ISTINE I TRAGANJA. ,MUDRACA I LUPEŽA" GEORGIJA GURĐIJEVA
PAMĆENJE Ketlin Riordan Spit, duhovni tragalac iz Amerike, poznata čitaocima iz „Tajni" br. 2 posvećenih Kastanedi, rođena je i odrasla unutar ezoteričke škole jedne od najinteresantnijih najinteresantnijih i najzagonetnijih duhovnih figura 20. veka, G. I. Gurđijeva. Dubok utisak koji je na nju ostavio Gurđijev i širok uvid u Gurđijev rad njegove škole omogućili su joj da napiše knjigu pod nazivom „Rad po dolasku Gurđijeva" koja na sažet, ali iscrpan način daje celokupan pregled u Gurđijevljevog dela. Ovde donosimo nekoliko odlomaka iz njene Ameriku izuzetno interesantne knjige u kojoj govori o životu, i o mnogobrojnim m nogobrojnim (1924) školama Gurđijevljevih učenika danas.
0
Jeor Jeorgi gijj Ivan Ivanov ovič ič Guđi Guđije jevv, Izuzetno biće i „mudrac — lupež" posvetio je svoj život razumevanju velikih religioznih tradicija birajući iz svak svakee tajn tajnaa usme usmena na učen učenja ja i prevodeći ih u oblike koje mogu da usvo usvojje savr savrem emen enii trag tragao aoci ci na Zapadu. Gurđijev je dosta uspešno tokom svog života. stvarao maglu oko oko sebe, ebe, baš baš kao što što je don don Huan Huan,, još još jeda jedan n čove čovekk znan znanja ja,, preporučio svima koji slede stazu. Niko ko ga je susreo licem u lice tok tokom godi godina na u kojim ojimaa je popoduča dučava vao o nije nije sumn sumnja jao o da je on izuzetno biće — ali ko je on zapravo bio? Kao budi budist sti, i, učio učio je ljud ljudee da vide svoju karmu i svoju patnju, svoj svoju u sopstv pstveenu ništ ništav avos ost, t, i pokazivao nerazdvojnu povezanost stvari. Kao Hindu, davao je nadu da se mogu razviti viši nivoi bića i prima-ći bliže beskraju izvan svih pode podela la pomo pomoću ću stro strogi gih h tehn tehnik ikaa kontrole uma i tela. Kao sufi, bio je u ovom svetu, ali ne od ovog sveta sveta,, prenos prenoseći eći svoje svoje izuzet izuzetno no učenje kako to situacija zahteva, čest često o pute putem m upad upadlj ljiv ivo o obič obični nih h aktivnosti, kako su vre-me, mesto i ljudi zahtevali. Pa ipak, iako je njegovo učenje izabralo uticaje iz mnog mnogih ih svet svetih ihct ctra radi dici cija ja svet sveta, a, rodio se i umro kao ruski pravoslavni pravoslavni hrišćanin. Tokom svojih pokušaja da nađe ostatke, potomke ili živo prisustvo ljudskih bića koja su bila u dodiru sa večnim čnim i ne-p ne-pro rome menl nljjivim ivim jezgrom istinske mudrosti,
Gurđ Gurđij ijev ev je samo samost stal alno no obav obavio io mnoga mnoga istra istraživ živanj anja, a, a takođe takođe se pridružio grupi od 15 ili 20 ljudi i jedne žene, koji su svi tragali za skri skrivvenim enim znan znanje jem. m. Oni Oni su se nazi nazivvali „Traga ragaoc ocii za isti istino nom" m".. Upuštajući se u glavne ekspedicije u grupam grupamaa od dvoj dvojee ili troje, troje, ili povremeno sami, proče-
šljali su ruševine drevnih civilizacija Egipta, Krita, Sumera, Asiraca i Svete Zemlje. Posećivali su manastire i duhovne zajednice od Atos Atosaa do Etio Etiopi pije je i Suda Sudana na.. Našli su rodoslov drevnog društva mudr mudrac aca, a, Sarm Sarmou ouni ni,, od teki tekija ja Nakš Nakšba band ndii i Kadir adirii derv derviš išaa do ravnica Centralne Azije. Prešli su čak čitav put do severnih ravnica Sibira u potrazi za šamanističkim korenima ili izdancima znanja za kojima su tragali. Gurđijev je izvestio da je „tokom tog perioda imao nagon da se nađe svuda gde je bilo revo revolu luci cija ja,, građ građan ansk skih ih rato ratova va,, socijalnih socijalnih nemira, nemira, podjednak podjednako o da bih taj svoj jedini cilj razumeo u zgusnutijem obliku, a i da nekako otkr otkrij ijem em neki neki nači način n da uniš uništi tim m preduslove koji čine da oni (ljudska bića) tako lako potpadaju pod utkaj masovne hipnoze. Ova se sklonost pokazala opas opasno nom m po Gurđ Gurđij ijev evaa koji koji je, je, kako sam kaže, u tri razne prilike bio pogođ pogođen en zaluta zalutalim lim metko metkom, m, zado zadob bivš ivši svaki aki put ozbil zbiljn jnee povrede od kojih je dugo morao da se oporavlja.
