У нади да ће записане речи послужити да се поврате себи, ова књига је посвећена Власима који се стиде свог језика и порекла
Преци нас нису овластили да се одрекнемо њих и своје прошлости, ако ипак то учинимо, судиће нам потомство. Не треба се одрећи својих традиција и тражити универзалност у глобализму, јер универзалност је калауз за све. Зар се под калаузом чувају драгоцености?
Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.
Шй ěла је коӂја уом карје пазěшће аја ҹе арjе.
Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и умно саједињавати; не прелива се у други, не пропада.
Сви су народи почели писати онијем језиком, као што говоре орачи и копачи, свињари и говедари, па кад се почело љепше мислити, онда су и језици љепши постали.
Овај речник не представља дефинитивни одговор на питање језика и обим фонда речи вларумунског говора, већ има за циљ да буде подстрек онима који поседују усмену заоставштину својих предака, да допишу још по неку реч у фонду вларумунског народног стваралаштва.
Који човјек жели доказати да Србљи немају другога језика осим славенскога, не само што по њима свака српска граматика мора учити наопако, него, да како може, он би и Србље све у једну врећу стрпао па завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свјет како они говоре, него да се њему све мора вјеровати.
Ја мислим да је боље својој ријечи повратити изгубљену важност неголи је себи тражити под туђом ријечи. Вук Караџић
ПОКЛОН ЗАВИЧАЈУ Бесплатни примерак
Тотнат карје мйјшћије, ласě кйћо ворбě сй мйј скрије.
ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ
Аутор Љубиша лу Божа Кићи
ВЛАШКО- СРПСКИ РЕЧНИК
ВЛАШКО- СРПСКИ РЕЧНИК ВОРБАРЈУ ВЛАРУМЙЊЕСК- СРБЈЕСК Друго допуњено издање Сарадници Десанка лу Божа Кићи Слобода лу Божа Кићи Корице Новица Станковић Лукин
ВОРБАРЈУ ВЛАРУМЙЊЕСКСРБЈЕСК
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 811.135.1'282.3(497.11)'374=163.41(038) НИЦУЛОВИЋ, Љубиша, 1948 Влашко-српски речник = Ворбарју вларумйњеск-србјеск /Љубиша лу Божа Кићи – 2. допуњено изд. Бор: Љ. Ницуловић, 2015 (Бор : Терција) – 360 стр. ; 21 см Тираж 300 ISBN 978-86-906055-3-8 a) Влашко-српски речници COBISS.SR-ID 217049612
Издање аутора Штампа “ТЕРЦИЈА” Бор Тираж 200 БОР 2015. године Примоштěмпујит ла штампаҹ 27.06.2000. (Прва верзија вларумунског речника штампана на штапачу 27.06.2000.)
Ворба Вларумйњилор је ка Троја а лу Шљиман, сě афлě йн стратура а ђе ноуо лу рамасатурљи ђе цйвиљизацйј ҹе са петрjекут. Трěбě афла, куношћа, аљеӂа шй кићи парҹељиљи а лу ěла мозаик ђе ворбј, карје дупа ҹе сй во огођи, о сй фије марје газдарије. Говор Вларумуна је као Шлиманова Троја, налази се у деветом слоју остатака надошлих цивилизација. Треба наћи, препознати, раздвојити и сложити делове тог мозаика речи, које ће, након што се подесе, бити велико богаство. Култура Вларумйњилор нује ауру ал ҹе љикурě. Ја је дајманту ла карје трěбě лукра, кум ар пућа страљикура. Култура Вларумуна није злато које сија. То је дијамант на коме треба радити, да би могао просијати.
Ла уому карје ворба мумйњилор ласě, стрину с’ауђе йн касě.
ВОРБА НОАСТРĚ Ворба је буката уомулуј Кум је флоарја мйндру помулуј Пом ку флорј сě марјецěшће Да уому ку ворба ворбјешће Јастě флорј йн мулће фјаље Аша сйнт шй ворбиљи тјаље Нује нума о флоарје пи помйнт Шй мулће сйнт љимбј ђе ворбит Йн пом флоарја кйнд ну љагě Паљитě ла помйнт о сй кадě Шй ла грај лу ом аша о сй фије Кйнд ну сě йндурě ворба с'о скрије Ворба, ворба, ворба ноастрě Бун је лумјо сй уђаскě Копиј ај ти с'о пазаскě Њипоцй с'о мошйјаскě Бун йн љимба тја сй ворбјешћ Ку ја повјешћ сй повјестěшћ Йн минћа тја сй ће гинђешћ Пи алтуја рйнд сй ну порњешћ Љубиша лу Божа Кићи 21- 22. 01. 2012.
ЙМПОРТУ Шoлoaм Израел! Бунвењиту йн Израјел! Шoлоaм је ворба ку карје Израиљењи йш мулцамјеск каља ла йнтйлњит шй ла пљекарје, шoлaм је ворба ку карје мулцамјеск лукру шй фаҹерја бунě. Шолоам је ворба а уна ҹе а мйј рамас ђин ворба Јеврејилор шй ђин ја а пройнвијат тоаће ворбиљи лу љимба Јеврејаскě - - Хебрејешће. Кйнд са парасйт цара Јеврејилор шй тоц Јевреји а фост спрйнжйц пи тото помйнту, јеји а лувато сй ворбјаскě пи љимбиљи лу вилајтурљи йнтрě а куј царě а трајит, шй аша ђи врјемја лу вро о мије шй ноуо суће ђи ањ ји ша зујтат ворба шй љимба а лор. Да кйнд дупа рату алђидој са профакут цара а лор, Израиљу, шй Јевреји са астрйнс йн ја ђин тоаће пěрцйљи, са йнтймплат ђе ји нашћиут сй ворбјаскě тоц йнтро љимбě, нума а ворбит пи љимбиљи лу мулће вилајће. Марје тајнě а фост ђе јеји, пи а лу а куј љимбě сй порњаскě тоц сй ворбјаскě шй сй скрије кěрцйљи йнтро љимбě. Йн врун ораш йн тоатě сара ла врун лок са адунат уоамињи ла корзо. Да аколо йнтођиуна а фост шй врун мош карје наврут ку њима сй тěјнује дакě ла йнтйлњалě ну ја мулцамит ку: шолоам; да јар аша шй ла пљекарје. Са мират ји ђи мошула шй ља фост ҹудě пи јел, ама ђила о врјеме а лувато сйј факě пи воје шй карје год са йнтйлњит ку јел а ворбит: шолоам, да а порњит шй јеји уњи кйтрě алцй сй ʤйкě: шолоам. Шй аша йнтрě Јевреј са афлат уоамињ карје а врут сй шћије ҹе сě спуње ку ворба: шолам, шй пинтру аја а катат йн кěрц батрйње ђивродатě, карје а фост скрисě кйнд Израиљењи а авут цара а лор, шйн јеље а афлат кě је аја ворба ђи сйнатаҹит. Шй аша ји а гасйт кě йн кěрцйљи лор а љи батрйње сйнт скрисě тоаће ворбиљи лу љимба а лор, шй аша ку воја лу Думњеʤěу, ђаколо ља пройнвацат шй аша а пройнвијат љимба Јеврејаскě.
Ворба шй љимба Вларумйњаскě нује скрисě йн кěрц батрйње, кě ну јастě ђе а љи аша кěрц батрйње скрисě пи аста љимбě; ама йн тот сату ал Вларумйњеск, сй ну ʤйҹем йн тоатě каса, јастě унђе мајастě кйће ун мош ор мујерје батрйнě, ла карје а мйјрамас кйћо ворбě њезујтатě да пи карје ћињери ну о шћиу. Пи а љи аша ворбје трěбě сй ље афлěм шй сй ље йнсамнěм. Ђикйт ђила лумја а батрйнě, унђе ам мйј пућа сй афлěм њезујтатě ворбě Вларумйњаскě? - - Пућем со афлěм йн повјешћ, йн карје тоатě ворба арје локу ал ји шй спусу ал ји. Да јар аша шйн кйнћиҹе. Кě макěр сйнт ворбиљи огођиће йн кйнћиҹе ђи кйнтат, јеље ау спусу ал лор. Унђе јар ам мйј пућа афла ворба Вларумйњаскě? – О пућем афла йн пољикриљи уоамињилор, кě тоатě пољикра спуње ҹова. Унђе јар пућем сй афлěм кураће ворбје Вларумйњешћ? – Ље пућем афла ла нумиљи лу жоавињ шй бујеʤ; кě Вларумйњи пи јеље ну ља йнвацат ујтйнду сě ла тěљевизор, нума ђила паринцй ај лор мјергйнд пи досурј шй кймпурј. Унђе пућем афла ворба Вларумйњаскě? – Пућем со афлěм ла нумиљи лу васурј шй лукрěрурј пин кěшйљи саћењилор. Унђе јар пућем сй афлěм њестрйкаће ворбје Вларумйњешћ? – Пућем сй ље афлěм ла нумиљи лу: ҹоҹ, боруӂ, појењ, огашě, кймпурј… Кě аља нумје нусйнт йнвацаће ђин географије, нума а рамас ђила ај батрйњ. Дакě во фи воја лу Думњеʤěу, шй дакě ње йндурěм, пућем сй астрйнӂем шй сй адунěм лаунлок ворбиљи лу љимба вларумйњаскě, шй ку ја скрија кěрц ђи йнвацат ла копији ај ноштри.
Љубиша лу Божа Кићи
УВОД Шолоам Израел! Добродошли у Израел! Шолоам је реч са којом се Израелци поздрављају при сусретању и при растајању, шолоам је реч са којом наздрављају послу и сваком добром делу. Шолоам је једина реч што је још остала из говора Јевреја и из ње су поново оживеле речи јеврејског језика –Хебрејски. Кад је пропала јеврејска држава и када су сви Јевреји били расејани по целом свету, они су почели да говоре на језицима народа у чијим су земљама живели, тако да су они у периоду од око хиљаду и деветстотине година заборавили своје речи и свој језик. А када је после другог светског рата обновљена њихова држава Израел и када су се у њој окупљали Јевреји са свих страна, десило се да они нису знали сви да говоре једним истим језиком, већ су говорили на језицима многих народа. Велика расправа је била међу њима на чијем језику да почну сви да говоре и да пишу књиге истим језиком. У неком граду сваке вечери на неком месту окупљали су се људи на корзо, а тмао је стално био и неки старац који није хтео са никим да разговара ако му се при сусретању није отпоздрављано са: шолоам; а исто тако и при одласку. Чудили су се они старцу и љутили су се на њега, али временом су почели да му угађају и ко год би се срео с њим говорио је: шолоам, а почели су и једни другима да кажу: шолоам. И тако се међу Јеврејима нашло људи који су хтели да сазнају шта значи реч: шолоам, и због тога су потражили у старим верским књигама из давнина, које су биле написанě у времену кад су Израелци имали своју државу, и у њима су нашли да је то реч за поздрављање. И тако су нашли да су у њиховим старим књигама записане све речи њиховог језика, и тако вољом Божијом, отуда су их поново научили и тако је поново оживео јеврејски језик.
Говор и језик Вларумуна није записан у старим књигама, јер таквих старих књига нема писаних на овом језику; али у сваком вларумунском селу, да не кажемо у свакој кући, има где још има по неки старац или стара жена, код којих је остала још нека реч незаборављена а коју млади незнају. Те речи треба да нађемо и да их забележимо. Осим од старих људи где би још могли да нађемо незаборављену реч вларумунску? – Можемо да је нађемо у причама, у којима свака реч има своје место и своје казивање. А исто тако и у песмама. Јер иако су речи у песмама удешене за певање, оне имају своје казивање. Где би опет могли наћи реч вларумунску? – Можемо је наћи у надимцима људи, јер сваки надимак казује нешто. Где можемо опет да нађемо чисте речи вларумунске? – Можемо их наћи код имена животиња и биљака; јер Вларумуни њих нису научили гледајући телевизор, него од својих родитеља идући по шумама и пољима. Где можемо наћи реч вларумунску? – Можемо да је нађемо код имена посуда и послова по кућама сељана. Где опет можемо да нађемо непокварене речи вларумунске? - - Можемо да их нађемо код имена: брда, дубодолина, пропланака, потока, пољана… јер та имена нису научена из географије, него су остала од старих.
Ако буде воља Божија и ако се потрудимо, можемо да саберемо и да сакупимо на једно место речи вларумунског језика, и са њима писати књиге за учење нашој деци.
13
14
ВЛАОЉИЦА трěбě сй шћије – уому карје врја сй скрије
ВЛАОЉИЦА
аА бБ вВ гГ дД ʤДз ђЂ еЕ ěĚ ӂӁ жЖ дз,з
Жј,Џ
зЗ йЙ иИ јЈ кК лЛ љЉмМнН њЊ оО пП рР сС тТ ћЋ уУ
фФ хХ цЦ шШ ҹҸ Шј,Ч
ʤ Дз (ʤ = дз, з) ауʤ (чуј), вјеʤ (види) ěĚ адунě (сакупља), албě (бела), бунě (добра) ӂӁ (ӂ = жј, џ) ӂејту (прст), фуӂ (бежи) йЙ йнтрјег (цео), йнаинће (напред) ҹҸ (ҹ = шј, ч) ҹоака (брдо), ҹерју (небо) Влаoљица има 33 слова, што задовољава потребу записивања 32 гласа која постоје у крајинском говору, односно 33 гласа у поречко- хомољском говору. У фонту Roman Cyrillic већ постоје сва слова која се примењују у влахољици. Неко је кроз шалу рекао: “За текст написан влахољицом Власима је потребно пет минута да науче да га прочитају. Једна минута да погледају текст, још једна минута да га прочитају, и додатних три минута да се чудом начуде како су брзо и успешно савладали читање на влашком језику.”
Влаољица је азбукě Ку ја ворба сй с'адукě Пин ја скрису сй сě факě Гура луми сй ну такě Ја је фјељ ђе ћириљицě Баш ђин Валакија самйнцě Фрац дој ђин Солун, а'нҹепуто Пистě мулће цěрј а трјекуто Уњи спун кě нује бунě Аша фак марје минҹунě – Су пиҹоарје вор с'о пунě Бун ђи лумје ну гинђеск Вор скрису ђин Букурјест Паркје ла Влајињ нује кин Шй наказ н'ау пуцйн Ље мйј багě ш'о нопркě йн сйн – Йј йнвацě ђе слугě ла стрин Сй ње мйње пја'лор друм Ђе мулће уорј тот ње спун: Аша азбукě нује ла Ромâњ Ку ја скрије ај простовањ
15
16
Кйнд ље спуњем грај историјеск Кě вродатě аша скрис ла Букурјест Сě фак ку урјекја сурдě Паркје ну вор сй аудě – Аша је лумја, ку минћа крудě
ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА –ВЛАХОЉИЦА
Ну мйј так ку скрис ал ромâњеск Тот йл лабдě кě је домњеск Ка ла ној скрија, ну љи пи плак Ку алтуја ворбј скрисоарја фак Ма пинтру ал гол фйрфоћит Ђе скрис ну са факут њимик Йнкě је тајна –њефршйтě Шй скрисоарја –њепорњитě Ку влаољица сй фи порњит Ла врјемја кйнд са пољимит Пистě ҹинспрјеҹ ањ ҹ'а трјекут Шй факултат ам фи факут Влаољица арје ђе гйнд Сй ње аперје ђи ворбј лу Сйрб Ку ја ворба сй'нконђијаскě Љимба луми ноастрје сй уђаскě Љубиша лу Божа Кићи 31. 01. 1. 02. 2012.
Основне поставке влахољице концепиране су октобра, новембра месеца 1996. године а облик новоприхаћених слова еволуирао је и дотериван поступно. Влахољица представља Вукову ћирилицу којој су придодата 5 (пет) слова за гласове којих нема у српском а има их у влашком језику (то су: ě, й, ʤ, ӂ, ҹ). Употреба влахољице, уз коришћење Вуковог правописа, за Влахе јенајбоље решење јер они користе и ћирилицу и фонетски правопис те немају потребу да уче туђи правопис и азбуку. Мукли самогласници (ě, й) адекватни су руском тврдо е, тврдо и, односно немачким муклим самогласницима (ë, ü). Oстала три слова имала би дијалектални изговор: у крајинском: ʤ = з, ӂ = џ, ҹ = ч у поречко- хомољском: ʤ = дз, ӂ = жј, ҹ = шј Оваква верзија ћирилице подједнако добро задовољава писање и у крајинској и у поречко- хомољској верзији влашког језика, јер (ě, й) су истоветна за обе опције, (ʤ) у себи садржи слово (з) које се користи у крајинском; (ӂӁ), (ҹҸ) су са дијакритичким знацима па ће моћи дијалектално да се прочитају а ӂ добро тумачи писање речи: жој, ӂој; жоака, ӂоака и слично како се користи у Хомољу. Оваква ћирилица не само што омогућава свим Власима да тачно записују свој говор са дијалекталним разликама, већ ће омогућити и Србима, који то желе, да приближно тачно прочитају и изговарају влашке речи. Посебно ће то бити корисно за оне Влахе које њихови родитељи нису научили матерњем језику, а они сами или њихова деца, пожеле да сазнају нешто о предачким коренима.
Супротно тврдњи да Власи без прихватања рoмâнског алфабета не могу у писменој форми изражавати свој говор, влахољица ће показати да Власи не морају постати Рoмâни, како би тек онда научили читати и писати на свом матерњем језику.
17 ОДБРАНА ВЛАХОЉИЦЕ На селу постоји правило да се баште сеју у пролеће. Ко не сеје башту, у јесен нема шта да обере. Ако такве (који нису сејали) у време бербе затекну да из рејона башти долазе са пуном торбом обраног поврћа, знају да је лопов, мада га нису видели где и када је украо. За таквима док пролазе кроз село вичу и псују. Слично је и са усвајањем влашког писма а посебно ћирилице. Они људи који су годинама, чак и деценијама били за искључиву примену латинице у влашком језику (romansku ili u verziji po APHI konvenciji), а за ћирилицу нису хтели ни да чују нити да примењују фонетски правопис, сада су се појавили као промотери ћирилице и тумачи Вуковог правописа. Или, људи који уопште се нису бавили влашким писмом, одједном су постали меродавни за ту област и захваљујући закулисаној подршци структура из њихових политичких странака наметнули су се као пресудни фактор у одлучивању о влашком језику а себе прогласили за творце влашког писма. Ево и ја говорим и обзнањујем. Фактички се ништа неће променити али знаће се ко је лопов, лажов и плагијатор. Сељаци своје њиве и летину штите и бране од стоке, дивљих свиња, јазаваца и птица а од поштених људи немају потребе, јер сваки поштен човек ценећи туђи рад и не пљачкајући га, даје пример да и други слично поступају, чиме уједно вреднује и брани свој рад и допринос. Наравно, под условом да свако то уважава и на такав начин поступа. РАЗЈАШЊЕЊЕ Након послератног употребљавања влашког језика у јавној комуникацији на Радио Зајечару и листу «Ворба ноастрě“, и записивања истог прилагођеном ћирилицом коју је користио Јанко Симеоновић, прво значајније промовисање влашког писма остварио је Паун Дурлић употребом своје верзије влашког писма које је популарно названо „Пауница“. Мада је и сам аутор својевремено потенцирао да је такво писмо стварано да олакшава рад приликом записивања влашког стваралаштва са компјутерским програмом, ово писмо је имало широк одјек у јавности. Наредно писмо за влашки језик на коме су писане књиге,
18 била је „Влаољица“ од 1996. године. Она је имала превасходно за циљ да се користи за записивање а да при томе сходно фонетском правопису користи за саваки глас одговарајуће посебно слово. Мукли самогласници по угледу на немачко мукло (ë, ü) или руско тврдо е, тврдо и узети су у облику (е, и) са дијакритичким знацима. Било је колебања код муклог (е) да се усвоји као руско тврдо (е), међутим, увек би се појавио проблем форме слова у писаном облику, јер би се исто тешко разликовало од писаног слова (з). За гласове који су раније обележавани комбинацијом слова: дз, жј, шј, узета су слова која би својим изгледом асоцирала са словима која су имала приближно сличну гласовну вредност. Праћење дефинисања облика поменутих слова може се најбоље видети у књигама на влашком језику које су штампане влахољицом. Појава влахољице била је праћена игнорисањем, оспоравањем и нападима. Од стране љубитеља латинице проглашавана несавременом и кочницом европеизације, уз тврдње да није примерено да се са њом пише на влашкоом језику, већ треба усвојити ромâнску латиницу. Када је сазрело уверење да треба нешто учинити на описмењавању Влаха и када је доказано да је за њих функционалније да користе оно што већ имају и познају из школског система Србије тј. да не треба себи додатно да отежавају пут описмењавања на свом матерњем језику, односно када је међу онима који су се залагали за усвајње влашког писма превагнуло мишљење да се влашки језик базира на фонетском правопису, на рашчишћени терен улетела је НВО „ГЕРГИНА“ и поставила свој барјак, како би себе представила као творца влашког писма. Наравно да није нека мудрост или ексклузивно право, да се Вуковој ћирилици додају пет слова и одреди им се гласовна функција. Међутим, ако је то већ било урађено у влаољици, зашто онда НВО „Гергина“ и њени трабанти проглашавају себе за творце влашког писма? Зар зато што су на јаслама владајућих гарнитура? Поред тога што прећуткују да је влаољица већ 15 годиина била у употреби, њихов предлог даје решења која су лошијег квалитета. За мукло (е) узима (а) са дијакритичким знаком (â) које представља застарело решење из црквенословенске азбуке. Поставља се питање
19 шта ће бити када лингвисти из Ромâније као чланови Европске Уније, пожеле да модернизују своје писмо тј. (â) замене са неким новим словом. ( Ово је тек узгредна напомена –не без цинизма). Мукли самогласници нису спорни, они су са различитим варијацијама коришћени у влашком језику. Међутим, неоспорна је чињеница да је аутор влаољице први пут из фонта Roman Cyrillic пронашао и извукао за употребу слова за обележавање гласова из влашког језика, за које у Вуковој ћирилици није било одговарајућег слова. За ранију комбинацију (дз), пронађено је ʤ (које су људи већ одавно створили вештим спајањем слова дз); за (жј) узето је (ж) са дијакритичким знаком (ӂ); за (шј) узето је (ч) са вертикалном цртицом (ҹ) које као такво може се сматрати истоветним за крајински и за поречко- хомољски изговор, јер у крајинском (ч) је већ у стандардној употреби а у поречко- хомољском изговору (ҹ) имаће гласовну вредност блиску (шј, ћј). Уместо јединственог слова „Гергина“ нуди два различита слова, при чему (ш) са косм цртицом изнад у писаном облику представљаће проблем за разликовање од писаног слова (т) које је практично такође слово (ш) са хоризонталном цртицом изнад. У чему је разлика између та два облика? Једино у углу нагиба цртице?! Напокн у чему је предност или оригиналност код „Гергине“ ако они употребљавају (ж) са косом цртицом? Какви су интереси (политички, матерјални) или мотиви похлепе (како би себе представили као ауторе влашког писма) нагнали чланове „Гергине“ да се од приврженика влаољице преметну у њене опоненте, представља велику непознаницу – за чуђење и нагађање. Међутим, очигледно да након састанка Националног Савета Влаха у Петровцу на Млави 3.07.2011. године, на видело су испливали закулисани договори партијских врхушки, које су се међусобно намириле и ради својих интереса „Гергину“ прогласиле за аутора влашког писма. Настојећи да се уздигну на педестал славодобити, ниске душе које пузе на гомили новца уз звекет монете и оглашавање пропаганде, показале су се налик звечарки под којом се у њеном походу рони пустињски песак –на коме остају вијугави трагови пузања.
20
НУ ЉЕ РУШЙЊЕ Ла уњи ну љи рушйње Ку гергина а мйндрě нумје Сй'ш факě лабда йн лумје „ГЕРГИНА“ ку лукру алтуја са лабдат Гйнду лу влаољицě а фурат Йнтйј са ивит ђи ажутат Ма атунҹ алта йн гйнд ља дат Са пус ла словј ђе скимбат Сй арěће кě ји аја а лукрат Фйнкě нује мајсторија Пуња ҹинҹ словј ђе скрија Ји пун пикурј шй конђије Сй арěће, кě је а лор тапије А порњит йн лумје ку лабдат Кě а факут азбукě ђи скријат Да сě фак кě ља зујтат Кйнд влаољица а пљекат Аја а фост фйрђе алтуја бањ Йнајинћа лу ҹинспрјеҹ ањ Ма ну ље пи воје ла гогомањ Ла влаољицě ји'с марј душмањ Дар ђе ҹинстě, ор пе бањ Са пус паркје кйњ ђе одолањ Траг ђ'алтуја букатурě Дакě пот с'о скоатě ђин гурě Љубиша лу Божа Кићи 31. 01. 2012.
______________________21_________________________ адěверјаʤě – приклања се; усаглашава; потврђује; води рачуна, пажљиво реагује и поступа адěверјала –потврђивање; а - члан уз присвојне заменице сагласност, уважавање и уз глаголски облик перфекта адěверјала ла ворбě – а'пěј, а пěј - е па, е да сачекивање у разговору, абаће -одбија, скреће, усмерава одобравање саговорнику абаће апа - одбија, скреће, адаоара - по други пут усмерава воду адапатоарја –поило абаће ворба - наговештава, адапату - појење скреће разговор адапě - поји, напоји сě абаће - скреће адйнк - дубоко абја - једва адйнкату - продубљивaње, абурија - испарења дубљење, удубљивање абурјаʤě - испарава са адйнкат - продубило се абурě вйнту –ветар пири адйнкимја - дубина абуровйнту - поветарац адйнкјаʤě - продубљује абурос - покривен паром, пун адйнс - посебно, баш зато, испарења; испарљив изричито, конкретно, намерно абуру - пара, испарење адо - дај; донеси абушйља - пузећи адраку, алдраку - лукав, аверја - имовина, ђаволласт, као ђаво власништво, иметак адунарја - скупштина, сабор, аверњик - имучан збор; окупљање, сакупљање, авуту - поседовање, прибирање власништво адунатура - оно што је а авут - имао је, поседовао је сакупљено; сакупљање; може авуторњику - поседник, означити збир власник, сопственик (може се адунě - сакупља користити за савремени израз: адурмит - заспао, у сну аутор = авутору, авуторњику) адурмиторј –успављујући авуторју - имаоц, поседник адуҹе - доноси авуцйја - иметак, имовина, адуҹе йн парћаја –сличи, власништво наликује ага - ага ађету - навика, обичај агањи - аге ађиноарја -мало пре, малочас агěрě - удесио, натемпирао, ађинтйј - прва, претходна чека погодну прилику аʤěм - бесквасни; пресан адаварат –потврђен; ажунату - за Бадњи дан сагласан; истинит целодневно гладовање као пост адавěру - потврда ажунӂе - стиже; долази
А
________________________22_______________________ ажунсě - стигао, стигло; акрјешће – кисели досегнуо, додирнуо, дотакао акрит - (за)кисељен ажунсу - стизање; сустизање са акрит - накисло Ажуну - Бадњи дан стě акрит ђи бјерје - не ажутату - помагање, помоћ трезни се од пића ажуњаʤě - пости за бадњи бјецйу акритурě - пијандура дан , у преносном смислу када акришор –киселкаст није јео цео дан, када гладује акрјала - киселост; салата, ажутамйнту -помагање, помоћ туршија ажутаторју - помагач, акру - кисео помоћник аку - игла; жаока пчеле (осе) акума - сада ажутату –помагање, помоћ ажутě - помаже, испомаже акупат - ухваћен, обрлаћен ла акупат - онемогућио га да сй ажуће - да помогне (наздарављање уз пиће) побегне, опколио га на препад, ажуторј - који помаже; који ухватио га изненада акупаторју - окупатор има дејство, који делује ажуторју - помагач, помоћник акуша - ускоро, сад ће ал - члан уз присвојне ажутура –помоћ, испомоћ ажутурату –испомагање, заменице или придеве (за мушки род) испомоћ азвйрљит - разбацано; ала - ала, звер хитнуто, заврљааћен алавија - руља; гамад алавија –тушта и тма, најезда азвйрљитура – хитац; оно што је хитнуто (војске, народа) алавиҹос –насртљив, азвйрљића – пустимице, заврљаћено досадан; халапљив аиҹа - овде алалěу - јадиковка, аја - та јадиковање, запомагање; шиканирање, злостављање, ајдац - хајдемо ајде - хајде тортура; несрећа, невоља а луват йн алалěу - кренуо ајдуку - хајдук, убојица ајдуҹешће - хајдучки (отпочео) је са јадиковањем (запомагањем) ајлалц –остали, други ма луват йн алалěу - кренули ајлалц –остали, други су да ме злостављају, отпочели ајман, ајманě – скитница, су са авај мени, „убацили ме у луталица; стока без чувара машину, узели ме под своје“ умблě ајман - иде скитајући алан (алалтě ан) - прeтпрошле ајна - огртач, хаљина, тога године аколо - тамо, онамо, онде алалалт - онај други акоњерју – велика игла са алалт - други (не овај) дршком (за шивење врећа, алалтě - друга (не ова) сламарица)
______________________23_________________________ алалтěјерј - прекјуче алмитриља - другојачије алалтěсарě –прексиноћ алмитрја - другчије алам - алал алос - виловит алам сйј фије –да му је алал алрěу - зли; нечастиви алан - претпрошле године алта - друга алаузу - галама; кркљанац алтавит - постао је: фаличан; алб - бео хендикепиран; инвалидан албањацě –са својством алтау - фаличан; неспособан, белине, беличаста; белог тена инвалидан албастра –врста биљке, алту - други различак алтуја (ал алтујуј) - туђе, туђи албастру –розе боје алтфјељ - друкчије албěцу љемнулуј - бељика алтҹе - друго нешто дрвета алтҹева (алтě ҹева) –друго албина - пчела нешто албина урсаскě –солитарна алтҹињива - други неко пчела алће - друге албинујка - пчелица алћиљи - друге, ине албиҹос –беличаст алувату (ђи пйње) –квасац албит –избељен, побелео, припремљен са брашном за избледео тесто албитурљи –рубље, веш алувацěлу - квасац албја - корито за веш; појило алуна - лешник албјаца - белина алуна војњиҹаскě ђи луват албјаца окјулуј –беоњача шй дус йн рат - лешник албјећињи - бељика дрвета амајлија за ношење у рату албјешће –бели;постати бео алуну - леска албуриу - беличаст; избледео алуну ал сйрбаћик - мечја албушу - беланац леска алдатě (алтě датě) –други ал уну - једини пут, другом приликом алуњекос - клизав; клизаво алдраку –ђаволаст, опак; алуњекушу –клизавица; враголаст, несташан клизалиште алђилаурмě –задњи, алуњету - лесковик последњи алуњикě –проклизава алђинаинће - предњи алцй - други неки алђиндарěт - који је позади аља - те, оне алђинтйј –први, претходни аљаргě - трчи, јури алђинурмě - који је позади аљеӂе - бира алмазу ђи тајат стйкла сй аљагě - да бира дијамант за счење стакла аљеӂерја –бирање, избор, алмйјмарје - највећи изабирање алмйјмик - најмањи аљеӂири –изабирарачи, жири
_______________________24________________________ ну с'аљег уна ђин алта - не амйндој - оба, обојица разликују се амйндоуо - обе аљергату - трчање амин - амин аљергатура –јурњава,трчање аминат - аминовано; суђено аљес - биран; разговетан амињаʤě - аминује ворбјешће аљес - говори амјећаʤě, мјећаʤě разговетано спречава, обуздава, омета, са аљес - издвоји(л)о се ствара баријеру, ставља аљесатура - оно што је блокаду, крши; штети, одабрано, резултат бирања повређује аљесу - одабир; избор амјецала - вртоглавица; аљесура - одабирање, избор, несвестица селекција амјецěшће - губи свест, аљиђинтйј - прве, претходне добија вртоглавицу аљин - алев амјецйторј - опојан; вртоглав пипарка аљинě - алева амјецйтура - пијанац; паприка блесавко аљинат - умирен, смирен амнарју - кресало, огњило, сě аљинě -смирује се, умирује се оцило ам - имам; ја сам амњаʤа нопцй - поноћна ам- ам - ав- ав, ономатопеја утвара која пролази у облику псећег лавежа тамне силуете недефинисане ама, ма - али животиње или навиљка сена амарала - горчина амњаʤěљи - југ (као страна амарě - горко света) амарос - горак; чемеран амњаʤу - подне; ужина; југ амараҹуња - горчина, горкост йн парћа амњаʤулуј амарйт - горак, загорчан; према југу, у правцу југа чемеран амњаʤу нопцй - поноћ амарутě - прети; угрожава амњеʤěшће - ужинава амарутě ку пумну - прети амњеʤйту - ужинање песницом ампарату - цар, император амбарју - амбар ампараћаса - царица американ - америчко ампарацйја - царство, пйнʤа американ - америчко империја платно аму - ам (прибор за вучу коња) амйнат - касно, доцкан амунка, амункě - тешко, амйнатат - одоцнео; закаснео мучно са амйнатат пи друм йј амункě - мука му је; задржао се на путу, каснио устручава се путем амурцала - утрнулост сě амйнаћаʤě - касни, амурцйт - утрнут закашњава амурцěшће - трне
______________________25_________________________ а амурцйт ђи фриг - утрнуто апљекат - сагнут; подојен од хладноће, укочанио се апљекатоарја - дојиља ан - прошле године уоаја апљекатоарје, карје ну ан цěрц - претпрошле године дě ла мњел сй сугě шй моарě сй андěрě - заподева сě цйнě пйн мњелу суӂе. Ђеаја ану - година ла виће сě скимбě нумиљи, сйш ану ал ноу - нова година скимбје нарау ањи - године; годови апљекаторј - који се доји, ањинат - закачен, окачен (сисавац, одојче) ањинě - закачиње, качи апљекату - сагињање; дојење ањину - ива, јова, јововина апринђе - пали (користи се и у смислу уључује: сијалицу, ањињишу - ивик, шума шпорет) јововине апринс - упаљен апа - вода апринсура - паљевина апа бигјеритě - кречњачка апроапје - близу вода апропијаʤě - приближава апа минаралě - минерална апропијату - приближавање вода апа морцаскě - ледени зној апса - апса апсанӂиу - апсанџија апа скумпě - обредно апукату –започињање намењивање воде за покој апукě - започиње душе; апа скумпě сě дě ђи поманě ђила жоја марје пйн ла сě апукě ђи ја - „набацује„ се некој жени мошй ђи фраӂ, да о траӂе о фјећицě, шй ла ʤěоа лу мошй сě апукě ђи јел - започиње расправљање са неким, задева ђи фраӂ сě пуње помана лу зађавицу апа скумпě апа цймпуроасě - газирана апукě йн лумје –иде (одлази) у свет вода апушйна - водурина ла трjекут апа - ознојио се ападуку - водовод, аквадукт ар - би апарала - брањење, заштита арама - бакар мам апарат - бранио сам се, арамашу - опклада сě (а)рамашěшће - клади се одбранио сам се арањешће –храни; тови апарија - водурина, водено арањит - нахрањен; утовљен пространство апатос - водуњав, водњикав арањиторј - хранљив арањиту - храњење; товљење апěрě - брани, штити арат - изоран, пооран сě апěрě - брани се аратарја - показивање апипијату - пипање аратарњик - за показивање; апипије - пипа за пример, за углед апљакě - сагиња апљакě мњији - подој јагњади аратат - показан
________________________26_______________________ арататорју - показатељ, који арија - гумно показује, показивач аријушу - полудивља јабука ӂејту арататорј - кажипрст аријуш - јабуке које нићу из аратату - показивање семена ариҹат (пěру, пјеља, пйнʤа, аратě - показује арату - орање блана) - храпав; накострешен аратура - ораница; орање ариҹат ла гурě - екцем на арбиу - арбија, сабијач, устима набијач пјеља ариҹатě - перутава кожа аргасала - штављење ариҹу - јеж аргасěљиљи - средства за арје - (он) има штављење арјету, арту - блиска околина, аргасěшће - штављује, штави видокруг; ареал, станиште аргаторју -најамник, печалбар ја дат ун арјет - обишао је около један круг аргацйја - најам, печалба ардаљу - горушица, мустрада фи йн арјету луј - буди у близини њега ( у његовом ардоу - аков видокругу) арђала - жега арјећиљи - приплодни ован Арђалу (ал рěу ђалу) арку - гудало; лук; опруга, топоним на путу између гибањ Горњане и Танде арђаоа - земуница у којој се арку ђи лаутě –гудало виолине ткало платно од кудеље; јамица за подношке при ткању арку ла фјарě –опруга на кљусама код првобитних разбоја аркурљи ла кар –гибњеви арђаторј, арʤаторј – на колима горљив, са својством горења арма - оружје арђе - гори; спаљује; жеже арђедоарја (арђе ђе доарје) армата - армија армамйнту - наоружање - страст, занос; бунило арматорј - наоружавајући, арђелос - горљив; врео, који наоружава ватрен; страствен арђерја - горење, горљивост арматорју - оружар армацйја - војска, армија арђију - паприка (љута) армуњика - хармоника арě - оре армуњикашй - хармоникаши арěцу - кобац, ветрушка армуњикуца - усна хармоника арӂинтарју - кујунџија; армашу - армијац, војник; мењач новца оружар, оружник арӂинтат - посребрен Арнаглавјењи -Рудноглавци арӂинту - сребро Арнаглаоа - Рудна Глава арӂинту ал виу - жива арнěут - тврдокоран, арйнгу - црквено звоно непопустљив, безосећајан арймасарју - пастув
______________________27_________________________ арнěуту - јатак, тврда вера аспрјала - храпавост; строгост која не издаје асприу - претежно храпав, арњик - марљив, реван; храпавичаст имућан аспру - храпав; строг, строго; арпја - крило оштар у смислу жесток арс - изгорен; спаљен; аспру уом –строг, жесток човек загорео; прегорео аспрě врјемја - оштра клима арсура - огоретина; (време, зима, ветар) опекотина; згариште асприт - похрапавео; постао арћија - хартија, папир строг арцагос - набусит, дрчан, аста - ова осоран, ђангризив, свадљив, аставарě - летос помаман; арогантан, осион астајарнě - зимус арцагурљи -дрчност, осорност асталу - сто арцарју - врста дрвета астаљору - сточић арцоага - кљусина; старкеља астаноапће - ноћас арцу - месопусни дан астарě - вечерас аршйца - присој, песковито астапримоварě - пролетос и шљунковито земљиште астатоамнě - јесенас изложено припеци сунца астěʤ - данас аршоу - лопата астрйнӂе - сакупља; сажима асарě - синоћ астрйнс - сакупљено аскултамйнту - служење са астрйнс - окупили се; аскултарја - служење; сакупило се слушање, прислушкивање астрйнсу - окупљање аскултарњик - послушан, астрйнсура - збир, скупина услужан астора - оних дотичних, аскултаторју - (по)служитељ онима аскултату - служење; аструкě - покрива, прекрива слушање аструкамйнту - покривач, аскултатура - служење; покривка служба; услуга аструкамйнту кěшй - кров, аскултě - прислушкује; покривка на кући слуша; служи, послужује астуја (а лу ěста) - ономе, сě аскултě - помаже се, служи дотичном се, испомаже се дěј астуја, а лу астуја, ђин аскуће - оштри (ђила) астуја аскуцймја -оштрина, бриткост, аступат - зачепљен, запушен наоштреност; зашиљеност аступě - зачепљује, запушује аскуцйт - оштар; наоштрен; аступушу - запушач, затварач зашиљен, шиљат атйрнě - (за)качи, закаћиње аскуцйтоарја - оштрилица атйрнат - окачен, закачен аскуцйтура - оштрица атйрнатоарја - закачка
________________________28_______________________ атйта - толико, толики аца ла фириз - линија по атйтě - толика којој сече тестера тот атйта - исто толико ацйцйје - потпаљује, атйтушка - толицко, оволицно распирује; раздражује атунҹ, атунҹа - тада, онда ацйцаторј - раздражујући; аћијату - дотеривање, подстицајан; провокативан, удешавање, утезање, опремање изазован сй ма ћиј - да се удесим, да се ацйцаторју - подстрекач; дотерам, спремим, да подпиривач; провокатор, притегнем одело, обућу изазивач ау - јао; имају ацйцату - раздраживање; ау лěлě - јао леле, авај распиривање ји ау - они имају аш - би, бих ауђе - чује; дознаје аша - да; тако, такво ауʤйту - чујење шй аша йнаинће - и тако ауʤйтура - гласина; проглас, даље вест; чујност ашаʤамйнту - притисак; аурарју - златар улегнуће ауратура - позлата ашаʤарја - притискивање; ауру - злато слегнуће; сагињање ђи аур - од злата, златно ашаʤат - притиснут; слегнут; афарě - напоље сагнут афиону - опијум са ашаʤат - слегло се; налегло афлě - налази, проналази са ашаʤат пи лукру афумат - димљен; накресан притиснуо (навалио) на посао афуматоарја - пушница са ашаʤат пингě јел са афумат - загорео, има обрлатили га; приклонили се к мирис дима њему `са афумат`- накресао се, ашаʤату - притискивање; напио се слегнуће; сагињање афумě - дими; пуши (дувани) ашаʤě - притскује; сагиње афумјаʤě - дими; пуши ашаје - тако је афурисйт - анатемисан, ашћа - ове ђаволисан; ђаволаст, лукав, (а лу) ашћија - дотичне незгодне нарави (поменуте), дотичних афурисйту - сатана, луцифер (поменутих) ац - сте ашћатě - чека; нада се аца - конац ашћаптě - чека; нада се аца киптори - конац који се ашћатě-мě -чекај ме, сачекај ме обмотава око дугмета или два ашћептарја - чекање; конца (тракице) који се ишчекивање, надање међусобно везују где је ашћептату - чекање, закопчавање без дугмета очекивање
______________________29_________________________ ашћернут - положен, прострт багламјељиљи, бěгламјеље - шарке на орману ашћернуту - простирка бадěју - бучкало за маслац …ђе кулкат - постељина бажокура - лакрдија, шега, …ђе опинкě - уложак за исмејавање, ругање, спрдња опанку ашћерње - простире; положи бажокурос -лакрдијаш, шерет базјену - базен аҹерě - вреба бајатоњу - момчина аҹи - ту, туна бајату - момак, младић аҹија - ту, туна бајацěлу - момчић, момченце аҹиљи - игле бајацěндру - велики момчић бајацěск - момачки бајацěшће - момачки, на момачки начин; проводи момачки живот бајацйја - момаштво, ба - ма момачко доба ба ауʤ ту - ма чујеш ти бајбараку - јелек, прслук ба јо ну - ма ја не бајбоку - збијена гомила ба јо - не ја, јок ја мјерг бајбок - збијено крдо ба уну, ба алту - ма један, ма оваца у трку други; те један, те други бајлогу - уметак, ојачање од баба - старица парчета гуме или коже који се баба оарбě - игра ћораве баке умеће на спољашњим гумама са бабит, уому карје са факут кола или бицикли ка баба - направио се као баба бајра - упртњача, рукохват (на бабалуку - бабалук, старина, корпи, кофи, цегеру, ташни) дедовина бакшйшу - бакшиш бабјеск - бабски балан, бěлан - белац бабјешће - бабски, на бабски балабан - балабан, огроман начин човек Бабиљи - баба марта баластру - розе бабошћоајка - бабетина балаура - коровска биљка са багат - стављен, уметнут листом налик кукурузу багаторју - пуњач, пунилац, балауру - смук угуривач балаҹу - рибар багě - меће, тура, уноси балаҹиту - рибарење багě минћа - води рачуна, балбањит –оклембешен, имај на уму поколебан багě сама - води рачуна, пази сě балбањеск - опхрвају се н'а багат ђи сама - није спазио балбатаја - пламен; буктиња баглама - баглама, шарка балбатаја фокулуј - пламен ватре
Б
_______________________30______________________ балмјежала - сплеткарење, барба сакури - део сечива трачарење, мешетарење секире балмјежěшће - сплеткари, барбарит - поравнат, трачари, мешетари уједначен балмјежос - житак барбарјала - уједначавање, балмјеш- талпјеш равнање балмушу - прокисо млад сир барбарјешће - поравнава упржен са пројиним брашном барбату - муж, супруг балону - балон барбатушу - мужјак балос - балав барбацěшће - мужевно, балта - бара својствено мужу балтаку - дубока бара; језеро барбацйја - брачни статус балтоака - баруштина, мужа баретина барбија - подбрадак балуц - розе, белкаст барбијерју - берберин балћина - мочвара барбос - брадат балћинос - мочваран Барбура - Варвара баљегос - запрљан балегом барда - брадва баљига - балега бардаку - бардак баљигарју - балегар; ђубре барʤа - рода баљиљи - бале, слине барјем - барем, макар толико банда - труба барјет(к)а - беретка бандашй - трубачи, свирачи барка - барка, чамац бандашу - трубач; бандаж баркарју, баркаӂиу -чамџија бандјерју - бандера барна - „пуна капа“, има банка - банка; десет динара свега; прекомерно трошење, банкарија - банкарство распикућство, расипавање; банкарју - банкар лумперај; хаос, ршум банкина - банкина басама, басамйка - ваљда банкјету - банкет басамаку - степеник бану - новчић; банкнота басамаҹиљи - степениште бања - бања баскија - пречага у огради бањи - новац, паре басу - бас бањиулуј - новчано, у новцу басујешће , бěсује - басира бараба - бараба батаја - туча; батине; борба барабар - упоредо; подједнако батаја ђи жок - спрдња, барабоју - барабетина исмејавање барака - барака лукрě ђин батаја ђи жок барба - брада офрље ради, фушерише неки барба капри -бусика, типсина посао, саботира посао барба ла коасě –широки део батајашу - борац сечива косе йн батаје - у правцу, на удару батајос - борбен; склон тучи
______________________31_________________________ батајосу - убојица, кавгађија йш баће жок -руга се, спрда се батарка - чабар (већи) йш баће љимба ђи ҹерју бататарњик - борбен; гури - говори реда ради упоран; насртљив, навалентан бауторј -пилац, онај који пије бататарњиҹија - упорност бауту - пијење бататорј - насртљив; борбен баутура, бјеутура –пиће бататура - утабано место, бауца - белутак; кварцни песак ледина; поприште бауцарју -камењар од белутака бататурит - утабан, утрт баш - баш, већ батěћеҹерју - убио те бог башћаоа - башта, врт башћеларју - баштован батјерја - батерија, батеријска лампа башћелуку –баштованство, повртарство батрйн - стар батрйна - старица баҹ - батлија (чобанин чије батрйна (коло) - стара влајна стадо има највише млека) (влашко коло) баҹија - станиште за испашу батрйњаца - старост оваца батрйњешће - старачки бěл - бео, белкаст батрйњи - стари; преци бěлан, балан - белац батут - испребијен, бијен; бěлу, бјеља - белац набијен, сабијен бěшка - засебно, одвојено, баћала - потка обашка баће - бије; млати; удара; бěшкашала - одељивање, набија одвајање; подвајање баће арйнгу - звони црквено бěшкашйт - одвојен; одељен звоно бежйнарју - пролетер; баће брума –пада слана избеглица баће вйнту - дува ветар бежујка –шило; шпенадла, баће ђин палмје - аплаудира игла без ушица баће ђин ěрпј - маше крилима беј - светлосмеђ, драп баће ђин коадě - маше репом бејка - куна златица баће ђин уокј - трепће очима бекерју - нежења, бећар баће кěрцйљи - игра карте белћим - ваљда, вероватно, баће коаса - клепа косу можда баће ку краҹи - рита се белҹугу - алка, беочуг баће ла ушě -лупа на вратима белҹугу ђи пус ла порҹ йн баће пјатра - пада град бот, ботњица - брњица баће ҹоариҹи - ваљави сукно бељаоа - невоља, белај ма баће папуку - убива ме рě- бељаоа - страшна невоља, ципела велики белај, катастрофа сě бат вйнцй - мешају се бељит - огуљен од коре ветрови о бељешће - награбусио је, сě баће - бије се надрљао је
_______________________32______________________ бељитура - огуљено место његура бйзнě - мркли мрак бербјеку - ован ће багě йн бйзнě - стрпаће берегјата - душник; жила у те у тамницу месу бйзоју - висуљак берекјету - летина, род; стě бйзој - стоји као висуљак, изобиље штрчи укрућено бескјекјера - кревељко, бйзоњала - зујање; лапрдање бескјекјерат - искревељен бйкйрљијљи - ситнице и бећаг - нездрав; фаличан проблеми бећежйт - фаличан; о сутě ђи бйкйрљиј - сто хендикепиран ситница и проблема бећежйтура - фаличност; бйксала - гужва, стешњеност ожиљак бйксйт - стешњен у гужви бећешаг - болешљив бйлбěје - трепери, пламса бешйка - бешика; плих бйлбěје фоку - трепери ватра бешйкат - са плиховима, пун бйлҹу - вашар плихова бйр- бйр - израз за вабљење сě бешйкěје - добија плихове оваца бешйкуцйљи –пурци, бйр-ица - узвик дозивања шљиве џанарике оваца бешйкуца - плих бйрдауш - максимална ватра, бешйна - прдеж пуном паром бешйносу - прдоња бйрк- бйрк - команда за бйз - ономатопеја зујања умиривање овце бйза - зујалица; инсект који бйркајала - преметање, зуји; у Црноречју име за пчелу преметачина; рад без реда бйзаиту - зујање бйркаиту - преметање, бйзајка - зунзара претурање по нечему бйзакоање, бйзакоањиљи бйркěје - премеће, претура - ђинђуве, тричарије, трице и бйрлогу - смеће; брлог кучине, којештарије бйрна - греда, брвно бйзěје, бйзоање - зуји, бйрнарјаца - брвнара зунзари бйрнашу - гајтан бйзга - размаженко, бйрца - кика, перчин, плачљивко плетеница бйзгаит - размажен бйршйтура, вйршйтура сě бйзгěје - пекмези се, огашулуј - терен одакле извољева, закера почиње формирање потока, бйзгйјитура - размаженко, удолина испод врха брда плачљивко, закерало бйту - штап сě бйзгоање - пекмези се бйту ђи коастě - ребро бйзйјитура - зунзарац бйту ђи машйнě – палидрвце бйзна - помрчина; тамница
______________________33_________________________ бйту пи поманě - штап на биҹу - бич помани за одбрану од биҹу ђи ацě - дењак конаца присвајања намењеног за крпљење, дужине 50 – 70 см. са факут бйт - од хладноће се бја - пије укрутио (залеђен веш, покојник) бја тутун - пуши дуван бйћикос - дрвенаст бјасě - прди бйшнарија, бушнарија – бјат, б'ат - пијан густ дим и чађ, прашинчина бјеку - бренер мјерӂе бйшнарија –густ бјеља - белац, белко дим и чађ или прашинчина бјенʤйљи - трубе која куља бјерја - пиће (алкохолно) бйшњала - шикљање, бјестрйга - у неповрат, куљање; нагло избијање недођија бйшњешће, бушњешће бјету - јадничак, сиромашко шикља, куља; избија бјецйја - пијанство, пијанка бибану - гргеч бјецйјос - склон пијанству бибěје - угиба се и вибрира бјецйјосу - пијандура, бигерју - јако извориште на пијаница кречњачком терену, вруља бјецйу - пијаница, пијанац; бику - бик склон пићу биковит - особина непотпуно бјецовану - пијандура, уштројеног бика пијаница бикоњу - велика каменица благě ђи уом - благ, душа од била - кугла; камара човека била ђе фок - буктиња Благовјешћана - Благовести биљету - билет; сточни пасош блажйн - благ; кротак биње - добро, блајин - кротак, доброчудан, биње-вењит - добродошао добродушан биње-војит - пожељно; блана - даска пожелети, изволети бланат - има једну страну као бињиљи - благостање, даска, пљоснат добробит блањиу - пљоснато, налик бињишор - полако, лагано дасци бироу - биров, телал блањиулуј - пљоснато, биру - данак, намет, порез положено бисěрика - црква бластамат - проклет биулу - биво бластаматура - проклетство биуљица - биволица бластěмě - куне, проклиње бицу - прамен; чуперак бластěму - проклетство, клетва бицос - праменаст, са а факут бластěм - за злочин ситним увојцима где није откривен кривац бишћала - луталица; битанга; оштећени позива цело село на џукац; беспосличар одређеном месту да свако уз
_______________________34______________________ упаљену свећу прокуне кривца. бобику - куглица Ко не дође, јесте сумњив, а ако бобику ла кйнтарј - тег на дође, куне и ако је крив кантару прихвата клетву на своје бобику ла клопěт - клатно потомство. Сличан начин звона клетве је да 40 људи попију бобицйљи - бобице чабар од 50 литара вина и куну бобој - као зрно, зрнаст, злочинца како ко зна и уме округласт најгоре што може бобокоју - велико зрно, блйнд - питом, кротак зрнчина (топоним на Дунаву у српској транскрипцији: Бабакај) блйнда, блйнʤйљи копривњача, плих од алергије бобоку - детелина блйнђаца - питомост, благост, бобоку ал алб - бела детелина бобоку ал рошу - црвена добродушност, доброчудност блйнʤйја - питомост; детелина питомљење, припитомљавање боболоашйљи - шљиве џанарике бљау - неоштар, туп боболој - округао, округласт бљау - дрвена осовина код запрежних кола, односно боболош - округао, акругласт боболошаʤě - заокругљује, гвоздени додатак на њима бљау на ʤйс - није лануо прави лоптасти облик боболошат - округао, бљеује кйнљи - повремено заокругљен лаје пас боболошу - кугла, лоптица бљиду - чанак, здела бљож - туштма и тма, боборонцу - округласта избочина, лоптаста џомбица неизбројива хрпа (богиње на бобоћит - лоптасто телу, пчеле у роју) набрекнут, набубрен боала - болест са бобоћит поарка - крмача боала рě - епилепсија, падавица тражи вепра бобошат - заобљен боала ускатě –сушица, бобу - зрно туберкулоза бобу ђе бобит - вешплав боалкě - устајало, бљутаво бобу ђе турб - врста биљке боабиљи - зрневље, зрна бобоҹелу - бела детелина дě ку боабиљи - гата у зрна боамба - бомба бобрјеку - бубрег боарфиљи - изнутрице богдапрост - Бог да прости бодоноасйљи - дрангулије, боаска - џибра боата - маљ, чук, мочуга крш и лом, старе ствари бођикајала - чачкање, џарање “боата” - “шипак” боата пиројулуј - глава ексера бођикěје - чачка, џара божу, божй - бурјан бобат - крупнозрн бобйту - округао водени вир
______________________35_________________________ божй ђи жојмарј - суви болобрјећиљи - врста бурјан за обредну ватру на воденог инсекта Велики четвртак боловану - велики камен бознакйт ђе марје - веома (облутак) из речног корита велики (служи за поређење бољешњица - болест, живих бића: биљака, епидемија животиња), огроман бољешће - болује бојерјешће - богаташки, бомбěрдује - бомбардује луксузно бомбикату - бокс; ударање бојерју - богаташ; великаш песницом бојерлуку - богаство; раскош бомбоана - бомбона бокат - широких бокова бомбонарју - бомбонџија боканат - овалан бомбоњала -гунђање, мумлање уом боканат - човек широког бомбоњешће - гунђа, мумла овалног лица бонковјешће бокалу - бокал сě бонковјешће (бонкěје) бокофјеља - бућкуриш боу - претеће мукање бика боку - бочни отвор на бурету ну ће бонкањи, сě ʤйҹе кйтрě боксај -смождено воће, поврће копил кйн плйнӂе рěу шй ну болбојат - избечен, врја сй такě разрогачених очију боргоцěлу - кукурек болбојату - избечени, буљави борђију - земуница болбора - врста траве борйндěу - умокац од болборосěшће - блебеће свињетине болбоћињиљи - зелениш; борйшкаиту - праћакање, поврће преметање са ритањем болдањит - подбоден боркант - бабураст болдорјел - шиљакаст пипарка борканатě - бабура болдорос - са шиљакастим боросу - маљ, мацола, чук испупчењима, бодљаст боруга -дубодолина, вододерина болду - шиљак; чиода борцоју - велики камен, болду фусулуј - доњи шиљак каменчуга вретена борҹу - сирће од прокуване болђешће -подбада; подгуркује комине (течни део џибре), у време гладних година јело се са болђију - пудлица качамаком; (у руском болђит - подбоден боршћ=кисела чорба од поврћа) болђиш - подбадајући боскајит - умазан од воћа болнавит –болестан болнавитура - болешљивко боскорођеше - богороди; блебеће болнавиҹос - болешљив боскофјала - мрља, мазарија болнау - болестан болобрјаз (боболош брјаз) - боскофјељиљи - мазарије бостану - бостан округласто шарен
_______________________36______________________ бот- грос, бод- грос, подбрацарја ла коасě - косило грос - врста птице, жуја ,златка брацарја плугулуј - део плуга ботошаʤě - заобљује врх; брацу - нарамак, дењак затупљује брацу ђи туљењ -дењак шаше ботошат - заобљен; затупљен, брацу ђи фрунʤě - дењак тупо лисника боту - њушка, губица брацуит - спакован у боту кйршйји - почетак крша нарамак, направљен дењак боту сакури –чеони део брашовиљи - гегови, сечива секире скечеви, смицалице ботуру - дебљи крај дрвета браҹинарју - учкур; појас Боћаʤа - Богојављање браҹира - трака; тканица боћеʤату - крштавање браҹира ђи йнҹинс - тканица боћеʤу - крштење брěцује фрунʤа - удењује боћит - затупљен лисник са боћит уојљи - стадо оваца бребењелу - врста цвећа сабијено у гомили због врућине брйгла - брдило за ткање, боцоака - лопта; чешљуга, набрдило сикавица; главоња брйгларју - мотка на коју боцоку - лопта, кугла виси брдило боу - во љегат брйгљеће - чврсто и боу баби - стрижибуба много увезан бошћина - восковина брйндуша –мразовац, каћун бошћинарју - откупљивљч брйндуша галбинě - златни восковине шафран браду - бор; чамовина брйнʤа - сир брађишу -борова шума, борик брйња - колено (родбински), бразда - бразда покољење, генерација браздат -браздаст, са браздама брйу - појас; струк браздујит - избраздан брибјећиљи - врабац брама - брава брију - врста биљке бранкот - вагабунд, битанга, бриҹагу - бритва, ножић лош човек бриҹу - бријач брањишћа - шума високих брјаз - шарен са пругастим стабала шарама у облику бразди браца - прса брје - бре, хеј (ла) йн брацě - загрљај, у броанка - конрабас (жичани) загрљај броаска - жаба са луват йн брацě -загрлили се „броаска“ ла ваҹ - сточна са луват ла брацě - ухватили болест код говеда, настаје се у коштац, рвају се након прехладе полип у брацарја - наруквица, дебелом цреву говеда гривна; колут, обујмица броаска рйпоасě -врста жабе
______________________37_________________________ „броаска“ ла моарě, пи ја стě бубос - бубуљичав калкйју мори - део испод бугарјаска - коло за игру воденичног вретена бугарјешће - бугарски језик „броаска ла оцěт“ - гљива будингу - пудинг оцатног врења будуроју - воденична буква, броаска ђи пи супарјеће - бадањ крастава жаба буʤа - усна; ивични испуст броаска ку ҹован - корњача буʤа ла уоалě (флашě) бробда - кромпир (локализам ивица лонца,флаше из Горњана) буʤат - великих усана бронкашу - свирач на буʤěрња - надимак за човека контрабасу са великим усанама бронкěје - свира на контрабасу а пљекат ку буʤйљи бронтавит - тврда отеклина унфлаће - полази (одлази) бронцу - бронза празних руку, ускраћен за неко броскану - жабац (копнени) своје право, без сатисфакције броскоју - велики жабац, буӂјаку - коров, жабетина испреплетени отпаци грана бротаку - жабац (водени) буӂука - глупан, тупавко, бротаҹешће –тумара ноћу, блента, будала лута по мраку, магли бужору - божур брука - шило; шиљак буздукану - буздован брума - слана бујеђа - биљка брумарјелу - октобар бујеђа ђи ҹерњалě брумарју - новембар вранилова трава брумјаʤě - пада слана бујеӂет - коровштина брумајит - покривен сланом; буката - плод опаљен сланом букаћиљи - летина, усеви, брумат - покривен сланом; плодови опаљен сланом букатура - комад, парче; брусу - конус, купа, купасти комад меса облик букљуку - згњечена хрпа воћа бруц - боц букурија - радост, радовање бруцěје - боцка са нечим, са сě букурě - радује се неким шиљком пробада букурос - радостан, срећан бруҹешће - чачка; џара булʤěшће - шикља буба - рана, бубуљица, краста булʤěшће сйнӂиљи пи нас бубиљи - богиње - шикља крв из носа бубиљи а љи миҹ –мале булʤěшће спума ла гурě – (дечије) богиње избија пена на устима бубиљи аљи марј - велике булмаку - умокац од зечетине богиње бумбаку - памук бубоју, бубоњу - чир бумбу - дугме
_______________________38______________________ бумбурјаца - тастатура (на бурěје - сипи, ромиња писаћој машини, командном бургиу - бургија пулту, компјутеру) бургина, вургина - греда у бумбури - тачкаста испупчења огради бумбури ђи гјацě -иње на води бурдоафиљи –неуредно бумбурији - квржице, тачкаста одбачено старо одело и ствари испупчења на кожи (Пи пјеље сě бурдукаљиљи –неуредно факут бмбурији ђин скалдату йн одбачено старо покућство и апа рěҹе ор ђи фриг) ствари бумбурјелу - квржица; бурдушу - ларва инсекта тастерчић бурику - пупак бумбуру - тастер бурику ӂејтулуј - јагодица бумњица - буљина прста бун - добар, добро; уреду бурику помйнтулуј - центар бун-ажунсу - добро сустизање света бун-вењиту - добродошлица бурјећиљи - гљива на дрвету бун-фаҹерја –доброчинство, бурјећиљи ђи пе фаг добро дело буковача бунарја, бунарју - бунар бурјећиљи ђи ступј - гљива бунарјешће - буши (прави) која расте на храсту рупе у нечему; ровари бурјецй миҹ - врста ситних бунатаћа - доброта гљива бунаћик, бунатаћик бурјецй пјастрěʤ - врста прилично добар буковаче бунě - добра бурка - капут бунě-каља - добро сусретање а луват бурка йн умјерј (сйц фије) каља-бунě –срећан огрнуо капут пут буркјеш - капутлија бунě-сама - опрезно, пажљиво бурма - навртка бунě-сара - добро вече бурта - стомак (рамйњ ку) сара-бунě - лакуноћ буртанос - великог стомака бундуку - ступ, стуб у огради бурћа - трбоња, шкемба бундушала - подбуњивање, бурћиљи - изнутрице роварење, подбадање, бурујана - биљка сплеткарење бурфајит - испреметен, бундушěшће (пйнě мјерг йн растресен кйрд дау вићиљи уна йн алта ку бурфарју - преметачина; оно корну йн буртě, шолд) - ровари, што је растрешено, испреметано сплеткари; подбада бурфěје - претура по нечему буњаца - доброта; добробит; (слами, земљи, гомили одеће) доброчинство бусујоку - босиљак бурајала ђи плоаје - роница, бусујоку ал пистриц - врста ситна киша цвећа
______________________39_________________________ бутавит - надувен од отеклине бутавјала - надутост од отеклине бутоарка - дупља у дрвету бутоју, бутоњу - буре буторкос - са дупљом, шупаљ ва - ће вага - вага бутурлагу - чабар вагарју - вагар бутуку - рачва затворена вагауна - дубодолина клином, ставља се на предњу вагону - вагон ногу некротке стоке вагоњету - вагонет буфану - дошљак, дођош вадра - ведро Буфану - Мајданпечанин буфěје, кйнд сě дě ла ҹињива ваду - газ на реци йн буртě, јел буфěје, ор кйнд сě ваʤуту - виђење вај - авај баће во витě ја буфěје буфњала - фрктање; сукљање вај-ђе-јел - авај њему, јао њему ваја - река; долина поред реке буфњешће - фркће; сукља, вајала - ваљавица куља бушнарија –густ дим и чађ, вајалӂиу - ваљавичар вајтату - кукање, јадиковање, прашинчина вапај бушњаку –густ дим и чађ, вајуга - дугачка долина поред прашинчина реке бушћану - пањ вака - крава бушћану ђи вије - чокот вакарјаца - говедарник бушћуроага - страћара буҹаоа - биксна, чаура; писак вакарју - кравар, говедар ваку - време трајања, на инструменту буҹин временска ера буҹаоа (гаљецй) мори чаура за сужавање воденичног валкалуца валу - увитак; талас ципона због мањка воде буҹину - пастирски музички валушу - свитак, ролна валушу ђи пођит - увијени инструмент у облику цеви, набој од сена и блата за налик фанфарама, рикало; облепљивaње плафона израђује се од стабла биљке ваља - река; долина поред реке буҹин или од увијене липове ваља фундатě -река понорница коре буҹину - биљка цевастог стабла ваљењи - равничари, житељи буҹуми курулуј - дебело месо у речним долинама вам ( ва ам) - сам вам на задњици вама - ујам, ушур ; такса буҹуму - високи пањ вамна - царинарница вапаја - пара; врелина вапаја ђе абур -талас испарења
В
