34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
Cink David Albahari
Svjetlost počinje tihim mijenjanjem mojih pobuda Džoni Štulić, „Kao i jučer" Ova knjiga je trebalo ovako da počne: U ovoj sobi ima previše svetla, kaže čovek, saginje se, uzima dete, to je devojčica koja nema više od četiri ili pet godina, i polazi laganim hodom, opreznim, premda će ubrzati kada izađe iz grada. To me je privlačilo: ta nagla promena brzine: kao da je neko u čoveku rekao: ada !i !lobodan, iako !e ni do tada nije o!ećao !putan #rad je, uo!talom, !amo tlo$rt, pro!tor je potpuno u na%oj vla!ti &li !vaki po!matrač !a !trane je mogao da uoči kako !e čovek napro!to od nečega otrgao: kao da ga je nevidljiva nit zatezala oko !truka 'ovio !e, dete je do tada već za!palo na njegovom ramenu, čak je i kolena !avio, da !mo bili malo bliže mogli !mo da vidimo kako !ti!ka zube, a odma( potom !e u!pravio, kora$i !u mu !e produžili, i ti(o je počeo da zvižduće dobro znanu pe!mu & gde je on) *a puteljku koji vodi pored mora, preko !tena, iznad u!eka, i!pod !vodova Tu je njegova brzina i dalje i!ta, !amo %to mu i!pod nogu ponekad od!koči kamenčić ili grumen zemlje, par požuteli( borovi( igli$a Onda !am otputovao ada !e može učiniti da je do toga do%lo iznenada, ali putovanju !u pret(odile op!ežne op!ežne pripreme: odvajao !am knjige, !lagao papire, birao odeću i obuću obuću + !tvari, bojao !am !e promene i!lio !am: ako pone!em %to vi%e !tvari, ako doi!ta u!pem da !vakog dana podražavam !ebe kakav !am ovde, možda !e ni%ta neće de!iti 'riča o !vetlu već je imala na!tavak Otvorio !e preda mnom u bibliote$i 'ognuo !am !e, na!tojeći da pročitam na!love !a (rbata knjiga na najnižoj poli$i, ali ume!to na!lova ja!no !am video na!tavak priče - to !e de!ilo pre nego %to !am otputovao ledećeg dana dobio !am !ilovit napad migrene: leža ležao o !am !am u polu polumr mrak aku u !obe !obe,, nemo nemoća ćan, n, izva izvalj ljen en na bok bok vak vakii pokr pokret et označavao je početak ra!padanja Onda je, odjednom, !ve pre!talo #lava mi je bila bila bi!t bi!tra ra,, laka laka,, goto gotovo vo proz prozir irna na +!ta +!tao o !am !am i pri% pri%ao ao proz prozor oru, u, ali ali negde negde duboko u !ebi !aginjao !am !e prema tlu: lepo !u !e videla krupna zrna pra%ine, tragovi nečiji( pr!tiju, papirna vlakna, izvučen regi!tar!ki karton Tada !am !(vatio da o odla!ku treba razmi%ljati kao ka o o povratku e sećam se nikakvog izuzetnog izuzetnog svetla, kaže čovek i spušta dlanove na sto. sto. e sećaš se!, kaže devojka. "ujete li vi ovo#, pita i zagleda lica koja sede oko stola, on se ne seća nikakvog svetla! e, ponavlja čovek, ne sećam se. $ ko mi je onda, pita devojka, pribijao lice uz grudi i govorio% e boj se, to je samo vetar# isam ja, kaže čovek i već ustaje, to nisam bio ja. &evojka se zavaljuje u stolicu% sada su njene ruke na stolu, ali dok su čovekove mirovale, njene
1
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
dotiču predmete% čašu, rub tanjira, nož i viljušku, i tiho zveckanje postaje jedini pouzdan zvuk. &li, kada će !tvari početi da !e menjaju) .otel!ka !oba ima dva prozora: jedan gleda na uli$u, drugi na krov !u!edne zgrade -zme/u nji( (odali !u mnogi: tapi!on je tu ugažen, tamniji nego pored kreveta tojim i gledam, prvo na uli$u, potom prema krovu 'romene !u uočljivije tamo gde i( ne očekujem enke na krovu menjaju oblik, po!taju gu%će, !tvarnije -z 0otelje i !a kreveta, čak i iz kupatila, uvek vidim oba prozora *ema ugla iz kojeg bi mi pripadao !amo jedan, za koji bi( mogao da kažem: amo on je moj1 2raćam !e u kupatilo Ogledalo, po!tavljeno $elom %irinom zida, naglo me približava !ebi Kada ra!kopčam %li$ i nagnem !e nad klozet!ku %olju, !pazim !voj peni! u rukama tu/in$a + redu, kaže čovek, u redu, ali se ne okreće. ' devojka se sasvim smirila% čelo joj je glatko, usne opuštene. e gleda više u ljude koji k oji sede za stolom. &obro, kaž kaže čov čovek i napo napoko kon n se okr okreće eće, ali ali drž držao sam te u ruka rukam ma, ovako vako,, i jednostavno nisam mogao da se odvojim od vetra. eko se zakašlja. &evojka podiže ruku, što je, valjda, znak da treba ćutati, ali ko to do sada nije savladao, neće ni sada. Tada !am !(vatio da priča vi%e nije moja #la! koji je iznenada progovorio na kraju po!lednje rečeni$e nije moj, ili pak, ukoliko jeste ukoliko jeste moj, onda onaj prvi gla! ne pripada meni *e !nalazim !e vi%e u tim prepadima vla!titog mno%tva &ko !am !e tome nekada radovao, ako !am u tome !lutio poziv na igru, !ada je to ne%to %to razgoni !pokoj, %to me „!pu%ta" ume!to da me „podiže" -ma jo% nekoliko načina na koje !e može govoriti o tim !tvarima 3edan je ti(i %apat pred otvorenim vratima ili prozorom4 drugi je iznad vode4 treći je u vreme kada !vetlo!t i mrak razmenjuju moći va tri ukazuju na po!tojanje !umnje Te%ko je reći u %ta !am počeo da !umnjam ožda ni u %ta odre/eno, ne%to !lično !leganju ramenima i %irokom pokretu ruke koji ga prati - dalje !am u !ebi mogao da vidim !vetlo!t koja je nagnala čoveka iz priče da izmeni $eo !voj život, ali kao da !am !e od nje udaljio, kao da !am od!tupio ili u!tuknuo, i kao da je taj korak unazad poremetio $elokupnu 5ziku po!matranja, izba$io !vetlo!t iz žiže, tako da me je !vetlo!t koju !am nekada gledao !ada kupala 6io !am okupan tom !vetlo%ću ogao !am da je prikupljam rukama, da je o!etim vr(ovima pr!tiju, da je priti!nem kao zrn$a !oli ili zobne pa(ulji$e *e, ne bi( nikada u takvom ča!u rekao reč „!umnja" 7 zar za r !umnju ne treba da prati od!u!tvo !vetlo!ti) 7 ali neke reči ne treba izgovarati da bi i( čovek doi!ta čuo 'o!toji 'o!toji jedna $rta koja razdvaja razdvaja značenja, i kada !e ona pre/e, !tvari menjaju !mi!ao, zadržavajući pre/a%nji oblik koji je, doi!ta, budući 8a%to !am uop%te odlučio da dete iz čovekovog naručja pretvorim u devojčicu! Kako !am !e odlučio) Da li !am znao !am znao %ta dobijam tim izborom) -li: %ta gubim) da li to !ada znam! !ada znam! + (ote (otelu lu izna iznad d kanjo kanjona na reke reke Kolor olorad ado o prov proveo eo !am !am %e!t %e!t dana dana !a jedn jednom om *ava(o -ndijankom Kanjon !e menjao iz ča!a u ča!, nikada !e nije ponavljao, obla$i !u puzali preko neba i oživljavali kao !enke na dnu, i !vako ko bi trepnuo: gubio je $eo jedan život *ava(o -ndijanka !e zvala &li!a 'rvog po!lepodneva, iza zave!e, razgovarali !mo o !ila!ku me/u !tene i liti$e, pe%ke
2
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
dotiču predmete% čašu, rub tanjira, nož i viljušku, i tiho zveckanje postaje jedini pouzdan zvuk. &li, kada će !tvari početi da !e menjaju) .otel!ka !oba ima dva prozora: jedan gleda na uli$u, drugi na krov !u!edne zgrade -zme/u nji( (odali !u mnogi: tapi!on je tu ugažen, tamniji nego pored kreveta tojim i gledam, prvo na uli$u, potom prema krovu 'romene !u uočljivije tamo gde i( ne očekujem enke na krovu menjaju oblik, po!taju gu%će, !tvarnije -z 0otelje i !a kreveta, čak i iz kupatila, uvek vidim oba prozora *ema ugla iz kojeg bi mi pripadao !amo jedan, za koji bi( mogao da kažem: amo on je moj1 2raćam !e u kupatilo Ogledalo, po!tavljeno $elom %irinom zida, naglo me približava !ebi Kada ra!kopčam %li$ i nagnem !e nad klozet!ku %olju, !pazim !voj peni! u rukama tu/in$a + redu, kaže čovek, u redu, ali se ne okreće. ' devojka se sasvim smirila% čelo joj je glatko, usne opuštene. e gleda više u ljude koji k oji sede za stolom. &obro, kaž kaže čov čovek i napo napoko kon n se okr okreće eće, ali ali drž držao sam te u ruka rukam ma, ovako vako,, i jednostavno nisam mogao da se odvojim od vetra. eko se zakašlja. &evojka podiže ruku, što je, valjda, znak da treba ćutati, ali ko to do sada nije savladao, neće ni sada. Tada !am !(vatio da priča vi%e nije moja #la! koji je iznenada progovorio na kraju po!lednje rečeni$e nije moj, ili pak, ukoliko jeste ukoliko jeste moj, onda onaj prvi gla! ne pripada meni *e !nalazim !e vi%e u tim prepadima vla!titog mno%tva &ko !am !e tome nekada radovao, ako !am u tome !lutio poziv na igru, !ada je to ne%to %to razgoni !pokoj, %to me „!pu%ta" ume!to da me „podiže" -ma jo% nekoliko načina na koje !e može govoriti o tim !tvarima 3edan je ti(i %apat pred otvorenim vratima ili prozorom4 drugi je iznad vode4 treći je u vreme kada !vetlo!t i mrak razmenjuju moći va tri ukazuju na po!tojanje !umnje Te%ko je reći u %ta !am počeo da !umnjam ožda ni u %ta odre/eno, ne%to !lično !leganju ramenima i %irokom pokretu ruke koji ga prati - dalje !am u !ebi mogao da vidim !vetlo!t koja je nagnala čoveka iz priče da izmeni $eo !voj život, ali kao da !am !e od nje udaljio, kao da !am od!tupio ili u!tuknuo, i kao da je taj korak unazad poremetio $elokupnu 5ziku po!matranja, izba$io !vetlo!t iz žiže, tako da me je !vetlo!t koju !am nekada gledao !ada kupala 6io !am okupan tom !vetlo%ću ogao !am da je prikupljam rukama, da je o!etim vr(ovima pr!tiju, da je priti!nem kao zrn$a !oli ili zobne pa(ulji$e *e, ne bi( nikada u takvom ča!u rekao reč „!umnja" 7 zar za r !umnju ne treba da prati od!u!tvo !vetlo!ti) 7 ali neke reči ne treba izgovarati da bi i( čovek doi!ta čuo 'o!toji 'o!toji jedna $rta koja razdvaja razdvaja značenja, i kada !e ona pre/e, !tvari menjaju !mi!ao, zadržavajući pre/a%nji oblik koji je, doi!ta, budući 8a%to !am uop%te odlučio da dete iz čovekovog naručja pretvorim u devojčicu! Kako !am !e odlučio) Da li !am znao !am znao %ta dobijam tim izborom) -li: %ta gubim) da li to !ada znam! !ada znam! + (ote (otelu lu izna iznad d kanjo kanjona na reke reke Kolor olorad ado o prov proveo eo !am !am %e!t %e!t dana dana !a jedn jednom om *ava(o -ndijankom Kanjon !e menjao iz ča!a u ča!, nikada !e nije ponavljao, obla$i !u puzali preko neba i oživljavali kao !enke na dnu, i !vako ko bi trepnuo: gubio je $eo jedan život *ava(o -ndijanka !e zvala &li!a 'rvog po!lepodneva, iza zave!e, razgovarali !mo o !ila!ku me/u !tene i liti$e, pe%ke
2
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
ili na mulama, ali pomi!ao na neprijatno!ti, plikove na tabanima ili nažuljane !tražnji$e, vraćala na! je u krevet 8a večeru !mo jeli (amburgere i !alatu 6ole 6oleo o me je zub zub i (ran (ranu u !am !am guta gutao o ne!a ne!ažv žvaka akanu nu,, zali zaliva vaju jući ći je gutl gutljaj jajim ima a vodnjikave ka0e &li!a je bila odevena u 0armerke i ko%ulju od tek!a!7platna *a pr!tu je imala tirkizni pr!ten, oko vrata ogrli$u prepunu tirkiza, mi!lim da je čak i njena tabakera bila ukra%ena tirkizom *a džepu njene ko%ulje, tačno preko leve dojke, tirkiznim kon$em bila je izvezena reč K&+&3 9.&Š 'robudio !am !e te noći ne%to po!le dva, i jo% pre nego %to !am otvorio oči bio !am uveren da ona, nagnuta nada mnom, izvodi neke indijan!ke magij!ke rituale pavala je na le/ima, poluotkrivena, a nekoliko pramenova ble%tavo $rne ko!e !vilo joj !e preko vrata i ramena 6u/enje !e pretvorilo u uobičajenu noćnu rutinu: otvarao !am oči uveren da ću ugledati bar trag na!tojanja da !e izmeni !vet i ja u njemu, njemu, ali ali uvek uvek !am ga nalazio nalazio onakvog onakvog kakvog kakvog !am ga o!tavio o!tavio &li!a !e u dva navrata nije otkrila, ali !ve o!talo, ako ne računamo gubitak i ponovni povratak !vetlo!ti, bilo je i!to: ča%a ! vodom na !točiću, tupo zelenilo televizij!kog ekrana, moja odeća: uredno odložena preko na!lona 0otelje, ke!a ! otpa$ima, otvorena konzerva piva, ključ u bravi edmog dana !mo oti%li u enik! &ko !mo nekada mogli da govorimo o promeni, !ada !mo morali da ćutimo &li!a je želela da vidi !točni va%ar #ledao !am iz tak!ija kako prolazi kroz ogromnu bivolju glavu, načinjenu od ;uore!$entni( $evi ožda je to bila glava krave) + !vakom !lučaju, na vr(u rogova je imala treperave zvezde Tak!i! ak!i!ti ti !am !am reka rekao o da me o!ta o!tavi vi na jedn jednom om od bule buleva vara ra 'ogle ogledao dao !am !am nade!no i video kako de!etine !ema0ora, kao tala!, menjaju boje4 i!to !am video i na levoj !trani 6ulevar je, očigledno, bio be!krajan *ikada me &li!a neće pronaći u tom obilju zabrana Ono Ono %to %to je kod kod !umn !umnje je !igu !igurn rno o je!t je!te e njen njena a neiz neizve ve!n !no! o!t t Kr Kruž užio io !am !am oko oko zami%ljeno zami%ljenog g početka početka priče kao podrum!ki podrum!ki mačor oko čanka ! mlekom4 mlekom4 ali dok je mačor, mačor, po!le valjane provere, prilazio po!udi, ja !am i dalje poku%avao da prodrem u vla!titu proznu kon!truk$iju i otkrijem izvor !umnjičavo!ti Daleko od kuće, u „drugom !vetu", !ećao !am !e mačora koji mi je povremeno pravio dru% dru%tv tvo o dok dok !am !am $epao $epao drva drva *i!a *i!am m mogao mogao da odre odredi dim m kojo kojom m bojo bojom m !u o0arbana moja ulazna vrata, ali !am ja!no video zelene mačje oči Sada su svi na čovekovoj strani, (ovore uglas, kao da ih je devojčin pokret rukom načinio njegovim a ne njenim saveznikom. "ovek, međutim, u tome ne učestvuje. ' dalje je udaljen od stola, i dalje u rukama drži prazninu koja ima oblik devojke kada je bila devojčica, i dalje mu se čini )iako to nikome nije rekao* da je sve ovo već jednom doživeo, možda i više puta, kao da nisu u stvarnom životu već na probi pozorišnog komada, jednog od onih u kojima se raspad raspada a porodi porodično čno tkivo tkivo a umesto umesto njega njega svetom svetom bine bine korača koračaju ju usamlj usamljeni eni pojedinci koji, kao paraziti, žive od teško svarljivih sokova uspomena. "oveku se gadi takva pomisao. +n stoji naspram hora glasova kao dirigent koji je ispustio palicu. ogao bi da se sagne, da je dohvati, u najgorem slučaju% morao bi da zavuče ruku ispod podijuma, možda bi mu se prsti upleli u praš prašin inu u i pauč paučin inu, u, ali ali on dobr dobro o zna zna da sagi saginj njan anje je kr krij ije e drug druge e opasn opasnos osti ti,, + ( + ozbilj ozbiljnij nije, e, čitao čitao je o tome, tome, možda možda je nešto i dožive doživeo, o, i stoga stoga ostaje ostaje pred glasovima, nastojeći samo da prikrije onaj oblik praznine koji privija rukama i koji, na ovoj visini, neodoljivo podseća na dodatnu komoru njegovog srca.
