Ursula Legvin - Covek Praznih Saka

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka

Ursula Legvin, ÔVEK PRAZNIH [AKA Preveo Zoran @ivkovi}

Adaptirao :Petar popovi} 1

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka

1. ANARES - URAS Postojao je zid. Nije izgledao zna~ajan. Bio je sazdan od neklesanog kamena, grubo omalterisanog. Odrastao ~ovek lako je mogao baciti pogled preko njega; ~ak je i dete bilo kadro da se popne na zid. Na mestu gde je presecao put, umesto da ima kapiju, rastakao se u puku geometriju, liniju, u zamisao me|e. Ali ta zamisao bila je stvarna. Bila je zna~ajna. Ve} sedam pokolenja na svetu nije postojalo ni{ta zna~ajnije od zida. Kao i svi drugi zidovi, ovaj je tako|e bio dvosmislen, dvostran. [ta spada unutar njegovih okvira, a {ta je izvan, zavisi od toga sa koje se strane nalazite. Posmatrano sa jedne strane, zid je opasivao {ezdeset jutara golog polja koje je dobilo naziv anare{ki kosmodrom. Na polju su se nalazile dve velike pre~kaste dizalice, raketna rampa, tri stovari{ta, garaà za kamione i spavaonica. Spavaonica je izgledala postojana, ~a|ava i turobna; unaokolo nije bilo ni vrtova ni dece. Tu o~igledno niko nije ìveo, niti je ~ak bilo predvi|eno da neko dugo boravi. Posredi je, u stvari, bio karantin. Zid je ogra|ivao ne samo sletno polje nego i brodove koji su dolazili iz svemira, ljude koji su prispevali u brodovima, svet sa koga su stizali i svekoliku preostalu Vaseljenu. Opasivao je Vaseljenu, ostavljaju}i Anares napolju, slobodan. Posmatrano sa druge strane, zid je opasivao Anares: cela planeta nalazila se unutra, veliki zatvoreni~ki logor, odse~en od drugih svetova i drugih ljudi, u karantinu. Izvestan broj ljudi pristizao je putem ka sletnom polju; drugi su ve} stajali okupljeni na mestu gde je put presecao zid. Ljudi su ~esto dolazili iz obli`njeg grada Abenaja u nadi da }e videti neki svemirski brod ili naprosto da bi videli zid. Uostalom, bio je to jedini zid-me|a{ na njihovom svetu. Ni na jednom drugom mestu nije se mogao videti znak na kome bi pisalo 'Zabranjen prolaz'. Zid je naro~ito privla~io mla|ariju, koja ga je pohodila i dugo sedela na njemu. Povremeno bi im se ukazala prilika da posmatraju kako neka radna grupa istovaruje sanduke sa kamiona-guseni~ara kod stovari{ta. Ponekad bi se ~ak doga|alo da na rampi stoji teretna letilica. Teretnjaci su dolazili svega osam puta godi{nje, ali kada }e se to dogoditi bilo je poznato samo sindicima koji su u dato vreme radili na kosmodromu, tako da bi me|u posmatra~ima, kojima bi se sre}a osmehnula da vide letelicu, zavladalo uzbu|enje, bar u po~etku. Ali sada su samo sedeli, ba{ kao {to je i letelica nepomi~no po~ivala, zdepasta, crna kula usred meteà pokretnih dizalica, daleko sa druge strane polja. A onda im je pri{la jedna èna koja je pripadala stovari{noj brigadi i kazala: "Zatvaramo za danas, bra}o." Nosila je oko ruke traku na kojoj je pisalo 'Odbrana', {to je u podjednakoj meri predstavljalo redak prizor kao i svemirski brod. Njen nastup izazavao je izvesno kome{anje. Glas joj je, dodu{e, zvu~ao blago, ali nije trpeo prigovore. Bila je predradnik svoje radne grupe i njeni sindici odmah bi joj pritekli

2

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka u pomo} u slu~aju neprilika. Uostalom, nije bilo ni~eg naro~itog da se vidi. Tu|inci, posetioci sa drugog sveta, nisu napu{tali svoj brod, tako da je predstava izostala. Predstava je bila slaba i za pripadnike brigade Odbrane. Predradnica bi ponekad poèlela da bar neko poku{a da pre|e preko zida, bilo ~lan tu|inske posade u poku{aju da pobegne sa broda, ili kakvo dete iz Abenaja u nastojanju da se prikrade i izbliza osmotri teretnjak. Ali do toga nikada nije do{lo. Nikada se nije ni{ta dogodilo. A kad se ipak desilo, ona nije bila spremna za to. "Da li se gomila okupila zbog mog broda?" upita je kapetan teretnjaka Obazrivi. Predradnica pogleda prema ulazu i vide da se tamo u me|uvremenu uistinu okupilo prili~no mno{tvo, preko stotinu ljudi. Stajali su unaokolo, naprosto stajali, ba{ onako kao {to su to ~inili na stanicama kroz koje su prolazili vozovi sa hranom za vreme gladi. Predradnicu na trenutak proè jeza pred tim prizorom. "Ne. Oni, ovaj, protestuju", uzvrati ona na svom sporom i skromnom iotskom. "Protestuju, ovaj, znate, protiv putnika." "Ho}ete da kaète da su se skupili zbog onog kopilana koga treba da povezemo? Da nemaju nameru da ga zaustave? Ili mo`da nas?" Re~ 'kopilan', neprevodiva na jezik predradnice, nije joj zna~ila ni{ta drugo do strani naziv za njene sunarodnike, ali ipak joj se nikada nije dopadao njen prizvuk, ba{ kao ni kapetanov ton, odnosno sam kapetan. "Jeste li u stanju da vodite ra~una o sebi?" upita ona kratko. "Nego {ta! Samo vi brzo utovarite preostali tovar. I ukrcajte tog kopilanskog putnika. Nikakva bulumenta odijaca ne}e nama praviti neprilike." On potap{a stvar koju je nosio za pojasom, metalni predmet sli~an izobli~enom penisu, i pogleda sa visine nenaoruànu ènu. Ona hladno osmotri falusni predmet, za koji je znala da predstavlja oru`je. "Utovar u brod bi}e zavr{en do ~etrnaest ~asova", re~e ona. "Neka posada ne izlazi, radi bezbednosti. Poletanje u ~etrnaest i ~etrdeset. Ako vam bude potrebna pomo}, ostavite poruku na traci u kontrolnom centru." Ona se udalji pre no {to je kapetan do{ao u priliku da je ponovo oslovi sa visine. Ljutnja je nagnala da sada istupi energi~nije u opho|enju sa svojim saradnicima i okupljenim ljudima. "Ra{~istite put!" naredi ona kada se pribliìla zidu. "Treba da pro|u kamioni; neko moè da bude povre|en. Povucite se u stranu!" Mu{karci i ène u gomili stado{e da se raspravljaju sa njom, kao i me|u sobom. Nastavili su da prelaze preko puta, a neki su ulazili i u podru~je ome|eno zidom. Pa ipak, prolaz je manje-vi{e bio oslobo|en. Predradnica, dodu{e, nije imala iskustva u postupanju sa gomilom, ali ni ovo nije bila ba{ iskusna gomila. Pre ~lanovi zajednice nego elementi kolektiva, oni nisu podlegali psihozama mase; tu je postojalo isto toliko razli~itih ose}anja koliko je bilo i ljudi. Osim toga, oni nisu o~ekivali da nare|enja mogu biti izraz samovolje pojedinca, tako da su bili nevi~ni nepokoravanju. Njihovo neiskustvo spaslo je putniku ìvot. Neki me|u njima do{li su da ubiju izdajnika. Drugi su, pak, imali nameru da ga spre~e da ode, ili da mu saspu u lice sijaset uvreda, odnosno samo da ga vide; svi ti drugi

3

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka ispre~ili su se na kratkom i pravom putu ubica. Niko nije raspolagao vatrenim oru`jem, premda je nekolicina imala noève. Napad je za njih zna~io fizi~ki sukob; èleli su da im izdajnik dopadne {aka. O~ekivali su da }e sti}i u nekom vozilu i da }e biti ~uvan. Dok su poku{avali da pregledaju jedan kamion natovaren robom, prepiru}i se sa rasr|enim voza~em, ~ovek koga su traìli do{ao je putem pe{ice, sam. Kada su ga prepoznali, ve} je prevalio pola puta preko polja, u pratnji pet sindika Odbarne. Oni koji su hteli da ga ubiju dado{e se u poteru, za {ta je bilo prekasno, i ma{i{e se kamenica, za koje jo{ nije bilo kasno. Uspeli su samo da okrznu po ruci ~oveka koga su ga|ali, ali je zato kamenica od dobre dve funte pogodila jednog pripadnika brigade Odbrane postrance u glavu i usmrtila ga na mestu. Otvori na brodu se zatvori{e. Pripadnici brigrade Odbrane krenu{e natrag, nose}i mrtvog sadruga; ni{ta nisu preduzeli da zaustave prehodnike gomile koji su hitali ka brodu, premda ih je predradnica, pobelela od {oka i srd`be, proklinjala na sva usta dok su promicali pokraj nje, skre}u}i u stranu da bi je izbegli. Stigav{i do broda, prvi talas gomile se razbi i ljudi ostado{e neodlu~no da stoje. Ti{ina broda, nagle kretnje ogromnih kostura dizalica, neobi~an, sprèn izgled tla, odsustvo bilo ~ega u ljudskim razmerama - sve ih je to pomelo. Nekolicina se trè kada je iz ne~ega {to je bilo povezano sa brodom iznenada {iknuo oblak pare ili gasa; oni zabrinuto podigo{e poglede prema izduvnim cevima rakete, velikim, tamnim tunelima {to su se nadnosili odozgo. Negde daleko, preko polja, oglasi se sirena u znak upozorenja. Najpre jedan progonitelj krenu natrag, pa za njim jo{ jedan. Deset minuta kasnije polje je bilo pusto, a gomila se razudila du` puta za Abenaj. Na kraju, izgledalo je kao da se ni{ta nije dogodilo. U Obazrivome se, me|utim, zbivalo mnogo toga. Po{to je kontrolni centar skratio vreme lansiranja, sve rutinske postupke valjalo je obaviti dvostruko brè. Kapetan je izdao nare|enje da putnik bude vezan sigurnosnim pojasevima i zatvoren u salonu za posadu zajedno sa doktorom, kako mu obojica ne bi stajala na putu. Unutra se nalazio ekran, tako da su mogli da prate uzletanje ukoliko su to èleli. Putnik je stao da posmatra. Ugledao je polje, zid koji ga je opasivao, a sa one strane zida, u daljini, obronke Ne Tere pro{arane {ipra`jem holuma i retkim, srebrnastim mese~evim trnovima. Sve to najednom ble{tavo pohrli u dubinu ekrana. Putnik oseti kako mu ne{to potiskuje glavu o postavljeno priglavlje. Izgledalo je kao da je na zubarskom pregledu: glava zaba~ena unazad, usta nevoljno otvorena. Nije uspevao da do|e do daha, ispunio ga je ose}aj mu~nine, strah mu je proèo utrobu. Celo njegovo telo stalo je da dovikuje ogromnim silama koje su ga do~epale: Ne sada, ne jo{, ~ekajte! O~i su mu donele izbavljenje. Ono {to su mu uporno saop{tavale da vide otrglo ga je iz uko~enosti uàsa. Na ekranu je sada stajao neobi~an prizor: velika, bleda, kamena ravnica. Bila je to pustinja vi|ena sa planina iznad Velike Doline. Kako se vratio u veliku dolinu? Poku{ao je da objasni samome sebi da se nalazi u vazduhoplovu. Ne, bio je to kosmoplov. Rub ravnice blesnu sjajem odraza svetlosti na vodi, svetlosti preko nekog dalekog mora. Ali u tim pustinjama nije bilo vode. [ta je onda to {to se vidi? Kamena ravnica vi{e nije bila ravna, ve} udubljena, poput kakve ogromne zdele pune

4

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka sun~eve svetlosti. Dok je posmatrao u ~udu, ona je postajala sve pli}a, izlivaju}i svetlost unaokolo. Najednom, preko nje suknu linija, apstraktna, geometrijska, tvore}i savr{en odse~ak kruga. S druge strane tog luka stajala je tmina. Tmina je izokrenula celu sliku, pretvorila je u negativ. Njen stvarni, kameni deo nije vi{e bio udaljen i pun svetlosti, ve} je predstavljao ispup~enje koje je odràvalo, odbijalo svetlost. Nije posredi bila ravnica ili zdela, ve} kugla, lopta od belog kamena koja je padala dole u tminu, u daljinu. Bio je to njegov svet. "Ne razumem", re~e on naglas. Neko mu je odgovorio. U prvi mah nije shvatio da se to osoba {to stoji uz njegovu stolicu obra}a njemu, da mu odgovara, zato {to vi{e nije poimao {ta je to uop{te odgovor. Jasno je bio svestan samo jedne stvari, potpune vlastite izdvojenosti. Svet je pao pod njim i on je ostao sasvim sam. Oduvek se bojao da }e se to dogoditi, znatno vi{e nego {to se pla{io smrti. Umreti zna~i izgubiti sebe i spojiti se sa ostalima. On je, me|utim, zadrào sebe, a izgubio ostale. Kona~no je uspeo da podigne pogled prema ~oveku koji je stajao pokraj njega. Razume se, bio je to stranac. Od sad }e sretati samo strance. Govorio je stranim jezikom: iotskim. Re~i su imale smisla. Sve sitne stvari su imale smisla; to nije bio slu~aj samo sa celinom. ôvek je govorio ne{to o sigurnosnim pojasevima kojima je bio vezan za stolicu. On po~e da petlja po njima. Stolica najednom posko~i u uspravan poloàj i on umalo ne ispade iz nje, budu}i da mu se vrtelo u glavi i da mu ravnoteà nije bila pouzdana. ôvek je ponovo upitao da li je neko povre|en. Na koga misli? "Je li on siguran da nije povre|en?" U~tiv oblik neposrednog oslovljavanja na iotskom zahtevao je upotrebu tre}eg lica jednine. ôvek je mislio na njega; on je bio taj 'on'. Nije imao pojma za{to bi trebalo da bude povre|en; ~ovek opet re~e ne{to o bacanju kamenica. Ali kamen nikada ne}e pogoditi metu, pomisli on. Osvrnuo se prema ekranu ne bi li ugledao kamen, belu gromadu koja tone u tminu, ali na monitoru vi{e nije bilo ni~ega. "Dobro mi je", re~e on najzad, nehajno. ôveka to nije ospokojilo. "Molim vas, po|ite sa mnom. Ja sam doktor." "Dobro mi je." "Molim vas, po|ite sa mnom, doktore [evek!" "Ti si doktor", uzvrati [evek posle kratke pauze. "Ja nisam. Moje ime je [evek." Na licu doktora, onièg, }elavog mu{karca svetle puti, pojavi se briàn izraz. "Trebalo bi da budete u va{oj kabini, gospodine... opasnost od zaraze... ne smete biti u dodiru ni sa kim drugim do sa mnom. Dve sedmice su me dezinfikovali ni zbog ~ega, proklet bio kapetan! Molim vas, po|ite sa mnom, gospodine. Odgovoran sam..." [eveku postade jasno da je oniì ~ovek uznemiren. Nije, me|utim, ose}ao griù savesti, niti naklonost prema njemu; ali ~ak i u stanju u kome se nalazio, u potpunoj samo}i, jedan zakon ostajao je na snazi, jedini zakon koji je ikada poznavao. "U redu", re~e on i ustade.

5

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Jo{ mu se vrtelo u glavi, a desno rame ga je bolelo. Znao je da se brod jama~no kre}e, ali to kretanje se nikako nije moglo iskusiti; postojala je jedino ti{ina, tik sa one strane zidova. Doktor ga povede kroz utihle metalne hodnike do jedne prostorije. Prostorija je bila veoma mala, golih zidova punih sastavaka. [eveku je delovala odbojno, podsetila ga je na jedno mesto koga nije hteo da se se}a. Zastao je na ulazu. Ali doktor je stao da navaljuje i da moli, i on stupi unutra. Seo je na postelju sli~nu polici, ose}aju}i se i dalje o{amu}eno i malaksalo, i stao nezainteresovano da posmatra doktora. Shvatao je da bi trebalo da bude zainteresovan; ovaj ~ovek je prvi Ura{anin koga je video. Ali je bio odve} umoran; sva je prilika da bi zaspao istog trena ~im bi se opruìo na postelju. Probdeo je celu prethodnu no}, prebiraju}i po svojim papirima. Pre tri dana ispratio je Takver i decu u Mir i Obilje, a potom nije prestajao da radi: jurio je u radiotoranj da bi razmenio poslednje poruke sa ljudima na Urasu, vodio je rasprave o planovima i mogu}nostima sa Bedapom i ostalima. Tokom sveg tog ùrnog vremena, od kada je Takver oti{la, uop{te nije imao ose}aj da radi stvari koje ~ini, ve} da one rade njega. Nalazio se u rukama drugih. Njegova volja nije dejstvovala. No, to i nije bilo potrebno. Volja mu je bila ta koja je zapo~ela sve ovo, koja je stvorila ovaj trenutak i ove zidove {to ga sada okruùju. Pre koliko vremena? Godine su pro{le od tada. Pre pet godina, u ti{ini no}i u âkaru, u planinama, kada je kazao Takver: "Oti}i }u u Abenaj i sru{i}u zidove." I pre toga, znatno ranije, u Pra{ini, tokom godina gladi i o~aja, kada je obe}ao sebi da }e ubudu}e delati samo prema vlastitom slobodnom izboru. I drè}i se tog obe}anja stigao je ovde: u ovaj bezvremeni trenutak, ovo mesto van zemlje, ovu sobicu, ovaj zatvor. Doktor mu je pregledao modricu na ramenu. (Modrica je zbunila [eveka; bio je odve} napet i u ùrbi da bi shvatio {ta se sve zbivalo na sletnom polju, tako da uop{te nije osetio udar kamenice.) Sada se okrenuo ka njemu, drè}i {pric za davanje injekcija. "Ne èlim to", re~e [evek. Njegov govorni iotski bio je spor, a i r|avo ga je izgovarao ({to je doznao prilikom saobra}anja putem radija), ali zato nije pravio gramati~ke gre{ke; nailazio je na ve}e pote{ko}e u razumevanju nego u govoru. "Ovo je vakcina protiv malih boginja", re~e doktor, profesionalno gluv za protivljenja. "Ne", uzvrati [evek. Doktor se za trenutak ugrize za usnu, pa re~e: "Znate li {ta su male boginje, gospodine?" "Ne." "To je bolest. Zarazna. êsto je prili~no opasna kod odraslih. Vi je nemate na Anaresu; otklonjena je preventivnim merama u vreme naseljavanja planete. Na Urasu je, me|utim, ~esta. Mogla bi vas stajati glave. Ba{ kao i desetak drugih rasprostranjenih virusnih infekcija. Otpornost vam je slaba. Jeste li desnoruki, gospodine?" [evek automatski klimnu glavom. @onglerskim ume}em doktor mu zabode iglu u desnu mi{icu. [evek je bez re~i primio tu i ostale injekcije. Nije imao prava na podozrenje ili protivljenje. Predao se u ruke ovih ljudi; odrekao se svog prava da donosi

6

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka odluke, ste~enog ro|enjem. Nije ga vi{e bilo, odvojilo se od njega zajedno sa njegovim svetom, svetom Obe}anja, golim kamenom. Doktor ponovo po~e da govori, ali on nije vi{e slu{ao. êtiri ~asa ili dana postojao je ni u ~emu, u suvoj i tmurnoj pozadini bez pro{losti ili budu}nosti. Zidovi su ga pritiskali sa svih strana. Izvan prostorije vladala je ti{ina. Mi{ice i butine bolele su ga od injekcija; preleào je groznicu koja, dodu{e, nije prerasla u bunilo, ali ga je zato dràla u limbu izme|u razuma i nerazuma, na ni~ijoj zemlji. Vreme nije teklo. Nije bilo vremena. On je bio vreme: samo on. Bio je reka, strela, kamen. Ali se nije micao. Hitnuti kamen nepomi~no je po~ivao usred vazduha. Nije bilo dana ili no}i. Doktor je ponekad isklju~ivao ili uklju~ivao rasvetu. U zidu, pokraj postelje, nalazio se sat; njegov pokaziva~ prevaljivao je put izme|u dvadeset oznaka broj~anika, bez ikakvog smisla. Probudio se posle dugog, dubokog sna i, ugledav{i pred sobom ~asovnik, stao je da ga sanjivo posmatra. Pokaziva~ je malo pro{ao brojku petnaest, {to bi zna~ilo, ukoliko je broj~anik po~injao od pono}i, kao {to je bio slu~aj sa anare{kim ~asovnikom koji je imao dvadeset ~etiri ~asa, da je otprilike sredina popodneva. Ali kao moè biti sredina popodneva u svemiru izme|u dva sveta? Mo`da se to brod naprosto drì nekog svog vremena. Domi{ljatost celog ovog zaklju~ivanja silno ga je obodrila. Seo je i nije iskusio vrtoglavicu. Ustao je sa postelje da bi proverio ravnoteù: bila je zadovoljavaju}a, premda je ose}ao da mu tabani ne po~ivaju ba{ naj~vr{}e na podu. Gravitaciono polje broda jama~no je bilo prili~no slabo. Nije mu se odve} dopalo to ose}anje; bila mu je potrebna postojanost, ~vrstina, pouzdano upori{te. U potrazi za ovim svojstvima on stade metodi~no da ispituje malu prostoriju. Goli zidovi obilovali su iznena|enjima; bilo je dovoljno dodirnuti neku plo~u i istog ~asa bi se pojavili umivaonik, klozetska {olja, ogledalo, sto, stolica, orman ili police. Postojalo je nekoliko krajnje tajanstvenih elektri~nih naprava povezanih sa umivaonikom, a i sigurnosni ventil nije se automatski zatvarao ubrzo po{to biste pustili slavinu, ve} je voda tekla dok sami ne biste prekinuli mlaz, {to je, pomislio je [evek, predstavljalo znak ili neograni~enog poverenja u ljudsku prirodu ili postojanja velikih koli~ina tople vode. Pretpostaviv{i da je posredi ovo drugo, on se ceo okupao, a kako nije uspeo da prona|e pe{kir, osu{io se pomo}u jednog od tajanstvenih ure|aja koji je ispu{tao prijatan, peckav mlaz zagrejanog vazduha. Ne na{av{i vlastitu ode}u, ponovo je obukao onu koju je imao na sebi kada se probudio: ~ak{ire labavo vezane u struku i bezobli~nu tuniku - i jedno i drugo svetloùto i pro{arano sitnim, plavim ta~kama. Pogledao se u ogledalu i prizor ga nije odu{evio. Da li se ovako odevaju na Urasu? Dao se u potragu za ~e{ljem, ali kako ga nigde nije bilo, spleo je per~in i tako doteran krenuo iz kabine. Nije, me|utim, daleko stigao. Vrata su bila zaklju~ana. Neverica koja ga je u prvi mah ispunila pretvorila se ubrzo u srd`bu, u gnev, u slep poriv da po~ini nasilje, {to nikada ranije nije iskusio u ìvotu. Stao je da traì neumoljivu kvaku, da udara {akama po glatkoj metalnoj povr{ini vrata, a onda se okrenuo i ljutito pritisnuo dugme za koje mu je doktor kazao da ga upotrebi u slu~aju

7

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka nu`de. Ni{ta se nije dogodilo. Postojalo je jo{ mno{tvo drugih malih, numerisanih, raznobojnih dugmadi na plo~i interkoma: on udari {akom po njima, zahvativ{i ih ve}i broj u isti mah. Istog ~asa oglasi se zvu~nik u zidu: "Ko, do vraga, da, odmah dolazim, ra{~isti, {ta, od dvadeset dva..." [evek na|a~a sve te glasove: "Otklju~ajte vrata!" Vrata se otvori{e i na njima se pojavi doktor. Ugledav{i njegovu }elavu, ù}kastu glavu i briàn izraz lica, [evek namah oseti kako mu bes popu{ta, preta~u}i se u unutra{nju tamu. "Vrata su bila zaklju~ana", re~e on. "Izvinite, doktore [evek... mere predostro`nosti... zaraza... da drugi ne u|u..." "Zatvoriti spolja, zatvoriti unutra, jedno te isto", uzvrati [evek, posmatraju}i doktora svetlim, zabludelim o~ima. "Bezbednost ..." "Bezbednost? Zar me morate dràti u kutiji?" "[ta kaète na oficirski salon?" upita doktor ùrno i popustljivo. "Jeste li gladni, gospodine? Ako bi ste se obukli, mogli bismo da po|emo u salon." [evek osmotri doktorovu ode}u: uske, plave ~ak{ire sa nogavicama uvu~enim u ~izme, koje su izgledale podjednako glatke i fine kao i ode}a; ljubi~asta tunika, sa izrezom na prednjoj strani, ~ije su ivice bile spojene srebrnim àbicama; ispod tunike, pomaljaju}i se jedino na vratu i oko ru~nih zglobova, nalazila se pletena ko{ulja zaslepljuju}e beline. "Zar nisam odeven?" upita [evek najzad. "Oh, sasvim je uredu da po|ete u pidàmi. Na teretnjaku se ne drì do formalnosti!" "U pidàmi?" "Da, to {to imate na sebi. Ode}a za spavanje." "Ode}a koja se nosi prilikom spavanja?" "Da." [evek za`mirka. Ni{ta nije uzvratio, ve} je samo postavio pitanje: "Gde je ode}a koju sam nosio?" "Va{a ode}a? Dao sam je na ~i{}enje ... sterilizaciju. Nadam se da mi ne zamerate, gospodine..." On stavi u dejstvo jednu zidnu plo~u koju [evek nije otkrio i izvadi odande zave`ljaj umotan u bledozelenu hartiju. Razmotav{i ga, izvadio je [evekovu staru ode}u koja je izgledala veoma ~ista, premda malo skupljena; zatim zgu`va zelenu hartiju, uklju~i novu plo~u, ubaci papir u spremnik koji se pojavio i nesigurno se osmehnu. "Eto, doktore [evek." "[ta je bilo sa hartijom?" "Hartijom?" "Zelenom hartijom." "Oh, bacio sam je u |ubre." "\ubre?" "Da. U otvor za otpadke. Pale ih."

8

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Palite hartiju?" "Mo`da je samo izbace u svemir. Ne znam. Nisam bio u slu`bi na svemirskim brodovima. Ukazana mi je ~ast da vas pratim zbog mog iskustva sa posetiocima sa drugih svetova, ambasadorima sa Tere i Haina. Vodim postupak dekontaminacije i prilago|avanja za sve tu|ince koji stiù u A-Io. Razume se, vi nipo{to niste tu|in u istom smislu." On smeteno pogleda [eveka, koji nije shvatio ba{ sve {to je ovaj rekao, ali je u izgovorenim re~ima prozreo bri`nost, snebivanje, dobronamernost. "Nisam", potvrdi [evek. "Mo`da smo imali istog pretka, ti i ja, pre dve stotine godina, na Urasu." Stao je da obla~i staru ode}u; dok je preko glave navla~io ko{ulju, ugledao je kako doktor baca u spremnik za '|ubre' plavoùtu 'ode}u za spavanje'. [evek zastade sa okovratnikom preko nosa. Zati navu~e ko{ulju do kraja, kle~e i podiè poklopac spremnika. Unutra nije bilo ni~ega. "I ode}a se spaljuje?" "Oh, to su jevtine pidàme, iz obi~nog sledovanja; bacaju se posle upotrebe, zato {to staju manje od ~i{}enja." "Staju manje", ponovi [evek zami{ljeno. Izgovorio je te re~i na isti na~in na koji bi paleontolog pogledao neki fosil {to odre|uje starost celog sloja. "Bojim se da vam je prtljag izgubljen u onoj gunguli prilikom ukracavanja. Nadam se da tamo niste imali ni{ta va`no." "Ni{ta nisam poneo", re~e [evek. Iako mu je ode}a bila veoma izbledela i malo okra}ala, i dalje mu je dobro stajalo, a i prijao mu je poznati grubi dodir sukna od vlakana holuma. Ponovo se ose}ao onaj stari. Seo je na postelju naspram doktora i rekao: "Vidi{, znam da se kod vas mnoge stvari razlikuju. Na va{em svetu, na Urasu, sve se mora kupovati. Ja dolazim na va{ svet, ali nemam novac, te ne mogu da kupujem, tako da je trebalo da ponesem mnoge stvari sa sobom. Ali koliko, u stvari, mogu poneti? Ode}u, dobro, mogao sam uzeti dva odela. Ali hrana? Kako mogu poneti dovoljno hrane? Ne mogu je poneti, niti mogu da kupim. Ako ho}ete da ostanem u ìvotu, onda mi morate davati hranu. Ja sam Anare{anin i nagonim Ure{ane da se pona{aju kao Anare{ani: da daju, a ne da prodaju. Ako ho}ete. Razume se, nije neophodno da me odrìte u ìvotu! Ja sam, naime, Prosjak." "Oh, uop{te niste, gospodine, ne, ne. Vi ste veoma uvaèn gost. Molim vas, nemojte suditi o nama po posadi ovog broda; to su potpuno neobrazovani, ograni~eni ljudi... uop{te ne slutite kakva }e vam dobrodo{lica biti prire|ena na Urasu. Uostalom, vi ste nau~nik koji je slavan na celom svetu... u celoj Galaksiji! A predstavljate i na{eg prvog posetioca sa Anaresa! Uveravam vas da }e stvari biti potpuno druga~ije kada se spustimo na Polje Peier." "Ne sumnjam da }e biti druga~ije", uzvrati [evek. Putovanje do meseca, odnosno natrag, obi~no je trajalo ~etiri i po dana, ali ovoga puta povratak je bio produèn za pet dana kako bi putnik dobio vremena za prilago|avanje. [evek i dr Kimoe proveli su te dodatne dane u vakcinisanjima i razgovorima. Kapetan Obazrivog proveo ih je u odràvanju orbite oko Urasa i u

9

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka gun|anju. Kada bi se obra}ao [eveku, ~inio je to sa nelagodno{}u, ali i nipoda{tavanjem. Doktor, koji je za sve imao spremna obja{njenja, odmah je postavio dijagnozu: "Naviknut je da sve strance drì za nià bi}a, za stvorenja koja nisu sasvim ljudi." "Stvaranje pseudovrste, kako je to Odo nazvala. Da. Pretpostavljao sam da ljudi na Urasu vi{e ne misle tako, budu}i da kod vas ima mnogo jezika i naroda, pa ~ak dolaze i posetioci iz drugih sun~evih sistema." "Takvih je malo, s obzirom na to da je me|uzvezdano putovanje veoma skupo i sporo. Mo`da ne}e zauvek ostati tako", dodade dr Kimoe, sa o~iglednom namerom da polaska [eveku ili da ga navede na razgovor o tome, {to ovaj nije prihvatio. "Izgleda", re~e on "da me se drugi oficir boji." "Oh, kod njega vam je posredi religijska netrpeljivost. On pripada doslovnim epifanistima. Recituje proste brojeve svake no}i. To je ~ovek veoma krutih nazora." "Za koga me on drì?" "Za opasnog ateistu." "Ateistu? Ali za{to?" "Kako za{to? Pa zato {to ste odonjanin sa Anaresa... Na Anaresu nema religije." "Nema religije? Predstavljamo li mi kamenje, na Anaresu?" "Ho}u da kaèm, zvani~ne religije ...crkava, vera..." Kimoe bi se lako pomeo. Kao lekar, odlikovao se izrazitom samouvereno{}u, ali [eveku je neprestano uspevalo da je poljulja. Posle dva ili tri [evekova pitanja sva njegova obja{njenja pokazala bi se nedovoljna. Obojica su kao o~igledne podrazumevala neke veze i odnose koji, me|utim, ovom drugom uop{te nisu bili sami po sebi jasni. Na primer, ona neobi~na stvar oko nadre|enosti i podre|enosti. [evek je znao da je za Ura{ane va`na predstava o nadre|enosti, o odnosnoj visini; oni su ~esto koristili re~ 'vi{i' kao sinonim za 'bolji' u pisanju, tamo gde bi Anare{ani upotrebili izraz 'sredi{njiji'. Ali kakva je veza mogla postojati izme|u 'biti vi{i' i 'biti stranac'? Bila je to tek jedna me|u stotinu zagonetki. "Razumem", re~e on sada, pronikav{i u novu zagonetku. "Vi ne dopu{tate religiju izvan crkava, ba{ kao {to ne dopu{tate ni moral izvan zakona. Zna{, ranije mi to uop{te nije bilo jasno, iako sam pro~itao mno{tvo ura{kih knjiga." "Pa, u na{e vreme, svaka prosve}ena osoba bi dopustila..." "Re~nik oteàva stvari", nastavi [evek, ispituju}i dalje svoje otkri}e. "Na praviku re~ religija je ~esta. Ne, kako vi kaète... retka. Ne koristi se ~esto. Razume se, ona je jedna od Kategorija: êtvrti Na~in. Malo je ljudi nau~ilo da upra`njava sve Na~ine. Ali ti Na~ini sazdani su od prirodnih sposobnosti uma; ne moète ozbiljno smatrati da ne raspolaèmo sposobno{}u za religiju! Da smo kadri da se bavimo fizikom, dok nam je uskra}en najbolji odnos koji ~ovek ima sa kosmosom!" "Oh, ne nipo{to..." "Time bi se od nas uistinu na~inila pseudovrsta!" "Obrazovani ljudi bi to sigurno shvatili, ovi oficiri su neuki." "Ali zna~i li to da kod vas samo ljudi puni predrasuda smeju da idu u kosmos?" Sve njihove rasprave imale su sli~an tok: iscrpljuju}e za doktora, nezadovoljavaju}e za [eveka, pa ipak veoma zanimljive obojici. One su bili [evekov

10

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka jedini na~in da istraì novi svet koji ga je ~ekao. Sam brod i Kimeov um predstavljali su ceo njegov mikrokosmos. Na Obazrivome nije bilo knjiga, oficiri su izbegavali [eveka, a i vo|eno je strogo ra~una o tome da obi~ni ~lanovi posade ne do|u ni u kakvu vezu sa njim. [to se ti~e doktorovog uma, iako se odlikovao intelegentno{}u i dobronamerno{}u, on je ipak bio dùngla intelektualnih artefakata {to su jo{ vi{e zbunjivali [eveka nego sve naprave, ure|aji i pogodnosti kojima je brod obilovao. Za ove poslednje [evek je na{ao da su zabavne; sve je bilo tako izda{no, sa stilom, domi{ljato; no, name{taj Kimeovog intelekta nije mu se ni izdaleka ~inio tako udoban. Kimeove zamisli kao da uop{te nisu bile kadre da se kre}u pravolinijski; svaki ~as su morale ne{to da obilaze ili izbegavaju, da bi se potom naglo zaustavile tako {to bi udarile o zid. Oko svih njegovih misli uzdizali su se zidovi, a izgledalo je da ih uop{te nije svestan, iako se neprekidno krio iza njih. Samo je jednom, tokom svih dana razgovora, negde ne sredokra}i izme|u dva sveta, [evek do{ao u prliku da ih vidi sru{ene. Zapitao je za{to na brodu nema èna, na {ta je Kimoe uzvratio da rad na svemirskom teretnjaku ne predstavlja ènski posao. Te~ajevi iz istorije i upu}enost u Odoina dela pruàli su [eveku kontekst u kome je mogao shvatiti ovaj tautolo{ki odgovor, tako da on vi{e nije imao {ta da primeti. Ali zato je doktor postavio jedno pitanje o Anaresu. "Jeli istina, doktore [evek, da se u va{em dru{tvu prema ènama postupa potpuno isto kao i prema mu{karcima?" "To bi bilo ~isto tra}enje dobre opreme", re~e [evek, nasmejav{i se; potom se ponovo nasmejao kada je shvatio koliko je, u stvari, uistinu sme{na cela ta zamisao. Doktor je zastao, o~igledno nastoje}i da zaobi|e jednu od prepreka u svom umu, a zatim re~e, dok mu se na licu pojavio izraz osuje}enosti: "Oh, ne, nisam mislio u seksualnom pogledu... o~igledno vi... one... hteo sam da kaèm, u pogledu dru{tvenog poloàja." "Jeli poloàj isto {to i klasa?" Kimoe je preduzeo da obja{njava {ta je to dru{tveni poloàj, ali nije uspeo, tako da se vratio prvobitnom predmetu. "Da li stvarno nema razlike izme|u mu{kog i ènskog rada?" "Pa, ne, takva podela rada izgleda krajnje mehani~ka, zar ne? Svaka osoba bira posao prema vlastitom interesovanju, nadarenosti, snazi... kakve veze pol moè da ima sa tim?" "Mu{karci su fizi~ki sna`niji", primeti doktor glasom u kome se osetio prizvuk profesionalne bespogovornosti. "Da, uglavnom, a i krupniji su, ali {ta to mari kada imamo ma{inu? Ali ~ak i kad ne bismo posedovali ma{ine, kada bismo morali da kopamo lopatama i da nosimo terete na le|ima, mu{karci bi mo`da radili brè, oni krupniji, ali ène su izdr`ljivije... êsto sam poèleo da postignem ènsku istrajnost." Kimoe se upilji u njega; pometenost kao da je sasvim otupela u~tivost u njemu. "Ali gubitak... svega ènstvenog... ne`nosti... kao i gubitak mu{kog samopo{tovanja... Ne}ete valjda re}i da su ène ravne mu{karcima i u va{em poslu? U fizici, matematici, u stvarima intelekta? Ne moète se pretvarati da su vam tu dorasle..."

11

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka [evek sede u meko postavljenu, udobnu stolicu i osvrnu se po oficirskom salonu. Na video-ekranima blistava kriva Urasa nepomi~no je stajala spram crnog svemira, sli~na kakvom plavozelenom opalu. [evek se privikao na taj prijatan prizor i salon tokom poslednjih dana, ali sada su mu najednom te jarke boje, oble stolice, posredna rasveta, stolovi za igre, televizijski ekrani i meki tepisi postali strani, ba{ kao {to su to bili i onda kad ih je prvi put ugledao. "Ne mislim da se mnogo pretvaram, Kimoe", re~e on. "Razume se, imao sam prilike da upoznam veoma inteligentne ène, koje nimalo nisu zaostajale za mu{karcima u umnosti", uzvrati doktor ùrno, svestan da gotovo vi~e, da udara, pomisli [evek, {akama o zaklju~ana vrata i vi~e. [evek je skrenuo razgovor u drugom pravcu, ali je nastavio da razmi{lja o tome. Ova predstava o nadre|enosti i podre|enosti mora da je zauzimala sredi{nje mesto u ura{kom dru{tvenom ìvotu. Ako je Kimoe, da bi ose}ao samopo{tovanje, morao polovinu ljudske rase da smatra niòm od sebe, kako su onda ène uspevale da obezbede samopo{tovanje? Da li tako {to su mu{karce smatrale niìm? I kako je sve to uticalo na njihove seksualne ìvote? Znao je iz Odoinih dela da su pre dve stotine godina glavne ura{ke seksualne institucije bile 'brak', orta{tvo koje se zakonskim i ekonomskim sankcijama odobravalo i sprovodilo u delo, i 'prostitucija', {to je o~igledno bio samo ne{to {iri pojam, seksualni odnos na ekonomski na~in. Odo je prokazala obe ove institucije, ali je ipak sama bila 'udata'. Dodu{e, te institucije mogle su se i u velikoj meri promeniti tokom dve stotine godina. Ako mu bude predstojalo da ìvi na Urasu sa Ura{anima, bi}e dobro da to ustanovi. Bilo je neobi~no da ~ak i seks, izvor silnih uteha, uìvanja i radosti tokom mnogih godina, moè preko no}i da postane za njega nepoznata teritorija kojom mora oprezno da stupa, otkrivaju}i na svakom koraku svoju neupu}enost; pa ipak, bilo je ba{ tako. Na to ga je upozorio ne samo Kimoeov neobi~an izliv prezira i ljutnje nego i jedan prvobitno nejasan i mutan utisak koji je ova epizoda dovela u ìù. U prvo vreme boravka na brodu, tokom dugih ~asova groznice i o~aja, zaokupljao ga je, ponekad na prijatan, a ponekad na razdraùju}i na~in, jedan krajnje jednostavan ose}aj: meko}a postelje. Iako je posredi bila sasvim obi~na, uska leàljka, du{ek se ulegao pod njegovom teìnom, odlikuju}i se gipko{}u koja kao da ga je milovala. Taj du{ek mu se podavao, podavao tako silno da ga je uvek bio svestan kada bi tonuo u san. Prijatnost i razdraènost koje bi se tada javljale u njemu bile su pre svega erotske prirode. Tu je tako|e bio pe{kir u vidu mlaza toplog vazduha, koji je stvarao isto dejstvo. Peckanje. Zatim oblik name{taja u oficirskom salonu: glatke, plasti~ne obline, u koje neumoljivo drvo i metal kao da su nasilno prodrli, glatko}a i ne`nost povr{ina i sklopova; zar i to isto tako nije bilo neupadljivo, ali i neodoljivo eroti~no? Dovoljno je dobro poznavao sebe da bi bio siguran kako ga nekoliko dana bez Takver, ~ak i pod velikim stresom, ne mogu u toj meri rastrojiti da po~nu da mu se privi|aju ène od svake plohe stola. Izuzev, naravno, ako se te ène ustinu nisu tamo nalazile. Jesu li svi stolari na Urasu neènje?