_______________________40______________________ вапаја ђе фок - јара, врелина вěдувě - удова вапору - брод, пароброд вěдувија - удовиштво вапорјелу - бродић, мали вěдувје - удовице пароброд вěдувоњу - удовац вара, вěрљи - лето, лета вěлу - копрена, вео; завој вара, вјарљи - сестра од тетке вěмује - узима ушур (таксу) (стрица) вěру, вјери - брат од стрица варга - пругаста шара, (тетке) штрафта вјерј ђин фрац - друго колено варга ла коасě - угласти вјерја дојља - треће колено ојачани део на коси за кошење вјерја тријља - чеетврто варʤа - купус колено (родбински) варʤарија - купусиште вěзу - својство вěрује - кречи варʤйшоара кěшй веверица - веверица чуваркућа веверицоју - веверац варњикица - кречаница веђења - призор; виђење варњица - кречана са дус ла веђење - отишли су варњиҹери - кречари варсату -повраћање; просипање на сусретање (упознавање, виђење, уговарање просидбе) варсатура - бљувотина варсатура ђи пјатре - сипар, веђерја - светло, светлост веђерја окјулуј - зеница; обрушени камен очњи вид варсату зори - свануће варсě -излива, просипа; повраћа веђерјаʤě - светли, осветљава веђерату - осветљавање вару - креч век - довека, занавек варујит - окречен векит - стар, остарео; похабан, варујиту - кречење варујала - резултат кречења изношен, избледелих боја (мисли се на одећу и ствари) варујка, варујкиљи векј - стар; похабан другарица, посестрима венћилу - вентил васарија - судови, посуђе вењирја - долазак; васйљи - судови, посуђе пи вењире - кад се може, када васу - суд, здела, посуда се има слободног времена, у ватра - огњиште; обухват доколици ђе о ватрě - површина вењинос - отрован; сукрвичав (обухват) величине огњишта ватра фокулуј - огњиште ватре вењину - сукрвица; јед; животињски отров ватрају - лопатица за жар вěгује - балансира, осцилира; вењиту - долажење, приспеће верђаоа - штап за ударање у одмерава, процењује ну вěгује - није у равнотежи бубањ; шипка за пуњење пушке верјесйја - вересија вěдув - удов вероћику - нераст, вепар вěдува - удовица
______________________41_________________________ весаљија - весеље вйрдарја вјерђе - жуна веспја - оса вйрдарја пистрицě - детлић веспарју - осињак вйрдуму - клатно; љуљашка, ветриҹа - врста биљке клацкалица вешћежйт - избледелих боја вйрʤоб - уплетено, сплет (односи се на платно или одећу) вйрʤоабиљи - петљавине вешћељит - изношен, похабан вйрʤоабиљи ђи мјерс пи веҹина - комшика западě - обруч од шибе веҹину - комшија, сусед премрежен концима, са којим веҹија - вечност се хода по снегу, крпља веҹињаца -старина; комшилук вйрʤоабиљи ла фјарě - део вйжаиту - шевање; премрежен испод кљуса где вйжěје - шева, иде цик цак треба да нагази животиња вйжоање - истиче млазом вйркану - котлина, широка вйжоју - млаз увала; обрушено рударско окно вйлва - вила вйрколаку - демон који “једе” вйлвос - виловит месец (сунце) при помрачењу вйна - вена вйртака, вйртěҹиљи вйнаторј - успешан у лову вртача, вртаче вйнаторија - лов; ловина вйртěҹeљиљи - мале вртаче вйнaторјеск - ловачки; лове вйртопу - вир вйнaторјешће - лови вйртос - густ вйнаторју - ловац вйрћажа, врћежйљи вйнату - ловина, улов; лов вртача, вртаче вйнацаоа - модрица вйрћежу - вртлог; завртањ вйнацěљиљи - врста цвета вйрћежу йн пěр йн вйрфу вйнацйка - мала модрица капулуј вйнěт - плав вйрћежу ла згардě вйнěт йнкис - тамноплаво, вйрћељњица, вйрћењица тегет вито, вртешка вйнтěлатору - вентилатор вйрћењица комјенђи вйнту - ветар; ваздух вртешка на вашару вйнту ал алб -јужни ветар, југо вйру, вйрфу - врх, вршак вйнту ал рěу - северац вйрфěрурј - врхови вйнтура - јак олујни ветар без посечених стабала кише, оркански ветар вйрфу - врх вйнтураторја–тријер, вејалица вйршатура - завршетак на вйнтурату - вејање житарица врху, простор око врха вйнтуришу - јак ветар; вйршйја - вршкара за риболов ветрометина вигу - ролна вйнтурě - веје жито или пасуљ вигује, фаҹе виг - намотава у вйрě - угурава, утрпава ролну сě вйрě - утрпава се, гура се вигу ђи апě - талас
_______________________42______________________ мјерӂе виг - иде ваљајући се висаʤě - сања, снива видра - видра висату - снивање вижуљијља - олуја, јак ветар висос - видовит визаку - нишан вистěрија - ризница; сезам, вија - виноград пећина са благом, магична вијала албě - бела вијала врата у стени кроз коју када се вијала њагрě - црна вијала прође време стаје а човек не вијаца - живот стари, док унутра скривено вијаца ђи веҹије - вечни живот злато изгледа као живи огањ ла вијацě - наздравље вису - сан вијорњица - вихор, ковитлац; вита, вићиљи - стока, марва олуја, бура витрěг вијорос - буран; олујан копил витрěг - пасторак вијору - вихор, ковитлац мума витрěгě - маћеха виње вијор - долази татě витрěг - очух ковитлајући вићаз - одважан; галантан, викса - викса, ималин џентлмен; надмоћан виксује - виксати виу - жив вилајту - народ вица - лоза вина - кривица вица ђе вије - лоза на чокоту винарица - винска мушица вицаоа - теле (женско) винара - винарија, пивница, вицěлу - теле (мушко) винара вицйка - прамен вингла - вингла вишњала - псећа свадба винʤарја - продаја вишњика, вишњиҹе - вишња факут ђи винʤарје вишњику, вишњиҹ - вишња оглашен за продају (стабло) винʤаторју - продавац виҹуљит - затурен винђе - продаје угуривањем испод нечега винђекат - залечен, исцељен вјасěл - весео, радостан, ведар винђекату - залечење, вјаста - најава, вест излечење, исцељење дě вјаста - најављује винђекатура - залечено место вјастйљи - вести вину - вино фйрђе вјастě - изненада, без винујала - кривица, оптужба најаве виње - долази вјеђе - види сě провјеђе - провиди се вињерја - петак Вињерја маре - Петковица вјеђелњик - видљиво, уочљиво Вињерја њагрě - Црни петак вјеʤуру - јазавац Вињерја уоулор -Велики петак вјеʤурина - јазбина виорјаоа - љубичица вјердаћик - зеленкаст випěр - окретан, сналажљив, вјерʤајка - жуна, зелени виспрeн, хитар детлић
______________________43_________________________ вјерђаца - зеленило војњику - мушкарац; јунак вјерђе - зелено; сирово, војњиҹеск - мушко; мушки незрело војњиҹешће - мушки; храбро вјерђик - зеленкаст војњиҹија - јунаштво; снага вјерманос - црвљив војњиҹији - врста јагорчевине вјермиљи - црв војос - љубазан; гостољубив вјермушу - црв (велики), црв вор - (они) хоће из стајњака, поткорњак ворба - реч; говор; договор вјероћику, вјеру - нераст, ворба исправитě - права реч, вепар реч на свом месту вјерсу - мелодија н'а фост йн ворбě - нису влас, влаҹи - кончасти били у дослуху, нису били паразити у виду црва, налазе се усаглашени у изјавама у оку људи и животиња; код н'а фост ла ворбě кум њ'ам говеда може бити дужине 2 - 3 ворбит –није одржао реч како cm. Народни лек је да се у око смо се договорили поспе истуцани шећер (некада ну сě огођеск ла ворбě - не се није знало за млевени шећер могу да се усагласе, износе у праху). Благотворно је супротне ставове деловала и сопствена пљувачка стě ла ворбě - од речи је, а животињама се пљувало у држи се договора очи, такође и за неку повреду факу ворба - поставио ока са труном из сена (ја дат питање, покренуо разговор цапа йн уокј) као лек се ворба куминће - савет користило и осушено лековито ворбарју - речник биље у виду облога, „погачице“, ворбиторј - говорљив, речит које је претходно смекшано ворбиторју - говорник кувањем на пари. ворбиту - разговор, причање влаш, влашйца - лековита ворбитура - говор; гласина биљка, народни лекари су је ворбјешће - говори стављали деци на очи ради ворбјешће ђи рěу - оговара, извлачења из очију „кончића“ - клевета влаш ворбјешће ђин растйт (ђин Влаҹеӂе - локалитет у Кривељу растйћиља) - говори осорно, где расте влашйца бреца се а воаштрје - ваше ворбјешће йн вйрфу љимби вој - ви - врска у разговору воја - воља; жеља; намисао ворбјешће йнҹет - говори војвода - војвода полако, говори тихо војешће - воли, жели ворбјешће ку гура фрйнтě војиту - вољење –говори безвољно војитуље - љубљени ворбјешће рйгушйт говори промуклим гласом
_______________________44______________________ ворбјешће сй'ш раҹаскě вруна - нека гура - разговара извештачено вруну - неко и неискрено, говори реда ради вруњи - неки ворбјешће тарје - говори вруњиљи - неке вува - мали бубањ гласно ворбјешће спарћигос вувајиту - хучање говори реско,говори нарогушено вувајка - вуждало (дечија ал востру - ваш играчка) воуо, во'о - вама вувěје - хучи, бруји ај воштри - ваши вувěту - хука вражěшће - гата, врача вулпану, вулпоју, вулпоњу вражйтоарја - врачара - лисац вражйторју - врач, врачар вулпја - лисица вражйту - врачање вултуру - орао вражйтура - чини, врачка вупит - бачен и затурен вракна - засвођени пролаз; вурајала - прогон, гоњење капија вурěје - прогања, гони вракњица - засвођена врата вургина, бургина врау - период, извесно време хоризонтална гредица у огради врацу - пролаз врацу ардоулуј - отвор на акову
врйшкајиту ка ку вјермј немиран као да има црве вредњик - достојан, цењен врједује - вреди врјењик - вредан, радан врењиҹија - вредноћа, марљивост врја - (он) хоће врјаду - начин, поступак врјежу - лозица, врјемја - време врјемја рě - непогода, лоше време врјемује - мења се време врйсњику -врсник, генерација врйста - врста; узраст ђе о врйстě - истог узраста врйстйљи - разнобојни конци, палета боја вродатě - некада; понекад врунђива - негде; некуда
г
гавана - велика кашика за мешање у лонац или казан гавану - овална рупа, кратер гавану ла љингурě - овални део кашике газěшће - гази газда - газда, домаћин газдалуку - газдинство, домаћинство; иметак, богатство газдарија - богаство газдарица - домаћица газдě - богат газдоћина - богаташ гајина - кокошка гајинату - кокошији измет гајинуша -врста шумског цвећа гајба - гајба
______________________45_________________________ гајка - спона, притегача гасěљњица - восковни мољац галбин - жут гасěшће - налази, проналази галбинарја - жутица гата - готово, завршено галбинаћик - жућкаст гаћешћала - готовљење; галбину - дукат припремање јела галбинушу - жуманац гаћешће - готови, зготови; галбињаца - жутило припрема галгавазу - кркљанац, гужва, гаћитоарја - куварица; метеж, халабука спремачица галопу - галоп гаћиторју - кувар гаљата - кабао за мужу; гаћитура - јело које се спрема цилиндар гаћиту - спремање (јела), гаљата мори - ципон готовљење; завршетак, воденични окончање гаљата ђе лапће - кабао са гаћит - завршило се, (посуда) за мужу готово је гаљата ҹерапилор гаура - рупа; бушотина; отвор цилиндрични део на чарапама гаура подулуј - отвор за излаз на таван гаљија - брод, галија гамица - престоница гауриҹа - рупица гаоага, гаоаза - чмар гаурос - рупичаст, бушан, гаозйна, газйна - блудница перфориран; шупљикав гаргарица - жичњак гěздује - газдује гаргаунарју - легло стршљена гйдалату - голицање гаргауњиљи - стршљен гйдěлě - голица гарду - ограда, плот гйлгěје - гргољи гард ђе стоборј - ограда од гйлгěје фоку - букти ватра прошћа гйлка - гука гарђинарју –кружни канал гйлкос - гукав, пун гука при дну каце или чабра у који гйлтаку - вир (дубок и широк) се умећу ободни делови даске гйлтйна - вир (миран и широк) дна чабра, утор; алатка за гйлтопу - вир; језеро израду утора гйлҹавос -свађалачки; свадљив гарђину (ла балон) - плетар гйлҹаоа - свађа, кавга цилинндрични (на балону) гйлҹевјелњик - свадљив гарђину ла пућинě сě гйлҹевјешће - свађа се цилиндрични део каце гйлҹиљи - крајници гарйна, гарйнљи - шума са гйнгавјела - муцавац, ретким, проређеним стаблима муцавко, тепавац дос гарйнě - проређена шума гйнгавитура - муцавко Гарйњу - поток који тече уз гйнгајала - муцање, проређену шуму на потесу замуцкување Кулмја марје у атару Горњана гйнгау - муцав, тепав
_______________________46______________________ гйнгěје - муца, замуцкује гижа - шушка; комушина гйнгањи - “бубе; луткице” гинда - храстов или церов жир гйндаку - гундељ гинђешће –мисли, размишља ја вењит гйндаҹи - дошле му гинђиту - размишљање, мишљење бубице гйнду - ум; мисао, помисао, гинђитура - размишљање, мишљење; промишљање, идеја, план ам ђе гйнд - намеравам, мудрост; маштање гинђитура гоалě - маштарија имам намеру, решио сам ма гинђеск - мислим, гинђитура ушоарě размишљам лакомисленост гину - длето са полукружним стě ку гйнду йдојит премишља се, у дилеми је сечивом гиҹешће - одгонетава, погађа гйнђиљи - мисли, идеје гйрга - плећа, кркаћа гиҹитоарја - загонетка гйрěје - гракће гиҹитура - загонетање; гйржаб - грбав одгонетање гйркалоду - гркљан; адамова гјанца - зихернадла јабучица гјара - канџа гйрлуга - дивља гуска гјаца - лед; поледица гйрљиу - обор за свиње гјаул - немирко, несташко гйрману - велики трупац гјему - клубе; клупко (локализам из Кривеља) гјемоток - склупчано гйрњица - храст сладун гјемује - намотава у клупко гйрҹеск порҹи - оглашавање гјемуит - намотан у клубе свиња када су гладне (или гјеорату - љуштење од љуске: орах, скувано јаје, махуна задовољне) гјеоҹелу, гиоҹији - висибаба гйсаку, гйскану - гусан гјергина - георгина, далија гйска - гуска гйскарју -гушчар, чувар гусака гјергјељиу - малено куполасто узвишење гйту - грло; врат; грлић (гергељија може означити гйту киљи - грлић флаше куполу) гйту ла коасě, ла сакурје гјеруца - канџица; врста гйћ-гйћ - узвик вабљења лозице свиња гйфаиту -задиханост, дахтање гјеурě - љушти (од љуске: гйфајала –задиханост, дахтање орах, скувано јаје, махуна) гјецарија - ледара; поледица гйфěје - тешко дише гјецоју - леденик гйфља - јужни ветар гјецос - са ледом; са гибура - остатак вуне након поледицом; ледено влачања гјиоака - љуска ; љуштура гигиљиҹ - малецко и гјиоку - љуска ; љуштура округласто
______________________47_________________________ гјорцајала - крекетање; гоанга путуроасě - смрдибуба крчање гогњужу - врста траве гјорцěје, гјорцоње гоголоаша, гоголоашйљи крекеће; крчи сарма, сарме гјорцěје, гјорцон гогољија - лобања, теме брошћиљи - крекећу жабе гогоману - главешина гјорцěје, гјорцон мацйљи гогонат - урађен сферно, –крче црева засвођен глађа - фини брусни камен гогоњец - обао, заобљен гласу - глас сферно, засвођен йнтрун глас - у један глас, гогоњиу - овалан, у облику једногласно свода глаҹара - оглашавање, гође - год кйт гође поц - колико год одавање звука глěсује - гласа можеш глоаба - глоба кум гође шћиј - како год знаш гозба - пировање, гозба глоата - чедо глоаћиљи - чељад гозбења - гозба, гошћење; глобјешће –глоби, наплаћује прослава казну гол - празан; го голаја - голи терен глогина - плод глога глогину - глог голану - гоља; протува глуга голаш - голуждрав голашйт, голошйт - огољен; глуга ђе туљењ - стог шаше купастог облика голуждрав голймба - голубица глума, глумје - шала, шале глумјаца - шаљење, голймбица - голубица голймбарју - голубар задиркивање, измотавање сě глумјешће - шали се голймбаћик - голубије боје глумјец, глумěц - шаљив, голймбу - голуб голймбу домњеск - питоми шаљивђија уом глумјец - шаљивђија голуб гологану –који узима или гљија - груда ;бусен гљијос - бусенаст троши задњу пару; распикућа, гљимпа - бодља, боцка бекрија голомоазйљи - отпаци налик гљимпат - боцкан гљимпос - бодљикав, боцкаст онима у сифону судопере голомозу - галама; кркљанац, гљонцу - кугла; тане гоага - лобања; главуџа измешаност голокрак - разгаћен гоана дěј гоанě - најури га, гони га голопěру - калопер сě гоњешће - пари се (говеда) голопěру ал његру - жалфија голопěру ал мик - жалфија гоанга - буба
______________________48_______________________ голопрěшњица - ровац грасуна - товљеница гоља - гоља, сиротиња грасуну - товљењик гољешће - празни грасуц - дебељкаст, пуначак гољит - испражњен грауру - чворак гонгањи - бубе, бубетине грйнарју - житница, амбар ја вењит 'гонгањи' - дошле грйњиљи - житарице, жито му 'бубице' у глави грйњишћа - стрњика гоњала - парење говеда грйу - пшеница горна - труба грижа - брига, забринутост горњаку - западни ветар ај грижě - води рачуна горовјала - узбуркани талог грижěлњик - брижљив, помешан са водом, мутљавина пажљив горуну - храст грижйт - брижан, забринут горуњица - млад витки храст гријрју - зрикавац, цврчак горуњишу - храстова шума гримна - гривна, наруквица госту - гост гринда - греда гостйја - гозба, гошћење гринду - врх косине брега, гостěшће - гости, угошћава повијарац брега грабирја - журба, хитња гринђију ла плуг - грдељ грабјешће - жури плуга грабовица - брзакуша, брзећа гринђина - уздужни врх грабу - журба, хитња косине йн граб - у журби грифу - део на потковици ку грабу - журбом, хитњом, грја - тешка, има тежину на брзину грјаца - мучнина грађина - башта; врт грјебла - грабуља грађина ку флорј - цвећњак грјеблујала - грабуљање грађинарју - баштован, вртлар Грјеку - Грк грађинуца - баштица; вртић грјеоање - гравидна, трудна грају - глас; звук грјеотаћа, грјеутаћа грамада - гомила тежина, терет; потешкоћа грамађешће -пласти, гомилава грјеу - тешко; тегобно; напорно грангуру - жуја, златка грјецос - мучан (од мучнине) грањица - граница грјешала - грешка, погрешка грањиҹерју - граничар грјешěљњик - грешан грјешěшће - греши грапа - дрљача грапату - дрљање грјешйт - погрешан, неисправан грапě - дрља грапица - мали крпељ грјешйтура -грешка; погрешка грјеҹи - путујући трговци грапиш - вучен по тлу грас - угојен; дебео; масан грјеҹи ла бйлҹ - прстењари грасймја - масноћа, сало; на вашару угојеност, утовљеност грњица - храст китњак
______________________49_________________________ гроаза - гад; протува гунојарју - сакупљач смећа, гроапа - ископана рупа, јама; ђубретар; ђубровник рака; гуноју - смеће; сметилиште грозавија - гадост; грозота гунојос - запрљан са смећем грозавјељњик - гадљив гура -уста; отвор на предметима грозау - гадан, одвратан гура вěј - уток реке, ушће „грозау“ - досадан, наметљив гура киљи - отвор флаше грооћешће - грокће гура сакулуј - отвор на врећи грооћешће поарка - свиња гурајала - жамор, удаљени грокће када штити прасиће говор грооћиту - гроктање гургоју - врх (кљун) опанке гропану - рупчага; дневни гурицě - врста цвећа, зевалице коп у рударству гурјеш - галамђија; гласан; гропарју - гробар (који копа речит раке) гурњаку - џемпер, пуловер, гропишћа, гробишћа-гробље плетени прслук (локализам из гробишћа =>у транскрипцији Кривеља) => гробље, гроб гурна - коритасти дужи жљеб грос - дебео, широког пресека за истовар кљука, склизница грос ла пјеље - дебелокожац густарју (луна а густулуј кйнд гросймја - дебљина; обим сě густě ђин берекјету ал ноу, порњинд ђила Сймпјтру) - јули гросу - дебло гросу ђе љемње - дрвљаник густату - опробавање устима, узимање залогаја грунђину - комад; коцка; густě - опробава устима грумен густě одатě - узми залогај грунђину ђе мњереҹикě густос - укусан коцка шећера гуга - незналица, тупан, будала густу - укус, шмек фйрђе густ - неукусно, без гуга шй буӂуга - тупан и укуса глупан гугуљану - сељачина, простак гутйја - дуња гутйју - дуња (стабло) гугуману - глуперда, гутоаје будалетина сě гутоаје ку копилу - игра гуӂуга, буӂуга - будала, се са дететом уз грљење, будалетина стезање, голицање и љубљење гуӂуган - будаласт, луцкаст гутуроју - коњски кашаљ и гужба - уплетени обруч кујавица (венац) од лијане или жице гуша - гуша; гука гујна - капут, огртач гуша ђин апě - водена хидра (локализам из Кривеља) гуљеру - оковратник, колир кончастог облика, по веровању гуљерат - са шаром око врата ако се попије од ње настаје гушавост
_______________________50______________________ гушавит - направљен са гукама даорат - надомештен; гушаит - задављиван, поновљен; усвојен покушано је задављивање мума даоратě - маћеха йл гушěје, йл гушајешће тата даорат - очух дави га, стеже му врат копил даорат - усвојено дете гушат - са гушом (гукама) дар - зар дара - дара, тара дараку - оквир дараку ђе дараҹит - чешаљ за вуну дараку ђе ферјастě - футер на прозору да - а (као свеза); да дараку ла ушě -футер на врата (афирмација) дарапу -отсечак, део површине да пěј - е да; како да не дараҹешће - влача вуну, давасěлу - врста цвећа чешља вуну давица, дрјавица - лајсна, дараҹитоарја - жена која летвица, дашчица чешља (влача) вуну дада - сека дарймě - креше лисник да'ј (да ај) - а јеси, јеси ли дарја - давање дајка - сека; драгана дарњик - дарежљив дакě - ако дарњиҹија - дарежљивост дакум - јакако, него шта; дару - дар, поклон даклем; заиста даруит - дарован дакума (да акума) - а сада даруиту, дарујала - даровање далаку - демон; бедреница, даскаљешће - учитељује, антракс, злић, црни пришт, подучава; држи придику, кори пострел даскаљија - учитељовање далаҹица - врста осе даскаљица - учитељица далта - длето даскěлу - учитељ далта ку урјекј - врста дат - дато; ударено коларског длета а дат јарба (ластарју) даљиу - делија изникла трава (младица) да'м (да ам) - а јесам а дат йн јел - ударио га; данаку - нежења, момак за ударио у њега женидбу ја дат фоку - запалио га, данаҹешће - проводи потпалио, подложио, заложио момаштво, момкује м'ја дат ӂеру су унгје - мраз данаҹија - момаштво, ме је скрозирао испод ноктију момковање м'ја дат спинљи йн пиҹор данга - линија, црта убо ме трн у ногу даоага - дуга на бурету (каци) ша дат пи пат - прилегао на даогарју -бачвар, качар, пинтер кревету
Д
______________________51_________________________ са дат ла лукру-занео се у послу йш дě йнкуришкапиће са ђидат - привикао се премеће се преко главе даторија - дуг дěј - удри; дај му даторју - онај који је дужан, дěј куће, аскћо - набруси дужник дěјнěје - клати, њиха даторњик - дужан сě дěјнěје - клати се, њиха се даторњику - дужник дěјнěушу - дрвено клатно, дату - давање љуљашка дауњиљи - обад дěјнујала - клаћење, њихање даћина - правило, поредак; дěм - дај ми; дајемо; ударамо природа (датост); обичај дěмил - дај ми га кум мјерӂе даћина - како дěјнěје - љуља иде ред, како је обичај дěрује - дарује дацйја -порез, дажбина, дација дěће йнлěтурј - скллони се дě - даје; удра; пушта; (помери се) у страну укључује; пали; свраћа дйлмос - валовит, брежуљкаст дě бунě ʤěоа -назива добар дан дйлмос, дйлмок дě ворба - шаље поруку, дйлмоасě, дйлмоакě одатле следи топоним => Дйлмоака упућује позив дě друму - отпушта у смислу Дйлмока Дйлбока, Дйлбоҹана пушта (овце на пашу, телевизор, децу из школе), дйлмоҹанě - брежуљкаста укључује мотор, пушта у рад дйлму - испупчење; узвишица неку машину, воденицу дймйзлуку - приплод дě ђин крак - једва чека да (домаћих животиња) негде одскита; размахује ногом дймпу - успон дě кјаг ла лапће - сипа дйнамјенту - динамит срило у млеко дйнфу - запух, талас ваздуха дě ку боабиљи - гата у зрна са смрадом дě ку краку - удара ногом, дйравјела - белај, удес, рита се зврчка, невоља, незгода, дě коаса ла јарбě - подешава проблем, компликација угао сечива косе дйрдајала - вибрирање дě мйна ку јел-рукује се са њим дйрдěје, дйрдоање - вибрира дě ку пјатра (пушка) - гађа дйрěје - вуче се по тлу каменом (пушком) дйрěјитура - траг након дě пила јел - свраћа код њега стругања по тлу дě пистě ... –прелази преко дйрěшће - дира ... ; наилази на ... дйрж - смео, одважан дě уоала йн фок - искипљује дйржала - држалица, дршка из лонца дйржаоа - држава йш дě пи гјацě - клиза се по дйржњик - смео, храбар, леду одважан, одлучан
_______________________52______________________ дйрзйљи - младини дарови; доодећа, прње до- исправит - завршен дйрйту - дирање коначно, приведен крају дйрка - дрипац, фукара до- пуње - досипа, додаје, дйркуцйљи - прње долива, налива дйрлуга - сиромах без ичега а до-ажунс - коначно стигли; који је гори од слуге (изрека: стигло је кнап слугě ла дйрлугě) а до-вењит - коначно дошли, дйрматори - кресачи лисника стигли на једвите јаде дйрмату - кресање ла до-факут - коначно су га ла дйрмат ку батаја урадили олешио га од батина доамна - госпођа, дама дйрматура - окресана грана, доамњик - госпоствен, лисковина, окресак достојанствен ; частан; вредан дйрмокса - врста шибља поштовања, достојан дйрмоњу - велико решето за Доамње ферјешће - сачувај жито на гумну Боже дйрпајала - чешање; доарје - боли мажњавање, поткрадање доармје - спава дйрпěје, дйрпоање - стружи добйнда - добит, корист ја ла дйрп - узима добйнђешће - задобија, отимањем, преваром добија апринђе трактору ла дйрп добоарě - силази; скида, (ла оп) -пали трактор на гурање спушта сě дйрпěје - чеша сě сě добоарě, сě кобоарě дйрпјела - протува, дрипац силази, спушта се дйрпјељешће - поткрада, доборйт - скинут, спуштен закида, експлоатише довљећиљи - бундева дйрпјељит - похабан; довљец румйњешћ, довљец иструган; отрцан, одрпан ђи пје лок - жуте бундеве дйрпјељњик - изјелица, довљец турҹешћ- беле бундеве склон отимачини, поткрадању додола - додола дйрпоњала -стругање; чешање додорка - врста влашког кола дйру - траг на земљишту дој - два; двојица; двоје (ливади) настао превлачењем до'о постурј - два поста, трупаца, балвана, грања и сл. среда и петак у време поста дйтаљина, дěтěљина а дојља - по други пут детелина дојљак, дојњак - наспраман; дје - де парњак; може се користити за дје мě - де море савремене изразе: партнер, дје ласěл - де остави га супружник дједа - деда дојњака - парњакиња дјинарју - динар дојњакě - парна, наспрамна
______________________53_________________________ дојка, дојна - двојка; двојац (тесто); осушен сам од себе на Дојка - некадашњи топоним сунцу, промаји или поред ватре за две стене на Дунаву (тесто, воће) дојспрјеҹе - дванаест, сě доспјешће пйња - хлеб није испечен него се просушио на дванаесторица недовољној температури, до'о, доуě - две пруње доспиће - осушене до’оʤěҹ, доаʤěҹ - двадесет шљиве испод стабла након доаʤěҹиља - двадесетак до'о ʤěҹиља - две десетице дужег стајања на сунцу и ветру сě ласě морҹила сй сě до'оспрјеҹе - дванаест, доспјаскě - измешано и дванаесторо припремљено блато са сламом долапу - орман; долап долапу ђе моарě - воденични оставља се да одстоји да би добило на квалитету за долап облепљивање зидова домну - господин досу - шума (унутрашњост долма - кућа од сазиданих цигала између дрвених стубова шуме); полеђина, залеђе; изокренута унутрашња страна домњија - господство, досу пěлми - надланица префињеност а йнторс цоала пи дос домњирја - господа изокрено одевни предмет домњишоара - госпођица драга - вољена допу - запушач доранга, дорйнгу - мотка за драгалаш - умиљат; мио драгољубу - драгољуб (цвет) замандаљивање положена драгостос - драг; вољен; попреко иза врата омиљен, шармантан дорйнгат - попречен, који драгу - радост; вољење стоји попреко йј драг - радује се дорит - жељан; чежњив ми драг ђи ћиње - волим те доринћа - жеља; чежња; драгуста, драгоста - љубав, жудња вољење дорјешће - чезне, жели драку - ђаво, враг дорке - зар; ваљда; осим драковина - скаламерија дорњик - жељан, жудан; дракоајка- ђаволица, ђаволка сентименталан дору - сета, туга; чежња, жеља дракос - ђаволаст, препреден драҹеск - ђавољи, ђаволски дорҹа - незасит, незајажљив драҹешће - на ђавољи начин (неиспуњених жеља) досйшћа - залеђе; несунчана драҹица, дрěҹица - врста осе дрěкује - ђаволише страна, осој; полеђина досњик - забачен; из залеђа; дрйгавију - зеље дрйглату - гребенање кучине повучен (затворен) човек дрйглěје, дрйгљаʤě доспит - одлежан, одстајао; ферментисан, ускиснуло гребена кучину
_______________________54______________________ дрйглобу, дрйгљећиљи другěњецй – прутови за чешаљ за гребенање кучине намотавање потке, са њима се дрйнд –напет, крут, тоталан ткаје без чунка дрйнду ђе лйнě - дрндало за пруње другоање - врста вуну крупних шљива дрйнду ђе тајат кољаша друмајала - путовање на дрвеном луку затегнут друмашу - путник конац са којим се сече качамак друмěје - путује дрйнду ђе цйнут саку ла друму - пут, друм гурě - дрвен лук који друму ал марје - јавни пут придржава отвор на врећи друму ђи кар - земљани пут љегат дрйнд –чврсто везан, баће друму - преваљује пут, фест заморно и тешко преваљивање са факут дрйнд –напио се, пута пијан до бесвести; смрзо се, а батут друму - превалио укочанио се тежак пут, потуцао се по путу стě дрйнд мйњијос –не дугаја - продавница говори надурен и набусит дугајашу - продавац дрйсман - робустан; грубо, дугоарја - воњ, смрад неотесано, храпаво дугурја(ла) - јара, врелина (топоним од дрйсман => дугурје - трепери јара Русман) дуда, дуʤйљи - цев, чунак; уом дрйсман - грубијан, свираљка неотесанко дуда, дуђиљи - дудињка кйлцан дрйсман ђи дудајит - протеран, изгнан, кйњипě - груба кошуља од отеран кудељиног платна дудајиту -протеривање, изгнон дрјава - лајсна, пречага дудěје - изгони дрјава ла мйнě - лакатна кост дудěу - коров, травуљина дрјешу - вршалица дуду - дуд дрогу - багрем дудуљејка - цев, свитак у облику ролне; свиралица од овěску дрогулуј - бгремов дршке бундевиног листа, дипла цвет, гранчице багрема са цветовима (реч из приповетке: дулу, дулурј - таласасто (валовито) испупчење „Пěтру Фиоваҹ“) пěру йндуларит друга - полуга; клип ондулирана коса друга ђе кукуруʤ - клип дулҹаца - слаткост; сласт; кукуруза слаткиш, посластица друган - дугајлија, дугоња, дулҹе - сладак, укусан клипан, суклата; дугуљаст; дулҹерја - слаткоћа корпулентан дулҹин - сладкаст другану –велико вретено за дебљу пређу без преслице
______________________55_________________________ дум- дум - бум-бум, ономат. дупа аја - иза тога, након лупања или топовске паљбе дупа ҹе - пошто, након думбајала - одзањање, дупло - двоструко клопарање, јека дура - узвик за терање коња думбěје - одзвања од удрања у дурајала - грмљавина; неки предмет; тандркање, клопарање топоним: Думбашйца, дурěје - грми; тандрче Дубашйца у српској дурбину - двоглед транскрипцији: Дубашница дурјерја - бол думбраоа - дубрава дурмиторју - спавач думикат - удробљено дурмиту - спавање думикату - удробљени хлеб у дус - донет; однет јело а дус аиҹ - донео овде думикě - ситни, удробљује а дус аколо - однео тамо думињика - недеља са дус - отишао Думињика марје - Духови стě дус - у трансу, у коми Думињика микě, ла о дусу - одлазак; ношење стамйнě дупа а марје душманос - зао; злопамтило думња - его; личност; душману - душманин, господство непријатељ думња тја (воастрě) –твоја душмањешће - душмански; (ваша) личност, ваше мрзи господство душмањија - мржња, думња таље (а тјеље) непријатељство =>матаље - твоја (ваша) душмањиулуј - на личност, ваше господство душмански начин Думњиʤěу - Бог, Господ Бог дуҹе - носи; води; пућерја думњеʤйјаскě дуҹе бој ђи фуње - води божанска моћ волове на поводцу дунарјанцу - дунавац, ветар сě дуҹе - одлази са Дунава дуҹерja - одлажење, одлазак Дунěрја - Дунав дунěрје - налик дунаву, обилно, непрегледно (описни придев који се обично користи за опис рода пшенице или кукуруза на њиви) ђа (ђе а) - за дунга - ивица; брид; ђабја (ђе абја) - једва хоризонт, видик ђ адаоара -поново, по други пут пус йн дунгě - на кант ђадоуо - попреко, укосо дунда - буцка, дебељуца ђадојља - по други пут; дундě - буцмасто, незграпно удвостручен, удвојено дупа - иза
Ђ
_______________________56______________________ ђажунс - довољно, потаман йј ђацě бањ - даде му паре ђазврљит - пустимице йш ђацě пи буртě - пао је ђазвйрљића – пустимице потрбушке ђаиҹа (ђе аиҹа) - одавде ђашћамата - врлудаво мјерг ђашћамата - ходају на ђај (ђе ај) - за ђај ти - за твоје, о твојима одстојању, не иду у скупини, раштркани ђаколо - отуда, оданде ђакоастě - косо, укосо мјерӂе ђашћамата - иде у ђакума - за сада, од сада непредвиђеном правцу, ђал (ђе ал) - о, од неконтролисано померање; ђал аша - о таквом вуцарање;раскол ђалдатě (ђе алтě датě) - за ђаҹија, ђеҹија (ђе аҹија) другу прилику, другом одатле приликом ђе (ђи) - од, за; да; не ђалу - побрђе, гора ђе ар фи - да би било ђаљењи - брђани, горани ђе мě - не бре, не море ђапоанка ђеаја - зато дě ђапоанка - удара га у ђевинě - крив слабину, удара га у бок ђевиу - уживо; на живо ђапорйнка - удвојено ђедо'о - двоструко, ношење терета на мотки удвостручено ђапроапје - изблиза ђеђижос - одоздоле ђаранга - побочно, ђеђимулт, ђиђемулт - од поребарке; водоравно, давнина, одавно, од вајкада хоризонтално ђеӂјаба - узалуд; бадава, џабе ша дат ђаранга - легао у ђежгинат - очењен; хоризонталан положај расцепљен ђарйнду - свуда ђежгјецат - одлеђен, ђасарě - од синоћ одмрзнут ђасњацě - јутрос ђежгјеорат - ољуштен од ђаставарě - од летос љуске ђастајарнě - од зимус ђезармат - разоружан ђастаноапће - од ноћас, ђезбајерат - одвезаних ноћашњи упртњача ђастапримоварě - од ђезбајрě - одвезује упртњаче пролетос ђезбатут, ђизбатут ђа'старě - за вечерас разлокан, одваљен; отклињен, ђастатоамнě - од јесенас расклиман ђатунҹа - од тада ђезбаће пару - ударањем ђафарě - споља, од споља одглављује колац из земље ђафјећа - узалуд, доцкан ђезбаће ҹепу ла пућинě ђацě - даде; ударио (бутој) - ударањем отклињује ђацě йн јел - ударио га чеп на каци, бурету
______________________57_________________________ ђезбракат - разодевен, ђес - збијен(о); често раскомоћен ђесарат - расољен, умањене ђезбракě - свлачи сланоће ђезбурдат - непокоран; ђесйш - збијено разметљив, раскалашан ђесйшу - честар, шикара ђезвěлуит - одвијен, одмотан ђескаљекě - сјахује ђезвйнтат - просушен ђескаркарја - истовар; ђезвйрјат - окопнео, без снега растерећење ђезљегат - одвезан ђескаркат - истоварен ђезгољит - разоткривен, ђескрецйт - изгубљених разгртан набора са ђезгољит - разгрнуло се , ђескујат - откључан; раскован сам од себе се откопао ђескумпарат - откупљен ђездаторат - раздужен ђескусут - отшивен, рашивен ђездорит - минула га жеља ђеспадурит - огољен, без шуме ђезљегат - одвезан ђеспикат - отпаднут, трошан ђезљинат - распреден; ђеспринс - откован; отшивен опуштен ђестйрнат - откачен ђезљипит - одлепљен ђестрамат - опаран ђезмјаћик - раздвојено ђестрйнс -олабављен, опуштен нерегуларно, поремећено ђестрйнӂерја - попуштање мјрӂе ђезмјаћика - иде ђестул, ђистул - доста, раздвојено довољно ђезмоцат - раскомоћен, ђесфěшурала - одмотавање разодевен ђесфěшурě - одмотава ђезмоцйја - разодевање ђесфират - расукан; ширити ђезробирја - избављење од лепезасто; размотавати ропства (одвајати) нити; распрострт ђеизноу - поново ђесфирě пěру факут ђеизноу - обновљен ђесфирě пјенљи - лепезасто ђеистйна - заиста, истинито, шири перје уистина, стварно, доиста сě ђесфирě торту - расукава ђекйнд, ђикйнд - откада се предиво ђекурйнд - скоро, недавно ђесфундат - одглављен, ђемижлок - средњи, осредњи отпушен ђемпрјеуна - заједно ђетоаће - свачега; свачему ђенадйнс, ђинадйнс ђетот, ђитот - сасвим, намерно, с том намером потпуно, тотално ђеокјат - урекнут ђеуна - једноструко ђепартарја - удаљавање ђеунђе - одакле ђепартат - удаљен ђешалат, ђисшалат, ђепартаћа - удаљеност ђишалат - разглављен, ђепарће , ђипарће - далеко сурнисан, стање изнемоглости
_______________________58______________________ и клонулости након ношења облику (кружним засецањем), тешког терета као што касапин одваја месо ђешйрат - распарано око коске плетиво; однизан; разглављен ђизгйрнат - отклоњен, ђешкејат - раздвојен, разгрнут разглављен ђизгйрнě помйнту ђила ђеҹија, ђаҹија - одатле рйдаҹинě - одгрће земљу са ђи (ђе) - за; од корена ђи јел - за њега ђизграђит - разграђене ограде ђиврјеме –благовремено, на ђизгропат - одтрпан, откопан време ђизљинат -недовољно упреден ђивродатě - од некада сě ђизљинě торту ђиврунђива –од некуда распреда се конац,предиво ђидат - предат, задат; није довољно упредено привикнут ђизмјердат - размажен, са ђидат - навико се, разуздан, обесан приклонио се сě ђизмјардě - извољева ђидоуо - двоструко, ђизмјећит - поремећен удвостручено ђизмјећиҹит - поремећен ђидос (ђиндос) - полеђина ђизмурцйт - открављен од ђижос - испод хладноће, од утрнулости ђижугат, ђежугат - испрегнут ђизноабје - ујдурме, ђижугату - распрезање смицалице ђизбокат - распаднут ђизнодат - одвезаног чвора одвајањем комада у виду љуспи ђизнодамйнту - расплет, ђизвěлује - одмотава, одвија исход ђизвěцу - одвика, одвикавање ђизњинě - откачиње сě ђизвацě - одвика се ђизунфлат - спласнуо ђизвйрʤйт, ђезвйрʤйт ђизфакут - разграђен размршен, распетљан ђикě - уколико, ако ђизвйрʤěшће - отпељава ђикě вреј –уколико желиш, ђизвйрʤйтура - поступак ако хоћеш (или стање) распетљавања, ђикйт - изузев, сем, једино распетљанција ђила - од ђизвйршйт, ђезвйршйт – ђилаваље - од низводно начет од врха (углавном када се ђилађал - од узводно говори о пласту сена, лисника) ђилок - одмах, сместа ђизвигује - одмотава ролну ђиљеће - без сметње (тубу) тканине йн ђиљеће - на танане ђизгарђинат - кружно дěће йн ђиљеће –склони се у разграђен страну (на безбедно место) ђизгарђињаʤě - одваја вино ку ђиљеће –дођи (разграђује) нешто у кружном сабајле; дођи благовремено
______________________59_________________________ лукру пи ђиљеће –рад када ђинтродатě - одједанпут се има слободног времена ђинтрофугě - на брзину, хитро (неометано) ђинћиљи - зуб; зубац ђимикě - ситни, дроби ђинћиљи кйњеск - очњак ђимикат - удробљено ђинћиљи ла спатě ђимињаца - јутро ђинћиљи ла фириз - зубац ђимињацě - у јутру, јутре тестере ђимпреуна - уједно, заједно ђинунтру - изнутра ђимулт - одавно, давно ђинурмě - позади ђин (ђе йн) - из; с; од; због ђинфацě - с лица, сунчана ђинабја -на једвиите јаде; кнап страна ђинаинће - испред, спреда ђинфуга - на брзину, у трку ђинапој - отпозади, позади ђинцарју - зубар, дентиста ђинапроапје - изблиза ђинцй - зуби ђинафарě - споља, изван ђиокјатура - напаст (стање) ђинваље - одоздоле (узбрдо) урокљивости ђингě (ђе йнгě) - од поред ђиокјату - урокљивост ђинграб - журно, ужурбано ђиокјат - урекнут од ђиндарěћиља -отпозади,страга урокљивих очију ђиндарěт - отпозади, позади ђиокју, ђиокјату - урокљивост ђиндатě - од скоро ђиору - твор ђиндос - залеђе, полеђина ђипěје - иде скакутајући ђинђал - одозго ђипифуга - веома брзо, хитро ђинђипарће - издалека ђирјапта - десна рука ђинжос - одоздо, одоздоле ђирјеӂе - поправља (испод) ђирјес - поправљен ђинкйт - уколико ђирјесу - поправка ђинкйта - умало а ђирјес уоала - направио ђин кйта - за мало запршку за јело у лонцу ђинкоаҹа - одавде, одовуда ђирјепт - право, директно; ђинколо - отуда,одонуд, с право, истинито оне стране ђирјептаћа –правда, ђинкотро - одакле, откуда правичност ђинкотрова - однекуда ђирјепту - правни уговор о ђиноапће -рано (око сванућа) наследству, уговор, указ ђиноарја - малопре, малочас ђисаӂи - бисаге ђинсус - одозго, одозгоре ђискалцат - изувен, бос ђинтйј - претходно, раније ђискапаҹит - отклопљен ђинтођиуна –увек, одувек; ђискатарамт - откопчан од за свагда копчи ђинтрě - између ђискйлҹит - отпетљан, ђинтроворбě - од једне речи, размршен једногласно ђискйнтату - бајање
_______________________60______________________ ђискйнтатура - бајалица и ђисфакут - начет; опаран; поступак бајања разграђен; расформиран ђискйнтě - баје ђисфаҹе - одваја; разграђује ђискйнћику - бајалица сě ђисфаҹе - одваја (отвара) ђискйнћиҹиљи - бајања се сам од себе ђискићешће - демонтира, ђисфацат - разоткривен; распакује, разлаже отворено, широкогрудо, ђискулц - бос, босоног простодушно, непосредно ђискрецйт - опуштених ку ињима ђисфацатě (поравнатих) набора отвореног срца, широкогрудо, ђискуркат – извукао се из простодушно неприлика, распетљан, ђисфěшурат -одвијен, одмотан размршен ђисфěшурě -одвија, одмотава ђиспанат, ђеспанат ђисфјерјекјат - откован од отклињен; распојасан, неуредан
окова; одвезане сигурносне стеге
ђиспарјекјат - раздвојен од парњака, који није више пар растављен ђиспарцйт - раздвојен; растављен ђиспарцйту - раздвајање; развод ђиспикат - отпаднут, распаднут ђисплаћит - раздужен; отплаћен ну ће ђисплаћешћ ђи јел - не
ђисфоаје - раздваја листове књиге; распакује ћебе ђитоаће, ђетоаће - свашта (свих врста) ђиунђе - одакле, откуда ђишкиђерја - отварање ђишкингат - отпасаног колана ђишкис - отворен ђишкјептурат - откопчан ђишћептат - расањен; разборит, проницљив ђишћептат ла кап – оштроуман, интелигентан, разборит, проницљив сě ђишћаптě –разбуђује се, долази себи ђишћептаћа –оштроумност, интелигенција ђишћинӂе - отпасује ђишћинӂе кураоа - oтпасује каиш ђишћинс, ђешћинс - отпасан ђиҹ (ђаиҹа) - одавде ђи- ҹе - зашто ђјезма - џезва ђјемпјеру - џемпер ђодатě - одједном, нагло, наједанпут
можеш да се раздужиш од њега
ђиспљећит - расплетен ђиспрје, спрје - према, пред ђиспрјеунě - раставља, раздваја, разједињује ђиспринс - отковано, одвојено ђисприпоњит - одвезан са испаше ђиструкат - откривено, отклопљено ђистул - доста, довољно ђиступат - отчепљен, отклопљен ђиступě - отчепљује, отклопљује ђисупра - изнад, горе
______________________61_________________________ ђопарће - по страни, са стране ʤěоа марје - благдан, ђопотривě - подједнако, равно светковина ђосамě - вршњаци, истог ʤěоа урсулуј - макавеј годишта или старости ʤěра - нула, адекватно као у италијанском; има потпору и у ђи сама мја - мог годишта речи ʤěру која означава сурутку, ђувјеку - четвороугана празну течност из сира –оно што тепсија џувечара је нула у односу на сир ђутура - погодба отсеком, ʤěру - сурутка некувана ђутуре ʤěу - бог, божанство ʤěу мě - богами, тако ми бога ʤěҹа, ʤěҹиљи - десетица, десетице ʤěҹе - десет ʤěҹимја - десетина ʤакут - прележао болест, ʤй'ваку, ʤěоа вакулуј – који је одболовао рођендан, дан живљења ʤакуту - тешко боловање ʤйка, ʤйҹиљи - кажа, каже; (лечење) у кревету, изрека, изреке прележавање болести ʤйкаторју - музички ʤала - верига, беочуг извођач, уметник ʤаланца - чипка ʤйкатура, ʤйкěтура ʤаларју - ланчаник; мотка на музичко извођење (песма, којој су окачене вериге на оџаку певање, свирка, свирање) ʤаларју плугулуј - део са ʤйнʤајала –поскакивање и ланацем код плуга за нервозно шеткање у место регулацију дубине орања ʤйнʤěје ђи фриг –дрхти, ʤаљиљи - вериге; ланац скакуће и цвокоће од зиме ʤаљиљи ђе ҹас - ланче за сат ʤйса - изрека, оно што је ʤаљиљи ђе ла гйт - ланче одувек речено око врата ʤйса - прореченост, судбина, ʤаљиљи ђи ла камин -вериге оно што је проречено ʤама - чорба ʤйҹе - каже ʤама ђе варʤě - расо ʤйҹе йн флујер - свира на ʤамос - чорбаст; разређен свирали ʤара (ʤара рамйње йн бадěј ʤйҹетоарја, ʤйкěтоарја дупа ҹе сě скоаће унту) пословица, млечика из масла ʤарě ђин бадěј - млечика, обрано млеко из бућкалице ʤаҹе - болује ʤěоа - дан
ʤDz