3
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
Ta priča, rekao !am !ebi, treba da bude jedno!tavna ljubavna priča, niz rečeni$a u kojem će dva bića prići jedno drugom, prove!ti neko vreme zajedno, i potom !e ra!tati *i%ta vi%e
4
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
'rvi put !am ga tada video golog + !tvari, vi/ao !am ga golog i ranije, ali to !u uvek bile neke prirodne !itua$ije 7 pre!vlačili !mo !e ili !kidali pred kupanje, a sada je ležao na le/ima, %logiran, ra%ireni( nogu, !a $evči$om ubodenom u mlitav peni! Kada !e *oje napio i razgolitio, njegovi !inovi Šem i 3a0et !u (odali natra%ke do njega, li$a okrenuti( na drugu !tranu, da bi ga prekrili ogrtačem Treći !in, .am, koji ga je video a ni%ta nije učinio, proklet je zauvek & %ta !am ja mogao da uradim) Da (odam unatrag kroz bolničku !obu) +zeo !am čar%av i, li$em prema njemu ali oborenog pogleda, poku%ao !am da ga pokrijem, ali on me je u(vatio za ruku i zau!tavio 'onekad !e njegovo !a!u%eno telo punilo neočekivanom !nagom Odu!tao !am 'reba$io !am čar%av preko !toli$e &ko je do%lo vreme za kletve, neka !e de!e & !ve vreme !am želeo da !e !agnem i bolje razgledam njegov peni! i mo%ni$e, kao da !am u tim naborima, pored njegove, mogao da pročitam i vla!titu budućno!t Dok je on govorio: -zvadi mi tu $evči$u, izvadi je, molim te &evojka oseća kako je život polako napušta, ali to se ne može nazvati umiranjem. +vo se ne može nazvati umiranjem, kaže ona čoveku koji, naslonjen na stenu, čvrsto spava. Sve, nekako, postaje jasnije% pukotine na površini stene, travke u njima, sitne školjke, papirić od čokoladne bombone, kutija od cigareta, izgorela šibica. &evojka zatvara oči i oseća kako joj nešto klizi preko obraza% bubica, pauk, račić ili senka# -apci joj podrhtavaju, ali ih ona ne otvara. ve je po!talo i !uvi%e !loženo -zme/u priče i mene preprečila !e !umnja4 izme/u života i mene ležao je moj ota$ .ronologija je, kao i uvek, jedno!tavna: prvo je umro moj ota$, potom !am otputovao + me/uvremenu !am poželeo da napi%em ovu, odno!no, „ovu" knjigu, i to je ono %to remeti (ronologiju, ta vanvremeno!t želje, ono %to me čini ne!igurnim iako znam kada je do%la !mrt i kada !am ja oti%ao Tada je već trebalo da pomi!lim da ota$ ima bar neke veze !a !umnjom, ali !am pu%tao da me gu%i vla!tita ljubav *i!am !e dvoumio 2erovao !am da no!im teret koji će vremenom izgubiti na težini, ili ću možda ojačati, ili ću !e jedno!tavno prilagoditi da živim ! njim Onda je priča počela da !e otvara, i odjednom 7 ume!to !vetlo!ti koja !e kruni ili ra!ipa 7 u nju je (rupio moj ota$ +!tao !am i pri%ao prozoru: uvek prilazim prozoru kada ne znam kuda da krenem u !vojoj priči *apolju !e je!en poigravala čude!nim bojama, puteljkom je i%ao čovek u ki%nom mantilu, pti$e !u !e !kupljale iznad %ume + !obi do moje !virao je radio *eko je i!pod vrata ugurao pri!pelu po%tu *i%ta od !vega toga nije nudilo odgovor Onaj ko !vet vidi !amo kao pitanje, za njega nema !pa!a *i!am znao da li !am to izmi!lio ili negde pročitao, ali to me je pribijalo uz prozor, to me je vraćalo tamo gde ni!am čak ni znao da !am bio ve %to vidim na njegovom li$u: vidim prvi put To me u i!to vreme pla%i i privlači: za!tra%en !am od pomi!li da je on !ada drugi čovek, da li$e !amo pokazuje ne%to %to je du%a već odavno o!tavila za !obom, a privlači me upravo moja moć, mogućno!t da !e iznad tog li$a po!tavim kao neko ko je zdrav, da ga prigrlim ili odba$im *e dopada mi !e taj o!ećaj, ali jači je od mene >ako je plakati nad drugima i pritom, !a !trane, motriti na !ebe: grčevito trzanje ramena, !ti!nute pe!ni$e, izgrižene u!ne, marami$a koja bri%e prvo jedno pa drugo oko4 onaj ko želi da plače, mora da plače zajedno !a onim koga
5
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
oplakuje >jubav je prepu%tanje, nema u njoj ni uzimanja ni davanja 8nam mnoge !tvari koje nikada neću u!peti da primenim u životu Sve je, nekako, postalo drugačije, misli devojka. -ao da prvi put vidim njegovo lice ili njegove ruke. amo gde sam mu nekad bez razmišljanja prilazila, bez obzira na vreme, sada moram da zastanem i razmislim. /onekad samu sebe moram da poguram rečima. +sećam kako me podbadaju, kako mi se zabadaju u leđa, kako me primoravaju da mu pristupim. emam šta da uzmem, nemam šta da mu dam. 0ta on hoće od mene, šta ja hoću od njega# Trebalo je ! nekim popričati o tome Koliko god čovek !umnjao u reči, dobro je da i( ponekad propu!ti kroz u!ta *adimanje i opu%tanje obraza, lomatanje jezika u u!noj duplji, prepreke zuba i odbojno!t nep$a, !ve to može da razgali *e treba !e zamajavati značenjem reči, ali nji(ov zvuk, nji(ova izgradnja, mogu i te kako da pomognu + re!toranu na putu, nedaleko od &lbukerka, naručio !am palačinke !a javorovim !irupom =ena koja me je po!luživala rekla je da je to omiljeno jelo njene kćerke 'itao !am koliko joj kćerka ima godina +mrla je, rekla je žena *e !ećam !e da li je to bilo pre nego %to mi je donela palačinke ili po!le 3avorov !irup je bio uobičajeno otužno !ladak, ne znam zbog čega ga naručujem pu!tio !am vilju%ku i poku%ao brzo da progutam zalogaj koji mi !e zade!io u u!tima -pak !e to de!ilo nakon %to mi je donela palačinke ?ekao !am da mi je žao i da je !mrt !vake mlade o!obe dvo!truki gubitak Ozbiljno to mi!lim =ena je klimnula glavom i počela da plače *i%ta !e nije promenilo: !tajala je pored mog !tola i i!pi!ivala račun, !amo %to !u joj !e niz obraze !livale !uze *ije čak ni %mrkala O!etio !am nelagodno!t, ni!am mogao da !e pretvaram da piljim u palačinke i !irup, koji je odjednom počeo da mi !e lepi !vuda po pr!tima i priboru za jelo, već !am je ponudio da !edne, %to je ona odbila *i%ta ne može da ublaži moj bol, rekla je, ni%ta *agla!ila je ništa kao da je ipak nešto u pitanju ?e!toran je bio na brežuljku i kroz njegove prozore !e videla jedina uli$a u tom me!tu Tu negde, u blizini, kopali !u uran ili neku !ličnu be!mi!li$u, i poku%ao !am da zami!lim život u toj uli$i Tu !e, u !tvari, živelo !amo zato da !e tu ne bi umrlo Onda !am uvideo zbog čega neću nikada moći da u!po!tavim pravi odno! !a &merikom: !ve !am prepoznavao kao ponavljanje !$ene iz 5lmova Kelneri$a je nalikovala na kelneri$u iz nekog 5lma !a Džekom *ikol!onom, gradić u kojem !am živeo pret(odni( me!e$i već !am video u de!etinama kadrova, (odao !am, doi!ta, me/u kuli!ama, pri!u!tvovao !am bezbrojnim reprizama in!erata iz u!peli( i zaboravljeni( 5lmova i televizij!ki( !erija, nijedan trenutak nije zapravo bio moj, !tvarno moj 6io !am kopija kopije4 u najboljem !lučaju: odraz u ogledalu4 ne!tvarno!t u moru izma%tane !tvarno!ti Onaj mali drveni predmet je jednog dana jedno!tavno ne!tao Oti%ao je kako !e i pojavio, rekao !am !am !ebi 3o% dan7dva !e njegovo me!to izdvajalo u okružju pra%ine, a onda je i preko njega popadalo belilo, končići, mrvi$e, pra( Tog i!tog dana ugledao !am 9naravno: u !ebi@ !$enu koja je označavala početak moje nove knjige, jedne od mnogi( koje !am pi!ao u !ebi i ne poku%avajući da i( zabeležim Tada jo% ni!am znao da će !e ta nenapi!ana knjiga i!prečiti pred drugom nenapi!anom knjigom, onom koju !ada 9zajedno ! potonjom@ ipak i!pi!ujem + toj drugoj nenapi!anoj knjizi, ili bar na !amom njenom početku, bilo je toliko !vetlo!ti da !am, iako primoran da zatvorim oči, verovao da me ni%ta neće !prečiti da je privedem kraju, njenom prirodnom
6
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
kraju *ova knjiga trebalo je da govori o mom o$u $ena koju !am video u !ebi onog jutra prikazivala je !amo delić davnog zbivanja 7 trenutak kada !e ota$ odvaja od mene i polazi, izme/u redova, prema bini 7 ali nemu%ti gla! nije popu%tao u !vom nemu%tom ube/ivanju *ejednom !am kako !e to obično kaže, znao da !am na tragu, čak ne ni na tragu: već na kraju traga4 preo!talo mi je jo% !amo da rekon!trui%em !am trag 'rvo !am zapazio kako !u mi pr!ti pobeleli od !ilnog priti!kanja ruba !tola, potom !am primetio da je mali drveni predmet ne!tao +zeo ga je onaj ko ga je doneo, pomi!lio !am Tako !e najlak%e živi ! čudima „
7
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
8nam da je bio !uvonjav, obučen u kon0ek$ij!ko odelo, kao i njegov pomoćnik *e !ećam !e da li je !edeo, ali pamtim !to na bini, negde !u !ve te !tvari morale da !e nalaze 'omoćnik je !tajao i!pred mikro0ona i prepričavao %ta !e doga/a: podizao je komad ži$e i govorio „=i$a1", kao da je !trepeo da ne pomi!limo da je to ne%to drugo 8a vreme njegovi( pauza čulo !e kako %kripi metal, ječi ple( i $vili guma va%tojed je povremeno otpijao nekoliko gutljaja vode iz ča%e, bri!ao u!ta, o!me(ivao !e Koliko je to moglo da traje) 'ola !ata) at) Da li !e program !a!tojao i od drugi( tačaka) ožda je taj čovek bio ma/ioničar, možda je proždiranje predmeta bilo !amo uvod u veća čuda) Dečak je bio pažljiv, zaprepa%ćen, verovatno i zapla%en, ali pamćenje bira ono %to !e njemu dopada + jednom trenutku pomoćnik je upitao da li u !ali ima lekara4 !igurno je to bilo na kraju programa oj ota$ i jedan čovek iz prvi( redova podigo%e ruke 'omoćnik i( pozva da do/u na binu i pregledaju !va%tojeda, jer ne bi nikako, nagla!io je, želeo da pomi!limo da je reč o prevari Kada !u !e moj ota$ i drugi čovek popeli na binu, !va%tojed je po!lu%no otvorio u!ta i pu%tao da ga pipaju po trbu(u i grudima oj ota$ mu je čak zavukao pr!t u u!ta i opipao zube Onda je pri%ao mikro0onu i rekao: „ogu da kažem, kao lekar, da je ovaj čovek potpuno zdrav i da u njegovim u!tima ni!mo prona%li ni najmanju povredu" alom je odjeknuo aplauz Ota$ je, kao kon0eran!ije, podigao ruku i u!merio je prema !va%tojedu & gde je tada bio njegov pomoćnik) $ena !e tu zavr%avala, i ma koliko poku%avao da !e pri!etim na!tavka to mi ne u!peva A, znam da !mo !e vratili kući, pe%ke, možda +li$om ?adoja Dakića, ali: da li !mo razgovarali ili ćutali) *aga/am da je tada bila je!en oj ota$ je jo% uvek bio mlad 9iako !ada uvi/am da je tada bio na kraju pede!eti(@, ali !am već tada počeo da ga !u!tižem po vi!ini 'rolazili !mo pored jablanova i topola4 ja !am !e na uličnoj če!mi napio vode ožda !mo pro%li i kroz podvožnjak >epota !ećanja je u njegovoj be!krajnoj ne!avr%eno!ti, ni%ta !e tu vi%e ne može dodati 2ratimo !e !umnji 'omi!lio !am na o$a, a gla! mi je rekao: Kako može% da opi!uje% nečiju kćerku kada jedino može% da pi%e% o !inu) Taj gla! i ono %to je govorio je bilo toliko ap!urdno, da jedno!tavno ni!am mogao da do/em !ebi edeo !am i!pred prozora, pr!tiju o!lonjeni( na rub pi!aće ma%ine, i poku%avao da !mi!lim način na koji ću !vetlo!t !a početka priče da pretvorim u veću !vetlo!t na kraju 9koja !e nepažljivom oku može učiniti kao tama, kao mrak@, a taj gla! počinje da govori u ime nekoga ko nije bio ni onaj koji je tada pi!ao ni onaj koji !ada pi%e *i ja ni!am bio taj gla! &li, vi%e !e nije imalo kud: lako je po!umnjati, te%ko je pre!tati da !e !umnja ogao !am da na!tavim da ma%tam o !vetlo!ti, ali znao !am da je to jedna od priča koje !e mogu i!pričati !amo ako !e o njima ne priča 'riče obično na!taju dodavanjem, ali priče kao %to je ta na!taju oduzimanjem One govore !vojim od!u!tvom, onim %to nikada neće biti $ onda je, jednog dana, čovek doista video sve. 1ideo je sebe kako ustaje, čuo kako govori 2U ovoj sobi ima previše svetla3, gledao kako se saginje i uzima devojčicu u naručje. renutak kasnije našao se na ulici. 4odao je sporim, gotovo opreznim koracima. &evojčica se pribijala uz njega, širila oči i kosom mu doticala vrat i bradu. i o čemu nije mislio5 jednostavno je znao da je za sobom ostavio svetlost, i to mu je bilo dovoljno. Ubrzao je na izlasku iz grada. &evojčica je do tada već bila zaspala u njegovim rukama. aslonila mu je glavu na rame i otvorila usta. -ada bi je pogledao, ugledao bi senku trepavica na njenim obrazima. alazio se na puteljku koji je vodio iznad mora. /onegde