ODRICANJE OD MOĆI
Treća, gotovo gotovo fatalna fatalna nesreća, nesreća, koju je opet izaz izazvvao zalu zaluta tali li meta metak, k, desil esilaa se Gurđ Gurđij ijev evu u u oblasti tunela Čijatur u kavkaskim planinama 1904. u vreme
građanske pobune. Tokom tog oporavka, oporavka, napravio napravio je očajničku rekapitulaciju plodova svog prouč roučav avan anja ja:: razv azvio je ogromne moći, pa opet su njegov um i srce bili puni asocijacija
koje su se odvi dvijale jale u prav pravcu cu sup suprotn rotno om ide ideali alima nje njegov gove svesti, kao i strasti koje su zahtevale zahtevale zadovolj zadovoljenje. enje. Osetio Osetio je potreb potrebu u za postoj postojano anom m pažnjo pažnjom m koju bi mogao da održi u običnom životu i pomoću koje bi mogao da kontaktira sa drugima. Pa opet je neprestano neprestano zaboravl zaboravljao jao.. Nijedan Nijedan faktor podsećanja nije mu pomagao zadugo. Iznenada ga je prodrmao uvid, univ niverzalna analogija: „Ja sam čovek, i kao takav sam, nasupr nasuprot ot svim svim ostali ostalim m oblici oblicima ma životi životinjs njsko kog g života života,, stvore stvoren n od Njega na Njegovu sliku i priliku!!! Jer On je Bog i zato i ja u sebi imam sve mogućnosti i nemogućnosti koje On ima. Razli Razlika ka između između Nje Njega ga i mene mene mora biti samo u razmeri. Jer on je Bog Bog svega ega što je prisutno u univerzumu. To znači da i ja takođe treba da budem neka vrsta Boga svega što je prisutno u mojoj razmeri." Pa opet, razmišljao je, Bog je od sebe udal udaljjio jedn jedno og od svo svojih jih sopstv sopstveni enih, h, posla poslavš všii ga u stanje stanje oholosti i davši mu snagu jednaku svojo svojojj sopst sopstve venoj noj,, ali suprot suprotnu. nu. Kako to može biti? Može li se isti princip primeniti i u mikr mikrok okos osmo mosu su,, razm razmiš išlj ljao ao je Gurđijev. Potom je spoznao: „Razmišljajući „Razmišljajući i razmišljajući došao sam do zaključka da, ako bih namerno prestao da koristim izuze izuzetne tne moći moći koje koje posedu posedujem jem i koje sam svesno razvio u sopstvenom zajedničkom životu sa ljudima, ona bi se morala udaljiti od mene kao snaga koja podseća. Da je imenujem, radi se o moći zasn zasnov ovan anoj oj na snaz snazii u obla oblast stii „hand-blendzoi-
na", ili, kako bi je drugi nazvali, moć telepatije i hipnotizma. Zahvaljujući Zahvaljujući uglavnom toj bitnoj pripadnosti, koju sam razvio sam u sebi, ja sam, u opštem toku života, pogotovo u poslednje dve godine, bio iskvaren i izopačen do srži, tako da bi to najverovatnije ostao čitav moj život. I tako, ako bih se svesno mogao lišiti te milosti svog bitnog pose poseda da,, ta bi se odsu odsutn tnos ostt bez bez sumn sumnje je mogl moglaa oset osetit itii uvek uvek i u svemu. Zaklinjem se da ću pamtiti da nikad ne upotrebim taj svoj bitni pos posed i tak tako se liš lišiti iti toga toga da zado zadovvolji oljim m najv najveć ećii deo deo svoj svojih ih poroka. U procesu življenja sa drugima gima,, taj taj volj voljen enii pose posed d biće biće mi stalni pod-setnik." Uz tu zakletvu, iz koje je isključio ko-rišćenje svojih moći u službi službi svog svog istraživ istraživanja, anja, Gurđijev Gurđijev se oseć sećao kao kao da se „pono ponovvo rodio". Tada je mogao da započne misiju da Zapadnom svetu donese svoje razumevanje „užasa situacije" i mogućnost izbavljenja. „Covek je mašina. Sva njegova dela, reci, misli, osećanja, ube ubeđenj đenja, a, mišl mišljjenj enja i nav navike ike razu razult ltat at su spol spolja