I ovo je prava sre}a ‡ gramatika sti`e tre}a. U dru{tvu smo opet finom, sa Anom i Tintilinom.
Predstavi se ‡ napi{i ne{to o sebi (ime)
Opi{i: (prezime) svoje o~i ‡ (umetni~ko ime)
svoju kosu ‡ svoje lice ‡ ode}u koju ima{ na sebi ‡
(adresa)
Navedi: igre koje voli{ ‡
muziku koju voli{ ‡
svoj omiqeni sport ‡
svoja omiqena jela ‡
svoj hobi ‡ Ovde nacrtaj svoj portret ili zalepi fotografiju.
2
1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E
Ve`bamo: ‡ vrste re~i ‡ obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne re~enice ‡ potvrdne i odri~ne re~enice ‡ vi{ezna~nost i gra|ewe re~i ‡ imenice ‡ zajedni~ke i vlastite ‡ upravni i neupravni govor
Tvoj zadatak }e biti: ‡ da napi{e{ sastav o svojoj zami{qenoj pustolovini ‡ da zamisli{ da si slavni pisac ‡ da napi{e{ sastav o sebi ‡ da re{i{ zagonetnu ukr{tenicu
VRSTE RE^I U pesmi Tihomira Prodanovi}a pravom linijom podvuci imenice, a talasastom glagole. Pitawe Pita Bata ma~ka: ‡ Zna{ li {ta je ta~ka? A ma~ak mu `ut, namrgo|en, qut, repom dao znak da on nije |ak.
Napi{i {aqivu ~estitku jednom zecu za ro|endan.
3
OBAVE[TAJNE, UPITNE, ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE
Posmatraj slike i napi{i re~enice. Vodi ra~una o znacima .
!?
obave{tajna: upitna: uzvi~na:
zapovedna: upitna: obave{tajna:
potvrdna: odri~na:
Prepi{i latinicom re~enice i na kraj svake od wih stavi odgovaraju}i znak . ‡ [ta to radi{ ‡ Gledam kroz prozor ‡ Otvori ga ‡ Kakav divan dan
4
!?
POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE
Oboj gospodina Krompirovi}a i gospo|u Jabuku Rumenovi}. Zatim ih opi{i. U opisivawu koristi potvrdne i odri~ne re~enice.
Gospodin Krompirovi} je krupan. On nije mr{av.
Gospo|a Rumenovi} je mr{ava. Ona nije krupna.
5
VI[EZNA^NOST RE^I
Napi{i {ta imenica jezik ozna~ava u slede}im re~enicama. Ujeo sam se za jezik.
Imenica jezik u prvoj re~enici ozna~ava
On zna mnogo jezika. @uqa me jezik na cipeli.
Sastavi re~enice koriste}i re~i koje imaju vi{e zna~ewa. glava
On je glava porodice. Kwiga ima pet glava.
ruka noga srce
GRA\EWE RE^I
Od navedenih imenica napravi druge imenice i glagole kao u datom primeru.
list
imenice
glagoli
listi}
listati
zid brod ku}a put
6
broditi
IMENICE ‡ ZAJEDNI^KE I VLASTITE
Tvoje ~udno putovawe ili pustolovina Zamisli da ima{ brod koji se zove Zimba i da sa prijateqima koji se zovu
putuje{ preko mora
koje se zove
u neku daleku ~udnu
zemqu koja se zove
.
Ovde nastavi pri~u o tom putovawu.
Prepi{i imenice iz svoje pri~e. zajedni~ke imenice
vlastite imenice
brod
Zimba
prijateqi more
7
Zamisli da si slavni pisac.
Opi{i kako `ivi{ kao slavni pisac.
Ovde nacrtaj sebe kao slavnog pisca.
Napi{i na ovim kwigama svoje ime i naslove svojih dela.
8
UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR
Napi{i kako ti kao slavni pisac odgovara{ na Tintilinova pitawa u intervjuu za TV. Pazi na znake navoda (izme|u wih stoje navedene re~i). Tintilin: „[ta misli{ o sebi kao piscu?“ Ti: „
“
„Kako je to biti slavan pisac?“, pita Tintilin. „
“, odgovara{ ti.
Tintilin: „Koje kwige preporu~uje{ deci?“ Ti: „
“, pita Tintilin.
„
“, odgovara{ ti.
Tintilin: Ti:
Sada ovaj dijalog prebaci u neupravni govor.
Tintilin me je pitao {ta mislim o sebi kao piscu. Ja sam mu odgovorio da
9
Ovo sam ja Napi{i o sebi kra}i sastav (navedi svoje ime, prezime, nadimak; adresu; imena svojih uku}ana; svoju omiqenu kwigu; ime ku}nog qubimca ‡ ako ga ima{; mesta na kojima tvoja porodica provodi godi{wi odmor ‡ na moru, jezeru, planini i sl.). Pazi na veliko slovo.
Zagonetna ukr{tenica
10. 1.
4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
10
Malo, lukavo, svakog s puta svra}alo. Peva tanko, glasovito, kopqem bode ponosito. Po {umi urla, po brdu mumla, tra`i vo}wake i p~eliwake. Ne{to vrda oko brda, vrlo pazi kad ulazi. Pliva patka po vodici, nosi ~ekrk na glavici. Na{a baba po no}i bdi, po danu spi. Sav svet vide, a sebe ne vide. Prosu se vatra po celom poqu, nit koga ope~e, nit {ta zapali. Prosu se biser niz tvoje poqe, gde ti pade, tu nestade. Sto kova~a na jednom pawu kuju, jedan drugog ne ~uju.
2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. (sova; komarac; p~ela; sunce; la|a; medved; o~i; ostruga; suze)
1. 2. 3.
2. DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU
Ve`bamo:
Tvoj zadatak }e biti:
‡ rod imenica ‡ broj imenica ‡ prosta re~enica; subjekat i predikat ‡ zna~ewe izraza
‡ da napi{e{ pri~u ‡ da napi{e{ pozivnicu za ro|endan ‡ da napi{e{ tekst za strip
Pro~itaj pesmu. Nije to sme{no Jedan de~ko uzeo kredu I poku{ao da nacrta sredu. Smejali se svi odreda: „Kako se mo`e nacrtati sreda?“ I ako ni{ta ne bude od crtawa srede, Wegovi poku{aji vrede. Alek Marjano
[ta misli{, zbog ~ega je te{ko nacrtati sredu?
[ta bi ti voleo da nacrta{?
Za{to?
11
Do`ivqaj u pe}ini
Pogledaj slike. Napi{i pri~u o tome {ta se dogodilo.
12
ROD IMENICA Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. U tabelu rasporedi imenice: pas, izlet, mrak, pe}ina, oko, devoj~ica, Ana, no}, poqe, strah, nada, Tintilin, stra{ilo, ~udo, ma~ka, glas, jutro, drvo.
mu{ki
taj
`enski
ta
sredwi
to
Napi{i kratku pri~u koja ima naslov: Petao, koko{ka i pile
BROJ IMENICA Imenice mogu biti u jednini ili u mno`ini.
jednina
mno`ina
jednina
Napi{i kratak dijalog izme|u jednog de~aka i grupe starijih osoba.
mno`ina On: Oni:
pas
psi
o~i
On:
pe}ina
mi{evi
Oni:
cvr~ak
pili}i
On:
13
Tvoj ro|endan
Zamisli da slavi{ ro|endan. Napi{i pozivnicu.
Pozivnica Drag Pozivam te
Potpis
Datum
Sastavi program i jelovnik za svoj ro|endan.
Program proslave
14
Jelovnik
PROSTA RE^ENICA Prosta re~enica ima samo subjekat i predikat.
Koristi proste re~enice i napi{i: Ko {ta radi u tvojoj {koli?
Ko {ta radi u odeqewu za vreme odmora?
subjekat (ko?)
predikat ({ta radi?)
U~iteq
ispituje.
subjekat (ko?)
predikat ({ta radi?)
SUBJEKAT I PREDIKAT Subjekat kazuje ko vr{i radwu, o kome ili o ~emu se u re~enici govori.
Predikat kazuje {ta radi subjekat.
Pro~itaj pesmu. Plavim slovima su obele`eni subjekti i predikati. Subjekat podvuci jednom, a predikat dva puta. Idu, idu mravi
Drugi idu tate,
Na kraju je deda ‡
po zelenoj travi.
a ~ike ih prate.
ide izvan reda.
Prvi idu |aci,
Tre}i su redari,
|aci veseqaci.
da se red ne kvari.
Gvido Tartaqa
15
Pesma o nosu i o zanosu Objasni {ta zna~e podvu~eni izrazi. Kad videh Anu, padoh na nos i navrat-nanos u neki zanos. Nisam video daqe od nosa, samo te o~i, samo ta kosa. Ali je Ana imala nos, pa ti ubrzo podi`e nos. Govorili su: „Zabada{ nos!“ i da me Ana vu~e za nos. Ve} mi je du{a bila u nosu kada zbog Ane dobih po nosu. Kad mi i majka natrqa nos, ja se rastu`ih, obesih nos. I tako Ana i plava kosa odo{e meni ispred nosa.
16
S. M.
Pisawe stripa Posmatraj wihove pokrete i lica. Napi{i {ta oni govore.
17
Pro~itaj pesmu, a zatim je ilustruj. Gajite patke Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje ~uva Kad izle`e pa~e Voli ga jo{ ja~e Gajite patke Zaista su slatke Qubivoje R{umovi}
Prona|i u pesmi razli~ite imenice i prepi{i ih, prvo one koje su u jednini, a zatim one koje su u mno`ini. U jednini su: U mno`ini su: Posmatraj slike i opi{i {ta je na wima. 1. Imam ~etiri noge i rep. Znam da tr~im, da ska~em i da se pewem na drvo. Volim da jedem mleko i sir. Ja sam 2.
3.
4.
5.
18
.
3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA
Ve`bamo:
Tvoj zadatak }e biti:
‡ re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe ‡ re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe ‡ zna~ewe glagola (radwa, stawe, zbivawe) ‡ glagolska lica ‡ jednina i mno`ina glagola ‡ glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we i budu}e vreme
‡ da re{i{ ukr{tenicu ‡ da napi{e{ ro|endansku zdravicu ‡ da re{i{ zagonetku i da sam smisli{ jednu ‡ da sastavi{ obave{tewe ‡ da napi{e{ vest
Re{i ovu glagolsku ukr{tenicu tako {to }e{ napisati {ta ko radi i kako se ogla{ava.
1.
9.
4.
5.
9.
2.
1.
6.
2. 3.
7.
4. 5.
3.
6. 7.
8.
8.
19
RE^I KOJE IMAJU RAZLI^ITE OBLIKE, A ISTO ILI SLI^NO ZNA^EWE
Pove`i re~i istog ili sli~nog zna~ewa. juriti {krabati urlati dremati hodati
spavati vikati tr~ati i}i pisati
{iba put tama dom u~enik
|ak ku}a prut drum mrak
Ka`i sli~no na razli~ite na~ine: On la`e.
Beba pla~e.
Beba kme~i.
On
Beba
On
Beba
On
Ona se pla{i.
Ona se
RE^I KOJE IMAJU ISTI OBLIK, A RAZLI^ITO ZNA^EWE
Jednako se pi{e, a zna~ewa ima vi{e.
luk
maca
grad
kosa
Seti se neke ovakve re~i i navedi wena zna~ewa.
20
U ovoj pesmi prona|i glagole koji ozna~avaju kako pada ki{a. Ispi{i ih i objasni. Ako ne razume{ zna~ewe nekog od wih, potra`i ga u re~niku srpskog jezika. glagol
zna~ewe
prokapuje
po~iwe da kapqe
Prona|i i napi{i glagole koji pokazuju: kako sija sunce
sija, pr`i kako duva vetar
promi~e
pirka kako govori ~ovek
21
GLAGOLI
Glagoli su re~i koje kazuju: Radwu ‡ pisati, u~iti, raditi, pevati Stawe ‡ spavati, sedeti, disati, stariti, veseliti se
Ana sedi, Ana u~i, a napoqu vetar hu~i.
