Ujka Ili o Vaspitanju

Miodrag \ur|evi} Ujka ili o vaspitawu ©Kreativni

centar 2004

Biblioteka Svet je jedan  kwiga deseta drugo izdawe

Urednik: Dejan Begovi} Ilustracije:

Milan Pavlovi} Lektura i korektura: Nata{a Markovi} Redaktor:

Violeta Babi} Dizajn korica:

Du{an Pavli} Prelom:

Neboj{a Miti} Izdava~:

Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 244 06 59 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: [email protected]

Za izdava~a:

mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa:

Publikum Tira ` :

2.000 ISBN 978-86-7781-270-6

2

Miodrag \ur|evi}

Svaka Svaka poro porodi dica ca ima neku neku svo ju pri~u. To su pri~e ko je se pri~aju gosti gostima ma i onda onda svi govo govore re uglas i jedan jedan drugog drugog ispravqaju, „ni„ni je bilo bilo tako, tako, nego nego ovako“, ovako“, i dopuwavaju, ali kod nas je stvar sasvim sasvim jasna, jasna, iako iako se tata tata i mama, mama, tako|e, tako|e, prepi prepiru ru kad je i kako kako je sve to sa ujkom ujkom po~elo, {to ni je ni ~udo, po{to jedi jedino no ja znam ta~no celu celu pri~u, jer je ujka ujka jedi jedino no meni meni ujka, ujka, a wima ni je, i najva`ni najva`ni je stvari stvari su i ~uli od meme ne, i ja znam kad je sve to po~elo... Oni misle misle da pri~a po~iwe kad se ujka ujka po javio  javio ili ne{to pre toga, toga, iako, iako, u stvari, stvari, po~iwe mnogo mnogo rani rani je,  jo{ kad sam se ja ro rodio, dio, pa mo`da ~ak i kad se ujka ujka rodio, rodio, ali ja o tome tome ne mogu mogu da pri~am, ne mogu mogu da pri~am ni kad sam se ja rodio ro dio mada mada sve znam: i koli koliko ko sam bio te`ak, i da sam ro|en u bolni bolnici, ci, i {ta su leka lekari ri rekli rekli mami mami – to je bibila na{a prva prva poro porodi~na di~na pri~a sve do dola dolaska ska ujke, ujke, a onda onda je ujka ujka postao postao glavni. glavni. – Ali pri~a

5

Miodrag \ur|evi}

po~iwe mnogo mnogo rani rani je, jer, mada mada je ujka ujka mamin mamin ujujka, odno odnosno sno wen brat, ipak je tata ta ta ujku ujku izmi izmi-slio, jer pri~a o ujki uj ki je pri~a o vaspitawu, a onda on da je jasno jasno da je to vi{e wegov nego nego mamin mamin ujujka, jer otka otkako ko ga znam on pati pati od vaspitawa i on je ujku ujku izmi izmislio, slio, vide}e vide}e se na ko ji na~in... Moj tata tata nosi nosi nao~ari i slu`benik slu`benik je, ali ni je neki neki obi~an mastiqar, prvo, prvo, {to onda onda ipak ne bi bio moj tata, tata, a drugo, drugo, ima i on svo je bubi bubice ce i niko niko ne bi rekao rekao da na tele televi vizi zi ji najnajvi{e voli voli da gleda gleda boks, mada mada sam ka`e da se nikad ni kad ni je potu potukao kao u `ivotu. `ivotu. Takav Takav je on. Toga Toga dana dana – a to ni je onaj dan o ko jem wih dvo je pri~aju, oni pojma pojma nema nema ju, ovo je bi bilo lo mnogo mnogo rani rani je! – tata tata je u{ao u mo ju sobu. sobu. Ja sam ~itao neke neke stripo stripove, ve, tata tata je protiv protiv stripo stripova, va, ali ne pravi pravi veli veliko ko pitawe, me|utim, toga toga dadana bio je nervozan, vozan, ~ekao je na ru~ak i ja sam to znao, jer sam ~uo razgo razgovor vor s mamom mamom u kuhiwi i zato zato sam stripo stripove ve brzo brzo gurnuo gurnuo u fio fioku i, kao, po~eo da pi{em zada zadatak! tak! I onda onda me je tata tata upiupitao (a ja sam stalno stalno znao da bi on mnogo mno go radi radi je klopao klopao nego nego da sa mnom pri~a!): „U~i{?“, a stalno stalno je oslu{kivao oslu{kivao {ta se u kujni kujni doga|a! doga|a! „Pi{em zada zadatak“, tak“, ob jasnio  jasnio sam mu i za trenu tre nu-tak otkrio otkrio ono {to sam na brzi br zinu nu na`vrqao. Po{to nas mama mama nika nikako ko ni je zvala zvala na ru~ak, tata tata je imao vreme vremena na da odr`i malu malu govo govoran ranci ci--

