Ovo sam ja (moja fotografija ili crte`) (ime)
(prezime)
(datum ro|ewa)
(boja kose)
(boja o~iju)
Za{to volim ako volim
2
Moje omiqeno mesto u prirodi je:
U slobodno vreme volim da:
Za{to?
Za{to?
Muzika koju volim:
Kwige koje volim:
Za{to?
Za{to?
Re~i koje volim da ~ujem:
Stihovi koji mi se svi|aju:
Za{to?
Za{to?
1. D R U G A R S T V O U~imo: ‡ upravni i neupravni govor ‡ pisawe dijaloga ‡ promenqive i nepromenqive vrste re~i
Tvoj zadatak }e biti da: ‡ opi{e{ igru koju voli{ da igra{ ‡ u~estvuje{ u kvizu ‡ napi{e{ zami{qeni razgovor ‡ pomogne{ Ani da se obu~e ‡ zamisli{ razgovor o nekom problemu ‡ dovr{i{ strip
Opi{i igru koju si rado igrao sa svojim dru{tvom za vreme letweg raspusta. Koja su pravila te igre?
3
U~enici treba da se podele u dve ekipe (Aninu i Tintilinovu) i da organizuju kviz. Tako }e na zanimqiv na~in obnoviti gradivo iz 3. razreda.
Anina ekipa
mogu}i broj poena
VESELI KVIZ
osvojeno
1. Izmisli po~etak jedne bajke:
2 2. Smisli zagonetku o psu:
2 3. Kako se pravilno pi{e: radio ili radijo?
2 4. Smisli o travi strofu od dva stiha:
2 2
5. Napi{i tri zajedni~ke imenice za psa: 6. Napi{i jednu uzvi~nu potvrdnu re~enicu o prijateqstvu:
2 2
7. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Kada Marko igra fudbal? 8. Napi{i pet glagola kojima se mo`e ozna~iti padawe ki{e: , 9. Smisli i napi{i tri sme{na imena za olovku:
,
,
,
,
, u~i.
10. Dopuni re~enicu: Ana (pril. o. za vreme)
(pril. o. za mesto)
.
2
.
2 2
(pril. o. za na~in)
2
11. Odredi rod i broj prideva umiqata: 12. Napi{i obave{tajnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe slovom n:
2 Mogu}i broj poena:
4
24
Osvojeno:
Mesto:
Tintilinova ekipa
1. Izmisli po~etak jedne basne:
2
2. Smisli poslovicu o lepom pona{awu u prirodi:
2 2
3. Kako se pravilno pi{e: istorija ili istoria? 4. Smisli o zecu strofu od dva stiha:
2 2
5. Napi{i tri vlastite imenice za psa: 6. Napi{i jednu obave{tajnu odri~nu re~enicu o qubavi:
2 2
7. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Za{to Ana danas dolazi? 8. Napi{i pet opisnih prideva uz imenicu sunce: ,
,
,
,
.
2 2
9. Odgovori {aqivo na pitawe: Za{to je trava zelena? 10. Napi{i re~enicu Tintilin se sme{ka u pro{lom: sada{wem:
2
budu}em vremenu: 11. Odredi lice i broj glagola prepoznaju:
2 12. Napi{i upitnu potvrdnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe slovom z:
2 Mogu}i broj poena:
24
Osvojeno:
Mesto:
5
UPRAVNI GOVOR Razgovor izme|u Milice i Dragana: ‡ Ana je rekla da joj se dopada{! ‡ [ta je rekla Ana? ‡ Da si joj simpati~an. ‡ Ma ne to. Navedi mi wene re~i. ‡ Aha, rekla je: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“. Upravni govor je navo|ewe tu|ih re~i ta~no onako kako su izgovorene. Takvo navo|ewe ne~ijih re~i obele`ava se posebnim znacima ‡ navodnicima. Navodnici se stavqaju ispred i iza upravnog govora. Postoje tri na~ina navo|ewa: 1. Ana je rekla: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“. 2. „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“, rekla je Ana. 3. „Svi|a mi se“, rekla je Ana, „onaj de~ak iz druge klupe.“ Umesto navodnika (koji nekad izgledaju i ovako: » «), mo`e se staviti crta, kao u primeru stihova iz pesme Grigora Viteza Kakve je boje potok: 1. A lastavica ozg re~e: ‡ Potok je kao nebo plav. 2. ‡ Potok je kao nebo plav ‡ lastavica ozg re~e. 3. ‡ Potok je ‡ lastavica ozg re~e ‡ kao nebo plav.
NEUPRAVNI GOVOR Neupravni govor je posredno navo|ewe tu|ih re~i u ne{to izmewenom obliku. Za takvo navo|ewe ne~ijih re~i ne koriste se navodnici, ve} re~i da i kako:
Ana je rekla DA joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe. Ana je rekla KAKO joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe.
6
Slede}u re~enicu napi{i pravilno u neupravnom govoru, kao i na sva tri opisana na~ina upravnog govora.
Markojerekaotonisamu~inionamerno neupravni govor: upravni govor: 1. na~in 2. na~in 3. na~in Napi{i re~enice u upravnom i neupravnom govoru na osnovu onoga {to pi{e na slici. neupravni govor:
upravni govor:
Posmatraj sliku. Napi{i zami{qen razgovor likova sa slike. Ana: Tintilin: Ma~ka:
7
[TA DA OBU^EM?
Gledaj sliku i napi{i pri~u u upravnom govoru.
8
Prebaci upravni govor u neupravni.
DIJALOG Dijalog je razgovor izme|u dve osobe. Re~i koje izgovaraju sagovornici su u upravnom govoru. Razgovor mo`e biti pomirqiv i sva|ala~ki. Da bi tvoj razgovor bio plodotvoran i pomirqiv trebalo bi da po{tuje{ neka pravila: 1. razgovaraj o problemu 2. nastupi miroqubivo 3. napadaj problem, a ne osobu 4. usredsredi se na ono {to je u tom trenutku va`no 5. po{tuj tu|a ose}awa 6. preuzmi odgovornost za svoje postupke1 Objasni kroz navo|ewe primera na koji na~in si razumeo ova pravila. Napi{i kako bi o nekom problemu razgovarao sa drugom ili s roditeqem. Dobio/dobila si slabu ocenu u {koli. Ti:
Ti:
Ti:
Zaqubio/zaqubila si se. Ti:
Ti:
Ti:
1D. Plut, Q. Marinkovi}, Konflikti i {ta s wima, Kreativni centar, Beograd 2002, 25.
9
PROMENQIVE I NEPROMENQIVE RE^I Promene Zove se Mira. Od Mire dobijah osmeh ~esto, pa Miri dadoh u srcu mesto. Sad snivam Miru. Dozivam: „Miro!“ Dru`im se s Mirom. Pri~am o Miri. I ja se mewam uz muka trista, a ona ‡ ni{ta, ostala ista. S. M.
Prime}uje{ da se imenica Mira u pesmi pojavquje u razli~itim oblicima. Pored te imenice, promenqive re~i iz pesme su tako|e: zove se, dobijah, osmeh, dadoh, srcu, mesto, snivam, dozivam, dru`im se, pri~am, ja, mewam se, muka, ona, ostala, ista. Nepromenqive re~i su: od, ~esto, pa, u, sad, s, o, i, uz, trista, a, ni{ta. Sve re~i u na{em jeziku dele se na promenqive i nepromenqive.
Imenice, pridevi, zamenice, neki brojevi i glagoli su promenqive re~i, jer prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik. Za promenqive re~i (do}i, do{ao, do{la, do{lo; sam, si, je, smo, ste, su; dobijati, dobijah, dobija{e; srce, srca, srcu; pri~am, pri~a{, pri~a, pri~amo, pri~ate, pri~aju itd.) karakteristi~no je to {to u re~enici dobijaju razli~ite zavr{etke. Nepromenqive re~i nikada ne mewaju svoj oblik.
10
CVR^AK I MRAVI
Napi{i i nacrtaj zapo~eti strip prema basni „Cvr~ak i mravi“. Nastavi daqe kako `eli{: mo`e{ da izmisli{ jo{ neki lik, druge doga|aje, druga~iji zavr{etak. Najpre napravi plan u 6 slika.
1.
Cvr~ak peva i svira.
2.
3.
4.
5.
6.
Mravi rade.
11
SETI SE [TA SMO NAU^ILI vrste re~i
promenqive
nepromenqive
prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik
nikada ne mewaju svoj oblik
imenice
O ovim vrstama re~i u~i}e{ u petom razredu.
pridevi zamenice brojevi (neki) glagoli
re~enice
upravni govor
neupravni govor
navodnici „ “ ili » «
re~i da i kako
crta ‡ Sledi prva kontrolna ve`ba
12
2. N A D @ W E V A S E M O M A K I D E V O J K A U~imo:
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ podela imenica po zna~ewu ‡ rod imenica ‡ broj imenica ‡ pisawe velikog slova
‡ zamisli{ i napi{e{ sme{an telefonski razgovor ‡ zamisli{ kako bi razgovarao o nekom problemu ‡ re{ava{ ukr{tenice sa imenicama ‡ najavi{ nastup tebi omiqene li~nosti ‡ napravi{ intervju ‡ pi{e{ grafite
Zamisli i napi{i jedan sme{an telefonski razgovor. : : : : : : : : Drug(arica) je qut(a) na tebe. Kako }e{ zapo~eti razgovor o problemu? Ti:
Ti:
Ti:
13
PODELA IMENICA PO ZNA^EWU Imenice su re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava.
14
vlastite ‡ ozna~avaju vlastita imena bi}a (qudi i `ivotiwa), geografskih pojmova (reka, planina, mora)
zajedni~ke ‡ ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava
zbirne ‡ ozna~avaju skup vi{e bi}a ili predmeta iste vrste
Marija @u}ko Ni{ Morava Rtaw Jadransko more
~ovek, majka, u~enica; pas, `aba; drvo, more, planina; ki{a, vetar, sneg; torba, kapa, ku}a
deca, bra}a; prasad, telad; cve}e, li{}e, kamewe
gradivne ‡ ozna~avaju neku materiju ili gra|u
apstraktne ili misaone ‡ ozna~avaju ose}awa, osobine i stawa
voda zemqa pesak malter {e}er bra{no srebro
sre}a, tuga, qubav, mladost, detiwstvo, zdravqe Napomena: Misaone imenice ne mora{ obavezno da nau~i{ u ~etvrtom razredu.
