ZLOCINI U "OLUJI"
Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti www.krajinaforce.com 1 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Djakomo Skoti UVOD Izmedju 5 sati ujutro 4. avgusta i 18 sati 7. avgusta 1995. operacijom nazvanom "Oluja", 150.000 hrvatskih vojnika zaposeda teritoriju tzv. Republike Srpske Krajine i "cisti" teritoriju od naroda koji je tu ziveo pet vjekova. Mediji cjelog svjeta pratili su nekoliko dana ove dramaticne, krvave i po srpski narod tragicne dogadjaje, a onda je nastala - tisina. Djakomo Skoti, poznati italijanski publicista iz Rijeke, nije hteo da cuti. Vodio je dnevnik o ovim dogadjajima "da bi sacuvao sjecanje na zlocine koji su precutani, ili za koje se nije znalo, cija pozornica su bile teritorije na koje nisu bili usmereni medjunarodni reflektori". Njegovo svedocanstvo, koje je izazvalo bjes hrvatskih nacionalista i koljaca, postalo je zvanican dokument Haskog tribunala. www.krajinaforce.com 2 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Pocetak pakla Iz jednog izvestaja Misije OUN u Hrvatskoj prevodim i sastavljam hronoloskim redom dokumente koji se odnose na niz povreda ljudskih prava koje je pocinila hrvatska vojska tokom operacije ponovnog osvajanja Krajine (4-8. avgusta) i narednih dana. 5. avgust ‘95. U tek okupiranom Kninu, prilikom prenosenja u bolnicu, tela nekoliko srpskih vojnika ubijenih u borbi izvadjena su iz plasticnih vreca i osakacena. Jedan hrvatski odred otvara vatru na osmatracko mesto ceskog bataljona UNCRO: pet plavih slemova je ranjeno. Njihova evakuacija je sprecena, zbog cega dva vojnika OUN umiru od gubitka krvi. Hrvatske snage bombarduju iz bacaca kolonu srpskih civila u bekstvu na putu izmedju Gline i Dvora. Za tri minuta eksplodira sest granata koje ubijaju cetiri osobe i ranjavaju deset. 6. avgust ‘95. Sedamnaest plavih slemova (sedam Indonezana, pet Danaca, tri Jordanca i tri Ukrajinca iz glavnog staba UNCRO ) uzeti su kao taoci od strane srpske vojske u Topuskom. Hrvatski vojnici iz brigade "Puma" pocinju sa pljackom u Kninu. Na putu Drnis-Knin Plavi slemovi nailaze na leseve cetvorice iskasapljenih civila. U Korenici hrvatski vojnici ulaze u sediste ceskog bataljona i silom odvode dvojicu mladica srpskih civila koji su dobili azil. U Gracacu hrvatske trupe pocinju da pljackaju stanove: sve kuce su delimicno razorene, pet ih je potpuno demolirano, sest je zapaljeno. Zapaljena je i zgrada u kojoj su kancelarije i stanovi vojnih posmatraca OUN. Jedna kuca u Kninu, u blizini kasarni, dignuta je u vazduh. Cetiri kuce u centr grada su zapaljene. Hrvatski vojnici su opljackali jednu kucu udaljenu 50 metara od Plavih slemova. U Vrbniku se registruju eksplozije i pozari: celo selo je u plamenu. U Rastevicu jedan hrvatski vojnik pljacka kucu ispred logora kanadskog bataljona. 7. avgust ‘95. U Dvoru, naoruzani ljudi u uniformi (Hrvati i bosanski Muslimani) masakriraju devetoricu hendikepiranih Srba. U mesto Ceranje Donje usle su hrvatske trupe: opljackane su sve kuce, pet ih je zapaljeno. Zapaljena je jedna kuca u Miranju, zapaljene su dve kuce u Dagodnji. U Kninu su spaljene druge dve kuce; u toku je pljacka svih stanova. Pored toga sto prisvajaju vredne predmete koje nadju, vojnici kradu veliki deo civilnih automobila koji stoje po ulicama, ukljucujuci one koji se nalaze ispred sedista OUN (PHAO). Opljackano je i posmatracko mesto Sc-43-Gd koje pripada UNCRO. U Gracacu je opljackano i spaljeno sediste vojnih posmatraca OUN. U istom mestu hrvatska policija je pokupila i natovarila u velika automobilska vozila stoku srpskih seljaka. Hrvatska policija je napala Plave slemove kenijskog bataljona, pokusavajuci da ih razoruza i odvuce u Sibenik. Posle pregovora, pusteni su na slobodu. www.krajinaforce.com 3 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
8. avgust '95. U Slunju je zapaljeno sediste civilne policije OUN. Hrvatski policajci pokrali su iz sedista svu opremu, opljackavsi uz to Biro za humanitarne i politicke poslove OUN. U Kninu je prevodilac OUN isamaran i zapreceno mu je smrcu od strane hrvatskih vojnika. Drugi prevodilac i dva funkcionera OUN drzani su kao zarobljenici i zlostavljani dva sata. Tri kuce su dignute u vazduh. Stanovi posmatraca OUN potpuno su opljackani od strane hrvatskih vojnika koji nastavljaju da kruze gradom opijajuci se i paleci kuce. Hrvatska policija nadgledala je pljacku kuca i stoke koju su vrsile grupe lica duz puta izmedju Drnisa i Pakovog Sela. U Surlama i Soviljima gore kuce. Posmatraci OUN konstatuju da je njihovo sediste u Podkonju opljackano i iz njega odneseni svi uredjaji. 9. avgust ‘95. Hrvatski civili, policajci i vojnici jurisaju na konvoj srpskih izbeglica na jugu Siska. Trideset pet kuca u plamenu izmedju Knina i Kosova. Isto toliko je razorenih i crnih od dima, spaljenih prethodnih dana. Hrvatske trupe pljackaju i pale kuce u Kistanju. Na putu Knin-Drnis sest kuca u plamenu. Sa puta se vide stubovi dima kako se dizu iz kuca rastrkanih po poljima. Izmedju Kacme i Polace nadjen je les coveka od oko 65 godina ubijenog sa pet hitaca u ledja, dva u zadnjicu i jednim u potiljak. Dvadeset pet minuta pre nego sto je nadjen les, covek je vidjen ziv, kako ga pogledom kontrolise hrvatska policija koja ga je cak fotografisala u blizini mesta na kojem je kasnije ubijen. 10. avgust ‘95. Na putu Knin-Drnis 40 kuca u plamenu. Gore i polja zita. Hrvatski vojnici kruze podrucjem u dva kamiona sa kantama benzina i sekirama. U Drnisu gori veliki broj kuca. U Srbu hrvatska policija pljacka kuce. U Oklaju brojne grupe hrvatskih i bosansko-hrvatskih vojnika zauzete su pljackanjem gradica; veliki deo kuca gori. U Kninu je jedna kolona hrvatske vojske prosla ispred sedista OUN ispaljujuci rafale iz automatskog oruzja; jedan rafal je pogodio unutrasnjost logora kanadskog bataljona. U Kninu hrvatski vojnici, posto su skinuli tablice sa svih automobila koje su zatekli napustene po ulicama, prisvojili su ih i krstare u njima. Sve prodavnice su opljackane. 10-11. avgust ‘95. U toku noci zapaljene su kuce u selima Lunici, Ruzici, Djitici, Kuci, Krikici, Treskavica, Civljane i u gradicu Donji Lapac. Dva sela, smestena na raskrscu Plaski Otocac, opljackana su i velikim delom razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit kartu (natpise i simbole) vojnici prve brigade "Tigrovi" i 119. brigade hrvatske vojske. 11. avgust ‘95. U Glini su opljackane prodavnice. U Gracacu je pronadjena zena od oko 80 godina na izdisaju. Pre dva dana ustreljena je iz puske sa male udaljenosti: jedan metak joj je prosao kroz desni obraz a drugi se spljostio na lobanji ne probivsi je. Pomoc joj je pruzila indonezanska medicinska ekipa. Dva sela, smestena na raskrscu Plaski Otocac, opljackana su i velikim www.krajinaforce.com 4 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
delom razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit-kartu (natpise i simbole) vojnici prve brigade "Tigrovi" i stodevetnaeste brigade hrvatske vojske. Jedna kuca u Grabovcu u plamenu. U Civiljanima se nastavljaju pljacke. Hrvatske trupe i specijalne policijske snage upadaju u kuce. U Kistanju i Dvrskoj se primecuje veliko prisustvo hrvatskih trupa. Dva gradica su skoro potpuno u plamenu. Vojnici hrvatske vojske i civili koji su dosli od Bihaca iz Bosne zauzeti su pljackanjem grada Otocca. Gori nekoliko kuca duz puta iz Sinja. U Podkonju je zapaljena jos jedna kuca. Na potezu od Knina prema Strmici nastavlja se sa pljackanjem kuca. Nastavlja se sa paljenjem kuca u gradu Otoccu. Nove kuce u plamenu u Kninu, Benkovcu i Rastevicu. U Donjem Lapcu hrvatski vojnici pretrazuju i pljackaju kuce. Razoreno je 95 odsto grada. Kuce koje su postedjene zaposeli su oficiri hrvatske vojske i vojne policije. 12. avgust ‘95. U Cetini, hrvatski vojnici naoruzani puskama i sekirama idu od kuce do kuce i podmecu vatru. Jedan vojni posmatrac OUN uhapsen je i zadrzan dva sata u policijskoj stanici u Vrliki. U Deringaju (84 km od Knina) primeceno je 15 pozara. U Kninu, u jednoj kuci, ubijena su iz puske dva muskarca, od 65 i 90 godina. To se dogodilo pre sedam dana kada su hrvatski vojnici usli u kucu i poceli da je pljackaju. U okolini Sibenika nekoliko kuca i dalje je u plamenu. U blizini Donjeg Lapca, vojni posmatraci OUN cuju rafal iz pravca sela Neteka, kuda se, pre 10 minuta, uputilo nekoliko hrvatskih vojnika. Kada su stigli na mesto, posmatraci zaticu les mladica od 25-30 godina, u civilnom odelu, pogodjenog na vise mesta po telu, od nogu do potiljka. Dve zgrade u plamenu na sektoru Udbine; jedna kuca u plamenu u Brocancu. 13. avgust ’95. Vojnici petog bosansko-hercegovackog armijskog korpusa i civili, vidjeni su kako pljackaju mesto Ostojici u kotaru Gline. Opljackane stvari se prevoze u Bosnu kamionima i kolicima. Izmedju Gline i Zirovca primecuju se pljacke velikih razmera; unistavaju se kamioni, traktori i automobili koje su Srbi napustili. Mnoge kuce su u plamenu. U Vrginmostu zapaljeno je pet kuca. U dolini Benkovca dizu se deset stubova dima. Stizu vesti o novom paljenju kuca u Kistanju i okolini. U Donjem Lapcu 60 odsto kuca je razoreno. 14. avgust ’95. Patrole vojnih posmatraca OUN zaticu u Kistanju nekoliko civila koji podmecu pozare po kucama. Operativne ekipe za ljudska prava javljaju da su gradici Kistanje, Dverske i Otric potpuno obavijeni plamenom: najmanje 200 kuca gori na ovom prostoru. U Kistanju plamen je progutao 90 odsto kuca. Kistanje, posle podne: hrvatske civilne vlasti sa katastarskim mapama u rukama, oznacavaju neke kuce koje su jos citave. Tri sata kasnije i ove kuce su u plamenu. U Rudelama jedna kuca u plamenu. U M. Planciniku, dva traktora vuku isto toliko prikolica natovarenih opljackanim stvarima. Idu u pravcu Benkovca. Operativne ekipe za ljudska prava (HRAT) obavestavaju iz www.krajinaforce.com 5 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Donjeg Lapca: vidjeni su hrvatski policajci i vojnici kako stoje oko tela jednog muskarca u civilnoj odeci. Covek je usmrcen metkom u potiljak. 15. avgust ’95. U Dvoru je najveci deo kuca spaljen ili na drugi nacin razoren. U Zrmanji i Vrelu nove kuce u plamenu; jedna kuca u plamenu u Vugonju; dve kuce u plamenu u Karin Slavi; dve kuce u plamenu u Benkovcu. U Gracacu civilna policija OUN otkriva sveze iskopane jame na groblju okrenutom ka Velebitu. Izbrojane su 22 jame, svaka duboka 50, siroka 80 i duga 200 centimetara. U Benkovcu, Otricu i Drnisu druge kuce u plamenu. 16. avgust ’95. U Blinji pljackaju kuce.U Gracacu, dok policajci UNCIPOL-a vrse inspekciju pravoslavnog groblja, na njih ispaljuju pet puscanih hitaca iz pravca Velebita. Posmatraci OUN upozoravaju na mnoge kuce u plamenu u Komalicu, Kistanju, Bakariji, Vrhovinama, Banjeglavu i Mandicu. U Koslovcu je vidjena velika patrola hrvatskih vojnika, koja je, kruzeci kroz mesto u civilnom kamionu, pljackala kuce. Operativne ekipe za ljudska prava u izvidjanju duz puteva javljaju da mnoge kuce gore u Padjenima, Jovicima, Otoccu i Drnisu. U ovim mestima videli su vojnike hrvatske vojske. Komanda hrvatske vojske optuzuje posmatrace OUN i jednu ekipu filmskih snimatelja da su podmetnuli vatru u jednu kucu u Jovicima. Televizijska ekipa WTN, akreditovana kod mirovnih snaga OUN u Hrvatskoj, pokusala je u stvari da snimi kucu u plamenu; sedam hrvatskih vojnika uhapsili su snimatelje, zaplenili video-kasete, ukrali 1000 nemackih maraka i ubili psetance maskotu televizijske ekipe. Ovo se dogodilo u blizini Drnisa. U Zagrovicu su nadjena tela cetvorice muskaraca, cija smrt je nastupila pre nedelju dana, na sebi su imali samo gacice i majice. Ubijeni su metkom u potiljak. 17. avgust ’95. U Tusilovicu su zapaljene dve kuce. Na celom podrucju Slunja pljackaju kuce. U centru Slunja grupe vojnika podmecu pozare po kucama. Sa osmatrackog punkta ukrajinskog bataljona javljaju: jedan vojnik takozvane Republike Srpske ubijen je iz puske, njegovo telo je poliveno benzinom i zapaljeno.Golubic: 20 kuca u plamenu; druge dve u Radopolju isto toliko u Kolarini. U Kninu, u centru grada, na 200 metara od novog sedista vojnih posmatraca OUN, podmetnut je pozar u jednu kucu. 18. avgust ’95. Vojni posmatraci OUN javljaju: kuca u plamenu u Korenici, 10 u Velikoj Kopini. U ovom poslednjem mestu palikuce deluju u prisustvu vojnika koji, po dolasku dzipa sa posmatracima, ostecuju dzip udarcima kundaka. U Bribirskoj Glavi trojica hrvatskih vojnika zateceni su kako pljackaju kuce. Posle toga podmecu vatru u pet stanova. U selu Morpolaca, u okolini Sibenika, posmatraci su izbrojali 21 kucu koje su nedavno unistene u pozaru. Na istom podrucju, u selu Zazvicu, izbrojali su 20 kuca koje su nedavno spaljene. Grupe civila su zatekle kako www.krajinaforce.com 6 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
pljackaju druga stanista. Civili su i pljackasi zateceni u pljackanju kuca u Kozlovcu, na podrucju Zadar-Benkovac. 19. avgust ’95. Vojni posmatraci OUN uspevaju u toku dana da stignu do mesta Kaldrma, Kistanje, Vakani, Siroka Kula, Serdari i Stenjajica i da zabeleze sledece: Celo selo Kaldrma je unisteno pozarom, osim jedne kuce ispred koje su vidjena cetiri policajca i jedan civil. Jedan sat kasnije i ta jedina kuca je zapaljena. Druge kuce, u toku dana, gore u Kistanju (1), Vakanima (1), Serdarima (3), Sirokoj Kuli (3). U ovom poslednjem selu kuce koje nisu unistene pozarom, opljackane su. U mestu je vidjeno 30 hrvatskih vojnika. U Stenjajici su vidjeni vojnici kako provaljuju u kuce. Jedan od njih je ubacio bombu u jedan stan. Izmedju Topuskog i Grabovca osam kuca je nedavno zapaljeno. 20. avgust ’95. Dve kuce zapaljene u Srbu i osam u Suknovci. Celo selo Bodobol, pedesetak kuca, obavijeno je plamenom. Kuce u plamenu i u Cupicima, u Palanki, Bibicima, Cenicu, Potkosi i Manovcu. Ovde je vidjeno osam vojnika, koji su stigli kamionom, kako idu po kucama. U Cenicu je opljackana stoka a iz kuca su odneti kucni elektricni aparati i drugi uredjaji, pod nadzorom policije. U Podkonju cetiri vojnika opljackali su kuce koje se nalaze neposredno iza sedista vojnih posmatraca OUN. 21. avgust ’95. Vojni posmatraci OUN na sektoru sever Krajine konstatuju da je u Roknici, gde nije bilo borbi, 90 odsto kuca, stala i senika zapaljeno. Na sektoru jug devet kuca zapaljeno je danas u Brtonji, Zagradini, Gornjem Miranju, Orci, Pravicu, Kozlovcu, Benkovcu i Karin Slani... Celo selo Kaldrma je unisteno pozarom, osim jedne kuce ispred koje su vidjena cetiri policajca i jedan civil. Jedan sat kasnije i ta jedina kuca je zapaljena. U Krajini, od 350.000 Srba ostalo ih je malo vise od 2-3.000, uglavnom starih. Odlucili su da odu i mnogi od onih koji su pobegli u kasarnu OUN u Kninu, njih nesto vise od 800. Od ovih, otputovace ih 627, drugi ce ostati: 60 jer zele da ostanu na svojoj zemlji; 54 jer su napusteni bolesni u bolnicama, gde se jos nalaze, i ne bi znali kuda da idu; drugih 60 zadrzale su hrvatske vlasti koje ih optuzuju za ratne zlocine i oruzanu pobunu. Srbi koji su izbegli iz Krajine nasli su utociste u Bosni (oblast Banjaluke), u Vojvodini i u Beogradu. Na teritoriji bivse Jugoslavije nalazi se vise od tri miliona izbeglica, milion i po ih je naslo gostoprimstvo u inostranstvu. Vlada iz Zagreba jos nije iznela broj ubijenih srpskih vojnika (zvanicno prema hrvatskoj vladi ima ih 600) u operaciji Oluja, jer, kaze hrvatski general Cermak, "iz dana u dan po sumama se pronalaze novi lesevi, od kojih su 10 odsto civili". Najveci problem je sakupljanje stoke koju je narod napustio prilikom bezanja. Prilikom ciscenja zauzetih suma nijednog "pobunjenika" ne hvataju zivog. Ne prave od njih zarobljenike. Evo sada price o jednoj Srpkinji od 95 godina iz Lickog Osika, u Lici, www.krajinaforce.com 7 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
nedaleko od Ogulina. Lika, "najsrpskija" od oblasti koje su sacinjavale drzavicu Krajinu je opustosena zemlja, spaljena zemlja. Prezimena i vekovne loze vise nemaju nikakvog znacenja, nestali su, spaljeni sa albumima fotografija, sa pismima, sa odecom, sa namestajem i pocrnelim zidovima kuca. Licki Osik, u Lici, bio je "najsrpskiji" deo ove srpske oblasti Hrvatske, gde se preostali Srbi mogu izbrojati na prste. U Lickom Osiku jedina gradjevina koja je ostala netaknuta je velika fabrika oruzja koja ce, uskoro, zaposliti 1.300 Hrvata, objasnjavaju sluzbenici Politickog ureda hrvatskog Ministarstva odbrane, zaduzeni da budu vodici domacim i stranim novinarima koji se nalaze u poseti ovoj oblasti. Dva pitanja ostaju bez odgovora. Zasto su srpski sluzbenici iz bivse Krajine ostavili "neprijatelju" ovu fabriku a da nisu u njoj podmetnuli nijednu od tolikih eksplozivnih naprava koje medjutim inzenjerci hrvatske vojske traze po poluporusenim javnim zgradama ovog gradica, zidanim u stilu 60-ih godina? Zasto ih hrvatska artiljerija uopste nije gadjala? Jedini stanovnik Lickog Osika koji je ostao na teritoriji opstine je baka Knezevic. Ne kazuje ni ime, "vazan je rod", kaze. Loza Knezevica, objasnjava, vise vekova potice odavde. Zasad hrvatske vlasti ne znaju kuda da posalju ovu zenu rodjenu 1900. prepustenu svojoj sudbini u samoci prazne stare drvene kuce. Licki Osik je imao, i jos ima, dva spomenika: jedan podignut Titu, a drugi heroju Pokreta otpora Marku Oreskovicu. U Drugom svetskom ratu Licki Osik bio je ceo na strani Tita i partizana. Sada, potpuno spaljen i opustosen, to je kraj koji ocekuje da opet dobije stanovnike kada ponovo pocne proizvodnja u fabrici oruzja. Da li ce novo stanovnistvo koje bude doslo, ne vise srpskog roda, ostaviti spomenike da stoje? I do kada ce ziveti baka Knezevic? Da li ce je ostaviti u njenoj usamljenoj baraci izvan varosice, u mestu Ljubovu? Sme li se ostaviti sama zena od 95 godina? "Zivela sam sa svojom kcerkom i njenim muzem. Ona Srpkinja, on Hrvat. Pobegli su pesice, nisam mogla da ih pratim". U ovo malo reci je cela prica o ratu koji je prezivela baka Knezevic pocetkom avgusta. Bistrog uma, ostala je sa nadom u povratak kcerke i zeta. "Stoka ce im pocrkati ako se ne vrate, morace se vratiti", kaze zena misleci na krave i na svinje koje su ostale bez gospodara. Ne tiste je godine, vec neizvesna buducnost. Ne hvali se prosloscu. "Zivelo se sirotinjski. Nailazili su cas jedni, cas drugi, svako je nesto odnosio a nikad nikoga nisi uspevao da zadovoljis. Za sve su krivi oni gore, gospoda, narod se uznemirio i pocela je kavga. Jos se cudim kako se sve ovo desilo. Uvek sam govorila: pustite narod na miru, ali oni nisu, napujdali su pse i evo, sve se narodu svalilo na ledja". Razgovor skrece na zivot sa kojim jos mora da se suocava. "Nicega vise nemam, cak ni sibica da zapalim vatru, nemam nikoga da mi pravi drustvo. Doci ce zima i bicu sama bez ikoga da mi spremi drva, bez ikoga". Sagovornik vadi iz dzepa upaljac i poklanja ga baki Knezevic, koja ga, hitro stavlja u dzep crne suknje. Zatim nastavlja da govori: "Mozda ce se moja kcerka vratiti, druga kcerka zivi u Americi, a sada ce i ova otici kod nje. Kad bi bar i ja mogla da odem!" Ko je slusa sta govori ne nalazi reci da je utesi, pa ipak joj kaze, kao da se pridrzava nekog obicaja: "Doci ce bolji dani". "A sta ja da radim, sine moj?" Zatim ponovo pita: "Da li bi znao da mi kazes kako da stignem u Ameriku do moje kcerke?" Niko ne zna sta da joj kaze. Ubrzo ce doci zima i ova zena bice jos usamljenija u www.krajinaforce.com 8 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
opustosenoj zemlji, u spaljenoj zemlji. Sredjujem beleske koje sam napravio pre nekoliko dana tokom putovanja kroz "juzni sektor" bivse Krajine koje je organizovao Politicki ured Ministarstva odbrane Hrvatske. U severni sektor jos nije moglo ni da se priviri a i sada nijednom stranom novinaru nije dozvoljeno da tamo udje. Juznim sektorom se moze proci samo putem koji su odredili, u pratnji desetina policajaca i vojnika specijalnih odeljenja. Prakticno mozes da vidis ono sto zele da ti pokazu, uz obavezne komentare, objasnjenja i obavestenja pratilaca. Oni, na primer, iz visevekovne istorije Knina jedino podvlace: "Ovde su sahranjeni prvi hrvatski kraljevi, koji su ovde vladali izmedju X i XI veka" Srbi su ovde, medjutim, dosli tek "u periodu izmedju dva svetska rata". Duz puta dugog dvadesetak kilometara koji smo presli autobusom zagrebackog Generalturista, u koji su bili ukrcani novinari i njihovi uniformisani vodici, jos su se videli kamioni, traktori i druga automobilska napustena vozila, sa izduvanim gumama. Kakvu sudbinu su doziveli njihovi vozaci i ljudi sto su bezali na prikolicama koje su vukli traktori? Evo nekih odgovora vodica: "Neki su pobegli u sume, brzo cemo im uci u trag". Tura do Gracaca bila je prava mora. Gradic je ostao gotovo netaknut ali potpuno pust; tri vojne patrole formirale su sanitarni kordon oko novinara, savetujuci im da se ne udaljavaju mnogo od autobusa jer "po sumama se jos krecu cetnici". Iz Gracaca u pravcu Srba vodi put, kojim je isla vecina srpskog stanovnistva napustajuci ovo podrucje, dok drugi krak vodi u Licki Osik. Tragovi pljacke su ocigledni. U Lickom Osiku ostale su samo rusevine. I dalje smo u Lici, selo Podlapaca. To je bila mala hrvatska enklava sa 800 stanovnika u Dolini Krbave kako se govorilo do ‘700, danas Krbavskom Polju, nastanjenom gotovo iskljucivo Srbima. U 1991, posle secesije Krajine, Hrvate su poceli da isteruju iz njihovih kuca. U 1993, kada je hrvatska vojska nahrupila u takozvani "Medacki dzep", sejuci razaranja i praveci pokolje, Srbi su se osvetili isteravsi iz Podlapace vecinu Hrvata. Ipak njih 95 uspeli su da izdrze cetiri godine pod banditskom vladom RSK. Spasili su ih, kazu, u pocetku "nekoliko Srba, suseda" a kasnije Plavi slemovi iz ceskog bataljona. Kada su, 6. avgusta 1995, u Podlapacu stigli hrvatski vojnici iz 9. gardijske brigade, posto su podigli zastavu sa sahovnicom na seoskoj katolickoj crkvi, pozvali su 95 hrvatskih stanovnika da im se pridruze u slavlju. Ali ovih 95 hrvatskih stanovnika ostali su kao prikovani na pragovima svojih kuca, bez osmeha, bez ijednog znaka odobravanja, sa licima bez izraza nemi pred sunarodnicima oslobodiocima. "Nisu imali cak ni hrabrosti da iskazu radost", napisao je jedan vojnik opisujuci dogadjaj. Navikli su da se plase bilo kojeg vojnika u uniformi, bilo kojoj uniformi. Hrvatski vojnici, koji su se vratili kuci na kratko odsustvo, pricaju da se u brdima iznad Podlapace i Krbavske ravni jos krije vise od 300 srpskih civila izbeglica: staraca, zena i dece. Plase se samo kad cuju rec "ustasa", za njih sinonim "hrvatskog vojnika". Po Ravni su rastrkana napustena sela, pusta, delimicno spaljena, i brojne lesine konja i krava, zajedno sa ugljenisanim automobiskim vozilima. Hrvatski vojnici jos ne krecu u lov na ove begunce "jer niko ne zeli da rizikuje zivot po tim sumovitim brdima", pise ratni dopisnik Novog lista iz Rijeke, Nenad Bunjac. I zatim "morace ipak da izadju iz suma i jazbina sa prvim snegom, da bi sisli u dolinu u potrazi za hranom". U medjuvremenu www.krajinaforce.com 9 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
su im zapaljene kuce ispod velebitskog lanca. Medju selima iznad kojih su ova brda je majusno selo Budisavljevici, rodno mesto Jovanke Budisavljevic udovice Broz, koja je ranije bila supruga Josipa Broza-Tita vise od trideset godina. I ovo selo je gotovo potpuno unisteno u plamenu, a mozda je unistena i rodna kuca Jovanke koja zivi u Beogradu. Mozda, jer nema nikoga koga bismo mogli da pitamo koja je to kuca pred koju je, pocetkom ‘50-ih, postujuci prastaru tradiciju srpskog seoskog stanovnistva, dosao licno Tito da se predstavi i pokloni Jovankinoj majci. Ona je bila nepismena seljanka, ali visoka i snazna kakvi su svi licki gorstaci. "Ko je ovaj?", upitala je kcerku pokazujuci na jugoslovenskog predsednika. "To je moj covek!", odgovorila je Jovanka. Smrcu tog coveka otvorilo se poglavlje raspada federativne i socijalisticke Jugoslavije koju je on stvorio. 23. avgust Sreo sam prijatelja F.V. , sunarodnika iz Rijeke, lekara, koji se vratio kuci na nekoliko dana odsustva. Potresen je. Priznaje mi da ce, cim mu se ukaze prilika dezertirati iz vojske i zauvek napustiti "ovu poganu zemlju". Kaze da je video uzasne stvari u bivsoj Krajini, ali ne navodi koje. Hrvatska vlada se sastala radi suocavanja sa problemom ponovnog naseljavanja Krajine koja je ociscena od srpskog stanovnistva. Vec su gotovi spiskovi sa 103.000 lica koja ce se doseliti u ove krajeve narednih nedelja. Medju njima ih je oko 70.000 koje su Srbi oterali a koji ce sada doci da zaposednu kuce Srba, jer su njihove bile unistene 1991. Ministar Jure Radic "se distancirao od izolovanih slucajeva pljacke i unistavanja dobara koji su se dogodili poslednjih dana" i zatrazio od kolega iz Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrasnjih poslova da "sprece ponavljanje takvih slucajeva" i radi toga sto u poslednje vreme mnoge medjunarodne organizacije optuzuju hrvatsku stranu za zlocine izvrsene za vreme i posle Operacije Oluja. Pada mi na pamet intervencija u hrvatskom parlamentu poslanika opozicije, Vladimira Bebica iz Rijeke, koji je krajem proslog marta izjavio: "Danas su u Hrvatskoj sve brojniji oni koji traze stan jer je previse kuca koje smo unistili u ovom ratu, a nista se ne gradi". "Koje smo to kuce unistili?" upitao je poslanik partije na vlasti Vice Vukojevic. Bebic je odgovorio: "One Srba oko Zadra, Gospica, u Slavoniji i drugde, koje su zapaljene ili dignute u vazduh dinamitom uz geslo "spaljujmo i unistavajmo, tako nece imati gde da se vrate". U tom istom periodu dnevne novine Novi list iz Rijeke (29.III.95) objavile su spisak od preko 400 imena hrvatskih visih sluzbenika koje je nagradio predsednik-general Tudjman besplatnom dodelom stanova. Jedna vila je dodeljena generalu Praljku, koji je stekao taj cin, kada je kao pukovnik, naredio da se topovskim granatama razrusi stari most u Mostaru, izazvavsi gnev celog civilizovanog sveta. Svet se tih dana pitao kako to da jedan general bosanske vojske, iako hrvatske etnicke pripadnosti moze u isto vreme da bude general vojske u Hrvatskoj i da primi kao nagradu jednu od najlepsih vila u Zagrebu zato sto je porusio spomenik velike istorijske i umetnicke vrednosti. Damir Bajin, predsednik Regionalnog savjeta Istre, mobilisan zajedno sa bratom u Operaciji Oluja a koji se danas vratio kuci, izjavio je u Pazinu da "vojna pobeda nema istu vrednost kao politicka pobeda"; "Hrvatska www.krajinaforce.com 10 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
postupa kao da bi htela da preobrazi pobedu u poraz, ako se ima u vidu njeno drzanje prema srpskim izbeglicama, odnosno predlog za izmenu ustava koji dovodi u pitanje povratak izbeglog srpskog stanovnistva na svoju zemlju". Od Turanja, ispred Karlovca, do Drnisa u Dalmaciji ima oko 250 kilometara puta. Glavna saobracajnica prolazi kroz sela i gradove obeshrabrujuce puste. Paznju onoga ko gleda TV (ili putuje) privlace na stotine krava, ovaca, svinja i isto toliko konja, rasturenih gotovo na sve strane. Lutaju poljima u potrazi za hranom, a narocito za vodom. Duz puta se vide brojne lesine uginulih krava jer vise dana nisu muzene. Tek sada se pocinje sa prikupljanjem preostale stoke i njenim upucivanjem u sabirne centre Like. Hrvatskim seljacima do danas je dodeljeno 700 goveda, 3.000 ovaca, 80 konja. U Drnis je dovedeno 4.000 grla stoke. 24. avgust U vreme medjunarodne fudbalske utakmice izmedju hrvatskog tima Hajduk (Split) i grckog Panatenaikos, koja se igrala na stadionu Kantride u Rijeci, ultrasi dalmatinskog tima navalili su na ulice rijeckog centra i okomili se na italijansku zastavu istaknutu pored Hrvatske na balkonu redakcije Radio rijeke na Korzu. Poletele su uvrede, a zatim su neki "fanaticni navijaci" , ocigledno podstaknuti nekim opsesivnim antiitalijanskim izjavama predsednika Tudjmana iz tih dana, povodom ratnih operacija u Krajini, nastojali da se popnu na balkon da bi zapalili nasu trobojku. Policija ih je u tome sprecila. U Gospicu, lickom gradu gde je vec 1991. bilo izvrseno jedno od prvih etnickih ciscenja (bilo je izgnano 8.000 Srba od ukupno 15.000 stanovnika, stanovi su demolirani dinamitom a pravoslavna crkva je doslovno sravnjena sa zemljom), hrvatski ministar prosvete, gospodja Vokic, sazvala je direktore svih skola iz ovog kraja povodom ponovnog otvaranja skolske godine. Tom prilikom je podvukla vaznost jednog svog raspisa o "etnickom upisu", koji zabranjuje deci hrvatske etnicke pripadnosti da posecuju skole talijanske manjine u Hrvatskoj. U vezi sa tim Vokiceva je rekla da je imala razgovor sa italijanskim ambasadorom u Zagrebu. Misli, umirujuci ga da se ne zadire u prava manjina. "A bilo kako bilo - rekla je u Gospicu - polemike su bezkoriisne"; ona ce nepokolebana nastaviti svojim putem, ne obaziruci se na negodovanja. "Hrvatska deca moraju pohadjati hrvatske skole!" i po tom pitanju u Hrvatskoj niko nema pravo na slobodan izbor. To je neprobojan zid sagradjen kamenjem najmracnijeg nacionalizma. Nazalost prisutni na sastanku pozdravili su ministrova resenja bucnim aplauzom. Patriotizam pre svega. Hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granic objavio je, "prve zvanicne rezultate o ukupnim gubicima koje smo imali za vreme operacije hrvatske vojske u bivsoj Krajini": Hrvatska strana oplakuje 174 mrtva i oko 1.400 ranjenih (podaci koji pobijaju one koje je dao predsednik Tudjman prosle nedelje kada je izjavio da je medju Hrvatima bilo vise od 200 palih), dok su Srbi imali 524 poginula (od kojih 24 civila), ali su samo 124 od njih identifikovani. "Broj poginulih Srba nije konacan; on se odnosi samo na juzno podrucje bivse Krajine". Prijatelj iz Bolonje, koji se angazovao u organizaciji "Blagosloveni graditelji mira" Don Albina Bicotija, napisao mi je pismo o tome kako su on i njegovi prijatelji pokusali da se domognu Sarajeva u www.krajinaforce.com 11 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
dane praznika polovinom avgusta. Sa njima je bio i don Antonio Maci. Ukupno ih je bilo 180, predvodjenih don Albinom koji je imao nameru da u glavnom bosanskom gradu podigne "sator zajednickog zivljenja", ali, bili su zadrzani u Kiseljaku, 20 kilometara pre cilja. Kiseljak je pod zapovednistvom bosanskih Hrvata. "Stojte ili pucamo". To je bilo cetvrto putovanje koje je organizovao don Albino a mnogi od njih, oko 200 ucesnika, bili su veterani misija u Bosni; ali pred puscanim cevima morali su da se zaustave. Krenuli su 8. avgusta i zaustavili se radi odmora u Splitu, u Hrvatskoj, u klimi bremenitoj trijumfalizmom Hrvata zbog ponovnog osvajanja Krajine. Jedan letak protiv oruzanog nasilja na srpskohrvatsko-bosanskom jeziku primljen je kao objava rata, provokacija, i zbog toga sto je hrvatski jezik podvrgnut radikalnom ciscenju izbacivanjem svih termina i izraza koji podsecaju na srpskog "neprijatelja". Jos gore su prosli na vojnoj kontrolnoj rampi u Kiseljaku, gde ih je zaustavio pistolj koji je jedan pijani vojnik HVO uperio u slepocnicu fratra iz Trenta: "Ili cete otici odavde ili cu povuci oroz". Putovanje se zavrsilo pesacenjem u Mostar, grad koji je jos podeljen izmedju Muslimana i Hrvata. Posle sporazuma o federaciji, koji je na snazi oko dve godine, Mostar je trebalo da postane grad simbol saveznistva i ponovo uspostavljenog prijateljstva Hrvata i Muslimana iz Bosne. Medjutim on je tamo i pokazuje da se zidine mrznje i nepoverenja ne ruse. Stoji da pokaze kako je Hrvatska vise nego ikad odlucna da svoje zastave ne pomeri cak ni za milimetar, niti u Mostaru, niti u Kiseljaku, niti u Glamocu, niti bilo gde drugo. 26. avgust Casni Furio Radin (Pula), jedini narodni poslanik italijanske nacionalne zajednice Istre i Kvarnera u parlamentu Hrvatske objavio je otvoreno pismo generalnom konzulu Hrvatske u Trstu, Miroslavu Bertosi (i on iz Pule) u kojem se, pored ostalog, raduje zbog cinjenice sto kod obicnih ljudi u Hrvatskoj "postoji visok stepen italofilije" ali, u isto vreme, podvlaci visok stepen italofobije generala-predsednika Franje Tudjmana. "Idite i procitajte njegove govore u kojima se pominju Italija i Italijani, ukljucujuci naravno i oni iz Istre i Kvarnera: naci cete veoma malo italofilije. A to kazem sa gorcinom..." Suvise cesto, a Istra to pokazuje, jedna fobija je izazivala drugu fobiju ... Tudjmanova italofobija je vec poprimila vid politickog programa koji usmerava delovanje drzave. U taj kontekst se uklapa zloglasni dekret Ministarstva prosvete koji taksativno zabranjuje hrvatskoj deci iz Rijeke i Istre da pohadjaju skole u kojima se nastava odvija na italijanskom ili na jeziku drugih manjina. Taj dekret oznacava pocetak ukidanja skola manjina, a na prvom mestu italijanske manjine u Istri, koje je do sada pohadjao - u duhu vekovnog zajednickog zivota i multikulturalnosti - znacajan procenat dece koja nisu italijanska. Pored toga to je nasrtaj na civilizacijske vrednosti koje su multikulturalnost i zajednicki zivot stvorili u ovom regionu; i duboko negativan cin (pre svega antiustavan) segregacije na nacionalisticko-rasistickoj osnovi. Nazalost, ovaj dekret je samo jedna od mnogih karika u dugom lancu nasrtaja na prava koja je stekla italijanska manjina a koje je podstakao Tudjmanov rezim u poslednjih pet godina. Naredne godine skole www.krajinaforce.com 12 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
italijanske manjine u cijim razredima bude manje od 22 ucenika, bice ukinute. U Rijeci, primera radi, od cetiri osnovne i nize srednje skole ostace samo jedna. To ce biti pocetak kraja opstanka autohtone italijanske etnicke zajednice u toj regiji. Savetujemo svim Srbima, iliti "cetnicima", da sto pre napuste istarsku teritoriju. Ako to ne ucinite, bicete likvidirani na brutalan nacin. Vase kuce bice spaljene a vase zene silovane, jer nisu nista drugo do cetnicke kurve. Pratimo u stopu vase kretanje, znamo sve o vama. Vratili smo se sa fronta da bi vas zaklali. Zbog toga vas pozivamo da napustite nasu hrvatsku Istru do 30. avgusta 1995. Podsecamo vas da ce vas "crna istarska ruka" svuda dostici. Da vam jebem srpsku majku. Takav letak, koji je potpisala toboznja "Istarska crna ruka" zvana "Ucka" (Monte Maggiore), dostavljan je na adrese hrvatskih gradjana srpske i crnogorske nacionalnosti u raznim mestima istarskog poluostrva. Nijedne hrvatske novine nisu objavile pismo koje je u Zagreb poslao nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel u kojem izrazava negodovanje zbog masakra koje su izvrsili Hrvati u bivsoj Krajini; danas medjutim sve objavljuju odgovor hrvatskog ministra inostranih poslova Mate Granica, koji reakciju Nemacke definise kao "apsurdnu i tendencioznu" i odbacuje "zabrinutost zbog navodnih zlocina od strane hrvatske vojske prema Srbima i njihovoj imovini". Sef hrvatske diplomatije optuzuje "neke medjunarodne posmatrace" da su preterali u svojim izvestajima. Za hrvatsku vladu "radilo se samo o izgredima koje su ucinili pojedini vojnici zedni osvete, a to je vec poznata stvar". Juce se o toj stvari na gotovo identican nacin izrazio ambasador Hrvatske u OUN, Mario Nobilo, koji je govorio o "incidentima izazvanim duhom osvete prema srpskim civilima i njihovoj imovini". Vlada iz Zagreba ne govori o broju "ekscesa", ali mnogi povratnici iz istarskih brigada HV tvrde da su ljudi "zedni osvete" bili vecina u vojsci koja je ponovo osvojila Krajinu. Dok citam Granicevo pismo, koji uz sve to tvrdi da njegova vlada "cini sve sto je moguce da bi drzala pod kontrolom celu situaciju na oslobodjenim teritorijama", jedan predstavnik srpske manjine u Rijeci mi telefonira moleci pomoc za desetak staraca i starica koji "nemaju licne karte, nemaju socijalne iskaznice niti status izbeglica" a sklonili su se u Rijeku. Ali ko su oni? To su Srbi iz bivse Krajine, tipicni "primeri" onih par stotina civila koji nisu hteli, ili mogli, da beze iz toga kraja. Sada hrvatske vlasti izgone i njih. Ovi koji su dosli u Rijeku ne znaju od cega da zive i kod koga da se smeste. Odmah sam telefonirao prijateljima iz Sommacampagna i Cologna Veneta i zamolio ih za solidarnost. Pruzice pomoc. Na sektoru jug bivse Krajine, hrvatski vojnici su provalili u bazu kenijskog bataljona u Krickama, razoruzali strazare i uzeli oruzje i municiju. U Kninu se nastavlja odiseja 720 srpskih civila koji su se sklonili u kasarnu Plavih slemova. Hrvatske vojne vlasti zahtevaju da im se izruce njih 62 koji su unapred proglaseni "ratnim zlocincima" (sudovi su obavesteni: presuda je vec objavljena). Prete da ce bazu drzati u opsadi sve dok im "zlocinci" ne budu izruceni. Hrvatski predsednik Tudjman proslavio je trijumf pobede u Krajini putujuci sa nekoliko stotina ljudi iz drzavnog vrha specijalnim vozom od Zagreba do Splita, kroz ponovo osvojene krajeve. Na svakoj stanici odrzao je govor. U Krajini odakle je autohtono stanovnistvo nestalo, docekali su ga policajci, vojnici i bojovnici partije na vlasti, dovedeni specijalno za tu www.krajinaforce.com 13 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
priliku iz drugih krajeva Hrvatske. Ali u Karlovcu i Gospicu, gradovima na krajnjim rubovima bivse Krajine, i u Splitu, glavnom mestu Dalmacije, bile su autenticne mase, koje su likovale uz zastave, muzicke kapele, patriotske pesme, direktan televizijski prenos iz helikoptera i sa zemlje. Govoreci u Splitu Tudjman je otvoreno najavio skoru kolonizaciju Krajine. Bekstvom Srba iz tog kraja ostalo je oko 300.000 zemaljskih poseda i isto toliko kuca bez vlasnika zbog cega se sada, kako je rekao, treba postarati da se u domovinu vrate stotine hiljada Hrvata rasejanih po svim kontinentima. Oni se moraju vratiti u zemlju njihovih predaka, bio je kategorican. Samo pre dva dana, Tudjman je gnevno negirao da je hrvatska vojska u Krajini dejstvovala drukcije osim pristojno. Ovaj put je morao da dopusti da je bilo "zloupotreba", koje su pocinili njegovi vojnici, ipak opravdavajuci ih. "Zloupotreba" je eufemizam koji treba prevesti: sistematska pljackanja, kuce za kucom, u celom regionu, ubijanja civila i spaljivanja celih sela. Spaljivanja koja su zaustavljena kada je, dve nedelje posle "oslobadjanja" teritorije, od vlade iz Zagreba najzad stiglo upozorenje, "da je gradjevinska imovina bivse Krajine vlasnistvo nacije i treba ga zastititi". U svom danasnjem govoru, Tudjman je jos jednom odbacio optuzbu za etnicko ciscenje i nije imao nijednu rec milosti za 200.000 i vise srpskih civila primoranih da beze u strahu. U Kninu je cak izbegao da Srbe nazove imenom, oznacavajuci ih sa "oni". Oni su, rekao je, nestali za tri-cetiri dana a da nisu imali vremena da pokupe svoje prljave pare i svoje gace, nestali su kao da ih nikada nije ni bilo... Nikada vise nece moci u srcu Hrvatske da sire kancer koji je razarao bit hrvatske nacije.... Ni ovaj put, najzad, nije se odupro iskusenju da ispljune otrov prema zapadnoj strani Jadrana, uplicuci ponovo "italijanski imperijalizam" u kontekstu jedne optuzbe upucene Srbima iz Hrvatske koji su "1941. sklopili sporazum sa fasistickom Italijom protiv Nezavisne Drzave Hrvatske". Etiketa "fasisticka" koja je data Italiji iz 1941. je na mestu. Tom tvrdnjom, medjutim, "istoricar" Tudjman politicki rehabilituje znatno gori fasizam, onaj ustaski "Nezavisne Drzave Hrvatske" koji je, za pocetak, otkrio svoj imperijalisticki karakter okupirajuci celu Bosnu i Hercegovinu, pripojivsi sebi i deo Srbije do periferije Beograda (Zemun). Ta "Nezavisna Drzava Hrvatska" koja je, rodjena kao miljenik (kratkotrajni) nacifasizma, na prvom mestu italijanskog fasizma (iz Italije u Zagreb bio je otpremljen "poglavnik" Ante Pavelic), zavrsila je neslavno padom naci-fasizma. Ta "Nezavisna Drzava Hrvatska" satelit sila Osovine koja je sklopila politickovojni savez sa Musolinijem i Hitlerom da bi doprinela izgradnji "novog evropskog poretka". Ono sto Tudjman ne moze da svari je cinjenica da, uprkos musolinijevskom fasizmu, italijanske vlasti u Dalmaciji nisu ostale indiferentne pred prvim pokoljima koje su hrvatske ustase izvrsile nad srpskim stanovnistvom u obliznjoj Lici; zbog toga su ucinile da prestanu, stavljajuci Srbe iz te oblasti pod zastitu italijanske okupacione vojske. Tudjman bi mozda vise voleo da su ustase potpuno istrebile stanovnistvo koje nije hrvatsko resavajuci vec tada "srpsko pitanje" u Hrvatskoj? Onako kako su resili "pitanje" hrvatskih i bosanskih Jevreja, od kojih su jedini koji su uspeli da se spasu od unistenja - malo vise od 3.000 bili oni koji su uspeli da prebegnu na teritoriju okupiranu od Italijana u www.krajinaforce.com 14 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Hercegovini, Lici i Dalmaciji? Citam u jednom dnevnom listu rezultate demoskopskog istrazivanja koje je u Italiji obavila agencija Explorer: 40 odsto anketiranih Macinijevih sunarodnika odgovorilo je - na pitanje ko su ti koji su najsramniji, najpodmukliji na svetu - da medalju za nevaljalstvo zasluzuju Srbbi. Tako je i u najdemokratskijoj Italiji, masmedijski balkanski tam-tam uspeo da utice na svest i da demonizuje ceo narod. Propaganda rezima iz Beograda poistovecuje par stotina naci-fasista sa hrvatskim narodom, definisuci ga kao "ustase". Uvek ista prica. U danasnjem broju, trscanski dnevni list Il Piccolo objavljuje optuzbu Paola Rumiza pod naslovom "Hrvatsku opljackali gospodari rata". Hrvatska u ovom slucaju je bivsa Krajina. Clanak je napisao neko ko nerado govori lose o Hrvatskoj, neko ko je (to priznaje i u ovom clanku) do sada cesto "zatvarao oci pred izolovanim slucajevima koji su mu ogavni". Ali sada "pred onim sto se desava u Krajinama posle banditske vladavine prokonzula iz Beograda" ne moze da cuti. Lici na novi sport - prica Rumiz - odlazak ujutro vozom za Knin (iz Splita putuje vec nedelju dana) "u soping po napustenim kucama" Srba "i povratak uvece sa punim torbama", a da policija ne mrdne ni prstom. A radi se, ne zaboravite, o pljackanju onoga, sto je ostalo posto su desetine hiljada vojnika napunili ranceve izmedju 5. i 20. avgusta. Rumiz govori o "sistematskim otimacinama". "Lopovi nailaze kao skakavci, ulaze ne samo u kuce Srba koji su tek otisli, nego i u one Hrvata koji jos treba da se vrate... Ukratko, pravi pravcati Divlji zapad. Nije to samo neizbezna anarhija koja dolazi posle rata. To je cin koji izgleda nalazi uporiste i u organizacionim vrhovima novog hrvatskog poretka koji je ponovo uspostavljen u Kninu. Uporiste u HV", vojsci koja je, izgleda, sada uvucena u biznis nekretninama koji je na tapetu, za racun HDZ, vladajuce partije. I objasnjava u cemu se sastoji biznis: "Od Gline do Knina, od Korenice do Petrinje mnoge napustene kuce ne dodeljuju hrvatskim izbeglicama nego takozvanim junacima Operacije Oluja. Na mnogim kucama moze se procitati "HV occupated house"; druge su spaljene da bi se obeshrabrio moguci povratak. Izgleda da u Kninu licno generalni komandant trzista, general Ivan Cermak, koordinira u rekordnom vremenu prodaju imanja koja su Srbi napustili, ne onima iz sabirnih logora koji nista nemaju, nego bogatim klijentima iz Tudjmanove partije". I dalje: "I eto, tako bi Knin, posto je bio simbol mucenistva a zatim ponovnog osvajanja, ako se ponovo ne uspostavi zakonitost, za nekoliko dana mogao da postane simbol sramote." "Sada je sve pod rizikom da bude uprljano od lopova i siledzija, koji u ime hrvatstva, prozdiru Hrvatsku". Hrvatska vlast, ne samo ovom prilikom, pokazala je da ne ume da resava politicke konflikte. Sa svom verovatnocom metod upotrebljen prema Srbima nece moci da se prenese u uznemirenu Istru niti da se primeni na radnike u nemirima. Ukoliko bi neko hteo da zameni i sopstveni narod to nije moguce. Uz preinacene uloge izgleda da se ponovo igra ista predstava. Da je sa Hrvatima isto tako tesko ziveti kao i sa Srbima izgleda da smo u neku ruku shvatili. Sada postaje sve ociglednije da ce Srbi morati da budu zamenjeni sa nekim drugim, u nekim slucajevima mozda sa Istranima a u drugim sa Hercegovcima. www.krajinaforce.com 15 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
28. avgust ’95. Prilikom putovanja vozom koji ga je odveo iz Zagreba u Split kroz "Krajinu", pracen sa vise od 1.000 hijerarha, predsednik partije na vlasti i sef hrvatske drzave dao je Slobodnoj Dalmaciji intervju, indikativan po mnogo cemu. Splitski dnevni list objavljuje ga danas. "Vrhovnik" je poceo time, da je iskorenjivanje sa hrvatske teritorije secesionisticke "Republike srpske Krajine" i celokupnog njenog stanovnistva ucinilo da, kako je rekao, najzad niko vise sa hrvatske teritorije nece moci da ugrozi nasu slobodu, kako je bila ugrozavana od Knina i svega onoga sto je on znacio kao cetnicka jazbina... Na konstataciju novinarke Olge Ramljak koja ga je intervjuisala, da se cesto Hrvatima pripisuje krivica za bekstvo Srba iz Hrvatske i dolazak u tu zemlju hrvatskih izbeglica izgnanih zbog reakcije iz Vojvodine i iz Bosne i na pitanje, da li je ovaj masovni fenomen egzodusa stanovnistva mogao da se izbegne i kakve ce biti njegove posledice, Tudjman je dao jednu izjavu. Rekao je, jos krajem 1992, prilikom susreta do kojeg je doslo u Zenevi izmedju hrvatske i srpske delegacije, to jest izmedju mene sa jedne strane i Dobrice Cosica i Milosevica sa druge, radi usaglasavanja koraka koje treba preduzeti na putu normalizacije odnosa, bilo je odluceno da se otvore diplomatskli uredi Hrvatske u Beogradu i Srbije u Zagrebu... Uredi koji od pre nekoliko godina funkcionisu regularno. Ali lideri Hrvatske i Srbije su se sporazumeli i da "dozvole dobrovoljno preseljavanje naroda sa odgovarajucih teritorija". Bilo je zaista lako predvideti - nastavio je Tudjman - da jedan deo stanovnistva nece pristati da zivi u nezavisnoj Hrvatskoj i da ce se za jedan deo hrvatskog stanovnistva, od Kosova do Vojvodine, stvoriti nepovoljna klima za dalji ostanak u Srbiji. Nasa ideja bila je dakle, da dodje do jedne humanitarne razmene stanovnistva u sklopu istorijske nuznosti i normalizacije hrvatsko-srpskih odnosa, ali i buducnosti tih odnosa. Medjutim, desilo se sto se desilo i, van tragedije toga sveta, rezultati ce biti pozitivni jer cemo izbeci da trpimo ulogu Srba u Hrvatskoj koju su oni imali od turskih vremena do danas... Sada se shvata razlog zbog kojeg Milosevic nije intervenisao da odbrani "bracu Srbe u Hrvatskoj". Sporazum o njihovom tamanjenju i o "humanitarnoj razmeni stanovnistva" bio je postovan. A Tudjman, kao ni Milosevic, nema nikakvog razloga danas da lije suze zbog tragedije jednog miliona Srba i Hrvata koji su iskorenjeni iz zemalja njihovih predaka, njihove vekovne istorije. Za Tudjmanovu Hrvatsku je vazno da se otarasila 500-600.000 Srba, da je sa svoje teritorije iskorenila ono sto su lideri partije HDZ oznacili kao "vekovni srpski rak u hrvatskom telu" Novinarka je obelodanila novu pojavu: nemaju svi Hrvati koji su 1991. bili primorani da napuste Krajinu, nameru da se tamo vrate sada kada su Srbi isterani otuda. Tudjman je odgovorio da ce hrvatske vlasti morati da poduzmu neophodne mere, pribegavajuci obaveznim odlukama i zakonskim dekretima da bi primorale ljude da se vrate u taj kraj i da se usele u kuce koje su na raspolaganju, u kuce koje su ostale citave. Ne bi bilo lose, naprotiv, da se pribegne radnim obavezama za celo stanovnistvo Hrvatske... U Hrvatskoj se radna obaveza sastoji u vojnom regrutovanju za izvodjenje javnih radova. www.krajinaforce.com 16 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