_______________________62______________________ ӂамйна ђи трас пјатрě рачва на којој се превлаче крупни комади камена факуц ђе ӂамйнě - близанци ӂана - трепавица ӂана уокјулуј - очна јабучица ěј - узвик при терању запреге ӂевлěје - олајава; лаје ěја - они , ти испрекидано ěјс - узвик при терању запреге ӂеӂерат - промрзао за скретање дешњака у лево ӂеӂература - промрзлина, ěл, йл - га (њега) озеблина ěла - тај ӂеӂетарју - напрстак а ěла - баш тај, конкретно тај ӂеӂетарју ла ҹерап - део ěлдује (йл дě алуја) - ђаволише чарапа око прстију ěста - овај ӂеӂецěљиљи - прстићи а ěста - овај, баш овај ӂејту - прст ěс (сйнт) - су (јесу) ӂејту ал марје - палац ěће - ето ӂејту ал мик - мали прст ěу - јаој, јаук јадиковања ӂејту арататорј - кажипрст ěшћа - ови ӂеманарат - рачваст ӂемěнарос - рашљаст, рачваст ӂемињиљи - рачве ӂемје -стење, јеца;потмуло грми ӂемуту - јецање, ридање, стењање; потмула грмљавина ӂенункиљи, ӂенункју е - е колено е, ej - хеј ӂерарју - новембар ӂерос - мразан ӂер ускат - сувомразица ӂеру - мраз ӂиндарјешће - узима на дрзак
Ě
Е
Ӂ
ӂавла - дангуба; празнослов ӂаму - прозорско окно; оквир ӂамйна - двокрака рачва; рога ӂамйна ђи пус ла пиҹор ла вакě сй ну фугě - рачва затворена клином, ставља се на предњу ногу некротке стоке ӂамйна ђи пус ла порҹ ла гйт сй ну трјакě пин гард рога
начин, узима прекомерно;узима жандаром у карташкој игри
ӂиндарју - жандар ӂинӂијљи - десни (код зуба) ӂињерју - зет ӂјаба - џабе; узалуд ӂубану - посуда за прихват испечене ракије ӂугастру - клен, маклен (врста дрвета)
______________________63_________________________ жйжаку - танак млаз кроз рупицу жйжěје - истицање танким млазом жйжгау - кржљав (плод, жалба - жалба; тужба семенка) сě жěлбује - жали се, вајка се жйла - жила у месу жалоста - врста цвећа жйлау - жилав жај - хрпа, тушта и тма жйпану - младо витко дрво жаљешће - жали, у црнини је жйпла - парче жилавог меса жапина - удолина, улегнуће жйру - буков жир жапица - додатак на вучној жйца - жица руди за јарам жйцарју - жицар, радник на жгибина - раселина линијама далековода или жгјабу - жљеб; олук; телефона жгјабу ђе урујале - валов за жњапу - мотка за ударање јарму жњапујит - испребијен мотком жгјабу ла стрјашěнě - олук жњиф - проређен, слабашан, жђеру - куна оскудан жěгју - огањ, жеравица жњифујала - проређивање, жěљњик - у жалости назадовање; стагнирање жěљу - жалост, покора жњифује, кйнд ну косěшће жěпěјала - бат, одјек од коаса биње шй трјеҹе пистě јарба ударца кулкатě пě рамйње јарба жњиф жěпěје - одјекује бат жоавина животиња; створење жйваку - мехурић на либели жоавина србаћикě –дивља жйвěцу - здравица тла животиња жйвěцу љемнулуј - језгро жоака - игра дрвета жоакě - плеше, игра (коло, жйвйна - отворена рана фудбал) настала код непокретних жоакě ла кěрц - игра карте болесника услед дугог лежања жоарě - заклиње или тешко излечива рана жоарда - прут, шиба жйгла - део на јарму жоја, жојљи - четвртак жйгоарја - џукац, џукела; нује ку тоаће жојљи - нису метиљавко му све козе на броју, није читав жйгу - жиг Жоја вјерђе - зелени четвртак жйгуиту -жигосање, маркирање Жојмарљи - Велики четвртак жйгујала пjе гйт –горушица, жокарија - играрија жгаравица жоку - игра; плес; играње Жйдану - Жидов йш баће жок ђи јел - потсмева жйжаку - сипац му се, извргава га руглу жордарју - гонић са штапом
Ж
_______________________64______________________ жорђица - прутић, штапић журамйнту - заклетва, жос - доле заклињање жосњик - низак, приземан; журату – заклињање, заклетва подао, подмукао, гнусан журатура – заклињање, жубрја, ђин мйнкаримје шй заклетва рйје са факут бубě - отворена рана настала чешањем жугу - јарам жугу ла фириз - рам тестере жуђекарја - суђење жуђикě - кара, куди; суди забавит - окаснео; задржаван жуђекаторју - судија жукарија - играчка; играрија забаоа - одуговлачење, жукаторј -воли игру; живахан кашњење забуну - капут без рукава жукаторју - играч завйрње - залази жуљешће - жуља жуљитура - ожуљено место завйрњиту –залазак; запад жумарја - јело од празилука завјелка - прегаћа, кецеља завјећина - заветина, са овчетином, спрема се светковина лаганим кувањем 14 - 16 сати завоју - шумарак у равници жумарјећиљи - чварак поред реке, луг жуматаћа - половина задорит - ужелео се, жељан жуматаће, жумаће - пола зађина - сметња, жуматацйт - преполовљен жумјера - каша од пшеничног узнемиравање зађинě - задржава; омета; брашна упржено на маст замајава жумуље - чупа; черупа зајћину - зејтин жумуљешће - чупа; черупа жумуљит - исчупан, почупан Зајҹерју - Зајечар жумуљит - отрцани, усукани заклопу - замка за птице у бундеви жумуљитура - усуканко, закоањиљи пи поманě – чупавко обредни хлебови на даћи жунгејат - болно прободен закупит, зěкупит жунгју - срси, трнац, прекривен преко лица; жмарац, болно пробадање ушушкан, добро заштићен од жункану - јунац хладноћедобро заптивен жунку - јуне заљећит - загубљен; залутао; жуњинка - јуница заблудео жупоаје - дере; гули са заљећит –случајно се жупуит - одран, огуљен затекао, задесио или загубио жупуиту - драње; гуљење (залутао) негде заману -судње време, судњи дан
З
______________________65_________________________ зангија - узенгија зафлě - докучи, проникне, заносйт, стě заносйт - у дозна из сплета околности трансу, у тешком сну, комиран (анализирајући) запада - снег збатуту - цимање, копрцање уому ђе западе -снешко белић сě збаће - цима се; батрга се запишћит - закржљао сě збаће окју - игра око са запишћит апа - сига на збаће вицěлу - теле цима при води сисању заподу –равно земљиште на збаћу –цимало; цимавко врх брда, висораван, плато Кроу лу Збаћу –топоним запору, кйнд сě трӂе ла љење код Подгорца збйр - ономатопеја лета –забушавање запору, очинҹала ла жуг – инсекта или птице збйрнајиту - зунзарење; прибор и спутавање на јарму код запреге ландарање запрйстоку - минијатурно јаје збйрнěје - зунзари; ландара; са којим се прекида ношење лапрда заприт - са затвором црева збйрҹит - наборан, са борама, запрјала - опстипација, збрчкан запу - присила, форсирање збйрҹитура - набор; бора ја дат зап –форсирао, навалио збйц- збйц - онматопеја запуку - врућина, жега размахивања и цимања запушала - оморина, врућина збйцајала - копрцање, затка - мотка за отпуштање батргање, размахивање и ткачког вратила на разбоју цимање затону - устава; устављена вода сě збйцěје - цима се; батрга затону соарљилуј, соарљи се, копрца се заврње йн затон - залазак сě збйцěје ђин мйњ шй ђин сунца увече када истовремено пиҹоарје - батрга се и рукама залази за облаком и ногама маҹинě моара ла затон, збиҹиту - цимање, истресање вара кйнд апа скађе пи рйу, йн са збиҹит - истресао се; отео иругě сě фаҹе затон шй кйнд сě се; цимнуо се адунě апа сě дě друму ла моарě - збиҹулě - просушује затоњит - устављен, зајажен збјарě - виче затору - код крмаче одређно збјерěту - вика, викање виме где појединачно сише збјерјећа - вика, викање свако прасе збоарě - лети затрјешће - уништава, затире збур- збур - лет- лет заујтат - заборављен збураторј - полетарац заујтě - заборавља збурату - летење, лет зафлату - докучивање, збуру - полет закључак
_______________________66______________________ збуҹумату - ломатање; згргорит - коврџав, са увојцима смућеност звйкаиту - севање од бола згргуру - коврџа, увојак звйнтат - просушен згрјебенарју - чешаљ за (испаравањем воде на ваздуху) кучину звйпаиту - цимање, згрјебењи - остатак кучине након влачања размахивање звйпоњату - цимање, згрҹелу - ластиш размахивање згрҹит - сковрђан; циција згајба - незалечива рана згрҹитура –циција, тврдица згајца - маза, кревељко згрҹу - укочење мишића, грч згарда - огрљак, оковратник згугуљит - погурен, увучених за узицу рамена згйитура - оно што је згура - згура, шљака искежено, кез згурау - сипљив, мрвљив згйјит - искежен, накежен; здймпајала - тресак, трескање размажен здймпěје - одјекује тресак згймбит - полунакежен здйрнěје - звецка, клопара згймбиту ђен гуре – здокшйт - упропашћен; накеженост, кезање зарушен, урушен згймбиту ђе рйс - суздржан здравěн - здрав; једар осмех здравица - пиће са којим се згйндěраторју - тресач; жарач позивају гости на славу или згйндěрě - тресе, потреса свадбу згйрěје - гребе здранк - ономатопеја згйрěјатура - огреботина клопарања згйцаиту - дрмање; цимање; здрěнкěњала - клопарање потресање здрěнкěње - клопара зглоту - зглоб здрěнкěње ђинцй йн гурě зглоаћиљи - зглобови цвокоћу, цакћу зуби у устима згоада - згода; повољност здрймбоањaлa - гунђање , згоадњик -повољан; згодан, леп зановетање, богорођење згођешће - погађа здрймбоање - зановета, гунђа згођит - погођен, удешен; здрймјељешће –залама повољан гранчице (у башти, винограду, згођитура - погодак воћњаку) (з)горна - труба здрјанца - дроњак, фронцла, (з)горњак –горњак (ветар) ћипа згорњала - изгон; хајка здрјенцурос - одрпан, у згорњит - изгнан, протеран дроњцима разјурен, натеран у бекство са здренцуит - подеран у кафа згорњајка –кафа фронцле сиктерица здрноадě - кепец, малог раста
______________________67_________________________ здробит - здробљен, смрвљен зминћит - са грешком, здробу - одломак, грумен погрешан; ћакнут здрумикě - дроби, уситњава зминћитура - грешка у послу здрумикату - мрвљење змјаоара - малина здруҹит - здрузган змјаорату - мјаукање здумпајала - лупа, тресак змјаорě - мјауче змоаћику - исчупани бусен зěмосěк (сěк ђи ʤамě, биљке; ишчупан прамен вуне, ʤамěсěк) - полусировопамука полусво (даска, дрво) змулӂе - чупа; истрза зйдарија - зидарство; змулсу - тргање, чупање; грађевина истргање зйдарју - зидар зноаба - зврчка, несташлук, зйдовина - зидина зйду - зид од камена или цигле лакрдија; особа која прави зврчке, несташлуке, несташко, зйђешће - зида; изграђује лакрдијаш зйђиту - зидање, грађење зйђитура - зидана грађевина зноабје - зврчке, лакрдије, несташлуци зймбри - зазубице зобу - зоб зйна, ʤйна - вила зйнаћик - виловит; луцкаст зобјешће - зоби; уситњва са зобит - смрвило се зйну - вилењак зобњица - зобница зйрзаљија - кајсија зйрзаљиу - кајсија (стабло) зорзоањиљи - украси, ђинђуве зйпостйту - почетак поста зорзонат - накинђурен зйпостйту ал мик - месне зорљи - зора, праскозорје покладе варсату зори - свануће зйпостйту ал марје - беле йн зорј - у свануће покладе зорљиу - јогунаст, неукротив зйрцйљи - наочаре змěу - змај; звезда падалица зорту - хитња, журба змйкајала - цимање, сецање зујтамйнту - заборав зујтатура - заборавност змйкěје - цима зујтěљњик - забораван змйкњешће - цима змйку - распоњац на разбоју сй фаҹем (ла) ун змйк - да урадимо на орук ај ла змйк - хајде на орук змйнтйна - кајмак зминта - сметња; поремећај; йј - му (њему) погрешка йл - га (њега) зминћала - сметња; поремећај зминћешће -прави погрешке йм - ми (мени)
Й
_______________________68______________________ ймбајерат - увезан узицом ймбракě - облачи, одева; ради ношења навлачи ймбалбањит - оклембешен; ймбракамйнту - одело; поколебан оплата ймбалошат - балав, постао је ймбрацйша - загрљено; балав обухваћено са ймбалошат ʤама ђи ймбрацйшат - загрљен; варʤě - расол купуса постао обухваћен ймбрацйшарја - загрљај, је балав ймбатат - напит, пијан грљење ймбататорј - опојан, опијајући ймбраҹинат - опасан појасом ймбатрйњит - остарео, ймбраҹират - опасан; ушниран а ймбраҹират аца ла папуҹ застарео ймбешйкат - са плиховима - ушнирао ципеле са ймбешйкат - добио ймбрукат - прободен, набоден плихове ймбукě - прождире, гута; ймбйзгојат - распекмежен обухвата и прекрива, преклапа ймбйзнат - утамничен ймбунат - обећан ймбијбат - добро нахрањен, ймбунатацйрја накљукан, добро напуњеног побољша(ва)ње стомака; може се користити у ймбунатацйт - побољшан, смилу: импрегниран, запуњен постао је бољи ймбјецйт - напит, пијан ймбуњаʤě - обећава ймбјецйторј - опојан, ймбурицат - изокренут, опијајући наврнут ймбјецйтура - пијаница ймбуфнат - надурен ймбланат - пљоснат ймпадукјат - вашљив ймблйндат - са плиховима ймпадурит - пошумљен, од алергије зарастао шумом ймблйнʤйт - припитомљен, ймпакарја - помирење, укроћен измирење ймблйнʤйторју - укротитељ ймпакату - мирење; утеха ймпакаҹуња -помирење; утеха ймболбојат - избечен ймболнавит - оболео, болестан ймпакě - мири; умирује; теши ймпанат - учвршћен ймбомборат - зловољан, надурен клиновима (ми сě) ймпарје - чини ми се ймбонцат - зловољан, надурен ймпарјекјат - састављен пар ймботошат - отупљен, ймпарјекјешће - саставља пар, спарује затупљен ймбраздат - забраздан ймпарће - дели а пус локу йн парће - ради ймбраздатура - започето орање њиву на наполицу
______________________69_________________________ ймпарће фиризу ймпјецěња - заруке, веридба подешава зупце на тестери ймпјецйт - заручен ймпарцарја - дељење; подела ймпјецйтори - сватови на ймпарцěња - деоба, делење веридби ймпарцйт -подељен, раздељен ймпљећаʤě - умрежује, ймпарцйторју - делитељ, изукршта делилац ймпљећешће - плете ймпатрат - учетворостручен ймпљећит - исплетен, плетен а ймпатрат боји - упрегао ймпљећитура - плетиво два пара волова ймпљињешће - испуњава; ймпашěшће - премошћује, допуњава, надопуњава; преспаја навршава ймпашоњаʤě - премошћује, ймпљињит - испуњен, преспаја достигнут ймпашйт - премошћен, ймпоартě - уводи преспојен; прекорачен; ймподобит - удешен, дотеран искорачен ймпомйнтат, са факут ка помйнту –направио се као земља ймпěтурат - пресавијен; са ймпомйнтат ла фирје – спакован ймпěтурě -пакује пресавијањем поцрнео у лицу као земља ймпопљећит - испреплетен ймпйшкавит - тачкасто ймпорту - увод иструљен ймпотковит - поткован ймпинӂе - гура ймпотковјала - поткивање ймпинсоарја - гурање ймпијит - задебљане коже ймпотковјешће - поткива ймпотривě –на исти ниво; ймпискат - заглављен и подједнако, равномерно прикљештен; блокиран ймпистрит - исшаран, пегаст ймпрашйнат –запрашен, прашњав ймпистрйҹуња - шара ймпјеђекат - закочен; спутан ймпрјажма – сучељавање, супростављеност ймпјеђекушу - заплетка, спотицање; прибор за кочење ймпрјажмат –супростављен, ймпјеђикатоарја - кочница сучељен; противан ймпрјажмě –наспрам, ймпјеђикатура - кочење; насупрот, спутавање ймпрјеуна - заједно, скупа ймпјеђикě - кочи; спутава ймпрјеунарја - заједница; ймпјелмјаʤě - разблажује; скуп; уједињење врши утицај, утиче ймпрјеунату - састајање; ймпјелмат - разблажено, спајање; уједињење разблажен, разређен ймпрјеунě - спаја, саставља, ймпјелум - разблажујући уједињује ймпјетрит - скамењен, ймпрјећењит - спријатељен окамењен
_______________________70______________________ ймпрјемеʤйт - преграђен йнаинћа - пред, испред; пре йнаинће - напред, испред; ймпропођит - забрађен марамом раније, претходно ймпроцапит - укљештен и шй аша йнинће -и тако даље йнакрит - укисељен попречен; укипљен, укрућен ймпрумут - на зајам йналбит - бељен; напудерисан ймпрумуту - зајам, позајмица йналбјељиљи - белила, ймпрумутату - зајмљење шминка ймпујаʤě - бокори се биљака; йналбјешће - бели украшава тканину са украсима йналт - висок ймпујату, ймпујиту – йналтат - повишен, уздизан украшавање на тканини; йналфјеље - другојачије бокорење биљака;размножавање йналцймја - висина са ймпујат падуки - појавиле йналцйт - повишен, узвишен (размножиле) се вашке йнамњаʤ - у подне, насред ймпујит - украшен дана орнаментима, вез; биљка са йнапој; йнапојља - уназад, пуштеним младарима натраг; контра, обратно ймпунӂе - убада, боде йнапојњица –напојница, ймпунӂе боу - боде во бакшиш; кусур ймпунӂе опинҹиљи - буши йнармарја - наоружавање рупе код израде опанака йнармат - наоружан ймпунс - прободен, избушен йнафарě - према споља ймпунсура - убод йнваље - на доле, низбрдо ймпупиту - пупљење йнваљешће коарда пи сул ймпупјешће - пупи –намотава основу за ткање ймпућерњиҹија - пуномоћје, йнваљиту - бокорење; ваљава опуномоћење, овлашћење а йнваљит фоку–запретао ймпуцйнат - смањен, умањен жар ймпуцйњаʤě - смањује, а йнваљит ҹоариҹи умањује ваљавио сукно ймпуцйт - усмрђен са йнваљит варʤа ймпушкат - устрељен, упуцан оформила се главица купуса ймпушкатура - рана од хица йнварујкиту - у понедељак йн - у; на по ускрсу девојке се међусобно йнабушйља - пузећи, посестриме четвороношке йнваргат - са пругастим йнавађешће, навађешће - шарама, са штрафтама удевање основе ткања у нити и йнвацамйнторју брдо наставник; инструктор йнадйнс - намерно, хотимице йнвацамйнту - настава, йнаинташу –претходник, обука; предвојничка обука претеча йнвацат - научен
______________________71_________________________ йнвацатарју - ученик йнгауриту - бушење йнвацаторју - учитељ, онај йнгауритура - бушотина који подучава йнгě - покрај, поред, уз йнвацату - учење йнгěдујала - сачекивање йнвацатура - оно што је йнгěдује - сачекује научено; навика; наобразба; йнгěурě - буши наука; поука йнгěур ит - бушен, пробушен йнвацě - учи; обучава йнгěуриту - бушење сě йнвацě - привикава се, учи йнгйнату - опонашање говора се йнгйнатура - чин опонашања потсмешљивог говора йнвацйја - поука, савет йнгйнě - имитира, йнвěлујала - увијање, потсмешљиво опонаша говор намотавање йнгйрнат - огрнут; запретен йнвěлује - увија, омотава; йнгйрнě бурка - огрни обавија йнвěцу - навика; савет; наук капут йнгйрнě фоку - запретао је кум је йнвěцу, аша је шй ђизвěцу - како је навикавање, жар йнгйфнат - задихан такво је и одвикавање йнвекит - остарео, похабан йнгиће - гута йнгицйтоарја - гркљан, йнвењинат - затрован ждрело йнвесаљит - развесељен йнгицйту - гутање йнвйнацйт - помодрео, йнгицйтура - гутаљ, залогај, поплавео йнвйрʤйт -упетљан, запетљан йнгјецат - смрзнут, слеђен, залеђен йнвйрʤйтура - петљавина, йнгјецатура - смрзотина; замршеност залеђење йнвйртошат - згуснут йнгљимпě - боцка, жуља йнвйрћешће - обрће, врти; неко зрно песка у ципели заокреће йнграђит - ограђен, заграђен йнвйрћирја - обртање, йнграшат - утовљен, угојен окретање йнвигујит - омотан у ролну йнгреоњат - отежао йнгреунат - отежан, йнвијаʤě - оживљава оптерећен йнвијат - оживљен йнгрижат - забринут йнвијерја - оживљавање йнгрозавит - згађен йнвјерʤйт - позеленео, йнгропамйнту - сахрана, озеленео покоп, погреб йнвонвојат - извитоперен йнгропат - затрпан, йнврјеме - рано закопан, покопан; сахрањен йнгаздарит - обогаћен йнгропату - затрпавање, йнгалбињит - пожутео закопавање; сахрана, покоп йнгаурит - пробушен
_______________________72______________________ йнгрошат - задебљао йндулҹит - заслађен йнгуст - узан йј са йндулҹит - засладило йнгустат - стешњен, сужен; му се, намамио се узан йндупљекат - удвојен, йнгусцймја - сужење; удвостручен суженост йндурарја - залагање, труд, йндалаҹит - закомпликован настојање, старање, йндамйнат - припремљен сě йндурě - залаже се, йндамйнě - при руци, на настоји; стара се, труди се дохват йнђал - на горе, узбрдо йндамйњала - припрема; йнђамнě - наговара, захтева; услуга подстиче, наводи, анимира йндараћиш - контра; уназад йнђамнě ку сйла- приморава, йндараћишйља - унатрашке принуђава, присиљава йндарěт - назад, уназад, натраг йнђасě - утрпава, угурава йнђељеће - натанане, полако йндатě - ускоро йнђепартарја - удаљавање йндаторат - задужен йнђепартат - удаљен йндйнгату - лапот, варварско убијање старих и безнадежниих йнђесат, йнђесйт - збијен, йндйржйт - охрабрен, набијен; утиснут ободрен; разјарен, раздражен сě йнђасě - напиње се йндојит - разблажен пола: йнђесйшу - збијеност пола; удвојен, удвостручен йнђирјаптě - исправља, равна ку гйнду йндојит йнђирјаптě йнсус - усправља премишљати, колебати се увис йндоуо - на пола, йнђисарě - поподне, предвече преполовљено йнʤалат - закачен алком, йндопат - сит до гуше везан ланцем са йндопат - накркао се йнӂеманарат - рачваст йндрагостст - заљубљен йнӂенункјат - на коленима, йндразњала - смелост, клечи одважност йнӂеру - анђео йндразњељњик - смео, йнжйлавит - ожилавио одважан йнжос - на доле, у дубину йндразњешће - сме, усуђује се йнжугат - подјармљен, йндругату –ручно предење упрегнут дебеле пређе друганом без йнжуматацйт - преполовљен преслице йнжурату - псовање йндрумат –упућен, усмерен йнжурě - псује йндуларит - ондулиран йнзапушйт - постало је вруће йндулат - валовит, таласат йнздравењирја - оздрављење йндулҹирја - заслађивање; йнздравењит - оздравео сласт йнзорзонат - накинђурен
______________________73_________________________ йнзорзоњаʤě - кинђури а йнкејат мйна - савио лакт йнјербату - лечење кукуреком руке који се ставља испод коже у а йнкејат палма - стегнуо је увету стоке шаку са йнкејат ун ан - навршила йнкајерату - сукоб, туча йнкајерат - испреплетен; се једна година йнкејатура - зглоб; састав сукобљен йнкалʤěшће - греје йнкејатурљи уоасйлор йнкалʤйт - загрејан, угрејан зглобови костију йнкйлҹит - замршен, умршен йнкалʤйту - грејање, йнкйрдуит - придружен, у загрејавање йнкалʤйтоарја - грејалица заједници, спетљан, удружен йнкйржйјат - увијен у йнкалцамйнту - обућа облику полукружне куке йнкалцат - обувен а йнкалцат кару - ставио је йнкйрљигат - искривљен, испреплетен гвоздене шине на точкове йнкйрҹијат –изувијен, запрежних кола йнкалцатура карулуј –окови заковрђан и шине на запрежним колима йнкйрҹорат –изувијен, йнкаљекат -зајахан; опкорачен заковрђан йнканунат - озакоњен йнкйт - уколико са йнканунат ку мујерја - йнкиʤаторју - затварач озаконио брак йнкиђе - затвара; закључава са кунунат ку мујерја йнкиђерја -затварање, затвор венчао се са женом йнкинату - поклоњење, йнкаркамйту - товар, терет клечање, метанисање йнкаркат - натоварен; укрцан йнкингат - опасан коланом йнкаркатě - натоварена; ако йнкис - затворен се говори о бременитој жени са йнкис досу - озеленела и у значи да је трудна, потпуности олистала шума йнкаркатура - товар; утовар са йнкис уша ку пару – йнкарунцйт - оседео, сед значење и поступак да када йнкатрамат - укопчан, умре последњи члан породице увезан копчом која нема наследника, онда йнкатушат - окован, закован долазе сеоски кмет и народ и йнкацалат - иритиран; након увида затварају ту кућу, смежуран, збрчкан тако што у земљу иза врата са йнкацалат буба - рана споља (у ранија времена врата која се иритирала (збрчкала и су се отварала према набубрила) спољашности и нису имала йнкě - још браву) набијају дубоко у земљу йнкејат - склопљен, уклопљен; велики колац који онемогућава забрављен, закључан отварање врата и улазак у кућу
_______________________74______________________ са йнкис ђинцй ла фириз - йнкорбојат - извитоперен раштеловани зуби на тестери йнкордатě - набреклог йнкисоарја - оно чиме се вимена затвара; затварање, затвор йнкотро - камо, куда ла багат ла йнкисоарје – йнкремењит - скамењен, затварили га, ухапсили га окамењен йнкјапě - стаје, може стати йнкренгарат - разгранат, йнкјегат - усирен, желатинисан рачваст йнкјептурат - закопчан йнкрестат - изрецкан, усечен йнкјербељит - упетљан, йнкрецйт - наборан спетљан йнкрецйту - наборање, йнкјептурат - закопчан израда набора на крецану йнкјептурě - закопчава йнкрецйтура - набор, бора йнкјербељит - упетљан, йнкрошйнат - бременит, спетљан упртио терет на леђа йнкљештат - укочених йнкруʤйт зглобова сě йнкруʤйшће пйња дакě сě йнкљинат - уметнуто парче таје пйнě је фјербинће платна при шивењу одеће йнкруҹит - укрштен йнкоа - амо йнкруҹиш - унакрст йнкоаҹа - овамо, на овамо сě ујтě йнкруҹиш - разрок йнкобйркат, плугу шй шěђе йнкруҹиш - седи као грěпиљи са йнкобркат йн Турчин прекрштених ногу котор пйнě ља дус ла лок йнкруҹишаʤě - укрштава испретурано и заглављено; йнкујетоарја - брава може значити: компликацију, йнкујала - забрављивање; закомпликованост оно чиме се закључава йнковијала - савијање йнкујат - закључан; закован йнковијат - савијен йнкујбат - угнежђен йнкодатě -још једном, поново йнкујбурит - угнежђен йнколаҹит - увијен у котур йнкуминцйт - опамећен йнколо - тамо, онамо, на тамо са йнкуминцйт - опаметио се йнколцйт - проклијао; йнкуришкапиће -наглавачке угризнут зубима йнкуркарја - збрка, пометња йнколцйтура –отисак зуба йнкуркат - испреплетен, на угризу запетљан йнкондорат - говедо спремно йнкускрарја - женидбена веза за борбу рогоивма; накострешен йнкускрат - постали прике йнконђијат - ишаран, исцртан йнлěтурј - на страну, изван йнконђије - исцртава; уписује йнлок - уместо йнконтра -напротив; супротно йнљемњит – запрепашћен, йнкорбељит - извитоперен; занемео, запањен; скамењен изопачен йнљеношат -
______________________75_________________________ са йнљеношат - олењио се йнсйлě - тшко, отежано йнљивјеʤйт - заливађен йнсйнатошала - оздрављење йнљимпјеʤйт - избистрен йнсйнатошйт - оздравео йнсйнгурат - осамљен йнљикурат - обасјан йнсйнӂерат - окрвављен йнљикурě - обасјава йнљинат - умирен, смирен йнскимбат - преобучен; йнмарјецйт - украшен, замењен йнскорбељит - улубљен нагиздан йнмормйнтарја –сахрана, йнскријат - написан, уписан погреб йнскрис - написмено ја дат йнскрис - дао му йнмормйнтат - сахрањен йнмулцймја - умножавање; написмено йнскрисоарја - попис намножавање; множење йнмулцйт - умножен; множен йнсовоњитě - млада са йнмулцйторју - множитељ младиним веом на глави йнсоцйја - удружење йнодат - везан у чвор йнојит - поновљен, обновљен йнсоцйјат - удружен йноптат –замрко, зашао у ноћ йнсоцйшат - удружен; йнопћаʤě –смркава, пада спариван, намештен у парове; сврстан мрак; залази у ноћ, одоцњава ноћу йнспинат - убоден трном йнстрймбат - искривљен йнрадаҹинат - укорењен йнстрймтат - стешњен йнрěурě - прави украсе на йнстринат - отуђен; отишао платну ткањем или везом у туђину йнругат - зарастао купињаром; огребан и убоден йнсурамйнту - женидба йнсурат - ожењен купиновим трњем сě йнсоарě - жени се йнрушйнат - постиђен йнсамнат - обележен, означен йнсуцйт - устостручен йнталпинату - сусретање йнсамнату - бележење, са йнталпинат - сусрели се означавање йнсамнатура -белега; белешка йнтарйтат - раздражен, иритиран йнсамнацйја - обележје; йнтарйтě - раздражује, знамен йнсањинат - разведрено ноћу ириитира йнсарат - касно увече, зашло йнтаримја - стврдњавање; ојачавање, утврђивање се у вечерњи мрак йнтарит - стврднут, очврснуо йнсараҹит - осиромашео йнсарјаʤě -смркава, пада мрак; йнтариҹу - ојачање; оков касни увече, одоцњава увече йнтарјешће - стврдњује; йнсарҹинат - са бременом на утврђује леђа йнтарјешће пламаду йнсатошат - ожеднео чврсто мешање теста
_______________________76______________________ йнтйј - пре йнтрěушě - двориште, у йнтйлњала - сусретање, дворишту састанак; састанак пинтрěушě (пин йнтрěушě) йнтйлњешће - сусреће - кроз двориште йнтймпларја - догађај, случај йнтристат - растужен, са йнтймплат - догодило се, снужден десило се йнтрјабě - пита, запиткује йнтйплаторј –случајан; који йнтрјебаҹуња - питање је могућ, који се дешава йнтрјег - цео, исцела, читав йнтйрʤйјат - окаснео, йнтрјекуту - сустизање; одоцнео, позан (односи се на надметање летину, прираст) йнтрјеҹе - претиче, престиже; йнтоарҹе - враћа; заокреће превазилази, надмашује йнтоатěʤěоа - свакодневно йнтрјеҹерја - претицање; такмичење, надметање йнтођиуна - увек, свагда йнтро (йнтрě о) - на једној йнтолдојат - изукрштен, йнтропарће - на једну страну испреплетен као рогови у йнтрун (йнтрě ун) - у врећи, набацан унакрст једном, на једном йнторкěторју - обртач йнтрун огашěл, кйнтě ун йнторкěторју ла разбој кокошěл обртач на предњем вратилу йнтрунлок - на једно (неко) разбоја место йнторс - враћен; окренут йнторсу - враћање; повратак йнтуњекат - затамњен, тамно, мрачан, потамнело; загасито йнторсура - бајање против йнтуњекала - затамњење, урока замрачење, помрачење йнтортојат - избечен, йнћинӂе - распростире, кочоперан испружа, развлачи, растеже йнтотану - сваке године сě йнћинӂе - испружа се, йнтотлоку - свуда, свагде сй'нћинӂе - протеже се йнтотфјељу - свакакво, йнћинӂе ку пйња - намаче разнолико, различито йнтраколо - на ону страну, на хлебом у тањир йнћинӂерја - протезање; тамо разапињање, растезање йнтратйца - међу толико йнћнс - растегнут, истегнут, йнтрě - међу, између испружен йнтрěвěј - међуречје йнћињерјешће - подмлађује се (локалитет на Малинику) йнтрěпиҹоарје - између ногу й'нуварат (йн нуварат), нуварат - наоблачено йнтрěуна - уједно, исцела йнунтру - унутра йнтрěуш - предсобље, йнурмě - натраг, уназад, позади предворје йнфацйшала - суочење
______________________77_________________________ йнфацйшат - предочен, йнфрунтат - покуђен, суочен, сучељен; упоређен прекорен йнфěшурат - увијен, обавијен йнфрунтаҹуња - укор, прекор йнфипт - забоден йнфундарит - основан; йнфипцйт - набоден постављеног дна йнфјербинцйтě - врела йнфундат - набрекнут, (течност) запушен йнфјелурат - разврстан, ми са йнфундат насу раздвојен по врстама; упоређен запушио ми се нос йнфјерјекјаʤě - окива йнфундě ҹубěру (бутоју) йнфјерјекјала - оков сипа воду да би набрекло йнфјерјекјат - окован просушени чабар (буре) (гвожђем); чврсто везан, йнфурисйт - ђаволаст осигуран, учвршћен са йнфурисйт - постао је йнфламйнʤйт - огладнео лукав, ђаволаст йнфуришала - тајна, йнфлоарје - цвета йнфлоарје вину - „цветање“ прикривеност йнфуришат - тајновит, вина у пролеће йнфлурит - процветао тајан; кријући се, криомице са йнфуришат флоарја уна йнфлуриту –цветање, процват, расцветавање ђила алта - хибридно йнфлуритура –бехар, стање опрашивање цвећа, од две боје настале су шарене; такође код пролећног цветања; резултат цветања паприка йнфуришйља - тајно, йнфојат - разбарушен; раширеног перја кријући се йнфојатě пěтура - раширена йнцаљеӂе - разуме, разазнаје поњава йнцаљеӂерја –разумевање, йнфокат - раздражен, разјарен схатање, интелигенција, разум йнфрацйшала - братимљење йнцаљеӂос - мудар, разуман, йнфрацйшат - братимљен интелигентан; разборит йнфрикошала - стрепња, йнцаљеӂуња - мудрост, страх; застрашивање разумност йнфрикошат - заплашен, йнцаљес - јасно, разговетно застрашен ворбјешће йнцаљес йнфрумошат - пролепшан, говори јасно (разговетно) улепшан йнцаљесу - разумевање, йнфрунʤйт - олистао, схватање пролистао йнцапењит - ојачан; укрућен йнфрунтамйнту - прекор, йнцаркату - прекид дојења; замерка безмлечност йнфрунтарја - прекоревање
_______________________78______________________ йнцастйт - стврднуто йнҹеркарја - покушај; земљиште које се орањем провера, проба раздваја у блокове йнҹет - споро, полако; йнцěљинат - запарложен, опрезно неоран йнҹетуњел - полагано; тихо йнцймбојат - укрућен према йнҹецошат - замагљен горе (навише) йнҹингатоарја -појас, учкур мјерӂе йнцймбојат - иде йнҹингатура –појас, пас као да је прогутао колац, иде йнҹинӂе - опасује укочено (од ишијаса и слично) йнҹинс - опасан каишем йнцйклат - заглављен йнҹинтат –јако угрејан, врео йнцйкљаʤě - заглављује, ла йнҹинтат –јако га угрејао; блокира опаучио га (прутом, каишем, йнцйпат - забоден, заривен дланом) йнцйпаторј - са својстовом йнҹинтаторју - грејач пробадања; бодљикав, шиљаст йнҹишторат - опасан појасом йнцйпатура - убод; рана од йнҹудат - омрзнуо, мрзи убода йнҹумарат йнцйпораʤě - пробада са йнҹумарат врјема бодљама натуштило се време йнцйфнат - надурен, йњакě - потапа; гуши, дави; изнервиран гута крупне залогаје йншалат - оседлан йњакě ла сйлě - гута на силу ла йншалат - натоварио му са йњекат - удавио се терет на грбачу; намагарчио га сě йњакě кйњи - даве се пси йншйрат - нанизан йњекала - гушење; дављење; са йншйрат дуп јел - дао се у утапање поеру за њим, појурио за њим йњекатос - загушљив йншйрě - нанизује; шнира йрб - неоштар, туп йнҹелуит - преварен; опаучен йрбјељишћа - крнтија; расход йнҹелујала - превара, йрбјељишће - као крнтија, обмана, подвала (тактика?) неисправно, расходовано йнҹелује - упетљава; йрбу - крнтија заокупља; обрлаћује (може да се йрбу ђи куцйт - крнтија од односи и на неки посао у смислу ножа (туп и никакав) да је урађен на једвите јаде или йркоњала - хркање; кркљање скарабуџен на брзину) йркоње - хрчи; кркља йнҹелујос - варљив, преваран йркоту - испљувак шлајма йнҹепје - почиње, започиње йркоцй - испљувци шлајма йнҹепу - мустра; почетак йрку - мала ручна тестера йнҹепут - започет йрћиљи - хрчак, миш йнҹепуту - почетак, зачетак йц (цйје) - ти (теби) йҹ - иш, узвик терања живине
______________________79_________________________ излазу - утрина, јавни пашњак излугу - положена даска на зид трема измјењиљи - гаће икљан - лукав, препреден, ибомњика - љубавница промућуран ибомњику - љубавник икљењија - лукавство, ибомњиҹија - прељуба препреденост ивиту - јављање; појављивање икњала - покрет у грлу при са ивит - појавио се; јавио се испуштању душе ивјенку - евенак икњешће - губи дах игљиҹији, игљиҹељиљи икоана - икона јагорчевина икра - икра, кавијар избйнда - остварење; догађај иљиљаку - јоргован; слепи избйнђит - остварен, миш реализован; избављен, спсен иљињишу - мир, тишина избитура - одломак који је имала - прљавштина, блато отскочио имат - прљав, запрљан избишћа - отскочница; имос - прљав, прљаво место одакле нешто избија или инату - инат, пркос одскаче, одскакалиште инацěљњик - инађија, избишу - гејзер, извориште; пркосан излаз, исходиште инацйја - инаћење; инат избишу ђе фок - пламеник, ину - лан гејзер ватре иншй - особе, личности избјешће - запљускује; дој триј инш - две три особе отскакује ињеларју - прстенђија; (са) избит - отскочио неко прстењак, домали прст парче, одбацило се ињелат - завојит, спиралан; избоћит - изџикљао прстенаст; локнаст извйнтě - преврће, премеће ињелу - прстен (ради изалгања промаји да се ињија - паприкаш просуши) ињима - срце изводу - мустра; образац бун ла ињимě - милостив, извору - извор, врело добродушан изворјаʤě - извире ђила ињимě - срдачно, од изгорит - самозапаљен срца са изгорит - самозапалио се ја крапат ињима –пукло му издацоајка - кантарион срце, имао срчани удар издату - демон; црни пришт ку ињима рě - тужан, изйђит - калирао, нестао сам депресиван од себе, испарио, осипао се, пи ињима гоалě - наште одронио се, разградио се срце, на празан стомак
И
_______________________80______________________ тарје ла ињимě - тврдог истйна - истина срца, тврдокоран, безосећајан исто - исто фйрě ињимě - бездушан, ицйку - врста птице безосећајан, без срца ицйљи - нити за ткање (ацйљи ла ицě сě фак ђин торту урјкиљи ињими - срчани ђи урʤалě карје је багат йн апě залисци ињимушка, ињемушка, аца фјартě кě сй шћа аца йнћинсě) пи карје сě фак ицйљи(ђисупра ицоњу, сě фаҹе ђин аца ђин ицě батрйње - више шй ђижос), кйнд сě рупје конаца (вунених) упредених ињимуша, ицйљи сě варсě – заједно у канап главни конац на коме стоје (и)шкоала - школа нити за ткање (и)школаит - шклован ирибица - јаребица (и)школари - ученици, иријану - рен, хрен школарци Иристосу - Христос (и)школарија - школоање ироплану - авион ируга - канал за воду, иригациони канал ируӂит - избраздан каналима исйка - јасика искаљитура - потпис са искаљит - потписао се ја - она; узима; узми испапу - еспап, роба ја (йј а) - му (му је); јој (њој је) испасйту - избављење, спас јаду - хад Испасу - Спасовдан јазěра - језеро испасу - избавитељ, спаситељ јазу - брана на реци, јаз; испита - испит; искушење вештачко језеро испитаку - посуда за јакě - ето испирање злата јакě-аша - ето тако испићешће - испитује; јакěтě - ето га, евега искушава јакěтěц - ето ти исполу - правоугаона дрвена јапа - кобила лопатица за чишћење дна јапарју - кобилар, коњушар казана за ракију или уклањање јапос - кобиласт покорице са комине или јар - опет, поново; такође сипање из бачве јарба - трава исправит - завршен; на свом јарба ђи шап - врста траве месту, савршен јарба кйњаскě - врста траве уом исправит - човек на свом јарба њагрě - милерам
Ј
месту, савршен (поуздан) човек јарба фјарлор - чаробна трава до-исправит -завршен коначно која отвара све катанце и налази исправјешће - завршава блага, мандрагора, расковник
испраоа - тестамент
______________________81_________________________ јарбошйт - затрављен јешкја - ивер, треска, шушка јарна - зима јешкја ла бушћан, кйнд сě јасě - излази, излазе трйнћешће (таје) љемну јасě ла бйт - игра испадања ђин пиҹоарје, мěјйнтйј сě узајамним обухватањем штапа скоће (таје) јешкја шаком од стране учесника јешћ - јеси, си јасěља - јасле јубирја -љубав(телесна) обљуба јаска - труд јубиту - љубав(телесна), секс јастě - има јубјешће - води љубав, јатагану - јатаган обљубљује јау - узимам; узимају јут, јута - брзо је - је, јесте јуту - брзина, хитрина јегја - турпија ку јуту - на брзину, хитро једу - јаре (мушко) јуће - љуто, папрено једуца - јаре (женско) јуфа - врућ шамар јеђерја - бршљан јуцала - љутина, заљућеност јеји, ји - они јуцěшће - убрзава; заљућује јепћењија - јефтиноћа јуцймја - брзина јепћин - јефтино јуцйт - заљућен; убрзан; јепурашу - ловац ужегнут јепуроајка - зечица јепуру - зец јепуру домњеск - кунић јепуру ла фоаље - на ковачком меху лептирасти регулатор за доток ваздуха ка - као јербарија - травуљина када - бачва; када за купање јерј - јуче кадйлма - калдрма јерја - бејаше јернаћику - зимница; сточна кадйлмјешће - калдрмише кадйр - кадар храна за зимску исхрану каʤйтура - пад јерњаʤě - зимује каʤуту - пад, падање јеће - ево, ето, гле казанӂиу - казанђија јећеј (јеће йј) - ево му, ето му казану казан јећеј (јеће ји) - ево их, ето их казану ђи скос ракиу – јећец - ево ти казан за печење ракије јеу, јо - ја казањија - пецара јефтјика - туберкулоза кајешће - жали, окајава јешйрја - излаз; излазак; каји - коњи испадање каји ла дрјеш - део на јешйтоарја, унђе сě јасě пјафарě - заход, WC, клозет вршалици који избацује сламу кајинћа - покајање, жаљење јешйту - излажење
К
_______________________82______________________ кајру - канура, освојак, фи калумја - буди миран, повесмо буди исправан, буди добар какалěу - измет калцуњи - чарапе шивене од какаљаора - говнарија сукна какйҹа - усранко каља - пут, путања, калајсěшће - калајише саобраћајница; сусретање калају - глеђ на посуђу; калај каља бунě - срећан пут калаподу - део плећера бунě каља - добро сусретање дě каља ку јел - сусреће се са испод ҹапсе каларјецу - јахач, коњаник њим, среће се на путу са њим йј јасě йн каље –излази му калариту - јахање на пут, пресреће га на путу каларјешће - јаше калауза - кључ за све браве, каљаторју - путник каљешће - кали калауз калěрј - јашући каљитура - каљење кам - донекле; отприлике; калбјаʤа - метиљ прилично; већ калбјеʤйт - метиљав кам аша - отприлике тако а калбјеʤйт уоаја - овца кам (кй ам) фост - јер сам био оболела од метиља камаша, кимјаша - кошуља боабје ђи калбјаʤě камаша ҹуми - обредна ампуле (лек) против метиља кошуља за бајање, за једну ноћ калд - топло израђују је девет жена почев од калдарарју - бакрачар влачања вуне, предења, ткања калдарит - бљутав и шивења калдарја - котао, бакрач кимјешујца - мајца, (слично калдарјешће - бљутави као у шпанском: kamisa = калдура - топлота калдурос - који утопљује, са košulja, kamiseta = majca) камину -камин, оџак; оџаклија својством утопљавања; топло канӂа - канџа калдуц - млак, канта - канта калкану - калкан канта ђи стропит - прскалица калкě - гази кантарју - кантар калкйју - пета калкйју ла коасě - део косе кантарјешће - мери канцаларија - канцеларија до самог косишта калкйју мори - код воденице кануну - закон, канун кањала - кану, црнило за косу део на коме стоји воденично кањешће пěру - боји косу вретено капаку - поклопац калу - коњ капаку ла котор калумја, ка-лумја - као сав капара - аванс, капара свет, исправан, коректан нује калумја - немиран, није капарисěшће - капарише капатату - добијање добар, неодговоран
______________________83_________________________ капатйју - јастук; завршетак, моцěје ђин кап - клима крај главом капатйју помйнтулуј - крај фаҹе ђин кап - прети света климајући главом капаћану, капаћењи фаҹе ку капу -даје знак главом главар, галвари капу вакулуј - судњи дан капаћану кěшй - глава куће, капу ла поманě - део на даћи галвар породице капу пјептулуј - плексус капацйна –главуџа; главица капута - зокница; врх чарапа капацйна ђи варʤě капутарјешће - плете врх главица купуса чарапа капацйна ђи ҹапě (устурој) капућиљи, капуцйљи зокнице –главица лука капацйна роцй - главчина капуцйшће - плете врх чарапа точка капуша - крпељ (велики) капуљећиљи - капуљача капацйносу –главоња, главати капшору - поглавље караба - дипла, свирало капацйнос –глават, има велику главу или главицу ако карабашу - гајдаш карабоју - зелена галица се ради о луку, купусу итд. капацйњоара - главичица карајеће - велико дете које капаҹит - поклопљен воли да се носи у наручје капаҹитě мњерја йн фагур карабиту - карабит каракошњица - поклопљен мед у саћу искривљених и климавих ногу капěстру - улар карарја - раздељак капěтě - добија караћења - грдња, карање, капијаʤě - губи разум стално зановетање капијат - умоболан, стě ђи караћење – изазива изгубљеног разума свађу, стално грди, узнемирава капитану - капетан капјећиљи - посуда за ушур, карату - вожња, вожење карау - ломан, лако одвајање кутао парчета са дрвета, ливеног каплама - бетонски испуст гвожђа, лако ломљив, крт, испод стрехе крџав, капра - коза; ногаре капра шутě (кашута) - кошута караушу - рингшпил; љуљашка капрарјаца - козарник карбунарја - ћумурана капрарју - козар карбунарју - ћумурџија капријоара –срна карбуњи - жар; ћумур капријору - срндач карбуњиљи - комад жара капса - каписла каптарју - покривало на трнки карвану - камара, хрпа карě - вози капу - глава
_______________________84______________________ сě карě пи гјацě - клиза се на катě ла јел - тражи код њега; леду гледа га карěбиљи - гајде катйр - стар, старац, карје - који, ко, која времешна особа карје мйј ђин карје - који од катйрě - стара, старица, кога времешна жена карје шй'нкотро - које куда катрану - катран карјегод - когод катранӂиу - катранџија карју - сипац катрањица - посуда за катран карнарју - месар катуша - оков карнос - меснат катуша процапулуј - оков карња - месо на вучној руди карос - изгрижен од сипаца кауку - круна, свештенича капа карпину - бели граб кафа, кафја, кафјаоа - кафа картаӂиу - картарош кафа згорњајка - кафа карћа - књига; писмо; карта сиктерица (улазница, за превоз); матична кафана - кафана књига рођених кафењаоа - кафана карћа поҹитě - препоручено кафењиу - кафенасте боје, браон писмо карћиторју - књижевник кафјен - браон кару - кола кацаоа - кучка кацěлу - штене каруца - кочија каруцу - колица кацěлу ђе ступ - пчелиње легло карунт - сед каса - кућа, дом кацěлу ђе устурој - чешањ белог лука каса нароадě –лудница, луда кућа кацěљиљи, парҹел ђи бйт, касарју - домаћин; пазикућа попик, спићекат йдо'о шй сě касйторија - брак, склапање лапěдě пи астал шй гиҹешће брака кум о сй кадě - врста игре касйторј - кућеван, штедљив погађања касйторит - ступио у брак кацйји ла брамě - уложци у каскат - раздвајан механизму браве каскату - зевање; раздвајање кашу - усирено млеко, груш нечега што је било залепљено кашута (капра шутě) -кошута каскě ђин гурě - зева каҹула - шубара са каскат - раздвоило се каҹула ђе астрагн - шубара касуца - кућица; касица од астрагана катарама - копча каҹула ку урјекј - шубара са катарја - нега; прођа; тражња наушницама, капа ушонка катě - тражи; гледа кјелнарају, кјеларају катě ђила јел - тражи од њега келнерај
______________________85_________________________ кјелнěрју, кјелјеру - келнер кйњипа ђи варě - летња кě - јер конопља, запрашивача кěн (кě йн) - јер у кйњипа ђи тоамнě - јесења кěрцйљи - карте; књиге семенска конопља кěшњик - кућеван, домаћин кйњипишћа - конопиште кйј - осакаћене руке кйравеју - кривак, кратки кйлћишу - конђа заломак гране који се баца кйлцану - кошуља (од кучине) ротирајући налик бумерангу; кйлцй - влати кучине; (могуће извориште за остаци кучине након влачања топоним: Кривељ) кймва - тек; напокон кйрамида - ћерамида кймпија -пољско пространство кйрамидарија - ћерамидара кймпјењи - равничари, кйрамидарју - ћерамидар становници поља и равница кйрěје, кйроање - крчи; кймпњику - пољак; кампер неправилно изговара слово р кймпу - поље кйрěје гајинљи кйнва (кйнд ва) - када ли; упозоравајуће (или умилно) некада, ко зна кад оглашавање кокоши кйнд - када кйрду - крдо, стадо; чопор кйндгод - кадгод, било кад кйржйја - штап са увијеном кйндгође - кадгод, било кад дршком кйнљи - пас, псето кйрк сй ну ʤйҹ - да не кйнтарја - свирање писнеш, да не зуцнеш кйнтату - певање; запевање кйркěје - комешају се и кйнтатура - начин певања; преплићу певање кйркота - гужва, кркљанац, кйнтаторју –певач; свирач гунгула; игранка тј.