Uvod Ljubav. Ta ĉarobna rijeĉ je za svako ljudsko biće pokretna snaga, eliksir ţivota, preduslov za uspjeh, spokoj i sreću. Uprkos tome što se za tu rijeĉ, to neopipljivo boţanstvo, ne treba traţiti nikakvo objašnjenje, odakle potiĉe, kako se raĊa u nama, kako opstaje, diše i vuĉe nas naprijed gotovo da nema pjesnika ili pisca kome ona nije bila neiscrpna inspiracija. Skoro da nema romana, drame ili pjesme u kojoj ona nije raširila svoja krila, pa makar i izmeĊu redova. Ljubav. Rijeĉ koja okreće kormilo broda zvanog ţivot kao svetionik vodila je autore svijh ovozemaljskih epoha. Poĉev od Antiĉe Grĉke – Eshila, Euripida, Sofoklea, Homera i njihove ljubavne junake Jasona i Medeju, Antigonu i Hemona, Pariza i Helenu, Odiseja i Penelopu, potom Šekspira i njegove svima poznate ljubave sage o Romeu i Juliji, Hamletu i Ofeliji, Otelu i Dezdemoni, a onda i Igoa ĉija se inspiracija ljubavi ogleda u priĉama o Kvazimodu i Esmeraldi, Marijusu i Kozeti, dok u poeziji ni Duĉić, ni Lorka, ni Prever, ni Lamartin, ni Neruda, ni Njegoš nisu ostali duţni toj gospodarici svih nas, toliko puta pomenutoj – Ljubavi. Ljubav je univerzalna i svevremena tema o kojoj su se napisale bezbrojne rijeĉi, a pera kojima su pisane su nam ostavila svjedoĉanstva bez kraja o toj nebeskoj snazi koja spaja, ali i razdvaja i koja zapljuskuje svojim talasima naša bića, svijet, a tako i umjetniĉka djela. Jedno od brojnih, ali isto tako neizmjerno vrijednih umjetniĉko-knjiţevnih svjedoĉanstava o ljubavi ostavio nam je i veliki francuski pisac XX vijeka – Marsel Prust. Taj neiscrpni izvor inspiracije kroz njegov roman rijeka U potrazi za izgubljenim vremenom se nalazi u raznim ulogama i formama: ljubav prema majci, ljubav prema ţeni, ljubav prema svom zanatu, ljubav prema pisanoj rijeĉi, ljubav prema ţivotu, pa ĉak i homoseksualna ljubav je našla svoje mjesto u ovoj enciklopediji francuske, ali i svjetske knjiţevnosti. Ovo knjiţevno djelo koje se sastoji od sedam tomova (U Svanovom kraju, U senci procvalih devojaka, Ka Germantovima, Sodoma i Gomora, Zatoĉenica, Nestala Albertina i PronaĊeno vreme) obiluje raznim ljubavnim parovima, situacijama, priĉama i prevratima u kojima ĉak i sam autor ima jednu od uloga, ali saga koju nijedan ĉitalac ne moţe da zaboravi, koja predstavlja jednu od najkompleksnijih ljubavnih priĉa gledano sa psihološke strane jeste saga o Svanu i Odeti iz toma koji u samom naslovu nosi onu ĉarobnu rijeĉ – Jedna Svanova ljubav. Ovo je srednji dio prvog toma U Svanovom kraju kog saĉinjava Kombre, Jedna Svanova ljubav, Imena, meĊutim, on se moţe ĉitati i posmatrati nezavisno od cijeline ciklusa U potrazi za izgubljenim vremenom, jer predstavlja jednu vrstumise en abyme-a ovog romana rijeka. No, osvrnimo se najprije na ljubav kao opštu pojavu u Prustovom djelu, a zatim se
prepustimo analizi uzbudljive priĉe o strasnoj ljubavi Šarla Svana i Odete de Kresi… 2. Ljubav u Prustovom djelu Ljubav je osnova svega kako u ţivotu tako i u knjiţevnosti koja predstavlja odraz ţivota. Da bi ţivjeli lijepo potrebno je voljeti ţivot i sve njegove segmente kao i ţivjeti u skladu sa samim sobom, sa sopstvenim potrebama i ţeljama. Cjelokupan Prustov ciklus U potrazi za izgubljenim vremenom jeste jedna oda ţivotu koji treba da opstaje i diše uprkos vremenu koje nije na našoj strani. U isto vrijeme, ovo remek-djelo predstavlja jednu mješavinu ţivota odnosno autobiografskih podataka i fikcije. U teoriji znamo da se zemlja okreće, ali to u stvari ne opaţamo, jer se tlo na kojem hodamo prividno ne miĉe, pa tako ţivimo spokojno. Tako je u ţivotu i s Vremenom. Prustovo razmišljanje o vremenu se poklapa sa Bodlerovim, Kišovim kao i sa mišljenjem brojih drugih autora. Vrijeme je naš neprijatelj, ali i pored sati koji prolaze