Zlatna jabuka i devet paunica Zlatna tna jab jabuka uka i dev devet et pau paunic nica a samo prividno ukazuje na temu. Naslov pripovetke Zla Motiv "zlatne jabuke" je na početku pripovetke, od njega započinje dešavanje u priči: krađa jabuka. Pokušaj da se otkrije tajna nestanka jabuka povod je da se uvede drugi motiv: "zlatne paunice" i paunicadevojka. !u se susreu mladost, lepota i ljubav. #li #li tu je i prv prvo o zl zlo: o: br brat atsk skaa za zavi vist st i lj ljub ubom omor ora. a. Pa dru drugo go zl zlo: o: "p "prok rokle leta ta ba babe beti tina na"" od odse seca ca devojcipaunici kosu i ova se više ne pojavljuje. !u je zaplet. $arevi ne mo%e da preboli nestanak devojke i odlučuje da pođe u svet u potrazi za njom. !ada počinje zamršena, slo%ena, napeta i zanimljiva priča o potrazi za lepotom i ljubavlju &tema', o dobru i zlu, o čovekovoj moi da savlada sve preireke. Pripovedač uvodi u priču %ivotinje, zmajeve, veštice, čudotvorne predmete. (vakve pripovetke, u kojima se opisuju )antastična bia i )antastični događaji, nazivaju se bajke.
*ajka je zasnovana na )antastičnim predstavama, ali uvek sadr%i i činjenice iz stvarnog %ivota. (na govori o običnom i svakodnevnom %ivotu, o ličnostima koje su mogue i verovatne, o situacijama situacijama koje su do%ivljene ili o kojima se moglo čuti da su se dogodile, o postupcima koji izazivaju odobravanje i oduševljavanje, o nevoljama koje su snalazile čoveka u njegovom svakodnevnom sukobljavanju sa prirodnim ili društvenim silama. Na tu stvarnu osnovu nadgrađuje se svet )antazije. (va )antastična nadgradnja ima više podsticaja. +. Neke pojave u prirodi i %ivotu čovek nije mogao ni umeo da racionalno objasni, pa je sve to objašnjavao delovanjem vanprirodni bia i nevidljivi i nesvatljivi sila oličeni u bogovima, vilama, a%dajama, zmajevima, đavolima, vukodlacima, vampirima. -. antastika je sredstvo da se pobegne iz ru%ne i tegobne stvarnosti u svet obilja, bogatstva, lepote i sree. /. antastično, slikom lepote, bogatstva i sjaja, izaziva oseanje divljenja i oduševljenja, u%ivanje u lepotama, opuštanje. 0ve te slike iz bajke nadoknada su za ono što čovek ne mo%e da ima u %ivotu. Akteri priče
Narodni pripovedač je u ovu priču uveo veliki broj likova1aktera priče: carevi, zlatne paun pa unic ice, e, ba baba ba1c 1car aric ica, a, ba baba ba1v 1veš ešti tica ca,, čo čove vek, k, pu pust stin inik ik,, zm zmaj aj.. !u su i %i %ivo voti tinj njee sa natprirodnim moima &ribe, lisica i vuk' ali i %ivotinje sa moima da se preobra%avaju u druge %ivotinje &kobila i %drebe'. Neki od aktera zbivanja poznati su iz ljudskog iskustva, dakle postoje u stvarnom %ivotu 1 carevi, carica, pustinjak, čovek. 2rugi akteri proizvod su mit mitolo ološki ški pred predsta stava va i pri pripov poveda edačev čevee maš mašte te 1 zma zmaj, j, zla zlatne tne pau paunic nice, e, čud čudotv otvorn ornee %ivotinje. $arevi poseduje niz pozitivni osobina: 1 upornost 1 postojanost 1 rabrost 1 snala%ljivost 1 vernost 1 po%rtvovanos po% rtvovanostt 1 odlučnost 1 plemenitost. (ve ga osobine predočavaju kao čoveka iz stvarnog %ivota jer su sve navedene osobine svojstvene ljudskom biu. 3 on e ponekad ispaštati zbog svoje dobrote i plemenitosti &kao i čovek iz svakodnevnog %ivota' 1 oslobađa zatvorenog zmaja, ali mu ovaj otima
paunicu paunic u 1 car caricu icu.. Međ Međuti utim, m, kao i sva svako ko lju ljudsk dsko o bi bie, e, car carevi evi ima i nek nekee neg negati ativne vne osobine. Najizrazitija je surovost 1 daje da se baba rastrgne a slugu izdajnika ka%njava odse od seca canj njem em gl glav ave. e. 3p 3pak ak,, ov ovaj aj ju juna nakk se pa pamt mtii po on onom omee št što o je po pozi ziti tivn vno o je jerr je to dominantno. Poseban utisak ostavljaju i pamte se neke njegove osobine: plemenitost &poma%e bespomonim %ivotinjama, oslobađa okovanog zmaja', vernost i postojanost &skoro cela pripovetka opisuje carevievo traganje za paunicom 1 devojkom 1 %enom i njegovu upornost da je izbavi iz nevolje'. 3staknuto mesto u pripov 3staknuto pripoveci eci ima paunica 1 carica, koja odr%a odr%ava va celu osu pripovetke pripovetke do kraja 1 ona je agens koji podstiče carevia na akciju. 4ik paunice 1 carice, iako je prisutan u celoj pripoveci, skoro od prvi stranica pa do poslednje, nije dovoljno izdi)erenciran i upečatljiv. 5 njenom liku dominiraju tri osobine: lepota, vernost careviu, sna%na ljubav. 4epota 4ep ota je pre predoč dočena ena epi epitet tetom om "zl "zlatn atna", a", izr izrič ičiti itim m opi opisom som &"n &"nije ije bil bilo o lep lepše še u sv svemu emu carstvu"' i posredno &njena izuzetnost privlači i zmaja, koji je stalno proganja i otima'. (na je verna careviu: tri puta je svraala njemu kada je dolazila po zlatne jabuke, tri puta ga je budila na jezeru, stalno be%i sa careviem, iskušava zmaja. Njena ljubav je sna%na 1 snaga te ljubavi iskazana je onim tri puta ponovljenim pozivom: "5staj, rano6 5staj, srce6 5staj, dušo6" 7eči "rana", "srce" i "duša" prosto greju toplinom koja iz nji zrači.
5 svakoj bajci %ivotinje imaju značajnu ulogu u %ivotu i delovanju junaka, razvijanju priče, gradnji si%ea. 5 ovoj bajci pojavljuju se različite %ivotinje kao akteri priče sa značajnom si%ejnom )unkcijom. !ri %ivotinje &riba, lisica, kurjak' odigrae va%nu ulogu u ispoljavanju karaktera glavnog junaka &dobrota' i razvijanju priče 1 poma%u careviu da savlada teške prepreke i izbavi se 1 od zla. 8obila poseduje mo preobra%avanja i bitan je agens u jednoj epizodi jer njeno preobra%avanje dinamizira priču i podstiče razvijanje još jedne misaone niti 1 dobro se dobrim vraa. 8onji poseduju izuzetnu snagu, njiova brzina je ravna letu ptica, poseduju mo govora i dobru meru razlo%nosti i mudrosti. Mo pretvaranja i preobra%avanja poseduje više %ivotinja: konji, kobila. # to je osnovna karakteristika %ivotinja koje postaju akteri priče u bajci. 5 pripoveci je opisan zmaj koji poseduje ogromnu snagu. 5 ljudskom iskustvu &i stvarnosti' takvo bie ne postoji. 9ovek je uobličio ovo )antastično bie da bi u njemu oličio zlo koje snalazi čoveka. edno ovakvo bie bilo je neopodno da bi se uvela u priču i razvila nova epizoda a time priča još više zaplela i postala napeta i zanimljiva. Pripovedanje
0tereotipni početak i završetak karakteristika je svake narodne bajke i to se mo%e smatrati stalnim mestom. #ko se uporede ovi segmenti u nekoliko bajki, primetie se da oni liče jedan na drugi, da su nekada potpuno istovetni. Nekoliko primera e to rečito pokazati. ;latna jabuka i devet paunica Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku. Otidu sretni u njezino carstvo i onde ostanu carujući do svojega veka.
#%daja i carev sin Bio jedan car pa imao tri sina. I onde je živeo i carovao do svoga veka. Bijaše jedan car,i imađaše tri sina i tri kćerke.
*aš 1 čelik Carević onda uze svoju ženu pa ode s njom kući.