dobara koja je napustilo srpsko stanovnistvo "Krajine"? Jednostavno, odgovorio je Tudjman: vlasnistvo nad kucama i zemljom koja je nekada pripadala vecini (srpskoj) stanovnistva precice na drzavu. I dalje: odluka je vec doneta na sednici Nacionalnog saveta za bezbednost: bice objavljeni zakoni na osnovu kojih ce napustena dobra biti podrzavljena. To ce dozvoliti hrvatskim izbeglicama koje stizu iz Bosne, iz Vojvodine i iz Srema, ali i drugim Hrvatima, da se nastane (u Krajini) sa sigurnoscu da nece biti isterani iz tih kuca... Tudjman je, jednom recju, od sada iskljucio bilo kakvu pomisao na povratak Srba u njihove kuce i na njihovu zemlju u Hrvatskoj; od sada je resio da nacionalizuje ta dobra, jer to je u interesu - objasnio je - ne samo ljudi koji ce otici tamo da zive, nego i hrvatske drzave. Resicemo stvar ili modifikujuci zakon i za to je vec zapocela parlamentarna procedura, ili vladinim dekretom koji ce imati snagu zakona. Vladi sam vec uputio direktivu u tom smislu. Ali predvidjenih izmena ima mnogo. Za pocetak, Tudjman ima nameru da raspusti Zagrebacki parlament, zatim da izmeni ustavni zakon o pravima manjina il da ih suzi ali, narocito da bi izbrisao "Oblasti sa autonomnom upravom" koje je trebalo da funkcionisu u regionima sa vecinom srpskog stanovnistva i da bi se ponistila norma izbornog zakona koja se odnosi na "proporcionalnu zastupljenost srpske manjine i drugih nacionalnih manjina u Parlamentu Hrvatske". Uzimajuci u obzir cinjenicu da su "Srbi dobrovoljno napustili Hrvatsku doslo je do stvaranja takve situacije - rekao je Tudjman u intervjuu - koja je sama po sebi ukinula norme ustavnog zakona o pravima manjina i odgovarajuce norme izbornog zakona. Mi ne cinimo nista drugo nego uzimamo na znanje ovu novu stvarnost... Tudjmanov cilj je da postigne, pored ostalog, sve vise licne vlasti i da ucini dinamicnim proces "hrvatizacije Hrvatske" cija sledeca meta ce biti Istra. HDZ, Tudjmanova partija, drzi vec pet godina vecinu u Parlamentu i moze da ucini, kao sto je uvek cinio, gotovo sve ono sto hoce. Uprkos tome Tudjman hoce sto je moguce pre da raspusti skupstinu. Zasto? Jer nisu svi poslanici njegove partije jastrebovi, i nisu svi uvek bili disciplinovani. Osim toga, ekonomska i socijalna situacija je katastrofalna, kriminal je dostigao visoki nivo, favorizovan korupcijom u svim domenima partije na vlasti jer bi, u normalnim vremenima i u demokratskim uslovima, on bio potucen. Sada Tudjman ne tolerise poraze, jos manje razlicita misljenja; trazi od svojih apsolutno pokoravanje i neogranicenu vlast. Posto je postao drzak zbog vojnih pobeda u zapadnoj Slavoniji, u Bosni i u "Krajini", zeli da ih do kraja iskoristi i dodje do plebiscita, do apsolutne dominacije njegovog rezima i do isto tako apsolutne komande nad sopstvenom partijom uz sigurnost dovodjenja u Parlament i u vladu potpuno potcinjenih osoba, povodljivih i poslusnih pred kultom njegove licnosti. Tako, jos pre nego sto su sadasnji parlament i vlada mogli da se izjasne, vrhovnik Tudjman je odlucio, putem jednog obicnog intervjua, da nametne zemlji prevremene izbore, do kraja ove godine. I da bi sebi osigurao triumf, sam on ce biti na celu liste HDZ, partije koja je od 1990. zasela na vlast u Hrvatskoj. Vrhovnik ne tolerise poraze Bicu na celu liste moje partije - objasnio je Tudjman jer bez partije www.krajinaforce.com 17 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
apsolutne vecine kakva je HDZ, ne bih mogao da dobijem cvrstu vladu, ne bih mogao da dobijem vecinu u Parlamentu i, prema tome, ne bih mogao da donosim odluke od takve vaznosti kakve sam donosio do sada i koje su dovele do oslobadjanja ovog regiona, do Operacije Munja, do Operacije Oluja, do Leta Devedesetpete (teritorijalnih osvajanja u zapadnoj Bosni, regionu Bihaca (a da bi se omogucilo Leto Devedesetpete bilo je potrebno da se stvori Hrvatska republika Herceg-Bosna i hrvatsko-bosanska vojska... Republika i vojska koje bosanski Muslimani vide kao trn u oku ali koje bi u Tudjmanovim planovima hrvatsko-muslimansku federaciju morale da dovedu do toga da postanu privezak Hrvatske, preko konfederalne veze koja bi imala svoje uporiste u Zagrebu, svakako ne u Sarajevu. 30. avgust ’95. Posle Operacije Oluja u Krajini, cela Hrvatska se preobrazila u pogranicnu vojnu krajinu a granice Balkana su se premestile na granice Austrije, Madjarske i Italije. Predsednik Hrvatske moci ce svoje buduce politicke govore da zapocinje sa "Hrvatice i Hrvati", jer osim Hrvata u Hrvatskoj nije ostao niko, Hrvatska je postala jednonacionalna ameba... To su reci koje je na jednoj konferenciji za stampu izgovorio Vladimir Bebic, poslanik iz Rijeke, jedini clan parlamenta iz partije Socijaldemokratska unija. Dodao je: od hrvatske politike celom svetu je muka u stomaku. Posle Operacije Oluja, Krajina je postala spaljena zemlja u koju se vise nece vratiti njeni stanovnici. Takozvano oslobodjenje Krajine, ciji narod je pobegao pred oslobodiocima, nije rezultat nadmoci hrvatske vojske, koja prakticno nije naisla ni na kakav otpor, nego dogovora Zagreba i Beograda, ciji finale ce se odigrati u Bosni podelom te zemlje. Scenario takozvanog humanitarnog egzodusa stanovnistva napisali su mnogo ranije Tudjman i Milosevic i na njih pada krvica za ovaj ratni zlocin... Gledam, slusam i ne mogu da poverujem svojim ocima i svojim usima: italijanska TV, koja se odlicno vidi u raznim krajevima Hrvatske, javlja da je desetak hrvatskih vojnika stiglo u opstinu San Patrinjano u Korianu, u Italiji, da bi se podvrgli lecenju zavisnosti od droge. Vojnici, svi veoma mladi potvrdili su da su "bili kljukani drogom" pre no sto bi bili upuceni na front da se bore da bi bili otporniji na odbojnost prema uzasima rata u Bosni i Krajini. Ako nisam pogresno shvatio, lokalne novine opstine San Patrinjano donose niz intervjua sa vojnicima koji govore o heroinu koji su oficiri lekari davali najslabijima i onima koji su odredjivani za najopasnije akcije. Droga "je bila prepisivana kao medicina za dusu, kao lek koji ti dopusta da zaboravis i pomaze ti da nastavis". Nije prvi put, uostalom, da se koristi droga da bi se povecala otpornost vojnika u borbi. Heroin, prica Davor, 29 godina, "deljen je dva puta na dan: odlazio sam u poljsku ambulantu da bih podigao moju dnevnu dozu, pola grama ujutro i pola uvece". "Bio mi je zaista potreban - govori drugi u novinama - da bih imao hrabrosti da se suocim sa onim groznim borbama u kojima si, da bi preziveo, morao ti prvi da ubijes; da bih zaboravio plac i prestravljena lica dece pored tela mrtvih roditelja.; da ne bi ispovratio svu zuc koju imas u sebi, kad vidis svoje drugove uzasno osakacene granatama". Deljenje droge, prema pricama vojnika objavljenim u mesecniku, ponekad www.krajinaforce.com 18 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
je kasnilo i "iako nisi mogao da budes suvise zavisan od krize apstinencije, posle dva dana iznenadne teskobe zbog potrebe za drogom bile su jake: tako smo jednog dana sisli u grad i uperivsi masinku u glavu jednog dilera, nabavili smo drogu". Vojnici su zatim potvrdili da su takodje deljeni alkohol i psihofarmaci raznih vrsta, "ali da bi se obavile opasnije akcije, da bi se napadala sela, da bi se hladnokrvno klalo i ubijalo, pomazu snazniji anestetici i jedan toksikoman nakljukan heroinom ili kokainom je idealan". Nocas u 2.00 sata, pocela je vazdusna operacija NATO na srpsko-bosanske polozaje oko Sarajeva radi razaranja vojnih polozaja. Odmazda NATO bila je veoma ostra. Do 6.00 jutros 57 aviona Sjedinjenih Drzava, britanskih, holandskih i francuskih, koji su posli iz Italije i sa nosaca aviona Ruzvelt u Jadranskom moru, unistili su radarske, raketne i artiljerijske polozaje ne samo na brdima oko Sarajeva nego i one koji se nalaze oko Tuzle i Gorazda. Oko 17.15 srpska raketa oborila je jedan francuski miraz 2000: dvojica pilota iskocili su padobranima. U 21.00 nastavljeni su nocni napadi... Spremam se da legnem kad faks poce da zuji. Tanja Olujic, bivsa direktorka Televizijskog studija u Rijeci, koja je izbrisana sa tog mesta kada je Tudjman dosao na vlast u Hrvatskoj (Tanjina "krivica": srpske je narodnosti), daje mi nekoliko belezaka. "Mogu ti posluziti za pripovetku", dopisuje na dnu poruke faksom. Beleske se odnose na dozivljaj jedne zene od 75 godina koja je dosla u Rijeku iz Krajine. To je prica o Danici R. Njena kuca se nalazi na glavnom kamionskom putu Like, na mestu gde skrece prema Udbini. Danicini sin i brat napustili su kucu i selo da bi se pridruzili beskrajnim kolonama srpskih izbeglica koji su napustili Krajinu u dane hrvatske "Oluje". Danica nije htela sa njima, odlucila je da ostane u svojoj kuci u kojoj je, jedva pre dva meseca, umro njen muz. "Ovakva kakva sam, slaba i bolesna, kuda da idem?". Kada su dosli hrvatski vojnici, zatekli su je u kuci, u njenoj crnoj udovickoj haljini. Jedan od vojnika odmah je nasrnuo na nju. Pokusao je da zavuce ruku medju staricine dojke, trazeci, kako je rekao, sakriveni novac. Zena se pobunila. Ni njen muz nikada tokom 50 godina braka, nije sebi dozvolio tako nesto. Vojnik je udario staricu. I njegovi drugovi poceli su da je udaraju nogama i rukama, i najzad su iz staricinog grudnjaka izvukli smotuljak od 3.000 nemackih maraka. "Vidis? Cetnikinja je htela da nas povuce za nos!". Da bi je kaznili iscepali su joj kamama svu haljinu koju je imala na sebi, svo rublje koje su zatekli u kuci, svu odecu koju su nasli u ormarima. Uzeli su zatim televizor i telefonski aparat; izvadili su iz frizidera hranu, razbacali je po zemlji i izgazili. Posto su zavrsili sa pljackom, otisli su iz kuce, i ostavili staru zenu okrvavljenu, slomljenu od bola, bez hrane, bez svetla, bez vode, bez obuce i bez odece. Malo kasnije naisao je neki drugi vojnik. potresen izgledom ove izmrcvarene zene, otisao je da nadje hleba i vode nasao je i nesto paradajza i sve to doneo sirotoj nesretnici. Na kraju joj je ostavio 100 kuna (nesto oko 35.000 lira) i upitao da li ima nekog od rodbine. Da, zena je imala rodjake u Rijeci. Posle nekoliko dana, dobri vojnik telefonom je obavestio rodjake Danice R.: "Ziva je i ceka vas. Dodjite po nju". Kada je dosla u Rijeku, srpska starica se jada samo zbog jedne stvari: Zbog toga sto ne zna ime onog vojnika koji je spasio. Mladic u uniformi rekao joj je samo da je Istranin iz Buzeta. www.krajinaforce.com 19 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Druga prica je o Mileni S. zeni od 29 godina. Hrvatska vojska vec je pocela da se siri po Krajini i doslo je do opsteg bezanja stanovnistva. Milenina majka trkom se uputila kuci, sa njive, da bi pustila stoku iz stale, zgrabila nekoliko stvari pa i sama pobegla. Milena, manje uzurbana, isla je za njom na vecoj udaljenosti. Kada je stigla u selo, Kijanje Gornje, jedno od tolikih rastrkanih sela Like, nije zatekla vise nikoga. I njena majka je bila nestala i njena kuca bila je prazna. Sta da radi? Svuda okolo odjekivale su eksplozije granata i rafali iz automatskog oruzja. Milena je odlucila da se zatvori u kucu i ceka. Napustila je kucu samo kada je, posto je pala noc, u naselje iznenada upala patrola hrvatskih vojnika. Uspela je da se izvuce iza kuce, neprimecena. Posto je tako umakla plaseci se grupnog silovanja, mlada zena lutala je nekoliko dana po sumama. Jednog dana cula je kako je neko doziva: "Ej, mala!". Zena se okrenula. Iz jednog automobila u kojem su bila cetiri coveka u maskirnim uniformama i sa crnim maramama vezanim oko glave, iznenada je ispaljen rafal. Cetiri metka pogodila su devojku koja je pala u jarak nedaleko od puta. Auto sa vojnicima se udaljio, devojka je ostala da lezi u jarku, celu noc. Od cetiri rane, dve su bile teske. Padala je kisa. Devojka je vise puta pokusavala da ustane, ali nije uspela ni da se pokrene. Nasli su je drugi hrvatski vojnici koji su prolazili tuda sledeceg jutra. Podigli su je, konstatovali da jos dise i odneli je u bolnicu u Gospicu. Iz Gospica su je prebacili u rijecku bolnicu, gde rane polako zarastaju. Milena ne zna sta je bilo sa njenom porodicom, ne zna kuda da ide kada bude otpustena iz bolnice, ni ko ce platiti troskove njenog lecenja. Ljubomir S. i njegova zena ziveli su u selu Nunic, u blizini Knina. Ostali su kod kuce, cekajuci hrvatsku vojsku, ali nisu ih pustili da ostanu u svojoj kuci. Vojnici sa sahovnicom na uniformi odveli su ih rekavsi im: "Idemo za trenutak do komande, da stavite jedan potpis i odmah cete se vratiti natrag". Put je dugo trajao. Ljubomir i njegova zena, on 70 a ona 65 godina, bili su iskrcani u jednom koncentracionom logoru podignutom na periferiji Zadra, "Sabirnom centru". Posle nekoliko dana odveli su ih u Rijeku gde imaju jednog sina. Sin ih je okrepio ali, posto nije bio u stanju da ih izdrzava, savetovao im je da se vrate u Krajinu, u svoju kucu. Ljubomir i njegova zena vratili su se u Nunic, selo koje je pre rata bilo nastanjeno pola Srbima a pola Hrvatima. Hrvati su se vratili; jedini Srbi koji su nasli netaknutu kucu i stoku su oni, Ljubomir i njegova zena. Javili su sinu da su dobro i da kucni susedi Hrvati dobro postupaju sa njima. U selu Grulovicu, u blizini Kistanja, ostalo je 11 stanovnika, svi Srbi i svi stariji. Danima su podvrgnuti saslusavanjima u policiji, koja ih ipak ostavlja u njihovim kucama. Policija medjutim ne sprecava - grupe pljackasa, najcesce civila, da kruze selom i pljackaju kuce. Policija uopste ne reaguje. U Plaskom i u drugim mestima Korduna kuce koje su napustili Srbi vec su dodeljene Hrvatima koji su stigli iz Banjaluke. Zaposedaju se i one kuce ciji vlasnici se nalaze u Hrvatskoj i hrvatski su gradjani... Poslednja "pricica". Nju sam, medjutim, procitao u jednom hrvatskom istarskom listu. U jedno srpsko selo koje je ostalo gotovo potpuno pusto na oslobodjenoj teritoriji, dovucena je i izlozena na malom glavnom trgu lesina jedne od hiljada uginulih krava posle bekstva vlasnika. Oni koji su organizovali ritual izlaganja prethodno su kravi odsekli vimena, iskopali joj www.krajinaforce.com 20 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
oci, rasporili telo celom duzinom. "Hteli su tako da ostave poruku". Da li treba objasnjavati kome je bila namenjena? Onom malom broju Srba, koji su svi veoma stari i koji su ostali u selu. Kao sto je uobicajeno, jedine istine o onome sto se desava u bivsoj Jugoslaviji dolaze od posmatraca OUN sa terena. Predstavnik svetske organizacije u Zagrebu Kris Ganes saopstio je danas da sa teritorije sektora jug i sever Krajine, koja je vec vise od 20 dana pod punom kontrolom vojnih i civilnih vlasti Hrvatske, "i dalje stizu vesti o novom pljackanju i paljenju kuca koje vrsi hrvatska vojska". Takodje i dalje se nailazi na leseve ubijenih osoba. Izvestaji posmatrackih ekipa OUN svakodnevno pominju pretnje upucivane Srbima koji su ostali u Zapadnoj Slavoniji ("Krajinu" su Hrvati oslobodili prvih dana maja) da bi i njih primorali da odu, a ostalo ih je malo vise od 2.000. U Kninskoj "Krajini" i Glini medjutim, od 250.000 Srba, ostalo je manje od 1.000 a i njih poslednjih dana primoravaju da se isele. U Rijeku je stiglo desetak staraca, na dalmatinsko ostrvo Obonjan prognano ih je 89, drugi su razbacani po raznim mestima Hrvatske. "Uprkos opomenama upucenim hrvatskim vlastima - rekao je Ganes one jos nisu naredile da ove akcije prestanu, ili se naredjenja iz Zagreba ne postuju." Prema nekim izvorima, otkrivena je jedna masovna grobnica kod Petrinje, ali Ganes nije o tome obavesten. Citam dokument koji je sastavila misija Medjunarodne helsinske federacije za ljudska prava a koji se odnosi na Krajinu. "Snima" delimicno situaciju na onoj teritoriji koju su Hrvati ponovo osvojili, onako kako se ona predstavila misiji u dane 17-19. avgusta. U razgovorima koje je imala sa predstavnicima 710 srpskih civila iz Knina i okoline, koji su se sklonili u kasarnu Plavih slemova (gde se i sada nalaze), saznalo se da gotovo svi nameravaju da odu iz Hrvatske jer "ne veruju da bi, kada bi se vratili u svoje kuce, bili zasticeni od hrvatske vojske ili policije, plase se da bi im bili ugrozeni zivoti ako ostanu u Hrvatskoj". "Oni zele da odu, nije vazno u koju zemlju, samo da tamo nije rat, da bi mogli da zive u miru a da ne budu instrumentalizovani od politickih lidera. Za mnoge od ovih izbeglica ovo je vec drugi ili treci egzodus." "U razgovoru sa njihovim predstavnicima, Bankom Pupovcem, Dusanom Colakom i Sandrom Oliveric, doznali smo da su mnogi razmatrali mogucnost da ostanu u Hrvatskoj (to je razlog sto nisu izbegli iz Krajine pred hrvatskom vojskom, nego su samo potrazili utociste i dobili ga, u kasarni OUN), ali posto su neki od njih napustili sabirni logor i videli pljacke, pozare i razaranja kojima su bile izlozene njihove kuce i kada su saopstili drugima koji su se sklonili u kasarnu sta su videli, vecina izbeglih odlucila je da ode iz ove zemlje." "Mnogi od izbeglica sa kojima smo razgovarali plasili su se da nam daju podatke o sebi. Od vise od 700 izbeglica, samo njih sestoro osetili su se dovoljno zasticeni da nam ispricaju sta im se dogodilo." Izvestaj zbog toga spaja kazivanja ovih sest osoba, ali podvlaci: "Pretpostavljamo da ima veoma mnogo takvih slucajeva." Prvu pricu je ispricao Vineto Dragicevic. Grupa od 20 srpskih civila, putovala je 5. avgusta kamionom u pravcu logora Plavih slemova. Kada su se priblizili selu Kovacici primetili su grupu hrvatskih vojnika koji su smesta otvorili vatru na vozilo i ubili tri osobe ranivsi druge tri koje su ostale napustene na putu, bez pomoci. Jednoj starijoj zeni, Mari www.krajinaforce.com 21 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Dragicevic, ciji muz je ubijen iz zasede, otkinuli su nekoliko prstiju desne ruke. Pucao joj je u ruku, iz pistolja, sa male udaljenosti, jedan hrvatski vojnik. Zatim su ostali preziveli civili odvedeni kao zarobljenici. Vineto Dragicevic uspeo je da pobegne i preda se Plavim slemovima. U poimenicnom spisku ubijenih, ranjenih ili zarobljenih, koji je hrvatska vojska predala posmatracima OUN, nema imena ubijenih, ranjenih ili uhvacenih kod Kovacica. Druga prica. Nenad Dukovic, njegova zena Nedjeljka, njihovo novorodjence od samo 45 dana i Nedjeljkin brat, Dragan Mirkovic, nalazili su se u svojoj kuci kada je pocela kanonada hrvatske artiljerije u zoru 5. avgusta, malo pre 5.00. Kada je nastupilo vece, za vreme pauze u bombardovanju, izasli su iz kuce da bi nasli neko bolje skloniste. Dok su bezali, njihov auto se blokirao zbog kvara, usred jedne ulice u Kninu. Posto su napustili auto, potrazili su utociste u podrumu velike stambene zgrade u centru grada. U zoru 6. avgusta, po zavrsetku poslednjeg teskog bombardovanja, zaculi su glasove hrvatskih vojnika koji su se kretali ulicama grada ispaljujuci nasumice rafale u raznim pravcima. Vojnici su prodrli i u zgradu u koju su se sklonili clanovi omanje porodice Dukovic, pronasli ih i smesta naredili dvojici muskaraca, Nenadu i Draganu da podju sa njima. Zena sa novorodjencetom odvedena je medjutim u logor Plavih slemova. Uprkos svim traganjima, Nedjeljka (ona je izvor ove price) nije vise uspela da dodje do vesti o muzu i bratu. Nestali su kao da ih nije ni bilo. Njihovih imena nema u spiskovima koje su hrvatske vlasti dostavile predstavnicima OUN i Medjunarodnog Crvenog krsta. Treca prica. Trinaest osoba putovalo je prikolicom koju je vukao poljoprivredni traktor, kada ih je u blizini Vrbnika 5. avgusta, oko 10.00 ujutro, zaustavila jedna patrola hrvatske vojske. Jednoj mladoj zeni i njenom momku u vojnickoj uniformi, ali nenaoruzanom, Zivku Stojakovu, vojnici su naredili da sidju sa prikolice. Cim su njih dvoje stali na zemlju, jedan hrvatski vojnik je bez ijedne reci uperio svoju automatsku pusku Ak-47 na Stojakova i ispalio jedan rafal. Ubio ga je presekavsi ga u visini grudi. Devojku, medjutim, koja je bila primorana da se skine, silovali su na smenu svi vojnici patrole, u prisustvu drugih civila koji su ostali u kolima. Kada su svi zadovoljili svoje seksualne nagone, nasilnici su krenuli da likvidiraju i devojku. Na srecu spasena je dolaskom vece grupe vojnika jednog odeljenja iz Varazdina. Oni su je odveli posle nekoliko sati pred logor Plavih slemova i tu je ostavili. Devojka, koja je prijavila dogadjaj misiji Medjunarodne federacije iz Helsinkija, nije znala da kaze sta je bilo sa ostalih 11 civila. U logor OUN u Knin nisu nikada stigli. Cetvrta prica. Ratomira Tatomira iz Knina, godiste 1943. i Dragoljuba Cupavica iz Otona, godiste 1967, uhvatli su hrvatski vojnici, ali njihova imena ne pojavljuju se ni u jednom zvanicnom spisku zarobljenika. Osoba koja je ispricala o njihovom hvatanju medjunarodnoj komisiji, tvrdi da je videla i vise od 20 leseva civila - muskaraca, zena i dece - u blizini kuce koja nosi broj 1 u ulici Kralja Petra u Kninu. Peta prica. Nikola Bjelov, koji se sklonio u kasarnu Plavih slemova u Kninu, vratio se u svoj stan u gradu sa namerom da tu ostane, pod hrvatskim vlastima. Bio je 7. avgust. U svom stanu zatekao je cetiri vojnika hrvatske vojske koji su ga napali i izudarali nanevsi mu niz ozleda, izbacivsi ga posle toga iz stana. Nije mu ostalo nista drugo nego da se www.krajinaforce.com 22 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
vrati u logor OUN gde se i sada nalazi. Sesta prica. Jedna starija zena vratila se u svoj stan u Kninu da uzme dragocenu cevcicu potrebnu onima koji zbog traheotomije imaju otvor na dusniku a kojom se sluzio njen muz. Ona i muz su inace nasli utociste u logoru OUN. Zatekla je stan opljackan i polurazrusen. Vratila se u logor praznih ruku ali, na srecu, nepovredjena. U stanu je bila zatekla nekoliko hrvatskih vojnika koji su, posto vise nisu imali sta da opljackaju, pretresli zenu i uzeli joj poslednji novac koji je imala: 100 nemackih maraka. Jedan vojnik joj je rekao: "Nisu vam vise potrebne marke, mozete se posluziti kunama". Zlocini specijalne grupe palikuca Hrvatska vlada je tvrdila da je 21. avgusta povodom poznatog napada hrvatske vojske iz Krajine pobeglo 154.079 Srba i da ce svi biti dobrodosli u Hrvatskoj ako pre ili kasnije pozele da se vrate. Jedva nekoliko dana posle toga Zagreb je negirao bilo kakvu mogucnost pravog i jednostavnog povratka ovih svojih gradjana, ostavljajuci otvorena vrata samo "pojedinim licima" cije ce molbe za povratak na sopstvena imanja i kuce, uz obavezne dokumente koje je nemoguce dobiti, biti resavane od slucaja do slucaja. Ni cifra izbeglica ne deluje istinito. Razni izvori uvecavaju na preko 250.000 broj Srba, hrvatskih gradjana, koji su napustili teritoriju takozvane Krajine. Najvisi predstavnici hrvatske vlade i sam sef drzave Tudjman odbili su kao lazne i neosnovane optuzbe upucene hrvatskoj vojsci da je povredila gradjanska i ljudska prava u operaciji ponovnog osvajanja Krajine (5-7. avgusta) i posle toga. "Cinjenice su u velikoj kontradikciji sa ovim tvrdnjama", cita se u ranije navedenom izvestaju Medjunarodne federacije za ljudska prava iz Helsinkija (IHF), koja je prikupila obimnu dokumentaciju o "sistematskom razaranju i pljacki srpskih kuca i javnih zgrada od strane hrvatske vojske (HV), hrvatske civilne policije i specijalnih grupa palikuca", odeljenja koja jos uvek nastavljaju svoju akciju na ovoj teritoriji. "U Krajini se nastavljaju pljacke i podmetanja pozara" rekli su i juce predstavnici OUN u Hrvatskoj. Kontradiktorne su isto tako tvrdnje i podaci hrvatskih vlasti koji se odnose na civilne zrtve ratne operacije i na ukupan broj mrtvih u Krajini, tvrdi izvestaj IHF, i nastavlja: "Postoje indicije o jednoj masovnoj grobnici na kninskom groblju i drugim kolektivnim grobnicama, ali u ovim okolnostima ne raspolazemo tacnim informacijama". Sa druge strane "veliki broj opljackanih i ostecenih zgrada koje je zabelezila ova komisija IHF na teritoriji Knina, i nedavna odluka hrvatske vlade koja nalaze svim srpskim izbeglicama koje su napustile Hrvatsku, a koje zele da se vrate u svoje kuce, da priloze uverenje o hrvatskom drzavljanstvu izdato od opstinskih vlasti u kojima se sada nalaze izbeglice", (to jest u Srbiji i u krajevima Bosne i Hercegovine pod srpskom kontrolom) "pokazuju da hrvatska vlada nema nimalo volje da stvori uslove koji bi olaksali Srbima povratak". Informacije koje je prikupila misija IHF - koju cine Dardan Gasi, Viljem www.krajinaforce.com 23 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Hejden, Petra Klajn, Petar Mrkalj (Hrvat) i Bjorn Engesland - pokazuju da su u Krajini uveliko bila povredjena ljudska prava i medjunarodni zakoni, cak iako su hrvatske vlasti prakticno sprecile clanove misije da izadju izvan grada Knina, obrazlazuci ovo ogranicenje kretanja nemogucnoscu da garantuju sigurnost i nepovredivost licnosti. Prikupljene informacije, stoga su parcijalne i ne obuhvataju veliki deo teritorije Krajine sa koje su medjutim stigle prijave krsenja ljudskih prava. U izvestaju se cita da "hrvatske vlasti nisu uspele da objasne na ubedljiv nacin pljackanje i spaljivanje kuca, ubijanje civila i sudbinu nestalih". I dalje: "Raspolazemo neposrednim dokazima o sistematskim paljevinama i pljackanju stambenih kuca, javnih zgrada i privatnih preduzeca od strane hrvatske vojske, civilne policije i specijalnih policijskih jedinica, koje su izvrsene posle prvih 30 sati Operacije Oluja". Sama misija IHF bila je svedok zlocina koje su pocinile specijalne "grupe palikuca" i opisuje nekoliko dogadjaja. "Vojnici jedne specijalne grupe, opremljeni protivtenkovskim oruzjem i bacacima plamena usmerili su ovo oruzje na kuce za stanovanje u sektoru Bulajusa, izmedju Drnisa i Knina (neposredno zaledje Dalmacije)". "Na teritoriji koja okruzuje Kistanje, lica u civilnoj odeci, koja su se predstavila kao drzavni sluzbenici gadjali su stambene kuce koje su, odmah posle njihove akcije, bile vidjene obavijene plamenom". "Ova misija IHF posetila je 17. avgusta Kistanje i videla grupu od cetiri vojnika kako ulazi u kuce i kako se krece oko zgrada u glavnim ulicama naselja. Dok je misija jos bila prisutna u mestu, stubovi dima poceli su da se dizu iz zgrada na glavnom putu koji vodi u Knin". "Na jugu gradica Drnisa, u pravcu Knina i u neposrednoj okolini Knina, stotine zgrada su opljackane i zapaljene. Varosica Kistanje, koja je imala oko 2.000 stanovnika, na kraju je potpuno opljackana i spaljena. Selo Srb izgleda potpuno spaljeno. Gradic Donji Lapac je razoren 70 odsto. Mesta Siveric, Kosovo, Vrbnik, Raducic, Kricka, Ivosevici i Zagrovic ozbiljno su ostecena. Mnoga od ovih sela nemaju vise ni table sa svojim imenima, uklonili su ih hrvatski vojnici. Prolazeci ovim krajevima clanovi misije su videli veliki broj kuca u poslednoj fazi dogorevanja. Kada je nastupilo vece, 18. avgusta, dok su se prebacivali iz Knina u Drnis, clanovi ove misije zaustavili su se i fotografisali jednu unistenu zgradu koju nisu videli da gori kada su pored nje prosli ujutro istog dana. Misija se vratila na isti deo puta u sumrak 19. avgusta i fotografisala druge kuce dok su dogorevali njihovi ostaci. Ove kuce nisu vidjene da gore toga dana, u rano jutro, kada je misija prvi put prosla tim krajem". "Clanovi misije videli su i kuce na kojima je bilo napisano "Hrvatska kuca" i "Ne diraj, ovo je hrvatska kuca", a takodje i kuce iznad cijih vrata ili sa prozora su se vijorile hrvatske zasrave". Izvestaj se kasnije zadrzava na situaciji u bivsem "glavnom gradu" Krajine: hrvatska bombardovanja postedela su centar Knina ali, kruzeci po gradu autom i pesice, clanovi misije "konstatovali su da su i kuce koje je artiljerija postedela, sistematski i potpuno opljackane. Najveca steta ucinjena je pljackanjem". Uz to: komisija vojnih posmatraca OUN konstatovala je u Kninu da je 21 zgrada tesko ostecena a 23 druge pretrpele su manja ostecenja od bombardovanja topovima hrvatske vojske na pocetku operacije ponovnog osvajanja, dok su druge 24 tesko www.krajinaforce.com 24 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
ostecene a 23 su pretrpele manja ostecenja od pozara podmetnutih posle osvajanja. Postoje brojne informacije objavljene od strane vlasti iz Zagreba koje se odnose na civile zatecene u Kninu posle prvih 30 sati Operacije Oluja, ali sve su medjusobno kontradiktorne. Posto je ovo konstatovao, izvestaj misije IHF tvrdi da su njegovi clanovi imali priliku da razgovaraju sa raznim osobama koje su se zatekle u gradu za vreme ulaska hrvatske vojske u njega, posle bombardovanja topovima. "Zadrzavajuci se na ovim razgovorima izgleda da su pljacku u prvom talasu izvrsila odeljenja cetvrte i sedme Brigade HV koja su prva usla u grad". Sa svoje strane predstavnik OUN u Zagrebu izjavljuje da su "pljackanja u drugom talasu izvrsena od strane policije i specijalnih policijskih jedinica". "Clanovi misije IHF imali su vise puta priliku da vide grupe vojnika kako voze automobile bez tablica, pretrpane robom opljackanom po kucama i prodavnicama". Na lokalitetu Ivosevici, clanovi misije pronasli su dve naprave Ma-23, nagazne mine koje su koriscene i za razaranje kuca i puteva. Nekoliko minuta posle ovog pronalazenja, cetiri policajca iz specijalnih jedinica, koji su izbili iza jedne kuce, pojavili su se na ulici i uputili trkom ka mestu gde su stajali clanovi misije IHF. U jednom trenutku podelili su se na dve grupe i uperili oruzje, spremni da otvore vatru. Odustali su kada su se uverili da clanovi misije nisu bili srpski civili. Posto su ih podvrgli brzom saslusavanju, "pozvali" su ih da napuste zonu kojom jos "haraju srpski teroristi" kako su rekli i koja je zbog toga nesigurna. Igra sa ciframa "Gotovo sve kuce na tom lokalitetu koje su videli clanovi misije bile su u razlicitom stepenu ostecene pozarima i pljackom". I dalje: "U Kistanju su clanovi misije konstatovali da je jedina zgrada koja je ostala netaknuta, pravoslavna crkva. Kada su upitali jednog pukovnika hrvatske vojske zaduzenog za informisanje kako to da crkve nisu bile porusene, odgovorio je: "Ne zelimo da licimo na Srbe". Ovaj odgovor je veoma zanimljiv, narocito jer hrvatske vlasti tvrde da su pljacke i paljevine delo pojedinih hrvatskih civila obuzetih osvetnickim osecanjima i da je vlastima tesko da sprece ovaj izliv emocija. Ako hrvatski civili ruse srpske kuce, zasto nisu porusili sve pravoslavne crkve? I ako su hrvatske vlasti uspele da zastite sve pravoslavne crkve, izbegavajuci njihovo rusenje, zasto ne uspevaju da zastite srpske kuce?". Hrvatski komandant vojnog okruga Knina, general Ivan Cermak, predao je misiji IHF tri poimenicna spiska koji, po njemu, sadrze informacije o 86 osoba sahranjenih u zajednickoj grobnici na Kninskom groblju i cetvrti dokument u kojem se ponavljaju imena tih osoba i navode datumi i mesta na kojima su ubijene i datum i mesto na kojem su sahranjene. Mesta u kojima su se dogodila ubistva: u Strmici i Kosovu; duz puta izmedju Gracaca i Otrica; Otric i Zegara; bolnica u Kninu; Gornji Biljani i Donji Srb; na putu izmedju Srba i Donjeg Lapca; u sumama Srba, Bruvna, Mazina, Podgradja, Bukonica; u kasarnama Golubica i Knina; u Cistoj Maloj, Kricki, Ivosevicima, Frkapicima, Biocini; u jednoj kuci u Donjem Lapcu; u Bijelini, Zitnicu, Smrdjelima i Drnisu. Ispitujuci i uporedjujuci ove www.krajinaforce.com 25 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
spiskove/dokumente bez napora se moze zakljuciti da su lazirani ili improvizovani. Ali pre zadrzavanja na ciframa, misija saopstava sledece: hrvatski oficir za vezu sa stranim posmatracima, Karolj Donda, potvrdio je da su u svim fazama identifikovanja i sahrane leseva prisustvovali i saradjivali predstavnici Medjunarodnog Crvenog krsta. Pre povratka u Bec 21 avgusta, clanovi misije IHF doznali su u zagrebackom sedistu Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta da ih niko nije konsultovao, niko od njih nije prisustvovao ni identifikaciji niti sahrani leseva ni na kninskom groblju niti bilo gde drugo! Dan pre dolaska misije IHF, .posmatraci OUN izbrojali su u zajednickoj grobnici 96 Hrvata. General Ivan Cermak izjavio je misiji IHF da su u toj grobnici bila sahranjena 84 vojnika, od kojih 74 bosanska Srbina (!) i dva civila. Spiskovi koje je on sam predao misiji, medjutim, kazuju da su sahranjeni: 16 civila i 7 vojnika ubijenih izmedju 6 i 7 avgusta, 4 civila i 22 vojnika ubijena izmedju 8 i 9 avgusta, 21 civil i 28 vojnika ubijenih izmedju 10 i 13 avgusta. Sabiranjem se dobija cifra od 41 civila i 62 vojnika, ukupno 130! Ali ova "mrtvacka" igra sa ciframa nije zavrsena. Na pitanje o civilnim gubicima, 18 avgusta, general Cernak je odgovorio da je ubijeno 108 vojnika ARSK (Armija Republike Srpske Krajine); 18 civila bili su zrtve bombardovanja Knina a drugih 15 civila nadjeni su mrtvi u okolini Knina. Iz dokumenata koje je predao sam Cermak proizilazi da su druge zrtve operacije, srpski vojnici i civili, sahranjene na grobljima u Zadru, Gracacu i Korenici: 31 civil i 8 vojnika na groblju u Zadru, 3 civila i 18 vojnika na groblju u Korenici, 16 civila i 18 vojnika u Gracacu. Na kraju se navode 12 civila i 14 vojnika za koje se ne zna gde su sahranjeni. Zbir mrtvih je: 62 civila i 58 vojnika koji, zajedno sa onima vec navedenim u spiskovima, cine ukupno 101 civila i 120 vojnika samo za okrug Knin. Ali u spisku se ne pojavljuje nekoliko desetina civila ciji leseve je pronaslo i identifikovalo osoblje OUN, tako da se moze pretpostaviti da su Cermakovi spiskovi, pored toga sto lice na podvalu, uveliko nepotpuni. U izvestaju IHF se cita: "Iz razgovora koje su vodili clanovi misije sa izbeglicama u kasarni OUN u Kninu saznali smo za mnoge slucajeve u kojima su civili posluzili kao mete pa su ubijeni ili ranjeni. Brojna su isto tako bila svedocenja onih koji su, bezeci u pravcu kasarne Plavih slemova, videli na putu mnoge leseve. Ove izbeglice bili su svedoci ubistva, ukupno 24 civila i dvojice vojnika. Nabrojali su isto tako 8 ranjenih i 18 nestalih civila. Nijedna od ubijenih osoba, koje su oni naveli, ne nalaze se u spiskovima koje su nam predale hrvatske vlasti. Jedna zena je izjavila da je videla mnoge leseve, gotovo sve civile, na putu koji je presla da bi dosla u kasarnu". I dalje: "Cetiri lesa civila pronasla je u Zagrovicima 16. avgusta jedna grupa OUN za ljudska prava. Tela su lezala oko nedelju dana: tri su imala na glavi rupe od metaka, cetvrti se nalazio u stanju raspadanja zbog cega nije bilo moguce utvrditi uzrok smrti. Trojica, ubijenih hicima u glavu sa male udaljenosti, imali su oko pedesetak godina: jednom od njih bila su otkinuta tri prsta desne ruke (palac, kaziprst i srednji prst koje Srbi spajaju da bi se prekrstili na pravoslavni nacin). U Zvjerincu, les jednog civila nadjen je ispred spaljene kuce". General Alen Foran, Kanadjanin, izjavio je da je video 22 lesa zena, www.krajinaforce.com 26 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
muskaraca i dece (dva u vojnim uniformama), razbacana po glavnoj ulici koja vodi u kninsku bolnicu. Osoblje OUN videlo je nekoliko civila ubijenih pri pokusaju da se domognu kasarne Plavih slemova, pogodjenih granatama hrvatskih bacaca ispred glavnog ulaza u ovu kasarnu. Tela ovih civila nikada nisu predata sluzbenicima OUN. Jedan civilni posmatrac OUN, koji se prikljucio grupi "Akcija za ljudska prava", izjavio je da je civilnih zrtava bilo daleko vise nego sto su prijavile hrvatske vlasti. Kaze da je video, kruzeci putevima oko Knina, mnoge napustene automobile, izbusene mecima i sa tragovima krvi na sedistima. Na ulicama grada video je isto tako "nesto sto je licilo na masovne grobnice" a sve zgrade imale su tragove pljacki, razaranja, pozara. Poverenik hrvatske vlade za civilna pitanja u Krajini, Petar Pasic, izjavio je misiji IHF 18. avgusta da je veliki deo razaranja koja su se dogodila u Krajini posle njenog oslobadjanja delo civila podstaknutih duhom osvete, ali posmatraci imaju i previse dokaza da su ona bila delo vojske i specijalne policije. Potvrdivsi nalaze posmatraca OUN, clanovi misije su napisali da su videli "mnogo automobila i traktora izresetanih mecima i drugih civilnih vozila koja su zdrobili tenkovi, koja su takodje nosila tragove krvi". Jedan stariji vojni posmatrac, pukovnik Stajner Hjertnes, izjavio je misiji IHF da je dva dana posle prestanka topovskih bombardovanja Knina mogla da se cuje neprekidna pucnjava iz individualnog oruzja po gradskim ulicama i kucama i u okolnim zonama; nije se radilo o borbama niti o pucnjima zbog slavlja, nego o pravim akcijama ciscenja, jedne gradske cetvrti za drugom, kuce za kucom: o lovu bez milosti na stanovnike koji nisu uspeli da umaknu. Drugi oficir je takodje izjavio da je naisao na jednog vojnika hrvatske vojske koji je govorio perfektno engleski americkim akcentom; rekao je za sebe da je placenik na celu jedne grupe naoruzanih specijalista za likvidaciju "cetnika". I dalje prema izjavi pukovnika Hjertnesa, placenik mu je pokazao les coveka koga je on ubio samo jednim metkom u potiljak posto se taj covek vec bio predao. Prema svedocenju pukovnika Hjertnesa, hrvatska artiljerijska kanonada na Knin u prvih 31 sat "Oluje" bila je skoncentrisana na tri vojna cilja: zgradu u koju je smestila svoje sediste "vlada" Krajine, kasarne vojske Krajine u severnom delu grada i vojna skladista na istoku Knina. Topovska paljba tako je izvedena - izjavio je pukovnik - da poseje paniku u masu stanovnistva i srpskih vojnika. I u poslednjim satima njihovog boravka u zoni Knina, u ponedeljak 21. avgusta 1995, clanovi misije IHF zabelezili su ovaj dogadjaj koji se desio u selu Bijeli Klanac, u opstini Krnjak: rodjaci dveju zrtava hrvatske vojne operacije pronasli su u svojoj spaljenoj kuci ostatke ljudskih tela delimicno ugljenisanih, Desanke i Cvije Matijevica, oboje starih oko 65 godina. U blizini ove iste kuce, clanovi misije pronasli su druga dva lesa i ona delimicno izgorela. Nekoliko metara dalje od ovih tela, bio je pronadjen les jednog deteta od oko 10 godina. Pretpostavlja se da je ono, posto je uspelo da pobegne iz kuce pre nego sto su ga dohvatili plameni jezici, bilo ubijeno hicem iz puske ili pistolja. Telo je bilo u poodmaklom stanju raspadanja kada je pronadjeno i verovatno su ga u medjuvremenu delimicno pojeli psi i svinje. Zamoljen da dâ objasnjenje o lesevima srpskih vojnika i civila koji su pronadjeni sa rupama od metaka u glavi, najcesce na potiljku i uglavnom www.krajinaforce.com 27 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
o "egzekucijama po kratkom postupku" ili koje su hladnokrvno izvrsene ocigledno sa male udaljenosti, general Cermak je dao sledeci odgovor: "Po ovim brdima mogu se verovatno pronaci jos 200 ili 300 leseva sa rupom u glavi". Egzekucije po kratkom postupku? 1. septembar 95. U Pazinu, predsednik istarske regije Lucano Del Bjanko (veliki Hrvat uprkos imena i prezimena) pozeleo je dobrodoslicu za povratak kuci mladicima iz Istre povratnicima iz kampanje u "Krajini". Kada je ponovio pozdrav i na talijanskom jeziku, omanja grupa pocela je da zvizdi, ali je ucutkana jednodusnim aplauzom ostalih 2.000 prisutnih mladica u uniformi. Manifestacija u cast mladih vojnika koji su se tek vratili sa fronta odrzana je i u Umagu, jednom od malobrojnih istarskih gradica u kojem se - uzimajuci u obzir visoki procenat pripadnika italijanske etnicke skupine - pored hrvatske, na trgu vijorila i zastava Italije. Medjutim, kada je noc poodmakla i kada se svecanost blizila kraju, neko je hteo da uzme i odnese, kao trofej otet od "neprijatelja", Tudjmanu mrsku trobojnicu. Kome bi moglo da bude drago zbog ove, ko zna koje po redu uvrede nanesene jednoj nacionalnoj zajednici, nasoj, koja je hrvatskoj vojsci ipak dala stotine mladica. Javio se jedan od najblizih saradnika Tudjmana, jedan od jastrebova partije na vlasti, Vladimir Seks, potpredsednik parlamenta. Na pitanje o sudbini teritorija na kojima su do 4. avgusta 1995. bili u velikoj vecini Srbi i, kao takve, predmet zastite posebnog ustavnog zakona kojim su bili stvoreni "autonomni okruzi" Knin i Glina, odgovorio je: Taj deo ustava koji se odnosi na Srbe nema vise razloga da postoji, demografska slika u Hrvatskoj se promenila. Za nekoliko meseci bice potrebno raspisati novi popis stanovnistva da bi se utvrdio tacan broj pripadnika etnickih i nacionalnih manjina i, na osnovu toga, ponovo definisao ustavni zakon... Seks nije uradio nista drugo nego objasnio Tudjmanovu zelju, vec izrecenu 26. avgusta. Dakle, Zagreb je definitivno porekao obecanje da ce prihvatiti bez ogranicavanja prava srpske izbeglice koje su pobegle iz Krajine kada budu zeleli da se vrate, bez obzira kada to bude, na svoju zemlju i u svoje kuce. Obecanje je dao licno Tudjman na pocetku Operacije Oluja i Tudjman ga je pogazio tri nedelje kasnije. Sada Hrvatska ima nameru da uvede kruta merila koja ce prakticno spreciti povratak tog stanovnistva. Sada svi prizivaju boga pod nacionalnom zastavom, ali manjinama je sve teze da zive u senci pobednika i crkava okicenih zastavama. Predstavnik OUN u Zagrebu, Kris Ganes, izjavio je danas da se i dalje nastavljaju pljacke i paljevine u severnom i juznom sektoru bivse Krajine. Radi se o pojavama koje su poprimile siroke razmere. Posebno su pogodile zone koje okruzuju male gradove Otocac, Korenicu, Sinj, Donji Lapac, Plavno. Izmedju mesta Zverinac i Drnis nijedna kuca nije postedjena od vatre. Hrvatske vlasti su nametnule velika ogranicenja kretanju posmatraca OUN duz puta juzno od Gracaca. Na putu izmedju Plavce Drage i Slunja, 50 kuca koje su prekjuce bile netaknute, danas su pretvorene u pocrnele razvaline. Resenje problema srpskih izbeglica, koje su se od 5. avgusta sklonile u kasarnu OUN u Kninu, nije nadjeno ni posle niza novih razgovora koje su najvisi predstavnici UNCRO imali sa Tudjmanovim predsednickim uredom. www.krajinaforce.com 28 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Hrvatske vlasti insistiraju na svom zahtevu da im se izruce 62 osobe koje se smatraju ratnim zlocincima ili krivcima za oruzanu pobunu protiv hrvatske drzave. OUN sa svoje strane insistira na zahtevu da okrivljeni budu saslusani u kasarni Plavih slemova, da bi se sprecilo da budu izlozeni mucenju. Drago Pilzel, teolog svetovnjak i jedan od najpoznatijih katolickih publicista u Hrvatskoj, koga smatraju predstavnikom crkvenih vrhova rijecke nadbiskupije, posvecuje svoj nedeljni komentar u dnevniku Novi List otkricima misije IHF koja se odnose na pljacke, paljevine i masakre koji su se dogodili u Krajini posle oslobadjanja tog regiona; zlocine kojima je delom bio svedok, posto se pridruzio medjunarodnoj istraznoj misiji. Pilzelov komentar (pod naslovom "Drzava nije sakrament") pocinje podsecanjem ekstremista zagrebackog nacional-sovinizma da, demokratija ima smisla samo ako postuje dostojanstvo ljudske licnosti. Pred dokazanim gnusnim delima pocinjenim u Krajini, a tvrdoglavo negiranim od strane hrvatske vlade, kaze dalje, ova nasa demokratija, iako cesto samo simbolicna i sacinjena od praznih formi, nalaze nam da dignemo nas glas optuzbe. Desava se medjutim da biva optuzen za izdaju nacije i drzave onaj koji prijavljuje zlocine i kritikuje zablude rezima. Nastavljajuci sa svojim zakljuccima, Pilzel je obznanio tesku klimu koja je odavno nastupila u Hrvatskoj, ali koja je postala jos teza u euforiji zbog avgustovske pobede u Krajini uz svakodnevno neprekidno "velicanje mitova nacije i drzave" i proganjanje kritickih i slobodnih duhova koji se optuzuju za "antinacionalno delovanje". Postala je tekuca praksa optuzivanje za "antihrvatsku propagandu" svakoga ko se rukovodi "principima nepovredivosti dostojanstva ljudske licnosti i njenih dobara". Nazalost, dodaje, i doajen hrvatskog katolickog novinarstva, don Zivko Kustic, clankom koji se proslih dana pojavio u Glasu koncila (Glas koncila, Zagreb), da je, ujedinio svoj glas sa glasovima onih koji bi hteli da eliminisu sa scene celu jednu kategoriju licnosti, to jest nezavisne intelektualce, branioce ljudskih prava, jednu vrstu osoba koje nestaju u opstem procesu totalitarizacije u koju smo uvuceni... Ubedjen sam - nastavlja Pilzel - da bi dobronamernost don Zivka Kustica i ovaj put dosla do izrazaja da se pridruzuo clanovima misije Medjunarodne federacije iz Helsinkija i Hrvatskog komiteta Ihf, u poseti krajevima oslobodjenim nedavno i, zajedno sa nama, i video sve ono sto se tamo desilo a sto nije smelo da se desi posle "Oluje... Dajuci svoja zvanicna obrazlozenja, i katolicki komentator Pilzel podvlaci da je takozvana "Srpska republika Krajina" bila cetiri godine "negacija svakog ljudskog prava" i zbog toga osudjena na propast: "Pravda, zaista, zeli da zlocinacka ruka bude zaustavljena i da prestanu zlocini". Postalo je svakako neophodno da se oruzjem oslobodi hrvatska teritorija iz koje su izgnani - kao zrtve nasilja srpskih secesionista, sa ranjenom dusom i telom - oko 70.000 hrvatskih drzavljana; i bilo je nemoguce da u tako sirokoj operaciji kakva je bila "Oluja" od 4-7 avgusta budu postedjeni civili. Ali ne mogu se umanjiti ili negirati zlocini pocinjeni u operaciji, ne mogu se precutati plodovi nasilja i mrznje koji su nikli na hrvatskom stablu; ne moze se sakriti, pred toliko mnogo dokaza, da je primarni cilj (a ne posledica) ratne operacije, osim ponovnog osvajanja teritorije, bio istrebljenje srpskog stanovnistva. www.krajinaforce.com 29 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Da su mrznja i osveta vodili umove i dela oslobodilaca pokazuju "pljacke, paljevine i nasilja" koje je pomenuo javno, eto, i Pilzel, koji smatra da je veoma opasno odustati od zahteva za bar minimum postovanja ljudskih prava, onaj minimum od kojeg smo jos uvek daleko... Katolicki komentator zakljucuje svoja razmisljanja isticuci: a) hrvatska vlada nastavlja da tolerise zlocine u Krajini; b) pokusava (bezuspesno) da ih zataska i da ucutka onog ko ih prijavljuje; c) sprecava svaku neposrednu inicijativu za olaksanje povratka gradjana srpske etnicke pripadnosti "koji bi, medjutim, imali sva moralna i gradjanska prava da se vrate posto su bili primorani da pobegnu u dugim kolonama izazvani "Olujom". unutar zemlje i u inostranstvu neprijatelje Hrvatske, kao sto to rade Tudjman i razni don Zivko Kustici suoceni sa prijavama zlocina. Pravi neprijatelji Hrvatske su oni koji, kako tvrdi Pilzel, "i dalje pljackaju, podmecu pozare i ubijaju" ili - kako je rekao izaslanik vlade iz Zagreba upucen u Krajinu, Petar Pasic - "ljudi koji su laki na obaracu" "koji trose ljudske zivote bez ikakvog razloga, orobljavaju Hrvatsku, huskaju siromasne protiv siromasnih, svaki dan bezocno lazu, suzavaju prostor slobode i demokratije". Pilzel se pita: jesu li nam mozda prijatelji oni koji izjavljuju, kao sto cini ministar Bosiljko Misetic u ime nase vlade, da Hrvatska ne zeli da u njoj zive osobe koje pripadaju nekom drugom narodu? Jesu li to mozda oni koji, u ime vlade, imaju nameru da legalizuju pljacke izvrsene u toku operacije "Oluja", objavljujuci novi Zakon o nacionalizaciji? Jesu li to oni koji nesretnim izbeglicama iz banjalucke biskupije i iz Vojvodine nude Hrvatsku kao konacno resenje, misleci tako da poboljsaju hrvatsku demografsku situaciju? Da li su to oni koji obeshrabruju povratak hrvatskih i muslimanskih izbeglica u Bosnu i Hercegovinu podrzavajuci tako srpske masmedije koji optuzuju katolicku crkvu da je organizovala egzodus katolika iz njihovih kuca i njihovih parohija?.. Zlocini koje su pocinili razni Karadzici, Mladici, Seselji, Arkani i drugi srpski lideri u bivsoj Jugoslaviji, dobro su poznati. Ali njihova gnusna dela ne mogu sluziti kao alibi hrvatskim ekstremistima na svim nivoima, "koji kompromituju legitimnost i kredibilitet hrvatske drzave i njene demokratije". Zlocini srpskih lidera ne smeju opravdati hrvatske zlocine niti spreciti hrvatske demokrate da se bore za bolju Hrvatsku, za Hrvatsku koja nece tolerisati pokolje, pljacke, razaranja i da se bore cak - zasto da ne - sve dok hrvatski predsednik Tudjman ne prestane da se pretvara u Titovu karikaturu, oponasajuci sve njegove negativne osobine. Hrvati i Muslimani koji napustaju Bosansku Krajinu (Bosanska Krajina, oblast Banjaluke) bezeci u Hrvatsku preko reke Save, u visini Davora, bili su protagonisti jednog incidenta koji je mogao da izazove uzasnu tragediju: velika skela koja je, zaslugom Eme Bonino i novcem Evropske Unije popravljena da bi isla i vracala se od jedne do duge obale reke, vec posle svog prvog prelaska potopljena je na bedan nacin. Izbeglice - do sada ih je preslo 17.000, skoro 1.000 na dan - vratili su se malim camcima koje su iznajmljivale srpske camdzije za skupe pare. Oni koji su se ukrcali na skelu uspeli su na jedvite jade da se spasu. Da bi sredila tu skelu, Evropska unija je izdvojila 7.500 maraka. Pocev od poslednjeg dana avgusta, vlada iz Zagreba ima nameru da uputi www.krajinaforce.com 30 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