jašn šnji jih h utic uticaj aja, a, spoljašnjih utisaka. Sam od sebe čovek nije u stanju da proizvede ni jednu misao, ni jedno delo. Sve što kaže. čini, misli i oseća — sve se dešava . . . Covek se rađa, umire, gradi kuće, piše knjige, ne onako kako on želi, već kako se to desi. Sve se dešava. Čovek ne voli, ne mrzi, ne želi — sve se to dešava samo od sebe." Ove Ove nemilo nemilosrd srdno no istini istinite te reći reći Gurđij Gurđije-v e-vaa možda možda na najsaž najsažeti etiji ji način izražav izražavaju aju suštinu suštinu njegove njegove slik slikee čove čoveka ka kao kao bića bića koje koje ima ima ogro ogromn mnee mogu mogućn ćnos osti ti za koje koje uopšte ne zna i od kojih ovakav kakav jeste, ne bi bio u stanju da iskoristi ništa. NAŠA „TRI
MOZGA"
U Gurđijevljevim „Belzebubovim pričam pričama", a", Belze Belzebub bub govo govori ri svom svom unuku o „neobjašnjivom „neobjašnjivom ponašanju ovih bića sa tri mozga na čudnoj plan planet etii Zeml Zemlji ji". ". Ova Ova tri tri mozg mozgaa odgovaraju, kao spratovi u fabrici (poseb (posebno no u fabric fabricii hrane hrane)) trima trima različitim različitim nivoima nivoima funkcionis funkcionisanja. anja. Gornji sprat je intelektualni centar, a donji sprat je kontrolno mesto tri funk funkci cije je koje oje pone poneka kad d de-l de-luj uju u nezavisno, ah najčešće ne. To su motorički centar, centar, instinktivni ins tinktivni centar i seksua seksualni lni centar centar.. Pored Pored tih pet centa entarra, koji oji deluj eluju u u svakoj akoj normalnoj normalnoj osobi, postoje postoje još dva centra, koji, iako su savršeno formirani mirani i neprek neprekidn idno o deluju deluju,, nisu nisu povezani sa drugima, sve dok ih čove čovekk name namerno rno i vest vesto o sam sam ne poveže. To je, na gornjem spratu, viši intelektualni centar (čiji je jezik simbol) i na srednjem spratu
viši viši emoc emocio iona naln lnii cent centar ar (čij (čijii je jezik mit). Važnost svakog od spratova u okvi okviru ru indi indivi vidu dual alno nog g obra obrasc scaa funkcionisanja određuje mesto te osobe obe u klasi lasifi fikkacij acijii koju oju je Gurđijev Gurđijev koristio koristio da okarakter okarakteriše iše ljud ljudsk skaa bića bića.. Neko Neko,, na prim primer er,, može više
da zavisi od uma nego od srca, dok neko drugi može da dopusti osećanjima da odnesu prevagu u njemu kad logika zakaže. Svako je rođen sa jednim „mozgom" koji ima predispoziciju da dominira nad ostala dva. Prema shemi Gurđijeva Gurđijeva,, teži-šje teži-šje Čoveka Čoveka br. br. 1 je u inst instin inkt ktiv ivni nim m i momotoričkim toričkim funkcijama funkcijama,, Čovek Čovek br. br. 2 pridaje veći značaj osećanjima, a Čovek br. 3 zasniva svoje delovanj delovanjee na znanju ili teorijsko teorijskojj perspe perspekti ktivi. vi. Ove Ove su indiv individu iduee na manje manje — više više istom istom nivou nivou bića, bića, budući da im nedostaje jedinstvo i volja. volja. Oni se, međutim, međutim, razlikuju razlikuju po tome tome koli koliko ko se osla oslanj njaj aju u na koju funkciju. Svaki od ovih osnovnih tipova ima svoj oblik umetnosti, muzike i religi religiozn oznee praks praksee koji koji ga najviš najvišee priv privla lači či.. Čov Čoveka eka br. br. 1 dubo duboko ko
dira diraju ju pomp pompaa i cere ceremo moni nije je,, poposveć svećen enii ri tu al i i svet svetee repe repeti tici cije je,, dok je Čovek br. 2 sklon molitvi i posvećenoj žrtvi za Boga ih gurua. Čovek Čovek br. br. 3 bavi bavi se teolog teologijo ijom, m, kate katego gori rizu zuje je,, raspr asprav avlj ljaa i disdiskutu kutuje je u svoj svojoj oj skor skoro o trop tropič ičko kojj orijentaciji prema mudrosti. Velike religijske tradici-