Napi{i zajedni~ke imenice za:
Napi{i vlastite imenice za:
ptice
planine
ribe
reke
biqke
dr`ave
sportove
narode
delove tela
gradove
ode}u
novine
Napi{i apstraktne imenice suprotnog zna~ewa.
la` ‡
Izmisli vi{e vlastitih imena za:
je`a
mraz ‡ sre}a ‡
ma~ku
hrabrost ‡ siroma{tvo ‡
pesme koje }e{ napisati
zdravqe ‡ ‡
15
Napi{i gradivne imenice za:
Popuni tabelu odgovaraju}im imenicama. zajedni~ke u jednini
te~nosti
trn klas kamen
namirnice
metale
zajedni~ke u mno`ini
trnovi
zbirne
trwe
gro`|e prasad
industrijske sirovine
kestenovi tkanine
`bun prsten
gra|evinski materijal
prutovi Re{i ukr{tenicu sa gradivnim imenicama.
1. metal 2. namirnica 3. plemeniti metal 4. gra|evinski materijal 5. fina tkanina 6. pletivo 7. zapaqiva te~nost 8. te~nost
16
1. 2. 3.
Upi{i zbirne imenice izvedene od zajedni~kih: zrno, `bun, pile, pero, lane, kamen.
g r a
1. z
4. d
2.
b
5.
i
3.
i
7.
6. v n
8.
e
6.
4.
r
5.
n e
ROD IMENICA Imenice mogu biti mu{kog, `enskog ili sredweg roda. Posmatraj slike i pomo}u zamenica taj, ta, to rasporedi i upi{i imenice prema rodu.
mu{ki
`enski
sredwi
taj
ta
to
~ovek haqina drvo Pomozi Tintilinu da prema rodu rasporedi imenice: nebo, oluk, radost, pismo, toplina, ime, va{ar, delo, cirkus, pla`a, pero, mrak, iwe, nauka, dimwak, milina, zavesa.
m
s
u
r
{
`
e
k
e
d
i
n
w
s
i
k i 17
BROJ IMENICA Imenice imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu. Imenica je u jednini kada ozna~ava jedno bi}e ili predmet, a u mno`ini kada ozna~ava vi{e bi}a ili predmeta.
jednina
mno`ina
Ovo je kwiga.
Ovo su kwige.
Neke imenice imaju samo mno`inu. Popuni tabelu.
mno`ina
Popuni tabelu odgovaraju}im oblicima imenica.
jednina
mno`ina
sin pe{kiri }erka ptice jednina
mno`ina zbirna im.
more poqa
list
Neke zajedni~ke imenice imaju i oblik zbirne imenice. Popuni tabelu.
cve}e grane
18
PISAWE VELIKOG SLOVA Za velika slova va`e i pravila ova: Velikim slovom pi{u se imena naseqa (gradova i sela) i wihovih stanovnika.
Velikim slovom pi{u se imena kontinenata, dr`ava, pokrajina i wihovih stanovnika.
Evropa
Evropqanin
Srbija
Srbin
Crna Gora
Evropqanka
Beograd Novi Sad Kraqevo
Crnogorac
Ma|arska
^a~ak
Rusija
Kragujevac
Srem
Sombor
Vojvodina
Ruma
[umadija
Vaqevo
Ma~va Banat
Beogra|anin
Ma~vanka
Novosa|anka Kraqev~anin
Vi{wica Pan~evo
Sigurno si zapazio da se kod vi{e~lanih imena dr`ava, pokrajina, gradova i sela velikim slovom pi{u sve imenice, a malim re~i kao {to su i, na i sl. Srbija i Crna Gora, Velika Britanija, Novi Sad, Petrovac na Mlavi, Kriva Reka Napi{i pravilno re~enicu: jasamletovaonajadranskommoruucrnojgoriugradukojisezovehercegnovikodro|akacrnogoraca.
19
KAKO NAJAVITI NE^IJI NASTUP Va`no je: 1. na koji na~in se obra}amo slu{aocima i gledaocima 2. re}i o kojoj }e se temi govoriti i zbog ~ega je to zna~ajno 3. predstaviti gosta, re}i wegovo ime, prezime i zvawe 4. predstaviti dostignu}a svoga gosta.
Nacrtaj omiqenu li~nost.
Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup tvoje omiqene li~nosti. Napi{i kakobi to u~initi.
Po{tovani razgovarati o Tema je zanimqiva zbog
. Danas }emo .
Na{ gost je (navedi wegovo zanimawe i najva`nija dostignu}a)
Drago mi je {to mogu da vam predstavim INTERVJU Napi{i zami{qena pitawa i odgovore. Ti:
Ti:
Ti:
20
.
Intervju je pripremqeni razgovor s nekom osobom. Za intervju je najva`nije da gost bude zanimqiv i da pitawa budu dobra.
GRAFITI
21
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
imenice
po zna~ewu se dele na:
ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava
to su promenqive re~i; mogu biti u:
vlastite
vlastita imena bi}a; nazivi geografskih pojmova
m., `. i sr. r.; naj~e{}e u jednini
zajedni~ke
zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava
m., `. i sr. r.; jednina i mno`ina
zbirne
skup vi{e bi}a ili predmeta iste vrste
`. i sr. r. oblikom jednine ozna~avaju mno`inu
gradivne
materija ili gra|a
m., `. i sr. r. naj~e{}e u jednini
apstraktne (misaone)
ose}awa, osobine, stawa
m., `. i sr. r. jednina i mno`ina
pravopis
vlastite imenice pi{u se velikim slovom
Sledi druga kontrolna ve`ba
22
3. ^ O V E K S A M O S R C E M D O B R O V I D I U~imo: ‡ pridevi ‡ rod i broj prideva ‡ gra|ewe prideva od imenica ‡ pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica ‡ nagla{eni izgovor slogova u re~i ‡ dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ‡ nagla{ene i nenagla{ene re~i u re~enici ‡ pisawe skra}enica
Tvoj zadatak }e biti da: ‡ objasni{ zna~ewe nekih prideva ‡ opi{e{ sebe ili svog druga/drugaricu ‡ smisli{ zagonetke ‡ napravi{ prideve od imenica ‡ nastavi{ zapo~etu pri~u ‡ re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama ‡ zavr{i{ zapo~ete piramide re~i ‡ sa~ini{ pravilnik o ~uvawu `ivotiwa
Objasni {ta zna~e pridevi koji ozna~avaju qudske osobine. Ako ne zna{ zna~ewe nekog prideva, potra`i ga u re~niku srpskog jezika. dru`equbiv pouzdan lakom ~astan duhovit sebi~an povr{an razmetqiv zaqubqiv tolerantan iskren ma{tovit
23
PRIDEVI Vrata Vrata su bela, plava, zelena, visoka, te{ka ili malena. Vrata su ku}na, dvori{na, gradska, {kolska, seoska il’ mo`da carska. Vrata su drvena, zlatna, platnena, betonska, tr{~ana ili staklena. Iza svih vrata puti} svetluca do neke tajne, do nekog srca. S. M. Napi{i kakva vrata jo{ mogu biti?
^ija vrata jo{ mogu biti?
Od ~ega jo{ mogu biti vrata?
U ovoj pesmi uz imenicu vrata stoji ~itav niz re~i koje ozna~avaju osobine. To su pridevi. Kada koristimo prideve, na{e kazivawe je lep{e i slikovitije. Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju. Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to, kako izgleda. Prisvojni pridevi kazuju ~ije je ne{to, kome odnosno ~emu pripada. Gradivni pridevi ozna~avaju od ~ega je ne{to, od koje je materije napravqeno.
24
KAKO DA TE OPI[EM? Napi{i prideve koji se koriste u opisivawu qudi.
vitak
visok visina
debqina
pokreti ruku
pokreti nogu
lice
nos
usta
u{i
osmeh
glas
boja kose
oblik kose
boja o~iju
oblik o~iju
25
PODELA PRIDEVA PO ZNA^EWU Opi{i sebe ili svog druga/drugaricu. Koristi prideve.
Popuni tabelu.
pridevi
imenice pe}ina
opisni
prisvojni
mra~na
medve|a
gradivni
olovka
ta{na lopta
Uporedi i napi{i {ta zna~e:
26
1. otvoren ~ovek
otvoren prozor
2. zlatne ruke
zlatan prsten
3. prazna glava
prazna ~a{a
4. zavezan jezik
zavezan ~amac
5. gvozdena voqa
gvozden ekser
6. kameno srce
kamena sekira
7. bakarno nebo
bakarna `ica
ROD I BROJ PRIDEVA Pove`ite prideve iz leve kolone sa imenicama iz desne. lep dobra radoznalo
dete de~ak devoj~ica
Pridevi, kao i imenice, mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. Za de~aka }emo re}i: lep, dobar, radoznao. Za devoj~icu: lepa, dobra, radoznala. Za dete: lepo, dobro, radoznalo.
Za{to ove prideve nije mogu}e povezati druga~ije? Koje pravilo bi mogao da izvede{? Rasporedi slede}e prideve uz odgovaraju}e imenice: pravi~na, zavidqive, dosetqiva, odgovorna, povr{ne, iskrene, uobra`ene, snala`qiva. devoj~ica: devoj~ice: Na osnovu ~ega si prideve rasporedio uz imenice? [ta je to {to je zajedni~ko imenicama i pridevima?
Pridevi, kao i imenice, mogu biti u jednini i u mno`ini. Zna~i, uvek }emo za jednog de~aka re}i: hrabar, savestan de~ak (jednina); za vi{e de~aka re}i }emo: hrabri, savesni de~aci (mno`ina). Za jednu devoj~icu: plemenita, duhovita devoj~ica (jednina); za vi{e devoj~ica: plemenite, duhovite devoj~ice (mno`ina). Za jedno pile re}i }emo: nesta{no, lepo pile (jednina); za vi{e pili}a: nesta{ni, lepi pili}i (mno`ina).
Pridevi se u rodu i broju sla`u sa imenicama uz koje stoje.
