6.2 Projekat Liftova

``BELKOM LIFTOVI``D.O.O.

NišNiš-Pa Palililul l ula, Nase Naseljljee 9. 9. maj, ul.Dobrodolska 9, Poštanski broj: 18250 www.belkomliftovi.rs;; e-mail:[email protected] www.belkomliftovi.rs PIB: 108129113 Mati č č ni n i broj: broj: 209 209364 3648 87 Broj ra č čuna: una: 160-3918 17-71 (Banka Intesa)

0.1. NASLOVNA STRANA

6.2.– PROJEKAT MA INSKIH I STALACIJA LIFTA (L1 i L2- DUPLEX) Investitor:

“CD HIS“ d.o.o. Niš, ul.Zelengorska br.15

Objekat:

Stam Stambe beno no-p -pos oslo lovvni obje objeka katt na na K.P. br.1678, KO Niš-Ćele Kula, ul.Zelengorska.

Vrsta tehničke dokumenta ije:

Projekat za građevinsku dozvolu (PGD)

Za građenje/izvođenje rad va:

Nova gradnja

Projektant:

“BELKOM LI LIFTOVI” d. d.o.o.Niš-Palilula, Naselje 9.maj

Odgovorno lice projektant :

Stamenković Zoran

Pečat:

Potpis: ЗОРАН

Digitally signed by

СТАМЕНКОВ ИЋ

ЗОРАН СТАМЕНКОВИЋ

3007982740016 DN: c=RS, cn= ЗОРАН СТАМЕНКОВИЋ

3007982740016 30079827400 Date: 2016.08.08 14:28:55 +02'00' 16

Odgovorni projektant:

Đorđević Bojan, dipl.inž.maš.

Broj licence:

333 B867 05

Lični pečat:

Potpis: Digitally signed БОЈАН by БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ

190696573 0020

Broj tehničke dokumentaci e:

160 069

Mesto i datum:

Niš, jul 2016. godine

1906965730020 Date: 2016.08.08 14:39:04 +02'00'


NišNiš-Pa Palililul l ula, Nase Naseljljee 9. 9. maj, ul.Dobrodolska 9, Poštanski broj: 18250 www.belkomliftovi.rs;; e-mail:[email protected] www.belkomliftovi.rs PIB: 108129113 Mati č č ni n i broj: broj: 209 209364 3648 87 Broj ra č čuna: una: 160-3918 17-71 (Banka Intesa)

6.2.1 TEKSTUALNA DOK MENTACIJA 6.2.1.1 T E H N I Č K I O P I S

A - TEHNIČKE KARAKTERI TIKE LIFTA: Vrsta liftova: Električni liftovi (I vrste) Proizvođač /model/tip: ‚‚KLEEMANN‚‚ /Atlas Basic/MRL Nazivna nosivost / kapacitet 1/L2: 630/400 kg. ili 8/5 osoba Nazivna brzina: 1,0 m/s Broj stanica/prilaza: stanica/prilaza: 9/9- sa iste strane (Po2, Po1, Pr, I, III, III, IV, V, VI) Visina dizanja: 24,43 m Radna sredina: normalna, suva Broj uklju čaka na sat: Zsys = 180 uklj./ čas Upravljanje: Mikroproc Mikroprocesor esorsko, sko, SIMPLEX SIMPLEX sabi sabirn rn na dole, Vozno okno: Zajedničko, a.b.-metal a.b.-metalna na konstrukci konstrukcijj a Dimenzije voznog okna: 3100x1800 mm Jama/vrh: 1300/3500 mm Temperatura voznog okna: +5 ... +40°C (u vrhu okna) Max. relativna vlažnost okna: 95 % Položaj mašinskog prostora: Gore, u vrhu voznog okna Kabina: Metalna, Metalna, strani stranica ca kabine kabine–lam –laminat, inat, s rukohvatom i ogle ogleda dalo lom m na na zad zadnj njoj oj stra strani nici ci,, spuš spuštt ni plafon sa indirektnom rasvetom, foto ćeli elije, je, po obložen gumom, hvatački uređaj postupnog dejstva. Dimenzije kabine L1/L2: 1100x1400x2075/900x1200x2075 m Odbojnik: 2+2 kom. (ispod kabina i ispod proti tegova) Automatska vrata, dimenzije: dimenzije: Teleskopska (E90/vrata voznog okn ), 800x2000 mm. Vođice kabine/protivtega: kabine/protivtega: T75x62x10/T50x50x5 Prenos kretanja: 1:2; Indirektno delovanje sa strane, osredstvom čelične užadi 6 x ∅6,5 mm preko užetnja če ∅240 mm. Pogonski motor: Bezreduktorski ‚‚KLEEMANN‚‚ ‚‚KLEEMANN‚‚ RN E RS 61 PO, trofazni asinhroni motor frekventno-napons frekventno-naponskk i regulisan V 3F, snage do 4,4 kW, 159 o/min, L1 (In=12 A, I p= 22 A) i L2 (In=10,6 A, Ip= 20 A, Ipr.30%=45 A). Signalizacija i dugmad: Digitalni pokaziva č sp spratnosti sa str licama smera kretanja (matrični di displ splej) u kab kabini, ni, 7 - se segme gme ntni displej na glavnom pril rilazu, dugma ugmadd up uprav ravljan janja lifto ftom pr pr itisni tasteri sa malim hodom hodom i svetlo svetlosno snom m (LED (LED)) potvr potvrdo do poziva, strelice smera vožnje na svim stanicama, kutija upr avljanja sa tasterom ALARM-a, za otvaranje i taster za z tvaranje vrata. B. - OPIS POSTROJENJA Lift je trajno ugra đen postrojenje pokretano elektri čnom en energijo namenjeno za prevoz putn putnik ika, a, u kabi kabini ni koja koja opsl opsluž už je određene stanice a čije ije mere mere i konstr konstruk ukcij cija omogućavaju pristup adekv adekvatn atnog og broja broja lica lica (oso (osoba ba ). Kabina se kre će između dve čvrsto ugrađ ne vertikalne vo đice posredstvom nose ćih užadi ogonjene frikcionim prenosom snagom el elekt romotora i ubalansiranim ubalansiranim protivtegom. Kabina, protivteg, vo đice, po onska mašina i sva neophodna oprema i ur eđaji za sigurnost i opsluživanje putnika nalaze e u voznom oknu lifta. Komanda upravljanja upravljanj a liftom nalazi se izvan vozn voznog og okn oknaa na najv najviš išoj oj sta stann ici pored prilaznih vrata. 4.1.

ZAJEDNIČKO VOZN OKNO I MAŠINSKI PROSTOR Ovo je elektri čni lift b z mašinske prostorije tip:MRL. Pogonske m šine se pozicioniraju na bočne zidove, unutar voz og okna neposredno neposredno iznad najviše stanice li fta. Stabilna čelična konstrukcija je pri čvršćena metalnim ankerima za zid v.okna, na strani pr tivtega,


Niš-Palil ula, Naselje 9. maj, ul.Dobrodolska 9, Poštanski broj: 18250 www.belkomliftovi.rs; e-mail:[email protected] PIB: 108129113 Mati č n i broj: 20936487 Broj ra č una: 160-3918 17-71 (Banka Intesa)

