odvojila se od mene i stavila mi ruke na obraze te je rekla.
"Ti si njegov spas, ti i ova mala curica vratićete mog sina na pravi put. Jedino što te molim da imaš strpljenja, kada te naljuti ti mu nemoj zameriti, zameri meni, ja nisam bila dovoljno dobra, on za to nije kriv. A sada, draga moja dušice, vodimo ovu lepoticu u provod, o stavljamo tužne priče za nama." Klimnula sam glavom i samo joj se nasmešila te smo n astavile u pravcu parka. Kada smo stigle prostrle smo ćebe te smo nabrale hrpu cveća i od njega pravile venčiće. Sada tek vidim koliko mi je falila mama. Sve ovo svako dete zaslužuje da ima.
"Amy... moram te pitati nešto, slobodno mi reci da idem dođavola ako ne želiš da odgovoriš, ali moram znati." "Pitajte me slobodno, nije mi problem da odgovorim."
"Ta veza sa Loganom.. imate dete i to je odlično..za mene. A opet me interesuje vaš odnos, mislim, ono što želim da te pitam je, voliš li ga? Ne kao oca svog deteta, nego kao ljubav svog života?" "Uff, pa sad malo je rano za tako nešto..osećam nešto prema njemu, ali da li ga volim..pa nisam baš sto posto sigurna. Nedostaje mi kada nije sa nama, obožavam da ga gledam sa Miom, bolelo me je kada smo bili razdvoje ni i kada sam mislila da smo Mia i ja same u svemu ovome... e sad sa d da li je to ljubav ili tek privrženost, ne bih znala da vam kažem.. izvinite. Ovo sigurno nij e odgovor kakav
ste očekivali." " Ne! Nemoj mi se izvinjavati, očekivala sam da ćeš biti iskrena i nisi me razočarala. Previše je tu problema bilo između vas i niste stigli da se zavolite, ali doći će i do toga, sigurna sam da hoće!" Pogledala sam na sat i shvatila sam da je došlo vreme da krenemo prema restoranu jer će nas tamo dočekati Larrisa. Pokupile smo naše smeće te ga je Lineth odnela do kante dok smo Mia i ja skupljale igračke i složile ćebe. Namestile smo čak i naše venčiće na kosu da budemo uredne. Dete kao dete uvek spremno na igru, jednom kada izađe iz kolice više ne želi u njih, tako sam bila prinuđena nositi je u rukama, sreća pa smo za mesto sastanka izabrali italijanski restoran udaljen tek dva bloka od parka.
170
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ni slutila nisam da nam ve sprema nevolja te sam se udaljila od Loganove mame
i trčala sam zaigrano sa Miom u rukama. Uz škripu kočnica beli kombi se zaustavio tik pored nas te smo u deliću jebene sekunde bile uvučene unutra. Osoba koja me je zgrabila, bacila me je iz sve snage na drugi kraj kombija te sam u momentu izgubila svest. Zadnje što sam pomislila bilo je "Bože molim te, samo neka nas nađe..."
171
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Budim se..
Otvaram teške kapke i polako pokušavam da shvatim šta se koji kurac dešava. Naglo podignem glavu i odmah požalim. Potiljak me je toliko zaboleo da zama lo nisam ponovo izgubila svest.
Koji se đavo dešava, šta ovo.. Čekaj momenat.. MIA!!!
"MIAAA! Bože moj šta se dešava??! Mia!!! Mia dušo!!!" Ne mogu da dišem, nešto me steže u grudima, strah me obuzima i celo telo počinje da mi se grči. Umreću.. umirem, a ne znam gde mi je dete! "Mia!!!!" Taman kada sam htela ponovo da vičem vrata prostorije i kojoj sam se nalazila naglo su se otvorila.
"Ne deri se! Ideš mi na živce, ovde te i onako niko ne čuje pa ti je uzalud." Gledala sam u čoveka ispred sebe koji je nonšalantno nonšalantno ćaska sa mnom kao da nas nije oteo. "Ne mogu! Hoću da znam gde mi je dete i hoću da mi je dovedeš ovamo!"
"Nemoj da se dereš lepo ti kažem. Nisi u poziciji da mi naređuješ." "Deraću se koliko hoću! Gde mi je dete!!!"
172
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Nisam uspela ni jedne reči više izgovoriti jer se njegov dlan našao na mom obrazu. Jel' sam rekla dlan? Pa menjam to u lopata. U momentu sam pala na patos i uhvatila se za bolno mesto te ga pogledala sa molbom u očima i u glasu. "Molim te kaži gde mi je dete? Meni radi šta god hoćeš, ali samo mi reci da je dobro." "Dobro je.. jebeni je bol u dupetu, ali a li je dobro."