масовно кйнтě - пева; свира окупљање кйнтě ђин гурě - пева кйркоћешће - крчка кйнтě ђин лаутě (флујер) - кйркуша - кркуша свира на виолини (свирали) кйрљачка - искривљене сě кйнтě - запева, лелече ногаре кйнћикатоарја - песмарица кйрљигу - кука кйнћику - песма кйрљигу ђе ймпљећит кйнћику рајулуј - рајска кукица за плетење ћипки песма, запевка покојнику кйрљигу ђе паје - кука за кйњеск - псећи, пасији чупање сламе или сена из кйњећиу - псетина, пласта псетурина кйрљигу ђе фок - жарач кйњи - пси, псета кйрљигу ђе факут ла кйњипа - конопља; кућина, ҹерапј, мануш - кукица за кудеља плетење чарапа и рукавица
_______________________86______________________ кйрљигу ђи пус йн гаљата кйрҹоаба - крпељ (мали) мори - кука за убацивање у кйрҹу, кйрҹури; кйрҹију, воденички ципон ради смањења кйрҹији; кйрӂелу, кйрӂији протока, лети због мањка воде - изувијени прамен косе или кйрљигу ђи фрунʤарј вуне, коврџа, локна, увојак рачваста кука чији је један кйрҹури - ресе на оделу, крак зашиљен и набија се као поњави, великом женском шалу колац кроз врх лисника да га кйт - колико не обори ветар кйта -мало, малчице, не много кйрљоамба - рага кйтгође - коликогод кйрма - крма, кормило кйтě - колика кйрмарју - кормилар, кйтěва - мало нешто крмарош кйтгод, кйтгође - коликогод кйрмањешће - крмани; кйтрě - према, ка управља кйтујкица - малчице кйрнатарју - месар, кобасичар кйћа - мало њих (за жен. род) кйрнату - кобасица кйће - колико (за женски род) кйрњешће - залама изданке кйћева - мало њих, неколико кйрњит - заломљеног врха (за жен. род) кйрпа - марама кйћевродатě - понекипут кйрпа ђе нас - марамица за кйћекйта - помало нос кйћодатě - понекад, понекипут кйрпитура - закрпа кйц - колико (за мушки род) кйрпјешће - крпи кйца - мало њих (за муш. род) кйртогу - легло у трави, лога кйцěва - неколико, мало њих кйрћица - кртица киђа -китина, слана на гранама кйрћицоју - кртичњак кика - витица, прамен, чуперак кйрцајит - изрецкан, исецкан кика ђе кукуруʤ - кукурузна на краће комадиће, гризање свила одеће од мољца, мишева кикирјаʤа - брабоњак кйрцамиј - рецке, навоји; кикоту - кикот исецкани комадићи (платна, кикоћала - кикотање папира); изгужвано и сě кикоћешће - кикоће се искрпљено платно кикоћиту - кикотање кйршйја - крш кила - кило, килограм; флаша кйршоту - велика стена, килавица - крамп громада килому - шпицаста секира кйрҹагу - тестија кимěта - обавеза, дужност, кйрҹагу ђе ракиу - бардак кулук, тегоба кйрҹеја - веза вучне руде са кимјаша, камаша - кошуља дрљачом кимјету - кмет кйрҹелу - увојак, коврџа кинга - пречага кйрҹији - врста цвећа кинга калулуј –колан, попруг
______________________87_________________________ кинђија - половина поподнева кићија - кићанка кину - мука, мучење кицěља - прегача кинуиту - мучење, злостаљање кишйца - меки део папка или кинујала - мучење, кињење, копита злостављање кјагу - сирило кинује - мучи, злоставља кјаја - кључ; кључаоница кињежйја - кнезовање, кјаја ку љимбě - кључ са кнештво језичком кињезу - кнез, сеоски првак кјаја ку бушћан киоање - кликће, подврискује кључаоница са пањем кион копији - кликћу деца кјамě - зове, позива кион копоји - кевтају керови кјамě гајинљи - ваби кокошке киоћиту –подврискивање у кјеба - капут колу, весељу кјелјерају - шанк киптоарја - закачка коју кјелјеру - келнер чини дугме око кога се обавија кјељија - ћелија конац; петља за закопчавање: кјемату - позив, позивање два наспрамно пришивена кјесу - кеса; новчаник; торбица конца која се везују и имају кјефељит -накресан, поднапит улогу дугмета кјефљиу -весељак, склон пићу кипторљи - два конца или кјефу - добро расположење; ћеф, прохтев, хир; задовољство тракице које се везују у сврху кјефујешће - ужива весели се закопчавања кјецу - задњи у колу; кец кипторљи гури - крајеви кјешкету - качкет уста (усана) кјор - ћорав кириӂиу - кириџија кјорбалта - секира (архаизам кирија - кирија, станарина кироањату - врискање, вриска из Кривеља) кјорйт - оћорављен кирцěје - цичи кисаљица - компот од шљива кјорђиш - гледати попреко кјортау - разрок кисěрју - кесер кјортој - разроко кита - букет кјору - ћорави кићала - украс; ређање кићелурљи - украси, ђинђуве кјорҹа - ћора кјосау - ћосав кићешће - кити; ређа кићешће варњица - озидава клаја - пласт кречану, слаже камен у кречани клака - прело у виду мобе кићешће помана -слаже цвеће клањету - кларинет хлебове и послужења на помани клаћинě - клати; таласа кићешће тугла - слаже циглу клěтариту - испирање у банкину или циглану клěтěрě цоаљиљи - испира кићит - окићен, украшен; веш поређан клěтěритурј - сплачине
_______________________88______________________ клокоту - мехур на води, кљиос - глетав, лепљив пена; клкот, кипљење кљиу - глет, лепљива маса фјербје ку клокот - ври са кљомпěње - бућка пеном, кипи кљопу - штрока клокоћешће –клокоће, кипи, кљуку - измуљано грожђе или ври воће клокоћишу - клокочика коада - реп; дршка; петељка клопěту - звоно на воћу (поврћу); завршетак клопотњица - звононара коада ваҹи - дивизма клопоцěлу - звонце коада карулуј - срчаница клопоцěљиљи - звончићи, коада ла ћигаје - дршка на врста цвећа тигању клоца - квочка коада ла празњик - задњи клоцйје - квоца дан славе клоҹешће - лежи на јајима коада ҹирјашй - петељка клоҹит трешње са клоҹит пуји - излегли се а каʤут йн коадě –онемоћао пилићи од старости уоу клоҹит - мућак, йј мйј пуње коадě ла ворбě – надодаје нешто што није покварено јаје стě врјемја клоҹитě - тмурно изречено време са неизвесним променама сě ујтě ку коада уокјулуј – сě клоҹеск нувјери - тмурно гледа крајичком ока и дуготрајно гомилање облака унфлě коада - надима реп стě клоҹит йн пат - не устаје унфлě коада шй дě фуга у прносном смислу: хвата из кревета, илежава се тутањ, даје се у бкство клоҹитоарја - инкубатор коажа - кора (дрвета, хлеба) пилића коака - штап изувијене дршке клупа - клупа коакица - морско грожђе кљанца - засун на брави, коама - грива запоњац коама мунћилуј - повијарац кљанцу - стена, громада кљенцěње - шкљоца; зановета планине, планински гребен Коана - скраћени облик женс. кљенцоњу - велика стена кљету - остава, шпајз; клјет имена Иконија (топоним: кљефěје - мљеште, мљацка ВАЉАКОАЊИ -Ваља а Коањи, адекватно као Ваља лу Пěтру кљешћиљи - клешта код Подгорца; или извориште кљеҹу - рачвасто чвориште кљинћит - уздрман, мрднут, за топоним: КАОНА) коанда, конђаја - ознака; помакнут слово; црта; кривуља кљину - издужени тругласти (йнконђије) - исцртава; уметак (код шивења одеће, део њиве) исписује
______________________89_________________________ коапће - печене; зреле коваҹу - ковач коарда - струна; основа у ковеју - окука, кривина ткању; вођица ковила - окука, завијутак, завој коарда лауцй - струна на коврагу - стабљика биљке, код кртоластог поврћа или увијуша виолини коарда ла гард - пречага на (лук, кромпир, јагоде) ковйлћиру - слеме, покривка коју се закивају тарабе куће коарда кěшй (кољиби), ковйрӂији - врста колача гринʤйљи а љи ђисупра пи ковйрћигу - витло на бунару парјеће, пи јеље сйнт пуш ковицаоа - заструг мйртаҹи коарда ла стрјашěнě (пусě кодалбица - горска плиска пи мйртаҹ) - дебела летва по кодрит - искомадан, исечен на комаде ободу стрехе кодрјешће - комада коарна - дрењина кодру - комад, парче; шумарак коаса - коса (за кошење) кодру кукулуј - врста цвећа коасě - шије кођала -шишање вуне око репа коаста - косина, стрма обала кођешће -шиша вуну око репа бйту ђе коастě - ребро кођешће крјецану, дупа ҹе коафа - кофа сě спалě сě огођешће йнкрјцала коаҹе (за нешто што није у лу крјецан - након прања отвореном простору) - зри; намешта наборе на крецану пече; гноји коаҹе ла казан - пече ракију кођина - вуна око репа овце, кобйрљецу - врста таљиге на орепак коӂемиће - поприлично којима се носе плуг и дрљаче коӂја - прилично кобилка - обрамица за кожйца - корка, корица ношење терета кобиту - злослутња, мамљење кожокарју - ћурчија кожоку - кожух зла, ишћикивање зла кожурит - са покорицом опонашањем коикěје - свњско цичање кобја - тртица код живине; којосу - мудоња задњи леђни пршљен кобјешће - предодређује зло коју - тестис кобоарě (добоарě, тобоарě) којфě кока -удубљење у бедему, чкаљ - силази; спушта; скида кокалаја - кука, криваја коборйту - спуштање; кокалаја ђи атйрнат силажење калдарја ђи факут кољаша коборйшу - низбрдица; - кука за закачињање бакрача силазак, силажење ковањица - кућа бондручара изнад ватре у природи кокалаја ла тоҹилě - кука за ковасала - срање окретање тоцила ковашњица - ковачница
_______________________90______________________ кокалаја ла фириз колаку, колакурљи - котур погонска кука на стругари (жице, ужета, шлауфа) кокйрла - погурена и колаку, колаҹи - погачица, остарела особа мали хлебчић а каʤут мйрла пи кокйрла колаҹерју - колачар, кокљећиљи -петља на плетиву посластичар кокљинца - мисирка, бисерка колаҹији - колачи кокоана - качиперка, кокета коло - тамо кокоана, кокоањиљи Колтуку - Ђердап (скалдаруша) - врста цвећа Кйнд са йњекат сату Горњењи коколану - грумен а дат паоду шй а луват каса лу коколош - као грудва попа шй са дус ку ја ла Колтук коколошйт - направљен као колћишу, кйнд рупје ђин грудва љегатурě кйнљи ор вита шй сě коколошěшће - котрља се, рамйње згарда ла гйт ку ваља се крймпот ђи сфоарě, аја је коколошу - грудва колћишу кокоњаска - коло за игру колцарју - велики ексер за кокорју - увојак греде кокоћала - удешавање; колцат - великих зуба, зубат замајавање колцй - псећи зуби кокоћељиљи - угађања, колцй ђи алуњекуш, колцй извољевања ђи мјерс пи западě, колцй кокошат - погрбљен, грбав ђи пус ла опинҹ - назубљени кокошатура - погрбљенко, лим који се везује испод обуће грбавко да не би клизала по леду кокошěшће -петао гази кокош колцоману - велики зуб кокошй - кукурузне кокице колцу –изданак семена, клица кокошй ђе гјацě - ледено иње биљке; спољњи ћошак зграде; избочина (геометријско теме) кокошйји - шумски нарцис колцу йнкејат - ћошак куће кокошу - петао са укрштеним гредама кокошу ла пушкě - ороз на колцу кěшй - ћошак куће пушци колҹећиљи –део одеће у виду колакарју - организатор и исплетеног рукава који се доносилац свечарског колача посебно навлачи преко рукава на заветини кошуље од лакта надоле колаку лу празњик коља - тамо, туда; овде; онде славски колач колаку рајулуј - рајски колач кољаша - качамак кољера - ковиље покојнику кољешěрју - качамило колаку сйнӂорʤулуј - кућа, колиба посебан хлеб прстенастог облика кољиба за ђурђевданску мужу оваца кољиндарја - обикаљање
______________________91_________________________ кољинда - ишаран божични конђију –дрвце на чијем је штап, изрђује с е и намењује на врху намотан конац, са којим Бадњидан се умаче у боју или восак и кољиндарју, кйљиндарју - шарају јаја јануар конкоу - заразна полна болест кољиндěје - обикаља, тумара конку - трем; ходник кољиндрјецй - коледари контра - супротно; против кољинђецй –коледарски копаит - прекопан, фрезиран хлепчићи а копаит грађина - након (рас)кољњица - сталажа; орања мотиком се прекопава постоље на коме се обрађују изорана башта да би се земља дрвени предмети (точкови уситнила и припремила за запрежних кола) садњу или леје команда - наредба, команда копији - деца; дечаци комарњику - хранилица копиландру - дечачина, комарњику ђи дат ла пуј - велики дечак (младић) хранилица за пилиће копиларија - детињство комарњику ђи цйнут копиларјешће - детињасто, мйнкарја –оквир са мрежом у на дечији начин који се чува храна копилашу - дечачић, комат (коама) -гриваст, космат дечкић, малишан комěндује - наређује копила - копиљача комина - комина копилě - која је родила комјенђа - комедија; чудо копиле, копиљача комјесарњица - зграда копилу - дечак; син канцеларије на вашару куопилу - копиле компоту - компот копиљит - рођен као копиле комшйја - сусед са копиљит - родила копиле комшуња - ливадска јагода копита - копито; папак конаку - зграда, конак; копитарју - труд на дрвету преноћиште копицаоа - ћопка а вењит ла конак - дошао копицйторји - радници на конак, на преноћиште сакупљачи сена у ћопке конаҹерју - намерник који копицйту - сакупљање сена у коначи ћопке конаҹешће - ноћива, коначи копоју - кер кондрјећиљи - црв; црв код копорану - копоран копт - испечен; зрео; загнојен оваца у шупљинама костију коптура - гној главе и рогова конђија - црта, шара, кривуља; копторју - печница, пекара слово; писаљка, држаљица пера копту - сазревање, зрење конђијоарје - врста колача коптуарју - август, месец зрења копҹа - прибадача, шпенадла
_______________________92______________________ корабија - брод, лађа; корња - рогоња корабија – велико мршаво корњету - терен где расте дрен живинче: крава, кобила, свиња корњицу - мала троугласта кораҹи - ногаре женска марама за везивање кораҹи ђи астал - ногаре стола косе, носила се испод главне кораҹи ђи тајат љемњиљи мараме - ногаре на којима се секу дрва корњишору - јасмин корбу - велики орао, лешинар короамбě - мршаво и спечено кордарју - део на виолини за кортари - чергари подешавање струна корту - караван; черга коруба - коритасти жљеб корикěва - дивља јабука корикову -стабло дивље јабуке косарју - соко косатура - шав коркану - гавран косěшће - коси коркомањењшће - гракће коркосала - измуљано воће косйторјешће -леми, калаише коркот - туштма и тма (маса косйторју - косиоц косйтору - калај народа, ваши, црви, змије) коркоту - легло, змијарник, косйту - кошење косйтура - оно што је покошено место где гмижу змије или косйца - витица, кика ваши, црви коркоћешће -масовно гмизање косњица - укосница, шнала у скупини: црва, ваши, змија косору ђе вије - косир за коркофала - глиб, водуњаво орезивање винограда блато костаив - коштуњав коркофјалě - глиб, водуњаво костолу - тврђава, кастел блато; каљиште свиња и дивљчи котарица - корпа кормањешће - кормани, котйрлану - момчић, управља адолесцент кормйну - управљач, кормило котйнжйт - тучен, премлаћен кормйну плугулуј, пи јел сě котоју - велика коска принђе фјеру плугулуј - део котонаӂи - штуле за ходање плуга котороман - крупан, огроман корну, коарњиљи - рог- ови котору - канате коарњиљи ла плуг - ручице (топоним: Котор у Црној Гори) плуга коту, кот -црни флор који жене корну, корњи - дрен,- ови у жалости каче на белу мараму корну, корнурљи - крај- еви коту, котурљи - угао, углови (корну ла кйрпě, корну локулуј коту, коаћиљи - лак- ат,–крај мараме, крај њиве) тови; унутрашњи ћошкови корнут - рогат просторије корнуту - рогати; (у значењу масурě ку коту - мери лактом ђаво када му се не жели котуљецу - углић поменути име) котуну - крај, област
______________________93_________________________ коћецу - преградак сй ну крйкњешћ - да не коћецу ђе мњиј - преграђени писнеш, да не зуцнеш део тора за јагњиће крймпјелу - кромпир коферту - коверат крймпијишћа - кромпириште коцкарија - лукавство, превара крймпоту - парче од штапа коцкарј - лукав; преварант или конца, одломак, одсечак, коцоаба - њушкало фрагмент коцољешће (ка уоцу крймпоћала - комадање, окољешће) - обикаља и фрагментација завирује крймпоћешће - комада коцофана - сврака крйнгу - шумарак, грмље; кошаоа - кошава луг, гај (шумско пространство) кошěрја - штала крйшњешће ђин ђинц – коштěје - кошта шкргуће зубима а коштајит - коштало је кријри - мозак кошу - димњак; кош за жито крину - љиљан, крин кошу мори - воденични кош криҹала - порука, поручивање кошу пјептулуј - грудни кош криҹешће - поручује кошурљи - бубуљице, гнојне крјанга - грана акне (првенствено важи за крјангу - грана (већа) рупичасте гуке на леђима код крјаста - креста говеда) крјеђе - верује кошурљи - оџаци кукуруза на крјеђења - поверење њиви нај крјеђење йн јел - није коҹина - свињац поуздан, немаш поверење у коҹињаца - свињац њега коҹоаба - страчара, кућерак крјеђерја - вера, веровање; коҹоманда - кућерина поверење краканат - кракат крјеʤамйнту - веровање краку, краҹи - ног- а,- е крјенгарат -гранат, разгранат краку, краҹиљи крјенгарју - хрпа грана (кракурљи) - брег,брегови крјенгат - гранат, разгранат крапату - напрскавање; крјенгурос - пренатрпан размицање гранама, обрастао гранама а крапат - напрсло, прсло, крјескут - израстао, напукло порастао; нарастао; развијен йн крапату ђе ʤй - у освит крјескуту - раст, развиће зоре крјестěʤу - зарез, засек, урез крапě уша - одшкрини врата крјецану - наборана сукња крапатура - пукотина, крјецу - набор, фалта напрслина крјешће - расте; уздиже се Краҹуну - Божић крјешћерја - растање, развој, крйкњешће развијање
_______________________94______________________ крјешћету - теме, врх главе кујбу - гнездо; оџак на њиви кровану - велико левкасто при окопавању удубљење, кратер кујбурит - угнежђен кровицу ђин образ - јамица кујва - некоме на образу а кујва - нечије кројешће - кроји кујљи ђи ймпотковит кројиторјаса - кројачица клинови за поткивање кројиторју - кројач кујна - кухиња кројиту - кројење кују; куњу - клин кроју - крој кују ла жуг - клин који кроу, кроурљи - левкасто утврђује јарам за вучну руду удубљење (удубљења) кује йн парјеће - дрвени круу, круурљи - левкасто клинови на зиду за вешање удубљење (удубљења) ствари крошйња - бреме на леђима кукěје - дрема крставјећиљи - краставац куку - кукавица круд - незрео; непечен, сиров кукују - поткожна чворуга; крунт - усирена крв, крвав од избочина на равној површини; усирене крви џомба на путу круцě - шпара; помало јести сě кукује -ишчекује нестрпљиво крушěцу - крупица кукумјелку - пуж круҹа - крст круҹа војњикулуј -врста цвета кукурикěје - кукуриче круҹија - слава божија, крсност кукурикуиту - кукурикање кукуруʤу - кукуруз круҹија прйнʤулуј кукута - кукута славски колач, крсни колач кула - кула ку - са кула ђе паје - стог сламе кудрисала - навијање сата (може означити штеловање; у кулкарја - починак кулкату - лежање; савијање руском: кудри = увојци) кулкубěу - дуга на небу кудрисěшће ҹасу - навија кулкушу - место спавања, или дотерује сат куђадйнсу -намерно,хотимице легло; лежипте куђеистйна - заиста, истинито кулмја - повијарац, уздужни врх брда, планински венац куђељеће - сабајле кулмја кěшй - слемењача пи ђиљеће - благовремено, куљеӂе - бере без журбе куљегаторју, куљеӂаторју куђетот - свега берач кузњица - ковачница куљесу - берба куј - чије, чији; коме кум - како а куј је - чији је кум је - како је куј фаҹ - коме чиниш кум јешћ ку трају - како си
______________________95_________________________ кум трајешћ - како живиш купринс - обухваћен кумва - некако, на неки начин купринсу - обухват; област; кумгође - какогод, било како власт; садржај кумгод - какогод, било како куптушала - постава на куминће - паметан, оделу; оплата разборит; миран послушан куптушěшће - облаже; фи куминће - буди миран поставља изолацију од мраза (не прави глупости), не лудуј кураоа - каиш, ремен куминцйја - мудрост кураста - колострум, прво кумната - свастика млеко кумнату - девер; шурак курат - чист, незагађен кумнату ђе мйнě - девер на курацатоарја - круњача; свадби глодалица кумпарату - куповина, курацату - чишћење; куповање комишање кумпěрě - купује курацату ђе кукуруʤ кумпěратура –куповина; оно комишање кукуруза што је купљено курě, курје - цури, процеђује се кумпйна апилор курě фуму дупа јел –диже се вододелница прашина за њим кумпйна - ђерам; либела; курěцě - чисти; комиша равнотежа; теразије курěљиљи - каишеви, ремени кумпйнат - уравнотежен; курěље ђи йнкалцат умерен; присебан, сталожен; каишеви на опанкама, опуте уздржљив курва - курва ла кумпйнě - на прекрат курвалуку - курвалук стě ла кумпйнě - балансира, курвија - курварство стоји у равнотежи куриманос - велике задњице куноашће - познаје курјењику - кокошињац, (у куноскут - познат, знаменит, руском курица=кокошка, чувен курин'иј= кокошији) куношћерја - познанство; курка - ћурка познавање куркану - ћуран кунћинат - прекинут курмат - пресечен, одрезан, кунћинě - прекида, престаје офикарен, отцвикован кунуна - венац; круна курматура - превој, усек кунуна ђи флорј пи гаљатě курмјаʤě - пресеца, усеца ла Сйнӂорʤ - венац цвећа курмјеʤйш - оштро преко музилице на Ђурђевдан засецајући кунунат - венчан курмјеће - засецајуће кунунату - венчавање курмјећиљи - патрљак кунуњија - венчање курпину - павит купринђе - заузима, обухвата курт - кус, без репа
_______________________96______________________ куртě - крати курту - кусави, безрепи куру - задњица; доњи (спољашњи) део посуде ша дат ку куру йнсус ла - код; преврнуо се, изврнуо се лаба - шапа кускра - прија лабавит - олабављен кускрења - заруке, лабда -похвала; хваљење; понос уговарење свадбе лабдарја - хвалисање кускру - прика кустура - метални део ножа, лабдаторј - похвалан, за похвалу остатак пропалог ножа лабдě - хвали кусуру - кусур ђи лабдě - за похвалу, за ла кусур - на крају, на понос, похвално завршетку лабдурос - хвалисав, кусут - шивен, зашивен разметљив; похвалан кусуту - шивење кутарје - дотични (онај, коме, лаваље - низводно лавица, лабица томе) примитивна клупа тј. даска куткурјаʤě - кокодаче постављена на два ослонца ( у куткурјеʤату - кокодакање воденици, оџаклији, подруму). куткурјегју - кукурек На њој се стављају џакови, кофа кутрупјала - затрпавање; са водом, ћупови и слично. прекривање лавору - лавор кутрупит - затрпан; прекривен лада - ковчег; сандук; шкриња кутурисйт - курталисан, лађал - узводно ратосиљан лајату –прање косе (израз из кућа - брус за брушење Мокрања) йј дě куће - бруси, оштри лакěту –катанац, лакот кућаʤě - сме, усуђује се ла јар веђења кућеʤату - смелост =>ларјевеђења кућељешће - свуда завирује и =>ларвеђења –довиђења забада нос (ital. arrivederci) кућија - кутија лаком - похлепан, грамзив ; куферу - кофер лаком; ненасит, халапљив; куфоарја - пролив лакомија - лакомство; куфурит - унеређен од пролива грамзивост, похлепност; куфурјала - пролив халапљивост; куцйту - нож лакомица - отвор за куцйтоаја, мездраја - нож за испуштање воде из канала (код рендање дрвета воденица) кушларј - иде за лаком лакрěмја - суза зарадом, преварант
Л
______________________97_________________________ лакрěмјаʤě - сузи ластарјешће-растање избојака ласу - пропуст, контакт (две лакрěмјоара - сузица лакрймјос - сузан, обливен површи), површ пукотине кроз сузама стену (могуће извориште за топониме: Ласово, Ласњица лаку - језеро лакуста - несит, јато скакаваца – Лазница) латарјец - широк лала -лала, тулипан ламба - лампа латарјецу - попречни пресек; ламба ђи гас - лампа на гас попречна ширина ламба ђин парјеће - зидна блана латарјацě лампа широкаста даска лат - широк, простран ламба марје ку тањерј висећа лампа са тањиром латраторј - лајав латрату - лајање ламба ђи кйрабит карабитска лампа, карабитуша латратура - лавеж, лајање ланцу - ланац латрě - лаје лату - ширина (површ, лаланцйшору - ланчић лападат - бачен, одбачен страница) латургија - литургија лападаторју - бацач лападату -бацање, одбацивање латурљи (клěтěратурљи) лападатура - отпад; оно што помије је бачено латуроања - жвале лапěдě - баца, одбацује латурој - врста грубог ткања лаптарија, лапћарија - млекара навађит (ђи цасут) латурој лаптарју - млекар - удешено за грубо ткање лаузйт - излапео, сенилан лаптоасě - млечна ку лапће - музна, са млеком лаузйтура - излапетис, лаптука - млећика; маслачак сенилна особа лапћељи - млеко лаунлок - заједно, на исто лапћељи кйњилуј - млечика, место ла ун лок - на једно место врста траве лапћишору - млеч йн алт лок - на друго место ларг - широк по обиму (цев, лаурмě - на послетку, на крају буре, соба, чарапа) лаута - виолина ларӂешће - шири, проширује лаутари - музиканти, свирачи лаутарју - свирач, музикант ларӂимја - ширина (по лацěшће - шири, проширује обиму); пространство ларӂиту - ширење, проширење лацймја - попречна ширина лацу - омча, замка ласат - остављен ласě - оставља; остави, нека лěлаиту, лěлěту - лелекање сě лěлěје - лелеће йј сě ласě - волео би, жели ластарју - садница; изданак, лěлě - леле лěлěту - лелек младица, избојак
_______________________98______________________ лěмију - лимун лопата - лопата; весло Лěтйн - Латин, Латињанин лопата ђе багат пйња йн лйна - вуна фурунě - лопатица за лйнгě - покрај, поред, уз убацивање хлеба у пекари лйноасě - има вуну обилно; лопата ђе вйнтурат - лопата вунаста за вејање жита на гумну лоазйљи - бесмислице; лопатйку –лопатица тричарије, глупости лопатйку ђе адунат фајина лопатица за сакупљање брашна лобењица - лубеница (могуће извориште за топоним: лопоћица - лопатна кост, Лобњица => Лубница) плећка лобењицйшћа –њива где се лор - њима гаје лубенице, бостан лорберу - ловор лобу - ресица; округласти део лубарју - младица дрвета, лобу урјеки - ушна ресица шибљика лобода - врста траве лувату - узимање ловит - повређен, ударен лугаҹица - чешљугар са ловит - повредио се, лугаҹу - врста биљке ударио се луј - њему а ловит ђи (йн) јел Лукја - Лука случајно ударио у њега, лукрамйнту - дело; посао, рад сударио се са њим лукрарја - дело; посао, рад; а ловит уну ђи алту делатност сударили се лукрарњик - делотворан ловитура - повреда, рана лукраторј - радан, делотворан ловјешће - удара; повређује лукраторју - радник, делатник лоза - лоза увијуше лукрě, лукрјаʤě - ради, дела лоза ђи пасуј лукрě ђи сě омоарě - ради лозовица - увијуша до изнемоглости лоитра - литра, лотра лукру - рад, посао; дело локу - њива; место лукру йн мйњ - ручни рад ломану - трун; остаци од са дат ла лукру - занео се у грања послу ломањиљи - труње; лом; нује лукру курат - нису отпаци од грања чиста посла фаҹе лом - прави лом , чини лула - лула неред лула ђе казан - лула за казан ломјешће –мрви, уситњава луманарја - свећа ломјешће ку пěлмиљи луманарја рајулуј - рајска мрви длановима свећа, пали се онима који су сě ломјешће уому - колеба се умрли у мраку и само она може човек, растрза се, премишља
лому - трун
да надомести свећу која се пали покојнику при умирању
______________________99_________________________ лумина - свећа; светиљка лунос - месечина луминарњику - свећњак луња (Lunis dies = месечев луминату - обасјавање; дан) - понедељак осветљавање луњинě - обасјава месечина луминату ку ҹобу (вјеђерату луњинос - објасјно месечином ку ҹобу) - осветљавање са лупјаскě - вучија лупјешће - као вук; лупешки жишком у посуди луминě - обасјава; осветљава лупану - велики вук, вучина лупоајка - вучица луминě пи ҹерј - удаљено лупоћиу -велики вук, вучетина севање на небу лупта - рвање, коштац; борба луминос - сјајан; обасјан луптаторју - борац; рвач месечином лупу - вук, курјак лумињаʤě - одсјај од свеће, лупшан -налик вуку,попут вука сијање месеца (постоји презиме: Лупшић) лумја - људи; свет лумја албě - бели свет; овај свет лупшану - вучјак лумја њагрě –подземни свет, луспина - љуспа луспина ђи варʤě –полутке онај свет главице купуса пи лумјаја - на онај свет луҹ - сјајан, који сјаји, пи лумја алалтě - на онај пресијава се свет, на други свет пи лумјаста - на овај свет, на луҹафěру - сјајна звезда луҹафěру ђе ʤй - зорњача овоме свету Луна - Месец луҹафěру ђе сара - вечерњача луна ђе ʤйље - месец дана луҹед - сјајан, блистав луна рě - децембар луҹешће - сјаји, блиста лунаћику - месечар; луҹимја - сјај, сјајност месечарство луҹиторј - сјајан, блистав лунг - дугачак ла луват йн лунг - најурио га, издеветао га уздуж и попреко ку лунгу - далекосежно, дуготрајно лунгујат - дугуљаст, издужен љагě - везује, веже лунгуљеће -дугуљастог облика љагěну - колевка лунгуц; лунгуљец љагěну ђе моарће лунӂешће - продужује, мртвачки ковчег издужује љагйнě - љуља лунӂимја - дужина сě љагйнě - љуља се лунӂит - продужен, настављен љаку - лек са лунӂит - издужио се ку љак - лековито лунка - равница издужехог љандру - олеандер облика љау - грађевина, зграда
Љ
______________________100______________________ љегамйнту - завет; обавеза; љеука - левча на запрежним уговор; везиво; арматура колима љегамйнту кěшй - арматура љеућит - недокувано и на кући недосољено јело, чорба љегамйнту ла кар - окови на љешйја - цеђ запрежним колима љешйјат - испран са цеђ; љегат - везан, привезан, љешйјаʤě - пере са цеђ завезан, увезан љешйнат - зацењен; а љегат фјеру ла кар -извршио онесвешћен је окивање запрежних кола љешйнату - зацењивање, љегаторју - везач губљење даха љегатура - веза, љешйњаʤě - онесвешћује се ; љегумја - кувано јело, вариво зацењује се љеӂја - сорта љибдěјě - належе, пријања љејка - свастика љивађа - ливада љекујала - лечење љивјеʤйт - заливађен љекујиторј - лековит љига - младеж љекујиторју - лекар љигавитура - велики љекуиту - лечење, излечење пробирач у јелу љекује - лечи љигау - пробирљив у јелу љемнарија - дрвенарија љикоарја - сјај, пресијавање љемну - дрво; стабло љикурат - сјајан, прозрачан љемњиљи - дрва; дрвеће љикурату - сјај, пресијавање љенос - лењ; безвољан љикурě - сјаји, пресијава се љеносу - лењивац, нерадник љикурос - сјајан, са својством љења - лењост сјаја љеоҹит, ловит ку љеука љикса - сјај; сјајност испребијен мотком, олешио га Љиксандру - Александар љепшйт - шандрцав љикуриҹу - свитац љергатоарја ђе урʤйт љиљаҹиу - љубичаст, лила сноваљка љимба - језик љесњија - лакоћа љимба ђи фагур -заперак саћа љесњик - лако, ласно љимбрику - стомачна глиста љесњија, љесњиҹија - лакоћа љимбурику - реса у ждрелу љеспеђа - плоча љимпјеʤймја –прозрачност, љеспеђа ђи пјатрě - камена провидност, бистрина плоча љимпјеʤěшће цоаљиљи – љетка - направа са дужим испира веш гвозденим вретеном (шипком) љимпјеʤйт - избистрено за намотавање предива на љимпјеʤйтоарја - пралиште калемове, окреће се шаком љимјеђе - бистро; прозрачно љетрика - електрика; љимјеђе врјемја–прозрачно електично светло време, ведар дан
______________________101________________________ љин - миран; спокојан; тих љипитоарја - пијавица апа љинě - тиха вода љипитура - лепило, премаз љинаја - линија љипиҹос - лепљив љингěје - мацка, шминка љипјала - лепак, лепило; сě љингěје мйцу - „умива“ се премаз мачка љипјешће –лепи, залепљује љингěји, лумја карје љипсйт - изнемогао, без снаге њекјематě виње сара ла љис - са белом белегом на ҹинě ла нунтě - придошлице глави (природно од рођења) на свадби које увече позивају љисě блана - даска са на вечеру (пегама) фугама љингěу - лижисахан љитра - флаша љингура - кашика љиу - лев; леј љингура попи - пуноглавац љифěје - хлапће љингурица - кашићица кйнљи љифěје кйнд бја апě љингуроњу - кашикетина ор манйнкě ҹир - пас када љингушала - додворавање, једе кашу или пије воду улагивање, улизивање, љифњешће -брзо једе,хлапће слаткоречивост љоафа - причалица, блебетало љингушаторј - улизив, љорда - црембуш ласкав, слаткоречив љордарју -продавац црембуша љинђина - јајашце од вашке љордаћик - зеленопругаст, љинӂе - лиже налик тигру (када се говори о љинс - лизан, олизан; зализан мачки) љинс ђи мољ - изгрижен од љорʤйшћа - терен где расте мољаца али не сасвим црембуш љинћа - сочиво (за јело) љофěје - прича без везе, љину - мир, тишина, спокојство блебеће; начин свињског љињијару - лењир, линијар гутања хране љињишћа - мир, тишина, љошћану - врста поврћа спокојство љињишћит - успокојен, смирен; утишан, стишан љипěјала - пљескање, пљесак љипěје - пљеска љипěје ђин пěлмј - пљеска ма - ме (мене) рукама ма дук - идем љипěје ку пěлмиљи - удара ма спěл - умивам се длановима ма стрйгě - зове ме љипěје ку ěрпиљи - маше ма (ама) ма (ама) крилима, удара крилима; магадан клипан гласни шум крила магарју - магарац љипит - лепљен, залепљен
М
______________________102______________________ мазарат - зрнаст, крупнозрн манастйрја, мěнастйрја сарја мазаратě -крупнозрна со манастир мазěрја - грахорица манга - маза; мангуп мајастě (мйј јастě) - још има манйнкě - једе мајдану - рудник; манйнкě ла кйнтарј - закида Мајдану - Мајданпек на кантару Мајдањанцй - Мајданпечани ма манйнкě йн урјекј мајдањерју - рудар сврби ме у ушима мајзла - секач за челик мануша - рукавица мајина - матица мануша ђе кйњипě -греница, руковет при чупању конопље мајка (ма јакě а) мајка је аша? - дал' је тако? маору - врста траве марарју - ким, мирођија мајка во фи аша? - дал' ће мараҹину - воћка чије стабло бити тако? Јел могуће? Мајкапрјастěҹе -Богородица има бодљикаве израштаје (глог, шљива, трњина) или трн мају - тучак; пракљача од горе поменутих мајут (мйј јут) - брже марга - игра омладине макěрě - иако, мада, макар ухваћених један позади другог макараоа - направа; уређај, са вучењем и обртањем справа макришу - кисељак, киселица мардěфиљи - ђинђуве маку - мак; дивљи мак, булка марӂаоа - зрно из огрлице марӂелат - са огрлицом малајерју - пројар марӂељиљи - огрлица малајец - мекан, сипљив марӂељиљи брошћи малају - проја малају ал дулҹе - слатка проја жабља јајашца у води малдěру - свежањ; хрпа, гомила марӂина - обала; окрајак малдарјешће - нагомилава, марӂина апи - обала марӂинат - окрајичен прави свежњеве(йн ʤěоа ђи марӂињинца - окрајка празњик кйнд сě стйнӂе маримја - величина лумина сě ворбјешће: Ну љи потољим, нума љи малдарим) марит - увећан маритату - удаја малаоа - засеок, махала малоҹану - становник засеока марје - велики, голем малу - окомита обала, засек, марјец - лепо обучен, кицош сě фаҹе марјец - изиграва бедем (топоним: Малиник) величину, надмен малу апи - речна обала марјецйја -кицошење, гиздање мама - бака (мајкина мама) марјецйјљи - ствари за мамаљига - качамак кицошење мамоаћиљи - ситнице од свега и свачега; прибор за марјецйшу –украси; луксуз враџбине марјешће - мари; увећава, мана - медљика; пламењача повећава
______________________103________________________ мармурит - занемео, није масљињиу - маслинаст могао да проговори мастака - бреза мармуриту - назив за вука масура - мера када се не жели поменути масурамйнту - мерило његово име због опасности да масурату - мерење ће помињањем имена он доћи матака - матица и напасти овце матањешће - ради ручне мармуру - мук, занемелост радове марос -надмен; поносан, сујетан матањиљи - алат и предмет мартурија - сведочење ручног рада мартурија помјењи, ҹерје са матарашйт - ратосиљао се мартурије ла поманě кйнд сě дě сě матрěшěшће - ратосиља се апа ђи поманě - сведочење на матаса - свила помани када се намењује вода матасарју - свилар мартурјешће - сведочи матасос - свиленкаст мартуру - сведок матаҹина - жабокречина марунт - ситан, ситно матаҹина - матичњак (биљка) марунтат - уситњен матаҹинос - са жабокречином марунцěшће -ситни, уситњава матаҹину-матичњак код пчела марунцйјљи - ситнице; матуша - тетка; стрина баштенско биље које се сеје матушоњу - стриц; тетак марунцйк - малечак, ситан мау - замах; преимучство марунцйшу - ситниш а луват мау - надвладао, маруц - великачак превладао марфа - роба мацйшоарје - дршчице од марца - уторак листова зеља Марца васйлор - уторак иза ʤамě ђи мацйшоарје белих пооклада чорба од дршчица зеља Марца йнкујатě мацу, мацйљи - црево, црева марцйнос-острашћен, пожудан мацу- рљи - црево, црева маса - софра, трпеза (вештачко: гумено, пластично) масајелу машйна - машина, справа масају - рибарска мрежа машйна ђе апринс фоку масаоа - кутњак шибица масěљиљи - кутњаци машйна ђе воз - локомотива масěљиљи ла фоарфиҹе - машйна ђе йнгěурит сечива на маказама бушилица масěљиљи ла шнајцйк машйна ђе кусут - шиваћа нарезнице за шрафове машина масěљ'и сěјњи - клинови који машйна ђе мице -вуновлачара спајају процеп са саоницом машйна ђе трěјрат -вршалица маскěра - урнебес машйна ђе ђемпјерје масљина - маслина штрикаћа машина
______________________104______________________ машйњерју –машиниста мйјђинврјеме - благовремено машћоајка, мума машће - мйјђиноапће - раније зором маћеха мйјђиноарја - мало пре маҹи - слуз мйјйнврјеме - раније, пре рока маҹијашу - шипурак мйјйнтйј - најпре маҹинат - самлевен мйј-кйта - још мало маҹинату - млевење пуње мйј-кйта- стави још мало маҹинě - меље маҹињишу - мељава, мливо мйјламарӂинě - најкрајњи мйјлаурмě - најзад, на крају мě, мěј - хеј; море (узречица) мěгěљија - главица, јабучица мйјмарје - највећи, већи мěгěљија пиројулуј - глава мйјмик -мањи мйјмулт - више ексера мěјдо -скоро,већ,само што није мйјнаинће - раније, скоро мйј йнаинће - још напред мěрја - море (океан) мйјрěу - лошији мěрје - море (узречица) мйјтарје - јаче; тврђе мěринарју - морнар мěрју, мěрљи - море (океан) мйкла - бусен мйна - рука; прегршт мěру - јабука (дрво) о мйнě ђи сарје -прегршт соли мěршује - измаршира мйнатура - терање; надметање мěтура - метла о мйнатурě ђи арат - један мěтурат - пометен период орања без одмора мěтурě - чисти метлом мйнатура ла ворбě мěтурј - врста планинске расправљање траве од које се праве метле мйнě - терај, тера мěҹука - маљ, буздован, мйнгајала - миловање, мажење топузина мйнгěје - милује, мази мěҹуљија - јабучица, ручка мйндајала - мућкање, мешање пиштоља кремењача мйндěје - мућка, меша мйзга - мезгра варјачом, мути, миксира; мйзгйитура - мазарија; бљузгавица, клиски слој блата сплеткари, мешетари мйндра - лепојка, лепотица на смрзнутој подлози мйндрија - лепота, красота мйј - још; нај мйндрјаца - лепота, красота мйјадйнк - дубље мйндрјец - диван мйјађиноарја - мало пре йл мйндрјеск - чине га мйјамйнат - доцније лепшим, улепшавају га мйјбиње - боље сě мйндрјешће - улепшава мйјбун - бољи се; поносан је, дичи се мйјђеалан - преклане мйндру - леп, лепо мйјђеан - лане мйндруца - лепотица мйјђиврјеме - раније (пре мйнʤа - ждребица мрака)
______________________105________________________ мйнʤата - шипарица (ако се мйркоање - шмркање стоке или оглашавање зеца говори о девојци), млада ждребица, јуница, овца мйрла, мйрлоага - мрцина, пристигла за приплод кљусина, слаботиња мйрљешће - мрчи, мрка мйнʤацěшће - прескакање сезоне родности, једне године мйрљиту - мркање оваца мйрмајиту - мрморење, рађају, следеће сезоне не мрмљање рађају (стока, воћке) мйнʤату - одрасло теле али мйрмěје - мрмља мйрмоака - особа која још увек није јуне говори кроз нос мйнʤу - ждребе мйнжěшће - маже, размазује мйрмоање - мрмља мйнжйт - умазан, размазан мйрмоњату - мрмљање, мумлање мйнка - ојед; оштећење мйрмоћешће -мрмори, мрмља мйнкаримја - свраб мйроање - реже мйнкарја - јело, храна са пус пи мйнкарје - отпочео мйроњату - режање са јелом, навалио на јело мйртаку - кровни рогови ми сě таје мйнкарја мйртану - мачор изгубио сам апетит мйртањала - парење мачака мйнкаторија - изјелиштво; мйршау - мршав корупција; закидања; отимачина мйршйја - стрвина, мрша мйнкаторј - јешан; изјелица мйршљаг - одвратан смрад мйнкатура - место где је (као од лешине) изједено или остаци поједеног мйтка - миксер мйнљи - руке Мйткалěу мйнљи карулуј - део на мйткěје - меша, миксира запрежним колима мйца - мачка мйњаца - сутрашњица мйца, коада ђи мйцě, сě мйње - сутра пуње йнтрě крйставјец кйнд мйње-ʤй - сутрадан йфлор сй фије рођиторј мйњија - љутња врста траве мйњију - ручица, дршка мйцу - мачак мйњиос - љут, љутит мйцу србаћик - дивља мйњика - рукав мачка, рис мйрěје - реже; мрмља мйшйна - гнездо или мйрěје уну ла алту –режу складиште зимнице код миша, један на другог јазавца, пуха, пацова мйрза - мржња, омраза мйшњику - мучњак мйрзěшће - мрзи мйҹоку - мачор мйркоање - шмркање стоке ми (мије) - ми (мени) или оглашавање зеца ми сě ймпарје (ми мйркула - глиб, живо блато сймпарје) - чини ми се
______________________106______________________ мигěје - петља нешто; минҹинос - лажљив пипљиво ради минҹиносу - лажљивац мигйјос - пипљив минҹитура - лажа, лажац мигујала - пипљив рад минҹуна - лаж; варка мижајка - украсна тиквица минҹуна шй прјаминҹуна мижлоку - средина - лаж и паралаж мижлоҹин - осредњи, средњи йј скапě кйћо минҹунě – мија - хиљада изрекне по неку лаж мијана - кафана, механа йј фаҹе минҹунě - заварава мије - мени йј фаҹе ла минҹуње - прави мију - просо смешке детету мик - мали миразу - мираз микса - зумбул мирарја - чуђење миксандра - шебој мирату - чуђење микућел - малечак мирěрљи - чуда, чудеса микућик - малецак, мајушан миријор - полагано микшор - мален, малечак мирикуц - полагано мила - милост, сажаљење миришћа - њива за сетву или нарје милě - нема милости, посејаном пшеницом без сажаљења мирја - младожења милос - благо, милостиво; мирјаса - млада, невеста чежњиво мироасйљи –мириси милостйја - милостиња миросату - мирисање миљешће - исказује милост, миросаʤě - намирисује сажаљева сě миросаʤě - парфемише се ну ће миљешће - не миросу - мирис сажаљева те, нема помиловања мирусě - мирише миљигоҹу - чмичак ми'с (ми сйнт) - сам , јесам минћа - памет, ум, интелект мистрија - мистрија минћака - лажа мићикулат - умањен, смањен минће - лаже мицйљи - ошишана вуна са одраслог јагњета арје минће - паметан је; мицйљи - краткоруна вуна свестан је цйње минће -памти, сећа се која се носи на вуновлачару мишěлу-кржљав клип кукуруза ша скимбат минћа мишкату - мрдање пореметио памћу мишкě - мрда, помера се минћиљи - памет, разум мјара (мара) - јабука минунат - зачуђен; мјарк- мјарк - ономатопеја одушевљен; запрепашћећн минунату -чуђење, чудесност; оглашавања зеца запрепашћење; одушевљење
са мират шй са минунат био је зачуђен и запрепашћен
мјаркује јепуру -фрктање зеца
мјастěкě - меша, мућка мјастěкě ђин гурě - жваће
______________________107________________________ мјеʤу - средина; језгро, срж мјеҹитура - убој, озледа од мјезаоа - мезе; салата удара мјежђина, мижлоку локулуј младајала - гибање и унђе сě траӂе бразда ђи йнторс повијање; модулација кйтрě мижлок сě младěје - повија се и угиба, мјезěје - мезети, једе салату осцилаторно угибавање мјездраја, (кйцйтоаја) –нож сě младěје жоарда - њихање и пресавијање прута (грана) за обраду дрвета скидањем коре, углавном за држаљице младу - кашасто тесто млаћина - мотка за ударање мјездрјала - глодање коре мљаскěје - мљацка шибља или пупољака мњелу - јагње мјездрјешће - глође кору мњеоара - јагње (женско) шибља мјелку - унутрашњи меки део мњеорица - млада овца у доби када се први пут јагњи рога код животиња; пуж мјељик - малог раста, кепец; мњереҹика - шећер мњерја - мед; у Црноречју недоношче мјенӂиу - кафеђија означава шећер а за мед важи израз: мњерја ђи ступј мјерӂе - иде, хода мјерӂерја - кретање, ходање, мњерја ђе пи прун - смола са стабла шљиве ход; покрет мјерла (lat. merula) - црни кос мњеркурја - среда мњерос - меден мјерњик - миран, кротак мјерњица - посуда за сипање моаје - смекшава; успорава; утихњује жита у воденични кош моаје алувацěлу -потапањем мјерњиҹија - мирноћа у воду припрема квасац за тесто мјерсу - ходање, ход моаје цоаљиљи - потапа веш мјерсура - ходање, ход о ʤй ђи мјерсурě - дан хода моака - мочуга мјерћигу - добробит, прогрес, моаље - меко, мекано моангě - спор, пипљиво ради напредак, просперитет; успех мјерћинӂерја - напредовање сě монгěје - замајава се, мјестакатура -мешавина, смеса споро ради моара - воденица мјетру - метар мјећаʤě, амјећаʤě - одбија, моара ђе карње - машина за месо спречава, ствара баријеру, моара ђе кафě - млин за кафу чини блокаду моарě - мора мјећаоа - сметња, ометање, моарје - умире поремећај мјећау - инвалидан, инвалид, моарћа - смрт пи ҹасу морцй - на самрти хендикепиран моацйљи ла ҹапе - „бркови“ ал мјеу - мој мјеҹит - угњећен, изубивен на главици лука
______________________108______________________ моаша - жена која пресеца момит -намамљен, примамљен пупак детету; бабица момјешће - мами могйнђаца - силуета, тамна Мораоа - Морава прилика морарица - воденичарка модйлка - трака, канап или морарјешће - воденичари конопац увијени у котур морарју - воденичар фаҹе сфоара модйлкě моришка - дечија вртешка увезује конопац у котур која се обрће воденим млазем модува - срж, мождина; језгро моркошу - ризом, кртола; модува уосулуј -коштана срж чичока, морска репа модува плајвазулуј - графит мормйнту - гроб, хумка морминцй - гробље оловке модур - кафенаст, браон мормодану - хрпа блата мороајка - вампирица можђешће - пасира, гњећи можђит - сможден; пасиран мороју - вампир можђитоарја - муљача морт - мртав, цркнут, угинуо морту - мртвац моаље - меко, мекано мојишћа - мекани део на телу, мортаҹина - цркотина; леш мишићи посебно с унутрашње мортаҹуња - слаботиња стране надлактице или бутина, мортура - слаботиња леђни део наспрам бубрега морћишагу - помор, мојишћа йн кап ла копилу ал моругě - смртно, смртоносно мик - мекани део на темену бебе сарат моругě - претерано слан молавина - омекшавање морҹила - блато снега када дува југо, ојужњење морҹиларју - блатиште, молаит -измолован, молерисан блатно место Молаоа - Млава морҹилос - блатњав, каљав; молау - мекан (колач, хлеб); блатњаво каљаво спор; миран и питомом морҹиљешће - прља блатом молйн - мекан морҹиљит - прљав, блатњав молкуц - мекан Мосна - Мосна (село), молофан - мекан; млитав топоним настао од моснени у уом молофан –млакоња; значењу слободни сељаци тј. флегматик; добродушан човек који нису кметови молофљећиљи - млакоња; мосору - коленика; шпулна туњавко, ћутљивко (топоним: Мосор, планина у мољећиљи - мољац Далмацији) мољибда (моаље љибдěје) мотка - канура, штрингла света водица мотка ла гјем - штрингла на мољибдěје, мољибђешће - клубету освештава водицу моткěје - намотава кануре мољибђит - освештен мотонтоакě - сметена, момјала - мамац; мамљење туњава, смотана, мутавка
______________________109_______________________ мотонтоку - смотанко, мујерјск - женски, који туњко, мутавко припада женама мотофљаца, мотофљећиљи мујерушка - женица - сметенко, трапавко, млитавко, мујка - матер, мајка ленштина мујтарја - заборавност; заборав моцěје ђин кап -клима главом мујтě - заборавља; превиђа моцу - чуперак; висуљак; ћуба; мукја - ушица (секире, мотике); прамен; пунџа; врх гомиле обод, површина ободне стране моцу курканулуј - висуљак на мукја ла кодру ђи пйње ћурановој глави; врста цвећа окрајак парчета хлеба
мошй - покладе мошй ђе грйу мошй ђе пипћиј мошй ђе фраӂ мошйја - посед, имање; наследство; дедовина мошйјанка - удавача са имањем, наследница мошйјерју - земљопоседник; наследник мошйјешће - наслеђује мошйту - одсецање пупка сě мошěшће - замајава се мошмоана - мушмула мошмону - стабло мушмуле мошоју - бабичин муж; акушер мошоју - воштаница, усукана кучина натопљена воском, служи за осветљење мошу - старац; деда мошу ку баба - закачка на појасу панталона мрамору - мермер, мрамор му - ономатопеја мукања мугурјала - пупљење лишћа мугурјешће - пупи мугуру - пупољак листа муӂјала - мукање муӂешће - муче мујерја - жена; супруга мујерја греоање (гроасě, йнкаркатě) - гравидна, трудна
факут йн патру мукје искован или истесан четвоространично мукос - слинав муку - пикавац; огоретина на концу од свеће или фитиљу лампе; пухер, пепео са цигарете муку - стврднути слинац у носу
мукурит - плеснив, ухватила се плесан мукурос -буђав, мирише на буђ мукуру -паучинаста буђ, плесан; буђ на површини течности (сок)
мукурјаʤě, мукурјешће ствара се плесан, буђави мулгатоарја - музилица; музарица, жена која музе мулгатоарје - музна мулӂе - музе мулсоарја - мужа, мужење мулсу - мужа мулт - много ку мулту - на велико мулће-тоаће - много чега, свачега, свашта мулфује - њуши по лишћу муфларј - иде за лаком зарадом, муфтаџија мулцаминд - благодарећи, захваљујући мулцамјала - благосиљање; захвалност, захваљивање мулцамјељњик - захвалан
_______________________110______________________ мулцамјешће - захваљује мурјаʤě - потапа и притиска мулцймја - мноштво мурјаʤě кйњипа - потапа мума - мајка, мама, мати конопљу мума падури - шумска мурса - медовина утвара чија је висина у нивоу мурсакат - изгњечен у највишег дрвећа а женска јој се течности коса повлачи по земљи; док мурсěкě - гњечи, муља она пролази шума хучи а мурсěкě пин гурě - муља по дрвеће се размица и лелуја. устима мума плоји - високи мурсěкě цоаљиљи -потапа веш паперјасти облаци, према мурсољит - преметан по веровању они најављују кишу устима; изгужван и уфлекан мумйнса - мајчина муска - мушица йн амйнса - у мајчину муска кајаскě - коњска мунка - посао; обрада; труд; мушица муска вјерђе - зунзара производ, резултат рада мунћану - планинац, горштак мускица - мала мушица; врста црно- белог веза мунћиљи - планина мустафјељњица - штап са мунҹала - обрада, рад процепом на врху где је мунҹешће - обрађује мунҹиторј - радан; обрадив уденуто парче крпе, са њим се премазује брав док се пече мунҹиторју - радник, мустафјељњику, бйту ку делатник; обрађивач мунҹиту - обрађивање, обрада карје сě баће йн бадěју ђе унт мустафјељњику - део мура - купина ковачког прибора са којим мурě - загасита; са тамним регулише ватру пегама уоаја мурě (муранě) - овца мустаца - брк са тамним пегама на глави или мустаҹос - бркат мустра - узорак, мустра ноздрвама мусту - шира; воћни сок муран - таман, загасит мут - нем мурат - потопљен у мутавјела - мутавко воду(саламури) мутату - премештање; сеоба муратура - саламура мутě - помера, премешта мураћик - загасите боје, муцйја - немост; ћутња тамнаст муцйт - занемео; без моћи мург - таман, мрк йн капу мургулуј - у сумрак говора а муцйт - постао је нем мурӂа - мрки муцуцоју - сталактит, купаста мурӂешће - смрачује се хрпа мурӂилě - мркоња мушама - мушема муриторј - смртан мушкат - уједен, угризнут муриторју - смртник
______________________111________________________ мушкатура - огризак; ујед; ће надěј? - схваташ ли? угриз Разумеш ли? мушкě - уједа, гризе надој (ној ај дој) - ми обоје мушки - мишићи надојна - обострано, узајамно мушкјецй - леђни мишићи; надушала - загушљивост; печеница запара мушкју - маховина надушйт - загушен мушумјаоа –велика марама надушйторј -загушљив; спаран убрадача нађежђа - нада; очекивање; мушуроју - кртичњак; поуздање, поузданост гомилица земље нај нађежђе йн јел –не муҹа -слиња, слинавко, балавац можеш се поуздати у њега муҹи - слинци сй фије ђи нађежђе – злу не требало, да буде за поуздање муҹед - буђав траӂе нађежђа –ишчекује, муҹеʤала - буђ; мемла нада се муҹеʤěшће - буђави нађешће - саставља, наставља муҹеʤйтура - буђавост, буђ нађитура - наставак; састав; спона назариту - назирање сě назарјешће ʤěоа ђила мунће - назире се дан иза планине на - ево (држи) нај (ну ај) - немаш; ниси на (ну а) - није најба - немаштина набојњику - маљ најка - бата, батко; брајко; навађала, наводу - мустра драгагн за ткање најмитори - трговци, у навађиту - увођење нити ширем смислу: препродавци кроз чешаљ за ткање најмјала - најам, најмљење навйрљијљи -луткице, пошаст наказу - мука; напор; тешкоћа навјеђешће - усмерава, ми наказ –криво ми је, мрско наговара ми је ће навјеђешће - наводи те, накла - дубоко блато, живо наговара те блато, глиб навјец (ну авјец) - немате наклајит - замашћен и прљав наводу, навађала - мустра наклају - згуснута масноћа за ткање са прљавштином навут (ну а авут) - није имао накљоп - штрокав, запуштен, нада плугулуј –део раоника кљакав надајала - промућурност, накљопу - штрокавко; разборитост накоаба, накоабје сě надајешће - разабира проблем, невоља, сплетка
Н
______________________112______________________ фаҹе накоабје - прави нарје (ну арје) - нема народ - луд проблеме, изазива невоље, сплеткари народос - немиран; луцкаст, уом накоабě –рђа од човека, помаман вйнт народос - помамни напасник, изазивач невоља налбјељиљи-шминка, белило ветар народу - лудак; луди сě налбјешће - шминка се налоага - навалица, гужва нароʤйја –лудорија; лудост; ђе налоагě - изобилно глупост са налоӂит - закрчило се наројит - затрпан блатом; налука - привиђење; сабласт; испрљан утвара са наројит извору –извор се запунио нанесеним засипом сě налуҹешће - привиђа се налуҹала - привид нароју - блато, глиб; нанос нарокос - срећне руке, срећан нам (ну ам) - немам; нисам нароку - срећа; успех намјећиљи - смет нат намјецй - сметови намјецйт - завејан сметовима тот-нат - свако, свко појединачно, индивидуално намолос - муљевит насарймба –штета, малер, намолу - муљ хаос, пошаст, недаћа, изазивање намољит - замуљен свађе нана - бата, старији брат на- , нан- као скраћени облик: насйпу - песак насйпос - песковит на- Пěтру, нан- Дану напаста - невоља; зло, зла коб насоћиу - носетина насу - нос напарит - има гризлицу нарје нас –безочан, бестидан напарјала - гризлица, ојед насфица, носфица - кечига (због зноја и врућине) носфиҹоара - кечига, наплату - сегмент бандажа кечигица напраћитура - напаст натра, ла разбој коарда ђила са напраћит - навалио напрљиту-лињање; митарење ицě пйнě ла сул - у ткању део напрљит - олињао; омитарен на разбоју иза брдила до задњег вратила напустйту - устремљење; науд (ну ауд) - не чујем навала; кидисање науђе (ну ауђе) - не чује са напустйт ла јел - напао га; устремио се на њега, јурнуо наурља - бесмислено ворбјешће наурља -говори без на њега везе, говори без памети, лупета н'ар (ну ар) - не би нац (на цйје) - ево ти; наравиҹос - лоше нарави, нац (ну ац) - нисте намћораст наша - кума нарау - нарав нашу - кум нарја - ноздрва
______________________113________________________ сě нашěшће - замајава се нопйрка ђе апě - белоушка нěмиторју - најамник; нопйркарју - змијарник, надничар змијско легло нйкажала - мука; тешкоћа, ноптат - заноћио, омркнуо мучење; угњетавање нора - снаја, снаха нйкажйту - мученик нотату - пливање нйтарěу-накарадан; безвезњак, нотаторју - пливач маргиналац, злосрећник ноу - нов нйтарйулуј - наопако, ноутаћа - новина, новитет; накарадно; са потешкоћама; новост нескладно, несразмерно ну - не ноадě - везује у чвор ну рогуће - не молим те сě ноадě кйњи –псећи коитус нува (ну врја) - неће ноатě - плива нуварат –облачно, наоблачено ноапћа - ноћ; ноћу нувěру - облак ноапћаста - ове ноћи, ноћас нуверјала - облачност ноаћина, ноаћину нујаоа - шиба, савитљиви прут прошлогодишње јагње нује - нема; није нодат - везан у чвор нука - орах нодйлка - гука; чвор нуку - орах (стабло) нодймбљеће - грубо урађен нула - нула нодобљанга - грубо урађена нум (ну йм) - није ми, немој ми ствар нум плаҹе - није ми укусно нодобљингос - грубо урађен нум фаҹе биње - не чини ми нодовйлка - чворетина; добро чвориште нум пуње - немој ми стављати нодорос - чворноват нума - једино, само; него ноду - чвор нумајастě - нема, нема више нодуљецу - чворчић нумарала - бројање; бројеви нођицу - зглоб нумараторју - броилац, нођицу пиҹорулуј - глежањ, броитељ скочни зглоб нумарату - бројање ноě - нама нумěје - нема, нема више ној - ми; нови нумěратура - набрајање; ној ђи ној - ми међу нама пребројавање ла ној - код нас нумěратура марје - врста нојит - обновљен, иновиран бајалице но'о, ноуě - девет нумěрě - броји но’оʤěҹ - деведесет нумěру - број но’оʤěҹиља - деведесетица ла нумěр - на броју но’оспрјеҹе - деветнаест нумйј - не, не више нопйрка - змија нумиљи - име, имена нопйрка пистрицě - шарка
_______________________114______________________ кум йј сйнт нумиљи ла њаоа - снег, мечава карће -како му је крштено име њауʤйт - нечујно; нечувено, нумиљиторју - именитељ што се није чуло нумит - намењен ње – нумитоарја, мујерја карје њеабатут - неусмерен нумјешће помана - жена њеаверја - немаштина која намењуе даћу њеадурмит - будан , није нумића - именица заспао нумја - име њеапарат - незаштићен, нумјала - намењивање; небрањен именовање; наименовање њеаскултарја -непослушност нумјера - номер, кућни број, њеаскултарњик -непослушан број ципела њеашћептат - неочекиван, нумјерасěшће - нумерише, не чекан обележава бројевима њебоћеʤат - некрштен нумјешће –намењује; њебрацујит –није спакован у нарамак, није направљен дењак одређује поименице нумјешће помана - намењује њебоћеʤат - некрштен њебун - зао; лош; није добар даћу њебунаћик - несташан, нунта - свадба враголаст; лош , несигуран, нунташй - сватови непоуздан нунцěшће - свадбари њебуњаца - недоброчинство, нунта а нунцйт - свадбарио злобност, неваљалство; зло; нус (ну йс) - нису; нисам зла времена нусйнт - нисам; нису њеваʤут - невиђено; нуц (ну йц) - није ти непримећен нушћиу - незнају њеваста - супруга, удата жена; нушћу - незнам снајка, жена од млађег брата, ако је старија ословљава је са: дајкě њевастујка - ласица њевинђекат - неизлечен њевинуит - невин; без кривице њ'а (ње а) њевоја - невоља; нужда њ'а вењит - дошли нам његата - није готовина њ'а фост - било нам дај гата пи њгата - дајеш њагра - црна, црнкиња урађено за неурађено, дајеш њагрě - црна, црне боје готовину за вересију њаму - род, родбина; нација његина - кукољ Њамцу - Немац његрешйт - без грешке њанћинс (ње а йнћинс) његриҹос - црнкаст; неиспружен црномањаст
Њ
