3 (Stilizacija i Editovanje Teksta Na Crtezu)

Poglavlje 3

Stilizacija i editovanje teksta na crteù

1-3

_________________________________________________________________________________________________________

P oglavlje

33

S T ILIZACIJ AI E D IT OV AN J E T E K S T A N A CR T E @U

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

2-3

__________________________________________________________________________________________________________

u Tehni~ko

pismo

K

arakteristike slova koja se koriste u inènjerskoj grafici odre|ena su standardima. U ma{instvu, tehni~ko pismo za izradu konstruktivne dokumentacije propisano je standardima JUS M.A0.030 i JUS M.A0.037. Pismo obuhvata: slova, arapske i rimske brojeve, matemati~ke oznake i znake interpunkcije. Zaglavlja, natpisi i brojevi na tehni~kim crteìma pi{u se tehni~kim pismom (JUS A.A0.101, 102, i 103). Ono se moè ispisati kao usko, normalno i {iroko i sadrì mala i velika slova latinice, }irilice i gr~kog alfabeta. Slova mogu biti uspravna i kosa (pi{u se pod uglom od 75o u odnosu na horizontalu nagnuto udesno). Koriste se tipovi A i B tehni~kog pisma. Me|usobno se razlikuju po odnosu datih vrednosti parametara na sl. 3.1. Iz standardnih vrednosti propisane su slede}e nazivne visine, kao osnovne mere slova visine h tehni~kog pisma: 2,5; 3,5; 5; 7; 10 14 i 20 mm. Kada se tehni~ko pismo oblikuje ru~no, najekonomi~nija su dva standardna odnosa: d/h=1/14 i 1/10. Kod ra~unarski generisanog pisanja ovi odnosi su ure|eni izborom tipa i visine pisma, ve} prema instaliranim fontovima. U tabelama T3.1 i T3.2 predstavljena je uzajamna zavisnost debljine linije i visine tehni~kog pisma, a kao ilustracija principa ispisivanja slova dat je slede}i primer (sl. 3.1):

Sl. 3.1 Osnovni parametri koji defini{u tehni~ko pismo Vrednosti parametara slova tipa tipa A (d=h/14).

A (JUS M.A0.101) i

(Slova.dwg)

odnos debljine linije i visine za slova T3.1

Karakteristike

Odnos

Mere u

mm

Visina velikih slova Bisina malih (bez dr{ke i repa) slova

h

(14/14)h

2,5

3,5

5

7

10

14

c

(10/14)h

-

2,5

3,5

5

7

10

Rastojanje izme|u slova/brojki Minimalno rastojanje izme|u osnovnih linija Minimalno rastojanje izme|u re~i

a

(2/14)h

0,35

0,5

0,7

1

1,4

2

k

(22/14)h

3,5

5

7

10

14

20

e

(6/14)h

1,05

1,5

2,1

3

4,2

6

Debljina linija

d

(1/14)h

0,18

0,25

0,35

0,5

0,7

1

Poglavlje 3


3-3

_________________________________________________________________________________________________________

Vrednosti parametara slova tipa tipa B (d=h/10).

B (JUS M.A0.101)

i odnos debljine linije i visine za slova T3.2

Karakteristike

Odnos

Mere u

mm

Visina velikih slova Bisina malih (bez dr{ke i repa) slova

h

(10/10)h

2,5

3,5

5

7

10

14

c

(7/10)h

-

2,5

3,5

5

7

10

Rastojanje izme|u slova/brojki Minimalno rastojanje izme|u osnovnih linija Minimalno rastojanje izme|u re~i

a

(2/10)h

0,5

0,7

1

2

2,8

k

(16/10)h

3,5

5

7

14

20

e

(6/10)h

1,5

2,1

3

6

8,4

Debljina linija

d

(1/10)h

0,25

0,35

0,5

1

1,4

1.4 10 4,2 0,7

¥ Napomena: h –

visina slova; c – visina malih slova; a – rastojanja izme|u slova i brojki u istoj re~i; k – minimalno rastojanje izme|u dva susedna reda; e – rastojanje izme|u dve susedne re~i; d – debljina linije.

Tehni~ka pisma sa }irili~nim i latini~nim verzijama date su u narednim slikama.

Sl. 3.2 ]irili~na slova tipa A, kosa

(Slova.dwg)

Sl. 3.3 Latini~na slova tipa A, kosa

(Slova.dwg)

4-3


__________________________________________________________________________________________________________

Sl. 3.4 ]irili~na slova kosa –a) i vertikalna –b) na osnovu fontova

Arial Italic

i

Arial

Regular (Slova.dwg)

Sl. 3.5 Kosi latini~ni fontovi

Arial Narrow Italic

i

Arial Narrow (Slova.dwg)

Sl. 3.6 Specijalni simboli Symbol i GDT i standardni (vertikalni) fontovi ISOCP i Txt (Specijalni simboli.dwg)

AutoCAD-a

Poglavlje 3


5-3

_________________________________________________________________________________________________________

Po{to se u tehnici za ozna~avanje veli~ina i parametara koriste skoro sva slova gr~kog pisma, standardom JUS A.A0.103 je definisano i ovakvo tehni~ko pismo. Izgled gr~kog tehni~kog pisma tipa B dat je na sl. 3.7.