Zbivawe ‡ sevati, grmeti, svitati
Pro~itaj pesmu. Pada ki{a Pada ki{a sitnica da poraste p{enica da se deda raduje kada snopqe vezuje.
Prona|i glagole. Rasporedi ih u tabelu prema zna~ewu. radwa
stawe
Da se baka nasmeje kada bra{no proseje i mesi kola~i}e za unuke ‡ |a~i}e. Mom~ilo Te{i}
Napi{i kratku pri~u u kojoj }e biti tri glagola koji ozna~avaju radwu, tri koji ozna~avaju stawe i tri koji ozna~avaju zbivawe.
22
Pomozi Tintilinu da dovr{i zdravicu Ani za ro|endan. Mo`e{ da koristi{ date glagole.
biti
Draga Ana, sre}an ti ro|endan, nek ti bude sre}an svaki dan!
voleti dobiti
Da te vole i deca i ptice, da u {koli dobija{ petice.
dru`iti se postati nau~iti ~uvati pomo}i ponositi se
Re{i glagolsku zagonetku.
Smisli glagolsku zagonetku za Sunce.
Pirka, duva i }arlija, nekad lomi i savija.
(ratev)
23
[ta oni rade u parku? Pogledaj, napi{i i glagole podvuci. Sliku oboj. Smisli dve poruke o ~uvawu prirode.
24
Sastavi obave{tewe o radu u~enika na ure|ewu parka.
Koristi glagole: sastati se, po}i, poneti.
Obave{tewe
Dobro je da upi{e{ dan, ~as i mesto okupqawa, kao i vreme trajawa akcije.
Sastavi obave{tewe o cirkuskoj predstavi u tvome mestu.
Obave{tewe Navedi kako }e ko nastupiti. Na primer: tigrovi ska~u kroz vatreni obru~ i sl. Ne zaboravi da upi{e{: dan, ~as, mesto odr`avawa predstave i cenu karata.
25
GLAGOLSKA LICA
Glagoli imaju posebne oblike za razli~ita lica, za jedninu i mno`inu.
jednina
mno`ina
1. lice
ja
pevam
1. lice
mi
pevamo
2. lice
ti
peva{
2. lice
vi
pevate
3. lice
on ona ono
3. lice
oni one ona
pevaju
peva
Nastavi re~enice kao {to je zapo~eto. Ja pi{em, ti pi{e{, a ona
. Ja
Mi ska~emo, vi ska~ete, a oni Ja govorim, ti
, ti ~ita{, a oni
. Mi
, a one
Oni se igraju, a one se ne
, vi
. , a oni tr~e.
. Mi razgovaramo, a one
.
. Oni se zabavqaju, a one se ne
.
Nastavi re~enice kao {to je zapo~eto. Ja
bananu, a ti
Ana
kwigu, a Tintilin
Vetar Mi
26
, ki{a `murke, a vi
sok. Ona
`vaku, a on
pismo. To{a , sunce {ugice.
semenke.
, a kuca , a oblaci
. nebom.
Dopuni re~enice. 1. Ja u~im. 2. Ti 3. On (ona, ono)
. .
1. Mi
.
2. Vi
.
3. Oni (one, ona)
.
Dopuni stihove. Ja tebi ‡ ti meni
Ja ti dam ~okoladu. Ti mi
Mi vam damo jabuke. limunadu.
Vi nam
Ja ti
Mi vam
Ti mi
Vi nam
Ja
Mi
Ti
Vi
A on (ona, ono)?
A oni (one, ona)?
On (ona, ono)
Oni (one, ona)
kru{ke.
27
JEDNINA I MNO@INA GLAGOLA Popuni ove tabele:
imenica pesma igra
glagol u jednini
glagol u mno`ini
pevam igramo
sanke skije car
poslovice u jednini
poslovice u mno`ini
^ini dobro, ne kaj se; ~ini zlo, nadaj se. Dobre re~i dobra mesta na|u.
Nevoqa je najve}i u~iteq.
Qudi sami sebe najmawe poznaju.
28
GLAGOLSKA VREMENA ‡ PRO[LO, SADA[WE I BUDU]E VREME Petao i lisica
Oboj sliku.
Na grani jednog drveta stajao je petao. Lisica se prikrade, pa ga upita: ‡ [ta radi{, petli}u? ‡ Pevam! ‡ odgovori petao. ‡ A {ta si radio ju~e? ‡ upita lija. ‡ Pevao sam! ‡ re~e petli}. ‡ A zna{ li {ta }e{ raditi sutra? ‡ upita lija, obliznu se i za{kiqi o~ima. ‡ Sutra }u pevati! Ako ne veruje{, pitaj mog prijateqa psa! ‡ re~e petao. ‡ Psa?! O neka, `urim se! ‡ re~e upla{ena lija i pobe`e u {umu.
Popuni tabelu. pro{lost
sada{wost
budu}nost
pevam razmi{qao sam ~uva}u se {kiqim [ta je to:
[ta je to:
[ta je to:
Nije bilo, ne}e biti, a sada je? (budu}nost)
29
(sada{wost)
(pro{lost)
Pisawe vesti
Zamisli da je u tvojoj ulici opqa~kana prodavnica igra~aka. Tvoj zadatak je da za {kolske novine napi{e{ vest. Vodi ra~una o tome da navede{ slede}e: naslov vesti; opis doga|aja, vreme i mesto; u~esnike u doga|aju, osumwi~ene osobe; na~in na koji je to u~iweno; {ta je ukradeno; autora vesti.