"Zašto ste nas oteli, šta želite od nas?! Mi nismo bogate i nemamo novaca, moj otac vam neće moći platiti otkupninu." "Uuuu čini mi se da previše gledaš televiziju mala. Ko je uopšte rekao da želimo otkupninu? U ostalom, ćuti tu i strpi se. Gazda samo što nije došao, e tada ćemo saznati šta će biti sa tobom i tvojim žgepčetom." "Molim vas, samo mi je dovedite, nije navikla biti bez mene.." suze su se slivale niz moje lice, znala sam da ova osoba nema osećanja, njegove oči su mi to rekle, ali nisam mogla prestati, molila sam ga na kolenima da mi dovede moje dete, ali
svaka moja suza bila je ignorisana, svaka molba odbačena. Obraz me je pekao tamo gde me je udarila njegova šaka veličine lopate. Hiljadu mi se scenaria motalo po glavi i nijedan nije imao sretan kraj. Prvi da su me
kidnapovali da bi me prodali u belo roblje, drugi zbog organa, treći... pa zbog Mie, možda im ja ne trebam, možda im treba ona. Nije tajna da mnogi bogataši ne mogu imati dece pa plate veliku cenu da im se nabavi jedno.. jadno mo je dete, šta nam se to dešava?? "Alo curice, prestani sa tim, ideš mi na živce!" "Pa ništa ne rad im konjino!" "Razmišljaš, mozak ti radi i imam utisak da ti se točkići vrte, a ja mrzim škripu. Sem toga lepo sam ti rekao, opusti se ionako je gazda odlučio o tvojoj sudbin i, na to nećeš moći da utičeš!" "Gazda? Ko je gazda?"
"Zini da ti kažem! Kada bude hteo saznaćeš." Nije uspeo završiti rečenicu kada su se vrata treskom otvorila, mislila sam da ću da umrem na mestu! Koji kurac?! "Ti?" šapnula sam kada mi je do mozga došlo ko je naš otmičar.
173
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Vidim mene si zaboravila...ccc. Moram ti reći da sam uvređen."
"Šališ se! Ti si uvređen?! Skotino znaš li šta si uradio? Znaš li šta će Logan da ti uradi?? Nisi svestan sranja koji si napravio!"
"Moj bata neće prstom mrdnuti, zašto bi? Verovatno baš u ovom momentu jebe onu malu što sam mu poslao na kućnu adresu. Ha, tim kučkicama nikada nije mogao da odoli."
Gledao sam kako joj se lice i oči menjaju, od preneraženog preko izrazito gnevnog do iznenađenog i povređenog. E sada počinje zabava. "Šta misliš da posle tebe nije jebao ni jednu?! To si mislila naivna curice? E pa moraću da ti razbijem tu iluziju, jebao je na stotine droljica, kučkica i curica, nekada i dve odjednom. Žao mi je, ali izgleda da mu nisi tako posebna." "Ne verujem ti!"
"Očigledno, ali to je istina. Vidim da si ti čuvala svoju pičkicu za njega, a on svoju kitu nije mogao držati u gaćama, to nam je familijarno." "Ti si monstrum! Zašto ovo radiš? Šta smo ti nas dve skrivile? Ona ti je rod ne možeš biti toliko bezosećajan da svoju krv tretiraš kao da je ništa!" "Mogu ja šta hoću, a to da mi je mala rod čisto sumnjam. Moj batica je lepo rekao da kopile nije njegovo! Ti si izgleda jedna od onih.. koje uvaljuju decu kao kukavice jaje?! Žao mi je u našem gnezdu nema mesta za kopilad!"
I evo ga.. na moje oči ova mišica pretvara se u lavicu, skače na svoje noge i baca se na mene, s' obzirom da je toliko sitna uspevam da ke zaustavim svega nekoliko milimetara od mog lica, i tada počne da urla.
"Koje si ti govno! Ti si kreten koji ne vidi dalje od svog nosa i novčanika! Da si je samo jednom dobro pogledao video bi Loganov pogled i njegov osmeh. Doduše osmeh retko deli šupcima, ali bi sve pročitao u njenom pogledu! Imbecilu!" "Ali rekao je.." "Rekao je to jer te poznaje i zna da bi njeno postojanje iskoristio protiv njega zato
je bilo lakše da se pretvara!"
174
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Ali ti si gluplji nego što sam mislila, šta misliš zašto se i dalje viđa sa nama, a
kada se nađemo nas troje u istom društvu on glumi kretena koji me vređa i optužuje me za neveru a svoje dete svesno naziva kopiletom?! Nazovi ga majmune i pitaj ga! Kaži mu šta si uradio i onda ćeš videti šta znači biti meta Logana "Ubice" Nesha!"
"Ako je to tako kako tvrdiš, onda ste lutko lepa u još već im govnima nego ste mislili. Veruj mi da ću proveriti, ali sa pogrešnim ste se poigrali i bojim se da će vas, vašu slatku malu porodicu pojesti mrak na čelu sa Loganom." "O jadniče! Mislim da si jako podcenio svoga brata, on je borac i figurativno f igurativno i bukvalno, samim tim što ste braća imate tu neku dozu brutalnosti, ali jednu stvar ću ti reći, koliko si ti lud.. pa on je luđi, jer ti nemaš šta da izgubiš, a on ima i samim tim će prevrnuti ovaj jebeni grad da nas nađe i zadrži. Posesivnost koju obojica posedujete tebe će koštati života mamlaze! Molila Molila sam se Bogu da nas spasi, da se nekako izvučemo odavde, a sada ma koliko to smešno zvučalo prestajem! Zadrži nas ovde, drži nas što duže jer jedva čekam da se pojavi ovde! Tek tada ćeš videti šta znači kada čovek voli! Molim te ne puštaj nas odavde, želim da vidim kako te kida na delove!"