Sl. 3.7 Tehni~ko pismo gr~kih alfabeta, vertikalno

(Grcka slova.dwg)

Pored informacija matemati~kog porekla (grafi~ke, numeri~ke i simboli~ke) u crtanju i modeliranju su neophodne i tekstualne informacije u vidu propisa, komentara, preporuka i napomena, koje, u principu, obezbe|uju korisniku projekta kvantitativne i kvalitativne informacije. Tekstualnim informacijama se smatraju svi objekti zasnovani na ure|enim nizovima karaktera. Tekst se u tom slu~aju koristi za opis elemenata na objektu kao {to su: identifikacije materijala, definicija kvaliteta, razmera itd. U tom smislu su razvijeni standardi za kori{}enje i editovanje teksta u tehni~koj dokumentaciji. U inènjerskoj grafici usvaja se, shodno standardu, stil teksta kojim se defini{u njegove karakteristike kao {to su: font, {irina i op{ti izgled. Ovim se, tako|e, zadaje visina i debljina teksta, ~ime se postiù razli~iti vizuelni efekti. u

Ra~unarski generisani stilovi i veli~ine slova

U fajlu crteà moè se definisati vi{e stilova teksta, tako da se razli~iti stilovi apliciraju u razli~itim situacijama grafi~kog modeliranja. Prema tome, projektant mora stvoriti odre|ene podloge za deskriptivni model putem teksta: kori{}enjem postoje}ih stilova teksta, definisanjem novih stilova, upisivanjem jednog i vi{e redova teksta i modifikacijom teksta. Kada se èli promeniti stil, svi ostali tekstovi u stilu bi}e promenjeni u odnosu na novu definiciju. Modifikacije su povezane i primenjuju se tokom slede}e regenerenacije teksta 2D ili 3D modela. Kada je u mogu}nosti, korisnik formira tekst u punoj veli~ini (razmeri), ali to nije ~est slu~aj. U situaciji da se crteù dodaje tekst, bilo da se radi o veoma velikom ili veoma malom, moè se dogoditi da tekst bude ne~itljiv. Kao {to je poznato [17], [18]:


6-3

__________________________________________________________________________________________________________

p p p p p

p

Postoje standardi koji odre|uju èljenu visinu teksta za {tampani tekst. Mnogi crteì se moraju {tampati u razmeri, da bi se uklopili u postoje}e standardne veli~ine papira. Visina teksta komentara mora biti tako pode{ena, da dozvoljava prikazivanje u razmeri. Prilago|avanje visine teksta obezbe|uje da je tekst proporcionalan veli~ini crteà, a time se omogu}uje lak{i pregled na ekranu, ~ak i ako se crte` ne {tampa. Veli~ina teksta je va`na kada su i tekst i objekti projekta sme{teni u prikazu Model Space. Komentari se mogu sme{tati u prikaz Paper Space bez prilago|avanja. Ovi prikazi su obra|eni u poglavlju 14. Upotrebom metoda programa DesignCenter moè se izvr{iti prenos stilova teksta iz drugih fajlova (videti poglavlje 13).

Sl. 3.8 Ta~ke poravnavanja za jednolinijski tekst u

Opcione komande p p p p

Style

u

Meni: Format m Text Style... Komandna linija: style (st) Paleta alata: Text m Text Style Paleta alata: Styles m Text Style Manager.

(K_text.dwg)

Opcione komande p p p

Text

Meni: Draw m Text m Single Line Text Komandna linija: text (dt) Paleta alata: Text m Single Line Text

E Algoritam: formiranje razli~itih stilova teksta ª Primer:

Komandom

Style

definisati nov stil teksta, za potrebe tehni~kog opisa u

crteù.

1 . Otvoriti polazni fajl p p p

S61.dwg

sa foldera

Start_2D.

Iz menija Format izabrati opciju Text Style. Iz dijalog boksa Text Style izabrati ek. taster New..., ~ime se otvara dijalog Text Style. U polju Style Name: upisati stil1 i pritisnuti ek. taster OK.

New


Poglavlje 3

7-3

_________________________________________________________________________________________________________

p p

Sa liste opcija Font Name: izabrati Tahoma; on pripada Za Font Style: ostaje stil Regular (sl. 3.9).

Sl. 3.9 Dijalog boks p p p p

True Type

fontovima.

Text Style

U polje sa tekstom Height: upisati 7 za zadavanje vrednosti parametara visine teksta. U polje Width Factor: upisati 1 za zadavanje faktora vrednosti {irine izme|u slova. Pritisnuti Preview za prethodni prikaz teksta. Pritisnuti ek. taster Apply, pa zatim Close. Novi stil posta}e aktivan prilikom uno{enja novog teksta.

2. Sli~nim postupkom, formirati u istom fajlu jo{ 3 stila sa slede}im karakteristikama: p stil2: Font Name: Times New Roman, Font Style: Italic (latini~ni), Height: 7, p stil3: Font Name: Arial, Font Style: Regular (}irili~ni), Height: 7, p stil4: Font Name: Arial, Font Style: Italic (}irili~ni), Height: 7, p Komandom Mtext formirati tekst kao na sl. 3.10 u lejeru stilovi.

Sl. 3.10 êtiri stila teksta visine 3. Snimiti fajl kao

K61.dwg

7 mm (K61.dwg)

u folderu

Kraj_2D.


8-3

__________________________________________________________________________________________________________

u

Formiranje jednolinijskog teksta

Pojedina~ne linije teksta primenjuju se za ozna~avanje: napomena, specifikacije materijala, legende, natpisa, potpisa i revizija u crteù. Za unos specijalnih znakova, u pojedina~nu liniju teksta, za: pre~nik, stepen, toleranciju, nad i podcrtavanje teksta, koriste se slede}i kontrolni kodovi. p %%d p %%p p %%c p %%o p %%u

Simbol Simbol Simbol Simbol Simbol

za stepen (o). odstupanja plus/minus (A). za kru`ni presek (E). za nadcrtavanja. za podcrtavanja.

E Algoritam: formiranje i poravnavanje jednolinijskog teksta ª Primer:

Formirati redove teksta u tabeli, sa po~etkom u markirnim ta~kama, prema sl. 3.11, odnosno 3.12. 1 . Otvoriti polazni fajl p p p p p

S61b.dwg.