30
4. KO SE VOLI TAJ SE PI[E
Ve`bamo:
Tvoj zadatak }e biti:
‡ pridevi ‡ opisni i prisvojni ‡ rod i broj prideva
‡ da smisli{ {alu ‡ da napi{e{ pesmu ‡ da sastavi{ male oglase ‡ da dovr{i{ bajku ‡ da re{i{ ukr{tenicu i rebus ‡ da smisli{ zagonetku
U kvadrati}e upi{i brojeve izraza koji odgovaraju zna~ewu. 1. Nositi glavu u torbi.
snu`diti se, pokuwiti se
2. Obesiti nos.
biti u opasnosti
3. Imati pune ruke posla.
mnogo se umoriti
4. Spadati s nogu.
biti veoma uo~qiv, prime}ivati se
5. Upadati u oko.
biti veoma zauzet
[ale Tintilinova {ala Perica: Kakva ti je to kwiga? Jovica: Na{ao sam je u parku, pa je nosim vlasniku. Perica: Otkud zna{ ~ija je? Jovica: Pi{e na woj Jovan Jovanovi} Zmaj.
Ovde napi{i jednu svoju {alu.
31
PRIDEVI ‡ OPISNI I PRISVOJNI Pridevi se pridevaju uz imenice da ih ukrase, da objasne kakve su, da ka`u ~uje su.
Popuni tabelu. pridevi
imenice
kakav je? (opisni)
sjajan,
kliker
~iji je? (prisvojni)
Tintilinov,
ma{nica olovka Pro~itaj pesmu Jabuka, a onda je prepi{i bez prideva. [ta zapa`a{? Napi{i sli~nu pesmu o tre{wi. Jabuka
Jabuka
Jabuka krupna,
Jabuka
so~na, rumena. Jabuka sitna, `uta, zelena... Jabuka kvrgava, kisela, glatka, mirisna, slasna, zrela i slatka! Al’ ima jedna zlatna jabuka: to je dedina mala unuka.
32
S. M.
Jabuka
Tre{wa
Napi{i oglase. Opi{i {to boqe ume{ ono {to ogla{ava{. To mo`e{ da u~ini{ i na {aqiv na~in.
Izgubqeno
Na|eno
[ifra:
[ifra: Prodajem
[ifra:
Kupujem
[ifra: Mewam
[ifra:
Razno
[ifra: 33
ROD I BROJ PRIDEVA
Mo`e li se re}i?
Napi{i pravilno:
zelena list
lep `ena
umiqati ma~ke
jaka de~ak
{areno pas
nemirno deca
Napravi venac prideva oko imenica:
k
ar
vit
ka
vi
so
dob
Seti se prideva koji se porede sa imenicama sunce, no}, pas.
sjaj
34
an
glu
p
Posmatraj, pa opisuj.
Ovde opi{i {ta si zapazio. Posmatraj ma~ku: kako izgleda, spava, jede, vreba pticu ili mi{a, prede u naru~ju, kako se umiva, prote`e, pewe uz drvo, igra, brani od psa, quti, raduje i tako daqe. Nacrtaj je ovde:
Ovde opi{i {ta si zapazio. Posmatraj jednu biqku, na primer ru`u. Kakvo joj je stablo, list, grane, cvet? Kako miri{e? [ta oseti{ kad je dodirne{? Nacrtaj ru`u:
35
Pomozi Ani da zavr{i zapo~etu bajku. Trudi se da koristi{ prideve.
(naslov)
U jednoj dalekoj zemqi, u velikom dvorcu, `ivela je mala
Pogodi po opisu {ta je to: re{ewe: Kao {uma, kao trava, mo`e biti crna, plava, talasasta, kovrxava, ili prava?
36
Sastavi opisnu pitalicu za ruku. re{ewe:
Posle utakmice Luka je bio golman na utakmici sa III2. Bilo mu je krivo {to je primio pet golova. Pogledaj {ta mu se dogodilo posle utakmice. Napi{i: [ta je Mile rekao Luki.
Kako se Luka tada ose}ao?
[ta je Dragan rekao Luki?
Kako se Luka tada ose}ao?
Napi{i {ta ti misli{ o tome {to se dogodilo. Kakvi su Lukini drugovi?
37
Re{i ukr{tenicu. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
Re~ u re~enici koja kazuje koja se radwa vr{i. Vrsta kazivawa, kao: Bele koke ispod strehe vire. Kratke pri~e u kojima `ivotiwe govore. O wemu se u pri~i govori. Glasovi koji mogu da stoje sami i da ~ine slog. Stoji na kraju uzvi~ne re~enice. 2. Razgovor dva lika u pri~i. 3. Glasovi koji ne mogu sami da stoje. Pri~e koje govore o ~udesnim doga|ajima. Vrsta kazivawa, kao: Lepa re~ gvozdena vrata otvara. 5.
10. 1.
4.
6. 7. 8. 9. Tintilinova zagonetka
Tvoja zagonetka
[ta je to: U na{ega }a}e bele su ga}e, kad ih jednom svu~e vi{e ne obu~e?
jaje
Re{i rebuse.
38
5. TAJNE SVETA
Ve`bamo: ‡ pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve ‡ pisawe re~ce LI ‡ re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡ umawenice i uve}anice ‡ pisawe skra}enica
Tvoj zadatak }e biti: ‡ da osmisli{ modnu reviju ‡ da re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama
Detektivska pri~a Iz parka je nestala quqa{ka. Ti si detektiv. Smisli i napi{i pri~u o tome kako otkriva{ tajnu nestale quqa{ke. Mo`da }e ti koristiti glagoli: zapa`am, tra`im, ose}am, sumwam i sl.
39
PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, IMENICE I PRIDEVE Re~ca NE se pi{e odvojeno od glagola. Ne ~itam, ne pi{em, ne igram se, ne spavam.
Izuzetka ~etiri znam: nemam, ne}u, nemoj, nisam.
Re~ca NE se pi{e sastavqeno sa imenicama i pridevima. ~ovek ‡ ne~ovek pliva~ ‡ nepliva~ prijateq ‡ neprijateq red ‡ nered
pravda ‡ nepravda istina ‡ neistina umoran ‡ neumoran jasan ‡ nejasan
miran ‡ nemiran zreo ‡ nezreo veseo ‡ neveseo iskren ‡ neiskren
PISAWE RE^CE LI Upitna re~ca LI pi{e se uvek odvojeno. Da li u~i{? Zna{ li koliko je sati? Jesi li gladna?