8
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
je bio popločan, ponegde as6altiran, a na nekim mestima posut šljunkom. amo gde nije bilo ničega, iz utabane zemlje izbijale su žile četinara. /osvuda, naravno, borove iglice. /ovremeno, samo, opušak, komadić papira, kora od jabuka. &va7tri puta jasni tragovi% otisci patika i sandala. Samo jednom% bara preko koje je preskočio, a devojčicina glava je blago lupnula o njegovo rame, gotovo kao otkucaj srca. Da li da pi%em o ljubavi) *e, ovo je priča o u!amljeno!ti Doga/alo mi !e da u &jovi danima ne iza/em iz !obe edeo !am i!pred onog prozora i piljio u nebo &ko bi( u!tao, to je značilo da želim da pogledam drveće u parku Odlazio !am, tako/e, do ulazni( vrata po po%tu i novine, u kupatilo i ku(inju To je bilo !ve, a ni pro!tor nije bio mnogo veći edeo !am i!pred prozora i gledao kako promiču obla$i, kako dan po!taje noć 3edno!tavno!t je uzbudljiva 3ednom je neko zaku$ao na vrata *eko je gla!no !lu%ao !tare rokenrol pe!me na donjem !pratu 6rijao !am !e uveče i krv mi je, kao %to !am očekivao, izbijala na bradi i donjem delu vrata #ledao !am kako !e $rvena kap bori protiv zakona 5zike i na!toji da održi !voj lopta!ti oblik >opta je popu%tala pod priti!kom, polja !ila !u !e ra!padala, i kap je po!tajala tok, zgnječena !0era 'oku%ao !am da !e priberem 8ar nije !ve meta0ora) 8ar ne bi( mogao da pi%em o nečijoj izmi%ljenoj kćerki a da, ui!tinu, govorim o !vom !tvarnom o$u) Oti%ao !am u univerzitet!ku knjižaru i kupio nekoliko veliki( li!tova belog papira *a$rtao !am dve tabele, neku vr!tu tabli$e elemenata, %to je trebalo da pred!tavlja pojedno!tavljenu !liku ljud!ke du%e .teo !am !ebe da ubedim da izme/u !tvarnog i izma%tanog nema nikakve razlike *i!am uvi/ao da, dokazujući !lično!ti, !amo uvećavam razlike >epio !am papire jedne preko drugi( na prozor!ka okna i pre$rtavao za!enčene povr%i Očigledne razlike !am podvlačio $rvenim ;oma!terom4 najočigledniju razliku, naravno, ni!am mogao da re%im oj ota$ je, naime, bio mrtav Da li to znači da i zami%ljenu o!obu treba prvo u!mrtiti, pa tek onda oživeti) &ko zami!lim !tvarnu o!obu i pored nje po!tavim zami%ljenu ne!tvarnu o!obu, da li je biće !tvarne o!obe punije od bića ne!tvarne o!obe) -li ma%ta bri%e !ve razlike, kako !e obično kaže &li %ta kada ma%ta pre!tane) &ko pretpo!tavimo da izmi%ljeno i%čezava, %to nije lako dokazati, ali ipak pretpo!tavimo tako, !tvarno nepobitno o!taje Drugim rečima, da li je !mrt !tvarna) *e mogu ni da poku%am da rekon!trui%em njegov život vaka biogra5ja je zaludna u i!toj meri u kojoj autobiogra5ja polaže pravo na i!tinu 3edan !vedok nije dovoljan, a i!kaz dva !vedoka !e nikada neće podudariti 'rava biogra5ja za(teva $eo život, ili bar onoliki život koliki je !ubjekt biogra5je proživeo ereno dimenzijama knjige, bila bi nam potrebna onolika knjiga kakvu jo% niko od na! nije video, a ni ona ne bi odgovorila na najjedno!tavnija pitanja A !loženima i da ne govorim .ajdeger je navodno rekao da !e !vaki čovek ra/a kao mnogi ljudi a umire kao jedan Koja biogra5ja može da zabeleži taj prelazak iz mno%tva u !amoću) -ma mnogo načina da !e pamti !mrt *jegovu !mrt pamtim ponajvi%e po treperavim !enkama li!tova preko koji( !am koračao Da bi( do%ao do zemun!ke bolni$e, u koju !mo ga !me!tili po povratku iz -zraela, morao !am da pro/em kroz grad!ki park + jednoj ru$i, u pla!tičnoj ke!i, no!io !am mu
9
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
voće ili činiju !a !upom enke li!tova !u gmizale preko potklobučenog a!0alta i o!tavljale dve mogućno!ti: gaziti i( ili !e truditi da !e izbegnu Ota$ nije ni%ta (teo da jede 3abuke !u trunule na noćnom !točiću, pomorandže po!tajale !ve !mežuranije, tre%nje !e pretvarale u gnje$avu !me!u upa !e (ladila i pokrivala ma!nom !kramom On je ležao go, ra%ireni( nogu, !a $evči$om zabodenom u peni! *a u!a(lom telu %trčala !u mu rebra i karlične ko!ti Do tada je njegova golotinja već po!tala deo !vakodnevne rutine, i ni%ta biblij!ko nije vi%e po!tojalo izme/u na! dvoji$e 'o!etio$i !u dolazili po!le tri 6io je avgu!t, !vi !mo bili !lepljeni od znoja, !vima je bilo neugodno, !vi !u !e pretvarali da ni%ta ne primećuju & %ta je moglo da !e primeti) *jegovo telo je već bilo gotovo !a!vim mrtvo, a ako je ne%to jo% živelo, onda !u to bile njegove oči +većane od prevelikog naboja života, nalikovale !u očima ludaka 8verale !u okolo !a znanjem koje meni verovatno neće nikada biti do!tupno Da !mo mogli da ga (ranimo preko očiju, možda bi na!tavio da živi + Tel &vivu, u drugoj bolni$i, kada je napokon počeo da govori, u!peo !am da, izmeću mumlanja i !tenjanja, prepoznam reč „6eč" 'rovodio !am gotovo $eo dan pored njegovog kreveta, on je povremeno tonuo u !an, budio !e, govorio „6eč", „6eč", na!tojao ne%to da mi obja!ni, onda ponovo tonuo u !an, polako, kao da !e ga!i ajka !e ka!nije !etila da joj je ota$ pričao kako je u mlado!ti, možda !a !tarijim bratom o%om, i%ao u 6eč Šta !u tamo radili) *ije znala Kada !e to de!ilo) Krajem dvade!eti(, premda nije bila !igurna Tada je !tudirao medi$inu u 8agrebu, lako je mogao da !e odluči da otputuje Šta je tamo moglo da !e de!i, %ta je to doživeo, !am ili !a !vojim bratom) 'oku%ao !am da ga pitam, ali tada !e već nalazio u drugoj bolni$i, četvrtoj po redu, u 6eogradu, u kojoj će i umreti, i od njega je preo!tao !amo jo% jedan deo koji je želeo da pre!tane da po!toji ožda !u bili u javnoj kući, zajedno !a i!tom ženom) ožda ga je prvi odlazak u !vet uverio u ne%to %to ka!nije nije nikome rekao, ali %to je no!io u !ebi kao buktinju) ožda je jedno!tavno o!etio !pokoj, ne !luteći uža!e u kojima će taj grad ubrzo zdu%no uče!tvovati) + +niverzitet!koj bibliote$i u &jova itiju, me/u mnogobrojnim poli$ama !a knjigama o judaizmu, nai%ao !am na neke ilu!trovane knjige o !tarom 6eču >i!tao !am i(, pažljivo, i naprezao !e: možda !e ne nekoj 0otogra5ji zade!io i moj ota$, !am ili !a !vojim bratom) a 0otogra5ja me je gledalo (iljadu jevrej!ki( očiju *iko od nji( nije bio moj ota$ 'revi%e je, me/utim, bilo likova u !en$i, previ%e totala na kojima !u žene bile bele a mu%kar$i $rne mrlje e/u neja!nim ljudima koji !u !tajali i!pred „'ozori%ne ka0ane" u 'rateru možda je mogao da bude i on -li na pija$i, iza !eljanke koja je prodavala krompir -li u tramvaju koji je dolazio iz +li$e Tabor, onaj čovek zavaljen na !edi%tu, !a %e%irom pomalo navučenim na oči) -li ona dvoji$a, prikrivena !umrakom na ulazu u veliku prodavni$u B #old%tajna) ada je bilo ka!no, mogao !am i!to tako da li!tam knjigu 0otogra5ja o >i!abonu ili 6ueno! &jre!u ili o !vim onim me!tima na !vetu u kojima on nikada nije bio *a !vima će po!tojati !enke koje će !e nuditi kao prava !tvarno!t ve ovo je i !uvi%e zamr%eno *alikuje uzmi$anju, a trebalo bi da !e približavamo 8amalo da kažem: „Ovde nema reda", ali za%to bi !mrt trebalo povezivati !a redom) + &meri$i !am bio u!amljen Kako je ra!tao broj ljudi oko mene, tako !am !ve vi%e lebdeo nad !amim !obom -zvlačio !am !e kroz rupu na temenu i gledao kako razgovaram !a potpunim neznan$ima =ene koje !u mi !e približavale
10
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
blago !am odgurivao od !ebe, ne rukama: naravno, već rečima, probranim rečima, obeleženim mojim jakim ali neodredljivim ak$entom Otvorio !am !e !amo nekim -ndijani$ma, jednom Kinezu i jednoj $rnkinji4 ! njom !am razgovarao o okneru oja u!amljeno!t je jačala u !kladu !a gu!tinom na!eljeno!ti + *jujorku, na primer, pomi!lio !am da bi( mogao da umrem od tuge *a dnu kanjona De%ej ugazio !am u potok i gledao kako mi voda natapa rubove 0armerki 'o!lu%ao !am !avet iz !tudent!kog turi!tičkog priručnika i u Tuba itiju, u re!toranu „tani$a za kamiondžije", pojeo por$iju „najboljeg takoa na !vetu", tradi$ionalnog jela *ava(o -ndijana$a i ek!ikana$a Dok !am jeo, jedan pijani -ndijana$ je povraćao u klozetu 'od!etio me je na mog o$a - on je i!to tako povraćao, uz gla!ne urlike, kao da mu izbljuvak razdire jednjak, ili kao da mu ne%to otimaju, kao da želi da !ačuva ne%to za %ta je odavno mi!lio da je !amo njegovo ako je, uprko! !vemu, bio izvr!tan 'latio !am kelneri$i, -ndijanki, čija je gu!ta $rna ko!a bila upletena u debelu kiku *a parkingu i!pred re!torana !u !tajala dva kamiona, jedan otvoreni kamionet i moj automobil 8a !tub na kojem je vi!io gumeni čovečuljak, koji je reklamirao gume i pozivao na tako, bio je privezan nov bi$ikl Odatle, Tuba iti je bio grad koji nije ni%ta obećavao, uprko! znaku na ra!kr!ni$i koji je u!meravao prema tragovima dino!auru!a 2ideo !am te tragove: tropr!ti, iznena/ujuće mali oti!