Kod MRL liftova vrh voznog kna (gde se nalazi pogonska mašina) i pros or ispred ormara upravljanja (na najvišoj stani i) moraju zadovoljiti zahteve predvi đene za ašinsku prostoriju i to: • Zidovi i tavanica vrha zaj dničkog voznog okna moraju biti svetlih b ja, od materijala koji je otporan na vatru, koji ne stvara prašinu ve ć sprečava njeno taloženj e. Preporuka je da vrh okna bude i zvu čno izolov n od stambenih i zajedni čkih prostorija obje kta. • Vozno okno mora biti suv i provetravano. Otvor-i za provetravanje/ve tilaciju i odimljavanje (2x(200x200mm)) mora b iti tako izveden da odvodi gasove i dim u slučaju pojave požara i mora biti zašti ćen metalno m žaluzinom i komarnikom (mm.mrežom). roz v.okno se ne smeju provetravati prostorije koj ne pripadaju liftu. Temperatura unutar okn a mora biti od +5 O C do +40O C. Dispozicija otvora je naznačena u grafičkom delu projektne do kumentacije. • Vrh voznog okna mora i mati električno osvetljenje min 200 lx me eno na mestu gde se postavlja pogonska mašin . Sklopka za osvetljenje se postavlja unutar ormana za održavanje. • U ormanu za održavanj e se nalazi naizmeni čna sklopka za os etljenje voznog okna, namenski obeležena, koja je vezana sa naizmeni čnom sklopkom u ja i voznog okna. • Prilaz upravlja čkom orm ru/za održavanje (na poslednjoj stanici/ rilazu) mora biti lako pristupačan, siguran i osv tljen. • Ispod tavanice voznog ok a postavlja se čelični nosa č IPB120, za di alicu koja podiže teške delove lifta u toku/do mesta ugradnje, dimenzionisan na optere ćenje od 9 kN. Dispozicija postavljanja profila data je u odeljku grafi čke dokumentacije projekta • U ormar za održavanje se dovodi napojni vod za napajanje lifta elektri nom energijom. • Ormar za održavanje m ra biti propisno povezan na temeljni uz mljiva č objekta, kao i pogonska mašina unutar oznog okna. • Ispred ormana za održav anje (ormana upravljanja), postavlja se at stirani izolacioni tepih. Ispred ormana za održavanje mora postojati slobodan prostor min.0,7 0,5 m. • Svi obrtni delovi (užetnja ča, rotiraju ći deo grani čnika brzine) moraju biti obeleženi žutom bojom. • Na graničniku brzine je ob eležen smer pri kome stupa u dejstvo hvata ki uređaj. Zidovi, pod i tavanica projektuju se da izdrže sva optere ćenja koja nastaju pri kretanju kabine, pri stupanju u dejstvo hvatačkog uređaja, pri nasedanju kabine n odbojnik i sile koja je potrebna za montažu i remon t postrojenja (kuka/nose ći profili u vrhu v.ok a). • Zidovi zajedni čkog voznog okna se izra đuju od nezapaljivog materijala – armiranog betona. • Ukupnom visinom zajedni čkog v.okna, izme đu opreme liftova postavl jaju se nose ći UNP100 profili za pozicioniranje k onzola šina vo đica kabina. Vertikalni rasp red dat je iu grafi čkoj dokumentaciji i skladu je s a instrukcijama proizvođača opreme liftova. • Na voznom oknu predvi đ ni su slede ći otvori: otvori vrata voznog ok a, otvor za ventilaciju i odimljavanje i otvor izme u voznog okna i komandnog ormara. Svi tvori na prednjem zidu voznog okna bi će zatvor ni metalnim vratima (prilazna vrata lifta) i i maće električni kontakt zatvorenosti vrata i bravu a zabravljivanje. • U vrhu voznog okna pozi ioniran-i je/su ventilacioni otvor (provetrav nje i odimljavanje) koji vodi direktno u atmosferu, zaštićen metalnom žaluzinom i milimetarsk m mrežom. • U jamu/vrhu v.okna dovod i se instalacija uzemljenja objekta i čvrsto s povezuje za vo đice, a na najvišoj stanici vezuje e za komandni ormar (ormar održavanja lift ). • Dno jame voznog okna m ra biti zaštićeno od prodiranja vode. • U dnu v.okna izme đu opreme liftova, do visine H=2500 mm. postav lja se, metalna zaštitna pregrada/mreža. • U nivou najniže stanice predviđeno je postavljanje sklopke “STOP ” sa jasno obeleženim položajima “UKLJU ČENO” i “ISKLJUČENO”, dvopolne priklju čnice s zaštitnim kontaktom i naizmeni čne sklopke za o vetljenje voznog okna, namenski obeležen , koja koja se povezuje sa naizmeni čnom sklopko u ormanu za održavanje.



4.2.

KABINA

Ugrađuju se kabine s jednim ulazom, dimenzija: 1100x1400x217 5 mm (L1) i 900x1200x2175 mm (L2) N ulazima se ugra đuju automatskih vrata sa t leskopskim otvaranjem. Na donjoj gredi abine postavljaju se po dve prevojne užetnj če, dva kočna klina postupnog dejstva, mehaniz m za jednovremeno dejstvo ko čnih klinova, ploča odbojnika i dva donja kliza ča. Na produženi profilima stranica kabine postavljaju se dva klizača. Sama kabina preuzima sva o pterećenja od težine kabine i tereta u njoj pr i delovanju hvata čkog uređaja, nailaska kabine na dbojnike i u normalnoj vožnji. Na kabinu se ostavlja zastavica krajnjih prekida ča koja svoji položajem kao i kretanjem kabine u zoni kr jnjih stanica aktivira krajnje prekida če. Kabina je vrsto vezana u jednu celinu uz donju gredu- nosač. Na bočnoj stranici pozicionir na je kutija upravljanja ukupnom visinom ka ine (registar kutija). Na njoj se nalaze: pozivni tas teri za sbvaku stanicu sa indikacijom prijem poziva, taster za zatvaranje vrata, taster za pr duženo otvaranje vrata, pokaziva č položaja kabine sa strelicama smera kretanja, taster ventila tora, taster alarma, zvu čni i svetlosni indikat r preoptere ćenja u kabini i natpis nazivne nosivo sti i godina proizvodnje. Krov kabine je izra đen od “U” profila i na njemu se nalaze: osvetljenje ka ine, ventilator i ure đaj za servisno upravljanje liftom . Izvodi se standardno fluores entno osvetljenje na standardnoj tavanici. Kabina zajedno sa pripadaju im elementima mora da zadovoljava uslove iz propisa i standarda, a koji su zna čajni za bezbed ost: ehaničku čvrstoću da • Zidovi, pod i tavanica kab ine izra đeni su tako da kao celina imaju izdrže udare i optere ćenja kojima je kabina izložena za vreme rada lift a, kada deluje hvata čki uređaj i kada kabina nase ne na odbojnike. Izra đena je od materijala koji nije lako zapaljiv i koji ne stvara veliku koli čin dima i gasova opasnih po život. • Zidovi kabine su izra đeni od limenih tabli, profilisanih tako da ima ju dovoljnu mehani čku čvrstoću, tako da bez trajne deformacije izdrže silu od 300 N koja del je upravno na bilo koju tačku zida ravnomerno ras oređena na površinu od 5cm 2 i pri ovome u ib je manji od 15 mm. • Tavanica kabine je izra đen od čeličnog lima oja čanim profilima tako d može izdržati masu od 300 kg ili težinu tri lica i i rađena je tako da ima slobodna ravna po ršina najmanje 0,12m 2 (dužina jedne strane površi ne min 0,25 m). • Kabina ima stalno elektri no osvetljenje koje se nalazi izme đu kr va kabine i tavanice. Osvetljenost poda kabine i kutije za upravljanje u kabini (registar kutije) mora iznositi najmanje 50 lx-a. Ako se prekine nor malno napajanje postoji pomo ćni izvor elekt rične energije – baterija sa stalnim punjenjem za nužno svetlo koje se automatski uklju čuje odmah po nestanku normalnog napajanja od 2 0V. Pomoćni izvor elektri čne energije dimen zionisan je da najmanje šezdeset minuta napaja s etlosni izvor (nužno svetlo) snage min 1 W. Taj izvor elektri čne energije (baterija) upotreblj ava se i za napajanje ure đaja za uzbunu, ta ko da je njegova snaga projektovana prema potreb ama potroša ča (ALARM i nužno svetlo). d pocinkovanih čeličnih limenih profila t ako da može izdržati • Pod kabine je izra đen 2 opterećenje od 500kg/m i bložen je nezapaljivom oblogom - gumom. • Na kabini se nalaze otvori a ulaz lica i za provetravanje. Otvori za pro vetravanje moraju imati površinu popre čnog prese a veću od 1% korisne površine poda i izr ađeni su tako da se iz unutrašnjosti kabine kroz nj ih ne može provu ći okrugli štap pre čnika 10 mm. • Na prilaznim stranama ka ine lifta predvi đena je ugradnja automatski vrata sa teleskopskim otvaranjem.Pogon vrata je frekventno regulisan motor sa tahogenerat orom za kontrolu hoda, brzine i ubrzanja krila vrat . Za pogon krila od elektromotora koristi s zupčasti remen koji je učvršćen za jedno krilo. Za ršna obrada vrata kabine je Inox. Kada su vrata kabine zatvo rena, zazori izme đu krila, krila i prednje stra ice zida kabine (okovratnika i nadvratnika) i između krila i praga vrata su 5 mm. Na vrat ima kabine, na krilu vrata nalaze se elektri čni sigurnosni ure đaji za kontrolu zatvorenosti vra ta kabine, kojim se sprečava kretanje kabine a ko vrata nisu zatvorena. Na kabinskim vrati a su postavljeni sigurnosni prekida či koji u lučaju da vrata (bilo kabinska ili prilazna) na iđu na prepreku prekidaju zatvaranje i uklju uju otvaranje vrata. Sila koje je potrebna da bi se sprečilo zatvaranje vrata nije ve ća d 150 N, osim u prvoj tre ćini putanje zatvar nja vrata. Automatska vrata kabine (zajedno sa vr atima voznog okna) po isteku utvr đenog vre ena moraju se