moramo se truditi da ih ispunimo srećom, a osnova za to jeste Ljubav. Kao i kod svakog ljudskog bića Prustova prva ljubav u djetinjstvu bila je niko drugo do njegova roĊena majka. U Kombreu on opisuje majĉin lik kao jedini traĉak svjetlosti njegovog bolešljivog i nejakog djeĉaĉkog doba. Od svitanja do sumraka je ţivio za trenutak kada će majka doći u njegovu sobu da ga poljubi za laku noć. MeĊutim, bilo je i veĉeri kada ona zbog gostiju nije dolazila da mu podari tako za njega vrijedan poklon i te veĉeri su za njega bile sinonim za tugu i usamljenost. Jedina veza u tim trenucima izmeĊu tog osjetljivog djeĉaka i njegove majke bila je sluškinja Fransoaza. Ma seule consolation, quand je montais me coucher, était que maman viendrait m’embrasser quand je serais dans mon lit … Mais ce soir-là, où maman en somme restait si peu de temps dans ma chambre, étaient doux encore en comparaison de ceux où il y avait du monde à dîner et où, à cause de cela, elle ne montait pas me dire bonsoir. Kod Prusta imamo odsustvo oca u djetinjstvu kao što kod Natali Sarot imamo odsustvo majke. I kod jednog i kod drugog ta ljubav prema pisanoj rijeĉi koja se rodila u tom najranijem dobu i dala im kartu za vjeĉnost, bila je sprijeĉavana, suzbijana i omalovaţavana. Prustov otac se protivio sinovljevoj ţelji da se bavi pisanjem. Sanjao ne za njega posao diplomate. Uprkos tim okovima koje mu je otac postavio Prust je u sitnim satima gajiio tu ljubav prema knjizi ĉitajući i tako njegujući svoj budući zanat. Tu je i ljubav prema umjetnosti uopše: slikarstvu, muzici i pozorištu koja kod ovog pisca predstavlja simbol uzvišenosti, duhovnosti i utoĉišta. Dominantan momenat u Prustovom djelu jeste i ljubav i divljenje koja je nastala kod mladog Prusta prema glumici Bermi i njenom izvoĊenju Fedre. Lik Berme inspirisan je
slavnom glumicom Sarom Bernar ĉiji je ljubavnik bio pariski šarlantan Šarl As koji je, po mišljenju mnogih Prustova inspiracija za lik Svana. Još jedan primjer Prustove smjese fikcije i ţivota. Prustova Berma je poput Bodlerovog Fanĉula… Spoj ljubavi, Boga i umjetnosti. …ta je Boţanska ljepota, koju mi je imalo otkriti Bermino glumljenje, danju i noću na oltaru s neprekidno napaljenim voštanicama, vladala u dubini mojega duha, mojega duha za koji su mi moji strogi i lakomisleni roditelji htjeli odluĉiti hoće li ili neće u sebi zadrţati to zauvijek, savršenstvo te boginje, otkrivene na onom istom mjestu gdje se dizao njen nevidljiv lik. Kada je rijeĉ o ljubavi muškarca prema ţeni Prustova prva ljubav u ovom obliku bila je prema djevojĉici riĊe kose Ţilberti, kćerci Svana i Odete, u koju se on zaljubljuje jos u djeĉaĉkim danima, a zatim u U sjeni procvalih djevojaka imamo pojavu Albertine, djevojke sa obrazima boje germanijuma kojoj je Prust u potpunosti posvetio dva toma svog ciklusa: Zatoĉenica i Nestala Albertina. Opsesivno zaljubljeni Prust poput svog lika Svana ispoljava ljubomoru i njihov odnos zraĉi dosadom i rutinom više nego zadovoljstvom tako da se Albetina osjeća kao „zatoĉenica“ u toj ljubavi sve dok jednog dana ne ode ostavivši oproštajno pismo. U narednom tomu je opisana ta muĉnina Prustovog srca koje ţali za neostvarenom ljubavlju, a u isti mah ne prihvata ni saznanje da se Ţilbera udala za jednog od Germantovih. MeĊutim, struĉnjaci koji su se bavili Prustovom biografijim su sumnjali u postojanje ikakve ţene u fiziĉkom smislu u njegovom ţivotu. Izvjesna je i Prustova homosekualnost o kojoj on bez uzdrţavanja piše u Sodomi i Gomori i na taj naĉin ulazi u plejadu pisaca poput Andre Ţida, Oskara Vajdla, Margaret Jursenar koji su naĉeli tu temu, a samim tim i moderni roman koji ne trpi tabue. Njegova homoseksualnost je dokazana prema navodnoj naklonosti prema njegovom sekretaru Alfredu Agostineliju i prema njegovom velikom prijatelju kompozitoru Rejnaldu Hanu. Sve u svemu Prustov ljubavni ţivot bio je i ostao jedna velika misterija kako za kritiĉare, tako i za ĉitaoce, jer je njegova spisateljska snaga bila toliko jaka da je napravila neraskidivu smjesu ţivota i fikcije. Ta smjesa nam dokazuje i poruĉuje da i uprkos svemu treba uvijek vjerovati u Ljubav…