5vodna rečenica prvog primera sastoji se iz dva dela, dve rečenice. Prva je stereotipna, druga je inicijalna jer uvodi inicijalni motiv &zlatna jabuka' koji e pokrenuti događanja. ;avršna rečenica isto tako ima dva dela: prvi je stereotip o srenom završetku, drugi ostavlja mogunost za domišljanje nastavka priče &"ostanu carujui do svoga veka"'. 8ao što se u više bajki pojavljuju isti počeci i završeci, tako se ponavljaju, prenose iz jedne bajke u drugu istovetne situacije, odnosi među akterima priče &relacije' ili opisi. Poredbeno čitanje ove tri bajke otkrie mnoge istovetnosti. !o dolazi otuda što narodni pripovedač, koji zna na desetine pripovedaka, kada oblikuje novu priču, uzima iz pretodni gotove opise, situacije ili relacije. 0a%imanje priče vrši se tako što se istovetne situacije ne predočavaju više puta, nego se o njima ukazuje upuivanjem na pretodnu situaciju. 8ada najmlađi sin sačuva jabuke &ta situacija je detaljno opisana', za sutrašnju ponovljenu situaciju ka%e se: "i sačuva je opet onako". ;maj, kada kazuje carici o poreklu svoga konja, ka%e: "5 toj i toj planini ima jedna baba, pa ima dvaiest konja sa jaslima da ne znaš koji je od koga lepši". 3zraz
"u toj i toj planini< često se javlja u narodnom pripovedanju u različitim varijantama 1 mesto, čovek, događaj. 3ma ga u obliku "takav i takav čovek", "takvo i takvo selo", itd. (vakvi izrazi su suštinsko obele%je proznog narodnog kazivanja 1 ne imenuju se junaci i akteri priče, ne imenuju se geogra)ski pojmovi 1 naselja, lokaliteti, predeli. 0adr%ina bajke nije lokalizovana u vremenu i prostoru: ono što je ispripovedano moglo se dogoditi u bilo kome vremenu i na bilo kome prostoru. *orba između dobra i zla nikada i nigde nije okončana= zla e uvek biti i uvek se mo%e pobediti upornošu, dovitljivošu i rabrošu. Ni junaci ne nose ljudska imena ve opšta imena 1 carevi, carica, baba, pustinjak. >a%no je dobro koje se čini, nije va%no ime onoga ko dobro čini, niti mesto i vreme gde se i kada to činilo: događa se svima, svuda i u svim vremenima. Lepota kazivanja
Narodni pripovedač se usredsređuje na događaj i junaka, na smisao prikazani zbivanja, pojava i postupaka. (n nastoji da priča bude zanimljiva i napeta kako bi odr%ala pa%nju i znati%elju slušalaca i čitalaca. !o posti%e dovođenjem junaka u niz opasni i neizvesni situacija, stavljajui ga pred različite prepreke, uvođenjem epizoda, ronološkim razvijanjem )abule koja ide ka razrešenju. 5 narodnim pripovetkama dat je "uzor narodnog jezika u prozi". 4epota kazivanja izvire iz govornog stila koji je blizak svakodnevnom govoru običnog naroda, koji je i tvorac pripovetke. ezik je čist narodni jezik. 0like su raskošne, bogate bojama i svetlošu, oblikovane dobro odabranim rečima. 5smeno prozno kazivanje odlikuju sledea umetnička sredstva i postupci. Bogate slike
8ad bude ispred ponoi, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka ve počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. Ponavljanje
(vo je karakterističan postupak u narodnoj poeziji i prozi: isti predmeti, pojave i radnje ponavljaju se više puta. Najčeši vid ponavljanja je trojstvo ili utrostručavanje: 1 tri careva sina, 1 tri dolaska zlatni paunica, 1 tri pozivanja zaspalog carevia: rano, srce, dušo, 1 tri babe: "prokleta babetina", baba1carica, baba1veštica, 1 tri %ivotinje &riba, lisica, kurjak', 1 tri dobra, 1 tri čarobna predmeta &krljušt, dlaka, dlaka', 1 tri čaše vode i tri obruča na buretu, 1 tri kobilina pretvaranja. (d stalni brojeva javljaju se još dvanaest &dvanaest konja, dvanaest podruma' i devet &devet zlatni paunica'. Ponavljanja su motivisana različitim umetničkim razlozima i imaju različite )unkcije: korišenje gotovi slika i opisa= ostvarivanje epske širine= isticanje te%ine zadatka ili prepreka= isticanje upornosti i vernosti mladog carevia. Hiperbola
5 bajkama se predočavaju predmeti, pojave i ličnosti kao vei i jači nego što su uistinu. !ako su ovde konji toliko .sna%ni da prosto lete 1 "baš kao ptica". 0ve )antastične slike su nastale preuveličavanjem ljudski ili %ivotinjski moi, a sve sa ciljem da se ostvari osnovni smisao pripovetke 1 pred čovekom se postavljaju nesavladive i neviđene prepreke, ali on uspeva da i savlada. 3 njegova upornost, izdr%ljivost i rabrost iperbolisani su.
Gradacija
(vo je uobičajeno stilsko sredstvo za uobličavanje umetnički slika i likova u bajci, ali i uobičajeni postupak u komponovanju bajke. +. !rojica brae po starještvu: najstariji, srednji, najmlađi. -. !ri oslovljavanja carevia: rano, srce, dušo. /. 8obila se pretvara u ribu, lisicu, kurjaka. ?. 5 kompoziciji bajke primenjen je gradacijski postupak: 1 rešavanje problema branja jabuka, 1 tra%enje paunice i prepreke babe 1 carice, 1 nala%enje paunice carice, 1 zmaj kao protivnik, 1 slu%enje kod babe 1 veštice, 1 savladavanje poslednje prepreke i izbavljenje paunice carice. Jezik
Pored 0!#4N3@ AP3!A!#, što je sasvim uobičajen postupak usmenog pevanja i pripovedanja &zlatna jabuka, zlatna paunica, veliki dvori, krasna devojka, krasan konj', ovde ima i epiteta sa sna%nim emotivnim nabojem i dubljim smislom. Pripovedač ne krije svoj negativan stav prema "prokletoj babetini" 1 i pridev i imenica nose negativne emocije. ;a carevia e pripovedač tri puta rei: "siroma" 1 kazivač priče duboko saosea sa njegovim patnjama. 0na%na ljubav, privr%enost i toplina istaknuti su gradacijskim ređanjem reči kojima paunica1carica budi carevia: staj, !rano" staj, srce" staj dušo"
(vde su reči poređane idui od konkretnog ka apstraktnom, ali svaka reč ne iskazuje jednak stepen ljubavi i ne%nosti. 7ečenica je kratka, najčeše asindetska, jezgrovita: On se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa leže spavati.
9etiri rečenice, obilje literarni in)ormacija, odsustvo komentara, sve je svedeno na lapidaran opis situacije. ezgrovitost rečenice ogleda se i u tome što jedan isti pasus zatvara jednu i otvara novu situaciju: #utradan, kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, pa mu ona kaže sve što je $ula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj, re$e joj... Misao o dobru
5 svakoj bajci se sukobljavaju dobro i zlo, odnosno čovek se bori da pobedi zlo i donese sebi i drugima mir, sreu, ljubav i sigurnost. 5 toj borbi čovek uvek izlazi kao pobednik, pa su bajke pune optimizma i vere u čoveka i njegovu )izičku i duovnu snagu. 5 bajci Zlatna jabuka i devet paunica čovek &carevi' sree se sa dva zla. edno potiče od ljudi: bratska zavist i neverstvo &izdaja' sluge. (va dva zla junak lako savladava, ali su mu ona donela drugu nevolju 1 mora da traga za paunicomdevojkom. 5 traganju uspeva, ali svojom nesmotrenošu &i sna%nom ljudskom radoznalošu' oslobađa ogromnu
silu &zmaja' koji e mu zadati mnogo muka. #li, carevi savladava i to zlo, izbavlja caricu 1 %enu i nastavlja da %ivi u miru, srei, ljubavi i 1 bogatstvu. $arevi je oličenje dobra i plemenitosti. 3ako je optereen mislima o carici i njenoj sudbini, carevi e izbaviti od zla tri %ivotinje: ribicu, lisicu i kurjaka. !a mu se plemenitost vraa onda kada mu je pomo najpotrebnija 1 kada treba da savlada prepreke koje postavlja baba 1 veštica. 3 %ivotinje su nosioci zla &kobila, zmaj', ali i dobra &riba, lisica, kurjak'. 5 sukobu dobra i zla i isodu toga sukoba nalazi se smisao i poruka &ideja' bajke. 1 9oveku je urođena &prirodna' te%nja za lepotom, sreom i ljubavlju. 1 2o cilja se dolazi upornošu, po%rtvovanjem, rabrošu i dobrotom. 1 2obro čini 1 dobro ti se vraa. 1 9ovek savladava sve prepreke ili: čoveku se ništa nije otelo. Pitanja, zadaci i vebe
+.$arevi poseduje niz pozitivni osobina. 5 nekoliko rečenica obrazlo%ite &i dokumentujte' svaku od navedeni osobina: 1 upornost, rabrost, vernost, snala%ljivost, po%rtvovanost, plemenitost, postojanost, odlučnost. -. $arevi surovo postupa sa babom koja je devojci 1 paunici odsekla kosu i sa slugom izdajnikom. 1 2a li je carevi mogao drugačije da kazni babu i sluguB 1 2a li pripovedač osuđuje ove carevieve postupkeB Na osnovu čega izvodite takav zaključakB /. (bjasnite smisao, značenje i simboliku reči koje paunica upuuje careviu: 5staj, rano6 5staj, srce6 5staj dušo6 1 8oji je tip gradacije primenjen= uzlazni ili silazniB (brazlo%ite6 1 8oje su versi)ikacijske osobenosti ovi rečenicaB ?.8azivač priče e jednom rei za slugu "nesretni sluga", a za carevia e tri puta ponoviti reč "siroma". 1 8akav smisao ima epitet "nesretni"B 1 8ako objašnjavate ovakav stav: "$arev sin, siroma..."B C. 5 šemu nisu uneti svi motivi iz bajke. 1 Pročitajte pa%ljivo bajku i pronađite motive koji nema u šemi. 2opišite i6 DDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD Zlatna jabuka i devet paunica
*io jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu no i cveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. ednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: 8ud se to deva rod s naše jabuke6 Na to e peu najstariji sin: a u noac čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. 3 kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke ve počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. (nda on otide k ocu i ka%e mu sve po istini. !ada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. 0ad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku= on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom pa legne spavati. 8ad bude ispred ponoi, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka ve počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. 5 taj čas doleti devet zlatni paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svemu