•

•

•

•

• •

automatski zatvoriti, ako nije data komanda za vožnju. Na prednjem zid u kabine u zoni vrata je postavljena foto- ćelija. Kad a se prekine snop svetlosti pri zatvaranju vr ta, vrata se ponašaju identično kao i kod nailask na prepreku - prekidaju zatvaranje i uklju ču ju otvaranje vrata. Na ulazu u kabinu se nala i prag koji je konstruisan tako da izdrži sva opterećenja nastala pri ulasku lica i tereta. Prag abine je izveden kao donja vo đica kabins ih vrata od Al-profila a ispod je limena konstrukcij vezana za kabinu. Na pragu se nalazi zaš itni lim širine 800 mm a visine od nivoa poda kabin 0,75 m i na donjem delu zakošen 60 ° prema horizontali. Na krovu kabine predvi đ no je postavljanje ure đaja za servisno upravljanje i dvopolna priključnica sa zaštitnim ko ntaktom. Uređaj za servisno upravljanje po tavljen je na rastojanju manjem od 1 m od prednj ivice krova. namenjen je za upravljanje lift om sa krova kabine pri popravci, servisiranju i kon troli, i pri tome kabina ne prolazi krajnje pr ekidače. Na uređaju za servisno upravljanje liftom e nalazi: Preklopna sklopka SERVI – NORMAL koja u položaju za servis omo ućuje samo vožnju lifta sa krova kabine (svi spolj ni i kabinski pozivi su isklju čeni) ili u polo aju za normal - samo normalnu vožnju kabine. Tri pritisna tastera sa ozn akama VOŽNJA, DOLE i GORE. Samo stalnim pritiskom na dva tastera, uz obavezno pritis kanje tastera vožnje i jednog za smer kret anja, kabina lifta će se kretati u željenom smeru, gore ili dole. Ovi tasteri su zašti ćeni od slu čaj og pritiskanja. Sklopka STOP koja je nam enski obeležena, zaustavlja i drži lift van pog ona. Na krovu kabine se nalazi još i razvodna kutija za koju se vezuje pra eći kabl, koji iz ormara upravljanja/komande lifta d ovodi potrebne signale i napajanja za kabin u. Iz razvodne kutije se izvodi instalacija za el. ur đaje i sigurnosne kontakte koji se nalaze unutar i na kabini. Na gornjoj strani razvodne kuti e ugrađen uređaj za servisno upravljanje.

4.3.

PROTIVTEG

4.4

VOĐICE KABINE I ROTIVTEGA

Protivteg je namenjen za uravnoteženje kabine, kako bi potrebna naga pogonske mašine bila uravnotežena pri maksimalnom i minimalnom optere ćenju ka ine (sa punom nazivnom nosivoš ću i prazna kabina). Protivteg se sastoji iz rama protivte ga i tegova. Ram protivtega je izra đen u bliku pravougaonika od HOP-a koji su me đ sobno spojeni vijčanom vezom. Na ramu pr tivtega su ugra đeni kliza či koji obezbe đuju igurno kretanje protivtega izme đu vođica pro ivtega, i na gornjoj gredi tega ugra đena je j dna prevojna užetnjača. Da bi se dobila po trebna težina protivtega, u ram se slažu teg vi, koji su obezbe đeni od pomeranja i ispadanja iz r ama protivtega. Tegovi su izra đeni tako da ne ispadaju, da se ne lome i da se ne troše. Slobodan prostor izme đu protivtega i zida voznog okna iznosi više od 30 m (mereno na najužem mestu) a izme đu pr tivtega i kabine više od 70mm. Kabina i protivteg vod e se nepokretnim čvrsto-ugrađenim čeličnim vođicama. Po dve vođice su za kabinu i za proti vteg. Dužine vođica su tolike da ih kabina i rotivteg (kliza či) ne mogu napustiti. Vođice kabine (T75 x62x10) u specijalni čelični “T” profili sa obra đenim liznim površinama hladnim vu čenjem. Nastavci i veze izme đu dve vo đice se izvode pomo ću podvezica i vijaka. Vođice i podvezice su definis ane standardom ISO 7465. Vođice protivtega su T50x50 5. Nastavci i veze izme đu dve vođice se izvode pomo ću profilisanih punih p dvezica i vijaka. Vođice se učvršćuju klemam za konzole, čime se obezbe đuje samopod šavanje vo đica u sklučaju manjeg sleganja zgr ade, ali i lakše podešavanje radi dovo đenja vertikalni položaj, pod visak. Tako đe je onemogu će o ispadanje vo đica u slučaju labavljenja ve e. Vođice, njihove konzole i pod vezice izdržavaju dinami čka naprezanja pro zrokovana dejstvom hvatačkog uređaja, kao i savi janja usled neravnomernog optere ćenja kabine. Ovo savijanje vođica ne uti če na ispravan r d liftovskog postrojenja. Dimenzije vo đica su provere e proračunom u skladu sa Pravilnikom i sta dardom SRPS M.D1.557. Vertikalno rastoja je između konzola vo đica je max. 2000 mm i raspored je prikazan na crtežu lifta- raspored opre me u v.oknu.



4.5.

ODBOJNICI KABINE I PROTIVTEGA

Da bi se ograni čio vertikalan hod protivtega i kabine na dole, u vo nom oknu i njihovo sigurno zaustavljanje u slu ča u neispravnog rada krajnjih sklopki, u dnu v znog okna postavljaju se odbojnici. Odbojnici obez eđuju i potreban sigurnosni prostor u dnu v znog okna. Na dnu jame voznog okna is od kabina (L1 i L2) postavlja se po jedan od bojnik na sredini međurastojanja šina vo đica (Elastogran 165080), a ispod protivtega (L1 i L2) jedan na sredini međusrastojanja vo đica proti tega (Elastogran 125080). Odbojnici su kon struisani da mogu prihvatiti optere ćenje od kabi e i protivtega pri nasedanju sa 115% naziv e brzine. Odbojnici se ispituju prema SRPS M.D1.5 4.To su odbojnici bez prigušenja, koji se up otrebljavaju za nazivne brzine lifta do 1m/s za koje s daje izveštaj o ispitivanju proizvoda.

4.6.

GRANIČNIK BRZINE

4.7.