Ovaj fajl sadrì ~etiri formirana stila.

Stil: Standard sa fontom Txt.shx (pogledati u paleti Stil: STL_1 sa fontom Arial. Stil: STL_2 sa fontom Times New Roman. Stil: STL_3 sa fontom Tahoma. Podesiti lejer tekst kao teku}i.

Styles).

Sl. 3.11 Polazna tabela za popunu tekstom u praznim poljima, posredstvom markirnih ta~aka (S61b.dwg)

Poglavlje 3


9-3

_________________________________________________________________________________________________________

2. Ispisivanje prvog teksta u tabeli u primeru 1 (sl. 3.11 odn. 3.12). p p p p

p

Iz menija Draw izabrati komandu Text, a zatim Single Line Text. Podesiti da je teku}i stil (npr. na osnovu postupka Format m Text Style... m Text Style) Standard sa fontom txt.shx. Izabrati startnu ta~ku 96,228 u praznom delu tabele 1. primera. Visinu slova podesite na 7, a zatim i u komandnu liniju upisati Stezna glava. Ostali parametri stila i karakteristike teksta dati su u desnom delu tabele. Unos potvrditi dva puta Enter-om. Algoritam komandne linije za formiranja teksta je slede}i:

Command: _dtext Current text style: "Standard" Text height: 0.0000 Specify start point of text or [Justify/Style]: 96,228 (¿) Specify height <0.0000>: 7 (¿) Specify rotation angle of text <0>: (¿) Enter text: Stezna glava (¿ ¿)

(komanda za formiranje jednolinijskog teksta)

(unos teksta)

3. Ispisivanje drugog teksta u primeru 2 (sl. 3.12). p p p p p p

U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_1 sa fontom Arial. Iz menija Draw izabrati Text, a zatim Single Line Text. Markirati novu startnu ta~ku 85,197 u praznom delu prethodno date tabele sa sl. 3.11 primera. Visinu slova podesiti na 7 i potvrditi Enter-om, a zatim i u komandnu liniju upisati Elektromotor sa stopalima. Ostali parametri teksta dati su u desnom delu tabele. Kliknuti na formiran tekst region i iz Object Properties Toolbar-a i liste Color Control izabrati boju Magenta. Time tekst poprima ljubi~astu boju. Algoritam komandne linije za formiranja teksta je slede}i:

Command: _dtext (komanda za Current text style: "ST_1" Text height: 7.0000 Specify start point of text or [Justify/Style]: 85,197 (¿) Specify height <7.0000>: (¿) Specify rotation angle of text <0>: (¿) Enter text: Elektromotor sa postoljem (¿) (unos teksta) Enter text: (Esc). Command:

formiranje teksta)

4. Izpisivanje tre}eg teksta u primeru 3. p p

U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_2 sa fontom Iz menija Draw izabrati Text, a zatim Single Line Text.

Times New Roman.

10-3


__________________________________________________________________________________________________________

p p

p p

Markirati novu startnu ta~ku 127,128 u praznom delu tabele 3. primera (tre}a kolona). Visinu slova podesiti na 5, a ugao na 60 (stepeni) i potvrditi Enter-om. U komandnu liniju upisati Kulisni mehanizam. Ostale karakteristike teksta date su u desnom delu tabele. Kliknuti na formiran tekst region i iz palete Properties i liste Color Control izabrati proizvoljnu boju ovog teksta. Algoritam komandne linije za formiranje teksta je slede}i:

Command: _dtext (komanda za Current text style: "ST_2" Text height: 7.0000 Specify start point of text or [Justify/Style]: 127,128 (¿) Specify height <5.0000>: (¿) Specify rotation angle of text <0>: 60 (¿) Enter text: Kulisni mehanizam (¿) (unos teksta) Enter text: (Esc) Command: *Cancel*.

formiranje teksta)

5. Postupci poravnavanja i ispisivanje ~etvrtog teksta u primeru 4. p p p p p

p p p

U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_3 sa fontom Tahoma. Iz menija Draw izabrati komandu Text m Single Line Text . Upisati j (Justify) i pritisnuti Enter. Zatim upisati sintaksu metode srednjecentriranog poravnavanja mc i potvrditi Enter-om. Precizno markirati ta~ku (145,104) u poslednjem polju tabele. Visinu slova podesite na 10, a ugao vratiti na 0 (stepeni) i potvrditi Enter-om. U komandnu liniju upisati DISK SPOJNICA. Ostali parametri teksta dati su u desnom delu tabele. Dva puta potvrditi Enter-om (ili kombinacijom Enter i Esc). Kliknuti (selektovati) na formiran tekst i iz palete Properties Toolbar-a i liste Color Control izabrati boju Red. Time tekst dobija crvenu boju. Isklju~iti lejer markeri. Algoritam komandne linije za ispisivanje u srednjem centriranom poravnanju je slede}i.

Command: _dtext Current text style: "ST_3" Text height: 9.0000 Specify start point of text or [Justify/Style]: J (¿) Enter an option [Align/Fit/Center/Middle/Right/ TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR]: mc (¿) Specify middle point of text: 145,104 (¿) Specify height <9.0000>: 10 (¿) Specify rotation angle of text <60>: 0 (¿) Enter text: DISK SPOJNICA (¿) Enter text: Command: *Cancel*.

(komanda za formiranje teksta)

(unos teksta) (Esc)

Poglavlje 3


11-3

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 3.12 Tabela sa unetim jednolinijskim tekstovima

(K61b.dwg)

6 . Snimiti formirane tekstove u radnoj tabeli kao fajl u

K61b.dwg

(sl. 3.12).