Jebeš mi sve, dok mi je bacala reči i uvrede u lice, jedino jedino o čemu sam mogao da razmišljam bilo je kako je jebeno lepa. Nisam mogao da se suzdržim, napalila me je kao ni jedna do sada i morao sam! Začepio sam joj usta poljupcem. Otimala se, grebala me je, udarala nogama i vrištala je u moja usta, ali što se više opirala bila mi je privlačnija. Poljubac koji sam započeo i završio sam. Odgurnuo sam je od sebe kao da je u najmanju ruku radioaktivna jer sam se uplašio reakcije koju je izazvala u mom telu, glavi i gaćama. "O ti si baš zajeban kučkin sin jel' da? Ako si, verujem da će ti ovo biti poslednji poljubac pa se nadam da si uživao." "Pa i nisam baš, ali vežbaćemo.. puno ćemo vežbati, obećavam ti!" Izvadio sam telefon iz džepa i poslao sam Rockyu kratku poruku "Dovedi malu" Gledao sam u ženu koja mi je pomutila mozak i čekao sam da vidim reakciju kada vidi da će joj biti dozvoljeno da bude sa malom. Koji mi je kurac, šta me briga za njena osećanja?! To ionako neće promeniti ama baš ništa. Ako ke istina ono što govori ona je žena moga brata i ma koliki gad bio na to ne mogu da utičem...ili pak mogu? 175
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Vrata iza mojih leđa se otvaraju, a ja čujem tiho jecanje. Bacim pogled i sledim se, malena curica očiju otečenih od plakanja gleda u mene i kao da mi poručuje "Tako si najebao." Znam taj pogled, isti takav je imao njen otac dok sam puštao druge da ga lome od batina. Nema sumnje, ova mala je njegova. Okrenuo sam se prema vratima i samo rekao "Odnesi je mami."
Nisam imao želju da gledam ponovni susret pa sam krenuo da izlazim iz prostorije kada me je zaustavio njen glas. "Spremi se! On dolazi po nas!"
Sa tim rečima u glavi izašao sam u dvorište. Ništa ona meni novo nije rekla i sam sam svestan da imam 50-50 % šansi da preživim, ali neka sam proklet ako mu to olakšam, on je Logan, ali ja sam C.J. vođa jebenih "Strvinara".
Mrak!
Pao mi je jebeni mrak na oči onog momenta kada sam čuo svoju uplakanu majku koja od šoka i straha nije mogla da sroči suvislu rečenicu. Sve što sam uspeo da shvatim je Mia, Amy, kombi i to je bilo dovoljno da me obuzme enormna količina besa. S'obzirom da smo se sa agentima FBI- ja ja našli našli na na tajnoj tajnoj lokaciji, njihove reči ne moje, jer za ovo njihovo kurčevo mesto ja znam već četiri godine... ali 'ajde.. u momentu sam počeo da urlam. Drao sam se i na Wooda, drao i na jebeni FBI, razvukli su ovu jebenu "operaciju" tražeći jebenu picinu dlaku u frizerskom f rizerskom salonu. Te ne smemo brzati, te moramo imati što više dokaza da bi hapšenje bilo legitimno bez mogućnosti puštanja na slobodu uz kauciju. Jebali su me danima, danima sam im davao izjave, pisao izveštaje, preslišavali su me kao da sam ja taj koga treba da hapse, ma testirali su moje strpljenje, a sada, sada sam došao do kraja. Dok su se oni snabdevali dokazima C.J. je ugrabio moje cure.. znam da je on, to ne mora niko da mi potvrdi.
Bio sam opušten i sjebao sam stvar i to će me ubiti. Znao sam da je gad, a ja sam mu svesno prkosio.
176
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Ništa ne čujem u ušima mi pišti, vidim ispred sebe da ona dva nesposobnjakovića pričaju na mobilne telefone, Wood stoji ispred mene i trese me ne bi li mu rekao o čemu se radi. Ništa ga ne čujem ali mu vidim paniku u očima i znam da je shvatio. Isto tako znam da čeka da mu to potvrdim. I dalje ne mogu da progovorim, knedla puna bola zaglavila mi se u grlu, peckaju me oči i da me jebeš imam osećaj da mi suza klizi niz obraz.. prva su za u mom
životu pala je zbog mog života. Glupi kreten je uspeo! Slomio me! Lomio me je i ranije, ubijao je Boga u meni
odkada pamtim, ali prvi put me je slomio, ne fizički nego psihički. Bolje bi bilo da ovi kreteni i njihovi specijalci dođu do njega pre mene u suprotnom razvući ću mu jebena mu jebena creva po čitavom gradu. gradu. Vratiću mu za svaku njihovu suzu, svaka suza sat vremena mučenja, neću ga ubiti kad mi se ukaže prilika, mučiću ga dok ne počne da cvili i moli da mu skratim muke.
Sa krvavim izvinjenjem završiće svoj bedni i mizerni život. Možda mislite da dam životinja ista kao i on.. nisam! Ja sam gori. Ja žudim da njegov njegov život držim u svojim rukama rukama i da odlučujem dokle će trošiti ovaj dragoceni vazduh. Mrzim ga! Mrzim sve što potiče od njega, pitam se da li smo uopšte braća jer mi je to nekako suludo, razlikujemo se kao nebo i zemlja! Ja sam oduvek bio
samodestruktivan a on?! On je gazio sve rukama drugih ljudi ne vodeći računa o posledicama. Jebalo mu se za sve, ali to je bilo nekada, danas? Danas je napravio
grešku koju neće moći ispraviti ni u narednih dvadeset života. Mia je moja duša, moj život, moj vazduh, neko za koga bi ubio, a da dva puta ne razmislim. Ubija me to što znam da ih muči, znam šta mu je cilj i najgore je što sam misleći da ih tako štitim negirao postojanje svoga deteta. Jednostavno znam da mu je Amy pretnja i pokušaće da dopre do nje putem zastrašivanja, a ja se iskreno nadam da će se na tome zaustaviti jer koliko god nisam želeo upoznao sam ga. Molim se Bogu da sam se prevario, ali jednostavno jed nostavno znam njegov način rada. Miu
će proslediti nekome drugom za dobre pare, a zatim će Amy pustiti da je traži, sve dok je bude tražila držaće se dalje od mene. 177
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Bolesni kučkin sin!!! "Aaaaaaaaaaaaaa!!!!"