NOSEĆA ČELIČNA U AD

Graničnik brzine je si urnosni ure đaj koji pri prekora čenju odre đe e brzine kretanja kabine u smeru na dole isklju čuje pogon lifta i deluje na hvata čki uređaj k bine. Ugrađen je grani čnik brzine LEEMANN KLG 1.6, u vrhu voznog okna, n a strani suprotnoj od pogonske mašine. Pokre će se pomoću čeličnog užeta pre čnika 8 mm, ko e je jednim krajem vezano za aktiviraju ći mehanizam kočnih klinova na kabini zatim preko k tura samog grani čnika brzine odlazi dole u dno vozn og okna i preko donjeg zateza ča se svojim rugim krajem vezuje za ram kabine. Gledano kao celina, uže grani čnika brzine je preko kabine vezano u jednu zatvorenu konturu i kre će se pogonjeno kretanjem same kabine. Graničnik brzine se snabdev električnim sigurnosnim kontaktom koji isklj učuje rad lifta kada brzina kabine na dole dostig e vrednost 1,15 m/s. Ako bi kabine dostigla brzinu od 1,32 m/s, graničnik brzine preko čeličn g užeta aktivira hvata čki uređaj (kočne klin ve) koji zatim zaustavlja kabinu i drži je čvr to za vođice. Graničnik brzine se aktivira k orišćenjem centrifugalne sile da bi se zaklinil a klackalica u međuzublje nazubljenog dela obrtnog diska grani čnika brzine (princip ska kavice). Grani čnik brzine, pri prekora čenju brzine, putem trenja izme đu žljeba užetnja če i samog užeta trenutno zaustavlja uže, koje relativni kretanjem u odnosu na kabinu povla či me anizam hvata čkog uređaja i aktivira ko čne klino e. Stupanjem u dejstvo hvata čkog uređaja, i uže grani čnika brzine, kao ni njegova veza ne sme se prekinuti čak i kad je put ko čenja eći od normalnog. Sila kojom pri stupanju u dejstvo raničnik brzine deluje na hvata čki uređaj je najmanje jednaka dvostrukoj sili potrebnoj za st upanje u dejstvo hvata čkog uređaja, ali ne anje od 300 N. Smer obrtanja grani čnika brzine pri kome stupa u dejstvo hvata čki uređaj vidno je obeležen. Ako se grani čnik brzine posl otpuštanja hvata čkog uređaja ne vrati u sv j radni položaj, električni sigurnosni kontakt a kontrolu vra ćanja grani čnika brzine u radni položaj predvi đeno je da spreči pokretanje lifta sve dok je grani čnik brzine zako čen. Ponovno puštanje lifta u pog n mora izvršiti stru čno lice koje radi na održ avanju lifta. Graničnik brzine se podešav za nazivnu brzinu lifta od 1 m/s. Ispitivanje graničnika brzine definisano je u standardu SR PS M.D1.573. Zatezni uređaj graničnika brzine sa tegom snabdeven je elektri čnim kont ktom koji isklju čuje rad lifta ako se olabavi ili pokida že graničnika brzine. Pomoću nosećih čeličnih užadi povezuje se ram kabine sa ramom protivtega preko pogonske užetnja če pogonsk e mašine. Oblik i mere nose ćih užadi su odr eđene standardom ISO 4344. Broj i pre čnik užadi (6x ∅6,5 mm) potvr đen je prora čunom u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za lift ve na elektri čni pogon za vertikalni prevoz li ca i tereta (Sl.list SFRJ br.16/86) i standardom SRP M.D1.550, a koeficijent sigurnosti nose ćih žadi je > 12. Krajevi užadi su vezani pom ću pljosnatih koni čnih čaura, čiji su oblici i m ere prema standardu SRPS C.H1.305. Jedan kraj žadi je vezan za vrh vo đice kabine, a drugi za nosač oslonjen na vrhu vođica tega i kabine – p enos 2:1.Noseća užad pri radu moraju biti p odjednako optere ćena. Užad ne smeju da se spajaju ili popravljaju uplitanjem. Ako je potrebno z meniti jedno ili više užadi u grupi od 6 kom., mor ju se zameniti sva užad u toj grupi (užad m raju biti iz iste šarže).



4.8.

HVATAČKI UREĐAJ

4.9.

PRETKRAJNJI I K AJNJI PREKIDAČI

Hvatački uređaj koji j ugrađen na ramu kabine namenjen je da, u koliko dođe do prekoračenja nazivne brzine u vožnji na dole iz bilo kog razloga, svojim d jstvom bezbedno zaustavlja kabinu sa teretom i čvrsto je drži za vo đice kabine, čak i pri slobodnom padu. Izvršni organ hvata čkog uređaja su kočni klinovi postupnog dejstva koji d jstvuju na obe vođice kabine pri aktiviranju grani čnika brzine i užetom je preko prenosnog meh nizma vezan za ko čne klinove. Kočni kllinovi su ugr đeni na donji nosa č kabine i me đusobno po ezani mehanizmom za jednovremeno delovanje. Na mehanizmu se nalazi ele trična sigurnosna sklopka za kontrolu dejstv a hvatačkog uređaja kojom se zaustavlja pogon lif a najkasnije pri stupanju u dejstvo hvata čko uređaja. Hvatački uređaj otpušta se s mo kretanjem kabine na gore i posle dejstv hvatačkog uređaja ponovno puštanje lifta u pog n mora izvršiti stru čno lice koje radi na održ vanju lifta. Ispitivanje hvata čkog uređaja vrši se prema SRPS M.D1.572. To su sigurnosni prek idači u voznom oknu koji se postavljaju u kr jnjim stanicama sa zadatkom da sigurno uspore kabinu pre ulaska u krajnje stanice ako nije abina usporila ve ć se kreće nazivnom brzinom od 1 m/s. To je sklopka za zaustavljanj pri usporenju koje prethodi normalnom zau stavljanju na krajnjim stanicama lifta. Kretanje lifta e kontinualno regulisano, tako da ova sklop a proverava da li je kabina lifta po čela da uspora a. Ova sklopka se ne koristi za avanje signala kada usporenje treba da na tupi, već je samo kontrolni prekida č koji prover va da li je usporenje nastupilo. Ako uspore je nije nastupilo, daje se signal da se zaustavi kabi a. Osim ove kontrolne, pretkraj ji prekidači imaju još dve vrlo bitne uloge: Pomoću njih se lift »n lazi« kod prvog uklju čenja napajanja i pos le vraćanja preklopnika • SERVIS-NORMAL u p ložaj NORMAL Kod servisne vožnje oni su granica kretanja-prekidaju dalju vožnju n a gore ili na dole. • Krajnji prekida či su sig rnosni prekida či u voznom oknu i postavljaj se ispod i iznad nivoa krajnjih stanica (postavljeni s bliže dnu i tavanici voznog okna nego pret rajnji prekida či). Oni isključuju pogon lifta i akt iviraju kočnicu pogonske mašine, ako kabin iz bilo kog razloga pređe nivo krajnjih stanica i t max. 0,25m iznad nivoa zadnje/ispod nivo prve stanice. Krajnji prekida č stupa u dejst o pre nego što kabina ili protivteg dodirnu o dbojnike. Dejstvo krajnjeg prekida ča ne prestaje ni kada kabina ili protivteg nasednu na od ojnike. Krajnji prekida či lifta se ne k riste kao sklopka za zaustavljanje kabine u rajnjim stanicama. Posle dejstva krajnjih prekid ča ponovno stavljanje lifta u pogon mora izv ršiti stručno lice koje radi na održavanju lifta.

4.10. SIGURNOSNI URE AJ ZA SLUČAJ NAILASKA KABINE ILI PROTIVTEGA NA PREPREKU Ako postoji komanda za vožnju, a kabina ne napusti zonu stanice ili kada kabina ili protivteg u vožnji na dole nai u na prepreku od koje proklizavaju nose ća žad na pogonskoj užetnjači, mikrokontroler upr vljanja će isklju čiti pogon lifta nakon 25 sek ndi i drža će ga u stanju mirovanja.

4.11. SPRATNI PREKID ČI

To su prekidači koji s postavljaju u voznom oknu u nivou svake s tanice. U tu svrhu koriste se magnetni prekida či i njihova namena je da pripreme zaustavlja je kabine pri ulasku u zonu usporenja stanice u koj kabina treba da pristane. Prekidač brzine finog pristajanja sastoji se od dva magnetna preki ača postavljena u istoj vertikali čije se međusobno vertikalno rastojanje može podešavati koliko j e potrebno da se postigne tačno pristajanje ka ine na nivo stanice u dozvoljenim tolerancij ma.

4.12. ELEKTRIČNA INSTALACIJA U VOZNOM OKNU

Povezivanje kabine s ormanom za održavanje ostvaruje se prate ćim kablom. Dužina kabla mora biti tako odmeren a da kada je kabina u krajnjim stanicama, i a slobodan luk savijanja i ne dodiruje kabinu niti delove voznog okna.