Formiranje vi{elinijskog teksta

Vi{elinijski tekst ili paragraf (pasus) se ure|uje u dijalog editoru Text Formatting. Ovi pasusi se obi~no koriste za napomene, komentare, legende ili pro{irene opise. Tekst editor omogu}ava klasi~ne operacije formatiranja kao {to su: kreiranje teksta, promenu vrste i veli~ine fonta, boje i njegovog proreda. U pomo}nim (iska~u}im) menijima editora (otvara se desnim klikom mi{a, pod uslovom da se pointer nalazi na polju za ure|ivanje teksta) sadràne su i druge opcije za pode{avanje. U fajlu, ili direktno u editoru, moè se importovati tekst koji je snimljen kao ASCII ili kao Rich Text File (RTF) tekst nekog tekst procesora. Tako|e se mogu koristiti i Windows clipboard operacije: Cut, Copy i Paste. Lokacija teksta se moè modifikovati pomo}u gripova ili posredstvom komandi kao {to su: Move, Copy i Rotate i sl. Izmene i ure|ivanje teksta se vr{e, izme|u ostalog, komandom Ddedit. u


Mtext

Paleta alata: Draw m Multiline Text Paleta alata: Text m Multiline Text Meni: Draw m Text m Multiline Text... Komandna linija: mtext (ili mt)

u


Ddedit

Paleta alata: Text m Edit Text Meni: Modify m Object m Text Komandna linija: ddedit. Dvoklik na tekst region.

m Edit...


12-3

__________________________________________________________________________________________________________

¥ Napomena:

Windows-ovog

Izbor pisma vr{i se na osnovu pode{avanja u meniju start palete interfejsa.

Sl. 3.13 Meni za pode{avanje tipa tehni~kog pisma

E Algoritam: upisivanje vi{e redova teksta ª Primer:

Formatirati tekst kao na sl. 3.15 popunjavanjem delova donje sastavnice, prema modelu gornje tabele. Pri ovome koristiti prethodno formirane stilove teksta. 1 . Otvoriti polazni fajl

S62.dwg.

a)

b) Sl. 3.14 Polazni fajl za tekst editovanje donje sastavnice p p

Podesiti reìm Snap to Intersection kao stalno aktivni (videti poglavlje 6.). Postaviti lejer natpisi (crveni) kao teku}i.

2. Sa palete alata p p p

(S62.dwg)

Draw

izabrati komandu

Multiline Text.

Izabrati prvu ta~ku za donji levi ugao, i drugu, za gornji desni ugao okvira za tekst (Poz.), na drugom crteù, pod b). Ovi postupci racionalno se izvode, s obzirom na aktivni reìm Snap to Intersection. U algoritmu komandne linije upisane su koordinate ta~ke ovih uglova.

Poglavlje 3


13-3

_________________________________________________________________________________________________________

3. Posle otvaranja p p

p p

Text Formatting -a

upisati prvi tekst

Poz.

u prvom pravougaoniku.

Tekst je editovan u fontu Arial sa visinom 3 mm, pod uslovom da je stil teksta Stil1 (stil se moè podesiti i u paleti alata Text). Desnim tasterom mi{a otvoriti iska~u}i i kaskadni meni, i na osnovu izbora Justification podesiti opciju srednje-centriranog pode{avanja Middle Center MC (sl. 3.17). Putem komandne linije prethodni postupak se izvodi iniciranjem komande j (Justify) i podopcijom mc (Middle Center), {to je ekvivalentno prethodnom postupku. Posle unosa i pode{avanja teksta Poz. kliknuti na OK.

4. Unos ostalih re~i u drugoj sastavnici. p p

Po istom principu kao u prethodnoj ta~ki formatirati tekstove i kod ostalih 8 polja (sl. 3.15b). Algoritam komandne linije za unos svih osam natpisa je slede}i:

Command: _mtext Current text style: "Stil1" Text height: 3 (¿) (komanda vi{elinijskog Specify first corner: 10,181.5 (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,190 Command: (¿) MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 (¿) Specify first corner: 20.4,181.5 (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 33.4,190 Command: (¿) MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 (¿) Specify first corner: 33.4,181.5 (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 43.8,190 Command: Specify opposite corner: Command: (¿) MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 (¿) Specify first corner: 43.8,181.5 (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 93.2,190 Command: (¿) MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 (¿) Specify first corner: 93.2,181.5 (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 160.6,190 Command: (¿) MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 (¿) Specify first corner: 160.6,181.5 (¿)

teksta)

(¿)

(¿)

(¿)

(¿)

(¿)

14-3


__________________________________________________________________________________________________________

Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 197.2,190 (¿) Command: (¿) Command: _mtext Current text style: " Stil1" Text height: 3 (¿) Specify first corner: 10,173 (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,181.5 (¿) Command: (¿) MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 (¿) Specify first corner: 10,164.5 (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,173 (¿) Command: (¿) MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 (¿) Specify first corner: 10,156 (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: j (¿) Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (¿) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,164.5 (¿) Command: *Cancel*.

5. Snimiti formirani sadràj

AutoCAD

crteà kao fajl

K62.dwg

(sl. 3.15).

a)

b) Sl. 3.15 Kona~ni izgled popunjenih naziva u sastavnici

(K62.dwg)

E Algoritam: formatiranje vi{elinijskog teksta ª Primer:

Podesiti vrednosti parametara i izvr{iti editovanje u vi{e linija teksta u Text upisivanjem proizvoljnog teksta u polju za editovanje. Pode{avanje teksta se vr{i na osnovu raspoloìvih opcija u iska~u}im menijima, datim u narednim slikama. Formatting-u,


Poglavlje 3

15-3

_________________________________________________________________________________________________________

Font

Visina teksta

Bold, italik ili podvu~eni tekst

Boja Stil teksta Tekst region Marker za izvla~enje pasusa

Sl. 3.16 Dijalog polje u

Lenjir

Marker za izvla~enje prvog reda teksta

Text Formatting

Struktura dijaloga

Text Formatting

ª Primer:

Editovanje teksta primenjuje se na izabrani tekst. Detaljna struktura Formatting-a data je na narednoj slici.

