VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU
predmet:
MEHANIZACIJA PRETOVARA Studijski program:
DRUMSKI SAOBRAĆAJ Predmetni nastavnik:
mr Boban Cvetanović
Predavanje br.8
TRAKASTI TRANSPORTERI
OPŠTE KARAKTERISTIKE
2
Trakasti
transporter
je
univerzalno sredstvo neprek nep rekidn idnog og tra trans nsport porta a koje koje,, pom pomo oć u beskrajne trake, prenosi izmeđ u dve tač ke ke ka kako ko ras rasut utu u tako tako i kom komad adnu nu robu.
Kod ovih transportera traka predstavlja i vučni i noseći element Zbog svojih izuzetno povoljnih tehnoekonomskih karakteristika predstavljaju najrasprostranjenije uređaje neprekidnog transporta u eksploataciji.
OPŠTE KARAKTERISTIKE
2
Trakasti
transporter
je
univerzalno sredstvo neprek nep rekidn idnog og tra trans nsport porta a koje koje,, pom pomo oć u beskrajne trake, prenosi izmeđ u dve tač ke ke ka kako ko ras rasut utu u tako tako i kom komad adnu nu robu.
Kod ovih transportera traka predstavlja i vučni i noseći element Zbog svojih izuzetno povoljnih tehnoekonomskih karakteristika predstavljaju najrasprostranjenije uređaje neprekidnog transporta u eksploataciji.
Klasifikacija
3
Prema vrsti materijala od koga je traka napravljena: gumeni, plasti čni, čelik i čelična žica.
Prema obliku (profilu) (profilu) trake: ravan, trouglast, trouglast, koritast i specijalan specijalan
Prema vezanosti za mesto rada: stacionarni, preonosni i mobilni sa vozni postoljem
4
5
☯
6
Osnovni tehni čk i podaci:
Uobičajeni kapaciteti: od 50 do 25.000 t/h (realizovana su i postrojenja sa kapacitetom do 50.000 t/h) Brzina transportera: od 0,8 do 8m/s (u posebnim uslovima i do 15m/s) Dužina transportera: od nekoliko metara do 15-tak kilometara sa mogućnošću neograničenog nastavljanja
1. 2.
3.
7
Rastojanja transporta mogu biti: Relativno mala (manje od 100m) u unutrašnjem transportu nekog procesa proizvodnje sa relativno malim kapacitetima Značajno velika (manje od 5km) ako je u pitanju transport na površinskim kopovima gde se primenjuju transporteri velikih kapaciteta Ekstremno velika (manje od 10km) koje sačinjavaju jedinstveni transportni sistem
8
Najduž i sistem trakastih transportera na svetu je Fosbucraa i nalazi se u Zapadnoj Sahari. Dug je 100 km, od rudnika fosfata u Bu Craau do obale Atlantskoga okeana u El-Aaiunu.
Najduž i pojedinač ni trakasti transporter od Meghalaye u Indiji do Sylheta u Bangladešu i dug je 17 km.
Transportna putanja može da bude horizontalna ili kosa. n je veli či nom Maksimalan ugao nagiba transportera ograni če trenja izmeđ u trake i materijala, i kreće se u granicama 10 –
25o, mada postoje i izuzeci.
9
Kod specijalnih tzv. harmonika traka sa naboranim bočnim stranicama (Flexowell) i rebrima duž trake transportna putanja može da bude veoma strma (do 90o)
PRIMENA
10
U pretovarnim i skladišnim procesima koristi se i kao samostalno, ali i u sklopu kompleksnih pretovarnih postrojenja. Masovna primena je u: rudarstvu, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji
11
12
U svim granama industrije (automobilskoj, računarskoj i elektronskoj industriji, poljoprivredi, proizvodnji hrane i pića, avionskoj, farmaceutskoj i hemijskoj industriji kao i u štampanju novina) kako za komadnu tako i za rasutu robu
13
14
PREDNOSTI I NEDOSTACI Prednosti u odnosu na druga pretovarna sredstva su:
velike duž ine transporta, velike brzine i veliki transportni kapaciteti nedostižni za
mala specifi čn a potrošnja energije zbog relativno male
druge transportne uređaje
mase radnog organa i malih otpora kretanja jednostavna i laka konstrukcija malih gabarita ponašanje radnog organa u odnosu na neutralno promenu kvaliteta robe koja se transportuje velika pouzdanost u radu i relativno nizak nivo buke u odnosu na druge vrste uređaja niski troškovi održavanja i eksploatacije.