Svi krajevi kablova i s pojevi na elektri čnoj instalaciji lifta su ura đeni sa konektorima, tako da je greška povezivanja sve dena na minimum i time znatno olakšana sa ma zamena vodova i kablova.

4.13. ALARMNI UREĐAJ

Pritiskom na žuto obo jeno dugme sa stilizovanom gravurom zvon na kutiji upravljanja u kabini (registar kutija) aktivira se zvučni uređaj koji je ugra đen na kabini i voznom oknu u blizini glavne stanice. Zvu čni uređaj je opremljen AKU-baterijama za slu čaj nestanka mrežnog napona.

4.14. SKLOPKA ‘’STOP’’

U slučaju nužde aktivi ranjem bistabilnih sklopki “STOP”, na kutiji s ervisne vožnje koja se nalazi na krovu kabine, u dnu voznog okna ili na pogonskoj mašini u vrhu voznog okna, zaustavlja se pogon lifta. Skl pka se aktivira pritiskanjem crvenog dugme a sklopke STOP. Da bi se posle aktiviranja skl pke STOP ponovo uklju čio pogon lifta, potr bno je dugme okrenuti u desno za odre đen ugao do se dugme ne vrati (izvu če) u početni (isključen) položaj.

4.15. GLAVNA SKLOPK

Glavni prekidač, prekidač osvetljenja kabine i komande lifta, naiz enični prekida č osvetljenja voznog okna i njih ovi osigura či ugrađeni su na posebnom del ormana za održavanje. Na glavnom prekida ču postoji oznaka i jasno ozna čeni položaji “uklju čen” i “isklju čen” a glavni prekidač se ne koristiti kao kr ajnja sklopka. Kad je glavni prekida č isključen ne prekidaju se slede ća strujna kola: 1. Osvetljenje kabine; 2. Priključnice na krovu k bine i u jami voznog okna; 3. Osvetljenje voznog okn a i ormana upravljanja; 4. Provetravanje voznog kna; 5. Uređaj za uzbunu. Kada se odgovaraju ćom sklopkom isklju či svetlo kabine, isklju čuje se i upravljanje liftom.

4.16. VRATA VOZNOG KNA (E90)

Ugrađuju su automat ka, teleskopska vrata ’’Klefer’’ dimenzija: 80 0 x 2000 mm. Vrata lifta su kombinacija vra a voznog okna i vrata kabine. Prilazna vrata (vrata voznog okna) imaju namenu da omogu će bezbedan pristup osoba izvan lifta kao i vožnj u putnika u liftu.U tu svrhu vrata okna imaju sigur osne elemente: elektromehani čku zabravu, sigurnosne kontakte i stranice/krila. Ovi elementi z dovoljavaju zahteve Pravilnika o bezbednos ti liftova i zahtev vatrootpornosti E-90 (BS EN 1-58) i to: • Krila vrata voznog okna su izrađena od čvrstog materijala, od m tala (lima). Mehani čka čvrstoća i krutost vrata su u skladu sa Pravilnikom (1) i (2). • Zabrava vrata voznog ok na deluje tako da kabina ne kre će iz stanice ukoliko vrata nisu zatvorena i zabravljena. Pri dolasku kabine u stanicu vrata okna se odbravljuju u zoni odbravljivanja. Sa spoljn strane vrata voznog okna može otvoriti (ukoliko kabina nije na stanici gde se otvaraju vr ta) samo specijalnim klju čem ovlaš ćen rad ik što zaustavlja pogon lifta (prekid sigurnosnog k ola), a zatvaraju se sama, bez prinude. Zab rava vrata voznog okna se drže u sigurnom (zab ravljenom) položaju pritisnim oprugama, a u slučaju da do đe do pucanja opruga zabrava staje zabravljena delovanjem zemljine teže (sopstvenom težinom). Ispitivanje zabrave vrata v oznog okna je utvr đeno prema SRPS M.D1. 70. • Spoljna površina krila i ok ira vrata voznog okna bi će izvedena glatko. • Ravnomerno i bestrzajno kretanje vrata voznog okna postiže se p gonom kabinskih vrata preko letve kabinskih vrat a i zabrave kabinskih vrata, koje kabinska i vrata okna pri kretanju drže kao jednu celinu.Vre e otvaranja/zatvaranja vrata može biti, pre a potrebama: 1.8÷6 s. • Na kabinskim vratima su ostavljeni sigurnosni prekida či koji u slu čaju da vrata (bilo kabinska i prilazna) nai đu na prepreku prekidaju zatvaranje i uklju čuju otvar nje vrata. Sila koja je potrebna da bi se spre čil zatvaranje vrata nije ve ća od 150 N, osi u prvoj trećini putanje zatvaranja vrata.



4.17. POGONSKA MA I A LIFTOVA

Pogonska mašina je ređaj kod koga se moment za dizanje kabin e lifta prenosi od motora preko užetnja če na n seću užad. Mašina sa postoljem je kompak na celina koja se učvršćuje u vrhu voznog okn na stabilnu metalnu konstrukciju. Pogonska mašina ‚‚KLEEMA N‚‚ RN ERS 61 PO je bezreduktorska asin roni trofazni frekventno regulisan (VVVF) nazivne sn ge do 4,4 kW. Opremljena je ko čnicom koj ostvaruje dovoljan kočioni moment koji može da drži kabinu sa nazivnim optere ćenjem u stanju mirovanja.

Sl.1- Izgled pogonske mašine

4.18. KOMANDNI ORMA

Komandni orman upr vljanja je pozicioniran uz vrata voznog okna na poslednjem prilazu To je elektri čni uređaj koji up avlja liftom i sastoji se od zaštitnog limenog ormana sa vratima i električnih komponenti (kont ktora, sklopki, relea, transformatora i štamp nih integrisanih kola) međusobno povezanih elektr ičnim provodnicima. Komandna tabla je vez na sa glavnom sklopkom napajanja, pogons om mašinom, prekida čima u voznom oknu i pratećim kablom od kabine. Boje provodnika su u saglašene sa propisima, tj.: Fazni provodnici: CRNO Nulti provodnici: SVETLO PLAVO Uzemljenje: ŽUTO – ZELENA Pozitivan pol: CRVENO Negativan pol: PLAVO Veza komandnog ormana sa ostalim elementima postrojenja je ostvaren preko odgovaraju ćih stezaljki i finoži čanih provodn ika obeleženih prema elektri čnim šemama. a metalnoj plo či ormana je postavljena sabirn ica za povezivanje zaštitnih provodnika čitavog sistema. Zaštita elektromotora od zamene re osleda faza, nestanka/nedozvoljnog pada n apona, simetrije i pada napona faza, ostvarena je po sebnim modulom za kontrolu u sklopu mikro kontrolera. Dokumentacija za održavanj odložena je u džepu komandnog ormana.

4.19. UPRAVLJANJE

Upravljanje liftom je a utomatsko uspostavljanje stanja lifta kao što su: pokretanje, vožnja, zaustavljanje i dr., a na osno u komande putnika. Predvi đeno upravljanje liftovi a je Duplex–sabirno na dole, sa komando . Upravljanje liftom vrše putnici, u normalnom re imu rada lifta u/z kabine posredstvom taster a na kutiji upravljanja i spolja, sa prilaza posredstvo tastera na pozivnim kutijama na prilazima. U kabini se nalazi kutiju upra ljanja (registar kutiju) na kojoj su: tasteri za svaku stanicu sa svetlosnom indikacijom prije a poziva, taster alarma, taster za ventilator, signalizacija položaja kabine i smera vožnje, zvu čna i svetlosna signalizacija preoptere ćenja, tasteri za otvaranje i za zatvaranje vrata. U štoku vrata v.okna, na sva oj stanici pozicionirana je po jedna pozivna kutija sa jednim tasterom kao i indikator dalje smera kretanja i položaja kabine–displej. Pored ovog postoji i servisno upravljanje liftom sa krova kabine. Servisno upravljanje vrši ovlašćeni radnik i tada su sv mogućnosti upravljanja dostupne putnicim , isključene.