$i, izdubljeni u kamenoj povr%i koja je nekada, po !vemu !udeći, bila mulj *ekoliko napu%teni( drveni( tezgi je %kripalo pod naletima pu!tinj!kog vetra +brzo !am pod zubima o!etio zrn$a pe!ka *a jednoj tezgi je pi!alo „-ndijan!ki nakit, indijan!ki ćilimi" 2ideo !am i te ćilime u muzeju u anta eu 'ojedine %are !u bile neverovatno !lične %arama na ćilimima ! juga rbije 8a%to da ne) &ko dva čoveka, razdvojena (iljadama kilometara, mogu da povraćaju na i!ti način, za%to i %are na ćilimima ne bi bile i!te) ožda će onaj -ndijana$ umreti kao moj ota$, noću, !akriven od znatiželjni( očiju možda je ono povraćanje u te!nom klozetu %o0er!ke ka0ane bilo !amo jo% jedna bolna tačka na putu ka o!loba/anju od vla!titog mno%tva, ka uvi/anju da je čovek, nakon !vega, !am na !vetu akon svega% kako !u konačne te reči, kako !u nepromenljive1 Danima !am po!le pronalazio pe!ak na !vojoj koži *i%ta nije pomoglo: ni tu%iranje, ni pranje ko!e, ni izlaganje tela vetru ikad nisam želela da te povredim, kaže devojka. -rajičkom oka posmatra njegovo lice. &ugo ga posmatra, ali lice se ne menja. nogi !u ga po%tovali Da bi te po%tovali: mora% ti da po%tuje% To !am naučio od njega ora% da po%tuje% !voj po!ao, bez obzira da li je to kiretaža ili pi!anje priče - to !am naučio od njega - %ta jo%) ir: uvek !am mu zavideo na miru koji je če!to prelazio u !pokoj, u blažen!tvo 6ude To !am naučio, ali nikada ni!am u!peo da o!tvarim Kao ni red „'o njemu !am mogao da navijam ča!ovnik", kako to pi%e u mnogim romanima *i to ni!am nikada u!peo da o!tvarim 8bog toga ni!am nikada doživeo !pokoj, o!me(nuo !e u blažen!tvu 8bog toga mi ti%ina, koju tako če!to !pominjem kao ideal, nikada neće biti do!tupna Da, to je jo% jedna !tvar koju !am od njega učio iako nikada ni!am u!peo njome Da ovladam: uvek govorim o !ebi kao da je to neko drugi Kada bi on rekao: „3a", ta reč !e punila do vr(a i ja!no !e videlo njegovo biće oje „ja" je kao vetar promenljivog prav$a: dolazim i odlazim, ponekad mimo !voje volje *jegov nauk je bio jedno!tavan: !amo puno biće omogućava punoću drugog bića4 biće7bogalj !tvara bogalje od !vi( drugi( bića *aravno, !ve mi je to po!talo ja!no tek onda kada vi%e ni!am mogao da ga pitam da li !am u pravu Dok je jo% bio živ, odbijao je da govori, plutao u !vom ludilu4 kad je
11
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
umro, progovorio je jezikom koji ću doznati kada zanemim - kao %to če!to biva, počeo !am da mu pričam dok !am !tajao i!pred njegovog !pomenika + vazi na grobu uvek je bilo !vežeg $veća - to !am povezao !a po%tovanjem + jednom ča!u, dok je jo% krkljao na bolničkom krevetu, pomi!lio !am da je blagodet !mrti u tome %to neko napokon pre!taje da bude nečiji !in: !kida !e !a tebe za!tor i, bar za neko vreme, (oda% kao da !vet pripada !amo tebi +ža!an je to o!ećaj i ne može !e dugo izdržati +ža!an je, naravno, zato %to je lep, i %to !vaka lepota i!$rpljuje &li čovek ne treba da teži za lepotom već za i!tinom *ekada !am, naime, !tra(ovao da nikada neću izaći iz !enke koju je oko !ebe %irio moj ota$, a !ada žudim za tom !enkom 8nam da !e mnogo toga može pročitati u toj rečeni$i, ali meni je lak%e kada mu to kažem, %apatom: naravno, i dok čekam neki znak da me je čuo *i%ta vi%e nije o!talo od prve priče, !amo kr(otine 'a onda predmeti +činili !mo !ve %to !mo mogli da i( zadržimo %to duže možemo + prvi ma(, bolje rečeno: nekoliko me!e$i, ni!mo i( dirali vaki od nji( je !tajao na !vom me!tu: odeća me/u odećom, toaletni pribor me/u toaletnim priborom, $ipele me/u $ipelama 6ranili !mo !e od očevog od!u!tva tako %to !mo i!ti$ali pri!u!tvo njegovi( !tvari 3o% ni!mo počeli da ga !anjamo, da prepoznajemo njegov gla! u uličnoj vrevi, njegov pogled me/u onemoćalim 3evrejima u !inagogi - dalje bi ga poneko potražio tele0onom, pri!tizali !u računi na njegovo ime, reklamne po%iljke iz 0abrika lekova ve !mo uredno !lagali, znali !mo gde %ta !toji & onda !mo počeli da !e privikavamo 'omerali !mo predmete, uklanjali i(, ba$ali one koji !u počeli da propadaju Ota$ je gubio me!to u ormanima, na poli$ama, u ladi$ama pi!aćeg !tola tvarno!t od!u!tva je pokazala !vu ne!tvarno!t pri!u!tva predmeta Te%ka je ta borba koja !e vodi izme/u !r$a i !tvari r$e, naime, traži !talne žrtve &li, da bi voleo, ne !me% ni%ta da po!eduje% i!leći da gubimo, mi !mo, u !tvari, dobijali4 mi!leći da !e branimo, mi !mo !e, u !tvari, predavali r$e je ravni$a, nema u njemu u!pona i padova, odno!no, ima i(, ali dužno!t !r$a je!te da izjednačava Tamo gde ima neravnina, tamo nema !r$a Odlučujem !e za koka7kolu, obuvam e!padrile i krećem prema li0tu 6ez obzira koliko je !ati 9pro%la je ponoć@ u prizemlju uvek ima !tudenata koji uče ili pi%u zadate !a!tave 'rolazim pored automata za u!itnjavanje novčani$a, automata za !endviče, automata za tople napitke, automata !a voćem i !latki%ima *iko me ne gleda -z po!lednjeg automata vadim konzervu koka7kole i !tre!am !e od prijatne (ladnoće, ne, unapred !e !tre!am od pomi!li na užitak koji će mi za%ećerena i gazirana tekućina pružiti kada !e vratim u !obu 'rimećujem da je jedna devojka za!pala nad knjigom: obrazom je malo zgužvala !trani$u, ruku je i!pružila i vr(ovima pr!tiju dotiče rub !tola ve bi( dao da joj vidim li$e, ali put me vodi pored njenog potiljka >i0t je, kao i uvek, be%uman, brz .odnik je !por + mojoj !obi !u upaljena !va !vetla Otvaram konzervu uz poznati pra!ak, prino!im u!nama i, dok koka7kola navire u klobu$ima, dr(tim od užitka ve !am učinio da od !ebe !akrijem !voju nemoć da pi%em: televizor je upaljen, radio !vira, knjiga emetovi( drama otvorena na !edamnae!toj !trani$i, !endviči pore/ani na tanjiru, %vaj$ar!ka čokolada o!lobo/ena !tega !taniola 8a%to !am toliko uporan) 8a%to toliko verujem u !vetlo!t) *a kraju !am morao da priznam da !mo zalutali
12
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
označava neku na!eobinu, ali i blagi trag zvezda 'oku%ali !mo da !e orijenti%emo prema karti, me/utim, dvodimenzionalna mreža puteva nije ni%ta značila u mraku, u !vetu bez dimenzija 3edino !mo bili !igurni da je !vuda oko na! %uma 'odelili !mo !e: devojka je !matrala da je !igurnije ako na!tavimo da vozimo, jer !vi putevi nekud vode, nema tog puta koji nikuda ne vodi
13
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
mrak. 8aljubljuje se, premda sve to znatno duže traje% i pupljenje, i rastvaranje, i mrak. 9edino je ljubav kratka, jednostavna i bez reči, tako da od svega, mnogo godina kasnije, ona u sebi vidi samo jedno lice koje se naginje nad nju, ali u tom načinu nagiba nalazi iouzdanje, utehu, spokoj. *ema drugog načina: o nekim !tvarima !e govori pomoću ponavljanja4 jedna tvrdnja o njima, vi%e tvrdnji izgovoreni( !amo jednom, lavina rečeni$a koja promiče mimo na!, !ve to nije dovoljno4 ponavljanje je ono %to !aop%tava, uvek i!to izri$anje, uvek i!ti udi!aji i izdi!aji, kao kakav mantički obraza$, 0ormula za medita$iju Drugim rečima, započeo !am jednu priču, onda !e izme/u mene i nje preprečio moj ota$, bolje rečeno: njegova !mrt, i onda je !ve po!talo i !uvi%e zamr%eno 'riču !am o!ećao kao ne%to %to mi pripada, o$a kao ne%to %to !am izgubio, !mrt kao ne%to %to !am dobio Tabele koje !am $rtao ni!u mogle da mi pruže nikakve odgovore &ko zami!lim o$a, i ako odma( po!le toga zami!lim likove iz jo% nenapi!ane priče, da li te zami!li po!toje u i!toj ravni) Da li je, kad !e zami%lja, !tvarno !tvarnije od nečega %to nikada nije po!tojalo) -li je, kada !e zami%lja, !ve podjednako ne!tvarno) 6ezbroj puta !am !ebi po!tavio ta pitanja + novčaniku !am imao očevu !liku 'rikazivala ga je tačno onako kako !am ga zami%ljao &li i redovi koje !am napi!ao !u prikazivali čoveka i devojči$u tačno onako kako !am i( zami%ljao Šta je, onda, izazivalo moju nedoumi$u) To %to vi%e ni!am mogao da verujem da po!toje jedan !tvaran i jedan izmi%ljen !vet -li je !ve !tvarno, ili je !ve izmi%ljeno4 ili je !ve, u i!to vreme, i !tvarno i izmi%ljeno4 %to znači da nije važno o čemu !e pi%e: važan je !am čin pi!anja, važno je pripovedanje, važna je priča ve o!talo !u podudarno!ti, namerne ili nenamerne, !lučajno!ti, !imbolizam oj ota$ je devojči$a koja po!taje devojka da bi otkrila !vetlo!t u !obi, u !ebi, na obali mora
14
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
!am ga !amo po!matrao !a izve!ne udaljeno!ti4 onda !am u%ao kroz jednu od kapija, kupio /evrek od malog &rapina i pojeo ga4 onda !am !e !etio jedne !tare adre!e 9ni%ta !e ne zaboravlja1@ i iza zave!e od raznobojni( /in/uva popu%io !am dve lule (a%i%a4 onda !am (teo da pevam4 onda !am razgovarao ! nekim turi!tima4 !ve je po!talo te%ko odredljivo, kao ova rečeni$a i pouzdano!t ! kojom !u obeležena me!ta -!u!ovog pada na putu za golgotu !tvarala je u meni dodatnu !umnju +veče !am !e vratio u Tel &viv *i!am znao da li mi je lak%e Kada !am iza%ao iz autobu!a, telaviv!ka vlaga je !ve i!i!ala iz mene: (a%i%, !umnju, ljubav, boga tajao !am okupan znojem, a !a okolni( tezgi dopirali !u zvu$i arap!ke muzike *ekad !e od božan!kog treba udaljiti, nije !ve u približavanju *arednog jutra i!pričao !am to o$u On je i dalje ležao na le/ima, ukočen, izgubljen, poluzatvoreni( očiju, nem *avukao !am platnenu zave!u oko njegovog kreveta i zatekao !e u %atoru -z torbi$e !am izvadio knjigu i počeo da je li!tam 6ilo je to tajn!al$ovo obja%njenje Talmuda, džepno izdanje, namenjeno lai$ima 'itao !am o$a da li želi da mu ne%to pročitam Cutao je *a noćnom !točiću !u !tajali bokal ! vodom i ča%a pokrivena tanjirićem 'onovo ćemo !e zateći u !ličnom %atoru, !amo manjem, dvade!et i četiri dana ka!nije, u repu vi!erovog aviona koji će na! no!iti u iri( -!tim pokretom, !nažnim zama(om de!ne ruke, o!loba/aću !e !veta, ponavljaću magiju !amoće & !ve ono %to o!taje izvan, to ne po!toji „ože% da o!tane% u mom !tanu", rekla je žena, „ako pri!tane% da redovno zaliva% moje biljke" 'ri!tao !am njeni( prozora an ran$i!ko !e pro!tirao kao na dlanu: video !am okean, video !am mo!tove, grad koji !e tala!ao kao da je kopno tek produžetak vode 'rvog jutra, dok !am zalivao $veće, brojao !am !ak!ije: četrde!et dve Onda !am izbrojao !like na zidovima: !edamnae!t *i%ta mi ti brojevi ni!u govorili 'rebrojao !am i pribor za jelo u ku(inji: !edam ka%ika, %e!t ka%iki$a, o!am vilju%aka, čak jedanae!t noževa, nož za (leb, nož za me!o, kutlača, $ediljka, tri varjače *i ti brojevi ni!u mi ni%ta govorili Onda !am izbrojao dane upi!ane na li!tovima kalendara: na nekim li!tovima bilo i( je tride!et, ne nekim tride!et jedan, !amo u jednom !lučaju bilo i( je dvade!et o!am 6ilo je i četiri prozora, premda ni!am uračunao jedan mali u kupatilu: ne bi( nikada nazvao prozorom taj otvor koji je gledao na !vetlarnik -nače, u kupatilu !u bila dva !apuna, tri pe%kira, jedna kutija ! pra%kom, jedna klozet!ka %olja, dve !lavine Ti brojevi !u mi ne%to govorili, ali ja !am već žudeo za drugim jezikom, manje ap!traktnim, pre$iznijim 3ezik brojeva je jezik nepo!tojanja4 u prirodi po!toji !amo be!konačno, ukoliko je be!konačno broj4 jer ako je!te, onda je !a!vim !vejedno koji je: !ve je jedan, jedan je !ve: %to je ta%ti poku%aj čoveka da !ebi pripi%e atribute be!konačnog Da bi( naterao !ebe da pre!tanem da brojim, oti%ao !am u kine!ku četvrt, u%ao u prvi re!toran i naručio pirinač ! povrćem + re!toranu je bilo dvanae!t !tolova, pede!et %e!t !toli$a, dva paravana ,u duborezu 9na !vakom: po četiri zmaja@, jedanae!t po!uda ! $većem 9! mog !tola !u je odma( odneli@, četiri $rvena 0enjera, a onda je !tigao pirinač i be!konačno!t mi !e na!me%ila iz zdeli$e vaki broj je !amo deo nekog broja, rekao mi je pirinač 'relio !am ga !o!om od !oje, malo zaljutio, potom za!ladio ogao !am da poku%am da izbrojim parčiće povrća u tom okružju riže, ali već !am uvideo zaludno!t takvog podu(vata *ikada !e ne%to ne može doi!ta izbrojati4 uvek će poku%aj brojanja biti iznad brojanja po !ebi4 uvek će neoznačeno nadma%iti !vaki poku%aj označivanja 2ratio !am !e u !tan i čekao da me ona žena pozove iz Denvera „Kako je moje $veće)", pitala je O!vrnuo !am !e: ni!am mogao da uočim nikakvu promenu Doće% li !ama da i( pita%)", odgovorio !am i pružio !lu%ali$u