6

Ujka ili o vaspitawu

 ju: „Zar ne vi v idi{ kako kako su ti redo redovi vi krivi krivi i kakako je sve ukrma~eno? ukrma~eno? Uop{te ne mo`e da se pro~ita {ta pi{e!“ „Ja mogu“, mogu“, odgo odgovo vorio rio sam i uop{te mu nisam nisam ni poka pokazi zivao vao svesku. svesku. „Sramo „Sramo-ta je da takav takav zada zadatak tak poka`e{ poka`e{ nastav nastavni nici“, ci“, i tako tako daqe, nasta nastavio vio je tata. tata. „U na{em razre razredu du ima ih ko ji pi{u mnogo mnogo gore“, gore“, odgo odgovo vorio rio sam  jedva  jedva ~eka ju}i da nas mama mama pozo pozove. ve. Onda Onda je tata tata dodao dodao da je najlak{e najlak{e uzima uzimati ti za primer primer najgo najgo-re i da }u, ako sad ne navik na viknem nem da pi{em ~itko, tako tako pisa pisati ti i kad odra odrastem, stem, a ja sam na to wemu ob jasnio  jasnio da }u tada, tada, kao i on, kuca kucati na pi pisa}oj sa}oj ma{ini! Tata Tata je progu progutao tao knedlu knedlu i upitao upitao ototkud znam da }u imati imati ma{inu kad pora porastem. stem. „Ti }e{ mi dati dati svo ju“, rekao rekao sam. „Zami „Zamisli sli da ti  je ne dam“, uzvratio vratio je tata. tata. „Obe}ao si“, podse pod se-tio sam ga ja. I, evo, kako kako je dosad dosadno no na `enski `enski na~in pri~ati {ta je ko sve rekao, rekao, a kako kako onda onda isispri~ati a da se vidi vidi {ta je ko stvarno stvarno rekao?! rekao?! I ko bi rekao rekao da je to tako! tako! „Mogu „Mogu misli misliti“, ti“, re~e tata, tata, „kakve „kakve sve glupo glupo-sti pi{e{ ovako ovako na brzi brzinu, nu, umesto umesto da si prvo prvo razmi razmislio!“ slio!“ Ob jasnih  jasnih mu da brzo brzo pi{em zato zato {to sam prvo prvo razmi razmislio! slio! „Mogu „Mogu misli misliti“, ti“, re~e opet na to on, i mama mama nas je ve} pozi poziva vala la na ru~ak, ali tata tata ni je hteo da po poka`e ka`e da mu je ru~ak va`ni ji od vaspitawa, pa sam se zato zato i ja

7

Miodrag \ur|evi}

pravio pravio lud i gledao gledao ga kako kako se vrpoqi, ali tata da se on dose doseti ti i viknu viknu u pravcu pravcu kuhiwe: „Osta„Ostane sam u ku}i, pa nema nema ko da ga kontro kontroli{e!“, li{e!“, i tako, tako, nastavqaju}i vaspitawe, pre|e i na kloklo pawe, ali da bi poka pokazao zao kako kako mu je vaspi vaspita tawe we ipak va`ni je, nasta nastavi vi i u kuhiwi: „A prawe ruru ku? Ruke Ruke su ti od floma flomaste stera!“ ra!“ „Posle „Posle ru~ka moram moram da zavr{im zavr{im zada zadatak“, tak“, poku{ah po ku{ah da isko iskori ristim stim podva podvalu lu sa zadat zadatkom, kom, ali to mi ni je uspelo uspelo i morao morao sam ipak da opeoperem ruke. ruke. „Mogu „Mogu li da ne jedem jedem supu?“, supu?“, upitah upitah zatim zatim da bar malo malo dobi dobi jem u vreme vremenu, nu, a mama mama upita: upita: „Za{to?“ „Zato „Zato {to je vru}a!“ Mama Mama mi re~e da duvam, duvam, a tata tata ovo jedva jedva do~eka za novu novu govo govoran ranci ci ju: „Eto“, re~e tata, tata, ko ji je pre mene mene u{ao u kuhiwu, „ni je prao ruke ruke i ve} je zazavr{io supu; supu; kako kako jedna jedna aqkavost povla~i povla~i drudrugu: ni je na vreme vreme napi napisao sao zada zadatak tak i sad mora mora nanavrat-nanos vrat-nanos da jede!“ jede!“ (Presko~io (Presko~io sam to da mi je  jo{ u sobi sobi govo govorio rio da se zada zadaci ci na pi{u pred {kolu, {ko lu, nego nego blago blagovre vreme meno.) no.) Zatim Zatim se tata tata obrati obrati meni: meni: „Za{to ne duva{ duva{ kao {to mama mama ka`e?“ „Vi{e ni je vru}a!“ Tata Tata izva izvadi di ciga cigare re-te, ali po{to i nad po popom pom ima popa, popa, ume{a se i mama: mama: „Ne}e{ vaqda usred ru~ka da pu{i{?!“ Tata Tata ob jasni  jasni kako kako to ~ini stoga stoga {to sam ga ja izner iznervi virao, rao, a zatim, zatim, ~eka ju}i da i ja zavr{im zavr{im sa supom supom i da ne bude bude jedan jedan nula nula za mene, mene, (mama!) (mama!)