sve kontingente izbeglica na teritoriju zapadne Bosne koju je okupirala hrvatska vojska, a tacnije u Glamocku Ravan i na visoravan Bosanskog Grahova odakle je isterano srpsko stanovnistvo u ofanzivi krajem jula i pocetkom avgusta. Po povratku kuci prelistavam na brzinu hrvatske novine. Nastavlja se pobednicka euforija i isto tako, nazalost, prizori divljastva u Krajini. Objavljeno je nekoliko dokumenata Hrvatskog Helsinskog komiteta. Prijavljuju nove dogadjaje koji su se desili na severnom sektoru regiona koji je oslobodjen i ociscen od Srba. U selu Hrastovac Gornji pronadjen je les Mile Stojakovic; u selu Svinjica pronadjena su druga dva lesa neidentifikovanih civila. Odvela ih je vojska ili policija, vise se nisu vratili a cetvorica civila su nestali bez traga: Dejan Jove Malbasa, uhapsen u Usticima, Bogdan Milana Vukelic, Dusan Grbe i Nikola Milakovic, sva trojica uhapseni u Lickim Jesenicama. Na severnom sektoru bivse Krajine "paljevine kuca su bile manje brojne od onih registrovanih na sektoru Knina, ipak pljacke su bile sistematske i totalne". U Rusevici, petnaest dana posle oslobadjanja regiona, jos su se mogli videti vojnici hrvatske vojske kako voze traktore koji vuku prikolice krcate opljackanim stvarima. U selu Vilin Kriz, u blizini Krstinja, prizor se ponovio pred grupom posmatraca Komiteta. I tako je bilo svuda, bez izuzetka. Poneko, na srecu, jos nalazi hrabrosti da prstom ukaze na zlo. Drugo danasnje zlo je programirano preseljavanje (neki govore o deportaciji) hrvatskih izbeglica iz Karadziceve Bosne u krajeve zapadne Bosne koje kontrolise hrvatska vojska. Dnevne novine Novi List iz Rijeke ostro komentarisu tuzni dogadjaj koji je slucajno izbio na videlo zbog pobune onih izbeglica koji su stigli u Sibenik posto su putovali tri-cetiri dana, pod dramaticnim uslovima, kroz Hrvatsku. Dalmatinski dnevnik Slobodna Dalmacija, koji je prvi otkrio dogadjaj, daje naslov "Bili smo oteti!", objasnjavajuci da su hrvatske vlasti, ukrcavsi kontingent od 240 izbeglica u pet autobusa, odvojili su na silu clanove jedne te iste porodice, tako da su rodjaci nekolicine tih nesretnika, svojim automobilima pratili autobuse koji su kruzili Hrvatskom bez zaustavljanja, osim kada bi dozvoljavali putnicima da obave svoje telesne potrebe pokraj puta, posle cega su odmah nastavljali jurnjavu u nepoznato. Odrediste se doznalo tek kada su se izbeglice najzad pobunile, u Dalmaciji, odbijajuci da da odu na ravan Glamoc-Grahovo koja je ostala pusta posle bekstva srpskog stanovnistva. Prema namerama Zagreba, upravo taj region morace da bude naseljen Hrvatima koji su oterani iz Banjaluke. U danasnjem Novom Listu iz Rijeke, Jelena Lovric objavljuje: Izbeglice izjavljuju da su bili nasilno zatvoreni, oteti. Zbog toga zahtevaju da se vrate u Davor da bi se ponovo spojili sa clanovima porodice od kojih su odvojeni... Druge izbeglice, u konvojima kao sto su oni sto su stigli u Dalmaciju a upuceni u Glamoc, dosli su u razna mesta na teritoriji Hrvatske, koja su nedavno "oslobodjena". Hrvatske vlasti obecavaju svima posao i smestaj u kucama odbeglih Srba. Tesko je reci kako ce se zavrsiti ova nova drama, ali vlada iz Zagreba svakako ne postuje dostojanstvo ovih nesretnika. Na njih se gleda samo kao na "ljudski materijal" koristan za naseljavanje, iliti hrvatizaciju, teritorija otetih od Srba, u Hrvatskoj i www.krajinaforce.com 31 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Bosni. Oni su etnicki materijal - pise Lovriceva - pogodan da popuni prostore koji su ostali prazni. gurnosti hrvatske drzave... Hrvatskoj je potreban sto veci broj Hrvata, kako je rekao Tudjman, da bi naselili novooslobodjene krajeve. Manje ili vise istu stvar rade Karadzic i Milosevic gurajuci srpske izbeglice koje su pobegle ili izgnane iz Hrvatske da zaposednu kuce Albanaca i Hrvata na Kosovu, Hrvata i Madjara u Vojvodini, Hrvata i Muslimana izgnanih iz bosanskog regiona Banjaluke. Ono sto se desava u Hrvatskoj jasno je najavio Tudjman, koji je, otvoreno priznao -pise Lovricevasve ono u sto se godinama sumnjalo. U takozvanom "vozu slobode", podstaknut euforijom trijumfa a i necim drugim, otvoreno je rekao da smatra kako je to sto je Krajina ispraznjena od Srba osnovni uslov postojanja i sigurnosti hrvatske drzave... Tudjman je doslovno rekao: Buducnost hrvatske drzave nije mogla da bude sigurna sve dok su se Srbi nalazili u Kninu... Uz to Tudjman nije krio olaksanje zbog njihovog odlaska, otkrivajuci na taj nacin - pise Lovriceva - kako je poziv da ostanu na toj teritoriji, koji je uputio stanovnistvu na pocetku operacije ponovnog vojnog osvajanja Krajine bio upucen samo da bi spasio obraz pred svetom... Sada je (u govoru iz "voza slobode") taj narod nazvao, kako je rekao, karcinomom, malignim tumorom koji je, u srcu Hrvatske, razarao hrvatsko nacionalno bice. I dodao: Nema mogucnosti za povratak na prijasnje stanje... Nije pozvao taj narod da se vrati. Naprotiv, cinicno im je pozeleo sretan put, proprativsi zelju mnostvom vulgarnih izraza, ruznih, nedostojnih jednog drzavnika, dozvoljavajuci da mu iz srca izadju reci iz kojih su kiptele mrznja i osveta. Komentatorka Novog lista odmah zatim dodaje: Ovde se radi o preciznom programu etnickog ciscenja kako bi rekao ministar inostranih poslova Kinkel, sto dokazuje poziv koji je Tudjman vise puta uputio svim Hrvatima rasejanim na sve cetiri strane sveta, od Banjaluke i Vojvodine do Cilea i Novog Zelanda, da se pripreme za povratak u Hrvatsku. Hrvatska je prazna i ima potrebu da bude popunjena, ponovio je vise nego jednom, obecavajuci da ce onima koji se budu vratili biti dodeljene napustene kuce i imanja. Proglasio je za prioritetni zadatak nacionalne politike povratak Hrvata u domovinu, od kojeg je jedino vaznije oslobadjanje Vukovara... Prema komentatorki, drugim recima radi se o opciji "Svi Hrvati u jednoj drzavi", koja je identicna onoj koju je svojevremeno lansirao Milosevic za Srbe. Opcije koje pretpostavljaju, upravo, etnicko ciscenje, istrebljivanje i premestanje celih naroda, biblijski egzodus koji se odvija pred nasim ocima. Egzodus koji je, uostalom, vec pre tri godine dogovorio Tudjman sa Cosicem i Milosevicem, kako je ovaj prvi otkrio u razgovoru sa novinarima Slobodne Dalmacije pre nekoliko dana. Naravno, prema Tudjmanu bila je dogovorena "humana razmena stanovnistva", "dobrovoljno premestanje" ali ne uspeva sve sto se naumi. Posle se videlo - da kazemo kao Jelena Lovric - da je projekat razmene izmedju Hrvata i Srba, i drugih etnickih grupa, mogao da bude ostvaren samo na surov nacin, ratnim sredstvima. Drukcije mnogi gradjani ne bi pristali da napuste svoje kuce... Ali nehumanost postupanja i izvrseni masakri na raznim stranama, nisu obeshrabrili hrvatskog predsednika, koji je uz sve to u onom poznatom intervjuu rekao: Izuzimajuci tragediju ovih ljudi, rezultati ce biti pozitivni, izbeci cemo da trpimo ulogu Srba u Hrvatskoj koju su imali od turskih www.krajinaforce.com 32 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
vremena do danas... U punom skladu s Tudjmanom bio je ministar Jure Radic koji je, kada se sreo sa grupom Hrvata koji su izbegli iz Srema, tvrdio da premestanje naroda moze da izazove frustracije kod izbeglica ali, sa nacionalne tacke gledista je pozeljno... Komentar Lovriceve: Hrvatska zuri da popuni oslobodjene teritorije da bi sprecila srpsko stanovnistvo koje ih je napustilo i da pokusa da se vrati. Zbog toga je odlucila da vrati iz Nemacke sve hrvatske izbeglice, koje su do sada tamo nasle utociste, da bi naselili pustu Krajinu, cime ce u isto vreme, uterati u kasu neku marku od nagrade koju ce dobiti od nemacke vlade. Mozda se i u srpske kuce podmecu pozari (nezavisni posmatraci kazu, sistematski) da bi se obeshrabrile srpske izbeglice koje misle da se vrate... Holbruk, koga je Klinton poslao u bivsu Jugoslaviju, nedavno je razjasnio: "Srbi iz Krajine imaju pravo da se vrate u Hrvatsku. U protivnom imaju pravo na naknadu za napustenu imovinu". Ponasajuci se onako kako se sada ponasa, Hrvatska pokazuje da je spremna da plati naknadu (u nekoj daljoj buducnosti) umesto da primi natrag srpske izbeglice. Sa druge strane, naknada ce biti onoliko niza koliko vise Hrvata bude primorano da napusti kuce i zemlju u Srbiji, ili u onom delu Bosne koji je pod kontrolom srpskih vlasti. Jednog dana drzave bivse Jugoslavije ce medju sobom poravnati dugove, razmenjujuci na papiru "imanja doticnih drzavljana izbeglica". Srbija i Hrvatska smatrace cak i da su zaradile: iako nista nisu investirale, dobile su ono sto su zelele. Uz mogucnost, kao dodatak, da instrumentalizuju izgnanike za politicke, partijske, izborne ciljeve. I jedan i drugi rezim moci ce da se prave kako su dobri deleci tudje kuce i imanja onima koji su sve izgubili i koji su izgnani iz sopstvene kuce i rodjene zemlje da bi se obreli u novim, stranim krajevima (uprkos etnickoj pripadnosti), gde ce biti neprekidno ucenjivani zbog krova koji im je "poklonjen". Ali, kao sto se videlo, plan rezima iz Zagreba predvidja i naseljavanje one teritorije u Bosni i Hercegovini na koju je Hrvatska stavila svoju sapu: regiona jugozapadne Bosne, na prvom mestu zone Glamoca i Grahova, gde je Tudjmanova vojska pobola svoju zastavu rugajuci se bosansko-muslimanskom "savezniku". Za vreme istorijskog putovanja "vozom slobode", Tudjman se preterano hvalisao da je ostvario svoj plan "pojacavanja krhke hrvatske kifle". O "hrvatskoj kifli" govorio je prvi put pre pet godina, za vreme prve izborne kampanje, objasnjavajuci kako Hrvatska ne moze da bude bezbedna u svojim sadasnjim granicama. Bilo je jasno da je njegov plan podrazumevao izmenu granica republike i razmenu stanovnistva. Sve ono sto se ne moze postici bez rata. Danas Tudjman tvrdi da ce stvaranjem hrvatsko-muslimanske bosanske federacije i pripajanjem ove Republici Hrvatskoj, u formi konfederacije, "kifla" postati velika pogaca. Nije slucajno ministar Jure Radic, jedan od najuzih Tudjmanovih saradnika u vrhu partije na vlasti i drzave, vise puta ovih dana ponovio da su bosanske teritorije Glamoca i Grahova "vekovne hrvatske teritorije", iako su do pre svega nekoliko nedelja bile naseljene iskljucivo srpskim starosedeocima. Govoreci o ovim teritorijama i najavljujuci nameru zagrebacke vlade da ovde smesti jedan deo Hrvata izgnanih iz regiona Banjaluke, Radic se ovako izrazio: Otici cete u susednu Bosnu, na teritoriju pod hrvatskim suverenitetom, koju stiti hrvatska puska... www.krajinaforce.com 33 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
I ova razmisljanja su prisutna u komentaru Novog Lista koji dodaje: Sada u ovu prljavu igru i u ovu trgovinu ljudskim bicima pokusavaju da uvuku i Crkvu. Mozda zbog toga, sto ce uz njenu pomoc, projekat biti lakse ostvaren; mozda da bi uprljali Crkvu, da bi ponistili njen nekadasnji polozaj, kada je kao barbarski ocenila projekat takozvanih "humanitarnih razmena" stanovnistva. I akcenat koji se ovde stavlja na hrvatsku katolicku crkvu je u vezi sa onim sto je rekao ministar Radic, koji je zahtevao od klera iz regiona Banjaluke da se stavi na celo hrvatskih izbeglica i da ih vodi u krajeve koje su napustili Srbi "koji su deo vekovnog hrvatskog prostora" i u koje zbog toga mora ponovo da se naseli hrvatski narod... Prosle nedelje bila je odrzana specijalna misa za Hrvate koji su, tek pristigli iz regiona Banjaluke, odvedeni u Vrginmost da nasele taj gradic Krajine kojeg su napustili Srbi. Bila je to prva misa u istoriji toga kraja, a dobila je, medjutim, poseban znacaj i zbog prisustva visokih funkcionera hrvatske drzave. Verski obred je prenosila, direktno, televizija iz Zagreba, mozda da bi se stavilo do znanja celom hrvatskom narodu - pise Novi List - da projekat naseljavanja uziva blagoslov Crkve... Na teritorijama "oslobodjenim" od srpskog stanovnistva u Hrvatskoj i susednoj Bosni i Hercegovini svestenicima se obecavaju razne privilegije. Fratrima se nude zemljista pogodna za podizanje samostana i crkava. Trapistima koji su oterani iz Banjaluke ponudjeno je da se presele u Lapac, u Krajini, gde nikada do sada nije bilo katolickog manastira. U jednom susretu sa glavnim vikarom Franjevackog reda, ministar Radic je predlozio, da se u oslobodjenim krajevima, izmedju Rijeke, Gracaca i Karlovca, osnuje nekoliko novih samostana kao zarista zivota i duhovne obnove hrvatske nacije... Ostaje otvoren problem katolickog biskupa iz Banjaluke, monsinjora Franje Komarice. Kuda ce s njim, u Glamoc ili u Korenicu? To je jedini svestenik, do sada, koji nije hteo da napusti Bosnu koju kontrolisu Srbi, podnoseci najgore progone. Kazu da ce krupna, brza i efikasna vojna akcija NATO protiv srpskih polozaja oko Sarajeva, koja je obavljena u ovim prvim danima septembra kao reakcija na "masakr u trznici" (39 mrtvih i 80 ranjenih), navesti Karadzica i druge srpsko-bosanske vodje (i one iz Beograda) da popuste, da najzad pregovaraju o miru, da prestanu sa ovim uzasnim ratom koji je do sada prouzrokovao, od Hrvatske do Bosne i Hercegovine, gotovo 300.000 mrtvih. Samo u Sarajevu ubijeno je 12.500 ljudi, od kojih su 2.000 bila deca. Ali sta ce doneti pregovori? Kakva je prava namera odgovornih iz velikih sila i same trojice "velikih" iz bivse Jugoslavije, Milosevica, Tudjmana i Izetbegovica? Da li je jos moguce vaskrsnuce Bosne i Hercegovine kao unitarne, nezavisne i suverene drzave, demokratske, multietnicke i multikulturalne. Ili ce doci do federacije kantona manje ili vise etnicki "cistih"? Ili do federacije triju nacija? Ili do konfederacije federacija? Ili ce se zavrsiti tako sto ce biti podeljena izmedju Hrvatske i Srbije? Da li ce Srbi, Hrvati i Muslimani iz Bosne i Hercegovine moci da zive zajedno u jednoj drzavi posle toliko mnogo zlocina koje je pocinila svaka strana za vreme ovog rata sistematskim "etnickim ciscenjem", deportacijama i proterivanjima celokupnog stanovnistva? Voleo bih da gresim (jer sam ubedjen da bi samo jedinstvena i www.krajinaforce.com 34 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
demokratska Bosna mogla u buducnosti da izbegne sukobe) kada smatram da ce nosioci vlasti u Beogradu i u Zagrebu i oni koji su u Bosni ukaljani najgorim zlocinima (a to nisu samo Mladic i Karadzic), na kraju nametnuti takozvanu "novu stvarnost" kao jedino moguce resenje, a to znaci deobu Bosne i Hercegovine, njenu podelu na dva skoro jednaka dela, od kojih ce jedan pripasti Srbima a drugi Hrvatima i Muslimanima. Srpski deo ce stupiti u savez sa Srbijom, unutar srpsko-crnogorske federacije (nova Jugoslavija), dok ce muslimansko-hrvatski deo stupiti u savez sa Hrvatskom. Hrvatsko-muslimanska konfederacija, ipak, tesko ce moci dugo da traje, ako se imaju u vidu duboka razmimoilazenja koja postoje izmedju Sarajeva i Zagreba, bojazan Muslimana da ce postati obicni sateliti Hrvata, i suvise ocigledne teznje Zagreba da uspostavi svoju politicku prevlast u muslimanskoj Bosni u kojoj, u medjuvremenu, opstaje i jaca takozvana "Hrvatska republika Herceg-Bosna". Ova poslednja, pre ili kasnije, zatrazice "ujedinjenje sa rodnom grudom" a Zagreb nece imati primedbe na ponudu za prisajedinjenjem. U krajnjem slucaju, dobice se Bosna podeljena na tri dela: srpski, hrvatski i muslimanski, od kojih ce dva zavrsiti kao sastavni delovi Srbije i Hrvatske a treci se pretvoriti u malu drzavu bosanskih Muslimana, Malu Bosnu Bosnjaka, kako sami sebe nazivaju Muslimani iz toga kraja. Malu Bosnu koja bi postala naslednik i nastavljac sadasnje Republike Bosne i Hercegovine priznate od OUN. Slaba satisfakcija. Mnogo puta Tudjman je u proslosti ponavljao da, nije bilo i nece biti moguce da Jugoslavija prezivi kao multinacionalna drzava, da nije moguca egzistencija multinacionalne Bosne i Hercegovine... O tom pitanju Milosevic je uvek imao isto misljenje. Dvojica "neprijatelja" se slazu. Onako kako su se slozili i kako se slazu, o neophodnosti preseljavanja i razmene stanovnistva radi stvaranja "etnicki cistih" teritorija. Kada rat jednom bude zavrsen, nadajmo se uskoro, vodje iz Beograda i Zagreba, namecuci punu pokornost "Republici Srpskoj" u Bosni i "Hrvatskoj republici Herceg-Bosni", dovrsice proces "ciscenja" koji je zapocet u vreme ovog prljavog rata i velikim delom zavrsen zahvaljujuci njemu koji je iz njihovih kuca i sa njihove zemlje isterao 3/5 Muslimana iz Bosne, 2/5 Hrvata i vise od 300.000 Srba. A medjunarodna zajednica? Voleo bih da gresim, ali se bojim da ce potvrditi (ratifikovati) podelu i etnicka ciscenja, prihvatajuci tako logiku srpskog i hrvatskog nacionalizma koji ce doziveti da im najzad budu krunisani snovi o velikoj Srbiji i o velikoj Hrvatskoj. Gubitnici ce biti Muslimani iz Bosne koji ce, svedeni na enklavu u prostoru bivse Jugoslavije, izgubiti ekonomsku nezavisnost i bice primorani, da bi preziveli, da podnose i politicki tesku a svakako ne prijatnu "naklonost" dvojice "velikih" Balkanaca. Ili ce pokusati da se otarase neugodnih zastitnika trazeci pomoc od islamskih drzava, pretvarajuci se tako u elemenat smetnje i nestabilnosti na Balkanu. 3. SEPTEMBAR 95. Imajuci u vidu prevremene izbore, hrvatska vlada je dozvolila penzionerima - po naredjenju Tudjmana - celog meseca septembra da putuju drzavnom zeleznicom a da ne plate kartu. Udruzenje penzionera pitalo je vladu kako to, da umesto ovih "neverovatnih septembarskih setnji" koje su besplatne, penzionerima nije vraceno trinaest mesecnih www.krajinaforce.com 35 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
penzija koje im drzava duguje vec tri godine. Radi se o jednoj od mnogih politickih manipulacija koje se nizu u Hrvatskoj posle "Oluje" u Krajini radi uvecavanja moci vladajuce Tudjmanove partije. Pisac Vlado Gotovac komentarisao je u svom poznatom stilu i rekao da ovaj rezim nastoji svim sredstvima da iskoristi vojnu pobedu kako ne bi polozio racuna pred javnim mnjenjem o losim postupcima koji su se dogodili u poslednje cetiri godine. U ime pobede, hrvatski narod morao bi da oprosti otimacine i druge zlocine, da zaboravi poraznu ekonomsku situaciju i poraznu situaciju u svojim nacionalnim institucijama. U ime pobede, hrvatski narod bi morao da zaboravi grehove onih koji su pre cetiri godine poveli Hrvatsku u propast i na put totalitarizma... Iz Goslara, u Nemackoj, organizacija Dehos-Forum za Hrvatsku, ili "vrhovni demokratski parlament Hrvata" nastanjenih u toj zemlji, njih oko 400.000, poslala je masmedijima u Hrvatskoj jedan dokument koji se nije svideo Tudjmanu. Dosad je Dehos bio predstavnik vlade iz Zagreba u Nemackoj i bice to i dalje. Ovoga puta, medjutim, doslo je do izuzetka: reakcija udruzenja hrvatskih patriota u Nemackoj na ono sto se dogodilo u Operaciji oluja u Krajini zvuci kao optuzba. U svom prvom delu dokument izrazava likovanje "zbog brze pobede postignute u vojnoj operaciji koja je dovela do reintegracije Krajine u drzavno telo Hrvatske" i nastavlja pa kaze da ostaje gorak ukus reintegracije bez reintegrisanih. U njihovim redovima Hrvata u inostranstvu i u jednom delu hrvatske dijaspore ostavila je mucan utisak cinjenica, svima ocigledna, da je u krajevima Bosne i Hercegovine, Vojvodine i Hrvatske u toku masovno etnicko ciscenje, biblijski egzodus naroda, ostvaren na etnicko-rasnoj osnovi, sa ciljem da se stvore etnicki homogene teritorije tamo gde su narodi vekovima ziveli zajedno. Nije dovoljno reci da su hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti okrenuli ledja svojoj hrvatskoj domovini, slivajuci se u kolone izbeglica koje su se uputile na istok. Treba takodje reci da su njihove kuce bile opljackane i da se preventivno pljackaju, pale i demoliraju, pa se mnogi iz organizacije pitaju kakva je razlika izmedju onoga sto se dogodilo 1991. i onoga sto se dogadja 1995. Vec dve godine, ali sada sa posebnim intenzitetom, u toku je isterivanje sa njihove zemlje stanovnistva razlicite etnicke pripadnosti: Hrvata, Madjara, Bosanaca i Srba iz Vojvodine, Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske i iz Sandzaka. Mnogi veruju da je sve ono sto se dogodilo u tim krajevima bilo dogovoreno. Pocelo se sa ciscenjem Hrvata iz istocne Slavonije, Baranje, Vukovara, Iloka; nastavilo se sa isterivanjem Muslimana iz Bijeljine, istocne Bosne, iz Prijedora i progonom stanovnistva koje je pogodjeno 1993. oruzanim sukobima izmedju Hrvata i Muslimana u Bosni. Ova nasilno, menjanje demografskih struktura uslo je sada u zavrsnu fazu. U Hitlerovo vreme to se zvalo "Die EndlÎsung", Hrvatska ima lepsu definiciju: "humanitarno preseljavanje". Za vreme II svetskog rata njegove zrtve su bili Jevreji, sada bi verovatno trebalo to da budu Muslimani iz Bosne. Cinjenica je da se mnogima u Hrvatskoj oteo uzdah olaksanja kada su Srbi sa ponovo pripojenih teritorija, koje su sada puste, otisli manje vise dobrovoljno. Mnogi su dosli do fatalnog zakljucka da narodi bivse Jugoslavije mogu bez sukoba da zive jedino u sopstvenim etnicki cistim rezervatima. Ako je tako - a izgleda da su se neke licnosti koje poznajemo postarale da tako bude - onda sva ova barbarska proterivanja i ova preseljavanja www.krajinaforce.com 36 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
stanovnistva, ne humana nego nehumana, jedino su resenje: bolno, brutalno, divljacko, tipicno balkansko, ali nazalost jedino. Ili bice bar dotle dok glavni organizatori ovih seoba naroda budu imali vlast i podrsku da ostanu na vlasti. epoha. Radi svog interesa, Evropa nikada nece moci da prihvati pobornike "etnicke higijene". Poslednji pobornici takvog barbarskog mentaliteta izvrsili su samoubistvo u prolece 1945. ispred rusevina bunkera Kancelarije Rajha u Berlinu... 4. SEPTEMBAR ’95. Pesnik i knjizevni kriticar Vlado Gotovac, koji je bio na celu "hrvatskog proleca" 70-ih godina i izdrzao osam godina zatvora zato sto je organizovao i vodio pokret za otcepljenje Hrvatske od jugoslovenske federacije, danas je jedan od glavnih lidera Socijal-liberalne partije i zestoki protivnik Tudjmanovog rezima. Na jednoj konferenciji za stampu u Osjeku rekao je: "Prividno se nalazimo pred dobrocudnim trijumfalizmom ovog rezima i cak pomalo komicnim. To je, medjutim, hrvatski put u totalitarizam. U svom pocetku totalitarizam uvek izgleda smesan, covek veruje da su to smesni neozbiljni ljudi, nesposobnjakovici, poluprimitivci, neznalice... Na kraju se uveri da su to opasni tipovi. Ova opasnost danas preti Hrvatskoj. U Hrvatskoj se stvara jednopartijski rezim, partija na vlasti zeli da dominira na svim nivoima, zeli da odstrani svaku opoziciju, da ucutka sve slobodne duhove, da izbrise svaki pluralizam." Istog misljenja je i Marko Veselica, drugi predstavnik hrvatskog nacionalizma, koji se istakao 70-ih godina, a koga je Tito tada odstranio. Veselica je sada lider Hriscansko-demokratske partije Hrvatske, koja iako je bliska Tudjmanovoj partiji, pokusava da spasi politicki pluralizam. Rekao je da smo na pragu totalitarizma, a da demokratiji predstoji skora smrt. Veselica je pored toga javno ukazao na situaciju koja je vec ostavila svoj pecat na kraj ovog leta 1995. uoci prevremenih politickih izbora krajem oktobra i pocetkom novembra. Za mesec dana, nudeci ministarske polozaje i polozaje u diplomatiji, direktorska mesta u velikim drzavnim preduzecima i druge privilegije, Tudjman je uspeo da prevede u redove svoje partije brojne predstavnike opozicije, ali narocito najjace nevladine partije, socijalno-liberalne. Ova partija, koja je jos pre mesec dana zauzimala 16 odsto mesta u Saboru (parlamentu), danas je svedena na 8 odsto zahvaljujuci prelascima na drugu stranu barikade. Instrumentalizacijom vojne pobede u Krajini i Bosni, Tudjman nastoji da ukloni i poslednje prepreke na svom putu ka diktaturi. U medjuvremenu nametnuo je vladi, a vlada ce nametnuti parlamentu (imajuci u vidu da vec u sadasnjoj skupstini partija na vlasti drzi apsolutnu vecinu mesta), novi izborni zakon koji povecava na 5 odsto glasova donju granicu za ulazak u parlament, na 8 odsto ako je lista formirana od dve partije i na 11 odsto ako su udruzene vise od dve partije. U grupaciji od 40 i vise malih partija opozicije koje sada postoje u Hrvatskoj, beznacajnih musica pred slonom od Tudjmanove partije, na proslim izborima jedva sest ih je uspelo da predju prag od 3 odsto, a od ovih samo dve su presle 5 odsto. Moze se zamisliti sta ce se dogoditi naredne jeseni. Vesto manevrisuci vojskom i policijom koje su veoma jake www.krajinaforce.com 37 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
i odane rezimu, sa svim masmedijima koji su neposredno ili posredno u rukama drzave i sa drugim sredstvima kojima raspolaze, Tudjman ce biti apsolutni gospodar. Da li ce Hrvatska dobiti novog Causeskua? Izborni zakon nije jedini novi zakon koji ce Tudjman izglasati u Saboru pre nego sto bude raspusten narednih nedelja. Danasnji hrvatski listovi obavestavaju da je na jucerasnjoj sednici vlada odlucila da podnese dva predloga zakona zahvaljujuci kojima ce sam parlament biti gotovo ociscen od predstavnika nacionalnih manjina. Prvi zakon, ukinuce praksu popisa stanovnistva u razmaku od deset godina, namecuci vanredni popis stanovnistva u prvih 15 dana aprila 1991. Vec sledeceg proleca. Podnoseci Nacrt zakona potpredsednik Bosiljko Misetic je rekao da je od poslednjeg popisa, onog od aprila 1991, demografska struktura nezavisne i suverene Hrvatske pretrpela duboke promene: prvo zbog srpske agresije u leto ‘91 a zatim zahvaljujuci hrvatskoj vojnoj operaciji "Oluja" koja je uklonila iz Hrvatske najveci deo srpske etnicke grupacije. Radi donosenja zakona o popisu stanovnistva bice nametnut hitan postupak: bez rasprave u komisijama, skracena rasprava u sali parlamenta, glasanje po najkracem postupku. Insistirajuci na "demografskim poremecajima do kojih je doslo u Hrvatskoj", potpredsednik je razjasnio sta se zeli postici popisom stanovnistva i razlog zbog kojeg je hrvatska vlada postavila nepremostive prepreke da bi sprecila povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku. Poslednji popis stanovnistva, onaj iz 1991, pokazivao je prisustvo u Hrvatskoj oko 600.000 drzavljana srpske etnicke pripadnosti. Na osnovu podataka kojima danas raspolaze vlada iz Zagreba, od 1991. i kasnije, njih oko 300.000 (tacno 299.525) bili su primorani da napuste teritoriju Hrvatske, zbog cega bi osoba koje su ostale, rastrkanih skoro iskljucivo po vecim gradovima zemlje, trebalo da bude malo vise od 280.000. Zeleci, u prvom redu da proveri brojnost nacionalnih manjina i da pruzi vladi osnovna saznanja radi programiranja i ostvarivanja politike "hrvatizacije Hrvatske", popis stanovnistva u aprilu 96. posluzice da se postave prepreke: pripadnika manjinskih grupa ima toliko i nijedan vise nece biti priznat. Pod pretpostavkom (ali to nece smeti da se dogodi) da se izvestan broj hrvatskih drzavljana izbeglica srpske, madjarske, italijanske itd, etnicke pripadnosti vrati u Hrvatsku do 2001, vlada ce se uvek i samo pozivati na popis stanovnistva iz (96. Politicki imperativ je "da se brzo radi"; ko je unutra unutra je, ko je vani ostaje vani. Nije slucajno sa zakonom o prevremenom popisu stanovnistva povezan drugi zakon koji je vlada juce odlucila da podnese: on predvidja obustavljanje nekoliko odredbi sadasnjeg "Ustavnog zakona o pravima i slobodama etnickih i nacionalnih manjina Republike Hrvatske". Izmene dovode do ukidanja dva "okruga sa specijalnim samoupravnim statusom" na teritoriji bivse Krajine (Knin i Glina), gde je srpska etnicka komponenta bila vecinska. Posto je bila doslovno ociscena u "Oluji", ne postoji namera da se izbeglicama dopusti da se vrate. Misetic je potvrdio da, posto se vidi da srpska komponenta ne moze vise da racuna na dovoljno brojnu celinu neophodnu za osnivanje okruga sa specijalnim statusom, oni ce biti ukinuti... Taj zakon, navodim usput, odnosi se i na druge manjine kojima se etnicko-jezicka prava garantuju samo ako na odredjenoj teritoriji prelaze 8 odsto stanovnistva. Na www.krajinaforce.com 38 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
zavrsetku zasedanja, hrvatski premijer Nikica Valentic najavio je da ce se naredna sednica izvrsnog odbora odrzati 7. septembra u Kninu, bivsoj prestonici bivse Krajine. Tacno mesec dana posle pobede. U medjuvremenu hrvatska Narodna banka iskovala je jubilarni zlatnik: dukat "hrvatskog kraljevskog grada Knina". I on slavi oslobadjanje Krajine, ili bolje - da to kazemo recima guvernera banke - odsecanje glave cudovisnoj tvorevini po imenu srpska Krajina... Za pet godina Tudjmanovog rezima, hrvatska Narodna banka emitovala je sedamdesetak jubilarnih moneta i medalja, od njih su dve - od zlata i od srebra sa likom "vrhovnika". Srpska Narodna partija, koja je osnovana u Hrvatskoj pre nekoliko godina pod okriljem Tudjmana da bi umanjila znacaj radikalnog pokreta Srba "pobunjenika" u Krajini, podnela je u Zagrebu "Izvestaj Donji Lapac" koji je potpisao predsednik partije Milan Djukic; on je i jedan od potpredsednika hrvatskog parlamenta. Djukic, na koga su mnogi Srbi iz Hrvatske gledali kao na izdajnika jer je vise puta dozvolio da bude instrumentalizovan od strane zagrebackog rezima, sada je i sam presao medju "pobunjenike". Izmedju ostalog, zbog toga sto ga je do pre dva dana policija sprecavala da stupi nogom u Krajinu i da ponovo, posle pet godina odsustva, vidi svoj rodni Donji Lapac. Kada se najzad vratio, 22 dana posle "oslobodjenja", zatekao je grad 90 odsto opustosen; medju porusenim kucama su i njegova, kuca njegovog brata i kuca njegovog oca. Pustosenja su izvrsili, u danima i sedmicama koji su dosle posle zavrsetka ratnih operacija, pljackasi i palikuce koji i danas kruze ovim krajevima u uniformama hrvatske vojske ili u uniformama odeljenja specijalne policije. Djukic kaze da kada je stigao, jednostavno nije prepoznao predeo koji poznaje od kada je rodjen; nestao je. Zatekao je medjutim tragove koje su ostavili divljaci koji su veci divljaci od Marticevih ljudi. Od njegove kuce ostale su samo sablasne, ali ponosne i tvrdoglave, rusevine. Eto i slucaj Donji Lapac pokazuje da hrvatske vlasti nastavljaju sa sistemom ciscenja i nameravaju da stvore etnicki cistu hrvatsku drzavu... To je bio komentar drugog srpskog poslanika u hrvatskom parlamentu (koji mozda nece moci da bude ponovo izabran na izborima naredne jeseni), Veselina Pejinovica, koji je najvise predstavnike hrvatskog rezima nazvao "ideolozima zla". Zatim je upitao, kako to da se hrvatskim drzavljanima srpske etnicke pripadnosti koji su izgnani iz Krajine brani povratak na njihovu zemlju, ako to jednom budu hteli, dok Hrvati iz Australije, Kanade i drugih zemalja sveta, cak iako su strani drzavljani, iako su napustili Hrvatsku pre 50 godina, mogu da se vrate kada zele? Tudjman im je obecao imanja i kuce Srba izgnanih iz Krajine. Na svojoj svakodnevnoj konferenciji za stampu u Zagrebu, Kris Ganes je rekao da su iz bivse Krajine i danas stigle informacije o nastavljanju pljackanja i paljenja kuca. To se dogodilo u Polaci, Debelom Brdu, Benkovcu, Predoru, Milankovcima, Ostojicima, i Kostajnici. Vojni posmatraci OUN zabelezili su razaranje pravoslavne crkve u selu Cetina i rusenje pravoslavne crkve u Cerovlju. U selu Ivosevici pronadjen je les starijeg coveka sa glavom odvojenom od tela. U Podkonju je nadjeno telo jedne izmrcvarene starice. Na fudbalskom stadionu Banjaluke, u srpskoj Bosni, oko 2.000 osoba koje su izbacene iz svojih kuca, ocekuju da budu prebacene preko reke Save. www.krajinaforce.com 39 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
5. SEPTEMBAR ‘95. Partija HDZ, koju je osnovao i kojom jos predsedava Franjo Tudjman, u odnosu na broj stanovnika zemlje, "najjaca je politicka partija u Evropi". To je trijumfalisticka izjava koju je dao njen generalni sekretar Zlatko Canjuga na jednoj konferenciji za stampu odrzanoj uoci prevremenih politickih izbora koje je zahtevao Tudjman. Pored toga izrazio je sigurnost da ce HDZ pobediti sa veoma visokim procentom, hvaleci se zatim cinjenicom da je u mnogim zemljama sveta HDZ osnovala svoje filijale: cak u Maleziji i Portugalu. Prema rukovodiocu partije na vlasti u Hrvatskoj, ova zemlja dozivljava danas najplodniji period svoje istorije. Na optuzbu upucenu rezimu da krece ka jednopartijskom sistemu i u totalitarizam, Canjuga je odgovorio da je to laz, da oni nisu do tada ukinuli nijednu partiju, a ima ih mnogo. Mozda previse, pedesetak, sve sitno busenje koje malo vredi a tesko zivi. Sa svoje strane, komentarisuci nedavno, ko zna koje po redu, odbijanje Saveta Evrope da primi Hrvatsku u svoje redove, potpredsednik HDZ Ivan Milas je izneo tvrdnju da Savet Evrope nema nikakvog znacaja u evropskom politickom zivotu. I da nije toliko vazno, za nas, da budemo primljeni u institucije Evropske unije, nego je vazna cinjenica da je Hrvatska postala odlucujuci centar u ovom delu sveta!... Kao da hoce da odgovori na toliku osionost, dnevnik Novi list iz Rijeke objavljuje danas dugi intervju sa Florijanom Andreasom Slenhefenom, Austrijancem rodjenim u Nemackoj, autorom mnogobrojnih dela iz oblasti politicke sociologije. Prema ovom naucniku Hrvatska nema nikakve sanse da udje u Evropu i postane njen deo. I ne samo zato sto je zemlja koja jos ima nameru da vodi rat. Glavna prepreka je u prirodi rezima iz Zagreba koji je radikalno nacionalisticki i previse ksenofobican. Osim veoma malo izuzetaka, ne postoji slobodna stampa, masmedije kontrolise rezim. Zatim, veoma su ocigledne simpatije sadasnjeg hrvatskog rezima prema pokojnom ustaskom rezimu takozvane Paveliceve Nezavisne Drzave Hrvatske; a to je jedini slucaj u Evropi, nostalgije za nacizmom i fasizmom na drzavnom nivou. U Hrvatskoj vrhovi vojske i drugih vaznih drzavnih institucija, pojedini ministri i vrhovi najvisih vlasti, gledaju sa simpatijama na sve ono sto je apologija nacifasizma, na sve ono zbog cega se - u Nemackoj, Austriji, Holandiji, Belgiji i drugim evropskim zemljama - zavrsava na sudu i u zatvoru. Ovaj neofasisticki stav rezima u Hrvatskoj svakako nije dobra preporuka za Evropsku uniju... Austrijski naucnik pored toga tvrdi da je za evropski ukus u Hrvatskoj suvise totalitarizma i autokratije, premalo smisla za stvarnu demokratiju... naravno, rat moze uvek da bude dobar alibi, ali bar oni, naucnici, umeju da "citaju" razne rukopise i simbole i da iz njih izvuku potrebne zakljucke. Hrvati uveliko grese ako misle da se izvan Hrvatske ne zna za njihove pogresne postupke i da se oni ne analiziraju. Zasto ih cine, on ne zna i to nije njegov problem. On ne zivi u Hrvatskoj i nema nameru da u njoj zivi... Koliko dugo ce Evropa zatvarati oci pred gusenjem demokratije u Hrvatskoj i pred jarmom koji trpi hrvatski narod i nacionalne manjine u Hrvatskoj? Medjunarodni sud za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse Jugoslavije, www.krajinaforce.com 40 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
sa sedistem u Hagu, objavio je danas optuznicu protiv pukovnika Ivice Rajica, bosanskog Hrvata, bivseg komandanta Druge operativne grupe HVO za sektor Kiseljak, Kresevo i Vares. Pod pretpostavkom da hrvatske vlasti odluce da ga predaju sudijama, morace da odgovara zbog masakra izvrsenog u oktobru 1993. u muslimanskom selu Stupni Do, u centralnoj Bosni. To selo bilo je potpuno unisteno, posto je osvojeno: 16 golorukih civila koji su pali u ruke clanova Rajiceve milicije, bili su zaklani; mali broj prezivelih uspeo je da pobegne. U Kninu je general-pukovnik Ivan Cermak odrzao konferenciju za stampu, sazvanu kasno uvece, da bi obavestio kako je velika grupa neprijateljskih srpskih vojnika, posredstvom Plavih slemova OUN, odlucila da se preda hrvatskim vlastima, izasavsi iz svojih sklonista na obroncima Velebita. Jedan strani novinar iskoristio je priliku da podseti general-pukovnika Ivana Cermaka: "Gospodine generale, vrhovne vlasti Hrvatske, ukljucujuci Vas, vise puta su demantovale masovna ubistva, pljacke i paljevine u Krajini posle oslobadjanja ove teritorije. Medjutim, ovi zlocini se nastavljaju pred nasim i vasim ocima. Sta kazete na to?" General je progutao pljuvacku i odgovorio da se dogadjaju slucajevi bezakonja, a da su medju najnegativnijima slucajevi nasilnog zaposedanja stanova. Je li to sve sto je prihvatio? Nastavio je kako je vec dao naredjenje da se uhapse vojnici koji kaljaju hrvatsku vojsku i hrvatsku drzavu. Dovescemo ih pred vojni sud u Splitu i svim sredstvima cemo spreciti nezakonite postupke. Dosad bi trebalo da je uhapseno desetak vojnika krivih "za nezakonite postupke". To je sve... Postojala je jednom u Labinu, u Istri, nezavisna radio-stanica, LAE. Nju je vlada iz Zagreba ugusila. Jos jedan dokaz o, kada im je to potrebno, gusenju masmedija koji nisu po volji rezimu. Na hrvatskoj drzavnoj TV, parlamentarne opozicione partije imaju samo po cetiri minuta nedeljno da izloze svoje programe i svoja misljenja. Suocen sa takvom situacijom, Dobroslav Paraga, predsednik Hrvatske partije prava (desnica), smatrao je neophodnim da optuzi rezim za pokusaj da od Hrvatske napravi zemlju kojom dominira samo jedna partija, nedemokratsku drzavu. Izjava je data u emisiji "Zivot partija" u okviru koje se danas nude famoznih cetiri minuta malom broju partija koje su zastupljene u Saboru. Predstavnik Hriscanske demokratske unije Marko Veselica izjavio je sa svoje strane kako je takozvani proces mira u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u stvari ozakonjenje genocida. Hrvatske opozicione partije dosad su izbegavale sukob sa rezimom i tako postale taoci rata. Dosao je cas da prestanu sa ovim potcinjavanjem. Tudjmanov rezim, koji je krenuo u totalitarizam, pokazuje da vlast shvata na azijatski nacin, po kojem narod sluzi vlasti a ne obrnuto. Gradovi mucenici u Bosni i Hercegovini, u pravom smislu reci su Sarajevo, Mostar i Banjaluka. Vise puta sam se pitao kako to da se toliko tragedije skoncentrisalo na ove gradove obrusivsi se na njihovo izmuceno stanovnistvo. Danas, dok sam prekopavao po hrpi isecaka iz novina koja nastavlja da raste i koju retko koristim, pojavila se slucajno jedna stranica bivseg zagrebackog nedeljnika Danas, koji je ukinut od strane Tudjmanovog rezima da bi se ucutkao jedan demokratski glas u Hrvatskoj. Navodi rezultate demoskopskog istrazivanja obavljenog izmedju 9. i 11. maja 1991, pre nego sto je poceo bratoubilacki rat u bivsoj Jugoslaviji. Drzava koju je stvorio Tito, opasno se potresala. www.krajinaforce.com 41 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Kada je ljudima postavljano pitanje kako vide buducnost Bosne i Hercegovine, ovo su bili odgovori: nastavice da bude jedna od republika federativne Jugoslavije; postace suverena drzava u sklopu jugoslovenske konfederacije; nestace kao drzavna celina u podeli izmedju Srbije i Hrvatske; ili, postace nezavisna i suverena drzava sama za sebe bez federativne ili konfederativne veze sa Jugoslavijom. Za prvo resenje, a to jest za kontinuitet jugoslovenske federacije izjasnilo se: 91 odsto stanovnistva u Banjaluci gde su Srbi bili (i jesu) vecina, Hrvati na drugom a Muslimani na trecem mestu po broju; 86 odsto u Sarajevu gde je zajednicki zivot izmedju Muslimana (u vecini), Srba i Hrvata bio uvek uzoran; 83 odsto u Mostaru gde je procenat Hrvata, Srba i Muslimana bio podjednak. Vece Regija hrvatskog parlamenta sazvano je za 15. septembar. Trebalo bi da odobri po najkracem postupku Nacrt zakona o popisu stanovnistva koji je zahtevao Tudjman za 1996. i predlog ukidanja nekih normi Ustavnog zakona o pravima i slobodama etnickih manjina u Hrvatskoj. Ukidanja ce biti definitivno usvojena u Vecu predstavnika koje je sazvano za septembar. Danas je bio "istorijski" dan za hrvatsku vladu, koja se premestila iz Zagreba u Knin da bi tamo odrzala sednicu tacno mesec dana posle bekstva srpske secesionisticke "vlade" iz ove "prestonice" Krajine. Hteli su i na ovaj nacin da potvrde ponovno osvajanje teritorija. Ministri, koji su se sastali u staroj mletackoj tvrdjavi, suocili su se sa problemom povratka hrvatskih izbeglica (potpuno ignorisuci srpske izbeglice) i odlucili da najkasnije kroz nedelju dana objave dekret koji ce "obavezati" na povratak u ranija mesta boravka porodice koje su bile primorane da napuste Krajinu u vreme pobune Srba. Ministar za obnovu i razvoj, Jure Radic, rekao je da ce sve krenuti nabolje kada se vrate izbeglice. I ne samo da ce oni imati obavezu da se vrate, nego i oni koji su pre 75 godina bili primorani da napuste ove krajeve (ukljucujuci ustase iz dijaspore). Zatim je dodao da je zbog operacija "Bljesak" i "Oluja", kojima je hrvatska vojska ponovo osvojila teritoriju zapadne Slavonije i Krajine, unisteno 30 odsto stambenih dobara, ali je ipak ostalo jos 123.000 stanova koji mogu da budu popravljeni i stavljeni na raspolaganje novim naseljenicima... To je sinteza zvanicnog saopstenja. Edita Vlahovic, rijecka novinarka koja je otisla u Knin da bi iz blizine pratila dogadjaj, izvestava da su ovaj put ministri mogli da vide i na licu mesta se uvere da se zivot tesko vraca u oslobodjene krajeve: mnogo stoke luta duz puteva i oko pustih kuca. Tu i tamo se vide lesine krava u raspadanju, a takodje vide se spaljene i opljackane kuce. Neki su pokusali da sacuvaju svoje kuce od unistenja pribegavajuci zastiti pod hrvatskom zastavom koju su istakli na prozoru ili natpisima tipa: "Vlasnik pripada udruzenju dobrovoljnih hrvatskih boraca", "Ovo je hrvatska kuca", "Ovo je moja kuca, ja sam Hrvat". Sto se tice ostalih, izvestava Edita, vide se stubovi dima kako se dizu u nebo. Knin je sablastan grad, preplavljen olosem, obavijen smradom lesina stoke u raspadanju. Iako su ministri zapusili nozdrve i pokrili oci da ne bi culi ni videli, nisu mogli da ne saslusaju izvestaje podnesene na zasedanju predsednika sest oblasti na koje je podeljena teritorija bivse Krajine. Za pocetak je receno da nisu organizovani prikupljanje i briga o napustenim govedima, ovcama i konjima, tako da je, ko god je hteo, mogao da prisvoji i odvede stotine i www.krajinaforce.com 42 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
hiljade grla stoke. Kuda? Ne zna se, potvrdio je ministar Unutrasnjih poslova Jarnjak. Iz podataka kojima raspolaze proizilazi da je ne manje od 15.000 grla "izvezeno" u druge krajeve Hrvatske. O pljackama je referisao predsednik oblasti Zadar-Knin Sime Prtenjaca, koji je rekao da se i danas pustose preduzeca i fabrike, odnose uredjaji i masine pa cak i gradjevinski materijal, izjavivsi da je nemocan pred vojskom koja vedri i oblaci pa tako u ovim okolnostima nije moguce funkcionisanje civilnih vlasti, spasavanje uredjaja i imanja, a jos manje zapocinjanje proizvodnje... U nekim podrucjima vidja se jos mnogo ljudi u vojnim uniformama, slozio se s njim ministar Jarnjak, dok je premijer Valentic izjavio da nisu svi oni koji nose uniformu redovni vojnici hrvatske vojske; jos ima paravojnih grupa kojih se treba osloboditi. To je jedini nacin, dodao je, da se ponovo vrati normalno stanje na teritoriju na kojoj, s obzirom na okolnosti, ni nadlezne vlasti ne znaju ko zapoveda. Ako do pocetka zime u napustene kuce, a koje su do sada postedjene od pozara, ne budu mogli da se smeste ljudi, nista nece ostati citavo. Izgleda dok raspustene i nekontrolisane fasisticke cete, sastavljene od nacistickog taloga rezima, nastavljaju putem zlocinackog i mafijaskog patriotizma, da su se sefu vlade i nekim njegovim ministrima najzad otvorile oci nad ponorom u koji se radikali ekstremne desnice (koje Tudjman previse stiti) spremaju da strmoglave Hrvatsku. Najveci broj ljudi iz egzekutive izvestava Edita Vlahovic - shvatio je da u sledeca dva-tri meseca treba uciniti sve sto je moguce da bi se spasilo bar ono malo sto nije unisteno u ratu i posle "Oluje". Premijer je dao rok od osam dana da se prikupi sva stoka koja jos nije ukradena, ciji broj se racuna na oko 170.000 grla, uklone necistoca i rusevine koje su zakrcile puteve, najzad formiraju komisije i utvrde kriterijumi za dodelu stanova i kuca. Pored ovih problema, iz svega se moze zakljuciti da su najvise vlasti drzave uvidele da se nalaze pred teritorijom bivse Krajine, doslovno i totalno opustosenom od strane oslobodilaca i pred inostranim svetom koji vidi i zna za ovu sramotu. Upravo zbog toga se priprema teren da se prevali odgovornost za ovaj zlocin ne na stvarno odgovorne, nego na "paravojne grupacije" ili na "civile preobucene u vojne uniforme". Zbog svega toga mozemo prigovoriti onome sto pise novinarka Edita Vlahovic, koja kaze da nije pitanje ko nosi ili ne nosi uniformu hrvatske vojske da bi mogao, u svoje ime, da pljacka i pali, nego sto ga u tome hrvatske vlasti nisu sprecile i sto nisu kaznile odgovorne. Jednoj grupi "dobrovoljaca mira", u Zagrebu pre nekoliko dana, predstavnica srpske dijaspore u Hrvatskoj, Milka Kajganic, po profesiji viktimolog, izjavila je da tvrdnja hrvatskih vlasti, prema kojoj hrvatski vojnici nisu pocinili nikakav zlocin u Krajini, nije tacna. Za vreme Operacije Oluja ubijeno je 60.000 Srba, a Krajina je opustosena i okrvavljena. Pre ili posle izbice na povrsinu odgovornosti i krivci. Ona ima dokaze da su tri dana posle "Oluje" Hrvati pocinili genocid nad Srbima koji su ostali u Krajini. Genocid za koji su odgovorne i Ujedinjene nacije, dodala je, pocinjen na prostoru koji su stitili Plavi slemovi OUN. Vesti o pokoljima civila, pljackama, paljevinama i drugim razaranjima do kojih je doslo za vreme i posle hrvatske vojne operacije u Krajini i sama cinjenica da je Hrvatska dva puta pribegla oruzanoj akciji u razmaku od svega nekoliko meseci, ove godine, radi resavanja problema koji su vec bili sazreli da budu reseni mirnim putem, doveli su do prvih posledica na www.krajinaforce.com 43 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