je mogu da udome sve te tipove: pris priset etii-mo mo se samo samo ogro ogromn mnih ih masa masa u katoli katoličan čanstv stvu, u, žestok žestokih ih propove propovedi di eva evangeli ngelistič stičkih kih sekti i njihov njihovih ih horov horovaa koji koji pevaju pevaju „A„Amen" men",, raci racion onal alni nih h argu argume mena nata ta prot protes esta tanti ntizm zma. a. U Hind Hindui uizm zmu, u, Budiz udizm mu, Isl Islamu amu i Juda Judaiz izm mu postoji sličan raspon koji odgovara raspo rasponu nu ljudsk ljudskih ih sklono sklonosti sti,, jer u obrascu obrascu misli, osećanja osećanja i delovanja delovanja svak svakog og zaspalog zaspalog bića, bića, tačno tamo gde posto stoji najv najveć ećee moguć ogućee iskrivljenje, leži i ključ za ostvar tvaren enjje druk rukčij čijeg nači načina na ži*>ta. ŠTA SPREČAVA NAŠ RAZVOJ? Prema Gurđijevu, obična ljudska ljudska bića svet svet doživlja doživljavaj vaju u na takav način da su obično zadovoljna svojom situacijom, da dobij bijaju određenu količinu zadovoljstva zadovoljstva i uživanja, i nalaze da je život podnošljiv podnošljiv bez napretka ka samo samoos ostv tvar aren enju ju.. To oseose-ća ćanj njee zado zadovvoljs oljstv tvaa nas nas spre spreča čavva da težimo
dabufera era predstavljaju tako ako ozbiljnu ozbiljnu prepreku prepreku samoostv samoostvarenju arenju da Belzebub, u zaključku „Belzebubovih „Belzebubovih priča", primećuje: „Jedini način da se bića planete Zemlje sada spasu bio bi da se u njihovu suštinu ponovo usadi jedan nov organ, organ poput kundabufera, ah ovoga puta takvih svojstava da bi svako od tih nesrećnika tokom procesa post postoj ojan anja ja nepr nepres esta tano no oseć osećao ao i spoz spozna nava vao o neiz neizbe bežn žnos ostt vlas vlasti tite te smrti, kao i smrti svakoga na kome mu počivaju oči ili pažnja."
LJUDSKA „OSEĆANJA" Osećanja običnih ljudi su gotovo u potpunosti sačinjena od negativnih emocija, iako su često dobro skrivena pod maskom uglađenosti. Ove negativne emocije izazivaju identifikaciju i unutrašnje pridavanj pridavanjee značaja. značaja. Većina Većina onoga onoga što motiviše ljudsku aktivnost jeste nega negati tivn vno o oseć osećaa-nj nje, e, što što može može videti svako ko pogleda novišim višim nivoim nivoimaa svesn svesnost ostii i stoga stoga obezb obezbeđu eđuii je da nastav nastavlja ljamo mo da služimo neposrednoj svrsi prirode da energiju iz viših oblasti zraka stvaranj stvaranjaa prenosimo prenosimo do njegovo njegovog g izdank izdankaa koji koji raste raste,, Meseca Meseca.. Ova Ova zabluda o zadovoljstvu proizlazi iz posledica „specijalnog organa" koji ima svojstvo da, kao prvo, stvarnost opažaju sasvim naopako, a kao kao drug drugo, o, svak svako o pono ponovl vlja jano no spoljno iskustvo u njima kristaliz kristalizuje uje svojstv svojstvaa koja koja stvaraju stvaraju faktor fak toree koji koji u njima njima bude bude zadozadovoljs oljstv tvo o i uživ uživan anje je . . Ovaj „organ" naziva „kundabufer" („ku („kund ndaa — odbo odbojn jnik ik"" — prim prim.. prev prev). ). Kunda undabu bufe ferr je, je, kako kako on kaže, uklonjen, ali njegov efekat i dalj alje tra traje. je. Nje Njegov govi zaos zaosta taci ci proizvod proizvodee svojevrs svojevrstan tan „opijum „opijum za mase" koji čini da zaboravimo na užase smrtnosti smrtnosti,, potpune potpune bespobespomoćnosti, ti, i pomaže nam d^ racionalizuje-mo i da se zavar zavarav avamo amo o vlasti vlastito tom m stanju stanju,, kao i da svet pogrešno opažamo u toj rhe-ri, da se zgrozimo kad miš pretr retrčči sobom, bom, a ne osećam ećamo o nika nikaka kavv stra strah h — to^a to^apr prav avo o ne može možemo mo čak čak ni da zami zamisl slim imo o — pred perspekti perspektivom vom vlastite vlastite smrti. smrti. Efekti kun*