"Nesh jebeno govori šta se dešava inače ću te ubiti ovde na licu mesta! Ovim ponašanjem nećeš ništa postići! Što ti više divljaš i povlačiš se u taj svoj jebeni nadrkani svet vreme nam prolazi!" "Amy... Mia...."
"Šta je sa njima pobogu čoveče dođi sebi!!" "Ne mogu!! Jebeno ne mogu ja sam sa m kriv za ovo sranje!"
Nisam video šaku da dolazi, jednostavno me je raspizdio toliko jako da sam u momentu završio na podu. Izgleda da je istina ono što kažu, nalet adrenalina može iznenaditi čoveka. Doduše, ruku na srce i nisam iznenađen, nekako sam podsvesno i očekivao tako nešto, možda sam čak i priželjkivao jer... pa trebala mi je ta šaka u lice čisto čisto da se kaznim..ili da me on kazni jer opet ponavljam sve ovo je moja jebena krivica.
"Pa da znaš da jesi! Lepo sam vam rekao da se ne zajebavate sa njim, da je opasan, a vi šta?? Boli vas kurac, igrate se srećne porodice, mašete jebenom kriminalcu crvenom zastavom ispred nosa!! I ko je sada kriv?? Ma jel' znaš šta? Moli se da im ne fali ni dlaka sa glave i rod i broj ima da vam zbrišem sa lica zemlje! Njega zato što se usudio da takne ono što mi pripada, a tebe jer si pored zdrave pameti ispao debil! Jebem li vam sunce obojici!"
"Oladi matori! Dosta mi je moje muke nemoj me još jebati, bolje pitaj ove tvoje glupake imaju li kakve informacije? Jesu li ga pratili i znaju li gde se nalazi?
Aktivirao sam odašiljač pre četiri dana trebalo bi da su ga već locirali." "Rade na tome od kako si počeo da divljaš, da si bio prisebniji skontao bi da su već organizovali pola specijalnih jedinica i da će čim dobiju p otvrdu gde se nalaze krenuti u akciju spašavanja. Danas će sve biti gotovo, samo se moli Bogu da ne bude žrtava, tačnije, da se njih dve izvuku netaknute inače ima da napravim haos!"
Šta on jebeno zamišlja?! Da mu je gore nego meni, nije i neću mu dozvoliti... Nisam stigao ni misao završiti kada sam preko radio prijemnika začuo adresu gde se "žrtve" nalaze. Jebeno napušteno skladište u blokovima. Na samom severu grada!
178
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Digao sam se na noge i potrčao sam koliko su me noge nosile, došao sam do kola i pre nego sam ih uspeo po krenuti do mene je seo agent Smrdljivi!
"Koji kurac misliš da radiš?" "Ako misliš da ideš tamo ok, ali samo u pratnji jednog od nas. Jasno mi je da se bojiš za cure, ali isto tako ti ne možemo dozvoliti da nam upropastiš operaciju. Dugo ga ganjamo da bi nam sada pobegao. Shvati nas."
"Vidi ovako seronjo, ja tamo idem i ništa me neće sprečiti da se dočepam kurvinog sina ni ti ni dvadeset takvih kao što si ti! Jasno?!" "To ćemo još videti, a sada vozi! Moramo stići tamo što pre jer nam treba ju informacije o skladištu, s'obzirom na činjenicu da si tamo vodio ilegalne borbe trebaju nam smernice gde se sve može ući i izaći. Čovek sa nacrtom objekta nas čeka tamo." Ni sam ne znam kako sam stigao tamo, znam samo da sam izleteo iz kola ko furija pre nego su me zgrabili u ubacili u kombi koji je očigledno služio za prismotru.
Stotine ekrana dugmića, toplotnih senzora igrali su mi pred očima. U kombi je zatim ušao neki suvonjavi lik koji je na sto spustio urolan papir, čim ga je odmotao i spustio na s to počeo je da me rešeta pitanjima na koja sam odgovarao gubeći strpljenje, taman kada sam se hteo okrenuti i izleteti iz kombija i preuzeti stvar u svoje ruke, neko me je raspizdio nečim u potiljak. Poslednja misao bila mi je Mia i njen prelepi osmeh.
179
Alex Nash
~ *
*
Slomljeni Ponos *
Ne znam koliko dugo sam bio u nesvesti znam samo da će mi ovo neko debelo platiti. Nisu imali pravo uskratiti mi zadovoljstvo da ga gledam kako pada! Hteo sam
njegov život, a sada? Sada ne zNan šta se dešava! Mia.. Amy..
Izleteo sam iz kombija taman na vreme kada su bolničari hitne pomoći iznosili leševe u crnim kesama. Jedan... tup..tup..tup.. Dva..tup..tup..
Za bolničarima izašli su specijalci koji su vodili C.J. -ja sputanog lisicama. Preko njegovog lica prešla je senka tuge, bola i kajanja, i ja sam pukao! Zaurlao sam kao ranjena zver i zaleteo se u gada te ga zajedno sa njima srušio na zemlju. Plakao sam kao dete i udarao ga kao manijak. Pustili su me da ga mlatim,
puštali su me da ga ubijem i ja sam svesno išao u tom smeru. Moj život je gotov ja više nemam razloga da živim... Sve dok nisam začuo . " Logane dosta je!!!"