medjunarodnom planu: Savet Evrope odbio je kandidaturu Zagreba. Narednog oktobra dolazi jedna delegacija iz Strazbura u Hrvatsku da razjasni situaciju u Krajini i saslusa objasnjenja koja Tudjmanov rezim bude umeo da pruzi.. Nove granice i stare lazi Dnevnik Vecernji list iz Zagreba, organ rezima, pise da kada bi se u nekom istrazivanju Hrvatima postavilo pitanje da izaberu izmedju ulaska u Knin (i sutra u Vukovar) i ulaska u Evropu, odgovor bi bio jednoglasan: za svakog gradjanina Hrvatske oslobadjanje okupiranih teritorija ima apsolutno prvenstvo. Da li su, medjutim, u inostranstvu u stanju to da shvate? I dalje, aludirajuci na cinjenicu da je Hrvatska jos jednom ostavljena pred vratima, ne toliko sto je ponovo osvojila Krajinu nego, pre svega, zato sto je iz nje izgnala srpsko civilno stanovnistvo, izazvavsi krvavi egzodus i zbog masovnih izleta vikendom u Krajinu, kako je jedan novinar (ocigledni svedok) francuskog dnevnog lista Liberasion eufemisticki nazvao pljacke, masakre i razaranja koji su usledili posle "briljantne Oluje", isti zagrebacki list pise da se radi o dogadjajima koji su koliko neugodni, toliko i stetni. Na kraju, iako priznaje da su ti "neugodni dogadjaji" za civilizovani svet nesto veoma opterecujuce (a uz to opte recenje, narocito ako se ne otvore kapije, prag Evrope moze da postane veoma visok, visi nego sto je u stvarnosti) potpisnik teksta uzvikuje izvestaceno preterujuci, kako hrvatski put prema Kninu i Vukovaru vodi uvek u Evropu! 8. SEPTEMBAR ‘95. U danasnjem susretu petkom sa domacim novinarima akreditovanim pri "Banskim dvorima" u Zagrebu bio je na redu ministar rada i socijalne pomoci Jozo Skara. Glavna tema njegove konferencije za stampu "ponovno naseljavanje Krajine" posle etnickog ciscenja. (Uzgred: na teritorijama ociscenim od Srba, koji su ih naseljavali za vreme vojnih operacija 1-2. maja, u zapadnoj Slavoniji i 4-8. avgusta 1995, u Krajini, ostalo je 2.107 stanovnika, od kojih je 748 dosad steklo pravo na penziju.) Mnogi ljudi, rekao je ministar, ispoljili su interes da se presele na ove teritorije da bi ih oziveli. Prema jednom istrazivanju Instituta za zaposljavanje,vec 7.000 osoba se upisalo u spiskove kolonista, spremnih da idu na "nove granice". U ovaj broj ukljuceno je 4.000 nezaposlenih (medju njima je i 340 Istrana) koji nameravaju da podignu kuce u Kninu, Benkovcu, Obrovcu i drugim urbanim centrima "oslobodjenog" kraja. Dosad niko nije trazio da postane zemljoradnik. Teritorija je, medjutim, velika i da bi ozivela potrebno je bar 300.000 ljudi, tako da je vlada uvek nameravala da pribegne mobilisanju zdravstvenog, skolskog osoblja, iz drzavnih i paradrzavnih ustanova, ali i raznim dekretima radi prisilnog preseljavanja stanovnistva, na prvom mestu isbeglica bez krova nad glavom koji su izbegli u Hrvatsku posto su izgnani iz Bosne i Hercegovine. To su prvi kolonisti nove granice. Ne priredjuju trke konjskih zaprega da bi zaposeli sto bolja mesta, ali ih gotovo silom ukrcavaju u autobuse, da bi ih nakupili i prebacili u Baniju, Kordun i Liku, mnogo manje gostoljubive od plodnih ravnica u kojima su rodjeni i ziveli do sada, zbog popunjavanja etnicke praznine koju su ostavili Srbi iz Krajine, najvecim delom brdovite i krsevite. Hrvatski vladini www.krajinaforce.com 44 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
listovi dobro paze da ne opisu ove nove koloniste onako kako izgledaju, ocajni. Ne, oni su patriote koji "zele da doprinesu izgradnji slobodne i nezavisne Hrvatske oslobodjene ropstva na koje su ih primoravali Srbi, oduvek gospodari drzave i federalne vlasti". Dopusta se, medjutim, da ima teskoca sto se tice povratka Hrvata u Krajinu, koji su iz nje bili isterani 1991. Izgledalo je da ce posle cetiri godine iscekivanja trkom krenuti putevima koji vode u oslobodjene krajeve, na njihova imanja i u kuce, medjutim ne: mnogi ne zele vise da se vrate. Zbog toga Vlada, rekao je Skara, razmislja o mogucnosti da ponovo naseli te krajeve "u kontekstu aktuelnog problema nezaposlenosti u Hrvatskoj", ukidajuci "mnoge povlastice" (?) koje uzivaju nezaposleni. U stvari, ukratko, bice donesen novi veoma restriktivan zakon o radu. Zbog posledica velikog broja stecaja preduzeca, u medjuvremenu ce, narednih nedelja biti otpusteno od 20.000 do 50.000 radnika koji ce se prikljuciti broju od 233.000 nezaposlenih do sada upisanih u uredima za nezaposlene. I u ovoj masi nezaposlenih Vlada namerava da pronadje nove koloniste za Krajinu i zapadnu Slavoniju. Sa izuzetkom jednog istarskog dnevnog lista, nijedan hrvatski masmedij nije preneo vest o tome da je sadasnji predsednik Saveta bezbednosti OUN Italijan Paolo Fulci objavio izjavu Saveta, kojom se osudjuje Hrvatska zbog povrede ljudskih prava u takozvanim "oslobodjenim" krajevima. Optuzuju se vlasti iz Zagreba zbog "tragedije koja je pogodila srpsko stanovnistvo izgnano iz Hrvatske posle hrvatske ofanzive i zbog krsenja ljudskih prava od strane Hrvatske". U vezi s tim pominje se izvestaj generalnog sekretara OUN od 23. avgusta, u kojem je vec izneta optuzba zbog ovog krsenja (ni taj izvestaj nije nikad objavljen u Hrvatskoj), pa se podvlaci: "Savet bezbednosti deli misljenje generalnog sekretara da je masovni egzodus lokalnog srpskog stanovnistva stvorio krizu velikih razmera". Pored toga izrazava se zabrinutost zbog krsenja ljudskih prava "koje se manifestuje paljenjem kuca, pljackanjem imovine i ubijanjem civila", zbog cega se zahteva od hrvatske vlade da smesta ispita ovu situaciju i da "preduzme neophodne mere da se prestane sa ovim zlocinima". U izjavi se podseca da ce odgovorni za ove zlocine biti izvedeni pred Medjunarodni sud u Hag. Na dnevnoj konferenciji za stampu, predstavnik OUN u Zagrebu Ganes, podsetio je danas da jos nije sklopljen nikakav sporazum sa hrvatskim vlastima o sudbini 800 i vise Srba koji su nasli utociste u kasarni Plavih slemova u Kninu. Vreme prolazi i vojnici OUN se pripremaju za odlazak. Kakva ce biti sudbina ovih civila? Hrvatske vlasti nastavljaju sa zahtevima da im se izruce 62 lica za koja kazu da su "ratni zlocinci", dok komanda Plavih slemova i dalje zahteva da ovi "zlocinci" budu saslusani u kasarni, pred medjunarodnim posmatracima. Hrvati su, osim toga, do sada odbijali da predaju precizne poimenicne spiskove, sa navodjenjem zlocina koje su navodno pocinile ove 62 osobe, pristajuci samo da puste zene i decu. Ali oni nece da idu bez svojih oceva i supruga. U komandu Plavih slemova "nastavljaju da stizu i ovih poslednjih sati - potvrdio je Ganes - informacije o pljackanju i paljenju kuca u bivsim sektorima sever i jug u Krajini". Medjunarodni posmatraci ukazuju na sela Rudele i Frkasic u blizini Korenice, kao na poprista najnovijih zlocina. Druge kuce su zapaljene i u selu Debelo Brdo. Grupa posmatraca OUN www.krajinaforce.com 45 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
registrovala je 6. septembra, na putu izmedju Donjeg Lapca i Otrica, koji prolazi kroz Srb, nekoliko stotina kuca u plamenu. Osim toga, opljackane su gotovo sve kuce u selima koja okruzuju Glinu. Paljevine i pljacke izvrsene su i na teritoriji koja se nalazi izmedju Bosanskog Grahova i Drvara (zona zapadne Bosne), koju kontrolise vojska iz Zagreba koja je ovu teritoriju otela od Srba proslog meseca. U zoni severno od Kistanja i u blizini Knezevica (ponovo smo u Krajini) "hrvatska vojska i civili prete smrcu malobrojnim srpskim prezivelim stanovnicima". Najzad, na celoj teritoriji bivse Krajine "i dalje se pojavljuju izmasakrirani lesevi civila". Ganes kaze da je protestovao kod generala Ivana Cermaka i da je slao izvestaje u OUN. "Tesko je reci da li hrvatske vlasti daju podrsku pociniteljima ovih zlocina - dodaje - ali tesko je verovati da hrvatska vojska nije u stanju da spreci sopstvene vojnike da pljackaju i pale stotine kuca na teritoriji koja je potpala pod hrvatski suverenitet. Od hrvatskih vlasti dobijamo najraznovrsnija objasnjenja ovih dogadjaja, ali mi im vise ne verujemo: dokazi koje imamo pokazuju da lazu!" Zbog toga sto je kritikovala vladu u jednom intervjuu koji je dala Radiju Slobodna Evropa o sadasnjoj situaciji u Hrvatskoj, predsednik opozicione partije Dalmatinska akcija, doktor Mira Ljubic-Lorger, javno je, na hrvatskom drzavnom radiju, nazvana "izdajnikom domovine". Uvek se tako desava: opozicionarima se onemogucava da se sluze domacim medijima, a kada tu mogucnost dobiju izvan zemlje, stavljaju ih na stub srama kao izdajnike. "Posebno skandalozno" izgledalo je komentatoru drzavnog radija to sto je gospodja Lorger pomenula "opljackanu i spaljenu oblast", tek oslobodjenu Krajinu. U stvari, Lorgerova je bila veoma predostrozna i "patriotska" u svojoj izjavi za Radio Slobodna Evropa. Rekla je da u dane kada nase vojnike salju kuci da bi uzivali u nekoliko dana odsustva posle oslobadjanja Krajine, odeljenja policije i drugih takozvanih specijalnih jedinica, koja su ostala na terenu zajedno sa grupama civilnih sakala, pod zastitom pojedinih mocnih "rasova" rezima, zure da ukaljaju nasu vojsku, nasu pobedu i nasu drzavu, pljackajuci i paleci. Ona smatra kako ima pravo da zahteva da bruka i sramota, koju su izazvali ovi pljackasi i palikuce, ne padne na celu hrvatsku vojsku. Neka budu kaznjeni oni koji su pljackali i palili, neka rezim prestane da ih stiti, neka odvoji svoje zlocince od nasih casnih ljudi! 10. SEPTEMBAR ‘95. Potopljena lavinom neoborivih dokaza, pritesnjena mnogim lazima i precutkivanjima, hrvatska vlada morala je da prizna da su ponovo osvojene teritorije Krajine preko mesec dana na milosti i nemilosti pljackasa, palikuca i ubica. Vlasti iz Zagreba nisu, medjutim, ni sada promenile svoju cud. Umesto da sve prihvate, prihvatili su samo jedan deo. A to su ucinili zaobilazeci odgovornost. U sasvim kratkom saopstenju koje se pojavilo danas u novinama, sa potpisom Politicke direkcije Ministarstva odbrane, tvrdi se da je operativna istraga civilne i vojne policije, koja je vodjena na sirokom podrucju Knina, dopustila da se utvrdi kako su zlocinacke radnje - otimacine, kradje, pljacke, paljevine kuca i protivpravno zauzimanje stanova - delo civila preobucenih u vojnike. Protiv njih bice podnesene prijave i bice otvoreni www.krajinaforce.com 46 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
sudski postupci. Prilikom "patriotske svecanosti zbog kanonizacije jednog hrvatskog sveca", svetog Marka iz Krizevaca, kardinal Franjo Kuharic, primas katolicke crkve, rekao je, izmedju ostalog, vernicima da nazalost u oslobodjenim krajevima, danas vidimo pustos, jad, porusena svetilista; a to je posledica cinjenice sto u srcima pocinilaca ovih zlocina nema humanosti, nema ljubavi, nema boga. Da li je optuzba upucena Srbima koji su u Krajini porusili mnoge katolicke crkve posle avgusta 1991, ili Hrvatima koji su stostruko uvecali razaranja posle 4. avgusta 1995? Kardinal je dodao da ne smemo uzvracati na zlo istom merom, ne smemo da mrzimo, ni da pljackamo, niti da palimo. Imamo pravo da se branimo, postujuci ono sto je nase. Moramo suzbijati sve ono sto je zloba u nasim srcima. Jedan umetnik iz Rijeke, slikar poreklom iz Vojnica, u bivsoj Krajini, uputio se u rodnu kucu, svega nekoliko kilometara severno od Karlovca i zatekao je opljackanu. Navracao je tri puta u dve nedelje i svaki put primecivao nove pljacke. Poslednji put, prekjuce, umetnik iz Rijeke iznenadio je dva pljackasa koji su dosli sa kamionom da bi natovarili lustere, kucne elektricne aparate i ono sto je jos ostalo u kuci. Da bi izbegao najgore, posto se nasao pred uperenim pistoljem, pustio ih je da odu sa plenom i zakljucao kucu. Siguran je, kaze, da ce iduce nedelje zateci citave samo zidove. Ministar obrazovanja Hrvatske Ljilja Vokic ponovo krece u napad na skolu talijanske manjine u Istri i Kvarneru. Dala je intervju zagrebackom dnevniku Novi vjesnik i zadrzala se veoma opsirno na svom ozloglasenom raspisu koji zabranjuje upisivanje dece vecinskog u skole manjinskih naroda, rekavsi izmedju ostalog kako samo italijanska manjina upisuje hrvatsku decu u svoje skole ali da oni nece dozvoliti da hrvatska omladina gine da bi posle sinovi Hrvata ucili italijanski kao svoj glavni jezik! U klimu vladajuceg zanosa u Hrvatskoj posle vojnih pobeda koje su izmedju maja i pocetka avgusta dovele do ponovnog osvajanja zapadne Slavonije, Korduna, Banije, Like i prostranih teritorija zapadne Bosne (Glamoc, Grahovo), ministar Vokic htela je da ubaci i svoj deo superpatriotizma. Zaboravljajuci, medjutim, da kaze kako su u bivsu Krajinu upucivani i mnogobrojni Italijani iz Istre i Rijeke da se bore i ginu, a ne samo mladi Hrvati. Nastavljajuci na liniji najprostackijeg patriotizma, Vokiceva je tvrdila da je dobila "pisane poruke podrske" svom raspisu od "mnogih gradjana, skolskih radnika i ustanova iz Istre". Ukratko, organizuje pravu pravcatu antiitalijansku kampanju protiv zajednice koja je, vec ranije isuvise progonjena, dovedena do izumiranja. A u toj kampanji sluzi se, bez oklevanja, lazima. Nije italijanska manjina ta koja upisuje hrvatsku decu u svoje skole. Jednostavno svake godine su to hrvatski roditelji koji uporno nastoje da upisu svoju decu u italijansku skolu iz najraznovrsnijih razloga: jer je u porodici italijanski jezik domaci, jer u porodici ima italijanskih predaka i zbog veoma mnogo drugih razloga. Niko ne moze naterati roditelja da prijavi svoju nacionalnu pripadnost, to je stvar njegove volje. Ali za gospodju Vokic prvenstvo ima cilj, "hrvatstvo" Hrvatske. Presretna je kada se deca srpske, slovenacke, makedonske, madjarske, albanske, slovacke nacionalnosti, itd (puna ih je Rijeka i Istra) upisuju u hrvatske skole, pribegava, medjutim, bilo kojem sredstvu samo da bi sprecila da i jedno jedino hrvatsko dete posecuje skolu koja nije hrvatska. www.krajinaforce.com 47 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Gospodja Vokic tvrdi u intervjuu, da "oni" sami verovatno bolje znaju zasto to rade. "Oni" su direktori skola italijanske manjine. Aludira na cinjenicu da u Hrvatskoj prisustvo hrvatske dece u italijanskim skolama cesto sluzi da ih spase od zatvaranja. Ako bi ih pohadjala samo deca ciste italijanske "rase", svele bi se, u nekim slucajevima, na pet-deset ucenika po razredu. Ali to je upravo cilj koji zeli da postigne, kada, praveci se da se drzi doslovno zakona i ustava, kaze (u intervjuu), da se raspis zasniva na clanu ustava koji utvrdjuje da je u Republici Hrvatskoj u upotrebi hrvatski jezik, kao i na zakonu iz 1979, u kojem se kaze da se skole na jezicima manjina osnivaju samo za pripadnike nacionalnih zajednica, dodajuci, da se organizacija italijanske zajednice u Hrvatskoj (i Sloveniji), Italijanska unija, oseca ugrozenom sto god mi uradimo. Oni smatraju kako imaju pravo na 10 ucenika po razredu, dok drugi mogu da ih imaju i 40. Oni misle da je to normalno... Gospodja Vokic zaboravlja, medjutim, da kaze kako postoji veoma duboka razlika izmedju skola vecine i manjinskih skola. Ako u Rijeci, gde Hrvati imaju 23 osnovne skole, jedna od njih bude morala da se zatvori zbog malog broja ucenika, ostale bi druge 22. Nedovoljan broj ucenika u italijanskim skolama, medjutim, hronicna je cinjenica, normalna za manjinu i dovoljno je da se samo malo povisi prag (odredjen je na 22 ucenika po razredu) da bi se dovela u pitanje egzistencija svih italijanskih skola. A to ce se dogoditi kada se primeni raspis Vokiceve. U intervjuu, cak, tvrdi da se prava italijanske nacionalne zajednice ni na koji nacin ne povredjuju, jer ona i dalje ima svoje skole, svoje ucenike. Ali dokle ce imati svoje skole ako se primeni raspis? Koliko ce biti ovih ucenika? U stvarnosti, gospodju je bas briga za sudbinu italijanske manjine; naprotiv, jedina njena briga je da stvori pretpostavke za uklanjanje ove manjine (i drugih) sa teritorije Hrvatske. Dovoljno je da se zadrzimo na njenoj cinicnoj recenici u kojoj kaze da ima u stvari 900 italijanskih ucenika i deset skola na italijanskom jeziku. U isto vreme svaka hrvatska skola ima 900 ucenika. Sada, ostavimo po strani cinjenicu sto nije tacno da svaka hrvatska skola ima 900 ucenika (stvarno ih ima od 100 do 500, retko vise, a problem se, ipak, tice izgradnje skola), gospodja Vokic zaboravlja da objasni da su 900 italijanskih ucenika i deset skola na italijanskom jeziku rastrkani po veoma prostranoj oblasti. Da li mozda treba svesti deset skola na samo jednu i okupiti u jednoj jedinoj skoli 900 italijanskih ucenika iz Rijeke i Pule udaljenih 110 kilometara, zajedno sa onima iz Rovinja, Poreca, Umaga, Buja itd? Gospodja Vokic dobro zna da to nije moguce, tako da je to sto ona govori cinicno, nedostojno jednog ministra. I cudno mi je sto italijanski ambasador u Zagrebu nije stavio nikakav prigovor. U intervjuu ministar Vokiceva tvrdi da je italijanskom ambasadoru rekla da je uverena da se postuju nacionalna prava Italijana i drugih manjina, ali da se zbog nacionalnog dostojanstva stiti i hrvatski narod. U stvari, izgleda da je hrvatskom narodu ugrozen opstanak prisustvom stotinak hrvatskih ucenika u italijanskim skolama, koji su, gotovo uvek oni Istrani i Rijecani ciji su neki deda ili baba, stric ili strina ili neko drugi italijanski predak i koji vec vekovima zive zajedno sa Italijanima. Da bi zastitila "nacionalno dostojanstvo hrvatskog naroda", vlada iz Zagreba spremna je da iskopa grob manjinama. www.krajinaforce.com 48 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Poslednja primedba. Gospodja Vokic smatra da je samo italijanska manjina osporavala raspis, samo su se Italijani osetili ugrozeni njime. Odgovor je: "Raspis koji zabranjuje upisivanje hrvatske dece u manjinske skole neposredno pogadja madjarsku manjinu u Hrvatskoj. Ovim raspisom ne dobijamo nikakvu mogucnost da osnivamo skole za nasu decu." To je deo izjave Demokratske zajednice Madjara Hrvatske, koja nosi datum 9. septembar 1995. Lider madjarske zajednice Laslo Horvat istakao je da "samo 10 odsto madjarske dece u Hrvatskoj ima sada mogucnost da uci madjarski jezik i to samo dva ili cetiri casa nedeljno" u okviru mesovitih skola. Dodao je da "asimilacija madjarske manjine u Hrvatskoj ne samo da nije zaustavljena, nego je poprimila sire razmere od one u bivsoj Jugoslaviji". Suvise cesto najvisim predstavnicima hrvatske drzave i vlade puna su usta fraza ove vrste: "Manjinama obezbedjujemo najvisi nivo prava, najvisi na svetu". Stvarnost je potpuno drugacija. Nekoliko meseci posle upisa, u novoj skolskoj godini koja je vec pocela, Ministarstvo obrazovanja iz Zagreba najavljuje da ce u italijanske skole doci inspektori da pripreme prelazak u hrvatska odeljenja ucenika upisanih u prve razrede italijanskih skolskih ustanova. "Etnicki dekret" stvara haos, ali hrvatske superpatriote klicu odobravajuci. Uobicajena dnevna konferencija za stampu predstavnika Plavih slemova u Zagrebu, Krisa Ganesa: vojnici OUN napustaju Hrvatsku (dosad ih je otislo 1.400); u bivsoj Krajini i dalje se pojavljuju novi lesevi civila, gotovo svi starijih ljudi; nastavljaju se i pozari. U Kostajnici su medjunarodni posmatraci registrovali razaranje drugih pet kuca; novih pozara je bilo takodje u Lickom Petrovom Selu i u drugim mestima bivseg "Sektora Sever". Prema procenama Krisa Ganesa, poslednjih dana u Krajini su podmetnuti pozari u oko hiljadu kuca. Predsednik karlovacke oblasti Josip Jakovcic izjavio je da je 52 odsto teritorije kojom on upravlja bilo izlozeno pljacki i razaranju. Kuca u kojima se moze stanovati ima jos u Slunju i Plaskom, a nista nije ostalo citavo u opstinama Bakovic, Cetingrad i Saborsko: "Sve je unisteno". Na teritoriji osam opstina, koje obuhvataju i tri grada, od srpskog starosedelackog stanovnistva ostalo je jedva 280 osoba, od kojih oko 200 u Plaskom. Ova i druga saopstenja sadrzana su u jednom intervjuu koji se danas pojavio u Novom listu iz Rijeke. Nezavisne dnevne novine ustupile su siroki prostor i lideru Srpske narodne partije u Hrvatskoj Milanu Djukicu, rodjenom u Donjem Lapcu u Krajini. Zato sto se suprotstavio secesionistima sunarodnicima iz toga kraja, pre pet godina, Djukica je Tudjman naimenovao za ministra; posle toga vrhovnik mu je savetovao da osnuje partiju Srba vernih Hrvatskoj i nagradio osnivaca ove partije imenovanjem za potpredsednika Hrvatskog parlamenta. Sve ovo nije sprecilo hrvatske drzavne masmedije, od TV do novina, da vode protiv potpredsednika Hrvatskog parlamenta sistematsku kampanju mrznje. Zbog otpora, Djukic je odveo svoju partiju na barikade opozicije. Operacija Oluja tesko je pogodila i njega i njegovu porodicu. Njegov otac od 75 godina i mladji brat sa zenom i dvoje maloletne dece ulili su se u reku izbeglica i danas se nalaze u Apatinu, u Vojvodini. Ako bi i pozeleli da se vrate, ne bi to mogli jer su kucu u kojoj su ziveli do 5. avgusta, zapalili oslobodioci. Kucu Milana Djukica, medjutim, porusili su 1991. njegovi srpski zemljaci nepokorni vladi iz Zagreba. Poslanik Djukic kaze da je posle "Oluje" Hrvatska povratila deo svoje www.krajinaforce.com 49 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
teritorije, ali to je opustosena teritorija, u kojoj nema zivota bez hrvatskih drzavljana (srpske etnicke pripadnosti) koji su vekovima ziveli na ovim ognjistima koja su danas razorena. Da li je to rezultat fatalnog spleta okolnosti ili preciznog plana? Za Djukica ono sto se dogodilo sastavni je deo programa koji je razradio hrvatski rezim. Proveravajuci izjave najvisih hrvatskih politickih ljudi, vidi se da je hrvatski nacionalni program, kako ga oni zovu, ili program partije na vlasti, bio usmeren na konacno resenje problema Srba u Hrvatskoj, na uklanjanje jednom zauvek Srba iz Hrvatske. Srbi su morali da budu unisteni, morali su da nestanu ili da budu svedeni na beznacajni entitet. To je bio cilj vojnih operacija "Munja" i "Oluja". Cetiri godine - sazimajuci nastavak Djukicevog kazivanja - hrvatski vrh lagao je medjunarodnu zajednicu uveravanjem kako postoji dobra volja da se pronadje politicko resenje. Ove volje nikada nije bilo, niti se ikada pomisljalo na bilo kakav ustupak Srbima u Hrvatskoj. Rezultat na kraju je sledeci: Srbi u Hrvatskoj svedeni su na 2 odsto. Izvrseno je etnicko ciscenje. Da li se nazire ili ne mogucnost povratka onih koji su otisli otuda? Da li je istina ono sto kazu Tudjman i drugi hrvatski lideri da su Srbi iz Krajine otisli svojom voljom sa jasnom namerom da se vise ne vrate? Djukic odgovara da srpsko stanovnistvo nije zelelo da napusti ognjista predaka u Krajini, ni Hrvatsku, njihovu vekovnu domovinu. Odlazeci, gotovo svi su zakljucali vrata svojih kuca, svi su otvorili stale da stoka izadje napolje kako ne bi uginula. Da su odlucili da se vise ne vrate, verovatno bi oni sami zapalili svoje kuce i stale, i sve unistili. Kaze da je bio u Baniji i na Kordunu i video napustene traktore jer je put kojim je stanovnistvo bezalo bio presecen ili im je nestalo goriva. Stvari koje su bile natovarene na ove traktore navode na pomisao da su izbeglice imale nameru da se nakratko udalje od kuce i domognu se suma sklanjajuci se od borbi, da bi se kasnije vratili kada prestanu ratne operacije. Nosili su flase sa uljem, vrece krompira, brasno, tiganje, kisobrane, stare pokrivace (dobre su ostavili kod kuce), duseke, nepromocivo platno i plasticne zavese. Da su mislili da odlaze zauvek natovarili bi na prikolice i televizore, vredne stvari, neki deo namestaja. Medjutim stvari od vece vrednosti ostavili su kod kuce, po koje im, eto, nisu dozvolili da se vrate. U vezi sa tim Djukic je pomenuo ono sto je Tudjman tvrdio u svom govoru iz "voza slobode" za vreme putovanja od Zagreba do Splita kroz oslobodjene krajeve. On kaze da njegove reci otkrivaju da Hrvatska ne zeli da se Srbi vrate. Tu i tamo bice dozvoljen povratak pojedincima, ali nista drugo. Ostaje plan sistematskog etnickog ciscenja, kako proizilazi iz izjava drugih istaknutih licnosti hrvatskog rezima. Oni ne vode brigu o povratku srpskih izbeglica, nego o popisu stanovnistva koje je ostalo u spaljenom delu Hrvatske, o ukidanju propisa ustava o zastiti manjina, koji su uostalom vec mrtva slova na papiru... Od pocetka, misljenje je Djukica, hrvatske vlasti bile su usmerene na etnicko ciscenje. U Obrovac, na primer, u prvim satima Operacije Oluja, u zoru, u petak 4. avgusta, stigli su razni autobusi radi evakuacije stanovnistva. To se ponovilo i u drugim mestima. Evakuisani, medjutim, nisu ostali u Hrvatskoj, nego su bili prebaceni direktno u deo Bosne pod kontrolom Srba. U vezi sa tim Djukic kaze kako je neko govorio o www.krajinaforce.com 50 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
"humanitarnim deportacijama" stanovnistva, drugi pojasnjavaju da je sve to deo sporazuma izmedju Tudjmana i Milosevica. Ostaje cinjenica da je ceo jedan narod iskorenjen protiv svoje volje. Intervjuisani se narocito ljuti na Tudjmana koji je pokazao, rekao je, da je sejac mrznje i lazljivac. U "govoru iz voza" tvrdio je kako su se u Krajini vodile teske borbe. Ja ne znam sa kim se borila hrvatska vojska - reci su Djukica - ako se uzme u obzir da su, kako je sam Tudjman dodao u tom govoru, Srbi odmaglili a da sobom nisu poneli ni svoje prljave gace ni svoj prljavi novac. Da tacno je, Srbi su otisli ostavljajuci ne samo njihov nevazeci novac, nego i nemacke marke koje su zavrsile u dzepovima hrvatskih vojnika. Najnoviji dogadjaji koji su se desili u Krajini pokazuju da Srbi mozda nisu bili cistiji od Hrvata, ali sigurno ni prljaviji od njih. U vandalizmu i pljackanju imovine, Hrvati nisu postedeli cak ni srpske gace. Govor mrznje koji je odrzao Tudjman od Zagreba do Splita pruza malo nade u povratak Srba na njihova ognjista... Poslanik Djukic je zatim ispricao ono sto je video prilikom nedavnog putovanja u Krajinu, iskljucujuci oblast Like koja mu je bila zabranjena. Tamo gde mu je bilo dozvoljeno da ide, video je mnoge opustosene kuce i veoma malo ljudi. Veoma malo ih je ostalo, uglavnom sve stariji ljudi. Posto su bili zatvoreni u sabirne logore radi saslusavanja, mogli su da se vrate svojim kucama, uz obavezu da se prijave policijskim stanicama radi dobijanja novih dokumenata. Medjutim kada su se pojavili na salterima, uhapseni su i odvedeni ne zna se gde; izgubio im se svaki trag. Kada je hrvatska vojska usla u moj rodni gradic, Donji Lapac, bio je netaknut. Idite i vidite na sta lici sada, sa spaljenim i opustosenim kucama. Lapac je bio mesto sa najvisim procentom srpskog stanovnistva na teritoriji Hrvatske. U godinama 1991-1995. (do pocetka avgusta) nijedna od hrvatskih porodica nije bila isterana otuda. To je bio uzoran grad po medjuetnickom suzivotu i toleranciji. Nije bilo mrznje izmedju suseda. Uprkos rezimu koji su uveli secesionisticki lideri, Hrvati su ostali. Djukic je pomenuo porodicu Miljkovic, Hrvate koji su posle izbora iz 1990. usli u Opstinski savet. A onda, kada je naisla hrvatska vojska, podelili su sudbinu sa srpskim zemljacima i oni kao izbeglice. Zajedno sa Miljkovicima u izgnanstvo krenulo je i nekoliko lekara, i oni Hrvati, koji nikada nisu napustili svoje pacijente Srbe iz istog gradica. Tudjman je rekao da je "Knin uvek bio hrvatski grad" u etnickom smislu a da su Srbi postali vecina tek izmedju dva svetska rata. Sef hrvatske drzave, po profesiji istoricar - primetio je Djukic - nije procitao knjigu koju je objavio Hrvatski savez, Kninski almanah iz 1993. u kojoj, crno na belo, stoji da su vec 1857. Srbi cinili vecinu stanovnistva. Ta i druge Tudjmanove lazi proizasle su iz mrznje i frustracije, on ne zeli da Hrvatska bude drzava njenih gradjana, zeli da izbrise svaki trag koji bi podsecao da je ovde zivelo srpsko stanovnistvo. Ali u tome nece uspeti. Djukic je dodao, da ako se srpskom stanovnistvu ne omoguci da se vrati na sopstvenu zemlju, bice u pitanju genocid. Izborna kampanja do koje ce doci u Hrvatskoj naredne jeseni bice burna izborna kampanja u kojoj nece izostati atentati, a moglo bi da bude i mrtvih. Rekao je to Slaven Letica, bivsi Tudjmanov licni savetnik, a sada njegov kriticar, na jednom skupu "intelektualaca angazovanih u borbi za dominaciju etike nad politikom". Letica je ubedjen da ce, ako ne bude www.krajinaforce.com 51 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
zaustavljena, Tudjmanova partija uspostaviti totalitarni sistem u zemlji zauzimajuci mesto koje je imala Komunisticka partija u Titovo vreme. Vec sada, rekao je Letica, sistem tako funkcionise da neko moze da dobije funkciju ministra ekonomije zato sto je postao Tudjmanov prijatelj za vreme partije tenisa. Tudjmanova Hrvatska - dodao je Letica - je zemlja u kojoj je 50 porodica za svega nekoliko godina preuzelo kontrolu nad 80 odsto nacionalnog profita; mnogi od ovih novih milijardera stekli su novac pljackajuci drzavnu imovinu. Sada im je potrebna snazna vlast bez opozicije, da ne bi bili primorani da odgovaraju zbog izvrsene otimacine. Sa ovom poslednjom tvrdnjom potpuno se slaze jedan politicki covek sa levice i autor nekoliko knjiga, po imenu Miko Tripalo. Miko Tripalo je predsednik Partije socijaldemokratske akcije Hrvatske. Dalmatinac, bio je jedan od najblizih Titovih saradnika za vreme partizanskog rata i u posleratno vreme ali, krajem 60-ih, poveo je nacionalni pokret takozvano "Hrvatsko proljece" koji je posejao seme radikalnog demokratskog zaokreta u celoj Jugoslaviji (novi Ustav iz 1974.) a i docnije secesije Hrvatske i Slovenije. Godine 1990, kada su preovladali ekstremisticki elementi, pokret je pao u ruke Franje Tudjmana koji, posto je stupio u savez sa organizacijama ustaskih emigranata u raznim evropskim i vanevropskim zemljama, krenuo je putem ekstremne nacionalisticke desnice, dok je Miko Tripalo ostao vezan za pozicije demokratske levice. Na danasnjem susretu u Zagrebu, sezdesetdevetogodisnji Dalmatinac napravio je nekoliko osvrta koji mi izgledaju vise nego zanimljivi. Poceo je time sto je rekao da se Tudjman koristi vojnom operacijom, koja je dovela do ponovnog osvajanja Krajine, da bi pripisao pobedu iskljucivo sebi i svojoj partiji-rezimu, ciji hijerarsi upotrebljavaju bez ustezanja izraze kao "vojska HDZ-a", pretvarajuci u zborove svoje partije povorke, vojne parade i druge manifestacije koje se u Hrvatskoj organizuju svakodnevno, vise od mesec dana, da bi se slavila pobeda. Sve je delo Tudjmana i njegovog rezima, kaze Tripalo, osim jednog jedinog izuzetka: pocinjenih zlocina, koji se i dalje vrse u oslobodjenim krajevima posle zakljucenja Operacije Oluja. Prema Tripalu, posto su prvi jurisni odredi vojske i policije, zajedno sa nekoliko domobranskih pukova, zavrsili gotovo bez izgreda svoje operacije, na sceni Krajine pojavila se treca grupa "oslobodilaca" koja je dala znak za pocetak pljackanja napustenih kuca, podmecuci pozare po celim selima i varosicama. Ovde nije rec o ovoj ili onoj bandi pljackasa, nego o posebno organizovanoj operaciji pljacki i podmetanja pozara, iza koje stoje ljudi rezima i partije na vlasti. Dakle, radi se o monstruoznom planu, cije korene treba traziti u mnogim stavovima partije na vlasti koji se odnose na etnicko ciscenje drzave. Takodje je primetio da su predstavnici nekoliko stranih i domacih humanitarnih organizacija, koji su dosli u Krajinu, posto su videli situaciji, zakljucili da je za hrvatsku policiju bilo vaznije da spreci fotografisanje pozara i pljacki, umesto da spreci pljackase i palikuce da vrse svoja dela. Miko Tripalo jos vise je produbio hirurski rez kada je optuzio Tudjmana da je sklopio tajne sporazume sa Milosevicem na stetu Hrvatske: uprkos svim datim obecanjima, nas vrhovnik nije objasnio ko je naredio 1993. hrvatskoj vojsci da se povuce iz severne Posavine, omogucavajuci na taj nacin Srbima da stvore onaj koridor koji je ovih godina imao zivotnu www.krajinaforce.com 52 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
vaznost za njihove polozaje u zapadnoj Bosni i Krajini. I dalje, da se sve vise u hrvatskoj politickoj praksi, gomilaju takozvani slucajevi koji cekaju objasnjenje: od ubistva politickog lidera Ante Paradzika, do eksplozije skladista municije na lokalitetu Duboki Jarak sa krvoprolicem koje je izazvala, i tako redom. 12. SEPTEMBAR ‘95. Komanda Plavih slemova prebrodila je teskoce: izgleda da je resen problem 800 civila srpske etnicke pripadnosti koji se vec 40 dana nalaze pod zastitom u kasarni OUN u Kninu. Hrvatske vlasti koje su njih 60 proglasile ratnim zlocincima pre nego sto su ih izvele pred sud, pristale su danas da pokrenu formalni sudski postupak, posle cega ce "okrivljeni" biti izruceni izvan Hrvatske. Njihove porodice ostace in loco do zakljucenja procesa. Optuzeni su, a optuzbe jos nisu pismeno obrazlozene, za terorizam i genocid prema hrvatskom narodu. Ko ce izvesti pred sud Hrvate zbog istih takvih zlocina izvrsenih izmedju avgusta i septembra 1995? Klima terora koja je uspostavljena u Krajini dovela je do iseljavanja iz podrucja Knina drugih 1.500 srpskih civila koji, posto su puni poverenja ostali kod svojih kuca, prvo deportovani u tri sabirna centra koje je osnovala specijalna hrvatska policija u Zadru, Sinju i Sibeniku, a zatim pusteni danas posle dugih, danonocnih saslusanja. Sta li su im radili da bi i njih, malo preostalih, naveli da se oproste od rodne zemlje? Hrvatska biskupska konferencija, koja se danas sastala u Zagrebu, izglasala je danas protivrecan dokument o bekstvu 250-300.000 srpskih civila iz Krajine. U jednoj tacki kaze se da su lokalni srpski politicki i vojni rukovodioci i Pravoslavna crkva odgovorni za egzodus srpskog stanovnistva, jer su ih oni primorali da napuste ovaj kraj, dok se u drugoj izrazava "zaljenje" katolicke crkve zbog cinjenice sto je posledica akcije hrvatske vojske i policije, iako indirektno, bila egzodus velikog broja gradjana srpske etnicke pripadnosti sa teritorije na kojoj je doslo do pobune protiv Republike Hrvatske. U prvoj tacki stav Crkve potpuno je saglasan sa stavom Tudjmanovog rezima. Veoma bliska stavu rezima je i ocena biskupa o punoj legitimnosti vojne operacije "koja je ponovo uspostavila red i mir" (?!) na ponovo osvojenim teritorijama. Ne moze se medjutim razumeti da li se odnosi na Hrvate ili na Srbe (nadam se da vazi i za jedne i za druge) tacka u kojoj biskupi podvlace "pravo svakog pojedinca da se vrati svojoj kuci" pa obecavaju podrsku "naporima za povratak izbeglica". Zatim biskupi kazu da su zabrinuti vestima prema kojima su neki pojedinci i grupe uzeli pravdu u svoje ruke, paleci kuce i ugrozavajuci na drugi nacin tudju imovinu. Cak ako su ova dela velikim delom podstaknuta licnim osvetama, duznost je drzavnih vlasti da stite lica i imovinu u oslobodjenim krajevima... Kao sto moze da se vidi, blaga optuzba u odnosu na zlocine koji su uveliko dokumentovani i mnogo ostrije osudjeni proteklih nedelja od pacifistickih organizacija i branilaca ljudskih prava. Ali nije se moglo ocekivati vise od vrha jedne katolicke crkve, hrvatske, tradicionalno nacionalisticke i notornog saveznika najreakcionarnijih rezima: od onog bana Jelacica, pod austrougarskom imperijom, do ustaske "Nezavisne Drzave Hrvatske" za vreme II svetskog rata, do Tudjmana. Glas "protesta" biskupa (koji mnogo toga precutkuje) dize se posto je www.krajinaforce.com 53 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
rezim iz Zagreba preduzeo sve moguce mere da predupredi povratak srpskog stanovnistva u Krajinu i jedva mesec dana posto su svi moguci zlocini pocinjeni u tom regionu. Od 8. avgusta pa nadalje odrzane su stotine misa na razvalinama sto i vise crkava porusenih u Krajini; da li je uopste moguce da nijedan pop nije video plamen i dim celih sela koja su pred njihovim ocima zapalili "pojedinci i grupe" osvetnika? Biskupi nerado potvrdjuju i optuzuju zle volje one hrvatske zlocine koji su razbesneli samog premijera Valentica ( koji je sve manje omiljen Tudjmanu) kada je, po dolasku u Knin 7. septembra, video kako se ruse sve kulise na trijumfalnoj pozornici iza koje se krila sramota i krv "Oluje". Preko Helsinskog odbora za ljudska prava (Ivan Zvonimir Cicak, Zagreb), stize mi popodne drugi deo izvestaja misije OUN u Hrvatskoj. Odnosi se na period 22. avgusta-5. septembra 1995. i kao i prvi (sazeto naveden na pocetku ovog dnevnika), navodi zlocine pocinjene u oblastima Like, Korduna i Banije (bivse Krajine), posle ponovnog osvajanja tih krajeva i isterivanja srpskog starosedelackog stanovnistva. I ovog puta dajem veoma suzenu sintezu. 22. AVGUST 95. Drugih deset kuca zapaljeno u Vrginmostu. Vidjene su kako gore 23 kuce i 10 ambara izmedju Vrginmosta i Vojnica. U Vojnicu gori 35 kuca, od kojih su 17 unistene vatrom. Tri kuce gore u Mandiga Dragi, druge dve gore u Nateki. U Stegnjajicu jedna starija zena nadjena je mrtva u bunaru. Izgleda da se radi o samoubistvu koje se dogodilo posto su se dvojica hrvatskih terorista, naoruzani sa Ak-47, pojavila u njenoj kuci, gde je zivela sa muzem, zapretivsi joj smrcu ako ne napusti kucu i imanje do sutra. Muzu se izgubio svaki trag. 23. AVGUST 95. Pet kuca kuca gori u Zaluznici. Oko kuca u plamenu vidjeni su brojni hrvatski vojnici. Mnoge kuce gore i u Velikoj Popini. Jedna kuca gori u Stojanovicima. U Slunju je potpuno unisteno ili spaljeno 20 kuca. 24. AVGUST 95. U Vojnicu, nad jednom mentalno zaostalom devojkom, nekoliko hrvatskih vojnika izvelo je fizicko i seksualno nasilje posto su je odvukli u svoj logor. I danas su u vise manjih gradova brojni pozari podmetnuti po kucama: U Gracacu dve zgrade su potpuno unistene, ukljucujuci i onu koja je bila izabrana da bude sediste civilne policije OUN; nekoliko kuca gori u selima Miocac, Biocic i Vukasin; cetiri kuce gore u Doljanima gde je zabelezeno prisustvo jednog kontingenta hrvatske vojske. Do sada je u Doljanima vatrom unisteno 30 stambenih zgrada. U toj zoni vidjeni su i hrvatski policajci, ali nijedan od njih nije intervenisao da bi zaustavio palikuce. Vojnici hrvatske vojske vidjeni su i u Srbu kako se spremaju da opljackaju i natovare na kamion namestaj ukraden u jednoj kuci. 25. AVGUST 95. U varosici Grubori, koja je vise puta pljackana i paljena, od jutros gori drugih 20 kuca i nekoliko stala; u selu je vidjeno 10 pripadnika hrvatske specijalne policije u maskirnim uniformama. Operativna ekipa HRAT, koja www.krajinaforce.com 54 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
je dala ova obavestenja, vratila se popodne u isto mesto i tamo pronasla leseve dvojice izmasakriranih starijih muskaraca: jednog od oko 70 godina nadjenog na podu spavace sobe, u pidzami, ubijenog metkom u potiljak; drugog od oko 65 godina, koji je nadjen u polju sa prerezanim grlom. U Glini, cetvoricu muskaraca srpske etnicke pripadnosti, stanovnike mesta uhvatili su hrvatski policajci i odveli u upravu policije, gde ih je cele noci divljacki tuklo sest policajaca u civilu. Nove kuce zapaljene su u selima Mazin, Biskupija, Vrhovine, Grubori. U ovom poslednjem mestu gorelo je petnaest kuca. Deset automobila hrvatske policije bilo je parkirano dva kilometra od sela. Les muskarca u civilnoj odeci nadjen je u Zoricima, kraj poplocanog puta. 26. AVGUST 95. U blizini mesta Prejiv nadjeno je telo muskarca, od priblizno 20 godina, u civilnom odelu. U Gruborima je nadjen treci les, jedne zene od oko 90 godina, ugljenisan, u ostacima njene spaljene kuce. Nove kuce zapaljene su danas u Gracacu (vidjena je patrola hrvatske policije kako prolazi pored kuce u plamenu). U istom mestu nadjen je les jednog vojnika Republike Srpske Krajine ubijenog metkom u glavu. 27. AVGUST 95. U Gruborima nadjena su druga dva lesa: muskarac od 41 godine i zena od 51. Tela su nadjena u polju. Oboje su ubijeni metkom u potiljak i u slepovcnicu. U selu Hamlet, kod Golubica, nadjeni su lesevi cetiri starije osobe u civilnoj odeci; nekoliko kuca u plamenu. 28. AVGUST 95. U blizini Plaskog zapaljena je jedna usamljena kuca. Tri kuce zapaljene su izmedju Ozanica i Primislja. Jedna kuca gori u dolini Palanke. Kod Dverske vidjena su lica u vojnim uniformama i druga u civilu dok su tovarila namestaj i druge stvari uzete iz opljackanih kuca. 29. AVGUST 95. Vojni posmatraci sa sektora sever bivse Krajine obavestavaju: u Muzdekama palikuce su unistile 60 odsto kuca, dve jos gore; U Kamanici zapaljena je prva kuca; u Bozicima ima 70 odsto kuca koje su zapalile palikuce; u Radasnici su nadjeni lesevi dvojice civila, od kojih je jednome odsecena glava. Operativne ekipe za ljudska prava obavestavaju iz sektora jug: u Borovicima sest hrvatskih vojnika podmetnuli su pozar u nekoliko kuca posto su ih opljackali. Njihovu operaciju prekinuo je dolazak medjunarodnih posmatraca, tako da su se hitro rasturili napustajuci selo. 30. AVGUST 95. U Donjoj Zrvnici (Culibrki) zapaljene su dve kuce. Iz varosice Rebicka, u blizini Udbine, dizu se gusti stubovi dima: gore bar cetiri kuce. Podmetnuta je vatra i u cetiri kuce u Stikadi, kod Gracaca. U Gracacu dogoreva jedna kuca, u drugoj je pozar tek podmetnut. Sa raskrsnice Donji Lapac-Gracac primecen je stub dima kako se dize iz sume koja se nalazi u pravcu Donjeg Lapca. Petnaest kuca je u plamenu u cetiri-pet sela duz puta koji iz Gracaca vodi u Obrovac. Na ovom podrucju vise puta u toku dana vidjeni su ljudi u maskirnim uniformama hrvatske vojske kako tovare na kamione opljackane stvari razne vrste (masine za pranje www.krajinaforce.com 55 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
vesa, frizidere, masine za pranje sudja, itd). Pljacka se i u Vrelu, Korenici i Gornjoj Vrhovini, gde se ponavljaju scene sa hrvatskim vojnicima koji u automobile i kamione tovare najraznovrsnije stvari. 31. AVGUST 95. Sve kuce koje su nanizane duz puta izmedju Plavac Drage i Slunja sistematski su opljackane. Primecen je veliki broj mrtvih goveda i druge stoke. U Lickoj Jesenici plamen je unistio 50 zgrada, 90 odsto kuca u selu. U Carovljanima je porusena crkva. U Donjem Mekinjaru, delu Tolica, primecena su mnoga lica kako tovare u kamione namestaj i kucne aparate, pokradene u opljackanim kucama. U Svrackovom Selu primecena je grupa naoruzanih Hrvata, od kojih su neki u uniformama hrvatske policije, kako se pripremaju da tovare stoku u jedan kamion. Od mesta na kojem se put za Otric ukrsta sa putem za Donji Lapac, citavo podrucje sa leve strane zabranjeno je za vojne i civilne posmatrace OUN zbog operacije "ciscenja terena" koju izvodi hrvatska vojska. Vide se gusti stubovi dima kako se dizu iz te zone. 1. SEPTEMBAR 95. Kuce u plamenu u Majdanu, Zivkovica Kosi. Cetingradu i Dejanovicima u sektoru sever. Trinaest kuca u plamenu u Benkovcu, i druge u Strmici, kod Knina, u Gracacu, Trljugama, Gornjem Pulcu, Debelom Brdu, Polcu, Vrhovinama, Udbini, Otricu, u sektoru jug. Iz Otrica se vide stubovi dima kako se dizu iz obliznje sume sa desne strane puta za Donji Lapac. U Donjem Mekinjaru nastavljaju se pljacke. U Cetini je pravoslavna crkva potpuno izgorela. U Svrackovom Selu vidjeni su hrvatski vojnici i policajci kako stoku opljackanu po selima tovare u kamion. U gradu Kninu jedna ekipa HRAT za civilna prava posetila je 10 zarobljenika pripadnika vojske "Krajine" zatvorenih u jednoj skoli: vidi se da su icrpljeni i povredjeni sa ociglednim tragovima udaraca po licu. U Ivosevicima je nadjen les civila starog izmedju 75 i 80 godina, bez glave. Glava je pronadjena u svinjcu. 2. SEPTEMBAR 95. Vojnici hrvatske vojske posmatraju kako gori jedna kuca u Gruboronicima. Kuce u plamenu u Prederu, Kostajnici i Milankovicima, mestima u kotaru Glina. U kotaru Knin posmatraci civilne i vojne policije OUN i ekipa HRAT su zabelezili: dve kuce u plamenu u Biskupiji, dve kuce u plamenu na putu KninDrnis. Ogroman pozar u okolini Knina izbio je oko 21.00; hrvatska specijalna policija zabranila je osoblju OUN da ispita slucaj; kasnije je pronadjeno pet kuca unistenih do temelja. U selu Cvijanovici vidjena su dva hrvatska vojnika iz Cetvrte splitske brigade kako se odmaraju pored jedne kuce u plamenu; druga kuca gorela je na obliznjem brezuljku. 3. SEPTEMBAR 95. U noci 3. septembra zapaljeno je 18 kuca u Donjoj Mlinogi. U toku dana zapaljene su: tri kuce u Ladesicima, dve u Carevom Selu, isto toliko u Zraljama i dve u Potcetni a cetiri u Skoricima. U Strmici su vidjeni jedan hrvatski vojnik i dva policajca pokraj jedne kuce u plamenu; u www.krajinaforce.com 56 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Cvijanovicima zapaljene su druge dve kuce, vidjeni su hrvatski vojnici u blizini ... Posmatraci OUN podnose bilans za protekli mesec avgust: u 140 sela delimicno ili potpuno unisteno je 9.964, ili 69 odsto stambenih jedinica. Bilansom nisu obuhvaceni gradovi. 4. septembar 95. Jedanaest kuca izgorelo je danas u Mrsiki. U Zafarima spaljena je i unistena polovina kuca, sve su bile opljackane. U Plaskom u jednoj ledari nadjena su tela dvojice ljudi, jednog u civilnom odelu drugog u uniformi. U Babicu, severno od Kistanja, zena od 65 godina nadjena je u automobilu, ubijena sa dva metka u glavu. Vojni posmatraci OUN videli su je zivu 1. septembra; jedan od njih pomogao joj je i da pokrene motor otklonivsi kvar. U Maloj Polaci hrvatski vojnici zateceni su u pljacki. 5. septembar 95. Pet kuca zapaljeno je u Josavici. U Frkasicu, kod Korenice, opljackane su sve kuce, neke i vise puta. Sve sto nije odneseno, unisteno je. Nekoliko kuca je zapaljeno. Buduci da hrvatske vlasti cute, moracemo da sacekamo neki drugi izvestaj stranih "njuskala". Vracamo se na danasnji datum, 12 septembar. U hrvatskom delu Mostara, Vrhovni sud takozvane Hrvatske Republike Herceg-Bosne, suocen sa optuznicom koju je podigao Medjunarodni haski tribunal protiv pukovnika vojske bosanskih Hrvata Ivice Rajica (vidi deo ovog dnevnika koji se odnosi na 6. septembar), poveo je postupak protiv ovog oficira zbog zlocina pocinjenih 1993. i pocetkom 1994. Medjutim, dok haske sudije pozivaju Rajica da odgovara zbog masakriranja stanovnika jednog muslimanskog sela u blizini Kiseljaka, mostarske sudije ignorisu taj zlocin i optuzuju Rajica i njegova dva zamenika da su naredili, ili izvrsili, ubistvo pet vojnika i podoficira bosanskih Hrvata, sve na podrucju Kiseljaka. Mostarski proces, medjutim, odmah je obustavljen i odlozen sine die zbog niza formalnih povreda postupka koje su prijavili advokati odbrane. Na izlasku iz palate pravde, javlja zvanicna hrvatska agencija HINA, Rajica i drugove masa je docekala dugim aplauzom, kao "prave hrvatske heroje". Pored toga, agencija javlja da je u dolini Lasve odrzana jedna manifestacija "povratnika iz rata, hrvatskih patriota" koji su zahtevali oslobadjanje Rajica i drugih "heroja, zahvaljujuci kojima je centralna Bosna ostala hrvatska"; i bila ociscena od Muslimana. Povratnici su nosili transparente sa parolom: "Rajicu i drugovi, svi mi smo sa vama!" Hrvatska stampa tome se raduje i danas, opet iz Mostara, saopstava da je vojska hrvatske drzavice Herceg-Bosne otela od bosanskih Srba nove teritorije, posle onih Grahova, Glamoca i Kupresa, "razbila i oterala neprijatelja, oslobadjajuci region koji ide od Drvara u Sipovo do reke Vrbas, zajedno sa strateski vaznim planinama Demirovac i Vitorog, do prevoja Mliniste i puta prohodnog za kamione koji vodi u Banjaluku i Sanski Most". U stvarnosti, u tom bosanskom regionu bori se nekoliko brigada vojske iz Zagreba potpomognutih od HVO, vojske bosanskih Hrvata. Sutra se ocekuje odgovor na zalbu koju je Ustavnom sudu Hrvatske podnela Italijanska unija Istre protiv raspisa Vokiceve koji nalaze iskljucivanje iz italijanskih skola ucenika hrvatske nacionalnosti, bez www.krajinaforce.com 57 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