27
SLAGAWE PRIDEVA SA IMENICAMA Ispod imenica u tabeli upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju.
sunce
mesec
zvezde
oblaci
sjajno
beli veliki blistave svetao
paperjasti
tajanstveno daleke
mu{ki jednina
`enski
sredwi
Popuni tabele.
lep mu{ki
`enski
sredwi
mno`ina
veseo jednina
~ista mno`ina
sre}na
vredno
jednina mno`ina jednina mno`ina
28
nemirna dobre
{aren pospana prijatno
IZVO\EWE PRIDEVA OD IMENICA Pro{le godine smo u~ili da se od imenica mogu graditi (izvoditi) nove re~i ‡ druge imenice i glagoli. Od imenice list nastale su, na primer, imenica listi} i glagol listati. Od imenica se mogu graditi i pridevi, kao {to se vidi iz naredne tabele. imenica
pridev
sunce
sun~an
bes
besan
plod
plodan
bol
bolan
bra{no
bra{wav
drvo
drven
PISAWE PRISVOJNIH PRIDEVA IZVEDENIH OD VLASTITIH IMENICA Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica pi{u se dvojako: 1. velikim slovom kada se zavr{avaju na -ov, -ev, -in: Petar ‡ Petrov; Wego{ ‡ Wego{ev; Marija ‡ Marijin 2. malim slovom kada se zavr{avaju na -ski, -~ki, -{ki: Sombor ‡ somborski; Kragujevac ‡ kragujeva~ki; Ni{ ‡ ni{ki
Izmisli zagonetke za mesec i vetar.
29
Sa~ini prideve od imenica. Pazi na velika slova.
vlastite imenice
prisvojni pridevi
gradivne imenice
Srbin
zlato
Francuz
staklo
Beograd
srebro
Pan~evo
pesak
Dragana
voda
Uro{
guma
Jastrebac
vuna
gradivni pridevi
Nastavi zapo~etu pri~u.
Bio jedan car veliki kao . Imao je `enu malu kao . On je }utao kao , a ona je pri~ala kao
30
NAGLA[ENI IZGOVOR SLOGOVA U RE^I Kada re~i izgovara{ polako, u slogovima, zapazi}e{ da se svi slogovi ne izgovaraju isto. U nekim re~ima jedan slog se izgovara ja~e. To je nagla{avawe sloga ili akcenat. Izgovaraj slede}e re~i i oslu{kuj wihov zvuk.
voda vodono{a navodwavawe
raditi zaraditi zara|ivati
Kako }e zvu~ati re~i kada ih pogre{no akcentuje{? Da li }e se razumeti wihovo zna~ewe? Na primer: voda, ruka, raditi. Sigurno zapa`a{ da je ovako nagla{ene re~i te`e razumeti. Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima: ruka
zemqa
noga
rukavica
zemqoradwa
nogavica
rukovodilac
zemqopisac
nogomet
U ve}im re~nicima srpskog jezika sve re~i su akcentovane (osim nekih jednoslo`nih re~i). Ako nisi siguran da li si ta~no ozna~io nagla{ene slogove, pogledaj u re~niku i proveri. Re{i rebuse i smisli jedan i sam.
narogu{en 31
DUGI I KRATKI NAGLA[ENI SLOGOVI U RE^I Ako obrati{ pa`wu na akcenat, primeti}e{ da nagla{eni slogovi nekad mogu biti dugi, a nekad kratki. Pro~itaj i objasni {ta zna~e re~enice:
Luk
za
luk.
Luk
za
Luk
luk.
Kao {to si verovatno primetio, re~i luk i luk imaju isti oblik (iste glasove), a razlikuju se po du`ini akcenta. U re~i luk (vrsta povr}a) akcenat je kratak, a u re~i luk (vrsta oru`ja) on je dug. Ozna~i kra}e
32
i du`e
slogove u podvu~enim re~ima:
Iza ku}a ‡ moja ku}a,
Iza {uma ‡ moja {uma,
iza zgrada ‡ moja zgrada.
a u {umi ‡ potok {umi.
PISAWE SKRA]ENICA
Re{i ukr{tenicu:
Da se podsetimo: Skra}enica je skra}eno pisawe re~i. Skra}enice postoje zbog toga {to nam poma`u da lak{e pi{emo. Do sada smo u~ili: skra}enice za mere ‡ km (kilometar), kg (kilogram); druge skra}enice ‡ br. (broj), str. (strana), god. (godina), u~. (u~enik); Postoje jo{ neke skra}enice: itd. (i tako daqe), i sl. (i sli~no), npr. (na primer). Skra}eno mogu da se pi{u i imena dr`ava: RS (Republika Srbija), SCG (Srbija i Crna Gora), SAD (Sjediwene Ameri~ke Dr`ave).
1. npr. 2. str. 3. km 4. RS 5. u~. 6. god. 7. itd. 8. i sl. 8. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
za
luk.
Ozna~i iznad nagla{enog sloga: kratak izgovor , dug izgovor druge re~i s istim naglaskom.
i dopi{i
noga ‡ ruka
snop ‡ plast
voda ‡ roda
vr~ ‡ mast
~esma ‡ reka
mek ‡ led
ma~e ‡ zeka
~ep ‡ med
Pomozi Ani da zaokru`i duge i kratke nagla{ene slogove u slede}im re~ima. Dobi}e{ poruku. korak
dvesta
parada
srebro
no{wa
}ebe
Pomozi Tintilinu da obele`i kra}i i du`i izgovor re~i i objasni {ta zna~e izrazi: Vuk u jagwe}oj ko`i.
Zavadio bi dva oka u glavi.
Srce mu je si{lo u pete. radost
vinogradar Pao mu je mrak na o~i.
planina
osobina Nisu mu sve koze na broju.
Ve`i to ma~ku za rep.
33
NAGLA[ENE I NENAGLA[ENE RE^I U na{em jeziku postoje re~i koje nemaju svoj akcenat, odnosno nagla{eni slog. One se izgovaraju zajedno s re~ju ispred ili iza sebe i s wom ~ine akcenatsku (izgovornu) celinu. Pro~itaj nekoliko puta naglas slede}e poslovice i obrati pa`wu na akcenat.
Kosim crtama ozna~ena je granica izme|u akcenatskih celina. ^ovek / bez slobode / kao riba / bez vode. Drvo se / na drvo / naslawa, / a ~ovek / na ~oveka.
Zaokru`i akcentovani slog u re~ima u slede}im narodnim poslovicama i izrekama:
Zalud mi je / biser / kad mi grlo / davi. Naobla~io se / kao da }e mu ki{a / iz ~ela / udariti. Da se re~i / kupuju, / mawe bi ih / bilo.
Popuni zapo~ete piramide re~i.
34
Sa~ini pravilnik o ~uvawu `ivotiwa. ^lan 1
(naslov)
^lan 2
^lan 3
^lan 4 ‡ kaznene mere
Napi{i {to vi{e re~i koje imaju sli~no zna~ewe kao slede}e:
gledati
brdo
veseo
lep
tu`an
Sastavi {to vi{e prideva od slova: VAINSLTOEK.
35
SETI SE [TA SMO NAU^ILI pridevi po zna~ewu se dele na
stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju po tome
promenqive re~i; sla`u se s imenicama uz koje stoje u rodu i broju
opisne
kakvo je ne{to
jednina: lepo mesto mno`ina: lepa mesta
prisvojne
~ije je ne{to
jednina: Markov sat mno`ina: Markovi satovi
gradivne
od ~ega je ne{to
jednina: zlatna ogrlica mno`ina: zlatne ogrlice
gra|ewe prideva od imenica vlastita imenica
prisvojni pridev
imenica
pridev
Petar
Petrov
sneg
sne`ni
Vesna
Vesnin
grad
gradski
Beograd
beogradski
vuna
vuneni
[abac
{aba~ki
pesak
pe{~ani
Ni{
ni{ki
Sledi tre}a kontrolna ve`ba
36
4. N A M U C I S E P O Z N A J U J U N A C I Izmisli bajku.
U~imo: ‡ pridevi ‡ rod i broj prideva ‡ gra|ewe prideva od imenica ‡ pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica ‡ nagla{eni izgovor slogova u re~i ‡ dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ‡ nagla{ene i nenagla{ene re~i u re~enici ‡ pisawe skra}enica
Glavni doga|aji
Uvod: upoznavawe sa likovima
nekoj dalekoj zemqi `iveo je
Zavr{etak
Tvoj zadatak }e biti da: ‡ objasni{ zna~ewe nekih prideva ‡ opi{e{ sebe ili svog druga/drugaricu ‡ smisli{ zagonetke ‡ napravi{ prideve od imenica ‡ nastavi{ zapo~etu pri~u ‡ re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama ‡ zavr{i{ zapo~ete piramide re~i ‡ sa~ini{ pravilnik o ~uvawu `ivotiwa
Bajka o patuqku i za~aranoj princezi
37
LI^NE ZAMENICE Izmeni naboqe i prepi{i ovu pri~u Tawe To{ev. Koristi li~ne zamenice tako da pri~a ne bude dosadna.
Dosadna lopta Sva deca su imala lopte. Lopte su tako lepe. Danas sam i ja dobila loptu. ‡ Kako si mi, lopto, divna! ‡ rekla sam. Drugarice su mi tra`ile loptu. Od lopte se nisam odvajala. Mama mi je rekla da smo dosadne i lopta i ja. Kako je mogu}e da lopta bude dosadna?
Sigurno zapa`a{ da je imenica lopta u ovom tekstu pomenuta mnogo puta, {to nije dobro. Da bi se izbeglo sli~no ponavqawe, u govoru ~esto koristimo zamenice. Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave. Li~ne zamenice upu}uju na lica.
38
jednina
mno`ina
1. lice ja
1. lice mi
2. lice ti
2. lice vi
3. lice on, ona, ono
3. lice oni, one, ona
1. Zamenica ja upu}uje na lice koje govori. 2. Ti upu}uje na lice kojem se govornik obra}a, na sagovornika. 3. Zamenica on, ona, ono upu}uje na lice odnosno predmet o kojem se govori.