12

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Digao je ruke od daljeg naga|anja; uskoro }e mu se ukazati prilika da na Urasu ustanovi pravo stanje stvari. Neposredno pre no {to su se vezali pojasevima radi sletanja, u njegovu kabinu u{ao je doktor da proveri kako napreduju razne imunizacije; zbog poslednje me|u njima, vakcine protiv kuge, [evek je ose}ao mu~ninu i o{amu}enost. Kimoe mu je dao novu pilulu. "Ovo }e vam olak{ati sletanje" re~e on. [evek stoi~ki proguta lek. Doktor stade da ne{to petlja po svojoj medicinskoj opremi, a onda najednom po~e da govori veoma brzo. "Doktore [evek, ne verujem da }e mi biti dopu{teno da se i dalje staram o vama... premda, mo`da... ali ako do toga ne do|e, hteo sam da vam kaèm da mi je... da sam ja... da sam bio izuzetno povla{}en. Ne zato... ve} zbog toga {to sam po~eo da po{tujem... da cenim... da jednostavno, kao ljudsko bi}e... va{u dobrotu, iskrenu dobrotu..." [evek, koga je morila glavabolja, nije tog ~asa uspeo da smisli nikakav primereniji odgovor do da uhvati Kimoea za ruku i da mu kaè: "Pa, vide}emo se onda ponovo, brate!" Kimoe se nervozno rukovao, na ura{ki na~in, a zatim je ùrno izi{ao. Tek posle toga [evek je shvatio da mu se obratio na praviku, da ga je oslovio re~ju amar. 'brate', jezikom koji Kimoe nije razumeo. Iz zvu~nika u zidu stado{e da naviru nare|enja. Opruèn na leèljki, vezan pojasevima, [evek je slu{ao, kao kroz maglu, odsutan duhom. Ose}aji koji su pratili ulazak u atmosferu samo su zgusnuli tu maglu; bio je svestan malo ~ega drugog osim silne nade da ne}e po~eti da povra}a. Uop{te nije shvatio da su se ve} spustili, sve dok Kimoe nije ponovo banuo unutra i ùrno ga pozvao u oficirski salon. Video-ekrani na kojima je Uras tako dugo po~ivao, opasan oblacima i blistav, sada su stajali prazni. Prostorija je bila puna ljudi. Odakle svi oni? Bio je iznena|en i zadovoljan svojom kadro{}u da ustane, kora~a, da se rukuje. Potpuno se usredsredio na te jednostavne radnje, uop{te ne nastoje}i da pronikne u smisao onoga {to se zbivalo. Glasovi, osmesi, ruke, re~i, imena. Njegovo ime opet, pa opet: dr [evek, dr [evek... A onda su on i svi stranci oko njega krenuli niz pokrivenu izlaznu rampu; glasovi unaokolo najednom su postali znatno bu~niji, poja~ani jekom re~i koje su se odbijale od golih zidova. No, ovaj àmor se ubrzo sti{ao i u isti mah on oseti na licu dodir neobi~nog vazduha. Podigao je pogled u ~asu kada je sa rampe stupio na tle Urasa, tako da se zateturao i gotovo pao. U trenu izme|u zapo~injanja i okon~anja tog koraka na um mu pade smrt, a kada ga je priveo kraju, ve} je stajao na jednoj novoj zemlji. Do~ekalo ga je prostrano, sivo ve~e. Plava, zamu}ena svetla sijala su daleko s druge strane polja prekrivenog maglom. Vazduh na njegovom licu i {akama, u njegovim nozdrvana, grlu i plu}ima bio je sve`, vlaàn, za~injen mno{tvom mirisa, blag. Nije izgledao stran. Bio je to vazduh sveta sa koga je potekla njegova rasa, vazduh starog doma. Neko ga je prihvatio za ruku kada je posrnuo. Istog trena sa svih strana zasu{e ga bleskovi. Fotoreporteri su stali da snimaju prizor za novine. 'Prvi ~ovek sa meseca'; visoka, krhka prilika u meteù zvani~nika, profesora i agenata obezbe|enja, lepe, kosmate glave koju je drào veoma uspravno (tako da su snimatelji mogli da uhvate svaku pojedinost na njoj), kao da je poku{avao da pogledom dosegne kroz svetla

13

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka reflektora do neba, do prostranog svoda magle koja je skrivala zvezde, mesec i sve druge svetove. Novinari su se upinjali da se probiju kroz kordon policajaca: "Da li biste nam dali izjavu, doktore [evek, u ovom istorijskom trenutku?" No pre no {to je on stigao da ma {ta uzvrati, oni su ve} hitro bili potisnuti nazad. Ljudi oko njega pogura{e ga napred. Bio je odveden do limuzine koja ga je ~ekala; tokom tog kratkog puta predstavljao je izvrsnu metu fotoreporterima zbog svoje visine, duga~ke kose i neobi~nog izraza lica koji je odràvao bol i spomen. Gradske kule gubile su se u magli, velike lestve zamu}ene svetlosti. Vozovi su prolazili odozgo, sjajne, bu~ne trake. Masivni zidovi od kamena i stakla bo~no su oivi~avali ulice, uzdiù}i se povrh jurnjave kola i tramvajskih vozila. Kamen, ~elik, staklo, elektri~na rasveta. Bez lica. "Ovo je Nio Eseija, doktore [evek. Ali smatramo da bi bilo bolje da vas bar u prvo vreme drìmo podalje od gratske vreve. Idemo zato pravo na univerzitet." Sa njim je bilo jo{ pet ljudi u tamnim, mekano postavljenim kolima. Pokazivali su mu znamenitosti, ali u magli on nije uspeo jasno da razabere koje je veliko, neodre|eno zdanje pored koga bi promakli vrhovni sud, a koje, pak, Nacionalni muzej, Upravni{tvo, Senat. Pre{li su preko neke reke ili morskog rukavca; milion svetiljki Nio Eseije, rasto~enih u magli, treperilo je u tamnoj vodi, iza njih. Put je postao mra~niji, magla gu{}a, a voza~ je smanjio brzinu. Snopovi farova po~ivali su na magli pred njima, stvaraju}i utisak kao da je tu posredi kakav zid koji se povla~i. [evek je sedeo malo nagnut napred, zure}i napolje. Pogled mu nije bio u ìì, ba{ kao ni um; izgledao je odsutan i zami{ljen, tako da su ostali u kolima prigu{eno razgovarali, po{tuju}i njegovo }utanje. [ta je bila ona gu{}a tama koja je neprekidno promicala uz put? Drve}e? Da li je mogu}e da se jo{ od ~asa kada su izi{li iz grada voze kroz drve}e? Na povr{inu svesti izroni mu iotska re~: '{uma'. Nikako da se dogodi da naglo izbiju na otvoreno. Linija drve}a uop{te se nije prekidala, produùju}i se sa brega na breg, u slatkoj studeni magle, beskrajna, {uma koja prekriva ceo svet, nepomi~an, takma~ki preplet ìvota, tamne kretnje li{}a u no}i. A onda, dok je [evek zadivljeno posmatrao kako kola izranjaju iz magle re~ne doline u bistriji vazduh, iz tame kro{nji pokraj puta za trenutak ga osmotri jedno lice. To nije bilo ljudsko lice. Izgledalo je duga~ko poput njegove ruke i sablasno belo. Iz onoga {to su po svoj prilici bile nozdrve dah je izlazio u mlazevima pare, a tu je, uàsno i nepogre{ivo, stajalo i jedno oko. Veliko, tamno oko, àlosno, mo`da cini~no, za~as minulo u snopu farova automobila. "[ta je to bilo?" "Magarac, mislim." "@ivotinja?" "Da, ìvotinja. Blagi Boè, tako je! Pa vi nemate krupne ìvotinje na Anaresu, zar ne?"

14

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Magarac je vrsta konja", primeti drugi saputnik, a zatim tre}i dodade ~vrstim, stara~kim glasom: "To i jeste bio konj. Magarci nisu ove veli~ine." @eleli su da zapodenu razgovor sa njim, ali [evek je opet odlutao duhom. Razmi{ljao je o Takver. Zapitao se {ta bi taj duboki, suvi, mra~ni pogled iz tmine zna~io Takver. Oduvak je znala da svi ìvoti tvore jedno zajedni{tvo, radovala se svojoj srodnosti sa ribama koje je dràla u tankovima u laboratoriji, tragala je za iskustvima postojanja izvan ljudskih me|a. Takver bi znala kako da uzvrati pogled tom oku u tami pod drve}em. "Pred nama je Ieu Eun. Iskupilo se prili~no mno{tvo koje vas ~eka, doktore [evek; tu su predsednik, nekoliko upravnika, kao i glavni rektor, razume se; sve va`ne li~nosti. Ali ako ste umorni, okon~a}emo sve~anost {to je pre mogu}e." Sve~anost je potrajala nekoliko ~asova. Kasnije, uop{te je se nije mogao jasno setiti. Izveli su ga iz male, tamne kutije kola u veliku, svetlu kutiju punu ljudi, na stotine njih pod zlatnom tavanicom iski}enom kristalnim svetiljkama. Bio je predstavljen celom skupu. Svi su bili niì od njega i }elavi. I ono malo èna koje su se tu zatekle tako|e su bile bez kose na glavi; kona~no je shvatio da to oni jama~no briju sve runo na sebi, sve one fine, meke, kratke telesne malje, ba{ kao i dlake na glavi. Ali za uzvrat je tu bila predivna ode}a izvrsnog kroja i ìvih boja: ène, u sve~anim haljinama koje su se vukle po podu, nagih grudi, sa draguljima, kao i sa vrpcama i koprenama koje su im ukra{avale struk, vrat i glavu; mu{karci, u ~ak{irama i sakoima ili tunikama, crvene, plave, ljubi~aste, zlatne ili zelene boje, sa razrezanim rukavima i kaskadama vrpci, ili u duga~kim haljinama grimizne, tamnozelene ili crne boje, koje su bile otvorene u visini kolena da bi do izraàja do{le visoke, bele ~arape sa srebrnim podvezicama. Jo{ jedna iotska re~ stade da kola [evekovom glavom, re~ koju nikada nije imao prilike da na ne{to upotrebi, iako mu se svi|ao njen zvuk: 'rasko{'. Ovi ljudi ìveli su u rasko{i. Zapo~eli su govore. Predsednik Senata nacije A-Io, ~ovek neobi~nih, hladnih o~iju, odrào je zdravicu: "Za novu eru bratstva me|u na{im susednim planetama, kao i za vesnika te nove ere, na{eg uvaènog i veoma dobrodo{log gosta, doktora [eveka sa Anaresa!" Glavni rektor univerziteta oslovio ga je na prijatan i ljubak na~in, prvi upravnik nacije u~inio je to ozbiljno, a potom je bio predstavljen ambasadorima, astronautima, fizi~arima, politi~arima i jo{ desetinama drugih zvanica; svi sa kojima se upoznao imali su duga~ke titule i po~asna zvanja koja su dolazila kako pre, tako i posle imena; obra}ali su mu se, a on im je odgovarao, ali se docnije vi{e nije mogao setiti ne samo {ta su drugi govorili nego ni on sam. Bilo je ve} veoma kasno kada je sa malom grupom ljudi krenuo kroz toplu ki{u preko nekog velikog parka ili trga. Javilo mu se ono proletnje ose}anje o ìvoj travi pod nogama; ranije je to iskusio kora~aju}i Parkom trougla u Abenaju. Taj ìvi spomen i studeni, golemi dodir no}i razbudili su ga. Du{a mu je najzad izi{la iz skrovi{ta. Pratioci su ga odveli u jednu zgradu, a zatim u sobu za koju mu je obja{njeno da je 'njegova'. Bila je to velika prostorija, duga~ka desetak metara, o~igledno zajedni~ka, budu}i da nisu postojale pregrade ili uzvi{enja za spavanje; tri ~oveka koja su tako|e u{la unutra jama~no je trebalo da dele spavaonicu sa njim. Neobi~nu lepotu zajedni~ke

15

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka prostorije osnaìvao je niz prozora du` jednog celog zida; prozore je razdvajao po jedan vitak stub, koji se pri vrhu ra~vao poput kakvog drveta, obrazuju}i dvostruki luk. Na podu je stajao prostrt tepih grimizne boje, a na suprotnom kraju prostorije gorela je vatra u otvorenom ognji{tu. [evek pre|e preko sobe i stade kraj vatre. Nikada jo{ nije video da se drvo spaljuje zbog toplote, ali sada se ve} vi{e ni~emu nije mogao ~uditi. Pruìo je ruke ka prijatnoj toploti i seo na svojevrsno sedi{te od ugla~anog mermera uz ognji{te. Najmla|i me|u pratiocima sede tako|e uz ognji{te, naspram njega. Druga dvojica i dalje su razgovarala po strani. Raspravljali su o fizici, ali [evek uop{te nije poku{avao da ih prati. Najmla|i ~ovak obrati mu se tihim glasom: "Pitam se, kako se samo morate ose}ati, doktore [evek." [evek izpruì noge i naè se napred, izloìv{i lice toploti vatre. "Ose}am se te{ko." "Te{ko?" "Mo`da je u pitanju sila teè. Ili sam umoran." On pogleda sabesednika, ali u sjaju ognji{ta lice nije bilo jasno; isticao se samo odsev sa zlatnog lanca i crvena boja ode}e, duboka poput dragulja. "Ne znam kako se zove{." "Saio Pae." "Oh, Pae, da. Znam tvoje oglede o paradoksu." Re~i je izgovarao te{ko, pospano. "Ovde imate bar; sobe vi{eg nastavnog osoblja neizostavno su opskrbljene ormani}em sa pi}em. Da li biste ne{to popili?" "Vodu, da." Mladi ~ovek donese ~a{u vode, a u to im se i druga dvojica pridruì{e kraj ognji{ta; [evek ùrno ispi vodu i upilji se u ~a{u u ruci, u krhki, lepo oblikovan sud koji je na zlatnim rubovima hvatao odseve vatre. Bio je svestan tri ~oveka, njihovog drànja, dok su stajali ili sedeli blizu njega, za{titni~kog, punog po{tovanja, posedni~kog. On podiè pogled ka njima, osmotriv{i jedno lice za drugim. I oni su njega posmatrali, i{~ekuju}i. "Pa, imate me" re~e on najzad. "Imate svog anarhistu. [ta }ete sada sa njim?" 2. ANARES U kvadratnom prozoru u belom zidu stoji vedro, prazno nebo. U sredi{tu neba je sunce. U sobi se nalazi jedanaest beba; ve}ina ih je, po dve ili tri, sme{tena u velike, ogra|ene, meke krevete, gde se, uz silno muvanje i àmorenje, spremaju za po~inak. Dve najstarije su slobodne: jedna debela, ìvahna, koja se zabavlja rasturanjem izbu{ene drvene plo~e sa pobodenim {tapi}ima, i druga, kvrgava, koja sedi u kvadratu ùte sun~eve svetlosti sa prozora, zure}i u snop sa usrdnim i glupim izrazom lica. U predvorju, nadzornica, jednooka èna sede kose, razgovara sa visokim mu{karcem tu`nog lika, tridesetih godina. "Majka je preme{tena u Abenaj", kaè ~ovek. "@eli da mali ostane ovde."

16

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Da ga onda zadrìmo u jaslama na stalnom boravku, Palate?" "Da. Ja }u se vratiti u spavaonicu." "Ne brini, on nas ovde sve poznaje! Ali zacelo }e Odrad ubrzo i tebe poslati tamo. Ti i Rulag ste ortaci, a i inènjeri?" "Da, ali ona je... Nju traè iz Sredi{njeg inènjerijskog instituta, shvata{. Ja nisam toliko dobar. Rulag tamo ~eka veliki posao." Nadzornica klimnu i uzdahnu. "âk i tako..." zausti ona odlu~no, ali nije zavr{ila misao. O~ev pogled bio je uperen prema kvrgavom mali{anu, koji ga nije zapazio u predvorju, budu}i da je potpuno bio zaokupljen svetlo{}u. Debeljko je u tom trenutku hitro hrlio ka kvrgavku; hod mu je, dodu{e, bio neobi~no ~u~av zbag vla`nih i otromboljenih pelena. Re{io je da pri|e, iz dosade ili èlje za dru{tvom, ali kada se obreo u kvadratu svetlosti ustanovio je da je tu toplo. Sru~io se pokraj kvrgavka, potisnuv{i ga u senku. Kvrgavkov bezizraàjan zanos smesta usupi mesto mrgodnoj razgnevljenosti. On odgurnu debeljka, uzviknuv{i: "Beì!" Nadzornica se odmah stvorila kraj njih. Ona uspravi debeljka. "[eve, ne sme{ da gura{ druge." Kvrgavi mali{an se pridiè. Lice mu je ble{talo sun~evom svetlo{}u i srd`bom. Pelene samo {to mu nisu spale. "Moje!" re~e on visokim, zvonkim glasom. "Moje sunce!" "Nije tvoje", uzvrati jednooka èna uz blagost koja je nicala iz potpune izvesnosti. "Ni{ta nije tvoje. Sve je za upotrebu. Sve je za deobu. Ako ne}e{ da deli{, ne moè{ ni da koristi{." Ona uze kvrgavu bebu ne`nim, ali neumoljivim rukama i pomeri je u stranu, izvan kvadrata svetlosti. Debeljko je sedeo i buljio, ravnodu{an. Kvrgavko zadrhta celim telom, uzviknu: "Moje sunce!" i briznu u srdit pla~. Otac ga uze i podiè. "De, de, [eve", re~e on. "Hajde, pa zna{ da ne moè{ da ima{ stvari. [ta ti je sad?" Glas mu je bio mek, ali i uzdrhtao, kao da je i on bio na rubu pla~a. Sitno, dugonjavo, lako dete u njegovom naru~ju ridalo je i jecalo. "Ima dece sa kojom naprosto nije lako", re~e jednooka èna, posmatraju}i ih blagonaklono. "Pove{}u ga sada u posetu u obitavali{te. Majka odlazi no}as." "U redu. Nadam se da }ete uskoro oboje biti preme{teni", uzvrati nastojnica, podigav{i debeljka u krilo kao kakvu vre}u ìta; lice joj je zra~ilo setom, a zdravo oko joj je {kiljilo. "Pa-pa, [eve, du{o. Sutra, ~uje{, sutra }emo se igrati kamiona i voza~a." Beba joj jo{ nije oprostila. Jecala je, drè}i ~vrsto oca za vrat i kriju}i lice u tami izgubljenog sunca. Orkestru su tog jutra bile potrebne sve klupe radi probe, a plesna skupina tutnjala je po velikoj sali sredi{ta za u~enje, tako da su deca koja su ve`bala govorenje i slu{anje sedela u krugu na penastom kamenu u radionici. Prvi dobrovoljac, suvonjav

17

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka osmogodi{njak duga~kih {aka i stopala, ustade. Stajao je veoma uspravno, kako to ~ine zdrava deca; njegovo pomalo maljavo lice u prvi mah je bilo bledo, ali onda je porumenelo dok je ~ekao da ostala deca usredrede pa`nju na njega. "Hajde, [eve", re~e predvodnik grupe. "Ovaj, ne{to mi je palo na pamet." "Glasnije", re~e predvodnik, krupan mu{karac koji tek {to je prevalio dvadesetu. De~ak se nelagodno osmehnu. "Ovaj, vidite, razmi{ljao sam, recimo da bacite kamen ili tako ne{to. Ka drvetu. Bacite ga, kamen leti kroz vazduh i pogodi drvo. Je li tako? Ali to je nemogu}e. Zato {to ... mogu li dobiti jednu tablicu? Evo, ovde ste vi kako bacate kamen, a ovo je drvo." Stao je da {ara po tablici. "Neka je ovo drvo, a evo i kamena, ovde, na pola puta." Deca se zakikota{e, videv{i njegov crte` stabla holuma, a on se osmehnu. "Da bi stigao od vas do drveta, kamen treba da prevali pola tog puta, zar ne? A onda jo{ pola puta izme|u pola puta i drveta. Pa pola puta odatle do drveta. Bez obzira na to dokle je stigao, uvek postoji neko mesto... a to je, u stvari, vreme... mesto koje je na pola puta izme|u prethodnog mesta i drveta..." "Mislite da je ovo zanimljivo?" prekide ga predvodnik, obrativ{i se ostaloj deci. "Za{to kamen ne moè sti}i do drveta?" upita jedna desetogodi{nja devoj~ica. "Zato {to uvek mora da prevali preostalih pola puta", uzvrati [evek "a uvek preostaje novih pola puta, shvata{?" "Kako bi bilo da stvar re{imo time {to }emo re}i da si slabo ni{anio?" re~e predvodnik, usiljeno se osmehnuv{i. "Uop{te nije va`no kako ni{ani{. Kamen ne moè sti}i do drveta. "Odakle ti ta pomisao?" "Ni od kuda. Pala mi je na um. îni mi se da shvatam kako kamen ipak ..." "Dosta." Neka deca su ~avrljala, ali na ovaj uzvik smesta zamuka{e. De~ak sa tablicom stajao je u ti{ini. Izgledao je upla{en, a na licu mu je po~ivao mrki izraz. "Govor je deoba, saradni~ki ~in. Ali ti ne deli{, ve} sebi~ari{." Laka, bodra saglasja orkestra odzvanjala su dvoranom. "Nisi to sam smislio, nije bilo spontano. îtao sam ne{to veoma sli~no u jednoj knjizi." [evek se upilji u predvodnika. "Kojoj knjizi? Ima li je ovde?" Predovodnik ustade. Bio je dvostruko vi{i i trostruko teì od svog protivnika, a na licu mu se jasno moglo pro~itati da mu se de~ak nimalo ne dopada; ali u njegovom stavu nije postojala pretnja fizi~kim nasiljem ve} samo ispoljavanje stare{instva, koje je donekle bilo umanjeno razdra`ljivim odgovorom na de~akovo neobi~no pitanje. "Ne! I prekini da sebi~ari{!" A onda mu glas ponovo postade melodi~an i odmeren: "Ova stvar je u potpunoj suprotnosti sa onim {to nastojimo da postignemo u grupi 'Govoriti i slu{ati'. Govor je dvosmerno saobra}anje. [evek jo{ nije kadar da to uvidi, za razliku od ve}ine vas, tako da njegovo prisustvo deluje razorno po grupu. To i sam ose}a{, zar ne, [eve~e? Predlaèm ti da na|e{ neku drugu grupu koja radi na tvom nivou."

18

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Niko od ostalih nije ni{ta rekao. Jedino su }utanje i ùstra, laka muzika ispunjavali prostoriju dok je de~ak vra}ao tablicu i napu{tao krug. Izi{ao je u hodnik i tu zastao. Grupa koju je napustio otpo~ela je, pod vo|stvom predvodnika, zajedni~ku pri~u koja se naizmenice izlagala. [evek je stao da oslu{kuje njihove prigu{ene glasove i otkucaje svoga srca koje je i dalje brzo udaralo. U u{ima mu je odjekivalo pevanje, ali ono nije dolazilo od orkestra, ve} je to bio zvuk koji nastaje kada se uzdràvate od plakanja; ve} je u nekoliko ranijih navrata iskusio taj napevni ton. Nije mu se dopadalo da ga slu{a, niti je hteo da razmi{lja o kamenu i drvetu, tako da se usredsredio na Kvadrat. Sastojao se od brojeva, a brojke su oduvek bile hladne i ~vrste; kad god bi se osetio manjkavo, uvek bi im se prepustio, jer one nikada nisu bile manjkave. Malo~as je u umu video Kvadrat, crte` u prostoru sli~an crteìma koje muzika tvori u vremenu; kvadrat od prvih devet celih brojeva sa peticom u sredi{tu. Kako god zbrajali redove, uvek se dobijao isti ishod, sve nejednakosti stajale su u ravnoteì: bilo je prijatno imati to pred o~ima. Kada bi samo mogao da sastavi grupu koja bi volela da razgovara o ovakvim stvarima; postojalo je, me|utim, samo nekoliko starijih de~aka i devoj~ica voljnih za to, ali oni su bili zauzeti. A {ta je sa knjigom koju je predvodnik pomenuo? Je li to mo`da knjiga brojeva? Da li se u njoj obja{njava kako kamen stiè do drveta? Glupo je postupio {to je ispri~ao {alu o kamenu i drvetu, niko uop{te nije shvatio da je to samo {ala, predvodnik je bio u pravu. Glava ga je bolela. Upravio je pogled unutra, unutra, ka spokoju ustrojstava. Ukoliko bi i neka knjiga bila ispisana samo brojevima, ona bi bila istinita. Bila bi ispravna. Ni{ta {to je iskazano re~ima nije ispadalo sasvim ujedna~eno. Re~ene stvari su se izobli~avale i me|usobno mrsile, umesto da ostanu prave i uklapaju se jedne u druge. Ali ispod re~i, u sredi{tu, sli~no sredi{tu Kvadrata, sve se ujedna~avalo. Sve se moglo promeniti, ali ni{ta ne bi bilo izgubljeno. Ako biste osmotrili brojeve, odmah biste to uo~ili, ravnoteù, ustrojstvo. Videli biste same temelje sveta. A oni su bili stameni. [evek se nau~io ~ekanju. Bio je vi~an tome, pravi stru~njak. Prvobitno se izve{tio ~ekaju}i majku, Rulag, da se vrati, premda je to bilo toliko davno da se vi{e nije se}ao; usavr{io se ~ekaju}i svoj red, ~ekaju}i podelu, ~ekaju}i svoj deo. Kao osmogodi{njak postavljao je pitanja koja su po~injala sa 'za{to', 'kako' i '{ta ako', ali bi retko upitao 'kada'. Sa~ekao je da otac do|e po njega i povede ga u posetu u obitavali{te. Bilo je to dugo ~ekanje: [est dekada. Palat je uzeo kratak preme{taj, pridruìv{i se grupi za odràvanje pri postrojenju za pre~i{}avanje vode u Planini Bubanj, da bi potom oti{ao u Malenin, na obali, na jednu dekadu, kako bi plivao, odmarao se i imao odnose sa ènom po imenu Pipar. Sve je to objasnio sinu. [evek mu je verovao, a on nije izneveravao to poverenje. Kada je proteklo {esdeset dana, do{ao je do de~ijih spavaonica u Prostranim Ravnicama, visok, mr{av mu{karac tu`nijeg lika nego ikada ranije. Seks nije bio ono {to je on, u stvari, èleo. Bila je to Rulag. Kada je ugledao de~aka, osmehnuo se, a ~elo mu se bolno nabralo. Uìvali su u tome da budu zajedno.

19

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Palate, jesi li ikada video knjigu sastavljenu samo od brojeva?" "Misli{ na knjigu iz matematike?" "Valjda." "Ovakvu?" Palat izvadi iz dèpa svog ogrta~a jednu knjigu. Bila je mala, predvi|ena da se nosi u dèpu, a kao i ve}ina drugih knjiga imala je zelen povez sa Krugom @ivota otisnutim na koricama. [tamparski slog bio je veoma zbijen, sa sitnim slovima i uskom prirubnicom, zato {to je na proizvodnju hartije odlazilo premnogo holumovih stabala i ljudskog rada, kako bi to delitelj zaliha u sredi{tu za u~enje uvek primetio kada biste uprljali neku stranicu i do{li po novu. Palat pruì [eveku otvorenu knjigu. Na obe strane stajao je niz stubaca brojeva. Upravo ih je tako zami{ljao. Najzad se domogao povelje o ve~noj pravdi. Logaritamske tablice po osnovi deset i dvanaest - glasio je naslov na koricama iznad Kruga @ivota. De~ak je neko vreme prou~avao prvu stranu. "êmu sluè?" upita on, jer, o~igledno, ova ustrojstva nisu bila tu samo zbog svoje lepote. Sede}i na tvrdom kau~u pokraj njega u hladnoj, slabo osvetljenoj zajedni~koj prostoriji obitavali{ta, inènjer po~e da obja{njava sinu logaritme. Dva starca sa druge strane prostorije ~avrljala su, igraju}i partiju 'Nadvisi ih'. U{ao je jedan mladi par i zapitao da li je no}as slobodna jednokrevetna soba, a zatim se uputio u nju. Ki{a je neko vreme te{ko dobovala po metalnom krovu jednospratnog obitavali{ta, a zatim je prestala. Nikada nije dugo padala. Palat izvadi logaritmar i pokaza [eveku kako se radi sa njime; [evek mu je zauzvrat pokazao Kvadrat i na~elo njegovog ustrojavanja. Bilo je ve} veoma kasno kada su shvatili da je kasno. Otr~ali su kroz blatnjavu tamu, koja je ~udesno mirisala na ki{u, do de~je spavaonice, gde im je deùrni uputio nekoliko uzgrednih re~i prekora. Brzo su se poljubili, obojica se tresu}i od smeha, a onda je [evek pohitao u veliku prostoriju za spavanje; pri{ao je prozoru sa koga je mogao da vidi oca kako se vra}a jedinom ulicom Prostranih Ravnica u vla`noj, naelektrisanoj tami. De~ak je oti{ao u postelju blatnjavih nogu i usnio san. Sanjao je da je na nekom drumu kroz pustaru. Daleko ispred, uz drum, video je liniju. Kada joj je pri{ao, idu}i ravnicom, ustanovio je da je posredi zid. Pruào se od obzorja do obzorja preko pustare. Bio je zbijen, taman i veoma visok. Drum je vodio do njega, a onda se tu prekidao. On mora dalje, ali to nije mogao. Zid ga je zaustavio. U njemu se razbuktao bolan, ljutit strah. Morao je da produì dalje, ili se vi{e nikada ne}e vratiti ku}i. Ali zid se ispre~io. Nije bilo na~ina. Stao je da udara {akama po goloj povr{ini i da vi~e. Glas mu je izlazio bez re~i, graktav. Prepla{en tim zvukom, on se {}u}urio, a onda je za~uo jedan drugi glas koji mu je kazao: "Pogledaj." Bio je to o~ev glas. înilo mu se da mu je tu i majka, Rulag, premda je nije video (nije se se}ao njenog lica). Izgledalo mu je da su i ona i Palat na sve ~etiri u tami pod zidom, kao i da su nekako krupniji od ljudskih bi}a i druga~ijeg oblika. Pokazivali su mu ne{to {to se nalazilo na tlu, na oporoj prljav{tini gde ni{ta nije raslo. Kaìprsti su im bili upravljeni prema jednom kamenu. Bio je taman poput zida, ali na njemu, ili u njemu, stajao je jedan broj; u prvi mah pomislio je da je to petica, zatim

20

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka jedinica, a onda je shvatio {ta je posredi: osnovni broj, koji predstavlja u isti mah jedinstvo i mno{tvo. "To je kamen-temeljac", re~e milo jedan poznati glas, a [eveka obuze radost. Nije bilo zida u senkama, i on tog ~asa shvati da se vratio, da je stigao ku}i. Docnije, nije se mogao setiti pojedinosti sna, ali onu plimu radosti nije vi{e zaboravio. Nikada ranije nije iskusio ni{ta sli~no; tako je izvesno bilo jemstvo njene trajnosti, ba{ kao {to je dovoljno baciti samo jedan kratak pogled na svetlo {to postojano sjaji, da nikada nije pomislio na nju kao na ne{to nestvarno, premda ju je osetio samo u snu. Jedino {to nije mogao, ma koliko ona bila izvesna tamo, da je ponovo doìvi bilo tako {to bi ùdeo za njom ili uplivom volje. Sve {to je mogao bilo je da je se se}a. Kada bi ponovo sanjao zid, {to mu se ponekad doga|alo, snovi su bili sumorni i bez razre{enja. Do predstave o 'zatvorima' do{li su iz epizoda knjige Odoin ìvot, koju su ~itali svi {to su izabrali da rade na istoriji. U knjizi je bilo mno{tvo nejasnih mesta, a u Prostranim Ravnicama niko nije bio dovoljno upu}en u istoriju da im ih rastuma~i; kada su, me|utim, stigli do Odoinih godina u utvr|enju u Driu, pojam zatvora postao je sam po sebi jasan. A kada je jedan putuju}i u~itelj istorije do{ao u grad, stvar im je kona~no podrobno bila obja{njena, uz nevoljnost osobenu za pristojnu odraslu osobu koja je prinu|ena da deci razjasni neku nepristojnost. Da, kazao je on, zatvor je bio mesto gde bi dràva slala ljude koji ne po{tuju njene zakone. Ali za{to oni naprosto nisu oti{li odande? Nisu mogli zato {to su vrata bila zaklju~ana. Zaklju~ana? Poput vrata na kamionu koji je u vo`nji, kako ne biste ispali, tikvani! Ali {ta su radili u jednoj sobi sve vreme? Ni{ta. Nije bilo ni~eg da se radi. Videli ste fotografije Odo u zatvorskoj }eliji u Driu, zar ne? Prizore prkosnog strpljenja, pognute sede glave, stisnutih {aka, nepomi~nih u prete}im senkama. Ponekad bi zatvorenici bili osu|ivani na rad. Osu|ivani? Ovaj, to zna~i da im je sudija, osoba koju je ovla{}ivao zakon, nare|ivao da obavljaju nekakav fizi~ki posao. Nare|ivao? A {ta ako oni to nisu hteli da rade? Pa, ovaj, prisiljavali su ih; ako nisu radili, tukli su ih. Plima napetosti obuze decu koja su slu{ala: Jedanaestogodi{njake i dvanaestogodi{njake koji nikada nisu dobili batine, niti su videli da ih je neko drugi dobio, osim retkih pojedina~nih udaraca zadatih u nastupu besa. Tirin postavi pitanje koja se svima motalo po glavi: "Ho}e{ da kaè{ da bi vi{e ljudi tuklo jednog ~oveka?" "Da." "Za{to ih ostali nisu spre~ili?" "Straà je imala oru`je, a zatvorenici ne", uzvrati u~itelj. Govorio je nasilnim glasom, kao neko ko je prinu|en da kaè ne{to gnusno, ose}aju}i se pri tom veoma nelagodno. Jednostavan poriv nastranosti povezao je Tirina, [eveka i jo{ trojicu de~aka. Devoj~ice su bile isklju~ene iz njihovog dru{tva, premda niko ne bi umeo da objasni za{to. Tirin je prona{ao savr{en zatvor ispod zapadnog krila sredi{ta za u~enje. Prostora je bilo taman toliko da unutra sedne ili legne jedna osoba: ni{u su obrazovala tri

21

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka betonska temeljna zida i donja strana gornjeg poda; budu}i da su temelji bili deo jedinstvenog betonskog bloka, pod se nastavljao na zidove, tako da bi jedna te{ka plo~a od penastog kamena potpuno zatvorila 'kutiju'. Ali vrata je trebalo da budu zaklju~ana. Po~ev{i da vr{i opite, ustanovili su da su ih dva podupira~a uglavljena izme|u naspramnog zida i plo~e zatvarala sa zastra{uju}om neumitno{}u. Niko ne bi mogao iznutra da otvori ta vrata. "A svetlo?" "Bez svetla", re~e Tirin. Govorio je odlu~no o ovakvim stvarima zato {to mu je ma{ta omogu}avala da pronikne pravo u njihovu bit. Koristio je ~injenice kojima je raspolagao, ali sigurnost koja ga je krasila nije po~ivala na njima. "U tvr|avi u Driu ostavljali su zatvorenike u mraku. Godinama." "A {ta }emo sa vazduhom?" upita [evek. "Ova vrata vakuumski zatvaraju }eliju. Trebalo bi napraviti rupu u njima." "Bili bi nam potrebni sati da je probu{imo kroz penasti kamen. Osim toga, ko je lud da u kutiji ostane toliko dugo da mu ponestane vazduha!" Oglasi se hor dobrovoljaca i traìlaca. Tirin ih podrugljivo odmeri pogledom. "Svi ste ste odreda }aknuti. Ko uop{te moè da poèli da ga zatvore na ovakvo mesto? I za{to?" Pravljenje zatvora bila je njegova zamiao i on se njome sasvim zadovoljavao; nikako, me|utim, nije uspevao da shvati da nekim ljudima ma{ta nije bila dovoljna, ve} da moraju u}i u }eliju, moraju probati da otvore neotvoriva vrata. "Ja ho}u da vidim kako je to", re~e Kadagv, dvanaestogodi{njak {irokih ple}a, ozbiljan, samouveren. "Mu}ni malo glavom!" obrecnu se Tirin, ali ostali stado{e na stranu Kadagva. [evek je doneo bu{ilicu iz radionice i oni probu{i{e rupu od dva centimetra kroz 'vrata' u visini nosa. Potrajalo je dobar sat, kao {to je Tirin predvideo. "Koliko ho}e{ da ostane{ unutra, Kade? Jedan sat?" "ûjte", uzvrati Kadagv, "Ako sam ja zatvorenik, onda ne mogu da odlu~ujem sam. Nisam slobodan. Vi morate doneti odluku kada }ete me pustiti napolje." "Tako je", re~e [evek, neuznemiren bespogovorno{}u te logike. "Ne moè{ ostati predugo unutra, Kade. Ho}u i ja da probam!" re~e najmla|i me|u njima, Gibe{. Zatvorenik ga uop{te nije udostojio odgovora. U{ao je u }eliju. Vrata su zatim podignuta i uz tresak stavljena na mesto; potom su sva ~etiri tamni~ara vi{e nego prilje`no uglavila ~eki}ima podupira~e. Onda su se svi zbili oko rupe za vazduh da vide zatvorenika, ali kako u zatvoru nije bilo druge svetlosti osim one koje je dopirala kroz tu rupu, ni{ta nisu mogli da vide. "Nemoj da sirotom prdonji isisa{ sav vazduh!" "Uduvaj mu ga malo unutra." "Prdni mu ga malo!" "Koliko da ga drìmo?" "Jedan sat."

22

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Tri minuta." "Pet godina!" "Ima jo{ ~etiri sata do ga{enja svetla. To }e biti dovoljno." "Ali ho}u i ja!" "U redu, ostavi}emo te unutra celu no}." "Ovaj... mislio sam sutra." êtiri sata kasnije uklonili su podupira~e i oslobodili Kadagva. Izgledao je samouveren kao i kada je u{ao; izjavio je da je gladan, kao i da cela stvar nije ni{ta naro~ita: uglavnom je spavao. "Da li bi poku{ao ponovo?" uputi mu izazov Tirin. "Sigurno." "Ne, sada ho}u ja..." "]uti, Gibe. Sada, Kade? Da li bi se odmah vratio unutra, a da ti ne kaèmo kada }emo te pustiti? "Bih." "Bez hrane?" "Hranili su zatvorenike", re~e [evek. "To je ono naj}aknutije u celoj stvari." Kadagv slegnu ramenima. Njegovo drànje uzvi{ene ustrajnosti bilo je nepodno{ljivo. "ûjte", obrati se [evek dvojici najmla|ih de~aka, "idite u kuhinju i traìte ono {to je ostalo, a odnesite bocu ili ne{to drugo puno vode." On se okrenu prema Kadagvu. Da}emo ti ~itavo brdo hrane, tako da moè{ ostati u toj rupi koliko èli{." "Koliko vi èlite", ispravi ga Kadagv. "U redu. Ulazi unutra!" Kadagvova samouverenost pobudila je u Tirinu sklonost ka satiri~kim istupima. "Ti si zatvorenik. Ima{ da kaè{ ne{to samo kad si upitan. Shvata{? Okre}i se. [ake na glavu!" "Za{to?" "Ho}e{ li prestati?" Kadagv se tupo upilji u njega. "Ne sme{ da pita{ za{to. Jer ako to u~ini{, mi te moèmo tu}i, a batine mora{ da istrpi{, jer ti niko ne}e pomo}i. Zato {to te moèmo {utnuti u jaja, a ti ne moè{ nas. Jer nisi slobodan. Pristaje{ li, dakle, na sve to?" "Sigurno. Udari me." Tirin, [evek i zatvorenik stajali su i netremice se posmatrali, tvore}i neobi~nu, uko~enu grupu oko fenjera u tami, me|u te{kim temeljnim zidovima zgrade. Tirin se osmehnu osiono, razmetljivo. "Ne}e{ ti meni da kaè{ {ta da uradim, profiteru jedan. Umukni i smesta u }eliju!" Kada se Kadagv okrenuo da izvr{i nare|enje, Tirin ga gurnu rukama u le|a, od ~ega se ovaj pruì koliko je dug. Oteo mu se uzvik iznena|enja ili bola, a zatim je seo na tlo, vidaju}i jedan prst koji je odrao ili uganuo o naspramni zid }elije. [evek i Tirin nisu ni{ta rekli. Stajali su nepomi~no, bezizraàjnih lica, u ulogama tamni~ara. No, nisu oni bili ti koji su sada igrali uloge, ve} su uloge igrale njih. Mladi de~aci vrati{e se sa malo holumovog hleba, jednom dinjom i bocom

23

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka vode. Uz put su razgovarali, ali neobi~no }utanje oko }elije zahvati odmah i njih. Unutra su stavljene hrana i voda, vrata su podignuta i zaglavljena. Kadagv se sam obreo u tami. Ostali se okupi{e oko fenjera. Gibe{ pro{aputa: "Gde }e da pi{ki?" "U krevet", uzvrati Tirin sardoni~ki jasno. "[ta ako mu se bude kakilo?" upita Gibe{ i najednom prasnu u grohotan smeh. "[ta je tako sme{no sa kakenjem?" "Pomislio sam... {ta ako ne bude video... u mraku...?" Gibe{ nije uspeo da objasni do kraja svoju duhovitu dosetku, ali i bez toga svi stado{e da se smeju sve dok se nisu zacenili. Svi su bili svesni toga da ih de~ak zatvoren u }eliji moè ~uti kako se cerekaju. U de~ijoj spavaonici pro{lo je vreme ga{enja svetla, a i mnogi odrasli ve} su bili u postelji, premda su u obitavali{tima jo{ tu i tamo gorela svetla. Ulica je bila prazna. De~aci krenu{e njome, povode}i se, smeju}i se i dovikuju}i, opijeni zadovoljstvom {to dele tajnu, {to uznemiravaju druge, {to su povezani istim porokom. Razbudili su pola dece u spavaonici igraju}i {uge po hodnicima i izme|u kreveta. Nije im se usprotivio niko od odraslih; gungula se brzo primirila. Tirin i [evek ostali su dugo da sede na Tirinovom krevetu, do{aptavaju}i se. Zaklju~ili su da je Kadagv to sam traìo i da }e zato dobiti dve cele no}i zatvora. Grupa se sastala po podne kod radionice za preradu drvene gra|e; kada je predradnik upitao gde je Kadagv, [evek je razmenio pogled sa Tirinom. Na{ao je da je mudro ako ne odgovori: to ga je ispunjavalo ose}anjem mo}i. Tirin je me|utim, hladno uzvratio da se danas sigurno pridruìo nekoj drugoj grupi; [eveka je ova la` potpuno pomela. Ose}anje tajne mo}i najednom ga je ispunilo nelagodno{}u: noge su po~ele da ga svrbe, a u{i su mu se zajapurile. Kada mu se predradnik obratio, trgao se od uzbu|enja, straha ili nekog sli~nog ose}anja, ose}anja koje ranije nikad nije iskusio; bilo je sli~no neprijatnosti, ali znatno r|avije od toga: nekako unutra{nje, podlo. Neprekidno je razmi{ljao o Kadagvu dok je za~epljivao i {mirglao rupe od eksera na plo~ama od iverice holumovog drveta, a zatim ponovo {mirglao plo~e dok nisu postale glatke poput svile. Svaki put kada bi upravio pogled u svoj um, tamo bi video Kadagva. Bilo je odvratno. Gibe{, koji je ostavljen da ~uva straù, do{ao je do Tirina i [eveka posle ve~ere; po izrazu lica videlo se da se ose}a nelagodno. "îni mi se da sam ~uo kako Kad govori ne{to tamo unutra. ûdnim glasom." Usledila je pauza, a onda [evek re~e: "Pusti}emo ga napolje." Tirin se okrenuo ka njemu. "Ma hajde, [eve~e, {ta si se raspekmezio. Kakav je to altruizam! Pusti ga da istraje do kraja i da stekne po{tovanje prema sebi." "Vraga altruizam. Ja ho}u da po{tujem sebe", uzvrati [evek i krenu ka sedi{tu za u~enje. Tirin ga je dobro poznavao; nije vi{e tra}io vreme na raspravljanje, ve} je po{ao i on. Jedanaestogodi{njaci su se otegli u redu za njima. Puze}i su se podvukli pod zgradu do }elije. [evek je odglavio jednu pre~agu, a Tirin drugu. Vrata zatvora pado{e na spoljnju stranu uz tup udarac.

