?~ ,
§or с::Теу/(!
ј
77hofl///-
,.е
v СРПСКА КР АЉЕВСКА АRАДЕ~ИЈА.
.
СРПСКИ ЕТИОГР АтСRИ ЗБОРНИК КЊМГА ДЕВЕТА
,
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ УРЕДИО
Д-р. ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ
КЊИГД
у ШТЈ.ЮUПО
1.
BEOl'PAAY
., АРЖАВПОЈ ШТАМПАРИЈИ ttРАЈЬКВИНК срп....
+907.
Digitized
Ьу Goog1е
ПР-ВИИИ Е'ТНОГРА ФСКИ ЗВ'ОРН:Иflf
ИЗДА.ЈЕ
dPiI"1tA КРАЉЕВОКА АRАДЕМИЈА
ЦЊИГА АЕВЕТА
у mТАМПАНО
у ДРЖАВRОЈ
BEOrPAAY ШТАМПАРиЈИ
КРАЉЕВИНЕ
СРВИЈЕ
1907.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ ИГРЕ
УРЕДИО
Д-р. ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ
• КЊИГА
1.
--·'.'4••• '.-'·
,
. ., BEOrPAjJ.Y -ШТАМПАНО
у
ДРЖАВНОЈ
Ш'ГАМПАРИЈИ
КРАЉЕВИНЕ
СР8И.lК
1007.
Digitized
Ьу Goog1е
~;~,;
.
1>~41:~ 10.13.
'в
:.2..2
StJ
Go
v.
САДРЖАЈ
';тРАтт
А·Р Твх. Р. 'f.top1;eB.1I -
Српевё ваРОАве иrре
1
YTT~
8 3
Шта. је иrpа
Дтоба. Tfa.PT
5 7 9 10 11 14 18
L В~тешке .гре ЗтРавнт вгрт
III. •
. • •
Игре Ауха·
Иђуе зт Ао6тт
У. Орске игре
. •
Орсltе иrре у старини· O~Clte
Игре
Trpe
1.
Ре4иrиоан!'
2.
Слетсу;т иrр;;
6.1Ia
иrре·
Значај наРОАНВХ вгара
1.
з'Шw;;а Рл1;вР
61 ощут.ватт НтР';АНтт ОРттlX тттра
.
~
PjeJffi?HZOC;;P -
В.тешке игре
2.
щ~рп,л?е ННi;ОАЗ;У; внре
Вонне
• • . • . . • • • • • •
89
. • . . • • . • • • . • • • •
95
се ;;а. р"лњу (иа Г;?Ц";,)
95 95 96
Диаа.ње хоп..ьа. (ВЗ Га.ц"а.) Д5??тње БИС5?;;; (и;;
4. 6• 8.
Ка.ба.Аа. (из !'а.цка)
96
Кзн;;а.
96
Гн;;"а.)
.ку"е (иа Га.цв:а.)
97
.
Гo"~
Тен, тен, тен! (ВЗ Моста.ра.)
" 97 97 98
На lа.бр (ив Са.цк;;)
99
На.1а.ва. ПАН Jfjерити со
(onh:t
у Херцеrовини)
ПРђђућђ се ;;лuод РУКО (иа l';;цка)
10.
М
78
•
и Херцеrовиие
1.
45
.,. ' • .
Нтттметт за тиуп,таче
~~H
26 26
CpZ?8.
.
---------------------------------------УI
СТРА.НА.
12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24.
ПО.iЬубити вариЪак (из Фојиице у Босии) Прескакати преко штапа (вз Гацка) Зуце (из Гацка)
• . • • • • • • • • • • • .
ВеАике коБИАе НАИ цетест шеснест (из Мостара) Хамама (из Мостара) ОРАова (из Гацка)
••..•• • ИU.lиконца (И3 Мостара) • • •• Скока од три крока (НЗ Гацка) • Вука (опliа народна по седима) . Мале кобиле (из Гацка) . . • • Војничког града (из Мостара) • Трке око .lијеске (из Мостара) . Погаче (опt.а у Херцеговини)
П. Забавне IIrpe . • • • • .' • • • • • • • •
1. Продаја cllpheTa (оцта) (И8 Гацка) 2. Исповиједи (И3 Гацка) • . • • • • 3. Ац)·, ацу, ацу-цу! (И3 Гацка)· • . 4. арађа црстена из тањира (И8 :Мостара) 5. Крађа црстеиа из њрдара (И8 Гацка) • • 6. Прстена цод каце (ollIia народна сеоска .игра) • 7. Прстена ваље (И8 ~IOCTapa) 8. ПРСТl'на кадијанr (И3 Мостара) 9. Акша. - баша-и (И3 Мостара) 10. Заната (И3 Мостара) • . 11. Жпвера (Н3 :Мостара) . 12. Телеграфа (на Мостара) 13. 'Подвезе (И3 Мостара) . 14. Чирака (113 :Мостара). . 15. Баста на (из Фqјнице у Босни) 16. 3авуЪи се.у оцанм; (И3 Гацка) 17. .Ilађе (из Мостара). • • • • . 18. Двојица прrдстаВ.iЬају једнога (из Мостара) 19. Ево нос, рво уво! (И3 :Мостара) 20. Хуса (И3 Гацка) • . • 21. Тамбура (из Мостара) 22. Ћуприје (из Мостара) 23. Гусе (из ~locTapa) • • 24. Обичиога rpaAa (И3 )IocTapa) . 25. Дај ии, кума, ситс! (из Града у Посавини) 26. IIице, ццпавице и.ilи саl\РlllН1Чf' (II~ :'\[остара) 27. IIИ.lИliа (из Фојнице у Босни) 28. 1'00убова (И3 Мостара)· . • . • • . . . • • • . • 29. Миша и lIачке (И3 Гацка) 30. БеРЮI, берем грожђе (из l'рада у IIосавип) 31. Петињака (И3 Мостара) . • . . • • . • • • 32. Кеве (И3 Мостара) . . . . . ••••.•.• 88. Бyliе од јахе (опЪа пародна у Херцеговини)
Digitized
100 101 101 102 103 104 105 106 106 107 108 108 109 109 109 111 112 113 114 115 117 117 118 119 121 123 123 124 125 126 127 128 129 130 130 131 133 134 134 134 136 137 137 138 188 142 144
Ьу Goog1е
... -.
СТРАНА
јахе (и~
34.
35.
Иrр2Ь
36. 37.
Жар2Ь Џ2Ьри (И3
КОПИАади (И3 Стоца)
38.
П.llеске (из Мостара)
39.
С.IIипа миша (из Мостара)
џ,птом (ОПР'i Посавини)
. .
147 147 147
Ауха·
1. 2. 3. 4. 5. 6.
ТИККiii
Моста[нс)
ШТii ,i""[iЖИШ, ДРРКСс (из МОСТ:фii) llорађаље броја (из Мостара) Трубир (ИЗ
)IocTapa)
••...
ЦВllјеЬа (из Мостара)
..•..
на
IIPCTiiiiii
151 151 152
llраче)
8а Аобiii
1. Буt.е пара (опt.а народна у Херцеl'ОВИНИ) • 2. Пара па &0.110 (опt.а вародна у Херцеговини) 3. Новаца у рапу (опьа нарО"на) 4. Пар," (иа МОЈ 5. 1'YHi" (из :МШiiНРii} 6. 1'УНiЭ (из 7." Rупа (из Мостара). •
8.
,,
9. 10.
Шеха (из Мостара)
Rадијане (из Мостара) На[iiЩi"
154 155 ]55
157 157 158
Мостаљнс]
))Н[iiiтаи
БројаЉi у ири на ра ,[Н' н"iине до
П. Станоје М. Мијатоаиll
Српске наРОАие иrре на Аевча
Тем:пиt..а
\ 1,
161
[iнннwие игре
1. На 2. Криви цар· 8. Ги6!1.икање (сеКl!ричање) 4. Трџе коБИ.llе 5. ЧеН"iiiiiiii 6. lIlШ]'Нii 7. IIlTHHH!'H 8. Ж:!6а - згура \1.
(;!;очи МИIII
10. Jlовци 11. 12. Ј еж,з 'с] 13. Me""iii П. Забавне игре
1. 2.
• •
ПипаАа рус:!
.
165 165 167
170 171 171
173 173
УIII
СТРАН.&.
Цt.ракање
3. 4. 5. 6.
•
Мацаље
7.
Авај, ВУАе!
8.
ЦвеЪе (анђео и ђаво)
175 176 177 178 178 180 lRl 183
Умро човек СжреАање
. •.
Врцање
. .... Пиmжо..ъи . . .
9. 10. 11. 12. 18.
Расцвежа се аужи Аренак
14.
Тижрање
Топови
]83
КаАоперо, Рајо!
184 185 ]86 188 188
'. . . • • • .
15. .ilеж, ryco, Аеж, Аеж, Аеж ••• 16. Пијаница • . . 17. Марrита - rи:rа • • . . • . 18. ПиАИьи • . . • • • . . . . 19. Сеио, САаJlа - 306, 806, 306
20.
188 189 190 191 192 193· 198 198193
Градичкаље, пежа'lеље, на rpaдoBe
1.
Први rpaд
2.
Товар
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
Капiца
•
..•.
ЧепJtа (раКАа). Грива КАпцање (веАИХО '1ежири)
]94
.
•••• Мељање· • • . Шапа (вађеље) • Гре6ање • • . • Туцаље
194 194 ]94 195
21,
Gакривање хапа (ЕеЦЕање)
196·
22. 23.
Прсженкање
197 197 198 198
КАаЦЕање
. .
24.
Иm!·
25. 26. 27.
МаrаРИ'lкање
..•.
Даривање
Гу со,
. •
ryco,
199 199 200 200 201 202 208 204 204
ПИАе 1Iоје!
28.
:Миm и хаЧJtа
29. 80.
СОАИ
31.
30ра
32.
Перорса
••.
Шжа је жо?
•. .
33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40.
2()6.
.".
.
205 205 205 205
200
Digitized
Ьу Goog1е
IX. СТРАН.&.
41. 42.
206 207 207 207 207 208 208 208 208 208 209 209 209 209 209 209210 210 210 210· 211 211
43.
«.
45. 46. 47. 48. 49.
50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62.
m.
Игре Ауха
1. 2. . 3. 4.
. . Пац пу иц праскавица
211 211 212 213 214 215 215· 215 216
•
ТУ'Е)'1Iишкаље Миц пу
.
ВиАИШ АН?
•
5. Cua'Ea . • •
,.
.
IV.
6.
IIрс'ЕИ
7. 8.
ItJlИ .IУК,
ca,u 6а6а .IУК
Ко је Ш'Еа?
Игре аа Аоб.т,
1. 2. 3. АОАатак,
• • • • " Цица - кица • Дуrхиllаље .
216· 216 218 220
Купкаље
• • . • • •
221 221
Бројавице.
Ш. Атанас.Је Петро •• "", Црве
1.
Српске П.РОАВе пре в. с.опеке
rope . . .
227 229' 22iI 229
В.теш.е .гре
. • • • • • • 1. IIреврllаље • • • 2. Топка ии ШУШУК 3. С'Еоиер • 4. КO.Iчиllи • 5. Кахен, 6. Рнпаље •
230
230· 230 230
Digitized
Ьу Goog1е
Digitized
Ьу Goog 1е
t
-
.t
Digitized
Ьу Goog 1е
I
I
I
-1
I I
I
Digitized
Ьу Goog 1е
'-
СРПСКЕ НАРОЦНЕ ИГРЕ од
Ј
Д-РА тих. Р. ЋОРЋЕВИЋА
г
•
Digitized
Ьу Goog 1е
---
УВОП Шта је иrра у једноме,
l1Ока8ао вају
је
сву
јаким
К.
раЗ.llозима
агоов Ј
своју
да
МУСКУ.ll03НУ
поткреп.ьеном, де.ll.У
животиље И
не
ФИЗИЧRУ
употребља
снагу
једино
ради добијаља средстава за материја.ll.НО одржање, већ да један,
сувишни,
део
троше и за извесни
индифе
рентни ЦИЉ, који не доприноси никакве користи. а то
је да се забављају;
једном
речи тај се
троши на игру, тј. животиље се поред
сувишни део
рада око
одр
жања још и играју. Још са више раЗ.ll.ога не може бити другојаче ни код
човека,
живот узео
пространих димензија.
тако
чији је ФИЗИЧRИ
и
душвени
И у другоме
свом де.llУ, у коме говори о игри код људи,
говореhи
о игри са ФИЗИО.ll.ОШRО·Г Г.llедишта, агоов ве.ll.и: 2
»Над
је човек здрав и кад не зна шта ће са својом снагом, он почиње да пева и да подвикује, да игра и да скаче, да се задиркује,
((
игра. Према томе
другим речима човек
игра није
вање и испољаваље
ништа друго до изража
сувишне,
се НаЈЈ.ази у човечјем
почиље да се
непотребне, снаге, која
организму.
Осећање потребе за
изражавањем и испољавањем те снаге могли бисмо на звати· тежња
за
игром.
На истоме месту3
наводи агоов још два схватања
о игри. По једноме игра има диаментра.ll.НО различити 1
Ше
8piele derThiere, Jena, 1896. Menschen. Jena, 1899.
2 Die Spiele der 3 Стр. 467-468.
стр.
467. 1*
Digitized
Ьу Goog1е
4 значај од
првог, тј. игра нам, кад нас збиља жи
ODor
вота сувише
притиокује, даје
онази за одмор и разонођење.
могућнос'Ги
иоцрп.ьевој
Као год што
жица на
цитри и 'тетива на .I1уку не омеју увек бити затегнути, ако хоћемо
ваљаноот,
да инотрумена'г и оружје
оачуваЈу
иото тако и човек потребује
овоју
разонођења у
игри. Друго охватање односи се на ве.l1ИКО те.l1ео.ЮШКО охватање о игри.
Кад
пооматрамо
игре
животиња и
људи, не можемо да не дођемо до закључка, да оу оне од
ве.l1ике
важl!ООТИ
за
те.l1есни
индивидуе, да оу оне вежба
и
душевии
IVorubung)
напредак
за 08биљне 8а
даЬе у щивоту.
Према ОВОМ8 ове игре "удоке имuе би пао узрок:
{.
изражај оувиmве онаге;
код отаријQХ
људи), и
3.
2.
одмор и равовођење Iнпр.
В8щба
за
озбиљне
ПОО.l10ве
подражавање (нпр. код деце). И према томе и тежња
за игром проистицаАа би И8 ова три узрока. ЛАИ ПрИ овем овом први узрок каща је најјачи и
њега ва.ьа и узети за нај ГАавниј и. У МАадооти је п КОА животиња
и
код
ЉУАИ
тежња
за
игром
заотупљена
најјачој мери, а оа годинама и опадањем
у
снаге ОП8,Аа
и тежња за игром. Томе смо сведоци оваки А8Н и КОА
животиња и код иотиче снаге
у
људи. 1
ПОГАавито
из
Тежња за игром
тежње
за
АаКАе
потрошком
iiPO-
оуввшне
организму.
ЛАв исто онако као што је веАИка разАика између цеАОКУПНОГ
и
Физичног
и
душевног
живота
животиња
и ЉУДИ, исто је тако ВеАика разАИка и У њиховој ИГРИ.
Животиња живи природним,
инстиктивним,
животом;
човечији је пак живот заснован И на његовим душев
ним Аиспозицијама УАесио,
I
дотерао
-
на свеоти. Човек је свој живот
према
Ј"Ава ва.а ваРОАЈ(а
.Стар вас аа игру ве .ар.. с
ПРИАИкама,
80с.&оа.ца (НароАВО
Кав8'lаИОlвt. .љубу.ц, Сарајеао
КОМПАиковао,
,4&0
te.UI ap..lo arOABO у Т<Ј. 8or.aeAJ" Б.lаг.э СВУ'ВО в ваАао ]leXJleA-6ег
1888. C'l'p. 159).
Digitized
Ьу Goog1е
Ы~· RештаЧRИ об.шк. Животиља ('е игра 110 нагону, нро
С'ГО .\:\ Аlце .. зра~~а овој ој (~увпltlкој ВШIlt>: ЧОRек Ј(' 'гаЈ lIsражај овој(\
011&811
t'ltart'
п "1II1t1'&
op(\~ .. o, ,.tnTf'-
рао према M«'>(~"Y ГАе ј(\, према ttрtt.шкама у Iщl.IМf\ јо, RОМП.шковао It украОIlО
А"(I"IIII
Ilpet.tn
('АОја ItYATYP~.
РЈео ('вога луха, Tt' ./е 'гако ш'ра .\обllw\l\ раl\.,ПЧП'r~ аб .ШR~, који оу У
MROI'O
u.tуча.lеllа .\оr.ТIIt\4И
orpoMltt')
(Н\
nршенотnо.
Деоба
Тежњу
AaK.IIe
.rapa
аа ИI'ром човек
.IIИЧИ'l:е начинl3, од Н8.јПРООТИЈИХ
шtраЖ8.h& 111\. Р&Н
1'о..tооltих
II(H\pt\,'l\ ЛО
Н8.јеАожениј их и нај комБИНОВ311ијих КРО'I'I\ња '1'(\,"& ~I духа.
Што Је човек (ЈРИМИТИSЮ'.1И, ТО му јtl It И['I)I\ tlJHtM"тивнија, а
са
раIМИЧИ'l'llје,
Ifапр(~'гком
љеговим If игр('
КОМП.llИКОВ8.нијо.
оу
IIllчнншј('l.
му ОН"
lIаI11>"'IИ'I'"
је,dаи шематички IIpet·.IIeA и Аеобу игара ОЛ fшЈнр<>о"'И јих АО чан
нај<можеНи1Их и најРl\~мичитијI1~
ПОСАО,
If аПСОАУТНО
T8.'ltlO
иаnОАен
могуЬ, јер игре, и ако иаЈраrМИСlИ'ГИЈе јеАна у другу,
шн>м" је му
Шtг..tОА8.
ми не
8J1C'I'Q, 11 Р 0..1 11.11«1 и['ара fI&AIIH6 08
еАемеlfТИ јеАНС врто
КОА других и обратно, те 'ГО веома ()'N~ЖRна O.I&t(() IЮ'Г
ПУНО и аПСО.llУТIIО (Јио'гема'гие8.IЫ~ н дсобу. том ~a сам се ПОТРУАИО, Аа ове игре
110 нри (Ш.)М
ОВnЛШd IItt IНшо
.IIИКО .IIОl'иtr1СИХ категорИЈа, ма д . . (Је и flрИ оноЈ дооби може деси'ги Аа се .1СА'lа игра ММIШ '(lтанИ'гИ у ЛIЈ(! и .. и више К8.'гегорИја,
Најпростије
IJpCMa
томе иак() ео шlt В 11.'tи ,
маниФеО'l'аци.lС '!'(,ЖЉ() :IA, иr"ом ~И..1И
би прости покрети појединих ЛО.АОI18 И..1И СIIIТUJЮf' 'l'oJh, онако као ш'го је С.llучај кол ~JAI)ll.Ite и 8ВАово ..ЫЈ8 жи-.
•
во'гиње. КаА јо кољ сит и 8л!'ltfJ ШШ'f(Ј И јури, ~altA м ногама,
олекакује у
с'грану и'гл.;
lIao
(НЈ
~UЛОIf().ьflО
H~љa И.IIИ се рве са АРУ['ИМ III:I)М; ИЈ'рају (Ю 'I'ИI(6 у ,.ин-
Digitized
Ьу Goog1е
..уху
и рибе у ВОАИ.
ИСТИ је такав С.IЈЧај в са ЧО8е
ко.: ЗАРав и заАОВО.ьав ~jy тежљу за игром
човек изражава
ТИllе
што
најпростије
потскакује,
пrro се
3аАВркује, JLЬ8cкa рукаllа и САичво. Ове су прве в нај простије lIави.естацвје тежље за Игроll веуређене, без ЈЈАава, без ритма, Строго
узевши
тако реhи
то
САобо..\Не в провзво.ьве.
би још би.Аа
ве ЉУАСка; то би за .ьУАСКУ
жввorвњска нгра, а
игру БПАП тек е.аеJlентв
И3 којих постаје и ИЗ којих се развија, ИСТО овако као ЈЈПО је ГАас иеват
еАемеват
говора и као што је звук еАе
музике.
Док животиље остају СТЗАВО ва ОВИII еАеllеНТИllа
игре, ва овим неуређеНИJl покреТИllа
иэражајима тежње за игром,
Te.la,
као ПрОСТИII
АОТАе је чове~ Иllајуhи
Аругојачих УСАова за цеАОКУПНИ жввот и развитак
изводпо и усавршавао
ове
Aa.I»e
манифестације свога биhа,
те тако постаДОIПе Р~~АВЧИТИ оБАВЦИ игара са разАИ читом
наменом.
ЉУАске игре могу се АеАИТИ на раЗАичите начине. Оне могу бити: двчје и .ьудсК8, ако
их АеАИJlО према
узрасту вграча; .м.ушке и женсК8, према томе који их
ПОА игра; аРОАетње, АВТње, јесење, и ЗUAtске. према добу ГОАине
кад
се играју.;
аоједuна:чне,
иарне в груане,
према томе КОА ИКО их особа ВЗВОДIl итд. итд. ЛАв као
што рекох ни једна од ових деоба није аПСОАУТНО т.ачна, те то ЧИНИ веАИКУ тешкоћу за Аеобу и свстематисање игара. Ја ћу, подеАИМ
међу
према
тим, овде
покушатв
томе чему САуже.
По тој деоби игре
ос могу подеАИТИ на: Ј Вuтешкв игре,
111
Игр~ оуха,
JV
Игре да добит и
да све игре
V
II
3абавн.е игре,
Орске игре.
Digitized
Ьу Goog1е
,~
________
~_-'='= ---",,--=====,--...o::..:=~"=;;'-=-"';;"==='--------
ВИТЕШКЕ ИГРЕ
I
Витешке су игре оне у којима се тежња за игром испољава тако, да су теЈ1есни покрети намењени јачању
ИЈ1И вежбању окретности теЈ1а ИЈ1И надметању у сназњ
Такве су игре: оравање«\ трчке
(вагонкеј«а,
»камена
С
»трчање tt ,
трке ИЈ1И эагоничкејl
»јежа tt ',
IJскоиа с Мјеста«\
»hуприје«8,
(с
paMeHa tt •
»скока
места, ис
»сц.москока про ножа tt6
»сеиз-коБИЈ1е«","i »нишана (ив пу
шкеt<10,' »кољенима О дрво«l1,
»хаЈ1ка«12 итд.
у нашим народним традицијама често се сретамо са
витешким
играма,
нарочито
у
народним
песмама.
Ст. Новаковиh казује нам неке појединости о јуначким
витешким: играма у старој српској држави, као вежби ва озбиљну борб у 18. Нешто је витешких игара овде онде 11 забеЈ1ежено у нашем
народу,
аЈ1И то још
није ни ив
што у народу има. С тога мислим
да
даЈЈека све
ће
бити
веома
корисно ако l1спитем неКОJlика питања, која могу по
СЈ1УЖИТИ као пострек за скупљање и као потсеhај на оно на што' треба
обратити пажњу при
скупљању и
при описиваљу народних витешких игара. Ова питања могу
•
да
ПОСЈ1уже
и
за
остаЈ1е
врсте
игара:
1 М. Ћ. МИДИћеВИћ, Живот Срба сељака, CpJl. Етногр. 3борник, књ. 1. стр. 250 -251. ~ Вук ВрчевиЪ. Српске народне игре, Београд 1868. бр. 85. - 3 Ibidem бр. 86. I Ibid. бр. 87. 5 В. М. Г. МеД8КОВИћ, .живот и обичаји Црно гораца, Нови Сад 1860, стр. 159. - 6 В. ВрчеllИЬ, CPIJ. Тlap. игре, 61'. 71. , Ib. бр. 72. - 8 Ib. бр. 74, - 9 Ib. бр. 75. - 101b. бр. 91. - 11 lb. бр. 93 12 Вук С. КараџиЪ, Живот и обичаји народа српског, Беч, 1867. стр. 2f12 -29:> . Ы Стара српска војска, Београд, 1893. стр. 100-110.
Digitized
Ьу Goog1е
----
8
тих.
а)
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
Прем8. добу ста.рости
uzpa1(a
Које витешке игре И1'рају само деца,
1.
које
само људ.и,
које пак и једни и други? Кад једну исту игру играју и деца и људи, има ли раз
2.
дике у TO~Ie како је играју једни а како
други, ИJlИ је играју
на исти начин и подједвако? До ког се доба старости играју и људи, а кад престају
:3.
и не играју се више? Да .'ЈИ то зависи од година, здравља или
каквог догађаја у животу дотичних?
0,'.(
б) Према UОАУ
4. 5.
uzpa1(8.
Има ли витешких игара које игра само женскиње ~ Да ли ту има разлике у играма деце и одраслога жеН7"
ткиња?
6.
До ког се доба старости
игра женскиње?
Од
чега то
аависн? В) Према добу zодuне 1
7. 8.
Које се игре играју преко целе године? Има ли игара које су привеване искључиво з.а извесн1I.
годишња
времена,
или само за извесно
време (месојеђе, белll.
недеља и томе олично)~
9.
Има ли игара које се играју оамо даљу или оамо у вече?
Најбоље је описивати сваку игру за себе, са тачним озна
чењем свега што уз њу иде.
или многих или
после
игара
()но пак
што је опште код
може доhи у засебним
СВИХ
напоменама испред
описа.
При опису игре ваља тачно означити: ко дотичну игру игра, да ли само
један или по двојица, или неколицина. Ако се игра
110 паровима ИЛИ по групама, како се бирају И одвајају lIарови
и групе, како се одлучује ко ~e почети игру.
Сем тога напо
менути и означити по имену све што је важно и што би тре
бало знати.
I Деца
љихове игре. до половине
СIптембра се
zPYAnjy.
по варошима, вели М. Ћ. МИЛИћеВИh, имају неки ред Itојим ИДУ
Tallo, маја -
од Фебруара ДО апри.аа, играју се "и""ковај ПОС.l1е апР".lа
з~ајееај
".IIиса
o)t
и
Ay,~eTa;
од маја до јУЈЈ.а мете;
t!ептеибра ДО краја октобра
-
(Живот Uрба t!е.ъаЈШ, Срп. Етн<>гр. 3борник
-
ОД јуЈЈ.& до
".IIиса, а преко зиме
1,
стр.
223).
Digitized
Ьу Goog1е
•
11
ЗАБАВНЕ ИГРЕ
Забавне су игре оНе у којима се тежња аа игром испољава тако, да су теАесни покрети наиењени искљу
чиво забави играча. Такве су игре: играње пуштање
змаја,
чигра,
и
раЗАичите
Ауткаиа,
друштвене игре
које се играју забаве ради: »прстена у рукама('" стена испод ФИАџана«\
»пр
»прстена испод ха..ъине«3 »пр
~TeHa у мекиње«\ »живо, жива ти га дам', »ОАИ ку ПИТ
гуску«',
ПОЧУАу«9,
драго« 11, I
»иајмуна«',
»на бр.lJ.ину«lО,
»крщ:
»эадужбине«18,
»орања«)',
.II.ишhе
у
»звек за мирис ИАИ ИИАО за
))КВQчке«15,
»продавати крану«l8,
В.II.е«2З,
»утопника
»МИАовања И освете« 1\ »удавати
»ПАанинt\е«Н,
»срне«21,
»Циганина«8,
ђевојку«lа »мрца« и,
»коБИАице на
эе.llено«2\
»поиграј
нос«2',
.Ilепи Пn.
»ђе.ll.-ђевојке«2\ »сијати бибер«2i итд.
И забавне су
игре где што
скуп.ьане из народа,
аАИ, како ми се чини њих је у народу (нарочито у за
падном деАУ нашега
народа), највише,
те би
се њих
има.ll.О још много СI\УПЈьати.
1) Вук Врчевиh, Српске на.родне иrре бр. 1. 2 Ib. бр. 2. 3 Ib. 3. - , Ib. бр. 4. - 5 Ib. бр. 7. - 6 ЈЬ. бр. 8., ' Ib. бр. 14. - 8 Ib. бр., ]6. - • Ib. бр. 17. - 10 Ib. бр. 18. - 11 Ib. бр. 19. - l' Ib. бр. 20. 13 Ib. бр. 21. 14 Љ. бр. 22. 15 lb. бр. 23. 18 Ib. бр. 24. ., Ib. бр. 25. - 18 lb. бр. 26. - 19 Ib. бр. 27. 20 Ib. бр. ВВ. 11 IЬ. бр. 38. 2'Ј. lb. бр. 39. - 23 Ib. бр. 40. 2' Ib. бр. 41. - 15 lb. бр. 42.
бр.
Digitized
Ьу Goog1е
ТИХ.
Р.
'IЮРЪЕВИЋ
су, по ХеРОАОТОВУ казивању,' ИЗМИСJlИАИ игре коцкаАИ
су се. 1 Игара за Аобит имају и Аанашњи неКУАТУРНИ на РОАИ, аАИ нису СВУАа поАјеАнако раширене.НildеЬгапdt
веJlИ Аа их није запавио међу наРОАИМа. источне АФрике 2 , док су ГреНJlанђани токико ДаАеко ивмаКJlИ у томе, Аа
имају чак и једну врсту ру Аета. ' Тешко је претпоставити
. БИJlО
Аа
игара
ва
Аобит није
И У нашој старини, аJlИ КОJlИКО је мени
о томе
нема
помена.
Па не само што се не помињу,
но ја .и данас не знам
игара те врсте,
Аа има много
чисто
којима би се наш народ
би спаАaJIО играње »на новац с орасима«', у Црној Гор:и\
на ваљаАа« В, них јаја« н,
»на пиљке«8,
наробних
играо.
Овде_
»на ПJlојке«
.так aJIИ JlИК«',
»ораха
»ораха на граАац (купе О , кубе)10, »шаре »)каиш«
.2.
Наша народна игра »так аJlИ JlИК« позната
познато
ПОД турским
именом
nчиФТ
13,
тек«
која је боље КJlИ
»чикми
текми(', и ако је ВрАО старог пореКАа (познаваJlК оу је
већ стари Египhани,
а
Римљанима
именом )Jludere раг impar«, unpaar«), l ' ипак бих рекао
беше позвата IIOA
Немци је зову »Рааг
oder
по одомаћеном познатијем
имену да у вас није српског, већ турског постанка. То
Herodotova povjest, Шо 1, preveo D-r А. Musie, Zagreb, 1&1;, оар.94. Zeit80bift ff1r Ethnolugie 1878, отр. 393., наВОА у R. Andree-a, Ethnograpbiscbe Parallelen und Vergleiche II, Jlајпциr 1889. сТр. 104. 3 Н. Egede, Вe8chreibung У&М Gronland, ВерАИВ, 1763. сжр. 178., И&80А '1 R. Angree-a Etbnogr, Paral. und Vergleiche П, стр. 104. I В. ВрчеВ8, ОраОЕе наРОА. игре, бр. 94. 1
2
~ В. М. Г. МеАаковић, Живот и обичаји Црногораца, сТр. 159., В. Вр чевић, Ори" иар. иrpе бр. 88., В} к С. Караџић, ЖlfВож и обичаји ваРОАа 01'11окога, сТр.
287.
о В. ВрчевиЪ, Срп. пар. иrре, бр, 7 Ibidem бр. 35. 81Ь. бр. 36. 9 10
34.
В. О. КараџиЪ, ЖИВОТ и обиv.ји наРОАа СРllскога, СТР. В. Врчевић, Срп. нар. игре бр. 37.
281.
11 Ib. бр. 84. 11 М. Ћ. МИАиliевић, Кно&. Србија, стр.
11 н
592. 11". 6,. 35. R. Andree, EtbnographooM Parallolen und Vergleiche 11, В. Вр1fееиt., Ср..
иrре,
Digitized
етр.
104.
Ьу Goog1е
""- - - - --------- --
СРПСКЕ
би се
иото
НАродне
МОГАО реhи
ПОД кашiце«l
и за
нашим Новим
~=======================:-::-:
и
13
ИГРЕ
за игру )тура јазија«
игру )шеш беш«,
Rрајевима
(»на
која се игра у
по варошима
и у крајевима
ПОД Турцима. Играње карата, домина, туцање крајца
рица
!»на под
КАечке«1 ~
итд. што
ое
роду нашем нађе нова је тековина;
где што у на
такође туђега по
реКАа.
Због тога МИСАИМ да би и на то ваЉаЈ10 обратити пажњу и разабрата, има АИ у народу још каквих игара
за добит,
како
кад и где;
се 80ВУ,
како се играју,
у чему се састоји
добит
ко их игра,
од љих,
да АИ у
новцу, стварима, стоци итд'. и како се 80ве таква добит. у П08навањем ових ствари можда би се ДОШАО до са8наља и решеља једне карак'геристичне ОДАике, а на име
да
ли
можда
у
старини
у
нас,
И8узетно,
и
нема
игара 8а добит (хазардних игараl, чему у ПРИАОГ може
иhи ОКОАНОСТ што су праве нас
ВрАО
оскудне,
а
исто
га наводи Ст. Rорениh, греба,
старији
народне
тако
и
игре за добит у
ваш ни
податак
да код Ступничана,
и одраслији
људи
не
познају
игара недељом и празником до карта ље
што
крај За ДРУГИХ
и то без uо
ваца,3 где се даКАе чиста игра 8а добит игра просто као эабавна игра бе8 добити. Што пак сад у нас има игара за добит можда су туђинска позаЈмица, која је са раз
них страна МОГАа доhи у наш народ. Или можда и наш народ
не
прави
изузетак
и
не одступа од толиких дру
ГИХ И културних и некултурних народа, већ је од вај када имао
и
игара за добит.
Да се ово питаље пра
вилно реши потребно је много више података но што их
сад
ииа.
1 В. ВрчеВИh, Срп. иар. игре, бр.
96. са та.llијанскои UРИll8СОИ која се
ВЦИ у речима. »иарки« И ,.м:аАона.«
,.
В. Врчевиh, Срп. пар. игре бр.
95.
са таllијанском прииесои
која се
ВЦН у речима .иаРВ:II С и ,.и&;\он&«.
3
Zbornik za narodni zivot i
oЫ~aje
Jnznih Slavena, 1.
стр.
Digitized
129.
Ьу Goog1е
v ОРСКЕ Орским тежља
за
ИГРЕ
играма називамо оне
игром
испољава тако,
игре,
у
којима
се
да су теАесни покрети
намељени изражавању ЉУА,СКИХ осећаја и зцовољаваљу
човечјег осећања за Аепик.
Због
тога
су неки орску
игр~' назваА" »поesпјОМ те-Аесних покрета.« Орском се игрок називају ритмоваН[1 покрети TeAa~ Тј. такви по
крети, &оје пратп ритам, био он од песме НАИ од му зике. Ти су извеСНОllе
nOKpeTII
правИАУ,
уређени по извесном е
чиме
се тежо да се
тична страна живота. Такве су игре:
такту,
по
змово.ьи есте
ПОАке итд.
KO..la,
Као го..\ и Аруге врсте правнх ..ьу..\ских игара исто тако п орске игре само се
често
сунце
пута
у
ФНГУРИ
су
човеку својствене.
IlAИ
поетски
·На НСТОКУ заигра.ш сунцеl.
то не 1Iоже
имати ово значење.
рекне
звеЗА,е.
И ако ..\а
игра
ВОАа ИТА.,
Па и животиље
К3А
се изуче могу иђи по извеСН01lе такту ,тј. играти. нпр. кољп, vе..\веА,П, С.юновп. пси ОТА.', &.IJI је оце потпуио
нешто ,.Ј.РУГО, ОВ,.Ј.е је Аресура без re.:Jr:њe .за шро.1t и без Ј.ушевног заАОВо.ьства п осећања, пето онако као што животиља не осеЬа ни накит, пп шарање, нп украша ваље,
KojlUl
је човек )'.tenmaвa.
Кц је човек з..\рав. ,.Ј.обро раСПОАожен и весео не »оже у Аово..ьној lIери реЧПХ
већ то чини и иначе само његово биhе, очи
11>' саме по себи
,.Ј.<.1бпјају ('.:'06111'[1 пзра~. HeCBe~H') певуmи~ а ХО,.Ј. ку се ОЖllв.ь;."\В~t:
на
)I&'T-,) VllpHOr
:l:о..\а
"'O.I&8B
сК&Кутање.
Digitized
Ьу Goog1е
ОРПСКЕ ЋАРОДНЕ
весеАОМ
покрету
ногу
ПРИДОАази
жни покрет цеАОГ теАа данас
постаје
t5
ИГРЕ
подизање
руку
и не
он почиње да игра. Тако и
-
орска игра,
а тако
је
постајаАа
и код
предака данашњих нараштаја. Кад уз ове еАементарне
покрете дође још и такт, који их реГУАише И управља, онда је то тек права орска игра. Орска је игра даКАе
тактом реГУАисани теАесни израз људских осећаја. Дру гим речима, као год што је песма постаАа из осећајем:
потенцираfIОГ
исто је· тако
rOBopa,l
стаАа из патентичног
орска игра
по
осећајем потенцираног покрета.
Пос'ганак се даКАе ореке игре губи у дубокој CTa~ рини онога доба,
над је
човек оеетивши
орском игром, могао њоме
за игром. И као
год што
станка језика, ИАИ
не зна
ни
да
потребу
за
(изрази) тежњу
се не може знати доба по
поезије,
време постаНRа
постаАа, она је са
испољи
орсне
RYATypOM
TaRo
ИАИ музике, исто се
игре;
а
ItaA
је веn
oЪYДCROM напредоваАа, ГАа
ДИАа се и УАепшаваАа. МИТОАошке приче о 'гоме, да су
игре пронаШАИ богови
0pcRe
хора у грчкој
МИТОАогији)
ИАИ
умеТНИЧRе
орсне
игре,
само о творцу
аАИ
већем ступњу КУАтуре .lЬYAcRe, народних Р,одних
орских
песама,
игара,
потпуно
исто
је
и
то
се
а творци онако
зна
ове ИАИ само
на
еу појединих
као
и
творци
на
непезнати.
Да би се уреДИАИ телесни уведен
Терпси
само су поеТСRе приче и ни
шта више. Може бити говора оне
музе IнпР.
још од најстаријих
покрети
у орској игри
времена извесан рит8.М,
извесни удари, који су давали звук,
по коме су вршени
теАесни покрети,
пљескање
ударање
Такви
1
дрвета
ритмични
о
као што је нпр.
рукама,
дрво, ИАИ метаА, или раэапету
звуци
кожу.
бим! су довољни да задовоље
Код АустраАИјанаца говор и певање ве могу се оштро одвојиtи јеАНО
ОД другога. Ibихов говор у афекту непрестано пре411.ЗИ у песку, при чему ви
'"
(;8ВУ одређује њихов
Jla
певању.
ocet..aj. Радост, гиев, (F. Ratzel, VOlkerkunde 1, 1894.
по
сТр.
Grey-y 320.) .
чак и ГАад, покреt..у их
• bigitized
Ьу Goog1е
18
ТИХ.
дl
Према
щотиш,
се
'Ј>ОР1>ЕВИ Ћ
такту има игара
полка,
галоп)
.I1ендлер и валцер). АаЗI4
Р.
старих
у
аравом такт!! (нпр., (нпр .
у н.еараво.м. ИЛИ тродеоном
Као готово изумрли куриозитет на
игара
у
аромвн.љuвом
таnту.
еl Према степену развитка може се говорити о се љачкuм.
(наРоднимi
играма,
које
сам
народ у селу ИАИ
вароши без ИКaI;ВОГ уауства, сам од себе, учи и оо не· кад врло вешто игра, и о у.ывтн.uчкuм играма, које се
не могу изучити без учи'геља, какве се нпр. игре ви
ђају на бинама и отменим баловима. НајсаВРll1енија је игра ОВАет. То става
извесне
радње
па.нтомимом
сценична пред
jt:
и
игром
уз
пратњу
музике.
Орских игара је било у свију народа сваки
народ,
и играhе
од се
како је докле
човечаНС1'ва
света
Али
у пркос свчј У мешања и утицаја са стране
има својих игара, у којима се изражава ствена природа и
карактер.
траје.
у
у
којима се огледа
Ове каракте,НIстичне
игре
његова
соп
његов сопствени
зову
се н.ацuо
налн.е или н.ародн.в игре. Тако нпр. имамо: Француских, та.l1ијанских, немачких,
српских
итд.
народних
игара.
Орсве иrре у старини
Напред је речено да је орска игра постала из п& тетичног осећајем појачаног покрета тела. је такав језици,
Али И ако
њезин постанак, ипак различити индоевропски у
овом
погледу
имају
различитих
назива
::Ј8-
игру. Следеhа табела назива представља нам ову ра.з .-IИКУ
очиг..tедно:
санскритски
ОехЕоџа1.
..штаВСКII
rgbllyati "тресе ,) играм. «
z агав »извесна
"ОРО«,
се,
бесни«
врста хода « -
-
грчки
грчки x,o~o~
"КОЛО«.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
са.П'Скри"гск'И
НАРОДНЕ
19
ИГРЕ
ku'rdati ))ска.че, [Јоскакује«, средњ'е llИСОКОRемfl,ЧКИ schirze )) в'еесло скачем « - гр\tRИ o
ах,(Х(е6Ј "играм.« (и rюскакујем), x,oeha~ ))игра«.
грчки a'A'Aoџat ),скачем«, латински ваНо, томе СЛЙ:'IВО
-
))играм«.
salto
санскритски гб'јаtё "љу.ьам се, бесним«,
laigyti
"ДljBљe оптрчавnти", готски
ка1'И, скакутати«
санскритски "rи«,
-
dflo.
rОТСRИ
-
..IитванСКи )aikan )ска
»йгра«.
laiks
"колебати«, грчки 8V6J!-Ul,t "беспи
старовисокомемачки
tftmalon
»посртати«
С1'аРОВИСОКОllемз.чкн tUшОп. »)играти".
санскритски
ranhate .)журити«, ириски lingid "скаleimm, кимријСRИ Нат "скок« - ким рИјсюt llemmain "saltare«. санкритски l'inkhati ),лагано се креће«, грчки ~t xvovt1fJat X&VEZf1fJat 'af11.EfLOV6J~ - ириски гil1сiш кати«,
))игра м«.
авестијСIШ
wjal1
saM.ite
))мимо
)иhи'{, ирисни
рословенски скокъ
»игра«,
sz6kti
пролазити", готски
scuchim )скок« -
)играти«
ske-
))одлазити«, 'ста литавсюt
szokis
(и снакf\,ТИ):
Из овога се ФaI~та може закључити да се у старо индоевропско правреме још није осеhала
"греба да се нојам свечаних
и осећајем
никаква 00-
појачаних по
крета издвоји особитим речима од појма игре, из про
стог разлога што се још не беше навикло да се обични
покрети и покрети у игри, у којима беше веЬ и ритма сматрају као нешто засебно. 1\
Исто су тако у области појединих језика исти из рази
380
дуго
овна чавали
идење,
скакање,
Њllхање
и
о.
о'
играње. Како би се иначе у рпмској језичној области име ваШ
C'lp,
(Иl'рачи),
који су јамачно
ритмично
1 О. Schrader. Reallexikon der indogermallischell 847-848.
скакалп
Аltегtumвkпndе,
Digitized
1901,
Ьу Goog1е
22
ТИХ.
Р.
ЋОРЋЕВИт.
С.в.е је пак ово у непосреДНОј
веви
са питањем о ор
ској игри код С ..ювена у рано Доба. Од ских помева
ваС.llужује
особиту
эападноевроц
пажњу
онај по).а1'аl(
~' коме Ермецрикус Аугиенаис, у
IX ве«у, иврично (јЦО миље САовен.uн.а џграча (: tu psalterium аггјре puto поп aliouius тјтј ante ianuam stantis sed neque sclavi эаЈ tantis) ив чега Јагиh 1 МИСАИ да би се да.llО вакључити да се у оно доба често виђало по Гермавији С.Ilовеаа, који су ува овој народни инструменат
(мощда и ГУС.llе)
Jlfpa.l,ЏI и пева4И;
с том својом
ЗIШОМ цо
начин
но да .IlИ су се оци
варошима покаэива.llИ,
Ерменрик
дщшао
о њиховој
играчко-мувичкој
Џ~К.Ilоности, из овога се не да разумети. по С.llовенским
споменицима
подаци који с.ведоче о
... у
ИДИ је на ДРУГИ који
надазе се
словенском
Исто тако и
расејани ситни
одушевљењу
у
му
вrщи, о орсцој игри, K~O што је то С.4учај }ЮД пољских
хроничара.
%
Довде наведено руоких
свирача
и
допуњујемо једном
играча,
како
су
сликом старо
f1редстављени
црквеним фрескама ив ХI века у Кијеву,3 рач ту свира у инстру.мен~т надик
трубе, а од
OC'l:I\.414 [IO
игра.ча
свира
у
свирци Флауту,
други
сви
двОјица
при чему један
nocKaliyjy, а
.Један
на харфу,
ка
удара
у
мета.4ие
таоове. Покрете и оде.llО трудио ое САикар да предотави
својом КИЧИЦО)f доста верно, марљиво и природно. Овај нам
ста.ри
драгоцени
споменик
помаже
како
да
заlШ
ш.ьамо ПРИМИТI1ВНУ орску ш'ру код САовена у ХI веку. l{о.4ИКО је познато других С.l1ика ореке игре у вена у
најстарије
доба
мена о орској игри не можемо
Ј
створити
код
нема. Ив Словена
јасну
прос'Гих
пак
0.110H&IIO-
у то најстарије ДQба
представу.
Эбог тога нам
Jbidem, сТр. 56. Љ' о Cenl!k Zibrt, Jak ве kdy v СесЬа.сь tallcovalo стр. 3. з ВИАИ с"IИКУ и њезин ОП~С у lIомеиутој КЊИЗ:I (~. Zibrt·a, сТр. ::. 2
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
23
ИГРЕ
не остаје ништа ДРУГО дО домишљање, које hеио ОВ,Ј.е извести.
Изгледа Аа је
KO.tO
не само код Европљана,
опште, најстарИјИ облик орске Аеца, која У
но у
игре. l
представљају прелазно доба
MHol'oMe
ка зрелости не само У живо'гу већ и у КУА'ГУРИ, верно
чувају у својим играма трагове и ОС'IЋ'гке КОАа. Поред остаАИХ Е. тице
је покаsао како се дечје игре нехо
Tylor
вековима задржавају
у
народноме
предању као
преживеАИ остаци КУА'гуре, у којима се ПОСАе
векова људи
види начин живота,
113. прастарпх
дечје игре
у
обичаји
времена.
САовена
Ако
ми ћемо
2
и
многих
забава зрелих
эаl'Аедамо
на
неке
заllазити да су оне,
ИСУГО тако као год и дечје ИГр'е АРУГИХ народа, стар
пореКАа орсну
и
да
игру,
цеАОКУПНОМ
забаву,
при
својом битношhу
одређеним покретима, при којима се пем,. жемо
извести
да
личе на
којој се круг играча
су неке
од ових Аечјих
креће
О'ГУАа игара
мо пре
живеАИ остаци из старих времена, као забава, која је тю·;о
реhи
нехо'гице,
сачуваАа
IJОТЈетно
доба
О}Ј('lШХ
игара.
Сем тога 11 други нас подаци упуhују на КО.Ю као на најстарији оБАИК орске игре. Тако lЈОлаци о ореној игри у почетку
средњега
века казују нам да су нпр.
АонгобаРДII ИШАII у ~O.(O певајуhи. Немачки I1С1ЈИтивачи
Rochholz а
и
посматрајуhи
Bijhme"'
трагове
најстарије
1 .80 scheint be80nders das Таnz~. iш Kreil!6 'Jder in ВеЊе'l ffir die friihesten Zeiten charakteristi8ch zn зеin е (Der Tanz у/)п Dr. Karl ~t/)rck. Вје lefeld und Leipzig. 1903. C'rp.3.).
~ ТаЈ:ве ~ Н. пр.
Hallle
и .tеU&II&Ције .риреAJIО ~К3.40пер·псро. Је.lО«,
cr.
Аечје иrре:
iД .. чје ИfIЈ" 189]. mp. 22.). • lJаун 08".8', ~..џ D.lе'rеио СИ'rВО ХОАО' И 'r. Д. (Аечјl' шре, п Ст..Ј. НИJtо.IИЬ. Беоrра..\, 1902. стр. 22.. 21) .•
НиI:ОЩ
~.Te.e.
IIpRpe-'U8 Кa'r. ll. Шарчевића
.КО4арнЪу, llаниl.у!<
Ве<эrpад
27.. 28.).
•
Ј Аlеmаппi.юhеs Кinderlied
• Geschio-ht,· des
nnd
Кinderspipl.
Тавхаз јп Den'вchland.
Leipzig, 18&7.
l/9S1;.
стр_
сТр. :mЈ.
13--14.
Digitized
Ьу Goog1е
26
ТИХ.
Р.
ЋОРЋЕВИт.
ОРСЈСе иrре у Срба Од ових ОDШТИХ напомена о орској игри код С.,ю
Бена прелазим на
орске игре у (~рба,
које, пошто су
IЈОIIИКАС И3 заједничког словенског вреАЗ, имају у себи У
почетку,
па Ао неК.IIе и .l\оцније,
што се тиче
циљева
зајеАНИЧНИХ
којима су СЛУЖИ.llе,
сне орсне игре у заv'ГОју према ОРСКIiМ
црта
и ако су срп
играма север
них и напаАНИХ Словена. ПремR. томе нанвој потреби орске игре С.iуже ми
ОЛИМ Аа их је којо служе
најбоље поделити у
томе
Светске игре,
Аа изразе
које
.1.
Религиозне игре
ре.llИГИ03НО
изражавају веаело
осећање и
2.
раСПО.llожење и
зaДOBO.IЬO'Гoo у обичним, весе.llИМ, при.,шкама у животу.
1.
Религиозне игре
Код старих народа не беше никаквог ОДl:tвања 110IJIте боговима
без
свечаних
церемонија и
безща.ра.
Игром и lIеомом ВрШ8ХУ стари ИНДИ своје обичаје нри ликом правновања оунца, над AeBojI~a са пуним
крча
вима играше око ватре и певаше, у чему је Н.
Olden-
burg 1
видео праотаро
..ъаху
ЕГИllћани
пранновахј"
чини за кишу. Игром
Бабустиа и
Персијанци
службу
щюслав
Озирису.
IlрааllИК Митра, Аевlt'ти
Игром
'!
ста
рих Јевреја играху своје игре, и у опште у Јевреја ре
.4игиозна игра беше веома честа и Вр.llО омпљена стнар.1 у првој
књизи О цареВflМ9- у r .IIавн
зује се како
1~.,
стш:
"?6.
ка
450 пророка феничанског бога Ва.llа У:iеше
јунца кога им
пророк
ИМlја AaAt' "И
ПРИГОТОВJllIIе и
СТlцоше "ризиuа:ги име Ва.юво од јутра
).0
J[O~H(,.
го
вореhи: Ва.llе, УО.llИIlIИ lIае! Али никаКва 1'.1аса, ни кога да ОДI'ОIЮрП.
11 C1,at>a.-.:y
Кагl
О •.('l'о.ро.
111'8 \' t'da. Berlil\. 1894.. еТJI. 445 .. 8torck. Her Tanz. сТр. '.:-10.
1 Die Religion
1 Pr
01\и
t>ujlt
наЧUНlАIЩ~. «
;Ю'.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
у Омирово
доба
НАРОДtlЕ
ВРШИJlе су се у част умрлих прили
ком погреба утакмичке игре. ПаТРОRла игре,
песничање,
KOJla,
мачевима. l
Једна од главних
везиваху грчка племена у целину беху јав-че
игре у част богова, рода
Ахил даје у част палог
као што су вучење
борба у колу, трка, борба спона које
27
ИГРЕ
беху
које у доба
поевеhене
цветања
коме од великих
ГРЧRога на богова;
тако
игре у Олимпији беху поевеhене 3евсу, на Истму По сејдону итд.1 Свечаним играма пропраhаху Грци и свој празник Панатенеа. Мале Дионисије. земаљски празник вина, прослав..ьаху се маскарадама и ПОЗ0РИШНИМ играма,
у почетку
грубо, а за ТИМ
лике
градске
или
отменије п
свечаније. Ве
Дионисчје беху празник
посвеhен
пролећУ, које је Пизистрат изводио са особитим сјајем, играњем
кола
и
СЛИЧНИМ,
из
чега
се
развише
траге
дије и комедије. а Нод Римљана приликом вршења -култа беше сценичних представа II ЦИРК)СRИХ вежбања. Ове игре, вршене са великом
жртве и жртвене Аполону су се
помпом,
оброке и беху
игре
држале
беху привезане за
посвеЬене
још од
Јупитеру.
другог
ПУНСRОГ
рата, као богу који дарује 1I0беду над непријатељима. Почетак
новог
века прослављан је нрло
са свечаним играма
беше светковина
(ludi seculOI·um).
играма.
раскошно и
Но и сваке године
Ово беше најпопул.арнији и
најомиљенији део култа' У Римљана саl:тавни део култа беху и
ludi
roтani, игре у циркусу у част богова и са
њима IIривезане богате жртве и жртвене гозбе, а исто тако и сјајне литије у којима се симболи богова ношаху
у свечаној помпи са l\апитола у циркус. 6 На гробовима богатих Римљана беШб и посмртних игара. 6 Нод Рим1
COlJrad
V.
Orelli, Allgemeine Religionsgeschichte.
ВОНП,
1~99. сТр.
Digitized
Ьу Goog1е
5Rti
~
IWp. 590. 3 Ibid. 62~. 4 Ibid. 682. " Ibid 650. 6
IIIid.
6Н3.
30
ТИХ.
Р.
'Iюрт,ЕВИЋ
по обичају сврши ЧIIН пре.шваља жртве, онда оав на 'род поееда за
noraTe
весеЈЈ.И и игра." ПРИЈЈ.ИКОМ
сто"н>ве, једе, пије, па се за 'гим
I
сахрањиваља
ИЈЈ.II
спаљиваља
мртваца
иди иначе као се СЈЈ.аrш помен УМРЈЈ.ИХ био је, а и да нас је КОА
иногих
гости,
Ш-р8 и певн.
рењен
код
некУАТУРНИХ
народа, обичај
f{оЈЈ.ико је такав обичnј
еНРОIlСКИХ
народа,
док беху
да се
био уко
многобошци,
показује низ забрана од отране хришhанске цркве, ПО
којима су остаци многобожачких жртава и 1l0гребних светковина били оглашеНII за ђаВОЈЈ.ске. У УПI веку за брањује Регино певање ђавоЈЈ.СКИХ песама над мртвима,
збијање ПЈаJlе и игре. Rарло Не.IlИКИ
забранио је
785.
год. у Падерборну смртном казном да ое на гробивима умрлих
чине гозбе,
пева и игра.
Забране
поновио је римоки синод за време ГОД.,
850.
а
две
године
ДОЦllије
Хинкмар у Ремешу нијанке,
исте вроте
lJапе Аава
ОГЈЈ.ашује
коцку,
око
IY,
надбискуп
играље
играчица
и машкаре при свечаНОСТlIма у част мртвих за ђавол
ске стнари. Доцније је на КОНЦИЈЈ.У наређено да се мр
тваци сахрањују са поштоваљем и богобОјажљивоmhу, да ое п РИ томе никоме не допушта певање ђаВОАСКћХ пе~ама и играње, које су И3МИСЛИJlИ незнабошци надах
нути ђаволом. 2 Арапин АЈЈ.-Бекри из
XI
ЈЈ.ежио је о СJlовенима да се
века (умро
1094.
г.) забе
радују и весел.е ари саа
.ьuваљу мртва-ца. Ј Овакви су се весеJlИ обреди одржаЈЈ.И код
CJlOHeHa
Чеха
су нпр.
и онда кад су примаЈЈ.И ХРIlшhанство. онакве погребне свечаности
дуго ПОСЈЈ.е ПОКРШ'l'ења. I
АО
.11 .
Ro,d.
трајале за
Чеси се, вел и С. Zibrt, нису
.I1е.е, С.I.()венс"а Митологија, превео Рад. Агатовиь.,
1904.
стр.
188.
184. 2 С. Zibrt, Jak 86 kdy v СесЬасћ tllncovalo, стр. 12. 3 к.упникъ И баронъ Розенъ.
О Руси и СлаВlIнахъ. Спетербургъ,
ИЗВЋстiя Ад-Бекри и АРУГИХЪ
1878.
П, сТр.
авторонъ
55.
Digitized
Ьу Goog1е
VPIICKE
НАI'ОДIIЕ
3t
ИГРЕ
МОРАИ одреhи ових наслеђених погребних свечанооти И
нису МОГАИ да се одмах навикну на хриmhанске обреде.! И ако немамо непосредних пода"гака о погребним 'иvрама
код Срба.
ипак и аналогија
и
неки
оо таци у
народу то наговештапају. У српској народној lтесми »Же видба МИАиh Варј актара (( казује се, како сватови кад видеше
да је умро Милиh Наопако копља онренуше,
Наопако
"0""0
uоведоше,
JliаАостuву дјесму заuјеваше;
(;абљама му сандук
сатесаше,
Иаџацима раку ископаше,
(;а'ранише Милиh Барјактара. 1 Говореhи о паштровскоме нарицању Вук Караџиh вели: »Паштрониhи дакле једини, колико је мени поз нато, имају неш'l'О које жене од
постојанога нарицаља у стиховима,
рода 110којникова, у.\:ватuвшu се за руке
1СаО у колу кад
њим.е UОКАањају!iu се заuuјевају: сваки
110
два пут: једна жена као KOAoeofja
почиње а остале јој
[Јомажу, изговарајуhи за 1I.0М кад
се стих запијева
IlO други пут запијева само последњу стопу
од Сl'Иха
(као што се У Хрватској и АаАм.ацијu и у КОАУ uјевау3
етр.
1
Ј ak ве kdy v СесМсћ tancovalo, сжр. 1~
2
CpBcJte ваРОАне пјес'(е скупио Вук С. Караџ:иli, књ. III, Београд 1894.
504.-505.
У народној песни .Сесжра Иван-капетала~ овначава »КОАО нао
пако С такође Жа.Аосж:
Кад се Сењу примакоше 6.483У,
.A..II'
Аиђуша ко.ао Јфати.аа
у зе.аену Иванову 6ашчу.
Кад саг.аеда Нуltиt.-6арјакжара
(Jtora
је ВО.4е..tа)
Свезаније руку наопако, "ве га вуче зеRан О,," меГАана, ОНАа Анђа
«0.110
охрвНУАа
О«ренуда «одо наоuахо.
(Српске нар. пјесме скупио В. С. Ка.раџкЬ, књ. 4 Српске lJаРОАне пјеск", КЊ.
VI, 1899. C'lp. 433).
1, ВеограА. 1891., сТр. 90.
Digitized
Ьу Goog1е
ТИХ.
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
---------------------------------ноше,
sаветине
остаци
су
старпх
религиозних
игара.
које су се некаА& вршиле, па су се и Ао Аанас ОАРжаАе.
НајэlЦ и већ онакажени трагови, који су при издисају,
и
који
се јеАва назиру, потсеhају
на
пз
старе
религиозне игре, нпр. 13ерм.ан.. 1 П ако t:Be ово не може ших
народних
реЛИГИО:ЈНШС
бар казује њихову
да
АаАе јасну САИКУ на
игара
у старини,
егsис'генцију,
која је
а оно
таАа
нам
БИ.IIа у
пуном јеку.
* Тако је од ПРII.шке било
пре
увођеља Хришhан
ства. Но са увођењем Хришhанства све је почело узи мати другојаЧII вид. Хришhанска се религија труђаше .да потисне или истисне старе незнабо;качке ре.lИгиозне
обреде II да их или својима замени пли у своје прео
брати.
Но
то
не могаше бити нагло,
ОА јеАНОМ,
јер
многобожачка религија и све што иђаше с њом беше у чврстом јединству са биhем народним. Између оста
.I.ora
први проповедници Хришhанства имали су ве.lИ
lШХ тешкоnа II са игром, која чврсто
укорељена
као
код JIIногобожаца
саставни
део
ЊИХОВИХ
\)~~НПХ обреда. 3најуlш да многобошци
беше
реАИГП
ВрАО много IIО
.1ажу на своје обре.де u .да бп потпуним иск..ьучивањем тнх. tн.1рt>да
наш.Ш
t'L!pe~!Ho\.."r 1131 чајlI.
.lНTllje
црква.
Ha.l,\r'J,:!11:' u
1l0БОРНIIка
\)\..'1..)6 п
Н;Ј.ђt>
Цl..\,;;\~\~>.~.ц у
l"BI..'H:l"\.
...·dl..'чан·у rtl.
и У хрпшnанској
се. да је
tl\\,ll..'~{:J.tHt
':Вl131.
ХришћанGТВО, вери и
r!l~ значеЊП\lа П.Јједнних израза
[';"'_'~~'!! "')1.1:~:.... :"'.'f.,I, u ГpL'~'~
U:TY ': ..\
за
да се неки незнабожачки 06и
пгре. ОДООрl:'
~. Нt>!Ш3i
у ('в. Il~LB.l ..\
ма.1О
1П
1.':p~t:·t:d
арu.lи"'О.1(
T"\~-l1"H~-pгoc I3t:'Ка
ОД
с.... у.жбе
епископ
'2-i-*.
fO.t.1
нео уве,4е
rt> al..'~ r ..u~ 1.." ..\\..'raSHa дt'О хрпшh.анс&ИХ цр
.:a~.)
j~
~:~'a
_·Вi\.lба1l:а
OR..l3.
3&-
t'~' ,\a.,~ :ц.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
l~И
': ,'1 :'.
.
35
ИГРЕ
~T старим хриmhанским црквама (нпр. у Риму) може
'!1!
.IИ':
НАРОДНЕ
се
и
данас
видети
узвишено
који беше одвојен
\Chor!,
место,
.
ХОЈе
од осталих
се
зове
делова
хор
цркве и
озидан као неко порориште. На њему
вођаху овеште
ници о ве.4.ИКИМ празницима,
и сваке недеље
своје
свете игре.
сами
епископи и наэиваху
доцније
ВОђИ у овим црквеним се
игџама беху
Pra.e8ul (Vortanzer,
ко
.Ilовођа).
Игре првих Хришhана беху часне,
учтиве И пуне
пристојнооти и побожности. Празнична весеља посве Ьена Богу вршила су се обично у великим варошима, где су становали епископи. Ту су се скупљали Хриш
: ;~...
nани и водили своје побожне игре улицама до гробова
а ,~-
мученика на отвореномлољу. ТеОАосије
(Hist.
ЕсеЈ. с.
27.)
!~.•::.
приповеда о првим ХришЬанима у Антиохији Аа су играли
I ':
у цркви и код гробова мученика. ЉУАИ и жене никаА
,,! ,L
не играху заједно, веЬ сваки
1 "
пол имађаше својих за·
себних кола. При свима побожним
радњама тадашњих
Хришhана људи беху засебно а жене засебно; у цркви жене стајаху на црквеном хору, који беше ограђен ре шеткама, да се не би могле видети; и да би све ишло
часно
и
побожно,
све
беше уве:к под наАЗОРОМ епи
скопа и свештеника. Најревноснији и наЈвр.шј'И Хриш
hани скупљаху се ноnу пред Цр,квеним вратима на БАенија, ту певаху песме и u.гра.ху.
Црквени
су
оци
у својим
списима одавали игри велику похвалу. Тако Св. Васи
лије вели забава
(Epist. 1 ad Greg.)
аНђела
Аа је игра најП.llCменитија
на небу и бодри своје читаоце
Аа им
подражавају.
ААИ МаАО
по
мало
црквене
се игре
изметоше у
праву разузданост и блу А ; нарочито то важи за ноnне игре приликом бденија. У заЛУА су црквени старешине
корели и осуђивали разузданост
трајаше
овакве
поотупке
непрестано,
па
коА
Хришhаиа,
је чак и расла,
тако да најзаА скрете пажњу на себе чак и црквених , 3*
Digitized
Ьу Goog1е
•
36
ТИХ.
сабора. шава
да
Р.
Један закључак Докаже,
да
ЋОРЋЕВИЋ
сабора
оваква
ив године
празновања
622.
•
светаца
покунису
хришhанска, већ су подражавања незнабожачким Аи онисијевим
и Бахусовим правницима.
г.) и Захарија
(731.
(74!
Папе Гргур
тив разузданооти у црквама, а поједини епиокопи жаху у
својим
ПI
г.) ДаАИ су прве декрете про
опиоима црквене игре,
као
ру
шкод.ъива
безакоња. Као год што су у Грчкој, ИТаАији И Галији први Хришhани задржали своје многобожачке игре, иото је
тако било и у Немачкој. И тамо су игре добиле хриш hаноки значај, па оу, пренеоене на хришhанске
нике, игране и одобраване Божје, јер ни
ради
праз
уве..шчавања олужбе
овде не могоше нови' Хришhани да на
пусте своје укорен-ене обреде и обичаје око њих.
Но
JI овде ое игра изметнула у раокалашност, те су због
тога САедовале забране.
нифација Iрођ. и
певање
И од
684. t 755.)
девојака,
немачког апостола Бо
који забрањује
а чашhење
по
игре лаJlка
црквама
0значује
као недопуштено и грешно, па све до новога доба било
је много забрана против играња у цркви,
код цркве,
на гробљу, на светим местима итд! Понекад је због играња
бацана на играче и ана
тема, ИАИ су причане приче о кавни, која би снаАазИАа
непослушне играче. ЕНГАеоки историк
Malmesbury, који 1140. год. прича IУ своме деАУ De gestis Anglorum, lib. 11, стр. 67.1 како су о Божиhу 1021. Г.
је живео око
шеснаеоторица
напитих
сељака
и три
жене
играАИ на
гробљу манастира RОАбиха, на реци Випери, недаАеко од Бернбурга и како су играјуhи викаАИ и лармом уз немираваАИ
свештеника
Руперта при
ОАужби Божјој,
не хотеhи га послушати, кад им је игру
забрањивао.
Свештеник им тада у светом узбуђењу викне: ))Играјте
I
F.
М. В6hше,
Geachichte d88 TanZ81 in Deut8chland,
Digitized
стр.
15.-19.
Ьу C:;;oog1е
"
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
37
ИГРЕ
цеАе године!« Како је рекао, тако је и БИАО; они су
од' тада играАИ и дању и ноћу, немогавши се зауста вити све ДОТАе, док архиепис~оп из КеАна није КАетву опозвао. Жене су одмах паАе мртве, а људи су се од тада
треСАИ
цеАога
века,
и никад
се више
нису МОГАИ
!>а3весеАити. 1 .
На САичан начин пррдставља нам прок.tе
ство
играча рукописна хроника из ХIII века,
дрских
која се зује
наАаэи у бибАиотеци у АјнсидеАУ.
како је у
ХI веку у сеАУ
Ту се ка
КорбеАији,
које при
пада дијецези бискупа хаАберштатског неки сељак по
имену Отберт са петнаесторицом људи ~ трима женама играо недаАеко од цркве,
у којој
се у то време свр
шавао свети обред, и не обзируhи
•
праВИАИ су Аарму,
певаАИ
и
се на свето место
играАИ.
Свештеник Ру
бертус их је у заАУД неКОАИКО пута опомињао, но они га
не ПОСАушаше,
играАИ,
док
те
није
их он прокуне,
дошао
па
архиепископ
имену Херберт, 'ге их ОСАободио од
су
непрестано
из ИеАна,
по
КАетве. 2
С. Zibrl наводи 8 уз ове варианте још једну, која је до сада БИАа маАО позната и која се у цеАИНI1 САаже
са наведенима. ДеСИАО се то у сеАУ КОАбеку на Бадњи дан
1005. г. за време цара Хенриха П. људи и 15 жена код цркве. Свештеник
ИграАО је
их је корео и
опомињао 8АИ у эаАУ д,
најзад се ПОМОАИ
казни, и Бог их казни
тиме,
нити јеАИ,
нити ПИАИ,
што нити
већ су цеАе
18
Богу да их су ГОВОРИАИ,
године
ИГРаАИ, а
свет је из даЈ1ека ДОАазио да види овај Ж&АОСНИ при
зор. Најзад их опрости ПРОКЈ1ества усрдна МОЈ1итва не ког
духовника;
&АН
Ова прича о
их
четворо
ПРОКАеству
одмах
играча
умре.
понављаАа се у
средњем веку а и доцније ВрАО често, да би БИЈ1а опо-
1
•
ё. Zibrt, Jak 8е kdy v ёесМсЬ tancovalo. С1:Р. 9.
F. М. B~bтe, Gech. d. Tanzes in Deut8chl. стр. 19-20.; ё. Zibrt, Jak ве kdy v ёесМсЬ tancovalo, стр. 9. . 3 Jak ае kdy v ёесЬасЬ lancovalo. стр. 9-10. 2
Digitized
Ьу Goog1е
ТИХ.
мена за реэна ЭИАа
ЋОРЋЕВИЋ
играче, а уз текег је обично
САика из
Р.
ПРОКАеТl1Х играча,
књиге у
IIШАа
и ДрВО
која је по(ые преАа
књигу.
Оно што је БИАО на другим местима БИАО је п међу САовенима
ПРИАИКОМ
примања
њих су као што смо
Хришhанства.
видеАИ игре
И код
БИАе· саставни део
реАИГИ03НИХ обреда. Па и у нас Срба није МОГАО бити другојаче.
у нас има података који су се очува.1lИ као тра гови, који нас потсеhају на ствари, које довде
пом е
нусмо.
Као каАуђерско играње што
Кра.ъевиh
Марко у
Марко и Мина
од
мог ло би се навести оно
наРОДНОј
песми
»Rра.ъевиh
Костура «, преобучен у калуђерско
одело, говори МИНИ од Костура: »1'ОСllодару, Мина од .костура,
Је л' слободно на весељу твоме Поиzрати ситно калУберсн;и!«
Вели њему Мина од
Костура:
"Јест слободно, црни Jiалуljере, Ј ест СЈЈоБОДНQ зашто не би било?" Скочи Марко на ноге .'lагаие,
Обрну се
u
два и три аута,
Сав се Ч1lрдак из темеља тресе}
у Э8кључцима Синода шибеНИЧRога од год.
1564., 1598. (choreas vel privatas vel publicas praecipue nocturno tempore поп exerceant), у скадарском сабору 1679. год. за епископа Доминика У задарском синоду од год.
I Вук С. lСараџиь., Српске народне
:i~,i. У народној песми
.Марко
Rра..ьевиь.
пјесме, кљ. П, Београд, избав..ьа
1895.,
сжр.
бега Константина С 011е'l:
Н8Аазимо ситно &&Ауђерско играње: Па поигра Itра..ьевиь.у Марко,
011
qBe
(В. С. Караџнь.,
lIollfpa ситно К8.4уђерски, се двори И8 жеме..ьа тресу.
CPIl.
иарод.
пјесме l:Љ. УЈ, етг.
!!4.)
Играље се IШАУ
I)ерско помиње још на lIеItОАИ\СО крста у народним пеСМIIЩI.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
39
ИГРЕ
j.Nemo (вс. од свештеника) horeis publicis intersit ас multo mil1uS deposito habitu clericali ipse сlщгеаs ducat (КОЈlO води) et реdibЩI рlаudаt);забрањује се свеште ницима играње l Што се овде
забране односе на све
штевике I;Iначи, веJlИ В. Јагиh,
народа на западу БИJlО међу
да је играње у нашег
св~штеницима ВрАОУКО
рењено, па га је ваЈЬаАО. најпре међу њима уништити. ААИ зато црква није остаАа раВ,н"Д.ушна ни према игри у самоме народу,' а овим је само хтеАа црква да стане
на пут већем ЗJlУ, игрању самих свештеника 2 . Да је пак
играње
свештеника
БИАО узеJlО веАИКОГа, маха
у
нашега
народа
МИСАИМ да би ·МОГАа ПОСJlУ
жити као доказ и српска варианта о ПРОК.4еству играча,
•
у. којој је
играч
баш
свештеник
Радомир
Алексиh,
ђак УчитеЈЬске ШКОJlе забеАежио је од неке жене из Ужица, једну и ако непотпуну, ипак ВрАО карактери стичну,
варианту
ПРОКАества
играча, и то
штеника: ВИАИ ПО11 И попадија, па имаАИ двоје
деце.
баш CB~
веАИ се у тој
Једном се пред
црквом
причи, даВаАа
даћа, на којој се поп и попадија добро напију, па поп поведе КОАО, у које
се
ухвати и
попадија
и
њихова
деца. У том ту наиђе ВJlаДИl..а и видеhи попа где игра прокун~ га,
да се претвори у магарца, попадија у ма
гарицу, а њихова деца у магариhе. У који час ВАадика изрече ПРОКJlес'гво,У тај
се час они у истини претво
рише како је ВJlадика рекао. В.Ilадичин САуга поведе их В.Ilадичиној
I
В. ЈагиЬ,
куhи, па је на
њима
Rad jugosl. akademije,
JtЊ.
37,
носио
стр.
воду у ђугу-
45.
~ Донеие се на :sабраиу кмуђерског играља односи и народна врипо
ветка »Калуljер у колу,С У којој се казује, како је некакав млад КаАуljер на ВожиЬ чуо,
где
су
потрчи овамо без
МОМЦИ и девојке
дозволе
ухватили
ИГУМRнове, па се
КО.ll.О у иекаквок
укеlпа
се.ll.У, те он
међу. девојке у КО.ll.У, те
почне с љима певати па и играти испред колR. То дочује игуман »те не рова да то
•
КаАуljер може
пева итд. (Вук
Врчевиъ,
радити и своЈ чив
Српске
народне
грдити,«
BjrrAe ср 1868., стр .
потрчи оиа'IО
прпповпје'Iке, Београд
125.-126.)