vine. Čovečans Čovečanstvo tvo ima ogroman ogroman repertoar negativnosti: tu su niske stra strast stii gnev gneva, a, zavi zavist sti, i, pono ponosa sa,, oholosti, mržnje, lenjosti, straha; negativna raspoloženja kao što je samosažal samosažaljenj jenje, e, depresija depresija,, gnev, gnev, očajanje, očajanje, dosada, dosada, razdražl razdražljiv jivost; ost; oblici sentimentalnosti, uključujući i veliki deo onoga što se naziva humani humanizmo zmom m i ljubav ljubavlju lju;; oblici oblici negativnog negativnog intelektua intelektualnog lnog stava stava kao kao što što je cini inizam zam, sklon klono ost prepirci, pesimizam, sumnja. Ova lista bi se mogla još dugo nas nastavi tavitti. A ono ono Što izgl izgleeda pozitivno u emocionalnim stanjima ljudi ljudi u obično običnom m budnom budnom stanju stanju može da se pokvari i preobrazi u negativnost uz samo mali pritisak na neki od, kako ih je Gurđijev zvao,' naših „rogova" — osetljivih psihološk psiholoških ih izdanaka izdanaka i predstav predstavaa koji koji se u prin princi cipu pu zasniv zasnivaj aju u na ponosu ili sujeti. Nesposobnost da se voli direktno je povezana sa nesposobnošću da se bude istinski obzi obzira ran, n, nesp nespos osob obno nošć šću u da se zadr zadrži ži pažn pažnja ja,, mnoš mnoštv tvom om „Ja" „Ja",, koje je ljudska boljka. Mada nam je svima potrebna ljubav, ljubav, ovakvi kakvi smo nismo u stanju da je obez obezbe bedi dimo mo.. „Poč „Počni nite te time time što što ćete ćete vole voleti ti bilj biljke ke i živ životinj otinje, e, a onda ćete možda naučiti da volite i ljud ljude" e",, 18 kaže kaže Gurđ Gurđij ijev ev.. U spisim spisimaa Gurđij Gurđijev evaa vrlo vrlo se retko retko spominje ljubav, pošto ona prev prevaz azililaz azii spos sposob obno nost st obič obični nih h ljudskih bića. Onakvi kakvi smo, u stanju smo samo da reaguje-mo na podsticaje u skladu sa zakonima zakonima mehaničkih mehaničkih asocijaci asocijacija, ja, kao i u skladu s tim koje „Ja" trenutno preovladuje. Odgov govaraj arajuć ućii na pita pitanj njaa o tome tome kakv kakvo o mest mesto o ljub ljubav av zauz zauzim imaa u njeg njegov ovom om učen učenju ju,, Gurđ Gurđij ijev ev je jednom prilikom prilikom rekao: „Sa uobičajenom ljubavlju jednu stvar volim, drugu mrzim. Dana Danass te volim olim,, a nare naredn dnee te nede nedelj lje, e, nare naredn dnog og sata sata,, ili ili nanaredno rednog g minuta minuta,, mrzim. mrzim. Onaj Onaj ko zaista voli može da bude; onaj ko može da bude, može da dela; onaj ko može može da dela dela,, jest jeste. e. Da bi saznao šta je prava ljubav, čovek mora da zaboravi sve o ljubavi i mora da potraži pravac. pravac. Volimo jer se nešt nešto o u nama nama komb kombin inuj ujee sa tuđim emanacijama iz instinktivnog centra, emocionalnog centra ili intelektualnog centra. Ili to može doći od uticaja spoljnog oblika; ili od oseća osećanj njaa — voli volim m te jer jer me voliš, ili zato što me ne voliš; od tuđi tuđih h suge sugest stij ija; a; oseć osećan anja ja susuperi perior orno nost sti; i; od saža sažalj ljen enja ja;; i iz mnogih drugih razloga, subjektivnih i egoističnih. Dopu Dopušt štam amo o sebi sebi da se na nas nas utiče. Sve nas privlači ili odbija. Postoji polna ljubav, koja je obično pozna oznata ta kao kao „lju „ljuba bav" v" izme između đu muškarca i žene — kada ona nesune, muškarac i žena se više ne