24

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Kadagv je leào na tlu, sklup~an na boku. On sede, a onda se sasvim polako pridiè i izi|e. Povio se vi{e nego {to je to bilo potrebno zbog niske tavanice i silno je `mirkao pri svetlosti fenjera, ali ina~e nije izgledao druga~ije nego obi~no. Smrad koji je pokuljao za njim bio je neverovatan. Iz nekog razloga, dobio je proliv. ]elija je bila puna ukropine, a i ko{ulja mu je nosila ù}kaste tragove retkog izmeta. Kada je ugledao te mrlje pri svetlosti fenjera, poku{ao je da ih prikrije {akom. Niko, me|utim, ni{ta nije primetio tim povodom. Kada su ispuzali ispod zgrade i krenuli ka spavaonici, Kadagv upita: "Koliko je trajalo?" "Oko trideset ~asova, ra~unaju}i tu i prva ~etiri." "Prili~no dugo", uzvrati Kadagv, ne odve} ubedljivo. Po{to su ga odveli do kupatila da se opere, [evek otr~a do nu`nika, naè se nad {olju i po~e da povra}a. Gr~evi su potrajali dobrih ~etvrt ~asa. Kada su minuli, jo{ je drhtao i ose}ao se iscrpljen. Uputio se do zajedni~ke prostorije spavaonice, malo se zabavio ~itanjem knjiga iz fizike, a onda rano oti{ao na po~inak. Nijedan od petorice de~aka nikada vi{e nije oti{ao do zatvora ispod sedi{ta za u~enje. Niko vi{e nije ~ak ni pomenuo tu epizodu, osim Gibe{a koji se pravio vaàn pred nekim starijim de~acima i devoj~icama; no, oni nisu shvatili {ta je bilo po sredi, tako da su pre{li preko cele stvari. Mesec je stajao visoko iznad Severozalaznog oblasnog instituta otmenih i materijalnih nauka. êtiri de~aka od petnaest i {esnaest godina sedela su na vrhu brega izme|u prore|enog, kr`ljavog povr{inskog holuma, klize}i pogledom od Oblasnog instituta do meseca. "ûdno", re~e Tirin. "Nikada mi ranije nije palo na pamet..." Ostala trojica oglasi{e se opaskama o tome da nije nimalo ~udno {to se on ne~ega nije dosetio. "Nikada mi ranije mi nije pala na pamet", ponovi Tirin, nimalo pometen upadicama "~injenica da ima ljudi koji sede na nekom brdu tamo gore, na Urasu, posmatraju Anares i kaù: 'Pazi, evo meseca.' Na{a zemlja je njihov mesec; na{ mesec je njihova zemlja." "Pa, u ~emu je, onda, Istina?" odrecitova Bedap i zevnu. "U brdu na kome ~ovek sedi", uzvrati Tirin. Nastavili su da posmatraju blistavi, zamu}eni tirkiz, koji nije vi{e imao sasvim okrugao oblik, budu}i da je ju~e pro{ao dan kada je bio pun. Severna ledena kapa izgledala je zaslepljuju}a. "Vedro je na severu", primeti [evek. "Sun~ano. Ona sme|a izbo~ina, tamo, to je A-Io." "Svi se izleàvaju nagi na suncu", re~e Kvetur, "sa draguljem u pupku i potpuno bez kose." Usledilo je }utanje. Popeli su se na vrh brega radi mu{kog dru{tva. Prisustvo èna svima im je smetalo. înilo im se da je u poslednje vreme svet postao pun devojaka. Ma kuda pogledali, bilo budni ili u snu, vi|ali bi samo devojke. Svako je od njih poku{ao da ima

25

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka odnose sa devojkama; neki su, u o~ajanju, tako|e poku{ali da nemaju odnose sa devojkama. No, izlazilo je na isto. Devojke su bile posvuda. Pre tri dana, na ~asu istorije posve}enu Odoinom pokretu, bio je prikazan film koji su svi gledali; posle toga, svakome su se, kada bi ostao sam, u se}anje vra}ali prizori dragulja koji se prelivaju po~ivaju}i u glatkoj udubini sme|ih, uljem namazanih trubuha èna. Istom prilikom videli su i tela dece, kosmate kao i oni, nabacana na gomilu poput starog gvo`|a, krutog i zar|alog, na nekoj obali, kao i ljude kako preko njih prelivaju naftu i potpaljuju je. "Glad u pokrajini Bahifoil i naciji Tu", kazao je glas komentatora. "Tela dece umrle od gladi i bolesti spaljuju se na obali. A na obalama Tiusa, sedam stotina kilimetara odatle, u naciji A-Io (tog trenutka pojavi{e se pupci sa draguljima), ène koje za seksualnu upotrebu drè mu{ki ~lanovi posedni~ke klase (ovo je bilo izgovoreno na iotskom zato {to na praviku nisu postojale odgovaraju}e re~i) izleàvaju se na pesku celi dan, sve dok im uve~e ne bi posluìli ve~eru pripadanici neposedni~ke klase." Krupni plan ve~ere: meka usta koja `va}u, mljackaju i osmehuju se, glatke ruke koje poseù za obilnim, so~nim poslasticama u srebrnim zdelama. Zatim ponovo prelaz na slepo, tupo lice mrtvog deteta, ovorenih usta, prazno, pocrnelo, sparu{eno. "Jedno uz drugo", rekao je tihi glas. Ali u svesti svih de~aka nicala je jedna ista slika poput kakvog uljanog mehura {to se preliva mno{tvom boja. "Koliko su stari ti filmovi?" upita Tirin. "Jesu li iz razdoblja pre Naseljavanja ili su savremeni? To nikada ne kaù." "Kakve to ima veze?" uzvrati Kvetur. "Tako su ìveli na Urasu pre Odoine revolucije. Odonjani su svi oti{li odande i pre{li na Anares. Verovatno se ni{ta nije promenilo... stvari su i dalje iste, tamo." On pokaza prema plavozelenom mescu. "Kako to moèmo znati?" "[ta ho}e{ da kaè{ Tire?" upita [evek. "Ako su ovi snimci stari sto pedeset godina, onda su stvari na Urasu sada mo`da potpuno druga~iji. Ne kaèm da uistinu jesu, ali ako bi to bilo posredi, kako bismo mi doznali? Ne idemo tamo, ne razgovaramo sa njima, nema nikakvog op{tenja. Mi, u stvari, nemamo pojma kakav je ìvot na Urasu, sada." "Ljudi iz UPR-a znaju. Oni razgovaraju sa Ura{anima koji dovoze robu teretnjacima na anare{ki kosmodrom. Obave{teni su. Moraju to da budu, kako bismo mogli da trgujemo sa Ura{anima i da znamo u kojoj meri predstavljaju pretnju po nas." Bedap je govorio razlo`no, ali Tirinov odgovor bio je o{tar: "U UPR-u su mo`da obave{teni, ali mi nismo." "Obave{teni!" re~e Kvetur. "O Urasu na prestajem da slu{am jo{ od jaslica! Sasvim mi je svejedno da li }u ikada vi{e videti neku sliku ludih ura{kih gradova i masnih ura{kih telesa!" "U tome i jeste stvar", re~e Tirin sa prizvukom radosti u glasu, osobenim za dosledno logi~ko zaklju~ivanje. "Sav materijal o Urasu koji je dostupan studentima u dlaku je isti. Odvratan, nemoralan, izmetan. Ali pazite! Ako je stanje uistinu bilo tako

26

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka r|avo kada su Naseljiva~i oti{li, kako je onda moglo da potraje jo{ sto pedeset godina? Ako su stvarno bili tako bolesni, kako onda ve} nisu izumrli? Za{to njihovo posedni~ko dru{tvo nije propalo? êga se mi toliko bojimo?" "Zaraze", uzvrati Bedap. "Zar smo toliko slaba{ni da ne bismo mogli da podnesemo ni kratkotrajno izlaganje bolesti? U svakom slu~aju, ne mogu svi tamo biti bolesni. Bez obzira na to kakvo im je dru{tvo, me|u njima sigurno ima i valjanog sveta. Ljudi se i ovde razlikuju, zar ne? Jesmo li svi mi savr{eni odonjani? Pogledajte samo onog prdonju Pesusa!" "Ali u bolesnom organizmu ~ak je i zdrava }elija osu|ena na propast", uzvrati Bedap. "Oh, Analogijom se sve moè dokazati i ti to zna{. Uostalom, otkud mi stvarno znamo da im je dru{tvo bolesno?" Bedap stade da glo|e nokat na palcu. "Ho}e{ da kaè{ da nas UPR i sindikat za obrazovnu opremu laù o Urasu?" "Ne; rekao sam da znamo samo ono {to nam se kaè. A znate li {ta nam se kaè?" Tirinovo tamno lice sa pr}astim nosem, jasno pri plavi~astoj mese~ini, okrenu se ka njima. "Kvet je to rekao pre jedan minut. Preneo vam je poruku. ûli ste je: prezirite Uras, mrzite Uras, bojte se Urase." "A za{to da ne?" usprotivi se Kvetur. "Seti se samo kako su postupili prema nama, odonjanima!" "Dali su nam svoj mesec, zar ne?" "Da nas spre~e na uni{timo njihove profiterske dràve i da tamo osnujemo pravedno dru{tvo. A ~im su nas se otarasili, kladim se da su smesta po~eli brè nego ikad da ja~aju vlade i vojske, zato {to vi{e nije bilo nikoga ko bi ih spre~io u tome. Ako bismo im otvorili kosmodrom, misli{ da bi nam do{li kao bra}a i prijatelji? Ima ih hiljadu miliona, a nas samo dvadeset miliona. Naprosto bi nas zbrisali ili bi od nas na~inili, kako si ono rekao, kako se kaè, robove koji bi za njih radili u rudnicima!" "U redu. Slaèm se da je verovatno mudro bojati se Urasa. Ali ~emu mr`nja. Mr`nja nije svrsishodna; za{to nas u~e njoj? Da li je mo`da stvar u tome {to bi nam se Uras dopao, ukoliko bismo znali kako je stvarno na njemu? Bar nekima i bar delimi~no? Ono {to UPR èli da spre~i nije samo to da neki od njih do|u ovde, ve} i da neki od nas poèle da odu tamo." "Da odemo na Uras?" upita [evek zgranuto. Raspravljali su se zato {to su uìvali u raspravama, zato {to im se dopadao brzi prelet nesputanih misli po neistraènim mogu}nostima, zato {to su voleli da postavljaju jo{ nepostavljena pitanja. Bili su pametni, umovi su im ve} bili disciplinovani u duhu jasno}e nauke, a i imali su po {esnaest godina. Ali u ovom trenutku za [eveka je nestalo zadovoljstva raspravljanja, ba{ kao i ne{to ranije za Kvetura. Bio je pometen. "Ko bi ikada poèleo da ode na Uras?" upita on. "êmu to?" "Da ustanovi kakav je jedan drugi svet. Da se li~no osvedo~i {ta je to 'konj'!"

27

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "To je detinjasto" re~e Kvetur. "Postoji ìvot i u nekim drugim zvezdanim sistemima", on pokaza rukom prema nebeskom svodu oblivenom mese~inom. "Tako kaù. Pa {ta s tim? Mi smo imali sre}u da budemo ro|eni ovde!" "Ako smo bolji od bilo kog drugog ljudskog dru{tva", uzvrati Tirin, "onda bi trebalo da im pomognemo. Ali to nam je zabranjeno." "Zabranjeno? Neorganska re~. Ko zabranjuje? Ti eksternalizuje{ samu integrativnu funkciju", re~e [evek, nagnuv{e se napred i govore}i ùstrije. "Red nije isto {to i 'naredba'. Ne idemo sa Anaresa zato {to smo mi Anares. Kao Tirin ti ne moè{ iz Tirinove koè. Moè ti se dopadati da poku{a{ da bude{ neko drugi, da bi video kako je to, ali ti to ne}e po}i za rukom. Je li, me|utim, uzrok tome ne~ija prisila? Da li nas neko silom zadràva ovede? Kojom to silom: kojim to zakonima, vladama, policijom? Nema ni~eg takvog. U pitanju je, naprosto, na{e vlastito bi}e, na{a odonjanska priroda. Ti si po svojoj prirodi Tirin, ba{ kao {to sam i ja po prirodi [evek, a zajedni~ka nam je priroda to {to smo odonjani, odgovorni jedni drugima. I ba{ ta odgovornost je na{a sloboda. Ukoliko bismo je prenebregli, izgubili bismo slobodu. Da li bi ti se stvarno dopalo da ìvi{ u dru{tvu u kome nema{ odgovornosti ni slobode, u kome nema{ izbora, ve} samo pritvorno pravo na pokoravanje zakonu, odnosno na nepokoravanje, koje se, me|utim, ka`njava? Da li bi uistinu voleo da ìvi{ u zatvoru?" "Oh, pakla mu, ne. Dopusni mi da govorim. Nevolja sa tobom, [eve, jeste u tome {to ti ne kaè{ ni{ta sve dok ne sakupi{ ~itavo brdo argumenata, te{kih kao cigle, a onda ih sve najednom izru~i{ i uop{te se ne osvrne{ na izmrcvareno i krvavo telo ispod gomile." [evek se ponovo zavali, sa izrazom ~oveka koji je dokazao da je u pravu. Ali Bedap, zdepast momak ~etvrtastog lica, opet stade da glo|e nokat na palcu i re~e: "Bilo kako bilo, ono {to je Tir kazao stoji. Bilo bi dobro ustanoviti da li znamo punu istinu o Urasu." "Ko nas, po tvom mi{ljenu, laè?" upita [evek. Bez uzbu|enja, Bedap ga pogleda u o~i. "Ko, brate? Ko drugi do mi sami?" Planeta-sestra sjala je povrh njih, vedra i blistava, predivan primer neverovatnosti stvarnog. Po{umljavanje zapadnog priobalja Temaenskog mora predstavljalo je jedan od velikih poduhvata petnaeste decenije po Naseljavanju na Anares; u poslu je u~estvovalo blizu osamnaest hiljada ljudi tokom razdoblja od dve godine. Iako su duga~ke obale Jugoistoka bile plodne, izdràvaju}i mnoge ribarske i ratarske zajednice, obradive povr{ine pruàle su se samo sasvim uskim podru~jem uz more. Dublje u kopno i na zapad, pravo preko ogromnih ravnica Jugozapada, zemlja je bila nenastanjena, izuzev nekoliko izdvojenih rudarskih gradi}a. Bila je to oblast koja je dobila naziv Pra{ina. U prethodnoj geolo{koj eri Pra{inu je prekrivala ogromna {uma holuma, sveprisutnog, preovla|uju}eg biljnog roda na Anaresu. Sada{nja klima bila je toplija i suvlja. Hiljadugodi{ta su{e satrla su drve}e i isu{ila tlo, pretvoriv{i ga u finu, sitnu

28

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka pra{inu koja se sada podizala i pri najslabijem vetru, obrazuju}i brda koja su po neumek{anim obrisima i ogoljenosti sasvim nalikovala na pe{~ane dine. Anare{ani su se uzdali da }e povratiti plodnost te nestale zemlje tako {to }e ponovo zasaditi {ume. To je bilo, pomisli [evek, u saglasnosti sa na~elom Uzro~ne kru`nosti, {to ga je prenebregavala {kola Sleda, trenutno uvaàvana me|u fizi~arima na Anaresu, iako je ono i dalje predstavljalo prisan, takti~ki elemenat odonjanske misli. On je èleo da napi{e tekst u kome bi pokazao vezu izme|u Odoinih zamisli i ideja temporalne fizike, a naro~ito uticaj Uzro~ne kru`nosti na njeno re{avanje problema ciljeva i sredstava. Ali sa osamnaest godina nije jo{ posedovao dovoljno znanja da sro~i takav ogled i po svoj prilici nikada ga ne bi stekao da se uskoro nije vratio fizici, oti{av{i iz proklete Pra{ine. No}u su u bivacima podignutim za potrebe projekata svi ka{ljali. Danju je ka{ljanje bilo umerenije: odve} su, naime, bili zauzeti da bi imali vremena za to. Pra{ina im je bila neprijatelj, taj fini, suvi prah koji je zaptivao grla i plu}a: neprijatelj i pokreta~, njihova nada. Nekada je pra{ina po~ivala, bogata i tamna, u senkama drve}a. Kada budu obavili svoj dugotrajan posao, mo`da }e ponovo tako pole}i. Ona ra|a zeleni list iz kamena, Iz srca stene bistra voda izvire... Gimar je ~esto pevu{ila taj napev, a sada, dok su se u topli smiraj dana vra}ali u bivak preko ravnice, pevala je naglas pesmu. "Ko je to? Ko je 'ona'?" upita [evek. Gimar se osmehnu. Njeno {iroko, svilasto lice bilo je zamrljano stvrdnutom pra{inom, kosa joj je bila puna pra{ine, a i ose}ala se sna`no i prijatno na znoj. "Odrasla sam na Jugoishodu", re~e ona. "Tamo ima mnogo rudnika. To je pesma rudara." "Kojih rudara?" "Zar ne zna{? Ljudi koji su ve} bili tamo kada su Naseljiva~i do{li. Neki su ostali i pridruìli se solidarnosti. Kopa~i zlata i kalaja. Jo{ imaju neke svoje praznike i pesme. Moj tade bio je rudar i ~esto mi je pevao tu pesmu kada sam bila mala." "Dobro, a ko je 'ona'?" "Ne znam, tako idu re~i pesme. Nije li to isto {to i mi radimo ovde? Izvla~imo zeleno li{}e iz stena!" "Zvu~i mi religijski."

29

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Ti i tvoj ~udan, knji{ki na~in izraàvanja. Posredi je samo pesma. Oh, kako bih èlela da smo u onom drugom bivaku gde bih mogla da odem na plivanje. Sva zaudaram!" "I ja zaudaram." "Svi zaudaramo." "Solidarno..." Ali ovaj bivak bio je udaljen petnaest kilometara od obala Temaea, i tu se moglo plivati jedino u pra{ini. U bivaku je postojao jedan ~ovek ~ije je ime, kada bi bilo izgovoreno, zvu~alo sli~no [evekovom: [evet. Kada bi jednoga pozvali, drugi bi odgovarao. [evek je ose}ao svojevrsnu naklonost prema tom ~oveku, vezu koje je bila posebnija od bratske, zbog ove slu~ajne sli~nosti. Nekoliko puta je primetio kako ga [evet kradomice posmatra. Jo{, me|utim, nisu imali prilike da razgovaraju. [evekove prve dekade u projektu po{umljavanja bile su provedene u nemoj ozloje|enosti i iscrpljenosti. Ljudi koji su izabrali da rade na sredi{nje funkcionalnim poljima, kao {to je, na primer, fizika, ne bi trebalo da budu pozivani na ovakve projekte i obuhvatani posebnim sazivima. Nije li nemoralno raditi poslove u kojima ~ovek ne uìva? Poslove je, dodu{e, trebalo obavljati, ali mno{tvu sveta nisu se dopadala radna odredi{ta na koja su upu}ivani i oni su ih ~esto menjali. Bilo bi, u stvari, bolje da su se dobrovoljno javljali prema sklonostima. Svaka budala mogla je da radi ovaj posao. Zapravo, mnogi bi ga obavljali bolje nego {to je on bio u stanju. Ponosio se svojom snagom i uvek bi se dobrovoljno javljao za teà~ke radove kada bi na njega do{ao na red u okviru kru`nih du`nosti svakog desetog dana u zajednici; ali ovde je to bilo iz dana u dan, po osam ~asova dnevno, u pra{ini i vrelini. Ceo dan bi nestrpljivo o~ekivao ve~e kada bi mu se ukazala prilika da se osami i razmi{lja, ali istog ~asa kada bi se obreo u {atoru za spavanje posle ve~ere glava bi mu samo klonula i on bi zaspao kao kamen, probudiv{i se tek u zoru. Nijedna misao nikada nije stigla da mu prostruji umom. Ljudi sa kojima je radio pokazali su se uglavnom nezanimljivi i prili~no sirovi; ~ak i oni koji su bili mla|i od njega ophodili su se prema njemu kao prema de~aku. Pun prezira i ozloje|en, nalazio je zadovoljstvo jedino u pisanju svojim prijateljima Tirinu i Rovabi naro~itom {ifrom koju su izmislili u Institutu; posredi je bio niz verbalnih ekvivalenata posebnih simbola iz temporalne fizike. Ispisani, oni bi izgledali smisleni kao kakva poruka, ali su, u stvari, bili li{eni svakog smisla izuzev jedna~ina i filozofskih formula koje su prikrivali. [evekove i Rovabine jedna~ine bile su prave. Tirinova pisma bila su veoma sme{na i ubedila bi svakoga da je u njima re~ o istinskim ose}anjima i doga|ajima, ali je zato fizika u njima bila prili~no sumnjive vrednosti. [evek je ~esto slao ovakve {ifrovane poruke, po{to je ustanovio da je kadar da ih smi{lja dok kopa rupe u kamenu tupim a{ovom pri pe{~anoj oluji. Tirin mu je odgovorio nekoliko puta, Rovab samo jednom. Ona je bila prili~no hladna devojka, znao je to vrlo dobro. Ali niko u Institutu nije imao pojma koliko se on ovde ose}ao utu~eno. Niko od njih nije bio preme{ten, neposredno po{to je zapo~eo samostalno istraìvanje, na rad u okviru jednog

30

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka prokletog projekta sa|enja stabala. Njihova sredi{nja funkcija nije bila uzalud stra}ena. Oni su radili: radili su ono {to su èleli. On nije radio, ve} je bio ra|en. Pa ipak, bilo je neobi~no koliko ste se ose}ali ponosni onim {to ste uradili na ovaj na~in - sve u svemu - koliko vam je to zadovoljstva pruàlo. A i neki ljudi sa kojima je radio bili su uistinu izuzetni. Gimar, na primer. U prvi mah ga je njena mi{i}ava lepota u prili~noj meri ispunila strahopo{tovanjem, ali sada je i on postao dovoljno snaàn da je poèli. "Hajde sa mnom no}as, Gimar." "Oh, ne", uzvrati ona, pogledav{i ga tako iznena|eno da on odmah dodade, uz izvesno dostojanstvo bola: "Smatrao sam da smo prijatelji." "Jesmo." "Pa..." "Ja imam ortaka. On je kod ku}e." "Mogla si da mi kaè{", re~e [evek, porumenev{i do u{iju. "Nije mi palo na pamet da je to potrebno. Izvini zbog toga, [eve." Pogledala ga je tako àlosno da on re~e, malo probu|ene nade: "Ne misli{ li..." "Ne. Ne postupa se tako u orta{tvu: malo njemu, a malo drugima." "Doìvotno orta{tvo uistinu je protiv odonjanske etike, ~ini mi se", uzvrati [evek, oporo i pedantno. "Koje{ta", re~e Gimar svojim blagim glasom. "Posedovati je pogre{no; deliti je ispravno. A {ta vi{e moè{ deliti do celoga sebe, ~itav svoj ìvot, sve no}i i sve dane?" On sede, sa {akama me|u kolenima, pognute glave, dugonja, ko{~at, utu~en, nepotpun. "Nisam ja za to", re~e on posle izvesnog vremena. "Ti?" "Nikada, u stvari, nisam nikog upoznao. Zato te i nisam razumeo. Odse~en sam. Ne snalazim se. Nikada se ne}u sna}i. Bilo bi sme{no da ja razmi{ljam o orta{tvu. Tako ne{to je za ... za ljudska bi}a..." Boja`ljivo, kretnjom koja je odraàvala ne seksualnu uzdrànost, ve} stidljivost proisteklu iz po{tovanja, Gimar mu stavi ruku na rame. Nije ga ospokojila. Nije mu kazala da je kao i svi ostali. "Nikada vi{e ne}u upoznati nekoga kao {to si ti, [eve", re~e ona. "Nikada te ne}u zaboraviti." No, svejedno, odbijanje je odbijanje. Uprkos svoj njenoj blagosti, kada se udaljio ose}ao je prazninu u du{i i bio je ljut. Vreme je bilo veoma toplo. Malo bi osveìlo tek u ~asovima pred svitanje. ôvek po imenu [evet do|e do [eveka jedne no}i posle ve~ere. Bio je to zdepast tridesetogodi{njak lepu{kastih crta lica. "Dosta mi je toga da me me{aju sa tobom", re~e on. "Promeni ime ." Osorna napadnost ranije bi zbunila [eveka. Sad je on naprosto uzvratio istom merom. "Promeni sam ime ako ti se ne dopada", re~e on. "Ti si jedan od onih sitnih profitera koji idu u {kolu da bi sa~uvali ~iste ruke", re~e ~ovek. "Oduvek sam èleo da mi neko od vas dopadne {aka."

31

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Ne nazivaj me profiterom", re~e [evek, ali ovoj raspravi nije bilo su|eno da ostane samo na re~ima. On se presamiti od [evetovog iznenadnog udarca. No, budu}i da je imao duè ruke i da je bio ùstriji nego {to mu je protivnik o~ekivao, uspeo je da zada nekoliko protivudaraca; pa ipak, na kraju je bio nadja~an. Nekoliko ljudi zastalo je da vidi u ~emu je stvar, uverilo se da je posredi po{tena, premda ne i zanimljiva borba i produìlo svojim putem. Prosto nasilje nije ih ni vre|alo ni privla~ilo. [evek nije zatraìo pomo}, tako da se cela stvar ticala samo njega. Kad je do{ao k sebi, leào je na le|ima na tamnom tlu izme|u dva {atora. Nekoliko dana zvonilo mu je u desnom uh, a i stekao je rascepljenu usnu kojoj je dugo bilo potrebno da zaceli zato {to je pra{ina nadraìvala sve rane. On i [evet vi{e nisu prozborili ni re~i. Vi|ao ga je iz daleka, kraj drugih vatri na kojima se kuvalo, ali nije ose}ao mr`nju prema njemu. [evet mu je dao ono {to je trebalo da mu da, a on je prihvatio taj dar, premda ga dugo nije odmerio niti razmotrio njegovu prirodu. Kad je to najzad u~inio, vi{e ga nije mogao razlikovati od jednog drugog dara, jednog drugog razdoblja svog stasavanja. Jedna devojka koja se nedavno pridruìla njegovoj radnoj grupi pri{la mu je ba{ kao i [evet, u tami, kada se on udaljio od vatre na kojoj se kuvalo i dok mu usna jo{ nije zacelila... Docnije se nije mogao setiti {ta mu je kazala; za~ikavala ga je; on je ponovo uzvratio jednostavno. Oti{li su u ravnicu opto~enu tamom i ona mu je tu podarila slobodu putenosti. Bio je to njen dar, i on ga je tako|e prihvatio. Kao i sva deca na Anaresu, slobodno je sticao seksualna iskustva kako sa de~acima tako i sa devoj~icama, ali on i oni bili su deca; nije odmakao ni korak dalje od zadovoljstva za koje je smatrao da je sve {to tu postoji. Be{un, vi~na uìvanju, povela ga je u samo srce seksualnosti, gde nema srd`be i neprimerenosti, gde dva tela {to ùde da se spoje potiru trenutak u toj ùdnji, nadilaze}i svoja bi}a, nadilaze}i vreme. Sve je sada postalo lako, tako lako i divno, u toploj pra{ini, pri sjaju zvezda. Dani su izgledali dugi, vreli i jarki, a pra{ina je mirisala na Be{unino telo. Sada je radio u brigadi sadilaca. Sa Severoistoka su stigli kamioni puni maju{nih stabala, na hiljade sadnica odgajanih u Zelenim Planinama, gde su godi{nje padavine dostizale ~etrdeset in~a, ki{ni pojas. Zasa|ivali su maju{na stabla u pra{inu. Kada je posao okon~an, pedesetoro ljudi koji su ve} radili drugu godinu na projektu krenulo je u kamionima-platformama; udaljiv{i se malo, osvrnuli su se za sobom i videli ono {to su na~inili. Na bledim prevojima i terasama pustinje bila je polegla zelena magla, veoma slaba{na. Na mrtvoj zemlji po~ivao je, sasvim tanak, pokrov ìvota. Veselili su se, pevali, dovikivali s kamiona na kamion. [evekove o~i ispuni{e se suzama i na um mu pade: Ona ra|a zeleni list iz kamena... Gimar je davno preme{tena nagrag na Jugoishod. "Za{to si napravio takvo lice?" upita ga Be{un, stisnuv{i se uz njega i prevla~e}i {akom po njegovoj ~vrstoj mi{ici, pobeleloj od pra{ine, dok se kamion truckao.

32

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "@ene", re~e Vokep u kamionskom depou u Kalajnoj Rudi, na Jugozapadu. "@ene misle da te poseduju. Nijedna èna ne moè da bude pravi odonjanin." "Ali sama Odo...?" "Teorija. Uostalom, nije vodila nikakav seksualni ìvot po{to je Asieo ubijen, je l' tako? Na kraju krajeva, uvek postoje izuzeci. Ali kod ve}ine èna njihov jedini odnos prema mu{karcu jeste imanje. Posedovati ili biti posedovan." "Misli{ da se one razlikuju od mu{karaca u tom pogledu?" "Znam izvesno. Ono {to mu{karac èli jeste sloboda. Ono {to èna èli jeste posedni{tvo. Pusti}e te da ode{ jedino ako dobije u zamenu ne{to drugo. Sve ène su posednici." "To nimalo nije lepo re}i o polovini ljudske rase", uzvrati [evek, pitaju}i se da li mu je sabesednik u pravu. Be{un se razbolela od plakanja kada je on dobio preme{taj na Severozapad, besnela je, kukala, upinjala se da ga navede da kaè kako ne moè da ìvi bez nje, ponavljala je da ne moè da ìvi bez njega i da moraju biti ortaci. Ortaci! Kao da je mogla da ostane sa ma kojim mu{karcem duè od pola godine! Jezik kojim je [evek govorio, jedini koji je znao, nije imao nijedan posedni~ki idiom za seksualni ~in. Na praviku je besmisleno bilo kazati da je neki mu{karac 'imao' ènu. Re~ koja je po zna~enju bila najblià glagolu 'jebati' i koja se isto tako mogla koristiti kao psovka glasila je 'silovati'. Uobi~ajeni izraz, koji se javljao samo u mnoìni, mogao se prevesti jedino nekom neutralnom re~ju, kao {to je, na primer, imati odnos. Njime se podrazumevalo ni{to {to dvoje ljudi ~ine, a ne ne{to {to ~ini ili ima jedna osoba. Ovaj okvir re~i nije mogao u ve}oj meri od bilo kog drugog da sadrì svu ukupnost datog iskustva, i [evek je bio svestan oblasti koja je izostavljenja, premda nije umeo pouzdano re}i {ta je ona obuhvatala. Izvesno je ose}ao da je posedovao Be{un, da ju je imao, nekih od onih no}i obasjanih sjajem zvezda u Pra{ini. A i ona je mislila da poseduje njega. Ali oboje su se prevarili; uprkos svojoj sentimentalnosti, Be{un je toga bila svesna. Poljubila ga je za opro{taj, poslednji put se osmehnula, a onda ga pustila. Nije ga posedovala. Njegovo vlastito telo, obuzeto prvim naviranjem seksualne strasti odraslih, bilo je to koje ga je, u stvari, posedovalo - ba{ kao i nju. Ali to je sada minulo. Dogodilo se. Nikada se vi{e (pomisli on, osamnaestogodi{njak, sede}i sa usputnim poznanikom u kamionskom depou u Kalajnoj Rudi, u pono}, sa ~a{om gustog i slatkog vo}nog napitka, ~ekaju}i da se ukraca na neki konvoj koji ide na sever) ne}e dogoditi, ne}e mo}i da se dogodi. Zbi}e se jo{ mnoge stvari, ali po drugi put ne}e biti zate~en, savladan, poraèn. Poraziti, predati se - bilo je draì u tome. Be{un mo`da nikada ne}e poèleti neku drugu radost do te dve. A i za{to bi? Onda je bila ta, slobodna, koja ga je oslobodila. "Zna{, ne slaèm se", re~e on Vokepu, poljoprivrednom hemi~aru duguljastog lica, koji je putovao u Abenaj. "Mislim da su mu{karci ti koji poglavito treba da u~e da budu anarhisti. @ene to ne moraju da u~e." Vokep smrknuto odmahnu glavom. "[tos je u deci", re~e on. "Imati klince. Od njih prave posednike. Ona su ta koja te ne}e pustiti." On uzdahnu. "Pipni i beì, brate, to je pravilo. Nikad ne dopusti da bude{ posedovan."

33

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka [evek se osmehnu i ispi vo}ni sok. "Ne}u dopustiti", re~e on. Obradovao se povratku u Oblasni institut, ponovnom susretu sa niskim breùljcima pro{aranim {ipra`jem holuma, sa li{}em boje bronze, povrtnjacima, obitavali{tima, spavaonicama, radionicama, u~ionicama, laboratorijama, gde je ìveo od trinaeste godine. Spadao je u one ljude kojima }e povratak uvek biti podjednako vaàn kao i odlazak. Oti}i, za njega, nije bilo dovoljno; to je predstavljalo samo polovinu; morao se i vratiti. U takvoj te`nji bila je ve} nagove{tena, mo`da, priroda ogromnog istraìvanja koje }e preduzeti na krajnostima doku~ivog. Po svoj prilici se ne bi otisnuo na to dugogodi{nje preduzetni{tvo da nije bio sasvim uveren da je povratak mogu}; da ~ak sama priroda putovanja, sli~no oplovljavanju globusa, pretpostavlja povratak. Ne}e{ se okupati dva puta u istoj reci, niti se moè{ vratiti ku}i. To je znao - {tavi{e, bio je to temelj njegovog vi|enja sveta. No, iz ovog prihvatanja prolaznosti on je razvio svoju ogromnu teoriju kojom je pokazao da je ono {to je najpromenljivije ujedno i najpunije ve~nosti, kao i da se za tvoj odnos prema reci i za njen odnos prema tebi i prema samoj sebi ispostavlja da su istovremeno sloèniji i puniji spokojstva od pukog nepostojanja identiteta. Moè{ se vratiti ku}i, tvrdi Op{ta temporalna terija, pod uslovom da shvati{ da je ku}a mesto u kome nikada ranije nisi bio. Bilo mu je, stoga, milo {to se vratio u mesto koje je bilo blisko domu u onoj meri u kojoj ga je on imao ili èleo. No, ustanovio je da su mu prijatelji ostali prili~no nezreli. On je dobrano odrastao tokom minulih godinu dana. Neke devojke odràle su korak sa njim, ili su ga ~ak pretekle; postale su ène. On se, me|utim, dobro ~uvao bilo ~ega dubljeg od povr{ne veze sa devojkama, zato {to nije èleo novu seksualnu raspusnost; imao je druga posla. Zapazio je da su najbistrije me|u devojkama, poput Rovab, u podjednakoj meri nehajne i obazrive; u laboratorijama i radnim grupama, ili u zajedni~kim prostorijama spavaonica pona{ale su se kao dobri drugovi i ni{ta vi{e. Devojke su èlele da zavr{e obuku i zapo~nu istraìvanja ili da dobiju èljeno radno odredi{te, pre no {to rode dete; ali vi{e ih nisu zadovoljavali mladala~ki seksualni opiti. @elele su zrelu vezu, a ne jalovu; ali jo{ ne, jo{ malo ne. Te devojke bile su dobri sadruzi, prijateljski nastrojene i nezavisne. Mladi}i [evekovog uzrasta kao da su se, pak, zaglibili na kraju razdoblja detinjastosti, koja se ve} pomalol izlizala i sparu{ila. Bili su prekomerno intelektualni. Izgledalo je da ne èle da se predaju ni radu ni seksu. Svako ko bi ~uo Tirina pomislio bi da je on izumeo seksualne odnose, ali sve njegove veze bile su sa devojkama od petnaest ili {esnaest godina; klonio se onih koje su bile njegovog uzrasta. Bedap, koji u seksualnom pogledu nikada nije bio preterano energi~an, prihvatio je naklonost jednog mla|eg momka sa homoseksualno-idealisti~kim sklonostima koji mu se udvaro i to mu je bilo dovoljno; postao je ironi~an i tajnovit. [evek je osetio da od prijateljstva sa njim vi{e nema ni{ta. U stvari, sa svim prijateljstvima bilo je gotovo; ~ak je i Tirin postao zaokupljen sobom, a u posednje vreme i odve} zlovoljan da bi se ponovo vaspostavila stara veza - ako je to bilo ono {to je [evek èleo. No, nije bilo tako. Izdvojenost ga je silno radovala. Uop{te mu nije palo na pamet da je uzdrànost na koju je nai{ao kod Bedapa i Tirina mo`da

34

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka reakcija; da njegov blag, ali ve} izrazito hermeti~ki karakter mo`da tvori vlastito okru`je kome moè odoleti samo velika snaga ili velika predanost. Sve {to je uistinu zapazio bilo je da sada najzad raspolaè obiljem vremena za rad. Dole, na Jugoistoku, po{to se navikao na stalan fizi~ki napor i prestao da tra}i mozak na {ifrovane poruke i seme na vla`ne sne, po~ele su da mu se javljaju neke zamisli. Sada je bio slobodan da razradi te zamisli, da vidi ima li ne~eg u njima. Stariji fizi~ar na Institutu zvala se Mitis. Ona u ovom trenutku nije upravljala nastavnim programom, budu}i da su se na ~elu upravnih poslova godi{nje smenjivali dvadeset stalnih name{tenika, ali tu se nalazila ve} trideset godina i bila je najmudrija me|u njima. Oko Mitis se uvek pruào svojevrstan psiholo{ki brisan prostor, sli~no odsustvu gu`ve oko vrha planine. Nepostojanje ma kakvih isticanja i nametanja autoriteta omogu}ilo je da prava stvar do|e do izraàja. Postoje ljudi kojima je autoritet uro|en; neki carevi uistinu imaju novo ruho. "Poslala sam tvoj ogled o relativnoj u~estalosti Sabulu u Abenaj", re~e ona [eveku, na svoj neposredan, druèvan na~in. "Ho}e{ li da vidi{ odgovor?" Ona gurnu preko stola par~e hartije krzavih ivica, o~igledno ugao otrgnut sa nekog ve}eg komada. Na njemu je, sitno na{krabanim znacima, stajala ispisana jedna jedna~ina: ts/2 (R) = O [evek prebaci teìnu na {ake koje su mu po~ivale na stolu i netremice se zagleda u komadi} hartije. Imao je svetle o~i koje je sada jo{ ispunjavala i svetlost sa prozora, tako da su izgledale bistre popust vode. Bilo mu je devetnaest godina, dok je Mitis imala pedeset pet. Posmatrala ga je saàljivo i sa divljenjem. "Evo {ta je nedostajalo", re~e on. Ruka mu prona|e olovku na stolu i po~e da {kraba po par~etu hartije. Dok je pisao, njegovo ina~e bezbojno lice, posrebreno mekim, kratkim dlakama, porumene, a i u{i mu pocrvene{e. Mitis neupradljivo krenu oko stola da sedne. Imala je nevolja sa krvotokom u nogama, tako da nije mogla dugo da stoji. Njene kretnje, me|utim, privuko{e [evekovu pa`nju. On joj uputi hladan, srdit pogled. "Mogu da zavr{im ovo kroz dan ili dva", re~e on. "Sabul èli da vidi rezultat kad ga bude{ dobio." Usledila je pauza. [eveku se vrati uobi~ajena boja i on ponovo postade svestan prisustva Mitis koju je voleo. "Za{to si poslala ogled Sabulu?" upita on. "Sa ovom velikom rupom!" On se osmehnu; zadovoljstvo krepljenja rupe koja je zjapila u njegovom razmi{ljanju sveg ga je ozarilo. "Pomislila sam da }e mo`da ustanoviti gde si pogre{io. Ja to nisam mogla. Tako|e sam htela da ga upoznam sa onim ~ime si zaokupljen... @ele}e da do|e{ kod njega, u Abenaj, zna{." Mladi} ni{ta nije odgovorio. "Da li bi po{ao?"