Digitized
Ьу Goog1е
40
ТИХ.
мика.
1
После
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
неког
времена
дође
некакав старац, па му рече, да се самом
владици
Богу ража
АИЛО гледајуhи како се поп и попаАија муче, нарочито попадија, која је трудна, па се не може породити, већ
нека оа њих
окине
ПРОКАество.
Владика
и претвори их као ш~о оу и били, да
ое
не
ша.IJИ
више
да
га помуша
али попу запрети
игра.
И ако ова причА не мора бити орпокога порекла, већ може бити оамо варианта
поменутих
већ припо
веАака из оредњега века, ипак је караК'1'еристично, што
је у нао привезана
за овештеника и његово играње 2 •
О игрању код наших цркава у старо доба има пи оаних помена. Вива.нтинац Ниhифор Грегорас описујуhи свој пут из год.
1325.-1326.
кроз МаhеДОНИју и Ср
бију казује како је на Ускрс дошао на Струмицу. Кад се после црквене новници
онога
КО.А.а 3 •
ње.м.
службе
места
одмарао гледаше како ста
славе празник и оветковину uгра
1573.--1578.
год. путовао је кроз Србију
Стеван Герлах. На дан Св.
меоту Кури Чешме
Петра
(Guritzeseme)
и
Павла
био је у
које је било недалеко
од данашње Беле Паланке према Пироту", па је при суствовао олужби Божјој. Пооле службе и пио око
цркве, а неки, како
на.род је јео
вели Герлах, чак и у
цркви, а после јела се играло и пева.IJ.,)II. Играње код цркава има још II данас овога израза
у црквеним саборима нашим,6
којих је било, као што
се из горњега види, о празницима још у старо доба. 1 Средине ове приче се приповелзч не сеЬа.
2 И Чеси имају вериавту ове приче,
у Бошачкој долини
«(:.
коју је чуо Ј. L. Holuby 1892. r. Zibrt, Jak ве kdy v (:есћасћ tancovalo, стр 10.), али
у љој није проклество иад свештеницпма, веЋ над свирачииа н иrрачииа, који су
се
весеАИ.ш у време
поста.
11
Rad jugosl. akademije, кљ. 37., стр. 111. Види ~КараЏИЋ« за 1899. год., стр. 66-67. Rad jugoBl. ahademije, 37., стр. 117-118.
6
Види опис
3
~
сабора у 3имљии Вечерииа од мо Ћ. МИАвt.евиt.а, сТр.
4l~58.; .живот Срба сељака (Срп. Етиограф. 3борпик кљ.
1)
стр.
Digitized
141--142.
Ьу Goog1е
СРСПItЕ
Но ни
код
НАРОДНЕ
нм се није
41
ИГРЕ
остало
на томе
да игре
буду са~тавни део религиозних свечаности, већ се
по маАО' и црквени сабори, састанци
нуше у раскалашност, чему као
најбољи
доказ може
да послужи чувено стрн:џ.ање по еаборима јева исто чне сличних
учешhа
Србије. По
ствари
свој
црква је
и
сваки
у нас
начин на
забрана епископа Андрије
неких кра
прилици због такВИХ и
свештеника у играљу и
цркава. На
Ma.I10
младежи, измет
реагирала
против
против
играља
такве се ствари
код
односи
3мајевиhа у Бару од
1702.
год.:
Ludi et cantus поп sacri inter ecclesiae septa поп admittantur пес detestabilis saecularium toleretur abusus, sacramentum Poenitenti~e et Communionis ante ipsos fores ecclesiae cantationibus et salutationibus profanis praecedenti et subsequendi .... I На тај је начин хришhанска црква, забрањујуhи их, реагираЛlt против остатака обредних реЛИГИ08НИХ игара у хришhанских
нас 2 • се
народа,
па се трагови тога виде и у
Али их она у нас није могла искоренити, већ су
ОАр~а.llИ и до дана данашњега или у светсвим играма
или као саставни делови црквених обреда (ЛИ'гије, за
ветине)
или
црквених)
поред ЉИХ
или
(игре после литија и служба
:нао чисти
остаци
старих реЛИl'И08НИХ
обреда (додоле, лазарице, краљице итд.).
у једној
приповетци Вука
Врчевиt.а веАИ се да је реиа баба пошавши на
сабор: .Иде1ll, синко, на панаЈјур да UОСКО'lUМ и старе костн стр.
22.). 1 Rad jugosl. akademije :1
(сабор) да се Богу Ilо.м:0.А8111 и још једН01ll
растресем« кљ.
37,
(В. Врчевиt., Срп. пар. приповијетltе,
стр.
45-46.
И'1IIухаиеданска је вера забраљива.dа игру. Ја
ItОАе Чупиt.а књ,
ХХ!, стр.
237.
сам у Годишљици Ни
забе.ll.ежио о то.м:е овакво турско предаље:
Азрети А.Аија и.м:аоје два сина: Имам Асана и Има.м: Усејиаа (8маи-свеmтеип:).
Бореt.и се ва ширеље ИС.ll.а.м:а они допадну ропства у Јеаита. Јеаити су их десет дана МУЧИАИ Г.ll.аЈју и жеЈју, туuи су ИХ И на Р3ЗАичите
•
nOC.leTKY
су И1ll одсек.II.И
ГАаве, па су
се sима
.м:уltа стзв.љuи. На
JtУГАаАИ по СТО.lУ,
баЦИАИ их
на вем.љу, играв око љих и гази.ll.И их. Од тога доба :М:ухаИe,II.анци нити једу за СТО.ll.О1ll НИТII играју.
Digitized
Ьу Goog1е
42
ТИХ.
Р.
ЋОРЋЕRИЋ
Но би.ю је У нас и тога да је црква
старим ре
.I1игиозним играма даАа хриmhански карактер заменом
незнабожачких песама и игара хришhанским
песмама
и побожним походима, заоденувши их тиме хриmЬанском
спољашношhу, ма
им је јевгро
048
прехришhанско. В.
Јагић наводи примере где је хриmhанска црква У меото
многобожачких песама препоручива.llа САовенима »Ки
рије еАејсон«
(Господе
ПОМИАуј
које се У САовена
!)\
ДУГО одржаАО БИАО као »Rирије еАејсон'«
било у
венском преводу:
ny
ИАИ Господе
многобожачких
реАИГИОЗНИХ
ПОМИАуј. песама
Овакву
роmНиј
Hospodine замену
црквенима
и
многобожачке
ре.llигиозне
с.,ю
игре
свечаним походима (Аитијама, 'рроцесијама\ имамо и ми
Срби.
Потсећам
само
Hf:
наш обичај
(Аитије) о коме М. Ћ. МИАиhевиh дан (тј.
ношења
крста\
скупе
ношења крс'га
овано веАи: 2 »У тај
се
МОМДИ
код
цркве,
узму себи на прси иконе па два и два за барјактаром, а з~ љима свештеНИI-: са јеванђељем, иду од записа до записа
~ви госаодајуnu у ГАас: Rрстоноше Бога МОАе, Господе,
ПОМИАуј могу
Па не само
!«3
чути
песме,
ПРИАИКОМ
као IIПр.
то, већ се
ношења
из .уста
крста
и
ускршљи тропар. ~
-
народних
читаве
црквене
Стари
кеАеда, КОјИ се састојао У томе што су момчад
обичај У очи
Божића ИШАа од куће до куће те пева.llа песме од ко
.Ilеде 6 замењен је у неким местима ввртвuом, ИАИ како се то у Аесковцу каже uрвдввчн.uм, који се састоји у
томе што ђаци и момчад на Св. Игњата 1
Rad jugosl. akad.
кљ.
37.
стр.
3 Читаве народне песие О ношељу
С'1'р.
МИАиhеаиhа
153-154.).
Горе« ОА
1)
стр.
127.
крста са .ГОСПОАе ПОИВАуј« аНАН у
,.Сдаве у Сраа
(ГОАишљица НИК. Чупића, КЉ.
1,
Види још и ,.Ношеље крста, српски народни обичај на Црне
Иван-Јов-Ишевиhа- Аољокрајског,
пева и ,.lIодај Господе!« (Годишљица Ј .l\.араџиЪ« за
"
децембра)
41- 44.
2 ЖИВОТ Срба Сељака (Срп. Етногр. 3бори.
Ч.l&Ику .м. Ћ.
(20
1899.
г. стр.
XXIV, 203.
rAe стр.
се
:кесжо ,.ГОСПОАе ПОИИ.lуј«
153-247).
Вук С. Itараџиh, Живот и обичај и каРОАа српског, стр.
Digitized
6.
Ьу Goog1е
I
-~
I
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
43
ИГРЕ
иду у предвечни те певају од куће до куће песме
се односе на Христово На овај
начин
постадоmе
игре, ИАИ још боље
l:oje
рођење 1 • ко"
Срба
љихови остаци,
реАигиозне
са хрuшftанскuм
хара хтвро.:н.
ААИ и поред свију забрана од стране цркве и по· ред свију замена ипак се и до данас очуваше и старе
реАигиозне игре ИАИ још
себи
немају
игре:
готово
боље ЉИХОВИ остаци, који у
ничега
краљице З ,
KOJleAa 2,
хришhанскога.
краљ"
додоле 5 ,
Такве
ciрпоруше, А
чариоце О , ДОДОАице" Аазарице 8 , Ааэаркиње 9 , r
ладање l1
итд.
итд.
Дан
Љ. Катиh
обичај који се врши у Сталаhу крушевачки) о Ускрсу, У Iюме
су
букара 1О ,
описао је народни
(срез расински, округ девојке у колу
веселе песме пропраhајуhи их радњама,
певају
које представ
љају читаве сцене. Ови се обичаји врше сва три дана
1
,.Rараџић« за
1899.
ГОА
СТр.
103-104.
Тамо је описан и читав обичај
аРlЈАввЧНIl.
6-17.; Српске lJ9-121.; М. Ћ. Мuићевиli, ЖИВОТ Срба сељака (Српски Етпогр. 3бориик 1) стр. 160.; И С. Лстребовъ, Обычаи и ПЋСПИ турецихъ Сер60ВЪ, СПетербургъ, 1889. стр. 27-33. 3 В. С. I\араџиli, Живот и обичаји lIapoAa српског СТр. 35-50.; Срп. иар. пјесме 1, СТр. 99-115.; М. Ћ. МИЈ1ићевиli, ЖИВОТ Срба сељаЕа (Срп. Ет. 36. 1) CTn. 126.; и. В. Поповиli, Краљице (Браство, к:њ. 11, стр. 7-29.); Кра љице, пародни обичај из Деск:овачког Поморавља од Ћ. М. (КОЈ10 за 1901. К:Њ. 11, св. 1, стр. 45-51). -1 .Караџиь.« за 1899. г. стр. 80-83. 6 В. С. ltараџиli, Живот и о би'!:. пар. срп., стр. 61-65; Срп. пар. пјесме 1, стр. 116-117.; М. Ћ. МИЈ1иliевиli, Живот Срба сељака (Срп. Етн. 3б. 1), стр. 135-136.; И. С. Лстребовъ, Оба'!:аи и ПЋСПИ турецк:ихъ Сербов'Ь, сТр. 170-177. 6 В. С. Караџиli, Живот и оБИ'iаји пар. срп. стр. 61---65. ? .Караџић« за 1899. г. стр. 204. Бугари их зову још: пеперуда, пепе 2
В. С. Караџић, Живот и обичаји наРОАа српскога, стр.
наРОАпе пјесме, књ.
1,
Београд
руга, преперуга,перперуга,
1891.
стр.
п}перунга, додо.1а, ДУАУЈ1а, ДУДУJlица, А.азарка (А.
П. СТОII.10ВЪ, МОЈ1ба за даждъ). 8 В. С. Караџиli, Живот и обичаји пар
•
Живот
Срба
43-52
1I
•
9
сељака
66-94.; II
(Срп.
Ети. 3б.
1,)
стр.
срп. стр.
25.; М. Ћ. 98-102.; Браство
С. Лстребовъ, Обыч. и ПЋСНИ тур. Сербовъ. стр.
IV,
стр
104-121
Браство, ЕЊ. IV, сТр. 43 .
10 В. С. Караџиь.. Живот И обичајп пар. CPI!. стр.
I.J
МИЈ1ићевиli,
к:њ.
Jbid.
стр.
21.
29.
Digitized
Ьу Goog1е
44
ТИХ.
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
у скрса и то: ПР.ВОГ се Аана врши скупљаље,
ПРОСИАба, ПРОВJlачење, павун и јеж, а трећега
другога
реља l •
-
Ни према овим наРОАНИМ играма. црква није остала равнодушна. Доситије ОбраАовиh прича о КОАедама из своје ране МJlаАОСТИ ово: »Игре тим у Банату.
месојеђе:
Обичавuе су се по Божиhу
uzpajyftu и
браhо,
чрез
све
МJlаАП момци чудно би се некако поизоБJlа
ЧИJlИ и вооружаJlИ,
вuи
ROJleдa ја Аобро пам
КОАедо!
КОАеАО! и проча.
ИШJlИ би
скачуftи:
Скачте,
004
куће
КОJlеђани,
момци,
БJlажене
до
куће и пје
КОАедо! Вичте,
КОАедо!
памети
ПОАвикујте
ГОСПОАИН Георгије
Попович, епископ теМИIЏварски имао је ПОСJlа док је ове игре UCTpetJtuo. А шта су ГОВОРИJlИ о њему? Наш је ВJlаАика гори од Турчина, не Аа нам КОАеда играти, ни вампире
ископава ти. «
Вук
Караџиh
на
неКОJlИКО
места помиље забрану играља краљщ~а од стране све штеника: »По Срему су играJlе краљице до скора, пак
је садашње свештенство нији (код
играју. «2
Срба
sабрани.IlO·
каТОJlИЧКОГ
»Краљице
-
аJlИ по Славо
вјероисповједанија) јоште
играју у данашње вријеме,
веJlИ
В. С. Караџиh на другоме месту, по СJlавонији до Цера
и
.004
Међедника
Ао Тимока и у СJlавонији
код
Срба
Римскога Закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату, играJlе су Ао скора, па су нови свештеници забраНИJlИ и
искоријеНИJlИ,
говореftи
да је
то
идОАОlZОКАонички
обичај. Мени је у Шишатовачком Прњавору приповије
дала једна
баба,
како је некакав
I~аJlуђер оданде иа
манастира с батином гонио и растјерао краљице међу
којима
је и она
БИJlа. «8
И М. Ћ. МИJlиhевиh
помиње
Аа су »попови И АРУГИ управници ПОНИШТИJlИ«
идења у краљице у старом
шабачком
обичај
OKPYГY.~
I Браство, кљ. VJ, стр. 311-318. 2 Срс:ке иар. пјеске, КЉ. Ј,. БеоrР&А, 1891., СТр. 100. s Живот и обичај и народа срп., стр. 36.; Српсltи Рјечииlt, Краљице. , Кнежевииа Србија, стр. 561.
Digitized
Исто
•
ход речи
Ьу Goog1е
СРDСЕЕ
ВЛРО~ВЕ
8гrE
тако вук С. Караџић по.иље А& су
.)'
ВОјВОА(':ТВУ IЮRВ
свеmтeRRЦИ saбраљивuп и дodо.Ае.·'
Rao
ГО""
што
човек поезијо.
ве
изражава
ема . .)
своја реАвгвозна осећаља) вето .у тако ви орека вгр&. »поезија теАесних покрета)" не o..tужи
вању реАВГИОЗНВХ потреба, же.ьа,
je,l.IIHO
тежња.
изража
и оеећања,
већ му може служити и као израз З&Аово.ьетва, веое..а и
..
раСПОАожења,
Изражавања
такве врсте IIГРОМ ЧIIНИ.tо
би светске игре.
.
По свој ПРИАИЦИ је и првобитно БИАО у колу, које је очувано
данашњега, светског
ма
да о
играња
у
нас
међу
светоко
Србима
појединостима тога не
знамо
11
Ilграњо ДО дана
првобитног
ништа.
Доласком на Балканско Полуоотрво и ДОДИРОМ (\а његовим
игре
староседеоцима
унесени
и
понеки
можда
су
елементи
у
орпске
игре
тих
<,во'гоко
о'га.роое,ll.О
лаца. ЈПто се очито ниди, то је, да је код наших ОВО'Г ских
игара,
поред српске речи коло узела маха и грчt(В
реч оро (1.0~O,),
БИАО да је
дошла непосре,ll.110
IIPOI
Грка или посредно преко романског стаНОВНИlJJтва, КОјll
је такође позајмило ту грчку реч И добило своје а Дозније
choru8.
chorea.
Вид'3ЛИ смо како се ухришhанске реЛИГИО~llе игр('
увукоше многобожачки И светски елементи, који беху повод T~ је црква забрањивала
чак и саме ИI'ре.
светски елеменат у нас могло би се узети код цркава. Поменули
Нво
играље
смо како Је Ниhифор Грегор8.С
путујуhи са грчким ПОСАанством
..
BectMO
110
Србији
1325.
и
1320.
год. дошао о Ускрсу на Струмицу, где Је ГАедао lIOСА" службе Божје, како становници 'гога места САане I1разI
Жпо-r а об... аја
..ро.џ
cp.cкora, С%р.
62.;
Ср.сп РЈ..... КОА р"'"
АоАОАе.
Digitized
Ьу Goog1е
46
ТИХ.
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
нии И светковину играњем кола (сЬогеаэ virorum, adulescentum et риегогит speculabamus).l . Над је 1344. год. дошао глас 3адранима, да Ье нм доhи у помоh угарско-хрватски краљ у граду qеше ве-
. лико
весеље у коме
аноним
вели
да св КОА.О
uо УА.и
ца.ма вЬдиА.О
(totus vulgus laetatur, inestimabilem suscepit laetitiam, tripudia et сЬогеав рег vicos discurrere compellitur). ~ Пола века касније (1402. год.) беше исто такво весеље у 3адру, кад у њега уђе намесних краља Аади слава,
по имену Алојзиус,
у коме весељу
савременик
(Paulus de Paolo) вела да је такође играло коло (сЬогеа!.3 1573. и 1578. г. пропутовао је кроз Српске 3ем.ье Немац Стеван Герлах. На празник Св. Петра и Павла био је у Rуричешми; где је присуствовао служби Бож јој, па казује да је после
службе народ ручао, а после
ручка су девојхв у uоворци играА.е
u
nвваА.е КОА.схе uвс.мв
(Nach dem Essen haben die Jungfern in einem Reyen getanzet. und Chol'weise gesungen, је 2 und 2 miteinander, die fйг und {йг in einem Ring herumbgegangen, und das sollen sie einen ganzen halben Tag treiben). ~ - Неколико дана после овога, 1. јула, имађаше Герлах у Нишу ПОНQва прилику да чује К.ОА.ске uес.ме, које су људи враhајуhи се
из поља певали
(sangen
Љге
Наш историк Јован Рајиh у
gewohnliche Reyen Lieder). XVIII веку приповеда нам по
Бранковиhевој хроници, како су кнез Павао и Батори победу
над Турцима у Ерде.ьу.
Седеhи на мртвим 'груповима
почеше пити и веселити
1485. се
г. прослав.ьали
и »воставше
начаша
воинственно хоро играти,
при
ПЋвающе различныя юначкия пЋсни«.5 1 Rad jugosl. akadem. 2 3 4 5
кљ.
87.,
сТр.
111.
Jbidem, 118, Jbid, 114. Jbid. 118. Jbid' 118.
"
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
47
~ГPE
у проповеАима Фра Стефана Јајчанина, које иза ђоше
1708. ГОА. у Млецима I10A насловом »Fala ot sveti, alliti govorenia ot svetkovina zabilizini priko godiS6a« (штампано боса.нчицом) на стр. 14б-147 .. налазимо ме сто, ГАе се помиње игра: »На сваком собету и на части
и на пирових има се голема тризност имати и обслу ;кити \ зашто
на
кому
су
собету
игре и. писне
неПQ
!ITeHe, онде је ђаво својими војници који коло ВОАе«" Књижевник српски
из
ХVIП
века
Матија Антун
Рељковиh (1732-17951 у своме »Сатиру« врло често по миње
коло,
играње
у
колу
и
колске
песме.:
Али није У КОАУ аU6llтu,2 Када. почну У 'l(ОАУ тРIlТU. з
у делима
наших
дубровачко': далматинских
пе
сника чеСТII су помени који се ОАносе
на коло.
песмама Ханиба.1J.a Jlуциhа
налази се једна
(1480-1534)
Међу
са насловом »0,11, кола\ коју је Jlуциh по свој прилици спевао
по
облик.у народних песама
које
се певају у
КОЛУ. Међу лирским песмама Динка Рањине налазе се четири
под
насловом
НИСУ ништа друго ,11,0
смама
онога времена.
»пјесни
0,11, кола«ј
које
такође
имитација народним КОЛСЮIМ
пе
О игрању кола говори се врло
често и У делима других дубровачких
песника. у ГУН-'
дулиhевој Дубравци се веАИ: ИtР8Ј '1(0-'0, СКОЧ.IКО боље,
Свак се кажи добре воље
у Игњата Ћор~)иhа налазимо ове стихове: Бабко у биелој поциелици Води 'l(йАО ао УАици.
Пратити
даље
пуно је неш.>Требно,
-
И Т. д. И Т. Ц.
помене iKOJla
јер
је то
:ка садашњости пот-,
и сувише
познато.
На
, 1
Jbid. 119.
2
Сатир, издаље
з
Jbid,
стр.
Tpel.e
ОД
roA. 1822•.,
стр. ~8.
38.
Digitized
Ьу Goog1е
50
ТИХ.
КаџаРИЦА 1
(:
}'.
ЋОРЋЕВИЋ
Маџарица DИJlе пече
ОД пилета чорба тече
-).
Дуиераи~а2
(:
Што. се ВИСИ очеmљапа, леле Дун.враю(в.
Като
Пироt.авке? Иди куhи очешљај се, леле
Дун.реан.ке,
Като Пи
роt.аике! Овда дођи, коло вопи, лсле Дун.вран.ке, Като Пи
pot.aHKe! --). (: Дудо, бела Дудо, Дудо. шалвар Дудо, Дудо, ве ломи се,
Дудо, ве крши се,
Дудо, лако играј!
-).
Кара ти.аи:цара40 ( : Ој ти Маро тиАин.даро -). 8ајам 6
(: 8аја.м, заја.м узајмила, Па га више ве вратила -Ј.
Ibid. 1414., 356., 1012.;
1
Кра.љ. Србија стр.
139.
По кок е сиrуриоке
знаљу пре педесе1: и више 1'0дииа певu.а СУ деца у Кљажевцу у &олу,
са
jaMa'lHo.
страиик утицајем поиуЬену. песку, тпо судик бар по језику, &оји није &ња жева'llUl:
Маџарица ПИАе пе'l8,
Из IIИАе1:а 'Iорба
. ПИАе
1:e'le,
ьеко транџирати,
Чорбу ьеио по&усати,
МаџарИllУ пољубити (ПАИ обљубити). У Дојпнцу. СеАУ У о&рру ПИРО1:СКОК, ја сам које се 80ве: Маџарица
rp'lKe
~Маџарица ПИАе пе'lе
не треба
разуке1:И &ао
1897.
и од ПИАе чорба народносно
ике,
rодпие забеАежио оро.
Te'le. с
Помиљек да реч
веь значи
куварица од
речи џа71flO~-Rу.ар. У Тиио'lltој Крајини реч АСа6ар И данас зиа'lИ ку
вар. У БАИ3ИВВ A.l.еItсивца (Триава) чуо сак да се
lIaIjap
ИАII ЦРItвеии
свеСЕа за
Ibid. Ibid. , Ibid. 5 Ibid. 2
3
cAyra.
(виilи и Нову Ис&ру за
1906. r.
124., 1084. 124., 856., 514., 930. 219. 356.• 416., 514., 636., 701., 767., 821., 1085.;
зове и манастирски
aBrYCT,
стр.
253.).
Краљ. Србија. С1:р.
Digitized
139
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
Иха
НАРОДНЕ
.51
ИГРЕ
што боље. 1
... r .
Паун. 2 (: П а)'в пме, трава расте Хватајте се таиие
-).
c.a&Jl&e. S
Плети' танац. 6
ОевеАа. 1
Турчин води болну Боју, сенеде,
(:
Севедесу, лесу, десу, сенеде -Ј. Отара сенеАа.
11
По~ох у Ваау.' Рече 1ЈИча.·
(:
Рече чuча да ме жени, диду, лиду, ди!
Чича рече стрина неЬе, диду, лиду, ди! Па се диго' сам да тражим, диду, хиду, ди!
Про~о' село, разби' чеJlО, диду, лиду, ди! Про~о' ДРУГО, разби' уво диду,
хвду, ди! -ј.
Цицо, лепа тв сн.· Иrpuо :&о.ао ПОА ВЈЦИВ. 10 (: Иtра.4.0
)(0.4.0
аод Видин
Пусти ме мајко
Трн ваАИl
да видим
-).
ll
Усела Ју.аа Аората.
12
Копа вец репу, а Ј1Исица ротхву.Ј3
JeJl:&a
тамничарха. 16 (: Јелке тавнвчарке Остави тавницу
МJlадом тавничару! Ајде да игра~о! Ајде да певамо!
-).
Шв.но Аушо. 1 & Ј 2 3
4
Jbid. Jbid, Jbid. Jbid,
356. 572. 562. 562., 636.
3а игре: »Паун«, ,.Хватајте се таике м&мке« 11 »П.4ети
танац« веАИ изриком М. 'В. Мшиlieвиli, да су старије иrре, и да се играју уз пеСJlУ ме ст\) свирке, Кнеж. Србија, стр. ъ 6
Jbid. 767. Jbid. 767.
остатак од
572.
Текст )IИ је ове песме непознат, аАИ МИCJlЈНI да је и ово име
песме.
, Jbid. 821. • Jbid. 930, 1012. 9 Jbid. 930. 10 Jbid. 930. 11 Jbid. 930. u Jbid. 1085. 13 Jbid. 1085. 14 М. 'В. МИ.l1иliевиli. Краљев.
IЪ
Jbid. 329.
Србија
139.
Ту је и цеАа песма за ону игру. .ј*
Digitized
Ьу Goog1е
52.
тих.
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
------~~
~---
Шакајр,о или Оакајр,о.l (Сакајдо, паргар ва паргар -ј.
Свима овим именима игара, која су остаци од пе
сама и које је эабеАежио М. Ћ. МJ.tАиhевиh у Rвеже вини и Краљевини Србији, ја сам
КОАИКО
сам
могао
нашао и У загради поред њих записао остатке од песама,
уз које су се некада играАе. Но сем тога. и ја У сво
јим беАешкама имам неКОАИКО таквих игара које.. носе имена по песмама, од којих су с маАИJrl ивузетком тек
остаци у животу. Такве
остатке требаАО би нарочито
беАежити, ве би АИ се из њих видеАа и ПРОУЧИА& садр жина ко.4ских песама. Можда ће други бити среhнији, па ће наhи у вароду и читавих, још живих остатака ко.t.ских
песама. Што пак ја имам У беАеШRall& ТО овде саопштавам: Ајр, на лево
(:
Ајд на Авво, браца Стево,
Ајд на десно, мила сестро, Ето један, ето два, ето три, ето четири, Ето пет, ето шес, ето седам, ето ооам -.) (Алексив&ц).
Чича
r лиmа (:
Еј, ЧUЧ8 ГАишо, не ваља ти радња -). (Алекоинац)
(Еј, чuча ГАUШО, не ваља ти радња (два пут) Један, два, три, четири, пет, Оде дика н' онај свет, Да донесе бео цвет, Да га мете за качкет). (Крагујевац--Београд, пред
Иа Ва.. у це
(:
Ив Бању идв
50
год.).
шејтан девојче,
Из Баљу иде, избањало се, ИзбањаJlО ое, очешљаJlО се,
ОчешљаJlО ое, окитило се, Окитило се, наГИЗДИJlО се
-). (Алексинац).
Тита. тита, .аобар,а.
(:
Тита, тита, Ао6ада,
Имаш кога од рода? Немам никог од рода Само брата и Бога,
Брат ме посла у бостан,
1 I~нежевина Србија, сТр.
124., 802., 416" 686.
, I
"'''''ео", Goog!e
ј
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
53
ИГРЕ
Да наберем ђулистаи Не потре.их ђУJlистан,
ВеЪ потрефиJt ј&6уку.
ГРИ8Л& "ома ја6уку, Ујеха ое за руку: Ј ао, јао ручвце,
Девојачка душице
!).
(Београд пре Иrра :&0..0
40-50
година).
(: Иzра )1;0,(0, иzpa "0.(0
На двадесет и два,
И у коло IJ У коло Лепа Маца игра,
Како Маца, како Маца Медна уста има,
Да ме oЪ~ да ме оЬе
.
Пољубити с њима . Како Маца, како Маца Беле руке има,
Да ме оЬе, 3агрлити
да ме оће
с њима.
Како Маца, како Маца Русе косе ими,
Да ме о"е, да ме оЬе 3амотати с њима -Ј. Мајка Мару
(Алексинац).
Мајка Мару оп, оп, оп!
(:
Мајка Мару: цув, цуп, цуп!
Мајка Мару ва далеко дајЕ:'! -Ј.
(Београд пре
- - - - - ---- -
40-50
година).·
---
Ј У А.lексllИЦУ сах од једне
c'l:ape
rоспође, која је П&ДОСТ прове.lа у
Беоrраду, н од тада запаКТИ.lа, эабе.lежио ову песку И8111ТО
Apyroja'le,
&АН це.lУ:
Мајка Мару: оп, оп, оп! Мајка Мару: цуп, .уп, цуп!
Мајка Мару на наук/! На науке
Kuy!jepcKe
Aua, руке,
Да научи ЧИ'l:ати, писати. Није ПРОlllAа ни rодииу дана, Мара
JlajltK
ситну кљиry ПИlllе:
ПОIIIЉИ, мајко, повој и пе.lене,
Сваком !јаку СВИ.lеиу карвку Иrумаиу
ratie
и кошуљу.
Ко.lНКО rоспођа памти и уз ову се песму У БеоrрJl.дУ иrрuо.
Digitized
Ьу Goog1е
5f
тих.
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
Кај . . М:ару OBeTOB&.Ila. (Мајка Мару сввтоваАа:
Не ид', Маро, у то коло, у то копо Иванов о,
Ј ер је Иван варалица,
Он ће тебе преварити, Па ће тебе обљубити. Мара мајку не послуша,
Веь се хвата до Ивана. Како Иван копом крене, Тако Мара оком трене, Како Иван мамузама, Тако Мара МИНђушама, Иван момку намигнуо, Ухватише лепу Мару, у шуму је заведоше.
Њој говори лепи Ива:
Видиm, Маро, ону јелу? Онде ЬУ те привезати, Русе косе ишчупати.
Ал' говори лепа Мара: Вако било свакој друзи
Која мајке пе слушала!· Тад говори
лепи Иван:
Видиш, Маро. оне дворе? Тамо ЬУ те ја одвести, Русе косе миповати,
Бело лице ижљубити, Ти Ьеш, Маро, моја бити Ј).
40-50
(Београд, пре
Војаиа
(:
година).
Поведи поведи коло, Бојано,
Не могу, не могу, брате .1азаре Ој М:аруш~о чуоава
(:
_). I
Ој Марушко чуаава, Чупава си сва.
-) (Књажевац).
1
жине,
Ова два стиха забеАежио сам у Нншу од једне свнрачltе циrансltе дру
која је на захтев свирада ово КОАО И пеВаАа уз СВИРКУ свега ова два
стиха, јер више није 8ИаАа. На ноје питаље одаЕАе знају ту песму, нису 8НUИ да ни кажу
4pyro
до то, да знају јер је то песна, па треба да знају,
а.ан су
ј (' за.'iораВИ;АИ.
Digitized
Ьу Goog1е
-
---:_--
---=.-=-:-:
---
--~-._
СРПСКЕ
Јо.аике, Orојаике
I 1:
.. -
----
НАРОДНЕ
55
ПГРЕ
CeдaM~eoeT сеха про~о' Јованке,
С'I'ојанке!
Седамдеvет цуре љу6. Јовавке, Јоваво!-).
(А..'Iекvинац). Је.аке та.иичарке
I (:
JtMKe 'I'&.ICнuчарке,
Ајце да играмо, Ајде да играмо,
Ајде да певамо!
-). ( Кљажевац).
Ле.ае рука
(:
.АеАв рука, леле нога,
Варај танка половивка -ј.
(Пирот). Таика Отаиа.
(:
Танка С'I'ана аршив д'лга,
Аршив д'хга, два широка -Ј.
(Пирот). Невеи цвеће (:Невен цвв"в у градину, ој хехе, леле у град.ву, Нема никој да га бере, ој леле, леле да га 6ере, Само момче и девојче, ој пеле, леле в девојче).
(Враље).
И у Отоку у САавонији имена појединих КОАа ДОШАа
су од песама уз кој е су се некад ИГР8..llа.
1
Поред КОАСКИХ песама у КОАУ су ое при игри, Be~ hином кад се игра уз музику, llеваАе и аоскочuцв ИАИ
бројг:иu'Цв, тј. кра.тке песмице од неКОАИКО отихова. Њима се
као
ожив..ъава.ll.а и оовежава.ll.а окретноот,
издрж.IЬИ
во ст и веое.ll.ООТ у игри. Томе у ПРИ.ll.ог ИlII.ll.а је и њи
хова, где што отраона, раопа..ъива а и саб.ll.Rжњива,
011.-
држина. М. Ћ. МИАиhевиh код ота рог шабачког округа
помиње забране по'окочица од стране ВАаОl'lf
»јер оу
по неке и .сувише драотичне.(С:& у Немачкој где се такође за дуго уз песму играАО, пеuме за игру почеде .II.0вине
XVH
струменталне
су да се губе постепено од
века и мадо музике,
110
услед
110-
маАО УС.ll.ед напретка ин престанка играња на
01'80-
реним меотима и опаД1:l.ња кола, које због тога наступи, 1
Zbornik za narodni !ivot i оЫсаје Juznih Slavena, 514.
св.
IV,
стр.
101-103.
2 !i.нежевин& Србија, стр.
-. Digitized
Ьу Goog1е
46
ТИХ.
ник и светковину играњем кола
lescentum et Над је
(choreas virorum, aduspeculabamus).l
риегогит
1344.
год. дошао глас 3адранима, да Ье нм
угаРСКО-ХРЕ%:3ЕЕI'~И
, лИIШ
у
коме
у граду
да св холо
aЊ.?H%:3,~%
(totus vulgUE tripudia et Пола
века
касније
inestimabiIER'Гb
vicos
рег
(1402.
год.)
беше
исто
такво
весеље у 3адру, кад у њега y~)e намесних краља Аади слава,
по имену АЛОјЗиус,
у коме весељу
савременик
(Paulus de Paolo) вела да је такође играло коло (chorea).3
1578.
г.
кроз Сршжгь Св. Петра
био
l{уру;,чеШМИ ј l'ДГЬ
јој;
рис~рс~твовао
да је послгь
народ ручао;
ручка су девојхе у uовор'Ци играле и nевале холсхе uесме
(Nach dem Essen haben die Jungfern in einem Reyen getanzet und Chorweise gesungen, је 2 und 2 miteinander, die fйг und fur in einem Ring herumbgegangen, und das sollen sie halben . • - НеКОЛ~1fЮ поедгь 1. јула, у Нишр чује Х,олсхе
из
ПГЬЕГЬ.ЛИ
Rеуеп
(sangen
Наш историк Јован Рајиh у
XVHI
веку приповеда нам по
Бранковиhевој ХРОНИЦИ, како су кнез Павао и Батори победу
над Турцима у Ердељу.
Седеhи на мртвим 'l'руповима
почеше пити и веселити
1485. се
г. прослав.ьали
нос тннше
начаша
Рf~,;;lЛИЧНЫЯ
akadem.
ЮЊРf;lZ}ш
хоро игр%:3 5
кљ. ЗУ;
13, з 4
~
Jbid, 114Jbid. 118. Jbid' 118.
Digitized
СРПСКЕ
у проповедима
НАРОДНЕ
47
~ГPE
Фра Стефана
Јајчанина, које иза
ђоше
1708. год. У МJl.сцима под насJl.ОВОМ »Fala ot sveti, alliti govol'enia ot svetkovina zabiliiini priko godisca« (штампано БОСl1нчицомl на стр. 145-147. наАазимо ме сто, где се помиње игра: »На сваком собету и на части
и на пирових има се ГОАема тризност имати и обсJl.У ;кити,
зашто
на
ком У
СУ
собету
игре и писне
неПQ
~lТeHe, онде Је ђаво својими војници који КОJl.О воде«.1 Књижевник СРПСКII
из
ХVIП
века
Матија Антун
Рељковиh ('1732-17951 У своме »Сатиру« ВРJl.О често по миње
КОJl.О,
играње
у
КОАУ
и
КОАске
песме.:
Али није У 'КОАУ llивати,2 Када. почну У 'КОАУ uzparu.
у деJl.има
наших
S
дубровачко': даJl.матинских
пе
сника честп су помени који се односе
на КОJl.О.
песмама Ханиба.lJ.а Ауциhа
Нlмаэи се једна
(1480-15341
Међу
са насJl.ОВОМ »од КОJl.а«, коју је Ауциh по свој прилици спевао
по
оБJl.ИКУ народних песама
које
се певају у
КОJl.У. Међу АИРСRИМ песмама Динка Рањине наJl.азе се четири
под
насJl.ОВОМ
нису ништа друго до
смама
онога времена.
»пјесни
од
КОАа«,
које
такође
имитација народним коJl.ским пе
О игрању КОАа говори се ВрАО·
често и у деАима других дубровачких песника. У Гун-· ДУJl.иhевој Дубравци се веАИ:
lftP8J 'Ко.... о, С'КО-Ч.ЈКО боље, Свак се кажи добре воље
у Игњата 'Ворt)иhа наJl.азимо ове стихове: Бабко у биелој поциелици
Води 'К(ЈАО llО УАUЧU.
Пратити
даље
помене
пуно је неш>требно, јер 1
И Т. Д. И Т. Ц.
iKOJl.a
је то
:ка садашњос'ги пот
и сувише
познато.
На
Jbid. 119.
2 Сатир, издаље треће од ТОд. S
-
Jbid,
стр.
1822.,
стр.
38.
38.
Digitized
Ьу Goog1е
.~.
.ietJ1:P:
_~..
~~ - ,.: р..: .-: ~...ISY.
. ' atШf
JI"'.. AfWc;. ~t_ "
_J/.i.~
.--=
~ЧIII: ,.:;:.
:
:0'
~
__':
~::.~
.. ;;-
:
(- ~=:aь.~ '';t-LiИ"
'--;'(:
-:::wo_~
";i1~tr...« Х_О :-
~
Е:W;..IП!=- _~ ~
!'" .~.~
чвw.:.lt:'
-... I.ij;-вe...~
~
":;:".У "_! Jr:В":'!:I: Е...
~:JihiiSLU: 111: ~
~
.д:- ~шп: ·Е.:..Н JIiii::~If:..IIIII'"
'::JI;
Ја::.--ШЕ.
IIDIIАИ-~(
L.~....~L --,'- tII(
:-
~
.J[(. ..~(.
lDt-
ВIИЖ
Ј.rr-....и- "ОУ
'3III Ја r.,~_~,
~
'b~a: јН~.Jt2t-А* ~: !'n1l8~ l_ ~-''' ;щщ. ЈВ'IВII!t[Ш .:~
r.
r.:.~:-: ~
iФ~
r:::.!-.'-:"pвr::
tJJ'ItМY~.u.u:..
а.лr...:ь
,.,. ~~:•• :'" 1:Ш;.r~..li;.
..
..~._
.. .. ' •• )U;
Ј' j.4a.t!i·~IiO;:
.1'.1.tt. .... /.
'! ....л~
I
liIt:
• -1::
'.
1',);~
И.~.If
~;'J:..:
_t...
.~....
w.:-~
"'Љ'..
:
.<:,.у.'.
~L
Ј:
вt:
"!
::~ШВВЈ:
.:.- lГ-1Jt'
~'':
I-"~X
:
t~~
l.i:.l.;..~c..и...
- -1:
~I'~ iIo1IU~~"L
~"'_·1*f-r:У. ~:...~
~~~
",,~ ","4 ;.;: 'l;'!i1n,l; •
Ј ~ ~~".'"'--
"JI'''~ 'fI(иu:.r
.1'. -"Ц." y~"'~"". Ји
**'
I~ (~
.':11
~
LlL"":Y:
~
ВII.J.=:..z
X:d.:-
~
;~ ~ :В!-~
~ (о .............. ~.[ .... ;~ _
_
У иас
::.1. ~ ~. [ . . :
:~':,lAAo z.и: ::~_ъ.1i
~ ~.a.\...\ . ~!
)t":f'
D:.8e-
z.
:tEn 2
litSLiO:
F
~:::
...1 --
.... ~ • ...-в:
q ..tIR E"JIf'.
-'Li:i[
џ '!..ЦJI. JIJI. <:1 '.:u ~ .... ~ =[d:~
"·".11• • ... У"
.aL..tr.....:.
Рii.Шf:~ у ~ ~
~Ф ,?J!'r"c.8: :~!~
to!f i-
Ј:
..
f'ЧY
ВIlВD~...1JL~
-.1':tmг.y
~ ;"Ф"h~'1 .о'" /t.' ~'. ~'*-:;4
JIefiIIIIО!:
~
ШШ.~
bt'"»-;.
0lIl:
иiJ8t'~m: :.,::.пв: ~
еь В2&~..1JII::"
!.~
~ ~It.
"":~!;~
~ W:t~ ... SI.I!.. с'!... ;",т'"
,,,UII:
8CI'8X
-=.!Ii!'1ta
1 kЛј. ~ ь.u:u.-:~ .I;~.1 ~.a.aa. • C~ '-.D"" .:~ r~ ~ _ _ .=~_.,.!". II'6А" ',,11 11114~.0: 16.'.'. Щ'4IL~k". Ј.',;" Ј': • Ј av. __А8С.. 1!.....,.... ~!" Ј'" • .,. .f.t. .',,"'•• .c;.t. I-,IJ<. "':"'.1. ......110 aAJI :Ia ~ Ј fOaD88 ~ • - 'У'ИIl4 .'}Ј II_~~ ,CN.u.. .;• •, . . ':Је u.. ': ~ ~~:;•• :;~ • с ___ "", ,:.~.JI.,,~tI;, ..11 у *-''''~:II&1. V:~, 87? '.#.: '! av. .~ . .~ у 8IJI8 се Io'.'.,У 11.11 '.~' •• >. 1I,,,~jy "".м "'-SJ1IA ь ~ a.wcaj1 се руаа. .. се ',~.., IIIII;,.,Y У 11,,,,, • IIV'JYZ};)' Ma:;f>':U. на ;~.ua9. JIeCТJ' . . . . . . ,ра upa. .,..y,~_ .f~ IU ._:,/,.,,~
:: . 1., ,..
1.,
~.~Je~ ;.~. 1.
v:",
.1',11 1"',4АI, lIft.f",,f,JI1 111/" 1 р,а:;,! .....It ма -UК8je UJI ..... ,,'<411/1/1. '11111/.11111"1 11 811",IJI:-r"УIIЈIЉ, 1 .fl&peТ8JU. 1b..io.~
JIUJP
-..earo ...
"" •• 1, ",~/IJ, k.li4". 'AI' .,,,.жу "1'" (IA~Je8. У elp
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
се где што још
наРОДНЕ
и данас игра. l
струментална музика за игру,
49
ИГРЕ
3а тим је
Aom..ta
ИН
која је ритму од УАара
дава.llа меЛОАију. А.IlИ у исто време с тим, а IIОЖА& још
и раније, јавља се и песка ва игру. У вас у старо Аоба каНАа се понајвише играло уз песму. Овоме у прилог иде то, што и данас има крајева где се иrра И.llИ
К.lЬУЧlmо уз песму, И.llИ уз песму
ис
11 уз музику,' И.llИ се
уз музику често и пева. Томе у ПРИ.llог још више ИАе, што се .многе .мелодије за игру, и ако св данас са.мо сви рају, зову и.мени.ма, која
нису ништа друго до
УА-и остаци од игсама, које
када су св иеваА-в,
св сад са.мо
uо'Чвци
свирају,
а не
и ОА којих су многе потпуно
забо
рав.ъене, И.llИ се само знају Ае.llОВИ ОА њих.
Такви су
примери:
Лепа .ац.'
(: .Aeu..'t
Маца цвеће браЛ8,
Где је брала, ту заспала. Пробуди је М.Ilадо моиче: у стај горе, лепа Мацо, Ајде, Мацо, да играмо!
Устај Д.ЈЕО' (:
-).
Уста.ј, дико, зора је, Спавај, цвеЬе, још веЬе
Тедена или Тедев:о'
(:
-).
Ој девој'lе, тедено, тедено,
Што си тако Jlедено, ледено? -ј. Неда
rp.sBeo (:
Неда
zpu6He
изгуби.1Ј8.
- ).
Rо:sољица, Еокон.ца или ltу:sуи.ица'
(:
Кокоњuце, 1(окоњице, Иван, ван,
Што те зове, што те зове капетан? -ј.
1 Нпр. у ИОВИI( крајевима Србије. М. Ћ. МИЈЈ.иt.евиt., Краљевина Србија
стр.
329. ~ Нови Itрајеви, М. Ћ. Мииliевнh, Краљевина Србија, сТр.
139.; Itотари, JnZnih Slavena, кљ. 1, стр. 300. з М. Ћ. МВ.Анt.евиt., Кнежевина Србија, corp. 356., ~21., 390. , Jbid. 416., 572., 701., 821., 1085. 5 Jbid. 767., 821., 930., 10~4., 1140.; Краљевина Србија, сТр. 139. 6 Jbid. 171., 219., 356., 821., 930. , Jbid. 302., 767., 1012., 514., 636., 1084" 1085.
Zbornik za narodni zivot i
ЕТНОГРАФСКИ
оЫсаје
зворник КЊ.
4
IХ.
Digitized
Ьу Goog1е
ТИХ. ј>. ЋОРЋЕВИ'lI.
50 КаџаРИЦА 1
(:
Маџарица пиле пече
ОД пилета чорба тече
-).
Дуиераика:l
(:
Што. се виси очешљала, леле Дун.вран.кв.
Като
ПироЬавке? Иди КУЬИ очешљај се, леле
Дун.реан.ке,
Като Пи
роЬавке!
Овда до~и, КОЛО ВОПИ, леле Дун.еран.ке,
ItaTo
Пи
i
роЬанке! --ј.
.1
Дуда 3
(: Дудо, бела Ду до, Ду до. шалвар Дудо, Дудо, не ломи се,
Дудо, ве крши се, Ду до, лако играј!
Мара ТИJlи:вдара'
(:
-).
Ој ти Маро тиАин.даро -).
Зајам 5
(: Зајам, зајам узајмила, Па га више ве вратила -ј.
.1 1
Ibid.
1~4.,
356., 1012.;
Kp8.iЬ. Србија стр.
знаљу пре педесет и више rодина
neBua
139.
По lIоие сиrУРIIОllе
са
су деца у Кљажевцу у ХОАУ, ј&м&чно
страних утицајем помуЬену, песму, тахо СУДИII бар
по језику, хоји lIије хља
жевачки:
Маџарица ПИАе пече,
Из ПИАета чорба тече,
. ПИАе
t..еио траиџирати,
Чорбу Ьеио похусати, Маџари.цу пољубити (ВАИ обљубити). У Дојхивцу, СеЈУ У које се зове: Маџарица
rp'lKe
oltpyry
пиротском, ја сах
.Маџарица ПИАе пече
не треба
разуиети као
1897.
rодиве забеАежио оро
и од ПИАе чорба тече.« народносно
име,
Помиљеll да ре'!
ве'" значи
"уварuча од
речи Ita)'lpo~=xY8ap. У Тииочкој Крајини реч Ma~ap и данас значи "у
вар. У БАИЗИВИ А.&е&сивц& (Трнава) чуо сам да се мађар
зове и М&II&СТИРСltи
ПАII цр&вени
C.dyra. (Види и Нову Исхру за 1906. '. свеска за aBrycT, стр. 253.). 2 Ibid. 124., 1084. з Ibid. 124., 356., 514., 930. • Ibid. 219. 5 Ibid. 356., 416., 514., 636., 701., 767.,821., 1085.; Краљ. Србија. стр. 139
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКi':
И.а
...
r,..
што боље.
иГРЕ
I
Паун. 2 (: Паун пасе, трава раоте
-).
Х:ватајте се таи:ке с.....:ке. 3
Плети' таиац. '
(:
Турчин ВОјЏЕ
Сенедеоу, ЛЕЕЕЕУ
Z;'FFHeAa. 1I Ваљу. ?
(:
Рече
FFFFFНИ, днду, JIИУУ,
Чича рече стрина
Hei1e,
диду, JIИДУ, ди!
Па се ДИГО' оам да тражим, диду, JIИДУ, ди! ПРОђО' село, разби' чело, диду, JIИДУ, ДИ!
ПРОђО' друго, разби' уво диду,
JIИДУ, ди! -ј.
Цицо, лепа тн ен.' Н:ОАО иод
FFОЛО ПОД ВНДЕЕЕЕ,
И1FFF,иl ll
1F1Fла
дората. 12
репу,
а
13
ЛНFFFFЦ1F
Јел:ка та.ничар:ка. 14 (: Јелке тавничарке Остави тавницу
Младом тавничару! Ајде да игра.\lfО!
Ајде да певамо!
636.
3а игре:
-).
се танке С.4а:&lаа'
танац« ве.4И изрико)( М. Ћ. МшиЋевиЪ, да су старије игре, и да се играју У3
пеСJlУ мести свирке, Кнеж. Србија, стр. а 6
Jbid. 767. ЈЬitl. 767.
остатак
од
572.
Текст УИ је ове пеС)lе непознат, а.4И МИС,41ВI да је и ово име
песме.
, Jbid, 821.
н 1.\
Jbid.l085. )1. Ћ. МИЈ1ИЪевиЪ. Jbid. 329. Ту је и
Краљев.
Србија
139.
це.4В песма за ону игру. .ј*
Digitizec
52
тих.
Р.
ЋОРЋЕВВт.
--------------------
ПI&&ај"о ипи Са&ај"о.
I
--- ---------
(Сакајдо, паргар ва паргар -ј.
Свима овим именима игара, која су остаци ОА пе
сама и које је аабеАежио М. Ћ. МРАиhевиh У Квеже вини и Rра.ъевини СрБИјИ, ја сам
КОAIIКО
сам
могао
нашао и У ааграАИ пореА њих записао остатке ОА песама,
уа КОје СУ се некаАа играАе. Но сем тога и ја У сво јим беАешкама имам неКОАИКО таквих игара које.. носе имена по песмама, ОА којих су с маАИМ изузетком тек
остаци у животу. Такве
остатке требаАО би нарочито
беАежити, ве би АИ се из њих ВИАеАа и ПРОУЧИ.llа саАРжина КО.4ских песама. МОЖАа ће АРУГИ бити среhвији, па ће наhи У наРОАУ и читав их, још живих остатака RОАСКИХ
песама. Што пак ја имам у беАешкама то ОВАе саопштавам: А.ј" ва .авllО (: Ајд на Аево, браца Стево, Ајд на десно, мила сестро, Ето један, ето два, ето три, ето четири, Ето пет, ето ше с, ето седам, ето осам -.) (Алексинац).
Чича Г.l1ИШв. (: Еј, 1lиЧ8 ГАишо, не ваља ти радња -Ј. (Апексвнац) (Еј, 1(и1(8 ГАUШО, не ваља ти радња (два пут) Ј едан, два, три, четири, пет, Оде дика н' онај свет, Да донесе бео цвет, Да га мете за качкет). (Крагујевац -- Београд, пред Ив Ваау ир.в
&0
год.).
(: Иа Б8ЊУ иде шејтан девојче, Из Бању иде, избањало се, Избањало се, очешљало се, Очешљало се, окитиJlО се, Окитило се, нагиздило се
-). (Алексинац).
Тиorа. тита, .аобар.в. (: Тита, тита, .tобад8, И маш кога од рода? Немам никог од рода Само брата и Бога,
Брат ме посла у бостан,
I
Јtlшкевина Србија, сТр.
124., 802.,
~16"
686.
Digitized
Ьу Goog1е
-I
СРПСКЕ -оо
НАРОДНЕ
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ИГРЕ
Да наберем ђулистаи Не оотре.их ђУЗlистан, ВеЪ потрефи1t јабуку.
ГРИ8ла 1I0ма јабуку, Ујела ое за руку:
Ј ао, јао РУЧllце, Девојачка дуwице !).
(Београд пре Иrpа &OolLO (: Иzра КОАО,
40-50
година).
ХЏАО
uzpa
На двадесет и два,
И у коло и у коло
Лепз Маца игра, Како Маца, како Маца Медна уста има, Да ме oЪ~ да ме оЪе
Пољубитв с њвма. Како Маца, како Маца Беле руке има, Да ме оt,е,
3агрлити
да ме оье
с њима.
Како Маца, како Маца Русе косе ими,
Да ме оье, да ме оье
(Алексинац).
3амотати с њима -Ј. Мајка Мару
(:
Мајка Мару оп, оп, оо! Мајка Мару: цун, цуо, цуп!
Мајка Мару на далеко дaj€'! -Ј.
(Београд пре
•
у ААексвицу саи од једне старе
40-50
година).·
rоспође, која је падост провеАа у
Беоrраду, и од тада sапаИТИ.lа, вабеАеЖRО ову песму иеlИ'fО
Apyroja'l8,
IUИ цеАУ:
Мајка Мару: оп, оп, оп! Мајка Мару: цуп, цуп, цуп! Мајlt& Мару на науке ДаАа,
На иаУltе ltаАуђеРСltе РУltе, Да научи читати, писати.
Није ПРОlllAа ни rодиву дана, Мара мајКII ситну Itљиrу ПИlИе: ПОIИ.љи, мајltО, повој и пмене, Сваком
ђаltу СВИ.lену мараму
Иrумаву
rafie
и ItОШУ.љу.
КО.4иltо rоспођа памти и уа ову се песму у
Deorp,aAY
Digitized
иrрuо.
Ьу Goog1е
TIIL
Р ..... OPЋEBIII ...
PT-"........
. .j . . . .
(JVajKa
Мару cгe7OfJёUa:
Не .~', Маро, у то козо,
У то KO.110 Иваново. Ј ер је Иван ваР&lПlца.
он Па
t.e t.e
тебе превар.ти. тебе 06.у6п •.
Мара нај ку не пос.ауша,
Ве}. се хвата ~o Ивана. Како Иван
KO.llOH крене,
Тако Мара оком трене,
Како Иван намузаха, Тако Мара мввђушаха, Иван хонку на.игвуо, Ухватише Jlепу Мару, у шуму је заведоше.
Њој говори Jlепи Ива:
Вндиш, Маро, ону језу? Онде t.у те привезат., Русе косе ншчупатв.
Ал' говорн Jlепа ~fapa: Вако било свакој друзи
Која мајке ве СJlУШаЈЈа! Тад говори лепи Иван:
Видиw, Маро. оне дворе? Тамо
t.y
те ја одвести,
Русе косе миловати,
Бело зице инuьубити,
Ти t.еш, Маро, моја бити !ј. (Београд, пре
Војава
(:
година;.
40-50
Поведи поведи коло, Бојан о,
Не могу, не могу, брате ~1азаре Ој ]l[арушко чупава
(:
_).
I
Ој Марушко чуu:ава, Чупава си сва.
-) (Књажевац).
1 Ова два стиха ааGе.lеаио СП: у НИIIIУ 0.\ ј8АВе свираuе циrавсв:е дру
;кине,
која је на аахтев свирада ОВО КО.lО и
{"Г 11 ха, јер више вије да ии каау
4Pyro
BHua.
На које питаље
neBua уа свирку cBera ова два oAaue знају ту песку, нису 8ВUJI
до то, да знају јер је то пес.а, па треба да знају,
a.lB су
јl' 38."/орави,АИ.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
Јоваюсе, Стојаив:е
I 1:
НАРОДНЕ
55
ИГРЕ
Седамдеоет села прођо' Јованке,
Стојанке!
Седамдесет цуре љуби'
Ј ованке, Ј овано ! Јелв:е тахиичарке I
(: JfJAKe
).
(Алексинац).
ТаАСнuчарке,
Ајде да играмо, Ајде да играмо,
Ајде да певамо!
-). (Књажевац).
Ле.Ае рув:а
(:
.АеАв рука, ЈЈеле нога,
Варај танка половинка -ј.
(Пирот). Таив:а
OTa;za. (: Танка Стана аршин д'лга, Аршин д'пга, два широка -Ј.
(Пирот).
.
Невеи цвеЬе (:Невен цвеfiе у градину, ој лепе, пеле у градиву,
Нема викој да га бере, ој леле, пепе да га бере, Само момче и девојче, ој JIеле, леле и девојче).
(Врање).
И у Отоку у С.Ilавонији имена појединих КО.llа ДОШ.Ilа
су од песама уз које су се некад ИГРa.llа.
1
Поред ко.llских п~сама у КО.llУ су се при игри, Be~ nином кад се игра уз музику, пева.llе и u;оскочuце и.llи
бројВ1iuцв, тј. кра.тке песмице од неко.llИКО стихова. Њима се
као
ожив..ъава.llа и освежава.llа окретност,
издрж..ъи
вост и весе.llОСТ у игри. Томе у ПРИ.llОГ ИШ.Ilа је и њи
хова, где што страсна, распа..ъива а и саб.llажњива, са држина. М. Ћ. МИ.llиhевиh код старог шабачког округа
помиње забране по'скочица од стране власти »јер су по неке и. сувише драстичне. «i у Немачкој где се такође за дуго уз песму игра.llО,
песме за игру поче.llе .Ilовине
XVH
струмента.llне
су да се губе постепено од пu
века и ма.llО по ма.llО УС.llед напретка ин музике,
УС.llед
престанка играња на отво
реним местима и опад~ња КО.llа, које због тога наступи, 1
Zbornik za narodni
~ivot
2 к.нежевина Србија, стр.
i оЫсаје 514.
Ju~nih
Slavena,
св. ЈУ, стр.
-. Digitized
101-103.
Ьу Goog1е
ТИL
Р.
т.орт.Е.В8т.
и иај3&А умеА В&АО.lаска туl)иx игара аавемеше песме
за игру.· Из истих РШЈАОГа, И ако ве тако Аавно.
по
ЧеАа је и у нас КОАСка песма МаАО по МаАО Аа уступа
место музици, АОК је ГАе што није са CBIDI веСТаАО. И у вас, у ваРОШИJla, унапреl)eиа мрио, играње у затво
ревик
AOКaAВlla и В&,40.lаэак
туђих
игара
потискоше
КОАСКУ песму ВАи је са свим замевише музиком, те се
очува још
ОНАе, ГАе су још
зички ииструменти, пољу,
примитивни
и ГАе је страни утицај
Орске игре пак које су се ИГРаАе,
му
потпуно
иск.ьучен.
име (ЈО песмама уз
КОАИG:О сам ја могао Аа уђем у ту имена:
По .кести.иа (ва.ьАа
r,4e су ПОСТаАе ВАН ОТКУАа
су Аонесевеl. Такве су игре:
Пuежанка. 6
још
које ве носе
ствар, ИЗГАеАа Аа имају
t.
иаРОАНU
r Ае се игра СА060АНО на отвореном
Поцерка,'
Нишев.ьанК&,2 По.IOМка, 1
Варошавка, о Мачванка стар&,"
Мачванка нова,' Киснљевка,1 ЈагОАИRКa,IО Rрагујевчан ка,11 Моравац,12
Нпшевачко оро,11
ванка:' Ва.ьевка"О чавка, 11 Сремско
Сме",еревка: 7
opo,s°
ПОАунавка,21 Бан.<,"К&,26
Параhинка,16
)Iач
Аиповчанка,·1 Аесков
ГОАубац,t1 ЦаРИГРВАСКО Убљанка,21
ODo,22
Моравчица,21 .lеш
вичанка,27 БаАканка,2' Сремачко КОАо,21 Пооавка,IО )10-
равица,11 Ресавка,12 1\0совац,11 Нllшевка,16 МIIАановчанМ. ВOluвe, Geвchichte
in DeI1ШhJand. стр. i43. 124.. 416.• 5Н., 930.;
F.
%
.м. Ћ. :иaut.е8иt., Квuе8виа Србlljа. стр.
Ср6ија, стр.
des
Тaozев
1
Кра...
139.
1 Кне&. Србија, C'lp. 124, 171., 219., 30'2., 356.,416., 5Н., 572., 636., 7ffl .. 865., 930., 1012., 1084., 1140. I Jbid.l24. 11 Jbid. 124.,356.,416.,514. -IЈbid. 124.- 'Jbid. 171. 8 JЪid. 171. 1 Jbid. 171. .. Jbid. 171.. 356. - 11 Љid. 171 .• 930. 12 Љid. 171., 302., 356. - .. Љid. 219., 356. -- ц Љid. 219., 514., 8аl., 930 Kpu.. Србlljа. стр. 139. - •• Itвe&. Ср6ија. сТр. 219.,302.,356., 416•• 514.• 572.• 63~., 701., 7ffl., 821., 865., 930., 1012., 1084., 1140.; Kpu.. Србија 139. - .1 Кнеа. Ср6вја. C'lp. аI9., 356., 416., 514., 636. .7 Jbid.219., 1084. 18 Љid. 302.., ЈЬ. 303. - 20 ЈЬ. 356. - 21 ЈЬ. 3.56. - 2% ЈЬ. 356. - 23 љ. 356. - U ЈЬ. 356. - u љ. 416., 514. -- 2tI ЈЬ. 416. - r. ЈЬ. 514. - 28 Љ. 514., 865., 930., 1084. %8 .ЈЬ. 514. 30 ЈЬ. 514. 31 ЈЬ. 636. 32 ЈЬ. 767.,821.,930. _ s1 љ. 821. ~I ЈЬ. 821.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
ка, t
Сремско
КО.l10,2
НАРОДНЕ
Моравка, а
57
ИГРЕ
Гружанка,· Нова
гра
диштанка,' Стижанка,· Ситнија моравка,' Крупнија мо равка, ' Бачванка,· А.I1ексинчанка,10 Барбатовска,11 Ирива бањка,12 3аП.l1аљка,13 Чачанка. 16
2.
По HapoдиoCTuмa (ваљда
од којих
су,
И.l1и које
их најбоље ~гpajYI. Такве су игре: Србијанка,15 Вуга
рија;' Циганчица:' В.I1ахиња:' Српско оро:9 Бугарско оро,20 ПоАак Влахиња,21 Бугарка,12 ПО.l1УВ.I1ашка, ,а Вла
шка,t· Иаравлашка,21 Влашка игра/' Бугарско
КОЛО,Н
Шопка,28 Арнаутка. 2 •
3.
По ритму
и начин.у играња;. Четворка,:SО
пута у место,'1 СИТНИIIl,'2 П..ьескавац,аз
мица,З5 Шеста," Мечка (у меСТУI."
Осам
TpojaHKa,s·
Ос
Ситна (уз гајде),аа
Ситно,39 Осампутка,·О Осмача,·1 Левакиња,·2 Трескави
,. .3
I'а
Заплет
,.,
ПОВИЈ'ОI)К3
".,
Потресуљка,'9 Вртешка, ,о
Левка .6 Шест анка
Потрбушка. 11
".101
Леса .8
Неке игре имају страна имена, на сваки .начин с тога што су странога пореК.l1а.
Такве
су игре,:
Унгурјења-
1 ЈЬ. 930. 2 ЈЬ. 980. 3 ЈЬ. 930., 1140. - 1 ЈЬ. 930. 3 ЈЬ. 1084. 1084. - 7 ЈЬ. 1084. - 8 ЈЬ, 1084. - 9 ЈЬ. 1085. - 10 ЈЬ. 1140. _ 11 Кра љевина Србија, сТр. 189. 12 ЈЬ. 189. 13 ЈЬ. 189. 11 ЈЬ. 829. 15 Киеж. СЈ}бија, стр. 124., 416., 514., 572., 865., 930.; КраЈЬ. Србија, стр. 139., 329. - 18 Киеж. Србија, 12•. - l' ЈЬ. 171., 302,356.,416., 767.,821., 1012., 1085., Краљ. Србија I1Жр. 139. - 18 ки. Србија, сТр. 171., 219., 303., 356., 416., 514., 636., 701., 767., 865., 9SIJ., 1012., 1085., 1140.; Краљ. Србија, СТР. 829. 19 liнеж. Србија сжр. 356., 767. - 20 ЈЬ. 356., 636. - 21 Ib, 636. - 22 ЈЬ. 701., 767., 821. - 23 ЈЬ. 767. - 21 Ib. 821., Краљ. Србија, сжр. 139. - 25 Кнеж. Србија, crp. 821. - 26 ЈЬ. 930. - 21 ЈЬ. 930. 23 Краљ. Србија сТр. 139. 29 lb. 829.
6 ЈЬ.
ао Киеж. Србија. стр. 124., 171., 219., 302., 356., 416., 514., 572.,.636., 701., 767., 821., 865., 930.. 1012. 1084., 101:15., 1140.; Краљ. Србија, сТр. 139., 329. - 11 Киеж. СРбија, сТр. 1140. - h ЈЬ. 124., 171., 303., 356., 416., 1140.; Краљ. Србија, 329. - s8 Кнеж. Србија, сТр. 124., 636. - м ЈЬ. 572., 636., Краљ. Србија, сжр. 139. -- 36 Кнеж. Cp(S. сТр. 636., Краљ. Срб. 139 - 36 Киеж. Ср бија сжр. 767. - 37 ЈЬ. 821. - s8 Киеж. Србија, сТр. 1084., 1085. 39 ЈЬ. 1085. 10 Кра.љ. Србија, сТр. 139. '1 ЈЬ. 829. 42 ЈЬ. 303., 856., 636. 701, 43 ЈЬ, 416.. 514. - ~I ЈЬ. 636. - -&; ЈЬ. 686. - 16 ЈЬ. 763.; Краљ. Србија 139. " Кнеж. Србија. 767. - 018 ЈЬ. 1012. - D Краљ. Србија, 139. - 50 ЈЬ. 329. 61 ЈЬ. 329.
Digitized
Ьу Goog1е
___ 58
ТИХ.
Р.
..
~_-_
'l:.ОРЋЕВИЋ
ска,1 Пете Пичор,2 БаJlуца урзика,3 Трепажешhе,· Три пазешhе треј,3 Цигањаска,' Нацауа,' П репишора,' Чо
чек-каваси. • Но им~ И таквих
имена
игара,
за
која
не могу
реnи од куда су ДОШJlа, те због тога за њих ваља на
рочито разбирати. Таква су имена: Остро..ъанка/ О Оштре .tЬaHKa, 11 Огро..ьанка,12 Остров..ъанка, 18.Шарено оро,·· Ћур-
ђевка;5 Зора:' Врбица;' Каријера;8 Rрива;'
.
Ропота/ О
Чемерика,21 ВеJlИКО оро,22 Ситни здравац на ПJlанини,l. ОРJlовка/· Грозница,23 Парада,:l6 Небеска,Н
Секретарка,2' Кнежево оро,30
ша,s' Аопарица,sз ФрајАа Перса,s· чанка
,
Паун ка
36
,3'
Хрома
,38
Катанка,28
Капетан Ћорђе,81
Место
БаJlканка/ 5
,3.
,
Дурминка,50
Рученица/·
Басара,51
РучаНИЦd.,'5
Коштенска,52
Дунl)ерка,а6
Офи-
Ш..ъепе
танка;' Завеза..ька;' Rрива Баљка," Чачак"" ка,·'
ЈаJlОВИ
Мишовка ~O
цирка/ 1 Шумаричанка;' Прогонац;а Кеца/'
Нету
ПРОJlОМ На оро,
58
Rнежево КОАО/'
Rокоњеште,68 Костанка," Грабовац,6U Надунка," КОJlО мехам
МаJlаков
,
02
,68 Ситан бибер "6. Данца 65 Аекетовка,86
Грешка,67 ДИJlита,68 Шаранац," Мушка,70 ИJlинка,71 Ко3 ЈЬ.
1 Киеz. СР.lија, стр. 6 ЈЬ. 1012. -
1012. -
1012. 7 ЈЬ.
2 ЈЬ.
1012. -
1012. - 3 ЈЬ. 1012. - 1 ЈЬ. 303. 8 ЈЬ. 171., 302.,1084.,1140. - ' У ио.
вим крајеви.а Србије.
10 1140. Србија,
Кне •. Сроија,
865. - 12 124., 171. Име
11 ЈЬ.
124.,219., 302.,356.,416.,636.,701.,767..,821.,865.,1084., ЈЬ. 930. - 13 ЈЬ. 1012., Кра.љ. Србија, 139. - " Кнеж. је АОШО
по свој IIРК.lИЦИ ОТУАа шжо се у то. 1:0.lУ,
које бива ва крају иrрања на СВ&IIби В8.ешају мушки
••енскн те Аоljе у &О.lУ 8B&.I0 пре чеЖРАесеж rОАИна Тура. - 13 ЈЬ. 124., 416., 514., 572., 636., 701., 767., 821., 1012., 1084. - 18 ЈЬ. 124., 63u. - 17 ЈЬ.124. - 18 ЈЬ. 124. - 19 ЈЬ. 124., 302. - 20 ЈЬ. 171., 356.21 ЈЬ. 171. - 2:1 ЈЬ. 171. - 28 ЈЬ. 171. Ово liе име бити по свој при.аици оста жак од песне уа I:оју ('е иrра иrрa.tа. - 21 ЈЬ. 219., 514., 701., 821., 865., 930., 1084. - 23 ЈЬ. 302., 416., 514. - 20 ЈЬ. 303. - 27 ЈЬ. 303. - 28 ЈЬ. 303., 821., 865. - U ЈЬ. 356.,930. - 80 ЈЬ, 356., 514.,1140. - 31 ЈЬ. 356., 416., 9:ЈО., 1012. _ 32 ЈЬ. :356., 930. 81 ЈЬ. 356. - 31 Ib. 416. - 35 ЈЬ. 416. - 30 ЈЬ. 514. 37 ЈЬ. 514. - 38 ЈЬ. 514. 39 ЈЬ. 514, ~ ЈЬ.514. - 41 ЈЬ. 572. - 42 ЈЬ.701. _ I~ ЈЬ. 701. U ЈЬ. 767. 43 ЈЬ. 767. _ .. ЈЬ. 767. - " ЈЬ. 821. - 18 ЈЬ. 821., 930., 1140.; Краљ. Срб. 139. - .9 Каеж. Срб. 821. - 30 ЈЬ. 821. - 31 ЈЬ. 821 .. _ 32 ЈЬ. 865. - 53 ЈЬ. 865. - 3ј ЈЬ. 865. - м ЈЬ. 930. - 30 ЈЬ. 930. - 37 ЈЬ. 9:30. - .>8 ЈЬ. 930. - 39 ЈЬ. 930. - 60 ЈЬ. 930. - 61 ЈЬ. 930. - 62 ЈЬ. 930. 6з ЈЬ. 930. _ 61 ЈЬ. 1012. _ 05 ЈЬ. 1012. 66 ЈЬ. 1084. - 67 ЈЬ. 1084. - 68 ЈЬ. 1084. - 69 ЈЬ. 1084. - 70 ЈЬ. 1084, - 7l ЈЬ. 1084.
к.ааАожеЊR
Ао
."&IIе.
У Кражевцу се
ово КО.lО
Digitized
Ьу Goog1е
I
~I
-СРПСКЕ
НАРОДНЕ
--------------------------
59
ИГРЕ
-------------------------
ритарка,1 Голубица,2 Чичино .4ете, I Дуна,· Криво куче,5
Трумба лумба,' Дурбинка,' Ду.ьанка,' На хоро,' ./lика.4;О Бимнез
,11 Поповска 12 Ратка,13 ХаЈ'куна,I~Opao,15 Rорча,Је )
Изгледа да су неке од ових игара
добиле
од песама У3 које су се игралеr а неке
ја не знам ни које
су те песме
ни
0.4
имена
места,
но
која су то места.
У народу има још пуно наро.4НИХ
имена за кола.
Сва би та имена уз опис игре и мелодије, У3 које се играју, били красни прилози. Због тога и на то треба
обратити особиту пажњу. У новије доба постала су у Србији многа и врло различита
кола
(Омладинско
Тобџијско
коло,
коло,
Професорско коло,
Официрско
коло,
Учите..ьско коло,
Будуhност, Узданица и т. д.), али та кола народу нису позната,
и
ако
понешто
улазе
у
народ.
И ако немам података о томе, ипак ми се чини да
ни у Срба орска игра није остала једино на колу, које је најраспрострањенија 11 најпознатија орска игра. Цр
ногорска народна игра Оро је чисто игра по паровима, l' и изгледа
виши
степен
од
игре у колу,
а
да му је
претходило коло рекао бих да. се види И3 самога имена, оро, које је·· и.наче интентично са нашим именом коло,
и тешко се може односити
само на ј едан пар играча.
Значајно је да се оро игра само уз песму, вачи престану певати престаје и и оно црногорско
игра. 18
а чим пе~
С.IJИ'IНО је овоме
Оро које описује Медаковиh,l. ћОје
»играју по два пара: мушко са мушким, а женско са
жеНСRИМ" 1 ЈЬ.
1085. -
,
TaKo~)e У3 песму. У Црној Гори помиње Ме-
1084. -
12 Краљ. Срб.
1085. - 3 ЈЬ. 1085. - 1 ЈЬ. 1085. - .$ ЈЬ. 1085. - 6 ЈЬ. 1140. - 9 ЈЬ. 1140. - 10 ЈЬ. 1140. - 11 ЈЬ. 1]40. 13 ЈЬ. 139. 11 ЈЬ. 139. '-- 15 ЈЬ. 139. 16 ЈЬ. 329.