Podigao sam svoju glavu i ugledao Amy i Miu kako stoje na izlazu iz skladišta.. spustio sam glavu i pogledao sam u svoje ruke. Gotovo je, pukao sam i pri viđa mi se, neka i to je u redu, ali njega ne puštam!
Opet sam uposlio pesnice i nastavio sam, čini mi se još jaće da ga udaram sve dok se topla ruka nije spustila na moje rame. Pogledao sam gore i ugledao sam sa m dva para očiju koje su če gledale pune ljubavi. "Ta -ta!"
"U redu je, dobro smo! Jeste da sam mu pretila da ćeš da razbucati ipak nemoj, šteta ruku, valja ovo dete nosati okolo, sam Bog zna da ne ide lakša." 180
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Namignula mi je, a ja sam skočio na noge te ih obe zagrlio jačinom koja ni jednoj nije prijala. Mia je u sendviču počela da plače i vrišti, a Amy... pa Amy me je gledala očima punih ljubavi i samo je rekla. "Tako mi svega gospon Logan "Ubico" Nesh volimo vas! Volim te jer nisam ispala
lažov, zbilja si ga udesio." Jebote, ova žena je je neverovatna! neverovatna! Nažalost Nažalost nisam nisam joj joj ništa ništa odgovorio odgovorio , ali kunem se da je znala!
Šta? Pitate se... Znala je da ih volim više od bilo čega na ovom svetu, a sada..sada ću imati vremena da im to i pokažem.
181
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Svi smo dobro..sve je dobro..
Tek sada kada sam stigla kući počela sam drhtati od od straha, kako su bolničari bolničari rekli desiće se " odložena reakcija" da se ne zabrinemo. Ljudi pod stresom reaguju drugačije, ispalo je da sam ja bila vrlo hrabra, ali sada kada smo izvan opasnosti i kada sam se opustila sustigao me je strah. Svi su bili tako divni tako slatki prema nama da mi je prosto smetala sm etala ta njihova
brižnost. Odmah su mi uzeli Miu i odveli su je u njenu sobu da je presvuku i da se poigraju
sa njom ne bi li zaboravila šta joj se desilo. Moj otac, Loganova majka i Lary pokušali su ispraviti učinjeno. Svi oni iak o nemaju veze sa celom ovom zbrkom osećaju krivicu i to im je ispisano preko lica. Mene su oterali u sobu da se okupam i odmorim jer će agenti FBI -a doći po iskaz i trebalo bi barem malo da se opustim jer će to,po Loganovom mišljenju trajati satima. Logan..
Kada sam ga ugledala na onom izlazu iz skladišta kako mlati svog brata bilo mi je drago! Dobro sam se osećala i to ne zbog nas nego zbog njega, napokon mu se suprotstavio, nije bitan razlog već što se to desilo. Godinama unazad je ćutao i puštao da se iživljava nad njim, ali vidim da je napokon strpljenje popustilo.
Naravno, nisam ga mogla pustiti da ubije budalu bez obzira koliko navijala za tako nešto. Treba mi on, mojoj curici je potreban otac, a kako je krenuo
posećivaćemo ga u zatvoru.
182
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Suze koje sam videla u njegovim očima rekle su mi ono što sam tako silno želela
da znam.. voli nas, stalo mu je! Izgleda nam je oboma laknulo, konačno smo priznali sami sebi da volimo.
Momenat kada je svoje dete uzeo u ruke ostaće mi dugo urezan u sećanje. Gledao je sa takvom nežnošću i ljubavlju da mi se srce steglo i samo je rekao "Da vam se nešto desilo za mene više života ne bi bilo.." Nastavio je da je nosi i ne ispušta iz ruku sve dok je deda i bake nisu konfiskovale kada smo došli kući. Koja noćna mora. Još uvek ne mogu da poverujem i dalje mislim da još uvek sanjam, nije mi jasno kako su nas tako brzo uspeli naći, ali ne usudim se pitati. Isto tako nisam spremna ni pričati. Jedino na šta sam spremna spremna je tuš, da napokon sperem C.J.-eve dodire i ukus onog poljupca sa svojih usana. Sreća njegova nije imao vremena za ono vežbanje koje mi je obećavao inače bi bila kadra počiniti ubistvo. Ulazim u sobu i iz komode vadim karirani kratki šorc i mušku potkošulju, sada i pre svega trebam udobnost.
Odlažem stvari na umivaonik i brzinski skidam sve sa sebe te ulazim pod tuš, puštam vrelu vodu ne bi li mi opustila mišiće. Trljala sam svoju svoju kožu dok nije bila bolna na dodir i tek tada sam shvatila da je bilo dosta.
Samo što sam izašla iz tuša, navukla gaćice i šorc Loganove čv rste, gole ruke ovile su se oko moga struka.
Pogledala sam ga preko ramena i očigledno je shvatio da se pitam otkud on, tako golišav u mom kupatilu dok nam je puna kuća ljudi. "Hteo sam da ti se pridružim, ali si me preduhitrila. Gde tako žuriš malena?" "Nisi valjda ozbiljan?! Napolj u nas čekaju roditelji i Lary."
"Onda mi se čini da ćeš morati biti vrlo.. vrrrrrrlo tihaaa.." "Ma nemoj, misliš da ću moći?"