35

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Jo{ ne." "Tako sam i mislila. Ali mora{ po}i. Zbog knjiga, kao i zbog umova sa kojima }e{ se tamo susresti. Na}e{ tra}iti takav um u pustinji!" Mitis je najednom po~ela uzbu|eno da govori. "Tvoja je du`nost da potraì{ najbolje, [eve~e. Ne dopusti da te zavara la`na jednakost. Radi}e{ sa Sabulom, on je dobar, nagoni}e te da te{ko radi{. Ali ima}e{ odre{ene ruke da odabere{ stazu kojom }e{ i}i. Ostani ovde jo{ jedno ~etvrtgodi{te, a onda po|i. I ~uvaj se, u Abenanju. ûvaj slobodu. Mo} je svojstvena sredi{tu. A ti ide{ u sredi{te. Ne poznajem Sabula dobro; ne znam ni{ta protiv njega; ali imaj ovo na umu: bi}e{ njegov ~ovek." Oblici jednine prisvojne zamenice na praviku poglavito su se koristili za nagla{avanje; idiomi su ih izbegavali. Mala deca bi jo{ rekla 'moja majka', ali bi ubrzo nau~ila da kaù samo 'majka'. Umesto 'moja ruka je povre|ena' reklo bi se 'ruka me boli' i tako dalje; da bi se izrazilo 'ovo je moje, a to je tvoje' na praviku je valjalo kazati 'ja koristim ovo, a ti ono'. Mitisina izjava 'bi}e{ njegov ~ovek' imala je neobi~an prizvuk. [evek je zbunjeno pogleda. "êka te posao koj valja obaviti", re~e Mitis. Imala je crne o~i koje najednom blesnu{e kao u ljutnji. "Obavi ga!" Potom je izi{la zato {to ju je jedna grupa ~ekala u laboratoriji. Pometen, [evek se zagleda u komadi} na{krabanog papira. Pomislio je da mu je Mitis kazala da poùri sa ispravljanjem jedna~ina. Tek je znatno kasnije shvatio {ta mu je, u stvari, rekla. Uo~i polaska u Abenaj njegove kolege studenti priredili su mu opro{tajnu zabavu. Zabave su bile ~este i za njih se nije odve} birao povod, ali [eveka je ipak iznenadio trud koji je bio uloèn u ovu priliku i on se zapita zbog ~ega je ona tako naro~ita. Nepodloàn uticajima drugih, on nikada nije postao svestan uticaja koji je na druge vr{io; uop{te nije imao predstavu o tome da je omiljen me|u ostalima. Ve}ina njih mora da je danima pre toga odvajala od svojih dnevnih sledovanja za zabavu, tako da su bile sakupljene neverovatne koli~ine hrane. Obedovaoni~ki pekar, koji je bio obasut narud`binama za razne poslastice, dao je ma{ti na volju i priredio dotad nepoznate |akkonije: za~injene okruglice od oblande, zabiberene kvadrati}e koji su i{li sa dimljenom ribom, slatke prène kola~e, so~ne i masne. Bilo je vo}nih napitaka, konzervisanog vo}a iz oblasti Keranskog mora, sitnih, slanih {kampi, gomila krtih listi}a batate. To izobilje hrane delovalo je opojno. Svi su se razgalili, a nekolicini je pripala muka. Bilo je ske~eva i raznih drugih ta~aka, uve`banih i improvizovanih. Tirin je navukao na sebe gomilu dronjaka iz spremnika za preradu ode}e i stao je da se muva ne|u njima kao ubogi Ura{anin, Prosjak - jedna od iotskih re~i koju su svi nau~ili iz istorije. "Dajte mi para", kukumav~io je on, poturaju}i im pod noseve drhtavu {aku. "Para! Para! Za{to mi ne date malo para? Nemate? La`ljivci! Prljavi posednici! Profiteri! Pogledajte samo svu ovu hranu, kako ste je pribavili ako nemate para?" A onda je ponudio sebe na prodaju. "Kopite me, kopite me, za sasvim malo para", stao je da im se umiljava.

36

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Ne kaè se kopite nego kupite", ispravi ga Rovab. "Kopite me, kupite me, svejedno, pogledajte samo kakvo divno telo, zar ga ne èlite?" Tirin po~e da pevu{i, nji{u}i vitkim bokovima i prevr}u}i o~ima. Kona~no je bio javno pogubljen noèm kojim se se~e riba, da bi se potom pojavio u normalnoj ode}i. Bilo je me|u njima ume{nih svira~a na harfi i peva~a, tako da se mnogo muziciralo i igralo, ali je vi{e bilo razgovora. Svi su neumorno pri~ali kao da }e sutra onemeti. Kako je no} odmicala, mladi ljubavnici su se izdvajali, traè}i jednokrevetne sobe; drugi su postali pospani i oti{li su u spavaonice; kona~no, preostala je mala skupina me|u praznim {oljama, ribljim kostima i ostacima poslastica, {to je sve trebalo pospremiti do jutra. No, do toga je preostalo jo{ nekoliko ~asova. Razgovarali su. Grickali su ovo ili ono dok su pri~ali. Bili su prisustni Bedap, Tirin i [evek, jo{ dva mladi}a i tri devojke. Raspravljalo se o prostornom prikazivanju vremena kao ritma, kao i o vezi izme|u drevnih teorija o Broj~anim saglasjima i moderne temporalne fizike. Raspravljalo se o najboljim zamasima kod plivanja na duge staze. Raspravljalo se o tome da li su imali sre}na detinjastva. Raspravljalo se o tome {ta je sre}a. "Patnja je nesporazum", re~e [evek, nagnuv{i se napred, {irokih, svetlih o~iju. Jo{ je bio dugonja, velikih {aka, isturenih u{iju, {iljatih zglobova; ali u savr{enom zdravlju i snazi na po~etku muèvnog doba izgledao je veoma lep. Njegova zagasitosme|a kosa, kao i kod ostalih, bila je meka i jaka, prili~no duga~ka, budu}i da je nije skra}ivao, i jednom trakom sklonjena sa ~ela. Samo je jedna me|u njima imala druga~iju frizuru, devojka visokih jagodica i pljosnatog nosa; tako je podrezala crnu kosu da je izgledalo kao da joj glavu prekriva sjajna kapa. Posmatrala je [eveka netremi~nim, ozbiljnim pogledom. Usne su joj bile masne od jedenja prènih kola~a, a na bradi joj je stajala jedna mrvica. "Ona postoji", re~e [evek, ra{iriv{i ruke. "Stvarna je. Mogu je nazvati nesporazum, ali ne mogu se pretvarati da ne postoji. Patnja je uslov pod kojim ìvimo. A kada nai|e, onda to znate. Znate je kao istinu. Razume se, ispravno je le~iti bolesti, spre~iti glad i nepravdu, kao {to to ~ini dru{tveni organizam. Ali nijedno dru{tvo ne moè da izmeni prirodu postojanja. Ne moèmo spre~iti patnju. Ovaj ili onaj bol, da, ali ne Bol. Dru{tvo moè jedino da ublaì dru{tvenu patnju, suvi{nu patnju. Ostalo, me|utim, ostaje. Koren, stvarnost. Svi }emo mi ovde upoznati tugu; ako budemo poìveli pedeset godina, zna}emo za bol pedeset godina. A na kraju }emo umreti. To je uslov pod kojim smo ro|eni. Bojim se ìvota! Postoje trenuci kada sam... kada sam veoma prestra{en. Svaka sre}a izgleda tada ni{tavna. Pa ipak, pitam se nije li sve to nesporazum... to posezanje za sre}om, taj strah od bola... Ako bi, umesto da ga se boji i da beì od njega, ~ovek mogao... da prodre kroz bol, da se obre s one strane bola... Postoji ne{to sa one strane. To je bi}e koje pati, a ima jedno mesto gde bi}e... prestaje. Ne znam kako to da izrazim. Ali smatram da stvarnost... istina koju prepoznajem u patnji, premda ne i u utehi i sre}i... da stvarnost bola nije bol. Ako moè{ prodreti kroz njega... Ako ga moè{ skroz izdràti... "Stvarnost na{eg ìvota je u ljubavi, u solidarnsoti", re~e jedna visoka devoja, mekih o~iju. "Ljubav je istinski uslov ljudskog ìvota."

37

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Bedap odmahnu glavom. "Ne. [evek je u pravu", re~e on. "Ljubav je samo jedan od na~ina da se prodre, ali ona moè da zakaè, da proma{i. Bol nikada ne proma{uje. Ali stoga i nemamo mnogo izbora kada je posredi njegovo podno{enje. Moramo ga podnositi, hteli to ili ne." Devojka kratke kose èstoko odmahnu glavom. "Ali mi to ne}emo! Jedan od stotinu, jedan od hiljadu uspeva da prodre skroz, do kraja. Ostali nastavjaju da se pretvaraju da su sre}ni ili naprosto otupe. Patimo, ali ne dovoljno. I tako patimo uzalud." "A {ta treba da ~inimo?" upita Tirin. "Da se po sat dnevno lupamo ~eki}em po glavi kako bismo obezbedili dovoljno patnje?" "Stvara{ kult bola", re~e neko drugi. "Svrha jednog odonjanina jeste pozitivna, ne negativna. Patnja je nasvrsishodna, izuzev kao telesno upozorenje na opasnot. U psiholo{kom i dru{tvenom pogledu ona je naprosto razara~ka." "[ta je pobudilo Odo, ako ne izuzetna osetljivost na patnju, kako njenu li~nu, tako i patnju drugih?" uzvrati Bedap. "Ali celo na~elo uzajamne pomo}i smi{ljeno je radi spre~avanja patnje!" [evek je sedeo na stolu, klate}i duga~ke noge, usredsre|enog i mirnog lica. "Jeste li ikada videli kako je neko umro?" upita on ostale. Ve}ina je videla, u obitavali{tu ili prilikom dobrovoljnog deùrstva u bolnici. Svi osim jednog imali su prilike da pomaù u sahranjivanju mrtvaca. "Postojao je jedan ~ovek kada sam bio u bivaku na Jugoistoku. Prvi put sam tada video ne{to takvo. Do{lo je do nekog kvara u motoru vazdu{nih kola, sru{ila su se prilikom uzletanja i zapalila. Izvukli su ga skroz izgorelog. @iveo je jo{ oko dva ~asa. Nije mu bilo spasa; nije bilo nikakvog razloga da ìvi jo{ toliko, nikakvog opravdanja za ta dva sata. êkali smo da sa obale dopreme anestetike. Ostao sam uz njega zajedno sa dve devojke. Na{li smo se tu zbog utovara u avion. Nije bilo lekara. Ni{ta nismo mogli preduzeti do da naprosto budemo tu, da budemo uz njega. Bio je u {oku, ali uglavnom svestan. Trpeo je uàsan bol, poglavito na {akama. Mislim da uop{te nije znao da mu je i preostalo telo skroz ugljenisano, uglavnom je bol ose}ao u rukama. Niste ga mogli dodirnuti da biste ga ute{ili, koà i meso bi se otkidali na dodir, a on bi vri{tao. Ni{ta niste mogli preduzeti. Nije bilo nikakve pomo}i. I tog ~asa sam uvedeo... shvatate... uvideo sam da se ni{ta ni za koga ne moè preduzeti. Ne moèmo spasti jedni druge. Ni sami sebe." "[ta ti onda preostaje? Izdvojenost i o~aj! Ti pori~e{ bratstvo, [eve~e!" uzviknu visoka devojka. "Ne, ne, ne pori~em. Poku{avam da kaèm {ta je uistinu bratstvo. Ono po~inje... po~inje deobom bola." "A gde se onda okon~ava?" "Ne znam. Jo{ ne znam." 3. URAS Kada se [evek probudio, ve} je dobrano bilo odmaklo njegovo prvo jutro na Urasu; nos mu je bio pun, grlo ga je bolelo, a i po~eo je mnogo da ka{lje. Pomislio je da

38

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka se prehladio - ~ak ni odonjanska higijena nije uspela da nadmudri obi~nu prehladu - ali lekar koji je ~ekao da ga pregleda, jedan dostojanstven, postariji ~ovek, kazao je da je pre posredi zama{nija peludna groznica, alergijska reakcija na novu pra{inu i polene Urasa. Dao mu je pilule i jednu injekciju, {to je [evek prihvatio strpljivo, kao i posluàvnik sa obedom, {to je [evek prihvatio s apetitom. Doktor ga je zamolio da ostane u svojim odajama, a onda je oti{ao. îm je zavr{io sa obedom, [evek je zapo~eo istraìvanje Urasa, sobu po sobu. Celu jednu prostoriju zapremila je postelja, masivni krevet na ~etiri noge, sa madracem koji je bio znatno mek{i od onoga na leàljki sa Obazrivog, sloènom posteljinom, ~iji su pojedini delovi bili svileni, a drugi topli i debeli, i mno{tom jastuka sli~nih kumulusnim oblacima. Pod je bio prekiriven gipkom zastirkom: postojala je jedna komoda od predivno izrezbarenog i ugla~anog drveta, kao i orman dovoljno veliki da se u njega smesti ode}a u spavaonici sa deset ljudi. Tu je zatim bila velika zajedni~ka prostorija sa kaminom, koju je video sino}; pa tre}a soba u kojoj su se nalazili kada, umivaonik i doterana klozetska {olja. O~igledno je bilo predvi|eno da se samo on koristi tom prostorijom, budu}i da se u nju ulazilo iz spavaonice i da je sadràla samo po jedan primerak svake stvari; sve su se one odlikovale ~ulnom rasko{i koja je daleko nadma{ala puku eroti~nost, prestavljaju}i, prema [evekovom mi{ljenju, svojevrsnu krajnju apoteozu izmetnog. Proveo je skoro ~itav ~as u toj tre}oj prostoriji, isprobav{i redom sve stvar~ice i uz put se temeljito oprav{i. Vode je bilo na sve strane. Iz slavina bi tekao mlaz sve dok ih ne biste zatvorili; kada mora da je zapremala najmanje {ezdeset litara, a za jedno ispiranje {olje bivalo je utro{eno ~itavih pet litara. Sve ovo i nije bilo iznena|uju}e. Pet {estina povr{ine Urasa bilo je prekriveno vodom. Tu su ~ak i pustinje predstavljale ledene pusto{i, na polovima. Nije bilo potrebe za ekonomisanjem; nije bilo su{e... Ali {ta se zbivalo sa drekom? Stao je da razmi{lja o tome, kle~e}i kraj {olje po{to je ispitao njen mehanizam. Mora da ga filtrima odvajaju od vode u nekom postrojenju za dobijanje |ubriva. Neke primorske zajednice na Anaresu koristile su takav sistem za preradu otpadnih stvari. Odlu~io je da se raspita o tome, ali nikako mu se nije ukazala zgodna prilika. Postojalo je mno{tvo pitanja koja nikada nije postavio na Urasu. Iako mu je nos bio pun, ose}ao se dobro i ~io. U sobama je bilo tako toplo da je odloìo obla~enje i nag je tumarao po njima. Oti{ao je do prozora velike prostorije i zagledao se napolje. Soba je stajala visoko. To ga je zbunilo u prvi mah i on je malo ustuknuo, nenaviknut da se nalazi u zgradi koja bi imala vi{e od jednog sprata. Imao je utisak da posmatra dole iz diriàbla; ~ovek se ose}ao odvojen od tla, nadre|en, izdvojen. Prozori su gledali pravo povrh jednog gaja ka nekoj beloj zgradi sa skladnim ~etvrtastim tornjem. Iza te zgrade pruàla se prostrana ravnica. Bila je potpuno obra|ena, budu}i da su nebrojene parcele zelenog, koje je predstavljalo osnovnu boju, imale pravougaoni oblik. âk i tamo gde je u daljini zeleno ~ilelo u plavo i dalje su se mogle razabrati tamne linije puteljaka, ìvica ili drve}a - mreà koja je izgledala podjednako tanano kao i nervni sistem nekog ìvog tela. Kona~no su se na rubu doline pojavila brda, plavi nabor za plavim naborom, meka i tamna pod jednolikim, bledim sivilom neba.

39

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Bio je to najdivniji prizor koji je [evek ikada video. Ne`nost i ìvotnost boja, me{avina pravougaonih ~ovekovih me|a i mo}nih, bujnih prirodnih obrisa, stvarale su utisak sloène celovitosti koju on ranije nigde nije zapazio, izuzev, mo`da, nagove{tenu u malim razmerama kod izvesnih vedrih i produhovljenih ljudskih lica. U pore|enju sa ovim, svaki prizor koji je Anares mogao da ponudi, ~ak i Abenajska Ravnica i gorski klanci Ne Tere, bio je oskudan; ogoljen, sasu{en, nepotpun. Pustinje Jugozapada odlikovale su se zama{nom lepotom, ali bile su negostoljubive i bezvremene. âk i ona mesta na kojima su ljudi najpomnije kultivisali Anares izgledala su samo kao kakav grub tlocrt ispisan ùtom kredom u pore|enju sa ovom potpunom veli~anstveno{}u ìvota, bogatom u istorijskom pogledu, kao i u dobima {to }e tek do}i, neiscrpnom. Ovako bi trebalo da izgleda jedan svet, pomisli [evek. A negde u toj plavoj i zelenoj blistavosti ne{to je uza sve jo{ i pevalo: tanu{an glas, visoko gore, zapo~inju}i i prestaju}i, neverovatno umilan. [ta li je to? Maju{an, umilan, divlji glas, muzika usred vazduha. Slu{ao je, zadràv{i glas u grlu. Sa vrata se za~u kucanje. [evek se okrenu od prozora, nag i radoznao, i re~e: "Napred!" Unutra stupi jedan ~ovek, nose}i pakete. Zaustavio se odmah po{to je u{ao. [evek pre|e preko sobe, kazav{i, u duhu anare{kih obi~aja, svoje ime i pruìv{i, u duhu ura{kih obi~aja, ruku. ôvek, kome je bilo pedesetak godina, naboranog, smeùranog lica, re~e ne{to {to [evek uop{te nije razumeo i ne prihvati ruku. Mo`da su ga u tome omeli paketi, ali on nije preduzeo ni{ta da ih odloì i oslobodi ruku. Imao je izuzetno ozbiljan izraz lica. Nije bilo isklju~eno da mu je zbog ne~eg nelagodno. [evek, me|utim, koji je smatrao da je ovladao bar ura{kim na~inima pozdravljanja, nije se smeo. "Napred", ponovi on, a onda dodade, budu}i da su Ura{ani povazdan koristili titule i po~asna zvanja, "ser!" ôvek ponovo zausti da govori ne{to nerazumljivo, primi~u}i se istovremeno spava}oj sobi. [evek je ovoga puta razabrao nekoliko iotskih re~i, ali mu je ostatak ostao nedoku~iv. Nije vi{e ni{ta uzvratio, pustiv{i ~oveka u spava}u sobu kuda je ovaj o~igledno naumio. Mo`da mu je to sobni sadrug? Ali postojala je samo jedna postelja. [evek diè ruke od njega i vrati se do prozora; ~ovek ùrno skliznu u spava}u sobu, odakle se potom kratko vreme ~ulo kako ne{to radi. Upravo kada je [evek zaklju~io da to mora biti radnik u no}noj smeni koji spava}u sobu koristi preko dana - raspored kome se ponekad pribegavalo u privremeno prenatrpanim obitavali{tima - ovaj se pojavi odande. Kazao je ne{to, "Evo ser gotovo je", mo`da, pognuv{i pri tom glavu na neobi~an na~in, kao da je [evek, udaljen na pet metara, hteo da ga udari po licu. ôvek izi|e, a [evek, stoje}i pokraj prozora, po~e polako da shvata da mu se prvi put u ìvotu neko poklonio. Oti{ao je do spava}e sobe i ustanovio da je posteljina raspremljena.

40

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Lagano, zami{ljeno, on se obu~e. Obuvao je cipele kada se ponovo oglasi kucanje. Unutra u|e jedna skupina, ali na druga~iji na~in; normalno, u~ini se [eveku, kao da su imali pravo da budu tu ili ve} gde bi im se to ushtelo. ôvek sa paketima je oklevao, gotovo se u{unjao unutra. Pa ipak, njegovo lice, {ake i ode}a bili su bliì [evekovoj predstavi o izgledu normalnog ljudskog bi}a nego {to je to bio slu~aj sa novim posetiocima. [unjavko se pona{ao neobi~no, ali je li~io na Anare{anina. Ova ~etvorica pona{ala su se kao Anare{ani, ali su zato izgledala, sa svojim obrijanim licima i gizdavom ode`dom, kao pripadnici neke tu|inske vrste. [evek je uspeo da prepozna jednog me|u njima kao Paea, a ostale kao ljude koji su bili uz njega celo prethodno ve~e. Objasnio im je da nije upamtio imena, tako da su se oni ponovo predstavili, osmehuju}i se: dr îfoilisk, dr Oiie i dr Atro. "Oh, prokletstvo!" re~e [evek. "Atro! Milo mi je {to smo se najzad sreli!" On poloì {ake na star~eva ramena i poljubi ga u obraz pre no {to mu je palo na um da ovaj bratski pozdrav, prili~no rasprostranjen me|u Anare{anima, ovde mo`da nije prihvatljiv. Atro ga je, me|utim, zauzvrat srda~no zagrlio, upiljiv{i mu se u lice svojim mutnim, sivim o~ima. [evek shvati da je starac gotovo slep. "Dragi moj [eve~e", re~e Atro, "dobro do{ao u A-Io... dobro do{ao na Uras... dobro do{ao ku}i!" "Tolike smo godine razmenjivali pisma, sahranjuju}i jedno drugome teorije!" "Ti si uvek bio vi~niji sahranjivanju. êkaj, doneo sam ti ne{to." Starac stade da pretura po dèpovima. Ispod bar{unaste univerzitetske toge nosio je sako, pod njim prsluk, pa ko{ulju, a ispod nje verovatno jo{ jedan sloj rublja. Svi delovi ode}e, ba{ kao i ~ak{ire, imali su dèpove. [evek je op~injeno posmatrao kako Atro pretraùje {est ili sedam dèpova, punih raznih li~nih stvar~ica, pre no {to je prona{ao malu kocku od ùtog metala postavljenu na komad ugla~anog drveta. "Evo ga", re~e on, upiljiv{i se u predmet. "Tvoje priznanje. 'Seo Oenova' nagrada, zna{. Novac ti je na ra~unu. Evo ti. Sa zaka{njenjem od devet godina, ali bolje ikad nego nikad." Ruke su mu drhtale dok je predavao [eveku stvar. Bila je te{ka; ùta kocka sastojala se od ~istog zlata. [evek je stajao nepomi~no, drè}i je. "Ne znam za vas, mla|ario", re~e Atro, "ali ja }u sesti." Svi poseda{e u duboke, meke stolice, koje je [evek ve} ispitao, zbunjen materijalom kojim su prekrivene, netkanom sme|om stvari koja je pri dodiru li~ila na koù. "Koliko si bio star pre devet godina, [eve~e?" Atro je bio najve}i fizi~ar na Urasu. Nije ga krasilo samo dostojanstvo starosti ve} i nepatvorena samouverenost ~oveka naviklog da ga po{tuju. [eveku to nije bilo nimalo novo. Atro je raspolagao upravo onom vrstom autoriteta koju je [evek uvaàvao. Tako|e mu je prijalo da ga kona~no oslovljavaju jednostavno po imenu. "Bilo mi je dvadeset devet kada sam zavr{io Na~ela, Atro." "Dvadeset devet? Blagi Boè! Pa ti si najmla|i dobitnik 'Seo Oena' ~itavo stole}e unazad. Meni su se re{ili da ga daju tek kada sam prevalio {ezdesetu... Koliko ti je, onda, bilo godina kada si mi prvi put pisao?"

41

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Dvadesetak." Atro {mrknu. "Mislio sam da si ~etrdesetogodi{njak." "[ta je sa Sabulom?" upita Oiie. Oiie je bio jo{ niì od ve}ine Ura{ana, koji su i ina~e [eveku izgledali niski; imao je pljosnato, bezizraàjno lice i ovalne o~i, crne poput ahata. "Postojalo je razdoblje od {est ili osam godina kada uop{te niste pisali i kada je vezu sa nama odràvao Sabul; ali nikada nismo razgovarali sa njim preko va{e radio veze. Pitali smo se kakav je odnos me|u vama." "Sabul je stariji ~lan u odeljenju za fiziku Abenajskog instituta", re~e [evek. "Sara|ivao sam s njim." "Stariji takmac; ljubomoran; voli da vam se pa~a u knjige; sasvim ste bili jasni. Nisu nam potrebna nikakva obja{njenja, Oiie", re~e ~etvrti ~ovek, îfoilisk, oporim glasom. Bio je to sredove~an, crnjomanjast tip sa rukama koje o~igledno nisu dizale ni{ta teè od olovke. Jedino njegovo lice nije bilo potpuno obrijano: brada mu je bila obrasla ~ekinjastom dlakom koja je stajala u skladu sa kratkom, èleznosivom kosom. "Nema potrebe da se pretvarate da ste svi vi odonjani puni bratske ljubavi jedni prema drugima", re~e on. "Ljudska priroda je ljudska priroda." [evek nije znao {ta da odgovori, ali ga je iz neugodne situacije izbavila provala kijanja. "Nemam maramicu", izvini se on, bri{u}i o~i. "Evo ti moja", re~e Atro, izvadiv{i jednu sne`nobelu maramicu iz nekog od mno{tva dèpova. [evek je uze i u toj kretnji jedan neodoljiv spomen steè mu srce. Na um mu pade k}er Sadik, tamnooka devoj~ica, koja mu je jednom prilikom kazala: "Moèmo da podelimo maramicu koju ja koristim." Taj spomen, koji mu je bio veoma drag, sada je postao nesnosno bolan. Poku{av{i da mu umakne, on se bez veze osmehnu i re~e: "Alergi~an sam na va{u planetu. Lekar to kaè." "Blagi Boè, pa ne}e{ valjda stalno tako da kija{?" upita ga stari Atro, pilje}i u njega. "Zar va{ ~ovek jo{ nije bio?" re~e Pae. "Moj ~ovek?" "Sobar. Trebalo je da vam donese neke stvari. Maramice, izme|u ostalog. Dovoljno da vas podmiri dok ne po~nete sami da kupujete. Ni{ta posebno, dodu{e... bojim se da i ina~e ima malo posebnog u konfekciji za ~oveka va{e visine!" [eveku je bilo potrebno neko vreme da se razabere u ovome. (Pae je govorio brzo, premda i otegnuto, {to je stajalo kao pandan njegovim mekim, lepim crtama lica.) "Ljubazno od tebe. Ose}am..." zausti on, pogledav{i Atroa. "Ja sam, zna{, Prosjak", re~e on starcu, kao {to je ve} kazao doktoru Kimoeu na Obazrivome." Nisam mogao poneti novac, mi ga ne koristimo. Nisam mogao poneti darove, ne raspolaèmo ni~im u ~emu vi oskudevate. I tako, do{ao sam, kao dobar odojanin, 'praznih {aka'." Atro i Pae stado{e da ga uveravaju da je gost, da nema ni govora o nekom pla}anju, da je to njihova povlastica. "Uostalom", primeti îfoilisk opornim glasom, "iotska vlada je ta koja podmiruje ra~une."

42

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Pae mu uputi prek pogled, ali îfoilisk, umesto da mu ga uzvrati, upilji se u [eveka. Na crnomanjastom licu stajao mu je izraz koji on uop{te nije poku{avao da prikrije, ali [evek ipak nije umeo da ga protuma~i: upozorenje ili sau~esni{tvo? "To je iz njega progovorio nepopravljivi Tuvijanac", re~e Atro, {mrknuv{i uz put na uobi~ajen na~in. "Ali {ta si hteo time da kaè{, [eve~e, da ni{ta nisi poneo sa sobom, nikakve radove, nikakvo novo delo. Ba{ sam se radovao jednoj novoj knjizi. Jo{ jednoj revoluciji u fizici. Da vidim ove nadmene momke sasvim pometene, kao {to sam i ja bio posle Na~ela. Na ~emu si radio?" "Ovaj ~itao sam Paeov... doktor Paeov ogled o bloku-vaseljeni, o Paradoksu i Relativnosti." "Sve je to vrlo dobro. Saio je sada na{a glavna zvezda, nema zbora. On u to ponajmanje sumnja, je li, Saio? Ali pustimo sad to. Gde ti je Op{ta temporalna teorija?" "U glavi", re~e [evek uz {irok, vedar osmeh. Usledila je sasvim kratka pauza. Oiie ga potom upita da li je video rad o teoriji relativnosti jednog tu|inskog fizi~ara, Ainsetaina sa Tere. [evek ga nije video. Svi su se silno zanimali za njega, izuzev Atroa koji je ve} iìveo takve silnosti. Pae pohita do svoje sobe da donese [eveku jedan primerak prevoda. "Rad je star nekoliko stotina godina, ali u njemu za nas ima sveìh zamisli", re~e on. "Mo`da", uzvrati Atro, "ali nijedan od tih stranaca nije u stanju da pronikne u na{u fiziku. Hainci su je prozvali materijalizmom, Terani misticizmom, ali su i jedni i drugi digli ruke od nje. Nemoj da se povede{ za ovom pomodnom naklonosti prema svemu {to je tu|insko, [eve~e. Nema tu ni~eg za nas. Kopaj sam svoj {tir, kako je moj otac obi~avao da kaè." On ponovo senilno {mrknu i pridiè se sa stolice. "Hajde sa mnom u Gaj da malo pro{etamo. Nikakvo ~udo {to se tako ose}a{, zatvoren ovde kao u kavezu." "Lekar mi je naloìo da ostanem u ovoj sobi tri dana. Mogao bih da se... zarazim? Da sam zarazan?" "Nemoj davati ni pet para na ono {to lekari kaù, dragi moj prija{ko." "Mo`da bi ovoga puta trebalo napraviti izuzetak, doktore Atro", predloì Pae svojim lakim, umiruju}im glasom. "Osim toga, lekara je uputila vlada, zar ne?" primeti îfoilisk, o~igledno zlobno. "Uveren sam da je to njihov najbolji ~ovek", re~e Atro, bez osmeha, i krenu, ne navaljuju}i da mu se [evek pridruì. îfoilisk po|e za njim. Dvojica mla|ih ostala su sa [evekom, razgovaraju}i jo{ dugo o fizici. Uz neizmerno zadovoljstvo i uz ono isto ose}anje dubokog uvi|anja, ustanovljenja da je ne{to upravo onakvo kakvo bi trebalo da bude, [evek je prvi put u ìvotu iskusio razgovor sa sebi ravnima. Iako je Mitis bila izvrstan u~itelj, ona ipak nije mogla da ga prati u nova podru~ja teorije koja je on, uz njene podsticaje, preduzeo da istraùje.

43

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Jedina osoba sa kojom se sreo, a ~iji su se obrazovanje i sposobnosti mogli uporediti sa njegovim, bila je Gvarab, ali do tog susreta do{lo je prekasno, pred sam kraj njenog ìvota. Od tih dana [evek je sara|ivao sa mnogim nadarenim ljudima, ali budu}i da nikada nije posta ~lan Abenajskog instituta, nije mu se ukazala prilika da ih povede dovoljno daleko; oni su ostali zaglibljeni me|u starim problemima, u klasi~noj fizici Sleda. Nije imao sebi ravne. Ovde, u carstvu nepravi~nosti, kona~no ih je sreo. Bilo je to otkrovenje, oslobo|enje. Fizi~ari, matemati~ari, astronomi, logi~ari, biolozi, svi su bili tu na univezitetu i dolazili su kod njega ili je on odlazio kod njih da bi vodili rasprave, a iz tih rasprava nicali su novi svetovi. U prirodi je zamisli da budu saop{tene: napisane, izgovorene, ostvarene. Zamisao je poput trave. I{te svetlost, voli gu`vu, napreduje ukr{tanjem, bolje raste zgaèna. Jo{ tog prvog popodneva na univerzitetu, sa Oiieom i Paeom, shvatio je da je prona{ao ne{to za ~im je ùdeo jo{ od onog vremena kada su, kao de~aci na de~a~kom nivou, on, Tirin i Bedap umeli da u razgovoru provedu pola no}i, za~ikavaju}i i izazivaju}i jedan drugoga da se otiskuju u sve odva`nije izlete uma. @ivo se se}ao nekih od tih no}i. Jo{ je mogao da vidi Tirina, Tirina koji je kazao: "Kada bismo znali kako je stvarno na Urasu, mo`da bi neki od nas poèleli da odu tamo." Bio je toliko {okiran ovom pomi{lju da se èstoko okomio na Tirina, a Tir je odmah ustuknuo; uvek bi ustuknuo, uboga, prokleta du{a, a uvek je bio upravu. Razgovor je prestao. Pae i Oiie su }utali. "Izvinite", re~e on. "Glava mi je te{ka." "Kako je sa gravitacijom?" upita Pae uz {armantan osmeh ~oveka koji, poput bistrog deteta, ra~una na svoj {arm. "Ne prime}ujem je", uzvrati [evek "Jedino u... kako se ovo kaè?" "Kolena, koleni zglob." "Da, kolena. Kao da su mi popustila. Ali navi}i }u se." On pogleda najpre Paea, pa Oiiea. "Voleo bih ne{to da pitam. Ali ne èlim da vas uvredim." "Ni{ta se ne ustru~avajte, ser!" re~e Pae. Oiie re~e: "Nisam siguran da biste to umeli." Oiie nije bio prijatan ~ovek kao Pae. âk i u razgovorima o fizici delovao je nekako okoli{no, tajnovito. Pa ipak, ispod tog na~ina opho|enja postojalo je ne{to, [evek je ose}ao, ~emu se moglo verovati; nije, me|utim, mogao da doku~i {ta leì ispod Paeovog {arma. No, nije va`no. Morao je verovati svima njima i verova}e. "Gde su ène?" Pae se nasmeja. Oiie se osmehnu i upita: "U kom smislu?" "U svakom smislu. Upoznao sam se sa ènama na prijemu sino}... sa pet, deset... a mu{karaca je bilo na stotine. Nijedna nije bila nau~nik, ~ini mi se. Ko su one?" "Supruge. Me|u njima bila je i moja supruga", re~e Oiie iz tajnovit sme{ak. "Gde su druge ène?" "Oh, ne}e tu biti nikakvih pote{ko}a, ser", re~e Pae predusretljivo. "Samo nam recite kakve vam se dopadaju i ni{ta ne}e biti lak{e obezbediti." "Mogu se ~uti slikovita govorkanja o obi~ajima Anare{ana, ali uveren sam da }emo uspeti da udovoljimo gotovo svemu {to vam padne na pamet", dodade Oiie.

44

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka [evek uop{te nije shvatio o ~emu njih dvojica govore. On se po~e{a po glavi. "Jesu li, onda, svi nau~nici ovde mu{karci?" "Nau~nici?" upita Oiie, ispunjen nevericom Pae se naka{lja. "Nau~nici. Oh, da, svakako, svi su mu{karci. Postoji izvestan broj nastavnica u ènskim {kolama, razume se. Ali nema ih iznad nivoa diplome." "Za{to?" "Ne snalaze se u matematici; nemaju glavu za apstraktna razmi{ljanja; nisu dorasle tome. Znate ve} kako je to, ono {to ène nazivaju razmi{ljanje ima veze samo sa matericom! Razume se, uvek postoji neki izuzetak. Vra{ki pametne ène sa atrofiranom vaginom." "Vi, odonjani, dopu{tate da se ène bave naukom?" upita Oiie. "Ovaj, da, ima ih u nauci." "Ne mnogo, nadam se." "Pa, otprilike polovina." "Oduvek sam tvrdio", re~e Pae "da devojke-tehni~ari, ukoliko se njima valjano upravlja, mogu da preuzmu od mu{karaca dobar deo tereta u bilo kojoj laboratorijskoj situaciji. One su, zapravo, ve{tije i brè od mu{karaca u poslovima koji se ponavljaju, a i disciplinovanije su, manje podlo`ne dosadi. Kada bismo koristili ène, mogli bismo znatno brè da osloba|amo mu{karce za stvarala~ki rad." "A, ne, ne}e{ ih videti u mojoj laboratoriji", re~e Oiie. "Neka ostanu na svom mestu." "Da li ste ikada nai{li na ènu kadru za stvarala~ko, intelektualno preduzetni{tvo, doktore [evek?" "Bi}e pre da su one nai{le na mene. Mitis, na Severozalazu, bila mi je u~itelj. Tako|e Gvarab; mislim da nju znate." "Gvarab je bila èna?" re~e Pae, iskreno iznena|en, a onda se nasmeja. Po Oiieovom izrazu lica videlo se da mu ovo zvu~i neuverljivo, ~ak uvedrljivo. "Nije se moglo ustanoviti po va{im imenima, razume se", re~e hladno. "Pretpostavljam da drìte do toga da ne pravite razliku me|u polovima." [evek uzvrati blago: "Odo je bila èna." "Evo ti odgovora", re~e Oiie. Nije slegnuo ramenima, ali je to bezmalo u~inio. Paeov pogled zra~io je po{tovanjem, i on klimnu, ba{ kao {to je to ~inio i kada bi stari Atro ne{to nepovezano govorio. [evek je shvatio tog ~asa da je u tim ljudima dirnuo u jednu bezli~nu mr`nju koja je sezala veoma daleko. Izgledalo je da i oni, poput onih stolova na brodu, sadrè jednu ènu, zatomljenu, u}utkanu, poìvotinjenu ènu, furiju u kavezu. Nije imao prava da im se podruguje. Oni nisu znali ni za kakav drugi odnos do posedovanja. Bili su posednuti. "Lepa, vrla èna", re~e Pae "nadahnu}e je za nas... najdragocenija stvar na svetu."