3. Ljubav Svana i Odete – Jedna Svanova ljubav Roman Jedna Svanova ljubav predstavlja mise en abyme ĉitavog ciklusa U potrazi za izgubljenim vremenom. Njegova posebnost leţi u tome što narator pripovjeda o dogaĊajima koji se dešavaju prije njegovog roĊenja u vrijeme modenskog Pariza. Na društvenoj sceni sa jedne strane imamo aristokratsku porodicu Germantove, dok sa druge porodica Verdiren koja pokušava da sa svojim neuspješnim pomodarstvom dosegne nivo istinske aristokratije. Gospodin i gospoĊa Verdiren posjeduju salon koji predstavlja pozornicu na kojoj se odigrava uvod, zaplet, kuliminacija, peripretije i rasplet strasne ljubavi Svana i Odete. Glavni junak Šarl Svan je obrazovani i otmeni mladić koji posjećuje salone u kojim prepriĉava svoje ljubavne pustolovine. Svan je neko ko mnogo voli ţene, u njima traţi zadovljstvo, nalazi ga, ali ga ono u potpunosti ne ispunjava. On je nešto poput nomada. Potom njegova liĉnost, kao i njegovo porijeklo je vrlo neutemeljeno, a u isti mah on je veliki uĉenjak i poznavalac umjetnosti. Ţivi u kvartu koji ne odiše otmenošću kojom on zraĉi stoga imamo paradoks koji nam dokazuje njegovu neutemeljenost kao i sama ĉinjenica da posjećuje salon Verdirenovih koji predstavlja jezgro malograĊanštine. Priĉa o Svanu poĉinje kada mlada i infantilna Odeta de Kresi, stalna gošća kod Verdirenovih, ţeli da svojim prijateljima iz salona predstavi svog novog prijatelja – upravo pomenutog mladog uĉenjaka Šarla Svana. Njihovo upoznavanje se odigralo u pozorištu gdje izvjesni Svanov prijatelj predstavlja ovom šarmantnom mladiću ovu mladu i divnu ţenu koja, pak, ne ostavlja veliki utisak na samog Svana. Ona nije tip ţene koja bi se njemu ikada dopala. Po Svanovom ukusu, kako je navedeno u djelu, imala je suviše naglašen profil da bi mu skrenula paţnju, njene oĉi su tako lijepe, ali kako kaţe, suviše krupne. Ovo razmišljanje nam dodatno potvrĊuje njegovu neutemeljenost i kada je rijeĉ o ţenama, njegov ukus je neodreĊen, jer zaljubiti se u
odreĊenu damu znaĉi primjetiti nešto posebno, ali i neopisivo u njoj, faktor koji zraĉi, ali mu objašnjenja nema kao ni samoj ljubavi. Autrefois on rêvait de posséder le cœur de la femme dont on était amoreux, plus tard sentir qu’on possède le cœur d’une femme peut suffire à vous en rendre amoreux. Nakon upoznavanja svjedok njihovih susreta i ljubavi, nešto poput Lamartinovoig jezera, postaje kontraverzni salon Verdirenovih. Odeta de Kresi je, inaĉe, bila mlada i neuka ţena ĉija ni fiziĉka ljepota nije vrijedna muškog oka. Slododno moţemo reći da je ona nešto poput Bodlerove Ţan Duval. L’idéal est inaccessible et le bonheur, médiocre. U isto vrijeme u njenoj duši je obitavala velika praznina, površnosti i neukost koju je ona pokušavala da prikrije raskošnim haljinama, kiĉastima nakitom i šminkom. Njena soba u koju je Svan ĉesto zalazio bila je puna nepotrebnih detalja dok je svjetlo bilo prigušeno što odaje atmosferu tajanstvenosti, kao i teţnju da se prikrije to odsustvo suštine koja je vrlo okudna i kod svih pripadnika tabora Verdirenovih osim kod Svana koji je samo obiĉni prolaznik njihovih hodnika. Verdirenovi bivaju oĉarani Svanom, njegovim manirima i znanjem. Odeti je imponovalo što je uspjela da jednog takvog mladog gospodina predstavi svojim prijateljima, ali istovremeno biva svjesna svog zrna vrijednosti kada je rijeĉ o uĉenosti i ponašanju u