2 ЈЬ
ЈЬ. 1]4О.
139. -
-
d ЈЬ.
17 Оро, црногорска народна игра, написао Ј. Ф. ИваниmеВИh, (Преmта)[
пано И!I r.4&CH. 3ем. Музеја за 18 У истој кљизи стр. 19 В. М.
r.
1900).
3.
МедаКОВИh, Живот и обичаји Црногораца
171-174.]
.... Digitized
Ьу Goog1е
t
---:
-
60
ТИХ.
даковиh l
још једну,
»ухвате
ИСПОД
Р.
'ЈЮРЋЕВИЋ.
изгледа САичну,
руке два
и два,
игру
У којој се
те у трку
поскакују
сежања па се опет повраћају.
10-20
скакивању поју и подвихују.«
Лука
И у овом под.
Грђиh-Бје.,юкосиh
описујуhи »3бор код цркве" у Херцеговини вели: »По ручку
младеж
ухвати коло.
-
-
Дјевојке
-
пјевају
у крај кола а по двоје: мушко И женско, играју коло
»оро«;
скачу,
рекао
бих да су на КРИАима. «
2
М. Ћ.
Милиhевиh ВвАИ да се у старом црноречком округу све орске игре играју у колу, само Ручанuцу играју двоје
и двоје.3
пре 35-40 гоме. Ст.
Ната'Н.ку су по мом сазнаљу у Rњажевцу година играла по два пара један према дру
Новаковиh описује маћедонску народну игру,
како су је играли играчи из бито.ьСRОГ краја на сабору код грчке цркве Булуклије код ЦR.риграда овако: »Гај даш као
засвира, uар,
и издвојише се двојица
почеше
играти
те
тешку и уморну,
наuра.ма се
али
пуну фи
них покрета, .македонску народну игру, која је прилично
дуго трајала.
«, -
3а игру Rетушка казује М. Ћ. Ми
лиnевиh,
да су је у пожаревачком округу
девојке
један .мо.мак у среди.'
u
На сваки има још
начин
у народу.
оваквих игара,
играле
које
нису
Све пак ово показивало
две
коло
би да се
ни у нас није остало у светским играмR. само на колу,
веn
да где што има покушаја
преласка у пар но
ПАИ
другојаче играње, а.llИ се од покушаја није далеко ОТИШАО.
Намерно
нећу да
описујем
орске
играља, јер су подаци за то ВрАО
То ће се моhи учинити тек прикупи ДОВОЉНО
1
и
начин
мршави и оскудни.
кад се у овом погледу
грађе.
Jbid. 174.
2 Ив иаРОА8 и о нарму
стр.
otIAa
игре
пише .I1У&8 Грђи.ь.-Бје.!lОКОСић,
Мостар,
кљ.
1,
188. s к.иежеВИН8
Србија, стр_ 930_ t Гол.нmн.ИЦ8 НИК. Чупиt..а, кљ. 3 К.ек. Србија, стр. 1081.
XI,
сТр.
236.
Digitized
Ьу Goog1е
ИГРЕ БИЋА
Дајуhи веJlИКИ значај орској игри у свакој ПРИЛИЦИ
неку.llТУРНИ народи з&миш..ъају да им ни божанства ии у опште иаТПРИРОАна биhа не могу ооти без Иl"ре. И у нас је БИJlО веровања да божанства и раЗJlичита друга божаНСRа биhа играју. Трагови таквога вероваља IlреживеJlИ су стару реJlигију нашу, па су се одржаJlИ
и у Хришhанству све до дана дана.ппьега:
Вук С. Rараџиh у »Српском Рјечнику«, код речи виАа, ве.llИ:
»ВИ.llе неће ником ЗJlа учинити,
ко не увриједи
.•ЮКJlе
их
(нагазивши на њихово КОАО ИJlИ на ве
черу или друкчије како).« Исто тако прича Лука Грђиh
Бје.llокосиh о веровању у Горњој Херцеговини:
»ВИJlе
се скупљају у ВИ ..'lИнска КО.llа, па играју, пјевају и ве селе се. Тешко ономе ко наступи на ВИJlИНСКО коло.« I у селу
Трнавцима у округу
ливадама један круг,
крушевачком
има
у
на коме је 'грава нешто С.llабија
и мања, и који сељаци зову ВиАин.о КОАО.
У АJlексинцу сам слушао од једне бабе, да ко на гази на виАин.о КОАО добија велику болест (падавицу). Због тога се ов\е ВИJlИНО КОАО зове још и смлатиште. И Вукову })Српском РјеЧНИRУ« код речи uгра...tuште наводи се овај пример:
I
страна
Из народа н о вароду пнше .I1Уltа l'pђиt..-Бје.lО&ОaQ., Мост.,.
u..II,
47.
Digitized
Ьу Goog1е
62
ТИХ.
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
UПатор пеље Угрвв Јанко Украј Саве воде ладве, На. вИАИНО u~раАuште.
На јувачко разбојиmте И ва вучје ввјаJIиште.
у западној
Бугарској
помиње
се данас у народу
виАЬО КОАО на које иду бојuице и ВИАе.
i
НедаА.еко од
ЋустеНДИЈlа, на западу, на граници између Бугарске и Турске
из диже се један
се зове ВИАИНСКО
високи П.ll.анински врх,
КОАО IВИА.О КО.ll.ОI за који
се
који
прича,
да је средиште за игре, песме и савете са..мовиАа U са
-"ooooa.
На тај врх и данас сеЈЬаци ГА.едају као на какво
страшно место, па ШаЈЬуhи чобане за. стоком опомињу их да пазе да не зађу у »виАИНО КОАО,
у ТО са-"одив-
.Ј
СКО U ca-"овиАСКО uгрuште«.2 у Вукову ј)СРПСКОМ Рјечнику«,
код
речи
Враин.о
КОАО има ово објашњење: "Срби приповиједају да неки ђаци,
кад изуче дванаест ШКО.ll.а
отиду
(њих
12
мора
бити) на врзино КОАО (да доврше са свијем и да се за куну. А где је то врзино КОАО, И шта је, Бог би га знао),
и ондје некакву особиту књигу чатеhи нестане једнога између њих дванаест (однесу га ђаволи ИА.И ВИ.ll.еl, а.IJИ они не могу познати кога је нестаА.О. Људи из Хрват ске
ПРlIповиједа.ll.И су ми да под Ве.ll.ебитом
има сеА.О
Врзиhи и више њега на врх ВеА.ебита мјесто, које се
зове Врзuно КОАО, на ко-"е виАе играју. IТај је био и на врзину
КО.ll.У
-1.
учио
-
говори
се
за
човјека
који
је
много
Такови ђаци ПОС.ll.ије зову се zрабанцuјаШ 1Ј., и
иду са ђаВО.ll.има и са вилама и воде облаке у вријеме
ГРМЈЬаве, олује и туче. « s i
ново,
П. Ц. Jlюбонов'Ь, Баба
1887.
2 П. 3 О ЛrсЫу fOr
сТр.
Era
-i
ив СGориик отъ раз.lичнв вilрваина ... Т'Ьр
57.
Ц. Jlюбеиовъ,
врзино. вlayjacћe
СаIlОВИ.4И и самодиви, СоФија,
КО.4у И rрабаицвјашим& миоrо је
Phylologie.
1891 ..
стр.
124. -125.
rОJlореио, особито
у
О ТОllе је написао в А. Матовъ кв.ВЕИЦУ Вер-
8ИВУ.lОВОТО КО.40 И B&BBТ'II, Со.вј а,
1895.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
ИГРЕ
У А.I1ексинцу сам чуо и за 'Навско КО,,(О. ТО је место на раскршhима,
где
се
КОЛО опасно нагазити,
скупљају 'Наве.
На наВСЈ(О је
јер се може намерити. У се.l1У
П.l1аниници у срезу бољевачком 'На ва је место, где само диве играју коло, а коло се зове н.авско КОАО. На"" ту
човек прође одмах намери.
1
Вид В. Вукасовиh у своме ЧАанку »Вјештице у Јуж
нијех С.I1авена« ве.l1И да веwтице »излазе у щ>hно доба
И кријештеhи се окупљају, аа онда а8.'И.вfiу 1(0..1& од жu .tИ'Не на раскрсницама и гувнима «. По
веровању
нашега
сам на много мес'га у народу
излазе ШЈ реке ВО.l1е
игру,
на
па на оба.l1И
се
могу и
2
народа и бавОАи играју. слушао да ђаволи
играју.
'Ваво.l1И
Ја
ноћу
особито
преварити, и у вече, ударањем
у гоч (бубаЊI, измамити на обалу, мислеhи да се гочем ђаволи дозивају на игру. Ја имам забе.l1ежену једну при поветку из Власотинца, у којој се казује како су Ци гани из
помоhу
реке,
па
гоча преварили ђавола, те га се
и
он
ухватио
у
њихово
коло
И8мами.l1И И
играо,
мислеhи да су и они ђаволи, а они му украду каиу, те
га тиме обеснаже и продаду воденичару, коме је годи нама служио, ДOК.l1e се није своје капе
бегао.
дочепао и по
У једном засеоку се.l1а Севојне, који се зове
-
Рујевац, б.l1ИЗУ Ужица, налази се бара, која никад не пресушује, и коју сељаци зову Содом. Прича се да су у њој некад играл.и ђаволи. Сем тога ту се, кад се коме прети рекне:
r дешто
Играfiеш ко баво ао Содо."«у!
се прича да се и kapakoh.-ЏУАе скуаљају
те играју.
1О 1:е.љу« ва
.Ае'lењу од ва.ера од нава ја сам саопmтио неItО.4ИКО речи у »У'lИ--
1897.,
стр.
32.-33. 1901., стр. 186.
2 »КараџиЪ С за
.. Digitized
Ьу Goog1е
Напомене за скупљаче и описиваче народних орских игара
Свим довде реченим није ми била намера да напи шем монографllју О нашим
народним играма
већ, оам
хтео по могућству да укажем на оно што је каракте
ристично, да се запази и даље о томе
разбира,
и да
скренем пажњу на оно, што би: требаЈЈ.О скуп.ьати.
1IOT-
:."-;
пуна монографија О нашим народним играма тек ће ое онда моhи написати, кад се из народа покупи ова грађа која се на то односи.
Да
би
се
пак
то
олакшало
ја
ћу
овде
поста
вити извесна питања, не бих ли њима истакао оно на
шта треба обратити пажњу ПрИ бележењу података о народним Ilграма и шта треба уочити. ова питања
Као
основу за
увео сам иа »Питања за прикупљање му
зичких обичаја у Срба « што оу их састави.llИ Божидар Јоксимовиh и В.Ilадимир Р. Ћорђевиh l , одељак ЈП Играње, па сам
'ro
попунио
још
неко.llИКИМ
питањима
и
раАИ
јасноће уметнуо још неке ствари, КОЛИКО су ми БИ.llе поанате:
1. 2.
Игра ли се радо у дотичном крају
(месту и околини)?
Има ли крајева где се особито добро игра? (М. Ћ. Ми
лиЬевиЬ вели:
»Најбољи су играчи
момци из села ПајсевиЬа,
на десној страни реке Груже". Кнежев. Србија, стр.
3.
303.).
Сматра ли се певање, свирање и играње као нешто не
раздвојно, т.ј. ко лепо пева тај и свира и игра, или да те ствари у опште иду заједно?
IIITa
се о томе МИСJlII и казује?
~ ОШТaJluано из »Караџиt.а С за
1899. r. ОО
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
се З0ве орска
4. Kal>o
НАРОДНЕ
65
ИГРЕ
игра у дотичном крају (коло, оро,
танац, плес или некако другојаче)?
Означавају ли ови називи
једно исто, или има разлике измеђУ кола, ора, танца, плеса итд.?
.
5.
.
Која су имена појединим играма у дотичном крају (Неда
гривне, Лепа Маца, Моравка, Четворка,
ЋУРђеВl>а и др. Испи
сати имена свију игара, које се играју, и описати начин на који
се играју, а по МОГУћСТВУ забележити и мелодије)?
5.
Има ли игара са истим именима а да се различито играју,
и откуда је то дошло
'?
7.
Кuквих игара има по ИЗВОђе'њу и облику?
8.
На који се начин игра, да ли у колу, или у двоје, или
појединце, или и другојаче како? Како се у појединим од ових начина игра (корак, напред, назад, лево,
десно ит.д.),
и како се
ови поједини начини играња зову?
9.
Игра ли се уз певање,
таквоиграње зове?
:3
како
често. Данас се тако игра у Дебру,
398.,
у Пајзању
се онда игра,
и
како
се
(Тако се у нас играло у старо доба врло
код Солуна,
Браотво књ.
Братово књ.
IX
IX и Х Отр. 97., у
и Х, стр.
округу пиротском).
10.
Игра ли ое уз пеому другојаче но уз овирку?
У чему
је разлика?
11. или
Ко пева за време
нарочити
таквог
играња,
певзчи или певачице?
да ли оами играчи
Како се називају
такви
певачи или певачице?
12.
Игра ли се уз музику, и то уз које инструменте? (Даире,
бубањ, зурла, шупељка, гајде, дуду к, тамбура, ћемане).
13.
Ко овира у инотруменат, да ли нарочити овирачи (н; пр.
Цигани), или оу
то људи који знају овирати, па свирају наиз
менце или им се нарочито плаhа? Ко им плаhа, ако ое плаhа, и колико?
14.
Бива ли да свира оамо један пол док други игра?
Дебру н. пр. женскиње удара у даире
Браотво, књ.
15.
IX
и Х, отр,
док мушки
играју
()
оро.
397.).
Има ли игара које се играју и без овирке и без пеоме?
Како ое зову такве игре, ко их игра, како и кад?
16.
Каквих В'Рста играња има, и како се зову (за пој ао, за
руке, за рамена или још како другојаче) '?
t 7.
Каквих
назива има за означаВЮLе
. самог
играња или
украса при игрању (пресе, везе, клеца, цуца, завија итд.)? ЕТНОГРАФСКИ
ЗБОРDИI'
"Њ.
5
IX.
Digitized
Ьу Goog1е
66
тих.
18.
Р.
ЪОРЪЕВИЪ
Кано се зову она играља што нису у КОJlУ? (Н. пр. у
Црној Гори се и играње по паровима зове ора).
Како се
80ве
играње додолица, лазарица, краљица итд.?
19.
Како се везују и комбинују
Mei)y собом поједини де
.40ВИ и украси играља?
20.
Да ли се за играње чује само глагол играти, или Иllfа
и ког другог глагола за то?
21.
Да ли је глагол
различит
према томе, да ли се игра
уз песму, инотруменат итд.?
22. 23. 24.
Има ли играње јс;>ш какво друго име?
Како народ назива мелодију уз коју се игра? Да ли се онај ко игра зове оамо
играч или и друго
јаче? Како ое зове женскиње које игра?
25.
Да ли веhина у дотичоом
крају уме играти и има ли
дара за то?
26.
Како се сматра онај ко уме лепо играти, и има ли за
то нарочитог имеоа?
• 27. Има ли људи ноји нинако не умеју играти? Кан о ое сматрају и називају такви људи?
28.
Мрзи ли ко на играње?
Зашто? Како се зову и сма
трају такви људи?
29.
Има ли прича о забрани играња од отране овештеника,
цркве, о анатемиоању
и проклињању играча?
30 .. Да ли бива да се болест '? Како и због чега
од
силног
играња пада у занос, у
то бива? Како се из заноса и боле
сти подижу такви играчи? Ако тога сад нема, прича 1IИ се да
је било, и шта ое о томе прича? (М. Ћ Србији, на стр.
10R5.
прича,
Милиhевиh, у Кнежев.
како су Краљице или Русалије у
Звижду, особито У оелу Дубоки, у русану недељу (о Тројицама) изашле на глао.
"Тамо иду многи људи из далека само да виде
како ье да "падају русалије«, и како ье карабаш да их враьа
у овест гласом овојих карабица". болест,
-
У средњем веку беше епи
деllfична
народна
коју Немци називају
Tanzwut,
и која се у томе састојаше, што су хиљаде људи обу
Tanzsucht
или
зети религиозним занооом толико дуго играли, док им није пена на уста
потекла,
док не настане трзавица и несвест.
Најјача
оваква зара~а беше Ше
1021., 1278., 1375 и 141~. године. Hecker, Tanzwut, eine Volkskrankheit im Мittеlаltвг, Berlin, 1832). 31. Какви људи по положају, карактеру и узрасту обично
највише играју, и у којим годинама старости има најRише играча?
32.
Ко разноси играње по народу У
Digitized
Ьу Goog1е
ј
СРПСКЕ
33.
НАРОДНЕ
67
ИГРЕ
Да ли више игра богатија или сиромашнија класа, или
ту HeNa раЗJlике?
34.
Игра ли мушкиње и женскиње заједно или cBaJtIl пол
за себе?
85,
Да ли више игра мушкиње или женскиње,
момци ИЈЈИ
ожењени, девојке или жене?
36.
Има:ЈИ
разлике
у играма
које
И/'ра
само
мушкиње
од оних што ИХ игра само женскиње?
37.
Има ли игара које играју само деца? Какве су 'те игре,
и кад се играју?
38.
::Заигра ли понекад и СТ<Ј рац или баба, и кад? (Н. пр.
кад жене оина или у дају кЬер).
39.
3а кога се каже да лепо игра? Суди ли се то по ве
ликим скоковима, по лакоЬи, по украси ма у покретима, ПО из
држљивости, или по нечему другом?
40.
3а кога се каже да лоше игра, по чему се суди о лошем
играљу?
41.
Којим се именима
назива
лепо играње, и са чиме се
упоре~)ује? Упоређује ли се са животињским играњем 't
42.
Како ое назива p~aBO
играње
и са
чиме
се
пореди?
Пореди ли се оно са животињским играњем?
4::Ј. Има ли
приповедака,
пооловица,
песама,
загонеТlI.ка,
поређања ИТд. о игрању и играчима?
44.
Мисли ли се да је веlllтина ИНИ невештина у игрању
наоледна у породици, или се то оматра као
особити
дар
или
недостатак?
45.
Има ли породица
за
које
ое зна да од
вајкада
лепо
ИI'рају или обратно? Шта се о томе прича?
46.
Сматра ли се да добри играчи обично нису добри рад
ници и ваљани људи, иn је обратно?
47.
Сматрају ли се играчи као особито бистри и даровити
људи или обратно?
48.
Има ли бајања или ЧИНИ да би ко лепо играо? У чему
се то са~оји?
49.
Кад се каже да је игра лепа, да ли кад се игра само
на јеДFlУ страну. или кад се игра и на једну и на другу страну, напред и назад,
или кад у њој
има преплетања ногу, или много
украса, или иначе?
50.
Кад
ое
игра,
већине или коловоl)е,
играју ли се
поједине
игре
по
жељи
IJЛИ то зависи од воље свирачеве?
5*
.Digitized
Ьу Goog1е
68
тих.
Р.
ЪОРЪЕВИЋ
Игра ли се и за награду,
51.
било новчаву,
(в. пр. додолице, лазарице, краљице
итд.)
било
иваче
и шта се за играње.
ма какво било, плаћа, да ли у новцу или у натури? Уживају ли добри играчи
52.
каквих
нарочитих
почасти
и одликовања?
Да ли се играчи понекад подстрекавају да би играли
53. и чиме?
Којим се начином казује играчима да престану играти?
54.
Зашто и кад то бива? (Код певања се н. пр. рекне: Доста, Ци гани терају до краја !). Говори ли се, па ма то било и У шахи, да играчи ваља
55.
да једу, да пију, На
56.
или да чиве друго шта, да би боље
који се начин
одаје
признање
за .'lепо
играли? играње и
којим речма? Како се учи играти, у које доба CTapOCTIJ и где? Учи
57.
.'Ји се играти у нарочитих
зналаца,
или се учи
играјућИ?
(У јј
Црној Гори н. пр. пре удадбе девојка се затвори у некој куЬи, или отидне на усамљену или затворену ледину са својим дру
гарицама па се ВР.~ба да лепше игра (оро, народну игру), како се у HOBOIlI играти. Оро,
Сарајево,
58.
дому
не би постидела,
црногорска
стр.
1900.
народ.
што не зна
игра
од
"
•
добро и лепо
Ј. Ф. ИванишевиЬа,
7.).
Има ли утакмице у игрању
(надигравање,
или
се
то
З0ве другојаче), како то бива, ГДА и у којим приликама? Врши
ли се то у опкладу или из пасије? (У народној песми војводе Каице"
1)
Смрт
вели се: А Маџари иrру започеше,
Apyry
иrР1 коља .IIаџарскоzu;
Ка.4 sашра Каица Ра,IJ.оња ОК
Ha.4uzpa
три стотuк Маџара
Н шеS.4всет .4lще Карављаа;а
Маџар-Јакка
0.4 EpJl8.IЬ-KpajuKв. -
Српске иар. пјесме, КЊ.
59. 60.
Вук С. Караџиli,
Il, 1895.,
сТр.
Праве ли
се
понекад
нарочити
састаlЩН
играња, кад и где?
61.
475.).
Ко пресуt,ује у утакмици ко боље игра, и на основу чега? само
ради
•
Прича ли се да се у старо доба више и боље играло,
зашто је и у чему је то боље и више?
62.
Има ли игара, које су се играле у старије доба, а сад
се више не играју? Какве су то игре, кад су престале и зашто?
63.
Има ли игара, које су прекројене од старих, те су сад
,
I
нешто другојаче, и у чему је измена?
I
"1 Digitized
Ьу Goog1е
~
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
69
ИГРЕ
Обнавља ли се, т. ј. почиље ли се играти понекад по
64.
која готово са свим заборављена игра, и зашто то бива? Изређати ПРИlIике кад се све игра (на свадбама, сабо
65. римl:t.,
заветинама,
и казати
како
се
славама.
додоле,
зову игре,
које
лазарице,
краљице
се у дотичним
итд.)
приликама
играју, и како се играју?
66.
Има ли игара, које се играју а нису из тога краја. како
се зову те игре и чиме
67.
се одликују од l'tlештанских?
И:\Iа ли ТУђИХ (страних) игара,
да ли се радо
К,ако се зову у опште (н. пр. швапске,
играју,
арнауске) а како поје
дине од њих (полка, тајч. чардаш итд.)?
68. су
се
и
Који су нај[Јризнатији играчи у дотичном крају? Зашто чиме
истакли,
или у војсци,
да
ли
су
учили
пьчалби или на другом
играти
ком
у
своме
•• есту?
месту,
У којим се
играма нарочито одликују?
69.
l\акви су обичаји при хватању у коло (да ли се н. пр.
пази да играју мушки до муmких, женски до женских или обрано; да се не сме раздвојити момак од девојке, муж од жене; да ли се некад сме и раздвојити,
али
да ли се при
прилази
хватању
само са десне или леве стране итд.;
играчима с леђа или с предај
моли ли се за одобрење да се сме ухватити у коло итд~)?
70.
На који се начин почиње коло? Како се зове почетак
а како свршетак?
i 1.
Како се назива
КОЛОВОђа а како
округу Сtl н. пр. КОlIОВОђа
зове:
кец?
танчоводв.
(У
или
lIИРОТОКОМ
нв.тв.нв.'Ц,
натанец; ,за кеца нема, нарочитог имена, веь се каже:
крај". у
111 типу
или
»на леви
и околини (Маhедонија) КОЛОВОђа се зове: тан
човода, натанац и танчзрuја, а кец се зове оuашкар).
72. КОЛО,
Игра ли се и без КОЛОВОђе и без кеца (Т. ј. затворено
где се КОЛОВОђа
Састави с кецом) и како се зове
такво
коло? (Вук Врчевиh каже да се такво коло у Рисну зове шуuље
KO.tO
)IСрпске народне игре,
73.
74. играчи,
75.
t 868., стр.
30.)
Је ли дика бити КОЛОВОђа? Ко
AII
обично
бива
КОЛОВОђа,
а ко кец,
да ли најбољи
ли најбољи пријатељи?
Сматра ли се за почаот играти до КОЛОВОђе? Ко .обично
игра до њeгa'~
Која се места у колу сматрају као најбоља, да
ли до КОЛОВОђе ИЛИ у средини или до кеца?
76.
Како се зову поједини делови кола (до КОЛОВОђе, сре
дина, до кеца)?
.Digitized
Ьу Goog1е
70
тих.
ЋОРЋЕАИЋ
Има ли В8 И8в~сне игре нарочитог одела и какво је то
77. одело?
Р.
(при опису употре5ити
народне називе за облачење
и
за одело).
78.
Употр~бљавају ли се при играљу
гани, пиштољи,
мараме,
капе итд.)?
Како
какве ствари (јата се зову такве игре
в како се играју?
79.
Има ли
игара у којима
се
људи
представљају животиње (тотеми чне игре;?
маскирају, тако
да
Како се З0ВУ такве
игре, како се играју, и шта 01." о љима прича?
80.
Има ли игара
при
којима
се употребљавају и живо
тиње (н. пр. играље на коњима")?
81.
Како се зове место где се игра? Има ли сталних места
за то? (У Далмацији и Црној Гори таква се места З0ВУ ЩВ'НО, uzрuште, uzраАuште, ко"to, ора итд.).
82.
Има ли разлике у играма што се играју у затвореном
простору од оних што се играју на пољу и у 'Iему је?
83.
Води ли
се рачуна о каквим
хигијенским
правилима
при игрању, и у чему се то састоји?
84. 85. 86.
•
Како се назива умор од играња? Каже ли се и за коју животињу да игра и како? Има ли правих
народних игара и по ваРОШИ:llа, и код
које класе људи?
87.
Прави ли се разлика инмеђУ сеоских и варошких игара,
како се З0ВУ једне" а како друге, I1 у чему је раалика?
88.
Примају ли се радо варошке (вештачке) игре? Ако се
аримају, нашто то бива, да ли нбог lLихове лепоте, или из моде, или због чега другог?
89.
Да ли их 113рОД промењује и квари или на свој наЧIIН
дотерује?
90
Ко обично преноси варошке игре, да ли свира'ЈИ,
вој
ници, трговци, радници, или ко други?
91.
Има ли игара које постају у наше Bpe~fe? Ко их ствара
и зашто? Како се оне преносе у масу народну?
92.
Да ли се нове игре дуго одржавају или се заборављају?
93. 94. 95.
Да ли се I\lењају или остају какве су?
Распростиру ли се на далеко? Сматра ли се лако схватање нових игара за какву мај
сторију или БIlСТРИНУ?
96.
Да ли нове игре потискују старије?
\)7.
Играју ли нове игре ени Jlодједнако?
·0
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
98.
НАРОДНЕ
71
ИГРЕ
Има ли игара, којима поједини играч" до.!{ају појединих
дометака,
да би леППlе играли,
како ое З0ВУ
такви
Домеци и
таЈСВА радња?
99. Игра 100. Има
JlИ ое при каквим обредима, при којвма, и како? nи доба у години или иначе кад се не игра, или
кад не ваља играти (пост, задушнице в СЛИ'IНо)?
101.
Кад се иначе
не игра
(кад се н. пр. ко У породици
жали, или за време какве несреЪе).
102.
Како се каже за онога ко не игра sбог смрти у по
родици? (У жалости је, рушан је, у короти је и ОJIИЧНО).
103. Колико 104. Да JIИ
времена ве треба играти поме омрти сродиика? се у жалости никако не игра, или има случа
јева да се може играти, који су то случајеви? (Док траје жа лост за умрлим,
вели М. Ћ, Милиhевиh,
мушкарци девет дана
иду гологлави и не бријају се, а женскиње се повезује црном марамом, и преВРће хаљиве на оеби. МлађИ за годину не играју,
не певају и не веселе се. А ако би ко хтео играти пре године, мора у колу прострти један бео пешкир, па га прекорачити и саирачу га дати на поклон.
отпочиње играти.
се ОСУђује. стр. сти,
Живот
345.). 105. Сматра
После тога тек се хвата у коло и
Ко проигра пре године,
Срба
сељака,
а то не учини јако
вСрпски
Етногр. Зборник
1,
ли се да је играње увек знак весеља II радо
И.1И може бити и знак
туге и жалости или другог нечег
(н. пр. Игра од муве; Играhеш ти ситну пипиревку;
Игра му
на паприци; Играhеш како ти будем свирао; Ти ћеш д.а пове
деш танац, чини ми се итд.)?
106. 107.
Дешава ли ое да се коме и на гробу игра, кад и зашто? Како се З0ве оно играње, управо поигравање, играча
пре но што ое ухвати у коло?
1()8. Како се З0ве оно пљескање
руку
или
подвикивање
коло
ПУОТ" (н. пр. на
на свршетку игре?
1o~.
Рекве ли
се
што,
пошто
се
здрав.ъе и СЛИЧВ9)?
110.
Дешава ЈIИ се да неко сам игра, кад то бива и како
се 80ве такво играње?
111.
Да ли игру завршују сви једновремено, или појединци
по својој вољи отпадају, или се коло квари (сече, прекида, на
мерно квари), како
112.
1'0
бива и зашто?
Има ли при игрању каквих знакова за саОПlIIтавање:
разговор, штипање, стсзање руку, намигивање итд.?
.Digitized
Ьу Goog1е
тих.
t t 3.
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
Певају ли се у колу поскочице? Како се зову поско
чице, да ли су исте мелодије са свирком уз коју се игра?
114.
Шта садрже поскочице, ко их спевава? Како се зову
они која знају много поскочица, и је ли то дично?
115.
Шта се хо •• е поскочицама? Да ли се љима изражава
задовољство,
или ое шали,
или ое одаје част свирачу,
или се
ко дира, дражи, иомева?
1 f 6. масних сати
Јесу ли
пристојне или
су
масне?
Зазире
поокочица, ИДИ се сматрају као нешто
што
више
ПОСКОlJица,
или
како
ли
их
ли се од
обично? Испи
народ
зове,
по
мо
гуЬству И са мелодијама.
11 i.
Сматра ли се понекад играње као да доноси несреЬу?
(Он сиромах, није то ни изиграо ни испевао! каже се кад кога снађе зло).
118.
Прича ли се што о игрању ВИ.18, вештица,
нава, ђа
вола, аНђела, вампира, караконџула итд.?
119.
Има ли меота за које се прича да су на њима некад
играла таква биl.а?
Сва
ова
питања
треба.
Аа
послуже као потсеhај
на шта треба обратити пажњу при' скупљању и опи сивању наРОАНИХ игара у изеесноме
месту или крају.
ПРИРОАна је ствар Аа се на сва питања неће моhи АО бити ОАГОВОРИ,
већ ће се забележити
има и што се зна.
тегоријама:
рице,
1
само
оно чега
Најбоље је ОlIисивати игре по ка
РеАигиозие игре (краљице, АОАоле, Ааза
колеАа и што јошБУАе) и
11
Сввтске игре (КОЛО
свако за себе, оро и још какве БУАУ). 3абележити ако
БУАе што и о игри биhа. ИспреА свега ИЛИ после свега МОГУ Аоhи опште
напомене,
у којима ће се ЮЈЛОЖИТИ
све, ИЛП колико БУАе, онога на шта се овим питањима пажња обр~hа.
Digitized
Ьу Goog1е
-
I
Значај народних игара
Скупљање И проучавање народних игара је од осо битог научног интереса.
1.
Игре имају огромнога значаја за развитак кул
туре,
јер се тек
помоhу
љих
човечанство
навикло и
приуготовило за озбиљан и сталан рад. Ова мисао коју
је изразио и обрадио лајпцишки професор Карл Бихерl
нашл~ је живог одобравања. lIIурц
је назива генпјал
2
ном. Бихер је на многим играма показао да су претече овбиљноме и правилноме послу. Игре су од наРОЧИТОl'а значаја и, као производ
2.
заједничке мисли народа томе
ненадмашно
важне
(VOlkergedanke), за упоредно
те су према
проучавање
духа
народа. Рихард Андре у предговору својих »Етнограф
ских
паралела
прилози
у
и ПО'ређења« ~ вели:
овим
листовима
сведоче
»Као многе
што су
многи
подудар
ности и сличности у погледима и обичајима далеко уда љених
и
етнички
очигледне,
да
раз.;1ИЧИТИХ
човеIt
на је,ЈНО заједничко
на
први
наРОАа поглед
порекло таквих
често може
пута
тако
помислити
представа и, оби:
чаја, или на позаiмИцУ. Много пута је тешко веровати да
извесан. обичај, празноверица или
мит,
који се у
Dr. Karl Bilchel', Arbeit und RhуthШll8, .4руro имаље; ,дајпциr, 1899. Dr. Heinrich Schurtz. Urgeschichte. der Kultur, Лајпциr и Беч' 1900. 215. з Ethnographische Parallelen und Vergleiche von Richard Andree, ШТУТ 1
2
СТр.
rapT, 1878. \0-
Digitized
Ьу Goog1е
74
ТИХ.
Р.
ЪОРЪЕВИЋ
свима деАовима света наАази идентичан, ИАИ готово иден
тичан, није из и~тог извора и да није свима народима,
који га познају, дошао са једне тачке. ААИ
што даље
и исцрпније такве подједнаке обичаје и представе пра тимо, све нам се чешhе показује њихов независни по станак,
таквих
те
ДОАазимо
до
подударности,
закључка,
код којих
да
се
за
тумачење
је позајмица
искљу
чена, мора поhи од ПСИХОАошке диспозиције човечје.
Као што се не може порицати да су телесне и деАатеАНОСТИ .људске свуда
подједюше,
једнак начин виде, чују, спавају, једу,
-
особине
да људи на
исто тако наАа
зимо да су им и душевне Функције свуда у битним из
разима исте, варирајуhи истина према раси и природ ним
ОКОАностима,
аАИ
су
ипак,
и
поред
споредних
од
ступања, исте првобитне вредности и садржине. и напредак у развитку се
у
различита
времена
духа
.људскога
такав,
као
нојављује
да
На нам
ПРОИЗАази
из
истог принципа . .људска се прнрода свуда показује као ис'га, и .људи као и народи
имају,
ако
су
до
истог,
једнаког, степена напретка ДОШАИ, независно једни од
других, исте идеје и 'l'еХНИ'Јке способнос'ги. Свуда НЮf окресани
крем ен
изгледа као
првобитно
оружје или
прва справа; зачеци грнчарства, облик пластичне ило
ваче за урне и судове свуда су исти; ТУМУАУС У Европи има исти облик као и у Северној Америци; јужноаме
рички самбаки
манима, дански
(Sambaqui), гомиле шкољака на Kjokenmoddinger 1 једва показују
Анда
какву
разлику; менхирси и долме, које индијански некултурни
народи
још и данас праве не одступају
се још и данас налазе у нашем
делу
од
оних што
света као сведоци
Аавно битисаАИХ поколења. О меандерским украсима на
урнама јужноамеричких ИНАијанаца, Грка и Римљана речито примеhује још Александар ФОН Хумбот: » Узроци 1
ГОМИ.lе
отпадака
и
остаТ31\а
од
некадашње
.људске
хране
на
тим
местима,
'. Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДliЕ
75
ИГРЕ
ове сличности више почивају на психичкии основама, на унутрашњој
природи наше душевне диопозиције, но
Ш'ГО указују на заједничко порекло и стари
саобраhај
Met)y народима«, те тиме пре много година пронађе он праву пстину, пре но што беше и почетака какве Пси хологије народа.
-
Отуда
излази
да
где год нађемо
такве подударности мора.мо понајпре поверовати у њи
хово независно постање. Ако је људски дух СВУА.а исти, и око су свуда исте дисповиције, онда излази да авв;
логе
идеје,
поду дар ни
обичаји
и навике,
ма
на
ком
месту човек живео, од њега произилазе, да Један оби
чај, једно празноверно мишљење Ескима, може бити у својој СУШ'1'ини исто са одговарајуhим стварима оредње афричког Негра, ека
околина
мери,
јер поларна околина једноlЋ и троп
другога могу
предругојачавајуhи
у другој пак
својој
утицати само
и локално
књизи,l а у
у спореДlIој
обележавајуhи«.
члаНRУ
на
}}Spiel«,
лази Андре да се многе игре различитих народа, који су једа.н од другога удаљени и старином и нростором, подударају,
OC'raje
и
ако
је
позајмица
потпуно
ИОR.lbучена.
ии дакле као раЗЈЮГ оамо заједничка психо.юшка
основа,
која
је и ради проучавања
эаједничке
миоли
народа у опште, и ради игре саме, особите пажње вредна. Ао те се пак основе може доhи само скупљаљем и про учавањем
3. вање
Игре
трагове ;
су
старог
опажа
I •
игара.
од
значаја и као
културног
крајњи дубоке
стаља.
конзерватизам,
У
гради во за
многим
те тиме
старине, и показују
се
проуча
играма
чувају у себи
:ронешто
што
је
је давно било па битисало. У многим, нарочито дечјим, играма на први нас поглед заЧУђују неке ствари, које изгледају
као
бесмислица, н. пр. понеко
l1евање
или
рецитоваље извесних речи, које чујемо у игри, изгледа 1
Jlајuп.иг
Etnographische Parallelen 1889., стр. 74.-106.
uщi
Vergleiche
уоп
R. Andree, neue ]'olge,
Digitized
Ьу Goog1е
76
ТИХ.
Р.
lЮРЋЕВИЋ
нам као бенетање, састављено из Г.llасова и израза без СМИC.llа и садржаја;
ИС1'О
тако данас и понека
у игри изгледа без оправданог и
разгледањем
налазимо
да
ПОВОАа.
су
то
радња
Али анализом
рудименти
старине,
данас једва појмљиви и разум.ъиви, остаци, који су не
када
БИЈЈИ
свежи,
нешто
значи.llИ
и одноCIМИ
се
на
неШ1'0 чега данас нема, а о чему се понекад само ОАаТ.Ilе
може сазнати.
Многе су Аечје игре постале
B~њeM стваРНОС1'И, које је ИШЧСЗЈЈа,
њу.
Hef{aAa
п6дража
би.llО, а која је давно
па се једино у дечјој игри чува потсеhај на
Примера ради
игара. opojaUUl~e,
наводим само из Аанашњих дечјих.
од којих се неке
тешко а неке ни
како не даду разумети, а које су некада јамачно имале СМИСЈЈа. За овим наводим такође из Аечјих игара: лук,
стрелу,
uраliКУ,
џuлuт,
град,
робове
итд.,
игр'е
које
су постаЈЈе код деце подражавањем стварности још OHдa~ кад су те ствари постоја.llе у пуном јеку, па се ту очу
ваше Ао данас. Данас те игре не могу постати, јер им данашњи
бити
живот
не
може
углеА и образац.
дечјим
играма
орског ватре
повода,' нити
смо
очувао и старински,
играња, помоhу
дати
Поменули
коло.
Старинска
трења,
животу многих
им
може
напред да се у
првоБИ1'НИ
облик
справа за добијање
која се употребљава у Домаћем
старих
народа,
нађена је код деце у
Швајцарској као дечја играчка, којом она у игри ватру граде.
На ГреПЈЈанду је старинско принашзње дивљег
вепра на Жр'fВУ сад
преш.llО у игру,
која се чува коА
деце. Гигаље, које су Ааnас познате многим неку.llТУР вим народима ради
пре.llаска преко воде и баровитог
зеМЈЬишта, и које су и стари народи у своје примитивно
доба употребљавали за.ИСТИ циљ, данас су дечја играчка не само КОА српске, већ и код деце многих других на
рода итА. Игре даК.Ilе саАрже много, и то ретко, гра диво ног
за
упознаваље
врло
старог
ДРУШ'Iвеног и култур
стања.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПОКЕ
НАРОЛНЕ
Игра се као и све друге
4. ковине
добијају и DозаiмИцом
77
ИГРЕ
људске
и
КУ.ll.турне те
утицајем
са
стране,
те су и по томе од важности за. СТУАију, јер исто онако
као и
Аруге
културне
Dозајмице
могу
указивати
на
узајамности, утицаје и мешање међУ народима. И срп ске
наРОАне
скоме
игре
народу.
нису
све постале и очувале се у срп
Многе су од њих и позајмљене
рода с којима су нас ПРИ.ll.ике дове.ll.е у везу.
од на
С.ll.едеlш
примери то ће још боље утврдити:
Дечја бројаница коју имам забе.ll.ежену из се.ll.а Из вора (срез нишавски,
округ пиротски):
Екеке, аекеке,
чухеле, абел, вабел, Оо.меке, е.мци, аеАци, адравек .мУЖ, аорав си! и друга из А.II.ексинца: Енгвте, аенгете, цукер
.ме, а.бер, швабер, оо .мене, вц, uец, штрафунец, до десвт! у СРПСКОМ6
језику не значе
ништа,
јер су позајмица
и то Вр.ll.О искварена. Др. Ф. И.ll.ешиh казује још из детињства сећа
речи,
што их је као
како се
1
дете го
ВОРИQ: »Eketi, peketi, cuketi те .•. « \даље се не сеЬа) и: Anguli banguli cingaCe,... sviga, svaga, crez dva vraga ... «
Ове су му речи
биле
'гамне
све
док није наишао на
пољски текст у ФО.ll.К.II.орном часопису
»Lud« (У, 376): »Eketi, peketi .•. Abeli {аЬеI, domine eks, peks, kostka gra«, па ве.ll.И: »domine« је очито .ll.атинска реч, а и »eketi, peketi, cuketi те« = ,)angulu, bangull, cinga се«' ту мачи се из .ll.атинског
рене Jlатинске речи:
језика,
а
на
име то
angite, pangite, cingite
су поква
те. Оста.ll.е
речи пољскога текста објашњавају се из италијанских стихова:
nie
евв
»Enghene, penghene, pupadine аЫН (аЫН dominривв trau«, дакле значе habilis, fabilis.
ревв
Према томе мог.ll.И бисмо, веJlИ И.ll.ешиh, реконструисати
први део, те би Г.ll.асио:
bilis, fabilis, domine...
Angite, pangite, cingite
те, ћа
И.II.ешиh вели да су ове латинске
речи у дечјим играрама I Zhornlk za nal'odni zivot i 222-225.
данашњих оЫ(јаје
Juznih
народа без сумње
Юауеllа, КЉ. УП. св.
2.,
стр.
,. Digitized
Ьу Goog1е
78
ТИХ.
Р.
т.ОРl.ЕВИЋ
----------------------------------------------------
»остатак ИЗ прошастих времена, кад је Аатински језик
в.Јадао у школама а сачувао се. јер је играма нао и обро дима дух 1<О1iЗерватuван:
што их мање људи
то више
тајНОСТП.
која
наАазе у њима
се често
говоре
Сјетимо
неразумљивим,
разумеју,
се бајања
п'1 за то тајин
ственим латинским ријечима«. Илешиn је сабрао више
словеНСRПХ
варијаната од ове бројанице.
Великој ве
nини још се познаје IIрвобитни латински значај,
а на
гдеКОјој се једва "види, да јој је извор БIЮ латински. У свих
је
други
део веома искварен, и
понајвише
по
:казује н.е.м.а'Чкu, а каткад 11 таАијан.скu утицај. И наше су даКАе наведене бр~анице Аатинског порекла.
F. М. Bohme у ствојој »Историји игре у Немачкој«1 описује игру што се зове Moтi8ca или Моте8са. Име је, вели, талијанско за маварску игру, која се Француски
зове mогевчие, врста игре
а еНГАески
То
morris-dance.
је
једна
са мачевима, које има свуда где су се одр
жале традиције о cbetcko-историјСRој борби Хришhана противу Сарацена, и вероватно се у овој игри и пред
ставља та борба. На сваки начин игра је, вели
Bohme,
.м.аварсхог порекла. На Мавре јасно указује и љено име. у Шпанији су моресну игра"ш младиnи
оружјем у
f:a
руци и можда је то била игра Западних Гота, Rоји су
у љој
представљали
своју
Пlпаније се она још у
XIV
борбу
против
Мавара.
Из
вену раширила у ЕнглеСRој,
а одатле преко целе Европе тако да је у
XV
и
XVI
веку у
ЕНГАеСКОј, ФраНЦУСКОј, Немачкој, Италији итд. спадала у најомиљеније наРО,.ше забаве. ње има међу Rорзикан
цима, Грцима, Арбанасима, Србима, народима код којих се борба про'гив :Мухамеданаца настављала. У Далмацији је ова игра играна пред саксонски м
хом Августом
1838.
\СТр.
описао
59.-64.1
под именом
г.
Морешка,
-
краљем Фридри
У )Ј{араџиhу«
је Вид онако
В.
за
1900.
Вукасовиl1
како
год.
ову игру
се »бије((
(играl у
I Geschichte des Tanzes in Deutschiand, сТр. 132 -13:Ј.
Digitized
Ьу Goog1е
-
I
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
79
ИГРЕ
----------
•
граду Корчу.ш, наводеh.и да нам она предотавља »)пуСТО.lЮве средњега века, који су се борили против вар
вара, а особито противу АФриканаца, који су као нај грђи
гусари
арали се.Ш и градове на Сињему Мору".
»Игра је, вели даље, без сумње итзлијанскога порекла, а јунаци су Мусулмани.
Уз остало
познато нам је да
су се Шпањолци борили за слободу
-
проти Маврима (.
Ја мислим да је чак и »Маруша«,
српска
народна
игра из Сарајева, коју је забели ЖИО Гавро Авдаловиh. 1 избледели
остатак
некадашње Морешке,
која је чак
дотле допрла; а исто тако чини ми се да је и народна
игра у Рисну
)) Ћел-ђевојке«
постала од Морешке.
2
На н~родним играма »пасареле«3, »утопника у по чулу\' »на брлину«
6
итд. ви.ди се такође
тыијански
утицај
Код
народне игре »омрчена«
6,
због речи »леuе«,
која је арнауска и значи заповедај, МИСЛИ В. Врчевиh да је пренесена из арбанашких крајева. Реч »лепе
са
истим значењем употребљава се и у играма »Сolшјепац«7 И »Уса И Пека«~,
где и имена играча
упуhују на ту
ђинско порекло игре. Сава Текелија у својој АвтобиограФији казује нам дечје игре ИЗ
свога детиљства, из Арада, у другој по
ЛОВИНИ ХVПI века,
па између осталих
сује игре: »чпк чорбе« 1:1 »дувар«, именима турске. Исто се
Tal,o
u
наводи и опи
које су судеhи по
и дан дањи играју у нас·
многе игре са турским именима, као што еу: »иниџаес«, »велико игне иплик«,
беш(\
I)ЧИФТ 'гек«,
»мало игне иплик«, »кые«, »шеш
»тура
јазија«,
»кач
пармак«
итд.
У некима од њих су чак и искварене турске бројанице, које
деца у игри
употреБЈЬавају,
1 Босанска ВИ.4а за 1!Ј04. год. стр.
391. 41. --
2 В. Врчевиt:., Српске народ. игре, бр.
6
Jbid. Jbid.
9
.ILетопи-с Матице Српске, књ.
5
бр.
бр.
18. 5. - ' Jbid.
бр.
79. -
као н. пр. код игре
3
Jbid.
бр.
6. -
~
Jbid.
бр.
17.
8 Jbid. 80. 119., стр. 9.
.Digitized
Ьу Goog1е
80
тих.
ЋОРЋЕВИЋ
•
»игне ИПАИК« ДУШУР,
Р.
(у ААексинцу: Игне, ИПАИК, ушур, доби
ојАен,
бојАен,
драгана,
драгиштер,
ожежи, па бежи! у Крагујевцу:
Игне,
Аегиштер,
ИПАИК,
ушур,
тапидушо, сана, дигиса, сојАе, манојАе, ена, мена, мета,
с коња, на магарца)
\
ИАП код игре »аниџаев« (у Кра
гујевцу: аниџаеs, манџу, маму в, топуз, бириhи, риhиси,
ристини, пи"шhи, биберко, шваАеРIЮ, д ..... М бибер туцо, да
се
не
омрси,
да
се
капе меЬајуl итд.
Марљивим
прибирањем СКУl1иhе се маса оваквих турских остатака у игри.
-
Турски се траг повнаје и на народним играма
Врчевиhеве
вбирке:
!)хајвана«
џије« а, »тес'гир ти је кажи« Ја сам ва
време
свога
\.
\
),адвоката ИАИ даву
"везира«
11
итд.
ђаковања у Бео.граду. чуо
где деца играјуhи се певају: Ринге, ринге, раје, цукер покераје ....
F.
М.
Bohme
наводи преко тридесет немач
ких песама, које немачка деца при игри певају, а имају почетак:
Ringel, Ringel, Reihe! Ringe, Ringe, Reihe! Ringi, Ringi, Raja! Ringele, Ringele, Reihe! Ringla, Ringla, Reiha! Ringel, Ringeli, Reihe! Ringala, Ringala, Reiha! Ringa, Ringa, Raje! а Lange, lange, Raje! - и
Т. д.6
Песмица београдске деце очевидно је немачка 00зајмица од
оваквих
немачких
дечјих
песама за игру.
Ив свега наведенога виде се на нашим играма ту ђински трагови: Аатински, таJlијански, арнаутски, ТУР1
М. Ћ. МИ.шћевић вми да се ова игра игра у Босни, те је за то моа.да
пуна турских речи.
Међу тия она се игра у целој
овој игри по сазнаљу љегову значе:
Нzuе-игла,
Србији.
uаАик-конац;
Турске речи у ушур-десатак;
тоuuдушур-060РИ ЛОПТУ; ЧQјАе-ако није од кејлер (села); легрштер 6ић.е место деzuштер што значи: промени. :iКивот Срба сељака (Срп. Етногр. Зборн. 1 Бр. 6 F. 438-447.
10.
12. - ' Бр. 13. _. Бр. 77. Deutsches КinderIied und Кinderspeil,
1), 241.
_:1 Бр.
М. Вбhmе,
Digitized
Лајпциг.
1879.
стр.
Ьу Goog1е
ТИХ.
ски,
немачки.
показаhе на
народне
начин још
игре
отвари,
и иопитане
које
и додире са отраним народима,
упознаваље. наше
Игре
81
ЋОРЋЕВИЋ
Прикупљене
овлки
страни утицај за
Р.
могу
културе
од
велике
показују а то је
вреднооти.
садржавати у себи и различите
друге
елементе каквог било додира и утицаја. Ја имам једну бројаницу које
ће
из
Алекоипца,
жмурети
у
хришhаноки вероки нити
игри
помоhу
које
»жмурка({,
утиuај:
деца
у којој
»Иди тамо,
одређују се
види
куд ти реко',
близа, ни далеко, но код Авора ДаВИАова, где се
Де ва породила, Христа Бога uовИјала, у овилене пеле
нице, и у златне одеждице, амин, Боже, дај!«
5.
Данае пеАагошка наука даје оообити значај тако
званом Физичком ИЛИ телеоном ваопитаљу, које ое код
деце најбоље поотиже играма, које треба добро позна· вати, па из љих пробрати све оно што томе циљу слу жити може. И оа тога глеАишта и
игре ваља скупљати
проучавати.
Е1:ноrРАФСКИ 8ВОРНИК
књ.
6
IX.
Digitized
Ьу Goog1е
Додатак у
IX
књигу
Српског ЕтнограФСког Зборника пу
шта Српска Краљевска
Акаде .. ија Наука три збирке
СРПСКИХ народних игара: једна је г. Луке Грђиhа Бје
.IlОRосиhа скупљена по Босни и Херцеговини, друга је г. Станоја М. Мијатовиhа г.
Атанасија
Петровиhа
Гори. Све три ове
екупљена у Левчу,
а треЬа
скупљена у Скопској
Црној
збирке постале су ван упуства од
стране Академије, и послате су
Академији као грађа.
Због тога у њима игре нису биле ни распоређене ре дом којим се овде штампају, веЬ сам ИХ овако разме стио ја сам према подели игара, коју сам у уводу из
ложио. Али стале
по
баш
због тога што
УПУСТВУ
И
по
ове збирке нису по
претходном
проучавању
игара
од стране скупљача, у њима је пропуштено да се уочи
још понека ствар, која би била потребна, па да се по једине игре виде у пуној пластичности и живости. Сем тога у њима нема ни једне орске игре.
народних
игара
које за овима
Даље збирке
буду стизале Српској
КраЈьевској Академији, надати се, да ће бити потпуније по садржини,
пластичније по опису и исцрпније по по
јединостима, јер оно што је у уводу изнесено о играма
мислим да је довољан пострек и упутство на шта треба да се
оорати
пажња, па да се
што је од користи
уочи и забележи све
и интеРА(·а.
А.IlИ и овакве какве c~т, ове су збирке нографски
ПрИ.llОЗИ,
тим
пре
красни ет
што је у нас још врло
СРПСКЕ
ма.ю
Иl'ара
грађе
скупљено.
БИЈlа је узрок,
НАРОДНЕ
ИГРЕ
Недовољност
те се у
нас о
пак
покушьене
играма није на
писало готово ништа. 3бог тога је њихово упознавање још у повоју.
Потпуности ради, а и ради оријентације доцнијим скушьачима износим овде на
прикуп.ъању
-
српских
оно,
што је у нас урађено
народних
игара.
Стојан Новаковиh у своме делу: Стара српска вој
ска, историјске скице из дела » Народ и земља у ста рој српској држави(" Београд, тешким
(војничним)
1893.,
даје' слику о ви
играма у време нашег
ковног државног живота (стр.
средњеве
106-116).
Сава Текелија у својој АвтобиограФији описује
-
дечје игре из свога детињства, ок01770 год. у Араду,
где је рођен
17.
аВГУС'га
год. (АвтобиограФија Саве
1761.
Текелије, Летопис Матице Српске, стр.
6-13). - Никанор
дечје
игре
из
1877.
1 t 9.,
Грујиh у својој АвтобиограФији помиње свога детињства до
Аипову у Бараљи, где је рођен (АвтобпрграФија
год. књ.
Никанора
1.
год. у сеАУ
1826.
децембра
скопа пакрачког, Богословски
год.
1810
Грујиhа, нека,ilашњег
r ласник, часопис
епи
за пра
вославну богословску науку и црквени живот. Година књ.
VI,
1904. -
св.
1
и
t,
стр.
Сремски
58-59.
111,
Rар.ювци,
год.)
Србске народне
СтеФановиhъ
(Сербскiй
женске
игре, саобштио Г. Н.
АЋТОПИСЪ за год.
1847.
частъ,
76., стр. 137-140.). - Народне игре, саобштио Георгiй Стефановиhъ (Сербскiй АЋТОПИСЪ ва год. 1848., частъ 1, књ. 80., стр. 69-74.\. - У ))Школском Листу,tt Нови Сад (1858-1862.) Будим (1864-1865.1, Сомбор (1866.-1869.\ налази се по књ.
нека
народна
игра
намењена
деци.
6*
.. Digitized
Ьу Goog1е
, 84
ТИХ.
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
Игре и забаве за раЗВИЯНЋ телесни и душевни
-
снага IПриятелъ србске младежи, Додатак Школскога Листа. Издав И уређув Никола Ћ.
1866.,
год
1,
бр.
1-12; 1867.,
Вукиhевиh, Сомбор
год.
бр.
11,
1-24.).
Живот и обичаи Црногораца, написао В. М. Г.
-
Медаковиh, Нови Сад
-
стр.
1860.,
Живот и обичаји
народа
158-174. српскога, опиоао их
и за штампу прпуготовио Вук Стеф. fКараџиh. У Бечу
1867.,
стр.
276-294.
Српске. народне
-
игре
које се забаве ради по
састанцима играју, покуnио их и описао Вук Врчевиh.
На овијет издало » Српско У чено Друштво. « Београд
-
Кнежевина Србија,
у Београду
1876.
На
многим странама.
Живот Срба сељака од М. Ћ. Милиhевиhа. Трећа
-
збирка. (Гласник Српског Ученог Друштва,
45.,
1868.
напиоао М. Ћ. Милиhевиh.
стр.
-
1877.,
књ.
293-332.).
Ћимнастичке
Први део.
игре
за српске
Просте и радне игре
народне школе.
са испомоhи и смет
њама и слободне игре у пољу и на игралишту по нај
новијим немачким ивворима написао ЋОРђе Г либољски. Нови Сад
-
1880.
Краљевина
Србија, Нови Крајеви,
Ћ. Милиhевиh. У Београду
-
Њеке народне
друкчије описане, тице Српске,
141.,
стр.
-
1884., 68-82.)
1884.
игре Ао сада
прибрао књ.
140.,
написао М.
На многим странама. непокупљене или
Мојо Медиh (Ле'ГОПИС Ма отр.
40-66
Дечије игре ва српску децу,
1
и
Живот и обичаји
Срба Граничара,
1886. сакупио и
за штампу приредио Никола Беговиh. У Загребу стр.
књ.
књ. Летње игре,
прибрао Ник. Стојановиh, учитељ. Београд,
-
1885.,
1887.
256-271.
-
Србија,
опис
В. Нариh, Београд
вемље и народа,
1887.
сТр.
написао проф.
187-2С12.
Digitized
Ьу Goog1е
.
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
85
ИГРЕ
Опет неко.llИКО народних игара, прибрао проф.
-
Мојо Медиh (Летопис Мат. Српске
1887., књ. 151., стр. 83-89; књ. 152., стр. 93--9-7; 188~., књ. 153., стр. 98-101; књ. 154., стр. 120-t26). - Српске HapOДH~ игре које се забаве ради по састанцима
играју,
виh, књ.
У Дубровнику
11.
покупио и описао Вук вит. Врче
1889.
НеlЮ.llИКО народних игара у Босни од ВаСИ.llија
-
Кондиhа из Приједора (Јавор за
TBp'ror
1890.,
бр.
16.)
Дечје игре за ђаке првог, другог, трећег и че разреда
основне
ШКОАе,
са
С.llикама,
по
програму 1I0бе.llежи.ш Б. и С. учите.ъи. Београд разведа
програм)"
основне
побе.llеЖИАlI
-
ШКО.llе,
са
Б. и С.
поправљено издање. Београд
С.llикама,
-
по
учитељи.
новом
Друго
1891.
Дечије игре и деК.IIамације по новом програму
за IП и
IV
разред основне ШКО.llе приредио Ст. Ј. Ни
КО.llиh, учитељ. Београд
-
1891.
Дечије игре за ђаке првог, другог, трећег и че
твртог
новом
t89!.
Народно Г.llумовање, приказује Д-р Лазо Костиh
(Г .IIасник Земаљског Музеја у Босни и: Херцеговини за
1893., -
стр.
357-368).
Живот Срба
сељака,
напиеао
М. Ћ. МИ.llиhе
виh (Српски Етнографски Зборник, књ. I). Београд t 894., стр
223-250. -
» Трговци« (џе.llепчије), (игра у Босни), приопhио
учитељ Душан НИКО.llиh (Г .IIаснИI~ Земаљ. Музеј а
1894.,
стр.
197-199). - Дечпје игре, пише Петар Рад~ковиh (ШКОЈ1СКИ Нјесник ::la 1894. Сарајево, стр. 546-547). - Дечије игре, СКУПИ.IIа Евица Сарај евчиhка /ШКОЈ1ски Вјесник 1894., стр. 40-41, 147,217,281,390-391), скупио Петар Радаковиh (Ibld. 282, 390, 607-t08, 735 829-830), Петар Шарјановиh /Ibld 449-450), Васа Ћорђевиh (Ibld. 391), Јован ПРЖУ_L (514-515). оо-
Digitized
Ьу Goog1е
86
ТИХ.
-
Р.
ЋОРЋЕВИЋ
Народно ГЈ1умовање у ЦУЦКОМ Трешњеву, при
опhио Ј. Ф. Иванишевиh (Гласник 3емаљ. Музеја стр.
152-155. - Дечје игре,
189-5.,
скупила Видосава пл. I1родановиhа
(Школски Вјесник
1895., стр. 69-701, M:-\.PRO Живко вић, \Jbid. 152-153, 594-595), Иван К-!ариh (.Jbid. 227), Јелица Беловиhева (Jbid. 303-30~1, Никола Мештровиh iJbid. 414-415), Милка Мариновиhка (Jbid. 415-416), Петар Радаковиh (Jbid. 503- 504). Јован Иванишевиh (Jbid, 416-418, 504-506), Саво Н. Семиз t.Jbid. 711 713), Хајдар Фазлагиh (Jbid. 712, 716-717). - Народне игре, прибељежио Филип М. Пејовиh (Луча за 1896. Цетиње, стр. 567-568). - Дјечије игре, скупио Јован Ф. Иванишевиh \Шк. Вјесник 1896., стр. 75-76, 308-311, 451-452), Јанко Клариh (Jbid. 152-153), Хуго Баркач (Jbid. 311, 452, 596 598, 776-777, 1003-1006), Ватрослав Михалиh (.Jbid. 452). - Коледање у очи младог ље'га на OTORY Хвару од Антуна Илије Цариhа (Гласник 3eMa.IЬ. Музеја 1896., стр. 524-529;. - HilpoAHe игре, прибиљежио Филип М. Пејовиh \Луча 18~7., стр. 72-74~ 123-128,168-170,219-220, 266-267, 329-330). Дјечије игре, скупио Јован Ф. Иванишевиh (Школ СЮI Вјесник
1897., стр. 273-274, 398-399), Иван Кла риh (Jbid. 107-110), Стјепан ШТРОДЛ-СРИЈемаrl (Jbid. 396-398, 702-704, 9,00-901). - Гради во за разна занимања Српчади, приредио и издао Милан Стојшиh,
професор на српској учите.ь
ШRОАИ сомБОРСRОј. Сомбор,
CROj -
Народне игре,
1898.
прибиљежпо Јоко
Т.
Вукчевиh
(Луча
1898, СТр. 99-100, 148), ИАија Лопичиh (Jbid. 195-1961, И. КаЈ1уђеровнh-Сарап \195, 4&6)
Digitized
Ьу Goog1е
СРПОRЕ
НАРОДНЕ
87
ИГРЕ
Дјечије игре у Нере1'ВИ, при6и.ьежио Јос. Г АУШ чевиh (ШКОЈЮКИ Вјесник
1899.,
1898.,
стр.
'149, 313, 7391.
ЏИАИТ, забеАежио Б. ЈОRсимовиh 1)Rараџиh« за CTl'.
100-101),
Једна
Вукова пјесма играчка у
подерану руху, забеАежио Rе.ько Радојевиh
IJbid. 100 до 102), Дјечје бројање до десет, забел. Ве...ько Радојевиh (Jbid. 102-103), Предвечни, прибеАежио Крста Дими тријевиh (Jbid. 103- t 04), Дечје бројење и игра у Бр сечинама код Дубровника, из. збирке Вида В. Вукасо виhа
IJbid. 164-165), ЏИАИ'Г-ЏИ.l1итање, забеАеж. Јован Ћ. 30риh (Jbid. 208\, Игре на мјендуле Iбајаме), из збирке Вида В. Вука.юзиhа iJbid. 242-244), Српске народне дечје брОјанице из Аевча, прибеАежио Ст. М. М. (Jbid. 244-245), Штипавица-бибавица, из збирке Вида В. Вукасовиhа (Jbid. 271-272). - Колендрање (КОАедање) у сп.ьетском ВеАош-Ва рошу, од Лот. ИА. Цариhа (Г Аасник 3ема...ь. Музеја 1899., стр. t 78-1831. - Игре у Сарајеву од Ј. 'В. 30риhа \»Караџиh« за 1900., сТр. 49-51), Морешка и тусти судац (краљ) на о. Корчули (у Далмацији)
касовиh
приопhио ВИА Вџетиh-Ву
(Jbid. 59-64!, Обредне пјесме у Потисју, обја (Jbid 1 t 2-119), Ајечја бројања при прибеАежио Антоније Тодоровиh, учите.ь (ЈЬ. 1331.
вио Тих. Остојиh играма,
-
Оро,
црногорска
народна игра,
написао Ј.
Ф.
Иванишевиh (Преmтампано И3 ГАасника 3ема...ь. Музеја
у Сарајеву за год.
за
1900.,
стр.
533-5421.
.tЬeBKa, забеАежио Витомир Ауковиh (») Rараџиh ((
1901.,
стр.
пио Светозар
72),
Бројанице И3 Бачке (Шајкашкеl ску
(Jbid. 89-911,
Бројающе у
Крагујевачкој Јасеници, скупио Јеремија
М. ПаВАовиh
\Jbid. 116),
НАашкалиh
Бројанице
са
МаАешевије
Маhедонија,
-
прибележио у С. Берову Сп. Радивојевиh
-
(Jbid. 117).
Дечје игре, књига за забаву и поуку мушке и
оо'
Digitized
Ьу Goog1е
88
ТИХ.
женске деце са
100
Р.
l>ОРЋЕВИЋ.
слика, приредили Кат. П. Шарче
виhа и Ст. Ј. НИRолиh. Београд.
1902.
Српске народне песме и игре с мелодијама, при
-
купио Тодор М. Бушетиh, музички приредио Стеван Ст. Мокрањац. (Српски Етнографски Зборник, кљ. оград.
Дечје игре, скупио Адам Пејиh (Школски
сник
1111.
1903.,
стр.
Вје
556.)
Тридесет српских игара за виолину, окупио Влад.
-
Р. Ћорђевиh, свеска
1,
Јагодина
1905.
Народне игре са оијела и збора у Горљој Хер
-
цеговини, приопhили Тома А. Братиh и Ст. Делиh
28 слика 53-172).
у тексту), (Гласник Зема.IЬ. Музеја
Осим овога имаhе још игара
Бе
1902.
оuиоаних
и
1905.,
(оа ОТр.
погдешто наших народних
записаних
у
неким
остало
књижев
да
које ниоу поменуте у овој
библиограФИјИ српских на
РОДНИХ
је
нашим
ним лиотовима, али тешко
много
игара
игара.
.. Digitized
Ьу Goog1е
1
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ из
БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ СКУПИ О
ЛУЕА ГРЋИЋ ВЈЕЛОЕОСИЋ
.Digitized
Ьу Goog1е
., Digitized
Ьу Goog 1е
Нема сије_ш ни прела, нема свадбе ни весеља, а да не видI'Iмо и народне
игре.
Нијесу у нас по поносној
Босни и КРШRој Херцеговини сијела ријетка. Чим прође прва недјеља ПО Божиhу, пљати,
па
вечерас у једнога, а сјутра у
сијело. Када се окупе гусала
одмах се стане младеж оку
се
препиру,
најприје се донесу
ко ће гуслати,
другога
на
гуме. Око
јер од себе
неће
нико почети, бојеhи се, да се не осрамоти, ако не умје
Ане. Кад
веЬ.
одреде,
ко Ьс ГУС.llати,
или боље реhи
натјерају ГУС.llача, онда све ушути, а гуслач удеси гусле,
па пјева
јунаке
од Косова и прије
Косова,
како му
веЬ пјесма доноси. Када гусле ушуте отпочињу се игре.
Игре почињу у највише С.llучајева, са игром »под капе«,
која је у овој
отпочињу
збирци
ДРУГУ.
се све живље
описана.
Што се више
Када ту
примичу
игра и за дуље у ноn
игру
сврше
ПОК.Ilаде, то
сиједи,
кад већ
дође бијела недјеља, онда се више никако не игра игра »под капе, « НО се играју оне
веселије игре, које су у
овој збирци описане. »Весе.llО срце кудје.ъу преде«, вели наша народна
пословrща. Весело срце и игре игра. Игре су огледало срца
народног
у
веселим
'I'ренутцима,
у
часовима
од
мора његова. Игре VДОмјешhавају нашему народу оно
што су код
западних
народа
ба.llОВИ и ПОЗОРИПIта, и
смео бих реhи, да се ни они са балова и из позоришта не враnају
веселије
куhи, него
наш
народ са својих
сијела.
,Digitized
Ьу Goog1е
94
ЛУКА
»Иде мој
крутац
БЈЕЛОКОСИЋ.
гредом,
криви прекриви
»Ја се попе
ГРЪИЋ.
уз
сир
крушче.
крутче, вар крушче,
((
крушчиh,
низ
крушчиh
на
врх
((
крушчиhа.
»Ја пољубих у густицу.
((
жу'гу крутку
жутицу, преко писма
Итд.
Нараћења,
што се врше по вољи, С.llична су гор
њима, а могу се и горња употријебити. Сем њих имај у још и ова:
Са.tитu тоuв: Између играча и видје.llа миче онај, те је надиграо руком раширених прста, те сјен од руке
пада 110 прсима надиграног.
Онај, те то извађа,
му се ничуhи; »Их токе, токе, од четири оке
руга
!((
Брuјањв. Онај, те је надигран сједне на сред собе, а онај, те је надиграо вастре га каквијем рутинама, као
бајаги да ће га бријати. Иза тога узме какав ками чак па га тобоже натире као сапуном. Нај потље узме какво дрво па га струже низ браду, као да га брије. По бри јању
му
обрне
.IIеђа,
да
се
ОГ.llеда је .IIи
га
.IIијепо
обријао. Још праве
осјене по зиду, од аждаје, јарца итд.,
познате сјенке што се могу извести када се двије руке СК.IIопе
на
разне
Имаде
још
начине.
сијасет
разног
караћења,
а.llИ ко би
све то поби.ьежио. у игри се не ће нико расрдити, ма га макар иако каратио,
но
памти
па
врати.
Лука ГрlJиь. ВјеЈ10косиla
·0
Digitized
Ьу Goog1е
-
1
ВИТЕШЕЕ ИГРЕ
1. Окреl.ап: ее ва ра.љу (из Гацка)
у овој игри хоће ое доста вјештине и увјеж6ано сти. Играју је оамо
Свеже тврдо
ое уже.
. може,
испод
мушки и то
какве
а да се
греде не
кама
уже,
за
конооу
а
један
на изред.
греде у 006и или у куhи по
Ово ое уже
када по ужету
по
толико
објеси,
легне Аако иопод
дотакне.
оокоџачи
како. човјек греде ороhи,
Сада се један ухвати
га
колико је АУГ. Иза
ногама,
и
оружи
се
ру оо
тога се вјешто заљуља и
окрсће се око конопца као оециво око ражња. Вјешт се може окренути оо
30-40
пута, а невјешт ни један
оут. И вјештаку више пута ПОАети кожа са длана, али ко ће још и на то у игри гледати.
у овој игри, као и овијем,
што ДО.llазе
за њима,
момци кушају снагу и вјештину.
2.
Аиsаље копља (из Гацка)
Пружи се један играч на сред собе,
стави
руке
под
ступи
онај,
те
главу, и добро диже
копље,
на леђа, са
се укочи. Сада при
па га опрокочи
спрам његовијем кољенима, а обухвати руком дебелом
дигне,
месу и онако
онда И остали
га
кочке
кушају
диже.
снагу.
ногама
03.11.0
по
Ако га један
У овој
се игри
често двојица међусобно К.IIаде, да дижу један
Apyrora r
." Digitized
Ьу Goog1е
96
I'РЋИЋ
:IYKA
БЈЕJlОКОСИЋ
Диваље биеаrа
3.
(из Гацка)
у овој игри један
диже двојицу, и то ова.lJ.O: Је
дан пане на кољена, а подупре се рукама о под. Друга двој ица
претуре
првоме
ноге
преко врата и Аеђа, а
ухвате један другога за руке. Иза тога се дољи диже,
па ако ону двојицу растави од земље, дигао је бисаге Када један дигне, онда кушэју и остаJIИ.
4. R
а б а Jl а
(из Гацка)
у овој
игри
двојица
сједну у
размаку
један од
другога, тако да треhи може међу љих стати. Прва дво јица окрену један другом Аеђа прекрсте ноге и ухвате
се тврдо рукама за прсте од нога. су тврдо
опасана.
Треhи
Обојица треба, да
стане међу љих, па ухвати
једнога једном, а другога другом
руком за пас. Обо
јицу треба да. растави ОД земље, па да се с љима за једно најмаље три пута окрене у наОКОАО. Ову је игру доста JIијепо ГJIедати, јер док се невјешт и нејак мучи
и натеже, ДОТАе се вјешт и јак тако брзо окреће, као да
и
нема
ништа
у
рукама.
5. R
Jl И П а
(из Гацка)
3а ову се игру играју у ОКАад.
хоће
доста снаге, те је на.1чешhе
Двојица играча, који се ОКАаде,
појако ократко дрво,
нађу
КОJIИКО могу четири шаке једна
до друге рахат стати. Играчи Сједну један спрам дру гијем, упру ногама
један
другога у ноге, а они КJIИП
дрвета метну на врх прста од нога. Око дрвета иэмје
шају руке, па онда, мајчин сине, потегни, који је јачи.
Који кога на се натегне, тај је јачи, тај је добио ОКАаду.
Digitized
Ьу Goog1е
---------------- СРПСКЕ , 6.
НАРОДНЕ
97
ИГРЕ
К У1' е
(из ГaIЏta)
Као год горље, тако и ове игре, највише се играју
на окла,4, па макар тај оклад био и неколико тура по ДАану.
-
Двојица Сједну један опрам другога, ОАУПРУ је
дан другог табаном у табан Аесне ноге, закваче среАње прсте један за АРУГИ ОА десних
сваки себи. Који добио је окладу.
рука, па ОНАа повуку
којега натегне, или му ПРУЖИ []рст,
7.
Кре1'а (из Гацка)
у овој се игри хоће више снаге но вјеш·гине.' Је дан од играча
сједне
узме се рукама
за
на сред
палце
ДИЖУ га као кречину
собе,
од
нога.
овако:
стране, ономе те Сједи, па' му
тако да их напријед састави. гом и диже
прекрсти ноге а Остали
на изред
Онај те диже
стане са
провуче руке око паса
Тада потегне свом она
га. Ако се с љиме
заметне на раме, до
био је окладу.
8.