Sl. 3.17 Editor vi{elinijskog teksta sa odgovaraju}im opcijama i unetim delom teksta

Text

16-3


__________________________________________________________________________________________________________

u

Dodavanje specijalnih znakova

ª Primer:

Specijalni znaci, ~esto potrebni za crtanje u inènjerstvu, kao {to su simboli: pre~nika (E), stepena (o), tolerancije (A) i sl. mogu se uneti iz programa Character Map, na osnovu opcije Simbol m Other... iska~u}eg menija Text Formatting, ili sa tastature. Posredstvom “mape karaktera” dostupni su i mnogi drugi simboli koji su ina~e raspoloìvi i u drugim Windows aplikacijama.

Sl. 3.18 Dijalog boks u

Character Map

za odabir specijalnih znakova

Unos teksta sa tastature

ª

Primer: Uneti proizvoljno specijalne znake u tekst sa vi{e linija posredstvom tastature. Kodovi su isti kao u slu~aju pojedina~ne linije teksta. Npr. simbol za pre~nik se unosi kao %%c, ali se u crteù konvertuje u specijalni znak E.

Sl. 3.19 Primer formiranog teksta od standardnih i specijalnih karaktera

E Algoritam: editovanje vi{elinijskog teksta ª Primer: Upisati tekst u vi{e linija sa oznakom odre|enog tipa reduktora.

Poglavlje 3


17-3

_________________________________________________________________________________________________________

1 . Otvoriti polazni fajl

S62b.dwg.

Sl. 3.20 Prazan region (pravougaonik) gde se formira vi{elinijski tekst p p p p p p p p p p p

(S62b.dwg)

Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Multiline Text. Na pravougaoniku za upis teksta odrediti donji levi ugao (20,145) (ili metodom Osnap Intersection) i kliknuti levim tasterom mi{a. Zatim odrediti gornji desni ugao (190,205) i tako|e kliknuti levim tasterom mi{a. Nakon pojave Text Formatting-a, kliknuti na opciju pomo}nog menija Import Text ... kako bi se importovao ranije pripremljen tekst iz odre|enog tekstualnog fajla. U dijalogu Select File prona}i u folderu Zapisi izvori{ni fajl Reduktor.txt i klikniti na njegovu ikonicu, pa zatim na ek. taster Open. Sadràj fajla se kompletno importuje u radnu povr{inu Text Formatting-a. Kliknuti na desni taster mi{a i iz iska~u}eg menija izabrati komandu Select All kako bi se (inverzno) selektovao ceo sadràj teksta. Iz liste Font izabrati Arial (tekst je i dalje selektovan). Iz liste Text Height podesite visinu slova na 8. Iz Color liste izabrati boju 185 (boja tamne vi{nje). Izvr{iti korekciju slova c u č . Ovo se moè uraditi iz iska~u}eg menija opcijom Slovenian (sl. 3.13).

2. Centriranje teksta. p p p

Otvoriti iska~u}i meni. Na osnovu opcije Justification izabrati poravnanje Middle Center MC. Kliknuti na ek. taster OK Text Formatting-a. Rezultat se, uz potrebne korekcije, pojavljuje kao na sl. 3.21.

Sl. 3.21 Rezultat vi{elinijskog editovanja teksta dobijen importovanjem teksta


18-3

__________________________________________________________________________________________________________

3. Korekcije nekih delova teksta: promena fonta, boje i unosa specijalnog karaktera. p p p p p p p p p p

Kliknuti na tekst region levim tasterom mi{a (npr. na jedno slovo). Pojavljuju se gripovi. Kliknuti desnim tasterom mi{a i izabrati iz iska~u}eg menija opciju Mtext Edit... U editoru Text Formatting otvoriti iska~u}i meni. Izabrati Simbol m Other... kako bi se aktivirao program Character Map. Iz liste Font: ovog program izabrati font Lucida Icons. Iz seta karaktera izabrati specijalni znak kao na sl. 3.22 i pritisnuti ek. taster Select. Znak se pojavljuje u polju Characters to copy:. Kliknuti na ek. taster Copy i izvr{iti zatvaranje programa preko ek. tastera za minimizaciju. Pointer u editoru teksta dovesti izme|u znaka R i 50 (uz broj 5). Otvoriti iska~u}i meni desnim tasterom mi{a i izvr{iti Paste na lokaciji pointera. Ovim postupkom se uneo traèni znak ° (specijalni karakter) ispred broja 50. Selektovati znak i pove}ati ga na visinu 8.

Sl. 3.22 Izbor i kopiranje specijalnog znaka

°

4. Korekcije nekih delova teksta: promena fonta, boje i unosa specijalnog karaktera. p p p p

Selektovati samo re~ na na~in REDUKTOR (sl. 3.23a). Promeniti font selektovanih re~i u Vineta sa visinom od 8. Pored toga promeniti i boju ove re~i u Magenta posredstvom liste Color. Uz dodatne korekcije zatvoriti Text Formattig preko ek. tastera OK.

5. Snimiti sadràj u fajlu

K62b.dwg

(sl. 3.23b).