Ove re~enice su odgovori na pitawa koja treba da postavi{. Ove godine nisam dobila kwigu za ro|endan. Jesam, ju~e sam gledao taj film. Ne znam, nisam gledao vremensku prognozu.
Napi{i pravilno ove re~enice. Dalisuti~okoladudali? Nedaovdeneradi. Jesulijelime~i}i?
40
Pro~itaj dijalog. Na linijama ispod teksta pravilno prepi{i pogre{no napisane re~i. Ana: Tintiline, dali zna{ gde mi je kwiga? Tintilin: Neznam, negde sam je video, ali nese}am se gde. Ana: A dali mo`e{ da mi pozajmi{ tvoju kwigu? Tintilin: Nemogu, treba meni. Ana: A zna{ li ti, Marko, gde je moja kwiga? Marko: @ao mi je, neznam. Ja ne mam svoju kwigu. Mislim da je neko ne pa`qiv.
Dovr{i re~enice. Ovaj automobil je ispravan, a onaj je neispravan. Na{a ekipa je slo`na, a wihova je
.
Mamina jela su slana, a bakina su
.
Ma{a je skromna, a Tamara je
.
Napi{i pravilno ove re~enice. Nejedemiseovojelozato{tojeneukusno.
Nisamre{ioovajzadatakzato{tojenejasan.
41
RE^I SA UMAWENIM I UVE]ANIM ZNA^EWEM ‡ UMAWENICE I UVE]ANICE
Zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno. stolica
polica
pti~ica
gumica
kutijica
detli}
fesi}
~eki}
nosi}
cari}
Ravnom linijom podvuci re~i sa umawenim zna~ewem, a talasastom one sa uve}anim. glavurda
obla~i}
ribetina
sne`i}
sobetina
nosina
ka{i~etina
kravica
ku~ence
sto~i}
Popuni prazna mesta. imenica
umaweno zna~ewe
uve}ano zna~ewe no`urda
ru~ica nos ku}ica kwi`urina
[ta je malo, a {ta veliko Mali zec je Mali medved je
42
, veliki je
.
, veliki je
.
Mala ku}a je
, velika je
.
Mala kapa je
, velika je
.
[umska modna revija
Obuci ove manekene u zanimqivu ode}u.
Opi{i model ode}e: kakav je, od ~ega je, za koju je sezonu itd.
43
SKRA]ENICE
Napi{i skra}enice za slede}e re~i: broj
UN
mno`ina
g|a
profesor
tj.
doktor
npr.
metar
in`.
santimetar
str.
litar
PTT
kilogram
RTS
Re{i ukr{tenicu sa skra}enicama.
1. 3. 4. 5. 6. 2. 7. m
god.
razr.
g|a
1.
2. 3. 4. 5. 6.
7.
Prepi{i re~enicu koriste}i skra}enice umesto imenica koje se obi~no skra}uju.
r.
itd.
44
Napi{i {ta ozna~avaju slede}e skra}enice:
dr
Profesor doktor Petar Markovi}, visok metar i osamdeset {est santimetara, oti{ao je u posetu kod gospo|e Jelene @ivkovi}, ~iji mu` in`ewer radi u Radio-televiziji Srbije.
6. [TA JE SME[NO
Ve`bamo: ‡ }irilica i latinica ‡ azbuka i abeceda ‡ pisawe dve ta~ke i zareza ‡ re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe
Tvoj zadatak }e biti: ‡ da re{i{ rebus ‡ da napravi{ azbu~ni i abecedni re~nik ‡ da napi{e{ recept za pala~inke ‡ da napi{e{ basnu ‡ da napi{e{ dijalog ‡ da re{i{ ukr{tenicu i rebuse
Ovi parovi imaju ista imena (vidi rebuse), ali se razli~ito pi{u.
45
]IRILICA I LATINICA ‡ AZBUKA I ABECEDA Pomozi Ani da napravi azbu~ni i abecedni re~nik. Ako ne mo`e{ da se seti{ neke re~i, potra`i je u re~niku srpskog jezika. azbu~ni re~nik zajedni~kih imenica
A B V G
bosiqak vi{wa
A B V
aqkav
W
wiskav
Q
[
46
abecedni re~nik glagola
azbu~ni re~nik opisnih prideva
[
A B C ^
anketirati brati cepati ~upati
Pomozi Ani da zavr{i azbuku i abecedu. Anin i tvoj re~nik azbuka:
A B
G
abeceda:
A
C
\
[ E DVE TA^KE I ZAREZ Kada re|a{ i nabraja{, zarezima ti odvaja{. Ispred toga stavi zna~ke od dve ta~ke.
Tintilin je pogre{no napisao {ta je sve potrebno za pala~inke.
Napi{i pravilno {ta je sve potrebno za pala~inke.
Pala~inke recept za : namirnice potrebne mleko bra{no tigaw jaja so uqe kutla~a xem i : pribor, potrebne posude i {erpa ka{ika viqu{ka {e}er
Ovde napi{i kako se prave pala~inke.
47
Napi{i basnu prema slikama. Moj naslov:
Zec i korwa~a
Tvoj naslov: (izmisli)
Izmisli sme{na imena za zeca: Napi{i kako se zec ose}ao posle trke. O ~emu je razmi{qao? Kakvu je izjavu dao?
48
Izmisli sme{na imena za korwa~u: Kako se posle trke ose}ala korwa~a? O ~emu je razmi{qala? Kakvu je izjavu dala?
RE^I KOJE ODRE\UJU VREME, MESTO I NA^IN VR[EWA RADWE
Ne{to se dogodilo, ne{to se zbilo; kada, kako i gde je to bilo?