45

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka [evek se osetio krajnje nelagodno. Ustao je i pri{ao prozorima. "Va{ svet je veoma lep", re~e on. "Voleo bih da ga bolje upoznam. Dok moram da budem unutra, da li biste mi dali knjige?" "Razume se, ser! Kakve èlite?" "Istoriju, slike, pri~e, bilo {ta. Mo`da bi trebalo da to budu knjige za decu. Shvatate, znam veoma malo. U~imo, dodu{e, o Urasu, ali poglavito o Odoinim vremenima. Ali pre toga je proteklo razdoblje od osam i po hiljada godina! A i od Naseljavanja na Anares deli nas stole}e i po; od kada je poslednji brod dovezao poslednje Naseljiva~e, nema ni~eg drugog do neznanja. Mi ne znamo ni{ta o vama; vi ne znate ni{ta o nama. Vi ste na{a istorija. Mi smo mo`da va{a budu}nost. Ja èlim da nau~im, a ne da ne znam. To je i razlog {to sam do{ao. Moramo se me|usobno upoznati. Nismo primitivni ljudi. Na{ moral nije vi{e plemenski, ne moè to biti. Takvo neznanje je pogre{no, a iz te pogre{nosti mogu ni}i samo nove pogre{nosti. Stoga sam do{ao da se upoznam." Govorio je veoma ozbiljno. Pae se poneseno saglasio sa njim. "Ta~no ser! Svi se mi potpuno slaèmo sa va{im naumima!" Oiie ga pogleda onim crnim, neprozirnim, ovalnim o~ima i re~e: "Onda ste vi do{li, u osnovi, kao izaslanik va{eg dru{tva?" [evek se vratio i seo na mermerno sedi{te kraj ognji{ta; ve} ga je ose}ao kao svoje mesto, svoju teritoriju. @eleo je teritoriju. Ose}ao je potrebu za oprezom. Ali u njemu je jo{ ja~a bila potreba koja ga je dovela preko suvog bezdana sa drugog sveta, potreba za uspostavljanjem veze, za ru{enjem zidova. "Do{ao sam", re~e on obazrivo, "kao ~lan sindikata inicijative, grupe koja je tokom poslednje dve godine odràvala radio-vezu sa Urasom. Ali ja nisam, znate, ambasador neke vlasti, neke institucije. Nadam se da me niste traìli u tom svojstvu." "Nismo", re~e Oiie. "Traìli smo vas kao [eveka, fizi~ara. Uz odobrenje na{e vlade i Ve}a svetskih vlada, razume se. Ali vi ste ovde kao privatni gost univerziteta Ieu Eun." "Dobro." "Ali nismo bili sigurni da li ste do{li sa odobrenjem..." On zastade. [evek se isceri: "Moje vlade?" "Poznato nam je da nominalno nema vlade na Anaresu. No, o~igledno postoji neka uprava. A i pretpostavili smo da je grupa koja vas je poslala svojevrsna klika; mo`da revolucionalna klika." "Svako je na Anaresu revolucionaran, Oiie... Mreà uprave i vo|enja poslova naziva se UPR, Usagla{enje proizvodnje i razdeobe. Oni su usagla{uju}i sistem za sve sindikate, federative i pojedince koji se bave proizvodnim radom. Oni ne vladaju ljudima, ve} upravljaju proizvodnjom. Nisu ovla{}eni ni da me podrè ni da me spre~e. Jedino nam mogu re}i javno mi{ljenje o nama, kakvo mesto zauzimamo u dru{tvenoj svesti. To je ono {to ho}e{ da zna{, zar ne? Pa, moje prijatelje i mene uglavnom ne odobravaju. Ve}ina ljudi na Anaresu ne èli ni{ta da sazna o Urasu. Boje ga se i ne}e ni{ta da imaju sa posednicima. Oprostite ako sam grub! Isto je i ovde, sa nekim ljudima,

46

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka nije li tako? Prezir, strah, plemenski na~in pona{anja. Ja sam, me|utim, do{ao da po~nem to da menjam." "Potpuno na svoju ruku", re~e Oiie. "Jedino to uvaàvam", uzvrati [evek, osmehuju}i se, smrtno ozbiljan. Slede}a dva dana proveo je u razgovoru sa nau~nicima koji su do{li da ga vide, u ~itanju knjiga koje mu je Pae doneo, a povremeno jednostavno u stajanju kraj prozora sa dvostrukim lukom, odakle je posmatrao dolazak leta u veliku dolinu i oslu{kivao kratke, slatke razgovore negde u otvorenom vazduhu. Ptice: znao je sada nazive peva~ica, kao i kako izgledaju, po slikama iz knjiga, pa ipak, kada bi za~uo poj ili zapazio zamahe krila od drveta do drveta, zastao bi u ~udu poput kakvog deteta. O~ekivao je da }e se ose}ati veoma neobi~no, ovde na Urasu, veoma izgubljeno, u tu|ini, pometeno - ali ni{ta od svega toga nije iskusio. Razume se, postojalo je nebrojeno stvari koje nije shvatao. Tek je naslutio, sad, koliko ih je, u stvari: ~itavo neverovatno sloèno dru{tvo sa svim svojim nacijama, klasama, kastama, kultovima, obi~ajima i svojom veli~anstvenom, uàsnom i beskrajnom istorijom. A i svaki pojedinac koga bi sreo bio je zagonetan, pun iznena|enja. Ali oni nisu bili neosetljivi, hladni sebi~njaci kakve je o~ekivao: umesto toga, odlikovali su se sloèno{}u i raznovr{no{}u ba{ kao i njihova kultura, kao i njihovi predeli; a bili su i inteligentni; bili su i predusretljivi. Postupali su prema njemu kao prema bratu, ~inili su sve {to je bilo u njihovoj mo}i da se on ne ose}a izgubljen, ne kao tu|in, ve} kao kod ku}e. Ni{ta tu nije mogao. Ceo taj svet, meko}a vazduha, pad sun~eve svetlosti preko brda, samo dejstvo sna`nije sile teè na njegovo telo uveravali su ga da je odista kod ku}e, na svetu svoje rase; a svekolika lepota tog sveta pripadala mu je po pravu ste~enom ro|enjem. Ti{ina, mukla ti{ina Anaresa: razmi{ljao je o njoj no}u. Tamo se nije mogao ~uti pti~ji poj. Nije bilo nikakvih glasova do ljudskih. Ti{ina i goli predeli. Tre}ega dana stari Atro doneo mu je gomilu novina. Pae, koji je naj~e{}e pravio dru{tvo [eveku, ni{ta nije kazao Atrou, ali kada je starac oti{ao, rekao je [eveku: "Te novine su pravo |ubre, ser. Zabavne su, dodu{e, ali ne verujte ni slova od onoga {to pro~itate u njima." [evek uze prve novine sa vrha gomile. Bile su r|avo od{tampane na slaboj hartiji - prvi grubo na~injen artefakt koji mu je do{ao u ruke na Urasu. U stvari, li~ile su na biltene UPR-a i na oblasne izve{taje koji su na Anerasu sluìli kao novine, ali im se stil veoma razlikovao od tih zamrljanih, prakti~nih, ~injeni~kih publikacija. Bile su pune znakova usklika i slika. Postojala je jedna [evekova slika pred svemirskim brodom, sa Paeom koji ga drì za ruku, namrgo|enog lica. PRVI ÔVEK SA MESECA! - stajalo je krupno ispisano iznad slike. Op~injen, [evek stade da ~ita. Njegov prvi korak na zemlji! Prvi posetilac na Urasu iz anare{ke Naseobine u poslednjih sto sedamdeset godina, dr [evek, snimljen ju~e prilikom dolaska redovnom teretnom linijom sa meseca na kosmodromu Peier. Uvaèni nau~nik, dobitnik nagrade 'Seo Oen' za nau~ni doprinos svim nacijama, prihvatio je mesto profesora na

47

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka univerzitetu, {to predstavlja po~ast koja nikad ranije nije ukazana nekom Neura{aninu. Upitan kako se ose}a prilikom prvog stupanja na Uras, visoki uvaèni fizi~ar je odgovorio: "Velika je ~ast biti pozvan na va{u divnu planetu. Nadam se da ovim po~inje novo doba svecetijanskog prijateljstva i da }e se planete-bliznakinje sjediniti u bratstvu." "Ali ja uop{te ni{ta nisam rekao!" usprotivi se [evek Paeu. "Razume se da niste. Uo{te nismo dopustili toj bulumenti da vam se pribliì. Ali to nimalo ne sputava ma{tu semenjarskih novinara! Oni }e izvestiti da ste kazali ono {to sami èle da kaète, bez obzira na to {ta ste stvarno rekli i da li ste uop{te ne{to rekli." [evek stade da gricka usnu. "Pa", re~ on kona~no, "da sam ne{to rekao, verovatno bi bilo sli~no ovome. Ali {ta zna~i ono 'svecetijanski'?" "Terani nas zovu 'Cetijanci'. Mislim da je to od njihove re~i za na{e sunce. Popularna {tampa odnedavno je prihvatila tu re~ i ona je postala veoma pomodna." "Onda 'svecetijanski' zna~i Uras i Anares zajedno?" "Pretpostavljam", uzvrati Pae, s upadljivim odsustvom zanimanja za tu stvar. [evek nastavi da ~ita novine. Pro~itao je da predstavlja pravog dìna, da je bio neobrijan i da ima 'grivu' (ma {ta to zna~ilo) prosede kose, da mu je trideset sedam, ~etrdeset tri i pedeset {est godina; da je napisao jedan veliki rad iz fizike pod naslovom (kako ga je ve} ko naveo) Principali simultaneiteta ili Na~ela simultanoga, da je ambasador dobre volje odonjanske vlade, da je vegetarijanac i da, kao svi Anare{ani, ne pije. Na ovo se presamitio i stao da se grohotom smeje sve dok ga rebra nisu zabolela. "Prokletstvo, ba{ imaju ma{te! Misle li da ìvimo na vodenoj pari, kao kamena mahovina?" "Ho}e da kaù da ne pijete alkoholna pi}a", re~e Pae, tako|e se smeju}i. "Ono {to svi znaju o odonjanima, pretpostavljam, jeste da vi ne pijete alkohol. Uzgred budi re~eno, je li to istina?" "Neki ljudi destili{u alkohol iz fermentiranog korenja holuma radi pi}a. Kaù da se time osloba|a podsvest kao pri obuci u upravljanju mo`danim talasima. Ali ve}ina ljudi vi{e voli ovaj drugi na~in zato {to je lak{i i ne dovodi do bolesti. Je li to rasprostranjeno ovde?" "Pijenje jeste. Ne znam za tu bolest. Kako se naziva." "Alkoholizam, mislim." "Oh, shvatam... Ali {ta ~ine radni ljudi na Anaresu da bi se malo razgalili, da bi skupa umakli neda}ama sveta za jednu no}?" [evek ga zbunjeno pogleda. "Mi, ovaj... ne znam. Mo`da se ne moè uma}i na{im neda}ama?" "ûdno", re~e Pae i prostodu{no se osmehnu. [evek nastavi da ~ita. Jedne novine bile su na jeziku koji on nije poznavao, a jedne druge i na potpuno druga~ijem pismu. Prve su iz Tua, objasnio je Pae, a druge iz Benbilija, dràve na zapadnoj polulopti. Novine iz Tua bile su valjano od{tampane i umerenog formata; Pae je objasnio da je posredi vladino izdanje. "Ovde, u A-Iou, znate,

48

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka obrazovani ljudi se obave{tavaju o novostima preko telefaksa, radija, televizije i nedeljnih revija. Ove novine ~itaju gotovo isklju~ivo niè klase: pi{u ih polupismeni za polupismene, kao {to moète da se uverite. U A-Iou postoji potpuna sloboda {tampe, {to nu`no zna~i da imamo i mnogo sme}a. Tuvijanske novine su znatno bolje pisane, ali one izve{tavaju samo o onim ~injenicama koje su po volji tuvijanskom centralnom prezidijumu. Cenzura je potpuna u Tuu. Dràva je sve i sve je za dràvu. Te{ko da je to sredina za jednog odonjanina, zar ne, ser?" "A ove novine?" "Uistinu nemam predstavu. Benbili je prili~no zaostala zemlja. Tamo svaki ~as imaju revolucije." Skupina ljudi iz Benbilija uputila nam je poruku na talasnoj duìni sindikata neposredno pre no {to smo oti{li iz Abenaja. Nazvali su se odonjanima. Postoji li neka takva skupina i ovde, u A-Iou? "Ne, koliko je meni poznato, doktore [evek." Zid. [evek je dosada ve} nau~io da prepozna zid kada bi nai{ao na njega. Zid je kod ovog mladog ~oveka bio njegov {arm, njegova ljubaznost njegova ravnodu{nost. "Mislim da me se ti boji{, Pae", re~e on najednom, blagim glasom. "Da se bojim vas, ser?" "Zato {to sam ja, samim svojim postojanjem, opovrgavanje neophodnosti dràve. Ali ~emu strah? Ja ti ne}u nauditi, Saio Pae, zna{. Ja sam li~no sasvim bezopasan... ûj, ja nisam doktor. Mi ne koristimo titule. Zovem se [evek." "Znam, izvinite, ser. Kako mi gledamo na stvari, znate, to bi bio izraz nepo{tovanja. Naprosto, ne bi izgledalo prili~no." Izvinjavao se pobedni~ki, o~ekuju}i opro{taj. "Zar me ne moè{ prihvatiti kao jednakog?" upita [evek, posmatraju}i ga bez opro{taja, ali i bez ljutnje. Pae se prvi put na{ao u neprilici. "Ali, uistinu, ser, vi ste, znate, veoma vaàn ~ovek..." "Nema razloga da menja{ svoje navike zbog mene", uzvrati [evek. "Nije va`no. Mislio sam da }e ti biti milo da se oslobodi{ suvi{nosti, to je sve." Po{to tri dana nije izlazio napolje, [evek je sakupio vi{ak energije, tako da je, kada je kona~no bio pu{ten, sasvim iznurio pratnju u silnoj èlji da sve vidi odjednom. Proveli su ga kroz univerzitet, koji je predstavljao grad za sebe, sa {esnaest hiljada studenata i nastavnog osoblja. Sa svojim spavaonicama, obedovaonicama, pozori{tima, prostorijama za skupove i tako dalje, on se nije mnogo razlikovao od jedne odonjanske zajednice, izuzev po tome {to je bio veoma star, isklju~ivo mu{ki, neverovatno rasko{an i {to nije bio ustrojen federativno, ve} hijerarhijski, od vrha nadole. Pa ipak, pomisli [evek, ostavlja utisak zajednice. Morao je stalno da se podse}a na razlike. Iz univerziteta su ga izvozili u iznajmljenim kolima, sjajnim ma{inama bizarne elegantnosti. Nije ih bilo mnogo na putevima: iznajmljivanje je bilo skupo, a malo je ljudi posedovalo privatna kola zato {to je porez na njih bio veoma visok. Propisima i

49

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka porezima strogo su se kontrolisala sva ta luksuzna dobra koja bi, kada bi se njihovo kori{}enje slobodno dopustilo, dovela do presahnu}a nenadoknadivih prirodnih zaliha ili okuìla ìvotnu sredinu otpadnim materijama. Njegovi vodi~i isticali su ovu okolnost ne bez ponosa. A-Io je predvodio svet stole}ima, kazali su oni, u ekolo{koj kontroli i {tedljivom kori{}enju prirodnih sirovina. Neumerenosti iz devetog hiljadugodi{ta ve} su odavno pripadala istoriji, a jedine trajne posledice tog vremena ogledale su se u oskudevanju u izvesnim metalima, koji su se, sre}om, mogli uvesti sa meseca. Putuju}i kolima ili vozom imao je priliku da vidi sela, poljoprivredna dobra, varo{i; tvr|ave iz feudalnih dana; sru{ene kule Aea, drevne prestonice carstva, starog ~etiri hiljade ~etiri stotine godina. Video je ogra|ene povr{ine, jezera i brda pokrajine Avan, sredi{ta A-Ioa, a na severnom obzorju vrhove venca Meitei, bele, dìnovske. Lepota zemlje i blagostanje ljudi za njega su ostali stalno ~udo. Vodi~i su bili u pravu: Ura{ani su znali kako da koriste svoj svet. Kao dete su ga u~ili da je Uras gnojna masa nepravi~nosti i raspojasanosti. Ali svi ljudi koje je sreo i svi ljudi koje je video i u najzabitijem seocetu bili su valjano odeveni, valjano uhranjeni i, nasuprot njegovim o~ekivanjima, marljivi. Oni nisu samo mrzovoljno bazali, ~ekaju}i da im se naredi da ne{to urade. Ba{ kao i Anare{ani, naprosto su bili zaokupljeni obavljanjem poslova. To ga je zbunilo. Pretpostavljao je da ako bi se uklonio prirodni podsticaj ljudskog bi}a da radi - njegova preduzimljivost, njegova spontana stvarala~ka energija - i zamenio spoljnjim pobudama i prisilama, ono bi postalo lenj i nehajan radnik. Ali nikakvi lenji radnici nisu mogli da odràvaju ove divne oranice, niti da prave izvrsna kola i udobne vozove. Primamljivost i prinuda zarade o~igledno su predstavljali znatno delotvorniju zamenu za prirodni poriv nego {to su njemu dopustili da poveruje. @eleo je da porazgovara sa nekim od tih krepkih ljudi, tako punih samopo{tovanja, koje je vi|ao po varo{icama, da ih upita, na primer, da li smatraju da su siroma{ni; jer ako su oni siroma{ni, on bi se onda na{ao pred obavezom da preina~i svoje vi|enje i razumevanje sveta. Ali kao da nikada nije bilo vremena za to, sa svim onim {to su njegovi vodi~i èleli da mu pokaù. Ostali veliki gradovi A-Ioa bili su predaleko da bi se do njih moglo sti}i u dnevnim izletima, ali zato su ga ~esto vodili u Nio Eseiju, udaljenu od univerziteta pedeset kilometara. Tu je prire|en ~itav niz prijema u njegovu ~ast. Oni mu se nisu mnogo dopadali, budu}i da su veoma odudarali od njegove predstave o zabavama. Svi su tu bili veoma u~tivi i mnogo su pri~ali, ali ni o ~emu zanimljivom; i toliko su se osmehivali da su zbog tog izgledali nekako uznemireni. Ali ode}a im je bila gizdava; u stvari, kao da su svu onu vedrinu i bezbri`nost koja je nedostajala njihovom na~inu opho|enja preto~ili u ode}u, hranu i u ~itavo mno{tvo razli~itih stvari koje su pili, kao i u kitnjast name{taj i ukrase u prostorijama palata gde su prijemi odràvani. Vodili su ga u razgledanje Nio Eseije: grad od pet miliona stanovnika - {to ~ini ~etvrtinu ìtelja njegove cele planete. Odveli su ga do trga Kapitol i pokazali mu velike bronzane kapije Upravni{tva, sedi{ta vlade A-Ioa; dopu{teno mu je da prisustvuje jednoj raspravi u Senatu i sastanku odbora upravnika. Odveli su ga u zoolo{ki vrt, Nacionalni muzej, Muzej nauke i industrije. Odveli su ga u jednu {kolu, gde su za njega ljupka

50

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka de~ica u plavim i belim uniformama otpevala nacionalnu himnu A-Ioa. Proveli su ga kroz fabriku elektronskih delova, potpuno automatizovanu ~eli~anu i nuklearnu fuzionu elektranu, da bi mogao da vidi kako jedna posedni~ka ekonomija podmiruje svoje proizvodne i energetske potrebe. Proveli su ga kroz jedan kompleks novogradnji, podignut o tro{ku vlade, da bi video kako dràva vodi ra~una o svojim ljudima. Poveli su ga na vo`nju brodom niz Suu Estuari, punu brodovlja sa cele planete, do mora. Odveli su ga u Vrhovni sud gde je ceo dan proveo u pra}enju gra|anskih i krivi~nih parnica; to iskustvo ga je pomelo i zapla{ilo; ali oni su navaljivali da vidi sve ono {to je imalo da se vidi i da ga povedu kuda god bi poèleo. Kada je upitao, uz izvesno ustru~avanje, da li bi mogao da vidi mesto gde je Odo sahranjena, smesta su ga odveli do starog groblja u podru~ju Trans-Sua. âk su dopustili novinarima iz neuglednih listova da ga snimaju kako stoji tamo u senci velikih, starih vrba i posmatra skroman, uredno odràvan nadgrobni spomenik: Laia Asieo Odo 698-769. Biti celina zna~i biti deo; pravo putovanje je povratak. Odveli su ga u Rodared, sedi{te Ve}a svetskih vlada, da bi se obratio plenarnom ve}u tog tela. Nadao se da }e tu upoznati ili bar videti tu|ine, ambasadore sa Tere ili Haina, ali redosled zbivanja bio je tako strogo isplaniran da je to bilo neizvodljivo. Pomno je pripremio svoj govor, u kome se zaloìo za slobodno saobra}anje i uzajamno priznavanje izme|u Novog i Starog sveta. Slu{aoci su ga pozdravili desetominutnim ovacijama, stoje}i. Ugledni nedeljnici propratili su to istupanje sa odobravanjem, nazvav{i ga 'nepristrasni moralni gest ljudskog bratstva jednog velikog nau~nika', ali nisu doneli navode iz njega, ba{ kao ni popularna {tampa. U stvari, izuzmu li se ovacije, [evek je imao neobi~an utisak da ga niko nije slu{ao. Stekao je mnoge povlastice i mnoga vrata su mu postala otvorena: imao je slobodan pristup u laboratorije za istraìvanje svetlosti, nacionalne arhive, laboratorije za nuklearnu tehnologiju, Nacionalnu biblioteku u Niou, akcelerator u Meafedu, Zadu`binu za svemirska istraìvanja u Driu. Iako ga je sve {to je video na Urasu ispunjavalo èljom da vidi jo{, ipak je nekoliko nedelja turisti~kog ìvota bilo dovoljno: sve je izgledalo tako o~aravaju}e, zbunjuju}e, ~udesno, da je on na kraju posrnuo pod bremenom utisaka. @eleo je da se malo skrasi na univerzitetu, da radi i da o svemu porazmisli. Ali poslednjeg dana razgledanja zamolio je da mu pokaù Zadu`binu za svemirska istraìvanja. Pae je bio veoma zadovoljan zbog ove molbe. Veliki deo onoga {to je video u poslednje vreme ispunjavalo ga je strahopo{tovanjem zato {to je bilo tako staro, stole}ima staro, ~ak hiljadugodi{tima. Zadu`bina je, naprotiv, bila nova: podignuta u poslednjih deset godina u kitnjastom, elegantnom stilu tog vremena. Arhiktetura je delovala dramati~no. Upotrebljene su ogromne mase boje. Visine i razdaljine izgledale su prekomerne. Laboratorije su bile

51

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka prostrane i prozra~ne, a prigra|ene fabrike i servisne radionice nalazile su se sme{tene iza blistavih neosaetanskih tremova sa lukovima i stubovima. Hangari su predstavljali ogromne, raznobojne kupole, providne i fantasti~ne. Ljudi koji su tu radili bili su, nasuprot svemu tome, veoma tihi i temeljiti. Odvojili su [eveka od njegove uobi~ajene pratnje i poveli ga u obilazak cele Zadu`bine, uklju~uju}i tu i svaki stepen opitnog me|uzvezdanog pogonskog sistema na kome su upravo radili, od ra~unara i projektantskih tabli do poluzavr{enog broda, ogromnog i nadstvarnog u narandàstoj, ljubi~astoj i ùtoj svetlosti, u prostranom geodezijskom hangaru. "Imate toliko mnogo", re~e [evek inènjeru koji mu je bio vodi~, ~oveku po imenu Oegeo. "Imate toliko mnogo toga ~ime moète da radite, a i radite time veoma dobro. To je veli~anstveno: ta usagla{enost, ta saradnja, veli~ina poduhvata." "Tamo odakle ste do{li ne moè se preduzeti ni{ta u ovim razmerama, a?" re~e inènjer, isceriv{i se. "Svemirski brodovi? Na{a svemirska flota sastoji se od brodova u kojima su Naseljiva~i do{li sa Urasa... oni su na~injeni ovde na Urasu... pre pribli`no dva stole}a. Da bi se napravio samo brod koji }e prevesti ìto preko mora, obi~an {lep, potrebna je cela godina planiranja, ogroman napor na{e ekonomije." Oegeo klimnu. "Da, mi raspolaèmo sredstvima, u redu. Ali vi imate znanje, vi ste ~ovek koji nam moè re}i kada da dignemo ruke od celog ovog posla, da ga napustimo." "Da ga napustite? Ne razumem." "Mislim na putovanje brzinom ve}om od svetlosne", re~e Oegeo. "Trenutni prevoz. Stara fizika kaè da je to nemogu}e. Terani kaùda je to nemogu}e. Ali Hainci, koji su, uostalom, izumeli pogon koji sada koristimo, kaù da je mogu}e, samo oni ne znaju kao da to postignu, budu}i da tek u~e temporalnu fiziku od nas. O~igledno, ako iko ima tu stvar u dèpu, iko na poznatim svetovima, doktore [evek, onda ste to vi." [evek ga uzdràno odmeri ~vrstim i jasnim pogledom. "Ja sam teoreti~ar, Oegeo. Ne projektant." "Ukoliko nam vi pruìte teoriju, objedinjenje Sleda i Istovremenosti u op{tu teoriju polja vremena, onda }emo mi projektovati brod. I sti}i na Teru, Hain ili u susednu galaksiju u istom trenutku kada se otisnemo sa Urasa! Ova ba~va", on baci pogled niz hangar ka uznesenoj konstrukciji poluizgra|enog broda koji se kupao u zracima ljubi~aste i narandàste svetlosti, "posta}e tada u istoj meri zastarela kao i volujska kola." "Sanjate dok gradite, izvrsno", uzvrati [evek, i dalje uzdràn i ozbiljan. Postojalo je jo{ mnogo toga {to su Oegeo i ostali hteli da mu pokaù i o ~emu su èleli da raspravljaju, ali ipak on ubrzo dodade uz jednostavnost koja je odganavala sve ironi~ne namere: "Mislim da }e bolje biti da me sada vrati{ mojim paziteljima." U~inili su tako; razmenjeni su pozdravi uz uzajamnu toplinu. [evek u|e u kola, a zatim ponovo izi|e. "Smetnuo sam sa uma", re~e on. "Imali vremena da vidim jo{ ne{to u Driu?"

52

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Nema vi{e ni~eg u Driu", re~e Pae, u~tiv kao i uvek i veoma se upinju}i da prikrije ozlovoljenost zbog [evekovog ~etvoro~asovnog izbivanja me|u inènjerima. "Voleo bih da vidim utvr|enje." "Koje utvr|enje, ser?" "Stari zamak, iz vremena kraljeva. Kasnije kori{}en kao zatvor." "Sve takve stvari jama~no su sru{ene. Prilikom izgradnje Zadu`bine ceo grad je ponovo podignut." Po{to su u{li u kola i dok je voza~ zatvarao vrata, îfoilisk (jo{ jedan verovatni izvor Paeovog r|avog raspoloènja) upita : "Zbog ~ega ho}e{ da vidi{ jedan zamak, [eve~e? ôvek bi pomislio da si se za neko vreme dovoljno nagledao starih ru{evina." "U utvr|enju u Driu Odo je provela devet godina", uzvrati [evek. Lice mu je i dalje bilo kruto, jo{ od razgovora sa Oegeom. "Posle pobune iz 747. Tu je napisala Zatvorska pisma i Analogiju." "Bojim se da je sru{en", re~e Pae blagonaklono. "Drio je bio grad na umoru, tako da ga je Zadu`bina naprosto dokraj~ila i po~ela na novim temeljima." [evek klimnu. Ali kako su kola i{la autoputem uz reku prema skreti{tu za Ieu Eun, nai{li su na jedno uzvi{enje na okuci Seise, na ~ijem vrhu se nalazilo neko zdanje, masivno, drveno, neumoljivo, sa polusru{enim kulama od crnog kamena. Ni{ta nije moglo manje nalikovati na gizdave, bezbri`ne zgrade Zadu`bine za svemirska istraìvanja, dre~ave kupole, sjajne fabrike, uredne travnjake i staze. Ni{ta ih drugo nije moglo u~initi toliko sli~nim komadima {arene hartije. "Ovo je, mislim, to utvr|enje", primeti îfoilisk uz uobi~ajeno zadovoljstvo {to je uputio netakti~nu opasku u trenutku kada je to najmanje poèljno. "Sasvim se pretvorilo u ru{evine", re~e Pae. "Zacelo je prazno." "Ho}e{ li da se zaustavimo i pogledamo, [eve~e?" upita îfoilisk, spreman da kucne na prozor~e voza~a. "Ne", uzvrati [evek. Video je ono {to èli da vidi. U Driu se i dalje nalazilo utvr|enje. Nije mogao da u|e u njega i upusti se u traganje me|u sru{enim dvoranama za }elijom u kojoj je Odo provela devet godina. Znao je kako izgleda jedna zatvorska }elija. Podigao je pogled, jo{ krutog i hladnog lica, ka te{kim, tamnim zidovima koji su se sada uznosili gotovo nad kolima. Ovde sam ve} veoma dugo, re~e utvr|enje, i jo{ se tu nalazim. Kada se vratio u svoje odaje, posle ve~ere u obedovaonici vi{eg nastavnog osoblja, seo je sam pokraj kamina u kome nije gorela vatra. U A-Iou je bilo leto i pribliàvao se najduì dan u godini, tako da se jo{ nije spustio mrak, iako je bilo ve} osam sati. Nebo sa one strane lu~nih prozora i dalje je sadràlo primese dnevne boje, ~iste, ne`ne plaveti. Vazduh je bio blag, pun mirisa poko{ene trave i vla`ne zemlje. Sa druge strane gaja, u kapeli, gorelo je svetlo i ~ula se prigu{ena muzika kroz tanano uskome{an vazduh. Ne pti~ji poj, ve} ljudska muzika. [evek je stao da slu{a. Neko je ve`bao Broj~ana saglasja na kapelskom harmonijumu. [eveku su ona bila podjednako poznata kao i svakom Ura{aninu. Odo nije poku{ala da obnovi osnovne muzi~ke odnose

53

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka kada je obnavljala odnose ljudi. Oduvek je uvaàvala nu`nosti. Naseljiva~i sa Anaresa ostavili su za sobom zakone ~oveka, ali su zato poneli zakone saglasja. Velika, mirna prostorija bila je senovita i utihla, postaju}i sve tamnija. [evek se osvrnuo po njoj, osmotriv{i savr{ene lukove prozora, pomalo sjajne ivice parketnog poda, sna`nu, tmastu zakrivljenost kamenog dimnjaka, zidove sa drvenom oplatom, zadivljuju}e srazmerne. Bila je to divna i humana prostorija. Bila je to veoma stara prostorija. Ova ku}a vi{eg nastavnog osoblja, kazali su mu, podignuta je 540. godine, pre ~etiri stole}a, dve stotine trideset godina pre Naseobine na Anaresu. Pokolenja predava~a ìvela su, radila, razgovarala, razmi{ljala, spavala, umirala u ovoj prostoriji pre no {to se Odo uop{te rodila. Broj~ana saglasja klizila su preko travnjaka, kroz tamne kro{nje gaja, vekovima. Ovde sam ve} veoma dugo, re~e prostorija [eveku, i jo{ se tu nalazim. [ta ti radi{ ovde? Ni{ta nije odgovorio. Uop{te nije imao prava na svekolike draì i blagodeti ovoga sveta, stvorene i odràvane radom i predano{}u, verno{}u njegovih ìtelja. Raj je za one koji stvaraju raj. On ovde nije pripadao. Bio je kraji{nik, pripadnik soja koji je porekao vlastitu pro{lost, vlastitu istoriju. Naseljiva~i Anaresa okrenuli su le|a Starom svetu i njegovoj pro{losti i potpuno se posvetili budu}nosti. Ali kao {to budu}nost jama~no postaje pro{lost, tako i pro{lost postaje budu}nost. Pore}i ne zna~i i posti}i. Odonjani koji su oti{li sa Urasa pogre{ili su, pogre{ili u svojoj o~ajni~koj hrabrosti, {to su porekli vlastitu istoriju, {to su se odrekli mogu}nosti povratka. Istraìva~ koji ne}e da se vrati ili da uputi natrag svoje brodove kako bi ispri~ao svoju pri~u nije istraìva~, ve} samo pustolov; a njegovi sinovi ro|eni su u izganstvu. Zavoleo je Uras, ali kakva je korist bila od ~e`njive ljubavi? On nije bio deo ovog sveta. Ba{ kao {to nije bio ni deo svog rodnog sveta. Samotnost, izvesnost izdvojenosti, koju je iskusio jo{ u prvim satima na Obazrivom, rasla je u njemu i vaspostavljala se kao pravo stanje, prenebegavano, potiskivano, ali potpuno. Bio je sam, ovde, zato {to je poticao iz dru{tva koje je samo sebe izgnalo. Oduvek je bio sam na vlastitom svetu zato {to se izgnao iz svog dru{tva. Naseljiva~i su odstupili jedan korak. On je odstupio dva. Stajao je sam, zato {to je preuzeo metafizi~ki rizik. A bio je dovoljno budalast da pomisli kako bi mogao da posluì zbliènju dva sveta kojima nije pripadao. Plavetnilo no}nog neba sa druge strane prozora privu~e mu pogled. Povrh neodre|ene tame kro{nji i tornja kapele, iznad tmaste linije brda, koja su no}u uvek izgledala manja i udaljenija, poja~avala se neka svetlost, zama{an blagi sjaj. Izlazak meseca, pomisli on, uz prijatno ose}anje poznatosti. Ne postoji prekid u celovitosti vremena. Gledao je kako mesec izlazi dok je jo{ bio mali, sa prozora obitavali{ta u Prostranim Ravnicama, sa Palatom; povrh brda njegovog detinjstva; preko suvih ravnica Pra{ine; iznad krovova Abenaja, sa Takver koja je to posmatrala pokraj njega. Ali to nije bio ovaj mesec.

54

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Senke su se pomicale oko njega, ali on je nepomi~no sedeo dok se Anares dizao iznad tu|inskih brda, pun, pro{aran zagasitosma|im i plavobelim prelivima, blistav. Svetlost njegovog sveta ispuni mu prazne {ake. 4. ANARES Kada je diriàbl, pre{av{i povrh poslednjeg visokog prevoja Ne Tere, skrenuo ka jugu, sunce koje se spu{talo ka zapadu probudilo je [eveka, sijaju}i mu pravo u lice. Prespavao je najve}i deo dana, tre}eg na svom dugom putovanju. No} opro{tajne zabave bila je sada ~itavih pola sveta iza njega. Zevnuo je, protrljao o~i i zatresao glavom, poku{av{i da odagna iz u{iju duboko brujanje motora diriàbla, a onda se potpuno rasanio, shvativ{i da je putovanje gotovo okon~ano, da su ve} zacelo sasvim blizu Abenaja. Priljubio je lice uz pra{njavi prozor i odista - dole, izme|u dva niska lanca breùljaka boje r|e, pruàlo se veliko polje ogra|eno zidom, kosmodrom. Pomno se zagledao, nastoje}i da razabere da li se na rampi nalazi neki svemirski brod. Ma koliko Uras bio vredan prezira, on je ipak predstavljao drugi svet; èleo je da vidi jedan brod sa drugog sveta, tog putnika kroz suv i uàsan bezdan, proizvod tu|inskih ruku. Ali na kosmodromu nije bilo broda. Teretnjaci sa Urasa dolazili samo osam puta godi{nje, zadràvaju}i se tek toliko koliko je bilo potrebno za istovar i utovar. Oni nisu bili dobrodo{li posetioci. [tavi{e, za neke Anare{ane predstavljali su stalno obnavljano poniènje. Donosili su fosilna goriva i naftne prera|evine, izvesne sloène ma{inske delove i elektronske sastavke ~ijoj izradi Anare{ani jo{ nisu bili dorasli, a ~esto i neki novi soj vo}ki ili ìtarica radi ispitivanja. Vra}ali su na Uras pun tovar ìve, bakra, aluminijuma, urana, kalaja i zlata. Za njih je to bila veoma unosna razmena. Deoba ovih tovara osam puta godi{nje predstavljala je najdi~niji zadatak ura{kog Ve}a svetskih vlada i najzna~ajniji doga|aj na ura{koj svetskoj berzi. U stvari, Slobodan svet Anares bio je rudarska kolonija Urasa. Ova okolnost nije prestajala da ti{ti Anare{ane. Svakog pokolenja, svake godine, u raspravama u UPR-u u Abenaju mogla su se ~uti èstoka protivljenja tim povodom. "Za{to nastavljamo te zelena{ke poslovne transakcije sa ratobornim posednicima?" Hladnije glave uvek su davali isti dogovor: "Ura{ane bi vi{e stajalo da sami vade rude; zbog toga i ne preduzimaju invaziju na nas. Ali ako bismo prekr{ili ugovor o razmeni, oni bi jama~no primenili silu." Ljudima, me|utim, koji nikada nisu platili novcem ni za {ta, te{ko je da svate psihologiju ko{tanja, logiku trì{ta. Sedam pokolenja mira nisu doneli poverenje. To je i bio razlog {to za radno odredi{te koje se nazivalo Odbrana nikada nisu traèni dobrovoljci. Preteàn deo rada u okviru Odbrane bio je tako dosadan da se uop{te nije nazivao rad na praviku, u kome su se istom re~i ozna~avali rad i igra, ve} klegi~, dirin~enje. Radnici iz Odbrane sa~injavali su posadu dvanaest starih me|uplanetnih brodova, odràvaju}i ih u ispravnom stanju i drè}i ih na orbiti, gde su obrazovali straàrsku mreù; vr{ili su, zatim, radarski i radioteleskopski nadzor po zabitim, samotnim mestima; obavljali su neprijatne zadatke po kosmodromima. Pa ipak, za

55

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka poslove u Odbrani uvek je postojala lista ~ekanja. Ma koliko bio pragmati~an moral koji je jedan mladi Anare{anin sticao, ìvot je ipak kipteo u njemu, nalaù}i ~ovekoljublje, vlastito `rtvovanje, prostor za apsolutni gest. Samotnost, budnost, opasnost, svemirski brodovi: sve je to odisalo duhom romanti~nosti. Upravo je ta ~ista romanti~nost nagnala [eveka, da nosa priljubljenog uz prozor, netremice posmatra sve dok pusti kosmodrom nije is~ezao iza diriàbla, ostaviv{i ga razo~aranog zato {to na rampi nije video izan|ali teretnjak za prevoz rude. Ponovo je zevnuo, proteglio se, a onda bacio pogled napred da bi ustanovio {ta se tamo moè videti. Diriàbl je prolazio preko poslednjeg niskog lanca Ne Tere. Pred njim, pruàju}i se prema jugu sa planinskih obronaka, blistav u popodnevnoj svetlosti, leào je veliki, isko{eni pojas zelenog. Gledao ga je ispunjen ~u|enjem, ba{ kao {to su ga gledali i njegovi preci, pre {est hiljada godina. U tre}em hiljadugodi{tu na Urasu astronomi-sve{tenici iz Serdonoua i Duna posmatrali su kako godi{nja doba menjaju ùtosme|u sjajnost Drugosveta i davali su misti~ne nazive ravnicama, planinskim vencima i morima koja su odraàvala sun~anu svetlost. Jednu oblast koja bi se zazelenela pre svih ostalih u lunarnoj novoj godini nazvali su Ans Hos, Vrt Uma: Raj Anaresa. U potonjim hiljadugodi{tima teleskopi su pokazali da su `reci bili sasvim u pravu. Ans Hos je uistinu predstavljao najpogodnije mesto na Anaresu; i prvi brod sa ljudskom posadom upu}en na mesec spustio se sred tog zelenila izme|u planina i mora. Ali za Raj Anaresa ispostavilo se da je suv, hladan i vetrovit, dok je ostali deo planete bio jo{ r|aviji. @ivot se tu nikada nije razvio iznad nivoa riba i bescvetnih biljaka. Vazduh je bio redak, sli~an vazduhu na veoma velikim visinama Urasa. Sunce je peklo, vetar je smrzavao, pra{ina je gu{ila. Dve stotine godina posle prvog spu{tanja Anares je bio istraèn, kartografisan, ispitan, ali ne i kolonisan. Za{to se preseliti u pustinje kojima zavija vetar kada u predivnim dolinama Urasa ima prostora u izobilju? Ali zato su tu otvoreni rudnici. Tokom devetog i po~etkom desetog hiljadugodi{ta, u razdobljima kada se ne{tedimice tra}ilo, rudna blaga Urasa gotovo su sasvim iscrpena; kako je u me|uvremenu usavr{eno raketarstvo, postalo je jednostavnije otvoriti rudnike na mesecu nego pribavljati potrebne metale iz oskudnih ura{kih rudnika ili morske vode. Ura{ke godine IX-738. osnovano je naselje u podno`ju planina Ne Tere, blizu nalazi{ta ìve u starom Ans Hosu. Mesto je dobilo naziv Varo{ Anares. No nije posredi bila prava varo{, zato {to nije bilo èna. Mu{karci bi tu proveli po dve ili tri godine, rade}i kao rudari ili tehni~ari, a potom bi se vra}ali natrag, na pravi svet. Mesec i njegovi rudnici nalazili su se pod pravnim nadle{tvom Ve}a svetskih vlada, ali na mese~evoj isto~noj polulopti nacija Tu imala je jednu malu tajnu: raketnu bazu i naselje kopa~a zlata, sa kojima su bili ène i deca. Oni su stvarno ìveli na mesecu, ali niko to drugi nije znao osim njihove vlade. Upravo pad te vlade godine 771. doveo je do predloga, u Ve}u svetskih vlada, da se mesec ustupi Me|unarodnom dru{tvu odonjana - da se oni potkupe jednim svetom pre no {to kobno budu podrili vlast zakona i

56

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka nacionalni suverenitet na Urasu. Varo{ Anares bila je evakuisana, a usred op{te pometnje u Tuu na brzinu su upu}ene dve poslednje rakete da dovezu kopa~e zlata. Nisu se, me|utim, svi me|u njima odlu~ili na povratak. Nekima su se vi{e dopale pustinje kojima zavija vetar. Preko dvadeset godina dvanaest brodova koje je odonjanskim Naseljiva~ima stavilo na raspolaganje Ve}e svetskih vlada kretalo se izme|u dva sveta, sve dok milion du{a koje su izabrale novi ìvot nisu sve prevezene preko suvog bezdana. Kosmodrom je potom bio zatvoren za dalju imigraciju, a otvoren jedino za teretne brodove koji su vr{ili prevoz shodno odredbama ugovora o razmeni. U Varo{i Anares tada se nalazilo sto hiljada ìtelja i ona je dobila nov naziv, Abenaj, {to je na novom jeziku novog dru{tva zna~ilo Um. Decentralizacija je predstavljala su{tinsko svojstvo u Odoinim planovima za dru{tvo ~ije osnivanje nije doìvela. Nije, me|utim, imala nameru da poku{a sa deurbanizacijom civilizacije. Iako je smatrala da prirodna granica veli~ine jedne zajednice biva odre|ena njenom zavisno{}u od neposredne okoline u pogledu hrane i energije, predvi|ala je da sve zajednice budu povezane komunikacionim i saobra}ajnim mreàma, kako bi dobra i zamisli mogli da stignu svuda gde vlada potreba za njima, a upravljanje stvarima moglo da dejstvuje brzo i lako, tako da nijedna zajednica ne bude odse~ena od promena i me|udejstava. Ali tom vezom nije trebalo upravljati odozgo nadole. Nije trebalo da postoji nikakvo kontrolno sredi{te, prestonica, nikakvo ustrojstvo birokratske ma{inerije koja samu sebe ovekove~uje, ba{ kao ni vladaju}i porivi pojedinaca koji teè da postanu zapovednici, {efovi, poglavari dràve. Njeni planovi, me|utim, bili su utemeljeni u izda{nom tlu Urasa. Na neplodnom Anaresu zajednice su se morale veoma razuditi u potrazi za hranom i energijom, a samo su retke mogle da se same izdràvaju, ma koliko ljudi suàvali svoje predstave o tome {ta je neophodno za izdràvanje. Ovo suàvanje uistinu je bilo veoma drasti~no, ali postojao je jedan minimum ispod koga nisu èleli da idu; nisu hteli da se vrate na preurbano, pretehnolo{ko, plemensko stanje. Znali su dobro da je njihov anarhizam proizvod veoma razvijene civilizacije, sloène, raznolike kulture, postojane ekonomije i visoko industrijalizovane tehnologije kadre da odràva obimnu proizvodnju i brzi prevoz dobara. Ma koliko bile velike razdaljine koje su razdvajale naseobine, oni su nastojali da o~uvaju ideal sloènog organizma. Najpre su izgradili puteve, a onda ku}e. Posebne sirovine i proizvodi svake oblasti neprekidno su se razmenjivali u sloènom procesu ravnoteè: one ravnoteè raznovrsnosti koja predstavlja osobenost ìvota, prirodne i dru{tvene ekologije. Ali, re~eno analognim na~inom, ne moète imati nervni sistem bez bar jedne ganglije, a po mogu}stvu mozga. Moralo je postojati sredi{te. Ra~unari koji usagla{uju upravljanje stvarima, podelom rada, razdeobom dobara kao i sredi{nji federativi ve}ine radnih sindikata nalazili su se jo{ od po~etka u Abenaju. Tako|e od po~etka Naseljiva~i su bili svesni da ta neizbe`na centralizacija predstavlja stalnu pretnju kojoj se valja suprostaviti stalnom budno{}u.