Poglavlje 3


19-3

_________________________________________________________________________________________________________

a)

b)

* Sl. 3.23 Faze izmene fonta teksta u tekst regionu u

(K62b.dwg)

Modifikovanje kreiranog teksta

Modifikovanje teksta izvodi se kori{}enjem komande Ddedit. Lokacija teksta se moè menjati posredstvom gripova u sklopu ostalih komandi kao {to su: Move, Copy, Rotate, Erase i sl.

E Algoritam: pode{avanje vrednosti parametara teksta ª

Primer: Modifikovati deo sadràja teksta, npr. zamenom selektovane re~i u vi{elinijskoj re~enici. 1 . Otvoriti formirani fajl p p

K62b.dwg.

Sa palete alata Text izabrati komandu Edit Text. Kliknuti na region teksta. Ovom komandom se otvara dijalog boks Text Formatting.

2. Selekcija i modifikacija teksta. p p

Iz edit polja inverzno selektovati prevla~enjem tekstualni objekat prema sl. 3.24a. Izmeniti tekst: Zupč asti u Pužni i pritisnuti ek. taster OK.

a)

b)

*

Sl. 3.24 Selekcija jedne re~i teksta –a) i izmenjen izgled teksta –b)

(K62c.dwg)

20-3


__________________________________________________________________________________________________________

3. Snimiti modifikovan tekst komandom u

Save

kao fajl

K62c.dwg

Modifikovanje svojstava teksta putem dijaloga

(sl. 3.24).

Properties

ª

Primer: Modifikacija svojstava jednog, ili vi{elinijskog teksta, omogu}ena je alternativno i preko dijalog boksa Properties. Op{ti koraci u toj izmeni su slede}i: p p p p p p p p

Selektovati objekat sa jednim redom teksta. Aktivirati dijalog boks Properties (sl. 3.25). Modifikovati tekst u polje Contents. Promene }e se uo~iti kada se klikne na neko drugo polje van teksta. Pritiskom na taster Esc poni{titi izbor teksta. Selektovati vi{e redova teksta. Izabrati polje Contents, a zatim aktivirati ek. taster sa tri ta~ke (...) ~ime se inicira editor Text Formatting. Selektovati opciju Justify da bi se sa liste izabrali druga~iji na~ini poravnanja teksta. Nakon modifikacije teksta zatvoriti dijalog boks Properties.

Sl. 3.25 Mogu}nost izmene teksta posredstvom dijalog boksa

Properties

Poglavlje 3


21-3

_________________________________________________________________________________________________________

u

Formiranje skiciranih objekata

S obzirom da se postupak skiciranja izvodi ru~no, tada da se umesto olovke, kod kompjuterskog skiciranja, koristi, naj~e{}e, digitajzer u obliku obi~nog mi{a. Slobodne ru~ne skice sastoje se od pravolinijskih segmenata, koji mogu biti linijski (Line), pri sistemskoj promenljivoj Skpoly <0>: ili polilinijski (Polyline), kada je vrednost Skpoly <1>: U svakom slu~aju, {to su manji segmenti, skica je preciznija. Me|utim, isuvi{e mali segmenti dovode do dugog i mukotrpnog rada na skiciranju.

E Algoritam: slobodno-ru~no crtanje polilinijskom metodom Sketch ª Primer: Na osnovu metode crtanja Sketch skicirati kro{nju drveta sa stablom. 1 . Otvoriti polazni fajl p p

Skica1.dwg.

Iz liste lejera izabrati lejer Skica i postaviti ga kao teku}i. U komandnoj liniji podesiti vrednost sistemske promenljive }e formirana skica biti polilinijska.

Skpoly <0>: 1 (¿),

~ime

2. Formiranje skice drveta. p p p p

U komandnu liniju uneti komandu Sketch i potvrditi Enter-om. Na zahtev: Record increment <18.3585>: uneti novu vrednost inkrementa (duìne segmenta) 3 (¿). Da bi se uspostavio reìm crtanja : (“olovka dole”), kliknuti levim tasterom mi{a. Odziv je: Sketch. Pen eXit Quit Record Erase Connect. Pomeriti mi{a proizvoljno npr. od proizvoljne ta~ke A, kako bi se postepeno formirala skica kro{nje drveta, sli~no kao na sl. 3.26.

Sl. 3.26 Skicirana kro{nja drveta p

Kada se do{lo do proizvoljne ta~ke B, ponovo kliknuti levim tasterom mi{a up>: (“olovka gore”), ~ime se skiciranje privremeno prekida.


22-3

__________________________________________________________________________________________________________

p

p p

Za nastavak rada otkucati R (Record) (¿). Odziv je npr. 1 polyline with 130 edges recorder. Primetno je da je dosada{nja skica formirana u teku}em lejeru. Nadalje ostaju dve mogu}nosti: po~eti skicu na drugom mestu ili otkucati C (Connect) (¿) i nastaviti rad od poslednje ta~ke B. Kako je crta~ jo{ u reìmu : izabrati C (¿) i nastaviti rad od prekidne ta~ke B, crtanjem stabla (odziv je: Connect: Move to endpoint of line. ). Pribliìti pointer blizu po~etne ta~ke A i pritisnuti Enter, ~ime se skiciranje zavr{ava uz istovremeno usnimavanje svih preostalih segmenata stabla.

Sl. 3.27 Zavr{ena skica hrastovog drveta p

(Skica1.dwg)

Snimiti skicirani objekat hrasta kao fajl

Skica1.dwg,

u folderu

Kraj_2D.

¥ Napomena:

Modifikovanje (reskiciranje) ovakvog objekta je mogu}e kao i svakog drugog polilinijskog objekta. Te operacije se odnose na brisanje (Erase), rastavljanje na delove (Explode), preme{tanje (Move), rotiranje (Rotate) i sl.