Иаla.ава или .јерити СО (опhа у Херцеговини)
Двојица играча леђа леђима,
стану један уз другог
па се закваче
рукама
окренувши
испод
лаката, и
дижу један другога на И8ред. Када двојица вјешто ову
игру играју
лијепо их је гладати, како се брзо крећу,
а каА опет невјешт подигне вјешта, често се пута до
годи да га преко оебе претури, па и сам пане. Ову је игру, веле, 8Араво играти, те када је ко што ломан у
костима 80ве другога: »Нешто сам ломан, дај да мало И8ијеримо соли!«
9.
Провуu се ИСПОА рре (из Гацка)
Један од играча метН'е десну руку на под од собе окренув
поду
IIТИОfРАФСКИ
длан,
3ВОРIIИК
кљ.
а са п.
'гијелом
по
трбушице ле7
Digitized
Ьу Goog1е
98
ЛУКА
ГРЋИЋ
БЈЕЛОКОСИЋ
гне по поду. Озго на руку метне ома.llешан орах, зрно
из пушке
тије.ll.ОМ
И.II.И прстен.
провуче
Онда се
испод
руке,
што је метнуо на њу.
pYRe,
вјепгrачки
а да не
ције.ll.ијем
обори
оно са
Ова игра хоће доота' вје
штине, с тога се у ОК.II.ад у највише ПРИ.ll.йка пгра.
10.
Теи, теи, теи! (из Мостара)
Ова је игра по свој ПРИ.ll.ици из осман.ll.ИНСIЮГ доба, јер су у њој све саме турске ријечи, а.ll.И се тако одо
маhИ.ll.а, да се често игра на сије.llима. Мајстор у овој
игри чучне
»Тен,
на
тен, тен!«
сред I
собе, па
Играчи кој и ће
па и они чучну И вичу
тен, тен!« II
Пред
заједно
бен?« (шта
Ьу
туром а виче:
ступити у игру иду са
којега играча
рече јачим наГ.ll.аском );Тен!«
»Неапаим
окреће
мајстором:
»Тен,
мајстор удари туром,
онај играч
радити
ја ?).
-
одговори: »Јат
бурда
сен! (.II.ези овдје ти Ј); Сада I)Haj остаје на истом мјесту чуhеhи, а.ll.И не пјева оно
»Тен«. Док мајстор и остаЈlll, вичу И даље УЈ Тен, тен, тен! « мајстор опет удари пред другога туром и завиче: }) Тен«, а он се ОДЗ0ве, као 1Ј први, са »Неапаим бен.« »Бињ )'стуна ~eH!({ (узјаши озго 1'И!) и покаже му руком онога првога. Тада oBnj у~јаше, па опет сви наставе )~ Тен«. Овако мајстор уз јаше
по
тричетири
једног на другог, Ш\
туром преко најдоњега,
апа'им бен!« Сад се овај
-
са
онда
наГ.llаском ),Тен«.
удар п
-
»Не
» Чик ордан сен!« (ИЗ.ll.ази ота.ll.ен ти
!I
одаВ.IIен извуче, те виче као и други » Тен,
тен, « док се мајс'ГОР и на њ СМИ.ll.ује, те му нареди да 11 он на којега уэјаше.
Најсмијешније Је
када
мајстор
нареди којему из
средине да ИЗ.llази. Нпр. че1'ворица су један на другом, а мајстор нареди другоме И.ll.И трећоме· да ИЗ.ll.ази. је вјешт
некако се испузи .од страга,
а.ll.И
Rojll
ма.ll.О кој.п
»Тен, тен, тен!С бнt.е да је какав прнпјеor.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
99
ИГРЕ
Аа не обори и ону горљу Авојицу. н'аАа су по чеТИРl1 ПС'!' један на
АРУГОМ,
онда
тако Аа се може онај
на земљу.
најдољи
ТС је на
I{aAa се уморе
и
напе на ко.ъена,
љему опираТIl
HaAOBO.IЬe
игре,
ногама
ОНАа је
прекидају.
1 1.
На. laа.буl
(из Гацка)
у овој се игри хоће доста вјеmтине. За ову игру
треба тврд коноп И.llИ уте.
н'оноп се. привете ва де
мире
су један
0.11.
два
прозора, који
И.IlИ за какву
греду,
за
{;ада
који је кренуо
онај
штапа.
један
н'оноп
њега пода
треба да ВIICИ
IJ.IIIl
метар
спрам
на
Штапови су дугачки,
љима са конопа о дољи под
највише
дpyrlJjel\l,
И31ЈаА
.11.0-
метар п
п().
hабу, узме два једнака како се може опрпјеТIl
собе. ПОl\10hу тијех шта
пова узјаше на коноп, па опируhи се љима о ПОА, пре
крсти ноге на ко.иОIlУ, Када је
прекрстно ноге на
Bcll
конопу, онда му сви на изреА честитају: »Срећан пут!« Он тр'еба, Аа свакоме· одговори са })темена«, одмахне
руком.
пије IIзгубио
бива да
Ако је срећно протурио ПОЗАраве, те
равнотежу, и ОАржао се на
конопу, тад
један из Аружине изиђе пред љега, па се разговарају:
-
»Хошђе.цум,
даш!«
-
јО.llдаш!«
»А.Ilах
-
)Куд си креНУО,јо.llДаш?«
-
ра~ио.llСУМ,
кар
»н'ренуо на hабу,
,каРАаш, но јеси .IlИ ми по среhи видио АРУЖИНУ, да је
-ОВУАЗ ПРОIЏ.Ilа!« туриm Авоје
,--
»Јесам, јесам,
рек.IlИ су ти да ис-
пуmке, па кад они чују пуmке, причека
ће 1'е.« СаАа хаџија треба,
да удари са оба
штапа о
горљи ПОА. Ако У дарајуhи штапима о под, изгуби рав
нотежу,
што би оком
тренуо,
.ъосне о ПОА, а у АРУ
жини етапе с l\l иј ех. Ако се ОАРЖИ на КОНОПЦУ, ОНАа Ье му онај, те се с љиме разговара: »БОЈ.ан зар ти није 1
45
У збирцТ( В. ВР'lооиь.а, СРПСJtе
народне игре,
Београд,
1868.
на стр.
И](&i\8 ова иrра, &АН је ова овде нешто опширнија.
7*
Digitized
Ьу Goog1е
.
100
ЛУКА
жао коња,
Ако
испод конопца удари штапом
бива да поткује коља, а и
ово
онда ће му
срећно опет
»Их,
с.юмиhе
да удари
штапом о штап
нопа,
ће
му:
промијени
болан,
те, вауэдај,
»Е
сада
срећан
па
испред
што је много мучније.
вају, па онда
то. је
прође и ОДРЖИ
онај:
равуадао,
онда
ВЈЕЛОКОСИ1\.
ето ти је оболио у обје задње ноге?« Сада.
хаџија треба, да овад
штап,
ГРЋИI,
мало се
конопцу,
ти
се
КОН>
гони! « Сада треба се и
бисаге,
пут!« Сада треба
штапове, у десну
на
ето
себе,
Ако
претури
() мучније ..
а
ивнад
сада
јер
да
IЮ
одржи,.
ти
кри
ива
леђа
руку треба да увме они
ив лијеве, а ОНII ив десне у лијеву, Ако је то све из радио и на конопцу се одржао,
те сјаше, а други
проба,
онда је прави хаџија
да иде на hабу.
МаАО који
од њих, да пређе на hабу. До бисага, хајде и хоhеш' и неhеш, прође гдекоји,
али бисаге претурити не МОЖ6
ни од стотине један.
На некојим мјестима простру сламе испод конопца,.
ИЛИ што друго мехко, да се не би онај те пане угрувао ..
12.
ПО.l.у6ити вариL.ав 1
(Н3 Фојвице у Босни)
Ова се игра
само са великом
вјештином
изводи~
Преврне се вариhак, тј. окрене му се дно горње. Играч се
попне на њега, па стане ногама што може. ближе првоме крају. Ивмеђу нога протури руке, па се ухвати рукама за вариhак са страна, наслонив се на дно од вариhак& длановима. Сада 1I0најлак диже ноге и вадњи дио ти~ јела у вис, а главу и предњи дио тијела сагиње к вемљи.
Нада толико
сагне
први дио тијела, да устима МОЖ6
дохватити до првог краја вариhака. тада га пољуби, па.
l
Вари"а" је Арвена ПОСУАа 8а аито и варнво, саввјен mИРОJt АрвеВ'
обруч Eoje~y је са јеАНУ страну утврђено АНО. ОКО Мостара у Босни
-
ОНАУ". У Поснвини
-
ra
80ВУ Аубура~
ОС.JIЮ,,,. Љиме обично пресип.љуаито, а оо
Босни и ПРОАају.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
101
ИГРЕ
~e опет понај.llак враЬа, док дође на вариhак
као кад је игру отпочео. добро и угруваТИ Ј
мегао руке
да
не
ногама,·
Многи се преврне, пао би се а.llИ
га
други
дочекају
на
падне.
t;j.
Прескакати преко штапа
(из Гацка)
Нађе се чврст, ократак, од ПРИ.llике АУГ, штап, па га на
те прескаче,
изредице
узме штап
прескачу
један аршин овако:
Онај
за оба краја рукама, па по
-скочи и пронесе штап испод нога. Ако га овако пре
скочи, треба
опет да поскотш и да пронесе ш'гап на
пријед. Који више пута у засоб овако прескочи, тај је ·бољи мајотор. Ову игру често иг.рају и на ОК.Ilад.
14.
З У Ц е
(ив Гацка)
Ову игру играју тројица играча. Један играч стане
на сред
собе,
па се добро раскорачи. Друга двојица
..стану до љега, један са једну, а други оа другу страну.
Два крајља се помаље раскораче од онога у средини.
СВaIШ од ова два крајља нув Д.llан ономе у средини. с'гави
руке
Д.llан уз Д.llан
метне руку уз образ, окре Онај те је у па у
љих
оредини са
пуше,
а превија
-се сад на једну сад на другу страну, пјевуцајуhи: »3у
зу, зу,
!((
Када ухвати згоду, ошине по једнога од оних са
стране по Д.llану, ошинут,
стоји
вичуhи:
право
»3уца с'.
једном
Сада
замахнути,
ономе те је па
ударити
..()нога средљег по Г.llави; а.llИ се средљи брзо увије на дРУГУ страну те онај М.Ilатне по зраку. Често се пута догоди, да онај крајљи, када замахне, да ошине сред
љега,
изгуби
равнотежу,
те посрне
на
нос.
Ако је
вјешт онај у средини, удара час једнога час другога,
те обојицу добро ИЗМ.Ilати. Rоји од оне двојице
свати
.средљег, он иде у сриједу, а оредњи на љегово мјеото.
Digitized
Ьу Goog1е
102
ЛУКА
15.
ГРЋИЋ
БЈЕЛОКОСИЋ
Вел.ике ко6И.lJ.е ил.п петнест шеснест (из Мостара)
Кад се МАадиhи ок)'пе
гдје год на пољани, па уго
воре да се ове игре играју, 1I0дијеАе се на двије јед
наке ПОАовине. Да пе преваРИАа,
дијеJlС
би једна страна дРУГУ у дијеАУ
дружину
оваЕО:
Двојица,
за које
МИСАе да најбоље знаду, дпјСJlе остаАУ ДРУЖИНУ. Један од ове двојице
пзабере И3 ДРУЖIlне
опет
двојицу за
ЕОје МИСJlИ д-а подједнако играју, па пита другога: »А.IIИ
ВОJlИIJI Пера, nJlИ 'Бура?« Сада
сједне
-
»Ја Пера!!.
-
»Ја 'Бура(!.
Перо до онога те га је изабраQ,. а Ђуро
опет до свога. Иза тога другп
бира двојицу, па пита
првог, кога Ьс од њих два на исти
начин, и тако спе
редом, ДОЕ сву ДРУЖI.IНУ издијеJlе. Пошто све издијеАе,.
занесу се, која Ье страна двојице, те су дружину
прва стајати. Један од оне
дијeJlIMи, узме ма.llИ ками чак
у руку. Обје руке занесе за 'Аеђа, I-шмичак, а обје несе, те један
стисне,
па у једну саКРIlје
па онако стиснуте шаке из
бира једну шаку,
Ако се у оној шаци
нађе каМllчак, то Ье противна дружина станути, а ова јахати, а аЕО
не
нађе, но
остане у другој,
онда об
ратно. Када овако одреде, онда из оне дружине, ће стајати,
ПРИСАОНИ се понајВПШlI уз Еакав
која
знд или
дрво. Ако нема у близини зида ИJlИ дрвета онда уз Еа ква ојачег МАадиhа,
ПРИСJlОНИ, превије
који
није у игри.
Први, који се
се по добро у пасу,
а погое 110ДО
бро први дио тијеАа. Другн· станеиэа њега, па му се ухвати ОЕО паса, а погне први дио тије.llа до паса пр
воме, па тако све редом, КОАИКО их год има.
Прије во
стану играти, уговоре КОJlИКО Ье пута првп играч по
скочити. Ако је Ао пет lIграча на свакој страни онда обично један пут. Ако је преко пет, а мање од
осам,
два lIута, а ако је осам ПJlН више, онда трн пута. По што
се
IlpBa CTpalla,
онда се један од
као што сам гори рекао, намјести,
дружи не,
.
који може понајбоље ско-
.
Digitized
Ьу Goog1е
-
----
--------
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 103 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ----
чити, заскаче, даље
па скочи преко вадњега, гдје м.оже нај
опкрочивши
. чи.о .. А,ко. је
ногама око онога.,
вј~шт може најмање
Пошт.о се заустави, са. онога мјеста пута, колико су пута руке што најдаље
угов.орили,
може
пута,
и то овако.
Пошто сви
скоче,
Пружи
којему од до
Када пос кочи оно
колико је уговорено, скаче
ПОСКОЧI~ један пут мање но
на њ ск 0-
поскочи .он.оАЮЮ
па се ухвати
љих играча за .pa~leHa и поскочи. лико
те је
скочити на трећеЈ'а.
други. Други
први, па тако све ред.ом.
онда броје
што се брже може до
шеснаест, акn изброје шеснаес'г, а није се ниједан од горњих
до
ново. Ако
подине дотакао
ИЛИ
који од горњих
пануо,
.онда
скачу
играча, или при
на
скакању,
ПЛИ послеје, спане, ИЛИ ако остане који играч, а нема мјеста да може узјахати, онда горња дружина лијеже,
.а
д.oњ~
иде,
па
скаче
на
њих,
као
што
су
и
они
ра
ДИ.Ш. Када КQји лијепо скоче И намјесте се, онда броје
оно бројева до шеснаест по нај лак, да би МОГАИ више јахати.
16. Xa.ao 1 (из. Мостара)
У овој
се -игри
играчи
дијеле на
двије
једпаI.С
половине, као и у горњој. Пошто се подијел~, одреде
коцком, к.оја ће страна стајати, а која јахати. Она п.о ловица дружине, која ће стајати, гога у около, а ухвати погну малко
један
стане један до дру
дру['ог
тврдо
за појас·,
главе у коло, а један, који је понајвиши
узме у руку крај тврда' паса, или тврда ужа. Уже не смије бити дуже ОД три растег..ъаја. Други, који је по најлакши и највештијп
узме за
други
крај паса или
ужа, па облети око дружине у колу и завиче: "ВруЬ,
1
Хаиаи је турска ријеч а значи
баља. Поmrо се у овој иrри иrрачи
као у најтои.шјој баљи 0зноје, то j~ ва.ъда с
Tora
и доби.!а иrра овакво име.
Digitized
Ьу Goog1е
104
ЛУКА
ГРЋИЋ
БЈЕЛОКОСИЋ
вруЬ, вруЬ!«( Пошто он завиче по ..\Овине
об.l1ијеhу
ОКО.l10 и
јашу на оне, те су у КО.l1у.
противне
дружине
гАје, онда она
играчи друге
заваравају
хамамџиј у l и
Ако
хаымџијаa
увреба, те га
жина на њих скаче.
удари
I
дружина
рати, кад је већ
»врућ«,
којега од
ногом макар
иде у КО.l10, а противна дру-
Хамамџија не смије НИ!tога
узјахао,
нити
уда
смије за којим даље
'грчати, него је дужина паса. Најсмијешније је када се
нађе
Kojh
вјештак, па узјаше на хамамџију.
наопако оној дружини, те је У
Онда је
хамаму, јер хамамџија
не може брзо око хамама об.l1ијетати, и онога на себи носити, те противна дружина јаше до МИ.l1е воље.
17.0pJlOB& (из Гацка)
Ову је игру
веома
да имаде подоста
.I1ијепо
Г.l1едати. У њој. треба
играча и да је простор ГОАем, гдје
се играју. Један од играча погне се, а подупре се ру нама о кољена. р::ша,
па
се
Други се играч затрчи
ухвати
Пошто га прескочи,
ономе
око
паса
ову обојицу па С.е и он тако
.. све
редом,
прескочи
одмакне (Је неколико
онда се и он погне као и први. Треhи
па
неко.l1ИКО ко и
док
погне. сви
га.
корака, па
играч прескочи
Четврти сву играqи
тројицу,
уљегну
у
игру.
Када 'СВIl УЈЬегну онда се први дигне, па прескаче све, Боји су пред
диже, па онда
се
њим,
прескаqе
11 он
погне
али
како кога
оста.l1е. те
прескочи,
Када који
њега
све
прескачу,
прескочи,
док
љега ред не дође. Занимљиво је Г.l1едати qи.l1У
дију, како то брзо
раде и прескачу,
те
онај се
нада
опет
на
момча
се по
дигну један за другијем изгледају баш Бао ОРЛОВИ, од чега је игра и име доБИ.l1а.
Ј Хамамџија се зове они те чува прву дружину,
Digitized
Ьу Goog1е
'.
СРПСКЕ НАРОДНЕ
П о
18.
11)5
ИГРЕ
а ч е
r
(опt.а у Херцеговини)
у овој игри се играчи
занесу на пи.ъак, који Ье
..sити погача, и који Ье чувати погачу. Један од играча узме пи.ъак' у руке, па занесе руке ва .Ilеђа и сакрије
пи.ъак у једну
шаку,
па
изнесе
обе
шаке напријед.
_Аруги играч тражи пи.ъак, И.llИ бо.ъе реhи тражи да узме празну шаку. Ако нађе па.ъак он крије другоме, -а ако не нађе, крије
опет
онај,
те је прије крио. У
које двојице остане најпос.ъе пи.ъак, та су двојица је _дан погача, ао други га чува, и то потоњи је погача, а
.nретпотоњи чувар. Сада нађу какво уже три до четири растег.ъаја дугачко, И.llИ ако тога нема,
отпаше један
каницу И.llИ пао у кога је понајдужи и најтврђи. Онај -те је погача, сједне на сред по.ъане, прекрсти ноге, а
_узме један крај
од онога ужета И.llИ паса. Она.ј те га
чува узме за други крај
пас.
Играчи сви метну своје
-капе пред онога те је погача одмакнув их од његова
КРИ.llа за једну
Играчи се
стопу.
разреде
Капе се све
наоко.llО,
па
збију
на ГОМИ.llУ.
заваравају онога те
чува погачу, и Г.llедају да пограбе капе испред погаче.
Чија се уграби,
увребати
очи
Онај, те чува
они је доБИје
одмах,
те
чувару, туче погачу капом погачу,
оБJlијеhе
ОКО.llО,
ако
може
по .Ilеђима..
КО.llико
може
_дужина паса ДОПУСТИТИ и ГАеда, не би ли кога играча
ударио ногом. Нојега удари ногом, онај сједне, те буде погача, а онај, те је погача, устане, па га чува. Онај,
те га је чувао, иде међу играче. Капе, које су уграб.љене прије, сада се Вllше не меЬу, но се грабе оста.llе
ако их има. Тако ее све мпјењају, ДОК рекну да им је _доста
ТС
пгре.
Digitized
Ьу Goog1е
t (Ј(ј
:Ј)'nА
ГРЪIIЋ
I;ЈЕ.1()КОСИЋ
--------------------------------------------------------
19.
ИПdИкоица 1.
(из
у овој
бр.
игри као и
Мостара)
f:OA игре »llедше кобиле(( \1,
15) подијеле се игра.чи ца двије ј еднаке половине.
Пошто се подијеле, тада се и.ш занесу на пиљак, која ће С1'рана (јтајати, а која јахати, или баце:
кро !((
Суво мокро
част, не
велпк
пљуне на
бацају овако:
Нађе се један пло
камичак, па један
њ са једне
играч
стране и баци
вр.ы.е, вичуhи: »суво, мокро
!((
»суво МО
из ДРУ~Иflе
га у вис на ко
Играч са друге
стране,
док још камен није пануо на земљу, погађа. Када ка мен падне на земљу,
гледају како
се је И8ВРНУО
И.ltrf
на суву или на мокру страну. Ако је погађач погодио, тад његова
дружина
није погодио
онда
јаше, а
бива
противна
противно.
--
стане,
а ако
Игр~чи
једне
стране стану у коло размакнути један од другога три
четири корака, како већ
стране
уэјашу
уговоре, а играчи са
сваки једнога.
друге
Нада сви уЗјашу, онда
један од играча узме лопту, па је баци десноме другу. Овај гледа, да лопту ухвати, па је баца даље, и тако све лопта иде наоколо. Ако који промаши, те не ухвати лопту, онда горњи сјашу,
па доњи на ЊIIХ уЗјашу, те
играју нао што су и они играли.
20.
Скока од три KpOKa~ (из Гацка)
Пошто IIграчи на каквој мјесто
оклен ће сканаl'И,
лакше
ономе
омеlюј подини обиљеже
положе
који скаче опаэитп
какав штап,
оклен
ће
да је
скочити,
1 ИП.llик је TypCK~ рвјеч, а значи исто што и конац. Пије иеиогуtшо, да су и ову игру ОсмаВАије у народу ОСТ:lВИ.lе, па је уз оно »ИIlAИII: С народ АО дао још своју ријеч .конацС, и тако
llaCTa..fO
»ИН.IIиконацС.
~ В. Врчевиt. у своји~ .Српским народним играма« (Beurpaд,
на стр.
67.
rOIlKe).«
1868. roA.}
има двије сличне народне игре: »скока С места С и .скока трчке (за
По како се игра »скока од Tpll крока« раЗ.llикује од ЉИХ, ја је овдје
износим.
"Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ НАРОд1ЈЕ
'Ој
ИГРЕ
-------~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~-
и да се може Jl.акше установити, да није они те скаче
пренио преко пика.
То мјесто,
ОI~Jl.ен се скаче и гдје
је штап положен зове се »ПИК.« скока иза трке затрчи од
пнка
оскочи
са
Jl.ијеве
Играч се KaQ и КОД
20-30
једно
корака, па онда
ноге десном,
па
са десне
ноге Jl.ијевом, па онда објема заједно. Нико не би мо гао вјеровати
КОJl.ику
даљину
могу IIграчи овако од
скочити, што не би ОЧlIма видио.
21.
Вука
(опh~ народна по селима)
Ову игру
Мајстор савије
највише
играју
подугачку туру,
сватови
на
свадбг.ма.
па се УХВ8те 'гри че
тири друга један другоме за пас, п трче ОКОJl.О вичуhи:
»Вук, вук, вуко бача ! (( Један измеђУ потољих, реhи ће: »Да
зовемо
ћемо?((
добра
)} Тога
-
друга?
!((
Мајстор га
и тога. (( Онда
трумпи, па ухвате
онога
игрити, извади грош два
пита: },Кога
потрче
сви
онамо у
међУ се. Овај, ако није рад пара, па их
Ntpyje,
а ако је
рад играти, он се ухвати за најпотоњега. Сада га :мај стор стане гоњати,
добије
коју
аJl.И
се он вјешто увија,
туру по зад\ьици.
Најприје
но
ипак
зову оне, за
које мисле ла ће ступити у игру. Њих мајстор мање и бије, јер му је и теже, кад је мања поворка, пошто се може Jl.ашње врцнути. Када их се ухвати када се нађе каква тврдичина,
но се ухвати у коло, поворке
им што бпJl.И,
ОКJl.ОIIИ
те неће да се откупи,
тад мајстор
коло,
брже
па га туче док
даде за откуп. Када су све
онда
онп, те су најприје
јеле новце међУ собом.
пови ше, па
боље од оне му
додија, те
обредили, погло
отпочели. ИI'ру, поди
Код некојих сватови даду но
вац, што су стекJl.И, маји, а код некојих опет доведеној. невјеСТII .
.
" Digitized
Ьу Goog1е
.108
л)'Кл
ГРЋИЋ
БЈЕЛОКОСИЋ
"ме кобиле
22.
(из Гацка)
Ко-д 'Оие- оо- игр~
-код игре »Погача" о дне
на
какав
играчи
бр.
(1,
занесу на пи..ъак
као и
Претпотоњи играч сје
18.).
камен, а потоњи
му метне
ГАаву у КРИJlО,
.а начутури се. Један од друштва узјаше на овога, па ПJlесне
рукама
ДАан
од
RОАИКО ХОће, говореhи: погађа од један
ДАан
п
пружи
}) Колико
до десет,
ОНОJlИКО
прста,
рога има коза ?(( Доњи
па ако погоди,
онда
онај,
о те' је био
RоБИАа,
држи му ГАаву у КРИАУ.
Онај што
је првога
држао,
иде међу играче. Ако доњи не по
годи, онда онај, те јаше пита га овако до три пута,
··al\o
па
му не погоди нп један пут, онда он сјаше, а други
уЗјаше, па пита као и први.
Ја сам ове игре играо у Мостару, {]итању: »Хане, хане, кач пар мак КОJlИКО
са измјеном у
?((
(Камо, камо,
.1{0JlИКО прстију?)
23.
ВојниЧRОГ града (из
Мостара)
Ову игру играју окрупња МУШl\а дјеца, а кад год
'Н читави момци. Друштво се'IIодИјеАИ на двије једнаке 'ПОJlовине,
као
код игре
»ВеАика коБИАа"
(1,
бр.
15).
,Начине на Jlедини два града овако: На Jlедини оштрим
.K~MeHOM ИJlИ дрветом омеђе два простора у округ
5-6
корака далеко један од другога и то су градови. Сада
·се један, за којега МИСJlе
да је IJонајбржи, истисне из
једнога града. Нада одмакне један за љим
5-6
корака
града, онда
градова отрче, осим Ако тркач из првога
-
корака,
натисне се
из ~pyгoгa града, а када и ови одмакне
од
један из првог града,
'гога града
5-6
се за њим опет
па тако све
натисне
редом, док сви из
двојице,
који ће градове чуватп.
града,
дос'гигне тркача из дру
ИJlИ обратно
-
те га удари руком, онда
је он роб ње:,ов, те излази из игре и иде у гpa~ OHOГ~,
Digitized
Ьу Goog1е
--------------- -
СРПСКЕ
------------~
109-·
НАРОДНЕ ИГРЕ
те га је заробио. Онај играч, те је заробио онога, трчи.. даље и тјера, ако
тивног
града.
имаде још
који пред
Особито онда
њим из про
ако му је друг, који је
пред њим трчао заробљен, али ако МИСАИ, да је бржи од њега. Осим тога бјежи и он, да га не те
за
њим
Када
трчи.
оптрче
свој град, кад
стигне они,_
онда
кад
и
док
оптрче.
тако
означену
даљину и дотрче сваки у
мијењају робље. велики
24.
простор,
У овој да
трче
игри означе по цио саха т,
Трке око Jlијеске (из Мостара)
у овој трци трче само двојица. Означе двије праве
п двије
побочне улице,
једнога
мјеста
путу,
гдје
PYI-:Y.
Који
кроз
које
ће трчати,
потрче један десно а други
се размину
ПРВИ
ударе
један
лијево. У
другога
дође на оно мјесто,
па са
руком о
оклен СУ потр-
чали, тај је добило окладу, која се међу дјецом састоји највише у томе, да једно друго носи на леђима у даљини
_
коју уговоре.
II 1.
ЗАБАВНЕ ИГРЕ
ПРОАаја сирL.ета (оцта) (из Гацка)
Када мајстор у друштву којега
дем о ЉУДИ
даји !«
опаэи каква новака, за
МИСЛИ, да ОВУ игру не познаје, реhи ће: »Хај продавати
одговоре
сирhета!«
МУ ОНИ,
-
»Ако имаш
му је сада вакат, могао би га продати. « стор дигне, те изазове преварити,
па
ако
про
који су вјешти игри, »баш
пред собу онога,
га може лажима
Тада се мај те га МИСЛИ
и преварама
.. Digitized
наго--
Ьу Goog1е
110
ЛУКА
Гl'ЋИЋ
ВЈЕЛОКОСИЋ
-ворити, узјаши га себи на леђа. Нада невјештак уЗјаше, протури му мајстор једну руку испод своје једне РУК6,
а другу преко свога рамена па му их свеже напријед. Још онај горљи опкрочи ногама око мај стора те му и ноге на
пријед свежу. Пошто је мајстор
овако
упртио бајаги
мјешину, узме у једну руку какав суд воде, а у ДРУГУ
овеЬу чашу и.ilи какав тас, па тако спремn.н улази међу ,0стаАе сијеАџије. Чим уљегне на врата виче: »Спрhета,
сирhет:\, добра сирhета!« Један да цонесе, а кад он дође
из дружине га З0вне,
прсда
њ,
онда онај тражп,
да му успе маАО, да окуша. Пошто му мајстор II дода, он
бајаГll куша, па Ье му:
не Ьу ти га, ПИ, СМРДИ,
носи
»Их, не
пза сеАа!«
уточи
ваља ти,
Па му онда
врати чашу са водом. Мајстор примп чашу, па Ье му:
Е ако не hеш ти хоЬе моја мјешипа,« -онога те је на љему ставља
мешину,
цати, аАИ
која
између
стане
се
оба
пп. оном водом
окn..
отресати,
Онај те пред
кривити
корист, када је везан,
и
копр
па не може ни
шенути. Што се он више криви и копрца, то се дру штво више смије. !{ада га добро измучи и lIaАпје во
дом, онда бјежи П3 собе впчуhи: »Их, Бако је ово сеАО, овдје нема пазара!« Нако мимо l:ојега ПРОАази, сваКII га КАеине руком по мјешини,
бива по задњици онога,
те преставља мјешину. Пред собом онога, те је прева рен дријеши и сними, а он ПОШ10
се
мало
отресе JI
оциједи, иде у собу смијуhи се, да срамоту забашури, вичиhи: »Их, брате, како ме преваристе!« Ни мајстор нс прође бо.ье, јер и он буде мокар ПОАивајуhи горњега,
а богме дотече и по остаАој ДРУЖIШИ, амn. се то ништа у игри
Me~)y
младежи
I)Како Ье се онај те
не гледа.
Многи
га вежу?« И јесте заиста чудно,
аЈ1П
мајсторова, а нешто же"ьа, ,;щ наУЧII
тјерају га, па се
бп
запитао:
предста.вља мјешину пустити, да
преварп.
МlIогога
нешто вјештина више игара, на
сам слушао, гдје
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
111
ИГРЕ
веАИ: »Хајде, хајде, нека буде, а знам чисто, да ће те ме
нешто
преварити,
ама
ако
превари'ге
мене,
прева
риhу и ја кога!«
2.
ИсповијеЈЈ,И (из Гацка)
Када се окупи сиј еАО, па знаду да у друштву имаде
МАадиnа,
који
ову
игру не познају,
.друштва: »Хајдемо, браhо ~В61'И
часни
моја,
реhи ће којll 113
ово се сада примиче
пост, а ево је дошао један каАуђер све
тогорац, требаАО би да се исповиједамо и гријеха опро -етико!« Они, те знају ову игру, завичу готово у један глас:
»ХОћемо,
брате,
ХОћемо,
како нећемо, када је
-ерећа каАуђера овуда нанијеАа. ((
Сада
сви устају, те
ИЗАазе из оне собе, у којој се сијеАИ, ИАИ у другу собу ИАИ У предсобље. Онај, те ће представљати .п још двојица,. који ће му
помагати,
1::1.0 и сва жснска че.ьад и остарији
једноме УГАУ собе
.......
прегради
KaAy~epa
остану људи.
ка ковијем
у соби,
RaAyt)ep
у
ха ..'Ьинама ИАП
чn.ршавима бајаги ОАтар. Нађе какву књижурину и на чини од дрвета крст. У ОАтару простру .какву
поузану
пољавицу, hИАимчиh ИАИ струку. КаАУђер се огрне чар шавом и превјеси
појас преко врата мјесто еПИ'1'рахиља.
Један од помагач а при тој игри стане ка.llуђеру за .IIеђа тако, да та онај
Нада је све 'Исповиједи.
што се
готово,
исповиједа не може
онда
Ако је Вјешт
приступа к
игри
први
онај,
те
приступи каАуђеру, па ће му: »НаАуђере, ја сам се давно Ауђер кад
види,
видјети.
један по један
исповиједио, и ту игру да он игру зна,
УЈЬезе
опрости ми
научио. «(
пусти га,
Ка
те ИАе и
сједне на своје мјесто, а онај, те је на вратима пушта
другога. Нада уљегне невјешт, стане пред каАуђера, а каАуђер му да у руку онај крст и нареди му, да стане на онај
узани нростирач, ако није
Betl
САучајно и сам
-етануо.
Digitized
Ьу Goog1е
.IЛЦ
ГР1>И1>
БЈE.lоItОС8т.
за тим га КаАуђер пита:
..
.с. ушam ..IИ оца и матер 1_
.САУШам.
-
.Аа их вијесп каА увријеАИО?.Је си АИ ШТО украо?-
- .ИијеcaJl. • HBjecalf. с
-
.Је си АВ криво .IIјерво?
.Иијесам. с
-
.Да ввјеси кога ОАао?« -
.iIlljecaк."
.Аа вијесп Ајевојку преварио 1_
.Аа вијесп бабу по.ьубио 1" .Сагви r.taвy, 3
ГАаву,
ка.Ауђер
што ку САУЖИ
пребаци
онај
епитрахвљ.
Аеђа,
ОAlfјерп
ва
узнак
пас преко
Међу
потегве за
љему исповјеАВИК стоји и то што повјеАВИК
.Иијеcalf 1«
-
Аа ти читам МO..Iитву!- Оп прегнt}
му
као
иза КаАуђероввх
.Иијесак.«
-
ГАаве,.
тим OB~j, те је
простирач што на. брже п боље, а ис
КО.IJпко је АУГ и широ~
.ЬОС! У АРУШТВУ
стане смијех,
а К3Ауђер овога корк
Аа се вије право
исповијеАИО,
па Аа га је Бог пока
рао. Он
К3..\а Аође ОА ЧУАа к себи, УАари и сам у сми
јех па сјеАне у АРУШТВО, а онај на вратима пушта АРУ
гога ва исповПјеА. Онијем, те су ПРСА вратпма не АаАУ 3~ вријеме исповије4И у собу УА&ЗПТИ нити кроз врата. г АеАати, а онима, који су се исповијеАВАИ, ве Аају преА.
собу
И3..tазити, Аа ве би
Koje3lY
преА
собом
казa..tи,.
како су на исповјеАИ ПроШ..tи.
3.
Л1l1,
&01, &II1-01!
(из Гацка)
Ову
игру на сије..tима
ову се игру
играју сами мушкиhи.
За
изреже веко..tико комаА3 хартије, RОАИКО
ИМ3Ае играчз. Хартија треба Аа је јеАан АО АБа прста
широка. а јеАав и по пеАО Аугачка. Сваки комаА треба Аа је јеАвако широк и Аугачак. СаАа СВИ сјеАНУ у ОКОАО. ПО јеАав крај ОА хартије метну ПОА капу, а АРУГИ пу сте низ нос
спрам
уста. Из. среАВНУ
свијеhу, а СВИ се ОКО.IJО мајстор,
који
сјеАеhи
метну запа..ьеву
ухвате за руке. С3..\&
започима игру, запа..tи на оној
Ьу
свијеhв
е
Goog1 __________ Digitized
Ј
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
113
ИГРЕ
доњи :Крај хартије, па онда 'Виче: »Апу, апу, апу-пу!«
-'
.-
Код ОНОГ потоњег »пу!« пухне уз нос па утрне хартију.
-
-
Ако није три пута рекао апу, пали на ново, а ако је
• 1
пали десни
Који је добро вјешт може
и по три пута хартију па
лити, и сваки
тију на
пут три пута реhи
вријеме
може ни један (
.: ~
утрнути. пут,
Који
но кад
ДРУГ дО њега
•
рекао и сретно је утрнуо,
»апу<\ И опет хар
је опет
је запали,
невјешт,
не
да видиш
од
њега чуда како главом тресе и маше, не би ли му капа
спанула, или отима руке од друштва, да би РУКОМ утр
нуо. Тада У ДРУШТВУ стане
смијех и граја, а особито
међу онима, те су изван игр~.
4.
-.
Крађа npстена са таљира. (из Моотара)
Када опази вјештак ове игре, да У друштву имаде невјештијех, реhи ће: »Ево, људи, ко год хоће, ја ћу се
-- ... >1
с њиме окладити, да ћу му прстен са тањира украсти,
а он нека све У њ гледа. Још ћу се на други крај собе од њега одмакнути.« Онај те не зна игру, дабогме, да ће се окладити, Та
KaRO
јер је сигуран
да ће окладу доБИТII.
ће му прстен украсти,
када се с љиме неће
ни састати, а он ће у прстен гледати! Када већ уго воре
окладу,
онај
те
је понудио изађе
на поље, па
узме два чиста тањира. Један тањир наднесе дном над запаљен ЛУЧ, те тањира
успе
по
TaRo
мало
прстен на средину.
........ ~
'-.
;.)
у
они
гарави
Сада иде у друштво,
спусти
па онај га
дадне оном те се је с њиме
RОЛИКО простор собе
допушта от
почне: »Е, побро, добро чувај прстен, али чини шта и
"
~ ~
-:=.~.
па
ОRладио, а себи задржи чисти. Пошто стану један спрам другога у размаку
.::~.
r.
воде,
рави тањир са прстеном
.1.-~
.. 4.
дно тањира добро нагари. У оба
»-
:~~
I ;~:.
ја ЧИНИМ, па hеш видјети чуда, да ће сам прстен ,30hи
са твога тањира на мој. « ћемо
видјети
»Добро, добро, чиниhу ама
хоhеш ли ти ИЛИ ја ОRладу
изгубити«.
ЕТНОГРАфсltи зворниlt, ItЊ. IX
8
Digitized
Ьу Goog1е
Н4
ЛУКА
ГРЋИЋ
БЈЕЛОКООИЋ
Ива тога онај, те је понудио ОК.I1аду, прекроти тањир изговарајуh
Г.l1асно: »Во
духа, амин. « руку
у
Други то исто учини.
воду,
образу.
имја оца и оина и
па
Други
се
онако
мокром
учини то иото.
Сад
свја1'аго
први замочи
руном
ПОГ.l1ади
по
ПРВII ватијем превуче
нажипротом преко тањира кров воду.
а ва тијем овдо
по
знак
тањиру,
че.l1У
па
онда
прстом
начини
оба образа. То чини и други,
}I
па.
крота
на
над превуче
прстом оздо по тањиру огари прст, а.l1И пазеhи на пр отен
и на онога.
другога
шта
чини,
не опави,
те онано
гаравијем прстом почне правити по че.l1У и обра~у.нр
стове. У ДРУШТRУ стане. смијех, а онај те је понудио, ,даље настави правити којекакве шаре по че.l1У и .I1ицу
што, да кано, и други ради. Када онај сам себе добро ивмрчи и ишара,
онда му један од дружине приманне
ОГ.l1еда.l10. Кад види онај,
те је преварен
своју бр~'ну
у дари и сам у смијех, да би бар ко.l1ико ТО.l1ико своју срамоту вабашурио, па брже боље трчи напоље, те се умије.
5.
Крађа прстеиа И3 ље,l,ара (из Гацка)
И у овој
невјешт
игри, као год и у горњој, може се само
овој
игри
преварити.
Вјештан се истакне у
дворишту, па Ье реnи: »Ево, ноји год хоће, да се ОКАа ДИМО, да. ћу му прстен ив њедара
украсти, а да га се
и не дотаннем. « Који равумије ову игру одговори му:
»Хајде, ано .украдеш Перу, ево
ТО.l1ино и 'ГО.l1ико вина
у друштво. « -
!((
»Хоћу, приотајем
Кад се 'гако бајаги
ОН.I1аде, ано рецимо Перо, и.l1и ноји други ив друштва,
приотане,
онда
онај, те· ће нрасти
отпаше себи, и.l1и
којему у друштву, каницу, која је понајбоља и најно вија, на дно
стен
}I
канице ва ресе
крај нанице
красти. Онај
даде
прив{,же прстен,
ономе, од којега
стисне прстен у руну,
па и пр
ће прстен
па руну тури за-
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
једво
115
НА~ОДНВ.ИГ~Е
Ga· пратеном у њедра. ПQ.,l. Аијев(} паауво. М&јстор
иде- IЮнај.llак поре,а; канице пуш-уhи и ба.јa.rи нешто MP~ мљајуhи. ДBoj~.цa. му још помажу ПРИАржавa:rи. каницу, а међутим
они и· ма.јстор,
к&ИИцу
.IIијепо УО.llу:че .. Ова
двојица дођу између Ma.j~Topa, који j~ на ногама и онога коме
ое
прстен
крвде,
Ће
тако.
заКАоне
nOТОlЬe1',
Аа
не види,_ шта мајсор ради. Кад мајотвр онако њуш~hи иаиђе до к.раја каниц.е,. четврти. из ДРУЖИН8 донесе куи .. јуh.и пошири оуд воде, 'ге од
једном Сa.llије у. каницу.
Вода нив ову затегнуту и у<мучену канвцу
ономе у њедра..
Онај
невн&јуhи
ни ш'га
CAem
брзо
@и од њега,
скочи као· опарев, а чеља.д удари у смијех.
6.
Прстеиа ПОА капе
(опhа народна оеоока игра)
Нема
сиј6Аа,
игре не играју. Игра се на
r.Aj е
Ову
OR.llaA
се М.IIадеж
игру
играју
окупи, а да се ове
веnином
мушкиhи.
у вино И.llИ воће, ИАИ на .караћење«.
Ј{о.llИКО је год играча,
подијеАе
се на
ПОАовине. Да не би једна страна другу
двије
једнаке
преваРИ.llа, ди
јеАе се онако исто као и код игре »Ве.llике коБИ.llе ИАИ
Петнаест,
шеснаест«
(1 бр. 15.)
RaAa овако подијеАе
дружину, онда уговоре у КОАИКО ће коња играти. Оби чно се игра у
1О 1
ИАИ У
коња.
20 t
Пошто
су и то
УГОВОРИАИ, онда један од оне двојице, те су дијеАИ.llИ,
извади машице, па кријуhи од другога натакне протен
на нож од машице. Прстен и машице на ономе мјесту, гдје је прстен, стисне у шаку,
па онда изнесе другоме
да бира, који ће нож од машице. Онај други прихвати за један нош, а овај отвори шаку,
буде прстен,
онога
-сакрију прстен
тражи почињу
прстен. први
па на чијем ножу
дружина крије
под двије I.апе,
прва.
Једни опет
па противна дружина
Ако га нађе у првој
капи,
онда они
играти, а ако не, онда противна А ружина.
Када се веn знаде, која ће дружина прва играти, онда
Digitized
Ьу Goog1е
t t6
ДУКА
ГРЋИЋ
ВЈЕЛОКОСИЋ
се метне на средину десет капа. Ако им је жао капа
..юме
да се
И кваре,
тад
метџу
мјесто
капа, чарапе,
напршњаке и рукавице. Око тога посједају у ОКОАО и то једна дружина са једне, а друга дружина са друге
стране. Један ивмеђу прве дружине увме прстен у руку, па уносеhи га под
сваку капу, остави га под једном.
Док он тако сакрива,
остаАИ сви
пазе, у којој ће га
капи оставити. Пошто је онај ив прве дружине овако сакрио, реhи ће мајстор друге дружи не : »Г дје ви МII
САите?«
--
»Мој је ишhИА овдје.«
-
»Мој овдје«
-
»Мој овдје« итд. На којој је капи највише ишhlма ону
капу
дижу
виhуhи:
»Амбар. « Ако прстен бу де у тој
капи носи га она страна, те га је наШАа,
па она
са
крива. Ако не буде у тој капи, онда се дижу остале капе,
бирајуhи
оне ва које
МИСАе, да су правне. АIЮ
се прстен нађе у првој капи помије амбара онда веАе:
»Убио
патку!« и броје д,ванаест коња, а ако у другој
онда му
кажу
убио
гуску и броје десет
коња. Када
нађу прстен у којој другој капи, ПОСАије ове двије, онда броје ОНОАИКО коња, КОАИКО је остаАО недигнутих капа,
убрајајуhи вавда ону капу, у којој је нађен
прстен и
прстен. Ако дигну осам капа, а не нађу прстен; онда
се вдоговарају у којој би од оне двиј е могао бити, па ону
дижу
вичуhи:
»Наш
!«
Ако
нађу
овом капом, онда га носе и крију,
ШАИ под првом
капом, а ако не
прстен
као год
под
да су на
нађу онда
противна
дружина броји три коња, па крије на ново. Једни опет
дпжу најприје
правне капе
вичуhи: "Бош!«
(праВНОI.
Ако овако бошкајуhи дигну'правнијех осам капа, онда носе
прстен, а ако
бошкајуhи
наиђу
на
пуну
капу,
онда му противна дружина броји дванаест коња. Једни опет бошну неколике капе, па онда амбаре, а ва тијем опет дижу празне капе, док дотјерају
дотерају до
до двије. Када
двије, онда опет бирају једну пуну. Која
страна ,прије
изигра
уговорени
број
коња,
Digitized
она
је
Ьу Goog1е
• СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
доБИАа игру, те јој друга ако нијесу играли
страна плати
у ОКА ад,
7.
117 окладу,
ИАИ
прва другу карети.
IIрстепа ваље (из Мостара)
Ову игру играју и мушки и женски заједно.
Иг
грачи и играчице сједну у наОКОАО, а на оредину метну
видјеJlО, да се боље види. Један од мушкиhа туру од мараме.
четњак) па га -страну.
Мајстор
заваља
Ако прстен
је тура, а ако
не
направи
узме прстен са главом lое
по поду o~ себе
на противну
остане стојеhи на глави, његова
остане,
њега. У кога ое првога
онда ваља
прстен
деони
друг до
пос'rави на главу, тај
узме туру, оа ошине по једаНПУ1'
сваког који заваља
прстен, а не наотави муое. Онога, који поолије њега настави, ошине три пута и преАа му туру. Ова је игра Аоста смијешна,
Аа га Аобро
јер
једно ДРУГО
не ошине туром.
.се двојица ил~ више њих
..
што може -
који
заварава и мољака
Ооим тога нађе ое, па
заинаАе, па ,се туку туром,
кога боље. Да како
Аа се то у игри
не замјера, но се памти па се врати .
8.
llрстеиа :ваАијаие (из Мостара)
И ове се игре
играју
мушки
и женоки
зајеАНО.
Сви сјеАНУ у около као год и КОА горње игре. Мајстор узме какав олак прстен, обично витицу, па га са ДАана
баци у' вис.
Док
руку и хвата
се
горњој страни руке. руци,
прстен
прстен,
ОНАа га играч
поврати,
глеАајуhи
да
Ако се прстен пажљиво
гони
к
играч
му се
преврне
устави на
устави ОАОЗГО на врху
прста, тре
-скајуhи по маАО руком. КаАа га је већ толико Аотјерао, Аа
га
може
врхом
малога
прста
или
хватити онда глеАа, да га на јеАан
кажипрста
до
од ова два прста
натакне. Ако га натакне на мали прст, таАа је турна-
Digitized
Ьу Goog1е
•
·108
ЛУКА
ГРЋИЋ
22.
БЈЕЛОКОСИЋ
Име кобиле (из Гацка)
КО"АО-В& с& игр~
ЋОД игре »Погача"
. дне
на
какав
играчи
бр.
\1,
занесу на пи.ъак
као и
Претпотоњи играч сје
18.).
камен, а потоњи
му метне
ГЈЈаву у КРИJIО,
.а начутури се. Један од друштва узјаше на овога, па ПJIесне
рукама
ДЈЈан
од
ДЈЈан
11
пружи
ОНОJIИКО
прста,
RОJIИКО хоће, говореhи: »Колико рога има коза?« Доњи погађа од један
до десет,
па ако погоди,
онда
онај,
те" је био
RоБИJIа,
држи му главу у КРИАУ.
је првога
држао,
иде међу играче. Ако доњи не по
Онај што
годи, онда онај, те јаше пита га овако до три пута,
па
·ако му не погоди ни један пут, онда он сјаше, а други уЭјаше, па пита као и први.
Ја сам ове игре играо у Мостару,
са измјеном у
питању: »Хане, хане, кач пар мак КОJIИIЮ?« (Камо, камо,
.RОJIИКО прстију?\
23.
Бојиивог града (из
Мостара)
Ову игру играју окрупња мушка дјеца, а кад год tI
читави момци. Друштво се 'подијеJIII на двије једнаке
'ПОJIовине,
.Начине
као
код игре
»ВеJIика коБИJIа"
\1,
бр.
15) .
на JIедини два града овако: На Аедини оштрим
.каменом ИJIИ дрветом омеђе два простора у округ
5-6
корака даЈЈеко ј едан од другога и то су градови. Сада
·се један, за којега МИСАе
да је понајбржи, истисне из
једнога града. Нада одмакне један за љим
5-6
корака
од
града, онда
један ив првог града,
градова отрче, осим Ако тркач ив првога
'гога града
-
5-6
корака,
натисне се
1IЗ ~pyгoгa града, а када и ови одмакне
се ва њим опет
па тако све
двојице, града,
ИАИ обратно
-
натисне
редом, док сви из
који ће градове чуваТII. дос'гигне тркача из дру
те га удари руком, онда
је он роб ње:,ов, те ИЗАази из игре и иде у гpa~ онога,
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
109·'
НАРОДНЕ ИГРЕ
те га је варобио. Онај играч, те је заробио онога, трчи Ааље и тјера. ако имаАе још
тпвног
граАа.
који преА
Особито ОНАа
њим из про
ако му је АРУГ, који је·
преА њим трчао заробљен, а.ш ако мис.llи, Аа је бржи
004 њега. Осим тога бјежи и он, Аа га не стигне они,. те
ва
њим
Кма
свој граА, каА
трчи.
оптрче
ОНАа
каА
и
док
оптрче.
означену
Аа..ьину и Аотрче сваки У
мијењају робље.
тако
велики
24.
простор,
У овој Аа трче
игри означе· по цио сахат,.
Трке око d.ијеске (из Мостара)
у овој трци трче само Авојица. Означе двије праве·
п двије
побо'чне
једнога
Мјеста
путу, гдје
pyt:y.
Који
улице,
кров
које
ће трчати,
потрче један Аесно а АРУГИ
се размину
први
УАаре
јеАан
.Ilијево. У
Аругога
дође на оно мјесто,
па са
руком о
ОК.Ilен су потр-,
чали, тај је доби.ю оклаАУ, која се међу дјецом оастоји највише у томе, да јеАНО друго носи на леђима у даљини коју уговоре.
II t.
ЗАБАВНЕ ИГРЕ
IIРО,lJ,аја сирL.ета (оцта) (из Гацка)
КаАа мајстор у друштву којега
!(
каква
новака, за
миоли, да ову игру не познаје, реhи ће: »Хај
дем о ЉУАИ
даји
опази
продавати
одговоре
оирhета!«
му они,
-
који су
»Ако IIмаш про
вјешти игри, »баш
му је сада вакат, могао би га продати. ({
стор Аигне, те изазове преварити,
па
ако
га
пред собу онога,
може
лажима
Тада се мај
те га мисли
и преварама
Digitized
наго-·
Ьу Goog1е
11 О
ЛУКА
ГРЋИЋ
ВЈЕЛОКОСИЋ
ворити, узјаши га себи на .Ilеђа.
невјештак уЗјаше,
I\aAa
протури му мајстор једну руку испод своје једне руке,
а другу преко свога рамена па му их свеже напријед. Још онај горљи опкрочи ногама око мај стора те му и ноге на
пријед свежу. Пошто је мајстор
овако
упртио бајаги
мјешину, узме у једну руку какав суд воде, а у ДРУГУ
овећу чашу И.llИ какав тас, па тако спреман У.llази међу ·оста.llе сије.llџије. Чим уљегне на врата виче: »Сирhета,
сирhет;\, добра сирhета!« Један да
1I0несе,
а кад он ДОђе
из дружине га З0вне,
преда
њ,
онда онај тражп,
да му успе ма.llО, да окуша. Пошто му· мајстор II дода, он
6ајаГll куша, п1t ће му:
не ћу ти га, ПИ, СМРДИ,
носи
»Их, не
нза се.llа
!(t
уточи
ваља ти,
Па му онда
врати чаш~' са водом. Мајстор ПРИМII чашу, па ће му: Е ако не hеш ти хоће моја мјешина, «
онога те је на њему ставља
мешину,
цати, а.llИ
која
измеђУ
стане
се
оба
па оном ВОДОIII
OKlI..
отресати,
Онај те пред
КРИВИТИ
корист, када је везан,
и
КОНР
па не може ни
шенути. Што се он више криви If копрца, то се дру штво пише смије. Изда га добро ИЗМУЧII и па.llпје во
дом, онда бјежи 113 собс впчуhи: »Их, како је ово се.llО, овдје нема пазара!
tt
I{ако мимо lюјсга ПРО.llази, сваКII
га К.Ilепне руком по мјешини,
бива по эадњици онога,
те преставља мјешину. Пред собом онога, те је прева рен дријеши и
сними, а он
ПОШ10
се
мало
отресе 11
оциједи, иде у собу смијуhи се, да срамоту эабашури, вичиhи: »Их, брате, како ме преваристе!tt Ни м;\јстор нс ПРОђе бо.ьс, јер и он 6уде мокар ПО.llивајуhи горњега,
а богме дотече и по оста.llОј ДРУЖИНИ, ама се то ништа у игри
Me~JY
М.Ilадежи
I)Како ће се онај те
не Г.llеда.
Многи
га вежу ?t( И јесте заиста чудно,
алн
мајсторова, а нешто же.ьа, да научи
-тјерају га, оа се
611
запитао:
представља мјешину оустити, да
нреварп.
Мllогога
нешто вјештина више игара,
на
сам С.Ilушао, гдјс
Digitized
Ьу Goog1е
СГПСКЕ
НАРОДНЕ
IIt
ИГГЕ
веАИ: »Хајде, хајде, нека буде, а знам чисто, да Ье те ме
нешто
преварити,
ама
ако
преварите
мене,
l1рева
риhу и ја кога!«
2.
Исповије,IJ.И (из Гацка)
Када се окупи сиј еАО, па знаду да у друштву имаде
МАадиhа,
који
ову
игру не познају,
-друштва: ))Хајдемо, -СВ61'И
qасни
браhо
МОја,
реhи nе који нз
ово се сада примиче
пост, а ·ево је дошао
један каЈ1уђср све-
тогорац, требаАО би да се исповиједамо и гријеха опро -стимо!« Они, те знају ову игру, завичу готово у један глас:
»Хоћемо,
брате,
хоћемо,
како нећемо, када је
-срећа каАуђера овуда нанијеАа.«
Сада
сви устају, те
И3Аазе из оне собе, у којој се сијеМЈ, ИАИ у другу собу
ИАИ У предсобље. Онај, те nе представљати 11
још двојица,
који Ье му
помагати,
1::1,0 11 сва жснска чељад и остарији
једноме углу собе
прегради
каАуђера
остану
у соби,
ЉУДИ. КаАуђер у
каковијем
ха ..'Ьинама ИЈ111
чnршавима бајаги ОАтар. Нађе какву књижурину и на чини од дрвета крст. У ОАтару простру .какпу
поузану
поњавицу, hИАимчиh иJI.И струку. КаАуђер се огрне чар шавом и превјеси
појас преко врата мјесто еПИ'1'рахиља..
Један од помагача при тој ИГРИ стане калуђеру за леђа тако, да та онај
Када је све исповиједи.
што
готово,
се
исповиједа не може
онда
Ако је вјешт
један по један игри
онај,
те
први
приступи каАуђеру, па nе му: ))Н.аАуђере, ја сам се давно
Jl.уђер кад
види,
исповиједио, и ту игру
да он игру зна,
видјети.
приступа к уљезе
опрости ми
научио. «
пусти га,
Ка
те ИАе и
сједне на своје мјесто, а онај, те је на вратима пушта
другога. Када уљегне невјешт, стане пред каАуђера, а IШJI.уђер му да у руку онај крст И нареди му, да стане на онај -стануо
узани простирач, ако није
Bet1
СJI.учајно и сам
.
.. Digitized
Ьу Goog1е
112
ЈЈУКА
ГI>ЋИЋ
БЈЕЛОКОСИЋ
3а тим га каАуђер пита:
"САушаш АН оца н ма'гер?«
- »СJlушам.« ?« - »Нијесам. «
»Да их нијеои кад увриједио
»Ј е
си
Jl и
што украо?«
» Ниј есам. «
-
»Је си АИ криво мјерио?
»Нијесам. «
-
»Да нијеси кога одао?« -
"i-IИјесам. u. »Да нијеси дјеВОјКу преварио?« »Нијесам. « »Да нијеси бабу пољубио?« »Ннјесам?« »Сагни
ГАаву,
ГАаву, а каАуђер што му мужи
да ти читам МОJlИТВУ!« Он прегне
му
као
иза ка.l1уђерових
пребаци
онај
еоитрахиљ.
леђа,
Међу
потегне за
њему исповједник стоји и то што повједник
одмјери
на
узнак
пас преко
ГАаве,..
тим OH~j, те је
простирач што на.
брже и БО.IЬе, а ис
KOMIКO је дуг и широк,.
.lЬOC! У друштву
стане смијех,
а калуђер онога кори.
да се није право
исповиједио,
па да га је Бог пока
рао. Он
када дође од чуда к себи, удари и сам у сми
јех па сједне у друштво, а онај на вратима пушта дру
гога на исповИјед. ОНИјем, те су прсд вратима не даду
3~ вријеме исповије~и у собу УJlазити нити кроз вра'га. ГАедати, а онима, који су се исповијеДИJlИ, не дају пред.
собу
ИЗJlазити, да не би
којеиу
пред
собом
казаJlИ,.
како су на исповједи ПРОШJlИ.
3. .лву, &оу, &ВУ-ПУ! (из Гацка)
Ову
игру на сијеJlима
ову се игру
играју сами мушкиhи.
3а.
изреже неКОJlИКО комада. хартије, КОJlИКО·
имаде играча. Хартија треба Аа је један до два ПРС'l'а.
широка, а један и по педо Аугачка. Сваки комад треба да је једнако широк и
AyraqaK. Сада сви сједну у ОКОАО.
ПО један крај од хартије метну под капу, а ДРУГИ пу_·
сте низ нос
спрам
уста. Нз. средину
свијеhу, а сви се ОКОАО мајстор,
који
сједеhи
метну запаљену
ухвате за руке. Сад&.
започима игру, запаАИ на оној
Digitized
свијеhи
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
113
ИГРЕ
доњи крај хартије, па онда виче: »Апу, апу, апу-пу!« Код оног потоњег »пу!« пухне уз нос па утрне хартију. АIЮ није три пута рекао апу, паJlИ на ново, а ако је рекао и сретно је утрнуо,
паJlИ десни
Који је добро вјешт може
и по три пута хартију па
лити, и сваки
тију на
пут три пута реhи
вријеме
може ни један
утрнути. пут,
Који
но кад
ДРУГ дО њега.
»апу(t, И опет хар
је опет
је запаJlИ,
невјешт,
не
да видиш
од
њега чуда како главом тресе и маше, не би ли му капа спаНУJlа, или отима руке од друштва, да би руком утр
нуо. Тада у друштву CTa~e
смијех и граја, а особито
међу онима, те су изван игр~.
4.
Крађа прстена са таљ:вра. (ИЗ Мостара)
Када опази вјештак ове игре, да у ДРУШТВУ имаде невј ештиј ех, реhи ће: »Ево, људи, ко год хоће, ја ћу се с њиме окладити, да ћу му прстен са тањира украсти,
а он нека све у њ гледа. Још ћу се на други крај собе од њега одмакнути.« Онај те не зна игру, дабогме, да јер је сигуран
да ће окладу добитп.
Та како Ье му прстен украсти,
ће се окладити,
када се с њиме неЬе
ни састати, а он ће у прстен гледати! Када већ уго воре
окладу,
онај
те
је понудио изађе
на поље, па
узме два чиста тањира. Један тањир наднесе дном над
запаљен JlУЧ, те тако дно 'rањира добро нагари. У оба тањира
успе
по
мало
прстен на средину. рави тањир
воде,
па
у
они
гарави
Сада иде у друштво,
са прстеном
спусти
па онај га
дадне оном те се је с њиме
окладио, а себи задржи чисти. Пошто стану један спрам другога у размаку
колико простор собе
Допушта от
почне: »Е, побро, добро чувај прстен, али чини шта и ја чиним, па hеш видјети чуда, да ће сам прстен ,30hи
са твога тањира на мој. (( ћемо
видјети
-
»Добро, добро, чиниhу ама
хоhеш ли ти или ја окладу
изгубити«.
8
В:lНОГРАфсltи ЗБОРНИК, КЉ. IX
Digitized
Ьу Goog1е
114
ЛУКА
ГРЋИЋ
БЈЕЛОКООИЋ
Иза тога онај, те је понудио окладу, прекрсти тањир
изговарајуh
гласно: »Во
духа, амин. « руку
у
воду,
образу.
имја оца и сина и
Други то исто учини. па
Други
се
онако
мокром
учини ТО исто.
Сад руком
тањиру,
па
онда
прстом
поглади
по
Првп эатијем превуче
кажипрстом преко тањира кроэ воду. но
свјатаго
први замочи
начини
челу 11 оба образа. То чини и други,
а за тијем 08,11.0 знак
па
крста
на
кад превуче
прстом оздо по тањиру огари прст, али пазеhи на пр стен
и на онога.
другога
шта
чини,
не опаэи,
те онако
гаравијем прстом почне правити по челу и обра~у. кр
стове. У ДРУШТRУ стане. смијех, а онај те је понудио, даље настави правити којекакве шаре по челу и лицу
што, да како, и АРУГИ ради. Када онај сам себе добро иэмрчи и ишара,
онда му један од дружине примакне
огледало. Кад види онај,
те је преварен
своју бруку
удари и сам у смијех, Аа би бар КОА ИКО толико своју
срамоту эабаmурио, па брже боље трчи напоље, те се умије.
5.
Крађа прстепа ив ље,l,ара (из Гацка)
И у овој игри, као год и у горњој, може се само
невјешт
овој
игри
преварити.
Вјештак се истакне у
ДВОРИШТУ, па Ье реhи: »Ево, који ГОА хоЬе, Аа се ОКА8ДИМО, да.
hy
му прстен из њедара украсти, а да га се
и не дотакнем. « Који разумије ову игру одговори му:
»Хајде, ако .украдеш Перу, ево ТОАИКО и 'ГОАИКО вина
у ДРУШТВО. « -
»ХоЬу, пристајем!« Кад се 'гако бајаги
окладе, ако рецимо Перо, или који други из друштва,
приотане,
онда
онај, те
he
красти
отпаше себи, или
којему у ДРУШТВУ, каницу, која је понајбоља и најно вија, на дно
канице за ресе ПРИВЕ,же прстен,
стен и крај канице
красти. Онај
даде
ономе, од којега
стисне прстен у руку,
па и пр
Ье прстен
па руку тури за-
Digitized
Ьу Goog1е
I
~j
СРПСКЕ
једно
115
ВАРОДНВ.ИГ~Е
ПРGтеном. у њедра под Аијево- шшуво. М.а.је-тор
Ga,
иде- понајАак поред канице пуm-уhи и ба.ја.ги нешто мр М.lЬaјуhи. ДвојJlца иу још помажу ПUИАРЖавa.:rи. к&ВИцу, а иеђутим
оно и· мајстор.
каиицу
Аијепо УОАу;че. Ова
двојица дођу између мајотора, који j~ на ногама и онога коме
ое
прстен
краде,
-nе
тако.
заКАоне
потоље!',
,lIа
не ВIlАИ,. шта најоор ради. К&д мајотор онако п.ушуhи иаИђе до к.раја кашще,. четврти, из дружинв. донесе куи
јуh.и пошири суд воде, 'ге
од
једном оыије у каницу..
Вода ниа ону затегнуту И УОАучену каницу мем брзо ономе у њедра.
Онај
незнајуhи
ни ш'га
ОИ од њега,
.скочи као, опарев, а че.ьа.д- УА8.РИ у омијех.
6.
Прстеиа под капе
(опhа народна сеоска игра)
Нема
сијма,
игре не играју.
r.Aje
Ову
се МАадеж
игру
оку-пи, а да се ове.
играју
веnИНОJrl
мушкиhи.
Игра се на ОКЈЈ.ад у вино ИАИ воће, ИАИ на .караћење«. IU)JI.ИКО је год играча,
подијеАе
ое на
ПОАовине. Да не би једна страна другу
двије
једнаке
преваРИАа, ди
јеАе се онако исто као и код игре »ВеАике коБИАе ИАИ Петнаест,
шеснаест«
(1 бр. 15.)
Када
овако 1l0дијеАе
друтину, онда уговоре у КОАИКО ће .коња играти. Оби чно се игра у
1О 1
ИАИ У
20 t
коња.
Пошто
су и то
УГОВОРИАИ, онда један Од оне двојице, те су дијеАИАИ,
извади машице, па кријуhи од другога натакне протен на нож од матице. Прстен и матице на ономе мјесту, гдје је прстен, стисне у таку, па онда изнесе другоме
да бира, који Ье нот од машице. Онај други прихвати
•
за један нот, а овај отвори таку,
буде прстен,
онога
па на чијем ноту
друтина крије
-сакрију прстен
под двије капе,
тражи
Ако га нађе у првој
почињу
прстен. први
прва.
Једни опет
па противна дружина
капи,
онда они
играти, а ако не, онда противна .дружина.
Када се већ знаде, која ће дружина нрва играти, онда
8*
." Digitized
Ьу Goog1е
t t6
Ј1УКА
ГРЋИЋ
ВЈВЛОКОСИ1l.
ое метне на средину деоет капа. Ако им је жао капа да ое
•.оме
IJ кваре,
та,4
метџу
мјесто
капа, чарапе,
напршњаке и рукавице. Око тога посједају у ОКОАО И то једна дружина са једне, а друга дружина оа друге
отране. Један између прве дружине узме протен у руку, па унооеhи га под
сваку капу, оотави га под једном.
Док он тако оакрива,
остаАИ ови
пазе, у којој ће га
капи оотавити. Пошто је онај И3 прве дружине OBal~O сакрио, реhи ће мајстор друге дружине: »Г дје ви МII
САите?«
--
»Мој је ишhи.ll овдје.«
-
»Мој овдје « -
»Мој овдје« итд. На којој је капи највише ишhlма ону
капу
дижу
виhуhи:
»Амбар. « Ако протен буде у тој
капи ноои га она отрана, те га је наш.ш,
па она
оа
крива. Ако не буде у тој капи, онда се дижу оотале капе,
бирајуhи
оне за које
миоле, да су празне. Ако
ое протен нађе у првој капи помије амбара онда веАе: »Убио патку!« и броје дванаеот коња, а ако у другој
онда му
кажу
убио
гуоку и броје деоет
коња. Када
нађу протен у којој другој капи, поолије ове двије, онда
броје онолико коња, колико је оота.llО недигнутих капа, убрајајуhи вазда ону капу, у којој је нађен
прстен и
протен. Ако дигну ооам капа, а не нађу протен; онда
ое здоговарају у којој би од оне двије могао бити, па ону
дижу
вичуhи:
»Наш!«
Ако
нађу
овом капом, онда га ноое и крију,
Ш.IlИ под ПРВОМ
капом, а ако не
протен
као год
под
да оу на
нађу онда
ПРОТИВllа
дружина броји три коња, па крије на ново. Једни опет
ДIlЖУ најприје
правне капе
вичуhи: "Бош!«
(пра3НОI.
Ако овако бошкајуhи дигну'празнијех ооам капа, онда носе
протен, а ако
бошкајуhи
наиђу
на
пуну
капу,
онда му противна дружина броји дванаеот коња. Једни опет бошну неколике капе, па онда амбаре, а за тијем опет дижу празне капе, док дотјерају
дотерају до
до двије. Када
двије, онда опет бирају једну пуну. Која
страна ,прије
ивигра
уговорени
број
коња,
Digitized
она
је
Ьу Goog1е
,
I
• СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
добила игру, те јој друга
страна плати
ако нијесу играли у оклад,
7.
t 17 окладу,
или
прва другу карети.
IIрстеп& ва.ъе (ив Мостара)
Ову игру играју и мушки и женски зај едно.
Иг
грачи и играчице Сједнуу наоколо, а на средину метну
виАје.ЈЈ.О, да се боље види. Један од мушкиhа туру од мараме.
четљак) па га -страну.
Мајстор
заваља не
узме прстен са главом Iпе
по поду o~ себе
на противну
остане стојеhи на г ..шви, љегова
Ако прстен
је тура, а ако
направи
остане,
љега. У кога се првога
онда ваља
прстен
десни
друг до
ПОО'rави на главу, тај
узме туру, па ошине по једанпут
сваког који заваља
протен, а не наотави муое. Онога, који помије љега
настави, ошине три пута и преда му туру. Ова је игра доста смијешна,
Аа га Аобро
јер
једно друго
не ошине туром.
.се двојица ил~ више љих
што може
који
заварава и мољака
Осим тога нађе ое, па
заинаде, па ,се
кога боље. Да како
TYRY
туром,
да ое то у игри
не замјера, но ое памти па се врати.
8.
Прстеи& В&Авјаие (ив Мостара)
И ове ое игре
играју
мушки
и жеНСRИ
заједно.
Сви сједну у ОRОЛО -као год и код горље игре. Мајстор узме какав олак протен, обично витицу, па га са длана
баци у' вио.
PYRY
Док
и хвата
се
горљој отрани руке. руци,
прстен
прстен,
онда га играч
поврати,
гледајуhи
ARO
да
се протен
пажљиво
гони
к
играч
му се
преврне
устави на
устави одозго на врху
прста, тре
-скајуhи по мало руком. Нада га је веЬ толико Аотјерао, Аа
га
може
врхом
малога
прста
ИАИ
хватити онда гледа, да га на један
натакне. Ако га
HaTaRHe
кажипрота
до
од ова два прста
на мали прот, тада је турна-
.Digitized
Ьу Goog1е
•
•
• 118
ЛУКА
џија
(ДРЖИ
ГРЋИЋ
ВЈЕПОКОСИЋ
туру), а ако на
кажип,рст тада је 'н:ад'ија.
(суди). Турваџија УАари ова:ког, 'који баца Пр.стен а 'не увати га,
туром по јеАан пут
по длану.
Ако има ка
дије, онда он осуди, колико ће се коме тура ударити. Rоји играч
натакне
прстен на мали прст предаје му
турнаџија туру, а ако на к&жипрст,
постаје
кадијом.
Турнаџија и ка~ија може бити у је,lJ,НО исто доба једна и иста особа.
Ако
један не предузме
се на примјер
тугу,
сви
обреде, па ни
онда турнаџија баца прстен
па ако га натакне на кажипрст онда је и кадија При игри не смије се .Ilијевом
руком
припомагати. Ова је
игра и занимљива и смијешна, јер је уједно и озбиљна и смијешна. Онај те игра уозбиљи се, да се не би на':' смијао,
јер ако
се насмије
спаде прстен, а АРУГИ се
опет смију и њега засмијавају, да прстен не би ухватио.
9.
".!ВШ&I б&Н[в-и!" (И3 Мо.стара)
Нао КОА горље Авије игре, тако'И код ове, играју и
мушки и женски заједно.
Сви сједе
гАје
се 'Које 040-
годило, а мајстор устане на ноге држеhи туру у руци,
па дође пред једно чељаде из дружине
говореhи му ~
»Пружи длан!« Кад ово чеља.де пружи Д.llан, мајстор га ошине туром по Д.llану и горори му: »Акшам баша-и!«
?)Ав !« -
-
"У
ту-ром
-
»Г Аје 'Ти СlIноћ би? па га ОПМ' ОВ:Пlfне туром. атllиовању.«
»Г дје
-
.Ilи, како .IlН?« па опет
по ману. ,Овај те је вита н
(код те и те дјевојке,
удовице,
рече ма ГАје бв.IlО
бабе итд.).
МУШКI-hи
оооБИ110 Gирају или МАаде АјеВОј:ке И.llИ старе бабе, да би ое више смија.llИ. мајетор yoдapJl још
•
КОАоmби'?« ~ »Би дружине).
-
Када
каже ГАје је био, ОН,II,а га
jeAIlO1ll
туром, и пита га: »Ко ти
ми
Tf.l.j
И тај(Ј,
(једно чељад.е из
Хајде га нађи!(( па опет туром. -»И овако
КУ кажи! 11 па га оmине још један пут туром и преда му '.Гуру. СаА онај, који је примио
туру иде к ономе,
Digitized
Ьу Goog1е
,
СРСПКЕ
на кога је рекао,
НАРОДНЕ
да му је био
IIIиба туром на исти начин, питао и шибао. су им онда
КОДОШ
женско
Мушки
БИ.l1е, ко
119
ИГРЕ
КОДОШ, па га пита и
као што је љега мајстор
обично
рекну на женске, да
па кад их стану
женско,
врца
шибати
руком,
туром,
вришти
и
куне
онога, те је удара, И.l1И га МО.l1и, да је не удара ПЈlахо.
Ради тога настане смијех у дружини. 3&и&т&i
10.
(И3 Моотара)
Мајстор у до
другога,
рамену,
па
овој
игри
сваког
питајуhи
га,
зађе од једнога
играча
удари
Itpaja
собе
О.l1&хко туром
какав ће занат
увети.