carstvu. $arev sin opcinjen lepotom devojke dade joj jabuke ali on je zamoli da mu ostavi barem jednu= a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu. 2evojka se potom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima. 8ad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. (cu bude to vrlo milo i povali najmlađega sina. 8ad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke. Pošto je tako nekoliko nouzaredom uspevao da sacuva jabuke, braca mu pozavidese. 5 tome se još nađe nekaka prokleta babetina koja im se obea da e uvatiti i doznati kako on jabuku sačuva. 8ad bude uveče, ta se baba prikrade pod jabuku pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji. Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. 8ad bude oko ponoi, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. (nda baba polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet pa je oseče, a devojka odma đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom i tako i nestane. (nda đipi i carev sin pa poviče: Eta je toB 8ad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvuče ispod kreveta i sutradan zapovedi da je bace u tamnicu. Paunice više ne dođu na jabuku i zato je carev sin jednako tu%io i plakao. Najposle naumi da ide u svet da tra%i svoju paunicu i da se ne vraa kui dok je ne nađe= pa onda otide k ocu i ka%e mu što je naumio. (tac ga stane odvraati i govoriti mu da se mane toga, nego e mu nai drugu devojku koju god oe u svemu carstvu. #li je to sve bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da tra%i svoju paunicu. 3dui tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero i onde nađe jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu i jednu devojku babinu ker pa zapita babu: ;aboga, bako, e da li ti što znaš za devet zlatni paunicaB # baba mu stane kazivati: A, moj sinko, znam ja za nji: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju= nego se ti prođi paunica, ve evo ti moja ki, krasna devojka i toliko blago, sve e tebi ostati. #li on jedva čekajui da vidi paunice nije teo ni slušati što baba govori za svoju ker. 8ad bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan mešči, kojim se vatrapiri pa mu reče: >idiš ovaj mešči= kad iziđete na jezero, a ti mu krišom samo malo duni za vrat pa e zaspati te se nee moi s paunicama razgovarati. Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu na jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščia, a on siroma odma zaspi kao mrtav. !ek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: 5staj, rano6 5staj, srce6 5staj, dušo6 # on ništa ne zna kao da je mrtav. Paunice pošto se okupaju, odlete sve zajedno. (nda se on odma probudi pa zapita slugu: Eta je, jesu li dolazileB # sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale ujezero, a deveta njemu na konja i kako ga je grlila i budila. $arev sin siroma čujui to, zavapi od tuge. 8ad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja pa sve pored jezera šee. 0luga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščia, a on odma zaspi kao mrtav. !ek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: 5staj, rano6 5staj, srce6 5staj, dušo6 #li ništa ne poma%e: on spava kao mrtav. (nda ona reče sluzi: 8a%i gospodaru svome: još sutra mo%e nas ovde dočekati pa nas više nikad ovde nee videti. 3 tako opet odlete. !ek što one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: esu li dolazileB # sluga mu odgovori: esu i poručile su ti da i još i sutra mo%eš ovde dočekati pa više nikad ovde nee doi. (n siroma kad to čuje ne zna šta e od sebe da radi: sve čupa kosu s glave od muke i %alosti. 8ad trei dao svane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja pa sve pokraj jezera, ali nije teo šetati, nego sve stane trčati da ne bi zaspao. #li opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščia za vrat, a on odma padne po konju i zaspi. !ek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dođu, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja
pa ga stane buditi i grliti: 5staj, rano6 5staj, srce6 5staj, dušo6 #li ništa ne poma%e: on spava kao mrtav. (nda reče paunica sluzi: 8ad ti ustane gospodar, ka%i mu neka smakne gornji klin na donji pa e me onda nai. 0 otim odlete sve paunice. 8ako one odlete, a carev se sin probudi pa zapita slugu: esu li dolazileB # sluga odgovori: 2olazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti ka%em da smakneš gornji klin na donji pa eš je onda nai. 8ako on to čuje, istrgne sablju te oseče sluzi glavu. Posle toga počne sam putovati po svetu i tako putujui zadugo, dođe ujednu planinu i onde zanoi u jednoga pustinika pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatni paunica. Pustinik mu odgovori: A, moj sinko, srean si, sam te je bog uputio kuda treba6 (davde nema do nji više od po dana oda. 0amo vala upravo da ideš pa eš nai jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, dr%i desno pa eš doi upravo u njiov grad, onde su njiovi dvori. 8ad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se i zavali pustiniku pa pođe kako mu je kazao. 3 tako putujui naiđe na velike vratnice i prošavši i, odma uzme desno i tako oko podne ugleda grad gde se beli i vrlo se obraduje. 8ad uđe u grad, napita i dvor zlatni paunica. 8ad dođe na vrata, onde ga zaustavi stra%a i zapita ko je i otkuda je pa pošto se on ka%e, otidu te jave carici, a ona kako čuje, kao bez duše dotrči pred njega onako kao devojka pa uzevši se s njim po ruke uvede ga u dvore. !u bude velika radost i posle nekoliko dana venčaju se nji dvoje i on ostane %iveti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u dvoru= carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma pa mu reče: 5 sve podrume mo%eš ii, ali u dvanaesti ne idi nipošto niti ga otvoraj, ne šali se glavom6 0 otim ona otide. $arev sin ostavši sam u dvoru, stane misliti u sebi: Eta bi to bilo u dvanaestom podrumuB Pa onda stane otvorati podrume sve redom. 8ad dođe na dvanaesti, nije iznajpre teo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: šta bi to bilo u tome podrumu6 pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obručima odvranjeno pa iz njega iziđe glas: ;aboga, brate, molim te, umre od %eđi, daj mi čašu vode6 $arev sin uzme čašu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odma pukne jedan obruč na buretu. ;atim opet izađe glas iz bureta: ;aboga, brate, umre od %eđi6 2aj mi još jednu čašu vode6 $arev sin opet uspe čašu vode, a na buretu pukne još jedan obruč. Po trei put iziđe glas iz bureta: ;aboga, brate, umre od %eđi6 daj mi još jednu čašu vode6 $arev sin uspe još jednu čašu vode, pukne obruč i trei= onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega pa na putu uvati caricu i odnese je. Posle dođu sluškinje i ka%u carevome sinu šta je i kako je, a on siroma od %alosti nije znao šta e raditi= najposle naumi opet da ide usvet da je tra%i. 3 tako putujui po svetu za dugo, dođe na jednu vodu pa idui pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praaka. 7ibica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: Pobogu da si mi brat, baci me u vodu6 a u tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku pa kad ti zatrebam, samo je protri malo. $arev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena idui tako po svetu nađe lisicu gde se uvatila u gvo%đa. 8ad ga lisica opazi, reče mu: Pobogu da si mi brat, pusti me iz ovi gvo%đa6 a u ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti zatrebam, samo je malo protri. (n uzme od nje jednu dlaku pa je pusti. (pet tako idui preko jedne planine nađe kurjaka gde se uvatio u gvo%đa. 3 kurjak kad ga vidi, reče mu: Pobogu da si mi brat, pusti me6 a F tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti zatrebam, samo je malo protri. (n uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. 3za toga carev sin opet dugo putujui srete jednoga čoveka pa ga zapita: ;aboga, brate, e da li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja caraB (vaj ga čovek lepo uputi i ka%e mu i vreme u koje vala da je tamo. (nda mu carev sin zavali pa pođe unapredak i jedva jednom dođe u grad zmajev. 8ad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta e sad, kako e se izbaviti. Najposle se dogovore da be%e. *r%e1bolje spreme se na put, sednu na konje pa be%i. 8ako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe= kad uđe u dvor, ali carice nema= onda on stane govoriti konju: Eta emo sad: ili emo jesti i piti ili emo teratiB 8onj mu odgovori: edi i pij, stii emo i, ne staraj se. 8ad zmaj ruča, onda
sedne na konja pa teraj za njima i za tili čas i stigne. 8ako i stigne, caricu otme od carevoga sina pa mu reče: !i idi zbogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode= ali se više ne vraaj ako ti je %ivot mio. (n siroma pođe malo, ali ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag pa sutradan opet u zmajev dvor i nađe caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni. 8ad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli. (nda reče carev sin njojzi: 8ad dođe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga konja pa eš mi kazati, da i ja tra%im onakoga, ne bismo li mu kako utekli. 0 otim otide iz dvora. 8ad zmaj dođe kui, ona mu se stane umilavati i previjati se oko njega i od svašta se s njime razgovarati= pa mu najposle reče: #la imaš brza konja6 Gde ga dobi, tako ti bogaB6 # on joj odgovori: A gde sam ja dobio, onde ne mo%e svak dobiti. 5 toj i u toj planini ima jedna baba pa ima dvanaest konja za jaslama da ne znaš koji je od koga lepši. # ima jedan u bud%aku konj kao da je gubav, tako se čini, ali je on najbolji= on je brat moga konja, njega ko dobije, mo%e u nebesa ii. #li ko oe da dobije od babe konja, vala da slu%i u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i %drebe pa tu kobilu i %drebe vala čuvati tri noi, ko za tri noi sačuva kobilu i %drebe, baba mu da konja da bira kojega oe. # ko se u babe najmi pa za tri dana ne sačuva kobile i %drebeta, on je izgubio glavu. 0utradan kad zmaj otide od kue, carev sin dođe pa mu ona ka%e sve šta je čula od zmaja. (nda on otide u onu planinu k babi i došavši k njoj reče joj: Pomozi bog, bako6 # ona mu privati boga: *og ti pomogao, sinko= a koje dobroB (n joj reče: 7ad bi u tebe slu%iti. (nda mu baba reče: 2obro, sinko. ;a tri dana ako mi sačuvaš kobilu, dau ti konja koga god oeš= ako li ne sačuvaš, uzeu ti glavu. Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila i ovaj je kolac sve jednako vikao: 2aj, baba, glavu. *aba mu ovo sve poka%e pa mu reče: >idiš, ovi su svi bili u mene u najmu pa nisu mogli kobile sačuvati. #li se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da slu%i. 8ad bude uveče usedne on na kobilu pa u polje a %drebe trči uz kobilu. !ako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoi on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i dr%i ular u rukama. 