Pu`eva pri~a
Zunzarina pri~a (izmisli)
‡ Po{tovana publiko, po~uj! ‡ Pa {ta, pa {ta? ‡ Pu` Pera pu`e! ‡ Pa gde, pa gde? ‡ Po puti}u, po pruti}u. ‡ Pa kako, pa kako? ‡ Pa`qivo, polako. ‡ Pa kada, pa kada? ‡ Pre podne, posle podne, predve~e, pa i sada. ‡ Pa, pobogu, pri~ajte, po`urite! ‡ Pa, po{tovani, nije pristojno po`urivati pu`a. S. M.
re~i koje odre|uju subjekat
predikat
vreme
na~in
mesto
Zunzara
zuji
zimi
zanimqivo
iza zavese.
Ma~ka Kow Pile To~ak
49
Smisli nove zagonetke i re{i ukr{tenicu.
Ide patka s Patkingrada, nosi usta puna zlata.
1.
Navrh ku}e suk}e, buk}e, plete ga}e, putova}e.
5.
3.
Iz planine micala, pa u more ticala.
2. 6.
11.
4. 7.
Riknu krava na Moravi ‡ ~u se tele na Brzavi.
1. 2. 3.
8.
9.
Na jedna vrata u|oh, na druga iza|oh.
4. 5. 6. 7. 8.
10.
9. 10.
Re{i rebuse.
50
11.
Bele p~ele na tlo sele ‡ ogaw pade, wih nestade.
7. SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE
Ve`bamo: ‡ pisawe suglasnika j ‡ pisawe velikog slova ‡ pisawe brojeva slovima ‡ pisawe datuma
Tvoj zadatak }e biti: ‡ da sastavi{ zagonetku ‡ da napi{e{ dva dijaloga ‡ da nacrta{ zastavu i bex svoje zami{qene grupe ili ekipe, kao i da napi{e{ himnu ‡ da smisli{ reklame ‡ da nacrta{ lik iz svoje omiqene kwige
Re~i koje su u jednini prebaci u mno`inu. ‡ Ide{ li sa mnom?
Idete li s nama?
‡ Idem. ‡ Boji{ li se? ‡ Ne bojim se. ‡ Ni{ta se ne boj. ‡ Ti se ne pla{i{? ‡ A za{to bih se pla{io? Moja zagonetka
Tvoja zagonetka
^as se di`e, ~as se spu{ta.
(ak{aquq)
51
Dijalozi
On ne vidi, a ona ne ~uje dobro. Napi{i o ~emu oni razgovaraju. Ona:
On:
Zamisli da si sreo decu iz drugih zemaqa. O ~emu biste razgovarali? Ti:
52
PISAWE SUGLASNIKA J Prepi{i dijalog i ispravi sve pogre{no napisane re~i. Tintilin: Zdravo, Ana. Ana: Tintiline, zdravo, za{to danas nisi bijo u {koli? Tintilin: Bolelo me je grlo, pa me je tata vodijo kod doktora. Ka`e da sam pijo hladnu vodu. Da li ste u~ili ne{to novo? Ana: U~ili smo novu lekciju iz srpskog, o tome kada treba, a kada ne treba pisati suglasnik j. Tintilin: Ja sam mislijo da sam to ve} nau~ijo. Ana: Tintiline, mislim da i ti i ja to tek treba da nau~imo!
Neke re~i su napisane pravilno, a neke pogre{no. Podvuci one koje su napisane pogre{no, a zatim ih prepi{i pravilno. kai{ Kajiro radijonica
radio fioka
avijon studijo
kamijon pio Azia Violeta
vodio pion
Re{i rebuse.
53
Napi{i pravilno slede}i tekst. Pazi na veliko slovo i na znake se vratila Ana {kole iz ‡ novo ima {ta ‡ pita Tintilin je ‡ u~iteqica udala lana se novo dobila prezime je se zove sada svetlana luki} mari} u jelenom klupi sedim sa doselila iz kod nas ona sarajeva se stanuje cerskoj ulici u subotu u ro|endan slavi pokloni}u dositeja basne obradovi}a joj novog |aka imamo jednog je kopaonika on sa sela bla`eva iz rekla jelena sme{no mu govori da je nazvao ju debela on je plakala toga je zbog ona ‡ ne jede slatki{a mawe {to ‡ oh, ih mnogo voli
Re{i rebuse.
54
.?!
PISAWE BROJEVA SLOVIMA
Napi{i slovima slede}e brojeve: 14
19
21
37
50
60
137
158
200
400
600
1000
PISAWE DATUMA
Datumi se mogu pisati na vi{e na~ina:
1. 4. 2005.
1. IV 2005.
1. april 2005.
Prepi{i re~enicu pi{u}i datume brojevima. Ja sam ro|en trinaestog septembra hiqadu devetsto devedeset {este godine, a moja sestra dvadeset {estog juna dvehiqadite. Moja mama je ro|ena osamnaestog maja hiqadu devetsto sedamdesete, a tata osmog februara hiqadu devetsto {ezdeset osme.
55
Zamisli da ima{ svoju muzi~ku grupu, sportsku ekipu, dru`inu planinara, istra`iva~a i sl. Moja (dru`ina, grupa, tim) Ime grupe: Napi{i himnu koju pevate.
Nacrtaj va{u zastavu.
Nacrtaj va{u zna~ku (bex). Grupni crte` ili slika
Ovde opi{i nekoliko doga|aja koji su za vas bili va`ni.
Datum:
56
Datum:
Pomozi petlu, lisici i psu da nacrtaju i napi{u reklame. Petao izdaje novu kwigu pesama.
Pas je otvorio prodavnicu hrane.
Lisica proizvodi nevidqiva odela.
Izmisli reklamu za neki svoj proizvod.
57
Nacrtaj lik iz svoje omiqene pri~e. Napi{i kako izgleda i {ta voli, a {ta ne voli da radi. Pazi na veliko slovo i na navodnike. Lik se zove On(a) je iz kwige
Prona|i u re~niku srpskog jezika izraze u kojima se pojavquju imenice:
jezik glava oko prst le|a
58
imati duga~ak jezik,
?
?
? ?
??
? UPUTSTVO poeni
ocena
0‡5
nedovoqan
6‡9
dovoqan
10‡13
dobar
14‡17
vrlo dobar
18‡20
odli~an
??
?
? ? ?
?