по
Мајстор
треба да је вјешт и отворен, јер му треба А& упамти коА свакога, какав је ванат по занат,
увео.
Када су сви уве.l1И
онда и мајстор узме свој занат.
Мајсторов
је ванат у овој игри мотаље З.l1ата. Радеhи тај вана'г, он окреће руком око руке. почну и оста4И сваки
.-
Ka.!l,a мајстор почне радити,
свој занат,
пјевајуhl1 сви у је
дан ГА&С ову пјесмицу: ФонФори рИрИ рај РИРИ,
ФОНФОРИ РИРИ рај рири.
Сви
паве
ОКО.40
на
мајстора,
а
мајстор
на
њих
све
на
КаА& мајстор опази, да који добро не пази на Њ~
остави свој занат па прихвати љегов. Чији занат мај стор увме дужан је
онај
исти час свој
занат
преки·
нути, а мајсторов прихватити, ако то не учини, Аобије
туру по .I1еђима као опомену. Кад мајстор остави онај
занат,
који је био
узео, те прихвати
опет
свој, и.l1И
који други, тада онај, чији је занат мајстор прије ра
дио, па сада оставио, 'греба да остави мајсторов занат, па да прихвати 1
страни
свој, јер иначе не избјеже турн.
У збирци Буха Брчевиhа,
8.
Сросхе
народне
иrре, Беоrрад
3анате
1868.
на
имаде игра овој с.шчна. Пошто је ова у неJtО.ilиJtО друкчија, а много
ОПJП1lриија, то је овдје увршЪујек.
.Digitized
Ьу Goog1е
120
ЛУКА
извађају џпја
равним
С.ll.ужи.
ГРЋИЋ
по.кретима руку, како. се ко.ји зана
Кундурџија на
ко..љена, па нажипрсто.м рукама о.ко. себе
махује.
БЈЕЛОКОСИЋ
Ко.вач
примјер
. као.
растеже.
увме
бајаги
што.
међу
ши.ll.о.м про.бада и
Тервија шије и руко.м о.д
туче стиснуто.м шако.м у ко.љена.
Ку
јунџија бајаги туче .II.ехем. Стисне о.бје шаке, па .II.ијеву метне на ко.љено., а десно.м удара у .II.ијеву, и то. јеАНо.м удари
шако.м
о.
шаку,
а
други
пут
прикуцне
.II.акто.м.
Мутапчија про.тура чунак па га бајаги лрикуцне
Нада је једно.ме нат,
а
о.н
му
играчу мајсто.р
сваки
пут
и
ко.д
ИТД.
узимао. три пута ва увимања
и
о.стављања
тачно. одго.ворио., о.нда му мајсто.р Ааје тестијер. Тада
мајсто.р о.бустави сав рад,
па ће:
»Тај
И тај шегрт је
до.бро. научио., те ћу му дати тестијер.
Браhо.! Ово. је
наш друг а сиро.мах је, ја сам му дао. нешто. о.д а.ll.ата,
с то.га и вас
мо..II.им,
да му сваки
дате
по.
што.го.д!«
Сад се дигне о.нај, што. га је мајсто.р спо.менуо., па. по.
љуби мајсто.ра у руку
(узме
мајсто.ро.ву
руку у сво.ју
руку па по.љуби сво.ју) , а мајсто.р му пришапhе на ухо. какву а.ll.атку из њего.ва ваната. Ива то.га иде свима ре
дем и сваки
му играч по. нешто. про.шапhе. Када је све
о.бредио.
о.пет к мајсто.ру, а мајсто.р ће му: »Е са
Ao.t}e
стави .II.и што. о.д
а.ll.ата?
људима саставих, да кажи Ако.
шта
»Хва.ll.а
-
по.мо.же!«
сам ти ја део.?«
пого.ди
о.но..II.ико.
Бо.г
»Дао.
-
до.бро., а ако. не по.го.ди
тура,
ко.АИКо.
мајсто.р
теби и до.бријем »Па дедер ми
-
СИ ми то. и то..« 13.110,
о.дреди.
пита ва свако.г, шта му је ко.ји дао., а о.н
примјер:
»Шта ти је дао.
и то.. « -
»Јеси .II.И
То.до.р?«
То.до.ре?«
сам« Ако. То.до.р рекне јесам,
-
-
јер
Ива
до.БИје то.га
по.гађа, на
»Дао. ми је то.
»Јесам«
ИАИ
»Није
о.нда мајсто.р пита
грта: » Треба .II.И ти то. У занату?«
га
ше
Ако. рекне треба, а
у то.ме занату та а,,1атка не треба, о.нда мајсто.р о.дреди ко.,,1ико. ће му тура
То.до.р
ударити. Ако. .II.И
треба, а у то.м занату заиста и не треба
рекне не
о.нда се о.д-
Digitized
Ьу Goog1е
".
ОРПОКЕ
НАРОДНЕ
t2t
ИГРЕ
да шегрт удари извесни број тура Тодору зашто
peAIf
му је ту 3Аатку давао, када му у том занату не требује. Ако је много играча, онда се шегрт смете, па не само
ДIТО добије
подоста тура по Jlеђима, него му се још и
смију. Када се једноме преда тестијер, онда се опет на
ставља игра као и прије, и другоме се даје тестијер. Када је мајстор дао неКОJlИЦИНИ тестијер п ове су се игре на
СIIТИJlИ, онда окрећу другу. Шивера l
11.
(из Мостара)
Када друштво уговори да ову игру
игра, мајстор
сједне на средину, а остаJlИ се око љега окупе. Сада мајстор узме туру, па окреhуhи је виче: Ј)Живер, жи
вер, живер!«( што брже може.
Оста.ш
мјесто туре кажипрстом, а вичу
играчи окрећу
као и мајстор сви у
је,а.ан Г.llас: »Живер, живер, живер! « У највишој граји дигне мајстор у впс туру и завиче: играчи
мјесто
туре дижу
стор сви у један
•
Ј)АФороз. ({
Г.llас:
Ј)АФр08. « ОстаJlИ
кажипрст, и вичу као мај
Ниједан
играч не
смије пронијети руке на више, но је мајсторова тура .
Ако
који
пронесе,
мајстор га удари
туром по руци.
Пошто мајстор изговори »АФОРОЗ« обрне туру на ниже, па виче: »Иhи тука, бир хороз. « То исто чине и вичу
и остаJlИ мимо
играчи.
мајсторову
про~ијети,
ако
Када туру
мајстор обрне туру на ниже~ не смије НИliО
није рад
добити
овако проиграју, и још којекаквих шних
ријечи
изговоре,
-
шаљивих и смије
што ИХ пристојност овога
мјеста не ,а.опушта споменути
нога из ,а.ружине
на ниже прста
туру по руци. Када
-
онда ће мајстор јед
ошинути туром по рамену питајуhи
га: ,)Шта си ти? « -
»Ја ован«, одговори онај те га
је питао, И.llИ рекне име које друге домаће животиље 1
У збирци Вука Врчевиt.а, Српска пар. иrре
(1868)
на сТр.
8
имаде овој
Со4ичиа иrра под имевом ,.ХајваlLlИjе С , а.ш је ова опmирнвја•
.. Digitized
Ьу Goog1е
122
ЛУКА
ИАИ звјерке.
Иза
ГРЋИЋ
тога
БЈЕЛОКООИЋ
наставе
опет с.а живером, па
опет пита јеАнога: »ЈIIта СИ?« и тако све реАОМ. КаА& је сваки
узео
себи по јеАНО
име Аомаће
животиње,
звјеРСК6 ИАИ птице, опет загаАаме са жнвером. У нај виmој ГВАами мајстор УАари јеАнога ТУfЮм по рамену,
па га опет
пита:
» Шта
си
ти?«
»Шта јеАСШ, какав ГА8С имаш? Аем месо и што ми
»Ја
-
мачак.«
-
»Аови)( мит еве, је
-
се ГОА Аад:е. а ГАас ми је оваки, (
па онА а замауче, што најгоре може. Мајстор се стане
на то крстити, говореhи: АИ је,
ђаво
»Шта је он,
АН је, шта АИ је
крсте и вичу:
ЈЬУАИ, сатана
ОстаАИ
?«( -
» 1>а80, ђаво. « Мајстор
играчи се
ће опет ва то:
»ДеАер, БОАан, како ти је оно ГАас?« СаА он још црње и горе замауче,
а мајстор и играчи
ногом,
»1>аво,
вичуhи:
стану се КРСТИТ[I
ђаво, налет га БИАО ХИЈЬаАУ 11
је.дан конак!« Онај те је мачак, замауче сада маАО по
ЈЬепше, а мајстор се бајаги тргне, па' ће: ја бих баш рекао, да је мачак. «(
»Чекајте,
ЉУАИ,
Онај опет понови, а
мајстор ће да је више шаАе: »Јест мачак, Јест, па се вар
некуд
гонио
са
мачкама,
па
га
неко сиромаха
ис
пребијао, те саАа јауче; ану те који умије АН боље?« Ако се који смије поуздати, да ће надмаукати
те је себи
надио
онога,
име мачак, маукне. Мајстор и дру
жина се стану крстити, као и са првијем што су раАИАI!,
а каА
се бајаги
увјере Аа је мачак,
пита умије АИ ЈЬепше.
стор пита: »3на више, онда се
эамаукатп. Ако
Ако реч-е да не вна, ОНАа мај
АИ још који?«
ЊИХ
двојица
љепше
ОНАа га мајстор
Ако се не јави нико
наАмећу,
.који ће ЈЬепше
замауче, онај те је
себи
Н8-
дјео име мачак, онда оуде ономе,
КОАИКО ће му тура
мачак
посао мијеша. Ако
ударити,
вашто се
у туђи
АИ боље замауче онај АРУГИ, онда се суди мачку, аJlИ много
отроже.
Ако
ое нико
не јави, Аа се надмеће,
ОНАа се је ре.да мајстору наАметати, па ако мачак љепше
и ОА мајотора замауче,
онда Авојица оуде, КОА ико ће
'. Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
Ј2В
НАРОДНЕ .иГРЕ
мача.к мајстору тура ударити.
Ако пак мајстор боље
ва.мауче, овда се су.д.и ономе другоме. Ако се нико не ја.ви, .ан.и
мајстор се .ве сми1е
те је био 'ма:ч.ак удари
надиетати,
тада онај
свакоме из дружине по једну
туру, а мајсто,ру три. Када се сви обреде на овај на
чин, ацда је игра ~вршена. Мајстор у овој игри треба да ј.е Вјешх, јер треба.да вна све ГАасове од животиња t
ако Хс>Ье да буде прави мајСтор.
12.
.
ТеdеrР&ФR
(из
Ова се игра крчми.
игра -само
Вјештак
па крчмар
Моотара)
ове игре
када је
гдје
ДРУШТВО у
ВДОГОВОРИ се са крчмаром,
сједае до каква
тврди.це
са десне стране.
Сада вјештак преДАОЖИ: »ХајАМО се људи теАеграфа}« ))Хајде. хајде!« повичу ОНИ,
-
који су игри вјешти, по
што најприје сваки ОГ.4еда је АИ до њега .крчмар. С1\Д онај, те је преДАОЖИО, шапне Д6Сноме »Донеси Онај
..
литар,
шапне
све редом,
два
КОАИКО
-
то исто десноме АОХ
онај, на кога
вев
хове
))Бујрум,
-
вина!«
другу ДО себе, па тако СУ
омјеРИАИ
пришапhе крчмару. Крчмар се дигне
вичуви:
др)'гу ДО себе:
да ПАати.,
па донесе вwю,
бујрум, У мене је на
продају
!t<
па
постави на сто онолико вина, КОАИКО је наручено. Дру
штво
прсне У смијех, и
пограби
вино,
те
попију. а
онај, те је наручио, чешhе пута плати, јер је наручио,
ако и пријеваром. Ако се стане баш противити, ДРУ штво, пошто је с њии
13.
оџумБУСИАО,
плати међусобно.
ПО,IJ,Веsе
(из Моотара)
Подвеве играју и мушки и женски стор
скупи
онолико
подвеза,
КОАИКО
заједно.
имаде
Мај
играча
и
играчица. Петље од свијех подвева натакне на средњи прст десне
руке.
Играчи и играчице
узму
свако по
.. Digitized
Ьу Goog1е
'124
JlУХА
ГРЋИЋ
ВЈЕЛОКОСИЋ
---------------------------------------------
једну подвезу за други крај. Тада сви трескају рукама, а вичу пјевајуhи: пушhи, држи, стор ојачијем
»ПО,.!l.веза,
подвеза,
пушhи. « У највећој »Држи«
r.llaCOM:
подвеза, држи,
граји
завиче
мај
И.llИ »пушhи«. Ако мај
стор завиче држи, тада треба да сви пусте, а ако за виче пушhи, онда треба И.IIИ пусти,
када
када мајстор
мајстор
викне
држе. Који се превари, па
AR
викне
ДРЖИ,
пушhи,
тај дава
ИАИ
задржи
заАОГУ.
Који је
мајстор вјешт, убрзо све друштво извара, те се
брзо
накупи подоста заАога. 3а.llоге дије.llе на караћеље.
14. \ИЗ
Чирава 1 Моотара)
Играчи сви сједну у наОКОАО, а метну међу се чирак. Тада
им
мајстор
разјасни
игру
овако: »Ево видите,
ово се З0ве мум тепеси«, па покаже ),а ево
мум
ортаси«, па
покаже
руком врх чирака, средину чирака.
»а
ево мум дибиси, « и покаже руком дно чирака. »Када ја завичем, мум дибиси, тад да сте
сви УПрАИ прстом
У дно чирака. Када завичем мум тепеси у врх, а када мум ортаси у средину. Иза тога отпочне игра. Мајстор упре
прстом
у
врх
чирака,
пјевајуhи
то
раде
изговара:
и
сви
»Мум
играчи,
тепеси,
а
мајстор
сам
мум
ортаси,
мум дибиси, « а сваки пут упре прстом у оно
мјесто, које спомене. Када их у неКОАИКО увјежба, онда их
стане
варати,
на
пр.
рече
мум
тепеси
а
упре
пр
стом у средину иАи дно: Који пође прстом за мај СТО ровијем
прстом,
а не иде на оно Мјесто, гдје је
мај
стор изговорио, тај даје заАОГУ. Када се накупи много заАога дијеАе их на караћење.
Ову су иrру по свој ПрИ.dИЦИ Донијe..t.е И остави.ае ОСJl&lШIје у нашеJl народу. МУJI 'lеписи
-
значи врх свијеЬе, JlY~ ортаси
-
средина, а хух дибиси
дно од свијеЬе.
Digitized
Ьу Goog1е
..1
·- .
,
СРПСВЕ
125
НАРОДНЕ ИГРЕ
t5.
Во стапа
(из Фојнице у Босни)
Ову игру
двојица
извађају
буду
три играча.
бостанџије, а један
3договоре се, па
лупеж.
Бостанџије
дођу први у собу, па ће одмах с врата: »Е, који ви је
овдје кад иј а ?« Пошто им једнога у дружини покажу, дођу
пред
љега, па се ПОRлоне:
»Е, драги ефендија,
дошли смо, да нам дадеш изум, да смијемо садити бо
стан. «
. Када
доБИју
свакоме сниме
зађу по свој
капу. Те капе
то им је бајаги »Еј, друже,
изум,
бостан.
ја ћу мало
пnредају по соби.
Сада ће један од љих поспавати, а ти
бостан, да га ко не покраде ! « ти, ја ћу чувати.«
дружини, па
добро
Ето
реhп: чувај
»Добро, добро, спавај
Онда онај легне и начини се као да
бајаги спава. Над он почне хркати, реhи ће онај други: "Над он овако лијепо
спава, дај да и ја мало приле
['нем, « па се и он крај првог извали. Тек што он ле
гне и бајаги заспе, уље гне треhи с врата да краде бо
•
стан. Овај женске
треhи
обуче поврх
гаће, па их
својих ха"ьина обично
свежеоко
врата. У гаће
.
стрпа
обје руке и једно раме начини више од другога. Косу распушти низ чело и преко очију. Ако нема доста при
родне
косе,
главе
замота
он је начини каквих
сад на једној, сад на
од кучинс
рутина,. па
другој
јесу ли бостанџије
поспале.
бостана,
па руком
саг не
се
као
нози,
или
нуне. Око
враг
доскаиута,
извирујуhи бајаги
Кад овако доскакуће до
кроз
ногавицу од гаћа,
украде по двоје три капе и одскакуће натраг. Тек што
је лупеж
изишао,
види да му
ДРУГ
пробуди
се први
спава, а бостан
бостанџија. Кад.
покраден, стане га.
будити, и корити што није чувао. У томе се они сваде,
па ве ДРУГИ бостанџија првоме: »Е чувај
ти сада, па
ћемо видјети хоhеш ли боље учувати; « па онда он ле
гне, да бајаги спава. Чим он заспе реhи ће први: »Е
.-
Digitized
Ьу Goog1е
Н6
ЛУКА
ГРЋИЋ
ВЈЕЛОКООИЋ
па кад је он мого спавати ма.ll.О прије, могу и ја сада,
па се и он прева.ll.И па. бајаги заспе. Пошто су оба .ll.е Г.ll.а,
утрчи
веКОАике
опет
Аупеж
капе.
као
и
први
пут,
Тако они на измену
па
им
украде
чув~у, а .ll.упеж
.им краде док дотјера до једне капе. Сада се они здо'" говоре .~~ боље' бар онај један бостан чувају и да Г.ll.'6дају свакако Jlупежа ухватити. Кад се овако здоговоре узму
уже
ошце
И.ll.И
око
конопац,
бостапа,
па
па
конопа, и опет бајаги
од
сваRИ
њега
начине
КО.10
на
узме за један краЈ од
.ll.егну
спавати. Пошто они ба
јаги заспу, Аупеж опет дође,
па отане у ОНО КО.ll.О, а
они
потегну
за
коноп,
стегне. Пошто овако
те се КОАО
ухвате
око
Jlупежових нога
Jlупежа., воде га
каДИји,
да му суди. Кадија суди, да се из .ll.упежа циједи уље.
Сада
бостанџије
собе на
узму
узначице,
узму по једног играча
·озго туку
Аупежа.
.ll.упежа, па га повые на сред
па онда
зађу од једног
краја, те
за руке и за ноге, па с њиме
Аупеж имаде у руци
овећу ИГJlУ,
па сваког, неког мање, неког више, убоде оздо у зад њицу. Сад тек настане прави џумбус,
јер онај горњи
стане
се,
викати,
отимати
се
и
копрцати
а
остаАО
се
друштво смије. Кад овако све ОМАађе обреде, онда је игра
свршена.
ј 6. ЗаВ1"~И се (И3
1"
опанак
Гацка)
3договоре се тројица. од МJlађих из друштва, па Ье
један од њих реhи: )}Ево видите, људи, КОJlИКИ сам, ама ко год хоЬе, ја ћу се с њиме ОК.1адити, да ћу се вас, како ме
видите, завуhи у опанак." Један од њих, те се је с њиме
здоговарао, реlш
Ье му: »Хајде не .11. удуј , БОJlан, гдје
би се човјек завукао у опанак
!« -
јеш, да се о К.II. ади мо, па hеш
видјети. « -
КОАИКО
год
хоhеш, « па му пружи
»Е, па де, ако сми руку.
»Де ваАа у На то први
прихвати другога за руку: »Хајде у пет она вина нека,.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ НАРОДНЕ
има дружина шта пии.
127
ИГРЕ,
Пресијеците
који. «
»Пре.
-
СИјеците, пресијеците~ пристајем и ја!« додаЬс дРУГИ. Један из дружине
удари
руком по
њиховијем
овако
састављеним: рукама, па њихове раS).воји, и с тијеи је
ОКАад УГАављен. Сада овај, те се ОКАадио, да Ье се у
опанак завуhи, метне опанак на сред собе, узме туру, па стане око оп анка оБИА&ЗИТИ вртеhи туром а бајаги шапhуhи
нешто. Они, који
не
знају
игру,. са нестр
пљењем очекују шта ће бити, а он бајаги сагне ГАаву, да се завуче, па Ье ономе те се је с њиме ОКАадио: »Бо гме си ти ЗАијех очију,
пред
hеш
врата,
па
видјети. «
па
стога
не
када се ја завучем,
Онај
могу,
но
ВИRнуhу
хајде
те,
па
изађе пред врата, а он се стане
-окретати, па ће ономе другом: »И ти си ЗАијех очију,
но
на
поље! «
из
кухиње
Пошто
какав
и
он
мрчав
изиђе
пред врата узму
суд, па добро
огаре
руке.
Онај у соби изгони једнога по једнога вичуhи: »И ти си ЗАијех очију. «
дочекају трчи
у
Нада кога
истјера,
она га двојица
пред вратима, па га огаре, а он брже боље кухињу
па
мрчи руке,
да
и
он
друге
који
изиђу' мрчи. Кад је он веЬ истјерао све МА&Аиhе, које је МИСАИО истјерати
се не дира), у опанак
онда
(у
остарије
их зове
у
људе
собу
завукао. К&Аа уљегну
и
жеНСК&Аију
говореhи, да се је
онако гарави у собу,
онда тек стане граја и смијех. Они, када боље при свијеhи ПОГАедају један другог какви
су гарави, стану се сми
јати, па искачу један по један пред кућу, те се умивају.
17. (из
Jl.ађе Моотара)
Ова је игра доста САична горњој, оамо што ое Д~YK чије извађа. Мајстор ове игре узме туру у руку па ће
реhи: »Хајдемо се, људи, ће они, те игру
Аађе
знају, а и
!« -
они
»Хајде де!«
реhи
те не знају од радо
знаАОСТИ, да виде, каква је то игра. Мајстор сада јед-
Digitized
Ьу Goog1е
128
л.УКА
ГРЋИЋ
ВЈЕЛОКОСИЋ
нога сједне на сред собе, а опружи му ноге наПРИјед. 3а љим сједне другога, који око првог опкрочи ногама,
а ухвати му се око паса. Тако r.Be остаАе редом. Када посједа све, који ће се играти, мицу, а они, који
тад запјева
ову пјес
знаду, помажу му:
ВОЗИJlа се шајка лађа низ море, низ море, у тој лађИ грешва душа бијаше, бијаше,
Па утону шајка лаt,а у море, у море, ИЗЈЈаз Ј ово грешна душо из лађе, из лађе! Да И наша шајка ЈЈађа ве тоне, не тоне!
Нада то испјевају,
га изгони
пред
мајстор удари туром Јову, па
собу. Пред
собом га
дочекају па га
намрче, као и код горље игре. Нада све истерају, онда је игра свршена.
18. Двојица предст&в.ьају једиоrа (ИЗ
3а ову се
игру
играчи вјешти, Аијепо
Мостара)
хоЬе доста
испане.
вјештине,
те ако су
Двојица играча Сједну
један другом у КРИАО У УГАУ собе. Дољи подавије ноге, а горљи му
труп
покрију
чаршавом
само
што руке
ПОМОАИ испод чаршава И иопред прсију горљега. Горњи
опет занесе своје руке за Аеђа, те и љегове руке за јСАНО са ДОЊИМ
сакрију
чаршавом. Нада су се овако
намјеСТЯАИ, онда један вјештак
сједне преда њих, па
се с љима, односно са горњим,
разговара.
вече, брате па
маАКО
доба
!« -
погне
метне
»Добра ти срећа!« ГАаву
у знак
-
»Добар
одговори горљи,
смерности, а доњи у исто
руку на прса. Нада се доњи
вјешт нађе,
не би могао нико ни ПОМИСАИТИ, да то није рука го р
њега.
•
-
»А ОКАен путујеш брате ?,(
-
»Из даАеза, 1IЗ
даАека, брате, « па у знак ОК.Ilен путује окрене ГАавом
на једну страну, а доњи у исто доба
на ту страну. -
» Ух
још
-
показује
руком
»Па како ти се свиђа наше мјесто?«
питаш?
4ијепо
богме,
Аијепо
Digitized
1« -
Док
Ьу Goog1е
СРII(:1tE
129
НАРОДНЕ ИГРИ
-
горљи говори, дољи изражава чуђеље рукама.
»Још
ш'rо оам видио данао једну Ајевојку, ама ПРИОТаЈЈ.а ко
хоћеш." Доњи окупи час приноое уонама .паоу танка. «
горљега, а горљи
Доњи га ухвати
~ијеАа врата. ( прсте, и опет ?)
проте деоне руке, па их
Дољи га
око
по.ъуби.
паоа.
"! иоти
-
»у
»Дугачка
-
помилује по врату, па сItупи
их растави, иаражавајуhи тиме чуђење.
у АИЦУ бијеА8 и румена, црних очију и обрва, Аијеuа
Аугачка нооа итд. « Што год напомиље горљи, ово дољи
.пОГАади
рукама.
'Од ПРИАике
»~x,
био,
мој брате, знам ја, гдје си ти
све је то
Аијепо,
ама да ти
право
кажем, она дјевојка нема језика. « Сада се онај отаве
бајаги чудити, крстити од чуда, и ударати руком о руку
док ое најПООАије сјети, па ће: »Ха! Ха! имаhе, не бој <се, кад се уда. ((
Ову игру КОАИКО је год Аијепо ГАе
-
дати, ка.да оу оба вјешта,
што је престав.ъају, још је
смијешнија,
невјешт.
горљи
када је дољи
рекне:
га ухвати за брк у
Када
на
примјер
»Аијепа је брате, црних очију, а доњи ИАИ за ухо, да ВИДИШ, онда смијеха
дружини.
19.
Ево нос, ево уво! (из Мостара)
Вјешт играч реhи ће у друштву: »Де, браhо, умије
АИ који овако брзо говорити и хватати?«
па се ухвати
једном руком за нос, а другом за уво, тако, да му руке
дођу прекрштене. Сада хватајуhи
се једном
што може брже мијења руке,
руком
за
нос, а ДPyrol4 за уво,
вичуhи:: »Ево нос, ево уво!а. Рука хватати за
десна мора увијек
Аијево уво, а Аијева за десно. Када ГАеда
КОГОД ко није вјешт, рекао би, да није то НИ маАО те ШКО, па и он почне,
аАИ мјесто да
се
ухвати за нос
ИАИ уво, често пута се ухвати се образ,
за брк, ИАИ
.му се састану обје руке на једном мјесту, што у дру штву проузрокује смијех. ЕТНОГРАФСКИ
ЗБОРНИК
КЉ.
9
IX.
Digitized
Ьу Goog1е
130
.1IЛL&
ГРЋИЋ
Б.ЈEJlОКООВЋ
Х Ј с а
20.
(В3 Гацва)
Ову игру играју само ""војица
играча, 8АИ ва ве
АИКИ смијех ОСТ8АИХ ГАеД8Ааца. АВОјици свежу очи ма
рамом тако, ""а не могу ништа виАјети. Сваком о"" њих да""у по туру увијену о"" мараме у десну руку, а међу њих метну
троножни
ото. Они се окрену је""ан
гоме, чучну на ко.ьена, а сваки за једну ногу од
ОТОАа,
па
YXBaTII
онда
ДРУ
.4ијевом руком
говоре
је""ан
дру
гоме,
»0 Хусо!« - »Аепе!« - "Би АИ репе?« - »Бих.« ЧИМ потоњи изговори »бих· прв~ га по Г.4асу вреба, да га ошине туром. ЛАи ое он увијек сакрива и увија.,. у ономе проотору КО.4ико ото допушта ""а га из руке не ис
пусти, те онај први у највише О.4учајева М.4атне по зраку.
Иза тога зове АРУГИ првога на иоти начин. Смијешно је Г.4еАати, како се један другоме укривају, те чешhе пута у том укривању УАари јеАан Аругога у ГАаву. Та.бура
21.
(из Мостара)
у овој игри АРУШТВО оједне у наоколо, а Аалу је
Аан другоме ногу у КРИ.40.
Мајстор стане Jlијевом ру
ром: заврhати протима од ноге оном:е, те му је нога у
мајсторову као ""а цум,
се
крилу, а Аесном
бајаги
уз
тамбуру
руком: куца
куцукати
пјевуцкајуhи:
цум. « Овијем бајаги угађа тамбуру,
не
да
угодити,
онога, бајаги
опружи
УЗ бут, »Цум,
а пошто :му
прсте, па ошине по буту
теше тамбуру. 3а тијем: опет угађа там
буру, а 'кад бајаги мајстор угоди своју тамбуру,
онда
угађа АРУГИ, па тако ови реАОМ. Када сви бајаги угоде своје тамбуре, ОНАа почну сви куцкати и пјевати: »Цум, цум, цум, цум дУРУМ, дум, цум. (( Још пјевају ову пјесмrщу=Пошетала Цигавка
С тиквом ва воду, А за њоме Циганче
С ВОl'е ва вогу'
. . . .
цум дурум, дум, ЦУ"!
.
Digitized
-
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
Када
оу
у
највеЬем
131
НАРОДНЕ ИГРЕ
маху
завиче
мајотор; »Ето зап
тије!« па шчепа објема рукама ногу онога, те му је у нрилу и њоме туче о под. То иото чине и остали играчи.
Кад оу у пајвишој лаж!«
граји завиче· мајстор опет: »Ааж,
па oLieT као и прије наставе
тамбурати и пје
вати, док им ое та игра додија, па окрену другу.
22.
Ћуприј е
(из
Мостара)
у овој игри мајотор у..ьегне у собу, као да долази
с пута, па ће на вм гл ао
:
»Еј, браhо, који вас је овАје
кадија? Ја путујем по СВИјету, послан сам од девлета, да видим гдје треба хаир подиhи, па сам видио, да ово мјесто нема hуприје. Наумио
сам, да вам hуприју на
чиним, али ми треба изум од кадије. « вЖивио ја банџија, живио, баш се мучимо без hуприје, а оно нам је
каДИ-6Фендија!«
па
му
покажу
прстом на једног.
Мајстор иде на то пре,4 кадију, па му се поклони: »Мој драги еФендија, п?слан сам од девлета и честитог цара, (овдје се кадија подигне и учини теменах) да извидим,
гдје би требало хаир начинити. Овдје сам видио, да се
људи мучеlбез hуприје, с тога сам наумио једну hуприју начинити, него, драги еФендија,
да
ми
даде ш изум. « -
»АФерим, аферим, дајем изум, гради КОЛИКУ год хоhеш! «
-
»Још те молим, еФендија, да овдје у царској шуми
усијечем
јапију!«
-
»Сијеци
КОЛИКО
ТЧ: год треба!«
Пошто је мајстор добио изум, изиђе пред собу, па се
убрзо врати са још двојицом ИЛИ тројицом бајаги мај стора, који ће hуприју
градити.
Неимар
носи у руци
какав штап мјесто аршина, а остали по добро увијену туру мјесто секира. Неимар зађе па наређује да се си јече јапија: »Ево ова четири раста, за ноге у hуприје, «( па упре у четири младиhа, који сједе један до другог.
»Ове овдје пајване, па ову јелу за тетиве« итд. мајстори сијеку јапију, и то овако:
Сада
сваког кога. је не
имар оби..ьежио ударе по једном туром, а он се пружи)
9*
Digitized
Ьу Goog1е
.
132
ЛУКА
ГРЋИЋ
као бајаГИl да је дрво
Б ТЕЛОКОСИЋ
оборено.
Када
пане, мајотори
наlIану на Љ, па ооијецају огранке лупајуhи туром по
рукама и ногама; а он брже боље опружи руке
низа
се, И кочи се као дрво. Када су с тијем готови,
онда
га узму двојица, па га пренесу на оно мјесто, гдје
tle
се граДИ'1'И hуприја. Кад овако десетак љих оборе, уреде и пренесу, дође неимар са аршином
Ье бити hуприја и колико треба
па мјери
колика
да буде дуга јапија.
»Откини овуд!« а мајстор притрчи, па лупне по оном мјесту туром,
шибало да нац,
па
обично по ногама. )}Дајте оно црвено
-
окрајчимо. ((
пруже
низ
Један од мајстора извади ко
онога,
те
лежи
и
пуцну,
као
кад
би прави мајстор опуцнуо, да скрајчи какво дрво. Када све овако уреде онда их сложе у вито Iтроугао) тако, да увијек дођу по двојица један на другоме. На вито се попне неимар и мајОТОР па лијепо ој едну и запале,
да се здоговоре како Ье боље hуприју
УТВРДИТИ. По
што се ту посавјетују онда устану на ноге, узму
из
витла
и
прислоне
уза
зид,
па једног
погнувши му
Мало
први дио тијела, а узмакну му ноге по једно по метра <),3. зида.
Кад
су га овако
ПРИСАОНИЛИ
мајотори врте
СВРДАовима бајаги, а неимар прикуцава клинове, и то: удари овојОМ
задњицом у његову
приолоне другога, те се овај
задњицу.
Иза тога
првоме ухвати рукама око
паоа, па тако ове док јапију ову утроше. Када сву ја пију у'гроше, готова је hуприја. Мајстори остану чува
јуhи hуприју, а неимар
иде
те јави кадији, да је ћУ
прија готова, те кадија дође да
осеири· hуприју. Неи
мар се попне на hуприју" те прође
свима преко Аеђа
и врати се натраг. 3а тијем попну кадију, али кад ка дија буде на сред hуприје, они се 'ге представљају ћУ прију
размакну,
ВаАе врх
њега.
те кадија падне,
а они
се сви стро
Мајстори тада
напану турама, па их
растерају и кадију курталИШУИ,
с тим је игра свршена.
Digitized
Ьу Goog1е
f33
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
у јапију
беру
омлађе
МУШRиhе, а за кадију
бирају,
који није вјешт игри, кога могу лакше IIреварити.
23. (ив
Ове се игре играју
r 16 81 Мостара)
само
у около један дО ДРУГОГ
мушкиhи. Сви посједају
прекрштених
нога.
Мајстор
почиље ИГРУ говореhи до себе десном е другу: .Аа ти
продам гусу! « Онај говори до
себе
десноме
ДРУГУ то
исто, па све тако у около, док опет дође до мајстора.
Мајстор наставља:
»Аа ти продам гусу,
моја гуса ја-:
јеноска!« Нада опет прође около па дође на мајстора, онда мајстор опет наставља: »Аа ти
продам гусу, моја
гуса Ја.Јеноска,
Код потоњих ри
оволико ЈаЈе
носи
!«
јечи стисне шаке па покаже облик јајета.
Опако иде
све около, а кад на мајстора опет дође, понавља исту
бројницу, као и први пут, само када
му јаје носи гуса, онда
пут мајстор
показује
рашири подобро руке.
чучне на ко..ьена,
па
још
руке. То чине и остали играчи, када на Четврти
се
пут
мајстор дигне
шири руке. Када се ре.... на мајстора,
тад
КОЛИl\О
сви
на
боље
Kojera
Треtщ
рашири (Јед дође.
ноге и добро ра
дигну на ноге, те опет дoђ~
мајстор
ухвати до
себе Д~CHOГ
дpyra за руку. То чине и остали играчи по реду. Кад опет ре .... дође на мајстора, он претури своју десну ногу преко
своје
руке и руке
деснога
остали. Када сви затруе ноге, онда
друга.
То
чине и
почну скакати на
лијевој нози, а пјевати сви у Г.4ас: Моја гуска јајеноска
ОБЛИКО ии јаје НОСИ
ОБЛИКО! ОБЛИКО!
Нод овога
скакања и пјеваља се многи
цревалн,
многи пуште руке, из чега се породи смијех у ДРУЩИНИ. 1 У В. ВрчевиЬа Срп. нар. иrре (1868) ииа на c:rp. 7. иrра ПОД васдо10)( »0.18 ЕYUП' rycEY?C 8...tи се ова са свијем друкчије иrра.
Digitized
Ьу Goog1е
134
ЛУКА
24.
ГРЋИЋ.
БЈЕЛОКОСИЋ.
Обиmоrа
rpaAa
(из Мостара)
•
у овој се игри играчи занесу на пи.ьак као и код игре »Погача«
(1,
бр.
18.1.
Код кога дјетета остане пи
ља к, то ће дијете чувати град. Сада на подини означе два
града овако:
узме се какав
оштар камен ИАИ
па се њиме запарају по Аедини
овећа
дрво,
два простора у
округ. То су им два града. Из града у град треба да буде
10-20
корачаја. Сада онај, те га је паАО да чува
град, Аобро пази а играчи остаАИ преАијетају из града у град. Којега играча чувар крене руком изван граАа тај чува град, а онај те је чувао иде међу остые играче.
Ову ИГРУ играју мушка оситнија дјеца.
25.
Дај ии, КЈиа, еите!
(ив Града у Посавиии)
у овој се игри играчи и играчице занесу на пи
.ьак, које ће остати без града. Пошто се занесу, свако дијете начини себи ма.Ш КОАУТИn на земљи осим оног
дјетета, код кога је најПОСАије остао пиљак. Свако ди јете стане у свој
КОАутиh, а оно, те
нема
КОАутиhа,
иде реАОМ од једног до другог, па пита: »Дај ми, кума, снте!« Оно којега пита одговори му: »У Арапа кључи, «
Када сву дјецу обреАИ стане на средину између КОАУ типа, па се окрене на пети а говори: »Мијења се мје
сец!« Док се оно окреЬе, дјеца мијељају своја мјеста, а и оно дијете,
те се окрепе ГАеда да уграби које мје
сто. Ноје дијете остане без
26.
КОАутиnа, оно даље пита.
Пипе mmавице ИJlИ сакриваче (из Мостара)
Ову игру играју н мушка и женска дјеца заједно.
Један, који је понајстарији а највјештији БУАе кади)а. Сви играчи и играчице метну по један ИАИ два прста кадији на кољено.
Кадија
отпочне
дољу пјесмицу са
Digitized
Ьу Goog1е
t35
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
једнога
прста, па иде наОКОАО
на десно,
упируhи на
-сваку ријеч у ДРУГИ прст: Пипе, пипавице. у де, у давице,
Котушан, котушице,
Коза реп, бјежи зец!
На чији
прст
дође
почиње на ново
»эец«
са оног
онај диже
прста,
прст,
који
сакрију
којекуда.
кадија
ва овијем дође.
Онај чији прст остане најПОТОЊИ метне у КРИАО. Кадија му эак.'IOПИ
а
кадији
очи, а ОСТаАИ
ГА8ВУ
се играчи
Када кадија види, да се је све дру
штво посаКРИВаАО, онда
пусти онога, те тражи.
Када
којега нађе, удари га руком куда отигне, па трче оба каДИји.
Ако прије
ДОТРЧИ онај те је тражио, он
дне код кадије, а онај жити
ОСТаАе,
. Вјеmт
па
тако
те је био
све редом
сакривен,
док
се
сје
иде тра
сви иокупе
•
кадија продужи од оно »зец« још даље овако: ОД мора до мора,
До сува јавора.
Имам брата Сулејмана Суьем, буьем, Терзија, тапија, Тараташ, мараташ!
На чији прот дође »мараташ« онај свој прст диже. Који је кадија још вештији продужи и даље овако: Единана, бединава, Тутун бевум, . кадинана
Алтун, бентун Талкин, тилкив
Пио!
Када се ово продужи, »мараташ«,
Још
онда се
не
диже
на
»вец« И
пјесмицу
која се
НО само на »пис.«
СА-М чуо У
овој. игри
ову
оријетко чује: Чичак, чемерика,
3аитин, вареника,
Олово, ооколово,
.' Digitized
Ьу Goog1е
_36
JlУКЛ
ГР'&В':&
ВЈЕJlОКООВЋ
Соко паде на лвваде,
Ој :мене кобвле,
Куд сте мене водиле? у чичке ДОJIине.
ll1та у чвчкам раде? Кара копље кују.
3а кога га кују? 3а Осмава росмава. Вјеж' Осман росмане, Ето бабе на кокоту! Носи биљу на рамену, Гдје те ствгне да те жине, Гдје станеш да лавеш.
Гдје почввеm, да погивеm!
На чији прст дође »погинеш,«
онај свој прот дигне, па
играју као што је горе описано.
Имаде још једна врста игре оакриваЧ6, коју ма.IJ.а дјеца играјј овако: Сва дјеца ста.ну у ОКО.40, па jeAНot :које је вјешто, пјева пјесмицу: Једна дара, друга
Aapa t
трија дара, сарај ђеди, гутуиар, пети пушка зава.IJ.ијаt мој мир
манаотир,
трчи
перо на по
перо,
че.IJ.а чок~
меса јОК!« Нод оваке ријечи упре руком у једно дијете. На које дијете
дође
ријеч
»јОК, {( оно ИЗ.IJ.ази, а које
најПОС.IJ.ије оотане ономе се зачепе очи, а оста.IJ.И се иду сакривати, па ое истражују као и коА горље игре.
'1.7.
ЊIJ).иL.а
(В8 Фојнвце у Босни)
Ову игру играју највише женока .ilјеца. }Т овој игри буде једно
дијете
кво.чка, једно
јаотреб, а оста.IJ.а су
Ајеца ПИ.IJ.иhи. Rвочка иде напријед, а ПИ.IJ.иhи~ се ухвате за љу,
то јест, једно се
дијете
ухвати за
оно, те је
квочка, а оста.IJ.а једно за друго. Јастреб узме каквих
мрвица од дрва, па ко бајаги .lJ.ожи ватру. Rвочка води ПИ.IJ.иhе
квочуhи, а они иду за љом пијучуhи. Нада дођу
б.IJ.ИЗУ јаотреба пита га квочка:
о.
Digitized
Ьу Goog1е
....~-------------- --•
СРПСКЕ НАРОДНЕ
13':"
НГРЕ
»Шта ТО радиш?« »Аожим ватру. «
»3а што ће ти ватра ?« »Аа метнем саџак. «
»3а шта ће ти саџак
?(.
»Аа наставим тенџеру. «
»3а шта ће ти тенџера ?« »Аа на.Шјем воде.«
»3а шта ће ти вода ?« »Аа наставим кашу. «
»А за шта ће ти каша ?« »Аа эаметнем ПИАиhима.« »А гдје су ти ПИАићи?
»Отећу их од тебе.«
Кад
ово
изговори,
јастреб се затрчи
квочка
па
јој
бјежи
и
уграби
чува
ПИАиhе, а
најпотоње.
Rвочка
опет водеhи пuиЬе дође до јастреба, па га опет пита као горе, а он јој опет отме је . що ПИАе. Над јастреб отме све ПИАиhе, онда јастреб буде квочка, а квочка јастреб.
28.
FОJlубова.
(из Мостара)
Ову игру
играју
само
ДBoj~
дјеце.
Обоје сједну
једно спрам другога па једно пружи руке окренув ма
нове горе. Аруго окренув ДАанове
ПОАОЖИ
своје руке на првога руке,
ДАановима.
Сада оно доње миче ру
кама и вара горње па у томе варању извади своју руку и удари горње по руци. Ако горње на вријеме са сво
јом руком побјеже, доље удари себе по руци, онда оно те је БИАО
горње буде
доње, а ОНО, те је БИАО доње
буде горње.
29.
Ииmа и :капе (из Гацка)
у овој игри буде једно дијете а остаАа се дјеца ухвате у КОАО.
,
мачка,
а друго ииш,
Миш чучне на сред
.. Digitized
Ьу Goog1е
.
-
138
-
----- - -
-
----
-
----
lIУКА ГРЋИЋ. ВЈЕlIОКОСИЋ.
КО.llа, па цијуче, а мачка ]{ада мачка обиђе
.радиш, мишо ?«
об.llијеhе око КО.llа и мауче.
једном КО.llО,
онда пита: ))Шта ти
))Једем сир и мас.llО.«
-
Нада то миш
изговори, мачка утрчи у КО.llО И поhера миша, а миш
бјежи из КО.llа. Мачка трчи за њим, па га опhера јед .ном око
КО.llа, а он, ако га
не ухвати,
бјежи опет у
КО.llО. Мачка мора увијек онуда из КО.llа изаhи куда и миш, и трчати
све за
његовијем
трагом.
Ако мачка
ухвати миша, онда је миш мачка, а мачка буде миш . .Дјеца, која су у КО.llУ,' пуштају миша С.llободно да изиђе из КО.llа куда
хоће,
државају у КО.llУ,
и да уљегне у КО.llО, а мачку за
када
хоће за
мишом
из КО.llа; И.llИ
ако хоће у КО.llО, опет јој сметају.
:10. Вере., бере. (из
rpozl,e
Града у Посавини\
Ајеца се окупе где год на пољани, па ОД.llуче пиљ ком, које ће бити газда. Сада газда оде ма.llКО подаље
·а они сви као да беру и зобљу грожђе пјевају: Берем берем ГРОЖђе Док газда не ДОђе,
А кад газда ДОђе,
Све обрано ГРОЖђе!
'Сада их опази
газда,
па
их пита: »Хај,
море,
шта
радите?« Кад они бајаги спазе и чују газду, бјеже ва све стране, а газда их гоња. Ноје прво ухвати оно буде <газда, а газда иде међу играче.
31. (ив
Петиљава Моотара)
lIетињци су жеН{јка дјетиња игра, а игра се нај lшше у двоје.
Дјеца
чака, па сједву ·игру
баци из
нађу
пет
је,4наких
једно према другоме. руке
камичке
бар по два прста један
0,4
об.llИХ ками
Оно те почима
да се распу по .IIедини,
другога. Између то пет ка
меница изабере један, па га баци у вис. Док онај ка-
Digitized
Ьу Goog1е
'.
ОРПОКЕ
НАРОДНЕ
139
ИГРЕ
мичак Аети, узме руком ДРУГИ са. подине, па брже боље ухвати и онај што
је бацило у вис,
док
није
оануо.
Овако диже један по један док дигне сва четири. Ово
1_
се зову »једнањци." 3а тијем разметне четири камичка на двије
ГОМИАице,
на сваку по два,
па диже
као и
прије, само што сада диже ПО два заједно. Ово се зову »ДВОЊЦИ. « Нада и ово сврши, онда метне на једну го МИАУ три а на једну
један, па и њих на
диже, и то најприје
три, па
» троњци.« Иза овога
метне
онда један. четири
»чадори.« Дијете метне нувши прсте к земљи.
а пети дочека у
»четвероњци. « лијеву
руку
Прсте мало
начин
на једну гомилу,
а пети баца у вис, па четири диже, исту руку. Ово се зову
исти
Ово се зову
Иза
на
Tora
дођу
подину
обр
порашири, па из
међу сваког метне по један камичак. Онај пети баца у вис, па док се није вратио, угони оне остале прстима
десне руке између прста лијеве руке под руку. 3а сваки
доњи камичак баци по један пут она.ј други у вис. Нада сва четири утјера
под
руку, онда дигне
лијеву руку, па
диже она сва четири камичка у једно, као и код че
•
твероњака. Ово је мало мучније, јер код четвероњака метне сва четири
заједно, а код
чадора их не може,
угонеhи их кроз прсте добро састави'1·И. Ноје дијете ово
све учини, а сваки пут ухвати камен што баца увис, СВРШИАО је игру. Ако у игри не дигне све камичке, НАИ
аБО не дочека
горњи,
игра. 3а ову Иl'РУ
оно
престаје
веле остарије
игра'1'И, а
друго
жене да је грехота
играти, и да ће онАје град љетину обити, гдје се игра, те је
дјеци
забрањују. При
свему
томе
ово је најо
миљенија игра женској дјеци.
Ове се игре играју у Сарајеву, ми је не зову "пе тињци«
него
»козе,«
а има
нешто разлике у
игрању.
у Сарајеву, а сада већ и у Мостару, ове се ИQl>6 играју друкчије.
Једноњци,
двоњци,
ТРQЊЦИ и четве
роњци, играју се као што је горе описано, само о том
Digitized
Ьу Goog1е
14()
ЛУКА
раЗ.llИКОII него
се
ГРЋВЋ
што се ОВАје
проспу
ПО
ВЈЕJrОКООИЋ
ПИ.IЬЦИ
подини,
не
па
намештају
како
се
саllИ
руком, разреде,
остају, а узимају се по један, по два по три и по четири,
и што ое
руком
не смије
осим оних, који ће
Ча,4.0РИ,
него
Дотаhи
ое Аиhи.
ни
једног камена,
Иза четверољака не ИДУ
»спушhи-дигни«
Спушhи-дигни
овако: Узму се у руку СВИ ПИ.IЬци ООИII
се игра
једнога, који
стоји И:iмеђу па.llца и кажипрста, да га је .Ilакше увис
бацати, а да се не проспе оста.llО камеље. ClЏa се баци ови
пиљак
у
вис,
а
ОСТаАа
се
четири
И8
руке
спусте
брзо на земљу и ухвати ое истом руком они пети, што
је у вис бачен; ИСТОМ
се
РУКОII
чим се ухвати,
баци
се опет увис,
ПОАИГНУ она четири са зеllље
и ухвати
у иоту руку И они пети. То је »спуmhИ-АИГНИ. « Иза спу
шhи АИГRИ ПАУ »КАепеТ8че. « Оне се играју овако: Сви
пет се пиљака вис,
узме у ,3ОО8У
ААанОIl исте
руку, па се сви баце у
празне руке КАепне се о ТАе
и ухвате
се у љу сви пи.љци. На,4. се изиграју КАепетаче, играју
се »бисерке. « Биоерке су мые и веАике. МаАе се би серке играју готово као јеАНОЉЦИ тј. баци се на земљу све камеље, па се УЗllе један и баци увис; АОК овај Аети,
орихяати ое АРУГИ ови ухвати не
па се ухвати
они бачени. КМ
остави се ви јеА&Н
се
на страну, него се
З&АРЖИ у руци, други се из руке баца у вис, а трehи се Аиже
111I8AY
са
три
земље и ухвати пи.ы~а.
ЈеАан од
бачени. љих
СМ
се у руци
се баци увис, Ава
остану у руци, четврти се Аиже са земље и хвата ба чени. Н&А се и овај ухвати има их у руци четири. ОЛ љих се јеАан
се Аигне оа
баци у вис,
три
зеllље п ухвати
остају у руци, а пето
се бачени.
СаАа у руци
има пет ппљака. Сви се просп)" по ТАУ, па се играју ве .lIIке бпсерке. Оне се играју као п lI&.I1е, само се са зеllLЬe дусу по Ава пиљка.llза бисерака НАУ .мученици«. Муче ници су МаАИ И ве.lПКU. Ма.IИ се мученпци играју САичво.
Баце се пи.ьци на Т.lе, је.4&Н ее п3t."\бере,
па баци у вис~
Digitized
Ьу Goog1е
•
CPIICKE
ДОК ови Аети
НАРОДНЕ
дигне се један
14 t
ИГРЕ
са земље,
па ое ухвати
бачени. Сада се два бацају у вис, а треhи се диже; је А&н се остави на страну
два се баце и четврти Аиже,
па се опет један остави на страну и два баце увис; па се пети Аиже и ухвате бачени.СаА су у руци три пиљка. ЈеАан се баци увис, Ава се спусте на земљу, а ухвати бачени, који се одмах баца у вис и ухвати у руку по што се подигну они
ос'l'a.Ilи
са земље. ВеАИКИ се
ченици играју овако: Сви су пиљци на земљи.
МУ
Један
се баци у вис, други се узме и ухвати бачени. Сада се 06а баце у вис, дигне треhи и ухвате она два бачена. 3атим се бацају три у вис диже се четврти и ухвате
бачени. 3а тим се баце четири, и диже пети и ухвате ба чени. Напокон се баце сви пет, Аупне се ДАаном испраж њене руке о ТАе и ухвате сви. Тим су сврmени муче ници. Иза
мученика
играју се
веАике и маАе. У маАИХ
у
руку,
један
сти се један на
се
баци
РОЖИllа се узму
у
земљу,
Ј) рожине. « Рожане су
вис
И док
сви пиљц и
ови Аети, спу
па се ухвати бачени.
3а тим
се опет баци један, а пусти други на вем:љу и ухвати Ьачени и тако све док се сви не спусте на ТАе. 3а тим
се баци један у вис и играју као и маАе,
ухвате
сви. ВеАике се рожине
само Ш'l'О се по два ПИ.оЪка спуштају.
Једна од најтежих фигура јест: игра
се
овако.
На
ТАУ
њих баци у вис. Док он
су
Ј)хоћу-нећу. «( Хоћу-нећу
сви пиљци.
Аети дигне
Један
се
од
се други. Пошто
је дигнут ухвати се бачени. Сада се један од та два у
руци баци. у вис, па
док он
.I1ети,
узме се са земље
треhи, а они други из рука, спусти се на земљу, а ба чени међутијем
ухвати.
Тако
се игра, док се ивреде
сви пиљци. ВеАИКО хоћу-нећу игра се исто тако само, што се по два пиљка узимље и по два спушта. »Пртока .I1е(( играју се као једноњци, само када се ухвати бачени,
баци се по други пут, а они у руци спусти се на земљу
и ухвати бачени. Тако се изреде сви пиљци, па се још
Digitized
Ьу Goog1е
142
ЛУКА
ГРЋИЋ
ВЈEJIОКОСИЋ
једном баци један пиљак у вис,
дигну се они са земље
и ухвати бачени. Велике се пртокале играју као и мале,
само се дижу ПО два пиљка мјесто једног. сада описане
Фигуре
играју
Све ове до
-
се јеАИОМ
руком, а ове
двије, што још преостају са двије руке. Прва од тих је ».4IfIlУНОВИ мали и велики.« Играју се као 11 пртока.lе само
што
се
не спушта
камење на земљу
него у другу
руку. Када се сви преметну са земље у ту руку баци се задњи у вие, из
лијеве се руке
преметну у десну
и ухвати бачени. »Јабуке« се играју овако. На земљи су сви пиљци. Један се баци у вие, ДРУГИ се узме са земље и метне у лијеву руку и ухвати они бачени. Тако се изреде сви. Велике се играју као и мале, само се по два пиљка. дижу са земље.
Са
Неки играју и даље,
овом
се ФИГУРОМ
а..ш. су те све
ово и нијесу занимљиве
свршава
игра.
Фигуре налик на
као ове. Једина од тих »глуха«
је мало љепша. Игра ре као једноњци и ДВОЊЦИ само се не смије чути када удари камен о двоје и троје
и
више
камен. Њу игра
Ајеце и то овако:
Једно
увме
пиљке па их баци у вис затим брже боље изврне руку и на
надланицу ухвати што може више пиљака. Када
то учини баца их опет у вис и ухвати у шаку. ,Тако се изреде сва
Ајеца, па
које
има
највише
пиљака,
игра
прво. Оно узме пиљке, па њима игра,
што
сам горе рекао; ако гдје погрјеши,
треће и тако
глуху као
игра
друго,
редом, док се не сврши сва игра.
32. (И8
Ову игру
оно
играју
Кеве
Мостара)
мушка
дјеца и то три до шест
играча највише. Играчи ископају на сред подине овећу
рупу. Ову рупу зову »котар«. по један
корак
једну од
Око котара, у размаку
друге и по
један
корак од
котара, ископају омање рупе, и то онолико
рупа, ко
лико је играча, осим за једнога играча,
који се зове
Digitized
Ьу Goog1е
ОРПОКЕ
НАРОДНЕ
143
ИГРЕ
» шу Д.ll8. (( Ове се рупе зову» куhице. (( Пошто још одреде »пик((
јмјесто OК.lleH се почима игра) занесу се на пи
.ъак, којега ће
ред бити,
да
буде
ШУД.llа.
утврде, онда сваки играч узме у руке
од ПРИ.llике дугачак
70-80
метне у своју рупу.
ШУД.llа
см.,
Када и то·
по један штап
па дољи крај штапа
узме у .Ilијеву руку штап
а у десну ћур (ћур је она кошчица што дође у врату бравчета прва до Г.Ilаве). Са пика се окрене котару, па
баци ћур Г.llедајуhи не би АН га убацио у котар. Играчи дочекују ћур
својим
mтаповима и одбијају
Док је још ћур жив,
'гј. док се
.:>д котара.
ваља, смије га сваки,
играч дочекати и гонити КОJlИКО хоће. Ако ћур станг, онда
ве.llе
до мртва
мртав је. Ако који
ћура,
онда он буде
играч дохвати штапо:м,
ШУДАа, а шу,.џа заузме
ље.гову куhицу. Када ШУД.llа баци ћур с ии ка, па му га играчи дочекају, онда
оставе
своје куће па гоне ћур
по Jlедини: што могу да.ъе од котара. Шу . ма трчи за
љима, па граби, да се и он својим штап о .. Аотакне до
ћура. Ако се шумаДО'r8kне штаПОII АО ћура, тада је ћур мртав, те играЧIl и шума трче заједно
котару и
грабе рупе. Који играч остане без рупе тај буде ШУДJlа. Ако шума уба~и ћур са ника у котар, тада је промена те играчи
уграби
мијељају
коју.
остао БJlИЗУ
Ако
куhице, при чему
играчи
котара
шума пази да
нијесу ћур дочекали, но је
мртав, тад га шум а уr.они у KO~
тар. Чин mУДАа крен'е ћур, ћур је жив, те га играчи' смију одБИјати, аJlИ тада пази шу.лда, да којему играчу, док одбија ћур уграби куhицу.
Ако
овако
гонеhи
га
ШУДJlа стјераћур у котар и тада је IIроМјена, те мијељају
рупе, при чему свакако ШУJlда уграби коју. играч ради
какве
потребе
Ако који
остави на кратко
вријеме
игру изговори ове чаробне ријечи: )На куhи ми СО.llе.
у I\отару воде, hИJlИТОМ од поке. (( Тад његову рупу не смије
ШУДАа
заузети,
ЮIТИ је
уаим.ъу
други играчи
при промјени.
Digitized
Ьу Goog1е
•
144
ЛУКА
ГРЋИЋ
БЈЕJIОКОСИЋ
33. ByL.e
од јахе
(опhа наРО.I(Иа у Херцеговини)
Ову игру играју онрупнија мушка дјеца. НајпрИје
уговоре даљину, оклен ће гађаТll, те даљине
•
»пик((
поставе
овеhи
па на једну отрану
камен. Овај камен зове се
ИЛИ »циљ((. На другу страну
поставе оиалехан
обао камичак колико ,ll,обар орах. Тај се к&мичак З0ве
"буh." Још уговоре,
0,11,
колико ће табана играти, обично
20-50.Сваки играчнађе себи плочастхаиен, који у игри З0ВУ плојка или плоха. Играчи се подијеле на двије јед наке половине, као код игре »Велике кобиле. ({ Иза тога играчи бацају плојке
0,11,
!I,
бр.
151.
буhа к пину. Када сви
играчи баце плојке к пину, онда иду па гледају, чија је
плојка најближа до пика. Онај, чија је ПАОјка најближа к пику, гађа први лико табана,
пика буh. Ако погоди, тада броји o~o
0,11,
КОЛИБО је буh
потиснуо.
Ако нема уго
ворени број табана, ОНЈ,а гађа ПЛОјком са о"ога Мјеста гдје
му
се
је
плојка
играча. Ако ПОГОДИ
уотавИJlа
онда гађа
једну
плојку
којега
плојке осталих играч&,
прибрајајуhи увијек по један. Најпосле гађа ону ПАОјКу,
која је најближа
буhу,
гађа буh. Ако и сада
па
ако је
погоди
погоди,
буh,
овда опет
набраја опет таба
нима, па опет гађа П.llојке као и горе, и тако све ре
дом, док истјера уговорени број табана. Ако први играч
није погодио у буh, онда најближа
била
пику
удара. други, чија је плојка
послије
првога.
ни он, онда играј у остали на исти
Ако не ПОГОДИ
начин
Ако ниједан
играч не погоди буh са пика, онда га га.ђа први играч
са онога мјеста
гдје му се је први
пут
уставила.
0.,\
које стране играча први истјера уговорени број табана" она страна јаше на противној од буhа ,11,0 пика.
34.
llлојке
од јахе
(из Мостара)
у овој
штво
нгри
издије ..ш
поставе
на
"ва
другове,
пика, а цијело се
тј. на
парове.
Digitized
Први
дру
пут
Ьу Goog1е
СРПСКЕ НАРОДНЕ
145
ИГРЕ
ударају сви ПЛОјкама од једнога шша, па иду сви пјеше
к другоме пику и гледају,
који су
ближе к пику
.110-
тјера.л.и. Сада опет у . џt.ре плојком првом пику, па онда појamy они
који су другоме пику ближе своје плојке
ДотјераАИ на ове друге, те их ови носе до првога пика.
Код првог пика апет догнали, та
игра
па не
ГАедају, који су ближе
опет јашу, и тако
све редом,
до пика'
док им се
досади.
35.
Иrра. с JlОПТОЈ[
(ОПhа народна)
у овој се игри подијеле играчи па
двије једнаке
ПОАовине, па са суво МОКРО ОДАуче, која ће
играти, а која ће у пашу. попере
један
плочаст
Играчи
камен,
који
КО.llико
ПОАовина
први
играју,
Д.llап. Један од
играqa стапе крај тога камена, узме .IlОПТУ, па је баци у вис, а када се овго враћа ошине је дланом :uли пр стима, чим
naши.
прије
стигне, пут
Играчи у паши
дају да је ухвате. онда. онај
ових
дочекају
Ако играчи у
играча,
те
су у
.Ilопту у руке и
Г.llе
паши, ухвате лопту,
играч, те је И.3 прве дружине не игра више,
но га један И3 његова друштва замијени. Ако се у паши не ухвати .Ilопта, таАа лоптом један од играчау паши
гађа онај
поперени камен са онога.
мјеста, гдје се је
лопта уставила. Ако погоди камен и тада не игра више
тај играч но ДРУГИ, I,t ако
не 'погоди, онда онај
играч
настав..ьа на. исти начин. Први пут када удари .IlОПТОМ.
виче » прва, {(
други пут
»друга, «
треhи
пут »трећа, «
ао четврти пут »пиле« И.llИ »пилинбатбат
се дочека
»пасји
брат.«
ПИ.llе се не
три но се лопта баци ма.llО у вис па
наП.llетом од ноге и одБИје.
Ситнија дјеца,
која јако уче ову игру, метну лопту на прсте од ноге,
па је тако
баце.
Нада
пети
пут у дара, дигне играч
ногу па .IlОПТУ испод ко..ьена пребаци а дочека је ·Д.Ila ном
од
руке и одбије, а виче
».Ilовре. « Но је добро 10
ЕТНОГРАФСКИ 8ВОРИНR КЉ. П.
Digitized
Ьу Goog1е
146
ЛУКА
вјешт игри,
ГРЋИЋ
одмах код
nИ.ll.ета
заједво и то овако: дигве под кољена у
ВЈЕЛОКОСИЋ
удари и ПИ.ll.е и .ll.овре
ногу па .ll.опту пребаци ис
вис, ао дочека је наП.ll.етом
исте ноге
и·
одБИје. Тада виче: »И бат и .ll.овре. « Ма.ll.а дјеца ударају ».II.овре« овако
десну
руку
:
ухвати се играч .ll.ијевом руком за уво, па
провуче
испод
.ll.ијеве
и
одбаци
.ll.опту. Шести, седми, осми, девети и десети
десном
пут удара
се као и прва три пута. Играч кад удара виче: »Шеста, седма, осма, у очи ље, она, бива свршена. « Ако један играч
овако
удари
десет
дружина не ухвати, дружине,
уговору.
Иза
а
лопту
му
ПРОТИВllа
нити камен убије, тад ако играју
од јахе, сви из љегове
тивне
пута,
дружине,
па их носе до
тога
rючињс
не почиње са првом
појашу оне из про
одређенога мјеста по
исти
играч на ново,
него са другом.
чиље трећОМ, четврту
ПИ.II.етом
итд.
a.lJ.И
ТреЬу игру по
Ако
С.II.учајно је
дан играч десет пута узасоб одигра, тада ПОС.ll.ије сва ког ударца јашу. Један играч игра
све док му .ll.опту
ухвате,
он даље
тад
ве.ll.е:
»изручио
СО«, те
него љегов један друг. Када се сви из прве
не игра,
дружине
изруче, онда они иду у пашу, 'а они, те су би.ll.И у паши иду те играју, као што. су и први.
36.
Жари бари
(ИЗ Града у Посавини)
Играчи у овој игри Од.llуче пиљком, који ће први
играти. Ови који
lIочиље
игру, узме .ll.опту, па удара
у зид, говореhи код сваког удара по је . щу
03,
ових речи:
» жари, бари, жежи, бјежи.« Када .ll.опта ОДСКОЧИ од зида, хвата је у руку. Оста.ll.И играчи стоје око онога те игра, па кад он изговори ријеч »бјежи«, ови се разбегву на све стране. Када играч потољи пут ухвати .ll.опту, гађа јед нога
0,4
играча. Ако га ПОГО,4И игра даље погођени, а ако
га не погоди игра онај те је гађао. Ако играч који пут
не ухвати .ll.опту, 'гад ИЗ.ll.ази из игре, а игра ДРУГИ. Ову игру највише играју само по
двоје дјеце.
Digitized
Ьу Goog1е
,
сРПСКЕ
НАРОДНЕ
37.
147
ИГРЕ
RОПИА&АИ
(из Сто ца)
Ову игру играју играча
оситнија
ТО.IJико се ископа
,ll.јеца. l{о.IJико год има
рупа гдје
год
при страни.
Рупе се копају једна више друге, дубоке, КО.IJико да може лопта I)танути.
Рупе се подије.IJе,
нојега
Изнад рупа се зава.ъа
играча.
те се знаде која је .lJопта. У чијој
се рупи устави ~опта онај је зграби, а остаАИ се играчи које куда
играча.
разбјегну,
Којега
Овај са АОПТОМ
играча
камичак. Тај камичак
ниједнога, је гађао.
онда се Када
зову
онај
којега од
рупу убаце
»КОПИ.IJе«. Ако не погоди
камичак
се у чијој
.lJади, тј. камичака,
гађа
погоди, у његову убаци у рупу
онога,
те
рупи накупи петоро копи играч
стане погнувши Ma.lJO
.lJеђа, те га сваки играч гађа АОПТОМ из уговорене да љине
по
пет
пута.
38.
lLt.есие
(из Мостара)
Ове се игре Двоје дјеце
играју. Ma.lJa дјеца, највише жене ка.
сједне једно према
другоме,
па најприје
удари свако себе по КРИ.IJУ, затијем себи руку о руку, па OH,II.a једно другом руком о руку. Ово се често по навља, те је врло .lJијепо Г.IJедёi.ТИ.
39.
САИПИ "]1(&1
(из }јостара)
у овој
се игри
занесу на пи.ъак.
У којега пото
њег остане пи.ъак ономе завежу очи. Пошто му завежу очи, узму га двојица играча један за једну, а други за
другу руку, те га воде по соби, а пјевају ову пјесмицу:
1
Ова је иrpа у
збирци В.
ВР'lевиЪа, Срп. иар. иrpе, С1:Р. 47 ПОА уврстио, раАИ ове пјесuце, хоја је
И)lево)( ,.МИШ Ј1ИШ )lиш е Ја сам је овАје у љој, а које у ВрчевиЪа
BeJla
10*
Digitized
Ьу Goog1е
t48
ЗIУКА
ГР'&S.Ћ
БЈВJIОКОQU.ъ
Водим баку на пазар, Да је продам за цаар, Не да вико ни динар.
Хуј, бако, куд ти драго!
Када
потоњу
ријеч
три пута и пусте.
изговоре,
онда
га
окрену
два
Сада га сви задиркују онако шутке,
а он Завезаних очиiу пипа, не би АИ l.юга ухватио. Ко јега ухвати ономе
завежу
очи, па га водају као што
су и првога. Ову игру играју омања дјеца.
пr ИГРЩ ДУХА
t.
Т и ЈЕ а в а (из Мостара)
Ова је игра веома весеАа и смијешна.
вечер на сијеАУ. Када се МАадеж окупи,
Игра се у
части их до
маhин чашом двије вина, па (јнда почињу игре. У овој игри сједну сви у ОКОАО, а може. их играти КОАИКО их
има. У свакој маХаАИ имаде по један ИАИ два вјештака И весељака, којll све игре почињу.
То су тако звани
»мајстори«. Када су сви наОКОАО сјеАИ И СМИРИАИ се, онда
изађе мајстор на средину држеhи у РУЦИ увијену туру од мараме и рекне: »Ја ОИХ, браhо, да се играмо тикава.!<
Када друштво sапочне
пристане
бројити,
па
-:сурОм. по рамену: да
упамти свој
на ту игру,
редо.м
онда он од себе
ударајуhи
свакога О.llако
»јед&в, два, три!! и·гд.
Сваки треба
број И. потоњи број, да се не би. пре
варио, па рекао број )$иmе но их у
CJ~eMY имаде. Иза
тога мајстор сједне, и.llи боље реhи чучне на средину,
па завиче: па мИ РО,4И
»Хеј!
Ја
пооадих
једну
врИјежу
шест, деоет, петнаест, И.llИ
тикава,
КО.llико
Digitized
хоће>
Ьу Goog1е
.
Ј
'СРПСКЕ ВА:РОДВ'Е ИГРЕ
тикви('. Ј Онај, чији је број ПОИ'енуо, дочека. к'о тке,
па
одговори: »3ашто,
стор опет дочека СаАа
011
њега,
:море,
ив пу.
ше'ст ТИ:КВ'Я ?« Мај
па пита: )Ја колико тикви Р«
баци 'На којега. АРугога па рече: .Десет 'l'П'RВИ«.
Онај на кога је
U&HYO
број десет, опет дочек.а, па ПИТ&:
,,3ато, море, десет ТИRВИ?« и тако ~вe реАОМ. М&јотор на 'све пази, па који ое или превари ИАИ одмах не од
говори,
удари
га· туром
одузме му налог. ове се игре
по
рамену
ИАИ по ..4еђима и
Када су већ доста залога СКУОИАИ и
наиграАИ,
онда
мајстор
узме
ове
за..юге
па их добро измијеша, те узим.ъе један по један крА јуhи у руку и пита: .Шта ће радити онај, чији је за
АОГ у :мене у руци?« не энајуhи
осуди сам
коме
себе,
грају и смијех.
Сада
суде,
те
:му се
двојица ив реда cyд~ често
што у друштву
догоди,
да
проузрокује
који
ВЕМИКУ
Када се изрече осуда, мајстор изнесе
залог, те онај чији је эа.юг изврши Аосуђену му казну, и прими залог, па сједнувши суАИ он другоме, чији за
...ог
:мајстор за његовијем изнесе и тако све реАОМ док
се ОСУАИ свима који су ИВДЫИзаАоге. Овај суд и ова казна зове се караћење. Како се и шта дооуl)ује и из вршује напиоано је у почетку.
Ов.а је игра највише с тога за.нимљива, јер сваки мора
добро
пазити, да се љегов
број не спомене.
А
ако само двојица говоре, опет. nастане цијеАа кавга у
говору, те би онај, који би из вана САушао, мислио, да су у највећем иnаду, јер се отпм.ъе, да се што прије до чека и одговори ИАП упита. Ако се који превари, онда Н:1.стану граја и смијех, који трају ДОК мајстор од пре
вареног узме залог. Осим тога је смијешно, ка,А, једай
другога вара. Окрене се на примјер je,A,IiOMe до себе и гледа му строго у очи, 1 MII.II.O
а пи'га га за туђи број.
Тада
ће који реt.и тимва. То је ваљда зато што се у овој игри брзо
говори, па је ..lакше изговорити. Ииаче се у говору у Херцеговини не чује,
1tao
што се чује на примјер у Сарајеву: кавн, тиttви итд .
.Digitized
Ьу Goog1е
150
ЛУКА
се од двојице
један
ГР'&И'lI.
ВЈЕJIОКОСИ'lI.
превари
се је окренуо са питањем,
ИАИ они до њега,
те
му
ПАИ онај чији је број. Че
шће пута се преваре оба. у Сарајеву се игра маАО друкчије. Ту се не омије
опомену ти ни један број од онИјех, који оу већ иопаАИ,
и човјек мора оообито пазити. Ако је веhи број играча, нпр.
двадеоет, па
неки иопаАИ а неки оотаАИ мора
да ое
пази да ое на вријеме и право ОДГОВОРИ и да ое не опомене
ниједан број, који је испао.
Морају ое даКАе запамтити
~ви бројеви који оу иопаАИ. Има раЗАике и у караћењу. У Сарајеву је БАаже караhење,оообито ако има и дево јака у игри.
При караћењу суде У Сарајеву само ОIlИ
који оотану а да нијесу даАИ заАоге. Догоди ое, да се и мајОТОР превари онда и он дадне заАОГУ, а ДРУГИ по
отане мајотор,
2.
Шта ТО АРасиш,
APyze f
(из Мостара)
у овој се игри подијеле све по два и два, играча па
они који дођу заједно оједну један до другога. Пошто оу ое ПОАијелили,
друг
и сјели
друг до друга,
узме мајсторов
чирак, ибрик о водом ИАИ иначе што потеже, а
мајОТОР га пита: »Шта то ДРЖИШ, друже?" чирак."
жат?
»Неhеш га ти држати".
-
»Аржаhе га Перо((.
-
ШУ'!:И,
-
-
»Ја ко
Сада
Перо
а Перов друг да одговори:
жати((.
»Држим
-
he
га др
треба
да
»Неће га Перо АР
Мајотор ое одмах УАети у ријеч па рекне:
да ко ће га држати
?((
»А
На ово lIитање, треба сад Перо
да брани овога друга оа ријечима:
.Аржаhе га тај и
тај'(. Ако ое који превари, те за себе одговори lIAИ га
друг на вријеме не ОАбрани, онда му дадну онај пред мет,
те
четка
ое
држи,
игре.
а друг
његов
Ако ое чирак
пита
не држи,
га
као
и
код
но какав
по
дРУГИ
предмет, и опет ое на питање »Шта то држиш, друже одговори:
?((
»АРЖИAl чирак«.
Digitized
Ьу Goog1е
..