obzira na volju njihovih roditelja. Istarska regija izrazila je punu podrsku stavu italijanske manjine. 13. SEPTEMBAR 95. Kao i obicno i danas dnevnik Novi list otvara svoje stranice za pune besa tekstove podrzavalaca rezima i nekolicini retkih intelektualaca koji nisu izgubili kriticki duh i osecanje za demokratiju. U svojoj nedeljnoj rubrici koja nosi naslov "Hrvatski horoskop", Drazen Vukov Colic pise da su oslobodjene teritorije radikalno "ciscene i ociscene" jos pre nego sto je vlada mogla da zapocne bilo kakav program obnove; jedva da je ostao koji stan za one koji bi trebalo da vrate zivot u ove novooslobodjene krajeve. Osobe snabdevene pismima i cudnim potvrdama odnele su iz nekoliko fabrika sve masine... U Benkovcu je pokradeno 70 odsto pokretne imovine koja je tamo ostavljena. U celoj toj prici sve vise se rasplamsava svadja izmedju civilnih i vojnih vlasti, a prete smrcu cak novinarima poznatim po svojoj pokornosti vladajucim krugovima zbog toga sto su poceli da opisuju pljacke koje su izvrsili oni koji su izdali svoje nedodirljive politicke ideale. Malo njih uspeva da se oslobodi misljenja, dok putuju po bivsoj Krajini, da se nalaze u nekoj ukletoj zemlji koja kaznjava sve svoje stanovnike neizbeznim izgnanstvom, kao da ovaj krseviti kraj i ovaj okrvavljeni kamenjar moraju ponovo da budu oslobodjeni posle oslobadjanja. Zadovoljan je sto ce Sisak, Karlovac, Zadar, Sibenik i mnogi drugi hrvatski gradovi, ubuduce biti zasticeni od brutalnih napada srpske artiljerije. Zadovoljan je sto se zavrsilo mucenistvo Bihaca. Ali na Operaciji Oluja ostaje utisnut zig ideologije i rezima. Ideologija je netolerantna, iskljuciva, rezim pociva na jednopartijskoj strukturi. Osim toga ova vojna operacija dovela je stari hrvatski kraj i sugradjane srpske etnicke pripadnosti, do ljudske tragedije. Ovaj odgovor je prvi, na niz pitanja o ponovnom osvajanju Krajine i o politici Tudjmanovog rezima, koji je dao hrvatski pisac Ivo Banac, rodjen u Dubrovniku, profesor na Jelskom univerzitetu u Sjedinjenim Americkim Drzavama, koji se sada nalazi u Hrvatskoj radi niza skupova. Tacno je, Operacija Oluja prekinula je neprirodnu situaciju, potvrdio je autor nekoliko dela istorijske i politicke esejistike, no da li je samo to ili pretezno to bio cilj koji je hteo da se postigne operacijom? Integrisanje Krajine u drzavno telo Hrvatske podrazumevalo je teritoriju i stanovnike zajedno, ili samo teritoriju? Tudjman i ortaci, odgovara Banac, hteli su da ponovo zauzmu teritoriju, a da isteraju stanovnistvo i postigli su taj cilj. Da su hteli integraciju Srba koji su naseljavali Krajinu, Tudjman i njegovi ne bi primenili metod etnickog ciscenja i u neokupiranim krajevima Hrvatske. Pribegavajuci prinudnom iseljavanju, atentatima, otpustanjima s posla i drugim aktima diskriminacije i u tim krajevima, od 1991. pa dalje, "metla" etnickog ciscenja pomela je stotine hiljada Srba. Sada se kaze kako ce posle "oslobadjanja" Krajine moci kucama da se vrate 2/3 Hrvata koji su bili primorani da je napuste ‘91. Da li to mozda znaci da Hrvatska ne smatra svojim sinovima izbeglice iz avgusta 1995? Tako je i Tudjman to ne krije. U jednom intervjuu u nedeljniku Fokus (8 septembar), predsednik Hrvatske je tvrdio kako u svakom slucaju povratak Srba ne bi bio u interesu srpsko-hrvatskih odnosa. Jos ranije u www.krajinaforce.com 58 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
"govoru iz voza" Tudjman je ironicno pozeleo srpskim izbeglicama sretan put bez povratka, objasnjavajuci da je to uslov bezbednosti hrvatske drzave. "Sreca razdvajanja" je tudjmanovska teza koju je posle nekoliko dana razradio jedan komentator na drzavnom radiju. Objasnio je da je kako za Srbe tako i za Hrvate dobro da zive odvojeno. I sijamski blizanci - rekao je - hirurski se razdvajaju da bi zziveli sretno. Isti taj "gigant novinarstva" objasnio je Tudjmanovu filozofiju kada je rekao da bi i minimalno prisustvo srpskog stanovnistva u Krajini bilo izvor novih sukoba. Neki narodi, jednostavno, ne mogu da zive zajedno. Predsednik hrvatskog parlamenta Mihanovic, covek koji u svakom govoru velica ideologiju, istoriju i "heroje" nacifasistickog ustaskog pokreta, covek koji svakog casa klice "vrhovnom vodji" Tudjmanu, rekao je, komentarisuci bekstvo Srba iz Krajine u jednom zvanicnom govoru, neka samo idu da zive tamo gde se osecaju srecno. Zasto da ih unesrecimo time sto cemo ih vratiti? Pisac Ivo Banac pominje jednu izjavu koju je Tudjman dao 18. avgusta (Sudbina srpskih izbeglica je sada njihov licni problem i problem onoga ko ih vodi), komentarisuci je ovako: Pokusajte da zamislite kako sutra 3/4 stanovnika Rijeke, bezeci u Italiju, predje camcima preko Jadrana, dok sef drzave ciji su oni drzavljani ravnodusno izjavljuje da je to licni problem tih izbeglica i onoga ko ih vodi. Ma u kakvom to svetu zivimo? U stvari sadasnji hrvatski rezim, visegodisnjom upornom udarnom propagandom antisrpske mrznje, cijoj efikasnosti su doprineli antihrvatska propaganda srpskih nacionalista iz Beograda i zlocini koje su pocinili lideri bosanskih Srba, uspeo je: prvo, da do te mere ulije pravi strah medju srpsko stanovnistvo Krajine da ga navede da odbije bilo kakvu hrvatsku vlast; drugo, da razori kod vecine hrvatskog stanovnistva svest o tome da su Srbi (bili) sastavni deo Hrvatske. Rukovodiocima bivse Krajine -tvrdi Banac- bilo je mrsko cak pocetno slovo "H" iz imena Hrvatska, dok nas predsednik Parlamenta kaze za Srbe iz Hrvatske da su "kurdsko-vlasko-anadolsko-cigansko-bugarsko-grckosrpske izbeglice"! Nalazimo se pred najvecim ciklusom nasilnih seoba naroda do kojih je ikada doslo posle XVIII veka. Licno smatram da se radi o zlocinu. Iskorenjen narod donosi zlu kob sebi i drugima. Gradovi Rijeka i Zadar, decenijama posle egzodusa Italijana i danas nose pecat etnickog ciscenja. Moj Dubrovnik je pun novih dosljaka kojima ce biti potrebne mnoge godine pre nego sto shvate vaznost novog ambijenta u kojem su se obreli. U novopripojenim krajevima Hrvatske i u velikom delu Bosne proces prilagodjavanja - pod pretpostavkom da do njega dodje - staanovnistva koje je iscupano iz korena, trajace generacijama. To znaci da tokom mnogih decenija nece biti ni kontinuiteta ni stabilnosti. Ali postoji jos nesto. Iskorenjivanjem Srba iz Krajine i Hrvatske otisao je i deo nase istorije i nase kulture... Sejanje mrznje i rat proizveli su u Hrvatskoj (i ne samo u njoj) i uzasni sveopsti autizam, neosetljivost prema ljudskim tragedijama, narocito ako se ticu neprijatelja, Srba, kao onih koji beze iz svojih kuca. Kako objasniti ovu pojavu? Mrznjom i sumnjicenjem, strahom i zeljom za osvetom, nagomilavanjem premnogo bola i premnogo nepravde. Zatim, u Hrvatskoj postoji vodjstvo koje smatra da je ova destruktivna energija pozitivan i stimulisuci faktor za ciljeve nacionalne politike. Hocu da kazem da Hrvatskom vladaju ljudi koji i danas redu, zakonitosti, funkcionisanju demokratije, svemu onome sto formira moderno civilizovano drustvo, www.krajinaforce.com 59 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
predpostavljaju mrznju. Jedina ugledna licnost koja je ovih dana podigla svoj glas protiv haosa i mrznje bio je biskup iz Sibenika, monsinjor Badurina. Premalo. Ivo Banac zavrsio je svoj izliv nezadovoljstva podsecajuci da je samo jedan hrvatski drzavni list, Vecernji list iz Zagreba preneo (7. avgusta) osudu koju je izgovorio papa protiv hrvatske vojne operacije u Krajini i protiv svih onih koji resenje problema traze na bojnom polju umesto da izaberu pregovaracki sto. Cak je i glavni organ hrvatske katolicke crkve, Glas Koncila, cenzurisao papu i, umesto da prenese njegove reci, objavio (3. septembra) uvodnik don Zivka Kustica u kojem se, prema Bancu, utrkuju sa rezimskim listovima u sejanju druge mrznje. U njemu se isticu sledece teze: mi Hrvati smo okruzeni neprijateljima koji nas oduvek ne podnose; neki od nasih neprijatelja se kriju, a mnogi od nasih prijatelja se stide da pokazu prijateljstvo; i katolici mogu da budu neprijatelji; ako su nasi neprijatelji gori od nas, zasto ocekujete od nas da budemo bolji od njih? Postoji pravi ekumenizam i onaj lazni, kao sto postoje pravi i lazni pacifizam: moramo sami da odlucimo o izboru. Najzad, Tudjman ne laze, Medjunarodna helsinska federacija je ta koja daje lazne izvestaje o pokoljima. Drugi doprinos politici getoizacije u Hrvatskoj dao je Ustavni sud, koji je pozvan da proceni da li je legitiman ili ne raspis ministra obrazovanja koji zabranjuje upisivanje dece vecinskog naroda u skole manjine (vidi dnevnik 24. i 26. avgusta, 10 septembra). Odbijajuci zalbu koju je podnela Unija Italijana Istre i Rijeke i Opstinski savet Rovinja u Istri, Sud, iako je izjavio da "nije kompetentan" da ocenjuje, u stvari je osnazio raspis i njegove zlokobne posledice. Prema Sudu, raspis se ne moze smatrati pravnom normom, on je samo obavestenje: obavestava skolske i predskolske ustanove da postoji zakon koji treba primeniti na upisivanje u decje vrtice i skole manjina. Sud potvrdjuje valjanost vazecih zakona i tvrdi da postojanje specificnih skola za manjine treba shvatiti kao nacin njihove zastite (?!). Sudije Suda daju do znanja da, iako pripadaju sistemu javnog obrazovanja, skole etnickih manjina namenjene su iskljucivo ucenicima, tako da raspis Vokiceve ni na koji nacin ne ogranicava njihova prava. Sto se tice, medjutim, slobode roditelja da izaberu za svoju decu skole koje ce pohadjati, ustavne sudije podvlace da ova sloboda nije neogranicena; oni ne mogu da odlucuju samostalno i nezavisno od nacionalne pripadnosti. Gradjani hrvatske etnicke pripadnosti (vecinski narod) nemaju pravo da se sa njima postupa kao sa pripadnicima manjinskih etnickih skupina. Nadlezan ili ne, Sud nije tajio svoja politicka ubedjenja. Jer ovde se radi o politici. Ne treba da se iznenadjujemo. Raspis Vokiceve i stav koji je zauzeo Sud sastavni su deo - kako bi rekao predsednik Italijanske unije, Djuzepe Rota - "corbuljine koja se odavno kuva". Vec pre dve godine hrvatsko ministarstvo trazilo je precizne podatke o nacionalnoj pripadnosti ucenika upisanih u skole italijanske manjine. Mera koju je preduzela Vokiceva povezana je sa jasnom ideologijom etnocentrizma koja je u Hrvatskoj razvijana poslednjih pet godina. To je doprinos, moze se dodati sa Mauricijem Tremulom, drugim predstavnikom vrha italijanske zajednice u Hrvatskoj, onoj politici koja nastoji da postavi sve gusce i vise ograde koje izdvajaju "konstitutivni narod nacionalne drzave" Hrvatske od drugih www.krajinaforce.com 60 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
gradjana koji tom izabranom narodu ne pripadaju. Stav koji je zauzeo Sud, prividno neutralan, smokvin je list koji ne uspeva da pokrije sramotu jedne politicke stvarnosti koja udaljava etnicke skupine i narode, koja stvara nova ogranicenja i deobe, iz kojih proizilazi teska klima mrznje i strahova u kojoj je lakse vecini da asimilira manjine, u konkretnom slucaju da iz italijanskih skola udalji svoje sunarodnike koji nisu sposobni da budu heroji. Strah sprovodi kako jedno tako i drugo. Hrvatska je i ovaj put iskoristila priliku da potvrdi neprijateljstvo prema demokratiji, prema zajednickom zivotu i prema toleranciji. 14. SEPTEMBAR 95. Situacija postaje sve dramaticnija iz casa u cas, za Srbe iz Bosne stesnjene kao sto jesu izmedju cekica, neprijateljskih upada aviona NATO i nakovnja, udarne ofanzive snaga bosanskih Hrvata i Muslimana (u toku od utorka) uprkos mlakim i formalnim protestima zapadnih saveznika i pozivima americkog Stejt dipartmenta Muslimanima i Hrvatima da se uzdrze od naknadnih vojnih akcija da ne bi doveli u opasnost mirovnu inicijativu Vasingtona. I Savet bezbednosti OUN izrazio je svoju "zabrinutost" zbog ofanzive. U zapadnoj Bosni, ipak, hrvatske snage nastavljaju napredovanje. Danas je agencija HINA iz Zagreba objavila: "Od 15.00 sati 13. septembra, hrvatski gradovi Jajce i Drvar su pod kontrolom hrvatskih snaga i u hrvatskim rukama. Operacija koja je dovela do njihovog oslobadjanja trajala je 92 sata. Oslobodjeno je oko 2.000 kvadratnih kilometara teritorije". Dakle, bosansko-muslimanski saveznici su upozoreni: bosanski gradovi Drvar i Jajce (u ovom poslednjem, novembra 1943, Tito i njegov partizanski parlament proglasili su radjanje federativne Jugoslavije) su hrvatski, pripadaju Hrvatima, Hrvatska prosiruje svoju teritoriju na zapadnu Bosnu... Hrvatsko-bosanske trupe (HVO) i trupe iz Zagreba (HV) osvojili su i Sipovo. Nova teritorija koja je osvojena produzetak je oblasti Glamoc-KupresGrahovo u kojoj su se Hrvati prosirili izmedju jula i avgusta. Od Srba su oteti i gradici Donji Vakuf i Kulen Vakuf, oba su osvojile bosansko-muslimanske trupe: juce Donji Vakuf, danas Kulen Vakuf. Ovo drugo mesto nalazi se u severozapadnom kraju Bosne, oko 40 kilometara od Bihaca. Sada bosanskomuslimanske snage napreduju iz "bihackog dzepa" u pravcu jugoistok, nadajuci se da ce osvojiti Kljuc i Bosanski Petrovac i povezati se posle toga sa hrvatskim snagama u Jajcu. Tokom ove ofanzive, teritorija koju kontrolise vojska Karadzica i Mladica do danas je smanjena za 6-8 odsto. Imajuci u vidu da su Srbi vec prihvatili u nacelu podelu na 51 odsto prema 49 odsto u korist hrvatskobosansko-muslimanskog entiteta i na taj nacin pokazali da su spremni da za pregovarackim stolom ustupe znatan deo od sadasnjih 68 odsto teritorije koju sada kontrolisu, ne moze se razumeti zasto su Muslimani i Hrvati odlucili da je zauzmu oruzjem. Da bi osvojene teritorije ocistili od srpskog stanovnistva? Izgleda da je upravo tako. Ali od sada - dok zajedno likuju i nazdravljaju vojnim pobedama - Hrvati i bosanski Muslimani stvaraju in loco pretpostavke da se sukobe medju sobom u skoroj buducnosti. Jabuka razdora: prisustvo i/ili prevlast odgovarajucih etnickih skupina. Komandant hrvatskih trupa koje su osvojile Jajce napisao je u jednom proglasu: "Danas smo se vratili www.krajinaforce.com 61 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
sa ponosom i svima stavljamo do znanja da smo ovde, u Jajcu". Zatim je pozvao sve Hrvate poreklom iz Jajca, bilo gde da se nalaze da se vrate "da bi ziveli na svojim vekovnim ognjistima". Dodao je da je od Jajca otvoren put za Banjaluku... U istom trenutku komandant Sedmog armijskog korpusa armije bosanskih Muslimana Mehmed Alagic izjavio je da, nastavljajuci operacije u pravcu Mrkonjic Grada, njegove snage imaju kao krajnji cilj Banjaluku: "U Banjaluci cemo prirediti smotru bosanskih snaga". Ko ce stici prvi: Hrvati ili Muslimani? U ovoj ofanzivi, Hrvati i Muslimani iskoristili su oslabljenost srpskih snaga, koje su tesko bombardovane tokom vise dana na celoj teritoriji Bosne koju one kontrolisu, od strane vazdusnih snaga NATO. Ove snage su potpuno unistile glavne vojne ciljeve, od artiljerijskih baterija Banjaluke pogodjenih raketama Tomahavk do polozaja na planini Ozren i na podrucju Doboja. Dosad su avioni NATO ukupno obavili 3.500 borbenih misija, dok su Snage za brze intervencije oko Sarajeva pucale vise od 1.350 puta. Sada avioni NATO mogu "nekaznjeno da lete nebom iznad Bosne". Ulazeci u Drvar, Jajce, Sipovo, Donji Vakuf i Kulen Vakuf, hrvatske i muslimanske trupe zatekle su ove gradove i varosice potpuno prazne. Vec proslih dana hiljade srpskih civila, obuzetih panikom zbog priblizavanja hrvatsko-bosanske vojske i "Tigrova" iz Zagreba, pamteci ono sto se dogodilo sa civilnim stanovnistvom Krajine i na podrucju Glamoc-Grahovo, napustili su kuce i polja i dali se u bekstvo. I velika varos Mrkonjic Grad, direktno ugrozena, ostala je pusta. Vise od 40.000 izbeglica u ovom casu krenulo je i nastavlja da se krece prema zoni Banjaluke i u sam grad koji se pretvorio u ogromni izbeglicki logor. Nalazimo se pred tragedijom ogromnih razmera. Po putevima centralne Bosne koji vode u Banjaluku vec danima se primecuje gusto kretanje automobila, kamiona i traktora natovarenih izbeglicama. To je prizor koji iz blizine podseca na bekstvo stotina hiljada izbeglica iz Hrvatske za vreme prve polovine proteklog avgusta. U Banjaluci se vec nalazi preko 50. 00 srpskih izbeglica koji su pobegli iz Hrvatske i nekoliko hiljada civila primoranih na egzodus iz zapadne Bosne. Kuda sa drugih 40.000? Strepi se od epidemija: Kuce i druge zgrade pretrpane su izbeglicama, higijenski uslovi su teski. Zabrinjava i elektricna energija: grad je ostao bez svoje hidrocentrale, koja se sada nalazi u rukama Hrvata, u Jajcu, na reci Vrbasu. Slusajuci na radiju ova imena - Jajce, Glamoc, Banjaluka, Gornji i Donji Vakuf, Mrkonjic Grad i druga - secam se bataljona "Mateoti" i "Garibaldi" (koji ce se kasnije ukljuciti u brigadu "Italija") koji su bili veoma angazovani, posle oktobra 1943, u borbama protiv cetnika, ustasa i nemaca, uz partizane, upravo u ovim krajevima. U hrvatskom parlamentu sedi romansijer i akademik Hrvatske Ivan Aralica. Njega je za senatora imenovao predsednik Tudjman. Aralica je i savetnik za kulturu predsednika drzave. Po naredjenju predsednika Tudjmana, Aralica je nedavno vodio orkestar Hrvatskog narodnog kazalista u Australiju i Novi Zeland gde zivi nekoliko desetina hiljada poreklom Hrvata i jake "kolonije" ustaskih politickih emigranata. U Melburnu je bio gost na rucku kod Hrvata vlasnika restorana, nekoga Ive www.krajinaforce.com 62 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Pajica, poznatijeg kao "Ive Ustasa". Po hodnicima parlamenta Aralica se grohotom smejao ponavljajuci recenice tipa "udri Srbina", "ubi Srbina, kolji Srbina", kojima je Ive Ustasa zacinjavao svoje ucene razgovore sa piscem senatorom. Ovaj poslednji, kasnije, kada se uozbiljio, u sali parlamenta je ucestvovao u debati o ustavnom zakonu o pravima manjina, cije ukidanje je predlozio rezim. Treba ga ukinuti, potvrdio je Aralica, jer kada je bio donesen ("voljom Evropske unije") Srba je bilo vise od 25 odsto stanovnistva u Hrvatskoj i bilo je potrebno da im se obeca izvesna autonomija. Sada, imajuci u vidu da ih "po nasoj proceni nema ni 4 odsto", zakon se suspenduje. Srpski problem dodao je - sada se svodi na problem manjina; hrvatski narod ne mora vise da deli suverenost sa drugim narodima... Objasnjavajuci razloge koji su naveli srpsko stanovnistvo da napusti Hrvatsku, Aralica je pojasnio da se "Srbi odlikuju posebnom psiho-socioloskom strukturom". Oni su, kao prvo, oduvek bili branioci srpskog imperijalizma na hrvatskoj teritoriji a, posto se sada ovaj imperijalizam povlaci i oni odlaze. Srbi, zatim, ne podnose odvojenost od porodice i posto gotovo svaka srpska porodica u Hrvatskoj i u Bosni ima/imala je svoje ogranke u Vojvodini i u Srbiji, nisu mogli da podnesu nove granice koje su nastale i koje razdvajaju pojedine ogranke porodice, odlaze da bi se ponovo okupili. Na kraju, i dalje po Aralici, srpsko stanovnistvo nije pobeglo iz Hrvatske da bi izbeglo progone (pisac ovih redova seca se rijeckih zidova prekrivenih plakatima na kojima su mogle da se procitaju parole: "Srpski petokolonasi, napolje iz Hrvatske" i "Srbe na vrbe"), ne zbog toga sto su zaplaseni hiljadama atentata, ne zbog toga sto su iz Krajine isterani oruzjem, nego zbog toga sto "ne mogu da podnesu sto su od konstitutivnog naroda koji ucestvuje u suverenitetu drzave degradirani na etnicku manjinu". Ali neka bude sasvim jasno: progoni u Hrvatskoj ne stede Hrvate koji misle drukcije od ljudi rezima koji je nametnuo Tudjman. Jedna od najcuvenijih zrtava ovog proganjanja je Stipe Mesic, covek koji je sa Tudjmanom osnovao nacionalisticku partiju HDZ, covek koji je bio poslednji predsednik kolektivnog predsednistva jugoslovenske Federativne Republike kojega je nametnuo Tudjman da bi je sahranio, covek koji je dugo bio predsednik hrvatskog Parlamenta, covek koji je prosle godine - posto vise nije mogao da podnosi Tudjmanov totalitarizam - pocepao na dva dela partiju na vlasti forrmirajuci novu partiju demokratske orijentacije. Rezim ga je kaznio, prvo time sto ga je udaljio sa duznosti predsednika Parlamenta, zatim udaljavanjem sa svih polozaja koji su bili vezani za ovu duznost. Danas je, najzad, isteran i iz kuce. Da, iseljen je iz stana koji mu je dodeljen kao funkcioneru parlamenta i koji je bio njegov jedini stan. "Slucaj Mesic - pise u jednom saopstenju koje je dala jedna partija opozicije, ne partija zrtve pokazuje jos jednom da u Hrvatskoj ne funkcionise pravna drzava. Ovde je u praksi na snazi sirenje straha da bi se zastitila samovolja drzave, ili pojedinaca i grupa koji sebi prisvajaju pravo da deluju u ime drzave. Nalazimo se pred jednim od hiljada nezakonitih iseljavanja i drugih zloupotreba u raspolaganju stambenom imovinom". Posto se pre nekoliko dana spustila zavesa na zlocine koje su, na ponovo osvojenim teritorijama Krajine, pocinili "pojedinci i grupe civila preobucene u hrvatske vojnike", masmediji iz Zagreba iznenada su otvorili www.krajinaforce.com 63 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
poglavlje "Hiljadudevetstodevedesetiprva". Da bi skrenula paznju javnog mnjenja sa pljacki, ubistava, podmetanja pozara i drugih brutalnosti koje se desavaju ovih dana, ili bar da bi dovela na isti nivo tasove na terazijama, zvanicna agencija HINA danas je objavila dve grozne vesti. Prva kaze da je pocelo utvrdjivanje mesta na kojima se nalaze, na teritoriji bivse Krajine, masovne grobnice u kojima bi trebalo da su bez imena sahranjeni Hrvati koji su ubijeni za vreme pobune 1991. godine. U drugoj vesti se kaze da je u blizini grada Petrinje, u Baniji pronadjena i istrazena jama duboka vise metara, iz koje su izvadjeni ostaci 17 muskaraca pripadnika hrvatske policije i hrvatske nacionalne straze, jedinica koje su - uoci stvaranja prve vojske Hrvatske - bile upucene na teritorije gde je izbila srpska pobuna sa namerom, koja tada nije uspela, da je uguse. 15. SEPTEMBAR 95. Na obliznjem ostrvu Pag, u Novalji, oko 5.000 lica prakticno celo stanovnistvo gradica - ucestvovalo je na sahrani pukovnika vojne policije Ivana Sanka, 32 godine, jednog od heroja hrvatske tajne sluzbe tokom rata. Umro je u Zagrebu tacno pre nedelju dana pod sumnjivim okolnostima. Rodjen na kvarnerskom ostrvu, bio je licni Tudjmanov prijatelj i pripadao je tvrdom krilu partije na vlasti. Istakao se u toku bitke za Vukovar (1991) i narednih godina obavljao je tajne misije u Gospicu, u Lici i u Beogradu. Uspeo je cak da prodre u "vucju jazbinu", u Kninu, gde je pripremio teren za hrvatsku ofanzivu u avgustu, posto je bio izbacen padobranom, sam, u zoni Plitvica sa zadatkom da putem radija koordinira buduci napad. Prema hrvatskoj drzavnoj agenciji za stampu, pukovnik je poginuo u saobracajnom udesu na osmom kilometru autoputa Zagreb-Karlovac. Putovao je zajedno sa nekom nedovoljno identifikovanom Irenom O., koja je bila ranjena. Cudno je da u belesci agencije nije uopste nagovesteno koliko je pokojnik bio poznat, od cijeg kraja su se oprostili kao da se radi o nekom nepoznatom, cak i u rijeckom Novom listu. Ali kasniji nekrolozi koje su objavili prijatelji, rodjaci i saborci dopustaju da se rekonstruise lik ovog coveka. Otkuda zvanicno cutanje? U Rijeci i okolini postavljaju ovo i druga pitanja. Niko nije video telo, koje je stiglo u zatvorenom sanduku iz hrvatske prestonice. Gde je ta Irena O. koja, izgleda, nije primljena ni u jednu zagrebacku bolnicu? Kud su se dela brda dokumenata koja je covek iz najpoverljivijih misija prikupio poslednjih kljucnih dana Operacije Oluja? Na sahrani se proneo glas da je pukovnik Sanka previse znao i da je mozda postao nezgodan. Citam u listu Il Piccolo iz Trsta hroniku Maura Mancina iz Zagreba: "Nebom bruje lovci-bombarderi NATO koji lansiraju svoje rakete i u podrucju Doboja, stotinak kilometara istocno od Banjaluke. Zemljom se siri potmuli zvuk gusenica hrvatskih i muslimanskih tenkova koji nastavljaju svoje napredovanje prema uporistima bosanskih Srba. To je zvucna kulisa u poslednjim casovima vatrenih okrsaja u centralno-severnoj Bosni!". U muslimanske ruke pao je i Bosanski Petrovac, u koji su delovi bosanskog Petog armijskog korpusa usle jutros u zoru. Mesto se nalazi 50 kilometara juzno od Bihaca, na pola puta izmedju ovog grada i Banjaluke i 10 kilometara iza Kulen Vakufa, koji je osvojen juce. Danas, nastavljajuci napredovanje, trupe generala Atifa Dudakovica stigle su pred vrata www.krajinaforce.com 64 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
gradica Kljuca, 20 kilometara istocno od Petrovca. Istovremeno trupe bosanskog Sedmog armijskog korpusa, one koje su osvojile Donji Vakuf, nastavile su da napreduju u pravcu severoistok, i one u pravcu Kljuca. Druge bosanskomuslimanske snage su se, medjutim, spojile sa hrvatskim trupama u zapadnoj Bosni, tacnije u Ostrelju, mestu koje se nalazi izmedju Bosanskog Petrovca i Drvara. Ova hrvatsko-muslimanska operacija, nazvana "Maestral" (ko zna medjutim zasto je izabran ovaj osvezavajuci vetar posle toliko "Oluja"), izazvala je egzodus srpskog stanovnistva ogromnih razmera koje je u ovim krajevima bilo vecinsko. Vec ima 90.000 izbeglica koje se krecu prema Banjaluci i Doboju. Ponovio se "tragicni obred" biblijskih kolona ocajnika, sa uvek uobicajenim starcima, zenama i decom, koji pod neprestanim pljuskovima i po zagusljivoj vlaznoj vrucini, na uobicajenim traktorima, ali i u kolima koja vuku konji i volovi, pokusavaju da se domognu spasa krecuci se prema prijateljskim krajevima posto su na brzinu napustili svoja stanista, ugrozeni paljbom hrvatskih i muslimanskih topova i mitraljeza. Iz Banjaluke, grada koji je vec pretrpan izbeglicama prebaceni su prema Sanskom Mostu i Prijedoru. U biltenima agencije HINA iz Zagreba uvek upotrebljavaju rec "oslobodioci" i glagol "oslobadjati", ali niko od stanovnika nije ostao da doceka i pozdravi ove oslobodioce. Nigde i nikad. "Oslobodjeni" beze zahvaceni panikom, sa mrznjom u srcu. A civilne vlasti bosanskih Srba (iz regiona Banjaluke) ne znaju vise gde da smeste ovaj narod izbeglica koji iza sebe ostavlja bez ljudi veliku oblast centralne i zapadne Bosne. Izbeglicama koje su stigle ili koje stizu iz Bosanskog Petrovca, Jajca, Donjeg Vakufa, Sipova, Drvara, Kulen Vakufa, Kljuca, pripojilo se 30.000 nesretnika u bekstvu sa podrucja planine Ozren, tucenog napadima aviona NATO usmerenim na oblast Doboja. Veoma je tesko dostaviti pomoc ovim izbeglicama, pored ostalog, zbog toga sto su u prekidu mnogi putevi i zbog mostova koji su unisteni teskim bombardovanjima iz vazduha. Komandanta bosanskog Petog armijskog korpusa, generala Dudakovica, kojega Muslimani smatraju najvecim herojem ovoga rata, intervjuisali su kod Vakufa tri novinara iz Rijeke: Snjezana Pavic, Sanja Despot i Nenad Rabersak iz Novog lista koji to danas objavljuje. Vi od mene ocekujete - kaze Dudakovic - odgovor na pitanje kada ce se zavrsiti rat, ali ja vam ga ne mogu dati.. Za mene pregovori, dogovori i mirovni planovi Evropske unije, NATO i OUN, nemaju nikakvu vrednost. Dok ponovo ne uspostavimo vlast bosanske vlade na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine nece moci da se kaze da je rat zavrsen. Ja i moji vojnici necemo prestati da se borimo sve dok Bosna i Hercegovina, koja je hiljadu godina unitarna, bude i dalje deljena i komadana, niti cemo prihvatiti podelu Bosne. Ubrzo cemo osloboditi i Krupu i Novi, Prijedor i Sanski Most. Necemo se zaustaviti do reke Drine! Dakle, medjunarodni mirovni planovi i ratni planovi Hrvata i bosanskih Muslimana sudaraju se u Bosni i Hercegovini. Hrvati i Muslimani, izgleda, smatraju kako je, da bi dobili teritorije koje koje su im dodeljene na papiru najbolje da ih osvoje oruzjem i da ih ociste od srpskog stanovnistva, koje bi, ako ostane u svojim kucama, "otvorilo" pitanje mnogo-nacionalnosti koje u balkanskim zemljama suvise smeta nacionalistima svih boja. Generalni sekretar NATO, Klas, pravi se da je ljut, posto proizilazi da su www.krajinaforce.com 65 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
napadi koje su izvrsili avioni Atlantskog pakta fakticki dali vazdusnu podrsku pesadiji i oklopnim kolima Hrvata i Muslimana. Izvesno je da zbunjuje lakoca kojom se odvijalo napredovanje hrvatske vojske i one bosanske. Posmatraci smatraju da su se Srbi, svesni da ne mogu dobiti vise od 49 odsto bosanske teritorije, procenat koji im je dodeljen planom Kontakt grupe i SAD, povukli sa mesta koja su ih manje zanimala ili koja bi, u buducnosti, bila teze odbranjiva. I vec danas "vlada" Karadzic-Mladic umanjuje posledice poraza, govoreci o strateskom povlacenju radi smanjenja sirine fronta. Po cenu teritorija zapadne Bosne, Srbi smeraju da zadrze kontrolu nad istocnom Bosnom i koridorom za Banjaluku u Posavini, koridorom koji je 1993, u doba rata izmedju Hrvata i Muslimana, Tudjman prepustio bosanskim Srbima povukavsi iz Posavine trupe bosanskih Hrvata. Sa svoje strane, osvajanjem Bosanskog Petrovca, bosanski Muslimani su postigli jedan od svojih glavnih ciljeva: da teritorijalno spoje oblast Bihaca ("dzep") sa preostalom bosanskom teritorijom koju oni kontrolisu. Iz ovog ugla posmatrano, moglo bi da se zakljuci da su vojne operacije zavrsene i sve tri strane u sukobu mogle bi prvo da prihvate prekid vatre a zatim zapadni plan koji je uostalom potvrdjen osvajanjem na bojnom polju. Ali pravi se i druga pretpostavka: poneseni uspehom, Hrvati i Muslimani mogli bi da ne budu vise zadovoljni sa 51 odsto Bosne. U tom slucaju Banjaluka i njena oblast bice sledeca meta armija iz Sarajeva i Beograda. A moglo bi da se potvrdi cak ono sto predvidja general Dudakovic: Muslimani, narocito ako budu dobili drugo oruzje od islamskih zemalja, mogli bi da zatraze celu Bosnu i Hercegovinu... A posle toga? Ono posle mozda je vec pocelo: teritorijalna podela izmedju Muslimana i Hrvata. Teska deoba koja bi mogla da dovede do novog rata izmedju sadasnjih saveznika. Ne mogu se zaista zaboraviti strasne reci koje je izgovorio hrvatski poslanik Drago Krpina, jedan od zamenika Franje Tudjmana na celu partije na vlasti u Hrvatskoj i u "Hrvatskoj Republici Herceg-Bosni", koji je nedavno potvrdio: "Srbi su samo trenutno opasnost broj jedan za Hrvate; prava dugotrajna opasnost su Muslimani". A od opasnosti do neprijatelja mali je korak. 16. SEPTEMBAR 95. Prekori zagrebacke i sarajevske vlade od strane NATO, SAD i OUN ne zaustavljaju napredovanje raspomamljenih hrvatskih i muslimanskih trupa u severozapadnoj Bosni, gde su do sada naisli na slab ili na nikakav otpor od strane snaga bosanskih Srba, ciji komandant Ratko Mladic je primljen u bolnicu u Beogradu. U ruke saveznika koje cini hrvatsko-muslimanska federacija pao je i Sanski Most, sediste opstine u oblasti Banjaluke, varosica rasuta na obe obale reke Sane, udaljena 60 kilometara od Banjaluke , 28 od Prijedora i 70 od Bihaca. Veliki deo stanovnistva Sanskog Mosta, oko 20.000 ljudi, pobegao je. Hrvatsko-muslimanska ofanziva. Tako je hrvatskomuslimanska ofanziva, u razmaku od nedelju dana, stvorila drugih 100.000 izbeglica Novosti koje dolaze iz Banjaluke u koju se stustio veliki deo ovih ljudi prepustenih sami sebi, govore o gradu na ivici kolapsa, o ulicama i trgovima poplavljenim rekom izbeglica koji su se ulogorili po javnim zgradama i na otvorenom, bez dovoljno hrane i pokrivaca, bez lekova i higijensko-sanitarnog materijala. Zaguseni su i prilazni gradski putevi; www.krajinaforce.com 66 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
velika ljudska nesreca, jednom recju, dostigla je nepodnosljive razmere. Hans Niberg, predstavnik Visokog komesarijata OUN za izbeglice, situaciju je nazvao "katastrofalnom". Izbeglice se krecu najraznovrsnijim prevoznim sredstvima, od kola koja vuku konji do traktora, od cudno skrpljenih kamiona do starih i isluzenih automobila Fiat-Zastava. Posle gubitka, uglavnom surovih i krsevitih krajeva koje su protekle nedelje okupirale hrvatsko-muslimanske trupe, bosanskim Srbima ostalo je manje od 55 odsto Bosne i tesko da ce ustupiti jos teritorije. Povukli su se, kazu, iz neodbranjivih podrucja da bi se koncentrisali na onih 49 odsto teritorija koje su im, ipak, dodeljene planom "pax americana". Povodom prve godisnjice od prve posete jednog pape Hrvatskoj, hrvatski katolicki pisac Drago Pilzel objavljuje danas u Novom listu nekoliko svojih veoma gorkih opaski o "slepim jahacima Apokalipse" kako on naziva "nadmene, bahate, naduvene, slavohlepne, ambiciozne, prostacke i stetne" lidere iz Zagreba "koji ovih dana privode kraju proces "srbizacije" hrvatske politike i uvode politicki primitivizam u politoloske prirucnike koji ce biti napisani onda kada budemo shvatili da smo usli u jos nepoznate dimenzije totalitarnog drustva". I dalje kaze, da militarizam sa hrvatskim obelezjem nesumnjivo nosi u sebi izvesnu crtu osvete. Ali to ne bi smelo da sluzi kao alibi u ocenjivanju Operacije Oluja. Ovaj militarizam visi nad nama kao stalna pretnja. Nastavljajuci, pisac se zaustavlja na duhu osvete koji se hrani nacionalizmom i terorizmom u zemlji podsecajuci na poruku mira koju je uputio papa Djovani Paolo II u Zagrebu, septembra 1994 i prebacuje hrvatskim biskupima sto "nisu podigli svoj glas osude slozene problematike koja je nastala u Hrvatskoj posle vojne i policijske akcije "Oluja", suoceni sa krsenjem ljudskih prava u ponovo osvojenim krajevima, suoceni sa sve manje demokratskom slikom i socijalnim nepravdama u celoj zemlji". "Masovno bekstvo srpskog stanovnistva iz Hrvatske, koje za partiju na vlasti predstavlja "definitivno resenje srpskog problema"; suvise ceste sovinisticke, nacionalisticke i izjave koje duboko degradiraju najvise hrvatske vlasti; nastavljanje sa masakriranjima civila, sa podmetanjima pozara i unistavanjem dobara: sve ovo bi zahtevalo mnogo angazovaniji odgovor" crkvenih vlasti. One bi, dodaje Pilzel, morale da izbegavaju da daju i najmanji alibi drzavnom i paradrzavnom terorizmu. U duhu papinih govora neophodno je da se jednom zauvek slomi spirala mrznje, odbacujuci logiku osvete... Posle papine posete Hrvatskoj, tokom godine dana objavljene su u toj zemlji fotomonografije o tom dogadjaju, knjige sa papinim govorima, zbirke eseja o vernosti hrvatske nacije rimskoj crkvi, iskovane su medalje, emitovane postanske marke; Tudjman je ucestvovao u oko stotinu misa, pa ipak... Najveci katolici, upravljaci iz Zagreba konstatuje Pilzel - odbili su u praksi papske poruke: umesto kulture mira, tolerancije, solidarnosti i dijaloga medju ljudima i grupama razlicitih identiteta i ubedjenja, nastavljeno je sa propovedanjem i sejanjem mrznje; nista nije ucinjeno da se uspostavi pravda, niti je povedena borba protiv zlocina; jos ne postoji drzava prava. Umesto da se izgradjuju veze izmedju naroda sa razlicitim religioznim verovanjima i kulturama, vodi se sistematska politika deobe, diskriminacije i cak fizicke likvidacije onih koji su drukciji; raspirena je vatra najekstremnijeg nacionalizma. Sve dok se sef drzave bude ponasao kao sto se ponasao dok je jezdio kroz ponovo osvojenu Krajinu, www.krajinaforce.com 67 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
odgovarajuci izrekom iz Starog zaveta "oko za oko, zub za zub" onima koji nam u celom svetu prebacuju zbog paljenja srpskih kuca u oslobodjenim krajevima Hrvatske, ne moze se ocekivati da bilo koji gradjanin smogne u sebi snage da raskine sa takvom Hrvatskom, sa takvim hrvatskim patriotizmom u ovoj drzavi. U ocima hrvatskih vlasti veoma malo znace pravda i pravna drzava i tesko je verovati, sve dok bude tako, da ce vecina ljudi prestati da se plasi pred farsom od demokratije kakva je ova sadasnja i ona koja se nazire u najavljenim izborima... 17. SEPTEMBAR 95. Izgleda da su se Hrvati i Muslimani u Bosni zaustavili ili gotovo zaustavili, posto su zagospodarili sirokim podrucjima u kojima je muslimanska ili hrvatska etnicka skupina bila u manjini ili je nije ni bilo. Izetbegovicev Peti armijski korpus stigao je pred vrata Bosanske Krupe. Sarajevo moze da odahne, mozda je zavrsena opsada koja je trajala tri i po godine: srpski topovi su povuceni sa visova koji dominiraju nad prestonicom Bosne i Hercegovine. U medjuvremenu, nastavlja se masovno bekstvo civilnog stanovnistva iz centralne Bosne ka severu. Civili koji su pobegli iz Jajca, Kljuca, Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta i drugih varosica koje su osvojile hrvatske i muslimanske trupe (siroka oblast koja je prakticno ostala bez svojih stanovnika), zakrcili su puteve koji vode u Banjaluku. Ovaj grad, u koji se vec ulilo 75.000 izbeglica, nema vise mesta da primi i ostale; zbog toga preusmeravaju kolone prema istoku. Stizu i vesti o surovim postupcima "oslobodilaca". U Donjem Vakufu 6.000 srpskih izbeglica koje su tamo uhvacene u zamku snose posledice pobednicke euforije razjarenih muslimanskih vojnika. U Hrvatskoj su 34 od oko 1.000 srpskih civila iz Krajine, koji se se sklonili u kasarnu Plavih slemova u Kninu, izruceni hrvatskim vojnim vlastima koje su ih, optuzivsi ih za dela terorizma, genocida i oruzane pobune, odvele u zatvore u Zadru, Splitu i Sibeniku. Drugih 700 civila ukrcani su u 25 autobusa i upuceni prema Srbiji. Tako je Krajina ociscena i od poslednjih ostataka starosedelackog stanovnistva koje nije hrvatsko. U vezi sa tim, za vreme jedne ceremonije povodom dodele visokih odlikovanja zasluznim patriotima, predsednik Tudjman je danas izjavio u svojoj zagrebackoj rezidenciji da je krunisan san zbog kojeg su ziveli, patili i umirali Hrvati tokom svoje duge istorije. Neka od visokih odlikovanja dodeljena su pojedincima koji su u II svetskom ratu "nameravali da se bore za neki drugi ideal, ali uvek za Hrvatsku" u redovima ustasa. U istarskom Vodnjanu sastali su se predstavnici tridesetak zajednica Italijana iz Hrvatske. Razgovaralo se o situaciji u kojoj je jos jednom italijanska manjina u Hrvatskoj "stisnuta gvozdenim klestima dekreta i mera" sa namerom da je oslabe, narocito u skolskom sistemu koji je sada poremecen. Tokom cetiri sata izbili su gnev, razocarenje i gorcina koje su izazvali raspis Vokiceve i niz vladinih mera koje su zavele klimu stetnu po Italijane, cije skole su izlozene opasnosti da nestanu. Predsednik Italijanske zajednice, Djuzepe Rota optuzio je ko zna koji po redu ministarski dekret koji je poslednjih dana pogodio skolu kao malj: italijanski jezik, koji se do sada ucio kao drugi jezik ili "jezik sredine" u hrvatskim skolama na dvojezicnim teritorijama Istre, ponovo je postao strani jezik. Vaspitacice koje su u Labinu prosle godine drzale nastavu u italijanskom www.krajinaforce.com 68 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
decjem vrticu morale su prestati to da rade zbog snaznih pritisaka vladajuce partije. Nastavnici italijanskog maternjeg jezika u vecinskim skolama mnogih gradova zastraseni su dotle da se ne usudjuju da zakorace u ucionice za vreme uzine. U Bujama zgrada u kojoj je italijanska skola ne ispunjava uslove, skolska godina nije mogla da pocne - a prosle su dve nedelje od pocetka - ali Ministarstvo obrazovanja to uopste ne brine. "Uskoro cemo biti zatvoreni u kavez", izjavio je Rota. Najnovije mere protiv Italijana u Hrvatskoj, dodao je, posledica su samovoljnog zaokreta vlade iz Zagreba prema ekstremnoj desnici i zbog toga "mi se ne borimo samo za nasa prava, nego za afirmaciju ljudskih prava u ovoj zemlji". Veoma gnevan je i stari nastavnik Pjetro Nutricio iz Opatije: "Tudjman nas zatvara u geto, samo nam jos fali radi raspoznavanja zuta traka oko ruke. U svakom slucaju ostajemo ponosni sto smo Italijani". 18. SEPTEMBAR 95. Bosna je, sada, podeljena na pola. Hrvatske i muslimanske trupe kontrolisu 50 odsto bosanske teritorije. Srbi, koji su kontrolisali 70 odsto ove teritorije, izgubili su od nje 20 odsto za svega nekoliko nedelja, tako da sada drze nesto vise od dela koji im je dodeljen. Karadzic i Mladic mogu tako da opravdaju poraze pred svojim javnim mnjenjem govoreci da su zapadne teritorije najudaljenije od Srbije napustili iz strateskih razloga, odlucni, medjutim, da se vise ne povuku ni koraka nazad. Izgleda da se u slozeni mozaik ovih dogadjaja veoma dobro uklapa danasnja opomena Vasingtona upucena vladi u Sarajevu da "smesta prekinu" ofanzivu na severozapadu protiv Srba, "da ne pokusavaju da na bojnom polju rese one probleme koji se mogu resiti za pregovarackim stolom" i zbog toga sto se deoba teritorija vec priblizila odnosu 51 prema 49 sto je u osnovi americkog plana. Ako bi Srbi izgubili jos teritorija to bi otezalo sporazum i nagnalo bi Beograd da vojno intervenise i podrzi bosanske Srbe. Parlament Bosne i Hercegovine, iako nerado, danas je prihvatio plan Sjedinjenih Drzava koji predvidja podelu zemlje na dva entiteta: srpsku republiku i hrvatskomuslimansku federaciju povezane medjusobom tankim vezama koje bi spasile privid jedinstvene drzave. Ipak Izetbegovic odbija da zaustavi ofanzivu, odlucan u nameri da se na pregovorima pojavi kao trijumfalni pobednik koji je opkolio Banjaluku, neprijateljsko utvrdjenje, a da nema obavezu da ga osvoji. I Zagrebu su pobede udarile u glavu. Potpredsednik Bosiljko Misetic - zvani "Tudjmanova usta" - izjavio je pred televizijskim kamerama da je cilj Hrvatske "oslobadjanje" cele severozapadne Bosne, ukljucujuci Banjaluku. I da je potpuno u hrvatskom interesu da podrucje Banjaluke postane deo Federacije hrvatsko-muslimanske. Primarni interes Hrvatske u ovom casu je da se granici sa teritorijom federacije... To je, u stvari, pravi razlog sto trupe iz Zagreba ucestvuju u ofanzivi. Poslednjih sati, ipak, hrvatske snage nisu dalje napredovale, dok su muslimanski Peti i Drugi armijski korpus, napredujuci prvo na zapad a zatim na istok, zatvorili krug oko varosica Prijedor i Bosanski Novi (Peti korpus) usmeravajuci se prema gradu Doboju (Drugi korpus). U svakom slucaju nijedan drugi naseljeni centar od nekog znacaja nije osvojen; a to usporavanje ofanzive podudara se sa prekidom neprijateljskih napada aviona NATO na srpske polozaje. www.krajinaforce.com 69 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Pogorsava se, medjutim, tragedija izbeglica. Hrvatski mas-mediji je ignorisu, ili najvise sto pominju je da "nesreca sada pogadja one koji su do juce bili progonitelji". Reci bez milosti za nevine ljude koji su bili i jesu zrtve rata. Sa svoje strane, vlasti bosanskih Srba, nespremne i u nemogucnosti da se suoce sa neocekivanim dogadjajem, zatvorile su kapije Banjaluke (koja je vec pretrpana zbog prevelikog broja izbeglica) pa oko 20.000 ljudi, posto su naisli na zatvoren ulaz u grad, sada lutaju bez cilja po njegovoj krajnjoj periferiji. Unutar najveceg bosanskog grada koji kontrolisu Srbi, uz stanovnike koji u njemu zive i kojih ima vise od 200.000, nagomilalo se 80.000 izbeglica koji "pokusavaju da pobegnu od svoje sudbine uz poljske logore i vatre improvizovane duz ulica opkoljenog grada. Oboleli, starci i deca, dremaju mokri i prljavi po plocnicima". Ovo je opis jednog reportera koji dolazi izdaleka. "Izvan grada, bez cilja, bez hrane, kruze drugi ocajnici koje je napustila sudbina". Vlasti koje su novim talasima izbeglica zabranile ulazak u Banjaluku, pokusavaju da ih upute u druga podrucja. Na drumu se formirala kolona, duga 70 kilometara, od malih traktora i seoskih kola sa desetinama hiljada ljudi na njima koji se drze za nesto malo pokucstva nabacanog bez reda po senu za konje, uz oskudne namirnice. Kolona se proteze drumom koji povezuje Banjaluku sa Derventom i vodi na istok, u Srbiju. Vlasti pokusavaju da smeste jedan deo izbeglica u Bosanski Brod, dok su druge grupe preusmerene cak prema Prijedoru i Sanskom Mostu, prvom , ugrozenom od hrvatsko-muslimanskih snaga dok je drugi vec pao u njihove ruke. Nadaju se milosti pobednika. Drugi "put egzodusa" srpskog bosanskog stanovnistva je onaj koji, silazeci sa visova Ozrena vec skoro potpuno opkoljenog od muslimanske armije, vijuga prema Doboju, koji je takodje grad izlozen opasnosti; njegova periferija je na dometu artiljerije trupa koje imaju kao obelezje tri ljiljana. Doboj su dosad preplavili 14.000 izbeglica. Humanitarni konvoji se naprezu da prodju zakrcenim putevima. Razna svedocenja potvrdjuju da se gnev srpskog stanovnistva, narocito izbeglica, ovih dana okrece protiv politickih vodja koji su ih gurnuli u ovu beznadeznu avanturu. Na suprotnoj strani, snage koje su preuzele vlast na teritorijama otetim od bosanskih Srba ne bave se problemom izbeglica nego, udovoljavajuci volji Sarajeva i Zagreba, brinu se jedino da ucvrste odgovarajuci vojni i politicki polozaj. Hrvati i Muslimani u Bosni saveznici su koji sumnjaju jedan u drugoga i vode razlicitu politiku. Bosanski parlament je izjavio danas, da navedem odmah primer, da ce popis stanovnistva iz 1991. ostati osnova na kojoj ce morati da se temelji struktura vlasti u svim krajevima zemlje. Hrvatska, medjutim, polazi od situacije koja je stvorena kao posledica etnickih ciscenja (kao sto radi u sopstvenoj kuci: posto je ocistila srpsko stanovnistvo iz Krajine, sprema se da pristupi prevremenom popisu stanovnistva u aprilu naredne godine). Tudjman je dao azil Fikretu Abdicu, izjavivsi da ce ovaj porazeni sluga dvaju gospodara moci slobodno da se bavi poslovima, a u buducnosti, ako to bude zeleo, i politikom. Parlament iz Sarajeva, (takodje danas) zaduzio je Predsednistvo republike da zahteva od Hrvatske izrucenje Abdica optuzenog za ratne zlocine. Time se ne zavrsavaju razlike. Hrvatsko-muslimansko saveznistvo, koje je vec jednom raskidano, u opasnosti je da opet bude raskinuto sada kada su okolnosti nametnule (ili medjunarodna zajednica) da svaki od partnera racuna samo na sopstvenu www.krajinaforce.com 70 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