E Algoritam: slobodno-ru~no crtanje linijskom metodom Sketch ª Primer: Na osnovu metode crtanja Sketch skicirati pticu sokola sa granom. 1 . Otvoriti polazni fajl p p

Skica2.dwg

sa foldera Start_2D.

Iz liste lejera izabrati lejer Skica i postaviti ga za teku}i. U komandnu liniju podesiti vrednost sistemske promenljive ~ime }e formirana skica biti linijska.

Skpoly <1>: 0 (¿),

Poglavlje 3


23-3

_________________________________________________________________________________________________________

p

Postupak skiciranja prepu{ten je korisniku individualno, a na slede}im slikama predstavljene su osnovne faze skiciranja.

Sl. 3.28 Linijska skica oka sokolovog (Skica2.dwg)

2. Pregled sadràja fajla. p p

Komandom Zoom Realtime postepeno relativno umanjiti prikaz zavr{enog objekta ptice sokola. Snimiti skicu kao fajl Skica2.dwg, u folderu Kraj_2D.

Sl. 3.29 Faza crtanja sokolove glave

Sl. 3.30 Zavr{na faza linijskog skiciranja ptice (Skica2.dwg)


24-3

__________________________________________________________________________________________________________

u

Formiranje teksta du` luka

Metoda za kreiranje re~enica du` lukova, omogu}ava dizajniranje objekata bez potrebe da se vi{elinijski ili jednolinijski tekst rotira ili pode{ava na krivoj liniji putanje. Ovaj alat, pored niza drugih, nalazi se u meniju Express koji se moè zajedno sa ostalima instalirati u AutoCAD 2005. u

Opcione komande p p

Arctext

Meni: Express m Arctext Komandna linija: arctext (¿).

E Algoritam: formiranje lu~nog teksta ª Primer: Kori{}enjem metode Arctext iz menija Express formirati lu~ni tekst prema sl.

3.31.

1 . Otvoriti polazni fajl p

Lejer

Tekst

Lucni tekst.dwg

Start_2D.

postaviti kao teku}i.

Sl. 3.31 Sadràj polaznog fajla p

sa foldera

Lucni tekst.dwg

Iz menija Express aktivirati komandu Text m Arc-Aligned Text, ~ime se otvara dijalog za pode{avanje osnovnih parametara lu~nih tekstova (sl. 3.32).

Sl. 3.32 Dijalog

ArcAlignedText Workshop –Create

Poglavlje 3


25-3

_________________________________________________________________________________________________________

2. Pode{avanje parametara za formiranje lu~nog teksta. p p p p p

U teku}em dijalogu podesiti slede}e parametre: Text height: 12 i Offset from arc: 3. Ostali parametri i poravnanja mogu ostati kao prema sl. 3.32. Za stil teksta izabrati npr. Galleria (ili neki drugi po izboru). U edit polju upisati slede}i tekst: DUGA IZNAD POLJANE i kliknuti na OK. Selektovati pikboksom luk i tekst }e biti automatski formiran (sl. 3.33). Snimiti fajl kao Lucni tekst.dwg u folderu Kraj_2D.dwg.

Sl. 3.33 Sadràj zavr{nog fajla

(Lucni tekst.dwg)

ª Primer:

Kori{}enjem metode Arctext u kombinaciji sa drugim metodama crtanja, moè se dizajnirati sloèniji objekat, kao {to je to predstavljeno na slede}oj slici.

Sl. 3.34 Re{enje za{titnog znaka firme Banatski soko

(Znak BS.bmp)


26-3

__________________________________________________________________________________________________________

u

Formiranje tabela

Tabele se formiraju u tehni~koj dokumentaciji iz vi{e razloga. Osnovni je taj, da se na jasan i saèt na~in prikaù kvantitativne i/ili kvalitativne informacije o objektu koji se predstavlja crteòm (modelom). Primeri se odnose na zaglavlja i sastavnice delova iz kojih se sastoji sklop. Zatim, tu su tabele tolerancija, podaci o geometrijskim, mehani~kih ili drugim veli~inama koje su u vezi sa projektom i sl. Aplikacije tabela mogu se izvesti na osnovu ve} kreiranih {ablona, zatim preko metoda atributa, na osnovu uvoznih fajlova i sl. U programu AutoCAD 2005 postoji posebna metoda za formiranje tabela, unos podataka i njenu modifikaciju kao objekta. Dobijena je mogu}nost manipulisanja tabelama kao posebnim objektima koji se prilago|avaju potrebama korisnika, a jednostavne su za upotrebu. Njihovo vizuelno predstavljanje se defini{e pomo}u stilova koji su veoma sli~ni stilovima za tekst ili kotiranje. Tabelu je mogu}e popunjavati tekstom, simbolima, blokovima i novim objektima nazvanim poljima. Postupak njenog generisanja je sli~an kao u Excel-u i omogu}ava projektantu brzu i efikasnu aplikaciju. Tako|e, mogu}e je insertovanje i gotovih Excel tabela. Preko polaznog dijaloga Insert Table, tabela se pode{ava i insertuje direktno na crte`. u

Opcione komande p p p

Table

Paleta alata: Draw m Table Meni: Draw m Table... Komandna linija: table (¿).

Elementi u }elijama se mogu uravnati, mogu im se klonirati osobine (Matchcell), a u svakoj }eliji postoji mogu}nost dodele posebne boje okvira i debljine linije.

a)

b)

Sl. 3.35 Formirana tabela –a) i mogu}nost pode{avanja njenih }elija –b) Modifikovanje cele tabele se vr{i na bazi deljenja ili spajanja }elija, brisanja ili dodavanja redova i sl. Biblioteka simbola koja se koristi u inènjerskoj praksi je zna~ajno oboga}ena, tako da se sada, pri kucanju teksta moè, desnim klikom iz iska~u}eg menija ili posredstvom dijaloga Map Character, insertovati posebni znak. Ovaj skup obuhvata simbole, od gr~kog pisma pa do ve}ine matemati~kih i tehni~kih.