I
СРПСКЕ
••
НАРОДНЕ
151
ИГРЕ
Ова је игра весела, јер се у њој многи варају, те тако
чи рак
.иде
од руке
до
руке,
и друштво
се
ономе.
те преДУВИМ.lЬе чирак, смије и честита му. Још се може опавити, кад
како
друг
друга
не погоди одмах
да
3.
гура
га
Аактом,
или
КО.IЬеиом
ваступа
Поrађаље броја (ИВ Мостара)
Ову игру играју на ОКАад, ако
омади. Ако се
неће
нико
се
ко
нађе да се
да ОК.IIаДIl играју је и бев
ОКАаде, само да би показали своју вјештину. КОЈИ зна игру реh.и ће до себе другу: ,)Де, мајчин сине, замисли какав год хоhеш број, ја ћУ ти га погодити:« вамислио
сам. «
»СаАа.
-
па све зброј заједно. «
још
двадесет,
сам((.
-
узајми у Пере још
»3бројио сам. « -
-
па и то
том
приБРОј.«
»Е де
-
толико,
»Ево ти ја
»Прибројио
-
»Сада подај од свега Тодору половину, па онда
изесаби, КО.llИКО ти ос'гаје. ((
»Дао сам. (
-
Перу његово, па ће ти остати десет. ((
годио си
!((
-
»Сада подај
-
»Е богме по
Многи се дабогме чуде, како то он погоди.
али је то са свијем просто. Рецимо заМИСАИО је десет. Позајмио је у Пере
десет,
то је двадесет.
Дао му је
онај, те га је нитао двадесет, 'го је четрдесет. Од свега
је дао Тодору половину, остало му је двадесет'. Вратио је Перу
његовијех
десет,
а остало му је десет,
и то
је таман ПО.llовина онога броја, што му је дао онај, те га је питао. Такn код сваког
ловина
4. (ИВ
СудеЬи по ријечима, овамо
броја, остане увијек по
онога броја што они те пита даАе.
ОсмаН.IIије
Трубир Мостара)
рекао
донијеле,
бих да су и ову игру
али се је тако одомаhила,
да је поста.llа чис'го народна игра.
~'OBoj ће те игри
наиhи на ријечи: Вир, иh.и, уч, дорт,
беш, алти, једи,
-" Digitized
Ьу Goog1е
152
Л)'Кл
секиз,
дОКУЭ, он;
ГРЋИЋ.
БЈЕЛОКОСИЋ.
то су бројеви од један до деоет на
турском јеЭURУ. Ову игру играју с.а.мо МУШRИ. Сви IЈгра:ч.и .сједну
у ОКО.llО,
па
сваки
даде
своју десну ногу у RрИ.llО. за па.llац од ноге, удара
онога,
табан,
своме
десном
СваRИ играч,
АРУГУ
ухвати друга
па мајстор 1/0чима. Стиенуто:м шаltОМ
те му ногу
држи
један
пут у пету или
а говори »Тру-бир((. Сад онај удари
опет евога
друга, виqуlш исто, што и мајстор, па наоко.llО, док И мајстор добије ударац
TaRo сви редом Rao и СВИ остали.
Нада се један пут обреде, мајстор удари два пута ВН
'lуtlи»тру-бир, труб-иhи« тјерају до броја десет.
и тако све редом, док ис
-
Кад истјерају на десет тад се
враћају натраг, ударајуhи и пјевуцајуhи:
»Труб-он,
труб
докуз, ТI)уб-секиз, труб-једи, труб-а.l1'1'lI, труб-беш, труб дорт, труб-уч, труб-иhи, тру-бирl(, па онда узмичу све
по један број, док ДОћерају на један и тад је игра свр шена.
КојlI се
превари,
онога удари онај,
те је пред
љим поново, да му покаже и да га научи. По се.llима у
Гацку, гледао сам' гАје
скијем, нпр.
турске
»труб-један,«
игру ЗОВУ » Трубир«.
бројеве замјењују срп
»труб-два,« итд., али и они
Према томе бих
рекао
свакако,
да је осмаН.IIијска.
5.
Ц в и ј е Ја а. (из Мостара)
ОВУ игру играју и мушки и женски заједно. Свако чељаде
изабере име
једнога
цвијета,
као: каранфил,
ружа, љубица, шебој, невен, врбена, кадифа, шеншетуба, чичак, патма чи чак, сабур, смиље, итд.
Мајстор
срце ме боли. «
jeM?1I -
-
llовратиh, Rа.l10пер, босиок,
започне
игру са ријечима:
»Ах
Један га из друштва пита; »3а чи
»3а љубицом«. Оно чељаде, које је изабра.llО
љубицу, подигне се па рекне:
»Шта ти је?((
-
»Ax!1I »Срце ме боли. « -
Мајс'гор га пита:
»3а чијем?«
-
»3а босиоком«. И тако све редом. Које че.ъаде на ври-
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
ИГРЕ
јеме не одговори, узимају му заАОГУ.
оо дијеле
3a.tore
на. ка.раћење.
у Сарајеву је ма.lЮ друкчије. Ту када играч рекне, да га
срце БОАИ
нпр.
за невеном, онда
оно
чељаде,
што му је име Ј)невен« треба да рекне: »јао!« и то прије него први играч.
Ако рекне прије,
онда опет уздише
први играч, да га срце БОАИ; а ако први играч уграби, па при.је се
рекне:
наставља.
гачко
име,
»јао! «
онда
невен
С тога је најбоље
па док
играч
уздише
узабрати
изговори,
море
и
игра
каквэ ду.
се и ТрИ
пута
рећll "јао«.
6.
Рачуваље ва прсте (из ПР&'1е)
Познато је
сваком
да
гдјекоји
сељак
не зна на
памет ни један пут један до стотине. До двадесет и пет нећ некако иде;
ту се може и на прсте
Аакше је и запамтитн.
ОвАје ћу навести
избројити, а ВрАО оштро
уман начин, како се множи са шест на више.
Заиста
морао је ВрАО оштроуман бити онај који га је понајприје пронашао, а кад се један пут научи, може ВрАО меха
ничкијем начином да иде. У овоме рачунању представља
паАац број број
,
8,
5,
кажипрст број
а МаАИ број
9.
6,
веАИКИ број
Кад хоhеш,
7,
домаАИ
да помножиш два
броја метни прсте, који одговарају тијем бројевима је
1.
дан на
други
па гледај
КОАИКО има простијех
прста
од она два прста на према теби, ТОАИКО nеш узети де сетица, а остые прсте Аијеве руке,
заједно са онима
притисну'гијем, умножи са преостаАИМ бројем прста де сне руке, и то приброј десетицама, па си добио брОј, који
одговара умношку
од ова
задана
броја.
Ово се
боље може видјети на једном примјеру. Рецимо хоhеш
•
да умножиш
7
са
8,
онда метнн домаАИ прст десне руке
на веАИКИ прст Аијеве руке, јер веАIIКИ прст предс'гавл,а
nрој
7
а домаАИ број
8.
Ако си то учинио, онда су '1'11
-Digitized
Ьу Goog1е
t54
ЛУКА
ГРЋИЋ
БЈЕЛОКОСВЋ
на Аесној руци проста три прста АО тебе и на Аијевој Ава паАац и кажипрст. Свега АаКАе ста, АаКАе пет Аесетица
= 50,
руци још
Ава прста а на Аијевој
А3КАе
8 =50
7
Х
метнути маАИ
+6 = 56.
прст
и
АаКАе
стотине
са
Ава
пута три
9Х8
=6
то треба
1Х2= 2
остао је још јеАан на Аесно,
9 Х 8 = 72 итА. На овај 20 АаКАе јеАан пут јеАан
се на.чин може умножити АО АО
3,
Ако множиш
7,
на Аијево:
САоБОАНИјех пр
Аесне руке на АомаАИ Аијеве, про
стијех прста Ао тебе има
2
5
преОСТаАО ти је на Аесној
Аесет
прста.
ИГРЕ ЗА ДОБИТ
IV.
t. B}'Le (опьа
пара
народна у Херцеговини)
у овој игри, као ГОА у игри "ПАојке ОАјахе« Щ,
поставе пик И буh.
ПОА буh
34)
ИЛИ на буh сваки играч
поr.тави по новчиh. СаАа сви играчи УАарају ПАОјкама
004 буhа к пику. Пошто сви УАаре, ИАУ свипику, па ГАеАају, чија је ПАОјка најБАижа Ао пика. Онај чија је
најближа, УАара ПОГОАИ, те плој ка чиhи Ао буhа,
004 пика први и гађа у буh. Ако буh остане
тада
он
ближе
носи
све
новчиhа,
но су нов
паре, а игра'ЈИ
по
стављају на ново, па играју. Ако ПОГОАИ бућ, те паре
остану ближе буhа но његове плојке, тада су паре бу ћеве, те удара други, који је најближе Дотјерао ПАОјКу до пнка послије првог.
Ови
гледа, да привуче
своју
ПЛОјку парама. Ако је привуче, да буде БАиже парама но што су паре буhу, тада их носи, ако ли паре и сада
остану ближе буhа, тад удара треhи, па тако све редом. Ако који привлачеhи плојку к парама, потисне буh још
•
даље а случајно и његова плојка отиде за буhем, тада су паре онога, чија се п.юјка најближа парама АОГОДИ.
Digitized
Ьу Goog1е
'.
СРПСКЕ
155
НАРОДНЕ ИГРЕ
------
•
Ако ое паре раштркају тада узимају они, чије ое П.llојке
најб.llиже који новчиh догоди, а оне, те су б.llиже буhа но и једне. П.llојке остају и на даље играчи ударе са
пика, а ниједан
паре остану недирнуте, па
иде
к
ПИКУ
и
игра
не погоди
тада дилtе на
ново,
буhеве. Ако
ови
буhа, те
ПРВИ своју П.llојку,
па тако све
редом, док
све новчиhе одиграју.
2. (оuьа
Играчи начине у пријечнику,
им
се
зове
на
циљ.
.IlИКОГ пика, па и рају
сви
сви
на
ударе,
покупи
КОАО на
ПОДННИ
врх
КО.llа
Још
одреде
изгред
к
ономе
онај чији новчиh
све
новчиhе,
Оне
иа
са
те
чеперак
ками чак,
даљину
1Ј
ма.llОГ
и
то
ве
Са ве.llИКОГ пика уда ци.ьу
буде
новчиhима.
удари
убаци
није
Када
најб.llиже к циљу,
сви.iем
новчиl1а
новчиhе,
КОАИКО
поставе
то обиљеже.
иика у КО.llО. КО.llИКО
његови.
Пара на 80...0
народна у Херцеговини)
у
први
са
ма.llога
КО.llО,
они с)'
убацио,
узме
други, који је на.јб.llиже к циљу послије првог свој нов
чиh Дотјерао,
d,pyrora
па он убацујс у КО.llО.
ШТО
остане иза
убацује треhи, и тако све редом, ДОК све нов
чиhе одиграју.
3.
Новаца у рану (опьа народна)
Ова се игра не
што
прави
б(1
КО.llО.
МОГ.llО
игра исто као 11 горња, само што се МЈесто
јаје
од
IЮ.llа
ископа
кокоши
се рапа КО.llИКО
у њу
станути.
Који
убаци што у раllУ, његово је.
4.
Пара ђИS8
(из Мостара)
И ова је игра С.llична игри »IIара на КО.llО, « само што
се
у
њој
не
прави
КО.llО
него
правокутннк.
Digitized
Ьу Goog1е
156
ЛУКА
н.О.llИКО ГОА има
играча 'ГОЛИRО
ГРЋИЋ
ВЈЕЛОII:ОСИЋ
ее
направи преграА6
овако к&о што је У слици. На најгорњу се црту метне
-
ЦИЉ. Са ве.llИКОГ пикагађају к циљу као и
--
КОА игре »Паре на коло«. Који играч {}вој
повчиh
најближе
најАОЊУ
преграАУ,
б.llижа УАара
к
маломе
онај
гледа,
ци .. у
да
чија што
Аотјера,
бива пику.
је
опу, Са
те је нај М8.l10Г
најАоња
више
Аобија
пика
преграАа, и
може у своју пре-
граАУ утјера. Ако случајно убаци који нов~иh у чију другу
преграАУ,
то
узима
они
игра.ч,
граАа. Што остане не убачених играч,
и
тако
све
којега је пре
новаца убацује АРУГИ
реАОМ.
Туце 0.1'. 8ИА
5.
(из :Мостара)
Играчи одреде у зиду један камеН,О·КОјИ Ье туhи.
Начине јеАНУ мјеру од дрвета од прилике колико прст. Један од играча,
удари о они
камен у зиду,
му новчиh што даље одскочи. 3а овијем играч,
и Г.llеда
да свој
новчиh
Дотјера
тако да
удара други близу
првог.
Ако га Дотјера у оној мери, КО.llико је дрво или б.llиже, узима новчиh себи, а ако не Дотјера, УАара треhи играч.
Треhи играч Г.llеда, да Аотјера којему, ОА она два прва новчиhа.
Ако
и
он
Дотјера,
ударају оста.llИ. КаАа се
сви обреАе, тада први диже свој новчиh, па удара на ново.
Ако
је
којега
играча
прије
његов
новчиh ко
Аобио, он удара Аругијем новчиhем, каАа Аође на њега реА. Ако који
играч
Аотјера
свој
новчиh међу више
новчиhа те Ава или више новчиhа буду у Ааљини оне мјере Ао његова новчиhа, то онда диже све оне новчиhе.
6.
Туце буlaем: (И3 Јајца,
Играчи ударају са пика новчиhима к буhу, као код игре на КО.llО. Који I1грач
најближе Дотјера
Digitized
свој нов-
Ьу Goog1е
QРПОКЕ
чиh
буhу,
један
на
узме други
све
НАРОДНЕ
1;);
ИГРЕ
новчиhе, па их метне на подину
окрену в гори ГАаву
свакога новчиhа.
Сада узме буh, па њиме удари озго у новчиh. RОJlИКО се новчиhа окрене на протинну страну (круну), ОНОJlИI:О
новчиhа
узима
себи. У остаАе удара
АРУГИ
играч, и
тако све редом, док све одиграју.
7. (ив
Пупа :М:остзра)
Купа је што и »Градац(( код ВУЈ-:а Врчевиhа;) само што се овдје друкчије
зове, а друкчије
и игр~
него
што је тамо описано. Нупа се састоји из четири ораха. Три се ораха метну јед-ан уз други, а четврти озго на њих. Купа се игра с пика и иза купа. код
друге
игре
сваки
играч
И код једне и
постави
по једну купу
ораха. Нупе се поставе у округ у размаку по два Ао три прста једна од друге. епика играчи ударају на изред
и гађају купе са купцем (ПОВеЈ1ИК добро 'l'ВРД орах) ако
коју купу који обори, тај је и носи. Купац се oCTaB.lЬa на
ономе
мјесту, гдје се је уставио.
с пим, онда онај од·
купа
одва..ъао,
му се је купац
играч,
којега
удара
први
Када сви
се је купац са
онога
sауставио, па ако што
ако што остане удара други. најБJlиже купа,
зове
се
мјеста,
Ако
остаJlИ
играчи
која
)Да.
учоњам. (( Иза.
се игра на исти
нема
пика,
да.ъи
он
KYIla.
но
удара
Ье
играју,
крај купа и пјева:
Бог
где
чији је купац
t:.Ilије свијех играча остане необорена, он је но је носи. Док
најдаље
обори' носи, а
Онај играч
чуња"ю.
ударе
купа
чуњаJlО
ЧУЊ3.JlУ,
по
ье обара сједи
чуњам
што
начин само
што
се купци бацају од купа. Који је пај први
као
8.
и
код
игре
с
пика.
Ше ха
(ив Мостара)
Пlеха се
игра
исто
као и Ј-:упа,
само
она дјеца
која не имају доста ораха, посаде по један орах мјесто
1) Српске пар. иrре (1868). стр. 27.
Digitized
Ьу Goog1е
158
JlУКА
купе, и тај исто
као
и
ГРЋИЋ.
један орах
IUЕЛОКОСИЋ.
зове се Ш~L
ОСТ&А(1 се игра
купа.
RаАијаие
9.
(из Мостара)
Ископа се гдјегод при зиду, при при камену
рупа,
да
би
стисну у њу станути.
МОГ.llе
какву пању И.llИ
двије
шаке
Још се обиљежи
се ораси у рупу убацивати.
Са пика
са КО.llико који хоће ораха.
Који
се
пик, ОК.Ilев ће
играчи
први
када
ударају,
убаци у рупу
на тако ораха, тај постане каАија. Кад већ има кадија,
онда ако играч убаци у рупу на .Ilијо ораха, то кадија узима
себи. Ако
убаци на тако,
тада му кадија даАе
ОНО.llико ораха, КО.llико је убацио и он буде бивши К&Аија иде међу играче.
10.
кадија, а
Н абаце
(из Мостара)
у овој се игри ископа рупа исто као и код к&Аи
јана, а обиљежи се ве.llИКИ и мали пик. Ве.llИКИ се пик по да.llеко И8макне. Играчи ударају сваки са по једви јем орахом са великога пика к рупи. Који играч убаЦII
у рупу И.llИ најб.llиже доваља до рупе, узме све орахе, па са ма.llОГ пика убацује у рупу. КО.llИКО ораха убаци ОНО.llИКО их узме, а оста.llијем удара други играч, који
је најб.llиже са веАПКОГ
пика ПОС.llије првог играча ка
рупи свој орах догнао. Ако са великог пика два играча
ИАИ њих више убаце своје орахе у рупу, тад они, који
су убаци.ш у рупу,
иду поново,
те играју са ве.llИКОГ
пика. Ако и по други пут убаце два у рупу, тада ОМ~'чују са суво мокро. Дјеца сиромашних родитеља, која не имају
ораха накупе штица од прасака (бресака) па се мјесто
њима
орасима играју. Ове штице зову ))шкрге((.
Digitized
Ьу Goog1е
---
ДОДАТАЕ
Бројаље у иrри ка равие начиие ,1,0 десет (3абиљежено
овдје ондје по Босни и Херцеговини)
у многим играма у којима
има
да
се броји упо
треб..ъавају се ова бројања: Један, дедан, ДИВИН, дишин, пенга, .Ilенга, смоква, доква,
карапуша,
десет.
Један, дедан, де.llИГ, дошиг, mинги, пинги, смоква, .Il0ква,
караmица,
десет.
Једнога.llО, ДВОГ8.1l0, трога.llО, чеврга.llО, пега.llО, ше га.llО,
свиман,
осман,
деве.llага,
дешман.
Ан, зван, дран, цеки, боки, бана, бићи, копи, ради, рак.
Једно..ъуга,
дво..ъуга,
тро..ъуга,
чевр..ъуга,
пе..ъуга,
ше..ъуга, седман, дегман, дивокоза, ДИn.i1Ић.
Енци, бен ци, на каменци,
троја,
врата, зачепета,
ери, бер и, музикери, mтриц.
Digitized
Ьу Goog1е
Digitized
Ьу Goog 1е
"
11
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ ИЗ
ЛЕВЧА
И
ТЕМНИЋА
ОКУПИО
СТАНОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ. У'lИТЕЉ
ЕТНОfРАФСКИ
ЗВОРНИК,
КЊ.
11
IX. Digitized
Ьу Goog1е
Digitized
Ьу Goog 1е
1.
БИТЕШЕЕ ИГРЕ,
t. Ово је омиљена
На
коља}
ђачка
игра,
али је
играју и чо
бани. Женскиље је не игра. За игру је потребан отво рен и раван
простор,
игри могу да буду
8.
и што је већи,
t 0- 2 О
то је
бољи.
У
играча, ЫIf никад маље од
Игра се помоhу лопте.
Двојица од најјачих' и најотреситијих међУ игра чима,
поделе играче па две равне половине.
То чине
овако: Један другар ухвати другоме два прста, обично средњак и кажипрст,
па се издвоје' на страну и
онај
што држи прсте, рекне за један од она два прста »МОј((,
а за други »твој((.
За овим се враћају играчима, који
се за то време сuаре, све по два и два, обично једнака по
величини,
те
сваком
пару
поднесу прсте да траже.
Један од двојице из пара пипне један говореhи:
»Ја ћу овај«(,
прст који хоће
а онај други и н(' тражи, јер
се по себи зна, да је онај други прст љегов. Сад ови што деле знају
који играч И8 пара коме припада,
их тамо и упуhују да стоје и да се поново
враћају, те
чекају.
После
кријуhи се, поново деле прсте,
па их подносе другој двојици итд., док све
поделе.
Да
не би
па
овога
играчи
дознали
парове не
које је чији
врст,
они често пута по два пут узасто,Пце деле подједнако прсте. 1
Ако би се при
деоби
тревило,
да
све мабији
М. Ћ. МН.АиЋевнh је ову иrру назвао С "он.а fЮ .wаtарца НАН С "оња на
"о6uА1I (Жнвот Срба се.ъака, Срп. Етн. Збори.
1.
стр.
225-226). 11Digitized
Ьу Goog1е
t64
СТ.
М.
играчи аадuу ва једну
МИЈАТОВИЋ.
страну,. а јачи на другу,
онда
се та деоба квари, и де.llИ се поново. Пошто се сврти деоба, баца се 'Кuша
и суша И.llН суво н .м.окро.
3а то
се узме једна згодна иверчица 8.1lИ парче hерамиде па
се пљуне на њу. 3а тим једна подељена страна каже да Ье кишу, односно МОКРО, а друга каже да Ье сушу,.
суво.
Сад један
од оне двојице
иверчицу И.llИ ~}ерамиду у вис,
на Г.llас вичо:
што су де.llИАИ
баци
при чему једна страна
»)Ниша, киша, киша«,а друга:
))Суша,
суша, суша«, па ако иверка падне тако да буд~ одозго
мокра, а одоздо сува, онда уге (сагињу се) они тто су тра ЖII.llИ сушу, и обратно. На овај исти начин врши се деоба. и баца киша
суша, код још многих игара.
Над с&
-
овако изде.llе узјане сваки свога друга с којим се де
.IlИО.
Узјахани
стану
у
круг
и
подједнако
се
уда.ll6-
један од другога. Кад то учине, онда почињу да бnцају један другоме редом .Ilопту, и то увек с десна на .Ilево.
При овом бацању и хватању .Ilопте броје: један, два,. три, итд. до десет, па ако за то време нико не испусти
.IlОПТУ, онда промене места и почињу поново да бацају
.IlОПТУ. као и први ДО.llе
пут.
У овом
Г.llедају да ухвате ако
бацању,
могу .Ilопту,
ови
који су
и тада
бива.
промена у. јахању, тј. узјахани јашу јахаче.
А;·ю који
од јахача при бацању не би ухватио .Ilопту,
онда сви
јахачи
бегају на све стране,
а један од r.них
што
су
јахани, који пре дограби, узима .IlОПТУ и гађа ма кога од јахача,
доБИ.llа
па
ако
3uнимљиво је при како
га
удари,
онда
је
игру, те сад они јату оне
се и
те га и не
не
uBoj
скида
гађају,
С.llучају да не
отимању и гурању гађа противнике,
страна
их јах&.llИ.
игри посматрати повенога играча,
са
свога 'Коња,
због
буде
његова
што су
чега
се
а они
га
противна
нико од јахача
не
виде,
страна
ударен, љути.
у
У
ко Ье пре да дограби .IlОПТУ, те да играчи
највише
губе игру.
Digitized
Ну има
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
165
ИГРЕ
---------------------------С.Ilучајева, .да
понеки
од
увјаханих
наВАаш
задржи
свога друга на себи, како би га уб1.lАu, те на тај н:ачин игру вадоби.llИ.
2.
Криви цар
за ову игру треба да има
IIpoCTOP
метара
10--15
.дужине. Играча може да буде 8--20. Играју је веhином -само
мушки.
Играчи се поде.llе растојаљу од
на
две
подједнаке
групе и на
метара стане група спроhу групе.
10--15
Двојица, обично понајтрезвенији и најјачи, који су по де.llУ ИЗВРШИ.llИ, су цареви група и љих играчи морају
у свему
да
С.llушају.
И један и други
цар
нареде
по
једном од играча, те кецајуhи (на једној нови) ИВИ.llаве
један другоме на мегдан. На мегдану се ударају раме нима све донде, док један од љих не стане и на другу
ногу, и тада се тај сад
ИЗИ.llави
и
сматра
другоме
на
као варобљен. мегдан,
и
тако
ПобеДИ.llац продужава
сае донде, док и њега не заробе, И.llИ он це.llУ против НИЧКУ
страну
Над једна
не
зароби, јер смене
где је побеђена
ћају на место
својих
начин,
почиње.
поново
3. Ова
сме
да
буде.
страна буде, на овај начин, сва заробљена,
онда победиоци појашу места
не
се
побеђене и ови пх однесу до страна
С'l'оја.llа,
противника,
и игра c.~,
rибаиваље «~еВИР'lаље)
игра
игра
утрини ИАИ .Ilедини.
веhином
а ови се
на
вра
на исти
1
отвореном
Готово увек је играју
пољу,
мушки од
рас.llИ играчи. То је омиљена чобанска игра. Најобич .. није је ивводе
Играчи
4--6
играча, а могу је и тројица играти.
обе.llеже
правоугаоника један
секирчетом у виду
ув другог,
сваки
усправљеног
ва себе,
гuба-
l:м. Ћ. Ми.шћевићје ову иrpу нааlао ВРа3А6 (Живот Срба сељака, Срп. Етн. 3БОРН.
1, стр. 244-245),
али пошто се ОА ове рав.шкује у имену и извођељу,
то схо је ипак донели.
Digitized
Ьу Goog1е
166
СТ.
пицу ИЛИ питу.
М.
МНЈАТОВИЋ
Кад то учине одреде
свкирчетом да гађају
мету ОАаКАе ћв
гибанице. Онај, што му је гиба
ница на десној страни,
почиље први да гађа. Баца се
секирчетом, па ако оштри..ьем засече гибаницу с пред-
С.шка
1.
1111I 1.
3.
2.
а, б, в, r, Д. 1, 2, 3, 4, 5.
4.
5.
=
rибавице.
=
играчи.
Прва је rиGаница (ПОД а.) сва поједена,
APyra
више,
·а трећа lIIаље ОД по..!!а, че:rврта је започета, а пета вије пи АИрвута.
њег краја,
ЛИКИ комад
онда приђе и у правцу З8сека одсече оно
ледине
од своје
гибанице.
То се у игри
каже, да је ТОЛИКО играч од гибанице аојео. Ако у ба цању промаши,
онда нема право на поновно
бацање,
већ чека ред; а ако потреви, онда баца све донде, док
се не истера. После њега бацају ДРУГИ на ИСТИ начин.
Онај који поједе целу
своју
гибаницу
има на после
метну да пресече једну сламку коју эабоду у врх поје дене гибанице, па кад И то уради, онда с мете баца се кирче,
остали
што
ИI'да
играчи
један пут до
може
ДУЖНИ,
баченог
у
напред,
да
га
И
сад
су
на леђима
секирчета.
Дешава
Digitized
сви
они
однесу
по
се да
по-
Ьу Goog1е
СРПСRЕНЛРОДВЕ
-
.
који је И8вежбав у бацаљу .секирчета, уs&Стопце
HeQ,
одсеца тога
167
ИГРЕ
гибавицу,
почиље
се
док је
игра
тако
цеАуне поједе. ПОСАе
поново.
ТР1.116 воБJl.llе
4.
Ову игру изводе одраСJlИ играчи, ито само мушки.
у игри може да учествује више играЧ8, четири
не може.
Највише је играју
старијих разреда.
aJlИ маље од
одраСАИ
Игра се у отвореном
ђаци ИВ
простору,
на
Jlепом времену. 3а игру је потребан један uac..tOH, који је обично какав дирек ИJlИ ДРВО. Играчи се прво подеJlе на две равне групе, па онда
бацају киша и суша, и која страна изгуби, она Уzu. Нај јачи и најстарИји,
из стране која има да уги, ухвати се
и подупре за на.САОН. Други га, са задље стране, обу хвата
рукама око
се обухвати,
паса,
на исти
сагнувши
начин
за
ГАаву
другога,
ДОАе,
итд.
треhи
Кад се
сви овако похватају, ИJlИ уге, онда се вајјачи, из стране
која је
доБИJlа,
Аеђа задљих.,
растрчи,
скочи
и
КОJlИКО
подупируhи се игда може
рукама о
напред,
тако
да буде на Jlеђима првог. ОстаJlИ ва исти начин скачу за
љим.
Кад
тако
сви
скоче,
онда
иаброје
ГАасно
до десет, и ако за то време ниједан од оних тто јашу, не додирне ногама скачу,
на
исти
земљу,
онда се скидају,
па поново
начин.
5.
Чепваље
3а ову игру потребан је простор у дужини
10-15
метара. Кад је земљиште БJlагог нагиба, онда је за љу ВрАО згодно. У игри могу да учествују
2, 3, 4
и више
играча, аJlИ се праВИJlније изводи са маље играча. 3а ову се игру употребљавају згодни прутови, највише од
метра дужине,
а могу да
буду и крahи. Ти
прутови
зову се ~еU1{е, и могу да буду од врбовог, дреновог. или .1есновог дрвета; главно је да су Ш'fО чвршhи, и за ба-
-Digitized
Ьу Goog1е
, I
. .~
~1
..f:t -,~~~t)"
;r:--.::S~;3J ,'J~rr%
-К~~Я
..I~~P.'
[r,ja
.1. .-0 •
:.,
,~ ~ ~'1I
~ ·мtf_.
~]:ut.:.0 ~~V:-· r:\ .1 :::О1ПlЉ~
:T-.k~
_.~!
'.l~
:-aJЫI.
:Р.'ЈЈ"'" ::rP.'~I)A"RI) ~rv1'~ 'Ј -~~Љ~ • .Ја. ~'" :а.о 'Ј'" ,е ~ .... "
'I~~"";f
,:..,~~
~I': ·нr.ЧЈ)UИ
,~Я
'fk
f~f'!VY
f~~R
)3
:1':.il'J';·;. е
~H~
~.." !;)~п>;;е_ '/1\f о.;;'
~~;,.
'и'tо~
~! r'
) 'f
-пф~.
.-IИ~~ :а.
~
"e1Пtao
~
r!'f: ~КО ,е :-fe ;ЮГГЈ~ -;В1)ШН.
Il"JrГ},ЈЏоtИ
О)ЧА&
'Јин
,""f'}r:' Ja...f,~
")~"'!
!(,Џ(,'\()
о'
'ЈeIIa
','А"
'!eIIItY.
~e
f>J>H;:"
о)
;'()
т
':8
о о,}'1,
-i
'"
/
,'r!П)~fЦ;'
v.'J
1-
2.
;~ oH~'/i1
r,:'1)
'oo~e 'IeПIre
агру
weeтa
aгna :10-
Н"'lиr~JIe1
..ta]j' IIp-
;ЈГ"јП
не
;,r')~
i)",uaњe
чепве.
'H~r.70.
.... Ј{.
И~'":'')I1..
\lОГУ
()Ј ~-~'!
>~
~')-15 ~
зг~аТ"З
!'')ЈПНя.,
.1 1")
r~("I' '''!(Ј r)J ,v~ч~!~~, ,о ;{'1 ;rr')': 0'\' .1IJ71~6Ha ~ ~".
,"',1 +,0'1-1
::II'p_.
.)вога
~'f rJ'~:,' .{'-оЈ:Т ;,.)~r:~ :Ј;И~7~)!И ~. .г:tШНII /">'Ј"'Ј,
;]з
101fOJID.
,lOfiа.чetlQг
Пnr.-dе
')BO~
~
;у
З~
'Ie'П'Э_
E\.J!R rпrjе ';вршио
7f))fJ:)~A.1"J
r;"'A
;{~11J~ ;fЦk
:Р';Р,
"YetIItY,
~3a.l ~
~ .. о:В~Ш1LI..
1..1
::nтo
)НЈ.а. ~BH ~y
Flk- .1f~t.~IV~ -
)И?'
.1
)~
o~:311
Иl"Ј.;'
)~
lewp·a
'(,AO;:К~~P- '1Р.'Пке. ~y
Г,,1!-ff'..Ар- (:у r)1sIJ&.АИ,
r .~J.l
:'М.а.;:'
.3а
.10lI0-.
:.~ ;ЈГ-:эач
:·;Ј:\.Је. 'JR(HfP.'. :W~JI'
-'rf'l"r," _H~: ,)Яf~~~
,fr,r)ff,
I (.
)иа.!
,;fjftr~y() • • 1;:"
i'ffiпrЈ~.t :1/1 f)
~/~,
..Ш'Т:'
f
~~.A1)
, о. КГЈ ;;! ".';
jfJ
-.ЧЈа
,е
:rи~е }fr,r~ ...1:\ ЈГ);lиТ)не :10 tl)iRetIV
.,,:,. ·f~Пv.y. ;'~,
!рпка. .lЈ).!И1)Rе ;r.lИ
)..{
.uЮa
::0'"
5:unqy
-1.КГЈ ?,Г;!УЈ .ю.ЈИ~ие :ЈС",IO~
.\
~Г)
-f~П~:''
,Vfp;'r,"
;J~a'lll ~Je-~....
:·rтa.AИ
.\1CI)
~~XO.
lo6trJe-~
-f>ffl"(,вa 'Р.' '1eIIJa. ~
з:r;:у
ЗI).IИItO .·C..l .о,..,.
·)~~И
11)J'lf)e~t)
~~;;-
f~K#)W.
oГ,~ 1Р .ЈА
"зп;siу
hffTr,B;:'
·,r.~r,pv.(J
"~~rJ""
:ЈаПf)Р]
r;kflИ :-f3!~.
јР'и..,,. ~%
1"ecтrJ
"
;~:~1;JI)
;Г'~P.'Ja!~·
':
'Р.'
:rr- :\)~.
I).Ь!. ,
,fV:7ЈVЏ
"";'='1;
~rr~.k
>t1f V ll!U.
~-l')
~УШИИ
:,na дрвеиа -
Ј·Ј "o'-f . .f';"'~'!i<й. 11. J~f,p 111 ;-<,~ IПR,) qoвечји прст.
Digitized
byGoogle
'.
.- .
--~
.,
..
~
'" ;~
:Н'
,"
о',.
,
....
",".,~.
",\.
r;
r
:Т:-:'К:Ј
:~
H'-~.;·.)'-'.\
~~.l']':{ :;,;;(.ь~\" С-':Х
,
]t:.'p
'!
ro
Д~H"
.\P~\'и:\'\
~'''t~~ ..
~
~'\,\\
.~t.\~"'~, a~)'1
;,t.;:.t l\.\~::-t:\it 'IЦ
',О \'\)
,~I,\\\\.~
I,\\~~,\
~'I,\
('1,\\,'
~~ ~'t' н\'ч\~~~щ,
IL
~l~~'\\
("H,,~
U,'
"\Ip~,
ћ;,' Щ'~Ц\'
Dр)'жа напРt}..\.,
ЩЩрt'.\,
треhим шlt.ыщ~. '\(Ц ЩНI играч, O"Д~ ,Ч\ 11\1, У
земљи,
ЩIМНЧt1,
('Щi\1
J:\\I\I, \,\
.1\\\\\\\1
\I\I,'H,
,\РУI'II
T~\i'\ \\11\\\\ 1\ ,щ
'\'",,\\,1" ,\щ\,\
\\\1\1
\I'\'\Ћ\\ФI~.I~'I\н ~~
,\\'\Ц,\,
,~I~"\I\(\\
Ш*' Щ\ Щ'Щ' ,Щ "ЩОI\ \Ц\"", ,'Щ'''\',
{tщ\~,щ "\р)"'\\ щ",\.ц\\.
"
p~
\"
,\,\\щщ"
(Щ
је.1ан Ш~, \Ж~~~ Hp\\~\\ ЩI(\I\' ('~\\\I"\\ \Ц што I1г..\а Nl)жt)
,\;"\,\,\~\
\,,\\~\,\ \Ц,:Н
(.,':~p,н.,
)1,\
,
....
:Iit\\'t,,\
~V~~
"
, , .. ' "
, , .,,
J:::s. .... Ј' '~J
,. '.
""ц.",! 11\\
1\\1
11,1\\1'''\'\ .1"\;\11 \'(\\;11 ШIIЩ\OII1'
\'I"IНIЩ
11
I;ЩI
111'1111,
АОАаsеhи АО Mtl'I't\, \' IШ'ltl "~ .1 о, \ IlII.ј IIIIЩI IЈа II,Щ.,t 111'1'0 111';\11 може
8111110,
'I'У
\~tI
• 'tLI'Itlt.tl
11
ОТILjlи
Щј
"Џi
1I0."'ЩО
С'ј'.)"
јеhи на јОДНОЈ НОШ1 11 1111 OAYIIHpylll1 ео НН () ШТU, ДVЛlщ.Ј И први ШИЈЫ.l.К И да I'tt. "OMtJIНJ МI:t.ЛО HI:t.HptJA, :~u (ЈIJИ)! Щ,/f,:I,( Ј истог ОlJе'г
(ШI.I.'Щ
Hall!J('A
и
тако
-
врши, онда се истерује,
и устуна МС(ј'Ј'() АР) 1 'л.
тачу.
на тај се начин у том HI:t.AMG'J'albY И
.
у югу
.
игра ШLдAteТа.њl'
жавање
!Ја ннотеже
вабliAању
ШII.ьака,
.Ј,и Нt\Вt'I.юtНt'!'Щ'
у
Tt:A:J.
AP,)'!'I'
Ако то нс би ЫVI'<.а,(, А:
..ъака и игра даље ЩЮАужује.
,
НОМН!Ј11 УIII1Щ,Ю.\
lUиљак, на '1'/iИО и трсЬи.
IJ,...
.- ~. v1>(
11,
!Ј ~ .• ,,'
.&-.I··,,· •. '
; Ј'
.0
•• · ' ·
(јкакаљ у ј,,' Ј ,~ ••• ! ЩЈil
111'1'0 (.;t:
(.;<.о,!Ј lL>"
Ч~',
I
••••
IJ
,..
..
,О
.... -;...r ••
. ;.'"
да.ышl:'.
Digitized
Ьу Goog1е
....
--1
t70
СТ.
М.
МИЈЛТОВИЋ
Штап.Ја.
7.
3а ову се игру спреме три штапиhа, који су обично дебеАII КОАИКО
рука у маАОГ
детета, а дугачки до
15
см., и који морају да буду с обе стране Аепо зарубљени. у игри могу да. буду од и деца од
година па
7
стора
КОМIRО
може
да
се
чопек
игра
и
на више.
може у
играча. Играју је момци
2-6 да
3а игру
се
треба
опружи,
затвореном
и
у
те
про
за
отвореном
то
про
ОТОРУ. Играчи се прво разброје, па на кога падне по САедњи број, ИАИ испружи
ПОСАедља
реч из брОјанице, Аегне и
се 'КОАИRО је дуг,
пружајуhи
руке више ГАаве КОАИКО може више.
беАежи ДОКАе је,
при том и обе
Други играч за
тако опружен~ дохватио рукама и но
гама, и посади један штапиh да стоји усправљено, nнде
где
је
руиама
Аежао
докватио.
устаје и стаје
хватио и узима она
После
овога
на. беАегу заостаАа
онај
што је
ДОКАе је ногама
два
штапиhа,
па
до
саги
њуhи се и подупирајуhи се на исте, пружа се UОАако напред
месту
при
чему
где је
му
беАега
ноге и даље
а он ГАеда,
остају
стаАНО
да једним
на
штапиhем
обори онај треhи што је дупке стојао на месту докле е рукама дохватао. Ако би у овом поСАУ пао на руке и
додирнуо
мах за љим
земљу,
онда
./Јеже
други
се
сматра
играч,
да
са
Је
истеран.
којим
и од
се поступа
као и са првим, и Koj~1 чини све што и први. И то иде тако
даље
редом.
Ова се
игра
радо
игра,
нарочито
на рђавом времену у затвореном простору.
8.
Жаба
-
зrlра
Један играч метне новап на земљу а други играч,
који је томе ПОСАУ вешт чу чне, савије обе руке испод I~OAeHa,
хватајуhи
тим
нагне
се
дигне пnш:~ки
шакама ГОАењачу БАИ30 ЧАанка. 3а
ГАавом
новац са земље. несташко
напред
и
труди
Многи у томе
се,
да
успеју,
устима
а многе
гурне напред, те Аупе носом о ./Једину.
Digitized
Ьу Goog1е
'о
СРПСКЕ
Ii I
НЛРОДНЕ ИГРЕ
~----------------~----------
СвD'П ииш:
9.
Играчу метиу 1I0Аожено штап крај ногу. Он ~e са гиње,
хвата
PYRaМ8.
ва
вожни
Пa.llац
и
тако
се
труди
да прескочи штап. Ако га прескочи добија ОПКА&Ду,а
ако
не прескочи
извести,
губи
-
аАИ их има,
је.
Игру је
доиста тешко
који је бев муке ,изводе.
А о в Ц.
10.
Ову игру играју деца. свагда на отвореном 1I0.l>У и
и то најчешhе участвује играју.
вими, кад
више
има снега.
играча,
Женска је
ИграЧIl прво, веhином
У игри може да деца
ретко
кад
ГАасова, ивберу Аовца,
обично највећег .А.руга, који ,узме 'штап
место
пушке,
за тим изберу зечеве и херове ИАИ хртове. 3еЧСDа треба
да има више но керова.
Аовац тута (пујдаl керове да
хватају зечеве. Који кер ухвати кога веца његов је, и мора да га носи на Аеђима
10-15
метара. Интересан
тно је, при овој игри што деца узимају за керове оне
другове који су у прсима шири,
Ширину прсију сами
мере кајиmом узицом ИАИ витким прутиhем.
11.
Ћуприје
Играча може да буде у овој игри од
5
па на 8Jfше.
Они стану један за другим, па се први сагне (уги), од ПРИАике онако као кад се игра јаниџајес. Онај до њега прескаче га, lIа се одмах и он сагне,
на
противну
страну од свог
друга.
окреhуhи ГАаву
Треlш
прескаче
преко обојице, па се и он сагиње, окреhуhи ГАаву об ратно од онога до себе. Четрврти играч IIрескаче прско прва три, па се и он сагне итд. Кад се тако сви ивре ђају и сви се
сагну,
онда
се
исправља
онај
први сагаа и (жаче преко свију, и тако редом
продужава
што
се
игра се
ДОКАе се хоће.
Digitized
'Ьу Goog1е
172
СТ.
М.
МИЈАТОВИЋ.
t2. 1 у
овој
Играју је момци.
-За
игри
веhином
Игра
ову
може
е в е В'.
Аа
мушки,
учествује
и
то
више
како. деЦа,
се у отвореном и затвореном
се· игру
глатко дрво од
употребљава
једно
см. дужине и
50..;...60
играча.
тако
:право,
3-4
и
'простору.
об.llО,
И
см. дебљине,
ноје мора имати сваки играч.
Играчи
посеАају У ред, један
наспрам
другог,
у
растојању од 3--:-4 м. Седну 'гако;да им ГО.llенице (цволеникеј
буду усправне,
а КО.llепа
што
ближе TP~
-буху. П(lД колена се подвуче дрво, а ИСПОД дрвета се
.с обе стране подвуку
руке, па се прстима
закопчају
преко цеваница. Тако се Иl'рачи учврсте и КJtацкајуhи .се,
то
на
стражњицу,
'го
ка другу са противне
на
стране,
.супротном ДРУГУ у сусрет. гурају један другога
.сматра може
при
се
да
игри не
се
дигне,
сме
сваки
право
који такође иде своме
Иад
аем
никако
иде
Иад се тако сусретну, онда
докле један не падне.
да је побеђен.
лако
стопа.llе,
да
противник отпусти
чинити.
гњави свог друга, говореhи му:
Ко падне
падне,
руке,
а то
ПобеДИЈЈ.ац
не се
гази и
»Јежоле бодљиви, ђа
воле гурави. стар си био, па си се смирио (што значи умро);
Бог да те ПРОl,)ти, на врби ти кости,
на ГЛОГУ
ти очи, на чежљики .месо. « На којој страни буде више победилаца, она јаше ону другу страну и то сваки свога друга а побеt}ени су дужни да их однесу до утврђене
-бе.llеге и да их врате натраг. навља на исти начин. {)е често,
јер
је
-
доста
Поме се игра опет по
Игра није омиљена и не игра тешка
за извођење,
за
то је
-обичииј е играју одрас.llИ, но деца. 1
1
Вук ВР1ЈевиIi. је . наавао
раS.4икује 04 ове. По
ову иrру
љему у овој иrpи
~Ke народне иrре, Beorpaд,
1868.
стр.
,.Јеж&. с У извођељу
Mory да 55-56).
буду
се ова доста
само два иrpа'l&. (Срп
Digitized
Ьу Goog1е
СРПС~Е
НЛРОДНЕ
13. ][
t j~
ИГРЕ
е Ч·К а.
Ову игру изводе мушки, и то обично одрас.i1И. Игра се
најобичније о зимњим вечерима, ПОС.i1е вечере. Уигри могу ла бу ду од
три
па па више играча.
Игра се у
отвореном и затвореном простору.' 3а игру се употре~
бљава једнаГАатка мотчица, дебе.i1а
дугачка t '20-' 1'50 м. а 5 ~6 СМ. Играчи . се прво раэброје и' на кога
падне ПОС.i1едња реч из' бројнице и.i1и број, он је мечка а на кога падне преТПОС.i1едњи број И.i1и реч, он је меча'к. Мечка иде бубУ.i1азеhи (четвороношки на рукама и но гама!, а мечак је узјаше и обавије рукама око прсију, држеhи при
'10М
мотку
ИСПОД
мечкиних груди. Тако
задњи део ,мотке стрчи испод мечкиних KpaKOBR., те јој
С.i1ужи као реп. Мачка иде, гегуцајуhи и носеhи мечка са репом, а мечкари је јуре и хватају за реп,. трудеhИ'
се Аа је тако зауставе. НИКО је не може Аако зауста
вити, јер се сваком
отима.
Који би је
зауставио има
права да је јаше, као мечак, а сваког треЬег А0вца, који је у ходу не би зауставио има право она да јаше. Игра је у ТО.i1ико ин'гересантпа, што се свакоме чини, да може
мечку с мечком и ОПК.i1аде.
-
Аако зауставити, због чега
бивају чак
При тегљењу мотке вежбају се и јачају
мишиhи на рукама, а при бубУ.i1азењу вежбају се ми шиhи и на рукама и на ногама.
II
ЗАБАВНЕ ИГРЕ
t. Ову игру играју
llипа.ла. гуса.
обично
старији са ма..ЮМ
децом,.
а играју је и маАа Аеца између себе. Играју је по ABoje~ а могу и више њих. Ухвате један АРУГОГ ноктима па.i1ца. и ,ве.i1ИКОГ
П рста за
јуhи руке певају:
наД.i1аницу и подижуhи и спушта-
Digitized
Ьу Goog1е
I
17~
СТ.
.
JI • • •ЈАТ?ВИЋ
П.wuа ГУС&. на в ...е, ва куже,
Ва борове mиmарице, ва тarиве Dо~везице,
Лет, Маро, Ж81'~ .&e'I', зет.
НаА ово
ПОСАе,АЊе
кажу они
Аражавају
тичјем Аету.
КаА, МАате
рукама
да
се
извоАИ
као
СВУАа
и
У
пусте
Деца
руке 11 љима по
се највише увесемва.ју
тица КРИАима. Ова игра IIОЈКе отвореНОII
и
затвореНОII
про
стору.
2. R
1'1.~.
У овој игри могу да учествују се на отвореном
је за игру
5-1 u
играча. Игра
простору и што је простор веhи,
бољи.
Најобичније је играју
то
ђаци и иии
чобани. iКeHcKa деца не играју с МУШКОII. Деца посе Аају у један рел, једно другоме у КРИАО. Онај на крају, што
рац.
седи ПОСАедљи
Сад се
стару бабу, у једну, направи
један,
-
зове се цар, а онај напреА
који
најбоље
уме
да
ста
ПQдражава
направи бака. Бака увме два штапа јеАан
а други у другу се
као
да
руку и тако
наИАази
Jla
разне
ИАуhи ПОАако,
препреке
у
путу.
Нпр. наиђе на реку и пита: »Шта је ово 1« Старац јој одговара:
Ј)Река. «
_. »Могу
АИ је
прескочити?«
"Пробај и види«. -Она таАа скочи и рекне·: у иаА што се не у давих. « -
-
-
»Ух,
На овај исти начин бака
прескочи ватру, бунар, аањ, 'Иож, сабљу, куli.у, и друге препреке, док на пометку не дође до старца. А кад дође, рекне му: »Помаже Бог,
бако«.
-
стари".
-
»Бог ти
»А гдс је, стари, царева кућа 1«
мсне, бако«.
-
-
помогао,
»Ето јеиза
Сад удара ПОАако штаповима \укрштајући
их над ГЈЈ.авом) онога што је ива љега, питајући га:
је царева куЬа ?(С Нашта јој овај одговара:
-
»Где
»Ето је иза
мене«. Тако пита редом до цара. Над баба дође Ао цара, она му назове Бога, као и с'гарцу, а каА је цар упита,
Ш'l'~ је ДОШЈЈ.а, она му O,2lrOBapa~ како јој је кућа на крај
Digitized
Ьу Goog1е
СРПРКЕ
села
и
како
јој
Аисице
покрадоше
овце, па је ,.\ошла да га зам08IВ
које ће је од зверова чувати. узми оног
175
НАРОДНЕ ИГРЕ
кокошке,
Цар јо}
-
а. вуци
да јој да једво
O.4roBapa:
куче,
»И.4и
Айска н&Пр8.4, оп је зао и чуваће ти добро
кућуо. Ова га тада вабне, и он се дигне, па ПОТРЧИ у страну за љом,
а она
пљуне и каже му:
3а овим се враЬа опет цару. ПОFJе, нити пита као она му се потужи,
па је дошла,
.Аочи
ту«,
Са,.\ не наИАази на пре
први пут, већ чим дође до цара, удавио
вук,
да га замОАИ, да јој Аа које друго.
како јој је
оно
куче
Цар
јој опет каже, да узме онога на кога је ред. вазивајуhи
га: тацко, тарко, куша, .м.урга, иирга, их,
као и првог.
редом
кога поставља их
О,.\ВО.4и·
uuнчв итд. Бака
и пљујуhи
да један поред
другога
преА
сва
леже ПОТР
бушке. При сваком враћању она ое правда цару, како
јој је оно псето убио лопов, како га је у,.\аВИАО друго куче, ИАИ како се обеоило, УАаВИАО, изгуБИАО, отрова ..ю,
побеснело итд. Кад их тако све изузме, онда омази бака, кучиhима,
с
царем
заједно
да
ВИДИ,
3а то куцне у'крштајући штаuове кад
и
посыедњег
куцне,
поскачу и Аајуhи и брани
се,
онда
свакога по ГАави, а
цар
звижне,
почну да јуре баку.
а кад је кучиhи
дl1 АИ су живи.
се
игра
игра
често
3. Ова
. реном
-
кад кучиhи јуре баку, је најживЈЬИ.
не
се
игра
игра
и
они
сви
Она сада бега
стигну, они' је
мало подрмусају, и на томе се игра сврти.
так игре,
а
обаАе и Сврше
-
Ова
радо.
Царваи.е
седеhи,
1
у затвореном
и отво
простору, и то више зими но лети. У игри могу
да буду од
4-8
играча. Као главно средство, за иэво
ђење ове игре, су две половине од уэдуж расцеп:љеног 1
М. Ћ. МИ.II.IЉевиЋ
ову иrру 80ве
Цари""
&АИ се љеrова ра8.IИкује у
извођељу у ииоrОllе ОА ове (Живот Срба сы.па, Срп. Етиоrр. Збори.
1,
стр
255-с-256).
Digitized
Ьу Goog 1е
СТ. :\1. МИЈЛТОВИЋ 176 ----------------------------------
дрвета, које је обично деоииетар дугачко, а санти метар дебело и један кајиm ИАН }вијен убрус.
Играчи посе
дају унаОКОАО и обично најстарији међу њима почиње игру. Ну често пута ое и равбрајају, па на кога падне пооледњи вине
број,
дрвета
он почиње.
Iкоје ое
још
Играч оастави' обе
зову и
царке),
па
поло
их
тако
баци на земљу. Сад ако једна кора од дрвета Iцарака)
буде покренута доле, а друга горе, онда је играч Щјче, кер или роб, 11 њега бију. Ако су оба дрвета окренута КОРОМ горе, онда је играч субаша Iпандур), и он бије. А ако су оба дрвета окренута кором доле, онда је играч цар, и он заповеда оубаши КОЛИКО Ье коме кучету уда раца да удари. Ако ое потреви, те двОјица буду оубаше или
цареви,
Кад
тако
кајиш
ови
или
кучиhе,
онда
се
баце.
apeOTUAf.vbY, тј настаје
упредени
убрус,
поново
бuвењв.
и удара
бацају.
Субаша
узима
по длану
редом
ОНОАИКО пута, колико му цар
заповеди.
У Аа
раца има .,tadH:UX IХАаАНИХ) н вру#i.uх, тј. лакших и ја чих.
3а
то
цар
обично
заповеда:
толико
)ЈД,аНИХ ИАИ толико И ТОАИКО вруhих.
са бивењем,
поново бацају,
цара, да
увере
Ову
се
игру
не
је
ли
прати скоро
и сад
-'
и
толико
Кад се сврши
почињу обично од
право радио
никаква
(осуђивао).
живост. У
-
удару
по ДАановима може међу играчима да се развије и ос вета.
-
Играју је често пута мушки и женоки, заједно.
4. 7.ро човек l Ову игру
играју
игри могу да буду
само
4 -1 О
одрасли играча.
ђаци и чобани. У
Може да се игра у
затвореном и отвореном простору. Играчи се прво ра
вброје, леђа,
па на кога падне последњи број, он легне на УЧВРСТИ
се добро и затвори
уши
да ништа не
чује. ;Један му играч стане чело главе, један ИСПОД ногу, I
Вук ВР'lевиь, вабе..tеаио је с.шчиу иrру ПОА иас..аовох All8arM.IIPU
с НОUl, a..tИ се ипак ОА ове битно раа..tикује.
(Сра.
иар. иrре,
Digitized
1868.
С1:р.
52)
Ьу Goog1е
ОРПОКЕ
НАРОДНЕ
177
ИГРЕ
а оСта.ш са С'1'ране. Под његово те.llО сви подметну ка жипрст и шапуhу један другоме на уво, онога
ив
средине· И.IlИ
онога
који
стоји
почињуhи од че.llО
Г.llаве:
»Умро t{oBeK. Где ћемо га. У вражју рупу. Где се мачке коте. ХоЬемо .IlИ. ХоЬемо.... Свака се од ових реченица шапне свакоме играчу по један С.llедња на тај
начин
пут,
свима саопшти,
па кад се и поонда онога што
.Ilежи сви од једном подигну увис, држеhи га само пр.;.
стом, и понесу ма.llО, па га спусте. Ако га .Ilако ДИГНУ, онда верују,
да није чуо ни једну од оних
су ОНИ један другоме шапута.llИ;
речи
које
у противном, чуо је и
мора поново да .Ilежи. А кад тако с њиме сврше,· онда
.Ilежи онај што је до њега по реду. игра
Ова се игра не
-
често.
5. Стреља.ље (ВРПИFУ8) 3а ову је игру потребна .Ilопта. Могу је играти од
2-20
играча.
Најобичније се
игра
ува
вид
И.llИ
ув
густо вакова.ну тарабу. 3а њу није потребно много про~ стора,
те
ва то може да се игра
и у шта.llИ
и у шупи.
3а
кад је рђаво
Играчи се
једнаке
ГОМИ.llе.
суво) И
која страна не добије
тим
бацају
поде.llе
кишу
оно
што
на
.
време
две под-
сушу (мокро је хте.llа,
она
губи и иде на стре.љање. На стреЈЬање ИВ.Ilави један по један,
стане
поред
вида,
па
с
напрегнутом
патњом
врда од .Ilопте оних којИ га гађају. Дешава се: да по неки, који је вешт у врдању, истера све противнике и
тако он сам задоБИје
игру.
Ако један не убије
онога
што врда, онда ДО.llази други, и тако редом. А ако је-· дан
место
ДО.llаэи
други, а убивени се ивмиче. Игру губе они што
погоди
стреЈЬанога,
онда
на
његово
гађају
кад не ударе лоптом све до једнога од, оних што врдају,
и онда бива СЈКен.8, тј. они
што
су
врда.llИ
гађају
ва
исти начин оне што су гађа.llИ. Ну ова се игра и овако игра: Играчи издубе у земљи сваки по једну рупу, КОВ'lвоrрлфоltи 8ВОРВJI1t ХЊ.
12
IX.
Digitized
Ьу Goog1е
178
ет.М.
МИЈАТОВИ1\.
.
лико врапче г.неЗАО. неКОАИКО
пута
.
Ако је земља
модра,
петои и рупа је готова;
ОНАа УАаре
у
противном
рупу копају каквим ТВРАИМ Арветом. Рупе се наређају у низу једна до друге. Чија је прва Аесна рупа, он први и котрља АОПТУ у рупе. То се ради овако: Играч се од
макне од рупе, КАекне
на
обично за један
КОАена,
па котрља АОПТУ
у чију рупу упадне Аопта, та од
оотыих
Ако
играча~
гађани
метар,
буде
правце
ка
је уsима и
изузимајуhи
убијен,
сагне се ИАИ рупама.
ral)a
онога који
једног
убацује.
онда му се меће у рупу по
једно зрно (брабоњак, камичак ИАИ зрно кукуруза), а ако не буде убијен,
онда
се зрно меће ономе који је
гађао. Онај који, на овај начин, први стекне десет зрна,
ИАе на стрељање,
где
га сви
остаАИ играчи стрељају
на исти начин као што је напред речено. Ну ако онај
који укотрљава АОПТУ у рупе, не би укотрљао у рупу три
пута
узастопце,
онда
он
уступа и на
његово место
ДОАази по реду онај који има рупу до њега. Док му се пак ово не Аеои, он има право непрестано да баца. Игра је жива и деца је радо играју.
6. )[ а.Ц8Њ
е
Ова игра може да се игра у затвореном простору
на СТОАУ, КАУПИ И.llИ столици. Играју је обично по дво јица и то како мыи, -..:ако и одраСАИ дечаци и девојчице.
Играчи
ПРЈ,Ю
метну Ава прста, један
и на кога падне Аесет,
пружа шаку
дРУГОМ је задатак Аа га удара
o~aKO:
Онај
што ће Аа
·080ме кога ће да
спроhу. Аругога, на даску.
Оном
песницом
по њој и то
шаШОАU
ПО.llаfЮ руку
удара,
УАара, и говори: »Мацо, мацо, .мацо,
UlТО си ми појеАа кајиак?« При
том говорењу и ша
шољењу ГАеА8 да IЗавара онога што му је пружио руку
И. да га удари песницом по наААаници.
све донде,
Аокле га буде погаl)ао по
.не
потреви, пружа своју шаку, а онај
на
исти
Н.ачин.
-
Напрегнута
Ударање бива
РУЦИ,а чим га га други УАара
пажња,
да се врдне
Digitized
Ьу Goog1е
- I
СРПСICз§
ИГРЕ
од ударца игра ГАавну УЈlOГУ у овој игри. У јаком уда
ра.њу може да ()е раэвије освета.
7. могу 3а
да
Авај, ВУЈЈ.е!
бу
довољна једна да
тогњ
се
се
игра
игра
1оод 1 О
и ВИШИ метаро,
реном
на
прос'з:'uуу
УУ~енскиње је
војено од мушких.
Играчи поседају у један
яајхитрији помоhу
или
најотреситнји
бројаница.
На. чијем
ре'к':и
круг и најстарији; управо
међу њима раэбраја их прсту се кажу последње ",де
па
тамо
десет
дође,
зивне: »Авај,
ОНО]
друље
!«.
'СНС,Дй'С'ССС ;:t,Ta, је л' насо
говара, да боље
да боље
воли ата, јер ако погреши, те каже,
воли касе,
онда мора да каса,
играчај и раэбрајање се врши ПОНОВО.
као коњ, до
Кад онај каже
-
да воли ата, онда старешина полако пита остале играче, коега:
uни
шта
хоће: CAaв~j, Аиса'Ц, јуuа,г: с кажу
шта
му,
Y'p~&ЛJeeufi
MapK€h,
итд. итд.
щџа он
пита
с'гоји на мети: »Је л' боље ВОАИШ мавуја, је .11' сокола, је .11" Rраљевиhа Марка, је л' МИАоша
ОБИАиhа, је л'
јЕмена, је л' лисца, је .11' јунака, је А' учитеља, итд.?«
..,;..; сад
Онај му одговара, да ВО.l1И једнога од иэређаних, и се
под
тs,щ:
.I1еђима ОНОТ'О почиње
се
у овој игр и:ezена, која
крио, до места
кн?гово
на
иснн
47е у памhењр С7u(щштавају старзш,с4'Р$,$,4'
која он мора да запамти.
12·
Digitizec
СТ.
8. у овој
игри
". IOLJA Т08Ir5
(aqe. • --.,
:ц.ем
могу АА
1 ПРОАеhе и 1 ce.4lle. МО88 се
б1А1 5-iО
играча.
ЈСаА је суво,
Игра
се вајвише
Аето,
те ВJla
гАе А3 се
иrpаТJI ва по.ьу и у затво
ревом простору. Играј1 је обично ђa~ aAII је играју
И АРУга мца. Л\.евскиље је игра о.uoјеио 004 lIymквx.
Играчи прво изберу и
t,aвo
ОAlЮје
Аесет метара,
па
~oA.a. и oo.кaћuнa.. Анђео
aufjeA.a,
се 0.4Ј(аХ нађу
О...
,4в&
играча зго,4Ва
ва
pacтojaњ~' ол
mтaoBћa и чекају
на почетак игре. Ос,"Тuи играчи ПОО6А3ј, јеА&Н ,АО ~py гога у реду, а АОММИН зађе од
je.4llora
Ао другога, те
му сваки шаоне ва уво име веког цвета, које изабере.
Због тога се и сама ова игра зове цвеЛе. Домаhину је дужност да свачије име упамти, па ма како оно БИАО аакО8рТн.о . .Ако би у томе три пута погрешно, смењују га с ДОlUihинства. Сад прво ПРИСТУПИ анђео. Поштапа јуhи се на А&а штапиha, скакуЬе и кад дође БАИЗУ го вори: .ЦиН-ЦИАИН",
• Бон-БОАОН". ОДГОТЈара:
на што му Домa.hив
-
Сад Домаhин пита:
"Аиђео с
крстом".
JI
одгора са:
Ко то иде?" .Шта
-
Анђео
-
тражи"?
-
"Ружу, босиљак, рузмарин, караВИју, перунику, HeBe~ здравац,
сеАИИ,
играчииа,
RaAОПСр,
има,4не
онога
рутвицу итд." цвета,
који
Ако међу
-
тражи,
ома
га.
узина и ВОАИ на страну; у ПРОТИВНОМ враћа се без ичега~ Поеме говори
аиђма као
и
ПРИА8ЗИ анђео,
тање: »Ко то иде?" Кад
тако
-
ђаво, с
том
који
одговара:
н анђео и ђаво
исто
раЗАИКОМ,
изузму
тако што
»Ћаво све
МlIhина, онда заједно отидну на неко
с
играче
иде на
н
пи
буџом«. од АО
СКАонито место,
те тамо промене своје штапове, па их ПОАоже на земљу,
прекрстивши их. ПОСАе овога приступају играчи и пре скачу те штапове, и који прескочи анђеАове штаIIове~
он је анђеАОВ, а који ђаВОАове, он је његов. Да се ве
би докааивыо,
онима
који нису прескакаАИ,
који је
чији штап, не ДОIlушта се да се враћају натраг они који
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
СУ преСКОЧIL4И
При
НАРОДНI'~
преко штапова,
овоме се сваки
раАује,
181
ИГ('Е
већ се ту sаАрж&Вају.
иаА
чује
Ао. је
припао
анђеАУ, а није му МИАО каА чује да је припао ђ&ВОАУ.
Ноји од ове двојице на овај начин Аобије више вграча, јурне с играчима
на онога
пообаљује
играче,
иштипају,
и
ретко
а
што ИХ има
старешину,
ва томе се
мање,
ђаВОЈЈ.а
игра сврши.
па му
НАИ аиi)eАа,
Ова ое игра
-
игра.
9. Ова игра
В Р ца.ље
спма у ред DојеАиначких
игра сваки за себе ив АИЧНОГ
игра, јер је
З&,.t.овољства.
Играју је
обично само МаАа Аеца и ђаци. Од 6укове коре, САеп.ьеног ОАова, танке д&шчице, особито чамове,
чепара
САИЧНИХ стварlI
направи ое котур, обично од ~ ОМ. У
пречнику,
проваАИ
па
се
тим се кроз 06е на оба краја.
30.
рупе
004 каквог аеМЈЬаног суда ИАН на Ава
места у среАИВИ,
а ва
провуче уви ца, која се завеже
тим се замаине узица на јеА8.Н И ДРУГИ
ручни паЈЈ.ац, ив. се заједно с котуром окрене неКОАИКО пута,
а ва
тим се растеже и СКУПЈЬа,
при чему се котур
брзо окреће час на једну час на АРУГУ страну. Та се радња зове врцање, а сама
изрецкају
обим
котуриhа,
справа врца. Понека Аеца
те ии бо.ье
ВрЧИ и .Ilепше
изгледа кад се окреће.
С.lпlt&
Ну
врца
дрвени њега
СВА
2.
се прави још
ИОТУР
промеl'не
исте
на
два
веЈЈ.ИЧl1не
на
3.
начина.
Пробуши
средини,
па
ое
се
кроз
вретенасто зашиљено Арвце од ПРИ.4ике
Digitized
Ьу Goog1е
182
СТ.
М. 'МИЈЛТО8ИЋ
8. ОМ. 'дужине~, које треба да штрчи више горе но ДО.l16. Ra,!!, ое горљи, зашиљени, део тога дрвцета вешто ОКАивне ЩIВ ,веАИКИ
прот И паАац, као кад се
вретено, обрhе;
па се брзо иопуоти на земљу, котур ое за дуго окреће у Qщоравном,
направе
Kqje
IlO.I10жају.
МВАа
за ОВО 'згодан
деца,
КОТУР,
која
узим:ају
не умеју да
повеhе дугме
има рупу у, средини КрОIЗ љу уметну ,маАО дрвце,
обиqно дрво од паАИДРВЦ~ па га тако окрећу.
ИАИ ое издеље
дрво, рбично од суве
врбовине, и оотави да 'буде дебе.l10
. qовеqији прст, а дугачко Горљи део тога дрвета треба за
3
ом. дебљи од дољег и четвртасто
вадељан.
Овај се дебљи
део пробуши,
повеhом бургијом:, одозго на ниже,
С.IJIltа" ое
ШИАОМ
она ИАИ
само конац нова
тако
да
кров
да прође. 3а овим ое
увима
про6уши
рупу
може
тврда
гору
заГАави дрвце од
ПООАеовога
вавије се одозго ниже
рупе ту
а' де-
дужине, које треба да j~ и у дољем крају ваши
oЬeHo. 1
око
појачи
на
дрвцета
uртеn
ко
нац, qији крај
про-
тну
страна те ве.l1ике
ИГАОМ,
Пlишарка, у, љу ое sабоде ИАП
5-6 ом.
као
15-18 ом:. да је 'raKO
КрОIЗ
рупицу и
ширу
ону
мању
уметну у
рупу.
\..
/
""'"---------
~-----~
Тако
САиltа
5.
опремљеву врцу играч донеое БАИЗУ вемље, држеhи дршку од иоте у .I1евој, а крај од конца у деоној руци, па на
г АО повуку конац, при
одм:ота,
qeMY
ИЗАети ив веАике
се дрвце оа шишарком брзо
рупе и за дуго ое
1 ВapoDl.la деца употребљавају у
lIeCTO шишарке KOjOIl се Р&АИје
1 Са врца~еll је Вр.I10 СРОАИа 'Iшра
oKpehe. 1
1t&А8ЈАИћ ОД It.ОИlща.
аабав..ьају
rpaAclt&
во
сеоска деца.
Digitized
Ьу Goog1е
• ОРПОRE
183
НАРОДНЕ .ГРЕ
10.
Т'О пов.
Ова се игра може играти само кад, има Aoora БАата. За игру је потребан' ВрАО маАИ просто}?, а може j~
играти и; по један и по више играча. Женска д.еца ову игру не,играју.
-
Играчи направе повећу АОПТУ, од БАат~
тако да је тешка Ао 1 кгр. па је лепо 'заОКРУГАе и мало расп.ьоште. За тим је УАубе, тако да једна страна буде са свим УАубљена а друга'испупчена те ИЗГАеда
као ПОАУ кугла. При овом издуб..ьивању старају се, да
средина' ИАИ нај'пупчастијИ део, буде што више отањен, аАИ никако не проваљен. То се зове ТОll. У' тако Ha~ праљени' топ се пљу~е па се, окреhуhи' изАуб.ъени део к земљи, уздигне што више и тако удари о земљу OTBO~ реном страном.
У САед тога
се топ проваАИ, збијањеи
ваздуха у њему, и чује се пуцаљ.
По нека деца мећу
на онај растањени и испупчени део топа брабоњке ИАИ
камичке,
па кад топ пукне,
су гранате.
Народ
-
не
а они
ВОАИ
да
ОДАете у вис. им
То
деца пуцај у из
ових топова, јер кажу да CAYT~ на рат.
11.
П.шТо....
и ово је појединачна мушка дечја игра. Деца узи
мају дрво,
обично
горуново у дужини од 20~30 см.,
а у дебљини' КОАИКО човечији ПаАац, те га на једном крају расцепе, и то им је аuштољ. За тим узимају танко дрвце, па
га
је куршу.м.. од
одељу и с, обе стране порубе,
ЏОСАе
пиштоља, а
шум.
Тако
на
и то
им
ORora, раставе расцепљене крајеве врху
је пиштољ
процепа
напуњен.
наместе
Кад
попреко
стегну
кур
процеи,
куршум СКАивне и даАеко одлети. Тако је пиштољ ИВ
бачен. пуцањ,
Пошто деца
се
при
овом
пуцању не чује никакав
обично кад излети
куршум
сама
викну
»Дин«, те им то бајаги представља право пуцање.'
Digitized
Ьу Goog1е
184 --------------------- ---ст.
М.
МИЈАТОВИт.
t 2. К&.40перо, Рајо! Ову игру играју одрасле девојке И млаАе жене и то
највише
може
о
да буде
раскрсницама
других
игара.
месни цама
10-20 пореА
и
беле
недеље.
па и више.
витла,
где
Игра се обично на
се
По неки пут за
Играчица
~
иначе
игру
купе
ради
спреме и прави
барјак (тробојкУI, а ако тога немају, онда вежу убрус за штап, и то ИМ СЛУЖI1
место
барјака.
поделе на две равне половине.
Играчице се
Једна је половина 'Цар
с војском, а друга град или дом с војводом и с девојкама.
Цара с војском оо негде зову и сватови, а град с вој водом
-
OOMaliun. Цар с војском НОСИ увек
Сватови се
направе
као да долазе
барјак.
од некуда,
а до
маhин стоји на месту. Над се сватови приближе Аома hину, онда Ј1евају на глас:
СваТОВII: КаJlоперо, Рајо!
Девојке:
llITa
ме зовеш,
(по два пут).
I
JeJlo ~
(по два пут).
Сватови: Отвор граду врата! Девојке: А IUтn ье ви врата?
Сватови; Да прове.. ем војску. Девојке: А чија је војска? Сватови: Бега МИJlутина (или кога другог). Девојке: А шта ье ти војска? Сватови: Да узмем девојку. Девојке: Нека иде војска,
BPi1Ta
отворена.
Девојке које стоје на путу, окренуте Фронтом к сва то вима и ухваћене за руке, пролази
девојку на
кроз
коју
те редове.
хоће,
па
је
сад
Тако
се
пуштају и војска
пролазеhи
одведу
са
узму
собом
и
једну
певају
глас:
I К... у и Маро. IUИ обв'lRО ИОJlВ ..У ве вај(јо...е двоој&е, која је у вето вреJlе .!ОJlаt..ив ВАВ војвода.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
•
185
НАРОДНЕ ИГРЕ
Сватови: Узедоомо, одведоомо омиље неношево,
Узе~оомо, одведосмо пице ве љу6љевв, УаеДООIIО, одвеДООIIО прелепу девојку,
Предобру прељу, пребрзу праљу,
•
Најбољу ткаљу, и таку шваљу. Еј, девојке, у шта оте ГJIедале? Кад оватови одводе девојку?
Девојке: Вараш ое, вараш, војоко без ВОђе! УзеJIИ оте, ал' ни оте пробрали. Узели оте прељу
неткаљу,
УЗeJIlI сте ткаљу
непраљу.
УзеJlК сте Узели О.те
ПРa.lЬУ шваљу -
веш.аљу, непраљу,
Узели сте нерадву девојку.
Сватови: МJlада је мома, ваучиhе ое.
Девојке: Учи, не учи, вије за вајду. Сватови: Пуна је гора шибља, прутиьа, Лруfi.аfi.е.мо мому да ради.
Девојке: Пруt.ај, не' пруьај, вије за вајду.
ПОСАе овога сватови ОДАазе и O,II,Вo,a,e уаету ,а,евојку, па се оп~т на ИСТИ начин враћају ,а,а узму ,а,ругу. Ка,а,
дођу
БАИВУ
домаhипове
КУће
ИАИ
града,
девојке
из
гра,а,а певају: О ви овати, ви младе деJIије,
Куд .'Ји ижете, шта ЈЈИ тра.ите? Сватови: У ГРЗ)l; идемо, МОМУ да траж"мо.