57

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka O, dete Anarhijo, beskrajno obe}anje, beskrajna bri`nosti. Ja oslu{kujem, oslu{kujem u no}i pokraj kolevke duboke poput no}i je li sa detetom sve u redu. Pio Atean, koji se na praviku prozvao Tober, napisao je ove stihove u ~etranaestoj godini Naseobine. Prvi poku{aji odonjana da preto~e svoj novi jezik, svoj novi svet, u pesni{tvo bili su kruti, nespretni, dirljivi. Abenaj, um i sredi{te Anaresa, bio je sad tu, pred diriàblom, na velikoj, zelenoj ravnici. To blistavo, duboko zelenilo polja delovalo je veoma ubedljivo: boja koja ne poti~e sa Anaresa. Jedino su ovde i na toplim obalama Keranskog mora uspevale ìtarice sa Starog sveta. Na drugim mestima glavni usevi bili su povr{inski holum i bleda trava mene. Kada je [eveku bilo devet godina, njegovo popodnevno {kolsko zaduènje tokom vi{e meseci bilo je da se stara o ukrasnim biljkama u zajednici Prostranih Ravnica - o tananom, egzoti~nom bilju koje je trebalo hraniti i izlagati suncu ba{ kao i bebe. Pomagao je jednom starcu u tom spokojnom i revnosnom zadatku, zavoleo ga je, kao i biljke, prljav{tinu, rad. Kada je ugledao boju Abenajske ravnice, prisetio se starca, mirisa |ubriva od ribljeg ulja i boje prvih lisnih pupoljaka na tankim, golim granama, tog jarkog, ìvog zelenila. Ugledao je u daljini, me|u bodrim poljima, duga~ku, belu mrlju koja se razbila u kocke, sli~ne prosutim zrncima soli, dok je diriàbl prolazio odozgo. Jato zaslepljuju}ih bleskova na isto~nom rubu grada nagnalo ga je da za`mirka, i za trenutak mu se pred o~ima pojavi{e tamne ta~kice: velika, paraboli~na ogledala koja su obezbe|ivala solarnu toplotu za abenajske rafinerije. Diriàbl se spustio pokraj jednog robnog skladi{ta u ju`nom kraju grada, i [evek se zaputio ulicama najve}eg naselja na svetu. Bile su to prostrane, ~iste ulice. Nisu postojale senke zato {to je Abenaj leào na manje od trideset stepeni severno od polutara, a sve zgrade bile su niske, izuzev stamenih, vitkih kula turbina na vetar. Sunce je belo sijalo na ~vrstom, tamnom, plavoljubi~astom nebu. Vazduh je bio bistar i ~ist, bez dima i vlage. Stvari su se odlikovale ìvo{}u, ~vrstinom bridova i uglova, jasno}om. Sve je stajalo zasebno, samostalno. Sastojci koji su sa~injavali Abenaj bili su isti kao i u bilo kojoj drugoj odonjanskoj zajednici, ponovljeni mnogo puta: radionice, fabrike, obitavali{ta, spavaonice, sredi{ta za u~enje, sale za okupljanje, mesta gde se vr{ila razdeoba, skladi{ta, obedovaonice. Ve}e zgrade naj~e{}e su bile okupljene oko otvorenih trgova, {to je gradu davalo osnovno }elijsko ustrojstvo: jedna podzajednica ili susedstvo i{la je za drugom. Te{ka industrija i postrojenja za proizvodnju hrane obi~no su sme{tani u predgra|e, a }elijski sklop se i tu ponavljao u smislu da su srodne industrije stajale jedne

58

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka uz drugu na odre|enom trgu ili u ulici. Prvi takav skup kroz koji je [evek pro{ao bio je niz trgova, tekstilna ~etvrt, pun postrojenja za obradu vlakna holuma, predionica koje su prele i tkale, radionica za bojenje, mesta za razdeobu tkanina i ode}e; sredi{ni deo svakog trga sadrào je malu {umu drvenih motki koje su od vrha do tla bile iski}ene zastavama i zastavicama svih boja bojadìjskog ume}a, ponosno obznanjuju}i lokalnu industriju. Ve}ina gradskih zgrada bile su me|usobno veoma sli~ne, bez ukrasa, stameno gra|ene od kamena ili izlivenog penastog kamena. Neke su u [evekovim o~ima izgledale veoma velike, ali su gotovo sve bile samo jednospratnice, zbog u~estalosti zemljotresa. Iz istog razloga prozori su bili mali, izra|eni od ~vrstve silicijumske plastike koja se nije rasprskavala. Bili su mali, ali ih je bilo mnogo, zato {to se nije moglo ra~unati na ve{ta~ku rasvetu izme|u jednog sata pre svitanja i jednog sata po zalasku sunca. Grejanje bi se isklju~ivalo kada bi spoljnja temperatura prema{ila pedeset pet stepeni Faranhajtove lestvice. Nije stvar bila u tome {to je Abenaj oskudeva u energiji: postojale su turbine na vetar i generatori na temperaturne razlike izme|u povr{ine i unutra{njosti zemlje, koji su obezbe|ivali grejanje; ali na~elo organske ekonomije bilo je od odve} su{tinske va`nosti za dejstvovanje dru{tva da ne bi duboko delovalo na etiku i estetiku. 'Suvi{nost je izmetina', napisala je Odo u Analogiji. 'A izmetina zadràna u telu jeste otrov.' U Abenaju nije bilo otrova; goli grad, svetao, sjajnih i postojanih boja, ~istog vazduha. Bio je tih. Mogli ste ga videti celog, kako leì poput prosutih zrnaca soli. Ni{ta nije bilo skriveno. Trgovi, jednostavne ulice, niske zgrade, neogra|ena radili{ta - sve se to odlikovalo ìvo{}u i delatno{}u. Kora~aju}i, [evek je neprekidano bio svestan kora~anja drugih ljudi, njihovog rada, razgovora, lica koja su prolazila, glasova koji su dozivali, ~avrljali, pevali, ìvih ljudi, ljudi koji su obavljali poslove, ljudi koji su pe{a~ili. Radionice i fabrike gledale su na trgove ili na svoja otvorena radili{ta, a vrata su im tako|e stajala otvorena. Pro{ao je pored jedne staklare u kojoj je radnik zahvatio ove}u koli~inu rastopljene mase podjednako leèrno kao {to bi kuvar zahvatio supu iz zdele da sipa u tanjir. Uz staklaru se nalazilo jedno ìvo radili{te gde su izlivani penasti kamenovi za gradnju. Predradnik grupe, jedna krupna èna u radnom odelu pobelelom od pra{ine, nadgledala je nalivanje jednog kalupa, propra}aju}i ga glasnim i blistavim jezi~kim izlivima. Potom je do{la jedna mala fabrika ìce, pa ~etvrt sa praonicama, radionica u kojoj su se proizvodili i opravljali muzi~ki instrumenti, ~etvrt u kojoj se vr{ila razdeoba sitnih dobara, pozori{te, ciglana. Radinost kojom se odlikovalo svako mesto bila je o~aravaju}a i uglavnom potpuno izloèna pogledima prolaznika. Deca su se vrzmala unaokolo: neka su pomagala u radu odraslima, dok su se druga zabavljala pravljenjem kola~a od blata i igranjem na ulici; jedna devoj~ica sedela je na krovu sredi{ta za u~enje sa nosom duboko u nekoj knjizi. Proizvo|a~ ìce ukrasio je pro~elje svoje radionice viticama od raznobojnih kablova, {to je tvorilo vedar i kitnjast prizor. Plima pare i razgovora koja je dopirala kroz {irom otvorena vrata perionice bila je uistini silovita. Nijedna vrata nisu bila zaklju~ana, a samo su retka dràna zatvorena. Nije bilo preru{avanja niti reklama. Sve je bilo javno - svekoliki rad, sav ìvot grada - dostupno

59

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka pogledu i rukama. A svaki ~as niz Ulicu skladi{ta projurila bi neka stvar uz resku zvonjavu, vozilo puno ljudi i sa ljudima iski}enim svuda po izbo~inama na spoljnjem delu; neke starice èstoko su klele zato {to vozilo, u kome su se nalazile, nije dovoljno dugo stajalo na njihovoj stanici kako bi imale vremena da se iskobeljaju napolje; jedan de~ak grozni~avo se upinjao da ga prati na triciklu napravljenom u ku}noj radinosti; elektri~ne varnice padale su na raskr{}ima u pravom pljusku sa ìca {to su se pruàle gore: kao da je ta spokojna, sna`na ìvost ulica s vremena na vreme narastala do ta~ke pra`njenja, da bi onda suknula uz prasak, plavo rasprskavanje i miris ozona. Bili su to Abenajski omnibusi ~iji je prolazak izazivao ushi}enje kod prolaznika. Ulica skladi{ta zavr{avala se velilkim, otvorenim mestom gde se jo{ pet ulica zra~no ulivalo u trougaoni park pun trave i drve}a. Ve}ina parkova na Anaresu bili su de~ija igrali{ta ispunjena prljav{tinom i peskom, sa malo {ipra`ja i po kojim stablom holuma. Ovaj se, me|utim, razlikovao. [evek je pre{ao preko kolovoza na kome nije bilo saobra}aja i u{ao u park; video ga je ranije na mnogim slikama, i to ga je sad privuklo, kao i èlja da izbliza osmotri tu|inska drveta, ura{ka stabla, da neposredno iskusi zelenilo nebrojenog li{}a. Sunce se spu{talo, nebo je bilo prostrano i vedro, zatamnjuju}i se ka purpuru u zenitu, a tama svemira ukazivala se kroz retku atmosferu. U{ao je pod drve}e, obazriv, oprezan. Zar ne predstavljaju prekomernost, ovi izobilni listovi? Stabla holuma sasvim su uspe{no prolazila sa ~etinama i iglicama, imaju}i taman koliko je potrebno. Nije li sva ta bujnost li{}a naprosto suvi{nost, izmetina? Ova stabla nisu mogla uspevati bez plodnog tla, stalnog navodnjavanja i mnogo pa`nje. Nije odobravao njihovu rasipnost, ne{tedimi~nost. Stao je da kora~a me|u njima, ispod njih. Tu|inska trava bila je meka pod stopalima. înilo mu se kao da hoda po ìvom mesu. Vratio se na stazu. Tamni udovi stabala sezali su nagore iznad njegove glave, drè}i svoje mnogobrojne, {iroke, zelene {ake povrh njega. Ispunilo ga je strahopo{tovanje. Ose}ao se pun blaènstva, iako tu nije do{ao da potraì blaènstvo. Ne{to dalje napred, niz stazu koje je postajala sve tamnija, jedna osoba sedela je i ~itala na kamenoj klupi. [evek krenu lagano napred. Pri{ao je do klupe i zagledao se u priliku koje je sedela pognute glave nad knjigom u zelenozlatnom sumraku pod drve}em. Bila je to èna od pedeset ili {ezdeset godina, neobi~no odevena, sa kosom vezanom na temenu u ~vor. Njena leva {aka, koja je joj po~ivala na bradi, gotovo je skrivala kruta usta, dok je u desnoj dràla hartije poloène na kolena. Te hartije bile su te{ke; hladna {aka na njima tako|e je bila te{ka. Svetlost je brzo ~ilela, ali ona uop{te nije podizala pogled, nastavljaju}i da ~ita korekturne otiske Dru{tvenog organizma. [evek je neko vreme posmatrao Odo, a zatim je seo na klupu pokraj nje. Osmotrio je ~vrst, tuàn profil, kao i {ake, stara~ke {ake. Potom je podigao pogled prema stenovitim granama. Tog ~asa je prvi put u ìvotu shvatio da Odo, ~ije je lice poznavao jo{ od detinjstva, ~ije su zamisli trajno po~ivale u sredi{tu njegovog uma i umova svih ljudi koje je poznavao, da Odo nikada nije kro~ila na Anares: da je ìvela, umrla i bila sahranjena u senci drve}a sa zelenim li{}em, u nezamislivim gradovima,

60

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka me|u ljudima koji su govorili nepoznatim jezicima, u jedno drugom svetu. Odo je bila tu|in: izgnanik. Mladi} je sedeo pokraj kipa, u smumraku, gotovo potpuno nepomi~an kao i ona. Kona~no svativ{i da se ve} sasvim smrklo, on ustade i ponovo se zaputi u ulice, raspita{i se uz put kako da do|e do Sredi{njeg instituta nauka. Institut nije bio daleko; stigao je tamo nedugo po{to su se upalila svetla. Registratorka ili deùrna nalazila se u maloj kancelariji na ulazu, ~itaju}i. Morao je da zakuca na otvorena vrata da bi joj privukao pa`nju. "[evek", re~e on. Bilo je uobi~ajeno da se razgovor sa neznancem zapo~ne ponudom vlastitog imena kao svojevrsne ru~ke za koju bi se ovaj uhvatio. Nije bilo mnogo drugih ru~ki koje bi se mogle ponuditi. Nije bilo ~inova, niti naziva ~inova, nikakvih konvencionalnih oblika u~tivog oslovljavanja. "Kokvan", uzvrati èna. "Zar nije trebalo da do|e{ ju~e?" "Promenili su red vo`nje teretnog diriàbla. Ima li neki prazan krevet u jednoj od spavaonici?" "Broj ~etrdeset {est je za tebe. Preko dvori{ta, zgrada levo. Ima{ poruku od Sabula. Kaè da navrati{ do njega ujutru u ured za fiziku." "Hvala!" re~e [evek i zaputi se preko prostranog, poplo~anog dvori{ta, nji{u}i prtljag u ruci - zimski kaput i rezervni par ~izama. Svetla su bila uklju~ena u sobama svuda oko ~etvorougla dvori{ta. ûlo se àmorenje, ose}alo se prisustvo ljudi u spokoju koju je vladao unaokolo. Ne{to se kome{alo u bistrom, reskom vazduhu gradske no}i, ose}anje drame, obe}anja. Vreme ve~ere jo{ nije bilo pro{lo i on je nakratko svratio u obedovaonicu Instituta da vidi da li se zadràlo ne{to hrane za putnika-namernika. Ustanovio je da mu je ime ve} stavljeno na redovni spisak, kao i da je hrana izvrsna. Postojao je ~ak i desert, kompot. [evek je voleo slatki{e, a kako je bio jedan od poslednjih na ve~eri i kako je preostalo puno kuvanog vo}a, uzeo je jo{ jedno sledovanje. Jeo je sam za malim stolom. Za ve}im stolovima, u blizini, skupine mladih ljudi razgovarala su preko praznih tanjira; do njega su dopirali odlomci rasprava o pona{anju argona na veoma niskim temperaturama; o pona{anju jednog predava~a hemije na nekom kolokvijumu, o takozvanim zakrivljenostima vremena. Dvoje-troje ljudi ga je pogledalo; nisu pri{li da porazgovaraju sa njim, kao {to bi to u~inili ljudi u maloj zajednici kad bi im do{ao stranac; pogledi im nisu bili neprijateljski, mo`da samo pomalo izazovni. Na{ao je sobu ~etrdeset {est u jednom duga~kom hodniku punom zatvorenih vrata u obitavali{tu. Sve su to o~igledno bile jednokrevetne sobe, i on se zapita zbog ~ega ga je registratorka poslala ovamo. Od kada je napunio dve godine, stalno je ìveo u spavaonicama, sobama u kojima se nalazilo od ~etiri do deset kreveta. Zakucao je na vrata sobe broj ~etrdeset {est. Ti{ina. Otvorio je vrata. Bila je to mala, jednokrevetna soba, prazna, slabo osvetljena rasvetom iz hodnika. Uklju~io je svetiljku. Dve stolice, jedan sto, logaritmar pohaban od upotrebe, nekoliko knjiga i jedno ru~no tkano, narandàsto }ebe, uredno presavijeno na krevetskom uzvi{enju. Neko drugi ovde ìvi, registratorka je pogre{ila. On zatvori vrata. Zatim ih ponovo otvori da bi ugasio svetlo.

61

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Na stolu ispod svetiljke nalazila se jedna bele{ka, ispisana na istrgnutom komadu hartije: "[evek, Ured za fiziku, ujutro. 2-4-1-154. Sabul." Spustio je kaput na jednu stolicu, a ~izme na pod. Stajao je neko vreme i ~itao naslove knjiga: uobi~ajeni priru~nici iz fizike i matematike sa zelenim povezom i Krugom @ivota od{tampanim na koricama. Oka~io je kaput u orman i odloìo ~izme. Bri`ljivo je navukao zavesu na ormanu. Pre{ao je preko sobe do vrata: ~etiri koraka. Zastao je tu, oklevaju}i pun minut, a onda, prvi put u ìvotu, zatvorio vrata vlastite sobe. Sabul je bio nizak, zdepast, neuredan ~ovek od svojih ~etrdeset godina. Dlake na licu bile su mu tamnije i grublje nego {to je to uobi~ajeno, zgu{njavaju}i se u pravu bradu ispod donje usne. Nosio je teàk zimski ogrta~, prema ~ijem se izgledu moglo zaklju~iti da ga nije skidao jo{ od pro{le zime; krajevi rukava bili su pocrneli od prljav{tine. Opho|enje mu je bilo preko i sitni~avo. Govorio je u odlomcima, ba{ kao {to je i bele{ke pisao na odlomcima hartije. Gun|ao je. "Mora}e{ da nau~i{ iotski", progun|a on [eveku. "Da nau~im iotski?" "Rekao sam da nau~i{ iotski." "Za{to?" "Kako bi mogao da ~ita{ dela iz ura{ke fizike! Radove Atroa, Toa, Baiska i ostalih. Niko ih nije preveo na pravik, niti je verovatno da }e to u~initi. Mo`da je najvi{e {estoro ljudi na Anaresu u stanju da razume te stvari. Na bilo kom jeziku." "Kako mogu da nau~im iotski?" "Iz gramatike i re~nika!" [evek nije popu{tao. "Gde da ih na|em?" "Ovde", progun|a Sabul. Stao je da pretura po neurednim policama sa malim knjigama u zelenom povezu. Pokreti su mu bili ùstri i razdra`ljivi. Kona~no je prona{ao dva debela, nepovezana toma na donjoj polici i sa treskom ih spustio na sto. "Obavesti me kad postane{ kadar da ~ita{ Atroa na iotskom. Ni{ta ne mogu sa tobom pre toga." "Koju vrstu matematike koriste ti Ura{ani?" "Nema ni~eg sa ~im ti ne bi mogao da izi|e{ na kraj." "Radi li neko ovde na hronotopologiji?" "Da, Turet. Moè{ porazgovarati sa njim. Nema potrebe da poha|a{ njegov kurs." "Predvideo sam da poha|am Gvarabina predavanja." "Zbog ~ega?" "Njeni radovi o u~estalosti i periodu..." Sabul sede, ali odmah ponovo ustade. Bio je nesnosno nemiran, nemiran ali i krut, prava ra{pa od ~oveka. "Ne gubi vreme. Daleko si iznad te starice u teoriji Sleda, a ostale zamisli o kojima ona pri~a ne vrede ni{ta." "Zanimaju me na~ela Istovremenosti."

62

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Istovremenosti! Kakvim vas je to profiterskim drekom Mitis tamo hranila?" Fizi~ar se netremice zagleda u njega, dok su mu ìle na slepoo~nicama nabubrele pod grubom, kratkom kosom. "Sam sam priredio i odrào kurs o tome." "Odrasti. Odrasti. Vreme je da odraste{. Sada si ovde. Ovde se bavimo fizikom, a ne religijom. Odbaci misticizam i odrasti. Koliko ti je vremena potrebno da nau~i{ iotski?" "Bilo mi je potrebno nekoliko godina da nau~im pravik", re~e [evek. Blaga ironi~nost ovog iskaza potpuno je promakla Sabulu. "Ja sam obavio to za deset dekada. Bilo mi je sasvim dovoljno da pro~itam Toov Uvod. Oh, prokletstvo, potreban ti je tekst na kome }e{ da radi{. Mogao bi da bude ba{ ovo. Evo. êkaj." Stao je da prebira po jednoj prenatrpanoj ladici i kona~no je izvukao jednu knjigu, neobi~nog izgleda, u plavom povezu, bez Kruga @ivota na koricama. Naslov je bio od{tampan zlatnim slovima i glasio je Poilea Afio-ite, {to nije zvu~alo odve} smisleno, a i oblici nekih slova bili su mu nepoznati. [evek se zagleda u knjigu, uze je od Sabula, ali je ne otvori. Drào ju je, stvar koju je èleo da vidi, tu|inski artefakt, poruku sa drugog sveta. Setio se knjige koju mu je Palat pokazao, knjige brojeva. "Vrati se kada bude{ u stanju to da ~ita{", progun|a Sabul. [evek se okrenu da po|e. Sabul glasnije zagun|a za njim: "ûvaj te knjige uza se. One nisu za op{tu potro{nju." Mladi} zastade, okrenu se i re~e posle kratkotrajnog oklevanja svojim mirnim, prili~no uzdrànim glasom: "Ne razumem." "Ne daj da ih neko drugi ~ita!" [evek ni{ta nije uzvratio. Sabul ponovo ustade i pri|e mu. "Slu{aj. Sada si ~lan Sredi{njeg instituta nauka, sindikata fizike, radi{ sa mnom, Sabulom. Shvata{ li? Povlastica je odgovornost. Je li tako?" "Treba da steknem znanje koje ne smem da delim", re~e [evek posle kra}e pauze, izrekav{i re~enicu kao da je posredi logi~ka tvrdnja. "Ako bi na ulici na{ao pakovanje eksploziva, da li bi ga 'podelio' sa svakim detetom koje bi nai{lo? Ove knjige su eksplozivi. Da li me sad shvata{?" "Da." "U redu." Sabul se okrenu, uputiv{i namrgo|en pogled koji je odraàvao endemi~nu, a ne neku posebnu ljutnju. [evek izi|e, nose}i oprezno dinamit, uz odvratnost i silnu radoznalost. Dao se na u~enje iotskog. Radio je sam u sobi ~etrdeset {est, zbog Sabulovog upozorenja, ali i zato {to mu je naprosto izgledalo najprirodnije da u~i sam. Jo{ u ranoj mladosti do{ao je do saznanja da se u izvesnim pogledima razlikuje od svih ostalih koje je poznavao. Za jedno dete svest o takvoj razli~itosti veoma je bolna,

63

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka jer, budu}i da jo{ ni{ta nije u~inilo, kao i da nije kadro da ne{to u~ini, ne moè nikako da je opravda. Pouzdano i blagonaklono prisustvo odraslih, koji su tako|e, na vlastite na~ine, razli~iti, predstavlja jedinu podr{ku koju takvo dete moè da ima; a [eveku je ona bila uskra}ena. Njegov otac je, dodu{e, bio beskrajno pouzdan i blagonaklon. Ma {ta da je [evek bio i {ta god da je u~inio, Palat je sve odobravao i bio je odan. Ali Palat se nije odlikovao istom razli~ito{}u. On je bio kao ostali, kao i svi drugi kojima je zajednica padala tako lako. Voleo je [eveka, ali mu nije mogao pokazati {ta je sloboda, ono uvaàvanje tu|e samotnosti kojim se ta samotnost jedino nadilazi. [evek je stoga bio naviknut na unutarnju izdvojenost koju su naru{avali svi uzgredni, svakodnevni dodiri sa ljudima, dru{tvenost ìvota u zajednici, kao i retka prijateljska druènja. Ovde, u Abenaju, nije imao prijatelja, a kako se na{ao izvan uslova zajedni~ke spavaonice nije sklopio nijedno novo prijateljstvo. Bio je odve} svestan, sa dvadeset godina, posebnosti vlastitog uma i karaktera da bi se pona{ao otvoreno i druèljubivo; bio je povu~en i izdvojen; njegove kolege studenti, vide}i da je ta izdvojenost stvarna, nisu ~esto poku{avali da mu pristupe. Zasebnost njegove sobe uskoro mu je postala draga. Po~eo je da uìva u svojoj potpunoj nezavisnosti. Izlazio je iz sobe jedino radi doru~ka i ve~ere u obedovaonici i hitrog svakodnevnog pe{a~enja kroz gradske ulice kako bi utaìo potrebe mi{i}a koji su oduvek bili navikli na ve`banje; potom bi se vra}ao u sobu ~etrdeset {est i gramatici iotskog jezika. Jednom u dekadi ili dve bio je pozvan na rad u zajednici, u okviru kru`nih smena koje su se nazvale 'deseti dan', ali ljudi sa kojima je tu radio bili su mu stranci, a ne prisni poznanici kao {to bi to bilo u nekoj maloj zajednici, tako da ti dani fizi~kog rada nisu donosili psiholo{ki prekid njegove izdvojenosti, niti njegovog napredovanja u u~enju iotskog. Sama gramatika, budu}i sloèna, ilogi~na i shematizovana, pri~injavala mu je zadovoljstvo. U~enje mu je i{lo brzo kada je jednom stekao osnovni fond re~i zato {to je znao {ta ~ita; poznavao je oblast i njenu terminologiju i kad god bi negde zapeo izlaz bi mu pokazivale ili vlastita intuicija ili neka matemati~ka jedna~ina. Mesta gde bi tada stizao nisu mu uvek bila poznata od ranije. Toov Uvod u temporalnu fiziku nije bio priru~nik za po~etnike. U vreme kada je stigao do polovine knjige [evek uop{te vi{e nije ~itao iotski ve} fiziku; tada je i shvatio za{to mu je Sabul naloìo da pre svega drugog pro~ita ura{ku fiziku. Oni su bili daleko ispred svega {to se radilo na Anaresu u poslednjih dvadeset godina. Najblistaviji uvidi o Sledu u radovima samog Sabula predstavljali su, zapravo, prevode sa iotskog, bez navo|enja autorsva. Upustio se u ~itanje i ostalih knjiga koje mu je Sabul dao, glavnih dela savremene ura{ke fizike. @ivot mu je postao jo{ samotniji. Nije uzimao udela u delatnostima studentskog sindikata, niti je poha|ao skupove bilo kog drugog sindikata ili federativa izuzev letargi~ne federacije za fiziku. Sastanci takvih grupa, koji su sluìli kako za prire|ivanje dru{tvenih akcija, tako i za sam dru{tveni ìvot, predstavljali su osnovni obrazac ìvljenja u bilo kojoj maloj zajednici, ali ovde, u gradu, izgledali su znatno manje va`ni. ôvek nije nu`no morao da im prisustvuje; uvek su postojali drugi koji su bili spremni da uzmu stvari u svoje ruke i da ih valjano obave. Ako se izuzmu

64

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka du`nosti vezane za deseti dan i uobi~ajeni domarski zadaci u njegovom obitavali{tu i laboratorijama, [evek je u potpunosti raspolagao svojim vremenom. êsto bi preskakao ve`banja, a povremeno i obroke. Nikada, me|utim, nije izostao sa jedinog kursa koji je poha|ao, sa Gvarabinih predavanja o U~estalosti i Periodu. Gvarab je bila prili~no stara, tako da je ~esto skretala sa teme i gubila nit izlaganja. Slu{aoci na njenim predavanjima bili su malobrojni i nejednaki. Ona je ubrzo uo~ila mr{avog mladi}a sa velikim u{ima koji je jedini stalno bio prisutan na njenim ~asovima. Svetle, postojane, pametne o~i srele su se sa njenima, upostojile je, probudile, ona se ozarila, povratila je izgubljeni vid. Stala je da visoko uzle}e, a ostali studenti u prostoriji gledali su je zbunjeni i za~u|eni, ~ak i upla{eni, ako su za to bili dovoljno inteligentni. Gvarab je sagledavala znatno ve}u vaseljenju nego {to je ve}ina ostalih ljudi bila kadra da vidi, i od tih vizija oni bi za`mirkali. No, svetlooki mladi} gledao je postojano. U njegovom licu ona je videla svoju radost. Ono {to je ona ponudila, {to je nudila celog svog veka, {to niko nikada nije podelio s njom, on je uzeo, on je podelio. Bio je njen brat, preko bezdana od pedeset godina, i njeno iskupljenje. Kada bi se sreli u prostorijama ureda za fiziku ili u obedovaonici, ponekad bi smesta otpo~injali razgovore o fizici, ali u drugim prilikama Gvarabi je nedostajalo snage za to, i tada bi malo {ta imali da kaù, jer starica je podjednako bila stidljiva kao i mladi}. "Ne jede{ dovoljno", kazala bi mu. On bi se na to osmehnuo, a u{i bi mu porumenele. Vi{e nisu znali {ta bi rekli. Po{to je proveo pola godine u Institutu, [evek je dao Sabulu rad na tri strane pod naslovom 'Kritika Atroove hipoteze beskrajnog Sleda'. Jednu dekadu kasnije Sabul mu je vratio rad, progun|av{i: "Prevedi ga na iotski." "Od po~etka sam ga i pisao uglavnom na iotskom", re~e [evek "budu}i da sam koristio Atroovu terminologiju. Napravi}u kopiju originala. Za{to?" "Za{to? Da ga vra`ji profiter Atro moè pro~itati. Brod dolazi petog dana naredne dekade." "Brod?" "Teretnjak sa Urasa!" I tako je [evek otkrio da se izme|u odeljenih svetova ne prevoze samo nafta i ìva, i ne samo knjige, kao one koje je on ~itao, nego i pisma. Pisma! Pisma posednicima, podanicima vlada zasnovanih na nejednakosti mo}i, pojedincima koji nu`no iskori{}avaju druge i koje drugi iskori{}avaju zato {to su pristali da budu zavrtnji u dràvi-ma{ini. Da li takvi ljudi odista razmenjuju zamisli sa slobodnim ljudima na neagresivan, dobrovoljan na~in? Mogu li uistinu da priznaju jednakost i da uzmu udela u intelektualnoj solidarnosti, ili mo`da samo poku{avaju da ostvare prevlast, da nametnu svoju mo}, da poseduju? Pomisao o stvarnom razmenjivanju pisama sa jednim posednikom uznemirila ga je, ali bilo bi zanimljivo ustanoviti... Mno{tvo takvih otkri}a bilo mu je nametano tokom prvih pola godine u Abenaju, tako da je kona~no morao shvatiti da je bio - i da je mo`da i dalje - veoma naivan: a jednom inteligentnom mladi}u takvo priznanje nipo{to ne pada lako.

65

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Prvo i jo{ najmanje prihvatljivo od tih otkri}a bilo je da treba da nau~i iotski, ali da znanje tog jezika sa~uva za sebe: za njega je to predstavljalo krajnje novu situaciju koja ga je u moralnom pogledu sasvim zbunjivala, tako da se on jo{ nije saìveo sa njom. O~igledno, on nije nikom neposredno naudio time {to nije podelio svoje znanje. Sa druge strane, kako bi to uop{te nekome moglo da naudi da zna da je on nau~io iotski, kao i da ga i sam moè nau~iti? Sloboda svakako pre leì u otvorenosti nego u tajnosti, a sloboda je uvek vredna rizika. No, on nikako nije uspevao da vidi u ~emu je rizik. Jednom mu je palo na um da je Sabul èleo da novu ura{ku fiziku zadrì za sebe - da je poseduje, kao vlasni{tvo, kao izvor mo}i nad svojim kolegama na Anaresu. Ali ova pomisao toliko je odudarala od [evekovog na~ina mi{ljenja da ju je on tek uz silne napore uop{te uobli~io umu, a kada se to dogodilo, smesta ju je odbacio, sa prezirom, kao pomisao koja je dostojna istinskog gnu{anja. Tu je zatim bila zasebna soba, jo{ jedna moralna bodlja. Ako biste kao dete spavali sami u jednokrevetnoj sobi, to je zna~ilo da se smetali ostalima u spavaonici i da oni to vi{e nisu hteli da podnose; sebi~arili ste. Samo}a je izjedna~avana sa sramotom. Kod odrasalih, pominjanje jednokrevetnih soba naj~e{}e je pretpostavljalo seks. Svako obitavali{te raspolagalo je izvesnim brojem jednokrevetnih soba, i par koji je èleo da ima odnos koristio je jednu od takvih slobodnih prostorija preko no}i, tokom dekade, ili ve} koliko bi mu se ushtelo. Par koji je sklopio orta{tvo uzimao je dvokrevetnu sobu; u malim mestima, gde se nije mogla na}i dvokrevetna soba, ortaci bi je ~esto dozidali za sebe uz spavaonicu i tako bi nastajao duga~ak, nizak, razvu~en niz dogradaka nazvan 'orta~ki {inski kamioni'. Izuzmu li se seksualni odnosi, nije bilo razloga da se ne spava u spavaonicama. Mogli ste izabrati neku malu ili veliku, a ako vam se nebi dopadali ljudi sa kojima biste je delili, uvek ste mogli pre}i u drugu spavaonicu. Svi su imali obezbe|enu radionicu, laboratoriju, studio, ambar, kancelariju ili ve} ono {to im je bilo potrebno za obavljanje posla; u kupatilima je ~ovek po volji mogao da bira zasebnost ili dru{tvo; seksualna zasebnost bila je sasvim dostupna i dru{tveno o~ekivana; izvan toga, me|utim, zasebnost je prestajala da bude funkcionalna. Predstavljala je suvi{nost, prekomernost. Ekonomija Anaresa nije mogla da izdrì gra|enje, odràvanje, grejanje i osvetljavanje pojedina~nih ku}a i stanova. Osoba koja bi se odlikovala istinski nedru{tvenom prirodom morala se izdvojiti iz dru{tva i sama starati o sebi. Ona je uìvala potpunu slobodu da tako postupi. Mogla je sagraditi sebi ku}u gde god bi poèlela (iako bi se, ako bi zaklonila neki lep vidik ili zauzela kakav plodni komad zemlje, na{la pod te{kim pritiskom suseda da se preseli negde drugde). Bilo je poprili~no samotnjaka i pustinjaka na okrajcima starijih anare{kih zajednica, koji su se pretvarali da nisu ~lanovi jedne dru{tvene vrste. Ali onima koji su prihvatili povlastice i obaveze ljudske solidarnosti, zasebnost je bila vrednost samo tamo gde je sluìla nekakvoj svrsi. [evekova prva reakcija na okolnost da je stavljen u zasebnu sobu bila je stoga delimi~no neodobravanje, a delimi~no posramljenost. Za{to su mu to dodelili? Ubrzo je odgonetnuo razlog. Bilo je to pravo mesto za njegovu vrstu posla. Ukoliko bi mu neka zamisao sinula u pono}, mogao je da uklju~i svetlo i da je zapi{e; ako bi mu do{la u svitanje, ne bi mu je odagnali iz glave razgovori i kome{anja ~etvoro ili petoro sobnih

66

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka sadruga koji bi tada ustajali; ukoliko mu op{te nikakva zamisao ne bi do{la i ako bi morao da po vascele dane provede sede}i za stolom i bulje}i kroz prozor, iza le|a mu se ne bi nalazio niko ko bi se pitao za{to povazdan dokoli~i. Zasebnost je, u stvari, bila gotovo podjednako poèljna za fiziku kao i za seks. Ali ipak, je li bila neophodna? U obedovaonici Instituta za ve~eru je uvek bio neki desert. [eveku se to veoma dopadalo, i kad god bi bilo vi{ka on ga je rado uzimao. Ali njegova savest, savest pripadnika organski ustrojenog dru{tva, suo~avala se sa te{kim varenjem. Zar svi, u svakoj obedovaonici od Abenaja do Krajnjeg, ne dobijaju isto sledovanje, isti deo? Oduvek su mu govorili da se tako ~ini i on se uvek u to osvedo~avao. Razume se, postojale su lokalne razlike: posebni proizvodi nekog kraja, nesta{ice, vi{kovi, vanredne prilike, kao {to je bio 'Projekat bivaci', slabi kuvari, dobri kuvari, u stvari beskrajna raznovrsnost u okviru nepromenjivih uslova. Ali nijedan kuvar nije bio toliko nadaren da napravi desert bez nu`nih sastojaka. Ve}ina obedovaonica sluìla je desert samo jednom ili dva puta u dekadi. Ovde se, me|utim, sluìo svake no}i. Za{to? Da li su ~lanovi Sredi{njeg instituta nauka bolji od ostalih ljudi? [evek nije postavio ovo pitanje nikome drugom. Dru{tvena svest, mi{ljenja ostalih, bila je najmo}nija moralna slika koja je odre|ivala pona{anje ve}ine Anare{ana, ali ona je u njemu dejstvovala malo manje mo}no nego kod ve}ine drugih. Preteàn deo njegovih problema stajao je izvan mogu}nosti shvatanja ostalih ljudi, i on je ve} navikao da se sam hvata uko{tac s njima, u ti{ini. Tako je postupio i sa ovim problemima, koji su mu pali znatno teè, na izvestan na~in, neko pote{ko}e sa kojima se suo~avao u temporalnoj fizici. Nije zatraìo ni~ije mi{ljenje. Prestao je da uzima desert u obedovaonici. Nije, me|utim, pre{ao u spavaonicu. Stavio je na terazije sa jedne strane moralnu nelagodnost, a sa druge prakti~nu prednost, i ovo poslednje je prevagnulo. Bolje je radio u zasebnoj sobi. Posao je bio vredan truda i on ga je valjano obavio. Svakako je bio svrsishodan njegovom dru{tvu. Odgovornost je opravdavala povlasticu. I tako je radio. Izgubio je na teìni; lagan je hodio zemljom. Nedostatak fizi~kog naprezanja, nedostatak raznovrsnih zanimanja, nedostatak dru{tvenih i seksualnih odnosa - ni{ta mu od svega toga nije izgledalo kao nedostatak, ve} kao sloboda. Bio je slobodan ~ovek: mogao je da ~ini {ta je hteo, kad je hteo i koliko je hteo. I ~inio je. Radio je. Radio je/igrao se. Pravio je bele{ke za niz hipoteza koje su dovele do koherentne teorije Istovremenosti. No, taj cilj izgledao je sve neva`niji; postojao je jedan znatno ve}i objedinjena teorija vremena - koji je valjalo posti}i, kada bi samo mogao da mu pristupi. Ose}ao se kao da se nalazi u zaklju~anoj prostoriji usred jednog velikog, otvorenog predela: predeo se pruào svuda unaokolo, ukoliko bi samo mogao da prona|e izlaz, ishod. Postao je opsednut intuicijom. Tokom jeseni i zime sve se vi{e odvikavao od spavanja. Dva sata no}u i ponekad jo{ dva sata preko dana bili su mu dovoljni; ovaj dreme`, me|utim, veoma se razlikovao od onog dubokog sna iz ranijeg vremena, ali je zato gotovo bio ravan bu|enju na jednom drugom nivou, toliko je obilovao snovima.

67

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Sanjao je veoma ìvo i ti snovi bili su deo njegovog rada. Video je kako se vreme okre}e unazad, reka koja te~e uzvodno ka svom izvoru. Drào je istovremenost dva trenutka u levoj i desnoj {aci; razdvajaju}i ih, osmehnuo se kada je video kako se ti trenuci razmi~u kao rastavljeni mehurovi sapunice. Ustao je i napravio zabele{ku, uop{te se, zapravo, ne probudiv{i, matemati~ku formulu koja mu je danima izmicala. Video je kako se prostor smanjuje oko njega poput zidova jedne saìmaju}e kugle koja se neumoljivo sakuplja ka sredi{njoj praznini, zatvara, zatvara, i on se probudio uz vrisak za pomo} koji mu je zapeo u grlu, upinju}i se u ti{inu da umakne saznanju o vlastitoj ve~noj praznini. Jednog hladnog popodneva u poznu zimu navratio je u ured za fiziku, vra}aju}i se u sobu iz biblioteke, da vidi da li u sandu~etu ima neko pismo za njega. Nije imao razloga da o~ekuje neko pismo, budu}i da nikada nije pisao nijednom prijatelju u Severozalazni oblasni institut; ali nekoliko poslednjih dana nije se dobro ose}ao, opovrgao je nekoliko najlep{ih vlastitih hipoteza i tako samog sebe vratio, posle polugodi{njeg te{kog rada, na mesto odatle je po~eo; fazi~ki model bio je naprosto odve} neodre|en da bi mogao ne~emu da posluì, grlo ga je bolelo, èleo je da dobije pismo od nekoga koga poznaje, ili bar da sretne nekoga u uredu za fiziku sa kim bi malo pro}askao. Ali tamo nije bilo nikoga osim Sabula. "Pogledaj ovo, [eve~e." Pogledao je knjigu koju mu je pruìo stariji ~ovek: tanku knjigu, u zelenom povezu, sa Krugom @ivota na koricama. Uzeo ju je i pogledao naslovnu stranu: 'Kritika Atroove hipoteze beskrajnog Sleda'. Bio je to njegov ogled, Atroov uzvratni teksti i odbrana, i njegov odgovor. Sve je bilo prevedeno ili ponovo prevedeno na pravik, a {tampano u {tampariji UPR-a u Abenaju. Postojala su dva autora: Sabul, [evek. Sabul je pognuo vrat nad primerak koji je [evek drào i zlurado se iscerio. Gun|anje mu je postalo grlano i kikotavo. "Svr{ili smo sa Atroom. Dokraj~ili smo ga, tog prokletog profitera! Neka sada ne{to kaù o 'detinjastoj neta~nosti'!" Sabul je deset godina neumorno mrzeo âsopis za fiziku univerziteta Ieu Eun, u kome je za njegov teorijski rad napisano da je 'obogaljen provincijalizmom i detinjastom neta~no{}u kojom odonjanska dogma okruùje sva podru~ja mi{ljenja'. "Sada }e videti ko je provincijalan!" re~e on, isceriv{i se ponovo. [evek je poznavao Sabula ve} skoro godinu dana, ali se nije mogao setiti da ga je ijednom video kako se osmehnuo. [evek sede na suprotan kraj sobe, ukloniv{i prethodno gomilu hartije sa jedne klupe; ured za fiziku bio je, razume se, zajedni~ki, ali Sabul je drào ovu stra`nju od dve prostorije punu materijala koje je koristio, tako da je stalno izgledalo da tu nema prostora vi{e ni za koga drugog. [evek spusti pogled na knjigu koju je i dalje drào, a zatim ga uputi kroz prozor. Ose}ao se i izgledao je prili~no bolesno. Tako|e je izgledao napet; ali sa Sabulom nikada nije bio stidljiv ili uzdràn, kao {to je uvek bio sa ljudima koje je èleo da upozna. "Nisam znao da je prevodi{", re~e on. "Preveo sam je, priredio. Izgla~ao sam neka rogobatna mesta, popunio praznine koje si ti ostavio, i tako dalje. îtave dve dekade posla. Trebalo bi da bude{ ponosan na knjigu, tvoje zamisli u velikoj meri tvore temelj zavr{ne verzije." Delo se sastojalo isklju~ivo od [evekovih i Atroovih zamisli.