15
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
prema rododendronu, pa prema 5ku!u, pa prema avokadu *e znam o čemu !u razgovarali 'romenio !am ruku i u!merio !lu%ali$u prema kameliji *jeni li!tovi kao da !u malo klonuli, ali možda je u pitanju !amo drugi ugao pogleda, jačina !vetla, doba dana alo ka!nije iz !lu%ali$e je doprlo brujanje tele0on!kog !ignala koje je javljalo da je razgovor okončan 2ratio !am je na vilju%ku, popravio ja!tuče iza moji( le/a, prome%koljio !e i $elim telom !e okrenuo prema biljkama 6io !am !preman da !lu%am oram da !e !redim, govorio !am !ebi, ne mogu i!tovremeno da po!tojim na toliko različiti( načina: u !tvarno!ti, u u!pomenama, u !ećanju, u prekorima, u !vom gradu, u ovom gradu, u 3eru!alimu i Tel &vivu, na američkom kontinentu, u brojnim vremen!kim ravnima izme/u koji( vi!e čar%avi reči i namera #utao !am pilule, pu%io mari(uanu, piljio u televizor4 !ve u nameri da dovedem !ve!t u jednu tačku, da !aberem um, da o!etim da znam +vek !am mi!lio da !vet treba zatvoriti da bi( ga po!le mogao otvoriti 2ratimo !e !umnji 'omi!lio !am na o$a, a gla! mi je rekao: Kako može% da opi!uje% kada doi!ta ne zna%) Taj gla! i ono %to je govorio je bilo toliko tačno, da jedno!tavno ni!am mogao da do/em !ebi edeo !am na čika%kom aerodromu i čekao da objave polazak aviona za ider ?epid!, &jova 6io !am !am na !vetu 3edan avion me je doveo, drugi me je odvodio #la! je bdio nada mnom kao kontrolor letenja, pojačavao i !manjivao intenzitet !vetlo!ti, upravljao du%u prema izvorima !ećanja, pona%ao !e kao ap!olutni go!podar 'i!anje je 0ru!tra$ija, gnev protiv činjeni$e da !i !amo in!trument, telo koje treba da pridrži pero dok zapi!uje priču koja pripada nekom drugom &li, vi%e !e nije imalo kud, morao !am da priznam: lako je opi!ivati, te%ko je znati, najteže je !uočiti !e !a zaludno%ću vla!titi( na!tojanja, !a redovima i!pi!ani( reči koje vi%e govore !vojim od!u!tvom nego pri!u!tvom, vi%e !vojim zvukom nego značenjem, vi%e prazninom nego punoćom, onim %to je moglo da bude nego onim %to je doi!ta bilo 0ta si hteo da sakriješ od mene# pita devojka. ešto jesi hteo da sakriješ, zar ne# 'li si od nečega hteo da me sačuvaš# 4teo si od nečega da me sačuvaš, zar ne# *i!u to vi%e ni kr(otine ni poderotine, jer „kr(otine" bi označile da je priča nekada po!tojala i da !e !ada razbila, te bi pripovedanje bilo ne%to nalik !trpljivom lepljenju, dok „poderotine" kazuju !lično: tkivo priče, nekada $elovito, !ada je razderano i kroz prozore !e nazire neka druga !tvarno!t 'riča, me/utim, nije data4 ona !e dobija, ona !e o!vaja4 polako, polako Ona !e nikada ne vidi u $elini, kao u rečeni$i „Odjednom !am video !ve", jer bi čin njenog zapi!ivanja time po!tao be!mi!len4 pi!anje je, naime, otkrivanje4 5lm pre!likava, 0otogra5ja (vata pti$u u letu, a pi!anje je !am let &ko toga nema, pi!anje je gubljenje vremena 'i!anje nije čar%av koji vi!i izme/u pi!$a i !veta ili izme/u !veta i !tvarno!ti4 priča nije nezavi!no biće u čije kalupe mogu da !e uklope mnogi 'riča !am ja +koliko ne govori o meni, priča ne govori ni o kome +koliko govori o drugom, ona nije priča Kao i mnogim ljudima koji !u preživeli rat, vreme je za njega počinjalo po!le rata >ogor je bio neka vr!ta utrobe, materi$a koja ga je izba$ila u !vet4 u drugačiji !vet, nema !umnje O tome je jo% bio !preman da govori: logor je bio o5$ir!ki, ! njima !e do!ta dobro po!tupalo, uža!i !u !e de%avali negde drugde,
16
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
nekom drugom, zlo je (aralo izvan njega ve !u to njegove reči, jer njegovu !premno!t da govori treba !(vatiti krajnje u!lovno To znači, ćutljiv čovek4 odgovarao je na pitanja, ali nije bio !preman !am da i( po!tavlja4 odno!no, njegov odgovor je težio dužini pitanja, a ukoliko bi pitanje bilo predugačko, on !e !amo ljubazno !me%kao i odma(ivao glavom Dakle, !ve ono %to je bilo pre rata kao da !e nije de!ilo, ne, kao da !e de!ilo, ali kao u !nu ožda je zbog toga če!to vri%tao noću, udarao rukama oko !ebe, vikao: „ama1 *e daj me, mama1" + !tvarno!ti, %to je bedan !inonim za budno !tanje, bio je !pokojan >i$e mu je uvek bilo rumeno, (od čio, ruke i nokti be!prekorno či!ti 6ez tajni, ako ne računamo pro0e!ionalne tajne, ali to je već etika lekar!kog poziva, to %to je znao ne bi, verujem, ni mučenjem izvukli iz njega O vremenu pre rata govorio je kao o pročitanoj knjizi: ovo !u juna$i, ovo !u nji(ove !udbine, ovo je ni%tavilo koje i( guta i pretvara u mrak, dim, pepeo + albumima i kutijama: zaprepa%ćujuće malo 0otogra5ja iz tog perioda4 na onia koje !u po!tojale, nije po!tojao on ožda !e to moglo obja!niti imovin!kim !tanjem porodi$e: zar ni!u morali da odvajaju od u!ta da bi on oti%ao u 8agreb na !tudije medi$ine) ?atni( 0otogra5ja: mnogo, iznena/ujuće mnogo4 takvo obilje nikada ni!am povezivao !a zbiljom rata4 barake, grupe ?u!a, 'oljaka i 3ugo!lovena, očigledno poziranje, najče%će !likane iz donjeg rakur!a, možda zbog toga da bi !e čovek u takvom ča!u načinio većim 'ravo vreme je počinjalo po!le rata: tada je na!tao !vet Kada je otkrio da mu gotovo niko nije o!tao 7 !rp!ka vlada je me/u prvima pono!no javila u 6erlin da je „jevrej!ko pitanje" ra%či%ćeno4 preživeli pojedin$i vi%e ni!u mogli da !e obračunaju u pro$entima 7 jedno!tavno je počeo iz početka 'očetak znači da ni%ta ne po!toji pre toga: u!pomene !u pijavi$e, nemam drugu reč za nji( 6eograd, 'eć, Cuprija, 8emun: time je zatvoren krug *are/eno mu je da ode na jug, takvo je bilo vreme kada je !vet ponovo na!tajao4 odlazak je bio munjevit, povratak mukotrpan On ni%ta nije govorio Da nije bio 3evrejin, mogao je da bude prekra!an (ri%ćanin: ko te udari po jednom obrazu, okreni mu i drugi4 ovako je !amo ćutao i (roptao *e, (roptanje !am izmi!lio: voleo je !voj po!ao, patio je ! bole!ni$ima, umirao ! umirućima, pora/ao !e u porodili%tu4 bezbroj puta je odlazio popodne ili predveče da obi/e neki „težak !lučaj", noću !u dolazili i budili ga, pod!ećali na data obećanja4 tada bi njegovi kap$i, $rveni od konjuktiviti!a, po!tajali grimizni Od umora !e branio zdravom i!(ranom, %etnjom, čitanjem, gledanjem 5lmova Dan je bio ritual koji !e nije prekidao4 noću je !anjao i ponekad ječao u !nu O!lu%kivao !am iz !voje !obe kako ti je$aji nadolaze, dobijaju !nagu i gnev, !ve dok !e majka ne bi probudila i počela da ga te%i *ikada nam nije rekao %ta to !anja +jutru je tvrdio da !e ne !eća4 noću je !amo unezvereno gledao i mlja$kao pavao je uglavnom na le/ima4 (rkao je 8a doručak je voleo da pojede tvrdo kuvano jaje: belan$e je uzimao za !ebe, žuman$e je davao p!u Odevao !e !kromno, u !iva i tamna odela, bele ko%ulje, odgovarajuće $ipele i kravate, premda je, !klon !am da po!umnjam, nekada morao biti ki$o% ožda u 8agrebu, za vreme !tudija, ili u *i%u, pre rata Toliko praznina po!toji u njegovom životu, u i!toriji njegovog života, da ne mogu da !e oduprem pomi!li da je možda bio neko drugi &, u !tvari, na taj način !e !amo branio od !amoće, %to je ve%tina koju nikada neću naučiti &li on nije bio učitelj -ma takvi( ljudi: nji(ova umeće !u be!prekorna, nji(ove vrline uzvi%ene, ali o tome ne umeju da govore4 ako i( pitate, ne znaju4 ako i( pod!tičete, ni%ta time ne dobijate4 nemoćno %ire ruke, kao da !e čude: %ta je to) Tek kada ne!tanu, vidite za%to !u bili tu To je ta jedno!tavna ve%tina življenja koja !e, uo!talom, ne može naučiti eni, bar, nikada nije po%lo za rukom da njome ovladam *jemu, pak, bila je prirodna kao !amo di!anje ve
17
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
!am to uvideo kada vi%e ! njim ni!am mogao da razgovaram4 a i da !am mogao da ga pitam, %ta bi( ga pitao) 'revi%e verujem u reči, nikada !e neću o!loboditi lo%i( navika 'regledao !am i njegov ratni dnevnik, njegova pi!ma iz zarobljeni%tva: zapanjilo me je obilje protivrečni( emo$ija, o!ećanje tuge i !premno!t da !e ponovo zaljubi, nabrajanje ratni( gubitaka i $itiranje -lića i ?akića +vek je voleo !vež vazdu(4 zimi je !pavao u nezagrejanoj !obi4 umeo je da od%krine prozor i da !toji pored njega4 %etao je !atima4 nedeljom je odlazio na pija$u, a ja !am ga !ačekivao na bližem ili daljem uglu, pogotovo ako bi najavio da će doneti lubeni$u ili dinju rve !a !tola ni!u !mele da !e ba$e: davali !mo i( vrap$ima i golubovima4 (leb !e %tedeo i tačno !e znalo koliko nam je potrebno ve je to po!ledi$a zarobljeni%tva, tvrdila je majka Ono %to !mo jednom nabavili, imali !mo zauvek: !tvar je morala da propadne da bi pre!tala da bude !tvar toga je !vemu trebalo prilaziti uz potpuno otvaranje, kao kada ulazi% u !inagogu 'a ipak, povremeno je pokazivao nerazumevanje: napro!to nije (teo da !lu%a i nije bilo te !ile koja je mogla da ga natera na promenu 'ažljivo je gradio !voj !vet: nije mogao da priu%ti !ebi luk!uz da !e jo% jednom !ru%i To obja%njava njegov mir, pedantno!t, !pokoj, ljubazno!t ! ljudima, po!većeno!t po!lu, prepu%tanje probranim zadovolj!tvima 3edini od na! mogao je da pojede !irovi kra!tava$ a da mu ne bude muka 'odjednako lako je prolazio kroz leto i kroz zimu Kada je govorio, ponekad bi !e, premda !a!vim retko, po!lužio nekom 0razom na nemačkom ili ladinu 'utovanju !e radovao, kako !e to obično kaže, kao dete *jegove !tra!ti: po!ao, porodi$a, kauboj!ki 5lmovi 8na$i umora: pomodrele u!ne Tada bi čak zadremao na !toli$i, glava bi mu klonula na grudi, a ruka, i!pružena preko !tola, lagano !e okretala !ve dok !e %aka ne bi otvorila !pram neba Uvek to činim% pričam o nekom drugom, a u stvari, pričam o sebi.