Па да...ье настављају: Иыоперо, Рајо! ИТД. Кад војска ИАИ
оватови на тај наЧIfН
девојке И одведу их на одређено
место,
ИЗУЗМУ све
ОНА& се про
мене, па ОНИ Аођу У град, а они из града буду сватови, И
тако
се
игра
наставља
13.
и
да..ье.
Расцвета се .,тк Ареов
За ову ИГРУ треба најмање осам .Ј.еВОјака. Аевојкв стану
IleBajy
по
две и две,
једна
Аругој
окренуте
.4Ицем,
и
на ГАас: Раоцвета се ЈКутв древак Више оаЈЈа винограда.
Digitized
Ьу Goog1е
186
СТ.
М
МИЈЛТОВИЋ
То отпев.ају. ПРБе две девојке, па онда друге две, итд.
редом.
А .кад тако
обреде' ред,
кође обређујуh.и ое:
онда наотављају
та
'
То дознале брзе пчеле, Те оу дренку долетеле,
На цвеье му одмах пале,
И медак му ПОСИО8Ле Па одатле ОДЗIетеле.
Над
ово
ПООАедње
(као да сишу
мед),
'кажу, па се
онда
једна
другу
промене и отидну
пољубе
на суседно
меото, па опет наставе певање. 'Оне девојке, ~oje стоје у
ПОЉУ' предотављају
представљају
дренак,
оне
које
су унутра,
пчеАе. Пошто ое тако обреде, да 'дође
опет свака на своје прво
местџ,
дРВU8К буде пчеАа, а l1ЧМ8 на исти
а
начин.
При
онда, се промене,
ApelUl.K,
претрчавању
девојке. с~грабе,да једна
другу
те
и и;гра ое наставља С меота
ту
на
меото,
затекну и 8ате
чену CMaT~ajy, као АВnУ l1ЧВАУ.
14. Ову игру
играју
Т и т р а љ е
по
2-5
играча
мушки 8а себе а женски за мбе. много
места,
за
то
може
да
ое
ИАИ
3а
игра
играчица,
игру не треба и
у
затвореном
Проотору; Пре игре играчи скупе сваки, об'ично по ;а.есет каменчиh.а, иАи овчијих брабоњака, који ое 80ВУ l1УРЧU или тuтрв.
Сви који хоће да играју
поседају у
круг, па ако играју на трави ИАИ нечистој земљи, онда
проотру преда се још и гуњ И.llИ што друго. Са4 поме шају ове каменчиЬе уједно.
ПОС.llе онога
се ра8броје,
помоhу бројева и.llи бројаница, па на кога падне десет IlАИ' ПОСАедња реч из бројанице, тај хвата. Хвата се прво десном руком, и то овако: Хватач узима оа ГОМИ.llе, ко
.Ilико би.llО пурака, само мора више од једног у ПОДАаницу
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
187
ЈјЛРОДНЕ ИГРЕ
и баца их на наД.llаницу;
за тим оа
наД.llанице
баца
'-HH~T увис ихватајуhи их у ПОД.llаницу Г.llеда да ухва.ти
само не«аран број, и од тога узима (једе) по један. Ну ако би хватач ухватио паран број, онда се истерао, те хвата
Ноји
други,
окупи
а' он чека док на њега
десет пурака,
цању по једно,. онда
узимајуhи
хвата и даље,
опет
дође ред.
при сваком ба
а.llИ .Ilевоц. руком.
Но.Аико пурака играч ухвати .Ilевом руком, ТО.llИКО има на ,сврщетку
игре
пош'го се сви
пурци
похватају,
да
удари аврчака. по че.llУ ономе, који није ухватио ни С,во,:, јих У.IlОжених де(}е'Ј'.Ако су љих д~ојица И.llИ више за
доби.llИ од једнога ',по щзвеетан број пурака, онда га сви и qврцају, почињуhи ври том о оним, који му је највише
0~Y8eo. ()нај који има да зврца узима у руке по један пу";
рак; са 'добивене' ГОМИ.llе,И крије га у шаке иза .Ilеђа, па за тим покаже обе 8~TBopeHe шаке ономе Iюга ће да, 8врца.
Овај
погађа,
па
ако
ПОГОДИ
у
којој
је
руци, онда' га не зврца, већ му предаје иоти пурак, а ,a~o не ПОГОДИ,
онда
све донде, AOК.lle
га
зврца и крије
исти
пурак,
овај не би погодио у којој је руци
пурак, И.IlИ којим га је прстом 8ВрЦНУО. То се зврцање
продужава
све
донде,
све своје изгубљене
док овај не изузме
пуРке.
ј<ЮЈ КОД кога играча,; И они
При се
погађајуhи
После ако му има пурака га зврцају на исти' начин.
8врцању има оараштања и аОМиАовања. врши
искључиво
по· че.llУ.·
Играчи
четку игре уговарају да се не 8врцају
3врцање
обично јако,
јер
у
по
може
некоме да се направи модрица на че.llУ од јаких и мно
гих
удараца.
Над
дешава, да два, они
који
другове
су који
их
је
виiпе у игри
често
'гри И.llИ више њих изгубе,
доби.llИ
обично
су ТО.llИКО
БИАИ И њих зврцају. у хватању пурака и
-
нађу
изгуби.llИ
0.80је
пута се
при чему
одговарајуће
КО.llико су они до
Вештина. у овој игри састоји се
аогабању при зврцању.
Digitized
Ьу Goog1е
178
СТ.М.
АИКО врапче Г,неВАО. неко.шко
пута
UИЈАТОВИЪ
Ако је зеи.ља
мокра,
петом и рупа је готова;
онда ударе
у
противном
рупу копају каквим ТВРАИМ дрветои. Рупе се наређају у низу једна до друге. Чија је прва десна рупа, он ПРВИ И котрља лопту у рупе. То се ради овако: Играч се од макне од рупе, клекне
на
обично ва један
колена,
па котрља лопту
у чију рупу упадне лопта, та
од
осталих
Ако
играча..
гађани
метар,
буде
правце
ка
се ИЛИ рупама.
је узима и гађа једног
ивузимајуhи
убијен,
сагне
онога који
убацује.
онда му се меће у рупу по
једно врно (брабоњак, камичак ИАИ врно кукуруза), а ако не буде убијен,
онда
се зрно меЬе ономе који је
гађао. Онај који, на овај начин, први стекне десет зрна,
иде на стрељање,
где
га сви
остали играчи стрељају
на исти начин као што је напред речено. Ну ако онај
који укотрљава лопту у рупе, не би YKoTp.IЬao у рупу три
пута
узастопце,
онда
он уступа и на
његово место
долази по реду онај који има рупу до њега. Док му се пак
ово
не де(јИ,
оп
има
право
непрестано да баца.
Игра је жива и деца је радо играју.
6.
:м: ац аљ е
Ова игра може да (је игра У затвореном простору
на СТОАУ, КЛУПИ ИЛИ столици. Играју је обично по дво јица и то како мали, ~aKO и одраCJlИ дечаци и девојчице.
Играчи
прво
метву два прста, један
и на кога падне десет,
другом је задатак да га удара
o~aKO:
Онај
што Ье да
·OHOM~ кога ће да
спроЬу
пружа шаку
на
другога,
даску.
Оном
песницом
по њој ,и то
шашо.,щ
полаЈ:О руку
удара,
удара, и говори: »Мацо, мацо, .мацо,
што си ми појела кајмак?« При том
говорењу и
ша
ШО.IЬењу гле,ll,а. Аа завара онога што му је пружио руку
и. да га удари пе(јНИЦОМ по наДАаници. све донде,
ДОКАе га буде погађао по
руци,а чим га
.не
потреви, пружа своју шаку, а онај
на
исти
н.ачин.
-
Напрегнута
Ударање бива га други УАара
пажња,
Digitized
да се ~pДHe
Ьу Goog1е - I
ОРПСКЕ НАРОДНЕ
.'79
ИГРЕ
ОД ударца игра ГА&ВНУ УАОГУ у овој игри. У јаком уда раЊУ може да се развије освета.
Авај, В1ЈЈ.6!
7. У
игри
МОГУ
да
буду од
3-10У8nщ~а од 1 О
3а игру је довољна једна тога
може
да
се
игра
се вајобичније игра
и
у
и више
метара, тезбог
затвореном
на пољу.
играча.
прос'гору,
аАИ
Женскиње је игра од ..
војено од мушких.
Играчи поседају у један
најхитрији помоhу
ИАИ
бројаница.
На чијем
реч'и из бројанице,
напред, до
круг и најстарији, управо
најотреситпји међу њима разбраја их он
прсту се кажу ПОCJlедње
устаје и иде на
означене бе.llеге. Кад тамо
онај ШТО је вршио разбрајање, Нашто му се он одааивље: боље ВОАИШ ата, је А' наса?! говара, да боље
десет
корака
дође, онда га,
зовне: »Авај, ВУАе!
-
»Чујем, друље !«. - »Је А' - На ово му онај обично од
ВОАИ ата, јер ако погреши, те каже,
да 'боље во""и каое,
онда мора да каса,
играча, и разбрајање се врши поново.
-
као коњ, до
Кад онај каже
да во""и ата, онда старешина IIОАако пита остаАе играче,
који су до
њега:
шта је који, и они му, шапhуhи ка
зују, кан о ко хоЬе: САавуј, соио, Краљевuti Марио, Мu.tОШ,
OOUAuti, je.ten,
~иС8'Ц, јуnаи, учитељ, итд. итд. Кад му сви
играчи тако кажу шта је КОји, онда он пита онога што
С'гоји на мети: »Ј е А' боље ВОАИШ САавуја, је А' СОКОАа, је А' Rраљевиhа Марка,
је А' МИАоша
ОБИАиhа,
је А'
јЕмена, је А' Аисца, је А' јунака, је А' учитеља, итд.?«
оад
Онај му одговара, да ВОАИ једнога од изређаних, и онај који
се под
тим
именом
крио,
устаје и иде
да донесе на Аеђима онога с мете до места разбрајања, ПОСАе овога
почиње
ое игра
поново
на
исти
начин.
Сва вештива у овој ИГрiI састоји се у памhењу оних ра зноврсних имена, која играчи саопштавају старешиnи и
која он мора да запамти.
12*
Digitized
Ьу Goog1е
180
ОТ.
М.
МИЈЛТОВИЋ
8. Цвеt..е (аи'ео и ,оо) У
овој
игри могу Аа
БУАУ
се највише у ПРО.IJ.еhе и у .lJ.ето, где да се седне. Може се
играча.
5-20
кад је суво,
Игра
те
има
играти на пољу и у затво
реном проотору. Играју је обично ђаци, а.IJ.И је играју
и друга деца. Женски ље је игра
одвојено од МУUlких.
Играчи прво изберу аиђвАа, бавОАа и до.\С.аfiuиа. Анђео и
ђаво
одвоје
десет метара,
се па
одмах нађу
од
два
играча згодна
на
растојаљу
04
штапиhа и чекају
на почетак игре. Оста.IJ.И играчи поседају један Ао АРУ гога у реду, а Домаhин зађе од једнога до другога, те
му сваки шапне на уво име неког цвета, које изабере.
Због тога се и сама ова игра зове цввfiв. Домаhину је ДУЖНОСТ да свачије име упамти, па ма како оно би.IJ.О
заковртuо. Ако би у томе три пута погрешио, смељују га с Домаhинства. Сад прво приступи анђео. Поштапа
јуhи се на два штапиhа, скакуће и кад дође б.IJ.ИЗУ го вори: »Цин-ци.ll.ИН(<'
на што му Домаhин
-
одгора са:
»Бон-бо.lJ.ОН «. Сад Домаhин пита: »Но то иде?«
одговара:
»Анђео
с
крстом«.
»Шта
-
Анђео
-
тражи«?
-
»Ружу, босиљак, рузмарин, каравију, перунику, HeBeH~ здравац,
се.IJ.ИН,
играчима,
Кa.lJ.опер,
има;ше
онога
рутвицу итд.« цвета,
који
Ако међу
-
тражи,
онда
га.
узима и води на страну; у противном враћа се без ичега. ПОС.IJ.е говори
тање: Кад
анђе.IJ.а као
.. Ко тако
и
ПРИ.IJ.а8И анђео,
то иде?«
-
ђаво, с
том
који
раз.IJ.ИКОМ,
одговара;
и анђео и ђаво
исто
изузму
тако што
»'Ваво све
маhина, онда заједно отидну на неко
с
играче
иде на
в
пи
буџом«. од АО
СК.lJ.онито место,
те тамо промене с.воје штапове, па их ПО.IJ.оже на земљу,
прекрстивwи их. ПОСАе овога ПРИС'lупају играчи и пре скачу те штапове, и који прескочи анђе.IJ.ове штапове~
ОН је анђе.IJ.ОВ, а који ђаВОАове, он је љегов. Да се не
би докаэив&.IJ.О,
онима који нису прескака.IJ.И,
који је
чији штап, не допушта се да се враћају натраг они који
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
(}у преСRОЧИАИ
При
НАРОДНR
преко штапова,
овоме се сваКИ
раАује,
181
ИГРЕ
већ се ту аВАРЖа8ају.
КВА
чује
да је
припао
аНђелу, а није му мило кад чује да је припао ђаволу. Ноји од ове дВОјице на овај начин Аобије више играча,
јурне с нграчима на онога пообаљује
нграче,
иштипају,
и
ретко
а
што их има мање,
старешину,
на томе се
ђавола
игра сврши.
па. му
НАИ аНђела, Ова ое игра
-
игра.
9. Ова игра
Врцаље
спада у ред појединачких игра,
игра оваки за себе ив .IIичног
задовољства.
јер је
Играју је
обично само Ma.Ila деца и ђаци.· Од букове коре, слеп.ьеног О.llова, танке дашчице, особито чамове,
чепара од каквог аемљаног суда И.llИ
САИчних ствари
направи се котур, обично ОД
пречнику,
провали
па
се
на
два
4
места у средини,
см. У а эа
тим се кроз обе рупе провуче уви ца, која се завеже на оба краја. 3а тим се sаиаRне узица на један и ДРУГИ ручни палац, па. се заједно с котуром окрене неколико пута,
а ва
тим ое растеже и скупља,
брзо окреће час на једну
при чему се котур
час на другу страну. Та се
радња эове врчање,· а сама справа врча. Понека деца
изрецкају
обим
котуриhа,
те ии бо.ье
врчи и лепmе
изгледа кад се окрепе.
С.II.иха
Ну
врца
дрвени њега
С.ll.Иха
2.
се прави још
котур
прометне
исте
на
два
ве.шчине
вретенасто
на
3.
начина. средини,
заши.ъено
Пробуши па
се
се
кроз
дрвце од прилике
Digitized
Ьу Goog1е
182
СТ.
М. 'МИЈЛТО8ИЋ
8.см. ·дужине~.које треба ла штрчи више г()реио доле. Над се горњи, зашиљени, део тога дрвцета вешто скмrзие
ЩIВ ·веАИКИ
прст и паАац, као кал се
вретено. обрhе;
па се брзо испусти на земљу, котур се за дуг() окреће у ~щоравном.
иаправе
110ложају.
Мала' леца,
ва ово 'згодан
КОТУР,
која
узимају
не умеју да
повеhе лугме
има рупу у. сред-ини кроз љу уметну ·мало дрвце,
RqJe
обично ЛЈ)ВО од палилрвца, па га тако окрећу.
И.IlИ се издеље
лрво, рбично ол суве
врбовине, и остави да 'буде дебело
. човечији прст, а дугачко
као
15-18 см.
Горљи део тога Арвета треба ла је 'гако ва
3
см. дебљи ол дољег и
.задељан.
Овај се лебљи
четвртасто
део пробуши,
повеhом бургијом, одозго на ниже,
С,.шка" се
ШИЛОМ
сна ИЛИ
само конац нова
иглом,' тако
те да
велике
рупу
може
тврда
гору
заглави дрвце од
Послеовога
завије се олозго око
појачи
на
лрвцета
llРТ8UКО
нац, чији крај кроз
рупицу и ширу
ту
уаима
пробуши
дужине, које треба да јЕ! и у доњем крају заши
Љ~HO. 1 ниж~
рупе
кроз
да прође. 3а овим се
шишарка. у. љу се вабоде ИЛИ
5----6 см.
тну
страна
а' де-
ону
промаљу
уме'гну у
рупу.
Тако
'-
/
'-------------------
----------~
САика 5.
спрем..ъену врцу играч лонесе бливу земље, држеhи дршку ол исте у левој, а крај од конца у десној руци, па на
гло повуку конац, при чему се дрвце са шишарком брзо
одмота, излети из велике рупе и за дуго се 1
Варошка
1
Са Bpц~eM је врло СРОАВа чшра којом се ра,дије вабаu.aју
деца употребљавају у место шиmархе
КаАемчиЪ
окреће. ! 0,'\ КQВlща. rp&ACKa но
сеоска ,'\еца.
Digitized
Ьу Goog1е
ОРПОКЕ
НАРОДНЕ
10.
1SЗ
ИГРЕ
То пови
Ова се игра мож'е играти оамо каД,има доота БАата. За игру је потребан' ВрАО маАИ прОотОР., а може j~ играти и по један и по више играча. Женска д.еца ову игру не,играју.
-
Играчи направе повеhу .II0ПТУ, од БАата
тако да је тешка до 1 кгр. па је Аепо 'заОКРУГАе и маАО ра.сп..ьоште. 3а тим је удубе, тако да једна страна буде са овим удуб..ьена а друга'иопупчена те ИЗГАеда као ПОАУ KYГ.ll~. При овом иэдуб..ьивању отарају ое, да оредина ИАИ најпупчастији део,буде што више OTalьeH~ аАИ никако не прова..ьен.
То се зове ТОU.
У тако на
пра..ьени топ се п..ьуiIе оа се, окреhуhи' изд·уб..ьени део к зем..ьи, уздигне што више и тако удари о зем..ьу OTBO~
реком отра.ном. У СА ед тога се топ' проваАИ; збијањем ваздуха у њему, и чује се пуцаљ.
По нека деца мећу
на онај растањени и испупчени део топа брабоњке ИАИ
камичке,
па кад топ оукне,
су гранате.
-
Народ
не
а они
ВОАИ
да
ОД.llете у ВИС. им
ТО
деца пуцају из
ових топова, јер кажу да CAYT~ на рат.
11.
пишто",и
и ово је појединачна мушка дечја игра .. Деца узи
мају дрво,
обично
горуново у дужини од 20--'-30 ом.,
а у деб..ьИНИКОАИКО човечији Пa.llац, те га на једном крају расцепе, И то им је uuшrољ. 3а тим узимају танко
дрвце, па
га
је 'Куршум.. од
ЏОСАе
пишто..ьа,а
шум.
Тако
оде..ьу и с. обе стране порубе, на
и то
им
овога. раставе расцеп..ьене крајеве врху
је пишто..ь
процепа
напуњен.
наме сте
попреко
Над стегну
кур
Ilроцеu,
куршум СКАизне и даАеко ОД.llети. Тако је пишто..ь И8-
бачен. пуцањ,
Пошто деца
се
при
овом
пуцању не
обично кад ИЗАети
чује никакав
куршум
сама
викну
»Дин«, те ИII то бајаги представља право пуцаље.
Digitized
Ьу Goog1е
184
ст.
М.
МИЈЛ товит.
t 2. 8&.1088РО, Рајо! Ову игру играју одраСАе девојке и МАаде жене и то
највише
о
може да буде раскрсницама
других
месни цама
10-20 поред
игара.
и
беJlе
па и више.
ВИТJlа,
где
се
По неки пут за
недеље.
Играчица
Игра се обично на ~
иначе
игру
купе
ради
спреме и прави
барјак (тробојкуl, а ако тога немају, онда вежу убрус за штап, и то ИМ СJlУЖh
место
подеJlе на две равне ПОJlовине.
барјака.
Играчице се
Једна је по.,ювина чар
С. војском, а друга град НJlИ дом С војводом н с девојкама.
Цара с војском по негде зову и сва.тови, а град с вој водом
-
домаfi.uи.
Сватови се
Цар с
направе
војском носи
као да ДОJlазе
увек
бnрјак.
од некуда,
а .11.0-
маhин стоји на месту. Кад се сватови приб.llиже дома
hину, онда певају на Г.ll.ас:
СваТОВII: КаJIоперо, Рl1јо!
Девојке:
lIITa
(по два пут).
I
ме зовеш, Јело~ (по два пут).
Сватови: Отвор граду врата! Девојке: А шта ће ви врата?
Сватови: Да прове..-ем војоку. Девојке: А чија је војока? Сватови: Бега Милутина (или кога другог). Девојке: А шта ће ти војока? Сватови: Да узием девојку.
Девојке: Нека иде војока, Вр;1ТВ отворена.
Аевојке које стоје на путу, окренуте Фронтом к сва товима и ухваћене за руке, ПРОJlазикроз те редове.
девојку на
коју
хоЬе,
па
је
сад
Тако
се
пуштају и војска
пролазеhи
одведу
са
узму
собом
и
једну
иевају
ГАас:
I
Каау и Маро,
.... и
обиmо во)[ив.у lIIIе иај(јо ..е Аеоојке, ltOја је у ието
вре)[е до)[аћив ВАН војВОАа.
Digitized
Ьу Goog1е
ОРПОКЕ
..
185
НАРОДНЕ ИГРЕ
Сватови: Узедосмо, одведосмо смиље вевошено, Y8e~OCMO, одведосмо Jlице ве љу6љево. У.еДОСJlО, одвеДОСJlО прелепу 4евојХЈ,
Предобру прељу, пребрзу праљу,
•
Најбољу ткаљу, и таку шваљу. Еј, девојке, у шта сте гледале? Кад оватови одводе девојку?
Девојке: Вараш ое, вараш, војско без ВОђе! Узели оте, ал'ниоте пробрали. Узели сте прељу
неткаљу,
Узелll сте ткаљу
непраљу.
УзеJIИ сте Узели С.те
праљу шваљу -
вешваљу, непраљу,
Узели сте нерадну девојку.
Сватови: Млада је мома. научиhе ое. Девојке: УЧИ, не учи, није за вајду.
Сватови: Пуна је гора mибља, пруТИћа, Пруli.аli.fМCО МОМУ да ради.
Девојке: Пруt.ај, не' пруt.ај, вије за вајду.
ПОС.llе овога сватови ОД.llазе И одводе узету девојку, па се опет на ИСТИ начин враћају да узму ДРУГУ. Кад
дођу
БАИЗУ
Аомаhинове
куће
И.IIИ
града,
девојке
из
града певају: О ви свати, ви младе деJIије, Куд .'ЈИ • ...,те, шта ли трааите?
Сватови: У
rpa,!l;
идемо, мому да тражимо.
Па даље настављају: I\ыоперо, Рајо! НТД. Кад војска ИАН
оватови на тај начин
девојке И одведу их на одређено
место,
изузму све
ОНА,а. се про
мене, па. они ..\оl)у у град, а они из града буду сватови, и
тако
оо
игра
наставља
и
Аа.о4Ье.
13. Расцвета се -lТ. Ареаав 3а ову игру треба најмање осам Аевојака. Аевојке стану
по
две и две,
једна
Аругој
окренуте
.IIицем.,
и
певају на ГАас: Расцвета оо .ути древак Више сада винограда.
Digitized
Ьу Goog1е
---------------------------------------------------------------,~
186
СТ.
М
МИЈАТОВИЋ
То отпевају, прве две девојке, па, онда друге две, итд.
редом. А кад тако обреде' ред, кође обређујуhи ое:
онда наотављају
та
'
То дознале брзе пчеле, Те оу дренку долетеле,
На цвеЬе му одмах пале,
И иедак му пооиоале Па одатле ОДJlетеле.
Над
ово
ПООЈЈ.едњекажу,
(као да сишу мед),
па се
1една
онда
другу
промене и отидну
пољубе
на суоедно
место, па опет наотаве певаље.' Оне девојке, ~oje стоје у
пољу' представљају
представљају
дренак,
пчеАе.
а
оне
које
су
унутра,
Пошто ое тако обреде, да' дође
опет свака на овоје
прво
ме ото,
онда се промене,
те
дрвнак буде пче.ll.а, а I1чма дреиак, и игра ое наставља на иоти
начин,
При
претрчавању
девојке с~грабе, да једна
другу
с меота
ту
на
место,
затекну и зате
чену сматрају, као Авн.у I1чвАУ.
14. Ову игру
играју
Т и т р а љ е
по
2-5
играча
мушки за себе а женоки за мбе. много
меота,
простору;
за
Пре
то
игре
може
да
играчи
се
3а
игра
окупе
И.ll.И
играчица,
игру не треба и
у
затвореном
сваки, об'ично по
,2I.eCeT каменчиhа, И.ll.И овчијих брабоњака, који се зову I1YPt.tu ИАП тuтре. Сви који хоћеда играју поседају у круг, па ако играју на трави и.ll.и нечистој земљи, онда
простру преда се још и гуњ И.ll.И што друго. СаА поме шају све каменчиЬе уједно.
ПОС.ll.е онога
се рааброје,
ПОllоhу бројева И.ll.И бројаница, па на кога падне десет II.II.И' ПОC.ilедња реч из бројанице, тај хвата. Хвата се дрво десном руком, и то овако: Хватач узима са ГОИИ.ll.е, ко
.II.ико би.ll.О пурака, само мора више од једног у ПОД.ll.аницу
Digitized
Ьу Goog1е
о'
СРПСКЕ
"
187
НАРОДНЕ ИГРЕ
и баца их на наДАаницу;
за тим оа
наДАанице
баца
иlJет у вио ихватајуhи их у ПОДАанпцу ГАеда да ухвати
оамо пеrrаран број, и од тога узима (једе) по један. Ну ако би хватач ухватио паран број, онда ое истерао, те хвата
Ноји
други,
окупи
:t' он чека
док на њега
десет пурака,
цању по једно,
онда
узимајуhи
хвата и даље,
опет
дође ред.
при оваком ба
аАИ AeBO~
РУКОМ.
НОА'Иlotо пурака 'играч ухвати Аевом руком; толико има на еврщетку
игре
ПОll1тО се ови
пурци
похватају,
да
удари эврч.ахв по 'lеАУ ономе, који није ухватио ни О,во
јИХУАожених деоет.Ако оу љих Д~Ојица или више за
доБИАИ од једнога ',по извеотан брОј пурака, онда га ови и ~Bpцajy, почињуhи при том с ОНИМ, који му је највише
о~узео. Онај који има .а,а зврца узима у руке по један пу рак; оа 'добивене ГОМИАе,
,.
и крије га у шаке иза Аеђа,
па за тим покаже обе з~творене шаке ономе I<ога ће да зврца.
Овај
погаl)а,
па
ако
ного,ди
у
којој
је
руци, онда' га не зврца, већ му пре,даје иоти пурак, а ,a~o не пого,ди,
све
,дон,де,
онда
ДОКАе
га
овај не
зврца и крије
би
исти
пурак,
погодио у којој је руци
пурак, НАИ којим га је протом зврцнуо. То ое зврцање продужава
ове
ДQнде,
ове овоје иэгубљене
,док овај не изузме
пурке.
још код кога играча,; и они
При ое
погађајуhи
ПОСАе ако му има пурака га зврцају на исти' начин.
зврцању има оараштања и аОМиАоввња. 3врцање врши
искључиво
по
челу: Играчи
четку игре уговарају да се не зврцају
обично јако,
јер
у
пQ
МQже
некоме да се направи модрица на чеАУ од јаких и мно
гих
удараца.
дешава, они
који
другове
Над
да два, су који
их је
често
'гри ИАИ више њих изгубе,
,добили су
више у игри
обично
толико
БИАИ И њих зврцају.
-
нађу
изгубили
0.80је
пута ое при чему
одговарајуће
колико оу они ,до
Вештина. у овој игри оаотоји ое
у хватању пурака и aoгa~aњy при зврцању.
Digitized
Ьу Goog1е
41
188
СТ.
Ает,
15.
М.
)ЈИЈАТОВИЋ
r1co,
Jl.8T, Jl.8T, Jl.eT •••
Јача деца ухвате мало Аете за руке, јеАНО за једну, а ДРУГО за другу, па га тако
га; трче и вичу:
подигну у вис и, носеhи
»Лет, гусо, лет, лет, лет! " ...
Пиј аиица
16.
Ову игру пграју по двојица. Може се играти у зат вореном и отвореном ПРОСТОРУ. Играчи се прво раз броје, и на кога падне последњи број или последња
реч из БРОјанице, он је иијан.и'Ца. Оном ДРУГОМ играчу је ДУЖНОСТ да тражи жипрст ка овом
u.ujanu'LtY.
другоII и окреће га
Други играч такође опружи
завијајуhи га У веhи
ко је пијаница?« да врхом
Пијаница опружи
свога
полако У кругу.
кажипрст ка
круг, говори:
Кад ово
пијапици, и
»3у, зу, зу, зу
последње
кажипрста
ка
каже,
-
труди се,
удари врх 0,11. пијаничиног
кажипрста, који овај непрестано покреће. Ако у овоме погађању потреви, онда је потврдио, да је дотични до иста пијаница; а ако трезан,
те
после
он
онда је он пијаница,
а онај
зун.зара.
:М:арrита
17. Играчице
не,
-
rита
поседају па се разБРОје
бројевима ВАИ
бројаницама, па на коју паАне последњи број ИАИ реч из бројанице устаје и говори гласно: МаРГИ'lа
гита,
-
По потоку скита, Мајка је пита: »Маргита
-
ГИТ8,
Имаш ли жита?'"
-
Ј)Имам пун кош,
Ваши, бува и црви; ко се јави, Нек их поирљави,
У мене је кључ и катанац·.
Digitized
Ьу Goog1е
189
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГрЕ
ПОС.llе ивговорене ове бројаuuцв, која од играчица прва проговори, она се јави да помрљави црве, бу ве и ваши, ва то одмах устаје, те говори горњу бројаницу,
а она
прва седа.
Стрпљивост у Ьутању
игра Г.llавну
У.llОГУ код ове игре. Играчи:цама је тешко увдржати се баш вато што .морају да Ьуте. Тада их нешто дирка, како оне то кажу, па морају проговорити, И.llИ ће црhи. А.IlИ
ако би се сви
уздржа.llИ од говора,
онда их она која
говори бројаницу на то изазива, дирка их, кревељи се на њих, hушка их, подсмева ии се, итд.
t 8.
П и ЈЈ. И
L.
и
Ова се игра игра на отвореном, равном, простору и захтева доста места. У игри може да учествује више
играча,
8..IJ.И од три не може их бити
се
најбоља
два
киша, r
па по том
и најјача
играча
бацању један
мање.'
и бацају
од
Одаберу суша,
њих буде ?со бац ,
а други ?Своч?Са. Квочки за појас ухвати се једно аиА.е,
а з~ ово се ухвати друго, за друго, треЬе итд. Кобац седне и с два дрвцета копа рупу, а квочка с ПИ.llиhима
об.llеhе око њега, вичуhи: »кво, кво, кво«,
а ПИ.llиhи:
-
))пију, пију, пију((. На ПОС.llетку квочка застане и пита копца:
Шта то копаш? Рупу.
Шта Ье ти рупа? Да .Ilожим ватру.
Шта Ье ти ватра? Да парим пређу.
Шта Ье ти пређа? Да uутu.м твоје ПИ.llиhе.
Шта ти чине моји ПИ.llиhи? Ј еду ми просо.
А ти што ниси заградио? r
Ја сам эаградио ОВО.llико,
ОВО.llико,
високо (ту
се сад усправи и показује ОНИМ дрвцима КО.llико је вУ
Digitized
Ьу Goog1е
190 ООКО
СТ.
.
загрмио,
м ,
•
.мИЈЛТОВИЋ
па .их за тим баца),
али ОНИ,
ђаволи,
преАеТ6ЛИ и поје.4И~ Сад кобац и квочка стану једно спроhу ДРУГОГ опружених руку и рапшре једно к, ДРУ гоме дланове,
наолањајуЬи ое по мало на њих,. говоре:
IIКли КПИ Кли -
Пооле
овога
непрестано
лук, оади баба бели лук; лук, оади баба ЦРВИ лук; лук, оади 6аба прази лукfI., итд.
кобац
јурне
на
преореhе и не да,
пилиhе,' а
квочка
да јој дохвати
га
ниједно
пиле. ПИ.4иhи ое пак чврсто дрзце једно другом 880 по
јас и добро се чувају ,да их
кобац
би
ДОДИРНУО руком,
кобац
,IIужно
неко
одмах
остављати.
пиле
да
само
пође
с
љим
,до
не' ,дохвати. места,
г,де
Ако
оно
је
Ье
их
Тако се игра про,ду~ав~ све дотле,
,дОК.4е
орао не покупи све пилиhе. На крају игре орао пре,да
квочки пилиhе, због чега је
otla
дужна ,да га донесе од
места где су пилиhи .4ежали до места где је била игра. После овога игра се понавља.
t 9. 3а ову
Се:ио, ма.а
игру
треба
играти у отвореном и налик
на
наро,дну
-
80б, 80б, 806
што
више
затвореном
орску
и~ру
играqа.
Може се
простору.
uљeCKaвu~y
Врло
ИАИ
је
uљaCKa
вu~y која се свира слично певању у овој игри. Играчи се ухвате за руке у коло и
полако идуыl' више гегу
цајуhи, и креhуhи се на лево и на ,десно певају:
~~ ћ r 1r r 1" 1
r r 1r О 1r ~ I r D I r ~ I
1
'~" G Ј' (1)1 {!iJ 1(tJ 1~ ~ ,'~ ,;1 Ј Ј 'Ј ,&'% ~ ~ 1, , I ,:f) I еЈ Ј Сево, олама, Сево, олама, Сево, слама.
-
H-II
з06, зоб, 806, 806, 806, 806, зоб, 806, з06.
"
Digitized
Ьу Goog1е
191
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
Над кажу:
»сено, слама«, они се покреhу ва леву
и десну· страну,
а кад кажу:· »зоб, 80б, 80б,« онда
ситно подигравају а понеки
и
ударају
длав
о
длан.
3а овим певају: "Браца Стево, хајд на лево«, при чему цело коло почиље да иде на леву страну,' и тако идуЬи настављају певаљ€': Оено, слама,
-
300, 306, 300"
(три пута).
3а тим саставе КОАО и певају:
Се ка Пресо,
ха.јд на десно\
-
крене да иде на десно, »Оено, слама;
при чему
цело коло
и да.;ье певају: (три пута).
806, 306, 806-
Деца радо играју ову игру јер се у љој вежбају за играље
у
КОАУ.
20. Ова
rраАв:чкаље, петачеље, иа rpaAOBe 1
игра
може
да
се игра и лети и RИМИ, у за
твореном и отвореном простору. Игра се седеhи. Играју
је и мушка и женска деца
и то
најобичније по двоје
ређе по троје или четворо,
и то
са
лутака,
величине омањег ораха.
деца тару
hерамиду о камен,
ГАа зрна за игру.
Ако тога нема,
па сама
онда
направе
окру
Аети за ову игру употреб..ъују ситне
јабуке, ш..ъиве,
белошљиве,
Варошка
купују,
деца
пет округлих бе':
у
бобице од кромпира
трговини,нарочито
8а
итд. ово
згодно камеље од стаКЈЈ.а или белутка, које се зове Ј<Аи кери, а узимају
И оне
кошчице од овчјег
или
сви љ":
ског ножног зглавка. које зову аиљци. Сва вештина у овој игри састоји се у бацаљу једног камена у вис И У истовременом
. поновном
узимању
дочекиваљу
осталих
каменова
бачено г
са
земље
камена у лету.
и
Камен
који се баца зове се Ј<оњаЈ<,' а остали зрна или автацU.
1
М. Ћ. ми:шt.евиli. је иа8вао ову иrру ПUЈЬаха иаповвљуt.и да је иrрају
варошltа деца (Срп.
ETHorp.
3бори. Itљ.
1,
нцјив то ои<о .1tВ&0 је иrрају сеос&а деца.
сТр.
-
233-235.)
У ДољеJl.
Овде је опис пот.у
.I1eB'IY
ова се иrpа 80В8
још И 2'оахање.
Digitized
Ьу Goog1е
192 На
СТ.
основу
разне
М.
МИЈАТОВИЋ
тога бацања, и
фигуре
И.llИ
хватања
комбинације.
изводе
се
IIОСА.е
Играчи се прво раз
броје најобичније помоhу бројанице, па
на кога падне
ПОС.llедња
ое
реч,
он почиње
игру.
Прво
игра
ирвu
град, па други град, тргли итд.; за тим: товар, 'Каиица. чеuка
јракља), грива, 'КАицање,
туцање, мењање, шаllа
и гребање. Ј. Први град
Играч узме коњак и зрна у деону руку, па баца јуhи коњка у вио пусти зрна на земљу, пазеhи при том
да му ое много не раотуре. За тим баца коњак увис и узима једно зрно оа земље, па дочека коњка у шаку.
Тако
узима
опет
на
друго,
иоти
треliе
начин
и
опушта
четврто опет
па их узима по два од једанпут. иоти начин и узима
а један пут једно.
један
зрно. За
ова
зрна
Треhи пут
на
пут три
При четвртом
овим
земљу,
спушта на
зрна од један пут,
опуштању
узима сва
четири зрна од један пут. За овим опуоти сва зрна. на
SeM.lЬY, па па.llац и кажипрот .IIеве руке пободе у земљу, средњак и дома.llИ намести један преко АРУГОГ,
нас.ll&
њајуhи их преко кажипрста, а мањи прот се ма.lЮ по
дигне те тако начини град. Сад један од играча назначи једно зрно, град од
вади,
које Ье овај
један
пут,
ако га овај
на
ПО~.IIетку
и које други
не би далеко
протерати
играч
има
отерао.
кроз
право да
После
овога
играч, бацајуhи и дочекујуtш коњка, l1ротерује једно по једно зрно кроз град. пазеhи при том да другим овојим
прстом не додирне терује
назначено
назначено зрно. зрно,
трудеhи
се
На ПОС.llетку про да
га
што
даље
отера.
На овај исти начин игра се други, трели, U'l:'O. град. 2 2 ГР&АО8И Jlo&e
да
11.)[
се У Аевчу З0ВУ "А"је (прва &апија, друи,
буде и ВlI.ше
од
три,
што
зависи
од
Tora;
&а&о
t:pelia, нт...) в се иrра'lИ
иrре поrоде.
Digitized
Ьу Goog1е
ире
СРПСКЕ
2.
НАРОДНЕ
193
ИГI'Е
Т о в а р.
3рна ое четири пута спуштају и узимају: прво по једно, ПООАе по два,
па по три и једно и на ПООАетку
ова четири од један пут. 3а овим ое зрна опуоте, па ое лева рука направи као и за град. Сад један одиграча. назначи
леве
једно
руке,
једно,
зрно,
наравно,
на ПООАетку
би далеко
које
па пошто
играч
попне
горе на проте
протера она три зрна једно по
бацајуhи и дочекујуhи коњка у шаку,
протера
отерао
оно
зрно
оа гpaдa~
има право други
које
ако не
играч да га вади.
3. Цапица Играч опушта зрна и узима прво по једно, па по два, па по три и једно, и на поолетку, по четири, као и код градова, па најпооле опуоти ова зрна и оастави кажипрот и
паАац,
наОАОНИВШИ
их
на
земљу,
а
оотаАе
проте маАО подигне. Кроз ту малу рупу, он ПРО'Ј'ерује једно по једно зрно, па најзад протера од један пут и назначено зрно, које је ДОТАе отојало горе на капијици
(тј
на протима Аеве руке). Ако ово зрно не би проте
рао
ДаАеко
има
право
други
играч
да
га
вади.
·4. Чепца (рац...ьа) Претходно ое бацају и узимају зрна иото као и код градова, па ое на послетку опуоте зрна од којих једно
један од 00'Ј'8АИХ оавије средњи
играча назначи за ПООЈ1етку.
прот Аеве руке што може више,
Сад ое а кажи
прст и домали рашчепе ое и пободу у земљу да изгле дају као ракља. 3рна ое даље протерују кроз ту ракљу (чепку) и
исто
онако
као и код
градова.
Вађења
има
овде.
5.
Грива
Све се ради иото као и код градова, аамо се нај ПООАе
лева
рука
втиоrРАФСIUI
изврне и окрене
8ВОРIIП КЉ.
наопако тј. што је
13
IX.
Digitized
Ьу Goog1е
194
СТ.
М.
МИЈАТОВИЋ
КОД градова БИАО напред оно овде буде по зади, а то :може да ое учини кад ое А&Кат
избаци
што
више
)'
по"ье, па ое тако П&Аац и кажи-прот пободу у земљу.
Наэначење
зрна
и
вађеље
бива
и
овде
K~O
и
коА
товара.
6.
I(...шцаље (веcllИЦО четири)
Један од играча
измери са обе руке два педа од
земље наСАањајуhи ма.ll.И прст од друге руке на пыац прве, а онај
што игра спушта из песнице једно по је-
дно зрно, с те висине, па ИХ ПОСАе, бацајуhИ и пресре hуhи коњак, све од један пут скупи и дигне са земље. Т
7. Играч песнице,
држи
један
стогнувши
Vц
а љ е
петак 'у
га
МаАИМ
доњем
протом,
крају и
деоне
љиме
туца
ОСТаАа три петака, бацајуhи увис коњка и дочекујуhи га
у
шаку
буде
за
свако
туцање,
казао један од
ОНО.ll.ИКО
остаАИХ
пута,
играча.
Ну
КО.ll.ИКО
то
му
туцање
не може да буде више од четири пута Ид MIi, па и то
АИКО могу само најбољи играчи да Ю:lраде.
8.
Ме'љаље
Играч узима један петак,
па га стегне у пеоницу
и бацајуhи увис коњак, оставља га на земљу, и узима
други, КОјИ
такође стегне маАиhем,
па га,
бацајуhи
коњак у вио равмењује, на исти начин, с треhим. Тако ради,
дОК
ИХ
све
не
9. Један од играча
ивмења.
Шапа (вађеље)
спусти
своју
шаку
на земљу, а
играч му, бацајуhи кољка у вис и дочекујуhи га у шаку намешта зрно по зрно између прстију.
RaA
ИХ тако на
мести, онда их на исти начин вади одаТ.II.е, једно по је дно, па ИХ на ПОСАетку све од један пут скупи И дигне.
ПОСАе
овога
играч
то
исто
чини
са
Digitized
својом
Аевом
Ьу Goog1е
t95
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
шаком, скупи
тј.
између
својих
прста
намести,
извџ,и
и
зрна.
10.
Гребање
Онај играч који први
да гребе
остаАе.
То
сврши ову игру има право
им је
казна.
Rажљени један по
један ПОАоже шаку на земљу, а овај им наме шта и вади
зрна између прстију, говореhи: »Пет6
·кљуне га за наДАаницу, »мачка
»гуска -
штип" И уштине га,
га, »ћуран
кац«
-
као уједе га, »во
-
Овако
греб, « и огребе га,
-
»шотка -
ш.ьип, « . И удари
и кљуне га прстима, »пас
боц, « и уБОАе га
-
сец« и као посече га,
ном, а »топ
кљуц, « И као
-
»пушка
-
-
ау, « И
-
прстима, »сабља
АУ« и АУПИ га ААа
-
бу« и удари га цесницом о наДАаницу.
се
ова
игра
игра у Темниhу.· Међутим у
Аевчу се игра простије и краЬе. У овом крају не играју се
граАОВИ,
грива,
ни товар,
аJlИ се
за то игра
UОчета:к
јИАИ ма.Ю четириl, веАико четири и тои. На тај начин ова се игра у Аевчу игра овим реАОМ: МаАО четирu, а то је само онај увод у градове, туцање, мењањв, каиија, која се игра са среАЊИМ прстом савијении преко кажи прста, а домаАИМ савијеним преко средљег, па се да.ье
Аева рука намести исто као за први град, ракља Iу Теи
ниhу
-
чепкај, ТОП; /капица, у Теиниhу), веАико четuри
«мично теиниhском КАицаљу, само се овде зрна не спу
штају са одређене висине, веЬ се наређају у ред, у ра змаку од прста
дебљине,
па се од један
пут
покупе),
вa~eњв /које је САИЧНО темниhској шаuu, само што овде други играч
намести зрна
између
својих прстију,
па
их (Јвај вади и скупљај и грвбањв. Место
КАицања
зрна на рамена,
ИАИ веАико
четирu 110 неки
мећу
па их одаТАе скидају и ПОСАе преба
цују преко рамени. То се зове цuгажки. Но ово· је до
ста тешко, те га само вешт играч може извести без погрешке.
13'"
Digitized
Ьу Goog1е
.
196
СТ.
--------------------Ко би У игри
М.
МИЈАТОВИЋ
испустио
кољак,· И.llИ
би
додирнуо
наз нач ено зрно, И.llи би му га ИЗВУК.IIИ при вађељу, И.IIИ би погрешио ред у настављаљу игре, он је истеран, и игру HaCTaB~a
онај до љега.
Но ако се играчи у по
четку погоде да на то не пазе, онда се играч истерује
само кад испусти кољак и.llи му иаваде обе.llежено зрно. Игра се наставља где је који стао. Игра је код деце омиљена, те је зато радо и Вр.llО често играју. По негде је играју и одрас.llИ, у ком С.l1У
10-20
чају играју по
21.
градова (капија).
Сакриваље капа (вецкаље)
у овој игри може да буде по шест и више играча.
Женска је
деца
не
играју.
Играчи
најпре
наређају
своје капе у ред, меhуhи једну од друге раэда.llеко око
4О
см.
3а тим око тако намештених
капа
кеца
прво
онај чија је капа прва у реду. Љегова је ДУЖНОСТ, да тако кецајуhи, ОПКО.llИ три пута око капа. 3а тим мора да ОПКО.llИ три пута сваку капу вијугајуhи тамо и овамо
око љих. НајПОС.llе прескаче на једној нози сваку капу, купеhи
их при
том у недра.
Кад
је све
онда играч своју капу меће на Г.llаву, и у друштву
крије.
још с једним,
то
урађено,
а остаАе узима
кога он позове,
иде те их
3а време кријеља капа, сви остаАИ играчи мо
рају да жмуре. Ну да не би који Г.llедао, један од оних што ће да крију
капе
пљуне на .IIеви
Д.llан,
а десним
ДАаном насатице удари у пљувачку, и каже: »Ко про Г.llеда исnа.llе му очи на четири П.llоче«. Пошто капе са крију јаве
те
их
звиждаљем,
да су готови, а остаАИ
траже. Кад их нађу игра
начин с
том
раЗАИКОМ,
што
се
потрче
продужи на .исти
сада ономе што је игру
добио дође капа на ПОС.llедље место. Ако би који У игри додирнуо ногом капу, И.IIИ би спустио подигнуту ногу, на земљу, онда је он истеран, и игру продужава одмах онај
што
му
је
капа до његове.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
197
НАРОДВЕИГРЕ
22. Претеиваље Ова се игра игра седећи, и могу ~a је играју по
два и више
играча.
Играју је и мушки и женски. 3а
игру се узима прстен ИJlИ какав други згодан котурчић
ве,,'1Ичине обичног прстена. Играчи седну у круг, па ое разброје, прмоhу бројаница, и на кога падне ПОС.llедња реч, он узима протен у десну руку, па га баца са Д.llана на
Н&ДJlаницу и ако му се ту задржи,
он се труди,
.щ
га
некако, без помоћи друге руке, натакне на м8.Ilи прст. Ако ТО учини
онда је добио
туром или дланом,
игру.
ређе песницом,
3ато удара оотале по грбини онолико
пута, колико су у напред рекли. После овога игру про дужава други.
-
Игра није код деце омиљен;)., те је зато
не играју често. Због јаког ударања бива и свађе. негде
се
ова
игра
изводи
да им се котурчић
тако,
ако
се
По
играчи труде,
натакне на који прст од руке ко
јом га у вис бацају.
23. R
JI во Ц в а љ е
Ова је игра особито омиљена код деце. За њу је потребна
од прилике
метра дугачка дрвена поде
3-4
беJlа облица, јака, ГАатка и без чворова, и један пањ' трупац или згодан камен, који ће ОJlУЖИТИ за ослонац.
Игру изволе обично по двоје леце, без разлике пола и узраста, само се при том већином пази да буду једнака по тежини и по
узрасту.
затвореном и у отвореном
Игра
може
простору,
није игра на лепом времену,
да се игра и у
али
се
код дрвљаника,
најобич при чему
трупац, на коме се дрва секу, служи за ослонац. Деца
метну
средину
оБJlице
попреко на
ослонац,
па једно
јаше један, а лруго други крај оБJlице, и тако се хл.ац
r
хају, или зи6ају, тј. једно друго претеже, излиже,
те се Једно
а друго се спушта и обратно .
.
Digitized
Ьу Goog1е
t98
СТ.
И.
МИ.ЈАТОRИЋ
24.
И ш!
Ову игру играју, и деца и одрасли, највише о ме сница.ма, а на.рочито Беле Недеље јер се каже: })Бела
Недеља, зечјег,
а
црн
образ«. 3а
лисичјег
или
то
овчјег,
се узима
или.
у
врх од
репа
недостатку
тога,
парче крпе или хартије, па се на једном крају утврди
савијена игла, обично повеhа чиода те се з'акачи коме
познатом остраг ва капу или за хаљину. У који се мах то заКjlЧИ, у тај мах повиче, прво онај који је закачио:
»Иш !«, па онда то прихвате и сви други који то ВИАе. 3анимљиво је,
да се у том <:.IIучају
себе и пипа, да њему није шени
реп
скине са себе,
коме другом, и тако се,
докле се хоће. од
оне
којом
-
сваки окреће око
прикачено. гледа
после
Онај који обе да
га прикачи
у смеју и шали игра продужује
По неки изрежу од хартије, обично
се постављају
сандуци од шеhера,
ма
гарца или јарца, па га с једне стране натрљају кредом
и притисну коме остраг на хаљину од чега остаје бели траг, и пошто то изврше вичу:
})Иш Ј".
Овде се .IIако
не скида прикачена белега, сем да се скине хаљина И
дь. се обрише.
25.
Маrаричкаље
Ово је искључиво ђачка игра, која се одавно одо маnила по нашим основним школама. Игра се на школ ској табли или на ђачким каменим та
2
2
1
р
1
1
2
1
2
1
OtYAa
Играјује
по
прво две усправљене
двојица. линије
Повуку
или
црте,
па преко ових две ПО.llожене (Слика
6).
Сада у оне квадрате мећу бројеве. Коме једни исти бројеви дођу сви у један ред,
С.4ик& 6.
рац«! 3а
блицама.
он је добио игру а онај други је "мага-
заузимање квадрата обично се узимају броје и иrра lIJIе доБИ.4&.
2 Чије СУ јединице он је иrpу добио.
Digitized
Ьу Goog1е
VPUCKE
јеви и
П
1.
и
2, 2
НАРОДНЕ
који ·се
3,
199
ИIVЕ
------------------
могу 6рисањем
и писањеи
померати.
26.
Дариваље
Ову игру играју одраСАИ М.I1адиhи и то најобuчније зимњих вечери ПОС.l1е вечере. ОДВОје се два играча из дружине,
ножну
па
натакну
СТО.llицу
па
капе
на
очи,
држеhи се
преврну
.IIевом
ма.l1У
тро
руком за једну
њену ножицу, иду на КО.llенима око ње, а један од њих
држеhиу руци туру говори:
ху-у-у, одэив.ъе му се други. -
- . Иху
Јеси .11' ту-у? -
Јесам
~ тражим те.
-.
даровах те.
Даруј. Сад онај с туром ОГ.l1еда да га удари,
па
ако
га
-
Нађи ме.
Кума у-у-у?
-
потре ви,
Rрстих те, венчах те, не
-
онда
га
он
на
туче; у ПРОТИlЈНом узме туру онај
даље
тако
виче
.
и
који, је без ње, па
-
Аоэив.ъе, јури и туче онога другога.
Кад се тако и
један и други истерају, онда на њихово место
ДО.llазе
АРУГИ, и тако се игра продужава ДОК.IIе се хоће.
27. r1CO, F1CO, ПИ.llе .оје! Ова се
игра
изводи на отвореном, пољу. У игри
могу да буду најмање 5 играча: Играју је мања деца, и то и женска и 'мушка заједно.
Играчи прво изберу
два најјача друга од којих је један вук, а ДРУГИ гуска.
Који ће шта бити решавају сами играчи, а.llиако међу њима има и женских, онда је најјачи
мушкарац
вук,
а најјача женска гуска. Сви .оста.llИ су гушчиhи. Гуш чиhи
стану у ред, једно за другим,
а гуска се уда.llИ
од њих за десет до петнаест корака. Вук стоји у страни између
гуске и гушчиhа.
Сад
подражавајуhи .IIету, викне:
хајде к мајци
прво гушhе ,1"
где је? Чиме?
-
на
на
.IIиваду!
реду.
У шуми.
-
-
.....:..
гусю\ рашири Гусо,
Од кога? Шт~ ради?
Нашим. костима.
гусо, ПИ.l1е 'моје,
Ми не смемо,
-
-
-
И још
руке и
одговара
Од вука.
-
Чачка зубе. шта
А
-
ради? . -:-
Digitized
Ьу Goog1е
200
СТ.
Умива се.
ПОАет' ДОАет', у који
МИЈАТОВИ'I>
Чим се брише?
-
гусо, ПИАе моје!
• се
М.
Нашим перјем
-
Шта је, шта је,
-
ајде к мајци!
ПОАети:мо,
-
Гусо,
-
:мајко наша!
-
ДОАетимо!
мах то каже, у тај мах, прво гушче рашири
руке, као да Аети, и растрчи се ка гуски, а вук га јури, па
ако
га
стигне,
он
ако га не стигне, игра продужава
га
онда
до
води
и
увима
чека друго.
краја,
па ако
у
ропство,
а
На тај се начин
вук не вароби ни
једно гушче, онда мора и гуску и гушчиhе да пренесе
на леђима од места где је стајаАа гуска до места где су стојали гушчиhи. Ако би вук заробио све гуmчиhе, онда свако гушче мора да га пренесе по један пут од
беАеге
вукове
до беАеге
љихове;
ја
ако би sаробио
само део, онда, остаАИ, неваробљени, гушчиtlИ јурну на
заробљене,
оборе вука
и одробе их.
После овога би
рају другог ва вука и гуску, па се игра продужава на исти
начин.
28. Ова се игра
у каквом
Миш и и&чв&
игра на отвореном
вабрану
ИАИ
воћљаку.
пољу, а најбоље
Играју је мушка и
женска деца ваједно. у игри може да буде од два до
десет и више играча. Сваки игра ч претходно састави кажипрст
и
П&Аац
леве
руке,
те
тако
направе
круг,
па пљуне кров исти. Онај који би у том случају, пљу вачком оквасио прст,
мишеви.
постаје мачка,
Дрвета су рупе.
а сви остали су
Мачка јури
мишеве и кога
ухвати ван рупе, онда је он с.мељује, он буде Мишеви
су
немирни
и непрестано
вичу:
»мац,
ПИС. (( 3ачикавајуhи мачку неки је и МаАО уштипну.
На тај
начин
мачка. ВрИ,
повуку ИАИ
игра се продужава ДОКАе се
хоће.
29. Играчи
се
прво
С о Jl И
равброј е и
одреде
се
ко ће да
буде со (крупица), а ко трговац. ОСТаАИ су муштерије.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
---
201
НАРОДНЕ ИГРЕ
-- - - - - - -
------
Трговац' је обично најјачи у дружини.
Он подигне со
на Аеђа' и викне: »ООАИ, <ЮАИ; хајде СОАИ, који хоће!«
-
Купци' ДО.llазе и ударају ДАаном о крупицу, rовореhи
»Мени
одби
довде, а мени
купци
ивмењају,
довде«
па ПОСАе
бива
итд.
Тако се сви
промена.
Ако би се
крупица оте.llа и па.llа ДО.llе, OH.~a трговац бива крупица, а крупица
трговац.
~ С.IIучају,
крупицу да подигне,
да трговац
не
може
он јој сам() држи руке на својим
раменима и вукуhи је ва собом виче. С.IIична
овој
игри
је
игра
Јарац-жuводврац
И.llИ
Аери-јарац. Играчи се редом закачињу ногама стрмо ГАавце за
неку
ГАатку и јаку IIО.llожену
мотку, која
стојll између две сојеИАИ два дрвета. Тако стоје док се ПОАако избрОјИ до
1оо.
Броји
један кога
дружина
напред одреди. 3а то време остаАИ играчи вичу: »Ево јарца живодерца; жив КАан неваКАан; жив дран нео
дран!( ....
Ако
се пусти
ИАИ
падне
изгубио', у ком С.IIучају од јарца
пре,
онда је игру
постаје магарац.
Шта је то 1
30.
Ову игру играју мушка и женска деца, а.llИ одво
јено јеАна· од дРУГИХ. Играју је У отвореном и' затво реном
простору.
више играча.
У игри могу да
буду
Играчи се договоре
од пет па на
који ће да седе, а
који ће да држе на рукама онога који је између њих
нај мањи. ухвате
Двојица
за
руке
стану
један
према другоме, па се
укрстивши их. Онај
Аегне им потрбушке
на
руке И
који је најмањи
ОК.llембеси се.
Он је
буре, које се приноси првом играчу који седи и пита:
деснога (то је праВИ.llоl: говара овај.
је у КАубету?
-
-
ИГАа.
Шта је у концу?
ово оба
друга
се буре томе
-
Шта је то?
Шта је у бурету?
-
-
-
Бува.
-
-
Буре, ОА
К.IIу6е.
Шта је у IIГАИ?
наг.llО пуштају нада,
-
-
-
Шта
Конац.
Бутните га о земљу! На руке и буре пада, ~АИ
па се при том
дочекује на руке
Digitized
Ьу Goog1е
202
СТ.
М.
)fИЈЛТОRИЋ
ИАИ на ноге И ретко бупне онако, како би ,то играчи жеАеАИ. Н8Ј, ое
тако
учини
оно седа на место онога
и буде буре, те га однесу
оа ПРВИII
буретом, ОНАа
:који је питао, а овај
уотаје
Аругоме који је на реду. А
кад се тако ови ИЗllењају, онда ПРВИ И ПОСАедњи који
су БИАИ
буре
Одllењују
ону
двојицу, КОји оу НОСИАИ
буре, те и ови бивају буре. ПОСАе овога игра може Аа ое
понови,
аАИ
оада
играче
држе
на
рукама
други
и
треnи, који оу оедели у првој игри, а они први оедају на
њихова
меота.
31.
З о р а
у овој ИГрИ могу да бу АУ два и више играча. Игра ое на отвореном
проотору, и то на што
веnем. Жен
ока и мушка даца могу да играјr и вајеАНО и одвојено.
Игречи
ое прво
разброје и на кога
паАне
реч из бројанице ИАИ броја, он је дужан
ПООАедња
11.8. жмури и
да отоји на за то одређеном меоту. ОотаАИ, ое· сви из реда, растуре куд који, и ГАедају да ое оваки што боље сакрије. Н,ад се тако ови посакривају,
онда онај што
жмури пита: »Је АИ зора 1« Ако му се одговори: »30ра(, онда он иде те тражи играче. Над кога нађе мора да га удари капос ИЈ1И руком,,-, а ако то не учини, веЬ овај
АОТРЧИ на беАегу, и пљуне' 'Где је овај стојао и ЖIlУ- ' рео, онда га није у игри добио. Но по негде се играчи у напред договоре, да нема у дарања капом, веn само
да
се
сакривени нађе
ИЈ1И
види.
рео кога прво стигне и удари
овај стигао до
Онај' што је
жму
капом, пре него што је
беАеге и п.ъунуо,
мора
да
жмури,
а
остаАИ да ое крију. Ако никога не удари, ИАИ не види, веn му поново
сви да
стигну на беАегу и ту пљуну,
онда мора
жмури.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
32. 3а ову се игру
..
може
да
се
игра
Перореа
узимn
жиh~). Игра се изводи и
перорез ИАИ нарочити но
седеhи
у
20~
ИГРЕ
НАН
затвореном
КАечеhи, те за то простору
мора бити земљано. У игри могу да буду од Женска деца
ретко играју
разброје, ко ће игру МaJlН
ТАе
нграча.
2-5
ову игру. Играчи ~e прво
почети.
ножиh на перорезу,
само
Онај ко IIочиње отвори
па перо рез
. метне
на ДА ан
и баца га с ДАана у вис, тако да му се при паду, по боде у земљу. Кад то ураду,
меће
перорез на наДАа
нацу, па га одаТАе баца увис, ГАедајуhи да се и оаА
забоде у земљу. 3а овим играч савије ДАан у песницу, па перорез ПОАОЖИ на
крајеве од прстију, те се и тако
баца у вис и ГАеда и сад да га пободе у земљу. САе овога
меће га између
00-
паАца и кажипрста, па га
и сад баца у вис и ГАеда, да се и тако пободе у земљу. На ПОСАетку га хвата за врх и баца га у земљу, да га и Та1Ю пободе. При овом по неки провуче деону руку преко Аеве тако да буде десна унутра, а Аева у пољу, па
се Аевом: руком ухвати
за десно
уво, и
тако из руке
баца перорез к земљи, 'грудеhи се, да га и сада пободе у земљу.
Ако се играчу не би
перорез,
при бацању,
побб у земљу, већ би пао ИАИ би се маАО забо, па би ПОСАе пао,
онда је играч
рорез и игра
онај
до
истеран, те за то узима пе-
љега
што седи, и тако редом.
:кад се тако сви изређају, онда први играч продужује игру онде где је стао. Који не могадне игру да одигра са остаАима заједно,
даје му се јеАан
мегдан, па ако
и тада не одигра, онда је дужан зубима да извади из земље
спремљени и пободени
који вири из земље једва за Ова је игра 1
HerAe
доста
CJL
1-2
опаСН,а, јер се
4-5
см. дуг,
см. То му је казна. изводи
неподесним
се место перорез& КАК lIожкJi.а увп& ПОТ'е&е с јеАке стрпе ва
mиљсво дрво, обкqllО
15-20
шиљчиh
Аревово
и.lк rpабово, Аебе.lО хво Аеqији прст и .ayrаЧRО
•
Digitized
Ьу Goog1е
204
СТ.
М.
МИЈАТОВИЋ
средством, које може код непажЈЬИВОГ ИГР8оча да про
изведе иначе
Te.llecHY се
ретко
повреду. 3а то није за препоруку, а и игра.
* * *
Сем описаних забавних игара деца у Аевчу и Тем ниhу ИI:рају се, забаве ради, и појединим стварчицама које сама СКУПЈЬају и граде. То су, у веhини С.llучајева, појединачне В.IIИ засебне игре, т ј. игре, које могу деца в сама, без друштва, изводити. Тако:
33. Од
кукуте
праве
деца штрцаЉХ8.
3а то узимају
подеБЈЬе стаб.llО од кукуте, па га, у дужини эасеку на два места.
и на његовом врху
15-20
си.
3а тим узимају једно тање дрво
намотају тежину, пазеhв да се не
може .II8оКО скинути. Сад то за вуку у ШУПЈЬИНУ кукуте па је умоче једним крајем
у
воду, и повуку дрво на
траг, при чему вода заузме онај празан простор. ПОС.llе тога терају К.IIИП
напред,
и
тако
прскају ВОАОМ И.llИ
шприцају.
34. Још ОА
кукуте
граде
дUlUв
И.llИ свирајхв.
3а то
узимају дршку од кукутина .IIиста, па је с доње, деБЈЬе, стране
равно
стране, само
засеку,
исеку
да се гранају,
да
оне
ииа
тако да тај
УЗДУЖНУ бразду,
а
гране од .IIиста,
тањем крају, са ПЈЬоснате
тове.
отвор,
горње,
одаК.IIе
тање,
почињу
крај нема отвора. На томе стране,
ве.llичине
с
10-15
васеку
скроз
једну
мм. и ДИП.llе су го
Ту страну завуку у уста, тако да це.llа раsрезана
бразда буде у устима и дувају. УС.llед тога ДИП.llе сви рају.
Понеки, поред тога,
стране од горње бразде, њих
Н8оместе прсте као
свира.llе износи
10-20
на доњем крају, с противне
направи још и
см.
6
рупа,
па на
на свирајци. Ве.llичвна ове
• Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
205
ИГРЕ
-------------------------------------------------35. Од татуле увберу
деца цветове па ИХ надувају и
брзо љима ударају у чело, те пуцају.
36. Од таТУ.ll.е беру деца боДљикаву шљајуhи да оу то hуриhи, јило, у тор, итд.
~
због
ових
Г.II.еда
као
Кад' се прутиhем
бодља, да
КОЈе
чауру,
па
терају ИХ на пашу,
су
зами на по
удари чаура,
е.4астичне
одскаче,
овда
те из
иде.
37. Перо од ЦРНОГ .II.ука деца истрљају или измекшају
ва дољем, таљем крају, па у љега дувају с дебљег краја, и тако свирају.
38. Од зове
праве
деца
ауцаљ'Ке.
3а то узимају
дебљи комад од 30виве гране' у дужини па га зарубе с обе стране
и
12--15
по
см.,
из њега изваде ову срж
ПОС.ll.е овога ижваhу устима тежину, те од ње направе два запуmача
-
'Куршум.е, и њима затворе
и једну
и
другу страну. Од дрвета направе чеп, који мора да буде ма.ll.О
крahи и тањи
од
пуца..ъкине рупе,
терају један
куршум, с једнога
пред,
ваздух,
сабије
те
тако
па њиме по
краја, а он идуhи на
истера
поље, а он заузме његово место,
онај
УС.ll.ед
други
чега
на
се чује
пуцањ.
39. Од петељке
тиквино.г
.II.иста,
праве деца свира.ll.е,
на исти начин :као и од кукуте. (бр.
34)
40. Од зре.ll.е кукурузне стаб.ъике праве деца воденицу. Од стаб.ll.а одсеку у дољем дебљем крају, један комад, у дужини од избуше
рупе,
1О
см. На средини тога одсеченог комада
свуд
унаоко.ll.О,
врхом
од
ножа,
Digitized
па
ту
Ьу Goog1е
206
СТ.
М.
МИЈАТОВИЋ
-------------------_.-
уметну бuљчuцв
ИАИ авра,
које
----
---
-
направе од коре ку
КУРУЗНQГ стаБАа. Та су пера обичнодугачка
см.
5--6
п эабадају се у правцу дужине већ одсеченог ва.ъка од кукуруза,
кОјИ Ье сада САУЖИТИ
као осовина.
На оба
краја овог ва.ъка забада се по једно дрвце, па се тако
однесе на брзак каквог поточиhа.
Тамо се забоду две
сојице, у растојању дужине ва.ъка ове воденице, онда
она
тако
намести,
и тако је окреће. праве
два
ИАИ
--
ТрИ
при
По
QeMY
неки
круга
ових
вода
на
удара
истој
па се
у
пера,
ОСОБИНИ
на
пера.
41. Од
mишарака
кукурузних
праве
КО.l1ибице, кошаре, бунаре и вОАовв. од
кукуруsних
Форму
КУ.l1ача
шиmарака,
ИАИ
деца
КОА.uuчuliв
l\ОJlппчиhе
праве
н-,
саврадака,
обрhуhи при том деб.ъе крајеве шпшарака ДОАе
п тако,
врхове горе,
наСАањајуhи
ДРУГУ, У граде
а
косом
сву
04
у
једну H~
ПОАожају,
наОКО.l10, а
заСАва
само
7.
оставе један отвор, који им САУЖП за врата (САика
7\.
Ту сад затварају шишарке и кукурузна зрна, у ком САУ-
~~iШi~!iШ~$\~
чају им шишарке замењују говеда ПАП
..1
~
овце,
а кукурузна
зрна теАад
ИАИ јагњад. Ови КОАипчиhи Аако падају и деца их, с веАИКИМ стрп.ье
~
њем,
поново
стоји
изрека,
~
ста.l1НО,
C.IJIIt& 8. детиње
КО.l1ипче
од
укрштају с крајева
да
шиша рака.
по
граде.
за
ће
--
У народу по-
нешто што није
се
растурити
Вунар
праве
две и две шишарке,
као кад
турајуhи
једне над друге, ДОКАе се може тако зидати \САика
--
ВОАове праве
тако
их
кад две
81.
mишарке вежу УБицама, и
вуку.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
IlrPE
---
201
42 . кукурузна стабла праве деца гуме. ОЏАе ГАе
.004
је отабло ИSАубљено, ИЗАИЖУ ое оа обе отране ивице. ИСПОА тих ивица васе ку ножем, те их ИЗАИГНУ и испо,д. љих подметну Арвцад те ИSГ.llедају као две жице. Дру
гим, тако влаче
иото спремљеним
преко
првог,
те
кукурузним стаб ..юм, пре
тако
гуде.
.
43 . Од врбе се нрави свuраАа или uuсак. Кад врба рано. с
ПРО.llеhа
С Г.llатком
дужине
потера
кором,
10-15
мезгру,
дебљине
деца
уsимају
дечјег
прста
њено
засека,
Од тога
а
см: С горњег, дебљег, краја дрвета на 4
прави се оа' стране кос засек, ве.llичине 2 ом. тог
дрво.
средљака,
на
засека,
1
см.,
засече
с противне
троуг ло ИSАуб.ьеље. 3а
овим
Испо,.t
се кора свуд у наОКО.l10.
стране,
васече
се
једно.
се sасечена кора скине,
па се на страни која нема коси засек, од усеченог тро
угаоног иsдубљења па
1
мм., деб..ъине.
кора
да
стоји
навише,
3а овим као
равно оде.ье дрво за
се поново
натакне скинута
што је пређе отаја.llа,
одозго дува,. при чему
направа
и ОНАа ое
ИЗАаје ништеhи глао.
44. Од хоћуанећу (Сарвеllа
bursa pastoris L.I
деца ки
Аају по један род на лиоту, и при кидању говоре: ))хоћу нећу, ХОћу-нећу((, итд. Па ако се ПОО.llедње на врху от
кине оа хоћу, онда ће му бити оно што жели; у про
тивном 1:
...:...
неће.
45. )
Од црног О.llеза
,
мају
род
(Malva silvestrisl
женока деца узи
(кој и је НаАИК на погачицеl,
конац и мећу око руку, у меото врста.
па га пижу на
-
Врсте праве
и ·004 буковог жира.
Digitized
Ьу Goog1е
208
СТ.
Ј.
МIIЈА ТОВИЋ
----------------------------------------
--
--
---
46. Над прецвета
маслачак,
онда се онај
његов цвет
промени у белу мацу, коју деца зову овце. Деца кидају ове маце,
па дувају у њих, и кад их тано ваздух понесе,
онда трче З8 њима и гледају, да их' ухвате.
47. Од маслачка кидају деца оне дршке од цветова и утињу
тањи
крај
у дебљи и тако
направе
котуриhе,
.
које после протињу један кроз ДРУГИ, те тако направе ланац
или
верижицу.
48. Дувајуhи јако у дршку од маслачковог цвета коју
с друге стране у накрст расцепе деца свирају.
Или у
расцеп уметну заокругљену грудвицу, овчији брабоњак, или семе од грахора, па с овог другог. краја
jaJto
дувају,
и због тога грудвица Iбрабоњак или грахор) скаче увис, и опет се враћа.
49. Нору од лубенице
деца
узимају,
те од ње
праве
'Катанац. Одсеку комад од лубеничне коре у виду елипсе,
па с горње
стране
коре,
врхом
од ножа,
издубе два
растегнута и један другом окре
нута полу круга, обично за сан тиметар
једним
широка,
краком,
други (Слика во
кора
9).
који,
)лазе
са по
један
у
Сад се пажљи-
цресече
преко
дине, пазеhи добро, да
оре-
се при
САиJtа 9.
том не пресеку и оне издубљене везе. Тако изађу .l,ве полутке, које личе
на катанце, који су закачени један
за други.
50. Од високе дршке боквичиног цвета или КJlaca аи од зукве деца праве СТОАице. Наберу држака, па једну
Digitized
Ьу Goog le
ОРПОКЕ НАРОДНЕ
иетну
испод
ИГРЕ
средњег и Дома.юг
прста на ЈЈ.евој
РУЦИ,
тако, Аа један крај изађе roре, између АомаЈЈ.ОГ и маЈЈ.ОГ,
а ДРУГИ између cp~Aњeг и· кажипрста. ОстаЈЈ.е
се ДРПIке
ређају одозrо, хватај-уhи прву са крајев-има доње, који се преко
ове
опет
доле
враћају,
а :крајеви
ОА друге
пре.llаэе преко треће, па се опет, И8међу поменутих пр~ ста, ДО.llС враћају.
Тако се наређа.ју
СТО.lllща је готова.
10- t 2
Она се прва псмако
држака, и
повуqе,
па се
скине с прстију, и поме СЈЈ.ужи као наСАОН на СТОЈЈ.ИЦИ.
-
Место преко два понеЈС8 Аеца праве сто..\Ицу и преко
једног прста. Ну има СЈЈ.учајева, да се ова СТОЈЈ.ица прави изврнутим редом, тј. прва се дршка метне преко прста
одозго, а ОСТаЈЈ.е одоздо, враhајуhи крајеве горе.
51. 3годне штапове и прутове деца јашу, замишљајуh}1 да
су
им
то
RОЊИ.
52. Аишhе од .II0зе, јаСИRе,
подбеЈЈ.а,
ораха, дуда, бо
RВице и др. мећу деца на горњи отвор стегнуте шаке ЈЈ.еве РУЈСе, па хукнувши у намештени ЈЈ.ист ударају по њему де
сним Д.llаном, због чега АИСТ прене те се чује јаЈС пуцаљ.