vole. vole. Postoji Postoji emocional emocionalna na ljubav ljubav, koja izaziva upravo suprotno i čini da ljudi judi pate ate. Kasni asnijje ćemo emo govoriti o svesnoj ljubavi." Potra Potraga ga za izvori izvorima ma ljubav ljubavii i objek bjekti tim ma ljuba jubavi vi mora biti biti razoč azočar araavajuć ajućii i besp bespllodna odna,, zasnovana, takva kakva jeste, na meha mehani ničk čkoj oj orij orijen enta taci ciji ji usnul usnulee psihe, i u onom stepenu u kom u nju nju ulaž ulažem emo o ener energi giju ju i u kom opčinjava našu pažnju ona pred predst stav avlj ljaa glav glavnu nu prep prepre reku ku u razvoju svesti o sebi.
ČETVRTI PUT U orijen orijentis tisanj anju u prema prema onome onome što što je dobr dobro, o, lepo lepo i isti istini nito to,, i udru udruži živa vanj nju u s onim onim Što Što zrač zračii iz izvora svesnijih od običnih, postoje tri tradic dicionalna rel religiozna pris pristu tupa pa.. Ovi Ovi pute putevi vi,, odno odnosn sno o načini, odgovaraju trima tipovima običnih ljudskih bića, čoveku br. 1, čove čoveku ku br. br. 2 i čove čoveku ku br. br. 3, u skladu s relativnom važnošću naglaska koji se stavlja na tri funkcije. funkcije. Ovi tradicion tradicionalni alni putevi putevi su: 1.put fakira 2.put monaha 3.put jogija Fakir akir razvi azvija ja ovlada ladavvanj anje najnižim spra tom. fizičkim telom, time što prolazi kroz mučne fizičke polož oložaj ajee ili ili vežbe ežbe.. Neki Neki faki fakiri ri zauzimaju bolan položaj kao što je staj stajan anje je na jedn jednoj oj nozi nozi,, ili ili pak pak bala balans nsir iran anje je na prst prstim imaa nogu nogu i ruku, i zadržava zadržavaju ju ga godinama. godinama. Čineći tako, oni jačaju volju. Put fakir fak iraa zahtev zahtevaa vrlo vrlo malo malo znanja znanja.. Učenic Učenicii napros naprosto to ostaj ostaju u u blizin blizinii onoga ko je nešto ostvario i uče imitacijom. Put monaha je put posv posveć ećen enos osti ti,, reli religi gijs jske ke žrtv žrtvee i vere vere.. U sred središ ištu tu rada rada na ovom ovom putu je emocionalni centar, centar, što privlač vlačii čov čoveka eka br. br. 2 Emoc Emocij ijee se prevaz prevazila ilaze ze i vladan vladanje je sobom sobom se postiže tek kada se sve sitne želje potčin potčinee ljubav ljubavii prema prema Bogu. Bogu. Ali čak i kada se postigne ovo stanje bića bića,, mona monah h može može da post postan anee samo „šašavi svetac", ukoliko ne nastavi da na odgovarajući način razv razvij ijaa fizi fizičk čkee i inte intele lekt ktua ualn lnee funkcije. Put jogija je put znanja, put za koji Čovek br. br. 3 nala nalazi zi da je najpri najprime meren reniji iji.. Sa druge druge strane strane,, mada jogi postiže potpuno razumevanje, ono će biti nemoćno i suvo bez drugih funkcija na istom nivou. Fakir, monah i jogi moraju da se odrek odreknu nu sveta sveta,, da se uzdrže uzdrže od porodičnog života i da svu svoju energiju posvete ličnom razvoju. Post Postoj ojii još još jeda jedan n put, put, Četv Četvrt rtii put, za one koji žele da ostanu ,,u ovom svetu, ali ne od ovog sveta". Za razli zliku od tradic dicionalnih nih religioznih puteva, Četvrti put nema traj trajni nih h inst instiituc tucija. ija. On se pojavljuje u skladu sa vremenom, mest mestom om i ljud ljudim ima. a. Sled Sledeć ećii ovaj ovaj pristup samorealizaciji, traga-lac se odrič odričee odrica odricanja nja.. Rad Rad se obavlj obavljaa na" sva tri sprata „fabrike hrane" odjednom i stoga je rezultat, kada se jednom ostvari, već sadržan u sve tri funkcije istovremeno. Pošto koristi vlastitu živomu situaciju, bez zahtevanja spoljnih promena, to je mogu mogućć put put za sva sva tri tri tipa tipa ljud ljudi. i. Gurđi-jev Gurđi-jevljev ljev rad pripada pripada tradicij tradicijii