Poglavlje 3

27-3

_________________________________________________________________________________________________________

Pored toga, ~esta je potreba za ubacivanjem bloka u }eliju tabele, u èljenoj razmeri, uz mogu}nost prilago|avanja zadatim dimenzijama }elije. Tekstu u tabeli mogu}e je podesiti boju pozadine. Osnovne blok {eme za kreiranje tabela predstavljene su narednim slikama.

Izbor stila tabele

Osnovni dijalog za insertovanje tabele

gripovanje gripovanje

Dimenzije tabele

Selekcija tabele

Pode{avanje parametara tabele

Sl. 3.36 Formiranje tabela sa razli~itim stilovima i pode{avanje parametara u dijalogu Properties (Kraj_2D\Tabele.dwg)


28-3

__________________________________________________________________________________________________________

Dijalog za insertovanje tabele

Izbor stila tabele

Promena naziva stila Definisanje novog stila tabele

Definisanje stila tabele

Imenovanje stila tabele

Aplikacija tabele

Pode{eni dijalog za insertovanje tabele

Sl. 3.37 Osnovni dijalozi potrebni za formiranje tabela i njihovih stilova

Poglavlje 3


29-3

_________________________________________________________________________________________________________

Formatiranje teksta

Insertovana tabela

Specijalni znaci

Pode{avanje parametara boja sa tekstom

Meni za editovanje

Import tekstualnih fajlova Velika ili mala slova

Poravnanje teksta

Zamena i traènje re~i

Uskla|ivanje fontova Set specijalnih znakova

Sl. 3.38 Formiranje tabela sa razli~itim stilovima i pode{avanje parametara u menijima / dijalozima

30-3


__________________________________________________________________________________________________________

Referentni pojmovnik: Editovanje i stilizacija teksta na crteù Text Style – Stil teksta. Imenovani skup parametara kojima se defini{e izgled teksta, uklju~uju}i: font, veli~inu, {irinu i ostale atribute. Special Characters – Specijalni znaci. Brojevi, slova i stilizovani simboli (definisan standardom JUS B.MO.103). File – Fajl fontova. Ure|en skup alfanumeri~kih oznaka. Text Height – Visina teksta. Vrednost razli~ita od nule je prethodna definicija visine teksta u stilu. Ako je vrednost 0, vrednost visine teksta se defini{e prilikom uno{enja teksta, {to je i preporu~eno. Width Factor – Faktor {irine. Odnos visine i {irine teksta. Vrednost ve}a od 1 {iri tekst, dok ga vrednost manja od 0 saìma. Single Line Text – Pojedina~ni red teksta. Svaki red teksta je poseban objekat. Text Justification – Poravnavanje teksta. Ovo poravnavanje je bazirano na ta~ki umetanja teksta i izabranoj metodi poravnavanja. Align – Poravnavanje. Program traì da se unesu dve ta~ke i izvr{i poravnavanje teksta izme|u tih ta~aka. Fit – Prilago|avanje. Predstavlja varijaciju Align opcije (poravnanja) uz definisanje visine teksta. Center – Centriranje. Linija teksta se poravnava u odnosu na centralnu ta~ku u definisanoj oblasti. Middle – Centriranje. Specifi~no horizontalno i vertikalno centriranje na osnovu zadatih ta~aka. Right – Desno. Poravnavanje teksta u odnosu na ta~ku koja se zadaje desnim krajem linije.

srednje/ ili Srednje-desno poravnanje teksta. BL(Bottom-Left) /BC (Bottom-Center) /BR (Bottom-Right) – Dole-levo/Dole-srednje/

Dole-desno poravnanje teksta.

ili

– Grani~ni okvir. Okvir koji se ne {tampa i koji ograni~ava {irinu stupca teksta. Tekst moè da prelazi vrh i dno okvira, u zavisnosti od na~ina poravnavanja. Multiline Paragraph text – Paragraf teksta sa vi{e linija. Odvojeni pasusi teksta koji se mogu upisati u polje editora za obradu teksta. Znaci mogu biti u razli~itom fontu, visini, boji i drugim karakteristikama teksta. At Least – Prored baziran na najve}em znaku (podrazumevana opcija). Exactly – Isti prored u svim redovima teksta. Single – Prored baziran na vertikalnoj udaljenosti od dna jednog reda do dna drugog reda teksta. Vrednost ovog proreda je 1,66 pomnoèna sa visinom znakova teksta. Other Spacing – Mogu}e je izabrati neku opciju ili upisati broj uz koji se upisuje X za mnoènje jedini~nog (single) proreda. Upisati 1 za prored od ta~no jedne jedinice, bez obzira na visinu teksta. Sketch – Skica ili slobodno-ru~no crtanje. Naziv komande skiciranja. Skpoly – Sistemska promenljiva sa vredno{}u 0 za linijsko i 1 za polilinijsko skiciranje objekata. Arctext – Izvr{na komanda za formiranje TL(Top-Left) /TC (Top-Center) /TR (Toplu~nog teksta. Right) – Gore-levo/Gore-srednje/ ili Gore- Express – Posebni meni u AutoCAD 2005 desno poravnanje ~ija je {ema izme|u koji sadrì specifi~ne alate za kreiranje i ostalih verzija poravnanja data na slici. modifikovanje objekata. ML(Middle-Left) /MC (Middle-Center) /MR Insert Table – Umetanje tabele kao (Middle-Right) – Srednje-levo/Srednjenezavisnog objekta. Boundary Box

3 (Stilizacija i Editovanje Teksta Na Crtezu)

Recommend Documents