odnosu na trezor zvani Šarl Svan. Je comprends que je ne peux pas rien faire, mon chétive, à côté de grands savants comme vous autres, lui avait-elle répondu. U razgovorima izmeĊu Svana i Odete narator namjerno kroz njene reĉenice potencira njenu neobrazovanost i loš ukus u umjetnosti. Dok Svan piše studiju o slavnom slikaru Vermeru iz Delfta, Odeta moţe na prste da nabroji umjetnike koji nisu ĉak ni vrijedni pomena. Kao da Prust kroz njihov odnos ţeli da istakne dominaciju muškarca nad ţenom , neku vrstu muškog šovinizma na naĉin na koji je to uĉinio i Bodler sa pjesmom Ideal. MeĊutim, kod jednog drugog para u djelu imamo potpunu suprotnost – gospoĊa i gospodina Verdiren. Namjerno stavljamo gospoĊu Verdiren na prvo mjesto, jer je ona ţena koja je zasigurno posluţila Odeti kao uzor za nakićenost, ona je ta koja svojim oblaĉenjem i ponašanjem ţeli da privuĉe paţnju svih pripadnika tabora Verdirenovih u kojem ona drţi sve konce dok se gospodin Verdiren nalazi u njenoj sjenci. Ta nadobudna ţena sluša Vagnera ne zbog njegove genijalnosti, već zbog toga da bi se pokazala kao ţena koja prati novitete, poznaje umjetnost i teţi da istakne naprednost svoje porodice. Njena jaĉa polovina se nije ništa pitala u tom malom taboru, jer je
njegova supruga raspolagala svim sredstvima ĉime dokazuje svoju naklonost prema materijalnim, a ne duhovnim stvarima. Pod plašom površnosti u Odeti se ipak nalazilo nešto što je moglo da privuĉe Svanovu paţnju. Njena vještina zavoĊenja koje ni sama nekad nije bila svjesna imala je magiĉnog dejstva, jer u samoj njenog reĉenici… Que n’y avez-vous oublié aussi votre cœur, je ne vous aurais pas laissé le reprendre. …ţivjela je doza mistiĉnosti, sladostrašća i zavodljivosti. Svan je bio oĉaran i njenom sposobnošću da pripremi jedno od najvaţnijih dijelova njegovog dana – ĉaja. Ce serait bien agréable d’avoir ainsi une petite personne chez qui on pourrait trouver cette chose si rare, du bon thé. I ova ĉinjenica pripreme tog mistiĉnog napitka nam potvrĊuje tu ideju o prisustvu mistike i tajanstvenosti u njihovom odnosu. Svanova naklonost prema Odeti se najprije ispoljavala kroz veo putenosti i ĉulnosti tijela. Kasnije ta putena ţelja se metamorfozira u ljubav koja se u više navrata u djelu obavija velom umjetnosti. Najprije je tu dominacija Ventejeve sonate o kojoj će biti priĉe ĉitavo jedno poglavlje, no jedan isto tako znaĉajan momenat jeste Svanovo poreĊenje Odete sa likom Sefore, Mojsijeve ţene, a Jetrove kćeri, na fresci slavnog Botiĉelija. Svan je sam po sebi imao tu sklonost da u slikama velikih majstora nalazi sliĉnosti sa stvarnošću što je opet jedan od Prustovih dokaza koliko su ţivot i fikcija dva svijeta koji se stapaju u jedan. Upravo kroz lik Sefore Svanova ljubav prema Odeti evoluira i dostiţe svoj puni sjaj. Le mot d’ « œuvre florentine » rednit un grand service à Swann. Il lui permit, comme un titre, de faire pénétrer l’image d’Odette dans un monde de rêves où elle n’avait pas eu accès jusqu’ici et où elle s’imprégna de noblesse…le baiser et la possession qui semblaient naturels et médiocres s’ils lui étaient accordés par une chair abîmée, venant couronner l’adoration d’une pièce de musée, lui parurent devoir être surnaturels et d délicieux. Za njega sada i Sefora i Odeta su sinonim za jedno biće s obzirom da gledajući reprodukciju Jetrove kćeri on u tom odrazu vidi Odetu. Cijela ova vizija Odete kroz lik Sefore koja zraĉi i aurom erotizma pomaţe Svanu da shvati da i pored svih ţena koje moţe da ima ţeli samo jednu pored sebe – Odetu de Kresi. Quand il avait regardé longtemps ce Botticelli, il pensait à son Botticelli à lui qu’il trouvait plus beau encore et approchait de lui la photographie de Zéphora, il croyait serrer Odette contre son cœur.