15
Nedostaci u odnosu na druga pretovarna sredstva su:
Kod konvencionalne konstrukcije trakastog transportera veli č ina nagiba je limitirana trenjem izmeđ u trake materijala, tako da njihova primena nije svuda moguća.
16
i
Standardne trake su osetljive na hemijske uticaje, na visoke temperature i na poremećaje koji nastaju kada dođe do lepljenja materijala na bubnjeve i valjke. Veliko zaprašivanje transportera, do koga dolazi pri transportu određenih vrsta robe, komplikuje zaptivanje ležajeva i izaziva povećane investicione i tekuće troškove.
17
Pri transportu grubih materijala sa oštrim ivicama lako dolazi do ošteć enja trake, što predstavlja veliki problem zbog visoke cene trake. Trakasti tranporter nema osobinu aktivnog zahvatanja tereta, pa je za zahvatanje neophodna primena odgovarajućeg sredstva za postavljanje tereta na traku. Najracionalnije je, ako je to tehnološki svrsishodno, da se transporter postavi iza uređaja iz koga roba izlazi slobodnim padom. Visoka nabavna cena i relativno kratki radni vek trake (u rudnicima uglja 2 do 4 godine)
ELЕMENTI TRAKАSTOG TRANSPORTERA
18
1. 2. 3. 4.
19
Osnovni sastavni delovi trakastih transportera su: beskrajna traka elementi za nošenje trake (valjci ili klizna podloga) pogonska i zatezna stanica noseća konstrukcija
TRAKA
20
Traka je najznačajniji element trakastog transportera, koja istovremeno ostvaruje dve funkcije: noseću i vučnu. Traka je najvredniji deo transportera i njeno učešće u ceni celog transportera je 25% do 35% Traka treba da: poseduje veliku uzdu žnu čvrstoću, veliku elastičnost, postojanost oblika, malo istezanje, otpornost na hemijske, mehaničke i biološke uticaje, malu sopstvenu težinu, veliku otpornost na habanje...
21
Gumena traka je najrasprostranjeniji oblik radnog organa kod trakastih transportera. Traka ima složenu strukturu i sastoji se od jezgra (korda) i gumenog omotača. Jezgro kod gumene trake čine tekstilni ulošci ili čelična vlakna, odnosno užad. Jezgro trake prima sile naprezanja, a omotač služi kao zaštita jezgra od atmosferskih uticaja i mehaničkih oštećenja Omotač može da bude od prirodne ili sintetičke gume. Debljina omotača zavisi od materijala koji se transportuje kao i od načina utovara i istovara materijala sa trake. Materijali velike čvrstoće sa oštrim ivicama i velikom težinom zahtevaju deblji omotač u odnosu na fine i lake materijale. Debljina omotača na nosećoj strani je 2 do 6mm, dok je debljina unutrašnjeg (kliznog) sloja 1 do 3mm
22
23
Jezgro trake je najvažniji element jer obezbeđuje vučnu sposobnost trake. Ona je određena zateznom čvrstoćom i definiše se u N po mm širine trake. Savremene trake mogu da rade u temperaturnom opsegu okoline od -25oC do +60oC, a temperatura predmeta koji se transportuju je do 80oC. Kod specijalnih vrsta traka ove vrednosti značajno odstupaju. Pouzdanost trake zavisi od kvaliteta spoja gde je traka sastavljena (nastavljena). Najkvalitetniji spoj obezbeđuje se toplim postupkom (vulkaniziranjem) na 130oC i pritiskom od 5 bara. Za rad na otvorenom dužine do 60m traka se spaja u fabrici, a preko 60m na licu mesta
24
Između gumene i plastične trake ne postoji bitna razlika u konstrukciji, ona je prisutna samo u vrsti materijala od koga je napravljen omotač trake. Kod plastične trake omotač je od PVC-a, poliamida ili nekog drugog plastičnog materijala. Plastične trake su otporne na vlagu, ulja, masnoću, derivate nafte, hemikalije i morsku vodu. Gumene i plastične trake se proizvode sa standardizovanim širinama, - kod gumenih traka od 300 do 3600 mm. Kod plastičnih traka, od 200 do 4500 mm.
25
Čelična
traka za trakaste transportera pravi se od hladno valjanog čelika uz primenu različitih metoda za oplemenjavanje i to: glatke i presvučene gumom. Karakteristike čeličnih traka: – velika robusnost, čvrstoća, tvrdoća, elastičnost, bešuman hod, – dobro ponašanje pri različitim temperaturnim uslovima, Pogodne su za transport robe čiji komadi imaju oštre ivice, u procesima gde se pojavljuju i povišene i niske temperature Širina od 200 do 1500 mm. Po specijalnim zahtevima isporučuju se trake i sa znatno većim širinama. Maksimalna dužina transportera je do 2000 m. Debljina je od 0,4 do 1,4 mm, ređe 2 mm. Brzina trake do 2 m/s.