8ako to vidi, prepadne se pa skoči da tra%i kobilu i tako tra%ei je udari na nekaku vodu. 8ad je vidi, onda se seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio pa izvadivši iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo međuprstima, a ribica mu se u jedan put javi iz vode: Eta je, pobratimeB # on joj odgovori: 5tekla mi babina kobila pa ne znam gde je. # ribica mu reče: Ano je među nama, stvorila se riba a %drebe ribi= nego udri ularom po vodi i reci: dura, ba1bina kobila6 (nda on udari ularom po vodi govorei: 2ura, babina kobila6 # ona odma postane kobila kao što je i bila i iziđe sa %drebetom na obalu. (nda je on zaulari i uzjaše pa kui, a %drebe uz kobilu. 8ad dođe kui, baba njemu da jesti, a kobilu uvede u konjušnicu pa sve %aračem: 5 ribe, kurvo6 # kobila joj odgovori: a sam bila u ribama, ali su njemu ribe prijateli pa me prokazaše. (nda opet baba: # ti u lisice6 8ad bude pred no, on usedne na kobilu pa u polje a %drebe trči uz kobilu. !ako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoi, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekakvu kladu pa sedi na njoj i dr%i ular u rukama. 8ad to vidi, prepadne se pa skoči da tra%i kobilu. #li mu odma padne na pamet što je baba kobili govorila pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica u jedan put te preda nj: Eta je, pobratimeB # on odgovori: 5tekla mi babina kobila pa ne znam gde je. # lisica mu odgovori: Avo je među nama, stvorila se lisica a %drebe lisiči= nego udri ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila6 (n onda udari ularom o zemlju govorei: 2ura, babina kobila6 a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa %drebetom obri pred njim. (nda je on zaulari i uzjaše pa kui a %drebe uz kobilu. 8ad dođe kui, baba mu iznese ručak, a kobilu odma uvede u konjušnicu pa sve %aračem govorei: 5 lisice, kurvo6 # ona joj odgovori: *ila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji pa me prokazaše. (nda opet baba: # ti u kurjake6 8ad bude pred no, carev sin usedne na kobilu pa ajde u polje, a %drebe trči uz kobilu. !ako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoi, on zadrema i zaspa na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekakvu kladu pa sedi na njoj i ular dr%i u rukama. 8ad to
vidi, prepadne se pa skoči da tra%i kobilu= ali mu odma padne na pamet što je baba kobili govorila pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je, a kurjak ujedan put te preda nj: Eta je pobratimeB # on mu reče: 5tekla mi babina kobila pa ne znam gde je. # kurjak mu reče: Avo je među nama, stvorila se kurjačica a %drebe kurjači= nego udri ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila (n onda udari ularom o zemlju govorei: 2ura, babina kobila6 a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa %drebetom obri pred njim. (nda je carev sin zaulari i uzjaše pa kui, a %drebe uz kobilu. 8ad dođe kui, baba mu da ručak, a kobilu uvede u konjušnicu pa sve %aračem govopeu: 5 kurjake, kurvo6 # kobila joj odgovori: *ila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokazaše. (nda baba iziđe napolje a carev joj sin reče: A, baba, ja sam tebe slu%io pošteno, sad mi daj što smo pogodili. *aba mu odgovori: ,,0inko, što je pogođeno ono vala da bude. Ato od dvanaest konja biraj kojega oeš. # on reče babi: !a šta u birati, daj mi onoga iz bud%aka, gubavog, za mene nisu lepi. (nda ga baba stane odvraati: 8ako bi ti uzeo onoga gubavog kod taki krasni konja6 #li on jednako ostane na svome govorei: 2aj ti meni koga ja ou, tako je pogođeno. *aba ne imajui kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa pođe vodei konja na ularu. 8ad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. (nda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao tica i za tili čas donese ga pred zmajeve dvore. $arev sin kako uđe unutra, odma reče carici: 0premaj se što br%e. 3 tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja pa ajde s bogom putovati. Posle malo kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: Eta emo sad: ili emo jesti i piti ili emo teratiB # konj mu odgovori: eo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, neeš ga stii. 8ad to zmaj čuje, odma sedne na konja pa poteraj. # nji dvoje kad opaze za sobom zmaja gde i tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da br%e trči, ali im konj odgovori: Ne bojte se, ne treba be%ati. 8ad jedanput, ali zmaj ve da i stigne, onda konj pod zmajem poviče konju pod carevim sinom i caricom: ;aboga, brate, pričekaj me, ou da crknem tebe vijajui. # ovaj mu odgovori: # što si lud te nosiš tu alu. Nogama u vreten, te njega o kamen pa ajde sa mnom. 8ad to čuje konj pod zmajem, a on mane glavom i snagom, a nogama u vreten te zmaja o kamen= zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udru%i. (nda carica usedne na ovoga konja i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujui do svoga veka. ttp:HHH.lektire.meprepricanozlatna1jabuka1i1devet1paunicaDI?J
Tema lektire ” Zlatna jabuka i devet paunica “ Osnovnom temom srpske narodne bajke ” Zlatna jabuka i devet paunica ” se može smatrati ljubav između dvoje mladih ljudi. Ali nije to bilo kakva ljubav, već ona istinska, čista u kojoj je svako spreman na razna odricanja i ustupke, samo da bi bio sa voljenom osobom.
Mesto i vreme radnje ao i u svim bajkama, !otovo je nemo!uće precizno reći tačno vreme i mesto radnje. Zato, ukoliko budete imali da pi"ete sastav na temu ove bajke, predlažem vam da ipak izbe!nete analizu vremena i mesta radnje u bajci. #er postoje tumači, koji žele da precizno odrede sve prilikom analize, a to je ipak malo kompleksnije pitanje u ovom slučaju.
Analiza lektire “Zlatna jabuka i devet paunica”
$a samom početku analize srpske narodne bajke ” Zlatna jabuka i devet paunica ” treba imati na umu književnu vrstu kojoj ovo delo pripada. %od pojmom bajke se podrazumeva& ” kompleksna pripovetka, sastavljena od niza motiva, od kojih osnovni motiv mora imati karakter čudesno! '. ada to znate, ne sumnjam da će vam biti lako i da uradite analizu dela. (ama bajka je vrlo sažeta, napeta i izuzetno zanimljiva. %risutni su brojni motivi koji razvijaju priču, a između ostalih) borba između dobra i zla, motiv čiste ljubavi i potra!e za njom, motiv borbe sa *antastičnim bićima, motiv nadmudrivanja i mno!i dru!i.
$e treba zaboraviti ni !ovor životinja, koji je vrlo speci+čan za ovu književnu vrstu. ao i većina dru!ih bajki, tako i ova ima uobičajen, to jest stereotipan početak i kraj. A ono "to nijedno! čitaoca ne može ostaviti ravnodu"nim jeste lepota kazivanja narodno! pripovedača, koji se sve vreme trudi da održi živost radnje. ovoreći čistim, narodnim jezikom on to vrlo lako postiže, a uz to daje i brojne epitete, koje kazivanje čine jo" lep"im i rasko"nijim. %ored epiteta, postoji i veliki broj stilskih +!ura, kojima se upotpunjuje lepota kazivanja. -zmeđu ostalih javljaju se hiperbola i !radacija. %onavljanje je jedna od karakteristika kazivanja u narodnoj tradiciji, pa je tako i u lektiri ” Zlatna jabuka i devet paunica ” prisutno. Ova književna vrsta je poznata po motivu pobede dobra nad zlim, pa je prisutan i motiv borbe. ako je u lektiri ” Zlatna jabuka i devet paunica ” mladi carević i nje!ova voljena prikazan kao simbol dobra. A kao simboli zla javljaju se različiti likovi i njihovi postupci, poput) bratske ljubomore, izdaje slu!e, ali i zmajeve želje da otme devojku. /eđutim, kako je su"tinski plemenit, mladi carević iz svih ovih situacija ipak izlazi kao pobednik.
Likovi u bajci “Zlatna jabuka i devet paunica” -ako u lektiri ” Zlatna jabuka i devet paunica ” postoji mno"tvo likova, "to ljudi "to životinja, analiza bi trebalo da se tiče samo dva !lavna lika, a to su mladić i nje!ova voljena. Ono "to je prvo upada u oči prilikom čitanja srpske narodne bajke ” Zlatna jabuka i devet paunica ” jeste sna!a i čistota njihove ljubavi. $i jedno ni dru!o ne odustaju od ljubavi, bez obzira na sve prepreke na koje nailaze. 0to se osobina tiče, za mlado! carevića se može reći da je) plemenit, požrtvovan, spretan, odlučan, istrajan, čisto! srca, spreman da rizikuje kako bi spasao svoju voljenu. Ali je u pojedinim trenucima vidljiva i nje!ova surovost, kao u sceni kada naređuje da se starica kazni ili kada odseca !lavu slu!i koji !a je izdao. /eđutim, iako na prvi po!led iz!leda da je surov, čini mi se da je bolje reći da je pravedan. 1ećina osobina koje krase mladića, krase i nje!ovu voljenu. #er i ona je plemenita, čisto! srca i nadasve, iskreno voli carevića. %ored !lavnih likova, prisutni su i likovi karakteristični za bajke, poput) cara, babe, pustinjaka, ali i likovi životinja, kojima prvo carević pomaže kada se nađu u nevolji, a one mu zatim uzvraćaju kada se on sam nađe u nevolji. $aravno, ne treba zaboraviti ni lik zmaja, koji je vrlo čest u bajkama. A tu su i životinje koje !ovore, "to je opet uobičajeno za ovu književnu vrstu. http://saznajlako.com/2014/07/04/zlatna-jabuka-i-devet-paunica/
O bajkama, Nevena Radovanović student Filološkog fakulteta u Beogradu
Sadržaj · Uvod ·
O bajkama
..........................2
·
Kompoziija bajki
...............!
· Fanta"ti#no"t kao o"novna karakteri"tika ...$ ·
%reme
..................................&
·
'ro"tor
................................(
· Svr)a fanta"tike ........................*+ · Stvaranje "imbola ......................*2
· Simbolika fanta"ti#nog .............*! · ,r)etipovi
..................................*-
· aklju#ak ....................................*& · /iteratura ....................................*(
· U%O0 Bajke "u bile i o"ta1e književna vr"ta koja je miljena od "trane #oveka od najranijeg detinj"tva pa do "taro"ti. U detinj"tvu one na" uvode u "vet koji je detetu nedo"tižan na drugi na#in preko realni) epizoda u njima a pogotovo preko fanta"ti#ni) elemenata. 0ok " jedne "trane one upoznaju dete "a onim što ga #eka u "tvarnom životu 3životnim preprekama4 "a druge "trane #uvaju mu maštu time drže1i njegov du) u ravnoteži. S godinama ")vatamo preko p"i)ologije 5unga naro#ito da bajke imaju zai"ta važnu funkiju u životu #oveka. Bajke zapravo je"u ar)etipovi odre6eni) iniijaija 3životni) prepreka i prela"ka preko nji)4 tako da analizom bajki znamo na koji na#in je mogu1e prevazi1i odre6enu teško1u u životu jer "u one okamenjeni modeli mogi) životni) pri#a pre na". %remenom #ovek bi trebalo da ")vata da bajke upravo govore o tome da je ovaj život "amo jedan deo tzv.realni deo življenja ali da je neminovan i onaj drugi deo tzv. fanta"ti#ni koji treba pre1i. Ovaj rad 1e preko kompoziije pokušati da pokaže koja je "vr)a fanta"ti#ni) elemenata bajki kad "e jednom "imbolika u njima u"tali.