______________________115________________________ његру - црн, црно; црнина њекарат - неизвожен; није дуҹе његру - носи црнину вожен његура - мрак, тама, тмина, њекасйторит - безбрачан, помрчина није у браку његура бйзнě - мркли мрак њекређерја - неповерење; његурјаʤě - смркава невера њекређерњик –неповерљив; његурјаца - тама, мрак, без вере замрачење њекљинћит - непомерен; његусторија - трговина; трговање непомичан њекопт - непечен; незрео његусторју - трговац њекреʤут - невероватан њезаујтат - незаборављен њекруҹату - нечастиви, ђаво њезгоадњик - незгодан њезгођит - незгодно њекуноскут - непознат, незнан њедорит - непожељан, немио њекунћинат - непрекидан, њеђиспарцйт - нераздвојен; непрестан неразведен њекупринс - бескрајан; њейнблйнʤйт необухваћен њекурат - нечист, прљав; неприпитомљен њейнграђит - неограђен нечастан њейндамйнат -неприпремљен њекуратаћа - нечистоћа; нечасност њейндојит - неудвојен; неразблажен њекурацат - неољуштен; њейндупљекљт - неудвојен неочишћен њейнкејат - незакључан, њемарӂинат –неограничен; незабрављен; неуклопљен неокраичен њейнкјегат - неусирен њемаритатě –неудата њейнкрјецйт - ненаборан њемасурат - неизмерен; њейнпакат - неудовољен; бескрајан неутешен њемерњик - немиран њейнсамнат - необележен њемйнгйјат - није милован њейнћинс - неиспружен њемйнкат - непоједен њейнфрикошат - неуплашен њеможњик - немочан; њейнцаљеӂерја трапав; неспособан неспоразум; непослушност, њемулс - непомузен тврдоглавост њемцěск - немачки њейнцаљес - неразумљив, њемцěшће - немачки (језик) несхватљив Фйнтйна њемцаскě – њейнҹепут - незапочет; Вајфертова чесма у атару неначет Глоговице њеисправит - незавршен ње'нсурат –неожењен њекјемат - незван њенумарат - неизбројен њеобасйт - неуморан, чио
_______________________116______________________ њеом - нечовек, изрод њестйнс - неугашен; неугасив њеомењија - непоштење; њестрабатут - непробијен нечовечност њестретњик - несрећан њепарјекит - није у пару њестрећа - несрећа њепомењиту - ђаво њестрймбат - неискривљен (непомињани) њетрěбуит - лењ њепорњит - незапочет њетрěбуитура - ленштина њепотривě - неравно, њећед - гладак, раван неуједначено њећеʤěшће-поравнава, глача њепотривит - нераван; њеферикит - несрећан, нескладан злосрећан њепофћит - ненаручен; њефйршйт - незавршен, непожељан несвршено њеприҹепут - неприметно њеҹопљит - неотесан њепуртат - неизношен; није њи – вођен њи'нвацат - ненаучен, неук њепућерја - немоћ, слабост, њиӂелу - брадавица онемоћалост, изнемоглост, њиковала - наковањ малаксалост баће ла њиковалě - кује, њерйндујит - несређено удара у наковањ њесакат - непресушен; њима - нико неисцрпен њимик, њимика - ништа њесаманат - непосејан њинӂе - пада снег, снежи њесапат - неокопан а њинс - нападао снег њесарат - неслан њинсоарја - снежна падавина њесатул - несит, незасит њипоата - унука; нечакиња њесатурат - ненасићен њипот ђи њипот - чукунунук њесйгурат - несигуран, њипоту - унук; нечак; синовац неизвестан њискај - неки, некакви њесймцйт - непримећен; њиту - нитна, закивак неосетно њитује - нитнује, закива њесймцйторј - неосетљив њифракат - неутрљан њескалдат - неокупан рамасě њифракат - остаде њесокоћит - несмотрен, непропуштен кроз шаке непромишљен, бесмислен њицйна - отворена жива рана њесомну - несаница њиш - ни, нити њеспалат -неопран; неумивен њишкарје - нико, никоји њеспуркат - незагађен њишкйнд - никада њеспус -неисказан; неизречен њишкйт - нимало њесташњик - немиран, њишкота - немаштина; несташан ништавило њестймпарат - неутољен, њишкотрјабě - беспотребно, незагашен безразложно
______________________117________________________ њишкум - никако; нипошто обљиҹала - адет; зареченост, табу, обичај који не сме да се њишлауна - ниједној прекрши њишодатě - ниједном обљиҹит, обљиӂит - заречен њишпик - нимало њиштује - поништава, ништи ободоку мори - цилиндрични део око воденичног камена њишће - неки; неке њишуна, њиҹуна - ниједна обороку - цилиндрична или њишунпик - ни капи, нимало овална посуда (канта, колевка) њишунђе, њиҹунђе - нигде обороҹит - опседнут тешким њишуну, њиҹуну - ниједан мислима, расејан и поремећен; њиш- ҹе - никакво, никакав напаствован обору - двориште њиҹ - ни, нити њиҹ-ворбě - ни говора, ни речи образу - образ њоа - узвик за прогањање пса обраӂору - обрашчић обрања - плетена узица за торбу, за ношење колевке обрěцу, обрěцй - узвратина обринћала - упала ране због прехладе овěску - овас обада - окружење овěску дракулуј - дивљи овас обада ла сйтě - ободни део сита овěску дрогулуј–багремов цвет обадěју - цилиндар овеђења - приказ, призор обасала –изнуреност огару - кракати пас; хрт неиспаваност и премор огашěлу - поточић обасěлњик - заморан, напоран огашěљиљи - поточићи обасйт - изнурен, клонуо огашу - поток обасйт ђе сомн - изнурен од огашу курулуј неспавања огљинда - огледало обʤěҹ - осамдесет огоада - слога; уклапање, обйркат - испентран подударање ну ће обйрка, ну ће обйрҹи сě огођеск –слажу се; - не пентрај се уклапају се; подударају се обйрҹала - пентрање огођешће - намешта, подешава обишћа - моба за предење огојешће - смирује; намирује вуне, прело (израз из Подгорца) огојишу - починак; станиште; објала - обојак почивалиште; одмаралиште објељиљи - обојци огоју - починак; спокој, објељиљи роцй - спољњи спокојство обод на точку запрежних кола са огоит - смирио се; обла –равњача, зидарска алатка починуо, преминуо обљага - неизорана њива која огору - њива након бербе се оставља на ”одмор” кукуруза
О
_______________________118______________________ огорěшће локу - преорава окјат - ошацован стрњику ла окјат - ошацовао га, ограисйт - пострадао, угледао га награбусио окјелари - наочаре огринка - калем за конац окјенат - крупних очију огришћана - невен окјећиљи - преградак одатě - једном, једанред, окјецй - преградци једанпут окјецйт - преграђен, одељен одěјљи - кућне посете са окјецйт запада са дус пин одěј - отишао по местимично окопнео снег туђим кућама на сусретање окјешěљиљи - врста цвећа, одолану - велика коска кадифице одрйкњешће - одустаје; (у)окју, (у)окји (ојкју, ојки) пориче око, очи одрйсљат - обновљене и окју ал сěк - слепоочница изђикљале гране након а йнторс уокји пи дос кресања или заламања биљака, преврнуо очима жбуња, винове лозе (у)окју боулуј - врста цвета, ођина - одмор копитњак ођињала -одмарње; одмориште ун ојкј дупě фěјинě, алту ођињала друмашйлор дупě слěјинě - разрок (карйлор) - одмориште за (шаљив израз) путнике или запрежна кола (у)окна - окно; рудник ођињешће - одмара окнарју - рудар, окнар ођињит - одморан; наспаван окол - около; заобилазно ођињиту - одморање окољешће - обикаља; ођињишћа - може бити заобикаља израз за: одмаралиште окољи оӂјаку - оџак; оџаклија окољи мори - заостало оӂјала - ридање брашно око воденичног камена оӂјешће - рида, плаче ридајући окољи гури - жвале окољи ђинцулор - зубни ойҹитоарја (ҹикоарја) каменац, зубни плак врста инсекта окољит - опкољен ој - узвик одазивања окољиту - заобилажење ојдана - офрље, немарно окољишу - околина мјрӂе ојдана - иде офрље олају - уље окаоа, окјељиљи - ока, оке оларија - лончарство окарала - хуљење; вређање оларју - лончар, грнчар са псовкама олба - округласта посуда; окйрҹала - запињање уз чајник, џезва заокретање олтавит - поново израстао, окйрҹешће - запиње и регенерисан заокреће
______________________119________________________ олтавјешће - поново израста, опинкарју - опанчар обнавља се, регенерише се опинћала -упињање, напрезање олтанӂиу - калемар опинћиту - запињање, олтану - калем напрезање опинҹ факуће - опанке које олтањешће - калеми олтањиту - калемљење израђује опанчар олтарју - жртвеник, олтар опинҹ штěвујиће - штављени олтау - инвалид; опанци регенерисани орган са оправјешће - протерује; умањеним способностима упућује ољећит - заблудео; затекао се опритоарја - прекидач ту заборављен; дезорјентисан, опритоарја мори застао воденична устава ољикајинд - лелекајући оприторју - прекидач, омењеск - људски, човечији заустављач омењешће -људски, човечански оприту - заустављање; омењија - људскост, поштење, задржавање хуманост, човечност опрјегу - прегача (задња) омењит - човечан, поштен опрјешће - задржава; омида - губар зауставвља омоарě - убија опт - осам омоарћа - убиство; погибељ оптак - осмак омоарћа луми-погибељ народа оптаҹи - осмаци оморйту - убијање оптспрјеҹе - осамнаест омору - убиство ор, орје - или ондоросěшће - клопара, орашану - варошанин, цангрља грађанин ‘ондоросěшће’ –лупета, орашањеск - варошки, незадовољно гласно говори градски ондоросěшће ђи трјаба луј орашу - варош, град - гласно говори за свој рачун Орашу - Доњи Милановац опа- здрйнк - врста влашког орб - слеп кола орбија - беда; незнање; слепило опарит - обарен, ошурен а орбит - ослепео је опарјала - летња жега са много орбиҹос - заслепљујући испарења, врело и спарно време орбјељњик - заслепљујући, опарјала пиҹоарилор који заслепљује напаравање ногу на врелој води орбјељњик - заслепљујући, испод покривке са инхалацијом који заслепљује у воденој пари и презнојавањем орбјеск - слепачки опарјешће - бари, бланшира орбјећиљи - слепић Oпйрљија - Огњена Марија орбјешће - слепачки; на слепо опинка - опанак орбу - слепац, слеп човек
_______________________120_____________________ оргоата - полулоптаста канта са оћешйт - разишли се, оргоцй - кломпе; старе више не навраћају изгуљене ципеле оћигу - на плугу део (направа) орʤу - јечам полукружног облика са рупама и два клина за подешавање оризйшћа - рижиште; пиринчана (регулисање) дубине орања; може значити: регулатор оризу - пиринач ортаку - ортак оћикњала - грчеви и покрет у грлу приликом повраћања ортаҹија - ортаклук орш - узвик бола од убода оћинҹала - прибор за спутавање или опекотине остањала - умор, замор оћинҹала ђи љегат остањешће -замара се, умара се тутуҹиљи йн кар - утега за остањит - преморен, уморан, везивање трупаца приликом исцрпљен транспорта колима а остањит ђи љење - клонуо оћинҹала ла жуг - спутавање на јарму ради уједначавања вуче од нерада оћинҹешће - спутава острову - острво отавјешће -поновни раст траве оћинҹешће фиру пи натрě –при ткању привремено везује отаоа - отава отарак - правилно, уређено, покидану нит за друге нити оф - узвик дивљења јединствено, регуларно, оцěлу - челик исправно, складно отараку -правило, регула, склад оцěту - сирће оцěшће –хајдучки, лупешки отарěњи - граничари оцйја - хајдучија; лоповлук отарěшће - граничи оцйрě - мало, лецке отарӂиу - граничар; међаш оцйрйшоарě - малко, лецке отару - граница; међа отонток - непажљив, трапав ош, аш - члан уз глаголски облик ошћаʤě - уздише, хукће отравит - отрован отровом ошћеʤату - уздисање, уздах отравиторју - тровач оҹис - угруван, убивен отравиҹос - отрован, има оҹисатура - повреда од убоја својство тровања отравјала - тровање; отрови, средства за тровање; отровност
отравјешће - трује отраоа - отров отрěвиљи - отрови отрокол - кружно распоређено отроколу ђе бурјец, уора шојмњилор - врста гљива које расту кружно распоређене отуљешће - бежи, збрисао
П
падобранцу - падобран падукиљи - вашка падукјат - вашљив падукјос - вашљив
_____________________121_________________________ падукјосу - вашљивко пакату - грех падурарју - шумар пакаћиљи - грехови падурја - шума, дрвеће пакјету - пакет падурја ђи касе - дрвена пакњету - пуцањ; одјек грађа за кућу ђе пакњет - нешто што ће се падурит - пошумљен, проћути, за бруку и срамоту зарастао дрвећем пакоста - беда; патока падурос - шумовит пакота - патока пађина - удолина, долина пакурарија - чување оваца паза - опрез, пажња; чување пакурарју - пастир, чобанин пазару - пазар, трговина пала - бала, слегнути дењак пазарјешће - пазари, тргује пала ђе фйн - бала сена пазěљњик -чуваран; штедљив паларија - шешир пазěрја, пазйја –чување, оно паларијерју - шеширџија што се чува, уштеђевина, паласка - кожна торбица иметак, имовина која се носи о рамену, пазěшће - чува ковчежић овалног облика пазйторју - чувар палата - дворац, палата пазйту - чување палаҹинка (пала паздарја - сува влат конопље, йнҹинтатě) - палачинка користи се за осветлење палма - длан; шамар паздěрљи - поздер палмуиту - шамарање паздěрљи пи ҹерј - кумова ла палмуит - ишамарали га, слама, млечни пут пропустили су га кроз шаке пајежу - много сламе, хрпа палћину - платан сламе (топоним: Пајеж, село палуга - мотка (дебља и дужа) код Књажевца) палуит - избалиран, слегнут пајљи - слама у дењак пајос - сламнат паљаца - мотка, палица пајта - група, друштво, клапа кйнд о паљешће - кад је пајташ - садруг, саучесник опаучи, кад је распали, удари пају - сламка паљецос - шандрцав пајуга - сламнасто сено (трава) паљит - увенуо пак - так, ономатопеја пуцња паљит ла фок - осмуђен или ударца паљиш - офрље, пакалě - угурсуз, замлата неконтролисано пакаљит - злосрећан; пана, пјењиљи - перо; клин намагарчен, насамарен скоаће пана ла бушћан пакалос - неодмерен, при сечи (обарању) стабла угурсузан, будаласт прво се засече клин да би се пакат - жалосно; грехотно дрво оборило пакатос - грешан панарју - кутија за писаљке или писаћих пера; мастионица пакатосу - грешник
_______________________122______________________ пангањешће - загађује, прља папушйка - луткица пангањит - онечишћен, папуҹ ку калкйј - ципеле са загађен потпетицама панжањит - са паучином пара (фокулуј) - јара, усијани панжěну - паук; паучина ваздух, плазма панжйнос - са паучином, фок шй парě - ватра и јара, има паучине ватра и усијани ваздух панжěњи - паучина парада - парада панжйњи ђе клаје - лемези, парађиш - парадно мотке са неокресаним врховима парајману - парчетина, које се везују на врх пласта
панталоњи - панталоне панушу - опна панушйт - кус, отпалог перја ла панушйт - истрели су га из гаћа, одрпали га сě панушěск гаињиљи кокошке на сунцу кљуном премећу кроз перје паоду - поплава паоду помйнтулуј - потоп виње пи паоађе –долази у таласима, наизменично папа - њупа, јело папара - попара папě - њупај, једи папукариту - израда ципела папукарјешће - ради на ципелама папукаррица - обучарка, ципеларка папукарју - обучар, ципелар папукарњику (адекватно као: комарњику) - ципеларник папуку - ципела (топоним: планина Папук у Славонији) папуку ла пјеђикě - део на кочници запрежних кола папура - трстика папуша - лутка папуша ђе кукуруʤ заметак кукурузног клипа папушарју - луткар
тракасти комад (као од сланине)
параоа - пара, новчић парасйт - напуштен; опустео са парасйт - опустео; препуштен зубу времена Параскија - Параскева параула - скитница, дроља, опајдара пардон - извини, пардон пардоњамě - извини ме ма пардоњеск - извињавам се паринтаћа - отаџбиа паринћа, паринћиљи родитељ паринцěшће - родитељски паринцй - родитељи Парјасймиљи -Ускршњи пост
парјекја - пар парјекит - у пару, направљен пар парјеће ла ундрја - дувар између два стуба парјећиљи - зид собе (куће) изнад темеља паркје - као да, налик; ваљда паркје вјеʤ ту - кобајаги паркје ну ми драг - као да ми није драго парњица - парница парњиҹери - парничари парос - длакав партаљиљи - прње, ствари парћа - део; страна
_____________________123________________________ парћинарј –партнер, пастрйма - пастрма, суво месо учесник; деоничар, суиграч пасују - пасуљ пару, парљи - чаша, чаше пасују ал вјерђе - боранија пару, пари - колац, колчеви пасују ђи пје тйрш –врста до'о парě - две чаше пасуља: приткаш дој парј - два колца пата - мрља, флека; пега пари ђи навађит - два патамушу - јастученце, колца за вратило при тампон, тупферчић намотавању основе ткања патат - исфлекан пару ђе поркоњ - мотка са патицйљи - патике којом се преноси навиљак сена патрону - метак за сачмарицу паруту - жал, жалост патру - четири йм вењи парје рěу патруʤěҹ - четридесет растужих се патруʤěҹиљи –даћа за йм парје биње - драго ми је, четиридесет дана након смрти радујем се, мило ми је патруспрјеҹе - четрнаест йм парје рěу - жалим, жао пату - кревет, постеља ми је, сажаљевам, тужан сам патулу - пласт сена или ми сě ймпарје - чини ми се тулузине на дрвету или парҹелу -комад, парче; парцела издигнут изнад земље парҹељaʤě - комада; патулу кěшй - балкон парцелише пауну - паун парҹељит - искомадан; пацала - патња, паћење испарцелисан пацěшће - пати паса - брига, скрб пацймја - патња, паћење нум пасě - није ме брига, не пацйт - напаћен; искусан марим пацйту - паћење пасалěу - папазјанија, пашапорту - пасош измешано и изгњечено ја дат пашапорту - у смислу да је неког изгнао, раскрстио с пасарика - птичица њим, отерао га, најурио, изјурио пасарјелу - птичурак пашěшће - корача пасароју - дух некрштено умрлог детета. На даћама месе пашйту - корачање пашмајдаку - парчетина, се посебни хлепчићи који се тракасти комад (као од сланине) пре даће намењују овим духовима да не би дирали даћу пашће - пасе пасат - спљескан, здробљен пашћељиљи - врста пролећног цвећа; по веровању пасěрја - птица кад се први пут угледа у паскут - попасана трава пастрала, пастрјала - штедња пролеће, деца преко њега требају се поваљати како не би пастрěљњик - штедљив, имала главобољу или вашке чуваран током године пастрјаʤě - штеди
_____________________124________________________ Пашћиљи - Ускрс пеҹетује - печатира пашћиљи - причест за Ускрс пеҹинӂина - лјешница, руса, пашћуња - испаша, паша росопас; кожна болест у облику пашу - корак пега йј дě ку пашу - мери кораком пеҹинӂину мјерӂе ку пашу - иде лагано, пйламида - паламида корак по корак пйлњаку - левак (велики) паҹа - мир пйлњија - левак пě (пй) - па пйлпěје - лепрша, прхти; пěкује - пакује титра, пламса пěлмује - шамара пйлпу - јато пěрос - длакав, рутав, космат пйнакума (пйнě акума) - до пěру - длака, коса; стабло сада крушке пйнě - до; док пěру ђин кап - коса пйнěће (пйнě ěће) - дотле пěру поркулуј - раставић пйнěћакума - ето до сада пěру ҹасулуј - кончаста пйндарју - пудар, пољар, опруга на ручном сату чувар поља, пољак пěру порҹеск - дивља крушка пйндарија - чување поља; пěстрěв - шкрипац, врста накнада пољару у натури пйндěриту - чување поља; буковаче пěтура - поњава плаћање пољаку у натури пйнʤа - платно пěтурјељиљи ла сукнě фалте на сукњи пйнʤа ла фириз - лист тестере пěтурјељиљи ла плаҹинц, пйнʤуит - као платно, налик плаҹинц ку пěтурјеље раширеном платну лиснато тесто на влашкој пйња - хлеб пйња уојлор - бела рада плачинти (гибаници) пе (пи) - на; по пйњишоара - хлепчић пйраиту - праскање, прштање педаља - педала пеиҹа (пе аиҹа) –овдека, овде пйраитура - прасак, тресак пйрěје - пуцкета; пршти петриш – каменито тле, пйрěшће - клевеће, оговара земљиште са пуно камена пйрвењаку - првенац петришагу - камењар петрјеҹе -испраћа; (с)проводи пйргау - напрасит, пргав а петрјекут - провео; спровео пйргу - дрвена полуга, ћускија са петрјекут - мимоишао се, сě пйргујешће - сазрева, почиње да румени воће мимоишли се; провео се; пйргујала -почетак зрења воћа преклапа се пйрдањику - злосрећник, петрјеҹерја - испраћај проклетиња; неваљалац петрос - каменит пйржала - пржење; запршка; пећејка - шлиц оно што је испржено пеҹету - печат
______________________125________________________ пйржěшће - пржи а пйрҹит локу - лоше изорао пйржйту - пржење њиву пйржйтура - запршка пйсс - шиц, узвик за терање пйржол - спечено, спржено мачке пйржолу - пакао; пожар пйсла - густо растиње; пйржољит - изгорен, умршена коса спржен; спечен пйслат - умршен, пйрйту - клеветање; тужакање испреплетен; хаотичан пйрйторју - клеветник пйтпалака –препелица; у пйрлазу - превој, усек, пролаз Црноречју: врста траве (топоним: Пйрлазěлу ла пйтпěје, пйтпоање Кйршйјоара а микě ла испрекидано замуцкивање Гарвěна) услед страха или узбуђења; пйрлогу -парлог, коров на њиви неравномерни рад мотора; пйрлоӂит - запарложено, неравномерно и бучно њива обрасла у коров пламсање пламена пйрља - изјелица; који је све пйћикě - ваљда; зар проћердао, лумпенпролетер пйшкавит - тачкасто прљит - опрљен, осмуђен; иструљење на воћу или значење: обршћен пйшкавитура - тачкасто прљиту - јаданичак иструљено воће пйроање - пуцкета, прашти пйшњица - израз за стање пйрпаку - шипка, полуга, воћа и поврћа након ћускија измрзавања, посебно за пйрпаку, пйрмаку (ку карје бундеву и кромпир сě фаҹе очинҹала ла кар) – пйшљећиљи - пух савитљива дрвена полуга са пйҹос - плавозелено којом се затежу увезани балвани пива - ступа, аван пйрпориту - прпорење пива ђе кар - дрвена пйрпороашйљи - џанарике полуступа, ставља се испод пйрпорос - бубуљичаст точка ради кочења пйрпорица мори - део пигуље - треби воденице на коме стоји горњи пигуљит - требљен воденични камен пиђинкоаҹа - одовуда пйрпорјешће грйу пиђисупра - одозгоре фунгицидно тртирање семена пизма - злоба; надметање пшенице пре сетве пизмаш - завидљив, злобан пйрпору - црвене бубуљице пијацу - пијаца; тржиште пйрћа - пртина пикатура - оно што је кануто пйрҹоака -патока; лоша ракија пикě - капље; пада пйрҹу - јарац; неизорана са пикат - покапао се, кануо се земља између бразди пику - кап пикура - тачка; капљица
______________________126______________________ пикура ђе мускě - испљувак писку - унутрашње сужење; муве писак пикурě - пада у капљицама писку ла клањет - вршак на пикуц - сћушно, као зрнце кларинету, писак пикуцу - капљица писку карулуј - део пи- ла - око; до запрежних кола пила - турпија пистě - над; преко пилěва - отприлике, око пистрйҹуња - шаре, пилйнгě - око, около, поред ишараност пиљешће - стружи, турпија пистриц - шарен пиљитура - струготина пи-сумунће - подножје пин - кроз; по планине пимњица - пивница пи-супт - испод, по испод пинтрě - између пита - лепиња пингě - мимо, поред питулат - сакривен пинтрěушě - кроз двориште ку питулату - кришом, тајно пинтру - због, ради питулě - крије пинтру ҹе - зашто, због чега питуљик - патуљаст пинћин - са пегом на нози питуљику - грмуша; кепец пиоање - пијуче; пишти питуљиҹа - жмурка, игра пиоање возу - пишти жмурке локомотива пићит - погурен, сагнут; пион пуји - пијучу пилићи малог раста пион урјекиљи - пишти у пићиш - (иде) погурено; ушима (иде)кријући се пиоњала - пијукање; пиштање пиу - ступа пипарка - паприка пиурмě - после, потом пипарка брошћи - љутић пицйгаја - сеница пипаркат - запапрен; ољућен пицйгаја бјешйноасě пипаркуца - љутић плава сеница пипијуга - прашинаста земља пицйгојат - променљивог пипота - бубац обима пироју - ексер ворбјешће пицйгојат пироћешће - куња, одолева сну говори променљивим пискавим пироћит - куњав, неиспаван гласом, мутирање гласа пишату - мокраћа; мокрење пиру - пиревина пишаҹосу - упишанко писат - изгњечен, пасиран пишйтоарја - писоар писаʤě - притиска и гњечи пискоаја - свирало (од врбе) пишйтоарја ваҹилор писковица - клисура; сужење одмориште за краве у запрези Пишйтоарја ваҹилор пискоју - писак на свирали топоним близу Малог Кривеља пискоју мори - отвор на коме испада брашно воденице
______________________127________________________ пишљага - дрвени чепић пјељину - пелин (типл); спојница пјенђера - прозор (локализам из Црноречја) пишљеӂиљи - дрвени пјенӂету - пенџет чепићи (типлови) за спајање пјенӂетује - пенџетира дасака пјепину - диња пишћаʤě - избија вода на пјептарју - грудњак, пуловер површину тј, притиче у пјепту - груди капљицама (из тла, бундеве, пјепту сакури кроз зид, даску) пјепту ла куцйт пишћина, локу унђе пјепћенату - чешљање пишћаʤě апа пјепћинатура - фризура пишћолу - пиштољ пиҹа (пи аиҹа) - овде, овдека пјепћину - чешаљ пјепћиш - директно; наспрам; пиҹору - нога прса у прса пиҹору сěјњи - стубић на пјердут - изгубљен саоници пиҹору ла коасě –ручица на са пјердут - изгубио се пјердуту - губљење; изгубљени косишту, бабак пјерђе - губи пиҹороаӂиљи - штуле пјерђерја - губитак; губљење пјара (пара) - крушка пјериту - изгинуће; нестанак пјарě стрнопјацě - врста пјерје - гине крушке пјарě станкуцě - врста крушке а пјерит - погинуо пјарě порҹешћ - дивље крушке са пјерит - нестало само од себе, нестао, изгубио се пјарсěка - бресква пјеришоара - сарма пјатра - камен пјерћица баће пјатра - пада град пјесěкос - песковит пјатра ђи вар - кречњачки пјесйку - песак камен пјетрарју - каменорезац пјатра мори - воденични пјетриљи - камење камен пјетриҹика - каменчић пјатра шарпјаскě - гранит пјеђика - кочница; заплетка пјећекос - у закрпама; у ритама дě пјеђика - саплиће пјекмјезу, пикмјезу - пекмез пјећику - парче платна; закрпа пјешкарјешће - риболови пјеларина - пелерина пјешкарија - риболов пјелушйна - кожурина пјеља, пијљи - кожа, коже; пјешкарју - рибар пјешкарју - ковач (птица) покожица на воћу йн пјља гоалě - го, необучен пјешкуцу - рибица пјешћарија - рибарница ма манйнкě пјеља - сврби пјешћера - пећина ме кожа пјешћиљи - риба пјељаг - ћелав, без длаке
______________________128______________________ пјеҹина - кртина плокорјаца - даровање плопу - топола плајвазу - оловка плајвазу ла дарак - лајсна плоска - буклија, пљоска на футеру плосканат - пљоснат плотогу - парче коже (гуме) плаку - укус плакуту - слаткост, сласт плотоӂана - парадајз пламаду - тесто; смеса плотоӂи - кожни обојци пламађешће - меси плотоӂина - боквица плантјика - пантљика плотожйт - утиснута пласěљиљи - облога на прљавштина на платно дршци ножа (књиге) плотушу - исечено и пласěљиљи ла куцйт испреплетено корење ритског рукохват ножа биља за седење пласта - сегмент ограде од плугарју - орач, ратар тараба, леса плугу - плуг мјерг пластě - кордонско, плугу ђи сапат - плуг фронтално кретање копачица плата - плата плуг йнторкěторј - плуг плаћешће - плаћа обртач плаћика - деверика плумбарија - тополивница, плаћиту - плаћање фабрика муниције (постоји плаҹегјаца - сладолед топоним у Мајданпеку) плаҹерја - укус; задовољство, плумбу - олово; куршум, тане уживање плумбу ђе кољашě плаҹинта (плаҹe йнҹинтат) згрудвано брашно у качамаку - влашка гибаница плута - јаблан; плута плěнује - планира; разматра пљакě - полази плйнгарјец - плачљив пљаоа - плева плйнӂе - плаче пљаска - пљуска, шамар; плйнӂе вија - окапавање са пљескавица орезане винове лозе са факут пљаскě плйнӂе лумина - окапавање направило се као пљескавица воска са свеће која гори пљекарě - пођоше плйнӂе салка - пролећно пљекарја - полазак, старт окапавање са листова врбе пљеку - плех плйнӂерја - плач, плакање пљесњит - блесав, шандрцав плйнсу - плач, плакање ла пљесњит - звизнуо га, плоаја - киша одаламио га, плоаје - пада киша пљесњитура - блесавко плојат - покисао; покуњен пљеурос - са плевом плоинће - кишовито пљећера –увијене плетенице плојос - кишовит косе на потљку жена плокону - поклон, дар пљећери –плетенице косе
______________________129________________________ пљеша - ћелави повестйту –причање, пљешйу - ћелав (топоним: приповедање планина Пљешељвица) повјестěшће - прича, пљива, пљивиҹоара – приповеда дугуљасти лист траве, заперак поган - ђаволаст, лукав, на биљци (кукурузу) покварењак погањија - поганштина (топоним: река Плива у Хрватској; село Пљиванěцу, у погану - демон; врста болести транскрипцији Пливановац => погањиту - нечастиви Бливановац => Бљувановац поговорјала - зановетање; који је применован у Вељково) обесвећење поговорјешће помана пљивјешће - плеви пљин - пун обесвећује даћу подвалу - подметач у виду пљоду пљусњешће - распрскава се гредице пљусњит - распукнут подгорија -виноград; њива на којој се обрађивање усева поада - запрљана крпа или део веша, прљав и стар убрус врши окопавањем подгорија -виноградарство поађиљи - грудвице длака поакњиту, пакњету - пуцањ подгорија -виноградарски терен; (усрпској транскрипцији поала - скут; поала помулуј - доњи део извориште за топониме: крошње код воћке Подгорац, Погоревац а могуће и Подгорица) йн поалě - у крило поаљиљи - подсукња подмарěшће - приморава, присиљава поама - плод воћке поарка - крмача, свиња; подос - длакав, космат, рундав чобанска игра са штаповима и подруму - подрум иверком, наликује голфу поду, подурљи - мост; таван поарта - врата, капија поду гринʤй - плафон поартě - усмерава, води поду ђе фйн - сеник поартě грижа - води рачуна поду кěшй - таван поартě цоаљиљи - носи поду пěлми - надланица одело на себи поду пиҹорулуј - горњи део поартě уора - води коло табана поаће - може поду, поађиљи - гомилица поаће- фи –може бити, длаке вероватно, могуће подујова, ујова, ујовěцу сě поаће - може се висораван, пропланак на поваста - прича, приповетка узвишењу; (топоними: повастаторју - приповедач Подујова, Ујова, Ујовěцу; у повестěљњик - причљив српској транскрипцији: Подујево, Ујова, Ујовац)
______________________130______________________ подујова -може значити: пољи - дукати подијум пољиђија - пропланак, подујовě -надвишено у зараван, висораван, равна облику моста ливада у шуми, површина без пођала - таваница; патос растиња; залеђена глатка пођала подулуј - таваница површина (каква се обично пођина - доња половина види зими на путевима и пласта пешачким стазама) пођит - прекривен равном пољијимја -позлата; политура облогом (даске, камене плоче, пољијит - опточен златом, талпе) позлаћен; полиран са пођит апа - вода се пољикра - надимак; презиме прекрила леденом кором пољикрит - са надимком са пођит лйна -усукала се вуна пољику - чоканче пођишу - висораван пољимит - зачет; појавио се позйнарју, пěзйнарју, (са пољимит колцу бобулуј пазйнарју - џеп кйнд расěрје) позйу - позив пољица - полица појана - пољана, пропланак пољица жугулуј - доњи део појандра - лајсна, пречага јарма (летва) појма - појма помана - даћа, подушје појмйње - прекосутра помана аљилор сě дě пинтру покаинћа - кајање, покајање шојмање сй ајбје ђи мйнкарје поклађа - јастук за седење; сй ну дйраскě копији ај миҹ. јастук испод седла на коњу Пинтру шојмање рěу је копји поклод - прљавштином сй сě ласě сй трјакě пин гуној утиснуто и улепљено платно шй унђе сě лапěдě апа ђин покњала - пуцање албја ђи спалат - обредна даћа покњешће - пуца; пршти помана ђи вијацě –подушје покњитура - пукотина које се намењује за живота покорала - покоравање помана марје - даћа за седам полоамја - расед, усек година (топоним: Полоамја, ђила помењала –сећање на умрле, Цěпје кйтрě Горњана) призивање умрлих пологу - руковет помењит - будан полока - пола литра помењиту - буђење полошћа - кућа на имању, помењешће - буди салаш, појата сě помењешће - буди се полу - дукат помйнтос - онечишћен са пољежњија - зараван, без земљом; тешко обрадиво успона земљиште пољежњик - равано, без помйнту - земља, тло успона (када се мисли на пут)
______________________131________________________ помњата - платно на коме се настао назив Пореч на Дунаву, сипа вода када се намењује за (и Пореч у Далмацији) порймба - трњина (плод) покој душе порймбарју - шибљак трњина поноу, проноу - препород; порймбак - граораст обнова понојит, пронојит - поново порймбаћик - граораст порймбу - трњина (стабло) обновљен; реновиран порйнка - захтев; наруџбина; са понојит извору заповед; налог; наредба; порука снажење извора након суше нум поносěшће - не свиђа ми порйнҹешће - наручује; се, није ми по вољи, не прија ми поручује понурљи - отпаци жита при порйнҹиторју - наручилац; наредбодавац вејању порјезарју - порезник понтурљи - набуситост ђин понтурј -набусито, осорно порјезу - пореза поркарјаца - свињац попа - поп попашњица, попашћица - поркарју - свињар поркица - врста траве напаст, пошаст, штеточина; поркоњиту - дењање сена несташлук поркоњу - навиљак (стог) сена попија - поповско звање поркотос - безобразан, попику - дрвени рајбер попику ђе расуҹит - витлић, бесраман порку - крмак, свиња комад дрвета којим се упреда порку сйрбаћик -дивља свиња конац порњешће - почиње, започиње попиљњику - копитњак порњитура - почетак попицу - попац портамйнту - понашање, попјаса - попадија попоју, пуцоју - уситњен сир опхођење убачен у врелу грудву качамака порту - ношња порћица - враташца, капиџик попоросйт - упропашћено; порумбишћа - кукурузиште сфућкано - кукуруз попта, пофта -жеља, прохтев порумбу порҹеск - свињски попћешће - жели; захтева порҹешће - свињски, као свиња попу –потпорањ, дрвени порҹија - свињарија стубић у конструкцији крова, посађина, бйрна пи карје стожер је принсě „броаска“ ку порěу (порњиту рйулуј) калкйју мори - део на врело, извориште реке воденици, греда на коју је порěу рěҹе - хладни извор, усађено воденично вретено хладно извориште, посйкљит - умашћено (вуна, порěурј рěҹ => порěҹ коса) =хладни извори (хладне воде), топоним од кога је вероватно поставица - коританце
______________________132______________________ поставица мори - део на сě потривјешће - дешава се; воденици испод коша равна се постајка - махуна поћака - стаза, путања постаоа - корито поћекуца - стазица, путањица постата - кордон; фронтални пофйртěу, пофйртаље – наступ жетеоца или копача на бућкуриш; бофл роба; труло њиви воће и поврће постěшће - пости са факут пофйртěу посту - пост довљећиљи стрйкат (йнгјецат), ђе пост - посно скртавјећиљи – бућкуриш од Посту круҹи - Часне вериге труле (смрзнуте) бундеве, краставца посумарйт - потиштен, утучен, нерасположен, суморан, пофта, попта - жеља, прохтев пот - могу пофћешће - жели; захтева потапина - зарушено место, пофћељњик - који извољева провалија, поткопано место пофћим - желимо; захтевамо потйнгу - потезница пофћим? - желимо (ли)? потйнгу ђи трас, йнлок ђи обраћање госту у смислу: желите катушě је огођит ла жуг кйнд сě ли, чекамо захтев, извољевајте пошта - пошта йнлок ђи тйнжалě пуње поштарју - поштар санӂиру ђи трас потйнгу плугулуј - ланац на пошћељешће - поштује плугу за ргулацију дубине орања пошћељњик - поштен, који поткапина - зарушено место, поштује провалија, поткопано место пошћењија - поштење поткоава - потковица пошћењит - поштен потковјала - поткивање поҹала –порука преко потковарју - поткивач посредника, може значити: потковјешће - поткива препорука потољит - спокојан; стишан; поҹешће –поручује; утољен; потуљен; може значити опомиње поруком дволичност, притворност поҹиту - забрана испаше потоњиja помйнтулуј знаком; поручивање потоп света поҹитура - порука; наредба, потоњит -потопљен, потонуо захтев; објава, обзнана, поторěњија -клетва; затирање обавештење, препорука поторйлар поҹу - порука; опомена потривě - равно, уједначено поруком; грана са лишћем потривит -погођен; уједначен забодена насред ливаде са потривјешће - погађа; равна значењм забране испаше са потривит - уједначило се; поҹумбу - високи пањ настао десило се заламањем или преламањем дрвета
______________________133________________________ поҹумбу потковарјулуј прěзнује - празнује, светкује, слави трокрака поткивачка рачва поҹунгарит - заломљених прйваљија - авлија; двориште; трг грана прйнʤу - ручак прагу - праг прйнʤйшору - доручак прагěрју - надвратник пражйна - дугачка мотка, прйнʤěшће - руча, ручава шипка прйсњешће празњику - празник, слава прйсњирě йн тоаће пěрцйљи раштркаше се (разбежаше се) на фак празњику - славе све стране (кокице од кукуруза, (славим) славу, празнују јагњад на пољани) празњиҹери - гости; прибоју - здравац слављеници привјегју - велика обредна празу - празилук ватра Праова - Прахово привјешће -посматра, осматра прападу - беда, пропаст пригивитоарја - славуј прапађит - упропашћен, пригољиҹу - вампир, демон пропао пригорит - прегорео; прапасту - понор; пропаст прида - аванс, приде прапěстује - упропашћава приђиђала - принуда, присила прапору - опна и сало на ла приђиђит - принудио га; цревима надвладао га, савладао га прасарě - посипа приђиђешће - принуђава, прасарјаʤě - посипа прасйла - приплод, расплод присиљава пријеру - април прасйту - размножавање, расплодња домаћих животиња примиту - примање примјеʤěшће - преграђује, праћка - праћка прави преградни зид прау - барут примјеʤйт - преграђен прафирě - пребира, примјеʤу - преграда, преглеђује, претражује прафирě ку окји - осматра, преградни зид примјежђа - препрека; невоља мерка прафирě пин пěр ђи падукј примјежђа рě - опасност, - чешља, пребира и преглеђује претња; велика препрека примјежěшће - пречи, косу од ваши препречује прашйна - прашина примјешће - прима прашйнат - прашњав прашйту - окопавање(кукуруза) примовара -пролеће(прво лето) примошу - првак; старешина а прашйто - награбусао прашйторју -плуг за браздање принʤаторју - држач; штап на коме се везује и затеже између редова; култиватор прашу - трун; зрнце прашине основа на разбоју
______________________134______________________ принђе - хвата прја'дйнк - предубоко принђе ђе биње - добро прјажма - правац, смер дође, добродошло йн прјажмě - у правцу, на принс - ухваћен; учвршћен удару принс ку пироаје - закуцан прјакопт - препечен; презрео (учвршћен) ексерима прјалунг - сувише дуг припашěшће - прикључује прјаминҹуна - паралажа се, приступа; повинује се, прјамулт - премного приклања се; искорачује прја'нврјеме - прерано припашу - испечено бравче; прјанкаркат – пренатрпан, жртвено јагње (прасе) пренатоварен припит - лоше испчен; опечен прјапљин - препун са припит ла соарје - опекао прјаскумп - прескуп се на сунцу; добио опекотине прјаскурт - прекратак од сунчања прјастěҹе - престоно припитоарја - кукурузни прјастрймт - сувише тесан хлепчић који се пече ослоњен прјастрйнс - пренапрегнут, поред ватре сувише стегнут, претерано припјала - припека; јара стегнут припјешће - припекло, жари прјасту - престо припону - везивање стоке на прјасупцйјат - сувише истањен пашу прјасупцйрје - сувише танко припоњешће - везује стоку прјатарје - сувише тврдо; на пашу сувише гласно (јако) припору - узбрдица, успон прјаћимпуриу - сувише на путу раностасан присака - вештачки или силом прјаумплут - пренапуњен начињен пролаз на терену (где прјаҹинста - причест пролази далековод, пробој прјегасйт -пронађено, изнађено војске на фронту) а прјегасйт - пронашао је, прископала -пуцаљка од зове изнашао је, сконтао приспит - ухваћен у шкрипцу прјемењељиљи - преобука, пристěлка - кецеља, прегача чисто или свечано одело приҹепиће - присети се прјемењит - преобучен у приҹепјерја - опажање; чисто или свечано одело предосећај прјенцу - ручна кочница приҹинста - причест прјенцује - кочи ручном приҹина -повод, узрок, разлог кочницом приҹјепе - осећа; предосећа прјеса - преса прја - префикс: пре, сувише прјесује - пресује прјабиње - предобро прјескура - прополис прјабун - предобар прјесуиту - пресовање прјавйртос - сувише густ прјесура - врста птице
______________________135________________________ прјеће - важније, претежније између делова шуме, усек прјећењија - пријатељство између брда прјећину - пријатељ пролука могуће извориште за топониме:Луково, Лука(Лукја) про - префикс: поново прољинсу - подлевање проаспěд - тазе, свеж проба - проба; пробање; узорак сě прољинӂе - подлева промају - промаја пробјешће - испробава; промутат - премештен, покушава проваʤуту - провера; поново испремештан, пермутован пронумит - преименован, виђање поново именован сě провјеђе - провиди се пропоада - марама убрадача проварсарја - преливање провинʤаторју - препродавац пропта - подупирач, потпорањ пропћала - потпора провиндут - препродан пропћешће - подупире проворба - превод проворбиту - поновни договор са пропћит ђадоуо препречио се прогинђиту - поновно размишљање; предомишљање пропус - поново стављен прорупт - прекинут продат а продат - поново изђикљао, просаманат - поново посејан поново изникнуо; поново ударио проскрис - поново написан; продус - поново отишао преписан пройнћињерит - подмлађен проскрисура - препис проймпинӂе, про'мпинӂе проспалат - поново опран - потискује прост -глуп(ав), наиван, затуцан проймпинс, про'мпинс простала - праштање уметнут; сам од сбе се померио сй ње простйм - да се опростимо (узајамно праштамо) пройнћинс - пново простйт -опроштен; помилован рашширен; понво испружен простйту - праштање прокљету - демон, сотона простйја - глупост, незнање; у прокљецйт - проклет проковěцу - поњава од козје крајинском говору: некултура, простаклук длаке простован -наиван, тупав, глуп прокопјеће - префриган, просту - наивчина, тупавко, лукав, злобан, подмукао глупак прокопјећиљи - злобник, протоколу - протокол, подмуклица; демон прокумпарат - поново купљен записник; образац, написани захтев (молба, жалба); званична пролука - природни пролаз књига (венчаних, рођених) где се може неометано проћи проумбларја - излет; шетња или погледати: између њива, проумблат - препакован; између живица, пролаз кроз прошетан шуму где постоје чистине
______________________136______________________ проумблě кукуруʤу пуљаора - неумесне шале, претражује кукуруз од мишева неслана шала, изругивање и проумблě црјепу шиканирање, у жаргону: препакује цреп на крову зајебанција сě проумлě - шета се пумну - песница; прегршт проумплут –поново напуњен пунга - кеса на појасу профакут - преправљен, пунга ђе бањ - новчаник пново направљен, обновљен пунћа - ћуприја профек - без грешке, пуње - ставља, меће перфектно, квалитетно сě пуње пи лукру - бацио се профекос - савршен, на посао, започиње посао беспрекоран, квалитетан сě пуње луна но'о процапу - руда за вучу започиње нови месец процапу ђи батут кйњипа - сě пуње плоаја (вйнту) трлица почиње киша (ветар) пруна - шљива (плод) пупě - цмаче, љубака прунду-шљунковито приобаље пупěʤа - пупавац прунљи ускаће - суве шљиве пупу - пупољак пруну - шљива (стабло) пупулоанка - луткица; пруну ал марунт - џанарика девојчица пруну ђе варě - пожегача пупуцану - у преносном пруну ђе тоамнě - шљива смислу: клиња, велико дете јесењка пупуцоју - гомилица житке пруњишћа - шљивар масе пувěје - одзвања од удараца пурику - бува; зврк пујандру - веће одрасло пиле пурјекјаʤě - треби буве пујица - притока (хидроним у пурјекос - пун бува, има бува Брестовачкој бањи) пуртарја -понашање; владање пујицу - пиленце; украшчић, пуртат - вођен; изношен(о) шара одело ако је говор о оделу пујка -кокица(млада кокошка) но'о луњ мујерја поартě пују - младица; младунче (ђи женна је гравидна 9 месеци мйцě, јепур, луп); пиле; украс пуртату - ношење; вођење пулбěру - прашина пурҹаоа - прасица пулборос - прашњав пурҹелу - прасе пулбу - прах пус - стављен пулбу флори - цветни прах а пус грйу (кукуруʤу) пулпја - виме посејао пшеницу (кукуруз) пулпја пиҹорулуј - лист на а пус мйна пи јел - ставио нози, мишићи потколенице руку на њега пуља а пус поми - посадио воћке пуља шй суља -курта и мурта а пус уокји пи јел - уочио га, фиксирао поглед на њега
______________________137________________________ пуста - пусто, празно (насеље) рабдě - трпи, подноси пустарě - пусто, ненасељено рабожу - рабош пустйј - пусто, опустело рабожу ку цйнкуша пустйја - пустиња дрвена забележена ознака пустйња - врста птице ваљавичара и засеком одвојени злослутнице део путоарја - смрад, смрдљивост; раварасат - растресит, има и значење: ленштина сипљив; разливен преко путрикала - цевасти пробојац раварасаторј - растресит, за гуму и кожу, зумба сипљив, осипавајући путрјегају - иструлело дрво, сě раварсě - осипава се; трулеж прелива преко путрјегајос - трулежан равěн - влажан, овлажен, упио путрјед - труо влагу из ваздуха (околине) путрјеʤала - труљење равењала - влага, путрјеʤěшће - трули овлаженост равењија - влажност путрјеʤйтура - трулеж равйлва, рě вйлва - зла вила путурос - смрдљив (равилва = равијојла) пуће - смрди пућерја - моћ, снага; могућност рага - кљусе, рага рагазу - предах, тајм аут пућерњик - моћан, у снази ја дат рагаз –дао му предах, пућина - каца, бачва одмор пуфěје, пуфоање - пухће фйрě рагаз - без предаха пуфу - врста гљиве; хладна раʤа - зрак; полупречник проја упржена на маст сě рěʤује - пресијава се пуца - дечија мушка пиша пуцйн -мало, малко; зрацима недовољно раʤйматоарја - наслон; пуцйњија - немаштина; по ослонац; гелендер мало; недовољност раʤймě - ослања, наслања пушка - пушка рађе - стружи; брија пушкарју - пушкар рађе пјеља ђи опинҹ - ножем пушкěл, ймпушкěл -упуцај га стружи длаку са коже за опанке рађикě - диже, подиже рађикату - дизање, подизање рађина - удубљење испод
Р
корења у подлоканој обали реке
ражоакě - трепери; разиграва; размрдава раглуцй - регрути сě ражоакě фоку - трепери рабдарја-трпљење; толерисање ватра рабдаторј -издржљив; разбику -може означити: клип; стрпљив
пробојац за пробијање метала
______________________138______________________ разбику ла прископалě рају - рај клип на пуцаљки од зове ракита - шибљаста врба разбит - побеђен, савладан ракитарју - врбак надвладан; сузбијен ракиу - ракија ла разбит фоамја ракиу профакут -препеченица савладала (надвладала) га глад ракла - рачва са разбит боји - надвладали раклат - рачваст, разгранат се волови у борби ракоариторј - освежавајући; разбјала -надметање; рат; битка расхлађујући разбјешће - побеђује, ракоарја - свежина; освежење надвлађује ракоарје - свеже сě разбоаје - размеће се, ракорјаоа - ладолеж луксузира се ракорјешће - расхлађује, сě разбоаје йн пат - протеже освежава се у кревету, ужива у кревету раку - рак разбојерју - победник (а)раљица) - плуг копачица разбоју - разбој рамас - заостао, остао разбуна - освета; разведрење рамасатура –остатак разбунат - разведрено рамашйту - неваљалко (дању), прозрачно време рамйње - остаје; заостаје, разбунату –разведрење, преостаје разведравање; освета рамњику ал алб - хајдучка разгоду - распоред трава разгођешће - распоређује рамњику ал галбин - врста фаҹе разгоду, дě ђи разгод, траве разгођешће - прави распоред рана - храна, крмиво разлогу пе поманě рапаӂику - арпаџик обредни хлепчић на даћи рапуње - (по)убија; уништава разлоӂала - објашњење, рапунсу - умирање; убијање расуђивање са рапунс - преминуо разлоӂиту - разјашњење; рапусала - уништење; расправа помор; страдање разњала - одвајање рапусйн, рапусйнос разњешће - одваја, раздваја смртоносан; уништавајући разњица-разлика(у одузимању рапусйт - упокојен, разњиту - одвајање преминуо, страдао разоара - дуга уска парцела рапусйту - преминули, земљишта (њива) покојник разорика - мала парцеллица рапҹуњу - септембар разорјала ђе ʤěо - освит, рапуҹу (рěу апуҹ, рапуҹ) раздањивање странпутица разору - супротан отклон рар - ретко; редак бразди на средини њиве раринћа - чистина; пропланак
______________________139________________________ рарит - проређен, разређен раскуноашће - распознаје раритура - место где је распěлу - раскол; расцеп проређено распйнћику - раскрсница, раришу - пропланак, чистина раскршће у шуми распинћикě - расеца, распори рарjaца - реткост, раритет распрйнжйт - разбацано рарјешће - проређује распунсу - одазивање; одговор рарунки - бубрези растěу - парожак рарункју, рарункиљи - бубрег растйту - брецање, рас - обријан; саструган са растйт - обрецнуо се расаду - расад растоака - водени рукавац, канал за преусмерење тока реке расађељњица - расадник; растоарнě - преврће; претура садилица расађешће - пресађује, расађује растоҹешће - прави канал за пеусмеравање воде, одводи воду расађит - пресађен, сађен расапат - прекопан, раскопан споредним каналом (рукавцем) растоҹит - преусмерен расарит - изникнут расариторј - клијав, који ниче (раздвојен) ток; направљен канал за пеусмеравање воде расариту - ницање; исток расариту соарљилуј - исток растурнарја - превртање; преокрет; преврат йн парћа расаритулуј - на расу - бријање исток, у правцу истока расуку ђи скос кофа ђин расěљњица - расадник бунарј - витло на бунару расěрје - ниче, клија расунату - одјек расйпирја - разбацаност; расунаторју -звучник, мегафон расејање расйпит - разбацан, расејан, расунаторј -звучан; резонантан расунě - одјекује, јечи раштркан расйпу –расејање, раштркање, расурит - налик сурутки, разбацање; дисперзија; сипар млеко се претворило у сурутку раскајат - раскречен; кривоног расурљи - скувана сурутка расуфларја - незаптивеност раскобоала - раздор, расуфлатоарја –одушка за неслога; побуна, немир ваздух на посуди рас(колњица) –ногаре расуфлě - не дихтује, (тезга) на којима се израђују пропушта ваздух точкови запрежних кола расколу - у земљу пободена сй расуфлу - да предахнем, да одахнем дрвена рачва у коју се ставља расуҹешће - упреда крупица соли међу стадо расуҹит - упреден оваца; исти низраз важи и за расуҹиторју - витлић за чивилук у облику сталка раскопт-добро испечен изнутра упредање конца раскројит - расечен по дужини
______________________140______________________ расфират - размакнут, раҹуњитоарја - рачунаљка лепезасто раширен раҹуњица - рачуница, расфирě - размица, раширује математика расфирě пěру (пјењљи) рě, ра - зла, није добра, лоша премеће по коси (перју) рěбиӂит - промрзао расфоаје - раздваја, рěгушала - промуклост расклапа; прелистава рěгушйт - промукао расфоаје пјенљи - надима рěʤује - зрачи испушта зраке перје рěжěњешће - косо се нагиње расфрйнт - подавијен, заврнут рěжěњит - косо постављен, ратосала - ратосиљање косо ослоњен, косо нагнут ратунсу - потшишивање рěља - злоћа ратунӂе - подшишује рěља, рěљиљи - зло, зла, раћеʤат -пресечен, отцвикован невоља, невоље раћка - ногаре рěпјеђе, рěпиђе - брзо, раћка ђи йнпотковит, сě хитро; нагло пуње ла сул кйнд сě рěпјеʤйна - брзак (на реци); йнпотковјеск боји залетиште рафија - рафија рěпјеʤйт - хитнут; убрзан, у рафту - рафт, полица, сталажа залету раца - пловка, патка са рěпјеʤйт - залетео се рацоју - плован, патак рěпјеʤйш - у залету рашйт - решено рěпјеʤйшу - залетиште ма'м рашйт - решио сам се рěтаҹала - залутање; заблуда рашламу - врста крупног лука рěтаҹит - залутао, рашћинӂе - разапиње; рěу - зао, опак; зло; страшно; растеже веома рашћинс - разапет, растегнут рěу бун - страшно (веома) добро раҹала - јело од качамака, рěу таре - страшно (веома) јако након што се направи качамак у ал рěу - зли, у значењу ђавола бакрач се ставља грумен качамака и дода хладна вода(или расо) и мало сира.