*Režim rada u slu ča ju nest nka el.energije : Lift je opremljen dodatnim uređajem UPS sa

pripadajićim rezernim izvoro napajanja koji u momentu nestanka el.ene gije vrši napajanje i omogućuje dovo đenje kabin do najbliže/najlakše stanice, otvaranje vrat i time evakuaciju putnika iz kabine. **Požarni

režim rada-opci no : Po dobijanju signala iz PP centrale obje kta, komanda lifta

(pozicionirana na poslednje prilazu u/uz štok vrata voznog okna) otkazu je sve zadate/primljene pozive, kabina se upu ćuje u rizemlje (Pr), otvaraju se automatska vrata kabinska i prilazna) i lift se isključuje iz rada.

4.20. KOMANDA – DUPLEX sabirno na dole

Ovaj način upravljanja se sta ndardno primenjuje u objektima sa dva lifta zajedni čkom voznom oknu, gde najve ći broj putnik jednovremeno zahteva vožnju nadole - sk ro uvek do glavne stanice (nivo 0), a broj istovr menih zahteva sa razli čitih etaža u suprotn m smeru je zanemarljiv. Liftovska postroj enja memorišu i sabira sve pozive koji su m upućeni za vožnju u smeru nadole. Pozive registr je najbliži lift u trenutku upu ćivanja, pri čem nije bitno da li je lift u pokretu ili stoji u stanici. Kad se kabine sa putnicima kre ću nagore, one e staju na usputne spoljne pozive, ve ć samo na stanicama do kojih putuju putnici koji su u nj ima i to prirodnim redosledom od nižih ka višim . Ako se kabina na nekoj stanici isprazni, pa se pojavi nekoliko spoljnih poziva sa raznih spr tova zgrade, ona odmah ide do najvišeg sp ata sa koga je spoljni poziv upućen. Posle primanj putnika na toj stanici, ona vozi nadole do sl edećeg sprata sa koga joj je upućen poziv, itd, a tak đe se i zaustavlja na svakoj stanici za koju j e u kabini zadata komanda. Kada kabinu napu ti i poslednji putnik, ona ostaje prazna na to j stanici sa zatvorenim automatskim vratima, sve do pojave slede ćeg poziva ili komande. U slučaju nestanka napajanj iz elektri čne mreže, kabina dovodi u najbliž u stanicu pomo ću UPS (uređaj za besprekidno napaj anje) uređaja koji se nalazi u komandnom o manu u nivou 6.

4.21. NATPISI, OBAVE TENJA I OZNAKE

Svi natpisi, obavešten ja i oznake moraju biti uo čljivi, čitki i razumlji vi, izrađeni od postojanog materijala i trajno pričvršćeni. Na vratima voznog okna, pos tavljaju se natpisi: NOSIVOST 630/400 kg ili 8/5 osoba. U kabini pored nazivne nosiv osti i broja lica treba da piše proizvo đač i go ina proizvodnje lifta. Dugme u kabini kojim se akti ira alarm mora biti žute boje, sa trajnim nat isom “ALARM”, visine slova minimalno 7 mm ili sim ol u obliku zvona. Ovo je definisano standa dom SRPS M.D1.591. Na krovu kabine postavljaju e sledeći natpisi i oznake: 1. Na sklopki za zaustavljanj ili pored nje - oznaka “STOP”; 2. Na servisnoj sklopki ili por ed nje - oznaka “NORMALNO” i “SERVIS”; 3. Na elementima za davanj komande za servisnu vožnju ili pored njih - oznaka smera vožnje. Na spoljnoj strani vrata orma a za održavanje postavljeni su natpisi: “OP SNO PO ŽIVOT”, “POGON LIFTA” i “NEOVLA ĆENIMA PRILAZ ZABRANJEN”. Takođe na vrata ormana upr vljanja u drža čima predvi đenim za dokume taciju mora da postoji uputstvo za ru čno pokretanje kabine u slu čaju nužde i uputstvo za upotre u ključa za prinudno otvaranje vrata voznog okna. Na sklopki za osvetljenje kab ine i voznog okna postavlja se tablica sa nat pisom: “OSVETLJENJE KABINE” i “ SVETLJENJE VOZNOG OKNA”. Na graničniku brzine se nala i tablica sa podacima: 1. Naziv proizvo đača. 2. Oznaka (tip) grani čnika. 3. Nominalna brzina lifta n (m/s). 4. Brzina stupanja u dejst o Vg (m/s). 5. Tehničke karakteristike užeta. 6. Fabrički broj i godina p oizvodnje.



Na pogonskoj mašini, na vid om mestu, nalazi se tablica sa slede ćim po acima: 1. Naziv proizvo đača. 2. Osnovne tehni čke karakteristike. 3. Masa pogonske mašin . 4. Fabrički broj i godina p oizvodnje. Na sklopki “STOP” u jami vo nog okna ili pored sklopke postavljena je oz naka “ISKLJUČENO”.

4.22. TEHNIČKI PREGL D PRE PU TANJA LIFTOVA U POGO

Tehničke podloge (pr jekat lifta) koje su dovoljne za predispitivanj e moraju pokazati da li ugrađeni lift i delovi lifta odgo varaju zahtevima i da li lift odgovara svim va žećim propisima. Posle izvršene montaže vrši e, od strane ovlaš ćene organizacije, tehni č i pregled (atestiranje) liftovskog postrojenja prema Pravilniku za liftove. Ispitivanje pre puštanja u rad vrši se: • Pregledom celokupnog p strojenja lifta. • Statičkim ispitivanjem lift . • Dinamičkim ispitivanjem l ifta. O izvršenoj tehni čkoj kontroli sastavlja se izveštaj o ispitivanju, a na osno u izveštaja daje se pozitivno mišljenje i sertifikat lifta. Ispitivanje se vrši prema odredbama čl nova Pravilnika o bezbednosti liftova ("Sl. glas ik RS", br. 101/2010). Posle izvršene tehni čke kontrole investitor je dužan da zatraži dozvolu za potrebu od nadležnog organa saglasno Za onu o planiranju i izgradnji (Sl.Glasnik RS br.7 /09, 24/2011 i 145/2014).

4.23. POVREMENA TEH IČKA KONTROLA

Povremena tehni čka ontrola lifta mora se izvršiti najkasnije po ist eku jedne godine od prethodne tehni čke kontrole t og lifta i obuhvata: • Pregled celokupnog post ojenja kao prilikom tehni čke kontrole pre pu tanja u pogon. • Dinamičko ispitivanje ka o prilikom tehni čke kontrole pre puštanja u pogon, s tim da se ispravnost rada hvata čkog ređaja i odbojnika ispituje sa praznom ka binom i sa smanjenom brzinom. Po završenoj tehni čkoj kontroli sastavlja se izveštaj o ispitivanju.

4.24. GARANCIJA

Garantni rok po činje a teče od dana predaje lifta na upotrebu, od nosno od dana pribavljanja dozvole za upotr bu lifta i traje dve godine (prema odredbam Pravilnika (1), članova 309 i 310). Uslovi ko i obezbeđuju održavanje i servisiranje lifta u garantnom roku određeni su u garantnom list .