183
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Šššššš! Nećeš pustiti ni glasa, čak nećeš glasno disati. Čutaćeš i to će ti se isplatiti." Govorio j e tiho dok mi je spuštao šorc i gaćice.
Nisam mogla da se kontrolišem i to njegovo igranje sa mnom me je izluđivalo, želim sve što mi je obećao! "Uzmi me, uzmi odmah.."
Režanje koje mu pobegne iz grla samo poveća moju žudnju, odgurne me od sebe te me okrene i podigne me na sebe te zareži "Noge oko moga struka."
Podigao me je kao da sam lakša od pera. Spustio je ruku na moj potiljak i toliko snažno me privukao sebi da su nam se zubi sudarili, jebeš mi sve mislila sam da nam ih je izbio.
Osećam njegovu ruku na svojoj guzi kako je gnječi ne bi li mu bila bliže, čini mi se da je i on shvatio da je to nemoguća misija te je obe ruke prebacio na moju guzu, malo me izdigao i spustio me na svoju, veoma uzbuđenu muškost. Čini mi se da je moj čovek egzibicionisata, ovako nikada nije bio krut. "Jebemu sve izluđuješ me." Ponovo zabije svoje kukove u mene i ja zadrhtim, trebam više, puno više, zagrize mi usnu jer je pročitao molbu u mojim očima, i napokon, uđe u mene koliko je širok i dugačak. Iskrice senzacije zasjale su mi u očima, obožavam način na koji me ispunjava,
taman kada sam htela pustiti glas olakšanja svojom ogromnom šakom prekrio mi je usta te se počeo nabijati brže i jače. Grizla sam ga za dlan i ponesen strašću zažmurio je i ako je moguće još se brže počeo kretati. U jednom momentu stegao me jače uza zid te je spustio svoju glavu u visini mojih grudi te je uzeo nabreklu bradavicu u usta i jako je zagrizao. Bože moj tek onda sam podivljala i nisam mogla verovati da imamo, sirovi seks uz zid moga kupatila, u jebenom dvosobnom stanu sa tri odrasle osobe od kojih nas samo zid odvaja.
Raspadam se u komadićima i on je osetio da ću ubrzo svršiti pa je sa moje bradavice prešao na usta. 184
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Viknula sam. "Jebooooteeee" u njegova usta i tek tada osetila mlaz njegovog
svršavanja kojim je okupao moju nutrinu.
"Rekao sam ti da budeš tiha, kakvo je ovo ponašanje?!" Nije normalan ako misli da posle ovoga mogu da se pravdam, disala sam plitko i brzo i tek posle par minuta gledanja jedno drugo u oči progovorila sam, glas mi je napukao a usne suve, ali sam ipak uspela
"Mislim da si do sada shvatio da retko radim šta se od mene očekuje." zatim sam mu uputila najlepši osmeh. " Da me jebeš shvatio sam, ali nema veze, odlučio sam da mi se to... nekako sviđa i mislim da ću te zadržati." "Ti mene?! Mislim da si se pokvario, ovde odlučujemo nas dve, a nas dve mislimo da si dobar materijal za našeg slugu, treba te još malo doraditi ali ništa što tim Mia&Amy nije sposoban da uradi. Te tvoje oštre ivice treba malo srediti i bićeš savršen." "Misliš?!" "Čuj "mislim" ja to znam, od prvog momenta kada sam te videla. Trebalo nam je dosta da se nađemo, ali sada znam da je to zauvek. I još jedna stvar, čisto da znam za ubuduće, imaš li još nekog ludog u familiji ili su resursi presušili?!" "Ostao je još jedan ludak, a to sam ja! Ozbiljno sam se zabrinuo za svoje z dravlje i svoj mentalni sklop."
"Jel' a što?" "Zato što ću te tako oženiti!"
185
Alex Nash
~ *
*
Slomljeni Ponos *
Bilo kako bilo, kada smo napokon smogli hrabrosti da izađemo iz kupatil a sve oči su bile uprte u nas.
Logan je imao onaj samozadovoljni kez na licu, a ja sam bila rumena i osvežena. Bez obzira na njihove godine tačno sam im u očima videla da tačno znaju šta se u vražijem kupatilu dešavalo.
Moj otac je pocrveneo u licu i ja sam pom islila da je od besa, no međutim, kada je
pročistio grlo Logan ga je prekinuo u očiglednoj nameri da nam održi predavanje, tek kasnije ćemo shvatiti da nismo mogli biti u većoj zabludi. "Gospodine Wood.."
"Oo ovo neće valjati, nisam Wood, matori, starac ne go gospodin Wood? Uuuu." Nisam imala pojma što je moj otac tako dobre volje i što ga zajebava ali imam nameru da saznam, ali za sada ću da ćutim. "Dakle, gospodine Wood.."
Logan je nastavio sa sve većom nelagodom i ja to prosto nisam mogla da gledam, mislim jebeni čovek ima 100 kila i dva metra a sada se ponaša kao da mu je pet godina. Stoga sam stala pored njega i rekla.
"Ono što ovaj opasni baja pokušava da vam saopšti je to da je odlučio da me oženi. Bolje reći da je izjavio bez i jednog pitanja upućenog meni, jer je zaboga on odlučio a ja jedino treba da se pojavim kod matičara. Samo što mu se nešto desilo od kupatila dovde.."
Posegnula sam rukom u svoj džep od šorca te ga teatralno razvukla i coknula.
"Jok, njegova muda nisu kod mene."
Svi su prasnuli u gromoglasan smeh, a on me je zagrlio i rekao.