škole Četvrtog puta. Imena ova četiri puta ne treba da zav zavedu edu onog onogaa ko prou prouča čavva svetske religije, ukoliko se ima na umu da pripadnost neke konkretne sekte Ili tradicije jednom od puteva ne zavisi od toga da 11 ne njihovi sledbe sledbenic nicii naziva nazivaju ju monasi monasima ma Ili jogijima, već od relativnog preovladavanja nekog centra. Zen monah koji meditira na koan,
Tri osnovna ljudska tipa po Gurđijevu: čovek br. 1 (fizički), čovek br. 2 (emocionalni) i čovek br. br. 3 (intelektualni) mada se naziva monahom, sledi put jogija onako kako je on ovde definisan; oni koji praktikuju bakti jogu, pevajući u ushićenju pred stopalima svoga gurua, nalaze se na putu monaha. Svaki od ova četiri puta može odve odvest stii onog onog koji koji teži teži dalj daljee od samsaričk samsaričkih ih komplikac komplikacija ija i patnji patnji običnog budnog stanja — svakodnev svakodnevice ice ljudskih ljudskih masa koje koje čine ono što bi se moglo nazvati spoljnim krugom čovečanstva — u sferu sferu savrše savršenih nih bića, bića, unutra unutrašnj šnjii krug onih koji su nešto ostvarili. Mada svaki od četiri puta već po samoj prirodi običnog sveta svoje učenje učenje mora mora dati dati u iskriv iskrivlje ljenom nom obliku (jer je to sve što se može čuti u ovom svetu laži i pomet pometnje nje), ), među među onima onima koji koji su ostvarili ostvarili najviše najviše postoji postoji savršena savršena saglasnost, bez obzira na to koji je njiho njihovv put. put. Ulazak Ulazak u unutra unutrašnj šnjii krug znači dalji rast u zajedništvu sa sličnim bićima i kraj nesloge i nei-zvesnosti. VIŠA STANJA SVESTI Pored sna i budnog sna koji se smanj anjuju uju u goto gotovvo svači ačijem jem živo životu tu,, post postoj ojee i drug drugii mogu mogući ći načini postojanja, stanja u kojima je percepcija jasna i neiskrivljena, oseć osećan anja ja širo široka ka i nesp nesput utan ana, a, a delovanje iznad principa zad zadovoljs oljstv tva. a. Ova stanj tanjaa su prirodna za ljudska bića i izgubl izgubljen jenaa su zarad zarad psihol psihološ oških kih složenosti — prvenstveno, kao što smo smo već već videli videli,, zamrač zamračiv ivanj anjem em svest svestii do koga koga dovodi dovodi infekc infekcija ija kult kultur urom om u rano ranom m deti detinj njst stvu vu.. Gurd Gurdij ijev ev razli azliku kuje je dva dva niv nivoa sves svesno nog g funk funkci cion onis isan anja ja koje koje
prev prevaz azililaz azii uobič uobičaj ajen eno o stan stanje je:: svest o sebi i objektivnu svest. Svest o sebi spontano nastaje u krat kratki kim m tre trenuci nucim ma koji za sobom obično ostavljaju naročito živa sećanja, To su visoki trenuci do kojih može doći u situaci-jama velik elikee opas opasno nost sti, i, inte intenz nziv ivni nih h oseća-
