PROSTOR I PERSPEKTIVA
Prostor Prostor je sve ono što nas okružuje. On sadrži sav naš poznat i nepoznat, vidljiv i nevidljiv svet. uže! s!islu prostor je udaljenost dokle doseže po"led sa predstava!a o#lika $ pred!eta i živi% #i&a.
Prostor likovni% u!etnosti 'ikovne u!etnosti or"anizuju prostor, struktura i! je prostorna i zato spadaju u prostorne u!etnosti. Prostornost likovni% u!etnosti !ože da se pos!atra u uzaja!no! odnosu trojno" trojn o" (iklusa) * Spoljno" prostora * Prostora du%a i * Estetsko" prostora
Spoljni prostor
Spoljni prostor je sve što nas okružuje i u
+e!u se dešavaju svakodnevna kretanja i delovanja. On je realan, !aterijalan i trodimenzionalan .
Prostor du%a
Prostor duha je naše vienje i per(ep(ija
spoljno" prostora. On je slika svesti i podsvesti -snova, i!a"ina(ije i, osi! za trenutna, vezan je za pret%odna iskustva, z#o" +e"a je individualan. Kao i realni spoljni i on je trodimenzionalan .
Estetski prostor
Estetski prostor je vrsta prostora koji se
konstituiše preko spe(i/i(no" odnosa pos!atra+a pre!a nekoj pojavi, prostor u ko!e je !o"u& estetski doživljaj. Umetnički prostor ili prostor umetničkog dela je prostor unutar estetsko" koji je u!etni+ki o#likovan i de/inisan kao u!etni+ko delo, prostor "de se dešava u!etnost.
Prostor umetničkog dela nastao je iz realno"
prirodno" i psi%ološko" doživljeno" prostora. Saznavanje likovno" prostora je pro(es pri koje! iz prirodno" trodi!enzionalno" prostora, per(ep(ijo! naši% +ula, nastaje takoe trodi!enzionalni psi%ološki prostor $ prostor doživljavanja i trenutno" ose&anja ili pa!&enja.
Umetnička dela su prostorna rešenja i
zauzi!aju od"ovaraju&i prostor. 0astaju ko!ponovanje! razli+iti% ele!enata ko!pozi(ije, koje od"ovaraju&i! prin(ipi!a ko!ponovanja, o#likuje!o na prostoru koji !ože #iti dvodimenzionalan -papir, platno, tkanina... ili trodimenzionalan -ar%itektura , skulptura i dr. u prostoru.
Prostor arhitekture je trodimenzionalan , odreen je /unk(ijo! i o#u%vata unutrašnji prostor koji je otvori!a povezan sa spoljni! prostoro!.
Skulptura je trodimenzionalna , i!a volu!en,
!asu, težinu, zauzi!a deo prostora, spoljni prostor deluje na nju, ali je njena (elina, u suštini, nezavisna od okoline.
Prostor slike je, za razliku od prostora ar%itekture i skulpture, dvodimenzionalan. Slika
i!a dvodi!enzionalnu podlo"u -slikarsko platno, papir, zid, tkaninu i dr. i strukturirani prostor. Slikarski prostor može biti koncipiran dvodimenzionalno i trodimenzionalno . slu+aju trodi!enzionalno" prikaza on je irealan $ na dvodimenzionalnoj površini podlo"e strukturira se likovni prostor koji pruža privid *iluziju trodimenzionalnosti.
Perspektiva Od najraniji% vre!ena ljudi su pokušavali da na (rtežu ili sli(i prikažu pred!ete kakvi su oni u stvarnosti i kako i% nji%ove o+i i !ozak vide, ali i! to nije du"o polazilo za ruko!. Pro#le! je nastajao kada je nešto što i!a tri di!enzije ) visinu, širinu -dužinu i du#inu tre#alo prikazati na ne+e!u -najpre zid pe&ine, kasnije papirus, platno, tkanina... što i!a sa!o dve di!enzije -širinu i dužinu.
Perspektiva
Perspektiva je na+in prikazivanja
trodi!enzionalno" volu!ena i prostora na dvodi!enzionalnoj površini $ ravni, odnosno prevođenje trodimenzionalne stvarnosti u dvodimenzionalnu sliku stvaranjem iluzije dubine i daljine.
Perspektiva Vre!eno! su ljudi koristili razli+ite na+ine $ perspektive, kao što su) Vertikalna O#rnuta Ikono"ra/ska ili %ijerar%ijska
Perspektiva kroz vekove
Perspektiva Toko! Renesanse u!etni(i su po+eli da se interesuju kako da predstave dvo* di!enzionalna u!etni+ka dela da iz"ledaju kao tro*di!enzionalna. Renesansa* -1234*1544) Renesansa je nastala u Italiji i raširila se na +itavu Evropu. !etnost, nauka i literatura doživele su pro(vat.
Perspektiva Renesansni u!etni(i su došli do ideje da #i !o"li koristili !ate!ati+ke $ "eo!etrijske prin(ipe i tako su izu!eli linearnu $ linijsku perspektivu. perspektivu . 'inearna ili "eo!etrijska perspe(tiva o!o"u&ila perspe(tiva o!o"u&ila je u!etni(i!a iluziju du#ine na ravnoj površini.