snagu, znajuci da je jaci ako ima veci manevarski prostor za vreme pregovora. Ako Muslimani budu otisli da pregovaraju sa 15 odsto bosanske teritorije (koliko su od nje kontrolisali do proslog jula) postace "Bantustan Hrvatske", kako bi rekao italijanski novinar Gvido Rampoldi. Sada su, medjutim, stigli do 25 odsto, izjednacivsi se sa hrvatskim udelom. Prema agenciji za stampu iz Zagreba, regularnoj hrvatskoj vojsci pripada 75 odsto zasluga za pobede postignute u poslednja dva meseca, 15 odsto otpada na 20.000 ljudi vojske bosanskih Hrvata (HVO ) a samo 10 odsto rizicnih na Muslimane". Vec je ova procena izazivanje, upaljacki fitilj polemike koja ce gotovo sigurno dovesti do najzescih sukoba u bliskoj buducnosti. Hrvati su stavili do znanja da zele veci komad. Gore navedenim procentima zasluga morala bi da odgovara podela na teritorije kojima ce se upravljati. Muslimani ne kriju da su razocarani. Izetbegovicevi ljudi ne mogu da svare recenice kao "Jajce i Drvar, najhrvatskiji gradovi", podsecajuci da su padu Jajca u srpske ruke 1992. pogodovali nasrtaji Hrvata na Muslimane u Bosni, sto su se prosirili u krvavi rat medju njima koji se protegao na gotovo celu 1993. Sta ce se sada dogoditi sa ovom vrstom vojne pogranicne oblasti koju su Hrvati stvorili u Bosni? Da li ce bosanska hrvatsko-muslimanska federacija uspeti da odoli novoj zagonetci raspodele osvojenih teritorija? Da li ce Hrvatska i dalje insistirati na spajanju bosanske Federacije sa Hrvatskom u formi konfederacije? U zagrebackom parlamentu, koji se pre dva dana sastao zbog izglasavanja 12 zakona, ministar inostranih poslova Granic rekao je da su "hrvatske pozicije kako one u pregovorima tako i one na vojnom planu - sada veoma jake" (burno odobravanje). Presao je medjutim preko pitanja jednog poslanika koje se odnosilo na "trvenja i carke" do kojih je doslo izmedju hrvatskih trupa i muslimanske vojske u tek oslobodjenoj varosici Bosanskom Petrovcu. Hrvatska vlada, Ministarstvo javne uprave, odbacili su grb i zastavu Istre: oblik stita na grbu nije u skladu sa heraldickim tradicijama; ne dopadaju se venac i vimena istarske koze; rogovi su joj suvise kratki; nije dobar ni trostruki grumen zemlje (simbol tri starosedelacke etnicke grupacije poluostrva) na koji se oslanja koza. Ako se zeli da grumen ostane, upozorava Ministarstvo, onda srednji grumen treba da bude visi, jer simbolise hrvatsku etnicku skupinu koja je (preo)vladajuca! Sastanak na vrhu u Zagrebu. Predsednici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Tudjman i Izetbegovic, u prisustvu Klintonovog izaslanika, Holbruka, postigli su sporazum o "neophodnosti da nastave ka integraciji funkcija dvojne federacije u Bosni i Hercegovini. Da li je to prvi korak ka likvidaciji takozvane "Hrvatske republike Herceg-Bosne"? Nije receno da ce se to dogoditi. Sto se tice teritorija koje su osvojile hrvatske i muslimanske trupe tokom poslednjih nedelja, za vreme spojene ofanzive protiv Srba, vlada potpuna nesaglasnost, tako da "je dogovoreno da se do kraja sukoba odgodi resenje" koje ce se pronaci "kroz politicki dijalog" i prema tome nece moci da bude prejudicirano "identitetom oslobodilackih snaga". OUN nastavlja da "osudjuje" hrvatsko-muslimansku vojnu eskalaciju u Bosni. Savet bezbednosti opominje Zagreb i Sarajevo da ne koriste situaciju radi sopstvene prednosti, zahteva da se smesta prekine vatra, izrazava duboku "zabrinutost zbog teskoca civilnog stanovnistva". Da li su www.krajinaforce.com 71 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
to uobicajene jalove reci? Posto se u Zagrebu susreo sa britanskim ministrom inostranih poslova Malkolmom Rifkindom, hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granic izjavio je da su "hrvatske snage zaustavile dalje napredovanje prema Banjaluci". Rifkinda je primio i predsednik Tudjman, koji mu se zakleo da su "hrvatske snage prekinule ratne operacije u zapadnoj Bosni jos pre dva dana". Rifkind je to primio na znanje, isticuci da "treba izbeci drugu humanitarnu katastrofu, koja bi mogla da poveca na 250.000 broj izbeglica" koje je do sada prouzrokovala hrvatsko-muslimanska ofanziva. U isto vreme kada elektronska sredstva informisanja prenose uveravanja koja su dali Tudjman i Granic, predstavnik OUN u Zagrebu Ganes obavestava da su juce jake snage hrvatske vojske presle reke Unu i Savu izmedju Dvora, Bosanske Kostajnice i Bosanske Dubice i prosirile se preko granice. Ove snage, rekao je Ganes "mogle bi da imaju zadatak da stvore tampon-zonu duz hrvatske granice, na bosanskoj teritoriji, kao sto je vec ucinjeno u zapadnoj oblasti Bosne". U ovoj operaciji, hrvatska artiljerija tukla je gradove Bosanski Novi, Bosansku Dubicu, Knezicu i Svodnu, dok su avioni sa sahovnicom bombardovali srpske polozaje u Bosanskom Novom i Sanskom Mostu. Ovoga puta doslo je, medjutim, do odlucnog reagovanja srpskih snaga koje su, posto su se reorganizovale u poslednjim satima, uspele da blokiraju dalje napredovanje neprijateljskih snaga kako na banjaluckom frontu, tako i na ozrenskom frontu gde je novi napad Izetbegovicevih snaga odbijen. Predstavnik OUN u Zagrebu precizirao je da snage bosanskih Hrvata, snage bosanskih Muslimana i regularna hrvatska vojska, kontrolisu sada 48 odsto teritorije Bosne i Hercegovine. Linija fronta se manje vise stabilizovala i ide od Dvora na reci Uni do granice izmedju Hrvatske i Bosne, do Sanskog Mosta, Mrkonjic Grada i Jajca, da bi se popela duz reke Vrbas do Donjeg Vakufa. Posebno su aktivne muslimanske snage, ali i one - uprkos pobednickim tonovima biltena - vec nekoliko dana slabo napreduju. Danima se ponavlja da je varosica "Sanski Most opkoljena i da se nalazi pred oslobadjanjem" od snaga Petog armijskog korpusa, ciji cilj, posle osvajanja Bosanskog Petrovca, Kljuca i Bosanske Krupe je zauzimanje Prijedora na 25 km od Banjaluke. To je izjavio komandant jedinice, Atif Dudakovic, koji medjutim nije umeo da objasni razlog zbog kojeg je, posto je nekoliko dana pre toga najavio skori pad Mrkonjic Grada, koji su kasnije osvojile trupe bosanskih Hrvata (HVO ), ovaj grad vracen srpskom entitetu (Republici Srpskoj) u februaru-martu 1996, sprovodjenjem ispravki demarkacionih linija utvrdjenih Dejtonskim ugovorom. Pre nego sto su se povukli iz grada, Hrvati su ga u najvecem delu razorili. Pored toga utvrdjeni su uzasni masakri koje su izvrsile hrvatske snage: na pravoslavnom groblju varosice izbila je na videlo velika masovna grobnica iz koje su, krajem marta ili pocetkom aprila ‘96, u prisustvu izaslanika Haskog tribunala, izvadjena tela 181 srpskog civila i vojnika ubijenih za vreme ofanzive bosanskih Hrvata pocetkom jeseni 1995. Veliki deo zrtava imale su smrskane lobanje. U trenutku predaje u stampu ove knjige, utvrdjivanje i trazenje drugih masovnih grobnica je u toku u 26 okolnih mesta. Medju mestima gde su utvrdjeni masakri koje su izvrsili bosanski Hrvati i Muslimani su Celebic, Tarcin, Capljina i Lora, sve bivsi zarobljenicki logori. U logoru Celebic, u zoni Kupresa, centralna Bosna, www.krajinaforce.com 72 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
vijorila se crna zastava sa ustaskim "U", posvedocio je Relja Mrkajic, lekar, bivsi srpski internirac. "Bili smo primorani da udjemo u logor izmedju dva reda hrvatskih vojnika koji su nas toliko tukli da su nam i kosti prebili". Mesecima je ovaj lekar pozrtvovano lecio opekotine na telima svojih nesretnih drugova, izazvane elektricnim udarima i usijanim gvozdenim alatkama koje su upotrebljavali mucitelji. Bilo je takodje "nasilja nad zenama koje se ne moze imenovati" u obliznjem logoru Musala, starom sportskom centru "pretvorenom u arenu uzasa". Zatvorenici su bili "primoravani da pevaju hrvatske svecane pesme dok su bicevani do smrti". Ko bi odbio cekalo ga je mucenje. Onaj koji je ulazio u hrvatski ili muslimanski logor znao je da ce morati da plati za zlocine i grozote koje su negde drugo pocinili bosanski Srbi. Dudakovic jos nije osvojio Mrkonjic Grad, niti je uspeo da uspostavi saobracaj putem prohodnim za kamione izmedju Jajca i Kljuca, gradova koje su odavno osvojile snage bosanskih Hrvata i Muslimana. Prema Dudakovicu, njegove snage su do sada razbile tri srpske brigade i ubile od 900 do 1.300 neprijateljskih vojnika. Najzad, "preuzata je civilna uprava u naseljenim mestima iz kojih je pobeglo celokupno srpsko stanovnistvo". Drugo saopstenje dala je komanda Drugog bosanskog armijskog korpusa da je "posle teskih borbi danas oslobodio drugih 50 kvadratnih kilometara teritorije na planini Ozren". Muslimanske snage stigle su pred vrata Bosanskog Petrovog Sela, "prestonice" srpske enklave na Ozrenu. Medju planinskim selima do kojih su doprle snage bosanskih Muslimana je i Vrbak, u kojem je zauzet top iz kojeg bi trebalo da je ispaljen smrtonosni projektil koji je proteklog 25 maja napravio pokolj u Tuzli ubivsi 75 osoba, najvecim delom mladih i ranivsi drugih 150. Javljeno je za vojne operacije neocekivano i iz podrucja Mostara, gde se mesecima nije pucalo. Muslimani iz Bosne i Hrvati napali su iznenada srpske polozaje, ali su odbijeni. Na ovom sektoru Hercegovine muslimanske trupe koncentrisane su duz linuje Mostar-Nevesinje, NevesinjeKonjic i Konjic-Kalinovik, dok su Hrvati angazovani duz glavne saobracajnice Capljina-Stolac. Izmedju Muslimana i Hrvata medjutim nisu mnogo srdacni odnosi. Hrvati nisu nikada prikrivali, uglavnom u Mostaru i u Hercegovini, svoju duboku mrznju protiv "Turaka" ili "balija" kako oni sa prezirom nazivaju bosanske Muslimane; i, gde god da su krocili, isticali su zagrebacke barjake na crkvama i na opstinama. Grad Jajce, koji su okupirali Hrvati, ali koji je simbol bosanske drzavnosti, pretvorio se u jabuku razdora. Neki posmatraci misle da ce se, "ako Hrvati i Bosanci budu osvojili Banjaluku, ravnoteza predvidjena mirovnim planom potpisanim u Zenevi, raspasti u paramparcad". Danas niceg novog o izbeglicama. Uvek ista muka. Prema izvorima OUN, onih koji su u severnom delu Bosne upali u klopku, ima 87.000: 7.000 onih koji su pristigli u podrucje Doboja a najvise njih u Banjaluku i njenu oblast. Prvi novinari koji su se vratili u Plitvice bili su praceni gustom povorkom vladinih funkcionera, oficira policije i vojske. Dopisnik lista La Voce napisao je ono sto su mu ispricali ti funkcioneri i ti ljudi u uniformama, ali mu nisu mogli staviti povez preko ociju. Odakle je dosao "razorni bes"? "Malo njih je ocekivalo da ce zateci sve kao sto je bilo nekada. Cudo Nacionalnog parka, pustog ali netaknutog, nadovezuje se na posebnost www.krajinaforce.com 73 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
predela koji ga okruzuje, posebnost koja brine turisticke vodice jer ce za koji mesec morati da organizuju izlete koji se priredjuju na jezerima. Kako cemo objasniti na primer nemackim turistima, koji ce posmatrati iz autobusa dok budu isli u Plitvicki park, rusevine, razvaline, ostatke kuca, da je sve to izazvala ljudska ruka, slepa i razorna mrznja? Jedna za drugom nizu se tipicne kuce, ali bez krovova, bez prozora; kuce od kojih su ostali samo noseci zidovi i oni cesto pocrneli. Rat je posejao ova razaranja, ali mnoge kuce su namerno unistene posle vojnih operacija, porusene posle bekstva Srba. Zasto? "Bilo je neophodno da se to ucini jer su stanovnici lezali na eksplozivu, na granatama, to su bili pravi pravcati arsenali", objasnjavaju vodici novinaru. Zagonetno objasnjenje koje novinar ne razjasnjava. Cak ako se i prihvati da je u tim srpskim kucama bila pronadjena municija, da li je bilo neophodno da se uniste? Da bi kaznili koga? Ne izostaju zatim novosti koje donose oslobodioci: nasilna promena toponima. Tako je Srpsko Polje, postalo Hrvatsko Polje. To pokazuje nova tabla sa kovanicom. Istorija se falsifikuje kao sto se to radilo u Istri od 1953. i kasnije, a jos vise posle 1990. Pise dopisnik: "Zajedno sa onim sto je punjen slamom i jedan drugi medved, od krvi i mesa, umakao je od rata i kruzi ovim krajem zdrav i ziv". Secam se da sam u zagrebackom Vjesniku procitao, pre nekoliko godina, da su "srpski pobunjenici masakrirali cak i medvede u zoni jezera". Sada citam u La Voce del Popolo da je srpsko stanovnistvo koje je pobeglo ostavilo desetine hiljada konja, goveda, svinja i druge stoke. Ali sada je "ostalo malo te stoke. Najveci deo je prikupljen u sabirnim centrima, ili je - ironicni je komentar cicerona - zavrsio na raznju. Sto se tice ratnog plena, kazu da su u jednom podrumu hrvatski vojnici pronasli 700 litara alkoholnog pica od sljiva, poznate sljivovice. Sta je bilo s njom? Pa dobro, zna se, vojnici su tog dana nazdravljali... ". Ne kaze se sta su kasnije radili pijani vojnici. U malim plitvickim vilama "na prozorima su jos zavesice, na prozorskim naslonima saksije sa cvecem, na balkonima poneka lezaljka. Ali nigde zive duse". Operacija Oluja hrvatske vojske imala je efekat neutronske bombe, one sto unistava ljude a spasava stvari. Sa izuzetkom Plitvica-varosi, medjutim, u celoj Krajini ni stvari nisu sacuvane. Razaranja koja su izvrsena posle operacije, strahovita su i sumiraju se sa tragedijom covekove smrti. 20. SEPTEMBAR 95. Srbi u Bosni povukli su vise teskog oruzja, vise od 350 komada koliko je predvidela OUN, iz zastitne zone, na 20 kilometara oko Sarajeva. To su potvrdila tri generala-komandanta Plavih slemova koji su, medjutim ostro osudili bosanske Muslimane sto su ispalili dve granate iz bacaca na srpsku cetvrt na periferiji Sarajeva. Zajednicka ofanziva Muslimana i Hrvata stoji u mestu.. Da kazemo kao hrvatska novinska agencija HINA, "vojna situacija postepeno se stabilizuje". Nema nikakvog napredovanja na podrucju Banjaluke, ni u pravcu Bosanskog Petrovca, niti u pravcu Doboja. Jesu li se zadovoljili apetiti? Da li je to posledica ostrih opomena OUN i zemalja NATO? Ipak, treba ukazati na jedan izuzetak: jedinice regularne vojske iz Zagreba, koje su juce presle preko reke Save kod usca Une, tamo gde tok reke www.krajinaforce.com 74 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
oznacava granicu izmedju Hrvatske i Bosne i Hercegovine, uputile su se ka Prijedoru. Hrvatska vlada se tako jos jednom pokazala kao lazljivac: upravo juce je potpredsednik Granic objavio prekid svih vojnih akcija. Imajuci u vidu udaljenost snaga Petog armijskog korpusa bosanskih Muslimana od Prijedora, Tudjman je pozurio da posalje svoje trupe sa naredjenjem da krenu napred u istom pravcu sa suprotne strane. Dva psa oko jedne koske, ali jedan od njih je kod svoje kuce, a drugi je presao preko granice. Prema poslednjim vestima, ima ne manje od 116.000 izbeglica koji se tiskaju u Banjaluci. Strahuje se da bi drugih 50.000 moglo da izbegne iz Prijedora da bi se izmakli ispred hrvatske pretnje. Bolnice su pune ranjenih i obolelih koji ne dobijaju nikakvu pomoc. Banjaluka je ostala gotovo bez lekova, hrane i prevoznih sredstava. Novi oblaci se gomilaju nad mirovnim procesom zbog "teskih napetosti" izmedju Sarajeva i Zagreba, koji su saveznici vise po imenu nego na delu. Gomilaju se neresena unutrasnja pitanja federacije, kako stara tako i nova. Jedan zapadni diplomata je rekao: "Hrvatsko-muslimanska federacija u Bosni jos ne postoji zakonski, medjutim jasno je da je Sarajevo slabiji partner". Ministar inostranih poslova iz Zagreba dao je obavestenje da je formirana mesovita hrvatsko-muslimanska komisija da bi se suocila sa problemima koji su iskrsli po pitanju bihackog aerodroma "Zeljava", oko kojeg se otima i jedna i druga strana. Radi se o tome da treba povuci demarkacionu liniju izmedju dve zemlje pocev od podrucja aerodroma koji "se nalazi delimicno na hrvatskoj teritoriji". Zasad, odluceno je, njime ce se upravljati suvlasnicki, a posle ce se videti... List Delo iz Ljubljane, izvestavajuci o tekucem misljenju u Sloveniji, pise da veoma malo njih veruje da ce se rat u Bosni uskoro zavrsiti. Poslanicka skupstina hrvatskog parlamenta je raspustena. Novi narodni predstavnici (do sada 137, ubuduce 127) bice izglasani 29. oktobra. Tako je rekao Tudjman i tako je i bilo. Na svojoj poslednjoj sednici, Sabor je prihvatio dva zakona: izborni i zakon o popisu stanovnistva. Sve amandmane opozicije odbila je glasacka masina partije na vlasti koja ima apsolutnu vecinu u zakonodavnom organu. Popis stanovnistva, drugi u Hrvatskoj u ovoj deceniji i prvi u istoriji zemlje posle nezavisnosti, bio je nametnut - kako je objasnjeno - jer demografska slika koja je dobijena marta 1991. potpuno se raspala. I to je tacno: stotine hiljada ljudi, najvecim delom srpske etnicke pripadnosti, napustili su zemlju ili su iz nje bili isterani; velike mase premestene su iz jednog kraja u drugi (Istra je dozivela pravu invaziju u cilju radikalnije hrvatizacije); duboko je izmenjena etnicka struktura. Ali zar nije trebalo sacekati rezultate popisa koji ce se obaviti u prvoj polovini aprila 1996? Nije, rezim je vec utvrdio koliko predstavnika ce moci da imaju pojedine nacionalne manjine: trojicu Srbi, po jednog Italijani i Madjari, Cesi i Slovaci zajedno, jos jednog druge etnicke zajednice od nekog znacaja: Rusini, Austrijanci, Ukrajinci i Nemci. Dvanaest sedista bice rezervisano za Hrvate iz dijaspore rasejane po svetu, poznatu rezervu "vrhovnikove" partije, koji je, 1990. godine, prvi put stupio na vlast, pre svega zahvaljujuci finansijskoj pomoci iz dijaspore starih ili neo-ustasa; dijaspora je nastavila da ga subvencionise i na izborima iz 1992. i 1993. Njen uticaj na politiku zemlje bice mnogo jaci. www.krajinaforce.com 75 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Pribegavanje prevremnim izborima, prema objasnjenju koje su u Parlamentu dali poglavari HDZ, postalo je neophodno ne samo zbog "demografskih promena do koji je doslo u zemlji" nego i zbog prelaska, cak 24 clana parlamenta razlicitih pripadnosti u druge partije. Prelasci koji su neznatno oslabili parlamentarnu vecinu Tudjmanove partije (koja se popela na vlast sa 40 odsto glasova od onih koji su glasali i sa jedva 27 odsto od ukupnog broja onih sa pravom glasa). Sada, posto zeli da bude apsolutni gospodar i ukloni bilo kakvu ozbiljnu demokratsku kontrolu, autokrata iz Zagreba se oslanja na plebiscitarnu vecinu, zeli da svede opoziciju na pravi i obicni ukras, na "demokratski" paravan iz kojeg se krije stvarna diktatura. I tako, ovaj put nije bilo administrativnih izbora koji su uvek vezivani za one parlamentarne. Ne koriste rezimu, jer na lokalnom nivou, od opstina do oblasti, nema nikakvog oblika ozbiljne samouprave; sve je centralizovano, sve zavisi od centralne vlade, lokalne ustanove mogu da odlucuju samo o pitanjima od male vaznosti i, kao da to nije dovoljno, kontrolna vlast poverena je vladinim poverenicima i komesarima koji su postavljeni uz predstavnike i predsednike opstina. U danasnjem dnevnom listu Novi list citam naslov koji kaze: "Tudjmanova drzava postala je drzava kriminalaca". Dobro sintetizuje dugi napis Dragutina Hlada, potpredsednika Nezavisnih demokrata (bivsih tudjmanovaca). Podsecajuci na "ogromne uspehe" kojima se Tudjman hvalisao u nedavnim govorima, Hlad ih nabraja, pocev od "pljacke narodne imovine" kroz privatizaciju; partija na vlasti pokusava da zabasuri ovu pljacku podsticuci u Hrvatskom narodu najnize nacional-sovinisticke instinkte. "I ne samo to. HDZ je postala partija fasisticke oligarhije cija jedina uloga je, ciji jedini zadatak je legalizacija ove pljacke i zastita interesa pljackasa". "Kada se jedna drzava i jedan rezim pretvaraju u drzavu i rezim kriminalaca, ona radi u korist kriminalaca i zivi u kriminalu. Hrvatski narod se nije borio za slobodu i nezavisnost da bi njime upravljala saka kriminalaca". I dalje: "Tudjman se hvalise da je ukljucio u Ministarstvo inostranih poslova 200 Hrvata iz dijaspore, ali sta je bilo sa 100.000 Hrvata koji su pobegli iz Hrvatske od kada je Tudjman stupio na vlast i u trenutku kada nam je potrebno da ponovo ozivimo prostrane regione koji su ostali opustoseni? Je li to uspeh?". I jos: "Je li mozda uspeh sto Hrvatska postaje Eldorado sverca i medjunarodnog organizovanog kriminala, zemlja u kojoj nema pravne drzave, gde Ministarstvo finansija pribegava teroristickim metodama da bi unistila male preduzimace koji politicki nisu po volji rezima?". "Moze li se govoriti o pravnoj drzavi kada u predsednikovoj pretorijanskoj gardi sluze obicni delinkventi i lica osumnjicena da su ratni zlocinci?". Posto je nazvao Tudjmana "Sadam Husein made in Hrvatska", Dragutin Hlad nabraja niz cinjenica kao dokaz nepostojanja slobode i demokratije u zemlji koju on naziva "Tudjmanistan" i "Hajduckistan". Ogranicavamo se na mali broj primera: "Da nije mozda anomalija sto predsednik republike, u svojstvu predsednika svih gradjana, nastavlja da bude predsednik partije i nosilac liste kandidata HDZ na izborima?". A sta cemo sa pravom glasa koje je dato dijaspori? Na stranu to sto ce gradjani Australije i www.krajinaforce.com 76 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Hercegovine moci da odlucuju o sudbini Hrvata u Hrvatskoj, ostaje pitanje broja: rezim kaze da Hrvata u inostranstvu ima 420.000 i da ce imati 12 poslanika. Iz kojeg popisa stanovnistva je izvukao ovaj broj? I zasto da bude po jedan poslanik na svakih 40.000 emigranata dok je za birace u domovini odnos jedan poslanik na 80.000? I ko daje pravo Tudjmanu da deli Hrvate na one koji su pobornici HDZ i one koji to nisu, da oznaci prve kao patriote a druge... Drugi su mozda izdajnici? I kao da to nije dovoljno, putem raznih kanala, na prvom mestu dnevnih novina i periodicne stampe, partija na vlasti pokusava uporno da proturi tezu prema kojoj je prezivljavanje Hrvatske vezano za vodjstvo jakog coveka, koji ima neogranicenu vlast, a taj bi trebalo da bude Tudjman, koga je vec neko predlozio za dozivotnog predsednika. On sam, motivisuci odluku koju je doneo pre mesec dana da se ide na prevremene izbore, tvrdi da mu je potrebna cvrsta vlada svrstana na liniji njegove partije, "drugim recima potcinjena vlada, njemu slepo pokorna, koja bi mu omogucila da on licno neometano vlada. Je li to demokratija?". Zavrsavajuci, Dragutin Hlad pise da je sloboda Hrvatske "ugrozena iznutra od onih koji su stvorili sistem antivrednosti, netolerantan prema razlikama... ".Postajemo zabe u mrtvilu kraljevstva Tudjmanistan, zivimo u zemlji u kojoj je i intelektualna elita pocela da lize stopala nosiocima vlasti, klicuci Tudjmanu i njegovoj kohorti pljackasa". U intervenciji ovog lidera opozicije odrazava se nesumnjiivo klima izborne kampanje. Isto se ne moze reci za dnevni list Delo iz Ljubljane koji objavljuje rezultate demoskopskog istrazivanja iz kojeg proizilazi da se u Sloveniji, gde je ipak snazno negodovanje protiv Miloseviceve Srbije, koji je nazvan "krvnik sa Balkana" i gde su znatne simpatije prema katolickoj Hrvatskoj, Tudjman dopada malom broju ljudi. Ima cak i onih koji ga smatraju ratnim zlocincem (4,3 odsto). Vecina Slovenaca smatraju hrvatskog bivseg komunistickog generala "sasvim bledom fotokopijom predsednika Tita, ciji je bio samo najverniji i ponizni sluga tridesetak godina". Pored toga Slovenci su bili sokirani cinjenicom da "generalisimus" nastoji da se samoproglasi dozivotnim predsednikom nove hrvatske drzave, u kojoj je ogromna vecina stanovnika, zahvaljujuci upravo njegovoj "dalekovidoj" politici, dovedena do bede. Pre nego sto je raspusten, hrvatski parlament ukinuo je odredbe ustavnog zakona o manjinama koje se odnose na autonomiju krajeva pretezno nastanjenih Srbima. Pored toga Srbima izbeglim iz Hrvatske pod pritiskom vojnih operacija "Bljesak" i "Oluja", koje su od zapadne Slavonije i Krajine nacinili puste teritorije, ostavljeno je 90 dana vremena da se vrate ako zele da sacuvaju vlasnistvo nad imanjima, koja je, u medjuvremenu, zaplenila hrvatska drzava. Inace, u ovom trenutku nijedna vlast u Srbiji, Bosni, Madjarskoj ili u drugim zemljama u kojima su izbeglice nasle utociste, nema pravo da izda ovim nesretnicima pasos ili neki drugi dokument koji bi im dopustio da se vrate... Oni su zarobljenici zatvorenog kruga, jednog opakog komplikovanog mehanizma. U vezi sa tim lider Srba u Hrvatskoj, Milan Djukic, ucestvujuci danas u debati u parlamentu pre glasanja, rekao je da zakoni koje je nametnuo rezim nastoje da sprece povratak srpskih izbeglica koji su pobegli iz Krajine. Cak su zakoni ustaske drzave za vreme II svetskog rata, dodao je, bili liberalniji i tolerantniji prema Srbima od ovih koji su doneseni Tudjmanovom voljom... www.krajinaforce.com 77 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
21. SEPTEMBAR 95. Reka srpskih izbeglica i dalje se uliva u Banjaluku. Krecu se kola pokrivena ceradama, slicna kolima americkih pionira, drugi idu pesice sa malim stadima ovaca i koza. Prema izvorima bosanskih Srba, komanda hrvatske vojske otvorila je vatru na jednu kolonu izbeglica i ubila 12 zena i dece. Medjunarodni komitet Crvenog krsta obavestava da u poslednja cetiri meseca civila, koji su bili primorani da napuste njihove kuce u Bosni ranije kontrolisanoj od Srba, ima 380.000. Njima treba dodati 200.000 i vise Srba koji su izbegli iz hrvatske Krajine. Ofanziva snaga Muslimana, bosanskih Hrvata i regularnih trupa iz Zagreba protiv bosanskih Srba, je "verovatno prestala". Srbi su, sa svoje strane povukli 250 artiljerijskih orudja i bornih kola sa podrucja oko Sarajeva, za koje se sada smatra da je "izvan opasnosti". Ali moze li se zaista reci da je rat pri kraju? Ne znam koliko se moze verovati izjavama kao sto je ona koja je danas data u Zagrebu: Vlada Republike Hrvatske, sporazumno sa vladom Federacije Bosne i Hercegovine, odlucila je da ne poduzima dalje akcije bilo koje vrste u zapadnom regionu Bosne i Hercegovine koje bi mogle dovesti do sukoba u Banjaluci. Hrvatska vojska koja operise na teritoriji Bosne i Hercegovine ... zavrsice svoje ogranicene vojne operacije na ovom podrucju u sto je moguce kracem roku. Treba se nadati da ce Hrvatska, jedina koja je izvukla korist iz ovog rata koji traje preko cetiri godine, biti zadovoljna teritorijama koje je osvojila u Bosni i da ce smatrati mnogo vaznijim mir od nekoliko kvadratnih kilometara vise ili manje u pravcu Banjaluke, levo ili desno od ovog grada. U Mostaru, gde za cetiri i po meseca evropska uprava nije uspela da sastavi dva dela grada koje dele Neretva i neprijateljstvo izmedju Muslimana i Hrvata, vlasti istocnog Mostara odbile su da potpisu dokument izuzetno vazan za prezivljavanje bosanske Hrvatsko-muslimanske federacije. Dokument koji se odnosi na pojacanje i koriscenje dveju hidrocentrala i na snabdevanje elektricnom energijom i vodom grada i podrucja doline koju preseca reka. To je novi elemenat napetosti koji se dodaje tolikim nesporazumima, komplikacijama i uzajamnim sumnjicenjima. Da pojacaju ove napetosti stizu aneksionisticki predlozi hrvatske ekstremne desnice, koja je u koaliciji sa Tudjmanovom partijom. "Hrvatska patriotska partija" zahteva podelu Bosne, sto ce reci pripajanje Hrvatskoj prostranih bosanskih podrucja, pozivajuci se na istorijsko pravo tamo gde hrvatska etnicka skupina nema vecinu, tako da hrvatskom granicom obuhvati veliki deo zemlje sa kojom se granici: "Takozvana turska Hrvatska, to jest zapadna Bosna do reke Vrbas, pripaja se Republici Hrvatskoj kao teritorija istorijski hrvatska, zajedno sa oblastima Bosne i Hercegovine, do linije: reka Vrbas, Banjaluka, Jajce, Travnik, Bugojno, Prozor, Konjic, Stolac, Bileca, kao hrvatska regija u geopolitickom smislu". Sef posmatraca Evropske unije u Hrvatskoj, Danac Lenart Lesli, kada se danas u Splitu sastao sa predsednikom opstine dalmatinskog glavnog grada nije bio preterano diplomata u izrazavanju svoga misljenja njemu a, preko njega, vrhu u Zagrebu. Hrvatska, tvrdio je, nece moci tako brzo da racuna na pomoc Evrope posle onoga sto se dogodilo u Krajini danima i nedeljama posle ponovnog osvajanja. Ono sto su evropski posmatraci videli u tom regionu, narocito u zoni Knina i svim mestima u zaledju www.krajinaforce.com 78 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Zadra, baca tamnu mrlju na hrvatsku vladu. Dodao je: "Evropu ne zanimaju hrvatske politicke partije i naredni izbori u Hrvatskoj, medjutim veoma je zainteresovana za demokratske procese; a sve navodi na bojazan da se Hrvatska krece ka jednopartijskom sistemu". Optuzba za zlocine pocinjene u Krajini posle Operacije Oluja dosla je i od predsednistva Saveza antifasistickih boraca Hrvatske, organizacije bivsih partizana koja je sada potisnuta na marginu drustveno-politickog zivota. Ova organizacija je zahtevala od zagrebacke vlade da "preduzme energicne mere protiv onih koji su se upustili u podmetanja pozara i pljacke" i osudila sa indignacijom "nastavljanje prakse napada na spomenike antifasistickoj borbi". Posebno je konstatovano da, dok skupovima onih koji su se u II svetskom ratu borili u redovima ustasa i kolaboracionista redovno prisustvuju predstavnici vlade, nisu se mogli videti ni na jednoj od 350 manifestacija antifasista u toku ove godine. Ova diskriminacija je iznad svega u protivrecnosti sa onim govorima u kojima Tudjman velica "izmirenje i jedinstvo svih Hrvata u domovini i u svetu". Poslednji od ovih govora koji je odrzan pre pet dana, komentarise La Voce del Popolo iz Rijeke: "Podele koje su postojale u zemlji - pise direktor dnevnog lista na italijanskom jeziku - izgledaju sada kao da se mogu prevazici zahvaljujuci revizijama istorije koje stavljaju znak jednakosti izmedju fasizma i komunizma". Tudjman moze da "zadovoljno konstatuje kako su konacno zajedno Hrvati koji su pre vise od 50 godina pucali jedni na druge, jedni partizani, drugi ustase". Da li je zaista tako? Ako je zaista postavljen "znak jednakosti", zasto su vlasti uklonile do sada preko 3.000 spomen-ploca i dozvolile da se unisti najmanje 2.000 spomenika koji su podsecali na partizansku borbu? Vojnu intervenciju Hrvatske u istocnoj Slavoniji i u Baranji, poslednjem komadu teritorije koja je jos u rukama lokalnih Srba koji su se pobunili protiv vlasti iz Zagreba 1991. godine, treba spreciti po svaku cenu. Ona bi se zavrsila neizbezno masovnim bekstvom stanovnistva, to jest etnickim ciscenjem, kao sto se dogodilo za vreme i posle Operacije Bljesak u zapadnoj Slavoniji 1-2. maja i Operacije Oluja u Krajini (Lika, Kordun i Banija) prve nedelje avgusta: reci Gavena Hjuita, britanskog ambasadora u Zagrebu. Nije dovoljno vratiti u te krajeve hrvatske izbeglice, treba stvoriti uslove da bi oni mogli da zive zajedno sa Srbima koji imaju jednako pravo da zive na svojoj zemlji u Hrvatskoj. I ovo su reci britanskog diplomate koji je sustinski prigovorio hrvatskim upravljacima da su na stetu srpskog stanovnistva izvrsili takvo "ciscenje" kakvo na sav glas osudjuju kada pogadja njihov narod. U hrvatskim krajevima koji su ponovo osvojeni pocetkom maja i u prvoj dekadi avgusta ove godine ostalo je 2.0003.000 osoba, uglavnom starijih. Danas hrvatska vlada saopstava da su posle operacije Bljesak u zapadnoj Slavoniji uhapsena 64 Srbina, a posle Operacije Oluja u Krajini 851 Srbin, koji su svi optuzeni za oruzani ustanak protiv Hrvatske i za ratne zlocine. Prakticno svi muskarci pod oruzjem, zarobljeni ili uhapseni u borbi, proglaseni su zlocincima. Ni na koga nije primenjena amnestija koju je Tudjman obecao onima koji budu polozili oruzje. Hrvatska sekcija Helsinskog odbora za ljudska prava poslala je otvoreno pismo zagrebackoj vladi u kojem prijavljuje dva slucaja: sa jedne strane Tudjmanov rezim nagoni hrvatske izbeglice, koji su pobegli ili isterani iz Krajine 1991, da se vrate u taj kraj i na silu prisvaja i hrvatske izbeglice www.krajinaforce.com 79 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
koji su pobegli ili su isterani iz Bosne koju kontrolisu Srbi; sa druge strane pribegava svim mogucim lukavstvima da bi sprecila povratak u Hrvatsku i na njihova imanja Srbima koji su izgnani ili su masovno izbegli iz Krajine i iz zapadne Slavonije. Naveden je i jedan dogadjaj koji duboko uznemiruje: cetiri porodice hrvatskih gradjana, Srba iz Krajine koji su pobegli zajedno sa zemljacima u Srbiju za vreme operacije Oluja, odlucili su da se vrate kuci. Srpske vlasti su ih pustile da odu, madjarske vlasti su ih pustile da predju srpskomadjarsku granicu i dozvolile im da predju preko njihove teritorije do hrvatske granice, na prelazu Barc-Terezino Polje, ali hrvatske vlasti nisu ih pustile da udju. Traze im "nove hrvatske isprave" koje nisu hteli da im izdaju ni ured hrvatskog predstavnistva u Beogradu niti hrvatska ambasada u Budimpesti. Na taj nacin, vec danima ljude generacije izmedju 1915. i 1925, dakle stare izmedju 70 i 80 godina, najvecim delom obolele, podsticu da se vrate u Srbiju da tamo umru. To je humanost najveceg katolika Tudjmana, lazljivca koji je, pritisnut zapadnim silama, uputio poziv Srbima iz Krajine, hrvatskim drzavljanima, da se vrate u svoju zemlju. Pokazalo se da je taj poziv opaka sprdnja. U stvari Tudjman ne zeli da se izbegli ili izgnani Srbi vrate i na taj nacin ponovo otvore "srpsko pitanje" u Hrvatskoj koje je, kako je imao obicaj da kaze u nekoliko govora, smatra on, zauvek resio "iscupavsi vekovnu rak-ranu" iz hrvatskog tela. Jedan hrvatski kolega ne suvise privrzen rezimu, Damir Maricic, u jednom svom napisu obnavlja secanje na dogadjaj zabelezen u Zadru novembra 1944, nekoliko dana posle ulaska jugoslovenskih trupa u ovaj grad. Neki Bepi, gradjanin Zadra koji ce otuda kroz koji mesec otici u Italiju kao jedan od mnogih izgnanika, osvrnuo se i procitao na mnogim vratima kuca - postedjenih od angloamerickih bombardovanja - natpis "zauzeto". Misleci da ta rec oznacava neko jugoslovensko prezime, Bepi je uzviknuo: "Kakva velika porodica ovi Zauzeto!" Jugosloveni koji su se u to vreme slivali u osvojeni grad, prisvajajuci protivpravno stanove i kuce koje su napustili italijanski stanovnici, ispisivali su na vratima ili po zidovima rec "zauzeto", ili svoje prezime. Ista stvar se dogadja sada u bivsoj Krajini ociscenoj od Srba, pocev od neposrednog zaledja Zadra. Osvajaci su pozurili da napisu rec "zauzeto" uz dodatak "Hrvat" na kucama koje su prisvojili. Na onima koje je postedeo osvajacki bes "oslobodilaca". Drzeci se onoga sto je rekao hrvatski premijer Valentic na sednici izvrsnog odbora koji je odrzan u Kninu posle osvajanja grada, na teritoriji Krajine ostalo je slobodno 123.000 stanova u koje je vlada iz Zagreba nameravala da useli 123.000 hrvatskih izbeglica. Sada, iako je vec takoreci gotova stvar da se srpsko izbeglo stanovnistvo nece vratiti - jer im nece biti omoguceno da se vrate - izgleda da za ostale izbeglice ili hrvatske naseljenike nece tako brzo biti mesta. Nema stanova! Avanturisti svih vrsta, uobicajeni "heroji patriotskog rata" i pravi pravcati kriminalci, izbacuju veoma retke vlasnike koji su ostali, izbacujuci i hrvatske izbeglice koje su se vratile kuci, sejuci teror, prisvajajuci kuce, stanove, prodavnice, industrijske pogone, zemlju. Sama vlada, posto je nedeljama davala odresene ruke "patriotima"-kriminalcima sada uvidja da ne raspolaze ni stanovima koje bi morala da dodeli lekarima i drugom sanitetskom osoblju (samo u Kninu potrdebno ih je 150), uciteljima www.krajinaforce.com 80 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
osnovnih skola, nastavnicima srednjih skola, policajcima, vojnim sluzbenicima, cinovnicima raznih drzavnih i opstinskih ureda. Situacija je haoticna ne samo u Kninu, nego i u Benkovcu, u Obrovcu i u drugim podrucjima Like, ali dovoljno je ostati u Kninu da bi se dobila slika nesrece koja je sveopsta. U Kninu i u drugim manjim gradovima Krajine, na imanjima i u kucama Srba, Tudjman i njegov rezim hteli bi da ustolice Hrvate iz dijaspore koje dovode uglavnom iz Australije i Latinske Amerike (Cilea i Argentine na prvom mestu) gde su nasli utociste ustase koji su pobegli iz Jugoslavije krajem II svetskog rata; Hrvate koji su pobegli iz Bosne i Hercegovine i iz Vojvodine; veterane pobednickih bitaka ponovnog osvajanja, ali i mnogobrojne njegove emisare kojima je - posto su mu slepo sluzili u najraznovrsnijim "misijama" Tudjman obecao kucu i polozaj u "oslobodjenim" krajevima. Ministar zdravlja, Andrija Hebrang, zali se na cinjenicu da od 600 zdravstvenih radnika, koji su pobegli iz Krajine 1991. godine i smestili se negde drugo, sasvim mali broj njih zeli da se vrati. Isto se desava i sa skolskim radnicima, a cak i sa izbeglicama koji su bili zaposleni u nekim industrijskim sektorima. Kao izbeglice i hrvatske patriote, imali su prednost pri zaposljavanju u Istri, u Rijeci i u drugim gradovima Hrvatske koje nije pogodio rat i sada nemaju mnogo volje da se vrate u Krajinu. Ali ako stari stanari starosedeoci ne zele da se vrate - i zbog toga sto se osecaju neprijatno uz kolonizatore koji su dosli ili koji dolaze iz dalekih krajeva i zemalja, koji su za njih stranci iako su im sunarodnici - postoji medjutim nekontrolisani priliv i nezadrziva trka u zauzimanju kuca i stanova od strane avanturista i kriminalaca svih vrsta. Kao da nije bilo dovoljno, "nastavlja se sa pljackanjem i paljenjem kuca", pise Damir Maricic. I to se ne dogadja samo po gradovima nego i po selima. "U seoskim podrucjima, nazalost, celokupna stambena imovina je unistena -obavestio je predsednik oblasti Zadar-Kninn, Sime Prtenjaca, ministra za useljavanje Marijana Petrovica - a ja nemam nameru da ispitujem nacine i uzroke ovih razaranja". Oni su uostalom dobro poznati. Srpske vlasti Krajine dopustile su razaranje kuca izbeglih Hrvata, hrvatske vlasti nisu ni prstom mrdnule da bi sprecile, posle ponovne okupacije oblasti, unistavanje imovine Srba. Na podrucju gde je u aprilu 1991. zivelo 450.000 ljudi, danas nema mesta ni za 20.000. Razaranja, uz dopustenje ili bez, nije vazno, pocela su od 8. avgusta da bi se sprecio povratak odbeglih Srba; danas Zagreb uvidja da nije u stanju da zaustavi palikuce i pljackase i konstatuje gorko da ne moze da obezbedi smestaj cak ni svojim cinovnicima u tom kraju koji se tretira kao ratni plen na tipican srednjovekovni nacin. "Za mnoge su novooslobodjeni krajevi - kaze Maricic postali Eldorado". Hrvatski predsednik Franjo Tudjman uklonio je sa komandnog polozaja generala Vinka Verbanca (Istranina po rodjenju) i predao ga disciplinskoj komisiji "zbog posledica jedne vojne akcije koju je preduzeo na sopstvenu inicijativu". Ima nesto mutno u svemu tome, ali danasnje saopstenje "Vrhovnika" ne daje objasnjenje. Izgleda da je do nezeljene vojne akcije doslo u Bosni. Odnosi izmedju Hrvata i Muslimana u Bosni i izmedju Sarajeva i Zagreba postali su veoma zategnuti; to su rivalski odnosi. Do krvavih sukoba izmedju jedinica saveznickih vojski nije doslo samo kod Bosanskog Petrovca (kazu "greskom") nego i juzno od grada Jajca. Mrtvih je na www.krajinaforce.com 81 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
desetine. Jedinice Sedmog bosanskog korpusa pokusale su da udju u grad koji su zauzeli Hrvati, a ovi su odgovorili otvaranjem vatre. Od Jajca, u kojem su ranije Muslimani bili u vecini, Hrvati bi hteli da naprave prestonicu "Republike hrvatske Herceg-Bosne". Pored toga oni bi, iako cine svega 14 odsto stanovnistva, hteli da zadrze u posedu svu teritoriju (oko 21 odsto) koju su do sada osvojili da bi podrzali ofanzivu saveznika protiv Srba, naduvavajuci tako ne dvojnu federaciju, nego svoju "republiku". I, indirektno, "rodnu grudu" Hrvatsku. Nisu slucajno hrvatske trupe, prodiruci u Bosnu da bi pomogle bosanskim Muslimanima, proglasile oblasti Glamoca i Grahova "istorijski hrvatskim teritorijama" isticuci svuda samo hrvatske zastave, pa su cak u Jajcu, koje su proglasili "drevnim hrvatskim kraljevskim gradom", istakli zastavu vecu od one koja se vije u Kninu, koja je duga 20 metara. Dolaskom Hrvata u Bosnu, posvuda nestaju zastave sa tri Izetbegoviceva ljiljana; svaka teritorija koju su "oslobodile" hrvatske snage u Bosni smesta se pripaja "Republici hrvatskoj Herceg-Bosni", iako bi morala da bude ustanovljena bar uprava Hrvatsko-muslimanske federacije. U istocnom Mostaru, vlada "Republike hrvatske Herceg-Bosne" pozurila je da donese zakone na osnovu kojih je ta "republika", secesionisticka kao i ona srpska Karadziceva, prosirila svoju nadleznost na sve teritorije koje su hrvatske trupe "oslobodile". Grad Glamoc - etnicki oduvek srpski, kao sto su to uvek bili Grahovo, Drvar, Popovo Polje i sva naseljena mesta u tom kraju do Trebinja - sada zaposedaju hrvatski kolonisti da bi Dalmaciji, od sada pa ubuduce, stvorili hrvatsko etnicko zaledje, to jest bezbedno, iako se uglavnom radi o kraskom kamenjaru. U muslimanskom Jajcu, kuce koje su izbegli stanovnici ostavili prazne ne vracaju Muslimanima nego dodeljuju Hrvatima koji su dosli iz Banjaluke. Da li su onda mogle izostati napetosti? Vlada iz Zagreba cuti o hrvatskim apetitima u Bosni, ali govore njene novine. U njima se nizu komentari kojima zele da pokazu kako je oslobadjanje Bosne zasluga hrvatske vojske, a da se Izetbegovicevi generali kite hrvatskim perjem. Van metafore, istina je da Tudjman osvaja Bosnu za sebe, ne za Izetbegovica. Projekti ova dva gospodina uzajamno se iskljucuju. Samo u jednom su slozni: i jedan i drugi zele da otmu od Srba odredjene teritorije. Ipak Tudjman se u jednom slaze sa "zajednickim neprijateljem", Srbinom Milosevicem: u tome sto zele da podele Bosnu na stetu Muslimana. Pravi ciljevi hrvatske politike otkrili su se u vezi sa Banjalukom. Jos pre nego sto su se hrvatska i bosanska vojska priblizile Banjaluci, Tudjman je pustio svoga glasonosu da govori: politicki sekretar hrvatske vladajuce partije, Zlatko Canjuga, vikao je na sav glas kako je "Banjaluka oduvek bila hrvatska a takva ce i ostati" dodajuci, uzgred, da su Tudjman i njegova partija nadmasili velicinom poduhvate hrvatskih kraljeva Tomislava i Zvonimira, pod kojima je srednjovekovna Hrvatska dostigla vrhunac svoga sjaja. Potom je nagovestio "povratak Hrvatske u Banjaluku i, ako je moguce, na reku Drinu" jer "hrvatske zemlje u Bosni i Hercegovini fundamentalno su zainteresovane za stvaranje hrvatske nacionalne drzave". Geografske karte Bosne, koje je stampa ovih dana objavila u Zagrebu, tretiraju Hrvatsko-bosansku federaciju kao tampon-zonu izmedju Hrvatske i Srbije i prema tome kao tampon -drzavu pod hrvatskim www.krajinaforce.com 82 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
protektoratom. U hrvatske apetite u Bosni vise niko ne sumnja, ali moguce su dve varijante: a) podela na tri dela po etnickom principu, pracena pripajanjem srpskog entiteta Srbiji, hrvatskog entiteta Hrvatskoj i osnivanjem "male Bosne" u vidu autonomne drzave pod hrvatskim protektoratom; b) obnova formalno unitarne Bosne ali sastavljene iz dva entiteta: Republike Srpske i Hrvatskomuslimanske federacije, koja bi bila potpuno ukljucena u interesnu zonu Hrvatske, ili konfederalno povezana sa Hrvatskom. Unutar Hrvatskomuslimanske federacije, ili "Velike Hrvatske", muslimanima (iz Bosne) bio bi dodeljen status autonomije. Na jedan ili na drugi nacin, izmedju "Velike Srbije" i "Velike Hrvatske", muslimani iz Bosne zavrsili bi kao u indijanskom rezervatu. U jednom intervjuu koji je dao austrijskom Focus-u, hrvatski predsednik Tudjman tvrdi da "Muslimani mogu i dalje da se oslanjaju na Hrvatsku samo kroz Federaciju (dvojnu)", inace ce im i ova mogucnost biti uskracena. O kakvom "oslanjanju" se radi shvata se u nastavku intervjua, u kojem Tudjman tvrdi da je "u istoriji, veliki deo Bosne geopoliticki pripadao Hrvatskoj" i da su "po poreklu, po jeziku, istorijski i politicki, Muslimani pretezno Hrvati". Dakle, veliki deo Bosne je hrvatski, veliki deo Muslimana iz Bosne su Hrvati. Srbi kao Karadzic i Mladic pokusali su da istrebe Muslimane, Tudjman i njegovi hteli bi da ih asimiliraju i tako ucine da nestanu kao etnicka skupina. To je stav identican onome koji je Tudjman ispoljio "daleke" 1977. u pismu zaverenickom prijatelju u inostranstvu, Bruni Busicu. Pismo se tek ovih dana pojavilo u zagrebackom casopisu Obzor, koji je blizak predsedniku. Citamo: Sto se tice Muslimana njima se priznaje kulturno-verska posebnost, ali se medjutim snazno podvlaci njihovo hrvatsko poreklo i jezik; oni su Hrvati koji su postali Muslimani posle okupacije otomanske pretezno hrvatskih teritorija. Republika Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska su nerazdvojno spojene geopoliticki (strateski, ekonomski i mrezom komunikacija), tako da bi bilo pogubno za muslimansku zajednicu ako bi se odvojila. Dakle, ovo je bila i ostala Tudjmanova teza: veliki deo Bosne je bio i ostaje hrvatska teritorija koja je u proslosti bila okupirana; zbog toga njeno oslobadjanje danas cini legitimnim njeno vracanje Hrvatskoj. Sa hrvatizacijom Muslimana iz Bosne i hrvatizacijom teritorija bosanskih Srba koje su osvojene i etnicki ociscene, kao posledicama. To je povratak politici Ante Pavelica, ustaskog poglavnika Nezavisne Drzave Hrvatske koja je bila po volji Hitlera i Musolinija. Za vreme "vodje" Pavelica, Hrvatska je formalno bila kraljevina cija je kruna - kruna velikog kralja Zvonimira - bila ponudjena princu iz porodice Savoja, Ajmonu, ali on se tom krunom nikada nije krunisao. U stvari bila je vice-kraljevina pod nominalnim protektoratom fasisticke Italije, defakto kolonija nemackog Treceg rajha. Hrvatska je danas predsednicka republika u kojoj vecinom u parlamentu, vladom i svim institucijama drzave manevrise jedan covek, Franjo Tudjman, koji je predsednik partije na vlasti, sef drzave, vrhovni komandant vojnih snaga i koji deluje kao autokrata koji namerava da postane - kako ga je nazvao jedan opozicioni list - "Ban Franjo Zvonimir II". Razgovor o banu (titula koja je dodeljivana kraljevskim guvernerima kraljevina Hrvatske, Dalmacije i Slavonije u kontekstu austro-ugarske imperije) zapoceo je raspustanjem hrvatskog parlamenta, ili zbog razloga www.krajinaforce.com 83 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