1. Zamenica mi upu}uje na grupu kojoj pripada govornik. 2. Zamenica vi upu}uje na grupu u kojoj je sagovornik, kao i na vi{e sagovornika. 3. Zamenicama oni, one, ona upu}uje se na lica koja ne u~estvuju u razgovoru, kao i na predmete.
Dakle, li~ne zamenice imaju posebne oblike za jedninu i mno`inu; zamenice 3. lica jednine i mno`ine imaju i posebne oblike za sva tri roda ‡ mu{ki, `enski i sredwi. Dopuni re~enice odgovaraju}im li~nim zamenicama.
su se naqutili. je radosna. sam ponosan.
ste nas razumeli. si mi pomogla. smo vam se obradovali.
Li~ne zamenice u re~enici ~esto vr{e slu`bu subjekta, ba{ kao i imenice na koje same upu}uju. Sve zamenice u re~enicama iz prethodnog ve`bawa imaju tu slu`bu. Zamenice su, kao {to smo ve} rekli, promenqive re~i. Zbog toga se i li~ne zamenice u re~enici pojavquju u razli~itim oblicima. ja mene (me), meni (mi), mnom, o meni ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi on, ono wega (ga), wemu (mu), wim, o wemu ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj
mi nas, nama (nam), nama, o nama vi vas, vama (vam), vama, o vama oni, one, ona wih (ih), wima (im)
Dopuni re~enice odgovaraju}im oblicima li~nih zamenica. Kada sam se vratila iz {kole, videla sam da sam zaboravila kwigu. Zbog toga sam se vratila po
. Usput sam srela druga i drugaricu, pa sam stala da bih s
Nastavila sam do {kole i uzela kwigu. ^im sam stigla ku}i, pozvala me je da li sam
kupila ono {to
je rekla. Odgovorila sam
prodavnicu, po{to sam morala da se vratim u {kolu po kwigu. Mama
porazgovarala. je mama. Pitala da }u tek i}i u je kazala da sam
ba{ zaboravna.
39
Napi{i nekoliko predloga o tome {ta bi moglo da se uradi da bi se lep{e `ivelo u tvojoj okolini.
Ja bih mogao da Ti bi mogao/mogla da Oni bi mogli da Mi mogli da Vi mogli da Izmisli brojalicu sa li~nim zamenicama.
Ja sam ovde,
Ja sam meda,
ti si
tra`im meda.
On/ona
Ti si
Vi ste
On/ona je
Oni/one
Mi smo
Mi smo Vi ste Oni/one
UPOTREBA ZAMENICE VI Sagovorniku se naj~e{}e obra}amo li~nom zamenicom za drugo lice jednine ‡ ti. Zdravo, Tamara, da li si me ti zvala? Me|utim, ukoliko sagovorniku `elimo da iska`emo po{tovawe, mo`emo mu se obratiti zamenicom za drugo lice mno`ine ‡ vi. Na taj na~in razgovaramo s nepoznatim osobama, kao i sa starijima od sebe. Dobar dan, ja sam Zoran, da li ste vi gospo|a Petrovi}? Pravopisno pravilo: Kada li~nu zamenicu vi (vas, vama/vam) upotrebqavamo iz po{tovawa, mo`emo je pisati i velikim slovom. Draga u~iteqice, javqam Vam se s letovawa.
40
PROBLEMI
Oni imaju probleme. Ohrabri ih i posavetuj {ta da urade.
TVOJI SAVETI
Marija `eli da smr{a. Luka `eli da kupi skije. Milena `eli da ima vi{e prijateqica. Marko `eli da pi{e dobre pesme i pri~e.
Marija, trebalo bi da jede{ mawe slatki{a.
Luko,
Milena,
Marko,
Pove`i doga|aje i odgovaraju}a ose}awa kao {to je zapo~eto. Jedno ose}awe je suvi{no. Kako sam mogao da zaboravim svesku?! Tako mi je milo kad me pogleda.
mr`wa `alost divqewe
U podrumu je bilo mra~no.
strah
O, kako ona lepo govori!
qubav
Moj pas se razboleo.
qutwa
41
BROJEVI Prvi let „Jedan, dva, tri. Na broju ste svi.
Napomena: Zbirne brojeve za sada ne mora{ da zna{. O wima }e{ u~iti u petom razredu. Prvi, drugi, tre}i! Po redu pole}i!
U zbiru ste troje. Zna~i: uspelo je!“
S. M. Brojevi su re~i koje kazuju: 1. koliko je bi}a odnosno predmeta na broju; to su osnovni brojevi: jedan, dva, tri, deset... 2. koje je neko ili ne{to po redu; to su redni brojevi: prvi, drugi, tre}i, deseti... 3. koliko je bi}a u zbiru; to su zbirni brojevi: dvoje, troje, petoro... Neki brojevi su promenqivi, a neki nisu.
Dopuni slede}e re~enice odgovaraju}im oblicima zamenice ti i rednih brojeva drugi, ~etvrti i peti:
Ti si u~enik (~etvrti) razreda. Sa (ti) u (druga) klupi sedi Ana. Iza (ti) u (peta) klupi su dva de~aka. O (ti) i Ani se pri~a da ste dobri drugovi. Smisli i napi{i na koje sve na~ine mo`e da se koristi jedno obi~no dugme. Prvi na~in: Drugi na~in: Tre}i na~in:
42
[ta ko voli ‡ nek izvoli! Zavr{i zapo~etu brojalicu.
Jedan |ak iz osmog reda, dva |aka iz sedmog tri
Popuni tabelu.
OSNOVNI BROJEVI
REDNI BROJEVI
jedan {esti {eststo jedanaest
osam |aka svaki od wih `eli sesti ispred pite sa vi{wama prvi, kod zubara trideset i {esti.
sedamnaesti devedeset {ezdeseti
Re{i ukr{tenicu i izmisli brojnu zagonetku za prozor. Re{ewa se kriju u slikama.
6. 1. Jedan sipa, drugi pije, tre}i raste veselije
1.
2. Oko pawa dva lokvawa
2.
3.
3. p
4. Jedna guja preko bela sveta
o
z
o r
4.
5. Dva podruma, jedan direk 6. Jedna glava, a stotinu kapa
r
5.
43
GRA\EWE IMENICA I PRIDEVA OD BROJEVA Od brojeva se ~esto grade druge re~i, kao {to su imenice i pridevi. 1. Od osnovnih brojeva dobijene su slede}e re~i: osnovni broj
imenica
pridev
jedan
jedinac jedinica
jedini, jedina, jedino; jednostavan
dva
dvoboj; dvoglas; dvokolica
dvogrba; dvokrak; dvostruk
tri
trogodi{wak; trome|a; trobojka; trougao; trospratnica
trodnevni; trokrevetni; tro~lani; troglav
~etiri
~etvorobroj; ~etvorogodi{wak
~etvorosoban; ~etvorocifren
2. Od zbirnih brojeva, na primer, dobijene su imenice: Trojeru~ica, ~etvorosed. 3. A od rednih brojeva imenice: prvak, drugak, tre}ak; ~etvrtina, petina i sl. Pomozi Ani da od brojeva, imenica i drugih re~i izvede slo`ene re~i i da ih objasni. stolica sa tri noge buzdovan sa {est pera stonoga pu{ka sa dve cevi jednosmerna petodinarka
44
Pomozi Tintilinu da nastavi sme{nu pri~u u kojoj }e ~esto koristiti brojeve. ^etvrtog dana u nedeqi, u ~etvrtak, ^etvrtko, u~enik ~etvrtog razreda, pojeo je ~etiri kola~a.
Prvi kola~
Napi{i tri predloga za boqe dru`ewe qudi.
Prvi:
Drugi:
Tre}i:
Re{i rebuse.
45
PISAWE BROJEVA I DATUMA SLOVIMA NIJE ‡ NEGO Kad broj ho}e{ da napi{e{, dobro je i ovo znati: Nije dvesto ‡ nego dvesta, nije tristo ‡ nego trista. Ne {estdeset ‡ no {ezdeset, ne jedanajest ‡ no jedanaest. Nije {esto ‡ nego {eststo, ne ~etristo ‡ ve} ~etiristo. Ko zna vi{e ‡ za broj vi{e ‡ lep{e di{e. S. M. Napi{i slovima brojeve: 12, 36, 418, 1960, 2511.
Napi{i brojevima na tri na~ina datum svoga ro|ewa.
PISAWE ZAGRADE Zagradom se odvaja dopunski podatak ili obja{wewe. Na primer, kad ka`emo: U ovoj kwizi (str. 50) pi{e da je glagol pevam u prezentu (u sada{wem vremenu), a da je glagol peva}u u futuru (u budu}em vremenu).
46
Navedi svoj primer upotrebe zagrade:
Zamisli i napi{i razgovor izme|u ku}a sa slike.
Neki ~ovek je u parku tukao psa. Napi{i {ta su o tome rekli:
pas
~ovek
jedna baka
ma~ka
policajac
47
SETI SE [TA SMO NAU^ILI li~ne zamenice upu}uju na lica ili na predmete jednina
mno`ina
ja
govornik
mi
grupa kojoj pripada govornik
ti
sagovornik
vi
grupa kojoj pripada sagovornik
on, ona, ono
lice ili predmet o kome se govori
oni, one, ona
lica koja ne u~estvuju u razgovoru; predmeti o kojima se govori
pravopis
zamenica vi mo`e se pisati velikim slovom kada se nekoj osobi obra}amo s po{tovawem
Zamenice su promenqive re~i i imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu, kao i za pojedine pade`e. ja mene (me), meni (mi), mnom, o meni ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi on, ono wega (ga), wemu (mu), wim, o wemu ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj
mi nas, nama (nam), nama, o nama vi vas, vama (vam), vama, o vama oni, one, ona wih (ih), wima (im)
brojevi osnovni
redni
zbirni
koliko je bi}a odnosno predmeta na broju
koje je neko ili ne{to po redu
koliko je bi}a odnosno predmeta u zbiru Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba
48
5. ^ U D E S N I S V E T U~imo: ‡ glagoli ‡ obnavqawe ‡ sada{we, pro{lo i budu}e vreme ‡ izvo|ewe glagola od imenica i prideva ‡ vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici ‡ prosta re~enica ‡ predikat (glagolski i imenski) ‡ subjekat ‡ izgovor glasova
Tvoj zadatak }e biti da: ‡ postavqa{ neobi~na pitawa ‡ izvodi{ glagole od imenica i prideva ‡ dovr{i{ pesmu o vetru ‡ opi{e{ izgled {kole danas i u budu}nosti ‡ dovr{i{ basnu bez glagola ‡ zamisli{ kako vrabac razmi{qa o sebi i drugima ‡ pi{e{ dnevnik ‡ sastavi{ poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa
ZANIMQIVA I NEOBI^NA PITAWA Pomozi Tintilinu da postavi zanimqiva pitawa o kwizi i psu.