Njenu naklonost dobija upravo uz pomoć te mitske ţene, a i zahvaljujući svojoj mudrosti i dosjetljivosti, te joj jedne veĉeri upućuje pismo puno gneva i razoĉaranja koje za nju postaje izvor misli da takovog muškarca ne smije odstranati iz svog okruţenja. U strahu da ga ne odbije od sebe ona mu drhtavim rukama uzvraća odgovor, moli za sastanak i tako ta ljubav širi svoje grane i lišće. Svan je jednostavno bio neko ko je znao kako treba postupati sa ţenama, ali ubrzo i taj veliki zavodnik i šarlatan poĉinje da gubi tlo pod nogama…
4. Ljubomora, vjerna pratilja ljubavi kod Prusta De tous les modes de production de l’amour, de tous les agents de dissémination du mal sacré, il est bien l’un des plus efficaces, ce grand souffle d’agitation qui parfois passe sur nous. Zlo ĉije je ima ljubomora polako širi svoje pipke kroz Svanovu dušu i tako njegov lik evoluira kroz djelo i omogućava nam da sagledamo i tanatovsku stranu njegovog bića. Ako je vjerovati Prustu ljubomora je neodvojiva komponenta ljubavi, jer ljubav dobija svoje pravo znaĉenje upravo uz primjesu te demonske zvijeri koja je proţdirala i dušu Molijerovih likova Arnolfa, Zganarela i Don Garsija Navarskog, no i Prust i Molijer od ovog duševnog otrova prave umjetnost na samo za njih karakteristiĉan naĉin. Prust metamorforzira Svana od naivno zaljubljenog mladića u patološki ljubomornog ĉovjeka ĉije su primjese ove ljubavne boljke ništa drugo nego ozbiljna duševna, ali i mentalna bolest. Poĉetak njegove bolesti vidimo već ubrzo nakon njegovog oduševljenja likom Sefore kada odlazi kod Verdirenovih da bi vidio Odetu koja je već bila otišla.
En voyant qu’elle n’était plus dans le salon, Swann ressentit une souffrance au cœur, il tremblait d’être privé d’un plaisir qu’il mesurait pour la première fois, ayant eu jusque-là cette certitude de le trouver quand il le voulait, qui pour tous les plaisirs nous diminue ou même nous empêche d’apercevoir aucunement leur grandeur. Ovo je samo bljesak ljubomore Svanove duše u odnosu na navalu koja se raĊa u nastavku. On poĉinje da izbjegava društvo drugih ţena ţeljevši samo Odetu pored sebe, ali istu ţrtvu je oĉekivao i od svoje ljepše polovine. MeĊutim, pojavom izvjesnog Foršvila u salon Verdirenovih koji poĉinje da komunicira sa Odetom ubrzava navalu ljubomore kod Svana. Ţelio je po svaki cijenu da taj snob, koji Verdirenove ĉak nije ni smatrao vrijednim društvom nestane iz njihovog vidokruga, ali dešava se ono što nije ni sanjao da moţe da se desi. Verdirenovi kao pomodarska porodica koja kada se pojavi neko ili nešto novo to grabi svojim kandţamoa u ţelji da ispita ili iscjedi to ili tog do srţi ne bi li izvukla kakvu korist upravo i to ĉini sa Foršvilom, dok „saţvakanu robu“ poput Svana odbacuje i ne ţeli više u svom društvu. Taj mali,ali prepredeni tabor pokušava da okrene Odetu ka Foršvilu smatrajući njega boljom prilikom za nju od Svana. Organizuju izlete sa ciljem da spoji to dvoje mladih ljudi, ali naravno na te izlete Svan ne bi smio biti pozvan ni pod koju cijenu. Koliko je taj tabor ranije bio spona i svjedok ljubavi Svana i Odete sada postaje za njeno graĊenje nepremostiva prepreka. Na samom poĉetku