26
Osnovni nedostatak čeličnih traka je zamor materijala što se kompenzuje izborom velikog koeficijenta sigurnosti pri proračunu trake, koji je četiri puta veći nego kod gumene trake sa tekstilnim ulošcima.
ELEMENTI ZA NOŠENJE TRAKE
27
Podržavanje trake kod velikih opterećenja realizuje se po pravilu preko nosećih valjaka dok se kod lake robe koristi klizna površina.
Valjci za nošenje trake
28
Primarna funkcija valjaka je nošenje trake i tereta. Pored ove funkcije oni svojim oblikom određuju i profil trake. Valjci su raspoređeni duž trake na relativno malom rastojanju i zbog njihovog velikog broja imaju značajan uticaj na investicione i tekuće troškove. Njihovo učešće u investicionim troškovima je do 25%. Tehnički vek valjaka je 36 000 časova, a vremenski zavisi od uslova rada i kreće se od 4 do 6 godina.
29
Rastojanje valjaka je veoma bitan tehnički parametar transportera sa značajnim uticajem na ponašanje sistema pri radu i kreće se u sledećim granicama : ravna traka (rasuta roba) 1,5 do 2,5 m koritasta traka (rasuta roba) 0,8 do 1,8 m kod komadne robe razmak valjaka je za Gp ≤ 250 N od 1 do 1,4 [m], a za Gp > 250 N, razmak iznosi amax / 2 (amaxnajveća stranica komada)
30
u neopterećenoj grani rastojanje između valjaka je dva puta veće u odnosu na opterećenu granu.
31
Radna tj. noseća grana trake obično je gornja, a ređe donja. Opterećena grana trake može da bude ravna ili koritasta (profilisana). Ravna traka se koristi za komadnu (nije pogodna za transport rasute robe jer ostvaruje mali kapacitet i dolazi do velikog rasipanja materijala), a koritasta za rasutu robu.
Klizna površina kao elеment za nošenje trake
32
Za razliku od varijante sa valjcima, ovde se radi o kliznoj ravni ili koritastoj površini, po kojoj klizi traka. Kod ove varijante pojavljuju se i kombinacije, tako se na određenom rastojanju umeću valjci, a nekada je podržavanje u neopterećenoj grani trake izvedeno sa valjcima. Oblast primene transportera sa kliznom trakom su procesi gde se pojavljuje laka komadna i rasuta roba, koja se transportuje na malim i srednjim rastojanjima. Ovde su veći otpori kretanja, jer je u pitanju otpor klizanja, a ne otpor kotrljanja, što uslovljava primenu u oblastima gde su mala opterećenja radnog organa.
U odnosu na sisteme sa valjcima, klizna traka ima i određene prednosti - nema “poskakivanja” tereta i dinamičkih udara do kojih dolazi zbog ugiba trake. Klizna traka ima niže investicione troškove i jednostavnije je održavanje sistema.
33
POGONSKA STANICA
34
Pogonska stanica obuhvata sve elemente neophodne za pogon trake. Ona se sastoji od: pogonskog motora, reduktora, spojnice, kočnice, pogonskog bubnja (jednog ili dva), otklonskog bubnja ili uređaja za pritiskanje trake radi povećanja sile trenja na pogonskom bubnju U uslovima gde nema prostora za ugradnju konvencionalnog pogonskog uređaja koriste se bubnjevi sa ugrađenim motorom i reduktorom u samom bubnju (unutrašnji pogon)
35
36
Pogonski bubanj kao osnovni element pogonske stanice prenosi obimnu silu na traku putem trenja. Da bi se stvorili uslovi za prenos obimne sile putem trenja, traka mora da bude zategnuta, što se ostvaruje preko zatezne stanice.
37
Kod horizontalnih i kosih trakastih transportera, koji nisu reverzibilni, najcelishodnije je da pogonski bubanj bude na prednjem, a zatezni na zadnjem kraju transportera Utovar robe je obično na zadnjem, a istovar na prednjem kraju trake. Ovaj princip nije obavezan
NOSEĆA KONSTRUKCIJA
38
Noseća konstrukcija povezuje sve elemente transportera u jednu celinu. Pored nošenja elemenata omogućava zaštitu od spoljnih atmosferskih uticaja. Kod transportera za rasute terete velikih dužina konstrukcija je složena i prati konfiguraciju terena, a kod lakih transportera je kompaktna i povezuje elemente transportera