? ?
PRVA PROVERA ZNAWA
1
Dobijeno poena:
Napi{i pravilno slede}i tekst. Kad zavr{i{, imenice podvuci crvenom bojom, a glagole plavom. anaslaviro|endanpozvalajejelenumarkalukuduwuitintilinadali}ejojsvi do}ipitaseonapripremilajekola~esokovesendvi~eitortuauhkakvatorta
4 Napi{i o Aninom ro|endanu tri re~enice.
2
obave{tajnu: upitnu:
3 zapovednu:
3
Slede}e re~enice prepi{i uz upotrebu re~eni~nih znaka . „“ , Zatim re~enice prebaci iz potvrdnog oblika u odri~ni.
Sre}na sam rekla je Ana Lepo smo se zabavqali i dobila sam divne poklone
3 60
Zamisli da putuje{ brodom preko mora i da dolazi{ na neko pusto ostrvo. Napi{i kratak sastav o svom putovawu.
4
(naslov)
4
5
Napi{i zajedni~ke i vlastite imenice koje ozna~avaju ono {to ti je bilo va`no na putovawu. zajedni~ke imenice
vlastite imenice
brod
3 Razgovaraj sa ~udnim bi}em koje si sreo na ostrvu.
6 Ti:
3 61
DRUGA PROVERA ZNAWA
1
Ana priprema zabavu. Pomozi joj da napravi spisak potrebnih namirnica i svega {to joj je potrebno za proslavu.
Dobijeno poena:
Odredi rod imenicama koje si naveo. mu{ki rod
`enski rod
sredwi rod
sok
3 2
Pomozi Ani da napi{e pozivnicu za ro|endan.
Pozivnica
3 3
Napi{i ko {ta radi na Aninom ro|endanu. Dovr{i tabelu. subjekat (ko radi?)
predikat ({ta radi?)
Marko
igra.
4 62
Objasni {ta zna~e izrazi o srcu koji su pomenuti u razgovoru na Aninom ro|endanu.
4
1. on ima veliko srce 2. on je tvrda srca 3. sad mi je srce na mestu 4. kad to ~ujem, srce mi se sledi
4
5. si{lo mi je srce u pete
Napi{i jednu {alu koju bi ispri~ao na Aninom ro|endanu. [alu zatim prepi{i, prebacuju}i sve imenice koje su u jednini u mno`inu, i obratno.
5
2 6
Napi{i pitawa za ukr{tenicu i re{i pitawe broj 2.
6.
1.
1. b
2. razgovor dva lica
4. 5. 6.
4. p
s
n
e
a
t
a
2.
3.
a
3. s
u
b
j
e
k
r
e
d
i
k
a
t
5. z
a
r
e
z
4 63
TRE]A PROVERA ZNAWA (1)
1
Dobijeno poena:
Tvoje odeqewe treba da ide na izlet. Ti si vo|a puta. Napi{i obave{tewe o izletu. Koristi glagole: sastati se, po}i, poneti i sl. Ne zaboravi da navede{ vreme polaska.
Obave{tewe
4 2
Izmisli i napi{i {aqive i lepe poruke o pona{awu u prirodi.
3 3
Napi{i pravilnik o ~uvawu {uma i voda. ~lan 1 ~lan 2 ~lan 3 ~lan 4 kaznene mere:
64
3
Napi{i glagole sa sli~nim zna~ewem.
4
Kako mo`e da se gleda:
`mirkati, zuriti,
Kako mo`e da se govori:
Kako mo`e da se jede:
4
Napi{i kako u prirodi:
5 duva vetar
pada ki{a
te~e poto~i}
3
6 Moja pitalica:
Napi{i jednu {aqivu pitalicu. Kako mo`e{ da pojede{ jaje, a da mu ne razbije{ qusku? Zamoli nekoga da je razbije umesto tebe.
Tvoja pitalica:
3 65
TRE]A PROVERA ZNAWA (2)
Dobijeno poena:
1 Napi{i {ta si radio u pro{losti (kad si bio mali).
[ta radi{ sada?
[ta }e{ raditi u budu}nosti (kad poraste{)?
Vozio sam tricikl.
Vozim bicikl.
Vozi}u auto.
3 2
Napi{i razli~ite oblike glagola gledati. jednina sada{we vreme
mno`ina
pro{lo vreme
gledam
ja
sada{we vreme
budu}e vreme
pro{lo vreme
budu}e vreme
mi
ti
vi
on
oni
ona
one
ono
ona
4 3
Napi{i druge glagole kao {to je zapo~eto.
za
po pisati
gledati
3 66
4
Napi{i vremenske izve{taje. vremenski izve{taj za ju~e
vreme danas
prognoza za sutra
4 5
Napi{i glagole sa sli~nim zna~ewem: Kako pas laje:
Kako ~ovek govori:
kev}e brbqa
Kako se ma~ka umiqava:
6
,
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,
,
,
,
,
,
,
.
4
Napi{i jednom medvedi}u u {umi ~estitku za Dan prole}a.
2 67
^ETVRTA PROVERA ZNAWA
1
Dobijeno poena:
Napi{i oglase ‡ mogu biti i {aqivi. Izgubqeno
Na|eno
3 2
Napi{i prideve uz imenice.
list:
devoj~ica:
oko:
dan:
kwiga:
more:
sok:
zemqa:
selo:
3
3
Napi{i prideve koji odgovaraju pore|ewu.
kao sunce: sjajan, kao no}:
2
kao zec: kao oblak:
4
Napi{i {ta sve mo`e biti:
zeleno: trava, li{}e, plavo: hrapavo: dobro:
68
2
5
Napi{i prideve sa suprotnim zna~ewem.
hrapav:
ne`an:
hitar:
mek:
bistar:
sit:
Od imenica napravi prideve.
6 vatra:
vatren
cvet:
brdo:
la`:
sumwa:
~ovek:
1
Od glagola napravi prideve.
7
lajav
laje: govori:
8
1
ska~e:
peva:
leluja:
cvrku}e:
1
Smisli zagonetku za `abu.