verdirenovske zavjere Svan pokušava da izvuĉe Odetu iz njihovih kandţi tako što je odvodi na jug, ali taj otrov koji se već proširio njegovom dušom i venama ga sprijeĉava da se prepusti toj ljubavi, jer svaki muškarac kog bi susreo u njegovim oĉima bio bi potencijalni Odetin ljubavnik. To divno osjećanje ljubavi pretvara se u najstrašniju opsesiju, bolest koja kljuca i od koje se postaje zavistan, jer Svan, po mom mišljenju, koliko god Odeta ljubavnih grijehova poĉinila on bi joj zasigurno oprostio kada bi je pogledao u oĉi kao što je to ĉinio Vitez de Grij Manon Lesko. Svan postaje marioneta tog otrova. Ţeli da zna šta Odeta radi u svakom trenutku. Konci ljubomore kojih nije ni svjestan ga vuku da prati Odetino kretanje, da svraća u njen dom u sitne sate, da ĉita njena pisma koja dobija, par exellence ţelio je da ţivi njen ţivot. Jednom prilikom nailazi na pismo koje je ona uputila Foršvilu, ali ne vidjevši u njemu nikakve kapi ljubavi njegova duša se smiruje, ali svaka nova spoljna draţ je zahuhtava i pretvara ga u pravog Otela. Njegova opsestivnost Odetinim kretanjem ga je dovela do tog stadijuma da ĉak unajmljuje ĉovjeka kome plaća da je prati, ali njegov nemir mu ne da da sjedi skršetnih ruku te i sam se daje u potrage za tim predmetom njegove boli kao što je to u Antici ĉinio Orfej za Euridikom. Odeta je polako klizila iz njegovih ruka. Što je više pratio i ţelio da joj bude bliţi, ona se sve više udaljavala od njega. Unutar njega tinjalo je mukotrpno previranje. Nije ţelio da bude napadan, da Odeta shvati da je on uhodi, a sa druge strane njegovo Ċavolsko Ja
ga je vuklo da to ĉini bez stajanja. U jednom navratu narator tj. sam Prust uporeĊuje Svanovo osjećanje ljubomore sa svojim kada majka ne dolazi u njegovu sobu da ga poljubi za laku noć upravo zbog njihovog vjernog gosta – samog Šarla Svana. Imamo utisak kao da mu Prust vraća milo za drago. Il la voyait mais n’osait pas rester de peur de l’irriter en ayant l’air d’épier les plaisirs qu’elle prenait avec d’autres et qui tandis qu’il rentrait solitaire, qu’il allait se coucher anxieux comme je devais l’être moi-mêmes quelques années plus tard les soirs où il viendrait dîner à la maison à Combray lui semblaient illimités parce qu’il n’en avait pas vu la fin. Svan doţivljava i potpuno metamorfozu i u oĉima drugih. Njegova bolest zvana ljubomora udaljavala ga je od drugih kao da je u pitanju lepra. Jedino De Šarls, Svanov vjerni prijatelj, je bio ĉovjek sa kim bi on otvoreno mogao govoriti o svojoj ljubavi prema Odeti, ĉak ga je nekad molio da bude Odeti pri ruci, a to moţemo protumaĉiti kao Svanov kec u rukavu da sazna više o njoj. On poĉinje da kopa i po njenoj prošlosti, jer razlog za sopstvenu bol i ljubomoru poĉinje da traţi u njoj tako da i sve ono što je proţivjela smatra prologom svoje bolesti. Svaka glasnina o njoj znaĉila je rez na njegovom srcu. Raspituje se o njoj na raznim mjestima, pa ĉak i u javnoj kući. Ţudi da sazna i o vremenu kada je ţivjela u Nici gdje je, kako je naĉuo, bila poznata kao ljubimica drugih ţena. Ovim motivom Prust naĉinje tu kontraverznu temu homoseksualnosti u ciklusu koja doţivljava puni sjaj u Sodomi i