8

Ujka ili o vaspitawu

na|e i za mene primed primedbu bu skre}u}i mi pa`wu na to da ne sedim sedim pravil pravilno no za stolom, stolom, {to tata tata poponovo no vo jedva jedva do~eka: „Kao da je od pihti pihti ja!“ Ja sam tada tada jo{ bio kliwa u ~etvrtom ~etvr tom razre razredu, du, uspra uspra-vih se, ali vi{e nisam nisam mogao mogao ni da duvam, duvam, ni da  jedem  jedem supu: supu: „Kako „Kako sede sedeti ti k'o roda roda i jesti jesti vru}u supu?“ supu?“ „Savij „Savij se“, re~e tata tata gleda gleda ju}i jelo jelo na {pore {poretu, tu, „ali neka neka ti telo telo sto ji usprav uspravno!“ no!“ TaTata ustade ustade i nabi nabi mi pesni pesnicu cu u le|a: „Tako „Tako treba treba sede sedeti! ti! Sutra Sutra kad bude{ bude{ ~ovek, ne}e imati imati ko da te ispravqa“, i tako tako daqe. Za{to ka`em i tako tako daqe? Zato Zato {to je tata tata nasta nastavio vio da govo govori ri o detiwstvu i o tome tome koli koliko ko je va`no sve to nau~iti blago blagovre vreme meno. no. I tako tako daqe. Zatim Zatim me, kad sam po~eo da jedem, jedem, pono ponovo vo napa napade de kako kako sam tvrdo tvrdoglav... glav...

„Kakve „Kakve veze veze ima sve ovo s ujkom?“, ujkom?“, upita}e upita}e neko, neko, pa bi to mo`da ~ak i mama mama u~inila, u~inila, jer se ujka ujka po javio  javio mnogo mnogo kasni kasni je, ali zato zato ja i znam pravu pri~u i znam da je pri~a, u najmawu ruku, ruku, po~ela tog dana. dana. A mi smo jo{ kod supe! supe! Da pri~am na `enski `enski na~in, pri~a nikad nikad ne bi stigla do kra ja po{to bi sve tra jalo  jalo onoli onoliko ko koli koli-ko je stvarno stvarno tra jalo  jalo i onda onda nikad nikad ne bismo bismo ni stigli stigli do ujke! ujke! Ja pri~am samo samo najva`ni najva`ni je: tata tata

9

„Obed treba da je sve~anost u ku}i i niko nema pravo drugima da ga kvari!“

Ujka ili o vaspitawu

 je tada tada jo{ rekao rekao kako kako pravil pravilno no dr`awe mora mora da mi u|e u krv, pa ~ak i u snu da se dr`im tako, tako, iako iako je ~ovek u snu polo`en po lo`en i ni je uspra uspravan. van. Ali, ova istina istina tatu tatu pono ponovo vo dove dovede de do besa: besa: „Ni pona{awe, pona{awe, ni radne radne navi navike, ke, ni{ta, samo samo vice viceve ve ume da pravi, pravi, a ako ga ja ne uzmem u ruke, ruke, u}i }e u `ivot kao bogaq!“ Preska~em Preska~em {ta je jo{ sve bilo bilo za vreme vreme ovog ru~ka! Uglavnom, Uglavnom, jedu}i jedu}i meso, meso, tata tata me napa napade de –  iako iako sam se trudio trudio da sedim sedim pravo pravo – za oblapor oblapor-nost, ob ja{wavaju}i mi da d a hrana hrana ne}e pobe}i pobe}i i ne shvata shvata ju}i da `urim u {kolu! {kolu! „Obed treba treba da je sve~anost u ku}i i niko niko nema nema pravo pravo drugi drugi-ma da ga kvari!“... kvari!“... Tada Tada je tata, tata, da ju}i mi primer, primer, jeo kao nika nika-da dota dotad, d, zalo zalogaj gaj po zalo zalogaj, gaj, ~ude}i se kako kako neneko mo`e da ima toli toliko mana, mana, i toga toga dana dana nisam nisam stigao stigao ni da se zau za ustavim stavim u dvori{tu, dvori{tu, a kamo kamoli li da se poi poigram, nego nego sam, ono {to najvi{e najvi{e mrmrzim, sa ulice ulice morao morao pravo pravo u razred... razred... Eto, tako tako je, u stvari, stvari, sve po~elo – zato zato {to  je ru~ak zaka za kasnio snio – i ja mislim mislim da je u tom tretrenutku nutku tata tata ve} zami zamislio slio ujku! ujku! Ne ka`em izmi izmi-slio, jer tad jo{ ni{ta ni je znao o wemu, ali ga  je zami zamislio. slio. – Zami Zamislio slio je nekog nekog ujku ujku ko ji je mo`da bio sasvim sasvim druk~iji nego nego {to }e biti biti stvarno, iako iako to niko niko ne bi rekao, rekao, sude}i sude}i po onom {to je daqe bilo... bilo...

11