Perspektiva 0ajpoznatiji renesansni u!etni(i su #ili)
Michelangelo
eonardo da !inci !inci
"aphael
Perspektiva
'inearna perspektiva) 6azirana je na na+inu na koji i ljudsko oko vidi svet. O#jekti koji su #liže iz"ledaju ve&i, dok o#jekti koji su dalje iz"ledaju !anji. 7a #i izrazili iluziju iluziju prostora prostora u!etni(i u !etni(i su kreirali ta+ku nedo"leda -#eskona+nosti na liniji %orizonta. O#jekti se (rtaju koriste&i orto"onalne linije, linije, koje vode od nji% i skupljaju se u ta+ki nedo"leda.na nedo"leda.na liniji %orizonta.. %orizonta
Perspektiva Osnovni poj!ovi linearne perspektive su)
Stajali#te $ tačka gledanja
%ačka nedogleda Ta+ka na %orizontu u kojoj se prividno završavaju u prirodi paralelne linije. 8ože #iti jedna ili više ta+aka nedo"leda.
&orizont ili inija horizonta 'inija "de se prividno spajaju ne#o i ze!lja ili ne#o i !ore
'inearna perspektiva 9rvena %orizontalna linija je linija %orizonta.
'inearna perspektiva Prave $ orto"onalne linije spajaju se u TA:KI 0E7O;'E7A
'inearna perspektiva sa jedni! nedo"ledo!
Umetnici koriste perspektivu sa jednom tačkom nedogleda da bi prikazali objekte koji se licem nalaze ispred njih.
'inearna perspektiva
'inearna $ jedan nedo"led
Najpre se nacrta Linija horizonta - horizontalna linija paralelna sa donjom ivicom slike. Predstavlja nivo $ visinu očiju posmatrača. %o je linija gde se sre'u nebo i zemlja. Položaj linije horizonta zavisi od toga koji deo objekta želimo da vidimo i prikažemo. U ovom slučaju prikaza'emo prednju i gornju stranu.
'inearna $ jedan nedo"led Obeležimo tačku na sredini linije horizonta. To će biti naša tačka nedogleda. Ona se uvek nalazi na liniji horizonta, ali ne mora biti na njenoj sredini. Pribli žavanjem ta čki nedogleda objekti postaju sve manji, da bi na kraju i sami nestali u njoj.
'inearna $ jedan nedo"led Nacrtamo prednju stranu kvadra (kvadrat ili pravougaonik) ispod linije horizonta.
'inearna $ jedan nedo"led Povucimo prave linije iz uglova kvadrata ili pravougaonika do tačke nedogleda. Ove linije se nazivaju ortogonalne.
'inearna $ jedan nedo"led Povučemo horizontalnu liniju između dve gornje ortogonalne linije gde smatramo da se na š objekat završava.
'inearna $ jedan nedo"led Iz krajnje desne ta čke na nacrtanoj horizontalnoj liniji spustimo vertikalnu liniju (upravnu – pod pravim uglom na donju ivicu slike) do preseka sa donjom ortogonalnom linijom.
'inearna $ jedan nedo"led Obrišemo delove ortogonalnih linija od kraja objekta do tačke nedogleda. Dobili smo 3-D objekat - kvadar u perspektivi sa jednim nedogledom
Perspektiva u odnosu na položaj o#jekta 9entralna -središnja Pti+ja =a#lja ili pse&a
Središnja, pti+ja i ža#lja -pse&a perspektiva
'inearna perspektiva sa jedni! nedo"ledo! * razli+iti pri!eri
'inearna perspektiva sa dve ta+ke nedo"leda
'inearna perspektiva sa dve ta+ke nedo"leda se koristi kada se o#jekat nalazi vertikalno! ivi(o! ispred nas.
'inearna perspektiva sa dva nedo"leda -o#jašnjenja ista kao i za jedan nedo"led
7va nedo"leda
7va nedo"leda
7va nedo"leda
7va nedo"leda
7va nedo"leda
7va nedo"leda
7va nedo"leda
'inearna perspektiva sa > ta+ke nedo"leda
savre!eno! slikarstvu koriste se) 'inearna ili "eo!etrijska perspektiva -sa jedni! ili više nedo"leda At!os/erska ili vazdušna perspektiva Koloristi+ka perspektiva Poliperspektiva Prekrivanje Položaj i Veli+ina o#jekata ...
'inearna perspektiva sa 1 ta+ko! nedo"leda
Sava ?u!anovi&, ?id
9laude 8onet, Stani(a Sen 'azar
'inearna perspektiva sa > ta+ke nedo"leda
'inearna perspektiva sa dva nedo"leda
At!os/erska -vazdušna perspektiva
9. 'orrain, Kralj 7avid i tri junaka
Koloristi+ka perspektiva
@uan ;riss
Poliperspektiva Pikaso, ;ospoi(e iz Avinjona
Prekrivanje o#jekata
Položaj o#jekata
Veli+ina o#jekata
Prekrivanje, položaj, veli+ina o#jekta
=orž Sera, 0edeljno popodne