раҹала - хладноћа; прехлада раҹешће -хлади раҹит - охлађен а раҹит - прехлађен, назебо раҹитоарја - хладњача раҹиторју - хладњак раҹље, копиј њепуртац недоношци, недоношћад раҹуну - рачун; математика раҹуњешће - рачуна
чије се име не жели изговорити
је рěу - јесте зло; опак је је рěу ђи ... –религиозне забране када се у одређеним данима не ради због: удара грома, вукова, града и слично катě рěу -невесео је, тешко му је са рěјит - постао је зао; погоршало се рěуру - извезени украс на тканини
рěутаћа - зло; невоља рěфаҹерја - злодело, злочин
______________________141________________________ рěфаҹеторју –злочинац, рйнкаҹ - фаличан злотвор рйнкјаʤě - њишти, рже рěҹе - хладно, хладан рйнкјеʤату - њиштање, рзање рěҹелос -хладњикав, прохладан рйнса - реса на дрвећу рйгěје - подригује рйнҹа рйдаҹина - корен рйнҹат рйђе - ликује; веселих боја мњелу рйнҹат, ку бубје пи нас рйђе ђи драг - ликује, усхићен шй ла гурě, (кантарион токат йн оцěт йј сě дě йн гурě) рйза - крпа, дроњак, ћипа рйња - зло; невоља; напаст; рйзгйјит - размажен екцем рйзгйјитура - размаженко рйње ђе уом, рйњецу рйзйла - брука, резил злотвор, протува рйзйлба - брука и срамота, рйњешће - чисти ђубре брукање: клеветање рйзйљешће - срамоти; оговара рйпа - стрмовити терен рйзйљитура-ништарија, брука рйпагуш - стрмовито рйпагушу - избраздани траг рйзоку - дроњак на стрмом терену где се лако рйкěје - чепрка по земљи проклизава по зрнима песка рйја - шуга; свраб рйпајала, рйпањала рйјос - шугав рйкањелу - жаба крекетуша диринчење,ринтање,изнуривање рйпајешће –диринчи, ринта рйкйитура - оно што је рйпě - стрмо, коси терен, чепркано стрменито рйкњала рйпу - штрока рйкњешће рйпос - штрокав рйма - глиста рйсу - смех; смејање рймује - рије њушком ну ма фаҹа ђе рйс - немој ме рймуитура - оно што је обрукати, немој ме изложити изривено потсмеху рйнгу - ћускија сě рйђе ђи јел - подсмева му рйнду - ред рйндујала -сређивање; уређење се, исмејава га рйту -врх свињске њушке; рило рйндујељњика - мујерја карје мйннě рйнду ла поманě; рйу - река рйуљецу - речица редарица, равнатељка, рйшкěје - гребе шапама, кординаторка, пи- ар гребање и шум који се рйндурика - ластавица ствара(пацов, миш) рйндурјаоа - ластавица рйндује - сређује; прави ред рйшкěјитура –траг огреба рйнʤа - део желуца, сириште шапама рйнђешће - прави ред; ређа; рйшкиторју - мотавило рйшкијаʤě - намотава кануре сређује рйшкоање - стружи рйнжěшће - њишти, рза
______________________142______________________ рйшкоњату - стругање роду - материца; плод рйшњиту-проклизавање по тлу рођешће - рађа, доноси плод сě рйшњешће - заноси се рођиторј - родан, плодан клизањем по тлу ројба, ројбера - броћ рйшњица - воденица; ручни роју - рој млин (за кафу, бибер) ројешће - роји рјеза - засун рокија –венчаница, венчана рјекла - женска блуза хаљина рјесто - остатак; кусур роману калулуј - врста траве рјецјепису - рецепт; ромањица - камилица признаница ромпěје - звук зобљења рјешпект - поштовање, ронцу - хрсксвица респект ропану - репушина роа - роса ропањишћа - терн са роаба - ручна колица репушином роагě - нуди, нутка; моли ропота - врста влашког кола сě роагě - моли; моли се, ђо ропотě - један обухат (круг извољева, мољака се величине кола) сě роагě ђи јел - моли га ропоту - бат корака, тропот; роагěл - понуди га тутањ роагěће ђи јел - замоли га ропоћину (марца драҹаскě) роађе - глође ђавољи уторак сě роађе - изједа се рос - изгрижен, оглодан роата - точак росатура, аја ҹе је рос - оно роата мори -воденички витао што је изгрижено робија - робија росољит - излизан, отрцан, робијаʤě -робија (робијање) похабан робирја - оробљавање; росољитура - отрцано место пљачка; похара, отимачина на тканини или изгрижено од робјешће - оробљује, мољаца пљачка; отима ростěшће - намешта, сређује робоајка - робиња ростйт - сређен, намештен, робу - роб удешен ровашу - белега код оваца росту -поредак; смисао; систем засецањем ува росту ђи цасут - намештене ровина - ров, ископано нити при ткању удубљење ротари - колари, изрђивачи ровињ - ровови, удубљења точкова ровица - росица ротат - лоптаст, у облику рогозу - рогоз круга (лопте) рогожйна - асура, рогозина ротка - бусен рогожйнарју - произвођач роткě - у облику бусена асура
______________________143________________________ ротокол - у облику круга рују - руменило роћица - точкић рујан - румен, риђ роћицйљи ла ицě - точкићи ружа - слез на нитима за ткање румěн - румен рофит румењитě - нашминкана пасују а фјерт ђи са рофит - руменнилом рошаца - црвенило, руменило румењит - поруменео рошěцу љемнулуј - језгро румйњеск - румунски (као дрвета присвојни придев) рошěцу помйнтулуј румйњешће - румунски језик здравица тла рупје - цепа; кида; пробија рошěшће - црвени сě рупје сфоара - кида се рошйт - поцрвенео конопац рошйт фјеру - усијано гвожђе рупје цоаљиљи - цепа одело рошкаћик - црвенкаст апа рупје малу - вода рошкобјећиљи - човек пробија бедем црвен у лицу који пуца од рупт -исцепан, поцепан искидан здравља руптоарја - цепање; рошу - црвен раубовање, урнисање ругамйнту - молба, мољење рупту - кидање, цепање; ругарја - молба, мољење одрпани, поцепанко (са ругамěнћа - молитва исцепаним оделом) ругату - мољење; нуткање руптура - подеротина ругаҹуња - молба, мољење руптурит - перфориран, руга(ҹуња) - светковина (избушен) са много рупа руптурос - одрпан; против туче града рупћа - одрпанко ругос - са купиновом лозом рупћигос - одрпан ругу - лоза купине ругуматура - оно што је русаљиљи - русалке русěск - руски (присв. придев) прежвакано русěшће - руски језик; по руски ругуматура ђе фириз русфају - неред струготина од тестере руфиљи - похабана одећа (веш) ругумě - прежива руда - род, фамилија рушйнос -стидљив, срамежљив рушйња - срамота, срам, рударј - сродници, рођаци стид; брука руђина - огољен црвенкаст ма мйнкě рушйња - изједе терен ме срам, пропао сам у земљу од руӂама - купињар стида руӂина - рђа рушйња - врста цвећа руӂињит - зарђао рушћу - бесплодни терен са руӂињитура - рђа руӂинě ђи уом - рђав човек; коровом ветропир
______________________144______________________ салкјиму, салкйму - багрем салкуца - врста цвећа салҹету -врбак; мноштво врба салҹина - врбак, простор где су врбе (могући топоним:Слаћина) са (сě а) - се је салҹињишу -врбак, много врби сабја - сабља, мач саљишћа - раштркано насеље садапě (сě адапě) - поји се сама - пажња сађешће - сади ај самě - води рачуна, пази сађина - врста траве багě сама - води рачуна, пази сађинат - китњаст мйј ку бунě сама - са сађит - сађен, посађен посебном пажљом, нарочито, сађиту - сађење особито, посебно, поготово саӂата - стрела сй јеј йн самě - да имаш у саӂататорј - стреловит виду, да имаш на уму саӂататорју - стрелац саманату - сејање, сетва сајинě - сиво-бело платно самару - самар добијено ткањем потке и самěнě - личи, сличи основе од којих је једна црна а самйнатоарја - сејалица друга бела самйнаторју - сејач сајка - хаљетак за децу самйнатура - оно што је сајна - санка; саоница посејано сајна ђи йнваљит - санка самйнě - сеје (постоље) или рачва за вучу и самйнца - семе затезање основе за ткање при самйнцйјљи - семе поврћа, намотавању на вратило цвећа, ситно семе баштенских сајњећиљи - саоник биљака сајњиш - клизећи попут санке сандала - сандала сакара - раж сандуку - сандук сакарјаца - врста траве санӂиру - ланац, синџир сакарјаца - врста траве сантјиму - сантим; трака за сакатура - у пеносном мерење смислу: неспособњаковић сањин - ведро (ноћу) сакě - испарава; опада ниво; сањињаца - ноћна ведрина копни; пресушује сапа - мотика ма сакě ку дурјерја - у сапаљига - будак значењу: осакатио ме од бола сапатори - копачи а сакат -испарило; пресушило сапату - копање сакјету - зембиљ, цегер сапатура - оно што је окопано саку - џак, врећа сапě - копа сакурја - секира сапуну - сапун саларју, соларју - сланик сапуњала- сапунање; сапуница салка - врба
С
______________________145________________________ сапуњешће - сапуња Саука - Савка сара - вече; увече сацос - заситљив, који чини сарак - сиромашан, убог ситим; хранљив саракаҹос - сиромашан, бедан сацосат - засићен, који је утолио глад сарат - сољен; слан саратура - пресолац; сланоћа сацу - ситост, заситљивост Свећисаоа - Свети Сава сараҹија - сиромаштво сарбěд - прокисео, киселкаст сě - се сарбјаʤě - светкује, не ради сěбијат - ударен сабљом сěк - сакат; усахнуо за празник сěкатос - сушан, сушно сариту - скакање сěкирацйја - секирација, саритура - скакање; скок; брига избојак сěлěмура - саламура сарја - со сарје кйт јеј йнтě до'о ӂејће сěмну - белег; знак сěмну ђе ђескйнтат - белег - прстохват соли, прегршт који се носи врачари соли, соли између два прста сěптамйна - недеља, седмица сарјаʤě - соли сěрбатоарја -благдан, празник сарутамйнту - целивање, сěрбаторјешће, цйње поздрав уз целивање сěрбатоарја - не ради за сарутату - целивање празник (нерадни дан) сарутě - целива сěрбјаʤě, цйње сарҹина - бреме сена (лисника) које се носи на леђа сěрбатоарја - не ради за празник, светкује сарҹињерју, сě раʤймě ђи тобларј шйн крјенӂиљи луј сй ну сěрје - скаче кадě йнжос сě пуње фйну ђи сěрје йнтрун пиҹор аструкамйнт, да поаће с'аскулће поскакује на једној нози йнлок ђи скарě - на посебан сěркма - мрежа за риболов начин окресана грана или танко сěћа - жеђ дебло које служи као стуба, или сěу - лој се ослања на тор да придржава сěҹера - срп покривку од сламе и сена сěҹератоарја - жетелица сатара - сатара сěҹератори - жетеоци сатос - жедан сěҹерату - жетва сату - село сěҹерě - жање, жању сатул - сит сěҹерујка - гладиола сатурат - сит, нахрањен сěҹет - сушан, сушно сатурату - засићење, ситост сěҹета - суша; жега саћењи - сељани, сељаци сěҹетос - сушан саћењеск - селски, сеоски сй - да Сау - Сава; од библијског сйгě - меко и трошно имена Saul каменито тле које је неплодно
______________________146______________________ сйгурат - сигурно, осигуран; сйнгураћик - усамљен, поуздан издвојен сйгурацйја - поузданост; сйнгурјаца - самоћа осигурање, тестамент; сигурност сйнʤйјењиљи сйла - сила; мучнина Сйнзйјана (сйнта зйна сйлос - отужан Дйјана) - света богиња Дијана ми сйлě - мука ми је, имам сйнӂерат - крвав мучнину са сйнӂерат - са изливом крви сйљешће - принуђава, сили, сйнӂерос - крвав, окрвављен приморава сйнӂиљи - крв сйм (сй йм) - да ми Сйнӂорʤу - Ђурђевдан сймбěта - субота сйнт (ěс) - јесу (су) сймбěта албě - субота пре Сйнтěмарија - Велика Ђурђевдана Госпоина сймбěта лу Лаза - Лазарева сйнтоађиру - демон, субота сйну - недра сймбрија - зарада, најам, сйну мори - средишњи део на плата воденичном камену где падају сймбријарју - најамник зрна сймбуру - језгро коштуњавог сйнћем - јесмо воћа сйнҹаоа - обучарски нож; косир сймйњикарица - путујућа сйнҹелат - пробијен трговкиња по селима, обучарским ножем углавном је вршена размена сйрба, сйрбоајка - српкиња робе за сељачке производе сйрбаћик -диваљ, дивљи (сир, вуна, ракија) (који живи у шуми, сймйњику - смиље неприпитомљен) сй'мпарје - изгледа, чини се сйрбаћику –дивљак (није Сймпјетру - Свети Петар питом) ʤěоа лу Сймпјетру сйрбјеск - српски Петровдан сйрбјешће - српски језик; по сймптě - осећа; наслућује српски сймцала -осетљивост; осећање сйрбоћиу - србенда сймцамйнту - чувство, сйрма - срма осећање; свест сйрман - бедан, злосрећан, сймцěшће - осећа; предосећа јадан, убог Сймцй - Младенци сйру - чистоћа, хигијена сймцу - осећај, осећање; разум сйрујала-уређивање, чишћење сйнатаћа - здравље сйрује - уређује, чисти сйнатос - здрав сйрујељњик - уредан, који сйнгур - сам води рачуна о хигијени сйнгур пи ћиње - самог себе сйрујит - уредно, чисто сйнгуратаћа - самоћа
______________________147________________________ сйта - сито скапěрě ку амнарју - креше сйтарју - ситар огњилом скаʤамйнту - опадање; скапěрě нопрка - палаца змија снижење скапěрě скинћијљи - севају варнице скађе - опада, сплашњава скађерја - опадање; снижење, скапěтě - залази, замиче, спушта се иза смањење скајећиљи - чичак йш дě дупа скапěт –залази скалану - клип кукуруза за семе (спушта) се иза превоја скалдаруша - врста цвећа скапěту - заклон скалдатоарја - купатило скапěу - збег; уточиште скара - стуба, лествица скалдату - купање скалушу - скакавац скарманату - ручно скаље -инфекција са ранама чешљање вуне на кожи скармěнě - ручно влача вуну, скамица, скамњица растресује влати вуне скармушěшће - растресује седиште, ослонац скамица, гамица утабане влати (сламу, сено, вуну, кучину) престоноца; седиште власти скамну - столица скармушйт - растресен, скамну ку триј пиҹоарје - натапиран троножац скармушйту - растресивање, скамну, скамњиљи ла кар тапирање (алђинаинће ш'ал ђинурмě) - скарпинату - чешање скамну, скамњиљи ла сајнě скарпинě - чеше (алђинаинће ш'ал ђинурмě) - скěрљи - стубе; степениште скамну пунцй - место где се скйлбу - неугодност, устручавање ћуприја крајевима ослања на скйлбјелњик - устручљив обале скйндуру - удлага; дашћица скамну подулуј - стубови моста а посебно угласти усек у скйркоњит - поремећен, бетону (зиду) на обалама где се скркљан ослањају греде тј почиње мост скйрташй - кристине снопова скилоњату - цвиљење, кевтање скамну царулуј - царева скилоање - кевта, цвили столица, престо скимбат - промењен; измењен скапарја - спасење, спас скимбату - замена , мењање скапě - утече; омаче се; скимбатура - замена; оно избавља се што је замењено скапěрě - варничи, искри; скимбарја - замена, мењање, палаца промена скапěрě ђин уокј –брзо трепће очима, „избија му ватра скимбаторј - променљив, заменљив из очију“
______________________148______________________ скимбаторју - мењач скобитура –издубљење (од скимбě - мења, размењује длета) скимбурљи - веш, преобука скобјала - дубљење длетом; скимотосйт - поремећен резултат дубљења длетом скинћија - варница, искра скобјешће - чачка; дуби длетом скинћијос - искричав скобјешће локу –пробијање мотичицом покорице земље при скинҹоање - кевта, цвили ницању семена (кукуруз, пасуљ) скинҹоањату - цвиљење, сковарда - у значењу: оклоп, кевтање штит складу - каскада, степенасте сковарда ђи коажě – неравнине коритасто (полуцилиндрично) скљинћит - уганут, угануто скоаба - спона, закачка; кланфа ољуштена кора дрвета скоаба ђи таваљит тутуҹиљи сковардě - изувијен налик - врста алата за рад са трупцима кориту; скокорйт - кочоперан, скоабица - чачкалица накострешен сě скоалě - устаје, диже се скоку мори - ископано скоарца удубљење испод воденице за са факут скоарцě (пйња воденични витао кйнд сě ускě, цоаљиљи уђе кйнд йнгјацě) - стврднута кора скопарју - штројач скопјешће - штроји хлеба, залеђени мокри веш скоражйт –скорено скоаће - вади; извади скорбељит - улубљен и огуљен скобйла - серпентина скобйла скобила кобила скорпија - шкорпија скоруша - оскоруша топоним на злотском путу скорушу - оскоруша (стабло) скобйлка - удубљење са скорфит - улубљен превојем, валовита рупа скос - извучен; извађен са скобйлкат - заронио и скос ђин рйдаҹинě изронио, загњурио се; кретао извађен из корена, ишчупан се валовито скосу - извлачење; вађење скобйлцат - џомбаст скофйрљија - чашица зглоба скобйлцěјљи, скобйлцěј, скобйлцоаје - валовите рупе скрјеђит - скрозиран скрйнҹоб - оно што је (удубљења) на путу, испреплетено наизменична издубљења и испупчења скрижајка - писаљка скобйлцйја, скобйлцйје скрижěје, скрижоање џомба, џомбе огребује скобикура - шипурак (плод) скрижěјитура - огреб, скобикуру - шипурак, стабло скријаторју - писац скобилка кобилка скријатура - рукопис; текст обрамица за ношење терета скрије - пише
______________________149________________________ скринћит - уганут, ишчашен скула - алат, оруђе, направа, скринћиту - угануће зглоба инструмент скринћитура - ишчашење, скуларија - оделење за алат, угануће алатница, радионица скрипјецй - точкићи за нити скулату - устајање разбоја са урезаним каналом скуљиљи - дрангулије, по ободу направе, прибор, опрема скрипушу - део на плугу скумп - скупо; драгоцено (врста клина) скумпатаћа - скупоћа скрис - писан, написан скумпина - ува, рујевина, руј скриса - буба мара; суђеница скумпињишћа - рујиште ја факут ку скриса - бајалица скумпит - поскупљен која ће разоткрити будућег скумпјешће - поскупљује супруга скунт - плитак; низак; сићушан скрисоарја - белешка, текст; апа скунтě - плитка вода писање скурӂе –дренира, одлива скрису - писање кроз растресит слој, одлива скрисура - запис, текст заосталу течност (задње капи) скрјемуту - напињање; скурс - оцедан; оцеђен напрезање и стењање скурсу - излучење; цеђење сě скрјеме -напиње се; упиње се ла скурсоарје - на оцедиво скроафа - крмача место скробјала -припремљени скроб скурт - кратак скробјешће - скроби скуртат - скраћен скробу - скроб скуртату -скраћивање, краћење скрофица, ицйку -врста птице скуртатура - одсечак; пресек скртавјећиљи - краставац скурцймја - краткоћа скрума - мрва скуртě - скраћује скрумат - намрвљен; скутурат - потресен, истресен умрвљен а скутурат ступу - истресање са скрумат - измрвио се пчела из вршкара ради меда скрумос - мрвичаст; умрвљен а скутурат сату (стих из скруму - огоретина: у тигању, песме) - претресли село пухер цигарете; измрвљени прах са скутурат ла буртě –грчеви са факут скрум - претворило и болови у стомаку услед стреса се у прах и пепео, измрвљено у скутурату - тресање; потрес; прах претрес скрцајитоарја - чегртаљка скутурату помйнтулуј скрцајиту - шкрипање земљотрес скрцěјě, скрцоање - цигуља; скутурě - тресе; дрма; шкрипи; шкргуће потреса, отреса скрцěје ђин ђинц - шкрипи скутурисйт - протресен, зубима продрман, отресан; претресан
______________________150______________________ скутуру - тресање, потрес; слут, слућит - нагрђен; претрес унакажен скућику - пелена, повој слуцěшће -унаказује, нагрђује скуфељит - запретен, слуцйту - обогаљење, смандрљан, скарабуџен унакаженост скуфундат - загњурен, сљинос - штрокав уроњен; потонут сљину - штрока, слепљени слаб - слаб; нејак; мршав зној и прашина слабаног - слабуњав; кржљав смедарујка - хризантема слабатура - слаботиња смйрҹала - шмркање; слабина - слабина цурење из носа слабјешће - слаби; мршави; смйрҹешће - шмрће олабављује смйрҹешће насу - истреса нос слабуц - слабашан, слабачак ну смйрҹи - не шмрћи слаина - сланина смидарија - непроходни слајецй - оно што је стињено терен; непрелазна препрека, слајецй ђе гјацě - ледена непрелазни бедем кора, покорица леда смидарју - честар, шибљак слајит - стињен кроз који се не може проћи крймпиј слајиц - начин смоала - смола; штрока спремања посног кромпира смокина - смоква пасуј слајит - начин смољау - штрокав, неуредан спремања посног пасуља смољњица - смоница слајиту - стињавање снопу - сноп сламњаку - сламарица снопјешће - комада, касапи слаоа - вино за славски колач снопјешће карња - комада сласта - мрс месо сатаром или секиром сластујит - умазан са мрс соакра - ташта ђе сластě - мрсно соарбје - срће, сркуће слоата - лапавица соарљи - сунце слобěд - слободно; опуштено соарћа - постељица, плацента слобоађе - ослобађа; пушта соба - соба слобоʤйја - слобода; соба марје - гостинска соба ослобођење совйру - вранилова трава слуга - слуга совону - младин вео слугарија - слугарење сода - сода слугарњик - готованко, неко сојца - креја који очекује да га други служе сокоћала - направа; згода служěшће - служи, двори; виње ла сокоћалě - долази има намену, служи нечему где треба (на право место) служба - служба, намештење сокоћешће - промишља, службашу - службеник срачунава, прерачунава сокоћит - срачунат, подешен
______________________151________________________ сокоћиту - резон; договор; спајмала - преплашеност, планирање; претпоставка узнемиреност, усплахиреност сокри - тазбина спајмат - преплашен, сокру - таст узбуњен, узнемирен соку - зова спалаит - испиран, испошћен солдату - војник спалајос - склон испирању; солдацйја - војска са својством испошћености солʤу - крљушт спалат - испран, опран; умивен спалатоарја - умуиваоница солʤос - крљуштаст соломйздра - даждевњак спалě - пере; умива спарглујала - раздор; разлаз; сомнорос - сањив, поспан растур, растурање сомну - сан, сањивост спардěрј - парампарчад ла фурат сомну - преварио спарӂе - разбија га сан сомођива - смрт спарт - разбијен спартура - крнтија, старудија сопа - мотка сора - сестра спарћигос - реско, резак, нарогушено; растресит сор'мја (сора а мја) – моја сестра спата - брдо, чешаљ за ткање сорйку - сланина са кожурицом дě фирљи пин спатě - уводи соријоара –сестрица, секица нити у брдо за ткање сорица - мужевљева сестра спатарју - проивођач брда (посестрима), тако је ословља спацу - простор испред брда ако је исте доби или млађа од при ткању где пролази чунак, ње, ако је старија ословљава је зев са: дајкě спйнʤěраторја - вешало сорит -исунчан, опечен на сунцу спйнʤурат - обешен, који виси са сорит - исунчао се; опекао спйнʤурě - виси; беси се на сунцу спйрлошат - накострешен сороаҹиљи - чиниоци, бит спику - клас суштине; враџбине спинарја - кичма сорокоҹешће - баје; утаначује уосу спинěри - кичмена кост соромфира, сомфира - жуја, спинљи - трн златка спинос - трновит, бодљикав соцй - парњаци; супружници спнћекат - расецан уздужно, соцйја - друштво; парњак; расцепљује спнћекатура - расцеп, дружење ђе соцйје - ради друштва, уздужна расекотина заједно, ради дружења спнћекě - распорен, расечен уздужно, расцепан соцйјоара - другарица, дружбеница спиње лугаҹ (лунгаҹ) - врста биљке са дугачким бодљама соцу - парњак; супружник спињеҹи - трњар
_______________________152_____________________ спињи - трње спрйнҹенос - великих веђа спињи ај вјерʤ - клека сприжоање - прихвата да би спица - паок олакшао терет, придржава, спицуитě - са намештеним сприжоњала - прихват, паоцима испомоћ, подршка, ослањање спјекма - канчела, смотуљак (при паду дочекивање на руку ишчешљане вуне или ослањање на нечему ) спјећаʤа - дашчица у виду спријос - диваљ; неукротив преслице спримјала - спремање, спјећаʤа ђе мјестакат припрема спримит - спреман, варјача спјећаʤа ђе факут ицйљи - приправан; способан спуʤа - жеравица са пепелом посебна преслица на којој се спуʤарија - много (гомила) плету нити за ткање спјећиљи - леђне лопатице пепела; мноштво, као мрави (ма доарје йн шěље шй спјеће) „спуʤě“ - мноштво, небројено спјеҹата - мач спулбěрě - веје, ковитла спјеҹит - располућен; скљокнут спулбěру - вејавица спума - пена са спјеҹит - располутио се; спумјаʤě - пени, пенуша кљокнуо спумос - пенушав, пенаст спљина - слезина спуње - каже споит - замазан, размазан сй ну ма спуњ - да ме не споитура - размазотина спомйнтату - плашење, страх одаш, да ме не прокажеш йл спуње мулће –грди га, спориҹу, ђин јел сě фаҹе кунунě шй сě пуње ла тйрна ђи кори га спурђисйт - разнет, ступ йн карје је пус роју, сй ајбје мјерћиг; јар аша мујерљи распрснут, растурен, рaзбуцан йл пун ла фуркě сй ајбје спорј спусě - рече спусу - казивање ла торсурě - врста биљке спорјешће -има учинка, ефекта спуркат - онечишћен, загађен; оскрнављен; спорју - ефекат, учинак нарје спорј ла лукру - нема спуркат уом - кваран човек стагарју - барјактар, заставник учинка у послу спорњик - ефектан; штедљив стагу - барјак, застава, стег сталпјећиљи, сталпјецй спрема - опрема стуб, дирек; струк спрйнжěшће - растура; сталпјецй ла камин - бочни и расејава коси делови (стубови) камина спрйнжйт - разбацан; стамйна, сěптамйна раштркан недеља, седмица спрйнжйтура - расејање, стамйна албě - бела недеља растур стаоа - звезда спрйнҹана - веђа, обрва
______________________153________________________ стаоа коматě - звезда стйкларија - стакларија репатица, космата звезда, стйкларју - стаклар Халијева комета стйклос - стакласт стапйнарија - господарење; стйкљешће - бљешти, власт пресијава се стапйну - господар; владар стйлпу - стуб, дирек; струк стапйњаца - господарење, стйлпу умблаторј - покретни стуб (дирек) између двоја врата власт на подруму или капији стапйњешће - господари, стймпарат - утољен; загашен влада стймпěрě - гаси, утољује старја - мировање, мир; стймпěрě вару - гаси креч мировање, прекид стймпěрě сěћа - гаси жеђ, наре старје - нема мира, не утољује жеђ мирује стйна - коператива, удружено старпě - јалова, без плода чување оваца или говеда старпит - изјаловљен стйна ђи уој - удружено старпиту - побачај, стадо оваца изјаловљење стйнга - лева старпитура - јаловица стйнгаҹ - левак, леворук стату - воштана свећа у виду стйнгаҹилě - левак, леворук спиралног котура, при сахрани стоји на грудима покојника стйнжěшће статут - устајао; мемљав ма стйнжањи - уназадио ме, стацйја - стајалиште, станица ојадио ме; препаде ме; урнисао стаҹунат - зарушен, урушен ме са стаҹунат фоку - урушили су стйнӂе - гаси се угарци код ватре или пожара стйнӂерја - гашење стě - стоји стйнжйну - перуника стě йн пиҹоарје - стоји стйнс - угашен усправно, стоји на ногама стйнсу - гашење; у пренесеном стě пи буртě - лежи потрбушке значењу: несречник, невољник 'стě пи лок' - стагнира, без 'ма стйнс' - „унаказио“ ме, промене; мирује, ишчекује сурнисао ме стěњ - громаде стйрку - ждрал стěрп - јалов, стерилан стйрмина - стрми терен стěрпалěу - неодређен број стйрминос - стрм, великог јалових; може означити: нагиба јаловиште стйрћикоту - наказа; кепец стěрујељњик - савестан; стйрҹит - чучнут истрајан сто - узвик за терање запреге стěруиту - вођење рачуна, уназад старање стоарҹе - цеди гњечењем стйкла - стакло стобору - стуб
_______________________154______________________ (Сто)бору => Бору - топоним указује на могућност да је то за насеље Бор које се налазило део келтске традиције. у подножју брда у облику страмутарја -трансформација, преобликовање; премештање; црвеног стуба измештање, промена места стогу - стог страмутат - премештен; стокњешће - тера уназад измењен; трансформисан стокњиту - терање уназад, страмутату - премештање, рикверц; повлачење пренос столу - громада страмућешће –унаказује, стомна - ћуп стопења - уништење (предмета) промена личног описа од нарје стопење - неуништиво повреда или удеса страмућит - унакажен сторěња - уништење живих странутě - кија бића, погибија сторěшће - уништава, усмрћује странутату - кијање сторйту - уништење, усмрћење страпјеʤйту, (стра + рапјеʤйт) - убрзавање, сторс - исцеђен; изгњечен сторҹерја - цеђење гњећењем убрзање страбаће - пробија, продире; са страпјеʤйт ђинцй - трну зуби надолази стравалоага - стропоштавање сě страпјеђе пи гјацě стравалоагě - преврћући се и залетео се на лед при клизању страпунӂе - пробија, скрозира котрљајући страпунсаторј - пробојан, страгјаца - желатин, желе продоран стража - стража; надзор страпунсу - пробадање, стражěрју - стражар, чувар скрозирање стракина - чинија, здела стралуҹешће - пролети; бљесне страту - леја стралуҹиторј - сјајан, блистав; стратйрју, бйту йфипт пи лок (йн грађинě) ђи йнсамнат муњевит страту - штап за обележавање страљица - стеница страматура, страматурљи - леја; орјентир стратура - слој, наслага; спрат у разне боје обојени и бели (необојени) праменови вуне са стрěжује - стражари стрěкатоарја - цедиљка којима се кити стабло шљиве стрěкњету - пробадање, која се носи на сахрани севање бола покојника. Вероватно имају магијску улогу усмеравања или стрěкурě - цеди, процеђује стреја, стрјећа - срећа пропуснице за покојника ка стрйвит - расипан, страћен оностраном свету. У Велсу се стрйвитура - расход, оно што црвеном и белом бојом је расипано означава други свет, што стрйвјешће - расипа
______________________155________________________ стрйвиторј - нечуваран, стропу - кап (у ваздуху) расипник стропу ђи плоаје - кишна кап стрйга - велики ноћни лептир стропјешће - прска, шкропи стрйгату - дозивање стругуру - грозд стрйгě - зове, дозива струнга - обор за овце стрйжњику - мужјак стоке ступарија - пчеларство дорастао за парење ступарју - пчелар стрйка - штета, квар ступěʤу - део запрежних кола стрйкат - покварен; гњио; ступа - повесмо кућине кваран ступу - кошница стрйкаҹуња - опарано плетиво стурʤу - дрозд стрйкě - квари стутаиту - пујдање, хушкање стрйкњала -пробадање од бола стутěје - пујда, хушка стрйкњешће - пробада (сева) су - под, испод бол сувејка - чунак за ткање стрймб - крив, искривљен сугарј - одојче, сисавац стрймбатаћа - кривда, сугарњик - сисавац неправда сугитоарја - јагорчевина стрймбě - искривљује сугицату - штуцање сě стрймбě –извољева, нешто сугицě - штуца му није по вољи; крервељи се; сугрумат - скрушен криви се сугрумјаʤě - копни, скрушава стрймбовјела - кривак, судому - провала облака; стрймпт - тесан, узан, скучен стихија стрймптат - сужен, стешњен судому помйнтулуј - пропаст стрймтоарја - теснац; света шкрипац; тескоба судумит - обрушен, уруршен стрймптура - сужење судумитура - рушевина; оно стрймћала - теснац; шкрипац што је обрушено стрйнӂе - стеже суђаʤě - овлажује се, влажи стрйнсоарја -стешњеност; стега суђала - влага стрйнсу - стезање, стисак суӂе - сише; упија; посисава стрин - туђ, стран суиту - пењање; подизање стринатаћа - туђина суиш - узлазно; пењући се стрину - туђинац, странац суишу - узбрдица; пењање стрјашй - лед на гранама сукала - цевљаник, чекрк за стрјашйна - стреха намотавање конца стрјећа - срећа сукала ђе торс - машина за стрјекја - штркаљ предење стрјепјеʤй - ситни црви на сукна - сукња месу или сиру сукулкě - подавија (испод стропиту - прскање нечега), подвлачи стропитоарја - прскалица
_______________________156______________________ сě сукулкě - подавија се, сурду - глуви, глувач подвлачи се сурʤала - глувоћа сула - шило сурʤěшће - глуви, губи слух сулу - ваљак, вратило; сурупишу –клизиште; место оклагија где се рони (обрушава) камен сулу ђе ймпотковит - део или земља, поткивачког прибора сурупјала - кидање под сулу ђи ла разбој - ткачко дејством сопствене тежине; вратило обрушавање сулу ђе плаҹинц - оклагија сурупт - подлокан, одроњен сулу ђи скос апа ђин бунарј под дејством сопствене тежине сурҹелу - срдац, штапић у - вратило на бунару чунку за ткање сумјерњик - прикладан; потаман; скроман; уздржљив; сус - горе, увис суспинě - јеца и уздише умерен; комотан сумунћа - подножје планине суспинату - јецање, јецај са уздисањем, испрекидано јецање сунарју - звук сут (супт) - испод сунату - јека, одјекивање сунě - одзвања, одјекује, јечи сута - стотина о сутě - сто, једна стотина сунěту - јека, одјек сутуљија - стрмина, провалија суоаја - суват, планински суфлату - дисање; дување пашњак супарала -љутња, бес, срдитост суфлě - дише; дува супарат - гневан, љут, срдит суфлě насу - издувава нос супарěљњик - раздражљив, суфлě ку фоаљиљи - дува мехом свадљив суфлě пи нас - дише кроз нос супрјажма - супротност суфěрě - подноси, трпи йн супрјажмě - насупрот, суферинћа - подношење, наспрам трпљење; отпорност супт - испод, под; исисан суфљету - дах; душа супту - сисање, дојење супцйјат - истањен; разређен фиҹор ђе суфљет - посинак суҹешће - упреда; заокреће; супцйрје - танак, танко супус - подвучен испод нечега; увија потчињен; уметнут; подметнут суҹит - увијен; упреден, усукан сур - сив суҹит уом - незгодан човек сурбиʤамě - чорбокусац суҹитура - оно што је увијено сурд - глув и упредено сурдавјела - глувач, глувара суҹитурљи ла ӂејт - заноктице сурдан - глуваст суҹитурљи ҹе рамйн дупа сурдомут - глувонем поркоњк кйнд сě траӂе пи сурдопина - провалија, помйнт зарушено место; клизиште сфарно - стварно
______________________157________________________ сфару - ствар сфйју - устезање, устручавање сфйнту - свети; светац сфйнћа –дух; духовност сфйнцěњија –светост сфйр - ономатопеја кипљења та - а (као свеза) или пролетења неког хитнутог табарйт - малаксао, преморен; клонуо; сустао предмета (хица), брзе вожње а табарйт - малаксао, бицикла преморио се сфйрајала - цврчање; табарка - мала каца, велики кипљење чабар сфйрěје - цврчи; кипи; сě тěбěрě - наваљује; насрће прозуја табла - табла ма сфйраји ла буртě таблуца - таблица, мала табла пресече ме (од страха), табљета - пилула, таблета штрецнуло ме је табљица - ђачка таблица сфйрлоаӂиљи - опанци од таваљешће - ваља, котрља нештављене коже таваљиту - ваљање по тлу, сфйрлогу - парче коже котрљање трупца сфйрљигу - штап који је таваљиш - котрљајући, хитнут ваљајући сфйру - трепет, хип таваљиҹу -осовина са два сфијала - устручавање; точка на којој се извлаче женирање; обзир сě сфијешће - устручава се; трупци; ваљак тагйрца - велика торба за све обзиран је сфијос - устручљив; обзиран; и свашта коју су носили о рамену путујући трговцибојажљив Цигани, циганска торба сфику - кијамет, мећава, тагљиҹу, кују ла жуг - клин на снежна олуја јарму сфињаку - црни граб таишу - сечиво, оштрица сфоара - конопац, уже тајату - сечење, сеча; клање сфорарју - ужар сфрјеђелу - сфрдло, бургија тајатура - засек; пресек; посекотина сфрйнҹоку - врста птице таје - сече; коље сфрјанга, ҹанга - сифилис сфулӂерату - сатана, када му таје љемње - сече дрва йл таје ла гйт - коље га се не жели поменути име у значењу онај кога Свети Илија тајка - отац; бабајко тајка- мошу –отац дедин, гађа громом прадеда сфулӂерě –сева муња тајна - разговор, дискусија сфулӂеру - муња тајфа -дружина, друштво;група сфулӂерјала - севање
Т
______________________158______________________ така - мук, тишина тарга ла котор - део каната такут - ћутљив тарга ла пат - део постеље талап- талап - ономатопеја тарје - јако, снажно; тврдо; незграпног ходања громко талěпěје (тофља талěпěје) тарје ла кап - тврдоглав, незграпно хода својеглав талогу - талог тарйцйљи - трице, мекиње талому - трун у течности тарйҹерју - перут талону - талон таримја - јачина; снага талпа - табан; стопало тартору - старешина ђавола талпа гйшћи - врста цвета тасу - тас талпина - основа тата - тата талпјећиљи - подножје; тата- мошу - прадеда подлога, подметач; темељ татарју - сирак талпица - подношка на татјика - татица разбоју (може означити: таҹе - ћути папучицу, подметач, подлошку таҹерја - ћутање, шутња код завртња и слично) таҹуњиљи - угарак; гар на талпицйљи - подношци на кукурузу, главница на житу разбоју таҹуњит - са гарежом; потуљен таљига - таљига тěвěље - ваља, котрља таљиру - талир тěјнујала - разговор, причање таљија -добра срећа, успешност тěјнује - разговара, дискутује ђе таљије - за добробит, за тěљефону, таљифону - телефон успешност тěљевизору - телевизор таљиу - срећне руке; таличан, тěнгујала - јадиковање, срећоносан вајкање таман - управо, потаман; већ тйлва - вис, узвишење, брег, тамањешће -намешта, удешава брежуљак тамйја - тамјан тймпит - туп, затупљен тамйјату - кађење; одлазак тймпла - слепоочница на гробље ради кађења тйнжала - посебна руда за вучу (плуга, навиљака сена, трупаца); тамйје - кади користи се као назив за тамйјерју - кадионица клипњачу код мотора, погонске тамйјоара - љубичица полуге код локомотиве и сл. тањерју - тањир тапшану - удубљена зараван тйнжала ла фиризу ђи апě која има нагиб према средини - погонска полуга на стругари (ради слично као клипњача) тараба - тараба тйнжěшће - стагнира, заостој тарауцйљи - дранглије тарга - канате; носиљка; табла у развоју и расту живих бића тйрајала - торокање; тарга ђи дус - носиљка за клопарање; вучење по тлу ношење терета
______________________159________________________ тйраузу - калабалк, прдак на тйрсйтурј, тйрсурј - њиве гајдама добијене крчењем шуме и тйрр - ономатопеја звука шибља, крчевина тандркања тйртајбуфу - шкемба ниског тйрěје - тороче; вуче се по раста округластог изгледа тлу; тандрче тйртамошу - шкемба, старкеља тйрěје кару - тандрчу кола тйрфа - дроб тйрбану - желудац, шкембе тйрфоју - детелина тйрбанос - шкембаст тйрфоју ал алб - бела детелина тйрʤйу - касан, позан, доцнији тйрфоју ал рошу - црвена тйркау - са проредом, детелина проређен (односи се на: косу, тйрфорњица ђи плотоӂанě биљне влати, латице цвета, презрео и иструлели парадајз зрна у клипу кукуруза) или нешто слично грйу тйркау - проређене тйршу - сува неокресана грана влати пшенице на њиви (због тјегла - тегла сувомразице, влаге, лошег семена) тјегу - тег пěру тйркау - проређена коса тјезга - тезга иљиљак тйркау - цвет тјекма - текме јоргована са ретким латицама тјишљеру - тишлер тйркол - обилазак трком, тоа - узвик при гоњењу вука оптрчавање или пса тйрла - појата за овце на тоака - клепетало; вртешка пашњаку са клепеталом тйрна - корпа тоака - велика, светлуцава тйрна ђе ступј - вршкара за метална копча на појасу жена пчеле тоамна - јесен тйрнакопу - будак тоарнě - сипа; излива; налива тйрну - метла од прућа, тоарта - полукружни жбунаста грана за метење рукохват на бакрачу или кофи тйрнује - мете са метлом од тоарҹе - преде прућа тоаће - све тйрњекјаоа - лим, плех тоба - бубањ, добош тйрпија - патња, мучеништво тобла - дебело истесана даска тйрпија - нека болест (noja, тобларју - тор langweilig) тобљит - патосиран дебелим тйрсěшће - трси, искорењује даскама траву, коров и шибље тобошěрју - добошар тйрсйту - површинским тојагу - мотка, тољага окопавањем искорењивање тоју - сезона, право време корова на њиви токат - исецкан, иситњен тйрсйтура - резултат токатоарја - сецкалица окопавања корова токатура - ситнеж; пиљевина
______________________160______________________ токјаʤě - ситни, сецка тороаба - ангажовање, активност токма - погодба, споразум токмак - пуначак, набијен, дě йн тороабě - ангажовање здепаст (иде и обилази) да нађе решење за неки проблем токмит - најмљен, погођен токмјала - погађање, погодба (женидба, куповина) токмјешће - погађа, уговара торсу - предење толдаит - ударен тољагом, торсура - предиво, оно што је испредено (начин и предмет најурен тољагом толдěу - тољага рада) толћишу - штап који лежи торту - предиво на земљи (о кога се саплићемо) торту пěсěри - вилина косица стě толћиш - стоји разбацано тору - ђубре, измет тот - сав, све толҹерју - левак тома - чак; тек тотйлкајиту - котрљање том'јеће (тома јеће) –тек ето, точка или кугле тотйрла - исечак кружног тек ли тонт, тонтау - блесав, шашав облика (који има извесну дебљину); диск тонту - шандрцави, шашави топила (ђе кйњипě) - мочило, тотйрлак - кружан базен у коме се потапа конопља тотйрлаку, тотрлаҹи, топиту - топљење; отапање торлаҹи - кружни вирови на топитура - отопина; раствор Дунаву топитоарја - топионица тотйрлат - кружног облика топјешће -отапа, раствара; топи тотйрлаш -таласасто кретање, топорану - секирица, веће валовито; кружно, округласто секирче тотйрљија - круг, кружница топорйшћа - држаље за тотйрљиу - кружно, округласт секирче тот-нат - свако топору - секирче тотнатě - свака топраку - газдинство, тоторосěшће –звук домаћинство, имање котрљајућег предмета (каса, маса шй топраку сй тоту - укупност пазěшћ) виње ку тоту - обрушава се, топу - дењак, паковање надолази хрупимице (салвета, пешкира, новчаница) тот-уна - свеједно; једнако, топҹа - батко, батлија; јунак, подједнако победник, првак тофлогос - са опанкама од торěшће - ђубри, нађубрава нештављене коже са длакама торйту -ђубрење, нађубравање или сличном обућом торйшљаку, торйшњаку - гајина тофлогоасě смеће, уситњени отпад (лишће, голймб тофлогос - голуб гаћан слама, плева) тофља, уом тофлогос -
______________________161________________________ тоц - сви трападату - потуцање, узалудно ходање или долажење тоҹала - тоциљање тотнат - свако тоҹешће - точи; тоциља тотнатě - свака тоҹила - тоцило трас - oноматопеја ударца, лома тоҹиту - точење, истакање; трас - повучен, вучен тоциљање ла тоҹит сйнӂиљи - искрварио траса - траса (линија) са тоҹит - изјело се стругањем трасњешће - удара гром трасу - вуча, вучење траганат - мелодичан; трасу ла бйт - такмичење у развучен глас натезању са штапом кйнтě траганат - развучен трасура - вуча; правац напев, пева развученог гласа трагěрју - вучни део; тегљач трěбě, трјебě - треба трěбујала - потреба трагěрју ла грапје - вучни трěбује - треба, има потребу део на дрљачама, држач на трěбујелурљи - посебне коме су закачене дрљаче трагла - кркуље, постоље или погачице на даћи трěбујељњик -потребан, нужан рачва за вучу терета трěјрату - вршидба трагула - натега трěјрě - врши траӂе - вуче, тегли трěјру - тријер траӂе нађежђа - нада се трěнкěје - звецка, клопара траӂе наказ - мучи се траӂе суфљету –издише на (углавном звук чаша, посуђа) трěнкањељиљи - патерице умору трěнкањиту - куцање чашама траӂе рěу - злопати се трěкајиту -клопарање точкова, траӂе ђи скринћит ролни на машинама и слично (вучењем) намешта угануће йл траӂе ла буртě - посебна трěкěје - клопара трěкěје кару - клопарање на масажа стомака након стреса запрежним колима када се или прехладе ствара специфичан звук у траӂерја - вуча; вучење главчини точка интеракцијом трајста - торба упртњача осовине и главчине (очевидно трајешће - живи; станује; је да реч води порекло од пребива трачке речи trac = точак) трајњик - трајан; постојан трěсњету - гром трају - живот; живљење; трйгољала - играрија начин живота тракса - струг за обраду дрвета трйкељиҹу - котрљан, ветровац трйкњала - штрецање трама - парче конца трйкњешће -штреца се, трза се трампа - размена трймурарја - дрхтање транка-фљанка - идими трймуратура –дрхтање, дођими дрхтавица
______________________162______________________ трймурату –дрхтање, а трејкут - прошао је; подрхтавање презрео је трймурě - дрхти, подрхтава ла трејкут апа - ознојио се трймуриҹу - врста цвећа трејкут ђе апě - ознојен трймурљи - дрхтавица, ла трејкут пишěци йн грозница; потреси ҹоариҹ - упишкио се у трймуру –дрхтање; дрхтавица панталоне трйнтору - трут трејкуту - пролазак трйндафиру - ружа трјену - воз трйнћала - обарање, рвање трјену ал рěпиђе - брзи воз трйнћешће - обара трјеҹе - пролази; протиче трйнћит - оборен, поваљен трјеҹерја - пролаз, триј - три пролажење; пролазност тријспрјеҹе - тринаест троака - тиква тријʤěҹ - тридесет троака гушатě - тиква тримјес - послан судовњача тримјесатура - пошиљка; троанкућиљи - клепетала порука тројањик -јунак, херој, снагатор тримјеће - шаље, одашиље тројењиҹија - јунаштво, подвиг трист -жалостан, суморан,тужан трокица - тиквица трјаба - потреба; ствар; згода трокољија - „тиква“, тинтара, трјаз - трезан упрeносном значењу када се трјанга-фљанга –идимиговори о глави дођими троку - чаша од тикве трјанца - парче конца, тронкěње - куца, лупа првенствено које виси из платна тропајала - тропот; топот трјапу - валов тропěје - лупа ногама о тло трјеʤйја - у трзном стању, троскоцěлу - троскот трезвеност тросњала - пуцкетање, трјезйт - истрежњен; изветрен прасак; кврцање са трјезйт - испарио (изветрио) тросњешће - пуцкета, праска алкохол из пића; истрезнио се тросњешће ӂејћиљи трјезйту - трежњење кврцање прстима трјекатоарја - пролазница труђиту –труд; покушај трјекаторија - пролаз, стаза, сě труђешће –труди се; путања, трајекторија покушава трјекаторј -прелазан; пролазан трупица ла плуг - део плуга трјекаторју - прелазаник трупу - тело; главнина, трејкěта - пролаз, ход (може главни део означити: трајект) трушка - жарач, шипка за йн трејкěт - у пролазу, успут, ђарање у ходу; узгред трушу, трушй - трупац, трупци трејкут - презрео; застарео ту - ти
______________________163________________________ тугла - цигла турћит - спљескан, спљоштен тугларју - циглар туршйја - туршија тулбурарја - замућење; смутња Турҹи - Турци тулбурат - замућен, мутан; турҹит - потурчен узбуркан туса - кијавица йј са тулбурат кријри туса магарјаскě - хрипавац пореметио (замутио) му се тута - узвик при терању свиња разум, изгубио разум тутору - намесник, тутор тулбурě - мути, замућује тутуку - балван, трупац тулпина - бусен(дрвећа, тутунӂиу - пушач цвећа), чокот винове лозе тутуну - дуван тулцу - тулац, део запрежних тутуњешће - дувани, пуши кола туфа - жбун, грмље туљану -кочанак, чокањ, окомак туфајала - шуштање по лишћу туљењи - тулузина; шаша туфану - младо дрво тунарју - тобџија туфара - шибљак, шикара, тунě - улази шипраг тунӂе - шиша; стриже туфаришу –шибљак од грмља тунс - ошишан; остриган туфарјецу - шума од тунсу - шишање; стригање жбунастог грмља туну - топ туфěје - шушти по лишћу туњек - тамно, модро туфјегу - неокресани штап туњелу - тунел туфјеку - душек, сламарица тупа - ономатопеја пада: бап туфос - жбунаст, лиснат; бујан тупа шй буӂука - тупан и тушала - кашљање глупан, лупетало и будала тушěшће - кашље, тупајала - лупање искашљава тупěје - лупа тушйту - кашаљ турбат - побеснео, бесан туҹоајка - тучани котао турбјаʤě - оболева од беснила туҹу - туч, ливено гвожђе турбу - беснило турица - броћика, прилепаћа. торица турнат –насипан, наливен турта - лепиња, погача; пљескавица ћа - узвик при терању запреге туртурика, туртурјаоа за скретање левака удесно грлица ћака - канија, футрола турћељиљи - младари ћаску - решетка покошеног шибља на ливади ћаску ђе варʤě - решетка турћиљи, турцйљи - пресни која притиска купус у каци за хлебићи који се намењују за кисељење покој душе
Ћ