radi kojih je, iako raspolaze apsolutnom vecinom u Saboru, Tudjman odlucio da raspise izbore 29. oktobra. Jedan od njegovih zamenika, Vladimir Seks, otvoreno je izjavio da je partiji na vlasti cilj da osvoji 2/3 vecine sto ce joj omoguciti da izmeni ustav, a da nista ne trazi od opozicije. Izmena ustava trebalo bi da dovede do prosirenja vlasti predsednika. Koje vlasti, buduci da je vec ima svu? Prema nedeljniku Globus iz Zagreba, koji se poziva na poverljive izvore, ne samo da ce se prosiriti vlast sefa drzave, nego ce Hrvatska iz republike biti pretvorena u Banovinu, pod kraljevskom vladavinom "bana" Franje Tudjmana. Ovaj se vec ponasa kao suveren sa titulama "Vrhovnik" i "Otac domovine". Na svakom koraku ispoljava svoju opsednutost ili sklonost prema svecanim uniformama, cinovima vrhovnog zapovednika, paradama: prema svim manifestacijama licne vlasti. Ukratko Tudjman je vec sada nadahnut carskim uzorom. Sama njegova predsednicka rezidencija u zvanicnim saopstenjima, oznacava se umesto "palata", kao "Predsednicki dvor". U ovaj "Dvor", kada saziva novinare, mogu da udju samo urednici i komentatori kojima je on naklonjen i oni iz "Drzavnosti" organa njegove partije. Kada na nekom sektoru nema novina, nedeljnika ili casopisa, koji se uklapaju u njegove kriterijume, osnuje ih i resi problem. Tako je nedavno, osnovao list za "patriotsku kulturu" Hrvatsko slovo i takozvani humoristicki list koji se okomio na maltretiranu opoziciju. Nedavno je, pre nego sto je raspusten parlament, njegov predsednik Nedjeljko Mihanovic, bivsi knjizevni kriticar i akademik, podneo predlog koji bi u demokratskoj zemlji izazvao prezir onoga na koga se odnosi, ali Tudjmanu se dopao: predlog da bude imenovan za dozivotnog predsednika. Prema Mihanovicu "od vremena kralja Zvonimira Hrvatska nije imala drzavnika zasluznijeg od Franje Tudjmana, oca domovine". Za tri dana u Njujorku bi trebalo da se sastanu ministri inostranih poslova Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali vlada iz Sarajeva (Izetbegovic) odbija da ucestvuje. Rat se, u medjuvremenu, ponovo rasplamsao: u "Brckom koridoru", koji spaja Srbiju sa delom Bosne koji kontrolisu Srbi, duz granice sa istocnom Hrvatskom, muslimanske trupe su naglo krenule u masovnu ofanzivu, koja, medjutim, nije imala uspeha. Bosanskim Muslimanima je cilj da izoluju Banjaluku i Doboj, ali pokazalo se da je protivnik zilav; nema nameru da ustupi druge teritorije. Stavise, bilteni govore o intenzivnim srpskim napadima na "Oraski dzep" i na teritoriju Ravne-Brcko. Ovaj poslednji grad bombardovale su hrvatska i muslimanska artiljerija tako da je medju stanovnistvom bilo mrtvih i ranjenih. Mir je doveden u pitanje pretnjama hrvatskog generalisimusa-predsednika. U veoma euforicnom govoru koji je odrzao u Vinkovcima, 17 kilometara jugoistocno od Vukovara, okruzen pravom gomilom ministara i generala, ocima okrenutim i rukom ispruzenom u pravcu onog komada zemlje (4,5 odsto od Hrvatske) koji je jos u rukama Srba iz istocne Slavonije i Baranje, Tudjman je rekao da je prosle godine obecao da ce doci vozom iz Zagreba da se sastane sa njima, i da je odrzao obecanje. Obecao je i gradjanstvu Splita da ce vozom doci u taj grad i odrzao je obecanje. U stvari isao je helikopterom. Obecao je - kaze gradjanstvu Splita da ce vozom doci u taj grad, prolazeci kroz Knin, a u tom vozu je bila cela Hrvatska. Sada, veli, obecava im pred celom Hrvatskom da ce ubrzo biti u Iloku, u Vukovaru i takodje u Baranji. www.krajinaforce.com 84 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
To se zaklinje Hrvatska, ona iz domovine i iz dijaspore; to je garancija da je buducnost hrvatske drzave i na Dunavu. Zive, rekao je, i pripremaju se za taj trenutak. Svecana izvestacenost i stil tipicni za Tudjmana, coveka koga jos nije prosla opijenost slavom zbog nedavnih vojnih pobeda. Sa tom razlikom sto je u Krajini imao pred sobom malu i nemotivisanu vojsku, prepustenih svojoj sudbini od strane Beograda, dok je na Dunavu postrojena vojska jugoslovenske Federalne Armije (srpsko-crnogorske). Preteci proglas Vrhovnika i odbijanje Sarajeva da ode na pregovore mogli bi da poniste sve mirovne napore. Ali dokle ce oni voditi igru? Vec je suvise vremena proslo od 8. septembra iz Zeneve. Danas je direktor USAID, americke agencije za medjunarodni razvoj, J. Brajan Etvud, u pratnji ambasadora Sjedinjenih Drzava u Zagrebu, Galbrajta, posetio Vojnic, Glinu, Petrinju i druga mesta severne oblasti bivse Krajine. Hrvatske vlasti izabrale su ovu zonu jer slucajevi pljacke, paljevina i masakra nisu bili tako cesti kao u juznoj oblasti koja je ponovo osvojena. Ono sto su videli, ipak, bilo je dovoljno Galbrajtu da kaze da, ako Hrvatska hoce da povrati poslednji svoj komadic koji je jos u rukama Srba, - istocnu Slavoniju i Baranju - mora dobro da se cuva od ponavljanja zloocina koji su pocinjeni u Krajini i da se "srpski problem u Hrvatskoj ne svodi samo na oblast ljudskih prava, nego je kljucni problem za reintegraciju istocne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. SAD zahtevaju da na ovoj teritoriji bude pronadjeno resenje koje ce omoguciti povratak hrvatskim i madjarskim izbeglicama koji su pobegli posle srpske secesije, a u isto vreme Srbima da obave svoj zadatak" i sprece etnicko ciscenje na svoju stetu kako se to dogodilo u Krajini. Srbi koji su tamo ostali bele su vrane, a i njih love. Jedna od najcescih intelektualnih vezbi u Hrvatskoj je citanje izmedju redova, citanje nekih stranih novina ili pracenje programa stranih televizija, da bi se utvrdile neke neprijatne istine o zemlji koje rezim krije. Kao sto je ona koja se krije iza saopstenja Vrhovnika Tudjmana, koje je podeljeno juce, o "udaljavanju generala Vinka Verbanca sa njegovog polozaja i pocetku disciplinskog procesa protiv njega" zbog posledica vojne akcije koju je samovoljno poduzeo. U bilo kojoj demokratskoj zemlji vest kao sto je ova, o nekom generalu koji je izazvao politicku ili vojnu karastrofu (samo to moze da bude u pitanju), pojavila bi se na prvim stranicama novina i to sa najvecim slovima, sa svim mogucim pojedinostima. Ovde je gurnuta u poslednje redove saopstenja o unapredjenjima mnostva oficira, pod naslovom koji najavljuje samo to, a ne govori o ovom lisavanju cina. Rijecke dnevne novine Novi List je jedini koji je u vezi sa tim imao svoj komentar: "Postoji opasnost da u trazenju istine o ovom dogadjaju do nje dodju strane novine pre od nasih, tacno onako kako se vec dogodilo sa otkrivanjem istine koja se odnosi na razbojnicko ponasanje u Krajini posle "Oluje". Pocetkom 1990, na prvom kongresu HDZ, nacionalisticke partije koju je osnovao i vodio Franjo Tudjman, Srbi u Hrvatskoj (u to vreme njih oko 800.000, ili 12 odsto ukupnog stanovnistva od cetiri i po miliona) bili su oznaceni kao problem broj jedan koji treba da bude resen, optuzeni da su postali gospodari Hrvatske, da su skoncentrisali u svojim rukama do 90 odsto represivnog aparata drzave, da zauzimaju veliki deo rukovodecih mesta u preduzecima, u diplomatiji i u administraciji i najzad da www.krajinaforce.com 85 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
zauzimaju nezasluzeno mesto u Ustavu deleci sa hrvatskim narodom suverenost zemlje. Posle prvih visepartijskih izbora i pobede HDZ, ova partija je potvrdila da ce odmah ostvariti izborni program i iskljuciti Srbe iz zemaljske vlade i Ustava. U stvari, hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti bili su izbaceni iz vojske, policije, sa odgovornih mesta iz administracije, iz ustanova, iz skola, iz fabrika; bili su takodje izbaceni iz Ustava i svedeni na "nacionalnu manjinu". Istovremeno je protiv njih pokrenuta snazna klevetnicka kampanja po formi rasisticka (ali nisu bile postedjene druge nacionalne manjine) sve do satanizacije. Po zidovima Rijeke, dobro se secam, pojavili su se natpisi (a i plakati) koji su Srbe oznacavali petom kolonom koju svim sredstvima treba izbaciti iz Hrvatske. Na reakciju Srba u krajevima gde su cinili vecinu stanovnistva, ali i po gradovima nije se dugo cekalo: optuzivsi Tudjmanov rezim kao proustaski (i zbog toga sto su ponovo uvedeni u upotrebu simboli i utvare tog fasistickog pokreta koji je za vreme II svetskog rata pobio stotine hiljada Srba, Jevreja i hrvatskih partizana), zatrazili su kulturnu autonomiju i, u isto vreme se naoruzali, plaseci se vojne represije koja je uostalom pretila. Kada je Tudjman zaista poslao policijske snage da bi vojno okupirao Krajinu, Srbi iz toga kraja podigli su barikade od drvenih trupaca na prilaznim putevima i uzeli puske u ruke iza barikada. Zgusnuti politicki dogadjaji koji su obelezili period mucnog otcepljenja Hrvatske (i Slovenije) od Jugoslavije (25 juna 1991. bila je proglasena nezavisnost) i komplikovani proces prelaska sa monopartizma na politicki pluralizam, doprineli su da se komplikuje pobuna Srba u Hrvatskoj. Ohrabreni i iz Beograda, oni su i sami polagali pravo na samoopredeljenje do otcepljenja i proglasili prvo "Autonomnu oblast Krajine" a, posle toga, "Republiku Srpsku Krajinu". U Krajini i Slavoniji bilo je opkoljeno oko 450.000 Srba. Drugi su bili rasuti po najvecim gradovima Hrvatske. U to vreme, prezauzet kampanjom nacionalisticke promocije hrvatskog etnocentrizma i satanizacijom Srba, Tudjman nije ni pomislio da ode vozom ili autom u Knin ili u druga podrucja naseljena srpskom vecinom; preko radija, televizije ili novina mogao je reci da ih je smatrao gradjanima sa jednakim dostojanstvom i pravima, ali to nije ucinio; nije ih pozvao da zajedno sa Hrvatima i sa drugim etnickim manjinama stvore novu hrvatsku demokratsku drzavu. Uputio im je medjutim reci prezira, neprijateljstva, mrznje. Na narodni referendum, kojim su Srbi plebiscitarno izglasali autonomiju u okviru hrvatske drzave, Tudjman je reagovao pokusajem da ugusi pobunu u krvi. Posto je na brzinu uvezao oruzje iz raznih zemalja, narocito iz Madjarske, osnovao je vojsku sastavljenu od preventivno ociscene policije i od novostvorene Nacionalne garde. Da Tudjman nije pojahao konja nacionalisticke mrznje prema svemu sto nije hrvatsko, da je dozvolio Srbima iz Hrvatske kulturnu autonomiju koju su trazili, tesko da bi doslo do rata. Tek u prolece 1992, popustivsi pod zapadnim pritiscima, Tudjman je pristao da u hrvatskom parlamentu izglasa Ustavni zakon o pravima srpske etnicke grupacije, pravima daleko sirim od onih koja su Srbi iz Hrvatske trazili 1990. Tim zakonom, u stvari, Srbima je bila garantovana proporcionalna zastupljenost u drzavnim organima i siroka politicko-administrativana autonomija u Krajini. U stvari Tudjmanovo "popustanje" bilo je jedna od njegovih mnogobrojnih www.krajinaforce.com 86 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
lazi. Taj zakon su nametnuli Evropa i OUN kao nezaobilazan uslov za medjunarodno priznanje Hrvatske kao nezavisne i suverene i kao uslov, takodje, za prijem ove nove drzave u skupstinu Ujedinjenih nacija. Ali, u samom trenutku kada je Tudjman davao naredjenje clanovima parlamenta iz njegove partije (to jest vecini u parlamentu) da izglasaju zakon, objasnio im je da je to bila gorka pilula koju ne treba progutati, nego drzati pod jezikom da bi mogla da se ispljune kada se ukaze prva prilika; tako se upravo i desilo pre nekoliko dana, posle potpunog isterivanja Srba iz ponovo osvojene Krajine. U medjuvremenu, izmedju proleca 1992. i "Oluje" avgusta 1995, ovaj zakon nije primenjivan. I neka hronicaru ovde bude dopusteno da podseti zaboravne na sledece: neprijateljski prema bilo kakvom ustupku na polju demokratije, usanceni u svojoj hrvatskoj nacionalistickoj iskljucivosti, Tudjman i njegovi uporno su se opirali svojim zapadnim starateljima, tako da je posle dugih i zamornih pregovora sa delegacijom zagrebacke vlade, Evropska unija bila primorana da izdiktira sam zakon, clan po clan Tudjmanovim emisarima. U trenutku glasanja u parlamentu poslanik Bosiljko Misetic, svojevremeno ministar pravde, koji se popeo na govornicu da bi odbacio predlog zakona, nazvao ga je "klopkom za hrvatski narod". Onda je priskocio desna Tudjmanova ruka, tadasnji potpredsednik, Vladimir Seks i zapusio mu usta. Misetic je dao ostavku, zakon je bio usvojen. (Danas je Misetic podpredsednik i Tudjmanova desna ruka...) Ipak, na skupovima koji su posle toga organizovani u zemlji, poglavare tudjmanovske partije brinulo je kako da objasne da je taj zakon nuzno zlo, neophodno da bi se prikazala slika dostojna postovanja Hrvatske u inostranstvu. Rezim iz Zagreba mogao je tako da se pohvali pred stranim delegacijama, ambasadorima, drzavnicima, posmatracima da ima "najbolji zakon na svetu o pravima manjina", znajuci dobro da je taj zakon bio papir za bacanje. U stvari ostao je neprimenjen u Krajini, jer je oblast izdvojena iz hrvatskog suvereniteta, a nije bio primenjen ni u drugim krajevima slobodne Hrvatske. Kada bi poneki poslanik skrenuo paznju na to, Vrhovnik, ili neko u njegovo ime, odgovarao je iznenadjeno i srdito: Ma kako se usudjuje da trazi dlaku u jajetu u pravima manjina, kada je cetvrti deo Hrvatske okupiran od strane Srba? Hrvatska drzava ima mnogo vaznijih stvari da se njima bavi, nego da proverava postoji li ili ne neki sudija srpske etnicke pripadnosti, da li ima i Srba u izvrsnim organima drzave. Uostalom, sta mi da radimo ako niko ne voli da mu Srbi dosadjuju sa svojim problemima. Treba imati strpljenja, sacekajte da Hrvatska bude potpuno slobodna, da pobunjena Krajina bude ponovo ukljucena u hrvatski suverenitet, pa ce onda zakon o pravima manjina biti primenjen na celoj teritoriji Hrvatske, ukljucujuci i Krajinu. Danas kada smo stigli do "potpunog oslobadjanja" Hrvatske, prva stvar koja je uradjena, bila je ukidanje ovog zakona! Papir za bacanje, upravo tako. Vise puta za protekle tri godine, poslanici opozicionih partija u hrvatskom Parlamentu trazili su otvaranje debate o pitanju Srba u Hrvatskoj. Rezim je to uvek odbijao tvrdeci da tu nema sta da se razjasnjava, sve je vec jasno: Srbi, pa i oni iz Krajine, hrvatski su drzavljani; kada njihove secesionisticke vodje budu uklonjene, kada Krajina bude ponovo vracena u narucje Hrvatske i Srbi iz te oblasti uzivace potpuno sva prava koja su www.krajinaforce.com 87 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
osigurana hrvatskim drzavljanima i ona specificna garantovana nacionalnim manjinama. Vise puta Tudjman je tvrdio da je, po njemu, 90 odsto Srba sa okupiranih teritorija zelelo da se vrati pod hrvatsku suverenost, ali su bili taoci 10 odsto ekstremista koji su ih terorisali. U isto vreme, medjutim, njegovi doglavnici i novine njegove partije nastavilli su otrovnu kampanju demonizacije srpske manjine u Hrvatskoj (na mrznju patriota cesto su ukazivali i italijanski "iredentisti" iz Istre), sistematski sireci osecanje netrpeljivosti, sovinizma, mrznje. Na kraju, hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti postali su svi ubice i lopovi, neprijatelji protiv kojih treba pokrenuti hajku, zarazna bolest koju treba iskoreniti. Biti Srbin u Hrvatskoj isto je sto i biti sugav pas. "Srbi u Hrvatskoj nikada nece moci da budu lojalni gradjani. Prema njima uvek treba biti na oprezu". "Svi Srbi su kriminalci". "Oni su stranci u Hrvatskoj; najbolje bi bilo da svi odu u Srbiju". "Srbi su opasni". "Sa Srbima nikada vise necemo moci da zivimo zajedno". To su neke od fraza koje se najcesce cuju iz usta poglavara tudjmanovskog rezima. Vec su usli u terminologiju tekuce politike. Rezultat: iz istrazivanja lista Bumerang iz Osijeka, proizilazi da 70 odsto Hrvata sumnja u lojalnost Srba u Hrvatskoj prema zagrebackoj drzavi. Onoga ko samo pokusa da ospori ove sovinisticke tvrdnje smatraju neprijateljem i izdajnikom domovine. Nastavlja se O ovoj temi citam opsirno zapazanje novinarke Sanje Modric koje ce biti objavljeno u sutrasnjem izdanju dnevnika Novi list. To je dosije u kojem se ukazuje na cinizam tudjmanovske politike. Naslov je: "Kako je reseno srpsko pitanje u Hrvatskoj". Na jednom mestu autorka navodi primer dvolicnosti tudjmanovskog rezima sazdanog na lazima: na jednoj strani su zvucne fraze, namenjene izvozu, o demokratiji, slobodi, gradjanskim i ljudskim pravima, na drugoj cinjenice. "I dalje su nepoznati i nekaznjeni oni koji su digli u vazduh 10.000 kuca i prodavnica gradjana srpske etnicke pripadnosti na slobodnoj teritoriji Hrvtaske" (izvor podataka: ministar inostranih poslova Mate Granic), ostavljajuci bez krova i bez posla najmanje 30.000 gradjana srpske etnicke pripadnosti. Mnogobrojnim Srbima koji su rodjeni u Hrvatskoj, ili decenijama nastanjeni u Hrvatskoj, osporeno je hrvatsko drzavljanstvo posle otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije; nekoliko hiljada Srba je nasilno isterano iz svojih stanova, pod pretnjom oruzja hrvatskih uniformisanih terorista: to se dogadjalo u svim gradovima od Rijeke do Splita, od Osjeka do Pule, od Zagreba do Zadra i drugde. Nijedan drzavni organ nije ih zastitio, nijedan sud nikada nije kaznio teroriste. Tudjman i njegovi ministri masu Ustavom kada odu u inostranstvo, na inostrane kongrese ili kada prime u posetu strane drzavnike; ovaj Ustav krsi se svakodnevno. Rezim sazdan na lazima O ovoj temi citam opsirno zapazanje novinarke Sanje Modric koje ce biti objavljeno u sutrasnjem izdanju dnevnika Novi list. To je dosije u kojem se ukazuje na cinizam tudjmanovske politike. Naslov je: "Kako je reseno srpsko pitanje u Hrvatskoj". Na jednom mestu autorka navodi primer dvolicnosti tudjmanovskog rezima sazdanog na lazima: na jednoj strani su zvucne fraze, namenjene izvozu, o demokratiji, slobodi, gradjanskim i ljudskim pravima, na drugoj cinjenice. "I dalje su nepoznati i nekaznjeni oni koji su digli u vazduh 10.000 kuca i prodavnica gradjana srpske etnicke pripadnosti na slobodnoj teritoriji Hrvatske" (izvor podataka: www.krajinaforce.com 88 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
ministar inostranih poslova Mate Granic), ostavljajuci bez krova i bez posla najmanje 30.000 gradjana srpske etnicke pripadnosti. Mnogobrojnim Srbima koji su rodjeni u Hrvatskoj, ili decenijama nastanjeni u Hrvatskoj, osporeno je hrvatsko drzavljanstvo posle otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije; Nekoliko hiljada Srba je nasilno isterano iz svojih stanova, pod pretnjom oruzja hrvatskih uniformisanih terorista: to se dogadjalo u svim gradovima od Rijeke do Splita, od Osjeka do Pule, od Zagreba do Zadra i drugde. Nijedan drzavni organ nije ih zastitio, nijedan sud nikada nije kaznio teroriste. Tudjman i njegovi ministri masu Ustavom kada odu u inostranstvo, na inostrane kongrese ili kada prime u posetu strane drzavnike; ovaj Ustav krsi se svakodnevno. Za vreme i posle operacije ponovnog osvajanja Krajine, dogodilo se da su se svi Srbi iz toga kraja, celokupno stanovnistvo, "preselili" izvan granica Hrvatske. Procene Zagreba o egzodusu variraju sada od 120.000 do 180.000 osoba, broj upisanih prognanika u Srbiji posle 5.8.1995 je oko 410.000. Zasto su otisli? Zasto nisu pobegli samo oni ekstremisti kojih je, prema Tudjmanu, bilo 10 odsto od stanovnistva? Zasto su i drugi napustili vekovna ognjista, svu svoju nepokretnu imovinu, imanja i kuce? Odgovora ima vise: neki su otisli zbog zlocina koje su pocinili u proslosti; drugi jer nisu zeleli da zive u macehinskoj Hrvatskoj; neki jer su poslusali naredjenje da odu, drugi jer su se plasili krvolocnosti "oslobodilaca", svi ostali su jednostavno pobegli sa ratnog poprista, pred razaranjima i ispred smrti koju je sejala topovska paljba, mitraljezi... Najvise njih, mozda, nadali su se da ce se vratiti, ali put povratka ostao je zatvoren. I sto se tice Tudjmana ostao bi zatvoren zauvek. Sto se tice hrvatskog Ustava (i medjunarodnog prava) izbeglice imaju pravo da se vrate, da zive u Hrvatskoj ali, posto se radi o Srbima, i dok se ne umesa medjunarodna zajednica, hrvatske vlasti sluzice se svojim sopstvenim Ustavom kao toalet papirom. Metamorfoza se dogodila u razmaku od svega nekoliko nedelja, pise Sanja Modric. Na pocetku Operacije Oluja, Tudjman je poverovao da ce spasiti obraz pred svetom uputivsi Srbima iz Krajine poruku (koju je malo njih primilo, imajuci u vidu da se hrvatska TV nije jasno videla u secesionistickom podrucju) u kojoj ih je pozvao da ostanu u Hrvatskoj, u svojim kucama, kao hrvatski drzavljani kojima su garantovana sva gradjanska i politicka prava i pravo vlasnistva u demokratskoj zemlji. Posle zavrsenog osvajanja, utvrdjeno je da je onih koji su ostali bilo malo vise od 3.000 pojedinaca, skoro sve starijih, nesposobnih, obolelih. Ali Tudjman je dobro pazio da izbegle stanovnike ne pozove da se vrate. Nije izgovorio vise nijednu poruku. Tudjman je, medjutim, pozurio da ponovi da je problem izbeglica od sada problem Srbije. Hrvatska, rekao je, pored ostalog, nece uzimati u obzir kolektivni povratak svojih izbeglica srpske etnicke pripadnosti, bice ispitivani samo "pojedinacni slucajevi". I svi treba da se raduju, od Tudjmana do poslednjeg poglavara, jer je "srpsko pitanje u Hrvatskoj najzad reseno". U Hrvatskom Ustavu stoji: "Nijedan hrvatski drzavljanin ne moze da bude lisen hrvatskog drzavljanstva, nijedan hrvatski drzavljanin ne moze da bude izgnan iz svoje domovine". Ocigledno ovi ustavni principi ne vaze za drzavljane srpske etnicke pripadnosti. Prvi ih krsi sef drzave, cuvar Ustava. On krsi, u isto vreme, Medjunarodni sporazum o gradjanskim i politickim pravima koji je www.krajinaforce.com 89 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
potpisala i Hrvatska. Ona Hrvatska koja je, odmah posle ponovnog zauzimanja Krajine, zaplenila kuce Srba, mali broj onih koje su ostale citave, da bi uselila u njih Hrvate koji su pobegli iz Bosne i iz Srbije, stvorivsi na taj nacin situaciju u kojoj izbeglice srpske etnicke pripadnosti, i kad bi se vratili na svoju zemlju, ne bi imali gde da zive, jer su njihove kuce date drugima ili su spaljene ili dignute u vazduh dinamitom. Procitajmo sta Tudjman tvrdi 26. avgusta u "vozu slobode" u vezi sa "humanitarnim" proterivanjima koja se smatraju "pozitivnim". Bosiljko Misetic, potpredsednik, izjavio je tog istog dana da "nije u interesu Hrvatske da u njoj zive osobe koje nisu hrvatske etnicke pripadnosti". Vladimir Seks, potpredsednik Parlamenta, onaj koji je 1992. zacepio usta Miseticu, najavio je sa svoje strane da ce pitanje imovine koju su napustili Srbi biti "sukcesivno resavano" (!?). Za Ivicu Kostovica, drugog potpredsednika, povratak izbeglica srpske etnicke pripadnosti u Hrvatsku, neresiv je problem, jer "Hrvatska nije potpisala nikakav ugovor sa vlastima Jugoslovenske federacije o povratku srpskih izbeglica". Ministar za izbeglice i prognane Adalbert Rebic, svestenik, tvrdi da je hrvatskim drzavljanima srpske etnicke pripadnosti "bilo lako da odu, ali ce biti tesko da se vrate" jer ce "biti mnogo administrativnih problema". U medjuvremenu vojnici i oficiri hrvatske vojske (hrvatske novine navode "pojedine uniformisane individue") i neidentifikovani civili, nastavljaju da pljackaju, da unistavaju i da pale kuce odbeglih Srba, Tudjman odbacuje ustavni zakon o pravima manjina, a njegova vlada donosi uredbu o vanrednom popisu stanovnistva (april 1996) koji ce "pokazati pravo stanje" nove hrvatske demografske geografije. Medjutim, jos pre nego sto je dobio podatke, odlucuje da Srbi imaju pravo samo na tri predstavnika u Parlamentu. To znaci - pod pretpostavkom da to neko jos nije shvatio - da vrh hrvatskog rezima ne zeli vise da primi u Hrvatsku izbeglice srpske etnicke pripadnosti i ucinice sve da ih zadrzi van granica, gazeci i Ustav, pribegavajuci i razmeni stanovnistva sa Srbijom (koja je uostalom vec u toku). Nedavno je novinar austrijskog lista Focus upitao Tudjmana: "Da li cete dozvoliti da se vrate u Hrvatsku 410.000 Srba iz Krajine?". "Vrhovnik" je odgovorio: Ne verujem da ce se vratiti, inace ne bi ni otisli. Nezamislivo je da se svi vrate. U svakom slucaju nije u interesu normalizacije srpsko-hrvatskih odnosa. Ipak u pojedinim slucajevima dozvolicemo povratak da se ne bi reklo da krsimo ljudska prava... Nazalost, hrvatski intelektualci cute. Sta je sa humanizmom pesnika? Tone u bezdanu bezakonja i niko ne dize glas. Jedna gospodja iz Zagreba ciji su rodjaci pobegli u Srbiju iz Knina, uputila se u bivsu prestonicu Krajine da bi od hrvatskih vlasti dobila uverenje o drzavljanstvu za te njene rodjake. Moraju licno da dodju, odgovoreno joj je, jer je tako odredila vlada. Ali kako mogu da dodju ako nemaju hrvatski pasos? "Ne znam sta da vam kazem". Gospodja se obratila upravi policije gde joj je receno: "Prema onome sto znamo o tome, nije predvidjen nikakav povratak". U stvari i pojedinacni povratak ljudi je moguc samo teoretski: administrativne procedure su toliko komplikovane da je apsolutno nemoguce doci do cilja. Za povratak je potreban pasos, a nema ga nijedna izbeglica. Da bi se dobio potrebna su razna uverenja koja hrvatske vlasti izdaju samo neposredno zainteresovanima koji bi, da bi ih zatrazili i dobili, morali da dodju u Hrvatsku, a to ne mogu bez pasosa. Zacarani krug. Neko je www.krajinaforce.com 90 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
rekao: hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti koji su pobegli iz Hrvatske, "poklon su Tudjmana Milosevicu", ili "usluga koju je Milosevic ucinio Tudjmanu" u etnickom ciscenju ili "humanitarna razmena stanovnistva". Sjedinjene Drzave ce garantovati integritet Bosne koja ce, kada se postigne mir, nastaviti da postoji sa svim atributima drzave, formirane od dva entiteta (Republike srpske i Hrvatskobosanske federacije) koji ce imati pravo da stupe u "specificne odnose" sa Srbijom i Hrvatskom ipak bez prava na otcepljenje. Na bojnim poljima nastavljeni su sukobi, ali bez znacajnih pomeranja. U protivnapadu Srbi su ponovo osvojili varosicu Mrkonjic Grad (Italijani iz brigade "Garibaldi"2 secaju ga se jer su ga oteli od cetnika, boreci se uz Titove partizane za vreme II svetskog rata) i uspeli su da zaustave muslimanske trupe pred vratima Sankog Mosta. Borbe na ovom sektoru bile su veoma silovite tokom cele nedelje. Postoji razlog: Pre nego sto se u Njujorku postigne sporazum o prekidu vatre, snage vlade iz Sarajeva (Peti i Sedmi armijski korpus) htele bi da se spoje upravo na sektoru Mrkonjic Grada, koji ima prvorazrednu stratesku vaznost da bi se dovrsilo opkoljavanje Banjaluke. I u "posavskom koridoru", u visini Brckog, bilo je borbi (artiljerijskih dvoboja) ali je propao pokusaj Hrvata i Muslimana da zaustave prolazak srpskih vojnih konvoja u pravcu Banjaluke. Hrvatsko-bosanska artiljerija tukla je grad Brcko. Jasno je da je i taj "koridor" dobio posebnu vaznost: ako bi hrvatske i muslimanske snage uspele da ga blokiraju, "Republika srpska" iz Bosne bi se ugusila. Nalazimo se na paradi hipokrita i fariseja. Zarko Domljan, jedan od jastrebova hrvatskog rezima, potpredsednik Parlamenta i visoki poglavar Tudjmanove partije, ucestvuje u Strazburu na jesenjem zasedanju Skupstine Saveta Evrope. Pritesnjen prigovorima zbog radikalnog etnickog ciscenja izvrsenog u Hrvatskoj na stetu srpskog stanovnistva Krajine i zapadne Slavonije, branio se ponavljajuci do besvesti frazu koja je u Hrvatskoj vec postala slogan, posto je "Vrhovnik" prvi izgovorio: Srbi su napustili Hrvatsku svojom slobodnom voljom, niko ih nije oterao. Domljan je sa svoje strane jos dodao: "Srpski narod izvan Srbije je glavna zrtva politicke filozofije pansrpstva". Drugi clan hrvatske parlamentarne delegacije, Ivo Skrabalo uspeo je da iscedi jednu suzu kada je rekao: Najvecem broju nas, u Hrvatskoj, duboko je zao sto su Srbi otisli iz bivse Krajine gde su ziveli "300 godina", ali nisu ih oterale hrvatske vlasti, otisli su pre bilo kakvog kontakta sa hrvatskom vojskom i policijom i uprkos ponovljenim pozivima predsednika i premijera Hrvatske da ostanu u Hrvatskoj, gde su im bila garantovana gradjanska i sva druga prava... Da li je moguce nesto bezocnije, cinicnije i lazljivije od ovoga? Koja prava su bila garantovana ovim ljudima, bilo ih je 2-3.000 koji nisu pobegli, a sacekali su dolazak hrvatske vojske? Ubijaju ih po pet-sest na dan (a svi su stariji), u kuce im podmecu pozare; ko izbegne masakr isteruju ga iz tog podrucja... "OUN i dalje dobija obavestenja o pljackanju i paljenju kuca na bivsem Sektoru jug (Krajine) koje vrse pojedinci u uniformama hrvatske vojske". To je danas u Zagrebu izjavio portparol mirovnih snaga, Kris Ganes. Vojnici OUN su izvestili: nekoliko hrvatskih vojnika, koji su stigli jednim www.krajinaforce.com 91 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
kamionom, poceli su da pljackaju stanove u selu Koncarev Kraj; duz puta izmedju Strmice i Sepine Poljane sva sela su opljackana i spaljena. Nastavlja se u medjuvremenu kolonizacija Krajine. Danas su 300 Hrvata, koji su isterani iz Banjaluke i Doboja, dobili kuce Srba u nekoliko sela oko Petrinje. U ovom kraju vlada haos. "Vlasti su nespremne da organizuju kontraegzodus", podvukli su rukovodioci Zajednice za izbeglice Hrvatske na svojoj danasnjoj skupstini u Zagrebu. I zeleznicari se zale na nepodnosljivu situaciju koja je stvorena u zeleznickom saobracaju u Krajini: nedostaju lokomotive i vagoni, na liniji od Ogulina do Knina 40 prelaza u nivou je nezasticeno, masinovodje ne mogu da uspostavljaju vezu sa stanicama, vozovi saobracaju sa velikim rizikom. Na podrucju Plitvickih jezera, nacionalnom parku ponovo otvorenom za turizam, jos su zatvorene osnovna skola i ambulanta, samo je jedna prodavnica ponovo otvorila prozorske kapke... Istrazivanje koje je obavila humanitarna organizacija "Veritas" ustanovilo je da se u civilnim i vojnim zatvorima Hrvatske nalazi 880 Srba iz Krajine, prakticno svi oni od 18 do 60 godina, koji su uhvaceni u civilnoj ili vojnoj odeci za vreme Operacije Oluja. Drugih 3-4.000 civila, svi iznad 60 godina, zatvoreni su, medjutim, u sabirnim logorima. Prvi su podvrgnuti inkvizitorskom postupku uz optuzbu da su pocinili ratne zlocine, drugi su rasuti od Kutine do Sibenika bez ikakve perspektive da ce skoro izaci iz logora. Sasvim mali broj onih koji su ostali na teritoriji Krajine su bolesni ili nesposobni da se staraju o svojim najnuznijim potrebama, ostali su bez ikoga svoga, bez imovine, bez sredstava za zivot, liseni licnih dokumenata i zive u stalnom strahu da ce biti poubijani. Jos jedan dokument: Petar Mrkalj, angazovan u ime hrvatskih pacifista u Helsinskom odboru za ljudska prava, izjavio je pre tri dana u Zagrebu: Sve mere i postupci hrvatskih vlasti, pokazuju da za Srbe, osim minimalnih izuzetaka, nema povratka u Hrvatsku. Oni su izgnani upravo radi ciscenja Hrvatske od njihovog prisustva, da bi se radikalno resilo vekovno pitanje Srba u Hrvatskoj. Kuce koje su Srbi napustili na novooslobodjenim teritorijama spaljuju se posto su opljackane i niko ne sprecava ove zlocine. Sve ovo deo je jednog plana... U oslobodjenim selima - a Mrkalj je tome svedok, posto je poslednjih dana vise puta posetio Krajinu - kamioni bez registracije i tablice odlaze i dolaze, odnoseci sve ono sto se jos moze opljackati, pokrasti i natovariti... Onom malom broju Srba koji su ostali, uzimaju stoku, elektricne generatore koji su ih snabdevali elektricnom energijom, traktore, sve. A njihova prava? Ne postoje: bilo koji delinkvent, u uniformi ili ne, moze da ih ubije kao pse. Selo Sjenicak, u blizini Karlovca, imao je oko 800 kuca u trenutku oslobadjanja. Vec dva meseca svakog dana po nekoliko njih izgori u pozaru, za koji dan nece ostati nijedna. Nekoliko policajaca je priznalo da nije u pitanju plata, smesta bi skinuli uniformu, stid ih je. Niko od njih ne uspeva da zaustavi palikuce, boje se osvete. U srpskim kucama koje jos nisu unistene, smestili su se Hrvati proterani iz Bosne i Srbije. Novo stanovnistvo vec je potpuno zauzelo varosice Vrginmost, Vojnic, Krnjak, Tusilovic i druge; novim kolonistima kuce se ustupaju na 10 godina posle cega ce moci da ih otkupe. Ako tako stoje stvari, pita se Mrkalj, jasno je sta se misli o pravim vlasnicima Srbima koji su prognani ili pobegli. Ako neko i uspe da se vrati, gde ce da stanuje? Ne treba se cuditi, dakle - zakljucuje Mrkalj - sto su i one srpske porodice www.krajinaforce.com 92 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
koje su imale nameru da se vrate u svoje kuce posto su izbegle opasnost od borbi za vreme operacije Oluja, a izgleda da prvi spiskovi kandidata za povratak sadrze vise od 10.000 imena, morale da odustanu. A to je bio i ostao cilj koji je Tudjman hteo da postigne, jer ih vise ne zeli. Kaze Mrkalj: Ja ne radim nista drugo nego samo pisem pisma Tudjmanu, vladi i drugim hrvatskim vlastima, ali ne dobijam odgovor... U Strazbur, umesto Domljana i Skrabala, trebalo je da posalju ovog pravednog, a nemocnog coveka. Ali i bez njega i uprkos Domljanu i Skrabalu, Parlament Evropskog Saveta je i ovako zauzeo pravedan stav. U zavrsnom dokumentu o stanju u bivsoj Jugoslaviji zahteva se od hrvatske vlade da "postuje sporazum postignut sa OUN 6. avgusta, time sto ce davati obavestenja i prihvatiti prisustvo stranih posmatraca i garantovati elementarna prava onima koji zive na njenoj teritoriji". Zahteva se pored toga da "u sto kracem mogucem roku budu preduzete mere koje ce omoguciti povratak lica koja su postala izbeglice zbog operacije Oluja i da se postuje puno ostvarenje njihovog prava na imovinu". Reagovanje hrvatske vlade na ove zahteve "bice veoma vazno u cilju ispitivanja molbe za prijem u Savet Evrope koju je podnela Hrvatska". Prema informacijama Visokog komesarijata OUN za izbeglice, koje su danas dali u Zagrebu, u poslednja dva meseca rat je u bivsoj Jugoslaviji pretvorio u izbeglice vise od 570.000 osoba, od kojih su 450.000 Srbi izgnani iz hrvatske Krajine, oko 40.000 Muslimani izgnani iz enklava Zepe i Srebrenice, drugih 80.000 Srbi koji su izbegli sa teritorije zapadne Bosne koju su osvojili Hrvati i Muslimani. U medjuvremenu ubrzava se kolonizacija Krajine, u koju vlada iz Zagreba naseljava i hrvatske izbeglice koje su pobegle iz Banjaluke. Druge upucuju u Mostar i na teritorije "Republike hrvatske Herceg-Bosne". Ukupno, dosad je preseljeno na jednu i drugu teritoriju 6.826 lica kojima su ustupljene na "koriscenje" kuce koje su napustili Srbi. U samoj Hrvatskoj tema dodeljivanja stanova je u prvom planu: da bi dodelili kuce i stanove licima koja su se istakla patriotizmom u ovom ratu, nasilno se iseljavaju porodice cija je krivica sto nisu hrvatske narodnosti ili sto nisu po volji rezimu. Danas je objavljen dokument hrvatskog Helsinskog odbora za ljudska prava koji prijavljuje "novi talas nasilnih iseljavanja" i navodi, kao primer, nekoliko slucajeva. Kao sto je slucaj gospodje L.M. koju su posle brojnih poseta radi "upozorenja" od strane naoruzanih vojnika, posetivli malo uljudniji "gosti": dva oficira i jedna zena, Tatjana Ulri, advokat iz Ministarstva odbrane Hrvatske. Cim su usli, jedan od oficira je iscupao telefonske zice, dok je drugi uveo u stan 15 vojnika. Usledila su druga nasilja i zlostavljanja. Prica se zavrsava ovako: gospodja L.M. se nasla na ulici, isterana iz kuce, a da nije mogla da ponese ni svoju zensku tasnu... Dokumenat navodi dvadesetak sucajeva, jedan dramaticniji od drugoga i na kraju kaze da je scenario uvek isti: grupe naoruzanih vojnika, pijanih ili ne, provaljuju u stanove obicno kada su stanari odsutni i zaposedaju ih. Kada medjutim zateknu legitimne vlasnike, brutalno ih izbacuju, preteci im vatrenim oruzjem ili nozem pod grlom. Policija, ako i kada intervenise, ogranicava se na zapisnicko konstatovanje zauzimanja stana od strane terorista u uniformi, ne dozvoljavajuci isteranoj porodici da se vrati u svoj stan. U nekim slucajevima, umesto one koji su nasilno usli u stanove i www.krajinaforce.com 93 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
zaposeli ih, policija hapsi, saslusava zrtve nasilja i preti im dok ne povuku prijavu. Ovi slucajevi, kojih ima veoma mnogo, dogadjali su se i dogadjaju se u skoro svim gradovima Hrvatske, ali narocito u Splitu i Zagrebu. U blizini Kulen Vakufa, Vojni posmatraci UNPROFOR-a otkrili su 15 leseva izmasakriranih ljudi. Kulen Vakuf nedavno su ponovo osvojile trupe bosanskih Muslimana. Osam zrtava bili su vojnici, dvojici od njih odsecene su glave. Drugih sedam bili su civili, od kojih tri zene. Poodmaklo stanje raspadanja tela navodi na zakljucak da je smrt nastupila u vreme kada su Izetbegoviceve trupe stigle u ovo podrucje. U Hrvatskoj se dogadjaji kao sto je ovaj otkrivaju skoro svuda na teritoriji bivse Krajine. Danima se ocekuje vazan dokumenat cije sastavljanje je u toku u Hrvatskom helsinskom odboru, koji ce, kako mi kaze jedan prijatelj iz Zagreba, dati veoma jasnu sliku pocinjenih zlocina. Danas, u medjuvremenu, u hrvatskom glavnom gradu, sastao se Gradjanski odbor za ljudska prava. Zabelezio sam nekoliko izjava: U Hrvatskoj se ne dogadja nista sto se vec nije dogadjalo u totalitarnim rezimima. Stvoreno je stanje totalne nesigurnosti u kojem je sve dozvoljeno. Postoji pravo na pljacku i kradju, koje drzava osudjuje samo recima, ali u stvarnosti ih ohrabruje. Najtragicnije je sto hrvatski rezim formalno prihvata sve evropske norme, ali je stvarnost uzasna. U ovoj zemlji sigurni su samo oni koji se utrkuju u klicanju rezimu. To su reci Stjepana Mesica, clana Odbora, bivseg predsednika hrvatskog Parlamenta. Mesic je izjavio da u Hrvatskoj imamo veliku nestasicu stanova i suvise spaljenih kuca... I dodao je da je Hrvatska jedina zemlja na svetu u kojoj se, posle zavrsenog rata, dozvoljava unistavanje imovine koja je postedjena od ratnih razaranja. A zbog ovih zlocina niko nije uhapsen... Zoran Pusic, predsednik Odbora, objavio je da su 85 odsto Srba koji su pobegli iz zapadne Slavonije i 70 odsto onih koji su napustili Krajinu, zahvaceni ratnim operacijama, izrazili zelju da se vrate. Ali u tim krajevima "kuce Srba su vecinom unistene" i, kao da to nije dovoljno, "rezim se protivi povratku izbeglica". To je naknadna povreda ljudskih prava, koja podrazumevaju povratak izbeglica u zemlje u kojima su rodjeni, povratak koji, da kazemo kao i Sadako-Ogata, poverenik OUN za izbeglice u bivsoj Jugoslaviji, "je odlucujuci elemenat za trajan mir u regionu". Jedine izbeglice koje, po rezimu iz Zagreba, imaju pravo da se vrate u rodne krajeve su Muslimani. Tudjman zeli sto pre da ih se otarasi. Na prvom mestu medju nepozeljnima su oni na koje je italijanski novinar, Masimo Nava, u listu Korijere dela sera naisao za vreme svoga "Puta u krug napustenih". Prilazem njegovo svedocenje ovim beleskama izvedenim iz informacije zvanicne hrvatske agencije HINA: "Muslimani iz Velike Kladuse, smesteni u Kuplenskom, predstavljaju tezak problem za Hrvatsku, problem o cijem resenju ce doneti odluku Nacionalni savet za odbranu i nacionalnu sigurnost na svojoj narednoj sednici". Radi se o 35.000 Bosanaca iz Velike Kladuse koji se boje, ako se budu vratili, represalija bosanske vlade protiv koje su se borili do pre dva meseca. Evropski posmatraci njihov polozaj ocenjuju kao dramatican: u uslovima u kojima ih je ostavila hrvatska vlada "nece uspeti da prezive iducu zimu". Zamenik hrvatskog premijera Ivica Kostovic tvrdio je u vezi sa tim: Ne mozemo ih zadrzavati na nasoj teritoriji, njihov trajni smestaj je www.krajinaforce.com 94 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
neprihvatljiv: ne zelimo ih na ovoj teritoriji niti imamo nameru da ih smestimo negde drugo u nasoj zemlji... Inace Izetbegoviceva vlada ih smatra izdajnicima i uopste ne namerava da im da amnestiju. A evo svedocenja Masima Nave, od 18. septembra; 11 dana kasnije situacija se pogorsala: "Vojnic. Nermin Basic je plavokosi decak sa dva velika plava oka koja su naucila da vise ne placu. Podize carsav i gotovo stidljivo, pokriva sa dve muske carape jos sveze oziljke pod kolenima. Jak je Nermin. Sa madraca na podu, uspeva da se na rukama dovuce do madraca sa drugim ranjenicima. To radi i nocu kada mu se vrate njegove more. Brzo je naucio da se sam snalazi. Mama ga je napustila kada je imao 9 meseci. Zenu kod koje je odrastao ubila je granata koja je njemu odnela noge. Nermin je sam dosao do bolnice i mogao je samo da zatvori oci kada su mu namestali kozu i kosti, bez anestezije. Nermin ne moze da racuna na medjunarodna takmicenja u solidarnosti i puteve nade kao deca iz Srebrenice. On pripada narodu napustenih, kategoriji izbeglica kojima je cak uskracen status zrtve. Postoji i ovaj krug, u balkanskom paklu. U njemu su se nasli Muslimani Fikreta Abdica, koje je njihov sef uvukao u prljavu dvostruku igru, a sada ih svi odbacuju. Ima ih vise od 30.000, nagomilanih kao stoka na nicijoj zemlji, 30 kilometara juzno od Karlovca, na granici izmedju Bosne i Hrvatske. Rasklimatani automobili i konjske dvokolice idu gore-dole i raznose pakete od rodbine koja je zaustavljena na ulazu u logor. Nekoliko zena guraju jedna kolica prema ambulanti. Druge pripremaju kafu i kuvaju krompire na poljskim furunama koje se dime izmedju muva i otpadaka. Neko razbija brigu gosteci se cigaretama i alkoholom i pokriva tugu muzikom iz suka. Prvi koji su dosli zatvorili su se u male vile porusene u toku borbi i napustene. Jedino vode ima dovoljno: one sto dolazi sa neba i pretvara logor u beskrajnu blatnjavu lokvu. Nema hrane, lekova i medikamenata za amputacije, antibiotika za decu iscrpljenu od dizenterije. I medjunarodna solidarnost ovde tesko dopire. Druge izbeglice, uglednije, imaju prednost. Tek je ovih dana stigao prvi konvoj italijanske Kooperacije. U njemu su jedan lekar Hrvat, jedan mladi lekar Italijan, Djanluka Kvalji, jedan pedijatar Norvezanin i nekoliko sanitaraca Muslimana. "Postoji opasnost od epidemija. Po ovim sumama jos ima leseva koje treba sahraniti. Njima su se hranile svinje lutalice koje ljudi ubijaju da bi utolili glad." Uklete izbeglice morale bi da se vrate u Bosnu na podrucje Velike Kladuse, u njihove logore i njihove kuce, odakle su pobegli kada su Hrvati oslobodili Krajinu i razbili opsadu Bihaca. Ali boje se osvete brace Muslimana iz Bosne, na koje su mesecima pucali. Divljacki rat koji je podelio porodice i one koji su zajedno ziveli. Da bi se razlikovali od vojnika Petog bosanskog korpusa, Abdicevi vojnici stavljali su zutu tracicu na istu uniformu. "Moja zena ima tri brata. Dva su se borila sa Bosancima, a jedan sa Abdicem. Telefonirali su jedan drugome sa polozaja da se ne bi poubijali", seca se Nihad Puric, bolnicar. "Ja sam pucao na sve da bih odbranio kucu i porodicu". Hteli bi da ostanu u Hrvatskoj, ali Zagreb, koji je vec pretrpan izbeglicama Hrvatima, ne moze da trpi ove ljude na svojoj teritoriji, koji su bili prvo saveznici, a kasnije neprijatelji. I tako, ukleti, cekaju naredjenja svoga www.krajinaforce.com 95 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
vodje, koji je "Babo" caca Abdic, veliki mocnik iz Velike Kladuse, kojem duguju sve: zaposlenje i predratno blagostanje, ovovremene patnje i pokolje. Abdic je iz svoje kuce-dvorca u Velikoj Kladusi, upravljao Agrokomercom, prehrambenim kolosom iz bivse Jugoslavije i poslovao je sa svima. Izetbegovicev protivnik u predsednickoj kampanji u Bosni, Abdic se zanosio ludim snom o carstvu u bihackom dzepu iz kojeg bi mogao da nastavi sa svojim trgovackim poslovanjem. Zbog toga se udruzio sa Hrvatima protiv Bosanaca, a zatim sa Srbima protiv Muslimana. Njegovi vojnici zaustavljali su humanitarne konvoje upucene opkoljenoj braci u Bihacu. Vec proslog leta bili su primorani na ocajnicko bekstvo pred napredovanjem vojske iz Sarajeva i nasli su utociste u Krajini koju su zauzeli Srbi. Za njih je igra sa ovim tragicnim saveznistvima postala obaveza: sa Srbima su ponovo osvojili Veliku Kladusu. "Bili smo opkoljeni", pravdali su se neki porodicni glavari, nameravajuci da sagrade drvene barake jer ce mozda morati da prezime. "Hteli smo da zivimo u miru sa svima, nikada nismo prihvatali Izetbegovicev fundamentalizam koji nas je upropastio". Stvari ne stoje tako, ali odanost ovih radnika i seljaka vodji (15.000 ih je radilo u Agrokomercu) je totalna: "Ako Babo hoce, vraticemo se. Ako Babo nece, ostacemo". Babo ne moze da izdaje naredjenja. On je zatvoren u jednom zagrebackom hotelu. Supruga Fazila, lepa gospodja, crnka, secajuci se mozda iscezlog bogatstva, zivi izdvojena na ulazu u logor. Jedan veliki mercedes parkiran je u blatu. Fazila ponavlja ono sto svi kazu: "Ne vracamo se jer se bojimo. Hocemo da zivimo u miru, ali moraju da nas zastite". Za nju i njenu porodicu nece biti problema: tri sina studiraju u Rijeci, jedan je u vojsci u Zagrebu, hrvatsko drzavljanstvo daje sigurnost. Oko dva meseca posle zavrsetka Operacije Oluja u Krajini, hrvatska drzavna televizija nastavlja da nam unosi u kuce panoramu velicanstvene tvrdjave u Kninu, vidjenu odozgo, na kojoj vijori zastava duga 20 metara, scene u kojima se osmehuju lica uniformisanih oslobodilaca, da reprizira delove euforicnog govora koji je odrzao Tudjman, scene povorke ministara i poglavara, radnika koji pocinju da obnavaljaju ovo ili ono postrojenje, retke dece koja se igraju, vozova koji ponovo idu zeleznickom prugom Like: sve je televizijski veselo i optimisticno u bivsoj Krajini, sada kada je ociscena od starog stanovnistva i sirom otvorena novim kolonizatorima (ali i lopovima, pljackasima, palikucama, ubicama). Bivsi glavni grad Krajine, pisu u jednoj reportazi o Kninu dopisnici Novog lista Sanja Modric i Nenad Rrebersak, "u stvari je grad fantom, grad senki". Tamo se vide: domace pokucstvo bivsih stanovnika razbacano po ulicama, jos se tamo oseca zadah rata; zabelezena je demografska eksplozija muva; prodavnice su ostale demolirane i prazne posle pljacki; beli decji pokrivac sa medvedicima u boji gaze vojnicke cokule. Prozori razorenih kuca su zatvoreni, zaluzine spustene. Natpisi po zidovima kuca su poruke i upozorenja koje upucuju novi posednici: "Ovo je sada hrvatska kuca", "Ovde stanuje Hrvat izbeglica", "Ovde je invalid patriotskog rata, Hrvat"... Knin je pust, ali tu je poslovnica Hrvatske lutrije koja vas poziva da okusate srecu, da se obogatite. To su mnogi vec uradili, pljackom. "A Bog gleda sa neba, cuti i belezi u svoju knjigu. Progovorice kada bude trebalo", pisu iz Rijeke dopisnici. Vladin izaslanik iz Knina, Petar Pasic, kaze da nam pisanje o paljevinama i www.krajinaforce.com 96 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