18
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
*i!mo imali vremena da obi/emo #rej!lend, imanje Elvi!a 'ri!lija tajali !mo nekoliko minuta i zverali kroz ogradu, a onda !mo pre%li preko uli$e i ra%trkali !e po prodavni$ama !a !uvenirima *a !vemu je pi!alo njegovo ime, !a !vega !e !me%ila njegova 0otogra5ja -z zvučnika !u dopirali njegovi (itovi: dve7tri balade, pa dva7tri prava roka, pa onda ne%to iz la!vega!kog perioda -za prodavni$a nalazili !u !e njegovi avioni, autobu!i, pokretni !tudio Tada !mo već morali da krenemo: trebalo je iz em5!a da !tignemo u neko drugo me!to, da vidimo o!tatke nekog drugog umrlog čoveka rtva$i !u dokaz da &merika po!toji4 živi !u ne!tvarni -!to to !am pomi!lio u Ok!0ordu, u državi i!i!ipi 'roveo !am vi%e od dva !ata u razgledanju kuće 2ilijema oknera, obi%ao %tale, zavirio u %upu, pro%etao dvori%tem Tri puta !am !e penjao na !prat, po!matrao njegov radni !to, !kulpturu koju je dobio u 6razilu, !itni$e koje !u trebale da pokažu da je u tom pro!toru neko !tvarno živeo, a !ve od reda !u !tajale na pogre%nim me!tima *ije bilo oni( pravi( predmeta koji potvr/uju po!tojanje života, a gde nji( nema, tamo !e zauvek u!elila !mrt i !mo, na primer, tek nekoliko nedelja po!le očeve !mrti u!peli da uklonimo jednu njegovu ko%ulju !a na!lona !toli$e 'o!le je !ve i%lo mnogo lak%e, i !ada njegova !oba izgleda upravo kao oknerova: prazna, bezbojna, nepromenljiva & %ta !am očekivao) oba umrli( je !oba od!u!tva, nema tog pri!u!tva koje može da po!luži kao zamena +me!to velelepno!ti tradi$ionalnog američkog 3uga: !kromno!t pro!tora, uzdržano!t, drvena gra/a, %kripa poda
19
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
& možda pridajem i !uvi%e važno!ti nečemu %to bi trebalo da bude deo !vakodnevi$e4 ne rutina, !vakako, ali ne%to %to normalno !leduje iz „toka doga/aja", %to je „neminovno!t", na %ta !e ne može „uti$ati", kao di!anje, kao bu/enje, kao lagani (od druge !trane: ni!am li o!ećao podjednaku zaludno!t pred činjeni$om njegove !mrti kao i pred upravo zavr%enom pričom) & opet: o!ećao !am !e kao buktinja !mrti, kao gla!nik iz podzemlja ili vanzemlja, i mi!lio !am da !vako na meni može da pročita ve!t o umiranju moga o$a #la!nik ?anije ili ka!nije: na% život !e pretvara u u!pomene4 dana%nje kretanje je !amo zami!ao ponavljanja nekog ranijeg kretanja, priželjkivanje da !u !tvari drugačije, „kao %to !u nekad bile" Kao je ključna reč =ivot je pretvaranje Sve to nema nikakve veze sa onim o čemu ja govorim, rekla je devojka. 'znenada je porasla i raskrupnjala se% lice joj je već bez zazora pokazivalo tragove starosti i sve više je ličilo na čovekovo. $ čovek nije odgovarao5 prepoznao je sebe na tom licu i znao da reči više nisu neophodne. :eči su štake5 telo je govor. Onda !am uradio ne%to drugo: na velikom zidnom kalendaru, poklonu +niverziteta u &jovi, obeležio !am dane koje !am, pet godina pre toga, proveo !a o$em u -zraelu e!e$i !e, naravno, ni!u podudarali: tada je bilo leto, !ada je bila je!en, ali !u dani u nedelji bili i!ti 7 ponedeljak je padao u ponedeljak, utorak u utorak, i tako redom 8avetovao !am !e da ću !vakog dana na!tojati da ponovim ključni ge!t ili ključnu reč iz i!toimenog dana doživljenog u Tel &vivu ili 8emunu, po na%em povratku tvarno vreme, ono !ada%nje, o!talo je nepromenjeno4 pro%lo vreme !am !ažimao, krojio prema !vojoj meri, prilago/avao, razlagao *e znam da li !am dovoljno ja!an) ećanja !am pretvarao u ritual4 vadio !am iz nji( detalje 7 trzaj očnog kapka, pr!te ukočene u vazdu(u, ujed, bežanje ble!ka iz pogleda, ćutanje, uzda(, rani$u na podlakti$i 7 jer !am verovao da ću na taj način u!peti da !tvorim magični jezik koji će mi omogućiti da vladam !vojim u!pomenama 3a !am, naime, želeo da pi%em, da i!pričam priču, i gu%io !am !e u !likama koje !u me oba!javale !vetlo%ću 'o!tojalo je jo% ne%to: o!ećanja !u !taromodna4 čovek koji pati za umrlim o$em ne !pada u !ada%nje vreme, koje nema vremena ni za %ta o!im za !amo !ebe, ni u pro%lo ili mit!ko, u kojem !e ota$ jeo i zaboravljao4 on !pada u neko !rednje vreme, u kojem !u !e o!ećanjima pripi!ivala raznovr!na !voj!tva, kako moć tako nemoć, kako vrlina tako mana =eleo !am !vega toga da !e o!lobodim, pogotovo mitologije: ka!triranog o$a, ubijenog o$a, ra%čerečenog o$a, o$a kao mu%ke vagine, o$a kao majke *e znam da li !am dovoljno ja!an) *e bi( želeo da neko pomi!li bilo %ta drugo o!im !ledećeg: čovek (oće da pi%e4 u trenutku kada mu !e učini da već vidi $elu priču, ili da će je tokom pi!anja razotkriti uvi/a da i!pred priče !toji proziran ali neprobojan za!tor, !ačinjen od !ećanja na njegovog o$a4 počinje da guli taj za!tor, !trpljivo, polako, kao kada je nožićem !kidao koru !a granči$a4 i kao %to mu je tada bio $ilj da o!tavi delove kore koji će !tvoriti kružan ili !piralan lavirint, te da %tapić po!tane pi!mo na nekom drugom jeziku, !a!vim novom i neponovljivom, tako !ada grebe po !ećanjima u na!tojanju da i!pod za!tora razazna makar 0ragmente
20
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
priče koji će, nada !e, ipak uobličiti $elu priču4 tada !(vata da priče vi%e nema4 o!tale !u jo% !amo kr(otine, čančići u kojima zabela!a trag !vetlo!ti, a nekad mu !e ta !vetlo!t činila tako jakom4 za!tor od o$a toliko je taman, da ponekad pod!eća na noć4 a možda !e priča pojavila !amo zato da bi mu !krenula pažnju na ne%to drugo, možda je !mi!ao njene !vetlo!ti bio upravo u ne!tajanju, u od!u!tvu !vetlo!ti4 negde u to vreme, naime, pomi!lio je da je do%ao trenutak da pre!tane da pi%e o !ebi, da je vreme da po!tane drugi ljudi „!vi ljudi", da bude &le0, gla! bez gla!a i gla! !vi( gla!ova4 da iza/e iz !ebe kako bi u !ebe u%ao4 ne !(vatajući da izme/u puteva nema razlika4 put je jedan, kao i on !am4 biti !vi ljudi znači ne biti niko4 ali u to vreme je poverovao da !vet može da po!toji !amo ako ga on !tvori4 da je priča, u !tvari, ono %to će ga zadržati u tom !vetu4 tada je već bilo ka!no: priča je ne!tajala kao odbačeni komadići kore ! drveta koji !e, dok !e !u%e okolo po zemlji, uvijaju kao papir za potpalu u kaljevoj peći, %to je jo% jedno od !ećanja, ni%ta vi%e *e znam da li !am bio dovoljno ja!an) 3er, !ve !e može obja!niti mnogo jedno!tavnijim rečima: za!tor !e nije pojavio da bi !prečio priču, već je priča i!kr!la da bi prizivala o$a4 za!tor je oduvek bio tu -li jo% jedno!tavnije: udaljavao !am !e od onoga čemu je trebalo da !e približavam udbina !e, naime, potvr/uje u !lično!tima, ne u razlikama 3edno!tavnije !e ne može govoriti *ikada ni!am doznao gde !e u &jova itiju nalazi groblje Uvek sam želela da te volim, kaže devojka, a nikad mi nisi dopustio. Dok je jo% bio živ, zavaravala me je !polja%njo!t: bio je nizak, davno !am ga prera!tao4 bio je punačak, premda !u mu ruke i noge uvek o!tale tanke, kvrgave i žilave, dok !am ja bio mr%av4 ko!a mu je ra!la unazad, !va u !itnim kovrdžama, moja je !amo ponekad prelazila u %iroke tala!e4 imao je mala !topala, moja !u bila %iroka, naduta, ! vi!okim ri!evima *ikada ni!u po!tojali, voleo !am da pomi!lim, ota$ i !in izme/u koji( je ! toliko !igurno!ti mogao da !e po!tavi znak potpune razlike *ikada neću biti kao taj čovek, verovao !am „Taj čovek", tako !am mi!lio o njemu4 reči „moj ota$" do%le !u mnogo ka!nije, kada !am počeo da pi%em priče Tada !am jo% ube/ivao !ebe da priča na!taje „izmi%ljanjem života", da !e iz „zrna$a !tvarno!ti" razvija ne!tvarna kon!truk$ija reči i rečeni$a, pripovedanja Otuda !e u tim pričama izme/u „mog o$a" i „mene" razlivaju o!ećanja „!truji privrženo!t", a i!tina je bila !a!vim drugačija: ćutali !mo, ni!mo !e doti$ali Od njega !am naučio da govorim !amo ako to od mene zatraže i da kažem manje reči nego %to !e očekuje Šetnje pored reke, trenu$i poveravanja, gubljenje u magli, !ve !am to izmi!lio ?azdaljina izme/u na! !e vrtoglavo uvećavala 'o!le je on počeo da tone: nemam drugog načina da opi%em njegovo umiranje, i kad ga vi%e nije bilo, o!etio !am kako iz mene izviru !lično!ti 'očeo !am da ulazim u prazan pro!tor, u oblik praznine koji je on o!tavio za !obom vaki kauboj!ki 5lm na televiziji bio je za njega pravi praznik Dok !am (odao duž potoka na dnu kanjona De%ej, zaba$io !am glavu i piljio u nebo i oblake 6io !am bezbedan i!pod liti$e, ni%ta drugo nije mi trebalo 3ednolično!t dana poku%avali !mo da iznenadimo izborom jela *ikad mu ni!mo unapred govorili %ta ćemo doneti: !ir ili voće, kompot ili !ladoled, pitu ili tortu *ekad je jeo, nekad je odbijao da jede >evom rukom mu je trebalo pridići glavu, de!nom je trebalo primaći zalogaj *jegov pogled je već tada
21
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
dobio neku čudnovatu tupo!t, kao da !u !like koje je video do njega dopirale izuzetno !poro, ali kada bi nam !e pogledi !reli, !(vatao !am da u toj !poro!ti po!toji nekakvo razumevanje, uvid ili znanje koje neću nikada !teći 3ednog jutra do%ao !am ranije nego obično Ota$ je !edeo u krevetu, poduprt ja!tu$ima, a tamnoputa medi$in!ka !e!tra, 3evrejka iz 3emena, upravo je počinjala da ga brije apuni$a mu je li$e načinila blagim, a možda !e on doi!ta tako o!ećao: brijanje je čude!an način ra!terećivanja Kada me je ugledala, medi$in!ka !e!tra mi je ponudila da ga obrijem4 ukoliko to želim, dodala je =elim 'ružila mi je brijač4 četka i činiji$a ! penom !u već !tajali na noćnom !točiću4 pe%kir je pokrivao očeve grudi 'ozovite me kada zavr%ite, rekla je !e!tra i oti%la *agnuo !am !e nad o$a i prineo britvu njegovom li$u, ali blago!t je već čilela iz njega, pa je potom čvr!to zatvorio oči i rekao: *emoj, potom i( opet otvorio i namr%tio !e, a ja !am !amo !tajao i gledao ?uke, podignute i prekr%tene i!pod očeve glave dok on !pava: ve%tina !pokoja koju nikada neću moći da !avladam #utao !am !vet u nadi da će me o!ećanje !ito!ti izdići iznad !veta 'o!le ručka uvek je odlazio da prilegne +koliko ne bi legao, za!pao bi za !tolom, otvoreni( očiju O!ećao !am !e prijatnije u velikim gradovima, pogotovo u metropolama etropole !u nekropole, kako je neko lepo rekao, jer pružaju bezbedno!t i !igurno!t i%čezavanja: po!taje% niko, nema te, ni!i tu + malim gradovima pripada% !vakome4 temelj !i !vačijeg po!tojanja, jer ako tebe nema, nema ni nji( 8bog toga !e ni!am zadržavao u najmanjim gradovima, u gradićima namotanim oko !kromne grad!ke većni$e u !redi%tu, čak ni onda kada bi me veliki panoi pozivali na domaću čorbu ili palačinke 6enzin !am kupovao izvan grada4 iz automata !am uzimao !endvič ili ke!i$u bombona4 dečak je ravnomernim pokretima bri!ao pra%inu !a !takla4 izme/u izloženi( džepni( knjiga birao !am najnoviji be!t!eler i o!tavljao ga na zadnje !edi%te Tu i( je bilo već dvade!etak, zagubljeni( me/u mojim ko%uljama, džemperima i pantalonama *i!am i( ni čitao 6ilo mi je dovoljno %to znam da i( imam: davali !u mi !igurno!t, po!tojano!t u !vetu koji je neprekidno, većom ili manjom brzinom, promi$ao pored mene 'o!toji !amo jedna priča koja može da !e i!priča ve o!talo !u !amo poku%aji da !e do nje dopre 'okret čovekove ruke, na primer, ili gla!, !enka trepavi$a na obrazi7ma, dubok uzda( u !nu, pero no%eno vetrom, po!rtanje pred kapijom, če%alj bez zuba$a: ni%ta od toga neće biti obja%njeno + jednom ča!u !am poverovao da !e ne%to ipak može učiniti: treba pronaći me!to na kojem će mi !e priča ponovo otvoriti, kao onomad u bibliote$i Tog puta !am !e !agnuo, a !vetlo!t !e uklonila da me propu!ti u na!tavak priče4 bio !am na dnu: !ada ću !e u!peti na vr( - tada !am ugledao zaravnjena brda na kojima žive .opi -ndijan$i Odvezao !am !e do vr(a, do me!ta gde !am morao da o!tavim automobil Cutljivi vodič poveo me je do kraja brda *ije to bio kraj brda, bio je to kraj !veta ogao !am da !e !unovratim, mogao !am da
22
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