·
O bajkama
'rvu teoriju o poreklu bajki dao je 5akov 7rim pod"taknut idejom o jedin"tvenoj grupi naroda 8 indoevrop"koj. O"im kao indoevrop"ka za)valjuju1i bra1i 7rim ova teorija može "e tuma#iti i kao mitološka jer bajke pred"tavljaju nekadašnje o"tatke mitova i otuda poti#e "li#no"t me6u nji)ovim "ižejnim elementima. na#enja ti) mitova "u davno zaboravljena ali "u u bajkama data preko #ude"nog i pružaju vredno"t "amoj pri#i. Sa razvojem intere"ovanja kolektiva za pojedina a ne ko"mo"a i zamenjivanjem mit"ki) junaka obi#nim ljudima 3obe"pravljenim pojedinima4 zaboravlja "e "tara tradiija i rituali koji je prate. 0olazi do "labljenja vere u mitove i kao po"ledia javlja "e preobražaj mitova u bajke. 0a bi"mo razumeli bajke potrebno je ")vatiti o"tatke kulturnog na"le6a koji otkrivaju na#in mišljenja primitivnog #oveka. 'ored mit"ki) u bajkama "e mogu pojaviti i jedno"tavne "ituaije "vepri"utne koje pripomažu baji da "e 9 odoma1i: ukoliko nai6e na pogodno tle. bog toga "e javlja još jedna teorija koju nazivamo migraionom. ;re1a teorija o po"tanku bajku je antropološka. ;ek na"tala antroplogija 3 engle"ka škola na #elu "a
9primitivni): naroda"vi) krajeva "veta time da je "veukupna ivilizaija morala pote1i iz ne#eg "tarijeg a o"tatke toga "a "vojiim pravim zna#enjima "re1emo dana" u kulturama naroda. 'o#etkom *=. veka kod na" "e bajkama bavi %uk. On u Srpskom rječniku *(*(. godine daje podelu pripovetki > 9 Naš narod ima svakojaki pripovjetki tako mlogo... (...)i mogu se razdjeliti na ženske i muške.“ Bajku %uk "vr"tava u žen"ke pripovetke nazivaju1i i) gatkama zbog toga što "u one 9 pune čudesa kojih ne može biti :3 u predgovoru Narodnim pripovjetkama iz *(-!.4. Bajke "u ranije imale prakti#nu namenu i o"im zabave ukazivale "u na pouku što "e zaklju#uje iz te"ne veze "a mitologijom. ;okom vremena bajke "u "e razvile u u"mene umotvorine. 0ana" "e "matra da bajke ne pružaju nikakvu vr"tu "aznanja ve1 "u one narodne pripovetke fanta"ti#ne "adržine koje "luže zabavi a pripoveda#ima i "lušaoima "u one nei"tinite i ne"tvarne.
·
Kompoziija bajki
Strukturu "vake bajke #ini kombinaija ve1eg ili manjeg broja motiva koji "e za"nivaju na fanta"ti#nim verovanjima ili pred"tavama a "re1u "e i u bajkama drugi) naroda. Bajke "a utvr6enom fabulom mogu "e na razli#ite na#ine analizirati. Kod na" je na primer vrlo ra"pro"tranjen motiv znanja životinj"kog govora. 'ripovetka "a ovim motivom "re1e "e u više razli#iti) varijanata pa po"tojo jedna varijanta gde #obanin "pašava zmiju od požara i kao nagradu dobija nemušti jezik u drugoj varijanti "luga pre ara proba #udnovatu ribu i "ti#e i"to. Svaki tip bajke "e "a"toji iz jednog ili više motiva i motiv "e definiše kao : najsitniji element pripovetke, koji se postojano održava u tradiiji.“ 'rema tome bajka "e definiše 9kao kompleksna pripovetka, sastavljena od niza motiva,od kojih osnovni motiv mora imati k arakter čudesnog .: 'o %ladimiru 'ropu li#no"ti u bajkama bez obzira što izgledaju raznoliko u"tvari rade jedno te i"to. On izdvaja !* funkiju motiva "matra da "u ograni#ene ali da "e me6u"obno mogu kombinovati i "tvarati nove 9tipove:bajki. Funkije u bajkama povezuju "e pomo1nim elementima i i"tovremeno pred"tavljaju "til"ko8umetni#ki deo bajke. ;i elementi zavi"e od darovito"ti pripoveda#a ali do"ta i od pripovedni) normi. ,naliziraju1i ru"ku bajku 'rop i"ti#e da bajka koja "adrži "ve funkije 3 "vi) !*4 prakti#no ne po"toji. Funkije "e mogu pred"taviti i preko naši) bajki. %e1ina bajki po#inje oduzimanjem nekog #arobnog predmeta željom za njegovim po"edovanjem otmiama 3 !aš "elik 4 bek"tvom 3 #mija mladoženja, $evojka brža od konja 4 "re1u "e pomo1nii 3 #latna jabuka i devet paunia 4 i "l. 'rop definiše bajku kao pripovetku "agra6enu prema pravilnom ra"poredu razli#iti) vidova funkija. 0a bi "e fanta"tika uklju#ila u "trukturu u"meni) žanrova potrebno je da "e u nji)ovoj o"novi nalazi odno" #oveka i prirode. ;ada reali"ti#ni elementi imaju ulogu da i"taknu fanta"ti#ne elemente odno"no napeto"t izme6u neverovatni) 3irealni)4 i verovatni) 3realni)4 elemenata. 5oš jedna karakteri"tika fanta"tike je"te ja"no vidljiva grania nemogu1eg i mogu1eg a prevazilaženje tog nemogu1eg pred"tavlja o"novno "trukturno obeležje žanra. ;ako prin u"peva da "va tri dana "a#uva babinu kobilu koja "e pretvara u razne životinje ili da "e popne
na #ardak koji nit je na nebu niti na zemlji. Fanta"ti#ni elementi "e nižu oko glavni) likova bajki 3zmajevi vile metamorfoze "novi kao pred"kazanja magi#ni predmeti...4 ali oni uvek izlaze kao pobednii i "avladavaju nepoznato. 0a bi pri#a u"pela da "e realizuje mora po"tojati uzrok koji 1e dati po"lediu 3zbog kršenja zabrane izla"ka "e"tru otima zmaj i bra1a kre1u da je traze 8 "ardak ni na nebu ni na zemlji4. %eza uzrok 8 po"ledia u"lovljava pojavu elemenata fanta"tike. 0a je bogatašev "in "lušao i "edeo kod drveta kao što mu je re#eno ne bi naba"ao na kolo vila koje ga o"lepljuju 3%ilina gora4 ili da arev najmla6i "in nije "ipao vodu u bure ne bi "e zmaj o"lobodio i oteo mu pauniu 3 #latna jabuka i devet paunia4. 9 &aks 'iti, analizirajui književnu strukturu bajki, izdvaja upravo kao značajne konstante, koje čine osobeni apstraktni stil bajke, ormule, stalne brojeve, početke, završetke, tačno ponavljanje epizoda.“ Od uvodne formule koja ima funkiju da uvede publiku u "vet bajki zavi"i i broj fanta"ti#ni) elemenata u "ižeu kako bi "e po"tigla ravnoteža "a brojem jedinia 3tri "ina tri k1erketri "ina i jedna k1er i "l.4koje "e pojavljuju u baji. Uzmam za primer bajku #latna jabuka i devet paunia* "truktura ove bajke je "loženija. bog "voje uvodne formule koja "e može raš#laniti na dva dela u daljem nizanju epizoda jabuka 9za jednu no1 uveta i uzre i neko je obere a nikako "e nije moglo doznati ko.: ?arevi1 po"le krši zabranu i o"loba6a zmaja "pašava životinje koje mu ka"nije pomažu kuša zmajevu "nagu i "ti#e #arobog konja. Finalne formule "u važne da bi i"take kraj bajke koji je uvek "re1nog karaktera i da publiku odno"no kolektiv vrate u "tvarno"t. Bez obzira na broj i ra"pored epizoda bajke "e uvek moraju završiti "re1no. @eke bajke u kojima "e junak ženi ali "e pritom ne vra1a ku1i kao #latnoj jabui i devet paunia pripadaju matrijar)atu. ;akav zaklju#ak iz kompoziije "e tako6e može izvu1i i iz bajke $evojka brža od konja. 0evojka je ona koju kraljevi1i moraju da u)vate i "amo najbolji najja#i a u ovom "lu#aju najbrži "ti1i1e do nje. Az gore napomenuti) primera zaklju#uje "e da fanta"ti#ni elementi dominiraju u bajkama i #ine njenu o"novnu karakteri"tiku.
· Fanta"ti#no"t kao o"novna karakteri"tika bajki Bajka je u prošlo"ti natprirodno i #ude"no kori"tila 3 po uzoru na mit4 za objašnjenje i tuma#enje "tvarnog života. 0ana" mnogi "matraju da fanta"ti#ni elementi u bajkama "luže prven"tveno zabavi ne pružaju1i nikakvo po"ebno "aznanje. udo #arolija natprirodno vezani "u "amo za o"e1anje i prepoznavanje bajke kao žanra a od "tava i zaintere"ovano"ti kolektiva zavi"i1e i koli#na fanta"ti#ni) elemenata. animljivo je da je o"novno zna#enje re#i fanta"tika mitološko. Fantaz je bio brat Corfejev jedno od "poredni) božan"tava zadužen da ljudima u "nu prikazuje prijatne "tvari. A #ude"no i fanta"ti#no naj#eš1e "e kori"ti za ozna#avanje "voj"tva nekog doga6aja ili lika kao natprirodnog i nemogu1eg. U bajkama "e to "voj"tvo pojavljuje u vidu #ude"ni) bi1a koje ne pripadaju ovom "vetu kao što "u patulji zmajevi divovi aždaje neka #ude"na "voj"tva likova ili pomaga#i u vidu životinja. Svet bajki i "tvarni "vet "e me6u"obno prožimaju bez "ukobljavanja i zato je za bajke karakteri"ti#na izmešano"t "tvarnog i irealnog "veta. ;o "e naro#ito ogleda u odno"u junaka i natprirodnog odno"no #ude"nog a "amo #udo "e pri)vata bez "umnje i neverie. U pripovetki Nemušti jezik junak "e ne iznena6uje što životinje govore.