O kwizi:
1. 2. 3. 4.
Koja je najmawa, a koja najve}a kwiga na svetu?
5.
O psu:
1. 2. 3. 4.
Za{to psi ne vole ma~ke?
5.
49
GLAGOLI Glagoli su re~i koje ozna~avaju:
radwu
stawe
zbivawe
radi peva
raste sneva
grmi seva
Glagoli su promenqive re~i i imaju posebne oblike za razli~ita lica. Dakle, imaju razli~ite oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine.
glagol u~iti jednina
mno`ina
1. Ja u~i-m. 2. Ti u~i-{. 3. On, ona, ono u~i.
1. Mi u~i-mo. 2. Vi u~i-te. 3. Oni, one, ona u~-e.
SADA[WE, PRO[LO I BUDU]E VREME Glagoli mogu ozna~avati: pro{lo, sada{we i budu}e vreme.
50
pro{lo
sada{we
budu}e
Pevao sam,
pevam
i peva}u.
pro{lo vreme (perfekat) ozna~ava radwu koja se odigrala pre trenutka govora
sada{we vreme (prezent) ozna~ava radwu koja se de{ava u trenutku govora
budu}e vreme (futur) ozna~ava radwu koja }e se de{avati u budu}nosti
Ja sam ~udo video Pu` i vo se tuku, koze kola vuku, sviwa brke su~e, ma~ke ra~un u~e, kow na grani spava, zec put preorava, vuk na drumu prosi, a mrav bure nosi, roda `abe slu`i, mi{ se s ma~kom dru`i. Narodna pesma
Prepi{i glagole iz pesme:
U kom su vremenu glagoli u pesmi?
Dopuni prazna mesta glagolima u pro{lom vremenu.
Pu` i vo su se tukli, koze su kola sviwa brke ma~ke su ra~un kow je na grani zec put vuk na drumu a mrav bure roda `abe mi{ se s ma~kom
Dopuni prazna mesta glagolima u budu}em vremenu.
, , , , , , , , .
Pu` i vo }e se tu}i, koze kola sviwa brke ma~ke ra~un kow na grani zec put vuk na drumu a mrav bure roda `abe mi{ se s ma~kom
, , , , , , , , .
51
Pomozi Tintilinu da popuni tabelu.
sada{we vreme (prezent)
pro{lo vreme (perfekat)
budu}e vreme (futur)
tra`im smi{qali su pomo}i }u zahvaquju se razgledali smo ispri~a}emo
IZVO\EWE GLAGOLA OD IMENICA I PRIDEVA Glagoli se ~esto izvode od imenica i prideva. put ‡
putovati
ruka ‡
beo ‡
se
beliti
crven ‡
zid ‡
ravan ‡
glas ‡
o{tar ‡
sanke ‡
mudar ‡
leto ‡
glup ‡
boja ‡
hladan ‡ Od glagola se izvode glagolske imenice.
u~iti ‡
52
u~ewe
brojiti ‡
tr~ati ‡
disati ‡
misliti ‡
snevati ‡
pisati ‡
gledati ‡
se
Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.
Dopuni ovu pesmu glagolima.
Volim Ne sla`em se sa Da sam nevidqiv(a) Kad bih bio/bila
[ta je to? [ta to prija sve dok vrelo sunce sija, kada {u{ka, hladi, piri, kada _________, _________, _________,
Pomozi Tintilinu da napi{e:
{ta radi oko
gleda, `muri,
kad lahori i }arlija? ^ik pogodi {ta to godi, kada {umi, furwa, struji, kada _________, _________, _________, kada bruji, gudi, huji? [ta to pla{i
{ta radi ruka
miluje,
kada se~e, bri{e, kosi, kada _________, _________, _________, lomi, vitla, ~upa, nosi? [ta to preti, {ta to stra{i
{ta radi noga
kad zavija i fiju~e, kada _________, _________, _________, grmi, urla i jau~e? U sekundi i na metar duva __________.
53
[KOLA DANAS I U BUDU]NOSTI
Napi{i kako izgledaju {kole danas, a kako }e izgledati u budu}nosti.
Izgled {kole danas...
Izgled {kole u budu}nosti...
Nastavni predmeti, u~ewe, ocewivawe danas...
U budu}nosti...
U~iteqi i odnosi sa |acima danas...
U budu}nosti...
Poku{aj da ispri~a{ basnu „Gavran i lisica“ bez glagola:
Na drvetu gavran. U kqunu sir. Napi{i {ta zapa`a{.
54
VRSTE RE^I I SLU@BA RE^I U RE^ENICI Do sada smo upoznali pet vrsta promenqivih re~i: imenice, prideve, zamenice, brojeve i glagole. Svaka od ovih vrsta re~i ima svoje osobenosti. Kada se na|u u re~enici, re~i mogu da imaju razli~ite slu`be, odnosno uloge. Mogu biti u slu`bi subjekta, predikata, prilo{ke odredbe itd. vrsta re~i
vrsta re~i
imenica
glagol
imenica
glagol
imenica
Masla~ak
je procvetao.
Leptir
je sleteo
na masla~ak.
subjekat
predikat
subjekat
predikat
pril. odr. za mesto
slu`ba
slu`ba
Dakle, imenica masla~ak u prvoj re~enici ima slu`bu subjekta, a u drugoj slu`bu prilo{ke odredbe za mesto. Odredi kojoj vrsti pripada re~ prole}e, kao i slu`bu koju ima u re~enicama: Prole}e je stiglo. U prole}e cvetaju tre{we.
Me|utim, i imenice i glagoli mogu imati i druge slu`be. O wima }emo tek u~iti. Dovr{i zapo~ete re~enice.
Drago mi je Ne volim kada Zapa`am 55
PROSTE RE^ENICE Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene. Proste re~enice imaju samo jedan predikat, dok slo`ene mogu imati dva i vi{e predikata. O slo`enim re~enicama }e{ u~iti u narednim razredima.
Prosta re~enica je kratka, sastoji se od subjekta i predikata.
Predikat je glagol u li~nom glagolskom obliku. Li~ni glagolski oblici su oni koji imaju posebne oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine.
jednina
mno`ina
1. (Ja) u~im. 2. (Ti) u~i{. 3. (On, ona, ono) u~i.
1. (Mi) u~imo. 2. (Vi) u~ite. 3. (Oni, one, ona) u~e.
Na|i subjektu vi{e predikata.
Na|i predikatu vi{e subjekata.
[ta radi ma~ka?
[ta sija?
Ma~ka gleda. prede.
sunce. lice.
Pro{irene re~enice nisu tako kratke, uz subjekat i predikat imaju dodatke.
Pro{iri proste re~enice o ma~ki i suncu.
ma~ka 56
oskudno
Zubato
za~u|eno
[arena
gleda.
sunce
sija.
PREDIKAT Predikat i subjekat su najva`niji re~eni~ni ~lanovi. Kada smo govorili o prostoj re~enici, rekli smo da ona mo`e da se sastoji samo od subjekta i predikata. Ana u~i. Prosta re~enica mo`e da se pro{iri, pa da sadr`i i druge re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune. ANA marqivo U^I matematiku svakog dana za svojim stolom. Na taj na~in pro{irili smo re~enicu. Pored toga {to smo dobili odgovor na pitawa: [ta radi Ana? (u~i), i Ko radi? (Ana), saznali smo tako|e i: {ta Ana u~i: matematiku kako u~i: marqivo kada u~i: svakog dana gde u~i: za svojim stolom Dakle, saznali smo ne{to vi{e o radwi koju Ana vr{i. Ta radwa ozna~ena je glagolom ~itati. Predikat u re~enici kazuje radwu, stawe ili zbivawe koje vr{i subjekat. Dobija se na pitawe: [ta radi subjekat? Subjektu se mogu pripisivati razli~ite radwe. To mo`emo u~initi raznim glagolima.
GLAGOLSKI PREDIKAT Predikati iskazani glagolima nazivaju se glagolski predikati. Ana u~i / se {eta / spava / raste... Napi{i proste re~enice sastavqene od slede}ih subjekata i predikata: ki{a, de~ak, beba, tata, sestra, radi, crta, pada, igra se, spava.
57
IMENSKI PREDIKAT Kad predikat ~ini samo glagol, tad se zove predikat glagolski; doda li se pridev, imenica, doda li se broj il' zamenica, tad se zove predikat imenski. Pored glagolskog predikata postoji i imenski predikat. Imenskim predikatom subjektu se umesto radwe pripisuju neka svojstva i osobine.
Napomena: Ova lekcija nije obavezna, jer }e{ o imenskom predikatu u~iti u petom razredu.
Re{i rebus.
Imenski predikat se sastoji od: glagolskog dela (skra}enih oblika glagola jesam) 1. (je)sam 1. (je)smo 2. (je)si 2. (je)ste 3. je(ste) 3. (je)su
i
imenice prideva zamenice ili broja
devoj~ica/pametna. Ana
je takva/prva. Pomozi Ani da upi{e glagolske i imenske predikate.
glagolski predikat
Vrabac
58
uzle}e.
imenski predikat
Vrabac
je gladan.
SUBJEKAT Subjekat u re~enici kazuje ko je vr{ilac radwe. Dobija se na pitawe: Ko vr{i radwu?
subjekat
predikat
radwa
Marko
peca.
stawe
Baka
spava.
zbivawe
Vetar
duva.
osobina
Kwiga
je zanimqiva.
svojstvo
Marta
je studentkiwa.
IMENI^KI SKUP RE^I Ulogu subjekta u prethodnim primerima vr{e imenice. Osim pojedina~nih re~i, slu`bu subjekta mogu da vr{e i skupovi re~i. Brat spava. U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i imenica brat. Moj mali brat spava. U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i skup re~i moj mali brat.