186
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Sreća pa ih ti imaš za oboje, volim te Amy, tako te volim. Nikada ti neću moći nadoknaditi vreme kada sam bio kreten, ali te molim da mi dozvoliš da barem pokušam ispraviti. Volim vas, i Miu i tebe i ne bi svoj život mogao ponovo zamisliti bez vas u njemu. Hoćeš li mi molim te učiniti uslugu i udati se za mene? Ovoj sirovini treba malo dorade, a ja osim vas dve ne znam ko je bolji za taj posao." Suze su mi se slivale niz obraze jer me je ta prosidba oduševila, iskreno nisam je
tako zamišljala, ali šta očekivati od ovog velikog nezgrapnog medveda?! "Tako mi Bog u pomoći hoću! Hoćemo!!"
Skočila sam na njega i obasula sam ga poljupcima, naši roditelji su tapšali, Mia je cičala usled cele ove zbrke a ja sam plakala. Začula sam svog oca kako ponovo čisti svoje grlo i znala sam da će ono što bude rekao izazvati oluju. "Pa ovaj.. znate, nije u redu da sada kvarim tvoju prosidbu, ali moram vam ..." "O za ime sveta!" Larissa je skočila sa stolice i stala je ispred mog oca i rekla.
"Ovde treba dovesti detektiva, ozbiljno gubljenje muda je u pitanju, ono što tvoj otac tako vispreno pokušava da ti kaže je da je pitao da se udam za njega, rekla sam mu da hoću, ali pod uslovom da se slažeš. Neću ti glumiti majku jer i da želim ne znam kako jer dece nemam, ali ti mogu biti prijateljica, šta kažeš?" Otrgla sam se iz Loganovog naručija i krenula sam prema Lary toj divnoj i dragoj ženi te se zaustavila tačno ispred nje. "Ne znam da li je ijedna buduća mlada imala prilike dva puta da kaže da, i to na
dve bračne ponude." "Hoćeš da kažeš da nemaš ništa protiv?" "Nemam i čini mi se da imamo duplo venčanje, to jest ko zna?! Možda se i Loganova mama spotakne o ludi kamen." Radovao me je smeh i glasovi koji su dopirali iz mog malog stana, nikada nisam
bila srećnija i znam da nikada i neću. Moji snovi su ispunjeni, moj ponos zalečen i idemo ka nekom cilju...
187
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Dve godine kasnije..
Sa trema naše kuće pogled se pruza prema reci,gledam Amy i Miu kako prave kule od peska i uživaju u sunčanom danu. Moj život je napokon dobio neki cilj i to ne da je napumpam na svakih godinu dana, mada me je krenulo.
O da moja mala ženica je u šestom mesecu trudnoće i verovali ili ne nosi blizance, dečake, nije da mi je to važno, ali sam ponosan na svoj učinak. Svadbu smo imali pre godinu dana i to duplu, moju majku Amy nije n ije mogla
naterati da se venča sa trenerom, kaže da uživa da ga ucenjuje i drži na kratkom lancu. I to mi je ok, ne znam kako bi to podneo jer sam oduvek bio bez oca i nisam
navikao da još neko ima prava na moju majku. O da i dalje sam prilično posesivam mada ste to od mene i očekivali, ne mogu postati sisa preko noći, ali ne sumnjajte u Amy ona daje sve od sebe da me pretvori u papučara. Boksom se više ne bavim, bar ne aktivno. I dalje sam vlasnik kluba, treniram klince i pružam im priliku da budu ljudi umesto kriminalci. Kada smo već kod kriminalaca dva meseca posle našeg venčanja primio sam vest propraćen pismom od, ni manje ni više C.J. -a. Moj jadni i ne shvaćeni polu brat poginuo je u zatvoru, a ubio ga je ga je vođa konkurentske bande osuđen na doživotnu robiju. Ono što je mene bolelo bilo je pismo koje sam dobio i sada su mi mnoge stvari jasnije.
188
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
"Dragi brate
Znam da nemam prava da te zovem tako jer sam ceo svoj život proveo mrzeći te, razlog još uvek ne znaš, ali ću ti ga reći.. Nas dvojica nikada nismo ni bili braća, tvoj otac nije bio moj, i to je razlog zbog kojeg je otišao. Zato mi je ostavio sve ono jer je znao da bi tebe kao njegovog njeg ovog sina ukaljalo. Ti si mu bio sve. Tebi je dao sve. Sada kada mene više nema, a postarao
sam se da ovo pismo dobiješ tek ako se meni nešto desi, priznaću ti još jedan greh. Otkazane kočnice na šleperu koji je bio u vlasništvu tvoga oca nije bila slučajnost. Ja sam naredio sabotažu. Neću reći da mi je žao jer nije, njega ne. Šutnuo me je kao džukelu i zaboravio zabora vio je da mi je sedam godina bio otac. Ja mu nisam ništa skrivio. Meni je žao Amyne majke, doduše tada nisam znao čija je i bolelo me je dupe sve dok tvoju ženu nisam upoznao.
Ona je jaka, ona je borac i svestan sam da je voliš, jer sam je i ja na neki bolesni način želeo za sebe. Da sam imao više vremena i da tebe nije tako jebeno volela trudio bi se da bude moja, ali jebiga, večiti gubitnik je navikao da gubi. Ono tvoje dete čuvaj, napravi za nju puno braće i sestara, jer ona je ista ti i nije navikla na samoću. Neću da ti se izvinjavam za sve što sam uradio jer za to nema svrhe, znam da si jebeno ponosan i da mi nikada ne bi oprostio.