9 +antastičnost se pojavljuje kao skup enomena kojima se objašnjavaju prirodne zakonitosti.: 'rirodne pojave na"taju kao po"ledia odno"a me6u ljudima tako da Cle#ni put na"taje od ukradene "lame ili kada vo ma)ne u)om na"taje zemljotre". @everovatno"t #ini o"novno obeležje fanta"tike. ato glavni junai mogu umirati pa ponovo oživeti uz pomo1 nekog magij"kog predmeta ili biljke. Kao o"novni pokreta#ki element u bajkama "e #e"to javljaju "novi6enja koja pred"tavljaju ponovljenju "ituaiju iz realno"ti "a "re1nim krajem. U funkiji fanta"tike mogu "e na1i vreme me"to vidi "e pri"u"tvo magije i rituala obreda koje jedinka mora pro1i kao vid iniijaija mnoga verovanja koja "e prilago6avaju žanrov"kim normama o"tai nekadašnji) religija kao što "u šamanizam totemizam animizam pa i jak utiaj )riš1anke religije.
·
%reme
%reme "e u razli#itim kulturama i u"menim žanrovima razli#ito tuma#i. a indij"ka verovanja karakteri"ti#an je ikli#an pogled na vreme. Ko"mo" prolazi kroz više faza razvijaju1i "e dok ne do"tigne "voj vr)una potom po#inje da jede "amog "ebe dok "e "amoneuništi da bi po#eo "voj iklu" i"po#etka. /inearno ")vatanje vremena karakteri"ti#no je za )riš1an"tvo pa i "vet u bajkama. %reme ima "voj po#etak tok i kraj a po"le kraja "ledi ve#no"t odno"no ve#ni život. Dadnja bajki po#inje u odre6enom trenutku ima odre6eni tok i kraj i za radnju je najzna#ajnija "adašnjia dok prošlo"ti i budu1no"ti gotovo i da nema. %e#e i no1 "u dva dela dana koji "e u bajkama #e"to pominju. U narodnim verovanjima no1 je najopa"niji deo dana kada "e kre1u demon"ka bi1a 3vile 6avoli4. @o1u "e dešavaju mnoge zna#ajne epizode za bajku. 0olazi do pojave natprirodni) bi1a. ;ada 1e najmla6i arev "in #uvati zlatnu jabuku i "re"ti "e "a pauniama zmaj 1e oteti arevu k1er zmija mladoženja izlazi iz "voje kože itd. @o1 ujedno "imbolizuje i vreme "mrti. 7rania "tvarnog i natprirodnog "veta je naj"labija pred pono1. 'ono1 "e u narodu ozna#ava kao 9gluvo doba:. ato jeto naji"taknutiji deo dana. ;a#no tad ili nešto malo pre u bajkama 1e "e pojaviti fanta"ti#na bi1a. Oni dolaze "a bukom zveketom tre"kom plamenom ili zemljotre"om. 9 'arma koju pravi onostrano bie i njegovo tajanstveno pojavljivanje, ukazuju da je ostvaren prelazak granie dva sveta. : 5unai uglavnom za"pe pre pono1i iako je to doba kad je najbitnije o"tati budan.%reme kada "e zatvaraju kapije ono"tranog "veta je"te pred "amu zoru. ;ada "e natprirodna bi1a povla#e i ne"taju a junai kre1u u potragu. ora pred"tavlja "pa". O"im što "u "e bajke pripovedale no1u pripoveda#i bi "e ma"kirali i plašili "lušaoe radi boljeg efekta pri#e.
·
'ro"tor
'ro"tor u bajkama zavi"i od afiniteta pojedina i "redine u kojoj na"taje bajka. Kao takav pro"tor nema neku po"ebu funkiju za fanta"tiku ali je bitan za pojavu natprirodni) bi1a. 'ro"tor "e može podeliti na mikroko"mo" onaj "vet što je blizu odno"no ljud"ki "vet mezoko"mo" u kome borave šum"ka ono"trana bi1a i makroko"mo" odno"no "vet demona onaj daleki "vet. Ku1a "e uglavnom javlja kao me"to odvijanja magij"ki) rituala radi zaštite i ogra6ivanja od razli#iti) "ila. 0evojke bivaju otete upravo kad kro#e nogom van ku1e
3"ardak ni na nebu ni na zemlji 4. Dadnja "ame bajke po#inje time što junak odlazi od ku1e u "poljašnji "vet. eš1e "e "re1u primeri da junak nai6e na ku1u koja pripada ono"tranim bi1ima. Ulazak junaka u ku1u propra1eno je bukom škripom u"tajalim miri"ima i pri"u"tvom nekog od ono"trani) bi1a kao što "u "tarie babe kraj vatre divovi. Ku1a iz ti) razloga pred"tavlja i me"to prela"ka iz jednog u drugi "vet. Babe "u prepreke i kod nji) treba "lužiti tri no1i. Uglavnom "ede na grobovima ljudi koji "u omanuli u njenoj "lužbi. 5unak treba da je nadmudri i za"luži 9atribut aktivnog: i na"taviputovanje. ;akav primer "re1e "e u baji #latna jabuka i devet paunia gde junak "luži "lužbu kod babe i kao nagradu dobije konja. U šumi "e može nai1i i na dvora. On ima i"tu funkiju kao i ku1a. 'red"tavlja "imbol junakovog ilja i izjedna#ava "e "a "op"tvom. Obi#no "e nalazi na "redini ili kraju puta. 'odrum je me"to na kome borave demon"ke "ile 3 !aš "elik, #latna jabuka i devet paunia4. U zavi"no"ti od me"ta na kome "e nalazi ima razli#ite funkije. 'odrum koji "e nalazi u "klopu ku1e pred"tavlja zatvor )ton"ki) bi1a kao što "u Baš elik divovi ili zmajevi. @alazi "e i"pod nivoa ljudi i pred"tavlja blažu varijantu podzemlja. Sobe tako6e imaju naglašena me"ta. U njima "e mogu na1i razne prepreke i opa"no"ti. Uglavnom je devojka ta koja izri#e zabranu ula"ka u "obu a muški junak je onaj koji je krši i time pušta #ude"no bi1e na "lobodu. %rt je me"to kontakta "a natprirodnim bi1em. Cože pripadati ili ljud"kim bi1ima ili natprirodnim. U vrtovima "u #e"to "meštene magi#ne biljke i lekovite trave važne za dalji tok radnje3 zlatna jabuka4. Kr#ma na putu je jedno od i"taknutiji) me"ta u bajkama. 'red"tavlja tip zatvorenog i zašti1enog pro"tora. 'utniima pruža "klonište i preno1ište. a "u"rete u kr#mi povezuje "e neprijatno"t koja 1e o"ujetiti put junaima. 'o pravilu najmla6i brat ne o"taje u kr#mi ve1 na"tavlja put. Kr#ma "e može povezati i "a ono"tranim predelom zbog dej"tava zli) "tati#ni) "ila unutar nje. Stati#ni junai 3 naj"tariji i "rednji brat4 naj#eš1e tada o"tavljaju mla6eg iz zavi"ti ljubomore u ono"tranom predelu 3 "ardak ni na nebu ni na zemlji 4. Kr#ma je me"to gde "e "aznaju podvizi arevi1a i retro"pekijom "e opi"uju megdani "a divovima i aždajama. 9 #bog toga što je mesto saznanja, krčma je nezaobilazi topos na junakovom putu,jer e odrediti tok sižea, a takoe i budui status junaka bajke.“ Smeštena na ra"kr1u ima jako me"to i tu 1e "e u bajkama de"iti ubi"tva prevare ili izdaj"tva. Eume i planine pred"tavljaju me"ta "u"reta "a natprirodnim bi1ima bilo da "u oni protivnii ili pomaga#i. Ovo je divlji nepri"tupa#an "vet jako opa"an po junaka. @a ovakvim pro"torima naj#eš1e borave vile zmajevi. @a"uprot šumi i planini "toji grad. 7leda "e kao tu6 pro"tor i pred"tavlja me"to na kome treba izvršiti zadatke. 5unai uglavnom tamo no1ivaju. 5ezera "u vezana za pojavu demon"ki) bi1a naj#eš1e zmajeva. Cotiv vode kao granie ima jak koren u narodnim verovanjima i može "e na1i kod "vi) Slovena. Kroz vodu "e može "i1i u donji "vet i ujedno pred"tavlja vezu :ovog: i :onog: "veta. Sloveni "u imali obi#aj da "voje mrtve puštaju niz vodu u #amima jer "e 9"vet mrtvi) nalazi iza mora.: 'e1ine "u "tanovišta zmajeva divova zmij"ki) areva kiklopa 6avola itd. Uglavnom "e do nji) "tiže prate1i trag "vetlo"ti ili "tranputiama i pred"tavljaju nepri"tupa#na i mra#na me"ta. Kroz pe1inu "e tako6e dolazi do podzemnog "veta. 'rime1ije "e da u razli#itim narodnim verovanjima "vi ovi pro"tori mogu voditi ili pred"tavljati ar"tvo "veta mrtvi). Kretanje junaka kroz ove pro"tore pred"tavlja iniijaiju na primer kao što šamani mogu prelaziti iz jednog "veta u drugi. Sve važne "tvari 1e "e u bajkma odigravati na ili i"pred gore pomenuti) me"ta.