nja ili izuzet izuzetnog nog stresa stresa.. Tada je pažnja jasna, nep nepristrasna i relati relativno vno potpun potpuna, a, i podel podeljen jenaa je između bića i okoline, tako da se delo delovvanje anje odvi odvija ja spon sponta tano no,, na odgovarajući odgovarajući način, a ponekad čak i herojski. Svest o sebi takođe može posta postati ti način način posto postojan janja. ja. Posto Postoje je mnogi mnogi nivoi nivoi njenog njenog razvo razvoja. ja. Ona započinje podelom na dvoje, kada se deo pažnje da sebi, a đeo ostane na raspolaganju za opažanje okoline. U svom najpunijem obliku, nema osnovnog stis stiska ka ega, ega, što što stv stvara ara naro naroči čiti ti kval kvalit itet et isku iskust stva va,, koji koji gosp gospođ ođaa Uspenski opisuje na sledeći način: „Šta je prva karakteristika pamć pamćen enja ja sebe sebe?? U tom tom stan stanju ju čovek nije centar. centar. On nije izdvojen. Sedeći Sedeći u sobi, sobi, svest svestan an je čitav čitavee sobe, i sebe kao samo jednog od predmeta u njoj. Na sličan način je sves svesta tan n i drug drugih ih i ne stav stavlj ljaa se iznad njih, niti kritikuje i sudi. To nij nije ljub jubav, ali ali to je poč početak etak ljubavi". Iznad svesti o sebi je jedno više stanje stanje,, objek objektiv tivna na svest svest,, koja koja se takođe javlja u spontanim bljeskovima. Takvi trenuci predstavlj predstavljaju aju „vrhunska „vrhunska iskustva iskustva"" života — ili se potpuno zaboravljaju kada niži centri padnu u nesv nesveg egno nost st kako kako bi deli delika katn tnu u mašineriju tela zaštitili od nepo nepodn dnoš ošlj ljiv ivo o viso visoke ke ener energi gije je.. Tokom stanja objektivne svesnosti viši centri se povezuju sa običnim. Čov Čovek je potpu otpuno no uskl usklađ ađen en sa kosmičkim zakonima i potpuno ih je svestan. Kao uvod može da posluži rezime koji je jedan od Gurđ Gurđij ijev evlj ljev evih ih učen učenik ikaa dao dao za isku iskust stvo vo doži doživl vlje jeno no nako nakon n leta leta pro proveden edeno og u arhi arhite tekktons tonskkoj zajednici Taliesinu koju je nadahnuo Gurdijev: „T „Tokom ovog leta sam imao prvo duboko i živo iskustvo više svesti. Tri pretho thodna iskustva ovog neočekiv neočekivanog anog delo-va delo-vanja nja viših sila dav davala su da se nasl naslut utii istin istinsk skaa svest o sebi. Ovo sadašnje je bilo drugač drugačije ije.. Jednog Jednogaa dana dana sam od kuće išao preko polja, kako bih se okupao u reci Viskonsin. Negde na pola puta u mene je počela da ulazi jedna čudna i divna sila, da prožima čitavo moje biće i da me ispu ispunj njav avaa svet svetlo lošć šću u i snag snagom om.. Zaus Zausta tavi vio o sam sam se, se, stao stao mirn mirno o i pustio pustio da ova ova sila sila proteč proteče. e. Mada Mada sam bio svestan svoje okoline — šume i polja na vrelom suncu — ona je predstavljala samo pozadinu unutrašnje unutrašnjeg g iskustva iskustva.. Svi nemiri i brige brige običn običnog og života života su otpali otpali;; u isto vreme sam sasvim jasno video sebe i svoje odnose sa ljudima; video sam model svoga života, svoj organizam koji se kreće kao da ide određ određeni enim m putem putem.. Vreme Vremena na više više nije nije bilo bilo,, a razu razume mevvanje anje celi celine ne
života mi je delovalo moguće. Bilo je to kao da sam na nekoliko tren trenut utak akaa ušao ušao u svoj svoj stv stvarni arni život; a spoljni život, koji mi se činio toliko važan i koji mi je odneo svo vreme, nije bio stvarni život, već već nešto nešto efe efemer merno, no, neka neka vrsta vrsta filma u bioskopu sa kojim sam se identi identiflk flkov ovao. ao. Jedino Jedino Je to nešto nešto Iznu Iznutr traa bilo bilo stva stvarn rno o — ja, ja, moji moji Istinsko sopstvo. JA JESAM," Priredio: Goran BOJIĆ