Gomori. Ĉestice te teme nalaze se, takoĊe, u slutnji o odnosu izmeĊu Odete i same gospoĊe Verdiren što je kap koja puni ĉašići boli unutar ovog kompleksnog lika. Svan je sam srljao u svoju propast, što je više grebao po njenom ţivotu to je njegova duša primala veću dozu otrova koji se odraţavao na njegovo ponašanje i liĉnost. Dešavalo mu se nešto sliĉno kao portretu tj. duši Dorijana Greja koji je blijedio sa postupcima njegovog bića. TakoĊe, poĉeo je da dobija anonimna pisma o njenim ljubavnim avanturama koja još pospješuju oluju u njegovoj utrobi. Ona odlazi na putovanje u Egipat sa onim ĉije je ime paralo Svanove uši – omraţenim Foršvilom. Ljubomora i ljubav su se smjenjivale u Svanovoj duši sve dok nisu stvorile vrtlog kome se nije mogla odrediti pripadnost. Svanova esencija se iskristalisala na Erosa koji gospodari ljubavlju i Tanatosa koji gospodari njegovom ljubomorom. Eros je vladao Svanom prije pojave Foršvila koja je izvor otrova roĊenog u Svanu, dok je Tanatos zagospodario njime nakon ulaska tog snoba, kako ga je Svan opisivao, u njihov ţivot. Zajedno ta dva segmetna bića su istanĉali svoj lik u njemu kao i u svakom ĉovjeku tako da Svan nije mogao da odredi da li je ono što osjeća ljubav ili pak opsesivna ljubomora
koja je u suštini bolest gore nego sama Prustova astma. Ljubav je hranila ljubomoru, ljubomora je trovala ljubav. Et cette maladie qu’était l’amour de Swann avait tellement multiplié, il étati si étroitement mêlé à toutes les habitudes de Swann, à tous ses actes, à sa pensée, à sa santé à son sommeil, à sa vie, même à ce qu’il désirait pour après sa mort, il ne faisait tellement plus qu’unavec lui, qu’on n’aurait pas pu l’arracher de lui sans le détruire lui – même à peu près tout entier : comme on dit en chirurgie, son amour n’ était plus opérable. U njegovim mislima stvorila se vizija dveju Odete. Prve, zavodljive, naivne, slatkorjeĉive u koju se bijaše zaljubio i one druge, blijede, isprazne i lepršave. Ova vizija kao i stanje izvezlo je pletivo koje moţemo nazavati prokletstvom muškog srca koji voli, koje je izmeĊu dvije vatre. Moţemo osuditi i jedno i drugo za propast njihove ljubavi. Frivolnu i infantilnu Odetu koja nije uradila ništa da saĉuva ljubav u sebi i svojom nepaţnjom je pustila da umre, dok je opsesivni Svan gledavši kako ljubav umire svim svojim naglim postupcima samo ubrzao njenu smrt, mada je tu jedan od krivaca i njegova opsesivna mašta. Car ce que nous croyons notre amour, notre jalousie, n’est pas une même passion conntinue, indivisible. Ils se composent d’une infinité d’amours successifs, de jalousies différentes et qui sont éphémères, mais par leur multitude ininterrompue donnent l’impression de la continuité, l’illusion de l’unité. Prokletstvo u Svanu je bilo neizdrţivo da on postepeno poĉinje da pokreće svoj odbrambeni mehanizam sa mišlju da Odeta i nije u stvari bila vrijedna njegove paţnje, niti ljubavi. Zaţalio je samo za vremenom, tim gorkim ĉovjekovim neprijateljem, koje je protraćio na nju. Dire que j’ai gâché des années de ma vie, que j’ai voulu mourir, que j’ai eu mon plus grand amour, pour une femme qui ne me plaisait pas, qui n’était pas mon genre.