68

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Da", re~e [evek. Spustio je pogled na {ake. Posle kra}e pauze dodade: "Voleo bih da objavim tekst koji sam napisao ovog ~etvrtgodi{ta o kru`nosti. Trebalo bi ga dostaviti Atrou. Zanimao bi ga. On je i dalje zaglibljen u zamisli o uzro~nosti." "Da ga objavi{? Gde?" "Na iotskom. Ho}u da kaèm na Urasu. Da ga po{aljem Atrou, kao ovaj poslednji, on }e ga verovatno staviti u neki od tamo{njih ~asopisa." "Ne moè{ im dati da objave rad koji prethodno nije ovde objavljen." "Ali upravo smo to u~inili sa ovim. Sve je ovo, izuzev mog pobijanja, izi{lo u âsopisu za fiziku iz Ieu Euna pre no {to je ovo ovde {tampano." "To nisam mogao da spre~im, ali {ta misli{ zbog ~ega sam poùrio sa {tampanjem ovoga? Ne misli{ valjda da svi u UPR-u odobravaju na{u razmenu zamisli sa Urasom kao {to je ova? Odbrana zahteva da svaku re~ koja krene odavde na teretnjacima prethodno odobri neki stru~njak u UPR-u. A nadasve, zar misli{ da se svi provincijski fizi~ari kojima je nedostupan ovaj kanal za Uras ne protive tome {to ga mi koristimo? Misli{ li da oni nisu zavidni? Postoje ljudi koji ~ekaju, koji jedva ~ekaju da mi na~inimo neki pogre{an korak. Ako nas ikad uhvate u tome, izgubi}emo mogu}nost da i dalje {aljemo i primamo po{tu preko ura{kih teretnjaka. Je li ti sad jasno kako stoje stvari?" "Kako je Institut uop{te do{ao do te mogu}nosti?" "Zahvaljuju}i Pegvurovom izboru u UPR, pre deset godina." Pegvur je bio fizi~ar skromnog ugleda. "Uloìo sam silan napor da odrìm stvar. Shvata{?" [evek klimnu. "U svakom slu~aju, Atro uop{te ne èli da ~ita te tvoje stvari. Pogledao sam taj tekst i vratio ti ga pre vi{e dekada. Kad }e{ prestati da tra}i{ vreme na te reakcionarne teorije za koje se Gvarab zalepila. Zar ti nije jasno da je na njih stra}ila ceo ìvot? Ako se bude{ drào toga, napravi}e{ budalu od sebe. [to je, razume se, tvoje neotu|ivo pravo. Ali ne}e{ napraviti budalu od mene." "[ta ako dam tekst u {tampu ovde, na praviku, onda?" "Tra}enje vremena." [evek je primio ovo uz blagi klimaj. Ustao je, mr{av i ko{~at, i ostao da stoji za trenutak, udubljen u misli. Zimska svetlost oporo mu se slivala po kosi, koju je sada nosio vezanu pozadi u rep, i po bezizraàjnom licu. Pri{ao je stolu i uzeo jedan primerak sa male hrpe novih knjiga. "Voleo bih da po{alju jednu Mitis", re~e on. "Uzmi koliko ho}e{. Slu{aj. Ako misli{ da zna{ bolje od mene {ta radi{, onda daj taj rad u {tampu. Nije ti potrebna dozvola! Ovde ne vlada nikakva hijerarhija, zna{! Ne mogu te spre~iti. Sve {to mogu da u~inim to je da ti dam savet. "Ti si savetnik sindikata {tampara za rukopise iz fizike", uzvrati [evek. "Mislio sam da }u, pitaju}i te sada, svima u{tedeti vreme." Njegova blagost ostajala je nenaru{iva; budu}i da nije èleo da se takmi~i za prevlast, nad njim nije mogla da se vaspostavi nikakva vlast. "[ta ho}e{ da kaè{ time, da u{tedi{ vreme?" progun|a Sabul, ali i Sabul je bio odonjanin: zgr~io se, kao da ga je vlastito licemerje stavilo na muke, okrenuo se od

69

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka [eveka i rekao zlobno, glasom punim srd`be: "Hajde samo! Daj u {tampu tu vraìju stvar! Izjavi}u da sam nepozvan da dam savet o tome. Re}i }u im da savet zatraè od Gvarab. Ona je stru~njak za Istovremenost, a ne ja. Misti~na, izlapela baba! Vaseljena je dìnovska struna harfe koja oscilira izme|u postojanja i nepostojanja! Koju notu svira, uzgred budi re~eno? Pasaè iz Broj~anih saglasja, pretpostavljam? înjenica je da sam ja nepozvan... drugim re~ima: nevoljan... da dajem savete UPR-u ili {tampariji o intelektualnoj izmetini!" "Delo koje sam uradio za tebe", re~e [evek, "deo je ostvarenja koje sam uradio na temeljima Gvarabinih zamisli o Istovremenosti. Ukoliko prihvati{ prvo, mora}e{ da prihvati{ i drugo. @itarice najbolje uspevaju u dreku, kako mi to kaèmo na Severozalazu." Stajao je jedan trenutak, a onda, ne dobiv{i nikakav odgovora od Sabula, pozdravi se i izi|e. Znao je da je dobio bitku, i to lako, bez o~iglednog nasilja. Ali nasilje je bilo po~injeno. Kao {to je Mitis predvidela, on je bio 'Sabulov ~ovek'. Sabul je jo{ pre mnogo godina prestao da bude delotvoran fizi~ar; njegov visok ugled poticao je od izvla{}enja drugih umova. [evek je trebalo da smi{lja stvari, a Sabul da ubira plodove. Posredi je, o~igledno, bila eti~ki nepodno{ljiva situacija koju bi [evek morao da obznani i ra{~ini. Ali on to ipak nije u~inio. Sabul mu je bio potreban. @eleo je da objavi ono {to je napisao i da to po{alje ljudima koji su ga mogli shvatiti, ura{kim fizi~arima; bile su mu potrebne njihove zamisli, njihove kritike, njihova saradnja. I tako su sklopili pogodbu, on i Sabul, pogodili su se kao profiteri. To nije bila borba, ve} trgovina. Ti meni da{ ovo, a ja tebi dam ono. Odbije{ li me, ja }u odbiti tebe. Prodato? Prodato! [evekova karijera, ba{ kao i postojanje njegovog dru{tva zavisili su od postojanosti jednog temeljnog, nepisanog, profitnog ugovora. To nije bio odnos uzajamne pomo}i i solidarnosti ve} izrabljiva~ki odnos; ne organski ve} mehani~ki. Moè li istinsko dejstvovanje proiste}i iz ne~ega {to je u osnovi nedejstvuju}e? Ali sve {to èlim da postignem jeste da se posao obavi, vajkao se [evek u sebi, dok je i{ao preko {etali{ta ka ~etvorougaonom obitavali{tu u sivom, vetrovitom popodnevu. To je moja du`nost, to je moja radost, to je svrha celog mog ìvota. ôvek sa kojim moram da radim sklon je takma{tvu, èli prevlast nad drugima, profiter je, ali ja to ne mogu da promenim; ako èlim da radim, onda moram raditi sa njim. Pomislio je na Mitis i na njeno upozorenje. Pomislio je na Severozalazni institut i na zabavu prire|enu uo~i njegovog polaska. Sada mu je to izgledalo veoma davno i tako detinje spokojno i bezbedno da mu se u~inilo da bi mogao da zapla~e od nostalgije. Dok je prolazio zasvo|enim tremom zgrade Nauka o ìvotu, jedna devojka sa kojom se tu mimoi{ao pogledala ga je postrance, i on pomisli da li~i na onu devojku - kako li se samo zvala? - sa kratkom kosom, koja se prejela prènih kola~a na zabavi. Zastao je i okrenuo se, ali devojka je ve} za{la za ugao. U svakom slu~aju, imala je duga~ku kosu. Oti{la je, oti{la je, sve je oti{lo. On izi|e iz zavetrine trema na vetrometinu. Vetar je nosio sitnu, retku ki{u. Kada bi i padala, ki{a je uvek bila retka. Ovo je bio suvi svet.

70

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Suv, bled, neprijateljski. "Neprijateljski", re~e [evek glasno na iotskom. Jo{ nikada nije ~uo govor na tom jeziku; zvu~ao mu je veoma strano. Ki{a ga je tukla po licu poput sitnog {ljunka. Bila je to neprijateljska ki{a. Gu{obolji se pridruìla stra{na glavobolja koje je tek tada postao svestan. Stigao je do sobe ~etrdeset {est i sru~io se na krevetsko uzvi{enje koje mu se odjednom u~inilo znatno niè nego obi~no. Po~eo je da se trese i vi{e nije mogao da zaustavi drhtavicu. Ututkao je narandàsto }ebe oko sebe i skupio se, poku{av{i da zaspi, ali drhtavica nije prestajala zato {to je bio pod stalnim atomskim bombardovanjem sa svih strana, koje se poja~avalo sa porastom temperature. Nikada nije bio bolestan, niti je znao za neku fizi~ku nelagodnost teù od umora. Nemaju}i nikakvu predstavu o tome kako izgleda te{ka groznica, ~inilo mu se, tokom svesnih trenutaka te duge no}i, da je si{ao s uma. Strah od ludila nagnao ga je da potraì pomo} kada je svanuo dan. Odve} se pla{io sebe da bi zatraìo pomo} od suseda u hodniku: ~uo je sam sebe kako bunca u toku no}i. Nekako se odvukao do lokalne klinike, osam blokova dalje; hladne ulice blistale su svetlo{}u sun~evog izlaska i sve~ano se okretale oko njega. U klinici su njegovo ludilo dijagnosticirali kao lak oblik zapaljenja plu}a i kazali mu da ode u krevet u odeljenje dva. Usprotivio se. Bolni~arka ga je optuìla za sebi~arenje i objasnila mu da }e, ukoliko se bude vratio ku}i, lekar imati pote{ko}a oko odlaènja kod njega i obezbe|enja privatnog le~enja. Po{ao je u krevet u odeljenje dva. Svi ostali pacijenti u odeljenju bili su stari. Do{la je jedna bolni~arka i donela mu ~a{u vode u jednu pilulu. "[ta je to?" upita [evek podozrivo. Zubi su ponovo po~eli da mu cvoko}u. "Antipiretik." "Za {ta je?" "Da ti ublaì groznicu." "Nije mi potrebno." Bolni~arka slegnu ramenima. "U redu", re~e ona i produì do drugih bolesnika. Ve}ina mladih Anare{ana smatrala je da je sramno biti bolestan; bio je to ishod veoma uspe{ne za{tite od bolesti u njihovom dru{tvu, a mo`da i pometnje izazvane analogom upotrebom re~i 'zdravo' i 'bolesno'. Dràli su da je bolest zlo~in, iako bez predumi{ljaja. Dati maha zlo~ina~kom porivu, popustiti mu tako {to bi se uzimala sredstva za ublaènje bola, bilo je nemoralno. Ustezali su se stoga od pilula i injekcija. Sa nastupom sredove~nosti i starosti ve}ina ih je menjala nazore. Bol je postajao teì od srama. Bolni~arka je podelila starim ljudima u odeljenju dva propisane lekove, a oni su se {alili sa njom. [evek je to posmatrao, uop{te ne shvataju}i. Kasnije je do{ao jedan doktor sa {pricom. "Ne èlim to", re~e mu [evek. "Prekini da sebi~ari{", uzvrati doktor. "Okreni se." [evek poslu{a. Jo{ kasnije do{la je jedna èna, donev{i mu {olju vode, ali on se toliko tresao da se voda prosula i pokvasila mu }ebe. "Osatavi me", re~e joj on. "Ko si ti?" Ona mu odgovori, ali on nije razumeo. Kazao joj je potom da ode, da mu je sasvim dobro. Onda joj je objasnio za{to je cikli~ka hipoteza, iako sama nedelotvorna, od su{tinske va`nosti za njegov pristup jednoj mogu}oj teoriji Istovremenosti, kamen-temeljac. Govorio je delimi~no na vlastitom jeziku, a delimi~no na iotskom, a formule i jedna~ine ispisivao je

71

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka na jednoj tablici komadom krede kako bi ona i ostali u skupini razumeli, budu}i da se bojao da ne}e proni}i u onu stvar sa kamenom-temeljcem. Ona ga je dodirivala po licu i vezala mu pozadi kosu. [ake su joj bile hladne. Nikada nije osetio ni{ta prijatnije u celom dotada{njem ìvotu od dodira njenih ruku. Posegao je da je uhvati za {aku. Ali nje vi{e nije bilo, oti{la je. Znatno kasnije, probudio se. Mogao je da di{e. Bilo mu je sasvim dobro. Sve je bilo u redu. Nije ose}ao potrebu da se kre}e. Pokrenuti se zna~ilo bi naru{iti taj savr{en, postojan trenutak, ravnoteù sveta. Zimska svetlost du` tavanice bila je neiskazivo lepa. On je leào i posmatrao je. Starci u odeljenju su se smejali; bio je to stara~ki, promukao, kikotav smeh, predivan zvuk. U{la je èna i sela uz njegov krevet. On ju je pogledao i osmehnuo se. "Kako se ose}a{?" "Kao novoro|en~e. Ko si ti?" Ona se tako|e osmehnu. "Majka." "Ponovno ro|enje. Ali trebalo bi da imam novo telo, ne vi{e ono staro." "O ~emu to pri~a{?" "Ni o ~emu odavde. O ne~emu sa Urasa. Ponovno ro|enje je deo njihove religije." "I dalje bunca{." Ona ga dodirnu po ~elu. "Nema{ groznicu." Njen glas, dok je izgovarala te dve re~i, dodirnu i pogodi ne{to veoma duboko u [evekovom bi}u, jedno tamno mesto, ogra|eno zidom, gde je stao da odjekuje u tami. On pogleda ènu i izusti, ispunjen uàsom: "Ti si Rulag." "Rekla sam ti to. Vi{e puta!" Na licu joj je ostao nehajan izraz, ~ak veseo. [evek nije bio kadar ni{ta da u~ini. Nije imao snage da se pokrene, ali je ipak ustuknuo od nje u neskrivenom strahu, kao da ona nije njegova majka, ve} njegova smrt. Ako je i zapazila tu slaba{nu kretnju, ni~im mu to nije stavila do znanja. Bila je to lepa èna, tamna, finih i srazmernih crta lica, bez bora koje bi ukazivale na to da joj je ve} preko ~etrdeset godina. Sve je na njoj bilo skladno i pod kontrolom. Imala je nizak glas, prijatne boje. "Nisam znala da si u Abenaju", re~e ona, "niti uop{te gde si... odnosno, {ta je sa tobom. Bila sam u skladi{tu {tamparije i prebirala me|u novim izdanjima, traè}i stvari za inènjersku biblioteku, kada ugledah knjigu Sabula i [eveka. Za Sabula sam, razume se, znala. Ali ko je [evek? Zbog ~ega mi ime zvu~i tako poznato? Bio mi je potreban pum minut da to ustanovim. ûdno, zar ne? Stvar, me|utim, nije imala mnogo smisla. [evek koga sam poznavala mogao je imati svega dvadeset godina, {to ga nije ~inilo ba{ izglednim za pisanje ogleda iz metakosmologije sa Sabulom. Ali svaki drugi [evek morao je biti jo{ mla|i!... I tako sam po{la da vidim. Jedan mladi} u obitavali{tu kazao mi je da si ovde... Ova klinika zapanjuju}e oskudeva u osoblju. Ne shvatam za{to sindikat ne traì vi{e ljudi od medicinske federacije, ili smanji broj pacijenata; neki od ovda{njih doktora i bolni~arki rade po osam sati dnevno! Razume se, me|u medicinarima ima ljudi kojima to pogoduje: poriv za samo`rtvovanjem. Naàlost, to ne dovodi do vrhunske delotvornosti... Ba{

72

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka ~udno {to sam te prona{la. Nikada te ne bih prepoznala... Jesi li u vezi sa Palatom? Kako je on?" "Poginuo je." "Ah!" U Rulaginom glasu nije bilo te`nje da se odglumi pometenost ili bol; postojala je samo svojevrsna turobna pomirenost, tup prizvuk. [eveka je to dirnulo i omogu}ilo mu da je, na trenutak, vidi kao ljudsko bi}e. "Kada je poginuo?" "Pre osam godina." "Tada mu nije bilo vi{e od trideset pet." "Zemljotres je pogodio Prostrane Ravnice. @iveli smo tamo oko pet godina, on je bio gra|evinski inènjer u zajednici. Zemljotres je o{tetio sredi{te za u~enje. Poku{ao je sa ostalima da izvu~e neku decu koja su se na{la pod ru{evinama. A onda je do{lo do drugog udara i cela zgrada se sru{ila. Stradao je trideset dvoje ljudi." "Jesi li i ti bio tamo?" "Oti{ao sam na obuku u Oblasni institut desetak dana pre zemljotresa." Ona se zamisli; lice joj je bilo glatko i nepomi~no. "Siroti Palat. To ba{ li~i na njega: da pogine sa ostalima, statisti~ki, jedan od trideset dvoje..." "Statistika bi bila jo{ r|avija da on nije u{ao u zgradu", re~e [evek. Ona ga osmotri. Iz pogleda joj se nije moglo razabrati {ta ose}a, odnosno {ta ne ose}a. Ono {to je kazala moglo je biti spontano ili hotimi~no, nije bilo na~ina da se razlu~i. "Voleo si Palata." Ni{ta nije odgovorio. "Ne li~i{ na njega. U stvari, li~i{ na mene, osim po boji tena. Mislila sam da }e{ li~iti na Palata. Dràla sam to zasigurno. ûdno je kako ~ovekova uobrazilja uzima zdravo za gotovo takve stvari. Ostao je sa tobom, onda?" [evek klimnu. "Bio je sre}an." Nije uzdahnula, ali u glasu joj se osetio uzdràn uzdah. "I ja sam bio." Usledila je pauza. Ona se blago osmahnula. "Da. Mogla sam da ostanem u vezi sa vama. Prebacuje{ li mi {to nisam tako u~inila?" "Da li ti prebacujem? Pa ja te uop{te nisam upoznao." "Jesi. Palat i ja smo te zadràli u obitavali{tu sa nama, ~ak i po{to sam te odbila od prsiju. Oboje smo to èleli. U tim prvim godinama pojedina~na veza je od su{tinske va`nosti; psiholozi su to uverljivo dokazali. Puna socijalizacija moè se razviti samo na temeljima tog prisnog po~etka... Bila sam voljna da nastavimo orta{tvo. Poku{ala sam da Palatu na|em preme{taj ovde u Abenaju. No, uop{te se nisu pojavila slobodna mesta u njegovom zanimanju, a on bez preme{taja nije hteo da do|e. Odlikovao se tvrdoglavo{}u... U po~etku mi je povremeno pisao da mi kaè kako ste, a onda je prestao." "Nije va`no", re~e mladi}. Njegovo lice, omra{alo od bolesti, bilo je prekriveno sasvim sitnim kapima znoja, od ~ega su mu obrazi i ~elo izgledali srebrnasti, kao da su premazani nekim uljem.

73

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Ponovo je usledila ti{ina, a onda Rulag re~e svojim kontrolisanim, prijatnim glasom. "Ne, bilo je va`no i jo{ je va`no. Ali Palat je ostao sa tobom i starao se o tebi u godinama kada si stasavao. On je umeo da pruà podr{ku, imao je razvijen roditeljski nagon, a ja to nemam. Kod mene rad dolazi na prvo mesto. Oduvek je tako bilo. Pa ipak, milo mi je {to si sada ovde, [eve~e. Mo`da ti mogu biti od neke pomo}i. Znam da je Abenaj u po~etku odbojno mesto. ôvek se ose}a izgubljen, izdvojen, bez one jednostavne solidarnosti kojom se odlikuju mala mesta. Poznajem zanimljive ljude koje bi mo`da voleo da upozna{. I ljude koji bi mogli da ti budu od koristi. Poznajem Sabula; imam izvesnu predstavu o tome na {ta si naleteo, sa njim i sa celim Institutom. Oni ovde igraju igru prevlasti. Potrebno ti je odre|eno iskustvo da bi umeo da ih nadigra{. U svakom slu~aju, milo mi je {to si ovde. To mi pruà zadovoljstvo kome se uop{te nisam nadala... svojevrsnu radost... Pro~itala sam tvoju knjigu. Tvoja je, zar ne? Za{to bi se ina~e Sabul potpisao na istom delu sa jednim dvadesetogodi{njim studentom? Stvar je prete{ka za mene, ja sam samo inènjer. Priznajem da se ponosim tobom. To je ~udno, zar ne? Nerazumno. âk posedni~ko. Kao da si ti ne{to {to pripada meni! Ali {to ~ovek vi{e stari, to su mu sve potrebnija izvesna uveravanja koja nisu, uvek, sasvim razumna. Da bi uop{te mogao da nastavi dalje." Razabrao je tog ~asa njenu usamljenost. Razabrao je njen bol i zamerio joj na tome. To je predstavljalo pretnju po njega. Predstavljalo je pretnju po o~evu odanost, tu nepatvorenu, stalnu ljubav u kojoj je njegov ìvot stajao ukorenjen. Kakvo je pravo ona imala, ona koja je napustila Palata kada mu je bila potrebna, da do|e kod Palatovog sina kada njoj to bude potrebno? On nije imao ni{ta, ba{ ni{ta da joj da, niti bilo kome drugom. "Bilo bi bolje", re~e joj on, "da si i o meni nastavila da misli{ kao o statisti~kom podatku." "Ah", uzvrati ona; mek, uobi~ajen, utu~en odgovor. Odvratila je pogled od njega. Starci na suprotnom kraju odeljenja posmatrali su je sa divljenjem, podgurkuju}i se. "Pretpostavljam", re~e ona "da sam poku{ala da polaèm pravo na tebe. Ali to je stoga {to sam mislila da bi ti mogao da polaè{ pravo na mene. Ukoliko si to èleo." On ne re~e ni{ta. "Razume se, mi nismo, osim u biolo{kom smislu, majka i sin." Ponovo joj se na lice vratio onaj slab sme{ak. "Ti se mene ne se}a{, a beba koju ja pamtim nije ovaj dvadesetogodi{njak. Sve je to minulo vreme, nebitno. Ali mi smo brat i sestra, ovde i sada. A to je ono {to je uistinu va`no, zar ne?" "Ne znam." Sedela je bez re~i jedan minut, a onda ustade. "Potreban ti je odmor. Bio si veoma bolestan kad sam prvi put do{la. Kaù da }e sad sve biti u redu. Mislim da se ne}u vra}ati." On ni{ta nije kazao. Ona re~e: "Zbogom, [eve~e", i okrenu se od njega dok je to izgovarala. Nije bio na~isto da li je uistinu na~as video ili je to bio proizvod ko{marne uobrazilje, tek u~inilo mu se da joj se lice, kada je to kazala, veoma promenilo, skrhalo,

74

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka oti{lo svo u komadi}e. Mora da je samo uobrazilja. Izi{la je iz odeljenja skladnim, odmerenim korakom lepe ène, i on je jo{ video kako se zaustavila i, osmehuju}i se, ne{to popri~ala sa bolni~arkom u hodniku. Pustio je da ga preplavi strah koji je do{ao sa njom, ose}anje izneveravanja obe}anja, nesaglasnosti vremena. Briznuo je u pla~. Suze su mu lile, a on je poku{ao da sakrije lice u okrilje vlastitih ruku, jer nije na{ao dovoljno snage da se okrene na drugu stranu. Jedan od staraca, bolesnih staraca, pri|e, sede pokraj njegovog kreveta i potap{a ga po ramenu. "Sve je u redu, brate. Sve }e biti u redu, mladi brate", promrmlja on. [evek ga je ~uo i osetio njegov dodir, ali u tome nije bilo utehe. âk ni od brata nema utehe u zao ~as, u tami u podno`ju zida. 5. URAS [evek je sa olak{anjem do~ekao kraj svoje turisti~ke karijere. Na Ieu Eunu po~injao je novi semestar; kona~no je mogao da se skrasi, da ìvi i radi, u Raju, a ne samo da ga gleda spolja. Pripremio je dva seminara i jedan ciklus otvorenih predavanja. Nisu traìli od njega da predaje, ali je on zamolio da to ~ini i uprava je priredila seminare. Otvorena predavanja nisu bila ni njegova, ni njihova zamisao. Posetili su ga predstavnici studenata i zamolili ga da im odrì kurs. On je smesta pristao. Upravo su se tako kursevi prire|ivali u sredi{tima za u~enje na Anaresu: predlagali su ih studenti ili su ih pokretali predava~i, odnosno i jedni i drugi. Kad je ustanovio da je uprava zbog toga uznemirena, nasmejao se: "Zar o~ekuju od studenata da ne budu anarhisti?" kazao je. "[ta drugo mladi mogu biti? Kada si na dnu, mora{ krenuti na gore!" Nije hteo da dopusti da ga uprave sa kursa - ovakve bitke ve} je vodio ranije - a po{to je svoju re{enost saop{tio studentima, oni su ga podràli. Da bi izbegli neprijatan publicitet, rektori univerziteta u~inili su ustupak, i [evek je po~eo sa ciklusom; na prvom predavanju iskupilo se dve hiljade slu{alaca. Taj broj je, dodu{e, uskoro pao. Drào se fizike, uop{te se ne upu{taju}i u li~ne ili politi~ke stvari, a i ta fizika je bila na prili~no visokom nivou. Ali nekoliko stotina studenata nastavilo je da dolazi. Neki su to ~inili iz puke znatièlje, da vide ~oveka sa meseca; druge je privukla [evekova li~nost, slika jednog ~oveka i libertarijanaca koja se mogla razabrati iz njegovih re~i ~ak i onda kada mu je matematika bila odve} sloèna da bi se pratila. A iznena|uju}i broj studenata bio je u stanju da prati kako filozofiju, tako i matematiku. Ti studenti bili su izvrsno obu~eni. Odlikovali su se o{trinom uma, domi{ljato{}u, pripravno{}u. Kada ne bi radili, odmarali bi se. Nije ih optere}ivalo i rastrojavalo desetinu drugih obaveza. Nikada im se nije doga|alo da zaspe na predavanju zato {to ih je sustigao umor od prethodnog radnog dana provedenog na kru`nim du`nostima. Njihovo dru{tvo pruàlo im je potpunu slobodu od obaveza, sporednih stvari i briga. [ta su, me|utim, mogli slobodno da rade, to je bilo sasvim drugo pitanje. [evek je do{ao do zaklju~ka da je njihova sloboda od obaveza u upravoj srazmeri sa nepostojanjem slobode u preduzimanju inicijative.

75

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Prepla{io ga je sistem ispitivanja, kada su mu ga objasnili; nije mogao da zamisli ve}u protivteù prirodnoj èlji da se u~i od tog obrasca koji je pretpostavljao najpre ubacivanje informacija u glavu, a potom njihovo izbacivanje na ne~iji zahtev. U po~etku je odbijao da odràva ispite i daje ocene, ali to je toliko uznemirilo upravu univerziteta da je on na kraju popustio, ne èle}i da se neu~tivo postavi prema svojim doma}inima. Zatraìo je od studenata da napi{u tekst o bilo kom problemu iz fizike koji ih zanima, rekav{i im da }e im svima podeliti najvi{e ocene, kako bi birokrate imale {ta da upi{u u svoje formulare i spiskove. Na njegovo iznena|enje, prili~an broj studenata do{ao je da mu se àli zbog toga. @eleli su da zadaje probleme, da postavlja prava pitanja; nisu hteli da razmi{ljaju o pitanjima, ve} da napi{u odgovore koje su nau~ili. A neki su se èstoko usprotivili davanju svima iste ocene. Kako se u tom slu~aju mogu razlikovati marljivi studenti od lenjih? Kakve onda ima svrhe prilje`no raditi? Ako se izostavi takma~ko razlikovanje, onda ~ovek sasvim moè i ni{ta da ne radi. "Pa, razume se", re~e [evek, pometen. "Ako ne èlite da radite, i ne treba da radite." Ovo ih nije zadovoljilo, ali su ipak u~tivo oti{li. Bili su to prijatni mladi}i, otvorenog i uljudnog opho|enja. Upu}enost u ura{ku istoriju navela je [eveka na zaklju~ak da su oni, u stvari, aristokrate, iako se ta re~ retko koristila u novije vreme. U feudalno doba aristokrate su slale svoje sinove na univerzitet, prenev{i tako svoju nadre|enost i na tu ustanovu. Sada su se stvari potpuno promenile: univerzitet je prenosio svoju nadre|enost na ~oveka. S ponosom su saop{tili [eveku da je natecanje za upis na Ieu Eun iz godine u godinu sve teè, {to je svedo~ilo o su{tinskoj demokrati~nosti te ustanove. "Stavite jo{ jednu bravu na vrata", kazao je on na to, "a onda to nazovete demokratija." Voleo je svoje u~tive, inteligentne studente, ali ni prema kome me|u njima nije osetio neku ve}u naklonost. Oni su stvarali karijere kao akademski ili industrijski nau~nici i ono {to su od njega nau~ili za njih je bilo sredstvo u ostvarenju tog nauma, uspeha u karijeri. Ve} su imali sve ostalo {to je on mogao da im ponudi, ili su naprosto poricali zna~aj toga. I tako je on ustanovio da nema nikakvih drugih du`nosti do pripremanja tri kursa koje je drào; sve ostalo vreme potpuno mu je stajalo na raspolaganju. Nije bio u sli~nim okolnostima jo{ od prvih godina na Instutu u Abenaju, kad je tek prevalio dvadesetu. Posle tog razdoblja njegov dru{tveni ìvot postojao je sve sloèniji i ispunjeniji obavezama. Nije bio vi{e samo fizi~ar ve} i ortak, otac, odonjanin, a kona~no i dru{tveni reformator. Kao takav, nije uìvao za{titu, niti je tako ne{to o~ekivao, od briga i odgovornosti koje su i{le uz sve to. Nije bio slobodan ni od ~ega; jedino je bio slobodan da u~ini bilo {ta. Ovde je bilo upravo obrnuto. Kao i svi studenti i profesori, nije imao da radi ni{ta drugo do svoj intelektualni posao, doslovce ni{ta. Postelje su im drugi name{tali, sobe su im drugi ~istili, rutinske stvari na koledù obavljane su za njih, u svemu im je olak{avano. I nije bilo supruga, nije bilo porodica. U stvari, uop{te nije bilo èna. Studentima na univerzitetu nije bilo dopu{teno da se ène. Oènjeni profesori obi~no su ìveli pet radnih dana u sedmodnevnoj nedelji u ~etvrtima neènja u kampusu, odlaze}i ku}i jedino preko vikenda. Ni{ta nije naru{avalo usredsre|enost na posao.

76

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Potpuna dokolica za rad; svi materijali pri ruci; intelektualni podsticaji, rasprave, razgovori kad god bi ~ovek poèleo; bez pritisaka. Uistinu Raj! Ali on ipak nikako nije uspevao da prione na posao. Ne{to je nedostajalo - u njemu, pomisli on, ne u mestu. On mu nije bio dorastao. Nije bio dovoljno jak da uzme ono {to mu je tako velikodu{no ponu|eno. Ose}ao se suv i jalov, kao pustinjska biljka, u ovoj predivnoj oazi. @ivot na Anaresu ga je zaptio, zatvorio mu du{u; vode ìvota navirale su svuda oko njega, ali on ipak nije mogao da pije. Prisiljavao je sebe da radi, ali ~ak ni u tome nije nalazio pouzdanost. Kao da je izgubio onu pronicljivost koju je, u vlastitim procenjivanjima sebe, smatrao za svoje glavno preimu}stvo nad ve}inom drugih fizi~ara, ose}anje za to gde se krije uistinu vaàn problem, klju~ koji vodi unutra, ka sredi{tu. Ovde kao da je izgubio ose}anje za pravac. Radio je u laboratorijama za istraìvanje svetlosti, mnogo ~itao i napisao tri ogleda tog leta i te jeseni: delatnih pola godine, prema normalnim merilima. Ali on je znao da, u stvari, ni{ta nije uradio. Zapravo, {to je duè ìvio na Urasu, on mu je postajao sve nestvarniji. Kao da mu je izmicao iz ruku - ceo taj ìv, veli~anstven, neiscrpan svet koji je video sa prozora svoje sobe prvog dana po{to je stupio u njega. Izmakao je iz njegovih nezgrapnih, stranih {aka, pobegao mu, a kada je ponovo pogledao, drào je ne{to savim razli~ito, ne{to {to uop{te nije èleo, svojevrsne papirne otpatke, ambalaù, sme}e. Dobio je novac za radove koje je napisao. Ve} je imao na ra~unu u Nacionalnoj banci svotu od deset hiljada me|unarodnih monetarnih jedinica dobijenu na ime 'Seo Oenove' nagrade, kao i potporu u iznosu od pet hiljada od iotske vlade. Ova svota sada je uve}ana za njegovu profesorsku platu i za honorar dobijen od univerzitetskog izdava~kog zavoda za tri monografije. U po~etku mu je sve to izgledalo sme{no; a onda je po~eo da se ose}a nelagodno. Nije smeo da odbaci kao sme{no ne{to {to je, uostalom, bilo od izuzetne va`nosti ovde. Poku{ao je da pro~ita jedan elementarni tekst iz ekonomije; bio mu je nesnosno dosadan, kao da je slu{ao nekoga ko neprekidno prepri~ava jedan dug i glup san. Nije moga da nagna sam sebe da shvati kako banke dejstvuju, i tako dalje, zato {to su mu sve operacije kapitalizma bile potpuno besmislene, ba{ kao i obredi kakve primitivne religije, podjednako varvarske, zapetljane, suvi{ne. U ljudskom `rtvovanju boànstvu bar je moglo biti neke pogre{ne i uàsne lepote; u obredima razmenjiva~a novca, gde se smatralo da pohlepa, lenjost i zavist pokre}u sva ljudska delanja, ~ak je i uàsno postalo banalno. [evek je gledao na tu ~udovi{nu ni{tavost sa prezirom i bez zanimanja. Nije priznavao, nije mogao da prizna da ga je ona, u stvari, upla{ila. Saio Pae ga je poveo u 'kupovinu' tokom njegove druge nedelje u A-Iou. Iako uop{te nije pomi{ljao na {i{anje - kosa je, uostalom, bila deo njega - èleo je ode}u u ura{kom stilu i par cipela. Nije hteo da deluje nimalo tu|inskije nego {to je to bilo neizbe`no. Jednostavnost njegove stare ode}e ~inila ga je nesumnjivo upadljivim, njegove meke, grube pustinjske ~izme izgledale su odista veoma ~udno me|u iotskom

77

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka kitnjastom obu}om. I tako, na njegov zahtev, Pae ga je poveo na Saemtenevijski prospekt, u elegantnu trgova~ku ulicu Nio Eseije, da se opskrbi ode}om i obu}om. Celo to iskustvo izazvalo je takvu pometnju u njemu da ga je on odganao iz uma {to je pre mogao, ali su ga zato mesecima posle toga pohodili snovi, no}ne more. Saemtenevijska ulica bila je duga~ka dve milje i predstavljala je gustu masu ljudi, saobra}aja i stvari: stvari za kupovinu, stvari za prodaju. Kaputi, ve~ernja ode`da, sve~ane haljine, toalete, ~ak{ire, kratke pantalone, ko{ulje, bluze, {e{iri, cipele, ~arape, e{arpe, {alovi, prsluci, kape, ki{obrani, ode}a koja se nosi prilikom spavanja, na plivanju, u igrama, na popodnevnom prijemu, na ve~ernjem prijemu, na zabavi izvan grada, na putovanju, u pozori{tu, na jahanju konja, u obdelavanju ba{te, prilikom primanja gostiju, u vo`nji ~amcem, za obedom, u lovu - sve to razli~ito, sve u stotinama raznih krojeva, stilova, boja, tkanja, materijala. Mirisi, ~asovnici, svetiljke, kipovi, kozmetika, sve}e, slike, kamere, igre, vaze, sofe, kotli}i, pribori za razonodu, jastuci, lutke, cediljke, taburei, dragulji, tepisi, ~a~kalice, kalendari, zve~ke za bebe kojima ni~u zubi, od platine, sa dr{kom od kamenog kristala, elektri~na ma{ina za o{trenje olovaka, ru~ni sat sa dijamantskim broj~anikom; figurice, spomeni, suveniri, drangulije, razne sitnice, starudije, sve odreda ili potpuno beskorisno ili tako ukra{eno da se ne vidi za {ta se koristi; ~itava jutra rasko{i, jutra izmetine. U prvom bloku [evek se zaustavio da pogleda jedan dlakav, pegav kaput, sredi{nji predmet u blistavom izlogu ode}e i dragulja. "Ovaj kaput ko{ta osam hiljada ~etiri stotine jedinica?" upita on u neverici, jer je nedugo pre toga pro~itao u nekim novinama da godi{nja plata dovoljna za ìvot iznosi oko dve hiljade jedinica. "Oh, da, to je pravo krzno; danas je veoma retko, zato {to su ìvotinje za{ti}ene", kazao je Pae. "Lepa stvar, zar ne? @ene vole krzna." Produìli su dalje. Po{to su pro{li jo{ jedan blok, [eveka je iscrpljenost skolila. Vi{e nije mogao da gleda. Poèleo je da sakrije o~i. A najneobi~nije svojstvo ulice no}nih mora bilo je to da nijedna od milion stvari koje su se prodavale nije bila tu napravljena. Ovde su se jedino prodavale. Gde su se nalazile radionice, fabrike, gde su bili ratari, zanatlije, rudari, tka~i, hemi~ari, rezbari, bojadìje, dizajneri, ma{inisti, gde su bile ruke, gde ljudi koji su to sve pravili? Izvan pogleda, negde drugde. Iza zidova. Svi ljudi u svim prodavnicama bili su kupci ili prodavci. Njihov odnos prema tim stvarima bio je isklju~ivo posedni~ki. Ustanovio je da je mogu}e, kada bi mu jednom uzeli meru, da telefonom naru~i sve {to bi mu bilo potrebno, i tako je odlu~io da se vi{e nikada ne vrati u ulicu no}nih mora. Ode}a i obu}a su mu isporu~ene kroz nedelju dana. Obukao se i obuo, a onda stao pred veliko ogledalo u spava}oj sobi. Siva pelerina, bela ko{ulja, crne kratke pantalone, ~arape i ugla~ane cipele, sve napravljeno po meri, pristajali su njegovoj visokoj, vitkoj prilici i uskim stopalima. Pa`ljivo je dodirnuo povr{inu jedne cipele. Bila je na~injena od istog materijala kojim su bile prekrivene stolice u drugoj sobi, materijala koji je pod dodirom delovao kao koà; pitao je nedavno nekoga {ta je to i dobio odgovor da je uistinu posredi koà - ìvotinjska koà. Namrgodio se pri dodiru, uspravio i

78

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka okrenuo od ogledala, ali ne pre no {to je razabrao, hteo to ili ne, da je sada vi{e nego ikada ranije nalikovao na svoju majku, Rulag. Sredinom jeseni do{lo je do duèg prekida izme|u semestara. Ve}ina studenata oti{la je ku}i preko raspusta. [evek je po{ao u planinarenje na Meitei na nekoliko dana sa skupinom studenata i istraìva~a iz laboratorije za istraìvanje svetlosti, a zatim se vratio da nekoliko ~asova radi na velikom ra~unaru koji je bio veoma zauzet tokom semestara. Ali, zasi}en radom koji nigde nije vodio, nije ozbiljno radio. Spavao je vi{e nego obi~no, {etao se, ~itao, a onda kazao samome sebi da je nevolja u tome {to se naprosto nalazio u prevelikoj ùrbi; nije se, naime, mogao obuhvatiti ~itav jedan svet za svega nekoliko meseci. Travnjaci i gajevi univerziteta bili su divni i razbaru{eni, zlatni listovi treperili su i razletali se na ki{nom vetru pod mekim, sivim nebom. [evek je uzeo iz biblioteke dela velikih iotskih pesnika i stao da ih ~ita; shvatio je sada ona mesta na kojima se govorilo o cve}u, pti~ijem letu i bojama {uma u jesen. To shvatanje ispunilo ga je silnom prijatno{}u. Bilo je prijatno vratiti se u sumrak u sobu, ~ija ga je spokojna lepota skladnosti uvek nadahnjivala zadovoljstvom. Ve} se bio navikao na tu otmenost i udobnost, one su mu postale svakodnevne. Ba{ kao i lica na ve~ernjim obedima, lica njegovih kolega, me|u kojima su mu se neki dopadali vi{e, a neki manje, ali su mu svi delovali poznato, svakodnevno. Isto je bilo i sa hranom, sa njenom raznovr{no{}u i obilno{}u, {to ga je u prvo vreme potpuno pomelo. Ljudi koji su radili oko stolova znali su {ta on voli i posluìvali su ga onako kako bi on posluìvao samoga sebe. I dalje nije jeo meso; poku{ao je, iz u~tivosti i da bi samome sebi dokazao da nema iracionalne predrasude, ali njegov stomak imao je svoje razloge za koje razum nije znao, i èstoko se bunio. Posle dva prili~no mu~na slu~aja odustao je od daljih poku{aja i ostao vegeterijanac, {to ga, me|utim, nimalo nije omelo da dobro jede. Uistinu je uìvao u jelu. Ugojio se tri do ~etiri kilograma otkako je stigao na Uras; veoma je dobro izgledao, preplanuo posle planinarenja i pun snage ste~ene odmorom na raspustu. Predstavljao je veoma upadljivu pojavu kada bi, kao sada, ustao od stola u velikoj trpezariji, sa gredastom tavanicom visoko u senci, sa zidovima iski}enim portretima, sa stolovima koje su obasjavali plamenovi sve}a i sjaj porculana i srebra. Pozdravio je nekoga za drugim stolom i produìo, sa izrazom spokojne ravnodu{nosti. îfoilisk ga je ugledao sa suprotnog kraja prostorije i po{ao za njim, stigav{i ga kod vrata. "Ima{ li malo vremena, [eve~e?" "Svakako. Ho}emo li u moje sobe?" Ve} se bio navikao na stalno kori{}enje prisvojnih zamenica i izgovarao ih je bez nelagodnosti. îfoilisk je stao da okleva. "Kako bi bilo da odemo u biblioteku. Uz put ti je, a ja bih da uzmem jednu knjigu." Uputili su se ~etverougaonim parkom ka biblioteci otmene nauke - stari naziv za fiziku koji se ~ak i na Anaresu zadrào u izvesnoj upotrebi - kora~aju}i jedan kraj drugoga u ki{noj tami. îfoilisk je otvorio ki{obran, ali [evek je i{ao gologlav po ki{i, kao {to Ioti idu gologlavi po suncu, uìvaju}i.

79

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Skroz }e{ pokisnuti", primeti îfoilisk. "Navukao si ne{to na plu}a, zar ne? Trebalo bi da se pripazi{." "Sasvim mi je dobro", uzvrati [evek i osmehnu se, hode}i kroz sveù, sitnu ki{u. "Doktor iz vlade, zna{, dao mi je neke lekove, ne{to za inhaliranje. Odli~no dejstvuje: prestao sam da ka{ljem. Zamolio sam doktora da opi{e proces i lekove radiovezom sindikatu inicijative u Abenaju. U~inio je to. Bilo mu je milo. Stvar je sasvim jednostavna; done}e silno olak{anje mnogima koji pate od ka{lja izazvanog pra{inom. Ali za{to, za{to to nije bilo mogu}e ranije? Za{to ne sara|ujemo, îfoilisk?" Tuvijanac se kratko i podrugljivo isceri. Stigli su u ~itaonicu biblioteke. Nizovi polica sa starim knjigama, pod tananim dvostrukim lukovima od mermera, stajali su u tmastoj vedrini; svetiljke na duga~kim stolovima za ~itanje predstavljale su glatke kugle od alabastera. Unutra nije bilo nikog drugog do jednog posluìtelja koji je ùrno u{ao za njima da potpali vatru pripravljenu u mermernom ognji{tu i da proveri da li oni mo`da èle jo{ ne{to pre no {to se on ponovo povu~e. îfoilisk se zaustavio pored ognji{ta, posmatraju}i kako se vatra razgoreva. Ve|e su mu se nakostre{ile povrh sitnih o~iju; njegovo grubo, tamno, intelektualno lice izgledalo je starije nego obi~no. "Moram ne{to neprijatno da ti kaèm, [eve~e", re~e on svojim hrapavim glasom, a onda odmah dodade: "Valjda si se ve} navikao na to od mene." Bila je to poniznost koju [evek nije o~ekivao. "U ~emu je stvar?" "@elim da znam da li zna{ {ta radi{ ovde." Usledila je kratka pauza, a onda [evek uzvrati: "Mislim da znam." "Zna~i, svestan si da si kupljen?" "Kupljen?" "Moè{ re}i kooptiran, ako ti se vi{e dopada. Slu{aj. Ma koliko ~ovek bio inteligentan, on ne moè da vidi ono {to ne zna kako da vidi. Kako moè{ da razume{ svoju situaciju ovde, u kapitalisti~koj ekonomiji, u jednoj plutokratsko-oligarhijskoj dràvi? Kako moè{ da je razabere{, kad poti~e{ iz one tvoje male zajednice izgladnelih idealista gore na nebu?" "îfoilisk, nije mnogo idealista ostalo na Anaresu, uveravam te u to. Naseljiva~i su bili idealisti, da, kada su oti{li sa ovoga sveta da bi do{li u na{e pustinje. Ali to je bilo pre sedam pokolenja! Na{e dru{tvo je prakti~no. Mo`da odve} prakti~no, odve} obuzeto isklju~ivo opstankom. êga idealisti~kog ima u dru{tvenoj saradnji, uzajamnoj pomo}i, kada je to jedini na~in da se opstane u ìvotu?" "Ne mogu da se raspravljam sa tobom oko vrednosti odonizma. Nije stvar u tome da to ne èlim! Nisam ja sasvim neupu}en u to, zna{. Mi smo znatno bliì tome, u mojoj zemlji, nego ovi ljudi. Mi smo proizvodi istog velikog revolucionarnog pokreta iz osmog stole}a: mi smo socijalisti kao i vi." "Ali vi ste arhisti. Dràva Tu je jo{ centralizovanija od dràve A-Io. Samo jedno ustrojstvo mo}i kontroli{e sve: vladu, upravu, policiju, vojsku, obrazovanje, zakone, proizvodnju. A imate i nov~anu ekonomiju."