4.25. ODRŽAVANJE

Investitor, odnosno vl snik lifta dužan je da pre puštanja lifta u up trebu obezbedi održavanje lifta prema odred ama Pravilnika o bezbednosti liftova. Lift mora imati knjigu održav nja koja sadrži: • Opšte podatke o liftu-pod atke o vlasniku, mestu ugradnje lifta, da tum i broj dozvole za upotrebu lifta, naziv firme-r gistrovani znak proizvo đača, fabrički broj i g odina proizvodnje lifta. • Osnovne karakteristike lift – podatke o vrsti lifta, nazivnoj nosivosti i brzini, najve ćem broju uključaka na sat, broj čas va rada u toku 24 časa, broj stanica i ozna ci glavne stanice, visini dizanja, vrsti elektri čne str je i naponu za strujna kola, zaštiti od previ okog napona dodirom, snaga i struje pogonskog otora, tip i ovešanje kabine, tip i vrsta nos ećih sredstava – užadi, vrsti kabine, njenoj veli či i i materijalu od koga je izra đena, kons rukcija kabine, rama i hvatačkog uređaja kabine, merama i vešanju kabine, putanje hvatanj , provetravanju voznog okna, provetravanju kabin , sigurnosni ure đaji, vrsta komande, pres ku glavnog elektri čnog voda i vrsta odbojnika; • Podaci o preduze ću ili licu oje održava lift. • Podatke o izmenama opšti podataka i osnovnih karakteristika lifta. • Podatke o održavanju i isključivanju lifta iz upotrebe zbog nei pravnosti, pregledima, kvarovima, popravkama i z meni delova lifta. • Svaki lift mora biti snabdev n uputstvom proizvo đača o rukovanju i odr avanju. • Redovno održavanje lifta m ora se vršiti najmanje jedanput mese čno i o uhvata: pregled postrojenja lifta i kontrolu nj egovog rada prema uputstvu proizvo đača, otklanjanje utvr đenih nedostataka i zamenu neis ravnih i ošte ćenih elemenata postrojenja, a naročito:



Provera nose će užadi i i spravnosti rada svih sigurnosnih ure đaja, a naročito hvatačkog uređaja, krajnjih sklopki, od bojnika, vrata voznog okna i zabrave vrata v oznog okna. • Proveru izolacije svih strujn ih kola i njihovih veza sa uzemljenjem. • Čišćenje i podmazivanje vo đica lifta • Provera ispravnosti pogon kih i upravlja čkih uređaja lifta pri vožnji od stanice do stanice duž celog voznog okna u oba s era, kao i pri pristajanju. Svi nedostaci u radu lifto a moraju se pri redovnom održavanju otklan jati bez odlaganja, a neispravni i ošte ćeni delovi s moraju zameniti ispravnim. Ako se pri preg ledu liftova utvrde neispravnosti koje mogu dov sti do opasnog pogonskog stanja, liftovi se oraju isklju čiti iz upotrebe dok se takve neispr avnosti ne otklone. •

6.2.1.2 PREDMER I PRE RAČUN RADOVA A. PREDMET PREDRAČUNA Predračun za projektovanje, i sporuku, instalaciju i puštanje u pogon dva utnička električna lifta L1 i L2 - DUPLEX: nosivosti =630 kg ili 8 osoba i Q=400kg ili 5 osoba. 1. IZRADA PROJEKTNE D KUMENTACIJE 2. ISPORUKA LIFTOVA DATIH KARAKTERISTIKA • Vrsta lifta............................. Putnički električni liftovi L1 i L2 • Nosivost ….......................... 630/400 kg. • Brzina vožnje .................... . 1,0 m/s • Broj stanica/prilaza............. . 9/9 sa iste strane • Visina dizanja .................... . 24,43 m • Vrsta pogona/postrojenje ... ‚‚KLEEMANN‚‚ RN ERS61PO, do P=4,4 k • Upravljanje .......................... Duplex, sabirno na dole, mikroprocesorski

kontrolerom sa registar i pozivnim kutijama u štoku vrat a v.okna za 9/9 prilaza i el.instalacijom. • Režim nestanka el.energ.... . Kabine se automatski dovode u stanicu i o vore se vrata • Požarni režim .................... Povezivanje sa PP centralom u objektu. • Sistem pogona .................. . Indirektni 1:2, čeličnim užadima (6 x Ø6,5 m.) • Signalizacija ...................... . Na glavnoj stanici, digitalni pokaziva č polo aja kabine i svetlosni signal smera daljeg kretanja na ostalim sta nicama; u kabini, digitalni pokaziva č položaja kabin i smer daljeg kretanja, svetlosni i zvu čni signal preoptere ćenja, al rma i nužno svetlo. • Električni priklju čak ............. 3 x 380 V, 50 Hz na glavnom prekida ču lifta. • Električna instalacija:........... Za suvi prostor u voznom oknu • Kabina L1/L2....................... Metalna-Athena L310; 1100x1400x2175/90 0x1200x2175 mm, završna obrada stranica-laminat, spolja po inkovana, na podu neklizaju ća guma, spušteni plafon-Inox, ind irektna rasveta tip: 055, na zadnjoj stranici ukupnom širinom rukoh at, ogledalo, registar kutija ukupnom visinom. • Vrata, dimenzije, obrada.... . Automatska, teleskopska, 800 x 2000 mm. Epoxy RAL7032/Inox • Zajedničko v.o, dimenzije... 3100x1800 mm. (metalna/noseća konstrukcija UNP100 izm eđu liftova) - jama/vrh v.o..................... 1300/3500 mm • Mašinska prostorija............ . Bez mašinske prostorije (MRL) 3. INSTALACIJA OPREME I PU TANJE LIFTOVA U POGON B. CENA ORJENTACIONO: 1 + 2 + 3: ....................... L1: 1 x 2.840.000,00 dinara L2: 1 x 2.715.000 ,00 dinara Jul 2016. god


Niš-Palilula, Naselje 9. aj, ul.Dobrodolska 9, Poštanski broj: 18250 www.belkomliftovi.rs; e-mail:[email protected] PIB: 108129113 Mati č n i broj: 2093648 Broj ra č una: 160-3918 17-71 (Banka Intesa)

6.2.2 NUMERIČKA DOKU ENTACIJA 6.2.2.1 PROVERA SNAGE POGONSKOG MOTORA Potrebna snaga elektromotor za pogon lifta iznosi: Q ( + SU − SK ) ⋅ gN ⋅ VN NP= 2 = 3,87 kW < 4,4 kW ηU

gde je: SK – masa kompenz cionog lanca (bez) SU – masa nose ćih užadi za visinu dizanja lifta SU = qU ⋅ z U ⋅ HD (ob hvaćeno proračunom užadi) ηU = ηR ⋅ η VO = 0,9 ⋅ ,95 = 0,855 (ukupni stepen iskoriš ćenja pos rojenja) ηR - stepen iskoriš ćenja pogonskog prenosnika (bezreduktorski) ηVO - stepen iskoriš ć nja voznog okna Odabrana je bezreduktorska ogonska mašina ‚‚KLEEMANN‚‚ EN ERS 61 PO sa sinhronim trofaznim motorom. Na rotor je direktno vezana pogonska užetnja ča a upravljanje motorom je preko frekventno-naponskog regula ora (Yaskawa L1000A 5,5KW/14,8A CL Atl s). Podaci pogonskog motora su : nazivna snaga motora E = 4,4 kW -1 nazivni broj obrtaja motora E = 159 min nazivna struja (L1/L2) I E = 12/10,6 A polazna struja (L1/L2) I P = 22/20,0 A cos ϕ ,89 klasa zaštite I P 21 broj uklju čaka na sat 80 uklj./sat intermintencija 0% buka u voznom oknu 55 dB(A) masa motora E = 160 kg

6.2.2.2.PROVERA GLAVNOG NAPOJNOG VODA

Za potrebe liftovskih postroje ja predviđeni su glavni napojni vodovi kojim se napaja pogonski agregat, osvetljenje i priklju čnice. Presek napojnog voda odre đuje se pre a polaznim podacima: − snaga pogonskog elektrom tora pogonske mašine: P = 4.4 kW, − nominalna struja pogonsko elektromotora pogonske mašine: In = 12/1 ,6 A, − polazna struja pogonskog e lektromotora pogonske mašine: Ip = 22/20,0 A − ostalo optere ćenje (osvetlje nje i utičnice): I o = 10/10 A, pa se, prema snazi pogonsko g elektromotora (koji je najve ći potrošač), usvaja napojni vod tipa PP00-Y 5 x 10 mm². Provera usvojenog napojnog voda vrši se odre đivanjem pada napona duž cele trase (od GRO-a objekta do p ogonskog agregata), na osnovu slede ćih veličina: − maksimalna jednovremena struja: m I =I p+I o=32/30 A, − faktor snage pogonskog el ktromotora: cosϕ = 0.9, − maksimalna prora čunska d žina trase: l = 100 m, − specifična provodnost bakr (od koga je napravljen provodnik napojnog voda): γ = 56 m/ Ω·mm², − linijski napon elektri čne mr že: U = 400 V, − površina popre čnog presek usvojenog napojnog voda: s = 10 mm² i − dozvoljeni pad napona duž cele trase, za liftovska postrojenja: u doz = 5 .