· Svr)a fanta"tike bog "voje dinamike fanta"ti#ni elementi 3u vidu mnoštva motiva i prepreka4 koji "e gradativno re6aju u klimak"u kod publike izazivaju radoznalo"t i "tra). 'okre1e "e mašta. Azaziva "e "au#e"tvovanje i poi"tove1ivanje "a junaima bajki. U baji $evojka brža od konja devojka "e obra1a u monologu a pro"i "ve govore za "ebe i tim po"tupkom "e i"ti#e pripoveda#evo obra1anje publii. Bajka je puna dinami#ni) motiva kojima "e gradi lepota. 'ojavljivanjem ugledni) li#no"ti 3pro"i4 i ulaganja života za lepotu 8 izazivaju "e e"tet"ka i moralna o"e1anja kod kolektiva. bog nepredvi6enog kraja u kome devojka ne"taje pod"ti#e "e želja za na"tavkom pri#e i aktivira "e intiuija i mašta za njenim mogu1im završeima. 0a bi "e kod "lušalaa izazvalo ve1e zanimanje i težnja za "lušanjem "ame bajke fanta"ti#ni elemnti na po#etku pri#e moraju biti jaki. 0evojka je belja od "nega rumenija od ružie "jajnija od "una i pritom na#injena od "nega iz jame bezdanje prema "unu ilijn"kome rukom vila. Ovim 9e"teti#nim udarom: naglo "e pokre1e dalje pri#anje "aznanje i doživljavanje pri#e. Samim na"lovom 9 $evojka brža od konja: kod "lušalaa "e javlja intere"ovanje za daljim "lušanjem pri#e. a)valjuju1i fanta"ti#nim elementima "lušaoi "e : i"klju#uju: iz realnog "veta "lede radnju bajke i "agledavaju emoionalnu i mi"aonu "uštinu. 'otpomažu o"novnu funkiju bajki a to je da va"pitava ljude u#i moralu razvija "ve"t i razum. /epota priziva ljude i u"lovljava po"ezanje za "vojom vrednoš1u. Cnogi ljudi 1e "e odazvati njenom pozivu ali "amo oni "a razvijenim e"tet"kim o"e1anjima obrazovani i "po"obni u"pe1e da do6u do nje. Bez obzira što doživljavanje 3opi" devojke4 "tvaranje 3devojku "tvaraju vile4 i o"vajanje 3trka "a preprekama4 lepote pred"tavlja težak zadatak za nju vredi i umreti. /epota pokre1e e"tet"ki doživljaj u #oveku i navodi ga na potragu odno"no pokre1e težnje #oveka za zadovoljenjem e"tet"ki) potreba u "ebi "amom. Samim tim što ona uzmi#e poja#ava težnju i volju za do"ezanjem. Samo izuzetni mogu do nje "ti1i. Svr)a fanta"ti#ni) elemenata u ovoj baji je"te da razvije "ve"t o po"tojanju lepote kao metafizi#ke pojave. 9 -ad se čovek domogne lepote, on sa njom u svesti doživljava odgovarajui uspon i razvitak svoje ličnosti : Ce6utim ukoliko do6e do promene u #ovekovom ")vatanju pojma lepote ona dobija druga#iji lik i ujedno "e menja potreba za njom. @e"tanak devojke ukazuje na to da lepota nije kona#na i da je niko nikad nije mogao niti 1e je mo1i zadržati. ;okom pripovedanja zapaža "e do"ledno "menjivanje fanta"ti#ni) 3f4 i relai"ti#ni) elemenata 3r4. @a po#etku "e javlja portret devojke 3f4 pozivaju "e pro"i na trku 3r4 "am u"lov trke je dobijanje zlatne jabuke devojke ili "mrt ona u tri pušta krila od dlake pravi goru od "uze reku3f4 arev "in zaklinje devojku zau"tavlja je3r4 i na kraju devojka ne"taje3f4. Svr)a ovog "menjivanja fanta"ti#ni) i reali"ti#ni) elemenata je"te po"tizanje ravnoteže. Ovakvom 9ik8ak: kombinaijom elemenata u baji potpomaže "e bu6enje leve logi#ne "trane i de"ne umetni#ke "trane mozga. ?ilj je"te po"tizanje mira odno"no "mirivanje uma. ;eži "e tome da "e ne dozvoli dominaija jedne )emi"fere mozga nad drugom. ;ime "e ga"i "ve"t o vremenu i pro"toru budi "e "ve"t o ve#no"ti gde vremena i pro"tora nema.
.Stvaranje "imbola U uvodnom delu bajke $evojka brža od konja data je detaljna "lika devojke> !ila je nekaka evojka koja nije roena od oa i majke, nego je načinile vile od snijega izvaena iz jame bezdanje prema sunu ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišem obukla i livada vijeem nakitila i naresila. /na je bila bjelja od snijega, rumenija od ružie, sjajnija od suna, da se take na svijetu raalo nije niti e se raati .: Ovde je i"taknut motiv "tvaranja lepote. U delima u"mene književno"ti pa i narodnim verovanjima vila je natprirodno i idealizovano bi1e. Samim tim što devojka 9nije ro6ena od oa i majke: i što "u je 9na#inile vile: u njoj "u u"a6ene o"obine ovi) bi1a. Ona je #i"ta i retka 3kao "jaj "nega na ilindan"kom "negu4. Sneg poti#e iz jame bezdanje odno"no nedodirnut je i jednin"tven i daje devoji atribute jedin"tveno"ti i nedodirnuto"ti. Sune ilin"ko pred"tavlja leto vreme plodno"ti i životvorno"ti a "neg je 9va6en: baš u tom periodu i izaziva o"e1aj po"ebno"ti. Sama priroda koja obla#i devojku i ukrašava je "imboli#ki ozna#ava devojku kao bi1e prirode. U ka"nijem opi"ivanju devojke i"ti#u "e karakteri"ti#ne boje 8 bela rumena "jajna. Boje na p"i)ološkom planu "imbolizuju #i"totu kao "neg o ilin"kom "unu zano" i lepotu kao ružie "to je"u i "vetlinu koja "imbolizuje "un odno"no život. ;akve devojke na "vetu nije bilo niti 1e biti odno"no ona je neponovljiva i originalna. Az jednog takvog "avršenog bi1a na"taje /epota. @a ovakav na#in )iperbolom i gradaijom 9izražava se subjektivno stvaranje lepote .: 'reko fanta"ti#ni) elemenata u ovom "lu#aju preko opi"a devojke gradi "e "lika iz koje na"taje "imbol. U baji $evojka brža od konja dat je ideal i "imbol /epote. ·
Simbolika fanta"ti#nog Sa po#etkom dvade"etog veka bajka "e kao u"mena tvorevina po"matrala "a najrazli#itiji) "tanovišta. Knjiženi prilaz baji bavi "e njenom poetikom. Folklorni prilaz bavi "e uporednim prou#avanjima bajki zakonito"tima po kojima "e ona preno"i u tradiiji njenom društvenom ulogom itd. '"i)ološki prilaz bajkama prou#ava i bavi "e otkrivanjem porekla bajki 3 Fjordovi "ledbenii4 ili "e primarno bazira na njenu reepiju. ;im prilazom bave "e 5ungovi "ledbenii i oni na"toje da ukažu na 9nadindividualnaduševna zbivanja koja se ogledaju u bajkama. : prou#avaju1i kolektivno ne"ve"vno. a p"i)ološki pri"tup uzimam za primer bajku 'epotia i zver . @ajpoznatija verzija ove bajke govori kako zbog "voje ne"ebi#ne dobrote /epotia najmla6a od #etiri k1eri po"taje o#eva miljenia. Od oa za poklon traži "amo belu ružu za razliku od "kupoeni) poklona koje "u tražile njene "e"tre. @ije "ve"ma da 1e time dove"ti u opa"no"t o#ev život i njen idealni odno" "a njime. Ota krade belu ružu iz za#aranog vrta veri i ragnevljena ver mu zapoveda da "e za tri me"ea vrati po za"luženu kaznu odno"no "mrt. /epotia preuzima o#evu kaznu i po"le tri me"ea odlazi kod veri u za#arani dvor. ;amo dobija predivnu "obu bez ikakvi) obaveza i razloga da "e plaši jedino što joj u po"etu povremeno odlazi ver. ver bi je u nji)ovim razgovorima pitala da li želi jednog dana da "e uda za njega a /epotia bi ga "talno odbijala. Aznenada u #arobnom ogledalu /epotia ugleda "voga oa teško bole"nog i preklinje ver da je pu"ti na nedelju dana ku1i da ga izneguje. ver je pušta ali joj govori da 1e umreti ako ga za "vagda napu"ti. @jen dolazak ku1i je obradovao oa ali je izazvao zavi"t kod "e"tara koje kuju zaveru da je zadrže duže
nego što je obe1ala. @a kraju /epotia "anja "an gde ver umire od o#ajanja. S)vativši da je prekora#ila vreme žuri natrag da ver vrati u život. aboravivši na grote"kni izgled veri po#inje da ga "luži. ver joj "aopštava da je "ad "re1an i da može na miru da umre jer je /epotiu ponovo video i da ne može da živi bez nje. ,li /epotia ")vata da ne može da živi bez veri i da "e zaljubljuje što "ama govori i obe1ava da 1e "e udati za njega "amo da ne umre. Utom "e dvora i"punjava "vetloš1u i zvuima muzike ver ne"taje i pretvara "e u prina koji joj pri#a kako ga je veštia za#arala. arolija je trebala da traje dokle god neka devojka ne zavoli ver zbog njegove dobrote. /epotia u ovoj baji je 9 bilo koja mlada devojka, ili žena koja je ušla u emotivnu vezu sa svojim oem, vezu koja ništa manje ne vezuje osim što je duhovne prirode .: Bela ruža je "imbol devoj#ine dobrote ali njena ne"ve"na namera "tavlja njenog oa pa i nju u vla"t veri odno"no na#ela koji o"im dobrote "imboliše milo"r6e i okrutno"t. Sve izgleda kao da devojka želi tim po"tupkom da "e "pa"e od ljubavi koja poziva na #a"no ponašanje. Samim tim što je nau#ila da voli ver po"taje "ve"na ne"avršene erot"ke ljubavi jer zver pred"tavlja onaj animalni deo "ve"ti "ame devojke. 9 /moguava joj da prihvati erotsku komponentu svoje prvobitne želja koja je morala da bude potisnuta zbog straha od inesta.“ @apuštaju1i oa dopušta "ebi da živi "a njime u "vojoj mašti "ve dok ne upozna ver odno"no #oveka i ne otkrije "voju reakiju na njega kao žena. ver u baji "imboli#ki pred"tavlja animalni i muški deo devojke koju ona o"loba6a poti"kivanja i predaje "e "vojoj ljubavi. /epotia "e odri#e nevinog poverenja u oa koji nije mogao da joj da ono što je želela 3belu ružu koja je "imbol za #i"ta o"e1anja4 a da "e ne probudi onaj animalni odno"no zverinji be" 3ero"4 u njoj "amoj. Fanta"ti#ni elementi u bajkama po 5ungovim "ledbeniima ne pred"tavljaju ništa drugo nego "imbole koji "e ne"ve"no "tvaraju u #ovekovoj p"i)i i u pozadini uti#u na ljud"ka delovanja. @ji)ovo pravilno razumevanje može imati lekovit i kreativan utiaj na pojedina. ·
,r)etipovi ,r)etipovi bi bili po 5ungu univerzalni obra"i ponašanja i mišljenja. 'red"tavljeni "u u vidu karakteri"ti#ni) "lika koje dolaze iz kolektivnog ne"ve"nog p"i)i#kog "loja zajedni#kog "vim narodima i verovanjima. 5edan od o"novni) motiva u bajkama je"te junakov odlazak na put. 'o)odi junaka prikazuju proe"e iniijaije i "azrevanja. @a njegovom putu junak "re1e pomo1nike koji pred"tavljaju unutrašnje doživljaje "amoga junaka. ,r)etipi animu"a ili anime figura koje "e me6u"obno dopunjuju i objašnjavaju žen"ku ili mušku "tranu junaka #e"to "e prikazuju kao "tari mudrai vila i junak zarobljeni prin#evi ili zato#ene prineze ili jedno"tavno kao ota i majka. 'rin koji je #arolijom pretvoren u žabu ili životinju pa ga devojka "vojom ljubavlju vra1a u prvobitan oblik pred"tavlja "imboli#no povezivanje du)a i prirode junaka u najboljem "mi"lu. 'rikaz #arobnjaka ili vragova "imboli#no ozna#ava per"onifikaiju tamnog i nepriznatog dela li#no"ti. %rag ili 6avo uglavnom "e u bajkama pojavljuje no1u kod nekog drveta obi#no nagnutog nad vodenom površinom. Obu#en je u zelene )aljine što je jedan od o"tataka narodni) verovanja jer "e opi"uje kao vodeni demon koji ima zelenu boju kože. Cudrai proro#ie drago kamenje pa #ak i dea "imbolizuju totalitet i elovito"t p"i)e jedne li#no"ti.