Čuvaj ih i voli onako kako samo ti znaš,a ja u tebe imam puno poverenje da ćeš umreti pokušavajući okružen zemaljskom srećom. Dosta sam srao, sada te puštam na miru. Tvoj nikada polu - brat C.J."
189
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Znate kako.. kada sam proč itao ovo pismo nisam znao kako da se postavim. U jednom momentu sam sam pomislio da jadan jadan nije imao šanse, šanse, a već u drugom sam bio lud od besa jer je bio spreman boriti se za Amy.
Bez obzira kako je sve ovo završilo verujem da je svako dobio ono što je zaslužio. On zatvor i smrt, a ja život uz najbolju ženu, koja rađa najslađu decu na svetu. Svakome po zasluzi, zar ne?!
Da ne bi zaradio kaznu koja se služila u Miinom salonu lepote, ne kažem da je to neka strašna kazna, ali kada detetu služite kao živa lutka za tiare, šminku i lakiranje noktiju tada se muškarac u meni glasno pobuni i žuri da izvrši sve što mu je zacrtano. Moja žena zna biti surova, ali je volim kao nikoga do sada i zato je vreme da im se pridružim.
190
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
Predstavljanje autora i zahvala
Verujem da ovo nije po protokolu (ali ko ga šiša). Dolazim iz malog mesta iz još manje Vojvodine. Majka sam dve devojčice i supruga jednom Saši, Saši, čangrizavom Saši koji nije baš uvek imao razumevanja da da mi progleda kroz prste što se "buljenja" u telefon i računar tiče, ali ga ipak volim. Ovu priču posvećujem njemu i mojim curicama jer bez obzira na sve verujem ve rujem da jeste, a one će tek biti ponosne na mene.
Što se same priče tiče, moram vam priznati da uopšte nisam bila optimistična i smatrala sam da nije vredna jednog Wattpada, ali na moju sreću drugi su odlučili u mesto mene. ;) Dalje, iako sam imala nameru dodati, izbaciti i prepraviti neke delove ipak sam odustala
jer želim da me podseća na sam početak kada sam bila veoma uplašena. Kako Kako sam se opuštala tako je i ona rasla i razvijala se. Postajala bolja, duža, duhovitija... (prva mi je zato nemojte preoštro suditi, jer ova verzija ve rzija je moja treća beba na koju sam jako ponosna bez obzira na greške i nedostatke). Što se zahvale tiče... Verovali ili ne, ove reči mi je teže napisati nego što je bilo napisati celu knjigu. I to ne zato što mi je teško reći hvala, nego mi je žao što se Loganova priča završila. Ni sanjala nisam da će ova priča doživeti ovoliki uspeh, možda to nekome smešno zvuči ali 500 Pregleda je bio moj san, a vidite sad..
Očekivala sam puno kritika, ali sem kritike tipa "brzo nastavak" nisam pročitala ni jedne jedine. Vaši komentari u kojima ste me me hvalili i navijali za moje likove činili su me neizmerno srećnom. I zato vam hvala!! Terali su me da idem dalje bez obzira na umor, umor, nedostatak nedostatak inspiracije inspiracije ili volje...a volje...a kada kada
smo već kod teranja, posebnu zahvalnost dugujem mojoj Zoki (Ona vam je pravi mali gonič robova i verujte mi kada vam kažem da nije bilo nje ja bih još bila na pola priče) Zorice Konjokrad Pejić volim te i ljubim puno! Hvala ti za sve!! Veliko HVALA i Lari bez koje ova ov a priča nikada ne bi ni bila postavljena na Wattpad, zatim hvala Mely i Luci koje su bile moja najveća podrška! Još jedna osoba osoba je trpela trpela moje hirove hirove i bila žrtva neiscrpnih pitanja pitanja na koja je morala morala da odgovori (jer je dobro i vaspitano dete koje je naučeno da poštuje starije, bez obzira koliki smarači bili, a bila sam ;) je Tina Tate. Tinče moje hvala ti za sve!! Tu je još i Mimi koja je od samog početka bila sa mnom, hvala Mimi ljubim te puno!!
191
Alex Nash
~
Slomljeni Ponos
E sada posebnu zahvalnost dugujem i onim osobama koje su mi sa svojim komentarima
ostali u srcu i tu će ostati zauvek, oni su: Silvija Cabunac Katarina Tomko Nata Zinge Daliborka Olji VesnaA82
Abenčić978 BElimija Adela Vrzalica Sanjaalboran Vera Subota
Šejla Zvijer Mahaluša CrazyDanchyyy15 Andrea Kingston Vrbica Kata Ancy Cuvalica
i na kraju User 49136845 čini mi se da je muško u pitanju, prepoznaće se Takođe želim da se zahvalim stranici Erotski Erotski ljubavni romani, bez bez obzira što smo prekinuli saradnju ne mogu biti gmaz i ne reći hvala za promovisanje Ponosa na samom početku. Tu je i Naš svet knjiga kao i Book of passion, a na kraju tu su moje Kraljice koje su mi pružile podršku na svaki mogući način. Svima ostalima, onima koji su glasali i koji nisu,a čitali su ovu priču takođe šaljem poljupce pune zahvalnosti. Svi vi pomenuti ili ne doveli ste me dovde i zato vas volim!!
Do neke sledeće prilike, enormno mnogo poljubaca i svako dobro želi vam vaša..
~ Alex
192
Alex Nash
~
193
Slomljeni Ponos