drugim stvarima ne cini cast, nije lepo. Dvoje novinara primecuju mu da su svojim ocima videli srpske kuce kako gore. Eno tamo, gledajte: u pravcu Drnisa, u selu Kalanji u plamenu su poslednje tri kuce... Da, ali ne treba pisati o tome. Na kraju, Sanja i Nenad moraju da obecaju kako nece vise pisati o ovim stvarima, i zbog toga sto na oslobodjenoj teritoriji nije vise nista ostalo sto moze da se spali ili opljacka. Donji Lapac, na primer, ceo je spaljen, njegovi delovi i sela crni su kao ugalj. Ali izaslanik je uporan: Ne, ne, stvari treba posmatrati i ocenjivati u kontekstu... sve ostalo je antihrvatska propaganda!. Prema popisu iz 1991, opstina Knin imala je malomanje od 43.000 stanovnika: 38.888 srpske nacionalnosti, 3.886 hrvatske nacionalnosti. Za vreme srpske secesije, ostalo je samo 258 Hrvata, drugih 3.000 bili su oterani. Za vreme Operacije Oluja, skoro svi Hrvati koji su bili ostali u Kninu pobegli su u Srbiju zajedno sa 97 odsto njihovih zemljaka srpske etnicke pripadnosti. Kako to? Zamenik izaslanika u Kninu, Veljko Djakovic, odgovara da to nije nimalo cudno: "Bili su izdajnici". U sluzbi Plavih slemova, kao tumac u Kninu, bio je jedan Hrvat. I on je odbio da ostane kada su dosli Tudjmanovi vojnici i sluzbenici. Sanja i Nenad pokusavaju da intervjuisu jednog hrvatskog vojnika, rodjenog upravo u Kninu, bivseg izbeglicu koji se vratio kuci u uniformi, ali bez osvetnickog duha. U pocetku odbija bilo sta da izjavi, zatim moli da ga ne fotografisu i kaze: Mogao sam puno toga da vam ispricam, svinjarija, ali ne smem, zabranjeno mi je da govorim. Molim vas, ne unistavajte me... Na kraju otvara srce: Ma ukratko, ovde se vise ne moze ziveti, ovo vise nije onaj grad koji sam ja poznavao... Ja, iz Knina, kako mogu da zivim bez naroda iz Knina? Bili smo navikli da zivimo sa nasim Srbima, a sada su otisli. Sta imam ja da delim sa ovima sto su dosli iz Vojvodine i iz Banjaluke? Ko njih zna? Srpske kriminalce treba osuditi, ali kakvo zlo su ucinili jadni srpski ljudi? To su ljudi kao i mi, treba ih pustiti da se vrate i da zive sa nama. Sta nam fali ako zivimo zajedno? Drukcije misli jedna zena, Milka Granic, koja je zauzela malu radnjicu i u njoj otvorila krcmu za vojnike. Dosla je iz Splita da bi stogod ugrabila. Ciji lokal je ovo bio ranije? A sta ga ja znam? Ciji god da je bio, taj je otisao, hvala Bogu. A sada sam tu ja. Ja sam velika katolkinja. Dok to govori krsti se, ali to sam rekla i mom zupniku u Splitu: umela bih da zakoljem Srbina, ako bi trebalo. Jer njih treba klati. Rucak kod Milke mnogo kosta. Naplacuje 24 kune porciju "cevapcica" koji u Zagrebu ili u Rijeci kostaju 10. kuna. To je njen patriotizam. Malopredjasnji vojnik, koji ne zeli da kaze svoje ime, otkriva da Milka u stvari nije vlasnica lokala, ona ga samo vodi za racun jednog oficira hrvatske vojske. Kod ustupanja nekretnina koje su napustili Srbi postoji lestvica po pravu prvenstva: na prvom mestu su "branioci domovine", povratnici iz rata, ratni invalidi i njihove porodice. Tek kad se zadovolje njihovi apetiti, dolaze na red stanovnici Knina. Zameniku komandanta garnizona, majoru Gojevicu, postavljeno je pitanje, da li je prestalo podmetanje pozara u srpske kuce na podrucju opstine Knin. Svakako, prestalo je. Da li se radi nesto da se ustanovi ko su autori zlocina pocinjenih do sada? To je stvar policije, pitajte njih. Da li je medju vojnicima bilo palikuca? Srazmerno malo vojnika su podmetali pozare po kucama. I da li je taj mali broj vojnika uhapsen? Ne, ni protiv jednog vojnika nije podignuta nikakva optuzba, ali... - dize uvis kaziprst desne ruke - to ne smete napisati. Seticu se ja vas ako jos jednom dodjete u Knin!. www.krajinaforce.com 97 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Jos jedan susret sa vladinim izaslanikom u Kninu, Petrom Padicem. Postavljeno mu je pitanje. Kako ce moci da se vrate u svoje kuce hrvatski drzavljani srpske nacionalnosti koji su pobegli iz Knina i iz Krajine. Nikako, odgovara. Oni su sada gradjani druge drzave. Stavljaju mu primedbu da to nije tacno, oni ostaju hrvatski drzavljani izbeglice u drugoj drzavi. Pa dobro, ali gde im je uverenje o drzavljanstvu? Ova opstina im ga nije nikada izdala. Podsmeva se. Malopredjasnja zena, koja slusa razgovor u svojoj krcmi, hoce jos nesto da doda: Ja ti kazem da je samo mrtav Srbin dobar Srbin. Samo mrtav je dobar! Velika je katolikinja i veliki patriota ova gospodja koja je dosla iz Dalmacije, da bi nesto ugrabila. Evropski poslanici postavili su Tudjmanu i njegovom rezimu teske uslove. Od njega se trazi da preduzme "bez odlaganja" mere koje ce dozvoliti povratak u domovinu 350.000-400.000 ljudi koji su bili primorani da napuste Hrvatsku zbog vatrenih "bljeskova" i "oluja". Od tog rezima se zahteva da izvede pred sudove one koji su pre, za vreme i posle vojnih operacija, brutalno pogazili ljudska prava. Vlada iz Zagreba uporno je nedeljama i mesecima ponavljala da nije bilo krsenja ljudskih prava. Na kraju je nesto priznala: bilo je sporadicnih zlocina. Sada daje saopstenje za OUN da je sudski gonjeno 370 lica koja su uhvacena u pljackama, kradjama, podmetanjima pozara i ubistvima: 266 civila, 75 policajaca i 35 vojnika. Ali o ovim sudjenjima niko ne zna nista, niko nije cuo da se o njima govori, verovatno ih nije ni bilo. Novi list iz Rijeke misli da se radi o cistoj lazi. Ovaj dnevni list dodaje: "Ako sef drzave, koji vodi i spoljnu politiku, smatra da je isterivanje Srba iz Krajine uslov za sigurnost i stabilnost Hrvatske, kao sto je Tudjman vise puta rekao i ponovio, onda ima malo nade da ce Hrvatska pozuriti da srpskim izbeglicama obezbedi uslove za povratak zbog tamo nekakvog lepog Saveta Evrope". Komentatorka Jelena Lovric pise da "zbog svih samara koje je primio od Evrope i Amerike" radi etnickog ciscenja izvrsenog u Hrvatskoj i zbog bezbrojnih ratnih zlocina izvrsenih ovih poslednjih meseci, narocito u prolece-leto 1995, "treba sumnjati da rezim iz Zagreba zeli da uvede Hrvatsku u evropsko drustvo". Mnogi poglavari tudjmanovskog rezima vise vole da budu daleko od Evrope nego da ih ona primora "da poprave svoj nacin delovanja i da zaustave sopstvenu samovolju". Ocekivalo se da ce sa oslobadjanjem Krajine pravna drzava stici u Knin i da ce se ucvrstiti u celoj Hrvatskoj. Dogodilo se medjutim da je Knin nastavio da bude teritorija kradje i pljacke, sa razlikom sto sada Hrvati kradu i pljackaju na svoju sopstvenu stetu; anarhija i pravo jacega uzimaju maha kao gomila divljaka s kraja na kraj zemlje. Ako nesto moze nekaznjeno da se uradi u Kninu, zasto to isto da se ne uradi i u Zagrebu? Tako ovih poslednjih dana naoruzane grupe u uniformama hrvatske vojske krstare i centrom Zagreba, ulaze u kuce i izbacuju ljude iz njihovih stanova. Juce posle podne, u Mariji Bistrici, zavrseno je trece hodocasce hrvatske vojske u svetiliste Majke Bozije, najpoznatiji nacionalni hram Hrvata. Poglavar hrvatske Katolicke crkve , nadbiskup i kardinal Franjo Kuharic, odrzao je visoko patriotski govor, u kojem medjutim nije izbegao da osudi, u prisustvu 3.500 vojnika, oficira i politickih izaslanika, zlocine pocinjene na nedavno oslobodjenim teritorijama Krajine koji su prikovali Hrvatsku na medjunarodni stub srama. Mogao je da digne svoj glas vec krajem prve dekade avgusta, pre nego sto su pokolji i razaranja uzeli www.krajinaforce.com 98 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
maha, ali treba ceniti i ono malo sto je danas rekao protiv "pljackasa i palikuca koji su sejali razaranja i pustosenja takvih dimenzija da sigurno ne cine cast hrvatskoj vojsci", protiv onih zlocinaca "koji su uvredili celu Hrvatsku, ceo hrvatski narod". Verovatno je i do ruku hrvatskog kardinala dosao prvi izvestaj o misiji grupe posmatraca Evropske unije obavljenoj u Krajini. U dokumentu se tvrdi da su, od 18. septembra posetili 240 srpskih sela u kojima su pre "oslobodjenja" postojale 18.232 kuce. Od ovih je vise od 13.000, ili 73 odsto, potpuno ili delimicno unisteno eksplozivom ili vatrom u danima i nedeljama koje su usledile posle ulaska hrvatske vojske u ovaj region. U vezi sa egzekucijama po kratkom postupku, Hrvatski helsinski odbor za ljudska prava obavestava da se lesevi zrtava, prenose helikopterima i drugim transportnim sredstvima vojske i Ministarstva unutrasnjih poslova, na groblja u Gracacu i Kninu i tamo sahranjuju. U saopstenju komiteta, koje je potpisao predsednik Ivan Zvonimir Cicak, demantuje se medjutim vest prema kojoj je u Hrvatskoj uhapseno i izvedeno pred sud oko 300 lica za zlocine pocinjene u nedavno oslobodjenim krajevima. Ova lica, precizira se, bila su samo saslusana, i jos su na slobodi. Drzeci se svedocenja veoma malog broja lica koja su prisutna u selima, njihovi zemljaci koji su, zajedno sa njima odbili da se prikljuce kolonama izbeglica, jednostavno su nestali bez traga ili su uhapseni i odvedeni ko zna gde posle "oslobodjenja". Na dan 20. septembra, Srba koji su ostali u Krajini bilo je 3.500; danas ih je mnogo manje. Predstavnik OUN u Kninu, Alen Roberts, potvrdio je da, pocev od ofanzive u avgustu, hrvatska vojska "nikada nije prestala da izvodi sistematsku operaciju pljackanja, unistavanja vatrom i fizicke likvidacije civila Srba koji su ostali"; sva srpska sela bez razlike unistena su u celini ili velikim delom, tako da u njih ne mogu da se vrate stanovnici koji su iz njih pobegli. "Uprkos ponovljenim pozivima upucenim hrvatskim vlastima da intervenisu, malo je ili nije nista ucinjeno da sve ovo prestane", dodao je Roberts. U Hrvatskoj se "nastavljaju pljacke i podmetanja pozara po kucama" na teritoriji Krajine. Tamo postoji opasnost od navikavanja i na ove svakodnevne uzase ako se uzme u obzir njihovo napadno ponavljanje. Za vreme danasnje konferencije za stampu u Zagrebu, sef posmatraca OUN Kris Ganes je objasnio da su "pocinioci ovih zlocina osobe odevene u vojne uniforme" i da "pojava pljackanja napustenih kuca u bivsim sektorima sever i jug ulazi u novu fazu, i sve vise zabrinjava". U tom smislu da nisu postedjene ni kuce koje su jos nastanjene, cije vlasnike -Srbe naravno - pljackasi jednostavno likvvidiraju. Sada prijave ubistava, pljacki i paljevina, pritiskaju Hrvatsku sa vise strana, ali Tudjman, koji ide okolo slaveci i trijumfujuci, nastavlja da ih ignorise. Iz njegove totalne nebrige nije ga pomerio ni uzasan masakr, do kojeg je doslo 28. septembra, o cemu je vest, njemu dobro poznata, stigla tek danas: "Dvanaest starijih Srba ubijeno je metkom u potiljak a njihova iskasapljena tela su vojnim helikopterom prebacena i sahranjena na nekom skrivenom mestu", kako se izrazio Kris Ganes, sa izvesnom nepreciznoscu. Dokument sa podrobnim opisom zlocina, dao je medjutim Hrvatski helsinski komitet za ljudska prava. Masakr ce nositi ime "Varivoda", sela u kojem se dogodio, nedaleko od varosice Kistanje. Dokument pocinje sa ukazivanjem na dosadasnje cutanje rezima (i to ne samo o ovom www.krajinaforce.com 99 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
dogadjaju) koje je za osudu: "Sada se vec radi o nekoliko stotina ubijenih ljudi, uglavnom starijih, dok se za mnoge ne zna kako su zavrsili posto su ih iz njihovih sela odvela uniformisana lica i od tada se o njima vise nista ne zna.". Sto se tice masakra iz Varivoda, navode se imena osoba koje su ubijene - precizira se - oko 17.30 proslog cetvrtka: Jovan Beric i njegova zena Milka, on 75 godina a ona 71; Ljubo Dujo Dukic i njegova zena Mara, od 75 i 70 godina; Mirko Pokrajac i Milan Pokrajac od 85 i 70 godina; Mara Beric od 70 godina i Rajko Beric od 69; Jovan Beric od 60; Marko Beric i Vukica Beric osamdesetogodisnjaci. U selu je zivela i Bojanka Milosevic, rodjena Beric, koja je po kazivanju policije pod njenom zastitom smestena u kninsku bolnicu. Kuca ove zene u Varivodama je spaljena. Dva dana posle pokolja, u subotu 30. septembra, sluzbenici policije izvrsili su uvidjaj u Varivodama, bilo je prisutno sest policajaca u uniformama i jedan u civilu, kojima je komandovao Adem Mehmedovic iz uprave policije u Zadru. Po zidovima kuca u kojima je ubijeno 12 starijih osoba bilo je tragova krvi i komada zgnjecenog ljudskog mesa. Rodbina zrtava koja zivi u raznim krajevima Hrvatske, nije uopste obavestena o sudbini rodjaka, niti je mogla da prisustvuje sahrani, koja je obavljena u masovnoj grobnici na groblju u Kninu. Hrvatski helsinski odbor za ljudska prava pokusao je vise puta da stupi u kontakt sa odgovornima iz Ministarstva unutrasnjih poslova u Zagrebu, ali se nasao pred zidom cutanja. (Specijalne suzbe civilne i vojne policije su pod komandom generala Miroslava Tudjmana, "Vrhovnikovog" sina.) Odbor medjutim istice postojanje mnogobrojnih indicija na osnovu kojih se zakljucuje da je masakra kao sto je onaj u Varivodama bilo i u drugim mestima i obecava da ce o njima obavestiti javnost posto proveri ove informacije. Posto je izmasakrirao Krajinu izjavio je rijecki poslanik Vladimir Bebic u jednom predizbornom govoru Tudjman sada pretvara celu Hrvatsku u Krajinu. Mozda je to njegova najveca zasluga, i dobro je ucinio predsednik hrvatskog parlamenta, Nedjeljko Mihanovic, sto je predlozio da se Tudjman proglasi za dozivotnog predsednika, "Jer posle kralja Zvonimira u Hrvatskoj nije bilo zasluznijeg drzavnika od njega". Jasusi Akasi, specijalni izaslanik Generalnog sekretara OUN u bivsoj Jugoslaviji, pozvao se na masakr u Varivodama (25 km jugoistocno od Knina, Krajina) i rekao danas u Zagrebu: "Ovaj, ko zna koji po redu, zlocin protiv Srba koji su ostali u Hrvatskoj posle ofanzive u Krajini pokazuje neophodnost uvodjenja medjunarodne kontrole radi zastite prezivelog srpskog stanovnistva koje danas zivi u strahu od progona". "Postojala je nada da ce se jedan deo srpskih izbeglica vratiti u Krajinu, ali neprekidne vesti o povredama ljudskih prava, pljackanju paljenju kuca, stvorili su atmosferu koja ne doprinosi povratku srpskih izbeglica. Cak i ono malo onih koji su ostali, primorani su da zive u klimi neprijateljstva i straha i sada zahtevaju da odu". A to je ono sto hrvatska vlada zeli. Ona je, preko svog predstavnika u Staklenoj palati, Marija Nobila, cinicnom bestidnoscu odbila "izjavu" osude Saveta bezbednosti u kojoj se: a) "zahteva od hrvatske vlade da u potpunosti postuje prava srpskog lokalnog stanovnistva, ukljucujuci pravo ostanka i/ili bezbednog povratka na svoju zemlju"; b) da "pokrene istragu www.krajinaforce.com 100 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
o svim slucajevima povrede ljudskih prava"; c) da "preduzme mere za sprecavanje ovih zlocina". Savet bezbednosti "pored toga poziva hrvatsku vladu da ukine sva ogranicenja za povratak izbeglica i za vracanje njihovih imanja". Sta je rekao, u vezi sa ovim dokumentom, gospodin Nobilo? Ponovio je, kao u nekoj pozorisnoj predstavi, reci i fraze koje vec dva meseca izgovaraju poglavari hrvatskog rezima: Srbi koji su napustili Hrvatsku ne mogu svi da se smatraju izbeglicama; najveci deo od 120.000 Srba koji su napustili Hrvatsku ucinili su to svojevoljno, uprkos pozivima od strane hrvatskih vlasti da ostanu. Oni nisu bili primorani da odu, niti su prognani. Njihov odlazak bio je dobrovoljan a prema medjunarodnim konvencijama, lica koja dobrovoljno napuste neku zemlju ne smatraju se izbeglicama... Na stranu lazi o broju Srba koji su pobegli iz Hrvatske, o iskrenosti poziva koji su im upuceni od strane hrvatskih vlasti da ostanu, o nacinu i okolnostima njihovog bekstva, o rezimu terora koji je uveden u Krajini, nije recena nijedna rec. Jasna je samo opaka zelja da se Hrvatska ocisti od nezeljenog naroda, da se vekovni "srpski problem" u Hrvatskoj smatra resenim izgonom ovog naroda. U medjuvremenu saznalo se za neke nove pojedinosti o pokolju u Varivodama. Posmatraci OUN dobili su neposredne dokaze da je pokolj izvrsila jedna patrola od tri-cetiri vojnika. Tragovi krvi i komadici mesa zrtava nadjeni su u osam kuca i izvan njih; pobijena lica, starije osobe, izmedju 66 i 84 godine, ubijene su na pragovima svojih stanova. To je na danasnjoj konferenciji za stampu rekao predstavnik OUN Kris Ganes. Istovremeno je hrvatski Helsinski odbor za ljudska prava objavio tekst dokumenta u kojem se tacno navodi da je ustanovljenih zrtava bilo devet a da su druge tri osobe nestale. Pronadjene su cetiri prezivele osobe: osamdesetogodisnja Vukica Beric i Mirko Dobrijevic smesteni su od 26. septembra u kninsku bolnicu gde se nalazi i Milka Beric, sa teskim povredama zadobijenim u pozaru koji su u njenu kucu podmetnuli pocinioci masakra; ziv je i sedamdesetsedmogodisnji Milan Pokrajac pronadjen bez svesti, bez pamcenja, u hodniku svoje kuce u koju je takodje podmetnut pozar. Jednog od svedoka pokolja, cetrdesetdvogodisnju Bojanku Milosevic, rodjenu Beric, policija je zadrzala dva dana u istraznom zatvoru u Kninu i podvrgla neprekidnom isledjivanju, posle cega je nestala bez traga. Pre "oslobadjanja" Varivode su imale 600 stanovnika; pre masakra, na dan 11. septembra, bilo ih je jos samo 17; sada, ako se oduzmu mrtvi, nestali i smesteni u bolnicu, u selu nije ostao vise niko. Dokument hrvatskog Odbora za ljudska prava zavrsava se vescu o otkrivanju najnovijih masovnih grobnica na groblju u Gracacu: stalno ih cuvaju policajci koji nikome ne dozvoljavaju da im se priblizi. Imam u ruci dokument koji obuhvata izvestaje operativnih timova UNCRO za ljudska prava (skraceno "HRAT"), od Visokog komesarijata OUN za ljudska prava i od posmatraca Evropske unije, svih u Hrvatskoj. U uvodu, ovog dokumenta koji cemo nadalje zvati "Izvestaj UNCRO", utvrdjuje se da je nepotpun, da se radi o beleskama za dokument koji ce biti dopunjen u roku od mesec dana. Odnosi se na teritoriju Krajine koja je pogodjena Operacijom Oluja pocetkom avgusta 1995; opisani dogadjaji odnose se na period posle zavrsetka vojne operacije. I ovde se govori, recimo to odmah, o ubistvima, kradjama, pljackama, www.krajinaforce.com 101 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
paljevinama i drugim uzasnim zlocinima pocinjenim protiv srpskog stanovnistva, a i iz ovog dokumenta moze se zakljuciti da je vojna operacija u Krajini izvedena prvenstveno da bi se obavilo radikalno etnicko ciscenje i definitivno prognalo srpsko stanovnistvo iz ovih krajeva. Na dan 6. avgusta ove godine, izmedju hrvatske vlade i Jasusija Akasija u ime OUN, bio je sklopljen sporazum zahvaljujuci kojem je bila dozvoljena posmatracima UNCRO, kontrola postovanja ljudskih prava u tek "oslobodjenoj" Krajini. Vec sutradan su operativne ekipe cinovnika OUN (HRAT i PHA) i grupe za vezu sa hrvatskom civilnom policijom i sa vojnim posmatracima (Plavim slemovima) pocele da se krecu po ovom podrucju, nailazci odmah na hiljade prepreka i zabrana koje su postavljane od strane hrvatskih vojnih vlasti. Od tada nije prosao ni jedan dan a da nisu zabelezeni zlocini svih vrsta koji su pocinjeni uz dopustenje ili pod zastitom hrvatske vojske i policije. U dokumentu, kao u sadrzaju neke knjige, zlocini se telegrafski beleze sa naznakom datuma, mesta i izvora informacija. Zahvata vreme od 7. avgusta do 12. septembra, dakle nedostaje jos period u kojem su - i zbog upada u Krajinu pravih pravcatih bandi kriminalaca protiv kojih vlasti nisu ni prstom mrdnule - pljacke, podmetanje pozara u kuce i masakriranje srpskog stanovnistva postali sveopsta pojava. "Vlasti (hrvatske) iz Knina najzad su dozvolile OUN da poseti groblje. Devedeset i sest krstova pobodeno je na cetiri masovne grobnice, od kojih je jedna veoma velika. Krstovi su sasvim jedan uz drugi (oko 70 cm udaljeni jedan od drugog). Imena mrtvih ispisana su na manje od 20 grobova. S...C Kada je ceta civilne policije OUN pokusala sa iskopavanjem na drugom mestu koje je izgledalo kao masovna grobnica bez krstova, na nju su zapucali. Nije bilo ranjenih. Nasa ceta izbrojala je 22 sveze humke od kojih je samo mali broj obelezen krstovima a samo pet ih je bilo sa imenima. Zabelezene su nove kuce spaljene 15. avgusta u okolini Benkovca, Otrica i Drnisa... ". Druga zabeleska u izvestaju, takodje od 16. avgusta, odnosi se na masakr cetiri osobe u mestu Zagrovici (koje je vec pominjano u ovom dnevniku pod datumom 31. avgust) i na pronalazenje tri lesa u Zverincu i Golubicima... Sutradan, 17. avgusta, bilo je zabelezeno: "Regionalni centar posmatraca EC u Zagrebu obavestava da se spaljivanje kuca u sektoru jug nastavlja. Posto se radi o pojavi sirokih razmera, koja pogadja imanja onih koji nisu Hrvati, smatra se da je posao razaranja uskladjen, naredjen i podrzan od najvisih vlasti. Nemoguce je proceniti tacne razmere razaranja, ali smatra se da je 60-80 odsto imanja na bivsem sektoru jug delimicno ili potpuno unisteno. Televizijska ekipa WTN, akreditovana kod snaga OUN, pokusala je da snimi kucu u plamenu u blizini Drnisa; sedam hrvatskih vojnika koji su se tu zatekli uhapsili su snimatelje, odvukli ih u jednu kucu, zaplenili video-kasete, pod izgovorom kontrole dokumenata prisvojili 1.000 maraka uzetih iz novcanika jednog kamermana. I tako, dan za danom, svuda se bez kraja nastavlja divljacko masakriranje civila, spaljivanje kuca, svuda se nailazi na vojnike i civile zatecene u pljacki i podmetanju pozara, ponovo na leseve ubijenih civila pre nekoliko sati ili dana, nove grobove iskopane na grobljima u Kninu, Gospicu, Gracacu i drugde. Brojevi zlocina neprekidno rastu svaki put kada www.krajinaforce.com 102 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
medjunarodni posmatraci obidju teren. Zagonetan je slucaj sela Grubori koji je u izvestaju opisan pod datumom 28. avgust. "Ekipa HRAT pronasla je leseve pet osoba nedavno poubijanih u selu Grubori. Celo selo, dvadesetak kuca i drugih zgrada, spaljeno je pre tri dana. Iz prikupljenih svedocenja proizilazi da su ujutro 25. avgusta desetak policajaca specijalnih jedinica prodrli u Grubore i primorali stanovnike da se udalje, posle cega su podmetnuli vatru u kuce. Kada su nasi posmatraci stigli na mesto dogadjaja, tog istog dana, zatekli su nekoliko zena obuzetih panikom, dok nas je nekoliko seljaka cekalo u blizini njihovog unistenog sela. Toga dana, posto je od nas obavesten, hrvatski general Ivan Cermak je obecao da ce prekinuti sa ovakvim stanjem stvari, ali nijedan predstavnik vlasti nije se udostojio da poseti unisteno selo. Uvece 25. avgusta nasa ekipa se vratila na mesto i tamo je zatekla druga dva lesa: telo starijeg coveka od oko 70 godina na podu svoje spavace sobe, u pidzami, ubijenog metkom u potiljak i drugog muskarca od oko 65 godina nadjenog sa presecenim grlom u polju pored njegove kuce. Kada je ekipa napustila selo, u njemu su ostali jedan muskarac i sest zena, svi u poodmaklim godinama, koji su odbili nasu ponudu da ih prebacimo u grad. Zene su plakale, vidno potresene. Sutradan, kada se vratila na mesto, ekipa HRAT je pronasla ugljenisane ostatke coveka od 90 godina u rusevinama njegove spaljene kuce; 27. avgusta, u istom mestu, na jednoj njivi nadjeni su lesevi muskarca i zene, od 41 i 51 godine. Ubijeni su metkom u glavu. Hrvatske vlasti tvrde da su pozari u Gruborima izazvani nekontrolisanim bombardovanjem tokom jedne antiteroristicke operacije izvedene radi isterivanja prezivelih grupa vojske "RSK" na ovoj teritoriji". Na dan 4. septembra, ekipa HRAT belezi u svoj dnevnik dogadjaj koji se desio u Ivosevicima. Vojni posmatraci OUN pronalaze 23. avgusta les nedavno ubijenog muskarca. Prekosutra se vracaju u mesto i primecuju da je les prekriven carsavom; radi se o muskarcu od 75-80 godina. Navracaju jos jednom 2. septembra u selo i primecuju da je les jos tamo, samo je pomeren tri metra, sada pokriven sa dva cebeta na koja je postavljen videorikorder. Kada su cebad uklonjena, otkriveno je da je lesu odsecena glava. Glava je, posle kratkog traganja, pronadjena u jednom svinjcu... O ovim i drugim monstruoznim otkricima, vojni posmatraci nastavljaju da blagovremeno obavestavaju hrvatske vlasti, zahtevajuci od njih da zaustave pljackase, ubice, palikuce, da se prestane sa ovim uzasnim zlocinima, ali bez ikakvog rezultata. U vezi sa ovim nalazimo jednu zabelesku od 25. avgusta: "Juce, u susretu sa generalom Cermakom skrenuta je paznja hrvatskoj strani na ovu pojavu neprekidnih pljacki i paljenja kuca. U pocetku je general pripisivao ova dela delinkventima preobucenim u uniforme hrvatske vojske, ali je kasnije priznao da se njegova nadleznost prostire na ogromnu teritoriju zbog cega nije u stanju da drzi pod kontrolom svako podrucje. Izjavio je da iskreno osudjuje ove pojave, koje su suprotne politici hrvatske vlade". OUN nastavlja da protestuje protiv ogranicavanja slobode kretanja nametnutog nasim posmatracima od hrvatskih vlasti na teritoriji severoistocno od Knina. U pismu juce upucenom generalu Cermaku, komandant Plavih slemova sektora jug upozorava da su ekipe HRAT www.krajinaforce.com 103 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
primetile guste stubove dima kako se dizu iznad suma unutar prostora koji je zabranjen za nas nadzor. Zahtevao je od vlasti da ukinu ogranicenja kretanja i da prestane paljenje kuca. Na kraju je postavio pitanje: kako to da hrvatske vlasti, koje su pokazale da uspesno kontrolisu bilo kakvo kretanje nasih ekipa na ovoj teritoriji, ispadaju nesposobne da prekinu ova neprekidna dela masovnog razaranja imovine?... ". Odgovarajuci 5. septembra na neprekidne zalbe posmatraca OUN na nametnuta ogranicenja njihovog kretanja i na nastavljanje pljackanja i razaranja kuca srpskog stanovnistva u regionu, general Cermak tvrdi da je "ostao zaprepasten vasim izjavama o isterivanju siromasnih i jadnih stanovnika sa njihove zemlje". Za Cermaka su "izrazi prejaki" a "optuzbe neosnovane", radi cega zahteva od posmatraca OUN da "ukazu bar na jedan slucaj isterivanja ljudi iz njihovih kuca i paljenja njohovih stanova". Istog dana kada je stiglo pismo hrvatskog komandanta kninskog garnizona, nekoliko posmatraca OUN prisustvuju pozaru dveju zgrada u mestu Cvijanovici i primecuju dvojicu hrvatskih vojnika, koji sa oruzjem u rukama, drze na odstojanju nezeljene posmatrace od njihovih saboraca palikuca. Pozvan telefonom da dodje na mesto dogadjaja da bi se uverio u cunjenice, general naredjuje de se odgovori kako nije u sedistu garnizona... Na dokumente koje je svojevremeno podneo Visoki komesarijat OUN protiv povrede ljudskih prava, i UNCRO, takodje o pokoljima, pljackama i paljevinama u Krajini, o sistematskoj povredi ljudskih prava posle "oslobodjenja" Krajine koje je donela Oluja, hrvatske civilne vlasti, koje triumfuju zbog toga sto su "resile srpsko pitanje u Hrvatskoj", reaguju na isti nacin kao i general Cermak: "Nije istina", "Radi se o usamljenim slucajevima" a, u svakom slucaju, "Preteruje se da bi se diskretitovala Hrvatska", ili "Radi se o politickim pritiscima - na Hrvatsku - koji se ne mogu tolerisati". Za hrvatske masmedije, osim sasvim malog broja izuzetaka (Feral Tribune iz Splita i Novi list - Glas Istre iz Rijeke) zlocini koje su Hrvati pocinili u Krajini i drugde su tabu tema. Mora da su tabu tema i za strano javno mnjenje. Ustvari, u drugim zemljama Evrope, mali broj novinara je o tome pisao i to veoma pristrasno. Poneki kolega, bar je zvanicne hrvatske izvestace optuzio za opstrukciju.. Insistiranje u nastojanju da se na konferencijama za stampu dobiju odgovori (odgovori koje medjutim nisu davali)) tumaceno je kao antihrvatska predrasuda i zelja da se ukalja hrvatska borba za slobodu. Sa nedostatkom patosa kod mnogih stranaca prema toj borbi i paznjom koju su pokazali prema Srbima u bekstvu neukusno su se obracunali: Postoji razlika izmedju hrvatskih i srpskih izbeglica, koje beze jer svaki od njih ima bar po jednog Hrvata na savesti i isto tako bezi na traktoru koji nije njegov, ljutito je napisala "ostrascena" hrvatska novinarka, Maja Freundlich. To su samo beleske uzete nasumice sa jednog zvanicnog skupa na kojem su strani novinari obelezeni, u najboljem slucaju, kao povrsni, arogantni i neznalice, (optuzba koja ponekad ima veze sa istinom, ali ovde je formulisana tako da posluzi kao izgovor). www.krajinaforce.com 104 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Umesto sto se ustremljuje na novinare, za Zagreb bi bilo bolje da razmisli o strategiji koje se drzao za vreme rata, koja je veoma slicna onoj saveznickoj iz zalivskog rata, i mozda njena kopija, koja nije doprinela ugledu vojnika sa sahovnicom, kao sto ista strategija 1991. nije tada doprinela ugledu zapadnih sila. Jos pre no sto je izbio sukob, pokrenula se vojna propagandna masina sa ciljem da spreci svaku "privatnu inicijativu" novinara cak i kada nije mogla da nanese stetu bezbednosti operacije: kamermane agencije Rojter, APTV i TV Svajcarska, na primer, zadrzala je vojna policija iz Zagreba (i oduzela im materijal) jer su snimali vojnike u jednom regrutnom centru koji su sa ulice mogle da vide stotine prolaznika. Cela ratna zona bila je naravno odsecena na pocetku bitke, ali danima posle pobede ostala je off limits za strance: ubrzo je postalo lakse privatnim gradjanima da je posete nego novinarima. "To radimo zbog vase licne sigurnosti", vise puta je ponovio predstavnik hrvatske vojske, general Ivan Tolj, a njegov prezrivi osmeh kazivao je svima da cak ni on u to ne veruje. U vreme rata za nezavisnost ovakvu vrstu uvidjavnosti imali su generali jugoslovenske armije, sa druge strane fronta. Mladen Lackovic, predstavnik ministra unutrasnjih poslova i bivsi ugledni komunista bio je jos odredjeniji na Radio Zagrebu: preko telefona je kamermane .Asosijeted presa koji su trazili propusnicu nazvao "placenicima koji rade zbog sopstvene plate a ne zbog interesa Hrvatske". Posle hrvatske agresije, jedini nacin da se posete ovi krajevi duze vremena bila su kolektivna putovanja turistickim autobusima Ministarstva odbrane unapred utvrdjenim putnim pravcem i sa vodicima u sivo-zelenim uniformama. Strana stampa tako je danima imala obezbedjene prenose bezopasnih "fotokopiranih" izvestaja. Za vreme jednog od ovih izleta domaci novinar objasnio je fotografu Rojtera: "Dobro je, za vas ostale, sto vas ovuda voze autobusom. Ovde ima i ruznih stvari pa bi neko mogao da stekne pogresan utisak. Mi medjutim imamo neophodnu sposobnost za autocenzuru". Ceo sistem odnosa sa stampom je centralizovan u rukama dve osobe, kako za davanje obavestenja tako i za dobijanje propusnica. Bilo je cesto ocigledno prilikom kontakata sa policijom i vojnicima da su iz Zagreba na vreme stigla jasna, mozda preteca upozorenja da pred novinarima drze zatvorena usta. I danas vojnici ne govore, pomalo iz straha, pomalo zbog uticaja shvatanja rasirenog u javnosti da razgovarati sa njima znaci "biti spijun", izdati domovinu. To je vise nego logicno u drzavi kakva je Hrvatska u kojoj, cesto, privatni gradjani optuzuju svoje dnevne listove da ruse ugled zemlje kada se usude (obratite dobro paznju na razliku) da napadnu vladu ili partiju koja je izrazava. 4. OKTOBAR ‘95. Pod izgovorom "samoodbrane" lovci bombarderi NATO danas su imali tri naleta na protivavionske polozaje bosanskih Srba u centralnoj i juznoj Bosni. Avioni su banuli iznenada posto je nekoliko letelica Atlanskog saveza bilo "uhvaceno" od strane srpskih radara. Ostre borbe vodjene su danas na visovima Ozrena. Posto su ponovo osvojile mesto Otoku u zapadnoj Bosni, i otele ga od muslimanskog Petog armijskog korpusa, snage bosanskih Srba prestale su sa borbama i zaustavile se u blizini Bosanske Krupe. www.krajinaforce.com 105 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
U blizini Bihaca, medjutim, doslo je do teskog sukoba izmedju "saveznickih" vojnika HVO bosanskih Hrvata i muslimanske armije. Navodno je poginulo sedam vojnika. Holbruk nastavlja svoju pregovaracku misiju putujuci tamo-amo, od Sarajeva do Beograda. Ministarstvo unutrasnjih poslova Hrvatske danas je kategoricki demantovalo tvrdnje Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava o pronalazenju masovnih grobnica na groblju u Gracacu, masovnih grobnica do kojih policija zabranjuje pristup. Ministarstvo tvrdi da se radi samo o jednoj grobnici u kojoj su sahranjena "sva tela sakupljena posle borbi na podrucju Gracaca". Ona se nalazi izvan groblja, pored pravoslavne crkve; policija "stiti ovu zonu" da bi sprecila unistavanje crkve i drugih objekata pravoslavne vere od strane eventualnih palikuca. Sto se tice raznih pokolja i uzasnih razaranja do kojih je doslo posle okupacije Krajine, Ministarstvo za njih kaze da su "potpuno neosnovani, netacni i neistiniti" informacije sadrzane u raznim dokumentima posmatraca, upadajuci u kontradikciju kada kaze da su se "hrvatske vlasti postarale da rasvetle sve okolnosti pod kojima je doslo do ovih tragicnih dogadjaja. Rezultati istrage koju vode snage reda bice stavljeni na raspolaganje sudovima a zatim dati u javnost". U istom saopstenju se tvrdi da prijave povreda ljudskih prava "nastoje, a to nije prvi put, da diskredituju bez ikakvog dokaza hrvatsku policiju"; radi se o ko zna kojem po redu "pokusaju da se ukaljaju i diskredituju hrvatske civilne i vojne vlasti, sa ciljem da se pred svetom stvori slika o Hrvatskoj kao zemlji u kojoj se ne postuju ljudska prava i zakoni". Saopstenje je, vidi se, reakcija na prijavu masakra koji je otkriven u Varivodama i koji su priznale, iako nevoljno i posle mnogo precutkivanja, same hrvatske vlasti. Mesta tog masakra, navodim uzgred, prikazala je CNN uz veoma dokumentovan komentar Kristijane Amanpur. Ovom mom dnevniku, medjutim, poveravam svedocenje dvojice rodjaka zrtava iz Varivoda. Kad su 29. septembra stigli u mesto, to jest sutradan posle masakra, oni su se nasli pred hrvatskim policajcima koji su im zabranili da udju u selo rekavsi da se u njemu vrsi "vojna vezba", zbog cega im je "savetovano" da se smesta vrate. J. B. je izjavio: "Najzad, rekao sam sebi, u Varivode je stigla policija. Najzad, pomislio sam prestace pljacke i pozari. Ali prica o vojnim vezbama nije mi bila ubedljiva. Ponovo sam seo u auto, napravio veliki krug i pokusao da udjem u selo sa suprotne strane, gde nije bilo policije. Vec kod prve kuce video sam ljudsko telo delimicno pokriveno carsavom; malo dalje stajala je velika grupa policajaca a u sredini medju njima bila je jedna seljanka koja je sedela, odsutnog pogleda. Dok sam stajao, razmisljajuci da li da pridjem ili da se udaljim, sa ledja me je iznenadio policajac koji je poceo da se izdire na mene. Pitao me je, stalno vicuci, da li sam ulazio u kucu pored koje je lezalo ono telo, da li sam ga dirao. Na kraju me oterao". Drugi svedok, S. Z. dosao je sa nekoliko paketa namirnica koje je nameravao da preda nekim starijim osobama iz sela. Policajci su mu rekli da ne moze nikome da ih preda, "ni danas, ni sutra, niti ikada vise". Zatim su mu savetovali da ode, jer tamo nema sta da trazi.. "Posto sam video da je medju policajcima bila jedna seljanka, koju su pre sedam dana nozem ranili pljackasi, pomislio sam na najgore, pa sam i ja seo u kola i smesta se udaljio iz Varivoda. Otisao sam u Split u kucu www.krajinaforce.com 106 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Toncija Majica iz Dalamtinskog odbora za ljudska prava i dao sam mu potpun spisak osoba koje su zivele u Varivodama do trenutka kada su poslednji put bili u tom selu". Istoga dana ovaj spisak je poslat faksom hrvatskom Odboru za ljudska prava sa sedistem u Zagrebu. Od ministra unutrasnjih poslova Ivana Jarnjaka 30. septembra zatrazeno je da intervenise, a tek uvece 2. oktobra to ministarstvo je izdalo svoje prvo saopstenje o pokolju. Ne bi to uopste ucinilo, verovatno, da prethodno nije bilo dokumenata Hrvatskog helsinskog odbora i posmatraca OUN. Gospodin Jarnjak je, ocigledno, shvatio koliko dugo se ovaj dogadjaj moze precutkivati. Uprkos tome u saopstenju koje je dalo ministarstvo, pominje se samo mali deo. Ne kaze se, na primer, da je na dan koji je prethodio masakru selo sistematski opljackano, da se mali broj stanovnika koji su ostali (koji su kasnije pobijeni) spasili bekstvom u sume. Kada su se vratili u selo sa nadom da ce ih zastititi policija, pobila ih je - kaze prezivela Bojanka Milosevic banda vojnika u crnim kosuljama koja je stigla jednim kamionom. Jesu li to bili hrvatski vojnici ili placenici? Nazalost, Varivode nisu usamljen slucaj. Danas je, u Zagrebu, Hoze Ajala Laso izdao saopstenje, Visokog komesarijata OUN za izbeglice, u kojem pise da se na teritoriji Krajine "nastavlja sa namernim pljackanjem i paljenjem kuca koje su pripadale Srbima". Neprekidno ponavljanje ove pojave "izaziva zabrinutost", pa se dodaje da su na ovim teritorijama "otkrivena tela mnogih osoba ubijenih tokom dva meseca koji su usledili posle zavrsetka vojnih operacija". Na telima pojedinih zrtava "nadjeni su tragovi mucenja". Da li ce posle 30. novembra, dana kada ce Plavi slemovi OUN napustiti Hrvatsku, biti jos medjunarodnih posmatraca da budno prate nasilje nad ljudskim pravima u Hrvatskoj? Hrvatske vlasti u Zadru cija se administrativna nadleznost proteze do podrucja Knina i bivse Krajine, nastavljaju da precutkuju pokolj u Varivodama, gde je devet starijih Srba, 28 proslog meseca, iskasapljeno od strane uobicajenih "nepoznatih" lica. Odbijaju cak da kazu sta se desilo sa jedina tri prezivela stanovnika koji su, ostajuci u svom selu, na taj nacin pokazali zelju da svoje dane zavrse u sopstvenoj kuci. Ali ne poubijani. Iduci tragom ovog zlocina, predstavnici Amnesti internesenela iz Zagreba objavili su da je "vise od 120 osoba, svi preko sezdeset godina, pobijeno za poslednja dva meseca u Krajini gde su i onih nesto vise od 3.000 stanovnika, koji su ostali posle bekstva zemljaka iz njihovog kraja, sada primorani da odu pognute glave pred stalnim pretnjama smrcu, dok im kuce pljackaju i pale. Amnesti internesenel kao primer navodi slucaj jedne zene od 82 godine koja je ostala u selu Mrko Polje: 18. septembra cetiri vojnika su usla u njen stan, stavili su joj cev od puske u usta i zapretili da ce je ubiti ako ne preda novac koji drzi u kuci. Navodi se i nedavni slucaj u selu Gubori gde su ubijene cetiri osobe, od kojih jedan starac od 80 i jedna starica od 90 godina. Sto se tice podmetanja pozara u srpske kuce u ovom kraju, medjunarodna organizacija tvrdi da "sistematsko unistavanje kuca predstavlja kolektivno kaznjavanje nametnuto prezivelom stanovnistvu da bi se sprecio povratak onih koji bi, posto su pobegli pocetkom avgusta, sada hteli da se vrate" www.krajinaforce.com 107 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Jedan dokument Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava, objavljen danas, otkriva da je na teritorijama "oslobodjenim " pocetkom avgusta u Hrvatskoj "unisteno vatrom ili eksplozivom oko 14.000 gradjevina: kuca, skola, fabrika, drustvenih prostorija, crkava, agroindustrijskih objekata. Dosad je zvanicno zabelezena smrt nekoliko stotina osoba", dok su posmatraci OUN pronasli i obelezili "velinki broj masovnih grobnica" bez imena i bez krstova, "rasutih po poljima i po sumama, iskopavanih rucno ili sa kopacicama". Dosad hrvatske vlasti nisu dozvoljavale ekshumaciju. "Medjutim veliki je broj lica koja su odvedena od strane uniformisanih ljudi i kojima se izgubio svaki trag". Hrvatski helsinski odbor pored toga izjavljuje da su lazne vesti koje objavljuju hrvatski listovi prema kojima je nekoliko stotina lica uhapseno zbog zlocina pocinjenih u Krajini. Dosad, medjutim, niko nije pozvan na odgovornost i "nikakva mera nije preduzeta da se zaustave ova divljastva". Takodje danas, Hrvatski helsinski odbor stavio je na raspolaganje domacem i medjunarodnom javnom mnjenju cetiri druga dokumenta: hronologiju krsenja ljudskih prava u Krajini; hronologiju krsenja ljudskih prava u zapadnoj Slavoniji; izvestaj Visokog komesarijata OUN protiv povrede ljudskih prava; specijalni izvestaj posmatraca Evropske unije o povredi ljudskih prava na stetu Srba i njihove imovine nakon hrvatske vojne operacije od 4-8. avgusta. Posto sam proteklih dana dosao do njih, vec sam se delimicno u ovom dnevniku posluzio tim dokumentima. Mogu samo da dodam nekoliko primedbi sadrzanih u izvestaju evropskih posmatraca (skraceno "ECMM") koji "snima" stanje samo do 18. septembra. Ubistva. Prva brojna ubistva civila dogodila su se vec u toku borbi, bez ikakvog opravdanja vojne prirode. Posmatraci su bili svedoci, na primer, topovske paljbe na jedan konvoj srpskih izbeglica u blizini Gline. Posle dvadeset dana, 27. avgusta, mogla se jos videti na obe strane puta Glina-Dvor velika kolicina licnih stvari koje su izbeglice ostavile da bi se izvukle od kise granata. Vise puta su posmatraci imali nacina da pronadju leseve civila cija smrt nije izazvana ratnim akcijama: bili su hladnokrvno ubijeni, preklani ili ubijeni iz puske. Ova ubistva bila su izvedena radi doprinosa uspehu kampanje "etnickog ciscenja", jer su njihovi izvrsioci imali nameru da zastrase mali broj Srba koji su ostali na teritoriji i da ih navedu da krenu u izgnanstvo. Nije slucaj sto su ubistva bila posebno brojna (po sest na dan) u podrucju Knina gde su "najcesci metodi likvidacije metak u potiljak i klanje". Tako su, 11 septembra ubijene iz puske dve starije zene iz Knina; jedan Srbin, ubijen 12. septembra u istom podrucju: vojnici su ga prvo mucili a onda zaklali; jedan Srbin je 17. avgusta u Daruvaru raznet bombom koja je ubacena u njegov stan; u zoru 23. avgusta metkom u potiljak ubijena je, u istom mestu, jedna zena, Srpkinja. Prema hrvatskoj policiji iz Daruvara smrt muskarca je posledica samoubistva a smrt zene je nastupila zbog iznenadnog prestanka rada srca. Izvestaj se prosiruje na razmatranje drugih slucajeva ubistava pa prelazi na nabrajanje i opisivanje bezbrojnih slucajeva mucenja i neopisiva maltretiranja srpskih civila koji su ostali a na kraju su i oni primorani da napuste "oslobodjene" krajeve (poglavlja 87 i 98 izvestaja). Pljacke i podmetanja pozara. Tacka 9 bavi se pljackama. Odmah se objasnjava da je tesko odvojiti pljacke od podmetanja pozara jer su se obicno dogadjali i dogadjaju se skoro istovremeno". U toku a narocito www.krajinaforce.com 108 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
posle operacije Oluja, princip "grabi sve sto mozes" primenjen je "na celoj ponovo osvojenoj teritoriji uz precutnu saglasnost najvisih struktura vlasti u Hrvatskoj. Skoro sve kuce su pretrazene u trazenju vrednih predmeta bilo koje vrste". Nije postedjena ni stoka, koja je odneta ziva ili zaklana. Posmatraci ECMM konstatovali su ipak neku vrstu selekcije prilikom pljacke: manje vredni predmeti ostavljani su skoro svuda, narocito ako su teski. Pocinioci pljacki bili su odeljenja i pojedini vojnici hrvatske vojske, a na teritoriji Topuskog, Dvora i Donjeg Lapca i Peti korpus bosanske armije. Sto se tice pozara, izvestaj tvrdi: kuce su paljene po celoj Krajini a cak i danas, vise od pet nedelja iza poslednjih borbi, nastavljaju se podmetanja pozara. Siroke razmere pojave unistavanja vlasnistva onih koji nisu Hrvati, navodi na pomisao da podmetaci pozara "nisu bile samo bande pljackasa, a u svakom slucaju podmetanja pozara tolerisana su od strane hrvatskih vlasti". I dalje: "Sirina razaranja je alarmantna, narocito u vecini malih sela. Rezultat ce biti efikasno sprecavanje povratka Srba u njihove kuce; ali bice takodje tesko ponovo nastaniti ovu teritoriju". U izvestaju se racuna da je unisteno 60 odsto kuca u Krajini i 30 odsto u zapadnoj Slavoniji. Proizilazi da su unistena sva sela. Medju gradovima koji su potpuno opustoseni pozarima je Kistanje, zapadno od Knina. Medjutim, medju gradovima koji su gotovo u celini postedjeni je Drnis, koji je pre 1991, imao vecinom hrvatsko stanovnistvo. Gradovi sa manje razaranja ipak su Knin, Benkovac i Obrovac u koje dovode strane delegacije. Slika se medjutim pogorsala i procenti razaranja su povecani proticanjem vremena posle druge polovine septembra jer pljacke i podmetanja pozara uopste nisu prestajali do ovih prvih dana oktobra. U vezi sa tim u izvestaju se moze procitati i ovo zapazanje: "U pozadini ovih bezumnih razaranja vatrom postoji princip utemeljen u kulturnoj tradiciji Balkana po kojoj je porodicna kuca vise od bilo cega drugog, simbol vlasnistva. Razaranje neprijateljeve kuce je najteza uvreda koja mu se moze naneti, jer se spajaju zelja za unistenjem i zelja da se vlasnik zauvek udalji od svog imanja". Ovde se, ipak, ne radi o uvredama ili osvetama, nego o pravoj pravcatoj politici koju vodi rezim iz Zagreba pribegavajuci zlocinu. Bila su dva cilja koje je sprovodio ovaj rezim i oba su postignuta: "Ponovo osvojiti teritoriju koja je izgubljena secesijom Krajine" i "uciniti da nestane mnogobrojna i nepozeljna etnicka manjina", kako pise u dokumentu ECMM koji, na kraju konstatuje i komentarise: "Hrvatska vojska je pokazala i otvorila put bekstva ovog stanovnistva koje je, sa svoje strane bilo ubedjeno da nema buducnost u hrvatskoj drzavi. Mali broj Srba koji su ostali u Krajini posle operacije Oluja izlozeni su neprijateljskoj politici koja se pretvorila u ubistva, pljackanje kuca, spaljivanje imovine...". U danasnjem izdanju novina Novi list objavljeno je veoma kratko pismo Darka Paravica, bivseg predsednika Vojnog suda u Rijeci i heroja "patriotskog rata" (1991-1992). On izmedju ostalog pise: Kao pravnik i humanista osecam potrebu da odgovorim na poziv svoje savesti i vicuci iskazem moje negodovanje zbog svakodnevnih ubijanja civila u oslobodjenim krajevima. Hrvatska drzavo, probudi se! Ne odvracaj pogled od nevinih, starih i nemocnih zrtava! Ne izazivaj Boga! Oslobodi me od ovog osecanja krivice i srama! Uzvikujem svoj protest jer to je jedino sto mogu da ucinim... www.krajinaforce.com 109 Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
Na zavrsetku ovog dela dnevnika zelim da prikazem geografsku kartu jedne nesrece ogromnih razmera koja je pogodila bivsu Jugoslaviju bratoubilackim ratom i politickim kriminalom "etnickog ciscenja" koje je izgleda bilo prethodno utvrdjeni cilj onih koji su podstakli ovaj rat. Ova geografska karta snima postojece stanje polovinom septembra 1995. Ponovno osvajanje Krajine od strane hrvatskih trupa izazvalo je bekstvo oko 250.000 Srba iz tog regiona, uz koje idu drugih 300.000 gradjana Hrvatske srpske etnicke pripadnosti, primoranih da napuste krajeve ove zemlje koji nisu zahvaceni ratom, zbog sistematske kampanje proganjanja, zastrasivanja i nastraja na zivot. Posle bekstva celokupnog srpskog stanovnistva iz Krajine, "elementi van kontrole" hrvatskih snaga doslovno su opljackali sve kuce (cak i fabrike) u ovom regionu, spaljujuci ih na hiljade da bi sprecili povratak izbeglica u svoje kuce i na svoja imanja. (Pljackasi i palikuce ukaljali su se i zlocinima protiv humanosti; neki izvori govore o oko 60.000 pobijenih civila za vreme bezanja ili posto su pronadjeni po sumama i planinama, kuda su bili pobegli da bi se sklonili od borbi..) Tragedija stanovnika Korduna, Banije, Like i zapadne Slavonije (koji su cinili takozvanu Krajinu) izazvala je, kao odgovor na to, nova etnicka ciscenja od strane bosanskih Srba a cak i u Srbiji, gde su primljene izbeglice iz Krajine. Ustvari iz regiona Banjaluke, koji kontrolisu bosanski Srbi, prognano je oko 20.000 Hrvata i Muslimana koji su nasli utociste u Hrvatskoj, gde su vlasti smestile ove izbeglice na teritorijama koje su u Krajini i zapadnoj Bosni (zona Bihaca) napustili Srbi. Na uskom koridoru izmedju Krajine (Hrvatska) i bivse "Autonomne regije zapadne Bosne", u blizini Vojnica, nagomilano je oko 40.000 izbeglica Muslimana koje je ofanziva zagrebackih trupa proterala iz Velike Kladuse. Mnoge od ovih izbeglica odbijaju da se vrate u region Bihaca jer se boje osvete "drzavnih" trupa, jer su oko dve godine podrzavali secesiju Fikreta Abdica, coveka koji je, posto se pobunio protiv Vlade u Sarajevu, nastojao da ostane prijatelj i Srbima i Hrvatima. Abdic se sada nalazi u Zagrebu, pod zastitom Tudjmana.
Kraj
Za jos video i audio materijala, zapisa, tekstova, slika, izjava i dokumenata o hrvatskim zlocinima nad Krajiskim narodom posjetite www.krajinaforce.com www.krajinaforce.com 110