Podvuci subjekte u slede}im re~enicama: Moja sestra je pred{kolac. Mi se stalno igramo. Planina je visoka. Wihovi roditeqi su veoma zauzeti.
Re{i rebus.
Napi{i {alu koju voli{ da pri~a{ u dru{tvu.
59
Napi{i kako o sebi razmi{qa vrabac, a kako o vrapcu razmi{qaju ma~ka, gusenica, gavran i krava.
60
ZABAVNO POPODNE U MOM DNEVNIKU Zamisli da tvoj razred organizuje zabavu na kojoj }e se pevati, svirati, recitovati, pri~ati anegdote, igrati pod maskama itd. Ti si zvezda zabave. Zapi{i u svoj dnevnik kako je to izgledalo.
Datum:
Zamisli da si se ti razboleo i da nisi mogao da ide{ na zabavu. Zapi{i u svoj dnevnik kako si se ose}ao.
Datum:
Zamisli da je o va{oj zabavi napravqen prilog za lokalnu televiziju. Napi{i izve{taj.
Datum:
61
VE@BE U IZGOVORU GLASOVA ^itaj tekst najpre lagano, a onda br`e. Va`no je da se svaki glas u re~i lepo ~uje. ^AVRQAWE Car carici ~isti cipelice, ^i~ak ~i~i celiva ~izmice. \evrek \or|u, a |ur|evak |aku, xin u xipu, xemper u buxaku. ]urka |uska, }u}ori }uranu, hr~ak ho}e haqinu i hranu. Qiqa quqa Lenu na quqa{ci, nana wi{e Nenu na wihaqci. ]up u }o{ku ~udi se i }uti, ~udno ~udo ~esto }ete ~uti. S. M. Smisli i napi{i re~i i re~enice koje po~iwu suglasnicima: c ~ | x } h q l n w
62
U nedequ tvoji prijateqi odlaze na izlet na planinu. Napi{i {ta bi im savetovao.
Sastavi poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa.
63
SETI SE [TA SMO NAU^ILI glagoli
ozna~avaju
imaju razli~ite oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine
imaju posebne oblike za sada{we, pro{lo i budu}e vreme
radwu
pi{em, pi{e{, pi{e pi{emo, pi{ete, pi{u
radio sam/radila sam; radim; radi}u
stawe
spavam, spava{, spava spavamo, spavate, spavaju
spavao sam/spavala sam; spavam; spava}u
zbivawe
ali: grmi, seva, svi}e
grmelo je; grmi; grme}e
glavni re~eni~ni ~lanovi subjekat
Marko/On
predikat glagolski
imenski
u~i
je u~enik
prosta re~enica
slo`ena re~enica
Prosta re~enica ima jedan predikat.
Slo`ena re~enica ima dva ili vi{e predikata. Sledi peta kontrolna ve`ba
64
6. D O B R O S E D O B R I M V R A ] A U~imo: ‡ pisawe suglasnika j
Tvoj zadatak }e biti da: ‡ napi{e{ vremenski izve{taj
‡ objekat
‡ re{i{ gramati~ku ukr{tenicu
‡ atribut
‡ napi{e{
‡ prilo{ke
odredbe za mesto,
‡ pomogne{
vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe ‡ skupovi ‡ red
{ta rade `ivotiwe Ani u pisawu predloga
za boqe odnose u odeqewu
re~i u re~enici
‡ napravi{
re~i u re~enici
‡ obnovi{
svoje novine
gramatiku na dve strane
PISAWE SUGLASNIKA J
Ovde mi je mesto!
Ovde mi nije mesto!
daire, kai{
ai
{eik, ateista
ei
doista, egoista
oi
uigran, ruina
ui
violina, radio
io
ali
moji, tvoji broji, boji stoji, postoji
ija
prija, Srbija
istorija, istorijski
ije
dijeta, pijem
[umadija, {umadijski
iju
fijuk, cijuk
Marija, Mariji Ilija, Iliji Vojin, Voji} Boja, Boji}
u~io, kosio Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika A i I, E i I, O i I, U i I; I i O. Pi{e se izme|u samoglasnika I i A, I i E, I i U; u nekim slu~ajevima izme|u O i I.
65
OBJEKAT Da li voli{ pala~inke? Bez obzira na to koliko ih voli{, obrati pa`wu na slu`bu re~i u ovim re~enicama: Ana jede pala~inke. Zoran razmi{qa o pala~inkama. Subjekat u prvoj re~enici je Ana, a u drugoj Zoran. Predikat u prvoj re~enici je glagol jede, a u drugoj glagol razmi{qa. Re~i pala~inke, o pala~inkama i u jednoj i u drugoj re~enici trpe radwu; na wima se radwa vr{i, odnosno obuhva}ene su radwom. Takvu slu`bu re~i nazivamo objekat. Objekat je glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se radwa vr{i. Dobija se na pitawa: KOGA ili [TA? Objekat mo`e biti samo jedna re~, a mo`e biti i skup re~i (imeni~ki skup re~i).
Deca
jedu
pala~inke.
subjekat (jedna re~)
predikat (jedna re~)
objekat (jedna re~)
Gladna deca
jedu
slatke, ukusne pala~inke.
predikat (jedna re~)
objekatski skup
subjekatski skup
predikatski skup
Skup re~i slatke, ukusne pala~inke u ovoj re~enici ima slu`bu objekta.
66
[ta radi{ sam?
glagol
Napi{i one objekte koji dopuwavaju radwu koju zna{ da obavqa{.
objekat
glagol
Perem
^istim
Pripremam
Spremam
objekat
Napi{i {to vi{e objekata uz navedene glagole.
Volim
Miri{em
Ne volim
Gledam
Razmi{qam o
Radujem se
67
ATRIBUT Pro~itaj re~enice: Brza reka proti~e kroz veliki grad. Marijino dvori{te je veliko. Ja volim pamu~ne xempere.
Atribut je imenski dodatak koji zna~i neku osobinu, il’ pripadnost ili koli~inu.
Istaknute re~i koje stoje uz imenice govore nam: ‡ kakvi su reka i grad (opisni pridevi brz i veliki) ‡ ~ije je dvori{te (prisvojni pridev Marijin) ‡ od ~ega je xemper (gradivni pridev pamu~ni) Re~i koje stoje uz imenice (i druge re~i) i bli`e ih odre|uju nazivaju se atributi. Pogledajmo atribute u slede}em tekstu: Bila je jesen. I{li smo uskom {umskom stazom. Velike, razgranate kro{we bile su gole. Po zemqi je bilo razasuto `uto i crveno li{}e. Samo se ponegde mogla videti zelena boja, na nekom usamqenom ~etinaru. Vla`na, mekana zemqa ugibala se pod na{im `urnim koracima. ‡ uska {umska staza ‡ velike, razgranate kro{we ‡ `uto i crveno li{}e ‡ zelena boja ‡ neki usamqeni ~etinar ‡ vla`na, mekana zemqa ‡ na{i `urni koraci Prime}uje{: ‡ da su u slu`bi atributa naj~e{}e pridevi ‡ da tu slu`bu pored prideva mogu da vr{e i druge vrste re~i (zamenice neki, na{i) ‡ da dva (i vi{e) atributa mogu da stoje jedan do drugog ‡ da se atributi sla`u sa imenicom uz koju stoje u rodu i broju
Uporedi funkciju prideva `ut u slede}im re~enicama:
68
@uto li{}e je opalo.
Li{}e je `uto.
pridev `ut u slu`bi atributa
pridev `ut u slu`bi imenskog dela predikata
Ve`baj pisawe izve{taja o vremenu i koristi pro{irene re~enice.
~iji? (pripadnost)
kakav? (osobina)
Vla`an sneg je padao u
gradu
koliko? (koli~ina)
i polomio
stabala. Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.
1. Ozna~ava radwu koja se vr{i u trenutku govora
9.
2. Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su... 1.
3. U re~enici Danas pada ki{a, re~ danas ima slu`bu prilo{ke odredbe za...
2.
4. Re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i radwu
3.
5. Nagla{avawe slogova u re~i nazivamo... 4.
6. Imeni~ki dodatak koji ozna~ava neku osobinu, il’ pripadnost ili koli~inu
5.
7. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava
6.
8. Glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se vr{i radwa 9. Re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave
7. 8.
69
PRILO[KE ODREDBE ZA MESTO, VREME I NA^IN VR[EWA GLAGOLSKE RADWE Ve} smo govorili o prostim re~enicama. Kada se pro{ire, pored subjekta i predikata mogu imati i druge re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune. Odredbe i dopune odnose se na predikat, odnosno bli`e ga odre|uju ili dopuwuju. Pro~itaj re~enicu: Mi se posle {kole rado igramo u parku. Subjekat ove re~enice je li~na zamenica mi, predikat je glagol se igramo. Skup re~i posle {kole odre|uje vreme vr{ewa radwe, rado ozna~ava na~in na koji se radwa vr{i, a re~i u parku odre|uju mesto vr{ewa radwe. Prilo{ke odredbe dobijamo na pitawa:
Re~i koje u re~enici odre|uju mesto, vreme ili na~in vr{ewa radwe nazivaju se prilo{ke odredbe.
Gde? (odredba za mesto) Kada? (odredba za vreme) Kako? (odredba za na~in)
[ta rade `ivotiwe?
Napi{i na slede}oj strani {to vi{e re~enica o svakoj `ivotiwi. Koristi zadate glagole za predikate, a druge zadate re~i za prilo{ke odredbe. Neke smisli i sam.
70
[ta rade? (glagoli)
Kada? (vreme)
tr~i, gazi, leti, spava, laje, mjau~e, kquca, cvrku}e, viri, gricka, prede itd.
ujutru, u podne, uve~e, dawu, no}u, zimi, leti, u prole}e, u jesen itd.
Kako? (na~in)
Gde? (mesto)
brzo, sporo, tiho, glasno, visoko, veselo, umiqato, oprezno itd.
u {umi, u poqu, na drvetu, u rupi, po travi, u gnezdu itd.
Tigar no}u glasno ri~e u {umi.
71
Sastavi re~enice prema zadatim slovima.