uzletim, nije bilo nikakve razlike -mao !am o!ećaj da !e ra!padam i ponovo !a!tavljam, !vaki put drugačiji Okrenuo !am !e prema vodiču i ugledao o$a *ije to dugo trajalo: dovoljno da iza/e iz jedne kuće i u/e u drugu4 čak mu je jedan pa! onju%io nogavi$u ada ga vi%e nema, pomi!lio !am, !ada će priča ponovo biti moja 8a%to !am !e tako grčevito borio) 8a%to !am !e branio) 8a%to !am poku%avao da no!im priču kao %tit) 8ato što moraš prvo da izgubiš ono što želiš da pronađeš. Odma( po!le očeve !a(rane majka mi je dodelila njegovo me!to za !tolom: do tada !am !edeo u dnu, od tog ča!a u čelu *aravno, o tome ni!am mi!lio kao o izjednačavanju, o ujedinjavanju4 bio je to deo rituala, verovao !am, koji !e odvija mimo mene4 drugi ugao iz kojeg, po!le mnogo godina, vidim ku(inju dok !edim za !tolom, !matrao !am !vojim4 ni!am !lutio da počinjem da gledam njegovim očima Onda !am !e jednog jutra probudio i pomi!lio da !am on *ije to moglo dugo da traje: trepnuo !am, i ponovo !am bio onaj koji je!am, ali u tom kratkom trenu !ve je bilo drugačije: boje zidova, obli$i !tvari, miri!i, ti%ina 'o!le !am u(vatio !ebe kako gledam televiziju u i!tom položaju kao on edeo !am za !tolom kao on 'rino!io !am ka%iku u!tima uz i!to podr(tavanje 're!tao !am da trčim -zbegavao !am jako za%ećerena i začinjena jela *abavio !am naočare Dok !am vezivao pertle, ni!am !avijao kolena, kao ni on, i li$e mi !e žarilo od naglog naleta krvi itni$e, znam, ali !ve !u !e odvijale mimo moje volje, u meni i izvan mene Oti%ao !am na groblje *jegov !pomenik je počinjao da !e naginje, zemlja !e !legala, mrtvi ni!u mirovali 6ilo je leto, ili kraj proleća, i !enke !u bile ma!ne od gu!tine -%čupao !am nekoliko travki, izvadio papirnu marami$u i obri!ao mermernu povr%inu 6io !am umoran ogao !am da prilegnem na njegov grob, toliko mi !e !pavalo, ali pla%io !am !e da u tom !nu ne izmenimo uloge, kao %to !e već de!ilo jednom ranije ?ekao !am mu da nikada neću moći da budem kao on 'onovio !am to: prvi put ti(o, drugi put gla!nije Ora( je za%u%tao Daleko, daleko, daleko odatle %kripnula !u grobljan!ka vrata O!etio !am kako mi ne%to dotiče du%u: ni!am znao %ta je to, ni!am možda znao ni %ta je du%a, ali prepoznao !am doti$anje 'rotumačio !am ga kao njegov odgovor: mogu da budem ono %to je!am Ono %to ni!am, mi!lio !am, %ta će mi to) &a bi bio ono što jesi, moraš da budeš ono što nisi. $ko time ne ovladaš, ovladaće ono tobom. *e znam da li !am bio dovoljno ja!an) 'i%em ovo na nekoliko me!ta u !tanu 7 u ku(inji, dnevnoj !obi, za radnim !tolom 7 i na !vakom me!tu reči !e razlikuju Ono %to mi u ku(inji deluje dovr%eno, za radnim !tolom !e ra!pada4 ono %to je u !pavaćoj !obi blagi !jaj, u trpezariji !e ga!i ožda i to ima neke veze !a o$em) ožda pro!tor !tana zna ne%to %to ja neću nikada doznati) oja zavi!t prema njemu: on zna %ta je tragedija, dok je moj život ututkan i bezbedan „'returio je preko glave" četiri rata, četiri godine u nemačkom zarobljeni%tvu, gubitak žene i de$e, !mrt pa$ijenata, !amoubi!tvo medi$in!ke !e!tre, a ja !am !e brinuo zbog toga %to mi opada ko!a i propadaju zubi *epo!redno pred penzioni!anje, za vreme dežur!tva, pojurio ga je neki gnevni čovek 'očeo je da beži niz !tepeni$e, !apleo !e, pao i !lomio ča%i$u u kolenu
23
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
kupljao je !tari nova$4 amater!ki, !tra!no *jegova pouka: život je rutina4 da bi op!tao, mora% to da pri(vati%4 !vako i!kakanje je !kok bez povratka „*e jadikuj za onim %to je pro%lo, jer će% !amo jadikovati nad !amim !obom" #odine FGHI ili FGHJ putovao je za ilano da bi !e video !a !vojom !e!trom Doneo mi je voz na navijanje 7lokomotivu, tender i tri vagona 7 koji je i%ao u krug e!tru vi%e nikada nije video 2agoni !u brzo ne!tali4 %ine !am jo% po!le mnogo godina pronalazio u ladi$ama i ko0erima !a !tarim !tvarima jubav koju o!ećam prema njemu grize me kao !teni$a: ne vidim je, nigde je nema, a !av !am prekriven tragovima ujeda 'i!anje je ponavljanje, kao %to je već bezbroj puta rečeno + *jujorku !am klonuo tajao !am na ulazu u park na 2a%ington kveru i rekao devoj$i koja je nai%la: *ema ti( reči koje me mogu njemu približiti Devojka je odgovorila: Šta će ti reči, za%to mu !e !am ne približi%) ?ekao !am joj da je mrtav 'a %ta, uzvratila je, mrtav 7 živ, u čemu je razlika) 'utovanja !e zavr%avaju pre odla!ka4 let kući je kao kretanje unazad kroz vreme4 ljudi koji te čekaju !u ljudi koji !u te i!pratili + iri(u !u na! o!tavili u nekoj zabačenoj pro!toriji: ota$ je dremao na kauču, kauč je bio prekriven mu%emom +zleteli !mo prema 6eogradu, a iznad &lpa avion je počeo da propada + očevim očima, „čitao !e !tra(" *a aerodromu u určinu !ve je bilo nepojmljivo brzo: bolničari !u !tavili o$a na no!ila, zatim na koli$a ! točkovima, jara je izbijala iz a!0alta, pa!o%ku i $arin!ku kontrolu !mo pro%li uz odma(ivanje uni0ormi!ani( ruku, ota$ je tog ča!a počeo da umire, to !am tek ka!nije doznao, gu%ilo ga je očajanje %to !e vraća u takvom !tanju, očajanje %to je propu!tio %an!u da umre u vetoj 8emlji, a ja !am pomi%ljao kako !am u njegovom džepu mogao da pro%ver$ujem bar !to grama (a%i%a, !ve je bilo tako lako, !ve je izmi$alo !tvarno!ti, !vi !mo već po!tojali u nekom drugom vremenu, onom kada mu je bilo bolje, i onom kada njega vi%e neće biti, u !vakom o!im u onom u kojem !mo upravo bili *eko je tada podigao o$a i poneo ga, a iz njegove nogavi$e je i!pala ke!a !a mokraćom, zaklatila !e na dugoj pla!tičnoj $evi koja je vodila do navlake na očevom peni!u 'od %irokim !určin!kim nebom mokraća u ke!i$i bila je „žuta kao !uvo zlato"
24
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
Onda !am otputovao ada !e može učiniti da je do toga do%lo iznenada, ali prvo je !ve trebalo zaboraviti *e po!toji drugi način da !e ne%to upamti ećanje je !igurno jedino kada je zaboravljeno4 !ve o!talo, čak i ovo, pogotovo ovo, !amo je varka: odraz u krivom ogledalu „vi oni razgovori koje ni!te u!peli da obavite", napi!ao mi je prijatelj po!le očeve !mrti + prvi ma( verovao !am da je pogre%io: reči !u bile beznačajne u odno!u prema predmetima Kada !e !tan napokon i!praznio, kada je !vaka !tvar ja!no pokazala njegovo od!u!tvo, kada !mo legli i lepo čuli kako on ne di%e uz na!, kada je !vaki pokret pod!ećao na neki njegov pokret 7 reči !u bile %uplje kao konzerve, tro%ne kao malter Tek po!le !e pokazalo da !u !tvari kr(ke a da !u reči gu!te kao lepak 'otražio !am pi!mo mog prijatelja, ali ni!am u!peo da ga na/em4 !na%la ga je !udbina !vi( !tvari 3a koji nikada ni!am verovao u reči gr$ao !am nad činjeni$om da ni!am doznao dovoljno reči *e%to !am ipak naučio Dok !e grčio na ležaju, ba$ao pokrivače i $epao pidžamu i donji ve%, !amo !am u !ebi ponavljao: Kako je jadan1 Kako je mali1 Dva ili tri dana pre !mrti, upiljio !e u mene očima koje !u već bile velike kao tanjiri i rekao: *emoj da me mrzi% 6olni$a je bila njegov život + njoj je proveo vi%e vremena nego kod kuće + njoj je, !toga, morao i da umre 'o%tovao je tajnu *eke !tvari koje !mo !amo on i ja znali nije nikome rekao *eke od nji( !u ga vre/ale, nano!ile mu bol, ali je ipak ćutao *ije pio, nije pu%io la%a piva „obarala ga je ! nogu" + &meriku !am poneo paket papira za pi!anje i vratio ga neotvorenog 'i!ma !am pi!ao na prozirnoj (artiji koju !am tamo nabavio, !ki$e za nenapi!anu priču upi!ivao !am u blokčić koji !am uvek imao pri !ebi Kada !am !e vratio, oti%ao !am na groblje: ni%ta !e nije promenilo #robove !u kopali na na!pramnoj par$eli4 ova !e u me/uvremenu popunila *egde u Talmudu pi%e da mrtvi ne govore ali da čuju %ta im !e govori4 onaj ko govori bliži im je od onoga koji ćuti .teo !am da mu i!pričam !ve u vezi ! papirom: kako je dva puta preleteo preko &tlantika, nevin i beo4 kako je !vaka moja pomi!ao na „priču" bledela pred !ećanjem na „život"4 kako !am papir o!tavio u (otelu u &lbukerku, i onda !e vratio po njega, gonjen grižom !ave!ti4 kako !am ga preme%tao iz ko0era u ko0er, da bi( ga na kraju doneo u ručnoj torbi koja mi je !ve vreme leta ležala u krilu Tada !am nagazio na neki omanji predmet, !akriven gu!tom travom kakva ra!te pored grobova -%čeprkao !am ga i video da je od drveta Očigledno je pripadao nekom većem predmetu, neja!nog oblika i namene, i ko zna koliko dugo je već tu prebivao 6io je %upalj i kada !am ga prineo oku, !vet !e u daljini pokazao kao !jajna tačka *ije bilo načina da dokažem da je to i!ti onaj !vet koji vidim pro!tim okom, kao %to nije bilo načina da pokažem da je to i!ti predmet koji je nekoliko dana !tajao na mom radnom !tolu u !tudent!koj !obi u &jovi pu!tio !am ga, !toga, na rub očevog
25
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
!pomenika, tamo gde obično o!tavljamo kamenčiće kao znak !ećanja i zavet povratka Onaj koji ga je doneo i i!pu!tio, znaće %ta treba da učini ! njim Odma( po!le očeve !a(rane, rabin je izvr%io !imbolično $epanje odeće: ! leve !trane, nožićem, odozgo prema dole, prema !r$u, za!ekao je belu ko%ulju koju !am kupio tog jutra 6ila je to moja prva bela ko%ulja4 !ve one koje !am do tada imao bile !u %arene, plave, !ive, teget Ti( dana !am pio mno%tvo razni( pilula za !mirenje i !ve je bilo veliko, mirno i u!poreno Takva je bila i rabinova ruka dok !e približavala mom !r$u, takav i nožić kojim je zarezao ko%ulju, takava i tkanina koja !e u prvi ma( odupirala a potom po!lu%no otvorila oje !r$e je moglo !lobodno da izlije !voj bol 'rvi( dana morali !mo da obja%njavamo na %ta !mo mi!lili4 po!le je bilo dovoljno da kažemo jednu ili dve reči 7 narukvi$a, /ev/ir, dugačke gaće, ptičje gnezdo 7 i odma( !mo znali čega treba da !e !etimo 3ednog popodneva !e probudio i tražio vode, ali pre nego %to !am u!peo da mu prine!em ča%u ponovo je za!pao *ikada ni!am čuo da viče na nekoga Tri puta !am video kako plače De!etak puta !u po njega dolazila kola za (itnu pomoć 3ednom !mo zajedno bili na 0udbal!koj utakmi$i ve je manje reči koje ne%to govore o njemu 4odaću dok se ne umorim. +nda ću sesti. 'i!aću dok !e ne umorim Onda ću u!tati *ije bilo drugog načina: priča o njemu morala je da bude priča koja nije o njemu 'o!toji !amo jedna mogućno!t da !e !tvari obja!ne: ne treba i( obja%njavati *jegov !me( je „razoružavao" .andke: „Ka!nije ću o !vemu tome tačnije da pi%em" *ije tačno ?azumevanje !e doga/a odma(4 „ka!nije" može% !amo da zna%, %to ne znači da !i razumeo Kada !am napunio trinae!t godina, poklonio mi je ručni !at 3edan oboleli kutnjak u!peo je da mu izvadi tek na% prijatelj, zubni lekar
26
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
za životom, a život je pukao kao narameni$a na mojoj maji$i4 po!le toga preo!talo mu je !amo da tone - tonuo je, po!tajao !ve dalji, !ve nedo!tupniji, !ve dok !e nije !a!vim izgubio Še!t godina ka!nije, ka!no uveče, izveo !am p!a u dvori%te 'a! je već bio veoma !tar, i ni!am ga vodio već no!io niz !tepeni$e, pu!tiv%i ga da !am pre/e po!lednje dve i ne!tane u zapletenoj, zapu%tenoj travi 'ovremeno !am u gu!toj tmini čuo %u%kanje, kr$kanje granči$a, da(tanje, krik prepla%ene mačke a !im!a prozora u parteru dopiralo je muklo gugutanje golubova: iako !am gotovo !vake noći !tajao na tom me!tu, nji(ovo nepoverenje nije popu%talo e!e$ !e nača! probio izme/u oblaka, i njegova !laba%na !vetlo!t je u!po!tavila ti%inu: golubovi !u zanemeli, pa! je verovatno !tao, biljke !e oduprle vetru Tada !e začuo neobičan zvuk, kao da !u !e dotakla dva metalna vr(a ili kao da je neko rekao $ink, ti(o, ti(o, !a!vim ti(o, !ve dok !lovo k ne zapu$keta na kraju da(a 'a! !e i!tog trena probio iz trave i gurnuo mi glavu me/u noge 3o% uvek ni!am ni%ta !(vatao Trebalo je da !ledeće večeri pa! ugine: tek tada !am uvideo %ta me je probudilo one noći u Tel &vivu *ije to bio očev krik 7 ota$ je ćutao, a počeo je da !tenje tek kada !am mu !e približio 7 nego i!ti taj zvuk, kao da je neko ti(o izgovorio $ink pored mog u(a etio !am !e kako !am iznenada otvorio oči i zagledao !e pravo iznad !ebe, ni u %ta: ni!am znao za%to !am budan &ko !am ne%to o!ećao, bili !u to praznina i nemoć, kao da preko moga tela prelaze mravi večno!ti 'o!le toga, a nije to moglo dugo da traje: nekoliko !ekundi, ni%ta vi%e, pogledao !am prema očevom ležaju u !uprotnom uglu i prema njegovom položaju 7 jedna ruka mu je vi!ila kao !lomljeno kormilo 7 prepoznao da ne%to nije u redu To !ećanje je i!tog ča!a zamenjeno drugim: video !am rabinovu ruku ! nožićem i od!jaj !ečiva, %to me tada nagnalo da zatvorim oči Tada !am zatvorio oči, a !ada !am čuo zvuk: $ink &ko !am ga i onda čuo, ni!am ga prepozano4 verovatno !am pomi!lio da !e tako ogla%ava tkanina ili da je nožić tup Ti( dana !am pio mno%tvo pilula za !mirenje i !tvarno!t !e doga/ala nekom drugom a ne meni etež oko !mrti po!matrao !am !a !trane: ja !am bio %koljka u kojoj je dr(tala !amoća, lju%tura uginulog meku%$a, ča(ura leptira, nemo !redi%te jeke, oko oluje i jo% bezbroj pore/enja & !ve zato %to !am mi!lio da je !mrt ti%ina, %utnja, muk *aravno, pi!anje je zaludan po!ao *ikada neće biti reči koje će zameniti !r$e4 nikada neće biti potpuni( opi!a4 nikada neće biti !lova koja će znati %ta trava o!eća ;ink, to je tako meko e postoji svet, kaže devojka, postoje samo reči. oj ota$: „*e bira !e izme/u ljubavi i mržnje4 u !vetu !e, jedno!tavno, živi" + po!lednjoj bolni$i, na krevetu do očevog ležaja je pravo!lavni kalu/er *ije bio bole!tan4 čekao je da !e život okonča 'otražio !am ga de!etak dana po!le očeve !mrti: želeo !am da doznam kako je moj ota$ umro 2ideo !am početak njegovog umiranja4 pretpo!tavljao !am da je kalu/er video kraj *adao !am !e da !e to de!ilo kao !a onim (a!id!kim učiteljom za kojeg !u rekli da je, u ča!u !mrti, !amo pre%ao iz jednog ugla !obe u drugi Tako je blag i !veobu(vatan bio njegov odlazak
27