Fanta"ti#ni elementi bajki pred"tavljaju neo"vetljene delove li#no"ti koji o"taju okamenjeni u vidu ar)etipova ali u "mi"li prepreka mogu pred"tavljati i probleme dok i) #ovek ne o"ve"ti. Cotiv putovanja junaka prikazan je preko bajke #latna jabuka i devetpaunia. U baji po"toji devet paunia koje pred"tavljaju "vetli) devetme"ei . U uvodu nazna#ena "u tri brata koja mogu ozna#avati zim"ki) tri me"ea 3 januar februar i mart4. ?aru "e krade "vetlo"t 3zlatna jabuka4. ;re1i "in jedini nije za"pao i u"pevši da "agleda "vetlo 3zlatnu pauniu4 o"taje "a njom i zaljubljuje "e. /jubomorna bra1a šalju 9prokletu babetinu: 3babaCartu koja pokušava da produži zimu po narodnim verovanjima4 da u)odi tre1eg "ina i ona u"peva da otera "vetlo"t od njega 3od"e1i 1e paunii ko"u4. @ajmla6i "in kre1e u potragu za pauniom 8 motiv putovanja junaka koji pred"tavlja ujedno i njegovu iniijaiju ali on pred"tavlja i putovanje Suna po nebe"kom "vodu iz me"ea u me"e. @a putu ga #ekaju prepreke. Slede1a etapa junakovog putovanja može "e tuma#iti kao junakov ulazak u ne"ve"no 3jezero4 i tek kada "avlada prepreku koja mu ne da da vidi "vetlo 3ubija "lugu koji ga u"pavljuje4 dolazi do planine odno"no krajnjeg du)ovnog razvoja gde 1e ga #ekati pu"tinjak ili "tara 3"imbol mudro"ti4 koji ga upu1uje na pravi put. 'rolazi kroz kapiju ili nivoe "ve"ti "kre1e de"no 3de"na )emi"fera mozga je za kreativno"t4 i tamo "e u "jajnom zlatnom dvoru "u"re1e "a "vojom pauniom i ven#avaju "e .@aravno to bi "e de"ilo juna me"ea kad je dan najduži odno"no najviše ima "vetla na zemlji. 'aunia daje arevi1u klju#eve od dvanae"t podruma i izri#e mu zabranu da ne ulazi u po"lednji podrum. @aravno junak baš tamo odlazi i "ipaju1i vodu u bure o"loba6a zmaja koji mu krade "vetlo. maj u okovima pred"tavlja tamu koja po#inje u ta#ki letnjeg "ol"tiija juna me"ea koja kradeG jede "vetlo"t. 'o drugi put junak kre1e na put i "pa"avaju1i tri životinje "ti#e pomo1nike 3junakovo opšte ne"ve"no H riba lukavo"t 8 li"iai nagon 8vuk4. Oni mogu ozna#avati i tri "lede1a me"ea H jul avgu"t i "eptembar na "un#evom putovanju. Sre1e "tara Hoktobar 3 o"mia Hravnoteža materije i du)a4 koji mu govori gde može na1i zmaja da vrati pauniu. 5unak u"peva da "azna za babu "a danae"t konja i jednim gubavim 3baba 8 "tara godina "a njeni) *2 me"ei i onim :gubavim: koji 1e tek po"tati me"e nove godine 4. ;amo u planini #uva tri no1i kobilu u tome mu potpomažu fanta"ti#ni elementi 3ne"ve"no lukavo"t i nagon4. Babina kobila "a ždrebetom pred"tavlja ra6anje nove godineG nove "ve"ti. Uzevši konja 3dobija "nagu4 otima devojku od zmaja 3 "vetlo od tame4 beži i time kvari ravnotežu. Sad i) je dvojia "a #arobnim konjima. /ogi#an je dalji "led doga6aja. majev konj na molbu drugog zbauje "vog go"podara i pripaja "e arevi1u i paunii koji odlaze u "vetlo"t u novo u dobro. O"im potrage za "vetloš1u koja ozna#ava potragu arevi1a za pro"vetljenjem "aznanjem i mudroš1u u ovoj baji je okamenjen ar)etip putovanja Suna po nebe"kom "vodu njegovo ponovno ra6anje 2!. deembra i pobeda nad tamom. Smenjivanje dvanae"t me"ei 3 prepreka4 i put Suna 3junaka4 prikazuju ar)etip kruga života i "mrti "voj"tven prirodi ali i #oveku kao delu prirode. ·
aklju#ak
5ung je govorio o tome kako pomo1u "imbola #ovek uno"i red u )ao". U bajkama je gotovo "ve "imboli#no jer one pomo1u doga6aja i vizualizaije ne pri#aju o "tvarnim realnim doga6ajima ve1 o našim unutrašnjim "tanjima i unutrašnjim "ukobima. Antere"antno je to da "u još davno o"niva#i nau#nog mišljenja kao što "u 'laton i ,ri"totel predlagali da va"pitanje treba da po#ne bajkama a ne "uvoparnim #injeniama. ,ko bi detetu odma) davali raionalni "vet onda bi njemu njegov unutrašnji "vet kojem je bajka mnogo "li#nija o"tao dalek i tu6 a ono što nam je daleko i tu6e #e"to na" i plaši. Azrazito funkionalnom kompoziionom motivaijom pripoveda#i bajki vrlo vešto uvode "lušaoe u "vet bajki. U tom "vetu vr)un"ke vredno"ti i uzvišenog "mi"la "lušala prima i doživljava poi"tove1uju1i "e "a junaima bajki. Bitno je je biti u kontaktu "a našom 9 duševnom o"novom.: anemarivanje ovog oblika komunikaije o"iromašuje du). @aš "avremeni intelekt po"tiže ne"lu1ene u"pe)e ali je i"tovremeno opu"tošen du)om. U"kla6uju1i rad naizmeni#nim pod"tianjem de"ne i leve "trane mozga bajka po"tiže balan" izme6u kreativno"ti i logike. 9Budi: ljud"ku "ve"t kojom #ovek na potpuno druga#iji na#in po"taje "ve"tan "voje okoline i vremena u kojem živi i paralelno "a tim oboga1uje du). Ci ne možemo bez mašte i bez "voji) neobi#ni) "imbola. ovek 1e uvek "tvarati "vet vilenjaka i #ude"a. Oni 1e menjati imena i "poljašnju formu ali 1e imati uvek i"tu "uštinu H da uzbu6uju i da nam pomažu u "avladavanju "tra)ova i neizve"no"ti. @e"re1a je u tome što "avremeni #ovek pravi i"uviše mo1na #ude"a Bajke i"to tako #uvaju eti#ke vredno"ti u društvu oštro dele1i dobro od zla u#e1i na" od detinj"tva tome ali i "talno na" pod"e1aju1i da biti junak nije jedno"tavna "tvar nego da "e moramo "talno "uo#avati "a preprekama i ne odu"tajati ve1 i) "ve prebroditi... ·
/iteratura ·
Babi1 Iarko , &etodičke varijaije, 0ruštvo za "rp"ki jezik i književno"t Beograd 2++2.
·
5ung Karl 7u"tav "ovek i njegovi simboli, @arodna knjiga8 ,lfa Beograd *==$.
·
Ciloševi18Jor6evi1 @ada /d bajke do izreke, 0ruštvo za "rp"ki jezik i književno"t Beograd 2++$.
·
Dadulovi1 @emanja Slika sveta u srpskim narodnim bajkama, An"titut za književno"t i umetno"t Beograd 2++=.
·
Samardžija Snežana 0oetika usmenih proznih oblika, @arodna knjiga Beograd *==&. Stankovi18Eošo @ataša 1opos puta u srpskoj narodnoj baji, 0ruštvo za "rp"ki jezik i književno"t Beograd 2++$. Stefanovi18Karadži1 %uk Srpske narodne pripovijetke 'ro"veta 8 @olit Beograd *=(&.
· ·
http://dragadavid.webs.com/seminarskinevenar.htm