BKNS
Brzi kow naglo ska~e.
Velika reka lagano te~e.
Bela koza nemirno sawa.
VRLT
Opi{i svoju ulicu i napi{i {ta bi u woj promenio.
Uo~i razliku i popuni tabelu. atribut Lepe re~i Brzi zec
prilo{ka odredba za na~in lepo stoje. brzo
Ne`na ruka
Sastavi {to vi{e re~i od slova koja ~ine re~ Beograd.
imenice: ograde, pridevi: gord, glagoli: ore,
72
DAVAWE PREDLOGA Ana razmi{qa o tome kako da odnosi u odeqewu postanu boqi. Pomozi joj da napi{e svoj predlog.
Po{tovani Zapazila sam
Zbog toga se doga|a da
Zato predla`em
73
SKUPOVI RE^I U RE^ENICI Re~i mogu da vr{e svoju slu`bu pojedina~no, ali mogu i da se grupi{u u skupove re~i. Dakle, mo`emo re}i samo: Qudi prave mostove.
Qudi
prave
mostove.
subjekat (jedna re~)
predikat (jedna re~)
objekat (jedna re~)
Istu re~enicu mo`emo pro{iriti:
Vredni qudi
prave predikat (jedna re~)
subjekatski skup
nekoliko mostova na brzom potoku. objekatski skup
predikatski skup
Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u slede}im re~enicama. Moja starija sestra u svojoj sobi ~ita zanimqivu kwigu. subjekatski skup je: predikatski sup je: Pro{iri re~enicu tako {to }e{ napraviti subjekatski i predikatski skup re~i.
Slavko crta. Milena se igra. Sija sunce. 74
RED RE^I U RE^ENICI
Ana
pe~e
pala~inke.
subjekat
predikat
objekat
Re~i se u na{em jeziku raspore|uju po odre|enim pravilima. Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku jeste: subjekat ‡ predikat ‡ objekat. Ukoliko su u ulozi subjekta, predikata i objekta skupovi re~i, va`e jo{ i ova pravila: ‡ atributi stoje ispred imenica ‡ prilo{ke odredbe stoje uz glagol. atribut + imenica
pril. odr. za mesto + glagol
atribut + imenica
Vredna Ana
u kuhiwi pe~e
divne pala~inke.
subjekatski skup
predikatski skup
objekatski skup
Pored uobi~ajenog reda re~i, u jeziku se koristi i neuobi~ajeni ili obrnuti red re~i. Ana pala~inke pe~e. (a jo{ ih ne jede)
Pala~inke pe~e Ana. (a ne wena mama)
Dakle, obrnutim redom re~i naj~e{}e `elimo ne{to da naglasimo: u prvoj re~enici da Ana pala~inke pe~e, a ne da ih jede, a u drugoj re~enici da to ~ini ba{ Ana, a ne, na primer, wena mama. Obrati pa`wu na red re~i kojim naj~e{}e po~iwu bajke: Bio jedan car, pa imao tri sina. Bila jednom mala, qupka devoj~ica... @iveli otac, majka i k}i.
Neuobi~ajeni red re~i ~est je u pesmama i pri~ama: Ko`nu torbu na le|ima po{tar nosi sokacima... Mom~ilo Te{i}, Po{tareva torba
[ta zakqu~uje{? Navedi svoje primere neuobi~ajenog reda re~i u re~enici.
75
MOJE NOVINE
Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve rubrike. naziv novina
cena
adresa
datum
Glavni doga|aj
Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva
Ovde ne{to nacrtaj.
Pri~a iz `ivota
76
Ovde ne{to nacrtaj.
Intervju
Sport
Nove kwige
Humor
Pisma ~italaca
Re{i rebuse
Ukr{tenica
Vremenska prognoza
77
GRAMATIKA NA DVE STRANE Vrste re~i Imenice su re~i koje Imenice se po zna~ewu dele na:
Pridevi su re~i koje Pridevi se po zna~ewu dele na:
Brojevi su re~i koje Brojevi se po zna~ewu dele na:
Li~ne zamenice su re~i koje Navedi li~ne zamenice:
Glagoli su re~i koje Glagolska radwa mo`e da se de{ava u: Promenqive re~i su: Slu`ba re~i u re~enici Subjekat je Predikat je Predikat mo`e biti Objekat je Atribut je Prilo{ke odredbe su
78
Sa~ini pregled gramatike. Pi{i lepim slovima i raznim bojama. Navedi primere.
Red re~i u re~enici Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku je
Obrnuti red re~i mo`e biti
i
Pravopisna pravila Velikim slovom se pi{u:
Prisvojni pridevi na -ov, -ev i -in izvedeni od vlastitih imena pi{u se:
Prisvojni pridevi na -ski, -~ki i -{ki pi{u se:
Suglasnik j se pi{e:
Suglasnik j se ne pi{e:
Zagrada se pi{e:
Sre}an raspust! Do vi|ewa do petog razreda!
Navodnici se koriste:
79
SETI SE [TA SMO NAU^ILI pisawe glasa j ne pi{e se izme|u:
pi{e se izme|u:
ai
kai{
ija
dijalog
ei
{eik
ije
dijeta
oi
doista
oji
moji, tvoji, broji
ui
uigran
iju
pijuk
io
violina
ali
skupovi re~i i slu`ba re~i u re~enici subjekatski skup re~i
predikatski skup re~i
Vredna
Ana
svakog dana
marqivo
pi{e
doma}i zadatak
za radnim stolom.
atribut
subjekat
pril. o. za vreme
pril. o. za na~in
predikat
objekat
pril. o. za mesto
uobi~ajeni red re~i
80
subjekat
predikat
objekat
Ana
pe~e
pala~inke.
?
?
? ?
??
? UPUTSTVO poeni
ocena
0‡5
nedovoqan
6‡9
dovoqan
10‡13
dobar
14‡17
vrlo dobar
18‡20
odli~an
??
?
? ? ?
?
? ?
mogu}i broj poena
PRVA PROVERA ZNAWA
osvojeno
Zamisli razgovor izme|u `abe i papagaja. O ~emu razgovaraju? Napi{i to na dva na~ina ‡ u upravnom i neupravnom govoru. Razgovor u upravnom govoru:
1
... ....... ..........
... ....... .......... Razgovor u neupravnom govoru:
5
Prepi{i re~enicu pravilno koriste}i znake: , „ “ .
2
brzosevratire~eanatintilinudatine{toka`em 2
Smisli zagonetke o ribi i o komarcu.
3
3
82
Sastavi re~enicu od re~i: Ana, nadati se.
Napi{i je u
4
sada{wem vremenu: pro{lom vremenu: 2
budu}em vremenu: Sastavi upitne re~enice o krokodilu, tako da svaka re~ po~iwe slovom k.
5 2 Smisli jednu strofu (od najmawe dva stiha) pesme o suncu.
6
2 Odgovori {to boqe ume{ na pitawe:
7 [ta je lisica?
[ta je lopta?
2
8
Napi{i slova azbuke po redu.
2
24
2
1
14
Napi{i slova abecede po redu.
6
9
3
1
2
83
mogu}i broj poena
DRUGA PROVERA ZNAWA osvojeno
Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup svoje omiqene li~nosti (sportiste, glumca, peva~a, junaka iz kwiga i sli~no). Napi{i kako }e{ to u~initi.
1
5
Upi{i u ukr{tenice slede}e imenice prema rodu: luk, hrana, {e{ir, selo, ve~e, lek, navika, ne`nost, rubqe, lik, nadahnu}e, som, senka, kamewe, visina, pile, misao.
2
m
`
s
u {
e
r
n
e
k
s
d
i
k
w
i
i
3
Popuni tabelu.
3
jednina
mno`ina
zbirna imenica
2
84
Podvuci imenice u slede}im re~enicama. Razvrstaj ih prema zna~ewu. Ana je u `urbi zaboravila da nahrani ma~ku.
4
Tintilin je kupio bra{no i mleko. Tawina mama je iz Malog Mokrog Luga. Deca su puna zanimqivih ideja. vlastite: zajedni~ke: gradivne:
4 apstraktne: Prepi{i pravilno samo one imenice koje su pogre{no napisane. engleskiwa, vir{la, sok, More, Novi sad, planina, {umadija
5 2
Napi{i pravilno slede}i tekst.
6
zna{likojajenajve}arekausrbijitoje dunavonproti~eporednovogsada beogradasmederevadowegmilanovca prolazizatimkrozbugarskuirumuniju iulivaseucrnomorenajdubqijeukazanu oko82metraauhpatoje~udesnadubina
4
zamislikaosoliterod28spratova
85
mogu}i broj poena
TRE]A PROVERA ZNAWA osvojeno
Nacrtaj i opi{i kako izgleda tvoj omiqeni lik (sportista, glumac, peva~, junak iz filma i sl.).
1
3 Dodaj imenicama odgovaraju}e prideve opisni
2
prisvojni
gradivni
kapa xemper
2
torba
Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu i smisli zagonetke koje nedostaju.
3
6. 1.
5.
1. 2. 3.
2. Beo kow, zelen mu rep. 3.
86
4. 5. 4.
6. Na jedna vrata ulazi{, na dvoja izlazi{, kad misli{ da si iza{ao, ti si tek u{ao.
Vatreno leti, vatreno zimi.
5
Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima:
4
mama
pesma trava kalendar prepri~ati prepisivati razveseliti sme{an
nositi
2
Podvuci crvenom bojom re~i koje imaju kratak akcenat, a plavom one koje imaju dug akcenat:
5
pevati
stolica
kwiga ruka stih roda `uriti
vuk puter
glava
2
Podvuci samo one re~i koje imaju svoj akcenat u slede}em odlomku iz Andersenove bajke Pal~ica.
6
7
Pal~ica je zebla na hladnom vazduhu, ali se onda lepo uvukla u toplo lastino perje. Samo bi pokatkad pomaqala glavicu da bi odozgo u`ivala gledaju}i tu lepotu pod sobom.
2
Re{i rebuse i sam sastavi jedan rebus.
2
nagrada Izmisli sme{ne zajedni~ke imenice za ma~ku (npr. mjaukalica).
8
Napi{i vlastite imenice za ma~ku.