5. Ventejeva sonata, lajt-motiv njihove ljubavi Svaka ljubavna priĉa ima svoju pjesmu koja predstavlja zaštitni znak ljubavi dvoje ljudi koji vole. Tako i u ovom knjiţevnom djelu duhovnu sponu izmeĊu Svana i Odete predstavlja mala fraza Ventejeve sonate. Ta melodija jeste himna njihove ljubavi, njihove radosti, ali kasnije i turobna misao i ţal za vremenom ljubavne sreće. Marsel Prust je bio veliki poznavalac muziĉke umjetnosti što dokazuje i ĉinjenica da u ĉitavom ciklusu pominje brojne slavne kompozitore poput Vagnera, Morela, Šarlusa a sam Ventej je kako smatraju mnogi inspirasan likom i djelom Kamij Sen Sansa. Za njega je muzika osnovni izvor spiritualnosti koji pruţa neizmjernu katarzu i boţansku snagu. Taj doţivljaj euterpiĉne katarze je Prust u romanu Jedna Svanova ljubav opisao na tako poetiĉan, a u isti vrijeme savršen naĉin kako samo dolikuje ovom velikom piscu. C’est que la petite phrase, au contraire, quelque opinion qu’elle pût avoir sur la brève durée de ces états de l’âme, y voyait quelque chose, non pas comme faisaient tous ces gens, de moins sérieux que la vie positive, mais au contraire de si supérieur à elle que seul il valait la peine d’être exprimé. Ova ĉarobnost muzike Svana je obasula u salonu Verdirenovih. Slušajući malu frazu ĉije savršenstvo nije umio da objasni, a i zašto bi kada ona sama po sebi ĉini više od same rijeĉi kao i ljubav, u njemu se javlja ĉitava jedna bujica pozitivnih osjećanja koja ga je vijorila poput vjetra u zanesenost iz koje nije ţelio da se probudi. Nakon prvog slušanja osjećao je toliku potrebu za ponovnim slušanjem te sonate kao što muškarac ima potrebu da ponovo ugleda ţenu koja mu se dopala u prolazu. U Svanovom slušanju sonate imamo spoj i rad svih ĉula. Andante iz sonate za violinu i klavir od Venteja je, oĉigledno, samo djelić tog velikog
muziĉkog djela koji je lajt-motiv ljubavi Svana i Odete i tako ono daje tom odnosu primjesu mistiĉnosti obavijeno orelom umjetnosti, ali sa druge strane odaje postojanje parcijalnosti i površnosti njihovih liĉnosti, porijekla, pa i ljubavi jer je u pitanju samo jedna fraza. Ventejeva sonata je za njihovu ljubav ono što je madlena u Prustovom djetinjstvu iz Kombrea. Ona je svjedoĉanstvo postojanja njihove ljubavi, paralelni svijet koji teĉe i dokazuje nam da su postojali jedan Svan i Odeta koji su se voljeli. Ona je sveti simbol i boţanstvo njihovog odnosa. Nakon kraha njihove veze ova mala fraza Svana vrati u vrijeme kada je Odeta još bila zaljubljena u njega, on to osjećanje ponovo proţivi, a onda ga vine u ništavilo koje sada postoji u njegovom biću i ona za njega sada postaje simbol patnje, boli i podsjednik da je nekada bio srećan, ali toga više nema. Et la pensée de Swann se porta pour la prmière fois dans un élan de pitié et de tendresse vers ce Vinteuil, vers ce frère inconnu et sublime qui lui aussi avait dû tant souffrir ; qu’avait pu être sa vie ? au fond de quelles douleurs avait-il puisé cette force de dieu, cette puissance illimitée de créer ? Quand c’était la petite phrase qui lui parlait de la vanité de ses souffrances, Swann trouvait de la douceur à cette même sagesse qui tout à l’heure pourtant lui avait paru intolérable, quand il croyait la lire dans les visages des indifférents qui considéraient son amour comme une divigation sans impotance. 6. Zaključak Svan je bio i srećan i nesrećan.To je balans kojim upravlja vaga zvana ţivot. Prust nam od srca poruĉuje da trebamo biti svjesni nesreće, ali u isto vrijeme permanentno tragati za srećom. On ne connaît pas son bonheur. On n’est jamais aussi malheureux qu’on croit. Svanova opsesivnost u nekim komponentama nalazila se samo u njegovoj mašti tako da je potrebno u ţivotu oduprijeti se samom sebi, toj tanatovskoj strani našeg bića i truditi se da pobjedimo u najteţoj ţivotnoj borbi – borbi sa samim sobom. Isto tako prepustiti se svom biću i svemu onom što ţivot nosi, i ljubavi i ljubomori, jer samo tako ćemo spoznati ono što je ljudsko, a ono što je ljudsko ne treba da nam bude strano. Svan i Odeta su dokaz da smo svi mi ljudi koji su roĊeni da vole i da budu voljeni i da se bore, jer njihova ljubav je ipak našla svoj put, a to moţemo vidjeti u ostatku ciklusa U potrazi za izgubljenim vremenom… MILOŠ AVRAMOVIĆ
Literatura: 1. Prust, Marsel, Jedna Svanova ljubav, Vijesti, Podogrica, 2012. 2. Prust, Marsel, U sjeni procvalih djevojaka, Zora – GZH, Zagreb, 1977. 3. Prust, Marsel, U Svanovom kraju, Paidea, Beograd, 2007.