53. Jlишhе од дивље КРУШRе и још од не1ЮГ Арвећа• меЬу деца у уста,' па га. ЗГОАНО нагоде и свирају.
54. Рукавац ОД муваровог
ЈЈ.иста наместе деца
ивиеђу
усана, па И8 њега ИЗВЈЈ.аче и утерују ваздух цуцsaјуhи,
•
УС.ll.ед чега се производи писак, н8ЈЈ.ИК на свирку.
55. Rоштице од трешања и вишаЊ8, и семе од ЈЈ.убе пица, стежу деца иsм~ђу прстију, АОЈС не ОRAИЗ8У и од ЈЈ.ете
Аа.Аеко.
56. У цвет од тикве затварају пчеАе, и то и. је трм:ка
(кошницаl. ВТИОl'l'А.ФС&В
ВВОРВИК,
КЉ.
IX.
Digitized
Ьу Goog1е
210
СТ.
М.
1\1 ИЈ АТОЈ\ИЋ
.57. 'т.РОАИОКУ Аивадоку, дивљу детеАИНУ, играч иокида на Аиотиhе, па један Аиотиhметне на lедно раме, други ва. друго, треhи на. Аеву o~y,
вапупа.џ., уад
четврти на. 'деону, пети
Аизне кажи-прст и -те' Аиотиhе' скид&-,
ЖJiуреЬи, '. и{}'.l'~м редом, Аепеhи их за ПРО'.l'. Ако биу реду ,погрешио~
ИАИ ве би потревно место где Аиет
. стоји, и..lи би му АИСТ, пао при метању и скидању, онда ~гpa други.
Ео све
Ј1иотиhе Jlепо скине, зврца остаА6
оа ОНОАИКО з~рцака, КОАИ:КО је Аиотиhа мвтнуо ИОКJlНУО.
58. Деца, метну
бу ба мару на ДА ан ИАИ наДАаницу ~
вичу: »..IJ.ет, маро, отидоше ти сватови, Ает, маро, Ает, Ает, Ает«.
Над буба ОДАети, они преотану да вичу.
Девојке врачају,
-
на коју им страНУОДАети буба мара
на ту ће ое отрану удати.
59. Најотарији међу децом, вати' мачку,
ИАИ Rоји од' рОдите.ЈЬа:
ух
ца је метне У КРИАО, .и оуљајуhи- шаком
низ љен реп, пита је:
»Ааже АИ Миодраог, Љубодраг,
Предраг, БраНИОАава, Деоанка, 3агорка
ике
детету за, које ое пита)? Ако
пом
тамо
и амо,
онда значи' да
(каковећ буде
мачка замаше ре ТО
дете
Ааже
због
чега му ое ови ООТ&АИ омеју. 3а оваког ое чини питање ,nонаоооб. Ако, мачка не мрда реПОМ,значи да онај за
кога ое пита не Ааже.
:-
Понекад o~oгa што пита оме
њује онај за кога је мачка каэаАа да не Ааже.
60. Д~цa ухвате пуща па га метну,иа ААан и говоре му: »Пуоти, пуже, рогове, да оремо ДОАове; ано нећет пу отити, ми ће мо те убити «(. Кад пуоти рогове и почне да.-ИАИ, онда преотану е викаљем и уживају ГЈ1едајуhи како
МИАИ.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
211
ИГРЕ
61. Од гушчјег пера деца праве пиштољчиhе.' Дебљи, шупљи
крај
пера
пресеку
б.llИЗУ предџ,ег краја јна рез,
2-3
напред и позади.
1 до 2
За тим
см.) направе један про
мм. широк и20 мм. дугачак, испод кога, од при
.II.ике на средини прова.ll.е рупицу. Од тањег испуњеног краја пера скину чупу, па му врх одсеку. јању од у онај
2
см. од врха
шупљи
прореза,
и
део,
кад
се
на.ll.оме га у цик-цак.
а врх с
запну у ону
предње
стране
У расто
-
То завуку
рупицу метне
иопод
уз
њега
дрвце И.ll.И трниh, па се са задњег краја поhушне, онда се
врх
одапне и куршу.м.
ОД.ll.ети да.ll.еко (С.II.ика
(тј.
оно
дрвце
В.II.И
10).
(\
G
трниh)
7 CJ.JIRa 10.
62. Понеки
неоташко
узима
сврачје
ВЈЈ.и враље јаје,
па вара ДРУГУ децу, да из њих ваде свиА.У. За то деца подмеhу шаку, а овај ВХ ЈЈ.УПИ јајетом, те их. T~KO све ИСПРЈЬа.
ЈП
И ГР Е
Д УХА
.
t. Па.llИ ву ИJlИ npасвавица Ова се игра игра најобичније преко зиме.
Играју
је момци, чобани и ђаци. У игри може да буде пет до десет десет.
играча;
ну најбоље се изводи
кад
их
Над их је више ИАИ мање није згодно.
има око Играчи
се скупе, па прво упреду један убрус, којим ће да бију.
~a ОВ,ИМ се разброје, па на кога падне ПОСЈЈ.6дЊи број И.ll.Н ПОСЈЈ.едња реч из бројанице, он ће седеhи да 14* Digitized
Ьу Goog1е
212
СТ.
држи ако
очи
има
М.
осУбеuuuу, мање
од
МИЈЛТОВИЋ
који
десет
лежи
те да
играча,
га
онда се
бију. Ну
не разбра
јају, већ сами одређују чувара који ће држати очи осу ђеникове. крило,
QYBap
и овај
седне,
му
а осуђеник му метне
длановима
држи
Други му прилази и УАара га погађа
ra
да
главу у
не
гледа.
туром по леђима, а он
име онога који га удара,
он. устаје, а овај који
очи
па ако погоди,
онда
је дотле УАарао леже; ако не
погоди, онда га бију остали редом. По неки одмах по~ годи,
те не извуче
раэАоме.
При
више ОА једне туре, али
ударању
чега. може да
се
понекога
може да буде и освете,
дође
до
свађе.
У
-
овОЈ
услед
игри
не
учествује женскиње. ђТfJlIшкаље
2. Ова се игра игра реном простору,
по празним
I
понајвише зими,
и то у затво
са што мање намештаја, (најnбичније
собама, кошарама,
јаровима, подрумима и
ходницима). Иrрају је чобани и ђаци. У игри се прима и жепскиње,
али
ређе.
Игра
може
да се изводи
са
Ава, па до десет играча. 3а играње потребна је j~ДHa марама, којом се везују очи ономе који хвата. Ну Аеца
за ово употребљавају и своје капе, а нарочито су зато
ПОАесне капе шајкаче.
Пре
него
што ће се игра по
чети
играчи
се мере на штап:
хватају
за
штаIl
сном
шаком
одозд~ па на више један до другога,
Ае
па
чија рука бу.де на врху и могадне тако ухваћепи штап да пребаци преко себе,
он хвата.
Сем овога хватања
штапа употребљавају се и БРОјанице, ради 0значавања онога ко ће хваТl\ТИ, а особито ова: Три се пеТЈЈа побише ва
поповом
I мо Ћ. Ми.aиt.евиIi ову .иrру З0ве CМlIJ16 .wtlш IUJI ж.wllР', LIII се
ра3.lпује
ОА ове (Живо'!: Срба
ce.IЬalta,
Сра. Е'!:иоrр.
Зборник, кљ.
Aona L стр
!53-255).
Digitized
Ьу Goog1е
•
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
- - - - - - - - - - - - - -------
--
----- -
2t3
- ----
-
буњ.шту. Један веди:
Иш! Други вели:
миm! Треt.и вели: Ти
На кога
тати.
падну
ж.муриш!
-
речи:
»ти
жмуриш«,
он ће хва
Њему један од играча веже добро очи, И.l1И му
натакне
капу
раширеним
на
очи,
ногама
и
а оста.l1И
се
крију.
рукама и уздигнутом
Хватач са Г.l1авом,
иде
тамо И овамо, те ИХ тражи. При тражењу управља се по С.I1УХУ. Чим кога ухвати, он га туцне Г.l1авом по пр
сима, в.I1и ком АРУГОМ де.l1У те.l1а, говореhи: »Тутумиш, тутумиш,
иод сад
боље
да .I10ВИШ«.
Сад
ухваћеном
везују очч и он хвата на исти начин као и пређашњи. Игру прати .ве.l1ика тишина ,и страх да ко не буде ух ваћен.
.lI.ени
в троми играчи морају да про падну хва
тајуhи, јер се лако дају ухватити.
3. • и
л. и
п у
Игра се у затвореном простору, а·може, кад је .I1епо
време, и на пољу, поред зида, П.l10та И.l1И тараба. Нај згодније је кад играчи могу да седну на какву к.I1УПУ,
Играју
је и ма.l1И
И одрас.l1И,
веhином
женски. У игри могу да буду јА потребан један Играчи
поседају
мушки,
играqа.
10-20
3а игру
увијен убрус И.l1И увијена уз
дувар
(у пољу,
уз
а ређе
тканица.
П.l10Т
И.l1И та
рабуI један уз другог, држеhи сваки руке позади те.l1а. Сад пусте убрус и дајуhи га један другоме у руке го воре: "МИ.l1и Пу«, а један од играча (који се драговољно прими)
ових, од
устане
и
тражи
га,
гурајуhи
се
те
између
те између оних. Играчи брзо протурају пешкир
руке до руке,
убрусом
и
KaRO
онога што
најб.l1ижем другу,
а
коме
тражи, он
испадне
па
ПРИ.l1ика,
га опет
другоме;
и
удара
крије и даје
тако
да..ъе.
Digitized
Чим
Ьу Goog1е
214 -
СТ. ~-
М.
МИЈЛТОВИЋ
------~~------------
други добије прилику, он опет удара онога ШТQ тражи, па опет крије. Невештога и неокретнога могу на овај
начин добро да избију.
У кога
овај
нађе
убрус
седа
на његово место, а онај се диже, те га тражи на исти
начин. И тако то иде редом. жењу
ова
се
игра
игра
Због
-
често
и
живости У тра
радо,
нарочито
зими.
Сва је вештина у брзом протурању и вештом кријењу убруса.
4.
ВИAJIШ л.и 1
Ову игру могу да играју три и више играча. Игра се обично у какву незнатну ошtладу. Један играч легне
потрбушке, а други му држи очи. Треhи га пита: »Ви дик
ли
крушку,
видиш
ли
звоно,
видиш
ли
дИШ АИ Јована, а видиш Аи вратпицу, итд?" онај
одговара
све
да
види
храст,
-
(и ако не види).
ви
На што На
по
слетку онај што га пита управи прст у вра'ЕНИЦУ и пита:
))Г де сам пружио прст ?(( А овај му одговара: ницу".
То погађање
)) У
врат
после зачуђава и изненађује оне
што то гледају, а ту вештину не знају. Сва се пак ве штина састоји у оном уметнутом а,
на шта добро пази
онај што су му очи затворене, јер на оно зашта се пита
са ", биhе пружен игра се често. l
прст.
Игра
-
није омиљена. и не
С а л. а т а
5.
Ову игру играју мушка и женска
може
их бити
по
зимским ноhима
3-10 играју
на броју. је
и
деца заједно, а
По
старији.
некад о дугим Деца
седну
у
круг а: једно седне у средини круга и говори: Салатин, са.llатинка,
са.llаткица,
сала ти ца,
ЧИШ1'е,
салицин,· итд.
рекне:
саАата, сва остала деца Mopaj~
руку у вис. свога
итд., ((
саламур,
чим
Ноје то· не би учинило
места,
па
да
промени
Вук Врчевиь. Иа3вао је ову иrру народне иrре,
али
1868
сТр.
брзо
и
СaJIО
јасно
да дигну десну
мора да: устане са
место са
Пут што
сало,
оним у
"рстом
средини
laђa.w? (Српске
23-24.)
Digitized
Ьу Goog1е
ОРПСКЕ
ВЛРОДПЕНЕ
215
ИГРЕ
нруга и сад оно пита, а остаJlа деца добро пазе да се не
преваре.
Понеки
пут се погоде да важи
грешка и ако ·би који дигао цеJlа
изговарају
ПОJlако
п
по
руку пре него што би се
реч· ИЗГОВОРИJlа и тада. се речи
сыата
као
са
СJlичне са речју
прекидом
ПОСJlедњих
с II.OI'OBa као: ~аJlа-.wа, ca.'Ia-тuн. I П Р с т и
6.
Ова је игра у свему СJlична са игром саJlата, с том само раЗJlИКОМ,
што се овде погађају прсти, а не реч
саJlата. Онај из средине говори јасно и одсечно имена tюјединих прста,
прстију
остаJlИ
на руци и чим
играчи
изговори
име
морају одмах да дигну
кога
дотични
прст У вис. Но' тоне би одмах учинио, ДОJlази и седа у средину круга, а онај који је ДОТJlе задавао или ва
рао иде и седа на његово
место.
И ову
игру понеки
пут играју и одраСJlИ момци, па и људи.
7.
RJlИ лук, са,IJ.И баба лук
Ова се игра ретко
мушка ИJlИ
женска
игра,
а играју је обиqно мала
деца и 'го у двоје.
Једно од деце
стоји на месту са напред истуреним, и маJlО уздигнутим, рунаМ8,
исто
окренутим
подигнутим
длановима напред,
рукама,
ИЗJlеhе
се
а
друго, са
на
два
до
тако
три
корака, и ударајуhи своје ДJlанове о· A!laHoBe онога што стоји, гоuори: »RJlи Ј1УК«; на шта му одговара оно што
стоји: » Сади баба' Ј1УК « •. Тако раде све. донде' док не би онај, што се ИЗJlеhе, погрешио у говору. Обично се
помете, па он каже:
»Сади баба лук", ИАИ би пре
машио ДJlанове
ноји стоји,
друга
УСJlед
чега он ио~а
ПОСJlе да стоји, а онај други да се ИЗJlеhе. 1
IIоиегде
преварепи
игра'lИ
дају
беЈЈ.егу
од себе
(ltao
1I0ште В.I1И Фоте): иеки капу, иеки хараку, иеltи перорез, '1еша.ъ, и ДР. па се по~е, иа
Itpajy
угре,
сопствепици
и при игрању
orJJ.eA&4o, Ayrxe
тих ствари осуђују ва разне
&азпе (~a ЈЈ.ају, певају, УРАају, кухају итд.).
Digitized.
Ьу Goog1е
«
216
СТ.
8. Ову ItГРУ
М.
МИЈЛТОВИЋ
В о ј е ПI т а 1
могу да Itграју више
љих,
бев ршмике
ПОА& и увраста, 8..tи мање од двоје не Йоже. Може ое играти И ца отвореном И у затвореном простору. Играчи
поседају у
и разброје се,
ItPYf
САедња реч
ив бројаница
ИАИ
па на кога помедњи
на сред круга, И пита: »1\0 је радник, а
падuе по
број,
ItO
седне,
бедник? 1«
На то прави с краја (у овом се САучају кругу вна по четак и
краjl
одговара:
»Прво ја, друго ти«.
-
))Ко
је пас, а ко ВАас (суд)?(( Други на реду брзо одговара: »Прво ТИ, друго ја«. Тако он даље пита: »Ко је творац,
а ко јарац?
а ко тата?
Ко је свиња, а ко диња?
... -
ко мучите.ъ?
Ко кудеља а
Ко је поп,
-
ко преља? а ко сноп? -
Ко Аопата,
Ко учитељ,
Ко је цар,
ко брашњар?« итд. Ко потреви те прими ва себе добар назив,
а рђав уступи
греши, питачу,
он седи где .је.
Ко по
те рђав назив усвоји за себе, &. добар
питачу,
уступи
ИАИ који се одаэове
пита, а онај
преко
реда,
он устаје и
седа па њеl'ОВО место.
IV
ИГРЕ ЗА ДОБИТ
1. Од свију дечјих
Куп:к.ље'
игара С орасима
најомиљенија и
најраспрострањенија је· -куа-к&њв.
I\упкање се игра од
како
па
DОЧНУ· ораси да се љуште,
док се не оберу.
3а ову игру треба доста и што равнијег игри
могу да буду
МУШКИ и женски
2-10
заједно.
играча,
простора. У
а могу је играти
и
Код ове игре четир~ ораха
од којих се "ри метну на земљу, а четврти поврх њих, 1 Свако питаље кора да је OBaJtO у сроку НАИ стиху. 1 У М. Ћ. Мшиhевиhа се ова иrра зове
rOKe
рамичита (Срп. Етн, 3бор.
1,
Eylial6e И4И купа а.lИ је у ](НО
239-2!О).
Digitized
Ьу Goog1е
- - - - - - - - _СРПСКЕ . _ -НАРОДНЕ - - - -ИГl'Е ------
217
----
-
зову се nуи'Ка; три ораха, од који се два метну ОДОЗДО
а треhи
ОДОЗГО,
зову се чаја; два ораха,
један орах, ЗОве се зрио; хо1о3х.
Ако се коњак
nатрањивац,
ОАовар.
а
ако
Место
орах, којим се гађа зове се
напуни
се
одаКАе
зову се _иај;
катраном, онда се зове
напуни
0.40ВОМ,
онда
се
зове
се гађа зове се беАега, а место
где стоје ораси који се гађају, зове се гумио п.4и 'КОАО. Пошто
на
сваки
бе.4егу
играч метне своју куп ку у КО.40, ДО.4ази
и
тамо
стаје
у
ред.
Гађање
купака
по
чиље редом, с десне стране. Гађаља има одоздо и одозго.
Одоздо
мора сваки да гађа с белеге.
с бе.4еге ие саиu с
оног
места
му се ако убије.
где
му
коњак
Ко не би гађао
Гађање
застане
ОДОЗГО је
ПОС.4е
гађања
ОДОЗДО. Ако би при гађању ко кога смео, нпр. зауставио му КOI;ька, ОНАа он има право, да гађа поново, а.4И му
се не сапи ако убије.
3а то се у таквим случајевима
играчи и не враћају на бе.4егу, веа од купака даље ко њак,
угађајуhи,
месту.
при
Кад тако
чињу гађање
сви
том,
да га зауставе
гађају
редом
на
одоздо,
згодном онда
оних куп ка које су остале одозго.
по Овде
се сад не гађа редом, веа који је нај даљи, он гађа први
па тако редом. Онај који је најб.4ИЖИ до купака каже да је у њим.а, и зове уби.4И и да би њему пака
и
гласно
се што
бuбац.
Да
оста.40,
не би
он стане
други
све
поред ку
виче:
.Ја сам би6ац, богомољац, Бога молим, да и' ОQтаие 11.
И.4И: »Иш пиле,
.
!•
Пре6ијем ти жиле«.
Ако
који
убије од другога,
о друга и.4И О коју ствар, горњи
да је
орах
и
од
купке
Тј.
додирне
та купка убивена.
ако
му
онда се то земљу,
Који
коњак
не онда
на игри
удари
сапи. 1 се
Кад
сматра,
uэгубu,
до-
~ Нуа.хо се 1в&птеА о то.е АОтоаоре, Ol/A& може и Аа се С'&JIL
Digitized
Ьу Goog1е
•
218
СТ.
М.
МИЈАТОВИЋ.
звољава му се, да меће чају, па пај, па зрно, и на по сдетку, коњак. пад метне· коњак, тад се каже да чек&.
у овом С.llучају коњак се метне уз купку и чека се, да сви бију (гађају) одоздо, па ако му га за то време нико не убије, онда га узима и иде те гађа с бе.llеге. Сваки играч у С.llуч~у
губитка има право овако да чека по
два пута, ако дотле не би ништа добио. Ну онаЈ који је изгубио купке,
има
право и да не
па да чека,
гађа,
већ
да
и ако му што несваљено
стоји уз претекне,
његово је. Ово му се право чекања даје ОНО.llИRО пута
КО.llико је купака изгубио. Кад купке
rat)ajy
и одоздо
и одозго, па ипак остане једна неубивена, онда се она зове курва. Курва може да се гађа сама, а може и да се кити,
тј.,
поред ње,
да још
сваки
играч
метне и
своју купку; како се играчи договоре, онако и бива. Ако
. остане
само једна курва, онда се обично кити, а ако је
оста.llО више од три, онда их гађају. Да не
би све је
дан те један гађао одоздо први, пази се, па се мељају. у овој
игри
практикује,
је
ДОЗВО.IЬено и ортачвњв,
при чему
ортак
ортака
што
се
често
помаже и непре
стано му иде на руку:' добит и губитак сносе на равне
части. Који немају AOBO.IЬHO ораха да играју иа ао куаку, они играју на ао аај Н.IIИ на ао зрио. На по пај се игра
•
каА
ј едан
за ДРУГИМ
метне
по
Ава
ораха
напоредо.
При овоме КО.llико који убије зрна из једнога реАа, он исто ТО.llИКО узима и из другог реда, па и ако их није
убио. На по зрно се игра каА се зрна метну без реда; у овом С.llучају, КО.llИКО који зрна уБИје, ТО.llИКu и узима. ДаЈЬе у игрању важе иста праВИ.llа, која и код купкања.
AOR
не стигну ораси купкају се деца зе.llеним јабукама,
крушкама и Ш.IЬинама а кад
2. ц.ца Ова је игра
пређу
онда
жиревиъt:а.
lUIЦa
Аонесена из .вароши па се ГАешто, и
ако доста ретко,игра и по се.llима. Играчи направе на
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
219
ИГРЕ
СТОАУ кредом три квајЈратр.је;дан у другоме, којима оамо
средине ИАИ УГЈЈ.ове и средине,
IСлика
11 ј.
вежу
правим Аинијама
Сваки играч узме по девет зрна кукуруза ИАИ
пасуља &АИ зрна морају
бити
друге
боје у једнога а
друге у другога, и први играч иаиА.ааu тј. меће једно зрно на који хоће. угао од квадрата ИЛИ на пресек е од
љихових ПОАовина. После љега меnе други, па опет он
и тако редом.
r лавну
пажљу обојица обраhају да про
тивник не метне сва три зрна на једну исту Аинију, у
једном
истом
правцу,
због тога омећу један
Аругога
тиме што меnу своја зрнца као допуну чим ВИАе да Ье
противник ставити -три зрна као што му треба. Ако би који
ОА
љих
направио
мицу
тј. метнуо
три
зрна
на
једну исту линију он једе (тј. узимај противниково је
дно зрно са кога поједе
чему
онда
места хоће. Над му
тако
је надигран и игра почиље
први ИЗИАази онај
који је први
сва' зрна
изнова,
пут био
при
други .
•
.. о
)
САвке
11,
C.lBIt& 12.
Особито се пажља обраhа, при метаљу зрна, на УГАове, да се не би ухватиле две стране и тако доБИАа сигурна мица,
а
нарочито
прави цицу
-
се
пак
пази
на
то,
да
играч
не
на
мицу тј. да помицањем једног истог зрна
не прави наизменичне мице
(као што се на СЈЈ.ици види
код прних тачака на Аевој страни, код ај.
У том слу
чају противник не може више да се бори, веn признаје да је изгубио игру и купи зрна. Кад се сва зрна метну онда бива помераље од угла до УГЈЈ.а ИАИ од пресека до пресека. У том кретаљу ИАИ помераљу сваки се ТРУДИ
Digitized
Ьу Goog1е
220
ОТ.
Аа противника
где
Ааље
Аа
М.
МИЈАТОВИ'1l.
затвори, тј. Аа га ОПКОА.И,
се креће,
те Аа
да направи мицу,
вољнији је кад направи цицу
-
нема
а нај З8АО
мицу, јер му је таАа
победа осигурана. 1 Игра се обичво у пиhе, а ђаци и Аечаци играју је и без икакве добити, тек КО.llико заАовољства раАИ.
3. Ова се
стору.
А
l' r •• Ја .. љ
е
игра игра понајчешhе ва отвореном
про
ИграјУl је понајобичније ђаци мушкарци Аугме
тима и коuчама. У игри може да учествују ВИША љих, ми ретко више 0,11. пет. Играчи ископаје рупу и означе
мету Iбе.llегу) са које Ье ~a бацају АУГМ&А. 3а тим ставу у ред и први, с десне страве, баца Аугме право к рупи.
КаА тако баце сви реАОМ, онда онај који је најб.llиже рупи бацио, тера свако дугме ноктои 0,11. Аесног паА.ца у рупу.
То тераље бива три пут,
све у рупу, тако
онда то
натерају
натерао
1 На
у
рупу,
Ауне у рупу и КО.llИКО
ТО.IJико узима. игра се
исто реди
АУГМад
САИЦИ
СУ
онај ,11.0 љега. онда
дугмаАИ
Ако све истера све
цовавља
на
исти
преС'I:&в.љеиа
ца ако их не утера онај
ИЗ.llети
узме.
КаА се
који И3
иi:
је
рупе,
ПОСА.е овога
начин.
сва
арна
којима се иrра,
док
JIeJjY'l:JI](
ствари 'lреба да буде зрва од пасу.ља хаље д.а, а од кукуруза ха.. е је..!ио.
Digitized
Ьу Goog1е
у
ДОДАТАЕ
Вројаиице
Да би се зна.ll.О, који ће први Аа отпочне игру, коА неких игара играчи се разбрајају. То разбрајање врше
помоhу
бројаuuu,а, које један говори, и на кога падне
ПОC.II.едња реч из брОјавице почиље игру. Те бројанице су С.ll.ичне по
изговарању, од десет,
8.11.И су често
значаја.
Има их
па до
uајвишс
их има ОА једанаест
без
петнаест
Ево их
икаквог
речи,
неко.ll.ИКО
а.ll.И
побе
.II.ежених:
I.
Капа,
Овдола,
Глува,
Дондола,
Од
Шишкала,
Јабуке,
Бишкала,
На
Каларија,
Поље.
-
Руса.'Iија,
3.
Подгор,
Горчив.
Једва вава,
Чавчив,
Друга вава.
Ч:аУJIИН,
Сависија,
Чаzрк.
Превисиј&,
Сави КОС(Т).
2.
Те под ВОС,
Севци,
Турчив,
Мевци,
Бурчив,
На каllotеицв,
Кафурив,
Штука,
Детичак.
Пук&,
Јабучак.
Digitized
Ьу Goog1е
222
ОТ.
4. Јепворе,
".
"ИЈАТОВИЋ.
КаратоПI,
Карагуш.
Дво./(иворе,
Бр... реп
Тр.осор..
Ајд на 3е1ЏЈ.
Сараори,
Текутица,
7.
Текутав,
Ј еЈ(ВО ГОЈ[О,
Пuапзв,
ДВОГОЈ[О,
Паскеле,
Троголо,
Туткеле.
Чевр ГОЈ[О,
Ту десет.
Пег ..а,
5. СеЈ(В камеи,
Шег..., Сег.. а,
На ка.. ев,
Ог.. а,
Те ми броји
Дввирога,
Вројавице~
,4исиРОЈа.
Оволе, Доволе •.
8.
С"оква,
Једиволе,
Доква,
Додиволе,
Дуmиља,
ДОЈ(Вслава,
Дивиља,
Ћере .. иде,
I1алигој,
Кокчав,
Гостив,
Кокчвце,
Тестзв,
Ловов,
Тестемир,
Ловатице,
Намастир,
Кога ре./(
-
Ајд на војску
Тут келе,
Ту
-
десет.
(За туроку ./(евојку/.
6.
9. ЈеДВОАе,
Ј едволија,
Дволе,
Дволија,
ТРОЈЈе,
ТРОЈЈија,
Чеволе,
ЧеВРЈЈија,
Пале,
Пмија,
Шале,
Шелија,
ШаLив,
Сегма,
ДаLив,
Огма,
Доврав,
Дег.. а.
Дода (пи дандР'Ц).
•
Digitized
Ьу Google
ОРПОКЕ.НАРОДНЕ
----
223.
ИГРЕ
Жарипан,
10. ЈеД!1нар,
НеЛВКЦiН,
Триносори,
По вас дан,
Текупще,
И рече му
rYi y
на
Текутав,
ту си.
14. Орлови,
ПраскеJiе,
'IYT
сюеусе
-
СОКОЛКiВИ,
iliiКiliле,
Оро паде л,кнаДiК
Са ливаде
На карабе
Енгете,
К1iIабе
Пен гете,
На тарабе СКЈ
Абер,
поллмиюе
TIPtSU маде rzozy6uu,;.e,
До мене,'
Опс,
Елен,
н OnКK ,
•
Оелеilii,
Поврмус.
Балбадеден, Жита, 'ита,
О((ма, едило,
ЈЕ кукмл,
Дедино,
Златна смоква,
сiщи
Златна јабука, Нди
Чекутин,
IIарапи.н,
ЊOтz нл rzO"i,.
Иди МИ, ДСiђИ iiИ,
НiiliђИ т,и, Ту десет.
Штап.
ЛТОИН,д целатт
13. 1зумбар,
Гуску Шетати 'Ј
"
JTi
ВК! дао,
Пii НН ДSiИ'
Сео цар"
,
келтад,
,И~веШhУ је оам,
Еооzшко
-
Kiliili~~
224
ст. м. UИЈАТ()ВИЋ
ддверу
Енци,
!јдекрви
Менци,
Смоква,
На каменци,
Локва,
Ту туку је,
Дивиња
Щ'ДГffЫИЦУ,
Данас Ан, ба,!,
21
Баштован,
Шука штуку,
Баштоведи,
Појела,
illтуку дери,
III тук!!
ff ff ре
Па се
Ај де с њo.IК на lZоље.
Глад
На кога Ье
18. ЛелеЦff, Дугов!щ!!,
Лелек паде,
утече.
На карабе,
22. Отуд иде,
Карабе се, ПОЛОМИШff,
Турци
НИ
носн,
Рагребац,
Погубише, И лелеци,
На загрепцу
ОдАетоше.
Полебац, иде
Мелем, Па ти виче
Белеu,
Бвж.
Белберише,
23.
Жена,
тамо,
КУhУ,
овамо,
ПереТUfffff,
Где ти кажем
Локва,
Где ти реквем.
Смоква,
Нити близо,
I10ТР"УЫЩ,
Н8JIеко
Девој",!
у
двор!'
Р аао рове,
Једна врана куса.
Где ое Де ва
Прелетела овче поље,
Породила
И YKP;fff';l гргу ови"р
И наПРff"!; мужv
БОГ7l
rat'ff,
Digitiz8 1
)ogLe
СРПСКЕ
НАРОДНЕ
225
ИГРЕ
Одеждице
Златна Јабука.
И свилене Пеленице
Ој ОJlОВО
Где је сина
Дедилово,
Подојила
Војно копље Деспотово.
у злаhеН6
26.
Светом дојкои Материном
Деспот паде,
Амин.
На грамаде,
Тако је!
Грамаде се Разорише
24.
Срби главе Иэzубише.
Ластавицо, ВРДl1JIИЦО,
27.
Вановицо,
Купише се Дечаци,
Госпођицо.
Зови баке,
На цигланску
На вечеру,
Равницу. Цигла,
Пиле ми је, Погинуло,
Мигла,
Орлица га
Жаба ногу
РаШЧУl1ала,
Дигла,
На .зло место, На грбину ј
CTUZA8.
Те не није
Пиле пишти,
28.
Тешко њему,
Ој Јоване
А коњ ВРИШТИ
Готоване,
Влаго њему
Готов М6ИII,
Сам Вог
ГОТОВ теби,
Коња. држи.
Сви ти коњи
25.
Потковани
Едем, 6адем
И волови
Велнбарише
Соколови,
Мајстори куЬу
Соко паде, На тарабе,
Начинише.
Тарабе се
Окма. Доима,
Поломише
Тиква,
Турци главе
Диква,
Иэzубише.
WO'l'RоrРАФСП
aBOPIIIIL
КЉ.
11)
IX.
Digitized
Ьу Goog1е
Digitized
Ьу Goog 1е
111
ПСКЕ
НЕ ИГ
СКОПСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ (ЋУПИО
АТАНАСИЈЕ ПЕТРОВИЋ СВЕШТЕНИК
15*
Digitizec
Digitized
Ьу Goog 1е
ВИТ.lIШRR ИГРЕ
1.
t.
Пре.рЈ.а..е
Да би се деца увеРИАа које је јаче она се nревРfiав
јобарајуl. Преврћање бива овако:
Деца пре баце једно
другоме по једну руку преко рамена, а
Apyry
подметну
испод мишке, тако да обе руке један другоме скопчају на Аеђима.
3а тим
једну и на ДРУГУ
је-,-&В
ДРУГОГ
Ако оборено дете не падне на
је оборено, лико
стежу и
страну. док једно
8а то се
не
Аеђа
преврhање
навијају на
бу .... е оборено.
не рачуна се да
понавља
и по неко
пута.
2. Топк& И...И ШУШУR
Играчи се подеJlе на .... ве Једнаке UОJlовине И то овако.
Од
ПРИJlике једнаки
играчи ухвате се l.ао па
рови, који се зову другари. Један од играча У8ме ПJlО чицу па на њу
пљуне с једне
ко је за суво ко
8&
стране, 1I пита
парове
мокро. Из овакога парА ј ....аН буде
за суво а дРУГИ за .1I0КРО. за тим баци ПdО'lИЦУ у В8С. ДОК -бачена плоча не падне на 8емљу јеАИМ вичу: OYBO~ суво, суво! а други: мокро, МОКрО,
мокро! Кад ПJlоча
падне онда виде да JlИ је ОД081"0 суво НJlИ мокро. Ако
је одозго ('ноје
суво
другар..
онда јату Узјаха"и
ОНИ:
КОЈИ су ба... 8а суво
направе
Kpyr,
увјаХ8JlН бацају јеДАН другоме лоIl1'У
R
а
OHft
lCоји су
броје еве ДО1'.4е
док не испусте JlОПТУ, а Кa,.I, је IIСПУОте Оllд& она
страна јава иатНј, а јахачи
.... pyr
Авжuв (Jlеже, сагињу СЕ
Digitized
Ьу Goog1е
3. С7·:::аа.р Ж:;--~!У -~aEa ~ • ~~пL ~t:-I:?:..iI ~ ~;.-
•
.:.1
~iU..
•
('а
•
П·:'~·:;
....a.IC,.
:::: ::"~':
E.:~. ~ ~~r& Э. EC~.
F'J.C;oe
'::.1 : юп :.
::: ~У=;>оС
~IJ ~~ ~':~-:J( ухааП" ~ ~ iIoi:"~ •
..t;.- Y:-I
Yai!::::' i!а~ sa.:; .aaв~ t)юr. ~.::- :::.~
I
·:е :::.j.1~~ iU ..J.Sa
CIt" yxaa~ ~? ~
.:.axa.-rw: Yт:.~ . -:~
.....::;..
iВl~! ва : . . ~: ..fe~~ П:. oZ ~~..a .ta ваlљ:::::~ iiaj-
~~ .~:::~?! .
=~.~~~
.1ј асаз. .~:::
..l?r---
.:~.e- .eo~.
Ra.J.
==':...f~~
~.::' •
.lЗо.:!: ~
!Dj.a::::e
!I-е- :JR
:.::- .t,;~a.~ ?~a ~.1t =;:.-e.l~_ а: ~~...a "I:ПI уз~.&..::-=- ..u _-\.s:.:: ~::: б!-I~ };:и.1.~~ • .:-~ =~go38a.. а. u:o ~ ~:a w -5Y.le • .:-.~ 3..II :.::- -I::'ZЖ.А ~_~ • и.: :»~ae ~,.: f~
..џ
.:~:tU
:EZ ~.=
::: Ei.la.
;~....
~! ..f-e-~
;.3.
:. ~
~.=
.:у ~"a.,.
..f~Z~
.1.
&_
i. S..n.I.8 Y.1~ ~:иE":-
r:.. E::..l~_
I
~-t~ .н ~ ~
~ .:а. :..e..r~~ ·:~~вa .1-e.:a:~ ::=~:III ~:iZ _~':::III ~~ ~ E.:...f~
~ay
..:.:-у
~::...I'~_
&а
.E:q7~ _ А 7 . . .: .~:'C"
.А
·:Ea~ ~
:;!~ iUЧZ!i
.:~-
&Ј
:: :::':-=.и. : _
.-:.::-10. :::~ :-IУ;I:III;:'у5ж ....«»:::. &: ::-.:::.! ii:L::-~ • ~....~ ....:-~.:
..
=:JIot;~Y
E.:.l~
~-:::~e
__"-~
~'II=..~
~..l.~~":-
..
ира
! ..... ~
иа
·.:е !Ia
-Чiyro
-:P"~
..rо
•
ЕО
=:~ ~ ~ ..!а jt-
СРПСКЕ
П. ЗАБАВНЕ ИГРЕ
1. КУКЈЈ.8. !~iYTKel праве иљи
/џ:ща од крпиц%;щ"
женски
још
љевојке, ~шс љима
об.llИК.
а час
читаве
се
као
часе~
2. ђтутв8. Да би мајке наШ.llе забаве
својој деци
узму клас
од кукуруза и на врху му ПРИ.llепе тесто од брашна, коме дају облик Г.llаве. То је гугутка којом се жеН:ска деЩi
щ'рају.
3. играЈУ
Ж4зЉ±нfi
Петоро
де
есторо женске деце поседају у круг и метну сва кажи
проте око једне тачке. Једна девојчица почиње својим кажипрстом да додирује сваки прст играчица и гоtlОРИ:
ЕАеиицв, "См.втеиице, до.музаре, докатаре, чuв; ЧУЛУЊUU, .мape~?k€,7
u ља
тин
uресиач, He~
измиче
јер је љоџирују OCTaд~?
говоре оне
и
раћ
кажипрст шщ,/!,че реч
не
остане
»истерzщ
еежу очи
а све се оста.llе крију. Кад се посакривају једна ви кне: ~)Ajдe!;( на шта ова, скине марамицу са очију и иде те их тражи. Кад их све нађе игра се понавља из почетка.
4. Щl,lUХU играју
тају
над~же
су
једно
ДРУГ4~јШНЈ
O~Џ;.Il0
~?aHaц. Прво
позади,
l~ввчха јквочю~17
јнилиhиј. Једно дете стане ван .Ilанца СfшМО,
и то је ораА. Орм
напада
на
flИлике да их по граби,
Digitized
232 ---------
АТАНАОИЈЕ DJi:ТРО8llЋ
а квачка их брани рукама и виче: .И ш, иш, ОРАе! - 3а сво то време деца пиучу: .Оив, ПНВ, пив!« ЧИМ ОраА које пиле АОХВИТИ љегово је.
5.
Крва
Скупе се IIл&Диhи и поседају у круг раздалеко један 0.\ другога за један корак. ЈеАав од играча увије крп)'
(мараму)
.i оБИJlа.<Јеhи
око играча'остави крпу иза кога
БИАО од љих, тако да овој ве опази. 3а тим оБИђе круг и узме крпу и љоме бnје оиога иза кОга ју је оставио. КаА ко опави Аа је крпа 118а љега оатав..ьена узима је
и оа
љом трчи Аа
бије овога
који ју је оставио
ДОНАе, док овај не Аође и ве аедве ва
љегово
аве
место,
а онда он обилази и оатавља крпу.
6. C.II8B8 оп
МАа,4Иhи ое ухвате у КОАО. У КОАО отаве
са uривезаllПМ очима. 1еАIIОllе Ааду Аве
Авојицу
ПАоче, а АРУ
ГОllе увијену мараму. Онај са ПJlочаиа Ауока и бежи, а овај оа марамом га по ГАВОУ ПАочица тражи и бије марамом. Ова је игра врло Оllешна.
7. JI.'esapa М' схара
.i е
турска
реч
11
значи
ШВАа.
3а
време
месница манастири позивају сеоаке старешине у госте
на вечеру и сутра дан на ручак. Те се гозбе ОРОВОАе врло
В6ае.ll.О.
женско
оде.ll.О,
Гости
се
об...tаче у различито
мушко и
ките
се
јатаганииа и оуткама
да би
представљаАИ ве...tИf\аше и људе који ПОД оружјем Ојде,
бојаАИШУ се и
по лицу и 110 коси ИТА.
Тако
се
нама
акирави Аирају и ПрОВО,А8 шuе различите врсте. Старци
љубе 4еВОјке, "Аце трче за МАадиhи .. а, траже раэВОА брака итд.
8. CaВollцa Пв'f ,АО
IРУпУ\ око
Аеоет
30
играча
см. АУбоку, а
иокооају
20-30
на
Аедини
о-уаху
см. тироку. У на·
Digitized
Ьу Goog1е
СРЛUКЕ
ОКОАО за
3-4
корака ОА Аупке ископај у ОНОАИКО мањих
рупа колико је играча, мање једну, које ое зову огњи
шта.
На
10- t 5' корака
неКОАИКО камичка и деекн}е]:
сваки
у
ОД дупке
ТО је
беАеzа.
на
у ДУПКУ.
свuњарчч,
ИАИ кужаЈЬ
У овој ИГР~:Ћ
баци
Сви играчи стану
lюве
узме комаАиlь
свињушку
штапиh ИАИ
нењиште и Арже
од играчи,
руэ]:~,
метну
евF]:њушка, С
ОС'ГаАИ
играчи
штаповима
одбацују свињушку ПЈТО да..ье од Аупке. Ка.А свињарче успе Аа свињушку утера у дуику СВИ играчи мера.ју да промене О('lbишта. АIЮ за време ове промене свињарче ]:,е'Ж'ие
своју
у ма
жиему, а онај
чије
без
ОГЊТf:ЋШТТ
9. а)
IiaA.
деца
иду
путем
играју
се
забаве ради 11
и 'гиме, што јеАНОГАасно вичу: Иване бане,
I~o вук?
Грчки тупанс,
Вук У ппанина.
те
вика,
Камо ппанин"
еа
сркаш.
Иссче сеКIlРЧ
чеша?
Камо
ceKRpa
Секира на
оватопи.
(;FЩТОВИ?
Камо kовач?
Сватови 110 пут,
Искљука оетал.
Камо пут?
Камо летал1
Израсна трава
Изеде' р'т.
Ка .. о трава?
Камо р'т?
Изеде крава.
Отиде пред ..... Да рекне тр'Т
ерава?' ВУК.
ie се
оБАачно
тиме
наА
што
пада
вичу:
Врви, Божt>,
врви,
У Видико
грве,
(1)
Digitizec
------------_. ---)Јаја ти се МО".:
с' а
трн ~eЦ1 ГОЖll,
С·з
;(ва KOIЬ8 бежи,
С'з
ТР.
IV.
цеЈЈа.
ИГРЕ ЗА ДОВИТ
Ј. .\Iашарu се
Jle6a
игра
Ia8ra,•
Авојако:
на
камек
аод
v.
r:arzy .
.\Iа~гарu на ка.мен игра се овако: НеКОАИКО играча
Bat,y у
округао у.амичаr. 004
игри
004
зове
љука-ни1С,
50-60
па
га
t 5-20
.ьуканика за
Арама тежине, који се
поставе
корау.а
равно м
поставе
ње бацају према .ьуканику мавгар Аве пареl с намером
на
месту.
беАегу и од
Iбау.арни новац 004
Аа мангар паАНе
што
6Аиже уз
..ьуканик. Чији Мангар падне lIајБАиже уз .ьу~ник по купи све ОСТаАе мангаре и насАаже их јеАан на други
тяко .43 им јазија
(оисмена) Аође
одоздо
а
тура
jMO~
вограмј ОАОЗГО. 3а тим их умри све .ьукаником с на мером Аа их окрене на јазију. Ахо их окрене све, све их узв к.ье , а ако који остане .неокренут удара у њега и
ако
га
ореврне
ако се веки ве
узима
и
њега
преврне онда
и
редом
чим
који
а
бије .ьуканвком мавгар
по мангар она] чији је мангар оо реду .ьуканику, и узима
ОСТаАе;
био
преврве, а чим
нај6АИЖИ пеки не
преврне бије даље треhи по реду ДОКАе год има непре врнутих
мангара
.\1акгари
•
аод каиу игра се овако: ЈеАан од играча
скине каоу и у љу мете мангар и промуhка иангар у каои па је ПОКАОПИ на земљу.
Други
нграч
метне на
капу мангар и погађа: тура ИАН јазија. Ако је ПОГОАНО узме иангар и капу па он
MytlKa, а онај други ПОl'ађа,
а око није поголио OHA:t је изгубио свој мангар и онај први играч опет иуhка иангар у капи као и први пут.
СРПСКЕ
2.
НАРОДНЕ
RП'Е
Орао
у јесен каА се кукав \беру\ ораси М.Ilадиtш и Аеца пграју се њима: w1 7tОАчв и w1 кућицв.
На КОАчв се игра овако:
#
ЈеАан ОА
играча заБОАе
RОАче (кочиhl и на њега стави пару. На неКОАИКО ко
рака o~ КО.llчета обеАежи ое беАега оа које се ОСТаАИ
играчи бацају орасима на Rо.\че Аа оборе пару с њега. КОАИКО ГОА ораха
. чија
овако П&Ане поетају
на КОАче Аа је АРУГИ гађају. -
1О
својина онога
је пара. Ко обори пару његова је, па је он меће
IIОГУ Al'-АекО, на меТаАНИК
меТаАака
100
На мангар се гађа за ногу, а на че'1'ИРИ
20-30
ногу.
На кућицв'се игра овако: Деца ставе по три ораха јеАан пореА Аругога и на њих четврти и то је кућица. К&А тако сваки играч постави по јеАНУ },уhицу у реА
2-3
см. Аа.llеко
јеАНУ ОА
Аруге,
бе.llеге која је Аа.llеко ОА куhица
ОНАа се измакну Ао
t 5-20 корака. Са бе
.Ilеге Аеца се ПО јеАНИМ орахом бацију на куhице с на мером
Аn
их оборе ИАИ
Аа им бар
орах
П&Ане
што
б.llИЖ~ куhицама. Rо.llИКО ко куhица о~ори, ТОАИТО узима
себи. К&А се тако сви баце, ОНАа се баца, на њих онај чији је орах најб.llИЖИ куhицама, и то са места ГАе му је орах пао. Тако сви реАОМ гађају и УЗlIмају шта ко
обори. КаА све оборе играју
_._--
изнова.
-4f)С)<<:'
•
Digitized
Ьу Goog1е
____..........
~a
,
..__________________ ~~.J
~~~~----~~
$
"00
•
Digitized
Ьу Goog1е
I .
РЕГИСТАР
Авај, ЧЈ!е!
179,
TAВC/c!i'Ca':ra иди ,ltавуџије
iII++
~.
_ 52.
ЈЕет4)
++Ј;;Ш~М бllm~-i?: iiJIj 4~ Jl:СИ:Н'I&Ji3&1iь
36.
апt,ео и
..аво 181.
аввџаев
80.
аиу, апr, аиу-п}'!
57. 57.
брарсво
KO.lO 67.
бр,уLн:ост
буре
2Н,
212, 216';-
57.
59,
43.
бу:r:ара
112;
201.
б1~ 24Ј6..
57.
БУ"
144, 152, 156. пара 154. оуће од Јахе 144.
BaR8, 174, ба,~ет
буrаllска
бу:rарско оро
180.
~рпаУТЈ!Са
188, 192, 197, :''02, 221, 229. бfuа мара 210. буrарвја
118,
57.
аиате.liиеање ИJrP++Ч±i ацео
10,
Oyi..e
18.
ба,4(1tЙ&IEЋfCа
d5a,&YJЦa
56. ypB:&i1t++ 58,
Ba,n'BTII прстен
оаље,",++
56.
ваЈ!,ИТИ СВВА}'
барбатuвскй& басарА
бачванка
беАеrа
&,&,&Цйiр
57.
JWLJItEiB:l:a 5t!, дара.mцд
220, 233, 234.
бере!!!, берем
rpoa:l,e 138.
Верем, бере. ЮРО8\е,. песма у иrpи Оер++м rро:в\е
138.
бвбац
вест
овдерк", но.
божја ираАд
33.
58.
боетапа брar,ВЈ4,9
125,
165. бр++јди.±'Ј 94, ~Pdj1jJWBg~ {"05, 73, 77, 7~, $, 81", 87, 136, 159, 169, 176', 1'73, 179, 186,
тертдп ВИдВШ
neK79C'l' ~
Н5,
1#.
58.
дедв'ilii:О ч~тирв
деi'И~FЛЦ"
бои-болон ЦЮ.
В.II.К
102, 106, 108,
~е,.!и=о оро
54.
болкаика
10. 1.00. варош&кв;а 56. вевира 80. ваРВl.аи
:велике к06.ле
217, ~В:Ш[ЈШ9& 59.
бојава
194 18.
57.
58.
92. 211,
194, 195.
208.
42.
.11..
214,
вВАВВО и:rРa.li.ilJ2i.iТ&:Ј
62, 61. в.теJПRе KI'pe 7, 83, 91), 163, 2~29, вјештак у .rpB 118, 114, }"J~ 1-ie. ВИЈ1В.IIО к;ме
B.II.8XJUJ,&
57.
,
238
РЕГИСТАР
ВАа"ка
57.
___ amкa
пра
ВОАеиица
A8RЦa
57.
58.
Аа П.lетеио tlвтво КОАО
199. двов.ци 139. Аети. .а 210.
ВОAJl]l баку ва пааар, весма у вrри
е.аеп .В"8 и8. В08оа щајка AaLa ив. 80'е, весна
Ае.је вrpe
128.
у иrpи .4а\а
6, 23, 84, 85, 86, 87, 88. 201.
Аери· јарац
. .jIoRJrora ...... 108. 206. врбвца 58.
АН.аље бвеага
96.
,рааи.е 80пља
95.
вравио ВО.'10
ДR.UlТa
ВОАОВИ
BpTelDВa
23.
Аарпаље
205.
.ЏI88.'n
62.
АВПЈ1е АОАОАе
57.
BPYl.в и иции УАарцв
176.
RJ."" CI
вога 176.
58. 204.
181. врцаље 181. вуа8 107.
25, 33, 41, 43, 45. 43, 68, 69. Аоиаt.ви 180, 184. доввве 13. ,11,08 е војВОАОИ 184.
ruоп
Аревп
AOAo..tВЦe
врца
18.
165. гибаиваље 165. rвгa.ъe 76.
АРУПlТВеве игре 16. 'Аунар
ГАуиоваље вароАНО ГАуха
80,11,
Ауtlтрпвја.
АУАа Аува
.
ГО.4убица
58,
ГО.4убова
137.
грабаицвја..и
грава
Ћаво
Ћер:иав
58. се
гру.аива
\вввастичие игре
меиице
,
Жаба
-
агура
.ари барв .ивера
170.
146.
.евеке игре
83.
121.
.ИВО, .ива ТИ га Аа.
91, 207.
гусо, гусо, ПИ.4е иоје
I 199.
I 134.
9.
.иуре
2]2. ..урка 81. 3а6авие игре
10, 80.
Аај :ив ку:иа, сите
I 129.
231.
епископи КО.40во\е 35.
8.'
57.
70. ГУГЈтка 231. гу:иио 217. гусе 133.
Дувуџ8је
84.
58, 65.
Ево вое, ево уво
гувио
гуме
9, 79.
34.
\ур\евка
193.
гроаница
180.
\е.4.\евојке
195. 58.
rpyдвати
50, 58. 232. 58, 59.
Ауверавка
АfPбввка
62.
58.
76, 184, 192. градац 157. граАичваље 191. граиата 183. греlПВа
59.
59.
Аупка (рупа)
град
гребаiье
220.
50.
Ауљавка
15. 56.
грабовац
8.
Аугвиt.ање
говор у афеВТЈ ваца
79.
Аугиета
85, 86.
142.
ГОАубац
186. 229.
Аругарв
гвбавица
аl&брава игара
9. 109, 173, 231. 36, 44.
Digitized
Ьу Goog1е
СРПСКЕ
ааве8аЈ1ока
ааветине
НАРОДП;-:
пре rвинаствчке
58. 41.
аавrLи се
игре
126.
пре
aaroвeTKe
10. аад)'_иие 9. аајаМ
игре пре
••• 50.
aaAor 149.
пре
а.хена .ногобо.ач.8ИХ нгара хри·
ш"анс. . .а аапата
игре жеисве
...... 105, 106, 108,'
147.
игре јесеље
6, 83. 6.
игре .8ао ГР8АВво аа П08иаваље ста·
аапевати, 8апеваље, аапеВ.8а
рог В)'АТ)'РПОГ стаља 75~77:
32;
аапјевати
92. ааП.lаљка· 57. ааПАет 57. ааревати 92.
игре
вгре .р)'апе игре
60.
авек аа JlИрпе ив 8Врчке 8ечеви
игре
_.11.0
8а драго
9.
17. 6. ЉУДС.8е 6. к)'шке 6.
пре ва Jljевдуле
12. вгре народие 18; 83, 84, 86, 88. игре оабвљпе 17. вгре ореке 14. нгре парне 6. вгре погребне 31. игре поаоришне 16. игре поједвначне 6. игре по .еетииа 56. игре по пародвостииа 57.
8.
аиа. што ZеАВш
10.
аора
58. 202. арио 191. 217. а)'И8арати 188. а)'це 101. Иrие ип.II.ВК
игре по рити)' и начип)' игр ....
80.
пне ВП.IВК веАВКО
игре посмртие
79. 70.:
нrие ВП.lИК .аАО
пра као ноаајиица са .траие
игре при жртваха игре про.аетље
прa.tиште
пре ратне
иrpаље
праље
53. 61, 62, 70.
.80.10 под Вцин ••• 51. .8a.t)'t,epcKo 38 в )l.ue. 0.0 ватре 32.
игре
6. ааједничве
игре ревгиоаве
игре
26. 70. светске 26, 45сељачке 18. СОАО 17. стране 69. тоте.ичне 70. )' гр)'пи 17. )' живот.ља 3.
пгре весеАе
игре
)'
игре
игре укетивчке
34, 40.
игре са иаскпа
игра срество аа
те.аеепо васпита·
игре
вгре
81.
играчи старор)'ски
играчке песие
232.
играч Словеивн
пре би"а
22.
22.
61, 72.
игре варошке 7О.
игре
17. вештица 03. витешке 7, 83, 95, 163, 229.
.имв·
73-75.
играље у цркви ље
73.
·29.
16.
реа)'Атат
ваРОАа
57.'
71.
пре претече оаби",нои раА)'
.. 77.
Иrра КО.lО... Иrра.'I.0
87.
игре ва повац е ораси. а
187. 171.
9.
ахајевн
.1
••раВОИЏI.аа 63.
игре летље
абор &од цркве
ахај
пре
.........е6.
42-43.
1(), 119.
аапети се ва
84. 6. дечје 6, 23, 84, 85, 86, 87, 88. Ар),штвепе 16, духа 1О, 148, 211. t,aBo.a. 68.· аабавпе 9. 109, 173, 231. 8а А06вт 11, 1ы. 11'.. !:14.
игре гр)'иие
опанак
1
239
ИГРЕ
игре игре игре
игре
игре
)'
кр)'г)'
(11:0.10) 17.
скакаљу
18. 17.
Digitized
Ьу Goog1е
240
---------------------
.rpe Brpe
у ХОАУ
катанац
17.
у хору (оро)
иrр.ште
иливка
58.
Ива в
r,ll,e
••• 52.
што бо.. е t
•••
Ы.
79.
IПL4поица
106.
испов.јеАН
111.
кеве
•
испојати У СМИc.lУ уч.ввтв в.to иm!
198.
14,2.
,Јабуке
јаrОАВика
јаАеж
208. 58, 60. катрав.ивац 217. вацауа 58. кач пармав 79. ввачва (&io'lкa) 231. квочка 9, 189. катавва
17.
70.
Ив Ваљу це
ивиџаее
РЕГИС.ТАР
56.
10.
јавија и ТЈра
235. 58. јаинџајес 171. јеАВОв.ци 139. јараЦ.:ВВВОАер&Ц 201. јаха 146. је. 7, 23, 44. је.еви 172. ,Јелка тамнвчар.а 51. јuовичавка
••• 55. Стојан.е ••• 55.
32.
14:.1.
верови
171. 58. KOTymвa 60. вец 119. веца 58. кецкан.е 196. кпеиљевва 56. киша суша 164, 167, 177. клацкав.е 197. К.IIепетаче 140. LUI .IYII:, ец••аба АУ& ~Пl). кетуша
lt40 АУК, саА. баба БМН.АР, оеСIJ&
У игри JUI.IIJIt.и квпа R.lис
8.
ввцан.е
194.
,ЈеАке Т8Jilввчарке
.нежево ВОАО
Јовавве,
квеа;ево оро
вобац Кабuа
28.
8а
38.
7•
.rpy 11. 280.
.овов..ца
nu..f ... 23.
колеАа 4~
48.
ВОАеАан.е
Jtапетап.Ћорl,е
коло
• апиЈе
1~2.
вапilца
58.
193.
вараВАашиа
57. Bapat.eJЬe 92, 115, 141, 118каријера 58. картаље 13. иарте 13.
86, 87.
КОАецрање к.л ••••
195.
49.
КОАари,"у,
ка.он трчеек. ~. капиЈа
48.
BOKo_~a ~.
• о.он.еште 58.
184.
280.
ваиен 0,11, весто
216.
Коко.а Мар.јола
вамева с рамева
• амеи
9. 10.
кове 13~.
Ко је шта'
КВАуl,ерско иrрав.е ка.еи
lt!9.
коБВАвце У прсте
Кuоперо·перо, ,Ј.... Кuоперо, Рајо
58. 58.
воби.nще ва нос
96. каАвја.е 158. • aAf8Ka 58. каиш 12. lIале 79.
190.
96.
u
8'1. 200.
14,17,40,45, 4.6, 65, 70, 76.217 69. КОАовоl,е еписвоп 85. КОАовоl,а
КОАО иаџарско ~
КОАО меха.
58.
КО.tO вајстарвји
06uuc . . . . I.,.e
23. к.ло иавско
63. 31.
КО.lО по.ако
•
Digitized
Ьу Goog1е
ОРПОКЕ
НАРОДНЕ
ИГРЕ
-
КОАО У JlовrобаРАа KO.lO ШУJU.е 17, 69. КОАска пее.а
176. 174. куЈ.аље 216. в:уЈ.вце 148, 285.
45, 56.
7.
ко..ак
pell1,
а .авевца рОткву
•••
!\1. KODВ.tцв КОПАе
147. 147.
КОРВО,ll, БO.lОРЈСКВ корвтарка корча
24.
58.
59. 56.
косовац
KOCT&,II,BlIКa
58. 142. КОDllUlца 209. котар
58. 11.
ВОDlтевека
KoцкalЬe
КОЦЕвца 8а вrPJ ј11.
краГЈЈевчавка
56.
вpafta претева В8
Kpat.a
..еА.,а ·114. 118.
претеиа са та..,а
крајцарице
13.
краљ .с3.
краљвце
25, 33, 41, 43, 44, 68, 69.
• река 97. • рвва 58. • рива баlЬка 57. :крввв цар :криво куче
165. 59.
ЈЬевка
:кроа "в.шt.е l&IeBO 9. • рпа 232. • рППЈ. 177. • РСТОИОDlе 38, 42. врупија .воравка
КЈ68 :КЈке
Ацаље 43. 127. Ааварице 25, 33, 41, 43, 68. 69. Ааварквљо 43. Аа,.ац 208. ..eBaKBlЬa 57. .Iевка 57. Аекетовка 58. АеАе РУК&, .Ie.le иоrа ••• 55. .1 еи,II,AОр 18. Аепа Иаца... 49, 65• .. епе, ар6аиашка ре'! у при 79. .Iееа 57. ..есковчаика 56. Ает, гусо, Ает, АВТ, .Iет :.. 183 •. Аешввчаика 56. 4ВК&,II, 59. .а •• УИ08. 142. .Iвповчанsа 56. . .птвје 41. Аовре 145. .I0ВЦИ 171. Аопарвца 51:!. .аопта 145, }47, 164, 177, 229• .Iу6ура 100. .IYK 76 . .Iутка 9, 231. Аа\е
191,217. 209.
Кова 8ец
t41
- ------
в:у"пl.в
232. KO.....t.B 230.
КОIЬИ
-
ку .. е
23.
КОА .. е
кољеви.а о Ар80'
~-
87.
.'ЬЈкаивк
284.
Магарац
291.
хагарв"каље
57.
ха,ll,оиа
12. 97.
198.
18.
Иајка Иару
••• 53.
Kyue 231.
Мајка ИаРЈ eBeт'08Li& ••• ~
:кук)'Љвца 49.
хајхуиа
.; . 1, 98, 107, 109, 11'2, нв, 119, 121, 128, 124, 127, 131, lf8, 162" хаке,ll,оиска иаРОАНа 8rpa 60. ха.ааков 58. ХаАе коБИАе 108. хаАО .. етири 195. ,' t~ {, . хаигари 234.
157, 216. КЈпац 157. КЈпе 12. КЈпа 217. :КfПEаље 216. к"ва 218. КПШУ. 183. 211. IIтноrр~ФсlCИ
9.
хаЈстор у игрв
купа
IBOPRВIC,
КЉ.
16
ЈХ.
• Digitized
Ьу Goog1е
РВГИО'l'ЛР
ваиrар. иа кавеи
234.
BaAВrpaBaJЬe (18.
163.
ваиrарв ПОА капу 234. Мара 'I.'ивцара 50.
ва воља
Iарrита·rвта 188. • aprвTa.rBTa, веска у Brp•• aprB'I.'a-
ва ПJI.Ъ.е
r.Ta 188. варвв 13.
ва ВОА капице
13..
ва ПОА клечке
13.
ва плоЈ.е
варвц.....
178.
вачвавва вова
, . . .~a 31. Brpe 18, 83, 84, 86, 88.
ваРОАне
56.
вачвавка
12. 12.
ва оро 5~.
хаРУlllа 97. мацаље
33.
иаввреввца
наРОАИО r.llу)(оваље
56.
• ач&а 210.
ватавец
69. 69 .
Маџарца_ ОО.
ва хо,о
59.
МеАОАВЈа УВ Brpy 16. хељаље 194, 195.· хер.тв ее ва lIfНи: 21t.
ка
небеска
хесто 58. хета 8, 166,
Иевев цaet..e ••• ИеАа rpИDBe...
хачвавка стара
натанац
56.
220. вепа 57, 178. вв .. аВ08чаИ8& 56.
ввшовва
9.
93.
вора8ка
IIO.
r'........... :;7 • 155.
воваца у рАПЈ ВОDlеље крста
DeeJla у lП'ptJ
42.
KJt..e 92. rpaAa 134.
Обвt... око обвчкоrа
208.
оrљвште
56.
283.
Ој .а,ушко
57, 65.
хоравка крупввја
57. воравва свтв.Ја 57.
56.
хоравчвца
56.
56.
нвш"...... НОва
овце
56.
вораввца
65. 48, 49.
97
ryca j.jCBOSa, ryce 133.
воЈа
воравац
55.
7.
ившевка
58.
вЈервти со
97. 58,
ввшевачко оро
137,220. виш 147.
вјеритв ПАатво
иаt..ава
вашаиа
ивша в вачке
.IIвш. JПlЈП,
t..a6y 99.
ИеАа rpИDBY...
ивв ПУ 213. МВАоваља и освете
чуп...... М.
, ....у '5. rJt'KJ t 9, 13:"
окреt..ати се аа
Ов купит оловар
217.
JDOre8ea 78.
ОВАаАНИСВО воло Ј9
ворешка
о.рчева
78, 87.
ОНАУВ
JDorlsca 78. .'екара 232.
• увоа
.а
ss. 8t.
..".
опашка,
69.
опело,овеваље оста!а&: В8р8Цн.а SI.
lб.
ВУ8вка у С.IIовоиа
lIf'Па 58. .,... . . . I(d·
10, 79. 100,
21.
опвлаАа
171. 187. ор ... (орао) 231.
опраштаље
9. 59. ораси 235. ораље
Иа6аце ва
158. брлвиу 9, 79.
орао
235.
вавско во.llо
орасп на .0Аче
ва
орuи ва KJt..вцe
68. rpaA08e 191.
Digitized
281.
Ьу Goog1е
ораха иа ваљма
12.
ПИАиt.и
ораха иа гpaдa~
12.
ПИJloак
136, 189. 146.
0p.lOBa 1'>4.
IНIIWKa
ор"овка 58. оро 17, 45, 60,65,
пил.ковв
оро црвогорско
87. 59, 68, 70.
lt'1. 8.
пип .... а гуеа
173.
Пвпма ~yca, пее.а у иrpa ~74. NNssавице
134.
ss,gавице, пес.а у
осам
ssNNйill:й,вце
135.
~''''''''''''''". 71.
oc.alIi: осмача ос_ца
пита
57. 57,
островљаIIИа острољапа осуда
10.
пиmтол.и
58. 58.
188. пиmтољчиt. 211. П.lаиввве
92.
осуl,енив
166.
пита.IНЦ1t
9.
П.lес
212.
Пав3#,g
20, 65. Н~"Ш"'Т= 3#0. 13#7. NN NNиац... 51. 13#4. Јахе 144. 154.
пај
NN",,45йill:NNNNNNца
пме.авка
пљеевавац
ОфВN~S3#lIi:S офВNg~sЂ",sNN ОШТЕН"NШNШNШNШNШ
190.
66. пмв пу 211. паидур 176. парltАа 58. пара ва &0.10 155. параt.ввва 56.
57. пљесвавица 190. повијорка 57.
пара
~~H'~'~~~'~~~ Е23.
погаl,аље броја
151. ] Ofi, 108, UI'. погоре.lац. 168. погаче
91. 56.
пасаЂ?g"g"
паејs Паув~~~
Ваљу •••
паУВйill:NN
NNNNl&NNNN~NNHIlIi:e пре
51. 16.
.IIепи ПаВ.IIе •••
Пауйill:
певав.е ,С.40веаа
22.
ПО.llетиш
lIopepe8 203. мее.а ва вгру
57.
10.
ПО.llеt.е
- ПО.iеt.е 14, 18, 20. ПО.iомка 56. 'рй"NNmка 57.
16.
1О.
ПО.iВа
петаци
191. петачаље 191. пете
НО.llак В.IIахиља
58~
вариt.ак NN,'NNNNљљg,g,ље
ВIIК
145, 154.
59. ',6.
55, 72.
ПВ.lе
ПВАИВИ
100.
187.
потр6ушка
281.
ПИ.4иибат(\ат
145.
ЈЈотресуљва
57. 57.
Digitized
244
РЕI'ИСТлр
поцерка
56. 195.
почетак
ИОlПета.lе
Ре.е чича •••
Цпгакке, песма у
та.бура
иrри
130.
праекавица
211.
иа три ноге
ровота
42.
58.
РУАет IЩ( ГреИАаиђаиа
91.
66. ручаница 58, 60.
58.
преекакатк преко IПтапа
пров.lачеље прогоиац
101.
ручеuца
58.
44.
прову"и се кспод руке
Сабор.
97.
40.
СавајАО...
58.
продавати краву
52.
сакрвваље капа
9.
продаја сир"ста (оцта) 10~.
ек,..а.е
прок.'1еетво играча
euaTa 214.
ПРО.lомка
87.
прПОРУlПе
сакодввеко ИГРВlПте са.оскока иро ио.а
141. 43.
прстека B~e
сватови
прстека под вапе
прстека у .екиље прстека у рука.а
117. 115.
еви.llУ ваАНТИ
9. 9.
евињица
крстена испод фDAџана прстена испод хаљине
крстеикаље
сввљар.е
свирајке
9
свирuе
9.
rafta. ~ 10, 214.
пуца.ъке
205. 186.
сеио, мпа
расцвеТ:1 се zути дренак
185.
Расцвета се .ути дрекак песма у расцвета се zути
дреиак
190. С\ијајти бибер
ситна
16. 158.
рееавка
ситиија коравва
16, 72.
56.
57.
СИТНИIП снтно
44.
58.
57.
ситни ""авац на И.II&JIIIJIИ ~8.
7.
РМПГИ08не игре
9.
91.
ситаи бнбер
59.
ра'lунање на прете
рвА.а
- 806, 80б, 80б 190. - 80б, 806, 80б, кес•• у игри сено ма1lа - 806, 806, 80б
сијмо
185.
рваље
22.
7. секир ч аи.е 165. секретарка 58. сеица 51. сенеда етара 51. Сено, САа.а
198.
ратие и .. ре
204. 205, 207.
ceB8-к06И.llе
пурци 186. пут IПта прсто.
ратка
288.
евврачв етароруски
197.
пу.210.
игри
85. 45, 72. 211.
232. еВИЉ)'IПка 288.
215.
Рах..а
62. 62. 7.
184.
светсве и.. ре
117.
прстека кадијаље
пчеАа
94.
сакови.llСКО ВГРИDIте
59.
44.
протокале
196.
134.
еlLllВТИ токе
58.
професорсао коло
прстн
12.
русuије
преПИlПора
просидба
230.
280.
p08lllle 141.
превр"аље 2~. пр мо
280.
..е
рвваље Т'УН РОбовв 76.
76.
преАВечни
риваље рвпа
правпти мику ~3,
пра"ка
51. Рип .. е рпге раје 80.
57. 57.
ско... а од три врова
Digitized
106.
Ьу Goog1е
ОРПСКЕ
скока с Хјеста
НАРОДНЕ
7, 106.
скока тpue (ааroце)
7, 106. е ко... иа ко6ПЈ 163. с коља иа иаrарца 163. ' екоп ••111 171. еКfПAaаље
245
ИГРЕ
твтре
186.
ТОбџвјеко КОАО
59.
товар топ
193. 183, 195.
топа И.ll.В DlУIПfJE
191. 183.
е.ll.ОП. 0111
топови
C.IlОПМ очи
тотеJIIВчне вrpe
e.Ilијепац
трrовци
147, 212. 232. 79.
с](еАеревка со.о:
58.
трескавица
ер6вјапа
срве
209. Трн ваАВ 51. тројапа 57. трољци 139. трубвр 151.
9.
срнеко оро
57. 51.
стара севеАа
ТрЈАО кобuо
167.
старац
трумба АЈмба
59.
174. сти.апа 57. сто.ер 230. столица 208. строла 76. стрељаље 177.
трчаље
7. тура 58, 98, l' 8, 148, 197, 199, 212. ТЈра јаввја 13, 79, 234. ТЈрваЏВЈа 118. TYТfDDlKaљe 212. ТЈцаље 194, 195. ТЈце буl..ом 156. туце ОА вц 156.
стриџав.е '1. стро.ъапа 58. субаDlа
176.
СЈВО .иокро
106, 145, 158, 164, 177,
189, 229.
такт
12. иеправи 18. прави 18.
УВАакица
18.
18.
тамбура
130. 20, 65. таичарвја 69. таиац
таИЧОВОАа теАеиа
123.
176. Јиrурјељаека 57. У са и Пока 79.
вавата
186.
9, 79.
59.
119.
фрајАа Переа
10, 80.
фравее
52.
ХаварАНО вrpe
148.
Тита, тита, Ао4ЮАа•••
51.
49.
ФовфОРИ рВрИ рај, пес.а у игри
98.
Тествр ти је, ка••
тнтраље
10.
ЈМРО човек
Јчите.ъско ко.10
3.
Терпеихора ОрОНа.4UI!.Ч орске игре 15 тикава
ЈкраАеие Јабуко
утопиика у ПОЧЈ.II.Ј
тежља ва игром
176.
59.
Уета1, AJlEО•.•
69.
теи, тов, ТОВ!
.
УееАа .Јула Аората••.
49.
те.4еrрафа
171. 9.
УАарцв ХАаАИИ и ВрЈИ
такт про.иеlLlЬИВИ
такт ТРОАеови
Уб.ъавка 56. угвти 165, 167,
ЈАаватв "евојке
Так а.о: .IlИК такт
109.
тр. . а
56. KO.lO 57. оро 56.
сре.иево
58..
трке око лвјееке
57.
срема'По ВО.ll.О сремеко
58.
57.
трнпааеDlli.е
140.
70.
85.
трепааеDlli.е
200.
еПЈпrt.и-АВI'JIII
229.
тош:ав.е
44.
хаЈвава
58.
20.
11.
10, 80.
Digitized
Ьу Goog1е
246
рвrиот:А.Р
хајваllAlljе
хај.rиа
121.
mд.епе'l'8IIВ8
xlLIIRa 7. хакаиа
108.
10..
Хватајте се таце
0.4"'6_ 51. 176. ХОРОВОА В6А1180nС_ 24. ХО"У не ..у 141, 207. хрома 58. хртовн 171. Хуса 130. :u.аАИИ и ВРУ'" УАарци
174, 176. цареви 175. цариграАСКО оро
56.
175. 176.
царваље
цар с војсво.
184.
цве"е
180. цвије"а 152. циrаВ:ИВа.
9.
цигаиски
195. цигаичица 57. цигаљасва 58. циљ 144, 155, 156.
35.
52.. 51.
Шано АУМО шапа
194.
шаранац
58.
шареиих јаја шарено оро
шеставва шеха
12. 58.
ШУA.iJ.а
51.
87.
204.
143. 58. 17, 69.
шукарачавв&
шpu.е КОАО
229.
ЧаАОРИ
139. 217. чаројице 43. чачак 58. чачанка 57. че.ерика 58. чеика 193. чеикаље 167. '1епке 167. чаја
139, 57, 65. ЧИВУТАије 10. чигра 9, 182. чикми-тек.и 12. \ЈВК .. орбе 79. чирак 124, 150. чифт тек 12, 79. чича Г.lJ.Rша 52. чичиио Аете 59. чочек каваси 58. чуља.IО 157.
51.
Ћуприје
57.
шеста
шТрц ...... е
четворка
цица·каца1218. цицо, Аепа ти сп
.QpIte r 150.
четверољци
цин-циJUIJI ј80.
црквене игре
шта то АР8IПП,
штипавица.БИБавица
шушр
Цар
ШакајАО
58. 57. шотиm 1'8. liO. шта је тоЈ 201 штапчиt..и 170. шопа
хаиа.џија
царве
158.
щкрге
59.
..ур
7, 131, 171.
14:.1.
157.
шеш беш
Џе.lепчије
ши.... ца
џи.IИТ
13, 79. 168.
85. 76, 87.
Digitized
Ьу Goog1е