2
87
mogu}i broj poena
^ETVRTA PROVERA ZNAWA osvojeno
1 Seti se basne „Cvr~ak i mrav“. Zamisli da si ti cvr~ak, pa ispri~aj basnu u prvom licu jednine.
4 Ovde nacrtaj sebe kao cvr~ka.
Upi{i li~ne zamenice koje nedostaju
2
razmi{qate. ose}amo. miri{u. 3
ne dolazi{. posmatram. se smeje.
2
Napi{i predlog predsedniku op{tine ili direktoru {kole za neko poboq{awe.
Zapazi
Po{tovani sam
Zbog toga se doga|a
Zato predla`em 4
88
Dopuni re~enice brojevima, kao i imenicama i pridevima dobijenim od brojeva.
4
Ja sam Petar. Moj tata, moj drug Nikola i ja letos smo i{li na Srebrno jezero. Planirali smo da ostanemo
(~etri, ~etiri, ~etvrti,
~etvoro) dana. Hteli smo da uzmemo
(trikrevetnu,
trokrevetnu) sobu, ali sve su bile zauzete. Zato smo morali da uzmemo
(~etrkrevetnu, ~etvorokrevetnu,
~etrikrevetnu). Nas
(troje, trojca, trojica, tri) smo
svakog dana i{li na pecawe. Upecali smo
(petoro, pet,
petoricu) riba. Bilo je mnogo zanimqivo, pa smo se vratili tek
4
({esti dan, {estog dana). Napi{i slovima slede}e brojeve.
5
12
XV
117.
13.
60
400
16.
X
2
Nacrtaj i napi{i {aqivu ~estitku jednom cvr~ku za 1. april, Dan {ale. Izmisli ime za cvr~ka i wegovu adresu.
6
4 (adresa)
(ovde napi{i ~estitku)
(ovde ne{to nacrtaj)
89
mogu}i broj poena
PETA PROVERA ZNAWA osvojeno
Popuni tabelu (pazi na vreme i na lice).
1 sada{we vreme (prezent)
pro{lo vreme (perfekat)
budu}e vreme (futur)
miri{emo ~ula sam vide}e{ Dopi{i glagolske predikate.
2
Ma~ka
3
Dopi{i imenske predikate.
Ma~ka 4 Opi{i:
3 Kako je izgledao automobil u pro{losti?
Kako izgleda automobil danas?
Kako }e izgledati automobil u budu}nosti?
3
90
1. Re~i koje stoje uz imenice da objasne kakve su, ~ije su, od ~ega su 2.
Re{i ukr{tenicu i napi{i pitawa koja nedostaju.
4 8.
3.
1.
i 3. p r g r a d i v 5. l 2.
4.
m e n i
4.
e n s k i z e n t i ~ n e
5. 6. Re~i koje upu}uju na imenice. 7.
6. 7.
8. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojmova
p e r f e k a t
4
Sa~ini re~nik koji }e ti pomo}i da opi{e{ no}.
5 imenice:
pridevi:
glagoli:
zvezde,
3 Zaokru`i slovo ispred pravilno napisanog broja.
6 1
a) osamnajest b) osamnajst v) osamnaest Napi{i slovima brojeve:
7
1 260
186 Pro~itaj re~enicu: Wena pohvala bila mi je podstrek da ~itam druge kwige.
8 Re~ podstrek ima sli~no zna~ewe kao re~: a) dokaz
b) ohrabrewe
v) tvrdwa
g) uslov
1
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
91
mogu}i broj poena
[ESTA PROVERA ZNAWA osvojeno
Ispravi gre{ke u pisawu glasa j i re{i zagonetke:
1
1. Beli delia nebom se izvia. 2. Staklo ima ‡ prozor nie, ram ima ‡ slika nie. 3. Dvanajest bra}e, jedne im ga}e. 4. Rebrasti delia svima zimi pria. 5. Puna tepsia zlatnih kola~i}a.
4
Napravi kviz iz gramatike. Napi{i pitawa i odgovore koji nedostaju.
2
pitawa
odgovori
1. Koja re~ u re~enici pokazuje na kome ili na ~emu se radwa vr{i?
1.
2.
2. To je atribut.
3.
3. To su glagoli.
4.
4. To je glagolski predikat.
5.
5. To su redni brojevi. 6.
6. Koje imenice pokazuju od ~ega je ne{to?
92
6
Napi{i pravilno {alu:
jedan~ovekpitapericukakotijeimepetarka`ekakotijeprezimepitagaovajdaqe menijeimepetariprezimeiposlezimeodgovoriperica
3
3 Sastavi re~enice koje }e, osim drugih re~i, obuhvatiti po tri koje su zadate.
4
de~ak ‡ ptica ‡ zima 1. ki{a ‡ ribe ‡ gitara 2.
sre}a ‡ avion ‡ dvori{te 3.
3 Pove`i re~i sa odgovaraju}im obja{wewima wihovog zna~ewa. Jedno obja{wewe je suvi{no.
5
koji je uporan i vredan privla~an iskren pravi~an plemenit
6
koji je ~estit i po{ten koji privla~i svojim izgledom koji istinito i slobodno kazuje svoje misli
2
koji pravedno govori i radi
U slede}em nizu zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno.
2 ma~kica
crvenperka
lisica
cveti}
palica
qubi~ica
93
SADR@AJ 1. DRUGARSTVO ................................................................................................................................................................................ 3 Veseli kviz ...................................................................................................................................................................... 4‡5 Upravni govor ........................................................................................................................................................................ 6 Neupravni govor ............................................................................................................................................................... 6‡7 [ta da obu~em? ..................................................................................................................................................................... 8 Dijalog ...................................................................................................................................................................................... 9 Promenqive i nepromenqive re~i ......................................................................................................................... 10 Cvr~ak i mravi .................................................................................................................................................................... 11 Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 12 2. NAD@WEVA SE MOMAK I DEVOJKA ............................................................................................................................. 13 Podela imenica po zna~ewu ..................................................................................................................................14‡16 Rod imenica ...........................................................................................................................................................................17 Broj imenica ..........................................................................................................................................................................18 Pisawe velikog slova .................................................................................................................................................... 19 Kako najaviti ne~iji nastup .......................................................................................................................................... 20 Intervju .................................................................................................................................................................................. 20 Grafiti ................................................................................................................................................................................. 21 Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 22 3. ^OVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI .............................................................................................................................. 23 Pridevi .................................................................................................................................................................................. 24 Kako da te opi{em? .......................................................................................................................................................... 25 Podela prideva po zna~ewu ........................................................................................................................................ 26 Rod i broj prideva ........................................................................................................................................................... 27 Slagawe prideva sa imenicama ................................................................................................................................. 28 Izvo|ewe prideva od imenica ................................................................................................................................... 29 Pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica .................................................................. 29 Nagla{eni izgovor slogova u re~i ........................................................................................................................... 31 Dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ................................................................................................................ 32 Pisawe skra}enica .......................................................................................................................................................... 32 Nagla{ene i nenagla{ene re~i .................................................................................................................................. 34 Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 36 4. NA MUCI SE POZNAJU JUNACI ....................................................................................................................................... 37 Li~ne zamenice .......................................................................................................................................................... 38‡40 Upotreba zamenice vi ..................................................................................................................................................... 40 Problemi ................................................................................................................................................................................ 41 Brojevi ............................................................................................................................................................................. 42‡43 Gra|ewe imenica i prideva od brojeva .......................................................................................................... 44‡45
94
Pisawe brojeva i datuma slovima ........................................................................................................................... 46 Pisawe zagrade .................................................................................................................................................................. 46 Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 48 5. ^UDESNI SVET ......................................................................................................................................................................... 49 Glagoli .................................................................................................................................................................................... 50 Sada{we, pro{lo i budu}e vreme ...................................................................................................................... 50‡51 Izvo|ewe glagola od imenica i prideva ............................................................................................................... 52 [kola danas i u budu}nosti .......................................................................................................................................... 54 Vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici ...................................................................................................................... 55 Proste re~enice ................................................................................................................................................................. 56 Predikat ................................................................................................................................................................................ 57 Glagolski predikat ........................................................................................................................................................... 57 Imenski predikat ............................................................................................................................................................. 58 Subjekat ................................................................................................................................................................................. 59 Imeni~ki skup re~i ......................................................................................................................................................... 59 Zabavno popodne u mom dnevniku ................................................................................................................................ 61 Ve`be u izgovoru glasova ............................................................................................................................................. 62 Seti se {ta smo nau~ili ............................................................................................................................................... 64 6. DOBRO SE DOBRIM VRA]A ................................................................................................................................................ 65 Pisawe suglasnika j ......................................................................................................................................................... 65 Objekat ............................................................................................................................................................................ 66‡67 Atribut ............................................................................................................................................................................ 68‡69 Prilo{ke odredbe za mesto, vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe .......................................... 70‡71 Davawe predloga .............................................................................................................................................................. 73 Skupovi re~i u re~enici ............................................................................................................................................... 74 Red re~i u re~enici ........................................................................................................................................................ 75 Moje novine ................................................................................................................................................................. 76‡77 Gramatika na dve strane ....................................................................................................................................... 78‡79 Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................. 80 PROVERA ZNAWA .......................................................................................................................................................................... 81 Prva provera znawa ................................................................................................................................................ 82‡83 Druga provera znawa ............................................................................................................................................... 84‡85 Tre}a provera znawa .............................................................................................................................................. 86‡87 ^etvrta provera znawa ......................................................................................................................................... 88‡89 Peta provera znawa .................................................................................................................................................. 90‡91 [esta provera znawa .............................................................................................................................................. 92‡93
95
ZABAVNA GRAMATIKA za ~etvrti razred osnovne {kole prvo izdawe autor
Dr Simeon Marinkovi}
ilustrovao
Miroqub Milutinovi} Brada
recenzenti
Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Spomenka Markovi}, profesor razredne nastave, O[ „Josif Pan~i}“ u Beogradu Mr Sla|ana Ili}, profesor
lektor likovni urednik priprema za {tampu izdava~
Mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik za izdava~a {tampa
Mr Aleksandra Markovi} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum
tira` copyright
Ÿ Kreativni centar, 2006
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole za 2006/2007. godinu re{ewem broj 6-00-00112/2006-07 od 8.maja 2006. godine.
96