13



6.2.2.3 KAPACITET PRE OZA

To je broja putnika koji se mo gu da prevez u def.vremenskom periodu uz zaustavljanje na svakoj stanici. Prema standardu SR S M.D1.520, prilog F (program 100–sa jedn om stanicom ispod glavne stanice), za nosivost 630 kg i 400 kg, nazivne brzine 1,0 m/s i broj stanic nS = 9, dobija se: Najveći interval na glavnoj st nici (najve će vreme izme đu dva uzastopna olaska kabine sa glavne stanice) iznosi 100 sec. Najv će teorijsko vreme vožnje iznosi 40 sec. Kapacitet prevoza za 5 minut iznosi 7,5 % putnika iznad glavne stanice Broj putnika u kabini koji pola ze iz glavne stanice (80 % nazivnog optere ć nja) iznosi E = 7 i 4 Gubitak vremena po putniku bog ulaska i izlaska iz kabine iznosi t I = 3,5 ec Zbir gubitaka u vremenu po z austavljanju iznosi t III = 9,5 sec QL =

3600 ⋅ E = H 2 ⋅ + Σt v

3600 ⋅ 7 2⋅

24, 43 1 .0

= 136 putnika za 1 sat

136,5

Gde je: H = 24,43 m (visina di zanja) v = 1,0 m/s (nazivna rzina) Σt = 136,6 sec (zbir svih vrem eniskih gubitaka u toku jedne vožnje: ulazak , izlazak, otvaranje i zatvaranje vrata, ubrzanje i u porenje i dr.) tII = 2 sec (vreme otvaranja ili zatvaranja vrata) Σt = t1 + t2 + t3 = 136,5 sec t1 = E ⋅ t I = 7 ⋅ 3,5 = 24,5 sec (zbir vremena za ulazak i izlazak) t2 = 2 ⋅ t II ⋅ n S = 2 ⋅ 2 ⋅ 9 = 36 ec (zbir vremena za otvaranje i zatvaranje v rata) t3 = t III ⋅ (n S − 1) = 9,5 ⋅ (9 − 1) = 76 sec (zbir vremena ubrzanja i usporenj ) QL =

3600 ⋅ E = H 2 ⋅ + Σt v

3600 ⋅ 2⋅

24, 43 1 .0

= 144 putnika za 1 sat 126

Gde je: H = 24,43 m (visina di zanja) v = 1,0 m/s (nazivna rzina) Σt = 126 sec (zbir svih vreme iskih gubitaka u toku jedne vožnje: ulazak, i zlazak, otvaranje i zatvaranje vrata, ubrzanje i u porenje i dr.) tII = 2 sec (vreme otvaranja ili zatvaranja vrata) Σt = t1 + t2 + t3 = 126 sec t1 = E ⋅ t I = 4 ⋅ 3,5 = 14 sec (zbir vremena za ulazak i izlazak) t2 = 2 ⋅ t II ⋅ n S = 2 ⋅ 2 ⋅ 9 = 36 ec (zbir vremena za otvaranje i zatvaranje v rata) t3 = t III ⋅ (n S − 1) = 9,5 ⋅ (9 − 1) = 76 sec (zbir vremena ubrzanja i usporenj )

6.2.2.4 OPTEREĆENJA J ME ZAJEDNIČKOG VOZNOG OKNA

Sile pri nasedanju kabine i pr tivtega na odbojnike Kada kabina ili protivteg nazi nom brzinom u krajnjim položajima svog kr tanja pro đu krajnje prekidače, nailaze na odbojni ke koji ih zaustavljaju. Ispod kabine je postavljen od ojnik (nODB = 1) sila F4 koja optere ćuje dno j ame voznog okna i iznosi F4-1 = 68 kN - sila ispod odboj nika kabine L1 i F 4-2 = 53 kN - sila ispod odb jnika kabine L2 Ispod protivtega se nalazi po jedan odbojnik (n ODB = 1) postavljen na sredini raspona vo đica protivtega tega. Sila F 5-1 koja opterećuje dno jame v.o. iznosi: F 5-1 = 56 kN (L1) i F5-2 = 44 kN (L2) Sile ispod vo đica pri dejstvu h vatačkog uređaja. Kada pri eksploataciji lifta kabina u kretanju na dole prekorači nazivnu brzinu (V N) i dostigne brzinu od 1,3 m/s, tada stupa u d jstvo hvatački uređaj i dolazi do havarijskog ko čenja kabine. Pri tom ko čenju dolazi do zaostajan ja kabine u odnosu na 14



pogonsku užad tako da samo težina kabine sa teretom u kabini optere ćuj vođice po kojim ko či. Na ramu kabine je ugra đen hvat čki uređaji postupnog dejstva i sila koja opt rećuje dno jame voznog okna ispod svake vo đice kabine: F1-1 = 17 kN - sila ispod svake vođice kabine (L1) usled dejstva hvata čkog uređaja. F1-2 = 13,3 kN - sila ispod sva e vođice kabine (L2) usled dejstva hvata čk g uređaja. Sila koja optere ćuje dno jame voznog okna ispod vo đice kabine, na kojoj e nalazi pogonska mašina i protivteg (1/2 težine tega deluje sa jedne strane pogonske užetnj ače a druga polovina deluje na šinu vo đicu preko g isunga), pri dejstvu hvata čkog uređaja, iznosi: F2-1 = 37 kN – maksimalna sil ispod vođice kabine (L1) pri dejstvu hvata čkog uređaja. F2-2 = 29 kN – maksimalna sil ispod vođice kabine (L2) pri dejstvu hvata čkog uređaja. Sile ispod vo đica kontratega ri normalnoj vožnji Vođice tega su T50/A prema ISO 7465. irina glave vo đice je 5 mm, stop vođice je širine 50 mm, a visina vođice je 50 mm. Duži ska težina vo đice tega iznosi 3,73 kg/m. Pri normalnoj vožnji vo đica tega opterećuje dno jame voznog okna silom oja je jednaka zbiru sopstvene težine vo đice: F3-1 = 21 kN – sila ispod vo đice protivtega (L1) pri normalnoj vožnji. F3-2 = 16,6 kN – sila ispod vo ice protivtega (L2) pri normalnoj vožnji. Prema podacima koje dostavl ja proizvođač opreme, vrednosti sila na zido vima u vrhu voznog okna su sledeće (pozicija dejstva s ile-na donjoj slici) : Sila u vrhu voznog okna, ispo d oslonca gisunga vu čne užadi (L1/L2): F6 17/15,3 kN, Sila u vrhu voznog okna, ispo d bočnog oslonca pogonske mašine (L1/L2) : F7 = 12,6/11,6 kN, Sila u vrhu voznog okna, ispo d oslonca gisunga vu čne užadi (L1/L2): F8 8,7/8,2 kN.

6.2.2.5 PRORAČUN VEN ILACIJE I ODIMLJAVANJA ZAJEDNIČ OG V.O. Površina horizontalnog prese ka voznog okna: Ukupna površina preseka otvora za ventilaciju u vrhu okna:

So = 3,1 m x 1,8m = 5,58m 2 Sv = 0,2m x 0,2m = 2x0,04m 2

Prema pravilniku o tehni čkim normativima za liftove, ukupna površina otv ra za provetravanje i odimljavanje mora biti min. 1 površine horizontalnog preseka г voznog o na. Odnos površina preseka :

Sv So

=

0,04 2,88

⋅100 = 1,43% ≥ 1%, (zadovoljava)

Odgovorni projektant: Digitally signed БОЈАН by БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ

190696573 0020

1906965730020 Date: 2016.08.08 14:39:42 +02'00'

15



6.2.3 GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

DISP ZICIJA OPREME LIFTOVA U ZAJEDNIČK M VOZNOM OKNU

16

Digitally signed БОЈАН by БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ

190696573 0020

1906965730020 Date: 2016.08.08 14:40:00 +02'00'

Digitally signed by

БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ

ЂОРЂЕВИЋ

1906965730 020

1906965730020 Date: 2016.08.08 14:40:16 +02'00'

БОЈАН


190696573 0020

1906965730020 Date: 2016.08.08 14:40:33 +02'00'


190696573 0020

1906965730020 Date: 2016.08.08 14:41:13 +02'00'

6.2 Projekat Liftova

Recommend Documents