______________________164______________________ ћаску ђе сторс - преса за ћигорјала - суздржавање од цеђење јела и пића ћаршау - чаршав ћигориту –неиспуњена ћауд (ће ауд) - чујем те жудња, не конзумирање онога ћеза - чезе што се жели ћеајњику - чајник ћизу - имењак ћеају, ћеју - чај ћијос - са ликом, влакнаст адо ун ћеј - дај један чај ћију, ћеју - липа; лика ћејат, ћијат - обучен, ћију ла пасују ал вјерђе опремљен; утегнут лика код презреле бораније ћејишу - липар, липик ћикарју - шибљак, шикара ћејка - тетка ћикаришу - шибљак, шикара ћемјала - страх, стрепња, ћикě- ћикě - израз за зебња; прретња, застрашивање вабљење говеда ћемје - плаши; прети ћикна -спокој(ство), смиреност ћемјељњик - страшљив, ћикњала - спокој(ство), плашљив смиреност ћемуту - плашење, страх ћику - врх кљуна; вршак ћесала - ћешагија ћим - истог маха, чим ћесалат - натимарен Ћимоку - Тимок ћесаљаʤě - тимара, тимари ћимпу - година, лето; летина ћесла - тесла ла ћимп - догодине ћећу, ћићу - тетак, теча ћимпуриу - раностасан ћинда - трем, веранда; тенда ћешěшће - косо засеца ћешйла - мала торбица ћинда кешкетулуј штитник на качкету ћешйт - засечен косо ћешйтура - коси засек ћинěр - млад ћиње - тебе ћи, ће - те (тебе) ћиби -шибе, узвик за терање ћињерика - млађана пса ћињеришу -омладина, млади ћибрику - врста винове лозе ћињерјаца - младост ћивигарја –попречна мотка на ћињерјеск - младалачки камину о којој су окачене вериге ћипка - ћипка ћивитура - опшивка; поруб ћипса - стипса ћивјала - порубљивање, поруб ћипсйја - тепсија ћивјешће - порубљује ћипшйна - бусика, типсина ћиву - поруб, шав ћиригоју - на изворишту ћивјала - опшивка, трака ископано велико удубљење за (платно) за порубљивање наводњавање ћигаја, ћигања - тигањ ћирикаиту - цвркутање ћигаја ла кантарј - тас на ћирикěје - цвркуће кантару ћишна - мртваја, баруштина поред реке
______________________165________________________ ћоака - штап са угаоном удуопина - удубљење водопада (кљунастом) дршком уђала - влага ћокајала - кљуцање; звук уђелос - влажан који одзвања од ударца уђешће - остаје, заостаје ћокěје - кљуца; удара и ујдěје, збјарě дупа кйње (луп) одзвања од ударца - пујда ћокњала - оштећење; судар ујка - ујак; стриц ћокњешће - удара кљуном ујна - ујна; стрина ћокњитура - оштећење од ујтату - гледање, посматрање ударца ујтатура -поглед, начин гледања са ћокњит - оштетило се; ујтук - забораван; расејан сударили се ујће - гле ћоку - кљун; шиљати врх сě ујтě - гледа ћоку ђе сапат - мотичица сě ујтě пи суокј - гледа испод ћоку ђе куће - кутлица ока ћокушу - футрола ула - скитница, луталица ћу - узвик негодовања мјерӂе улě - скитари, лута ћућешће- ће - чучни, сагни бесциљно (усамљен) се доле улмě - опажа (њухом, ћући - чучни (обично се деци слухом); предосећа тако каже) улмјаʤě - осећа, предосећа, ћућит - чучнут опажа оно што се не види ћушкиљи - уштипци; ниски улму - брест ударци улмишу - брестик ја дат о ћушкě –ћушнуо га, улог - непокретан, шлогиран задао му притајени ударац улоӂит - шлогиран ћушу - ћук (врста птице); уљишћа - улаз на кошници, будала, мамлаз, тупан, рогоња улиште кога вара жена уљиу, ҹубěр факут ђин бутоаркě ла карје йј сě ла фунд фаҹе гарђинарју йн карје сě огођешће фунду - чабар од шупљег издубљеног дрвета у облику ступе на коме је постављено дно од дасака уд - мокар, влажан, наквашен уљиу, уљеју, извору ку удат - наквашен; наводњаван бутоаркě, унђе је извору ла лок удату - квашење; пољежњик сě багě бутоарка йн наводњавање помйнт, кум ну с'ар фаҹа ћишнě удě - кваси; наводњава, залива пингě извор - кладенац удубоју - велики орао; уљиу, уљеја - прикладан је птичурина израз за савремену реч: туба удудоју - лавина, усов; водопад уљу - јастреб; орао
У
______________________166______________________ умěру - раме унфларја - отеченост, умбларја - кретање, пролазак надутост, надимање умблатура - кретање, пролазак унфлат - отечен; надувен; умблě - хода, пролази надмен йј умблě дупа пěр - угађа му, унфлатура - отеклина, оток труди се да се неком не замери, унфлě - надувава да га не наљути унфлě коаада - надима реп; умбра - сенка; хладовина, лад има и значење: да хвата тутањ умбра кукулуј - врста траве тј. бежи умбрарју - кишобран; уњеорј - понекад сунцобран уњи - неки умбрит - засењено, покривен уњиљи - неке сенком уоаја - овца умбришћа - сеновито место, уоала - лонац засенак уоабла, обла –равњача, зидарска алатка умбрјешће - засењује, Уоабла –топоним у атару надолази сенка Горњана умплут - пун, напуњен уоакиш - црнкаст, умпље - пуни црнопураст; са црним пегама умпљерја - пуњење ун' (уну) - један, када је број уз уоардě, уоарђе - намотава основу за ткање; у преносном именцу: ун' уом, ун' нувěр смислу: често пролази уна - једна; једно, једнако уоарђе опинҹиљи - формира унгица - удица опанке провлачењем опуте кроз унгја - нокат; папак пробушене рупе унда - талас; вал кључања уоарка - направа од врча за унђе - где плашење сапетих коња унђе ва фи - где ли је уоарка - пежоративни назив унђива - негде; некуда за стару особу, старкеља унђигод - гдегод, било где уоарљи - живина унӂе - маже, подмазује (у)ора, уорј - коло, кола унс - намазан, подмазан ђи доуо-триј уорј –два- три унсоарја - мазиво, пута унспрјеҹе - једанаест ђадаоара - (по) други пут унсура - мазиво; масноћа унсурос - замашћен; намазан уоасйљи - кости уојљи - овце унту - маслац, масло, бутер уому - човек унтура - маст (свињска) уом луват, луватурě ђи уом унтурос - мастан - уврнут човек, ненормалан унће (унђе ће) - где ти (те) човек, шалабајзер унће дуҹ - где идеш уом њепуртат - ненормалан уну - један човек, незрео човек, шалабајзер
______________________167________________________ уом ондоросйт урʤěљиљи ла опинҹ неуравнотежен човек опуте на опанкама уопа - опа урʤěшће - припрема основу (у)осатура - костур, скелет за ткање (у)осйја - осовина урʤйка - коприва (у)осос - кошћат; пун костију урʤйка микě - врста мале уосу - кост; коштица коприве уосу морцěск - тврда урʤйка морцаскě - мртва поткожна израслина коприва уосу спинěри - кичмена кост урʤйкарју - копривар уоу - јаје урʤйкуца - врста цвећа уоу ђи кујбарј - јаје које се урʤйнě - црнка, црномањаста оставља у кокошије гнездо да урʤйту - поступак спремања би кока носиља ту снела јаја основе за ткање уоуоě - сноси јаја урʤйҹ торофљанцě - врста уоуоěтоарје - носиља чорбе од коприва (кокошка) урйт - ружан (у)оцоману - лоповчина ми сě урй - досадило ми уоцу - хајдук; лопов ми урйт - не волим; неугодно урала - невољност, досада; ми је омраза урйцала - омраза; ружноћа урěшће –досађује; постаје урйцйт - поружнео немио урйҹос - непријатан, досадан урвина - провалија, урйҹумје - омразе, обрушеност непријатности урда - провара, фурда урйҹуња - омраза урдěрњица - мрежица за уријоҹи - остаци посечене скидање фурде са скуване основе по завршетку ткања сурутке урјеʤату - кликтање, поклич урдоарја, урдорљи - крмељ урјаʤě - кликће урдукěје - клопара урјекја - уво; ушка, ушица урдурос - крмељив урјекја акулуј - ушица игле урђинарја - пролив; урјекја сакури - ушка секире ускомешаност урјекја ла васě (казан, урђинату - често пролажење; шјерпě) - ушице на посудама често вршење нужде, пролив (казан, шерпе) урђињишу –улиште код пчела урјекјељњица - ухолажа, уш урʤала ђе цасут - основа у урлату - урлање, завијање ткању урлě - завија, урла ку урʤала питулатě - врста урљигоју - орао, птица ткања грабљивица урʤаоа - опута Пјатра урљигојилор топоним на Малинику
_______________________168______________________ урма - траг; отисак стопала уф - ух йј масурě урма - премерава уша - врата, улаз отисак нечијег стопала ради ушарју - вратар, портир враџбина ушйца - вратанца урматорју - следбеник ушњик - који често иде по урмашу - потомак; следбеник туђим кћама, навалентан урмјаʤě - иде у стопу ушњикě - жена која често залази по туђим кћама, скитара урњала - обрушавање ушор - лак, лако сě урњешће - обрушава се ушурат - олакшан; ублажен урњисйт - упропашћен; ушурикě - лагана, није тешка обрушен ушурјаʤě –олакшава; урњит - обрушен ублажује урњиту - обрушавање, ушурјала - лакоћа; олакшање сурвавање ушурјел - лаган, мале урса - судбина, коб тежине; лагано урсат - судбином суђено урсатоарја - суђаја урсаторљи - суђаје урсоајка - медведица урсоʤйка - суђаја; изрицање судбине, чин (догађај) одређивања судбине фа - море, еј (за жен. род) урсоʤйса- судбина, оно што је фагањица -млада витка буква судбином одређено(изречено), фагу - буква проречена судбина фагуру - саће урсу - медвед фаӂету - букова шума; урсуљица - медведићица мноштво букви урсуљецу - медведић фаина, фањина - брашно урујала - јарма, прекрупа фаинос - брашњав, брашнаст урҹору - крчаг фајда - фајда, корист ускат - сув; осушен фајно - фино ускатура - суварак; сувоћа фајњик - изврстан, квалитетан ускатура - сушица, туберкулоза факатура - враџбина, чини ускаҹиу - сувоњав, мршав факě- сě ускě - суши фактура - изглед, облик устурјала - пецкање факут - направљен, израђен; устурě - пецка рођен устуроју - бели лук факуту - постанак; рађање; кацěлу ђе устурој - чешњак стварање белог лука фала - понос, дика; похвала усукос - масан од сјерине фалка - вилица, чељуст усуку - сјерина фалосйја - дика, понос утрина - утрина
Ф
______________________169________________________ фаљешће - фали фаҹе буш - прави кокице ма фаљи - отказао ми фаҹе ђин кап –клима главом обећање, фалила ми подршка фаҹе ђин окј –даје знак фаљија - кришка очима, колута очима фаљијос - кришкаст; састоји фаҹе копиј - прави децу, се од кришки (на пример рађа децу парадајз исечен кришкасто) фаҹе ку ајрйј - прави враџбине фаљинка - грешка; мана; (уз помоћ ђавола), баца чини недостатак фаҹе ку капу –даје знак главом фамјеја - жена, женска особа фаҹе ку мйна –даје знак руком фамејеск - женски фаҹе ку огљинда –даје знак фарашћина –трака (коже, огледалом сланине) фаҹе ку окју - намигује фарба - фарба фаҹе маскěрě фарбарија - хрпа фарбе, фаҹе рěу бун - чини страшно много фарби добро фарбарњица - фарбара фаҹе сйнӂе йн баљигě фарймě - озлеђује, повређује сě фаҹе грйу (поамје) - рађа фасују, пасују - пасуљ се жито (воће) фата - девојка; кћи, кћерка фаҹерја - дело; изглед; фата марје - девојка удавача стварање; рађање; чињење фаталоанка - девојче, фěрбује - фарба, боји девојченце фěрбујит - офарбан, обојен фатат - рођен, порођен фěрбујиту - фарбање,бојење фатě - порађа се; рађање федарјешће - федерира животиња феја - кћерка, кћи фатуца - мала девојчица фејмја (феја а мја) - моја кћи фаурарју - фебруар фелђеру - за жито округла фаца - лице; аверс, лице посуда као велико сито са дном предмета; сунчана страна од дасака фацада - прочеље; фасада фељињерју, фељинарју -фењер фацарњик, ал ку до'о фјацě фемељија - фамилија –лицемер, дволичан, са два лица фемељазу - школски служитељ фацйш - нескривено, ферикит - срећан, блажен отворено, лицем у лице; очито ферикос - усрећљив; диван, фацос -сунчан, осунчана страна бајан, чаробан; фаша - повој; завој; трака ферику - срећа, блаженство, йнфěшурě - повија, завија; благостање увија ферику ђе јел - благо њему фашйјоара - повој, повојац фериту - заштита, заклањање, фашйу - пашеног чување од нечега, избегавање фаҹе - прави, дела, чини, доамњеферјешће спрема; рађа божесачувај
______________________170______________________ сě ферјешће - зазире, чува се фйрђе - без фериҹија - срећа; блаженство, фйрě - без благостање; чаробни пизор, фйркоање - фркће чаролија фйрмат - повређен, озлеђен фериҹит - срећан, обдарен фйрматура - повреда, озледа срећом фйртаљу - фртаљ, четвртина ферјала - зазирање, чување; фйртату - побратим, друг поштеда фйртацěск - побратимски, ферјаста - прозор другарски; ортачки ферјаста ла флујер фйртацйја - побратимство, прозорче на фрули другарство; ортаклук ферјешће - чува, штити фйрфа - блебетало фермекат –везан, окован фйрфěје , фйрфоање чинима блебеће, тртља; крчка фермекатоарја –вештица, фйрфоњала –фрфљање, чаробница тртљање, блебетање фермекатоарјешће - баца фйрфоћељњица –алапача чини фйрфоћешће - блебеће, фермика - биљка за враџбине тртља; фрфља фероајка - тучани котао фйрца - врдалама; вртигуз, ферфељит - урађен офрље, втирепка склепан, смандрљан, фушерисан фйрцајала - цик- цак; фећица - девојчица ескивирање; фреквенција фећинӂаоа - девојчурак фйрцěје - врда, иде лево фећићоју - девојчура; петао десно; врцка; ескивира који не кукуриче, пиле које фйрцěје ђин коадě - маше није ни мушко ни женско репом фйлфастану - оно што лепрша фйрцоање - врда; врцка; фйлфастањешће –лепрша, ескивира; има фреквенцију вијори фйршěшће - завршава, фйлфěје –звук лепршања фйршйт - завршен, довршен крила, платна или неког фйршйту - завршетак, крај летећег предмета фйршйтура - завршетак фйнарија - сениште; фйсěје - шишти; врска мноштво сена фйсоање - шишти фйнкě - пошто, узгред фйстану - прегача са дугим фйнтйна - уређени извор, кончаним ресама зденац фйца - чиков, пеш фйнтйњоара - зденчић фйшěје - шишти фйну - сено фйшњешће - шикља; фйргу, троку - врч фйшњик - несташан; фйрдамјезу - бритва, мигољав; лепршав перорез, ножић на склапање фи - бити; буди
______________________171________________________ ђе ар фи - да би било фирцěје - овлаш пришива поаће фи - може бити фићилу - фитиљ о сй фије - биће фиу - син фије-карје - било ко фишěҹелу - фишекчић, мали фије- ҹе - било шта; икакво фишек фикату - џигерица фишйкљија - фишеклија фикату ал алб - бела фишйку - фишек џигерица, плућа фишкоање -звижди у прстима фикату ал његру - црна фишкоњату - звиждање џигерица, јетра фиштаљка - пиштаљка фина - кума фиҹору - син, синак финка - левак фиҹор ђе суфљет - посинак фину - кум фјарљи - замке, кљусе фиоање - фијуче; звижди фјакеру - фјакер фиоларја – широки кожни фјалу - врста; сорта набор испод врата вола фјарњик - вешт фионфиу - врста цвета фјарњика - вештица, врачара фиорљи - језа, страхота, ужас фједěру - федер, опруга ма луварě фиорљи фјељу - врста; начин ухватила ме језа фјерарија - гвожђурија фиорос - језив, ужасан фјербе - кипи, ври, кува фиризу - тестера; стругара фјербинће - врело, вруће фиризу ла апě - стругара фјербинцала - врелина, фиризу ку жуг - тесарска спарина тестера фјербјерја - кување, кључање фиризу плěћика, йрку – фјерига - папрат кратка ручна тестера фјерјегарју - папратиште; фирја - лик; бит; изглед, мноштво папрати обличије; датост, природа фјерја - жуч са скимбат ла фирје фјерјекат - окован (гвожђем) пребледео, променио се у лицу фјероћина - алат или машина фироанга - завеса од гвожђа, гвожђурина фиру - нит, струк; влат фјерт - скуван; заварен фиру оћинҹит пје натрě а фјерт фјеру - заварио гвожђе везање прекинутог конца фјертоарје - време са великим основе ткања за суседну нит врућинама и испарењима,запара фируит - поређан, класиран, фјертура - вар разврстан фјертура љемнулуј – фирује пěру - намешта и чвориште унутар дрвета удешава косу, раздваја косу за фјеру - гвожђе кике или раздељак фјеру ал лунг –цртаало плуга сě фирује фирљи ла ицě - фјеру плугулуј - раоник увођење нити при ткању фјесу - фес
______________________172______________________ флакěу - момак који је тек флорљи йнспиноасě почео да се брије сламасто цвеће фламйнд - гладан флорљи марј - врста цвећа фламйнʤйја - глад флорљи сйрбјешћ –врста фламйнӂос - несит, гладан цвећа флорљи турҹешћ - лепе кате фламйнӂосу - гладница флотаку -крупна пахуља снега флоарја - цвет флоҹа - длакавко флоарја ђила ферјастě – мушкатла флујерашу - свирац на фрули флујерě - свира на свирали, флоарја ла сфрјеђел –врх негде има значење да звиждуће сврдла флујру, флујеру - свирало, флоарја сйнӂорʤулуј (парҹелу ђи љемн ђин карје сě врста цвећа флоарја соарљилуј -сунцокрет фаҹе флујеру трěбě сй сě йнгěурě ђин парћа ботурулуј флоаҹиљи - стидне длаке флокану - већи прамен вуне, кйтрě вйрф) флујру пиҹорулуј – цеваница длаке флокањи - назив за четнике, ноге флурија - зелнкада у смислу брадоње Флуријљи - Цвети флоку - стидна длака; влас; флутурě - лепрша као лептир, прамен вуне (длака) вијори се, лелуја се флокос - длакав, зарастао у флутуру - лептир косу; чупав фљака - блебетало, брбљивко флокошěљиљи - мачији фљакěје, фљекěје - блебеће, бркови (врста цвећа) брбља фломоток - склупчано, фљакурљи –блебетања, испремотано фломотоҹешће ворбиљи - брбљања фљашка, фљешкěу испремешта речи, прави шљапавица лапсус, пермутује речи запада са факут фљашкě фломотоҹит - превртан, снег који се топи помешан са испремештан, пермутован водом фломотоҹиту - превртање, фљеҹ испремештање, пермутовање са'мбатат са факут фљеҹ флорану - багрем напио се скроз флорану йнспинос са удат фљеҹ - покисао до флорањишћа - багремар флорарија - мноштво цвећа голе коже фљинта - шмизла флорарју - мај месец фљиту - врх њушке код свиње флораћик - цветног дезена фљоарка - шљапћа; шљам, флорљи - цвеће флорљи (ор бубиљи) - дечије уд фљоаркě - мокар до коже фљоарца - шљампара богиње
______________________173________________________ фљоашка - шљага фојонфиу, фионфиу - врста фљондоросěшће - блебеће цвета, винчица фљонкањит - клонуо, фокарија - ватруштина; оклембешен врућинчина са фљонкањит флорљи фокорјелу, фокорјеље клонуо цвеће (убрано или буктиња; ватра на велики незаливено) четвртак фљоркан - шкембаст, фоку - ватра; пожар; оклембешен, као мешина повишена телесна температура фљоркěје - шљапће; блебеће фоку ал виу - искрице од фљошкěје - шљапче по води упаљене чађи на бакрачу док је или са водом на огњишту фљошњит фоку ал виу –врста алергије у виду грознице која избија након ла фљошњит - пљеснуо га; свраба на кожи; по веровању ударио му шамар а фљошњит - набацао је житку онај који је облизао, тј. угасио масу (малтер, качамак, блато)
фљошњица са факут фљошњицě спљескало се у житку масу фљуц - пљус фљуца - шамарчић, пљуска фљуцајала - шамарање; пљескање по води фоаја - лист; страница, табак фоаја ла карће - лист књиге фоаја ђи пěтурě -део поњаве фоаја ђе ҹапě - перо од лука фоаја ла буркě (ђин шěље, ђин пјепт) фоаљиљи - ковачки мех; мешина фоамића - глад, гладовање фоамја - глад ми фоамје - гладан сам, огладнео сам фоамфа - тепавац, особа која неразумљиво изговара речи фоарфиҹиљи - маказе фоарфјека - маказе фојећиљи - учаурена ларва фојецй - мешине; ковачки мехови
језиком 'живу ватру' са бакрача има моћ да када пљуне на алергично место, исто излечи
фољҹа - трбоња, шкемба фомфěје, фонфěје неразумљиво говори фондорос - плаховито уом фондорос - плаховит, прек човек форфјекарју - произвођач маказа форфоћешће - блебеће фрага - јагода фрага старпě - вирак, вркута фраӂед - свеж; једар; крт; нежан, нејак; (важи за биљке и месо, пчелиње саће) фрај - бесплатно фракату - трљање; утрљавање фракатура, фрјекатура - траг од трљања; траг од чешања неке животиње (свиње, говеда) фракě, фрјакě - трља; утрљава
сě фракě - чеше се йл фракарě - пропустише га кроз шаке
______________________174______________________ фрамйнтату - мрвљење, фрумошаца –лепота, красота дробљење, уситњавање фрунʤа - лист биљке фрамйнтě - мрви, дроби фрунʤа ђе уој - лисник франгија -конопац; струк нити фрунʤарија –листиш, хрпа фрасањица - младо дрво јасена лишћа фрасањишћа - јасењар фрунʤарју - стог лисника фрасйну - јасен фрунташу - челник, фраћа - братац, браца предводник фраће ђи круҹе - побратим фрунћа - чело братимљен због тешке болести фу - би, био је фраћиљи - брат фуга -бег; бежање; брзина; брзо фрацěшће - братски дě фуга - бежи, хвата маглу фрацй - браћа йнтро фугě - на брзину фрацйја - братимство, браство фугарју - бегунац, одметник фрекарја - трљање, трење фугарју йн дос - хајдук, фрекату - трљање, трење одметник фрймбја - струк нити фугу - бекство; брзина фрйнӂе - ломи ку фугу - са бекством; на фрйнт - сломљен, брзину, хитро поломљен, изломљен фуӂе - бежи фрйнтура –прелом; оно што фуӂиту - бежање, бекство је поломљено, крш, крнтија фујору - дугачке влати фрйу - узда кучине; ваздушни млаз фриг - хладно, студено фулгěје - падање снега у ретким пахуљицама, провејава фригарја - ражањ фулгу - пахуљица; паперје фригу - мраз; хладноћа фумарија - смог; испарења фригурљи - грозница фумјаʤě - дими; пуши фригурос - зимљив, фуму - дим зимогрожљив; прохладан, фумуриу - сивкаст, пепљаст промајан, хладно стање фриӂе - пече (на отвореном: фундамјенту - темељ, основа фундарит - постављена на жару, на сунцу) основа; основан фрика - страх, плашња фрикос - плашљив; опасно, фундарјећиљи - слепо црево фундоања - дубодолина страшно, страховито, језиво фрикос је јел уом - плашљив фунду - дно; основа; поклопац (страшљив) је он човек фунду ђе аструкат -поклопац ěла је уом фрикос - онај је фунду ђе пйње - лопар опасан (страшан) човек фунду помйнтулуј - бездно, највећа дубина у земљи фрикошала - страх фунду ҹоариҹилор - тур на фрипт - печен, испечен панталонама фриптура - печење фрумос - леп, диван, красан фунду ла котор - дно каната
______________________175________________________ фундурит - постављеног дна, фуру - лоповлук, крађа постављено дно фуруна - пећ, фуруна фуња - уже; поводац фуруна ђе пйње - пекара фуња ђи љегат снопји фуруна ђе топит - топионица притегача за снопове фурҹелу, бйту ла ицě - штап фуњиӂина - гар, чађ на нитима за ткање фуњиӂинос - пун чађи; фусйкла - зокна, зокница фусоју (ла ҹапě) - цветна гарав, чађав фураторју - крадљивац, лопов дршка код лука фуратура - крађа, лоповлук фусу - вретено; вратило фур-гасěшће - налази фусу ђи торс - вретено за крађом, наводно није украђено пређу него је нађено фусу мори - воденично фур-гасйту - у жаргону: вратило јавно- тајна крађа фусуљеће - вретенастог фурě - краде облика, вретенаст, усукано фурисěшће - сатанише, фусуљиу - вретенаст ђаволише фусуљиулуј - вретенасто, фурисйт - ђаволаст усукано (облик или кретање) са йнфурисйт – постао је фућевйнт - згубидан, лукав; прођаволисао се јебиветар, ветропир фурисйту - сатана, луцифер фућерија - сексуална фуриш - крадом, потајно, сплетка и нтриге кришом, крадомице фућерја - секс ку фуришу - потајно; изненада фуфа - ветропирка са йнфуришйт –навикао се фуфајала - њушкање и пухтање да нешто ради кришом фуфан - ветропираст фурка - рачва; вила фуфěје - њушка и пухће фурка ђи торс - преслица фурка ђи фйн - вила за сено фуфу - ветропир фурка ђи фрунʤě - рачва у фуфуљика (барба капри) бусика, типсина којој се удењује лисник фурка помйнтулуј - рачва на фушћејка, фушћоајка дугачка трака или њива којој по веровању стоји земља фуркарју - произвођач вила фушћеју, фушћији, до'о фуркоњу - рогуља бйће ҹе цйн росту ла натрě фуркуљица - виљушка дупа ицě - штапови који стоје фурњига - мрав на основу при ткању фурњигарју - мравињак фушћелу, фушћеље, фурњигос - пун мрава фишћеље, фишěҹеље, фуртуна - олујни талас, пјећеҹеље - од ланеног платна танка узана тракица умочена у непогода восак а потом увијена у ролницуфуртунос - олујан; буран
______________________176______________________ фишек, чији се врх завлачи у уво ђи пус помјенљи - кјеса од а на другом, ширем левкастом делу пали и сагорева постепено (као свећа), на тај начин ствара се топлота и вакум и извлачи смола из увета
фуҹелу (ла ицě), бйту ал ҹе цйње ицйљи, (до'о бйће: уну ђисупра, уну ђижос) штапови на којима висе нити при ткању, нитњаче фуҹија - фучија
танког платна у коју се држи хлеб; платно за простирање по земљи као столњак на коме су стављане помане у ранија времена када ниј е било столова
цањику, цěњику - танко прозирно платно од кудеље за цедиљке, кошуље; комад платна од кудеље преко кога се процеђује цеђ тј.одваја од пеппела цаоа, цěвиљи - цев, цеви цапа - бодља; стожер цапа ђе клаје - стожер за стог сена цапењија - јакост, јачина; снага цапйн - јак, снажан ца (цй а) (цйје а) - ти је цапику - јарчић ца дат - дао ти је цапљига - ивер, цепаница цавоку - цевчина, велика цев цапину - цапин, алат за цавоку ла ҹапě - цветна гурање трупаца дршка код лука цапој - круто, нефлексибилно цавуца - цевчица мјерӂе цапој - иде укрућен цак - цак као да има ишијас цакајала - шкљоцање, цапос - бодљикав, пун бодљи, кврцање; цвокотање пун осати цакњала - напрскивање, цапу - јарац кврцање цара - домовина, земља, а цакњит - напрснуло; постојбина кврцнуло, цакнуло цара, царйна –дача након цамтаље (йц мулцамјеск ла укопа думња тјаље) - отпоздрав при царан - земљак, из истог сусретању, (захваљујем твоме краја; земљорадник, сељак господству) царйна (помйнт ку царйној) цангљиљи - моторцангле уситњена песковита земља цандěра - ивер; крхотина; сйј фије царйна ушоарě – цепаница цалњику - крпа за брисање, лака му земља царйноју - зрнасто убрус цањику, кјесу ђе пйнʤě рарě земљиште; пешчар царина –пролаз (врата) на ђи цйнут пйња ор малају, стě путу који иде преко ограђеног пус пи лавицě; цасатура ђи објеље карје сě пуње пи помйнт земљишта
Ц
______________________177________________________ царку - ограђени простор цěсту - вршник, сач малих димензија, цирк цй (цйје) - ти (теби) царку клěји - ограда око цйганка - врста траве пласта сена, котар цйганкуша - циганчица царку ђе мњиј - обор за Цйгану - Циганин јагњиће цйгањеск - цигански царку ђе копиј - може се цйгањешће - по цигански, користити као израз за дечије цигански језик јаслице, обданиште: сě цйгањешће - цигани се, царкалуцу или царкалуца погађа се као на вашару, царку пућињи - ободни део гласно ценкање каце цйгарја - цигарета, цигара царкузанту - циркузант цйгрије - испреплетено и царкузу - циркус збијено израсло биље или царкуљецу - мали обор шибље, где се не може цару - цар, цезар разазнати шта је чије царушу - шиљак, бодља цйје - теби цасут - ткан, изаткан цйка - врста, сорта цасуту - ткање цйкљећиљи - врста птице цасуту йн доуо ицě - лито цймјенту - цемент ткање цймпури - мехурићи у течности цасуту йн патру ицě цймпурос - са мехурићима у четворно ткање течности, газиран цауљика - цевчица цйнаторј - добродржећи, цаурика - чаура цěкајиту - цактање; шкљоцање држећи; постојан, издржљив цйнуту - држање цěкěје - цакће, шкљоца; цйнцарју - комарац цвокоће Цйнцарју - Цинцарин цěкěларја - митраљез цйње - држи; не пропушта цěкěлашу - пиштољ, цйње ђе биње - добро дође, шкљоцара нека се нађе (за нужду) цěлајиту - олајавање цйње минће - памти, сећа се цěлајоасě - лајава сě цйње ку ја - швалерише цěлěје - лаје испрекидано; се са њом олајава цěљина - ледина; парложина цйњелњик –постојан, издржљив цěљинос - запарложен цйњерја - издржљивост, цěпиљи - поздер; осат на истрајност класју цйоање - пишти цěрује - царује, влада цйон урјекиљи - пишти у цěсаторју - ткач, ткалац ушима цěсатура - ткање; тканина цйоњала - пиштање цěсě - ткаје
______________________178______________________ цйпату - цика; вриска; вапај йл цйцěје - боцка га, пробада га цйпě, цйпěје - цичи; вапи; цйцйна - шарка на вратима кричи цйцйна ла вракњицě - у цйпоање - цичи; вапи; кричи земљу набијен дрвени колац на цйперигу - нишадор коме се у овалној рупи ослања цйпоразу - бодља, шиљак вертикална носећа лајсна од цйр - ономатопеја звецкања врата на обору цйрајала - звецкање; ситниш цйцоасě -сисата, великих дојки цйрěје - звецка; звони цйш - ономатопеја шикљања цйркоање - музе оскудну цйшњала - бризгање; избијање; искакање; шикљање количину млека; звук при мужи када млаз млека удара о цйшњешће - бризга; избија; шикља; штрца зидове празне посуде цйшњитоарја - штрцаљка; цйрмурј –пешчана брда мувало, трчкарало (брегови) цйшњитура - млаз; штрцај; цйрмурја –терен са мувало, трчкарало пешчанним бреговима; цйшћа-фйшћа - лево-десно, песковито земљиште онамо-тамо, врдалање цйрмурос –песковит, цоала - одевни предмет песковито земљиште цйрмуру –пешчар; пешчано цоаље омењешћ - мушко одело брдо цоаљиљи - одело; одећа цйроање - звецка, цоаљиљи ђи моарће цйру - срча (од стакла); мртвено одело, одело за укоп метални новац, сића цопа - гомила житког блата са факут цйр - разбило се у или балеге парампарчад цопěје - гаца по блату цйрцари - ледена киша, цоф - шљап, ономатопеја циганчићи шљапкања цйрцарица - ледена киша цйрцарју - боб; зрнце ледене цофěје - шљапће, бућка црјепарју - црепар кише црјепу - цреп цйу - циу, ономатопеја цујка - ракија пиштања и цијукања цукату - љубљење цйфна - прзница цукě - љуби цйфнос - прзничав, пргав, цупајала - поскакивање, напрасит цйфњала - пргавост, нервоза цупкање цупěје - поскакује, цупка цйца - сиса, дојка; сисак цйца кйрҹагулуј -сисак тестије цурěјаторј - течан; текући цурěје - цури у млазу цйцěје - убада; шетка цурфа - танко и изгужвано цйцěје йн лок - шетка у платно или одело место, не држи га место
______________________179________________________ цурфурос - дроњав, шапћеʤěҹ - седамдесет похабаног одела шапћеспрјеҹе - седамнаест цуцěје - поскакује, цупка шарампоју - траг од сливања цуцěје копилу - уљуљкује фарбе, сока и слично дете, цупка дете шасě - шест цуцуроју - сталагмит; шатра - шатор сталактит шашау - шашав цуцуру - вршак настао шашавитура - шашавко стврдњавањем отопине, шěʤйтоарја - седељка, посело шиљкаста џомба шěђе - седи шěљиљи - леђа, крста шěљиљи ла куцйт шěрпарија - змијарник, змијско легло шěрпариу - око струка појас са новцем ш'а (шй а) - и (и је) шěрпиљи - смук; змија шађерја - седење; нерад; шěрпиљи орбјеск - слепић боравак, становање шй - и; па; те шађинћа - боравак, шй'нкатйта (шй йнкě становање атйта) - и још толико шај (шй ај) - и си (и јеси) шйвица - узана трака; појас, шајба - шајбна зона шајʤěҹ - шесдесет шйвица, шěвица => у шајспрјеҹе - шеснаест српској транскрипцији шајтěу - навој; славина топоним Шевица шаларју - седлар шйвица ђе нувěр - прамен шалу - шал облака шалу мујерјеск –велики шйкиру - шећер зимски шал за жене шймйј - још шаљан - са пругастим шарама, шйна - шина, трачница углавном се односи на животиње шйндра - шиндра шаљанга - пруга; штрафта; шйпу - клин, шип шрафирана површина, може се шйпу стйлпулуј - шип (клин) користити за ознаку пешачког на покретном стубу код капија прелаза, зебру шйрој - непрекидно, у колони шаљинга, шљинга - трака; шйроју - млаз; колона пруга; штрафта шйру - низ, ред; поворка; венац шаљитру - шалитра шйта - шихта шантау - шепав шйфону –шифон шанцу - шанац, ров, јарак шйфоњерју - орман, шифоњер шаоа - седло шйшěје - шишти; шушти шапће - седам
Ш
______________________180______________________ шйшěје ла ворбě - врска у шовйлкајала - ексцентрично говору кретање шкарпина - засечена косина шојмањит - бесомучан шкипат - попљуван, испљуван шојмањиљи - зле виле шкипě - пљује шокйћиљи - миш; врста шкипитоарја - пљуваоница влашког кола шкипјецй - пљувачка шолдйкěје - шепа; неки уређај добио ексцентрично кретање шкјоаптě - храма, хода шолду - бут, бутина; кук, бедро ћопајући због реуме, ишијаса шонтроапě - шепава шкјоп - ћопав, хром шонтроп - шепав шкјоп йн кап - фали му шонтроп-шонтроп даска у глави ономатопеја шепања шкјопјаʤě - ћопа, храма шоп - битанга, злочест, шкјопу - ћопави, хроми подмукао шлěјфује - бруси, глача; шопйрла - гуштер проклизава, шлајфује шљампау - аљкав, неуредан, шопйрла вјерђе - зеленбач шопоћешће -шапуће; жубори немарно обучен шљау - пут са тврдом подлогом шопоту - жубор; шапут шљинга - трака, узани појас (топоним: Шопот у српској транскрипцији: Сопот) знатне дужине у односу на ширину (њива, платнена трака шофљанка - поткошуља шполу - шпулна која се везује око струка) шпорјету - шпорет шмйркěје - шмрће штамбиљу - печат, штамбиљ шмйркоање - шмрће штацйја - штација, гумно шнајцйку - нарезница за штěвује - штавља нарезивање навоја штрафу - шраф шобарицйљи (мйнљи штрěфује - зашрафљује карулуј) - део на запрежним шћава - биљка налик зељу, колима горка и не једе се шобијељиљи - гранчице за ватру на Велики четвртак ујутру, шћергаторју - брисач узимају се од родоносних шћерӂе - брише стабљика или воћки шћерс - (о)брисан, збрисан; шоболану - пацовчина излизан шоболу - пацов шћета - штета шоварит, фрунʤа суҹитě шћетујит - штетио ђи сěҹетě - од жеге изувијени шћије - зна; уме; познаје и усукани лист биљке, шћимос - са ситном длаком изразито на кукурузу шћиму - слој ситне длаке на шоварјала - усукање, свињи изувијање лишћа шћирě - јалова, нероткиња шћирја - знање; познавање
______________________181________________________ шћирб - безуб; шкрб; окрњен ҹапоаја - ситне главице лука шћирбина - оштећено место које се сеју уместо арпаџика на сечиву ножа или поломљеног ҹапоњу - велика главица лука зуба на тестери; ҹапса - троугласта женска капа
топоним: Шћирбěцу са шћирбит - окрњио се шћирбитура - окрњено место шћирка - штап са рачкама за муљање грожђа шћирку - штирак шћиркуит - уштиркан шћирњика - вештица шћиру - штир шћиуту - знање, познавање шћоју - еја - ноћна птица шћубеју - кладенац шћумпу - високи пањ, ступ шћурла - стара кућа, страћара шуба - дугачки гуњ од сукна шујерату - звиждукање шујерě - звиждуће шукијат - ударен мокром чарапом, није при здравој памети шукуру - буљук, јато, група шупа - шупа шут - шут, без рогова шушњала - шуштање; хуктање, гласно уздисање шушњешће - шушти; зашуми; хукће, гласно уздише шурљигаја - птица (углавном се односи оне које кликћу)
Ҹ
ҹанга, сфрјанга - сифилис ҹапа - црни лук ҹапа аӂемě - врста лука ҹапа саракě - врста лука ҹапа ҹори - дивљи лук
ҹапу - мера и шаблон за обраду дуга за каце и бурад ҹара - восак ҹаркě - проба, покушава; испробава, искушава ҹарујит - запечаћен воском ҹасњику - часовник ҹасу - сат ҹасу ђин парјеће - зидни сат ҹафу - потиљак, затиљак ҹаука - чавка ҹаца - магла ҹашма - драмлија, сачма ҹе, ҹи - шта, што ҹева - нешто ҹеј (ҹе йј), ҹиј - шта му (је) ҹеје (ҹе је) - шта је ҹекајала - штектање ҹекаћешће - звоца ҹекěје - штекће, ҹелује - жамор, свако прича за свој рачун; цвркут у јату птица (врабаца) ҹенуша - пепео ҹенушос - пепељав; пун пепела ҹепу - чеп; запушач ҹерапу - чарапа ҹерěту - пустара, ненасељени терен ҹербу - јелен ҹерје - тражи, иска ҹерјеск - небески ҹерју - небо ҹерју гури - непци ҹеркарја - испробавање, кушња ҹеркěну - подочњак ҹерку - обруч ҹерку ђе пěр - рајф за косу ҹерку ђе сукње - жипон
______________________182______________________ ҹеркуит - обручен, лукру ҹинстйт - исправан притезаних обруча посао, квалитетан ҹеркујала - обручавање, ҹинҹ - пет притезање обруча ҹинʤěҹ - педесет ҹернуту - просејавање, сејање ҹинспрјеҹе - петнаест ҹерњала - црна боја за сукно ҹин'суће - петсто ҹерње - сеје (брашно) ҹинҹида - зеба, чинкавица ҹерњешће - боји тканину у ҹиње - ко; неко црно ҹиње јешћ ту? - ко си ти? ҹероњоајка - у српској Шта си ти? транскрипцији церонајка => ҹиње јешћ ту уом? - какав си топоним: ЦРНАЈКА) ти човек? ҹероњу - цер ку ҹиње - са ким ҹероњишу - церик, церова ҹињива - неко шума ҹириња - црепуља ҹеруту - тражење; молба ҹирипит - лоше испечен ҹерҹелу - минђуша, наушница ҹирипјала - лоше (бедно) јело ҹет - мирно; тихо; тајац ҹирипјешће - храни се бедном храном; трпи у оскудици стě врјемја ҹет - мирно ҹирјаша - трешња време без дашка ветра ҹирјешарју - јун ҹетаћа - утврђен град, ҹирјешу - стабло трешње тврђава, цитадела=cetate ҹирофјалě - житко, кашасто ҹецос - магловито ҹиру - каша ҹи, ҹе - шта, што ҹигод - штагод, штогод, било ҹићешће - чита ҹићиторју - читалац шта ҹићит - прочитан, читан ҹижма - ћизма ҹикě - као да, наводно, тобоже ҹићиту - читање ҹикě-ҹикě - узвик за вабљење ҹиштарју, шастарју -шестар ҹиштоарја - широка тканица говеда ҹишторљи - широка тканица ҹикěје - ваби говеда ҹоака - брдо, ћувик ҹикоарја - цикорија, ҹоака пйндарјаскě водопија; врста инсекта узвишено место (чука) са кога ҹимбуру - врста мирођије осматра пољочувљр ҹимбуру калулуј - мајчина ҹоара - врана душица ҹоара пйҹоасě - смрдиврана ҹимпит - чучнут ҹоарику - сукно; ногавица ҹина - вечера панталона ҹинě - вечерава ҹоариҹи - панталоне ҹинста - (по)част; дика; ҹоафа - полулопта, калота поштовање ҹоафě - налик листу купуса ҹинстěшће - части ҹобйлкйје - шљапће у води ҹинстйт - почашћен
______________________183________________________ ҹобйрњаку - мотка на којој ҹокој - сличан попут брда, двоје носе терет налик брду: стамен, громадан, ҹобу - крхотина; део глинене узвишен, велик ҹокоји - великаши, великани, посуде ҹобу ђе флорј - саксија елита ҹова - нешто ҹокоју - великаш, великан ҹовата - оклоп ҹокоту - клепетало, чекетало ҹокоту мори - воденично ҹовата ђи довљеће - кора чекетало куване бундеве као посуда ҹовану - оклоп ҹомбуру - патрљак ҹовěрног, ҹоврноагě, ҹонт - крњ ҹонтавјела - крњавко ҹоврноӂ - паралитичар, ҹонћешће - крњи кривоног или од рођења са деформисаним удовима ҹонћит - окрњен ҹовика - ноћна утвара (за ҹонћитура - крњавко плашење немирне деце) ҹопљешће - теше ҹоју - вангла; чаша са дршком ҹопљит - истесан, отесан ҹоју пакурарјулуј - дрвена ҹопљитура - оно што је здела са дршком која истесано преставља меру млека ҹопору - чопор чобанину за његов оброк ҹорјекиулуј, навађит йн ҹоју ђи пус фајинě - дрвена патру ицě ка ђи ҹоариҹ здела са дршком са којом се ҹоркарјец - свадљив, сипа брашно џангризив ҹоканарју - клепач, ковач ҹорковјала - свађа; галама ҹокану - чекић ҹоркомањешће - галами; ҹокањешће - чекића, клепа свађа се ҹокањитура - клепање ҹорнопјећиљи - подмуклица ҹокěлћиу - клин који ҹорносěшће - транжира утврђује јарам за вучну руду ҹоробаја - птица грабљивица; ҹокěљија - брдашце, брдо сврака ҹокěљије - брдовито ҹороју - гавран ҹокěљиу - брдовит ҹорҹол - китњасто, гроздасто ҹокйрљија - шева; врста ҹорҹолу - китњаста цваст тесарског алата (секирица) са ҹотка - пањ са корењем; двосеклим сечивом чворновато парче дрвета ҹокйрта - сецко ҹотрњаку - део на воденичној ҹокйрћешће - сецка; резбари букви у који се углављује ципон ҹофу - неформирана главица ҹокйрцйјљи - резбарије купуса ҹокица - брдашце ҹубěру - чабар ҹокјану - корен купуса ҹубјеран -већи чабар, чабретина ҹубла - крнтија, крхотина
______________________184______________________ ҹубљит - окрњен ҹурјеʤу - еја (ноћна птица) ҹубрěд - ломан, крхак; трошан ҹурјелу - ђевђир; решето за ҹугуље - штрпка сејање брашна ҹугуљешће - штрпка ҹурој - лијући млазом ҹугуљитура - оно што је ҹуроју - млаз штрпкано ҹуру - решето ҹуда - мржња; јед; гнев ҹурубу - навој йј фаҹе ла ҹудě - тера му инат ҹутура - бунар йј ҹудě ђи ну стě йн лок ҹутурица - чутурица љут је да га не држи место ҹуҹук - малог раста, низак ми ҹудě фок ҹуҹулану - врста гљиве ҹударњик -мрзовољан, мрзитељ ҹуҹулајка - склониште од ҹукарју - каменито брдашце невремена направљено од ҹукуру - реса на одећи грања или шаше у коме се ҹул - клемпав; без ушију или може боравити само чучећи одрезаног врха увета ҹуҹурјајка - место где тече и ҹулама - гулаш пада водопад ҹулпану - пањ од тањег дрвета ҹуҹурјајка - млазница; ципон ҹулпаку - пањ од тањег дрвета ҹуҹуру - водопад; млаз; чесма ҹулу - клемпави, клемпа ҹуљешће ђин урјекј стриже ушима, начулио уши ҹуљимјаоа - гулаш ҹуљину - чкаљ, плаветник ҹуљит - клемпав ҹума - куга ҹумагу - мотка, тољага ҹумпоју - гајде ҹунг - сакат, инвалид, без руке, без прстију; заломљених грана
ҹунгарит - осакаћен, инвалид, без руке, без прстију; заломљених грана ҹунӂешће - осакаћује; одрезује, залама гране ҹупагу - женска кошуља ҹупиту - штипање ҹупје - штипа ҹупјерка - печурка ҹур - лијући млазом ҹурајала - цурење у млазевима ҹурěје - лије; иде у млазевима ҹурјаʤа-настрешница од грања
185 КОМЕНТАРИ ПОРЕКЛО ЋИРИЛИЦЕ Зачетнике ћирилице, Солунску браћу Ћирила и Методија, које је ромејски цар послао у мисију ширења хришћанства, неки народи присвајају као своје. Македонци тврде да су њихови а и Бугари. Грци износе чињенице да су Браћа писала на грчком језику а Ћирило се претходно звао Константин, па да су према томе били Грци. Ни Рим их се не одриче. Проглашавају их за свеце. Историјске су чињенице да су Браћа Ромеји и да потичу са подручја Солуна и Тесалије, која се у њихово време називала Валахија. Сходно томе, Власи као наследници ромејског назива и поседници имена Румйн, имају право да се равноправно надмећу са другима за ромејско наследство – ћирилицу. Ако нису уверљиви лингвистички разлози, ето упечатљивог пропагандног разлога зашто Власи треба да пишу ћирилицом. Солунска браћа Ћирило и Методије потичу из Валахије. Ћирилица својим пореклом потиче из Валахије, што значи да је ћирилица влашко писмо. Односно, ако се латиница рекламира као знак романитета и римске цивилизације, онда ћирилица заслужује да се надмеће и да претендује на цивилизацијско наслеђе Источног римског царства –Ромејског царства, с обзиром да је настала (потиче) и дефинитивно уобличена на тлу тог царства.