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
Kalu/erov krevet je bio prazan, po!teljina odneta, du%e$i podignuti 9Tako je i majka zatekla očev krevet de!etak dana ranije, izjutra, kada je do%la da ga obi/e Donela mu je pitu i mlad !ir Kalu/er je !pavao ili !e pretvarao da !pava +putila !e prema !obi dežurnog lekara i pred vratima začula nečiji gla! kako govori da je moj ota$ umro u dva !ata noću #la! je, u !tvari, javljao to meni lu%ao !am ono %to je ona već videla@ *eznana$ na nekada%njem očevom krevetu je rekao da je kalu/er preminuo pret(odne večeri >ežaj !e !ada vetrio, ali bila je to !laba odbrana od !mrti4 nikada neće ona napu!titi tu !obu 'itao !am čoveka da li mu je kalu/er ne%to pričao o čoveku koji je pre njega ležao na i!tom me!tu Dotakao !am metalni rub kreveta, tamo gde !am ga doti$ao kada !am po!ećivao o$a To je moj krevet, pra!nuo je čovek i odbio dalje da govori -za%ao !am 'ut iz bolni$e je vodio !trmom uli$om, i dok !am !e !pu%tao, nagnut unazad i !a!vim izložen nebu, ko!a mi !e mr!ila pod udarima vetra, ko%ulja !e nadimala na le/ima, patike %kripale, pantalone !e zatezale oko butina Da !am u rukama imao zmaja, ko zna, možda bi( !e podigao u vazdu( *a kraju nizbrdi$e zau!tavio me je znak za autobu!ku !tani$u4 bolni$a je o!tala na vr(u Tako je to: živi !e !pu%taju, mrtvi !e uzdižu4 nema tog zmaja koji bi mogao da izmeni redo!led !tvari &utobu! !e približavao uz da(tanje kočni$a4 žena i dete !e !tu%ti%e prema njemu4 neko u prolazu reče da nema jo% mnogo do prave je!eni, „ke!teni !u već odavno !azreli i kotrljaju !e preko pločnika"4 a ja tada ugleda( kako !e mnogobrojne !lepe oči bolni$e o!vetljavaju unutra%njim !jajem +zalud: nema te !vetlo!ti koja može da obuzda !mrt *ema ni priče 'o!toji !amo „priča" koja na!toji da je opi%e4 „priča" o priči Ono %to !ama priča zna, nikada !e neće doznati 'i!ati bez pobuda: utonuti u mrak, „6io !am za!lepljen vla!titom ljubavlju" Da „'u%tao !am da me gu%i vla!tita ljubav" &li koga !am doi!ta voleo) i nikoga ne voliš, kaže devojka. "ovek joj je okrenut leđima, kao mnogo puta do sada, i iako mu ne vidi lice, dobro zna da se sada sve kruni s njega5 kada na kraju zakorači prema njoj, lice će mu biti praznina, ništa. *agli o!ećaj panike: ume!to očevog li$a, u tmini vidim beliča!tu mrlju Trenutak ka!nije mrak počinje da je nagriza: ovla% !e otvaraju očeva u!ta Kada !e prignem, začujem !amo prigu%en je$aj, %aptaj od je$aja, kao da već dopire iz nekog drugog !veta *agli o!ećaj panike: !ve je zaludno, ni!am u!peo da mu !e približim4 čeprkao !am po !ebi ume!to: %ta) Kako !e približiti !tvarnom ljud!kom biću kada !u !vi na%i in!trumenti ne!tvarni, za!novani na ograničavanju i podeli) *i%ta ne može da zabeleži prelaz iz mno%tva u jedninu, iz života u !mrt *e znam čoveka kome je ime vi%e pripadalo: -!ak, 3i$(ak, „on !e !meje" talno govorim: *ikada vi%e
28
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
+zalud poku%avam da !e pri!etim nekog pitanja koje !am mu po!tavio ećam !e, me/utim, kako !mo ćutali zajedno, najče%će pred treperavim ekranom televizora 'rezirao je nove ve!terne, one u kojima je kamera podr(tavala a prizori bili neizo%treni &ko !e odma( ne zna ko je dobar a ko zao, govorio je, onda nema tragedije već !e !ve pretvara u zbrku i pometnju vaki put kada !am !e pakovao poku%avao !am da ponovim i!ti ra!pored: teže !tvari na dnu ko0era, lak%e na vr(u ožda je trebalo drugačije da po!tupim, da težim !tvarima, knjigama i poklonima, priti!nem komade odeće, ali to ni!am umeo tvari !u !e ra!ipale i $urile iz ko0era, a ja !am !ve o!tavljao, izlazio iz !obe i odma( !e vraćao *ekad !e može napredovati !amo ako !e krene unazad 'rvo !am oti%ao u biblioteku + Talmudu pi%e da !e niko ne može !agnuti dovoljno ni!ko da bi video li$e #o!podnje, a ja !am ipak na!tojao da zavirim i!pod poli$e gde !am !vojevremeno ugledao !vetlo!t etio !am !e kako !am u &jovi, čučnuv%i da pokupim pilule koje !u mi i!pale, zapazio nji(ov čudnovat ra!pored: !vaka je imala povla%ćen položaj u odno!u na !ve o!tale 'reli!tao !am !voj dnevnik: ni reči o tome Detaljno !am opi!ao glavnu uli$u u &jova itiju, prijem u lokalnoj bolni$i, !an !a žabom, erot!ke ma%tarije o kelneri$i iz po!la!tičarni$e, ćurke koje !mo pojeli za Dan za(valno!ti, ali ni reči o ra!poredu koji je !krivao najdublje tajne !vemira Dnevnik iz -zraela bio je jo% neodre/eniji: kao da ni!am tamo bio !a o$em4 kao da !am !e bojao da pi%em o njegovom umiranju4 kao da !am doi!ta verovao u reči + kutiji !a mapama i planovima gradova prona%ao !am turi!tičku kartu 3eru!alima: popu$ala je na linijama prevoja, a kvadrat !a !redi%njim delom tarog grada je !a!vim i!pao 8avirio !am u kutiju4 na dnu: trunke papira, neke u boji, !a!u%eni leptir, gumi$a za tegle, žilet „>jubav ubija", rekao je neko iza moji( le/a O!vrnuo !am !e: nigde nikoga *e bi moj ota$ rekao tako ne%to, ne Kao dečak, kada !am o!tajao !am u !tanu, !edao !am na !toli$u blizu prozora: tako !am mogao !va troja vrata da držim na oku, a ukoliko bi neko poku%ao da u/e kroz prozor, !matrao !am, upozorio bi me zvuk razbijenog !takla + rukama !am, i!pod !tola, !ti!kao oružje: upleteni bič i drvenu loptu za bejzbol + 2a%ingtonu, na uli$i, čuo !am ne%to !lično, ali tada !e ni!am o!vrnuo + a0edu ni!am ni%ta čuo, ali !am !e !talno o!vrtao *ekad me je gonio !tra(, nekad !trepnja, nekad nada4 nikad me nije gonila ljubav 3ednom, dodu%e, ni!am bio !iguran, ali to je druga priča ve !am to pročitao u dnevni$ima 'regledao !am i regi!tratore !a kore!ponden$ijom 2raćao !am !e unazad kao nikad do tada, !ti!nuti( zuba i namr%tenog čela *ame%taj u mojoj !obi je ubrzano menjao me!ta: pi!aći !to je iza%ao iza ugla i približio !e prozoru4 kauč je ponavljao položaje kao neko ko uči da ple%e4 poznani$i !u i!kr!avali na tepi(u, potom !e gubili u njegovim %arama4 ota$ je jednom za!tao na vratima, na!me%io !e, onda odma(nuo rukom Kada je ne!tao, neko je rekao: „>jubav ubija" 'oku%ao !am da ga vratim, ali vrata !u zjapila prazna i zlokobna4 nikada !e jedna vrata ne mogu dva puta i!tovetno da otvore *egde u zemlji *ava(o -ndijana$a !krenuo !am ! puta, zau!tavio automobil i i!koračio na !paru%enu travu 2i!oko na nebu, nepomičan, lebdeo je orao -!ta takva tačka na nebu iznad 3eru!alima može da označava !amo an/ela *a obali potoka !kinuo !am patike i čarape, i oba !topala zagnjurio u vodu Trgnuo !am !e od (ladnoće + Talmudu pi%e da je ota$ čovekov njegov kralj, ali taj nauk vi%e niko ne pamti + Cupriji !mo, !ećam !e, zajedno !eli na ringi%pil: $ičao !am dok je privlačio
29
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
moju !toli$u i potom je odba$ivao daleko od !ebe4 ali koliko god !e razdvajali, na kraju !mo uvek bili zajedno4 !vaki poku%aj da !e ode u mrak zavr%avao !e povratkom u !vetlo!t Kada !am u 'remanturi, !a !tenovite obale, pogledao prema četinarima, ugledao !am o$a u nji(ovoj !en$i Cilim od igli$a gu%io je korake ali, !jajni predmet na noćnom !točiću nije nikome pripadao + blizini kanjona reke Kolorado morao !am da !tanem: !vež vazdu( pre!ekao mi je pluća, oči !u mi !e zamaglile od !uza, ko!a je počela da me grebe iza u%iju + !elu, na nizbrdi$i, ota$ je nezgodno nagazio4 kada !mo mu !kinuli $ipele, !topalo !e izmigoljilo kao zgnječen balon ve je to daleko od i!tine, !ve !u to !amo reči, !vako o!vrtanje je !amo udaljavanje *a mo!tu, na primer, kora$i odzvanjaju Onda neko kaže: „>jubav ubija" O!vrnuo !am !e: nigde nikoga *e bi moj ota$ rekao tako ne%to, da ale razlike !u potvrde veliki( !lično!ti ve godine koje !mo proveli zajedno !lužile !u tome da !e razdvojimo4 onda je !tigla ve!t da je pretrpeo !rčani udar4 odleteo !am za &tinu, pa za Tel &viv4 onda !e %logirao4 dok !mo ga vozili kolima za (itnu pomoć, po!matrao !am kako pored na! promiču nepoznati predeli4 lekar me je pozvao u prijemnu ordina$iju, podigao jedno očevo !topalo i metalnim predmetom prevukao preko tabana: ni%ta !e nije pomerilo4 „ne treba gubiti nadu, ali je ne treba ni tražiti", rekao je lekar4 i dalje je držao očevo !topalo4 po!le je !ve i%lo brzo: lečenje, odu!tajanje od lečenja, povratak, pripreme za umiranje, !ama !mrt, !a(rana, rabinova ruka i zarez iznad mog !r$a4 onda !am otputovao4 „onda" je potrajalo nekoliko godina, tačno onoliko koliko je jednoj reči potrebno da !e u!tali u novom značenju4 onda !am !e vratio „>jubav ubija", rekao je neko iza moji( le/a tajao !am na aerodromu i gledao kako dan prelazi u noć *iko me nije čekao 'odigao !am ko0ere i krenuo rak je milio na !ve !trane Kada vi%e ni!am gazio po a!0altu, počeo !am da koračam po travi 'otom !am bio !iguran da !tajem na $vetove Onda vi%e ni!am mogao da odredim po čemu (odam tao !am, !pu!tio ko0ere, obri!ao znoj !a čela &evojka se uspravila% 9esi li čuo# e. -ao da je nešto zvecnulo. +vek: njegovi $rveni kap$i 'odučavao me je u ve%tini brijanja *ikada moja !apuni$a nije bila gu!ta kao njegova Kada !am prvi put zaka!nio, !ačekao me je pred kućom, odeven !amo u pidžamu, ogrnut kaputom + !elu, na livadi, iznenadni letnji plju!ak 'o!le toga je danima tragao za grudvi$ama blata na pantalonama arami$e !u mu uvek bile uredno !ložene 3ednom !am ga zatekao kako !edi na rubu kreveta 3ednom je za!pao nad nekom !tručnom knjigom 3ednom me je o%amario pre nego %to !am u!peo da progutam zalogaj, i mrve te!ta i 5la iz moji( u!ta !u prekrile $eo !tolnjak + *jujorku, na 'etoj aveniji ili u O!moj uli$i, povremeno !am !e zau!tavljao i dopu%tao !vemu o!talom da !e i dalje kreće oko mene ogao !am da vidim !voj lik u izlogu ili !taklenoj 0a!adi, kao i !iluete koje !u pre!e$ale njegov !jaj To je najvi%e %to !am u!peo da !e približim !pokoju Onda !am ponovo polazio: po!le de!etak koraka naglo !am ubrzao, i ta promena brzine činila me je
30
34
ДАВИД АЛБАХАРИ
ЦИНК
be!krajno !lobodnim: kao da !am !e od nečega otrgao *o!io !am !omot!ki !ako i 0armerke4 na nogama !am imao patike + torbi: !endvič i koka7kola *aravno, lepota !e može naći i u od!u!tvu, ali pri!u!tvo je ono %to na! čini !igurnijim4 !ebičnijim, u !tvari *ije umeo da mrzi4 u ljubavi nije pravio razlike -mao je povi%en %ećer Kri%om !e uvlačio u o!tavu i proždirao kolače, potom !e kri%om izvlačio i pretvarao da ga zanima ne%to u dvori%tu ogu da pokažem to me!to na kojem je !tajao tan !e ubrzo i!punio ljudima: žene !u !premale u ku(inji, mu%kar$i pili u trpezariji *i%ta nije trebalo govoriti: !vi !u već !ve znali Tada je neko zazvonio, a kada !am otvorio, devojka pred vratima upitala me je da li želim da o!iguram život -mala je !vetlu ko!u i !vetle oči4 zapazio !am i oblinu kolena Odma(nuo !am glavom i zatvorio vrata &n/eli uvek dolaze preka!no &+TO?O2& 6E>EŠK& ;ink je knjiga o priči *api!ana je kao odgovor na petnae!t godina dugo traganje za onim %to bi priča doi!ta mogla da bude, i kao !adržaj i kao 0orma *api!ana je, tako/e, kao odgovor na neprekidna !učeljavanja !tvarnog i !pi!atelj!kog 3a, na taj ma!kenbal u kojem !e zapravo ne zna ko je kome dvojnik - napi!ana je, naravno, kao i !ve %to pi%em, u uverenju da pi!anje, u krajnjem i!(odu, treba da odražava !amo jednu !tvar: (roptaj ili trijum0 !r$a u !ukobu !a !amim !obom ;ink je na!tao u preplitanju ti( odgovora, u poku%ajima da !e odredi %ta je pripovedanje i ko, ukoliko ono po!toji, zai!ta pripoveda tra!t je u !vemu tome trebalo da o!tane po !trani, ali je polako, kao %to !ama knjiga pokazuje, počela da igra !ve veću ulogu u odre/ivanju odgovora i 0ormuli!anju novi( pitanja Tako je (roptaj !r$a, !r$a koje je odbijalo da zameni ljubav neminovno%ću !mrti, zaglu%io !ve druge zvukove i za!enio kuli!e pomoću koji( priča poku%ava da u!po!tavi jo% jednu !tvarno!t tvarno!t je, naravno, u!po!tavila !voju verziju !tvarno!ti, i dana!, o!am godina po!le prvog objavljivanja, ;ink !e, kao i !ve druge knjige, na%ao zarobljen u !trogo de5ni!anom i!torij!kom razdoblju *aime, pripovedač u jednom trenutku izražava zavi!t prema uzbudljivom očevom životu, proživljenom u prelomnim de$enijama na%eg veka, dok njegov život protiče u !pokoju i mirovanju vemir !e jo% uvek otvarao za pripovedača, ali u !tvarno!ti, izvan knjige, on !e već zatvarao Dana! bi pripovedač, kada bi !amo mogao da po!toji izvan tek!ta, o!etio da je zavi!t u me/uvremenu i%čezla, jer !ada !e i njegov život nalazi u jednom od i!torij!ki( vrtloga *jegov život je zapravo ritualno odigravanje očeve i!torije + ;inku, pripovedač jo% to ne zna On jo% uvek veruje da !e nada nalazi u %to dubljem razumevanju, da !u o!ećanja dveri koja vode prema li$u !veta +pravo pri!u!tvo nade čini da dana! o ;inku razmi%ljam kao o i!torij!kom romanu, odno!no, kao o knjizi koja pripada vremenu koje je nepovratno okončano +prko! !vim po!tmoderni!tičkim do!koči$ama, uprko! obuzeto%ću 0ormom i !mi!lom pripovedanja, ;ink je !ada pre !vega priča o 9priči o@ ljubavi
31