2 9
Nastavi daqe ovu naopaku pri~u. Ujutru je sjajan prozor provirio kroz {iroko sunce. Pospani krevet ustade iz mekog Ace...
5 69
PETA PROVERA ZNAWA
Dobijeno poena:
Napi{i dijalog izme|u automobila i bicikla.
1
Automobil treba da postavqa pitawa (vodi ra~una o pisawu re~ce li), a bicikl treba da odgovara odri~no (vodi ra~una o pisawu re~ce ne). Auto: Bicikl: Auto: Bicikl: Auto: Bicikl: Auto:
5
Bicikl:
Napi{i basnu latinicom.
2 Moj naslov:
Lav i lisica
Tvoj naslov:
5 70
Popuni prazna mesta kao {to je nazna~eno.
3 imenica
umaweno zna~ewe
uve}ano zna~ewe
deda ~okolada
lutkica {e{iri} 3
sandala Proveri da li zna{ skra}enice. Re{i ukr{tenicu.
4
8.
km
1. 3. itd.
2.
4. 5.
7. kg
3.
u~.
i sl.
5
1.
2.
br.
4. 5.
6.
8. jedn.
6.
O[
7.
4
Obuci Anu i Pe|u u neke zanimqive modele ode}e. Opi{i ih.
3 71
[ESTA PROVERA ZNAWA
Dobijeno poena:
Opi{i ku}u i zgradu: posebnosti i zajedni~ke osobine.
1 posebnosti
zajedni~ke osobine
posebnosti
5
2
Napravi spisak stvari koje su ti neophodne za {kolu. Koristi zareze u nabrajawu. Navedene imenice najpre pore|aj po azbu~nom, a zatim po abecednom redu. spisak
azbu~ni red
abecedni red
5 72
Popuni tabelu ‡ zavr{i re~enice:
3
re~i koje odre|uju subjekat
predikat
vreme
na~in
mesto
Pas
5
4
Zamisli da si na odmoru, negde na planini ili na moru. Napi{i pismo nekom svom prijatequ o tome {ta radi{ i kako se ose}a{.
5 73
SEDMA PROVERA ZNAWA
Dobijeno poena:
Odgovori na {aqiv na~in.
1 More je rupa Prepuna vode [apnu mi talas I mirno ode
Ovako je pesnik Dragomir \or|evi} opisao more. Na {aqiv na~in poku{aj da odgovori{ na pitawa:
[ta je brod? [ta je ostrvo? [ta je {koqka? [ta je {kola? [ta je oblak?
4
[ta je ki{a?
Dopuni re~enice.
2 Kad neko nije siguran, ka`e se da je
.
Kad ne{to nije bitno, ka`e se da je
.
Kad ne{to nije vidqivo, ka`e se da je
.
3 Kad neko nije pa`qiv, ka`e se da je
3
.
Prebaci re~enice iz potvrdnog u odri~ni oblik.
Sutra idemo u pozori{te. Ana u~estvuje na priredbi. Za{to radi{ doma}i? Dobio sam poklon.
74
3
Prepi{i ne{to iz dnevnika sa nekog svog putovawa.
4
Datum:
Datum:
4
Pravilno prepi{i poslovice.
5 Ko lopova krie, ni on boqi nie.
Niko se nie nau~en rodijo.
3
6
Prepi{i poslovicu, a sve glagole prebaci iz jednine u mno`inu.
Ne ka`i sve {to zna{, ne ~ini sve {to mo`e{, ne veruj sve {to ~uje{, ne daj sve {to ima{, ne `eli sve {to nema{.
3 75
76
SADR@AJ Predstavi se ‡ napi{i ne{to o sebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Vrste re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Potvrdne i odri~ne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 Vi{ezna~nost re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Gra|ewe re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Imenice ‡ zajedni~ke i vlastite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 Zamisli da si slavni pisac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Ovo sam ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 2. DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Do`ivqaj u pe}ini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Rod imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Broj imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Tvoj ro|endan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Prosta re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Subjekat i predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Pesma o nosu i o zanosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Pisawe stripa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . .20 Re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 Glagolska lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Jednina i mno`ina glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 Glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we i budu}e vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 Pisawe vesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30
77
4. KO SE VOLI TAJ SE PI[E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Pridevi ‡ opisni i prisvojni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32 Rod i broj prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34 Posle utakmice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 5. TAJNE SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 Pisawe re~ce ne uz glagole, imenice i prideve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Pisawe re~ce li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡ umawenice i uve}anice . . . . . . . . . . .42 [umska modna revija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 6. [TA JE SME[NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 ]irilica i latinica ‡ azbuka i abeceda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Dve ta~ke i zarez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 7. SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Dijalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Pisawe suglasnika j . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Pisawe brojeva slovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Pisawe datuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 PROVERA ZNAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 Prva provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 Druga provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 Tre}a provera znawa (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Tre}a provera znawa (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66 ^etvrta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Peta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 [esta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Sedma provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74
78
79
ZABAVNA GRAMATIKA za tre}i razred osnovne {kole prvo izdawe autor
Dr Simeon Marinkovi}
ilustrovao
Miroqub Milutinovi} Brada
recenzenti
Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Ana Milosavqevi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu Mr Sla|ana Ili}, profesor
lektor likovni urednik priprema za {tampu izdava~
Mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik
Mr Aleksandra Markovi}
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:811.163.41(075.2)
za izdava~a {tampa
Mr Qiqana Marinkovi} Publikum
tira` copyright
Ÿ Kreativni centar, 2005
MARINKOVI], Simeon Zabavna gramatika 3 : [za tre}i razred osnovne {kole] / [autor Simeon Marinkovi} ; ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2005 (Beograd : Publikum). - 80 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm Podatak o autoru preuzet iz kolofona. Tira` 10.000. ISBN 86-7781-365-9 1. Gl. stv. nasl. COBISS.SR-ID 123184140
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u tre}em razredu osnovne {kole za {kolsku 2005/06. godinu re{ewem broj 6-00-00185/2005-06 od 25. aprila 2005. godine.