Ћирилица је ромејско наследство, то је духовно наследство Источног римског царства.
Простор на коме живе Власи и након поделе римског царства на Западно и Источно, остао је под утицајем Источног (Ромејског) царства у периоду од преко хиљаду година, што значи да поједине тврдње да влашки културни простор спада у римски домен утицаја, представља извртање историјских чињеница. Са простора Источног (Ромејског) царства потиче и цар Константин Велики. Да ли га неко у савремено доба оспорава као великана хришћанске цивилизације? Или, ипак, то чине они који оспоравају ћирилицу. Посматрајући чињенице на овакав начин, произилази да је ћирилица виши облик словног записивања, настао сублимацијом на основама грчког и латинског писма. (Ако они тврде да је латиница супериорна, зашто ми не бисмо доказали да је ћирилица боља? Вредност оваквих аргумената налази се у истој равни спекулација.)
186
Америка се не може поново открити. Поново се може само писати како је она откривена. Влашка ћирилица –влахољица, није стварана ових дана на састанцима невладиних организација, нити отпочета у периоду када је НВО „Гергина“ себе прогласила за аутора влашког писма. Она је замишљена и реализована (из садашње перспективе) већ далеке 1996. године. Основа овог писма је Вукова ћирилица којој су додата два мукла смогласника, заједничка за све варијанте влашког говора, и још 3 (три) посебна слова која се користе у поречко-хомољском говору. Није то нека мудрост нити је то нека наука. Међутим, било је потребно ово урадити. Сада многи оспоравају ово дело или сумњају у његову исправност, и питају се зашто такво дело није урадио човек од струке лингвистичких наука, или ако не, оно бар од струке просветних радника. Међутим, није срамота аутора влахољице што није из бранше лингвиста, већ је то срамота оних који су били стручни за такву материју па самим тиме и професионално обавезни да то ураде. Предуго се чекало на такве људе. Сада када је посао урађен, није им по вољи што не могу рећи да су га они урадили. Влхољица са садашњим словним знацима постапено је еволуирала. Са њом је писан текст и објављиване су књиге. За влашке услове епохалне: влашке приповетке, песме, речник и превод Новог завета. Библија, Власи за Нови или Стари завет незнају друго име, само једном се преведe и штампа на неки говорни језик. Свака наредна издања јесу осавремењивање језика или корекција текста. Ништа друго не могу бити. У влахољици измене у форми новоуведених слова нису биле из хира и произвољности, већ оне су условљене или техничким решењима која су била могућа благодарећи компјутеру, јер је почетак рада са влахољицом био на писаћој машини; или се до измена долазило ослушкивањем приговора и коментара од оних људи који су имали прилике или желели да читају текст написан влахољицом. Задња верзија је највиши домет досадашњег рада и стреми томе да подједнако добро задовољава потребе писања и крајинског и поречко-хомољског влашког говора. Односно, у влахољици постоје сва слова да се са њима забележе сви гласови који постоје у влашком језику. Какве ће нијансе бити у том записивању или дефинсању граматичких правила, то је ствар будућности и стручности, ентузијазма и прегалаштва.
187 ПУТЕВИ ОБМАНА (или ЗАБЛУДА) Оно о чему се у данашње доба пише у трактатима, људи су некада изражавали у неколико смислених реченица, почевши од Вукових, које и данас важе, али и од Вука до данас па и пре њега, код нас и у свету доста је писано о језичкој проблематици. За влашки језик корисније би било да се примени оно што је у лингвистици написано, него ли да се понавља и доказује оно што су људи већ одавно доказали. Јер полемисати да ли ће се писати латиницом или ћирилицом, односно, да ли је влашки говор дакороманског или трако-романског порекла –представља губљење времена. Таквим приступом губи се драгоцено време. Практично, краде се време Власима, јер Власима време истиче. Оно цури и нестаје у пустињском песку заборава који прекрива влашке пропланке, њиве и села. Где се некада чула песма, смех, говор, јека и врева, сада је мук и фијук ветра. Где се накада слушао влашки говор и музика, сада се чују туђи говор и песме а ускоро ту ће живети туђа деца. Може се радити и направити најмодернији и најидеалнији правопис и стандард за влашки језик, али ако се до његовог завршетка настави досадашњим темпом, поставиће се питање коме ће он у будућности служити? Да ли ће у времену када буде готов још увек бити неког Влаха који ће говорити влашким језиком. Треба се потсетити и размислити како је од времена када су објављене песме Јанка Симеoновића 1946. године, да је протекло безмало седам деценија а да би тек у садашње доба како тако била могућа употреба влашог језика у писменој форми. Не морају Власи постати врхунски познаваоци лингвистичких система записивања. Њима је сврсисходније да користећи оно што већ имају и знају, употребе ћирилицу за записивање своје духовне заоставштине. Уосталом, као што су то већ учинили Јанко Симеоновић, др. Драгослав Девић и други записивачи. Вредност и аутентичност влашког гоовра састоји се у архаичности. Као архаичан он може бити интересантан лингвистима светског реномеа а као копија биће чист плагијат франкофоније који не завређује пажњу.
188 ВЛАСИ НЕМАЈУ ИМЕ Многи људи тврде да Власи немају ништа али да се при томе већина од њих граби да одузму или преиначе оно што Власи поседују. Задњи хит у албуму: “Да се Власи не досете“ јесте тврдња да Власи немају име за себе на свом језику. Јер ако кажу: „Јеу сйнт Румйн“ онда им то тумаче као да је Ромâн, што неки пропагирају да је то припадник ромâнске нације; а да кажу да је Влах, не могу јер у влашком језику не постоји такав израз. Чудна појава која наводи на размишљање о намерама њених актера. У вишегодишњем периоду, зависно од потреба манипулатора, јављају се расправе у којима се Власиима негирају поједине осебености. У времену Резолуције информбироа негирало им се да имају речи за свој језик. У неким публикацијама тврдило се да њихов језик има око тристотине речи или шестотине, па су тиме правдали што се Власима не омогућава употреба матерњег језика у соцјалистичкој Југославији, у којој се посебно истицала национална равноправност. Крајем XX века када је развојем медија комуницирања омогућена расправа о великом броју тема, лансирана је тврдња да Власи треба искључиво да пишу латиницом и то ромâнском, или пак латиницом утврђеном APHI конвенцијом. Конвенцијом коју Власи нису ни потписали нити су њихови овлашћени представници учествовали у њеном доношењу, а зна се да конвенције обавезују само оне који су их потписали. Такође у свим временским периодима без обзира да ли су на власти били комунисти или капиталисти, краљ, кнез или књаз, Власима је негирана или преиначена национална припадност тако да се при пописима појављују свакојаке бројке које су имале за циљ да негирају постојање Влаха. Али супротно од тога, те бројке показују манипулацију и злу мисао починитеља. Почетком XXI века када се настоји афирмисати влашки језик, вешти интриганти су у јавност убацили нову дилему: Које име употребити за Влахе? Влах, Румун, Влахо-румун, Србо-влах итд. У наводном циљу да се јасно дефинише њихова етничка припадност како би се избегло погрешно тумачење тог појма и евентуално манипулисање у пропагандне сврхе. У први мах изгледа да је то оправдано и да вреди томе посветити пажњу и труд. Међутим, треба застати и уочити да је то велика превара.
189 То је вешто пласирана расправа о непостојећем проблему. Проблему кога зато што га нема требало га је измислити, и измишљен је. А ствари су јасне али их треба редом размотрити а не према потреби извлачити поједине аргументе. На влашком језику не постоји израз за реч Влах, па га зато и не треба измислити да постоји у влашком говору. Влах на свом матерњм језику за себе ће увек рећи да је Румйн, и он то јесте. Наводни душебрижници ће одмах загаламити да је то име за националност становника Румуније. Али то је највећа заблуда коју они пласирају зато што не увиђају да на тај начин обмањују сами себе и цео свет, јер заправо такав термин о нестварном називу постоји само у српском језику а у реалности Румунија званично се назива România а њени житељи су Români. To je њихов избор и у свету се као такви представљају. Зашто их ми тако не називамо то је друго питање. Они у XIX веку уједињењем својих кнежевина у јединствену државу România одрекли су се имена Румйн, наводно због тога што је румйн име за прост свет односно кметове и усвојили су име Român. Није наше да судимо о томе већ да то прихватимо као чињеницу. Зар се Американци правдају некоме да нису Енлази јер говоре енглеским језиком? Да ли неко тврди да су Канађани Енглези јер говоре енглески? Или Новозеланђани? Да ли Аустријанци не треба да исписују име своје престонице Wien jeр ми говоримо да је то Беч? Оно што је у цивилизованом свету нормално –да се чињенице не доказују, Власима се то оспорава. Зато што на свом језику кажу:“ Јеу ворбјеск румйњешће“, они морају да докажу да нису Румуни тј. Români (грађани државе Româniе). Многима у свету па чак и у Европи стварају забуну називи: Словен, Словенац, Словак, Славонац; па ипак нико не захтева нити му пада на памет да тражи од тих националних етнитета да промене име како не би неупућени свет сам себе доводио у забуну. Зашто онда то чине Власима? Зар зато што Власи не могу да се досете па се са њима може лако и често манипулисати, односно да се наведу и ангажују сами Власи да учествују у намицању омче око свог врата. Да се позабве и поделе око расправе о називу свог имена а да сву осталу прблематику која их тишти занемаре и баце у запећак.
190 Власима се оспоравало, односно тврдило да немају речи за свој језик, затим да не треба да пишу ћирилицом већ латиницом; и на крају задаје им се задатак да се сами одрекну свог имена. А све то правдају наводном бригом за добробит Влаха. Има ли краја таквом лицемерству? Смишљеној подвали која би имала за резултат декларисање Влаха у већи број етничких група и на тај начин убрзало њихову асимилацију и нестајање. Зато Власи немају потребе ни да размишљају а камоли да промене своје име, јер нигде на Балкану а и на целој земаљској кугли не постоји земља са званичним именом Румунија, већ постоји România чији се држављани зову Români. Сви они који говоре супротно, или су у заблуди или нису добронамерни према Власима. На свом језику Власи имају своје оргинално име: Румйн, Румйњи. Међутим, ... ВЛАСИ ИЛИ ВЛАРУМУНИ Међутим, суфлери из оркестра: „Да се Власи не досете“ никако да одустану од теме коју су већ одавно међу Влахе убацили за расправе, гложење и надмудривање. Питање је како Власи треба себе да називају или којим именом да их други зову и даље је актуелно. Да ли су Власи или су Румуни? Шта је исправно и који ће термин допринети бољој афирмацији влашке популације? Таква примамљива и лако прихатљива тема за расправе и бескрајно доказивање показала се као врло успешна за одвлачење пажње од проблема опстанка Влаха као етничке групе и очувања њихове традиције, језика, музике и духовне заоставштине. Са таквим расправама помаже се онима који желе нестанак Влаха или непостојање истих, а који у међувремену настоје на различите начине да промене оно што Власи поседују или да се кроз заборав сами Власи тога одрекну. За десетак година тврдиће се да Власи немају своју музику, мелодију и игру, да немају свој језик, него да су све то позајмице од других народа, што не заслужује очување као посебности. Да се називају Власи, што је исправно на српском језику, или Румйњи како је у њиховом оргиналном изговору али што се у Букурешту тумачи као Ромâни? Аргументи за и против углавном се базирају на солидним основама па је
191 тешко одлучити којој се опцији приклонити и на коју страну превагнути. Да расправе не би трајале у недоглед и да се не би остварио циљ оних који не желе опстанак Влаха, треба направити компромис, треба увести термиин: Вларумйн (Вларумун на српском), који се лако изговара и на српском и на влашком језику а скоро је идентичан на оба језика. Једини проблем јесте што би такав израз била новоформирана реч. Вларумун била би кованица која за сада још није заживела у стварном говору међу Власима и Србима. Ипак, и то се може превазићи, а имало би своје оправдање јер нешто слично постоји у Америци. Тамо се избегава за црнце коришћење тог имена, већ се употребљава Афроамериканци. То је новоуведена реч која строго прецизира термин а на коју нико нема примедби. Ако су у Америци нашли такво решење, зашто и у Србији не би постојало нешто слично: Вларумуни (Вларумйњи)? КОЈИМ ЈЕЗИКОМ ГОВОРЕ ВЛАСИ (Русини да ли су Руси, јер говоре русински?) Одговор на често постављено питање којим језиком говоре Власи, јесте да они говоре матерњим језиком, кога Срби називају влашки језик а Власи у свом говору зову румйњешће а за себе кажу Румйњ. Не постоје два језика већ постоје два имена. Постоји једнакост између наведених израза, влашки = румйњешће. Када се на српском разговора о влашком језику онда се не поставља питање да ли он има везе са румунским (ромâнским). Супротно томе, када се каже румйњешће побуђује се размишљање у каквом је он односу са румунским (ромâнским) језиком. Да ли је то исти језик? Наравно, лингвистима је веома лако да то објасне али то не чине на прави начин, или зато што не желе да доказују просте и видљиве чињенице, или пак што по налогу политичких ментора пропагирају став на коме зарађују своју плату. Супротно овим ставовима, људи који су заинтересовани за ову тематику а не зависе од плаћених хонорара, нажалост због недовољног познавања лингвистичких наука али и због немогућности јавног образлагања, не могу дати адекватна тумачења и одговоре на неке тенденциозне тврдње. Међутим, ипак ризикујући да се направи погрешка, потребно је да се расветли проблем,
192 макар у грубим цртама, како би се добиле контуре о наведеној тематици. Румйњешће и româneste у језичкој прошлости имају заједничке корене у народним говорима до средине XIX века. Од тада је românski попримио форму књижевног језика у држави Româniji. Државном политиком у Româniji из књижевног језика се настојало да се потисну туђице, балканизми и архаизми а да се језик модернзује и устроји у духу франкофониије. Сви они који стављају знак једнакости, румйњешће = româneste, прећуткују високо место које заузима românski на скали франкофонских језика. Теза по којој ако би Влах казао:„Јо ворбјеск румйњешће“, да је то доказ да је он Român а не Румйн, била би слична томе као када би за неког који говори русински, рекли да је Рус, јер говори русински. ЕКСПЕРТИ ЗА ВЛАШКИ ЈЕЗИК Најбољи познаваоци влашког језика јесу они Власи који су научили језик од својих родитеља у времену када међу Власима још увек није било радиија, нити се гледала телевизија. При том ако нису похађали школу, они су заиста познаваоци оригиналног влашког језика. То су прави експерти за влашки језик али њих мало ко уважава и не користи се њиховим знањем. Нажалост, оваквих познаваоца језика сваким даном је све мање и доћи ће дан када их више неће бити, тако да неће постојати нико да посведочи о влашком језику. Друга група експерата за влашки језик јесу Власи млађих генерација које њихови родитељи нису научили матерњем језику, већ су их од малих ногу учили да говоре српским језиком како не би имали потешкоћа током школовања. Када су такви људи отишли на студирање у Румунију они су наводно матерњи језик научили на катедри факултета, па су зато данас уверени и тврде да је румунски језик њихов матерњи језик. Оправдано. Они не познају влашки језик и зато тврде да га нема. Трећа група наводних експерата јесу они који сматрају влашки језик онаквим каквим га они знају, као мешавину влашких и српских речи. Тренутни производ језичке асимилације желе као такав да забележе у оваквом стању, или га чак „усавршити“ и доградити српским изразима, и као таквог наметнути за матрњи језик Влаха. Најбестидније
193 јесте то, што је такав став својевремено имао и Национални савет Влаха. Четврту групу експерата чине они који располажу знањем из лингвистичких наука али немају довољно сопственог говорног познавања влашког језика. Није за чуђење што се радом таквих експерата у прошлости дошло до закључака и тврдњи да Власи у свом језику имају наводно само око 300 речи или пак шесто. Као је могло доћи до таквих скарадних тврдњи и дилеме да ли влашки језик уопште постоји?! Наравно да је могло, јер поменути истраживачи нису знали да говоре влашким језиком а њихови испитаници, Власи, нису довољно разумели српски, па у њиховом разговору на постављена питања добијао се одговор: нушћу. Тако се на лак начин поткрепила тврдња да Власи не могу и не морају користити свој матерњи језик у јавној употреби. Да ли и у данашње време таквим лингвистима треба препустити истраживање влашког језика? Судбину Влаха предати у њихове руке? Посебну групу експерата представљају они који су хвалоспевно најављивали издавање лингвистичког атласа влашког језика, али и после више од једне ипо деценије таквог атласа нема, бар не за ширу јавност. Мада је на тој проблематици већ рађено и одређене екипе истраживача снимиле стање на терену, на објављивање резултата се годинама чека. Зашто? Зар ради политичког профитирања и надмудривања или се чека историјска истина? Вероватно постоји још експертских група за влашки језик. Треба се и о њима досетити док не буде прекасно. Ако Власима то успе. ИСТОРИЈСКА ИСТИНА У једној ТВ дебати двојице историчара један од њих је искрено проговорио: да се историјска истина не може утврдити ако има сведока о њој, па је онда ову огољену мисао (али у суштини истиниту) разјаснио да докле год има живих сведока о неком догађају, сваки сведок има своју верзију истине, што се не може оспорити, јер постоји жив сведок. Зато тек након нестанка живих сведока историчари се могу усагалсити око неких историјских питања. Очигледно да је тако, али шта је ту истина? Изгласавање на форумима, новац, пропаганда, интерес, моћ, политика, ....?
194 Какве везе има језички атлас са историчарима? Нема никакве, али може да постоји сумња о којој треба размишљати, јер није немогућа. Кампања ради истраживања језичког атласа Влаха јесте неоспорна чињеница која је медијски дуго најављивана, у току извођења пропагирана а и сада је актуелна. Међутим, иако су снимања завршена, годинама се чека на објављивање резултата. Зашто? Не чека ли се историјска истина? Не чека ли се да помру живи испитаници тог језичког истраживања, па када више не буде живих сведока онда ће се у научној установи која је извршила језичко истраживање договорити какве ће резултате презентирати. За јавност биће то апсолутна истина, првенствено она која одговара наручиоцима и извођачима радова испитивања, јер након нестанка живих испитаника, хипотетички, може се презентирати било какав језички атлас и он неће моћи да буде оспораван, тј. на терену се неће моћи проверити истинитост датих навода због непостојања адекватних живих испитаника. Може се доћи у ситуацију да се истинитост атласа не може проверити а факат самог истаживања се не може оспорити. Чак га и анкетари не могу оспорити, јер је домен њиховог рада био парцијалан а уз то и материјал истраживања није више у њиховом поседу. Да ли је то могуће?! Треба истаћи да је неумесна свака сумња у оправданост истраживања и стварања језичког атласа влашког језика, ипак, због начина на који се то чини, скептицизам и црв сумње мора постојати. ВЛАШКИ ЈЕЗИК У СТВАРНОСТИ Неки говоре да влашки језик не постоји и да су влашки и ромâнски један те исти језик па зато и не треба радити на његовом афирмисању, односно записивању речи и коришћењу аутентичног влашког говора. Па и да прихватимо да су овакве тврдње базиране на лингвистичким параметрима, ипак треба константовати да је то било у даљој прошлости пре отприлике око 150 година, када је отпочела диференцијација и постепено удаљавање ова два говора тако да у садашње време они представљају језике са видним разликама.
195 Познато је да чак и између два суседна села постоје извесне па макар и најминималније разлике у говору. Постоје бар десетак речи које су различите или се различито изговарају, што показује да ако на локалу постоје разлике у говору онда је разумљиво да у много већем опсегу оне постоје између појединих области, покрајина, регија а још већма између језика нација из истородних група нароада. Према томе, влашки језик као локални дијалекат ромâнског језика поседује велике разлике (а и сличности) у односу на званични књижевни језик у Ромâнији, првенствено зато што није принудним методама државне администрације у себи апсорбовао речи које намеће званични књижевни језик, тако да је он очувао више аутентичности ранијег народног говора. Ипак, мада теоријама које тврде за влашки и ромâнски да су један и јединствен језик не можемо оспорити да та два језика имају заједничке корене и да су се људи са сеоских подручја могли међусобно споразумевати, можемо предочити да је то било у прошлости пре међусобног удаљавања ова два говора које је настало због примењивања модификоване латинице у ромâнски књижевни језик и увођења страних речи првенствено из италијанског и француског, чиме је савремени ромâнски узнапредовао на завидном месту у лествици франкофонских језика. Познато је да ако се жедном ускрати вода он ће из очаја покушати да нађе спас макар пијући и загађену воду. Тако и они којима се не говори истина лако могу поверовати у заблуду, веровати да је лаж истинита. Слично и Власи којима је говорено да немају речи за свој језик, да немају азбуку са којом би писали на свом језику и да је некултурно у јавности говорити својим матерњим језиком, када су спознали да се у стварности сличним језиком говори и пише у Ромâнији, а они који су тамо и путовали и у свом окружењу слушали њима близак говор, и при том доживевши личну сатисфакцију да не морају да се стиде што су Власи, некритички су поверовали да је ромâнски језик права ствар и да је то оно што су одувек желели. Међутим, да ли је тако? Да није случајно или намерно једна лаж замењена са другом полуистином? Они који тврде да између влашког и романског језика не постоје никакве разлике таквим својим ставом негирају да је у Ромâнији
196 1864. године донет закон на основу кога је ћирилица замењена латиницом и отпочето је тако звано осавремењавање језика. Испада да они омаловажавају целокупне напоре и улагања од стране администрације у држави Ромâнији и оспоравају да је нешто постигнуто на том пољу, јер према њиховим тврдњама ромâнски и влашки језик су и даље исти и јединствени. Међутим, ако чињенице показују да ово није тачно, онда се показује да они Влахе гурају у амбис временске дистанце од око 150 година, у којој се ромâнски језик мењао а влашки узевши у целини –незнатно претрпео промене, тј. гурају Влахе у временски амбис да се утопе у језик који је стваран и надограђиван читавих 150 година. Па зар је онда чудно што Власи не могу да прпознају и прихвате да је то њихов језик. Очување влашког језика нема за циљ одлазак у Европу, као што неки тврде да се са ромâнским језиком приближавамо европским вредностима, већ напротив сврха влашког језика била би да се његовом употребом сачувају локалне етничке карактеристике и традиција Влаха. За приступ европским вредностима, а у целини узевши и светским, у савремено доба најпотребније је познавање енглеског језика, па је зато неуверљиво пледирање на прихватање ромâнског у те сврхе, јер би се његовим прихватањем уместо влашког локалног говора добила замена са једним мање локалним језиком. Приврженици ромâнске латинице и правописа прво су се потрудили да упознају ромâнску граматику па тек онда су се окренули влашком језику и хоће да га угурају у калупе ромâнског језика. Уместо да су обрнуто поступили, да су ослушнули и записали како народ Влаха говори па да су на такав говор применили лигвистичка и граматичка правила и тек након тога било би исправно приступити упоређивању сличности и разлика са ромâнским. Међутим, њима је лакше било да прихвате готова решења ромâнског језика у који сматрају да треба да се утопи влашки језик. Поступили су слично ромâнским лингвистима из XIX века којима је било тешко да се ломатају по планинама Карпата где би допрли до корена свог језика, него који су се драговољно и усхићено шетали улицама Париза на Монмартру и Пигалу и отуда су увезли франкофонију у народни језик, желећи да га приближе Европи или утопе у
197 Европу. Слично данас, влашки љубитељи франкофоније опчињени сјајем Букурешта и Темишара где им се одаје и част и уважавање, желе слично да поступе и са влашким језиком. Желе да препишу отуда лингвистичка правила и да их прешавши преко Дунава наметну за апсолутну истину и беспоговорну употребу код Влаха. То им је лако чинити а и ореолом себе окитити. Ореолом знања и доброчинства али под знаком питања у чијем интересу? Због игнорисања и непознавања народног говора они су стали на слично становиште као и неки српски истраживачи и тврде да Власи немају речи за свој језик. Интересантно је да се заступање сасвим супротних интереса врши са истим измишљеним аргументима. Тиме излази на видело да њихова конфронтација не произилази из стварне жеље да се Власи еманципују већ из тежње да се Власи искористе за остваривање туђих инереса. ПОРЕКЛО РЕЧИ Већина европских говорних језика има своје порекло у заједничкој основи индо-европске групе језика, а уз то, како је дошло и до међусобног утицаја савремених језика на појединим подручјима, не треба да изненађује чињеница да се у многим језицима јављају речи са истим значењем. Лингвистима је познато да има речи које се појављују у више говорних језика и то са истим или сродним значењем, тако да је тешко дефинисати из ког језика потичу. Међутим, дубљом анализом и разматрањем ширег спектра народних говора, ипак је могуће доћи до изворног порекла већине речи. На основу тога може се сматрати да речи циркулишу међу народима, трпе извесне говорне промене, а у неким случајевима се као измењене поново враћају матичном народу. Мешање речи најинтензивније је било на просторима где су се народи мешали услед ратних освајања, колонизација или трговине. На европским просторима најизраженије се прожимао утицај: грчког, латинског, арапског, турског, немачког, италијанског, француског, енглеског па и шпанског језика. На Балканском полуострву на језик домицилних народа, поред грчког и латинског, највећи утицај је имао турски језик, преко кога су допрле речи из персијског и арапског језика. Ослобођењем од турске власти и орјентацијом на Запаноевропске земље
198 ојачан је продор речи из немачког, италијанског, француског, енглеског и преко интернационализама, из латинског и грчког језика. То се посебно уочава у областима науке и технике, саобраћају и комуникацијама, банкарству и трговини. Међу балканским народима има пуно речи које су заједничке за те народе, а раније их је било и много више него данас, тако да су оне олакшавале комуникацију међу разним етничким групама за време владавине турског, византијског или римског царства. Међутим, са ослобађањем и развојем националних лингвистика, тенденциозно и плански су се занемаривале заједничке речи а инсистирало на коришћењу речи са ужих националних подручија, како би се оформио и истакао национални карактер неког језика. С обзиром да влашки језик није био записан у писменој - књижевној форми, њиме се није могло манипулисати па зато је у њему остало доста речи из претходних периода у виду архаизама. Међу језицима балканских народа, народа који су били сведоци и присилни учесници многобројних најезди и миграција становништва, задржао се огроман фонд речи из других језика а има примера да заосталих речи има чак из келтског језика. На таквом простору где су се вековима таложили људски и језички амалгами, у дугом историјском раздобљу од преко хиљаду година суживота словенског и романског становништва, развили су се српски и влашки језик, који су се формирали на истом географском простору паралелно један поред другог, уз прожимање и међусобни утицај, што је имало за последицу појаву великог броја речи истог облика и значења које се употребљавају у оба језика, а исто тако и речи које су исте форме али различитог значења. Такав равноправан развој ова два језика постојао је све до краја XIX века, односно до онда докле је међу људима углавном постојала усмена комуникација. Међутим, у XX веку, са продором писане речи преко новина и књига, а крајем века преко радија и телевизије емитовањем говора и песама само на српском језику, влашки језик оставши и даље само у усменој форми, а уз то и административним мерама злонамерно потискиван из употребе, губи равноправни статус, потпада у подређени положај у односу на српски језик и бива потиснут из употребе код Влаха. С друге стране,
199 непостојање и непримењивање азбуке – алфабета са којом би се записивало усмено народно стваралаштво и речи народног говора, услед незаписивања, довело је до губљења и нестанка речи за појмове делатности и предмета који су се некада употребљавали, а који су током времена изашли из употребе, па због престанка њиховог коришћења падају у заборав, тако да младе генерације више нису свесне њиховог постојања, што је условило осиромашење језичког фонда влашког говора. Поред тога, оргиналност и фонд речи влашког језика посебно је угрожен у XX веку под утицајем школства и црквеног и чиновничког апарата, а нарочито жесток удар на влашки језик у задњих тридесетак година XX века учинили су електронски медији који су допрли до сваке забити и продрли у сваку кућу загађујући влашке обичаје и језик. ВЛАШКИ ЈЕЗИК Влашки језик представља подгрупу ромâнског језика који се развио под утицајем турског и српског језика и чије се рзлике са ромâнским огледају не толико у самом речнику колико у својствима палатализације гласова. Такође присуством туђица, које не ретко представљају и архаизме, што је веома уoчљиво у влашком језику који се због непостојања одговарајућег писма, до данашњег дана сачувао у усменом, говорном језику. Међутим, мада са мањим фондом речи и са туђицама, влашки је ипак очувао своју оргиналност за коју се може рећи да је на вишем нивоу од оргиналности румунског или српског књижевног језика. Као што се у српском језику преко школског система, штампе, електронских медија, књижевних дела и других средстава настоји да се искорене локални говори и унифицира језик на целој државној територији, мада се величају језик старога Врања и Ниша у хвалоспевним приликама; слично и ромâнска званична лингвистика не признаје постојање специфичности влашког језика и са неверицом негодује што народ не прихвата коришћење ромâнског језика и алфабета у приликама када му се нуде. Не могу да појме да оно што је њима прирасло за срце, код Влаха не изазива никакве ефекте.
200
Влашки језик подједнако је угрожен и од стране српског и од стране ромâнског језика. Најбоља одбрана од српског језика јесте употреба и неговање влашког говора; а од ромâнизације чврста одбрана и гаранција биће употреба ћирилице – влахољице. Тада ће влашки језик остварити свој циљ – избориће себи опстанак. КОРИШЋЕЊЕ СТРАНИХ РЕЧИ У садашњем времену, времену наглог технолошког развоја и свестраних комуникација преко медија у којима је велика употреба интернационализама, за оне речи којих нема у влашком језику а савремени начин комуницирања условљава њихово коришћење, потребно је да се термини првенствено преузму из изворних језика одакле потичу, да би потом, ако има потребе, били прилагођени влашком изговору. При томе треба се орјентисати на речи које формом и изговором највише одговарају влашком говору. У српско-влашком речнику уврштене су и савремене речи са назнаком њиховог порекла, како би се показало да су то опште прихваћене речи које потичу из језика других народа; речи које су коришћењем у многим језицима постале добробит целог човечанства, па је стога оправдано да се равноправно користе и у влашком језику. Такође, у овом речнику не треба се чудити што у оба језика има група речи исте форме и са истоветним или различитим значењем, јер оне могу потицати или од заједничког корена индоевропских језика, што се потврђује постојањем истоветних речи у многим европским језицима; или су настале као последица прожимања језика влашке и српске популације, с обзиром да ова два народа углавном нису имала опречне историјске интересе, па су зато коперативно живела на овим пространствима што се манифестовало међусобним утицајем језика, мелоса, митологије… У језику то је видљиво постојањем архаизама (боље рећи влаизама) у српском и србизма у влашком језику; или су то наслеђени турцизми. Словенизирање језика локалног становништва на Балкану, односно на насељеним територијама, условили су
201 стварање појединих јужнословенских језика а шире посматрано и свих словенских језика, јер словенски језик релативно је био јединствен само док су Словени живели у прапостојбини, а чим су се раселили у различитим правцима, настали су различити језици. Посебни језици имају своја посебна имена која су превагнула и прихваћена су као стандардна, ипак, они нису етнички одвојено стварани, већ су то мешавине речи појединих народа и племена која су се међусобно стапала. Такав је случај и са српским и са влашким језиком. За такву тврдњу најверодостојнији доказ можемо наћи у савременој лабораторији језика, у селу Голубињу код Доњег Милановца. Ту не постоји влашки или српски језик, већ постоји јединствен српско-влашки тј. влашко-српски језик, којим мештани свакодневно и од давнина међусобно комуницирају, вероватно од времена настанка села. Србизми у влашком језику посебно су продрли преко школског система и чиновничког апарата, а у задње време преко радија и посебно телевизије, што је имало за последицу најпогубнији удар на влашки језик. С друге стране у српском језику има доста речи из језика Влаха Цинцара, који су по чаршијама били трговачки слој, из чијег речника је прихваћено много речи, такозваних архаизама. Такође из њихове средине су изникли и познати српски великани: Стерија, Нушић, Текелија и други, који су својим књижевним делима утицали на српски језик. Влаизми, такође, потичу од Влаха који су напустили планине и своја села и преселили се у градове, где су са собом повели своје речи и децу, децу која су радо заборавила своје порекло и порекло речи са којима су се и даље служили за појмове које нису знали на туђем језику (српском, бугарском, грчком). А понели су и своја презимена. Презимена која су остала док им траје потомство, да указују на корене који су их изнедрили а којима се нису одужили. Корени који опомињу да су олако и неоправдано заборављени, и да на пространству речи лебде попут брода уклетог Холанђанина. Ако међу Србима има оних који се стиде да исписују своје влашко порекло, то не значи да Власи због тога треба да се стиде што од њиховог корена има најбољих Срба.
202 ТЕРМИНОЛОГИЈА ТОПОНИМА Било би погрешно на теренима где живе Власи за топониме тражити објашњења у српској лексици, јер није лоогично да су Власи чекали да Срби прво надену назив неком географском објекту па тек онда да га Власи прихвате и користе као свој. Ситуација је обрнута. На просторима где је жиивело романско становништво топоними су романског порекла а потом су наиласком Словена имена словенизирана. Касније не само то, већ са описмењавањем и коришћењем црквенословенског језика и азбуке као званичног средства комуницирања, приликом записисвања, долазило је до даљих промена топонима сходно изговору гласова и словима старословенске азбуке. То је топонимима романског порекла мењало смисао и давало словенске карактеристике. При томе ако је записани термин више пута преписиван, он је све више мењан у духу славизма да би на крају попримао словенски карактер. КРАТАК КУРС ГРАМАТИКЕ ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА (Базиран на варијанти језика: Пореча и Црног Тимока) У говору Влаха уочавају се три језичке варијанте: поречка у сливу Поречке реке, горњег Пека и Црног Тимока; крајинска на подручју Неготинске крајине, Кладова и Кључа; хомољска (Хомоље, Ресава, Звижд, Стиг, и околина Голупца). Посебна специфичност постоји у буфанској верзији којом се говори у Мајданпеку. Разматрајући и анализирајући међусобни утицај српског и влашког језика уочава се да је конструкција реченица код оба језика слична, а тумачење појединих појмова је адекватно, сем код неких описних појмова где постоје различити приступи описног казивања (склони се – дěће йнлěтурј, рукује се – дě мйна). Гласовна фонетика у влашком језику адекватна је српском језику са извесним одступањима. Самогласници су као и у српском: (а, е, и, о, у) са још два допунска мукла самогласника: (ě, й) који су по изговору адекватни руском: (тврдо е, тврдо и); односно муклим самогласницима (ë, ü) немачког језика. Сугласници су истоветни и у српском и у влашком језику с тим да у поречко-унгурјанској верзији не постоје сугласници: (х, џ, ч) али се зато користе (ʤ, ӂ, ҹ)
203 који не постоје у српском језику а ни у ромâнском језику који је у службеној употреби у држави Ромâнији; наравно они постоје у дијалектима ромâнског језика. Сугласник (ʤ) постоји у македонском језику, што је вероватно последица утицаја језика Влаха Цинцара, такође има га и у неким другим језицима. Сугласник (слово х) који не постоји у изворном влашком језику, прихваћен је и уврштен у влахољицу због писања савремених израза који потичу од грчког или латинског корена, односно од речи из српског, романских или германских језика. Томе се не треба чудити, јер и у српском језику до појаве Вуковог правописа у народном говору ниje коришћен глас (х) нити у азбуци слово (ј) али касније писање је постало незамисливо без њих. Међутим, не треба инсистирати на прихватању гласа (х) и треба га избегавати, јер у изворном влашком изговору он се изоставља или замењује гласом (словом) ј, к . Сугласник (н) испред (б, п) прелази (мења се) у (м): йнб ймб; йнп ймп. Сугласници (л, н) испред меких самогласника (е, и) без изузетака прелазе у (љ, њ); уколико исти треба да остану непромењени иза њих се пише мукло (ě, й). Исто важи за ( д, т ): испред (е, и) прелазе: д ђ; т ћ; а не мњају се испред (ě, й). При глаголским променама или променама имеаница из једнине у множину врше се палатализације испред меких самогласника (е, и) г ӂ : боруга → боруӂиљи, ругу → руӂи, фагу → фаӂи; д ђ : ард → арђе, кад → кађе, принд → принђе, дуда → дуђиљи; к ҹ : вака → ваҹиљи, порку → порҹи, фак → фаҹе, аку → аҹиљи; т ћ : бурта → бурћиљи, турта → турћиљи. или када су испред муклих самогласника ( ě, й ): д ʤ : дуда → дуʤйљи; т ц : бурта → бурцйљи, турта → турцйљи; ћ ц : ђинћиљи → ђинцй, паринћиљи → паринцй. Иза слова:(ʤ, ж, з, с, ц, ш) не пишу се меки самогласници (е, и) већ (ě, й); а иза; ђ, ӂ, љ, њ, ћ, ҹ не пишу се мукли: ě, й већ (е, и).
204 Уколико има одступања од поменутих правила, то је у речима туђицама које нису претрпеле гласовне промене сходно влашкој фонетици. У царанској варијанти слично као и у ромâнском књижевном језику не употребљавају се сугласници (ʤ, ӂ, ҹ) већ се уместо њих користе (з, џ, ч); такође на неким подручјима (л, н) испред меких самогласника (е, и) не палатализују, нити (д) прелези у (ђ). У унгурјанској варијанти чешћа је употреба муклих самогласника (ě, й) тако да нема преласка (д) у (ђ) а уместо речце пила користи се пйрла. Главне врсте речи у влашком језику су: именице, заменице, придеви, глаголи и бројеви. ИМЕНИЦЕ (НУМИЋА, НУМЈАЋИЉИ) У влашком језику постоје именице женског и мушког рода. Именице средњег рода не постоје. Исто правило важи и за заменице. Именице женског рода завршавају се наставком (а): апа, мйна, пйња, пруна, ҹара Именице мушког рода углавном се завршавају наставком (у): ардоу, боу, љемну, мошу; наставком (иљи): ђинћиљи, кйњиљи, лапћиљи; изузев ређих случајева где је завршетак (а): тата, тајка, најка, бурћа. Pluralia tantum: кријри - мозак Деминутив се добија: За именице женског рода када се на корен речи додају наставци: -ěлуша пурҹ-аоа → пурҹ-елуша, сйнҹ-аоа → сйнҹ-елуша; -йца уш-а → уш-йца; -рика припито-арја → припито-рика, -риҹика фло-арја → фло-риҹика, сфо-ара → сфо-риҹика; -ица пујк-а → пујк-ица, дунг-а → дунг-ица, мум-а → мум-ица; -уцавак-а → ваку-ца, варг-а → варг-уца, мйндр-а → мйндр-уца; -шоара вак-а → вак-шоара, клак-а → клак-шоара. За мушки род додавањем наставка на корен речи: -ашу копил-у → копил-ашу; -ěлу кокош-у → кокош-ěлу, огаш-у → огаш-ěлу; -йшору мйц-у → мйц-йшору, стурʤ-у → стурʤ-йшору;
205 -ицу пуј-у → пуј-ицу; -ишору пуј-у → пуј-ишору, лапћи-љи → лапћ-ишору. -јелу топор-у топор-јелу, мирј-а мир-јелу Или додавањем наставка на целу именицу: -љецу мошу→ мошуљецу, ступу→ ступуљецу, нашу→ нашуљецу -цу нашу → нашуцу, огашу → огашуцу, капу → капуцу; -шору боу → боушору. Аугментатив се добија: За именице женског рода када се на корен речи додају наставци: -оћина → карња → карноћина, вака → вакоћина -ушйна пјеља → пјелушйна. За именице мушког рода додавањем наставка на корен речи: - ану → копил-у → копил-ану, -оману → уоц-у → оц-оману, -оћиу луп-у → луп-оћиу. ЗАМЕНИЦЕ (ЂЕНУМИЋА) Личне: Једнина Множина јеу, јо -- ја ној – ми ту -ти вој – ви јел -он, ја -она јеј(и), ји -они, јеље -оне Повратна заменица у влашком јез.користи се за сва лица Једнина: Множина: ма ње ћи ва сě – се сě – се Показне: Једнина ěста – овај; аста – ова ěла –тај, онај; аја –та, она атйта–толико, толики; толика
206 Множина ěшћа – ови; ашћа – ове ěја –ти, они; аља –те, оне атйца – толики; атйћа – толике Присвојне: Једнина ал мјеу –мој; а мја –моја ај ми –моји; а љи мјеље – моје ал тјеу –твој; а тја –твоја; ај ти –твоји; а љи тјеље –твоје ал луј –његов; а луј –његова; ал ји –њен; а ји –њена ај луј –његови; а љи луј –његове; ај ји –њени; а љи ји – њене Множина ал ностру – наш; а ноастрě – наша; ај ноштри – наши, а ноаштрје – наше ал востру –ваш; а воастрě –ваша; ај воштри –ваши, а љи воштре –аше ал лор – њихов, а лор – њихова; ај лор – њихови, а љи лор –њихове Односно-упитне: карје – ко, који кйт – колико ҹе – шта ал куј – чији, а куј – чија ај куј – чији, а љи куј – чије Неодређене: ҹињива – неко, неки вруну -неко, вруна -нека вруњи -неки, вруњиљи -неке ҹова – нешто а кујва – нечији а лу ҹињива – нечији
207 Одричне: њима – нико њимика - ништа
208 нусйнћем –нисмо (нам – нисмо) нусйнћец –нисте (нац – нисте) нусйнт – нису (на –нису)
Опште: тотнат – свако тотнатě -свака ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА
Придеви се слажу са именицама у роду и броју, обично стоје иза именице. Позитив бун – добар фрумос –леп мик – мали Компаратив мйјбун – бољи мйјфрумос –лепши мйјмик –мањи Суперлатив алмйјбун – најбољи алмйјфрумос –најлепши алмйјмик –најмањи ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ Јесам: сйнт – јесам јешћ – јеси је – јесте сйнћем – јесмо сйнћец – јесте сйнт – јесу
ам – сам ај – си а – је ам – смо ац – сте а – су
Нисам: нусйнт –нисам (нам –нисам) нујешћ – ниси (нај –ниси) нује – није (на –није)
БРОЈЕВИ (НУМАРАЛА) Основни уну -један, уна -једна дој -два, доуо, до'о –две триј - три патру – четири ҹинҹ - пет шасě – шест шапће – седам опт – осам ноуо, но'о – девет ʤěҹе – десет унспрјеҹе – једанаeст дојспрјеҹе – дванаeст, до'оспрјеҹе – дванаeст тријспрјеҹе – тринаeст патруспрјеҹе – четрнаeст ҹинспрјеҹе – петнаeст шајспрјеҹе – шеснаeст шапћеспрјеҹе – седамнаeст оптспрјеҹе – осамнаeст но'оспрјеҹе – деветнаeст до'оʤěҹ – двадесет до'оʤěҹ шй уну –двадесет један тријʤěҹ – тридесет патруʤěҹ – четридесет ҹинʤěҹ – педесет шајʤěҹ – шесдесет шапћеʤěҹ – седамдесет обʤěҹ – осамдесет но'оʤěҹ – деведесет сута – сто, стотина мија – хиљада
209 Редни Редни бријеви се добијају кад се дода члан: ал ђи, за мушки род; за женски род: а ђи. алђинтйј -први, ађинтйј -прва алђидој -други, ађидо'о -друга алђитриј - трећи, ађитриј - трећа алђипатру -четврти алђиҹинҹ – пети алђишасě – шести алђишапће – седми алђиопт – осми алђиноуо – девети алђиʤěҹе – десети алђиунспрјеҹе – једанаести, ађиунспрјеҹе – једанаеста алђидојспрјеҹе – дванаести, ађидо'оспрјеҹе – дванаеста алђитријспрјеҹе – тринаести алђипатруспрјеҹе – четрнаести алђиҹинспрјеҹе – петнаести алђишајспрјеҹе – шеснаести алђишапћеспрјеҹе – седамнаести алђиоптспрјеҹе – осамнаести алђино'оспрјеҹе – деветнаести алђидоуоʤěҹ – двадесети алђидоуоʤěҹ шй уну – двадесетпрви алђитријʤěҹ – тридесети алђипатруʤěҹ – четридесети алђиҹинʤěҹ – педесети алђишајʤěҹ – шесдесети алђишапћеʤěҹ – седамдесети алђиобʤěҹ – осамдесети алђино'оʤěҹ – деведесети алђисута – стоти алђимија – хиљадити
Љубиша лу Божа Кићи
НАРОК СЙ ФИЈЕ Ањи ку нарок сй њи фије Ла ноастрě ку ној фемељије Сй њи ђа Думњиʤěу сйнатаће Шй ла Румйњи ноштри ђирјептаће Ваку шй врјемја ҹе виње Ла тоц сй њи адукě биње Празњику шй тоц свйнцй Сй њи фије ка паринцй Ђила рěље сй ње скоатě Каља бунě сй њи о аратě
KORIŠĆENA LITERATURA 1. BRATOLJUB KLAIĆ RJEČNIK STRANIH RIJEČI TUĐICE I POSUĐENICE Nakladni zavod M H, Zagreb 1978.
SRPSKO VLARUMUNSKI REČNIK
2. MALA ENCIKLOPEDIJA PROSVETA OPŠTA ENCIKLOPEDIJA Prosveta, Beograd, 1986. 3. ANTONIJE SEKELJ REČNIK SRPSKOHRVATSKO – ESPERANTSKI Naučna knjiga, Beograd, 1966. 4. MILAN VUJAKLIJA LAKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA Prosveta, Beograd 1980. _____________ Skraćenice: (amer.) = američki-engleski (arami.) = aramejski (arap.) = arapski (balkkan.) = balkanski (gr.) = grčki (egip.) = egipatski (engl.) = engleski (esper.) = esperanto (indijan.) = indijanski (island.) = islandski (jap.) = japanski (kelt.) = keltski (kines.) = kineski (lat.) = latinski (mađ.) = mađarski (malaj.) = malajski (meks.) = meksikanski (špan.) = španski
(nlat.) = novolatinski (norv.) = norveški (pers.) = persijanski (peruan.) = peruanski (port.) = portugalski (rum.) = rumunski (rus.) = ruski (sanskr.) =sanskritski (slav.) = slovenski (ital.) = italijanski (tur.) = turski (turkm.) = turkmenski (fins.) = finski (fr.) = francuski (hebr.) = hebrejski (holan.) = holandski (nem.) = nemački (češ.) = češki
214
213
VLAŠKA LATINICA – LAHOLJICA – Lj. B. KIĆI aA bB cC ćĆ ḉḈ šj,č
dD đĐ ʤDz
ěĚ eE
UOMULJE VORBJA
fF
dz, z
gG hH iI î Î jJ
kK lL lj LJ mM n N njNJ
oO рР rR sS šŠ
tT uU vV
zZ
źŹ žŽ žj,dž
* Pored dva mukla samogalsnika ěĚ, îÎ, koja su zajednička i Caranima i Ungurjanima, za porečko-homoljsku varijantu govora postoje još (3) tri slova: - dz kao takvo ne traži nikakvo dopunsko definisanje; koristi se u cincarskom jeziku. − źŹ = žj (porečko-homoljsko); Źź = dž (krajinsko); žj => ź <= dž − ḉḈ = šj (porečko-homoljsko); Ḉḉ = ć, č (krajinsko); šj => ḉ <= ć, č To je (ć) sa dijakritičkim znakom, što ukazuje da se u porečko-homoljskom ne čita kao (ć) ali je blisko tom glasu ḉ = šj a Carani će ga bez dvoumljenja čitati kao ć, č;
Uomulje vorbja, nu taḉa Kě sě pjerdje vorba a tja Pîně ješć pi lumjasta Îndurěće šî povjesta Sî lasěm vorbje în vînt Kě am trajit pi pomînt Šî vrodatě am fost vij Sî ramîně povješć la kopij Kum jerja vjesaljij Da lumja žuka pi prîvaljij La mujkje fjeće šî kopij Kěš pljinje ku femeljij Kě nu šćim kît o sî fim Ajde, ajde sî vorbim Vjers šî kînćik sî uđaskě Vorba noastrě s’o pazaskě Lj. B. Kići
Anu 2015.luna lu koljindarj ʤěoa 23-24