80

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Nov~anu ekonomiju koja po~iva na na~elu da je svaki radnik pla}en koliko zasluùje za vrednost svog rada: ne pla}aju ga kapitalisti kojima je prisiljen da sluì, ve} dràva ~iji je on ~lan!" "Da li on odre|uje vrednost vlastitog rada?" "Za{to ne do|e{ u Tu i sam se osvedo~i{ kako dejstvuje pravi socijalizam?" "Ja znam kako dejstvuje pravi socijalizam", re~e [evek. "Mogu da vam to kaèm, ali da li bi mi va{a vlada dopustila da to javno u~inim u Tuu?" îfoilisk pogurnu jedan trupac koji vatra jo{ nije zahvatila. Njegov izraz, dok je gledao u vatru, bio je gorak, a bore izme|u nosa i uglova usana duboko su se usekle. Nije odgovorio na [evekovo pitanje. Kona~no re~e: "Ne}u poku{ati da igram igre sa tobom. Nema svrhe; u svakom slu~aju, ja to ne}u. Ono {to imam da te pitam jeste slede}e: da li bi bio voljan da do|e{ u Tu?" "Ne sada, îfoilisk." "Ali {ta ovde moè{ da postigne{?" "Mogu da radim. A ovde sam tako|e bliè sedi{tu Ve}a svetskih vlada..." "VSV-u? Oni su u dèpu A-Ioa ve} trideset godina. Ne o~ekuj od njih da te spasu!" Usledila je pauza. "Zna~i li to da sam u opasnosti?" Nova pauza. "Na koga me to upozorava{?" upita [evek. "Na Paea, pre svega." "Oh, da, Pae." [evek se osloni rukama na ukra{eni okvir kamina, sa zlatnim umecima. "Pae je prili~no dobar fizi~ar. I veoma predusretljiv. Ali ja nemam poverenja u njega." "Za{to?" "Pa... nekako je neuhvatljiv." "Da. O{trouman psiholo{ki sud. Ali Pae nije opasan po tebe zato {to je li~no nepostojan, [eve~e. Opasan je po tebe zbog toga {to predstavlja odanog, ambicioznog agenta iotske vlade. Redovno {alje izve{taje o tebi, kao i o meni, Odeljenju nacionalne bezbednosti: tajnoj policiji. Ne potcenjujem te, sam Bog zna, ali zar ne uvi|a{ da tvoj obi~aj da svakome pristupi{ kao ~oveku, kao ljudskom bi}u, ovde nema smisla, naprosto nema. Mora{ da razume{ sile koje stoje iza ljudi." Dok je îfoilisk govorio, [evekova opu{tena prilika se ukrutila; sada je stajao uspravno, kao i îfoilisk, gledaju}i nadole, u vatru. On re~e: "Kako zna{ to o Paeu?" "Na isti na~in kao {to znam da se u tvojoj sobi nalazi skriveni mikrofon, ba{ kao i u mojoj. Jer to je moj posao, da znam." "Jesi li ti tako|e agent svoje vlade?" îfoiliskovo lice postade namah zatvoreno; on se naglo okrenu prema [eveku, govore}i prigu{eno i ùrno. "Tako je", re~e on, "razume se da jesam. Da nisam, ne bih bio ovde. Svi to znaju. Moja vlada {alje u inostranstvo samo one ljude u koje moè da ima poverenja. A u mene mogu da imaju poverenja! Zato {to ja nisam bio kupljen, kao svi ovi vraìji, bogati iotski profesori. Ja verujem u moju vladu, u moju zemlju. Imam

81

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka vere u njih." Re~i su navirale iz njega kao u bujici. "Mora{ se osvrnuti oko sebe, [eve~e! Ti si dete me|u lopovima. Oni su dobri prema tebi, daju ti lepu sobu, predavanja, studente, novac, obilazak zamkova, obilazak uzornih fabrika, posete lepim selima. Sve najbolje. Sve divno, savr{eno. Ali za{to? Za{to su te doveli ovde sa meseca, za{to te hvale, za{to ti {tampaju knjige, za{to te drè tako bezbednog i za{ti}enog u prostorijama za predavanje, laboratorijama i bibliotekama? Misli{ li da to ~ine iz nau~ni~ke nepristrasnosti, iz bratske ljubavi? Ovo je profitna ekonomija, [eve~e!" "Znam. Do{ao sam da se poga|am sa njima." "Kako da se poga|a{? îme?" Na [evekovom licu ponovo se pojavio onaj hladan, ozbiljan izraz koji je imao kada je izi{ao iz tvr|ave u Driu. "Ti zna{ {ta ja ho}u, îfoilisk. Ho}u da moj narod izi|e iz izgnanstva. Do{ao sam ovde zato {to mislim da vi to ne èlite, u Tuu. Bojite nas se, tamo. Strah vas je da bismo mogli da vratimo revoluciju, onu staru, pravu, revoluciju za pravdu koju ste vi otpo~eli, a onda je prekinuli na pola puta. Ovde, u A-Iou, manje me se boje zato {to su zaboravili revoluciju. Vi{e ne veruju u nju. Misle da }e ljudi, ako mogu da poseduju dovoljno stvari, biti zadovoljni da ìve u zatvoru. Ali ja to ne}u da verujem. @elim da se zidovi sru{e. @elim solidarnost, ljudsku solidarnost. @elim slobodnu razmenu izme|u Urasa i Anaresa. Radio sam na tome kada sam mogao na Anaresu, a sada radim kada mogu na Urasu. Tamo sam delao, ovde se poga|am." "îme?" "Oh, pa zna{ ~ime, îfoilisk", re~e [evek prigu{enim glasom, snebivljivo. "Zna{ {ta je to {to oni ho}e od mene." "Da, znam, ali nisam znao da li ti zna{", uzvrati Tuvijanac, tako|e govore}i prigu{eno; njegov grub glas pretvorio se u jo{ grublji {apat, dahtav i trven. "Ima{ je, dakle: Op{tu temporalnu teoriju?" [evek ga pogleda, mo`da sa primesom ironi~nosti. îfoilisk, me|utim nije odustajao: "Postoji li u pisanom obliku?" [evek ga je posmatrao jo{ pun minut, a onda neposredno uzvrati: "Ne." "Odli~no!" "Za{to?" "Jer, da postoji, oni bi je ve} imali." "[ta ho}e{ da kaè{?" "Samo to. Slu{aj, nije li Odo bila ta koja je kazala da tamo gde ima vlasnika ima i kra|e?" "Da biste na~inili lopova, na~inite vlasnika; da biste stvorili zlo~in, stvorite zakone'. Dru{tveni organizam." "U redu. Tamo gde ima hartija u zaklju~anim sobama, ima i ljudi sa klju~evima tih soba!" [evek za`mirka. "Da", re~e kona~no, "to je stvarno vrlo neprijatno." "Za tebe. Ali ne i za mene. Ja nemam tvoje individualisti~ke moralne obaveze. Znao sam da nema{ teoriju u pisanom obliku. Da sam pomislio da je ima{, preduzeo bih

82

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka sve {to je u mojoj mo}i da je uzmem od tebe, uveravanjem, kra|om, silom ako bi mi se u~inilo da te moèmo oteti, a da to ne dovede do rata sa A-Ioom. Bilo {ta, samo da ne padne {aka ovih debelih iotskih kapitalista, ve} da je se domogne centralni prezidijum moje zemlje. Jer najve}a stvar kojoj ikada mogu da sluìm jeste snaga i dobrobit moje zemlje." "Laè{", re~e [evek mirnim glasom. "Mislim da si rodoljub, to da. Ali iznad rodoljublja stavlja{ po{tovanje prema istini, nau~noj istini, a mo`da i odanost prema pojedina~nim osobama. Mene ne bi izdao." "Izdao bih te kada bih mogao", uzvrati îfoilisk osorno. Okrenuo se da po|e, zastao, a onda dodao uz srditu pomirenost sa stanjem stvari: "Misli {ta ti drago. Ja ti ne mogu otvoriti o~i umesto tebe. Ali, upamti, mi te ho}emo. Ako kona~no uvidi{ {ta se ovde zbiva, do|i u Tu. Izabrao si pogre{an narod za bratimljenje! A ako... ali to nije moja stvar. No, svejedno. Ako ve} odlu~i{ da ne do|e{ kod nas u Tu, bar nemoj dati tvoju teoriju Iotima. Ne daj ni{ta ovim gulikoàma! Idi odavde. Vrati se natrag. Daj vlastitom narodu ono {to ima{ da da{!" "Oni to ne èle", uzvrati [evek bezizraàjno. "Zar misli{ da nisam poku{ao?" êtiri ili pet dana kasnije [evek je, potraìv{i îfoiliska, dobio obave{tenje da se ovaj vratio u Tu. "Za stalno? Ali uop{te mi nije kazao da odlazi." "Tuvijanac nikada ne zna kada }e dobiti nare|enje od svog prezidijuma", uzvrati mu Pae, jer, razume se, Pae je bio taj koji je obavestio [eveka. "Zna samo to da kada nare|enje do|e, onda se smesta treba dati na put. Bez ikakvih zadràvanja zbog opra{tanja. Siroti, stari îf! Pitam se {ta li je samo pogre{io." [evek je odlazio jednom ili dva puta nedeljno u posetu Atrou u prijatnu ku}icu na kraju kampusa gde je ovaj ìveo sa dvojicom posluìtelja starim koliko i on, koji su se brinuli o njemu. Sa skoro osamdeset godina on je bio, kako je to sam kazao, spomenik prvoklasnom fizi~aru. Iako njegovo ìvotno delo nije ostalo bez priznanja, kao {to se dogodilo sa Gvarab, samo poodmaklo doba u kome je bio podarilo mu je ne{to od njene nezainteresovanosti. Njegovo zanimanje za [eveka, bar, izgledalo je potpuno li~no drugarstvo. On je bio prvi fizi~ar Sleda koji se priklonio [evekovom pristupu razumevanju vremena. On se borio, [evekovim oru`jem, za [evekove teorije, protiv celog ustrojstva nau~ne uvaènosti, a borba je potrajala nekoliko godina pre objavljivanja neskra}ene verzije Na~ela istovremenosti i kona~ne pobede simultanista koja je ubrzo usledila. Ta borba predstavljala je vrhunac Atroovog ìvota. On je ne bi prihvatio da je ulog bio manji od istine, ali ono {to je vi{e voleo i od same istine bio je okr{aj. Atro je poznavao svoj rodoslov hiljadu sto godina unazad: vodio je preko generala, kneèva, velikih zemljoposednika. Porodica je i dalje posedovala imanje od sedam hiljada jutara i ~etrnaest sela u pokrajini Sie, najseoskijoj oblasti A-Ioa. Njegov govor odlikovao se provincijskim obrtima, arhaizmima do kojih je s ponosom drào. Bogatsvo uop{te nije ostavljalo utisak na njega, a o celoj vladi svoje zemlje govorio je

83

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka kao o 'demagozima i puzavim politi~arima'. Njegovo uìvanje nije se moglo kupiti. No, on ga je poklanjao svakoj budali sa onim {to je nazivao 'pravo ime'. U izvesnim pogledima bio je potpuno neshvatljiv [eveku - prava zagonetka: aristokrata. Pa ipak, njegov nepatvoreni prezir i prema novcu i prema mo}i nagnao je [eveka da prema njemu ose}a ve}u prisnost nego prema bilo kom drugom ~oveku sa Urasa. Jednom prilikom, kada su sedeli na ostakljenom tremu gde je on gajio svakovrsno retko i nesezonsko cve}e, omakla mu se fraza 'mi Cetinjanci'. [evek ga je prekinuo istog ~asa: "'Cetinjanci': nije li to semenjarska re~?" 'Semenjarskim' su se u slengu ozna~avali popularna {tampa, novine, emisije i prozna dela proizvedeni za gradske radne ljude. "Semenjarska!" ponovi Atro. "Dragi moj prija{ko, gde si samo na{ao tu prostotu? Kad kaèm 'Cetinjanci' imam na umu upravo ono {to piskarala u dnevnim novinama i njihovi ~itaoci koji jo{ sri~u podrazumevaju pod tom re~i. Uras i Anares!" "Iznenadilo me je {to si upotrebio jednu stranu re~, jednu necetijansku re~, u stvari." "Definicija isklju~enjem", uzvrati starac veselo. "Pre stotinu godina nije nam bila poterbna ta re~. Sasvim je bila dobra '~ove~anstvo '. Ali pre {ezdesetak godina stvari su se promenile. Bilo mi je tada sedamnaest godina, jednog lepog, sun~anog dana u rano leto, jo{ se ìvo se}am. Ve`bao sam svog konja, kada me je starija sestra pozvala sa prozora: 'Govore o nekom iz svemira preko radija!' Moja sirota draga majka pomislila je da nam je svima kucnuo sudnji ~as; strani vragovi, zna{. Ali to su bili samo Hainci, sa svojim tru}arijama o miru i bratsvu. Pa, danas je '~ove~anstvo' malo sveobuhvatnije. [ta defini{e bratstvo do nebratstva? Definicija isklju~enjem, dragi moj! Ti i ja smo srodnici. Tvoji preci su verovatno ~uvali koze u planinama, dok su moji verovatno ugnjetavali kmetove u Sieu, pre nekoliko stole}a; ali mi smo ~lanovi iste porodice. Da bi se to uvidelo, potrebno je da ~ovek samo sretne jednog pravog tu|ina; ili bar da ~uje za njega. Stvorenje iz nekog drugog sun~evog sistema. Nazovi ~oveka, koji nema ni~eg zajedni~kog sa nama osim {to delimo prakti~no ustrojstvo dve noge, dve ruke i jedne glave sa nekakvim mozgom u njoj!" "Ali zar Hainci nisu dokazali da smo mi..." "Svi tu|inskog porekla, izdanci hainskih me|uzvezdanih kolonista, od pre pola miliona godina, ili milion, dva ili tri miliona, da znam. Dokazali! Tako mi Vrhovnog broja, [eve~e, li~i{ mi na kakvog bruco{a-seminarca! Kako moè{ ozbiljno da govori{ o istorijskim dokazima i to u takvim vremenskim razme|ama? Ti Hainci se razbacuju hiljadugodi{tima kao kakvim loptama, ali sve je to puko opsenarstvo. Dokaz, nije nego! Religija mojih otaca obave{tava me, sa jednakom pozvano{}u, da ja poti~em od Pinre Oda, koga je Bog izgnao iz Vrta zato {to je smogao hrabrosti da izbroji prste na rukama i nogama, sabere ih do dvadeset i tako pusti Vreme u Vaseljenu. Radije bih se opredelio za ovu pri~u, a ne za pri~u tu|inaca, ako ve} moram da biram!" [evek se nasmeja; Atroov humor mu je prijao. Ali starac se nije {alio. Potap{ao je [eveka po mi{ici i, podigav{i ve|e i grickaju}i usne, kako je to uvek ~inio kada bi ga ne{to uzbudilo, rekao: "Nadam se da deli{ moja ose}anja. Iskreno se nadam. Ima mnogo

84

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka toga {to je prekrasno, uveren sam, u tvom dru{tvu, ali te ono ne u~i da pravi{ razliku, a to je, kona~no, najbolja stvar kojoj u~i civilizacija. Ne bih nikako voleo da te ti vraìji tu|inci pridobiju posredstvom tvojih predstava o bratstvu, uzajamnosti i svemu tome. Oni ne prestaju da tru}aju o 'zajedni~koj ljudskosti', o 'ligi svih svetova' i tako tome, a ba{ bi mi bilo ào kada bi ti na to naseo. Zakon postojanja je borba, nadmetanje, odstranjenje slabih, nemilosrdni rat za opstanak. A ja èlim da vidim kako najbolji opstaju. Ona vrsta ljudskosti za koju znam. Cetinjanci. Ti i ja: Uras i Anares. Sada smo ispred njih, svih tih Hainaca, Terana i kako se ve} ne zovu, i tako treba da ostane. Doneli su nam me|uzvezdani pogon, ali mi sada pravimo bolje me|uzvezdane brodove od njih. Kada bude do{lo vreme da obznani{ svoju teoriju, iskreno se nadam da }e{ imati na umu du`nost prema vlastitom narodu, prema vlastitoj vrsti. Da }e{ razmisliti o tome {ta zna~i odanost i kome ona pripada." Lake suze starosti ispunile su Atroove o~i. [evek poloì {aku na star~evu mi{icu, ospokojavaju}e, ali ne uzvrati ni{ta. "Razume se, oni }e je na kraju dobiti. Tako i treba. Nau~na istina teì da se ispolji, ne moè{ sakriti sunce pod kamen. Ali pre no {to je dobiju, èlim da plate za nju! @elim da mi zauzmemo svoje pravedno mesto. @elim po{tovanje: a to nam ti moè{ ste}i. Trenutni prevoz: ako ovladamo trenutnim prevozom, njihov me|uzvezdani pogon izgubi}e svaku vrednost. Nije novac ono {to èlim, zna{. @elim da se prizna nadmo}nost cetijanske nauke, nadmo}nost cetijanskog uma. Ako ve} treba da nastane me|uzvezdana civilizacija, onda, tako mi Boga, ne èlim da moj narod u njoj bude samo neka nià klasa! Treba da pristupimo kao plemi}i, sa velikim darom u rukama: jedino je tako prili~no. Dobro, dobro, ponekad se previ{e uzbudim oko ovoga. Uzgred, kako napreduje tvoja knjiga?" "Radio sam na Skaskovoj gravitacionoj hipotezi. Ose}am da gre{i u tome {to koristi samo delimi~ne diferencijalne jedna~ine." "Ali i tvoj poslednji rad bio je o gravitaciji. Kad }e{ pre}i na pravu stvar?" "Poznato ti je da su za nas, odonjane, sredstva cilj", uzvrati [evek vedro. "Osim toga, te{ko da mogu suvislo izloìti teoriju vremena koja ne uzima u obzir gravitaciju, zar ne?" "Ho}e{ da kaè{ da nam je daje{ u komadi}ima i mrvicama?" upita Atro podozrivo. "To mi nije palo na pamet. Bolje da malo temeljitije prou~im tvoj poslednji rad. U izvesne delove nikako nisam uspeo da proniknem. O~i mi se prili~no umaraju u poslednje vreme. Mislim da ne{to nije u redu sa onom vra`jom napravom za uveli~avanje i projektovanje koju moram da koristim. Izgleda da vi{e ne projektuje jasno re~i." [evek pogleda starca pokajni~ki i sa naklono{}u, ali mu vi{e ni{ta nije kazao o stanju svoje teorije. [evek je svakodnevno dobijao pozive na prijeme, posvete, otvaranja i tako dalje. Na neke prigode je odlazio zato {to je na Uras do{ao sa poslanstvom koje mora poku{ati da ostvari: mora izneti zamisao o bratstvu, mora otelotvoriti, u vlastitoj osobi, solidarnost dva sveta. Govorio je, ljudi su ga slu{ali, a onda bi kazali: "Stvarno je tako."

85

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Pitao se za{to ga vlada nije spre~ila da govori. îfoilisk je sigurno preterivao, iz vlastitih razloga, kada je pri~ao o razmerama kontrole i cenzure koje oni mogu da vr{e. Izlagao je ~ist anarhizam, ali ga nisu spre~ili u tome. No, da li je bilo potrebno da ga spre~e? Izgledalo je da se stalno obra}a istim ljudima: valjano odevenim, valjano uhranjenim, valjanog na~ina opho|enja, sa stalnim osmesima na usnama. Jesu li oni bili jedina vrsta ljudi na Urasu? "Bol je taj koji zbliàva ljude", re~e [evek, stoje}i pred njima, a oni klimnu{e i uzvrati{e: "Stvarno je tako." Po~eo je da ih mrzi i, shvativ{i to, najednom je prestao da prihvata njihove pozive. Ali postupiti tako bilo je ravno prihvatanju poraza i pove}anju njegove izdvojenosti. Nije radio ono {to je do{ao da ovde radi. Nije stvar bila u tome {to su ga odsekli, re~e on sebi; ponovo je - kao i uvek ranije - on odsekao samoga sebe od drugih. Bio je usamljen, zagu{uju}e usamljen me|u mno{tvom ljudi koje je vi|ao svakoga dana. Nevolja je bila u tome {to nije bio u dodiru. Ose}ao je da nije dodirnuo ni{ta, nikoga, na Urasu tokom svih ovih meseci. U trpezariji vi{eg nastavnog osoblja, za stolom, jedne no}i, on re~e: "Znate, ja u stvari ne znam kako vi ìvite ovde. Privatne ku}e vi|am samo spolja. Ali iznutra poznajem jedino va{ neprivatan ìvot: prostorije za skupove, obedovaonice, laboratorije..." Slede}eg dana Oiie je prili~no kruto pozvao [eveka da do|e na ve~eru i ostane preko no}i narednog vikenda u njegovoj ku}i. Ku}a se nalazila u Amoenou, selu udaljenom nekoliko milja od Ieu Euna; bila je to, prema ura{kim merilima, skromna ku}a srednje klase, mo`da starija od ve}ine drugih. Izgra|ena je pre otprilike tri stotine godina, od kamena, sa sobama obloènim drvetom. Osoben iotski dvostruki luk primenjen je kod prozorskih okvira i ku}nih ulaza. [evek je odmah uo~io srazmerno odsustvo name{taja i to mu se dopalo: sobe su delovale jednostavno, prostrano, sa obiljem veoma ugla~anog poda. Stalno se ose}ao nelagodno sred prekomernih ukrasa i raznih udobnosti javnih zgrada u kojima su prire|ivani prijemi, posve}enja i tako dalje. Ure{ani su imali ukusa, ali izgledalo je da se on ~esto nalazi u opre~nosti sa porivom za razmetanjem - upadljivim tro{enjem. Prirodno, estetsko poreklo èlje da se poseduju stvari bilo je prikriveno i izopa~eno ekonomskim i takma~kim prinudama, {to je sa svoje strane govorilo o kvalitetu tih stvari: sve {to su postizali bila je svojevrsna mehani~ka rasipnost. Ovde je, me|utim, postojao sklad postignut uzdràvanjem. Jedan posluìtelj uzeo im je kapute na ulazu. Oiieova supruga do{la je da pozdravi [eveka iz kuhinje u suterenu, gde je davala uputstva kuvaru. Prilikom razgovora pre ve~ere [evek je ustanovio da se obra}a isklju~ivo njoj; ~inio je to na prijateljski na~in, sa èljom da je u~ini sli~noj sebi, {to ga je iznenadilo. Ali bilo je tako prijatno ponovo razgovarati sa jednom ènom! Nikakvo ~udo {to je imao utisak da mu je ovda{nji na~in ìvota nekako odse~en, ve{ta~ki, me|u mu{karcima, uvek mu{karcima, bez one napetosti i privla~nosti razli~itih polova. A Seva Oiie bila je privla~na. Posmatraju}i ne`ne linije njenog potiljka i slepoo~nica prestao je da zamera

86

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Ura{ankama {to briju glavu mode radi. Ona je bila }utljiva, prili~no boja`ljiva. Poku{ao je da je navede da se opusti sa njim i veoma mu je bilo milo kada mu se ~inilo da uspeva u tome. Po{li su da ve~eraju, a za trpezom su im se pridruìla dva deteta. Seva Oiie se izvinila zbog toga: "ôvek naprosto vi{e ne moè da prona|e pristojnu guvernantu u ovom delu zemlje", re~e ona. [evek se saglasio sa tim, uop{te ne znaju}i {ta je to guvernanta. Stao je da posmatra male de~ake, uz isto olak{anje, isto uìvanje. Gotovo da nije video nijedno dete otkada je krenuo sa Anaresa. Bila su to veoma ~ista, mirna deca, koja bi govorila tek po{to bi bila pitana, odevena u plave somotske sakoe i kratke pantalone. Pogledali su prema [eveku sa strahopo{tovanjem, kao da je posredi neko stvorenje iz svemira. Devetogodi{njak se drào strogo prema sedmogodi{njaku, {apu}u}i mu da ne zuri i besno ga {tipaju}i kad ovaj ne bi poslu{ao. Mali{an bi uzvratio {tipanje, poku{avaju}i jo{ da udari brata nogom ispod stola. Na~elo nadre|enosti kao da mu se jo{ nije valjano vaspostavilo u svesti. Oiie je kod ku}e bio drugi ~ovek. Sa lica mu je nestao onaj tajnoviti pogled i vi{e nije otezao u govoru. ^lanovi porodice ophodili su se prema njemu sa po{tovanjem, ali postojala je uzajamnost u ovom pogledu. [evek se prili~no naslu{ao Oiieovih stavova o ènama, tako da ga je iznenadilo njegovo ljubazno, ~ak ne`no drànje prema supruzi. 'To je kavaljerstvo', pomisli [evek koji je nedavno nau~io tu re~, ali je ubrzo zaklju~io da je posredi ne{to bolje. Oiie je voleo svoju ènu i imao je poverenja u nju. Pona{ao se prema njoj i prema svojoj deci umnogome kao {to bi to ~inio jedan Anare{anin. U stvari, kod ku}e, najednom je postao jednostavan, bratski nastrojen ~ovek, slobodan ~ovek. [eveku je to, dodu{e, izgledalo kao sasvim malo polje slobode, jedna krajnje uska porodica, ali ose}ao se toliko prijatno, toliko slobodnije da nije ba{ bio voljan da kritikuje. U pauzi koja je usledila posle razgovora mla|i de~ak re~e svojim tankim, ~istim glasom: "Gospodin [evek nije ba{ najlep{e vaspitan." "Za{to?" upita [evek pre no {to je Oiieova supruga stigla da prekori dete. "[ta sam u~inio?" "Niste kazali hvala." "Za {ta?" "Kada sam vam dodao zdelu sa povr}em." "Ini! Ti{ina!" Sadik! Ne sebi~ari. Ton je bio u dlaku isti. "Mislio sam da ga deli{ sa mnom. Zar je povr}e bilo dar. Mi se zahvaljujemo samo na poklonima, u mojoj zemlji. A druge stvari delimo, ne pri~aju}i o tome. Ho}e{ li ti da ti vratim povr}e?" "Ne}u, ne volim ga", re~e dete, gledaju}i u lice [eveka svojim tamnim, veoma bistrim o~ima. "Onda se sasvim lako moè podeliti" re~e [evek. Stariji de~ak sav se gr~io od suzbijene èlje da u{tine Inija, ali se Ini nasmeja, pokazav{i sitne, bele zube. Posle izvesnog vremena, kada je ponovo nastala pauza, on re~e prigu{enim glasom, nagnuv{i se ka [eveku: "Da li biste hteli da vidite moju vidru?"

87

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Da." "Nalazi se u stra`njem dvori{tu. Majka ju je izbacila zato {to je mislila da bi vam mogla smetati. Neki odrasli ne vole ìvotinje." "Ja volim da ih vidim. U mojoj zemlji nema ìvotinja." "Nema?" re~e stariji de~ak, upiljiv{i se. "O~e! Gospodin [evek kaè da nemaju ìvotinja!" Ini se tako|e upiljio. "Pa {ta onda imate?" "Druge ljude. Ribe, crve. I stabla holuma." "[ta su to stabla holuma." Razgovor je potrajao jo{ pola ~asa. Bilo je to prvi put, na Urasu, da je [eveka neko zamolio da opi{e Anares. Deca su postavljala pitanja, ali i roditelji su slu{ali sa zanimanjem. [evek je iz obazrivosti izbegavao uplitanje u etiku. Nije bio tu da bi deci svog doma}ina izlagao propagandu. Jednostavno im je ispri~ao kako izgleda Pra{ina, kakav je Abenaj, kakva se ode}a nosi, {ta ljudi rade kada èle novu ode}u, {ta deca rade u {koli. Ovo poslednje pretvorilo se u propagandu, iako mu to nije bila namera. Ini i Aevi bili su o~arani njegovim opisom nastavnog programa koji je obuhvatao zemljodelstvo, tesarstvo, preradu otpadnih tvari radi dobijanja gnojiva, {tampanje, postavljanje vodovodnih instalacija, putarstvo, pisanjem pozori{nih komada i sva ostala zanimanja zajednice odraslih, kao i njegovim priznanjem da niko nikada nije bio ni za{ta ka`njavan. "Dodu{e", dodade on, "ponekad vas nagnaju da se malo sami starate o sebi." "Ali {ta", ume{a se naglo Oiie, kao da je pitanje, koje je dugo po~ivalo suzbijeno u njemu, pod pritiskom pokuljalo napolje, "{ta omogu}uje red i mir? Za{to se ljudi me|usobno ne plja~kaju i ne ubijaju?" "Niko ne poseduje ni{ta {to bi se moglo oplja~kati. Ako èlite stvari, onda ih uzmete iz spremi{ta. [to se nasilja ti~e, tu ne znam, Oiie; da li bi me ti ubio, iz ~ista mira? A ako bi to i hteo, da li bi te zakon spre~io u tome? Prisila je najmanje delotvoran na~in za odràvanje reda." "U redu, ali kako uspevate da privolite ljude da obavljaju prljave poslove?" "Koje prljave poslove?" upita Oiieova supruga, ne shvativ{i. "Sakupljanje sme}a, kopanje grobova", re~e Oiie, a [evek dodade: "Va|enje ìve", i zausti da kaè: 'Prerada dreka', ali se priseti u poslednji ~as iotskog tabua skatolo{kih re~i. Palo mu je na um, negde na samom po~etku boravka na Urasu, da Ura{ani ìve me|u planinama izmetima, ali da nikada ne pominju drek. "Pa, svi ih obavljamo. Ali niko ih ne mora raditi veoma dugo, osim ako mu se to ne dopada. Jednog dana svake dekade odbor za vo|enje poslova zajednice, odbor bloka, ili ve} neko kome ste potrebni moè da zatraì od vas da uzmete udela u takvom poslu; za tu svrhu prave kru`ne spiskove. Na neprijatna radna odredi{ta, ili na opasna, kao {to su rudnici ìve i industrijska postrojenja, obi~no se odlazi samo na pola godine." "Ali onda se celo osoblje mora sastojati od ljudi koji upravo u~e kako se posao obavlja."

88

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Tako je. To nije delotvorno, ali {ta drugo preostaje? Ne moète naloìti ~oveku da radi neki posao koji bi ga obogaljio ili ubio za nekoliko godina. Za{to bi on to ~inio?" "Zar moè da odbije nare|enje?" "Nije posredi nare|enje, Oiie. On ode u Odrad, u ured Odeljenja za rad, i kaè, èlim da radim to i to, {ta imate? I oni mu kaù gde ima posla." "Ali za{to onda ljudi uop{te rade prljave poslove? Za{to prihvataju da rade ~ak i jednom u deset dana?" "Za{to se ti poslovi obavljali zajedno... Ima i drugih razloga. Zna{, ìvot na Anaresu nije bogat, kao ovde. U malim zajednicama nema mnogo zabave, ali je zato tu puno posla koji valja obaviti. I tako, ako poglavito radite za mehani~kim razbojem, prili~no je prijatno izi}i napolje svakog desetog dana da biste postavljali vodovodne cevi ili obdelavali polja, uvek sa nekom drugom skupinom ljudi... A tu je i izazov. Vi ovde smatrate da je podsticaj za rad finansijske prirode, potreba za novcem i èlja za zaradom, ali gde nema novca prave pobude su jasnije, mo`da. Ljudi vole da rade. Vole da valjano obavljaju poslove. Ljudi se la}aju opasnih, te{kih poslova zato {to se ponose njima, mogu da... sebi~are, kako mi to kaèmo... da se rezme}u?... pred slabijima. Hej, malecki, vidite kako sam snaàn! Shvata{? ôvek voli da radi ono u ~emu je dobar... Ali, u stvari, sve je to pitanje ciljeva i sredstava. Na kraju krajeva, posao se obavlja samo posla radi. Posredi je trajno zadovoljstvo ìvota. Pojedina~na svest to zna. Ba{ kao i dru{tvena svest, mi{ljenja bli`njih. Ne postoji druga nagrada, na Anaresu, drugi zakon. Vlastito zadovoljstvo i po{tovanje bli`njih. To je sve. A kada je takvo stanje stvari, onda uvi|ate da mi{ljenje bli`njih postaje veoma mo}na sila." "Niko se tome ne opire?" "Mo`da ne dovoljno ~esto", re~e [evek. "Radite li onda svi podjednako prilje`no?" upita Oiieova supruga. "[ta se zbiva sa ~ovekom koji naprosto odbija da sara|uje?" "Pa, on se seli. Drugi ga se zasite, zna{. Ismevaju ga, postaju grubi prema njemu ili ga tuku; u maloj zajednici mogu da donesu odluku da ga skinu sa spiska za ishranu, tako da biva prinu|en da sam pripravlja hranu i jeda; a to je poniàvaju}e. I tako se on seli, ostaje izvesno vreme u nekom drugom mestu, a onda se mo`da ponovo seli. Neki to ~ine ceo ìvot. Takvi se nazivaju nu~nibi. Ja sam svojevrsni nu~nib. Izbegavam ovde da radim ono {to treba da radim. Preselio sam se dalje od mnogih." [evek je govorio smireno; ako je i bilo gor~ine u njegovom glasu, onda je deca nisu mogla razabrati, a za odrasle je bila neprotuma~iva. Ali posle njegovih re~i usledila je kratkotrajna ti{ina. "Ne znam ko ovde obavlja prljave poslove", re~e on. "Uop{te nisam video da ih neko obavlja. To je ~udno. Ko ih radi? Za{to to ~ine? Jesu li bolje pla}eni?" "Ponekad, kada su u pitanju opasni poslovi. Ne, me|utim, kada je posredi obi~an ru~ni posao. Tada se pla}a manje." "Pa za{to ih onda obavljaju?" "Zato {to je i manja plata bolja od nikakve", re~e Oiie; gor~ina u njegovom glasu bila je sasvim uo~ljiva. Njegova supruga po~e nervozno da govori kako bi

89

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka promenula temu, ali on nastavi: "Moj otac je bio domar. îstio je podove i menjao prljavu posteljinu u hotelu ~itavih pedeset godina. Po deset sati dnevno, i tako {esta dana u nedelji. Radio je to da bi on i njegova porodica mogli da jedu." Oiie najednom zastade i osmotri [eveka svojim starim, tajnovitim, nepoverljivim pogledom, a onda, gotovo prkosno, pogleda svoju suprugu. Ona mu nije uzvratila pogled. Samo se osmehnula i kazala nervoznim, detinjim glasom: "Demaereov otac bio je veoma uspe{an ~ovek. Posedovao je ~etiri kompanije kada je umro." Bio je to osmeh osobe koja trpi bol. A njene tamne, vitke {ake ~vrsto su po~ivale jedna preko druge. "Mislim da vi na Anaresu nemate uspe{nih ljudi", re~e Oiie veoma sarkasti~no. Istog ~asa u{ao je kuvar da promeni tanjire i on odmah prestade da govori. Mali Ini, kao da je znao da ozbiljan razgovor ne}e biti nastavljen u prisustvu posluge, re~e: "Majko, moè li gospodin [evek da vidi moju vidru posle ve~ere?" Kada su se vratili u salon, Iniju je dopu{teno da donese svog ljubimca: poluodraslu kopnenu vidru, rasprostranjenu ìvotinju na Urasu. Pripitomljene su, objasnio je Oiie, jo{ u preistorijskim vremenima, najpre radi pomo}i u ribolovu, a potom kao ku}ne ìvotinje. @ivotinja je bila kratkonoga, lu~nih i gipkih le|a, sjajnog, tamnosme|eg krzna. Bila je to prva ìvotinja izvan kaveza koju je [evek izbliza video, i ona se njega manje bojala nego on nje. Beli, o{tri zubi delovali su upe~atljivo. Obazrivo je pruìo ruku da je pogladi, jer je Ini to zahtevao. Imala je tamne o~i, sa primesama zlatne boje, pametne, radoznale, bezazlene. "Amare", pro{aputa [evek, privu~en tim pogledom preko bezdana {to je razdvajao dva stvorenja, "brate." Vidra zagrokta, spusti se na sve ~etiri i stade da sa zanimanjem ispituje [evekove cipele. "Dopadate joj se", re~e Ini. "I ona se meni dopada", uzvrati [evek, pomalo tu`no. Kad god bi video neku ìvotinju, pti~ji let, blistavost jesenjeg drve}a, obuzimala bi ga tuga koja bi naru{avala radost. Nise svesno pomi{ljao na Takver u takvim trenucima, nije mislio o njenom odsustvu. Pre je izgledalo da je ona tu, iako on ne razmi{lja o njoj. Kao da su lepota i neobi~nost ura{kih ìvotinja i biljaka zadràle poruku koju mu je uputila Takver Takver koja ih nikada ne}e videti i ~iji preci ve} sedam pokoljenja nijednom nisu dodirnuli toplo ìvotinjsko krzno niti videli treptaje krila u senci drve}a. Proveo je no} u spava}oj sobi u potkrovlju. U prostoriji je bilo hladno, {to mu je prijalo posle stalnih pregrevanja soba na univerzitetu, i prili~no skromno opremljeno. Postelja, polica sa knjigama, {krinja, stolica i obojeni drveni sto. Izgleda kao kod ku}e, pomisli on, ako se zanemari visina kreveta i meko}a du{eka, prekrivke od fine vune i svilena posteljina, sitni umeci od slonova~e na {krinji, ko`ni povezi knjiga, kao i ~injenica da su soba, sve u njoj, ku}a u kojoj se ona nalazila, zemlja na kojoj je ku}a stajala, predstavljale privatno vlasni{tvo, vlasni{tvo Demaerea Oiiea, iako je on nije sagradio, niti je ribao njene podove. No, [evek je digao ruke od sli~nih zamornih razgrani~avanja. Bila je to lepa soba i nije se, u stvari, mnogo razlikovala od jednokrevetne sobe u kakvom obitavali{tu.

90

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Spavaju}i u toj sobi, sanjao je Takver. Sanjao je da je sa njom u postelji, da su njene ruke obavijene oko njega, da joj je telo spram njegovog tela... ali koja je soba, koja je to soba u kojoj se nalaze? Gde su to oni? Na mesecu su zajedno, hladno je, kora~aju skupa. Ravno je, na mesecu, prekriveno posvuda plavobelim snegom, iako je sne`ni pokrov bio tanak i lako se mogao nogom razgrnuti da bi se pod njim ukazalo blistavo, belo tlo. Bila je to smrt, mrtvo mesto. "Nije, u stvari tako", re~e on Takver, znaju}i da je upla{ena. Kora~ali su ka ne~emu, udaljenoj liniji ne~ega {to je izgledalo tanu{no i blistavo poput plastike, ka jednoj dalekoj, jedva vidljivoj prepreci preko bele ravnice snega. [evek se duboku u srcu bojao da joj se pribliì, ali je ipak rekao Tekver: "Bi}emo tamo uskoro." Ona mu ni{ta nije uzvratila. 6. ANARES Po{to se [evek vratio iz bolnice, u kojoj je proveo jednu dekadu, u posetu mu je do{ao sused iz sobe broj ~etrdeset pet. Bio je to jedan visok i mr{av matemati~ar. Uro|ena razrokost nije mu bila ispravljena, tako da nikada niste mogli biti na~isto da li vas on gleda i/ili da li vi njega gledate. On i [evek ìveli su dobrosusedski, jedan kraj drugoga u obitavali{tiu u Instituta, ~itavu godinu dana, ne izmeniv{i pri tom nijednu ~estitu re~enicu. Desar je sada do{ao i upravio pogled prema [eveku ili pokraj njega. "Ne{to?" re~e on. "Dobro mi je, hvala." "Donesem jelo iz trpezarije." "Sa tvojim?" uzvrati [evek, prihvativ{i Desarov telegrafski stil. "U redu." Desar je doneo dva sledovanja na posluàvniku iz obedovaonice Instituta i oni su zajedno obedovali u [evekovoj sobi. înio je isto svakog jutra i ve~eri tokom tri dana sve dok [evek nije dovoljno oja~ao da ponovo moè sam da izlazi. Te{ko je bilo razabrati za{to je Desar to ~inio. Nije se odlikovao druèljubivo{}u, a eventualno bratsko zbliènje o~igledno mu nije mnogo zna~ilo. Jedan od razloga {to se drào podalje od ljudi bio je taj da prikrije vlastito nepo{tenje; bio je ili stra{no lenj, ili uistinu posedni~ki nastrojen, budu}i da je soba broj ~etrdeset pet bila kracata stvarima koje on nije imao ni prava ni razloga da drì - posu|e iz trpezarija, knjige iz biblioteka, komplet alatki za duborez iz skladi{ta za zanatski pribor, jedan mikroskop iz neke laboratorije, osam razli~itih }ebadi, jedan orman pun ode}e, ~iji pojedini delovi o~evidno nisu pristajali Desaru, niti je to ikada ranije bio slu~aj, dok je druge komade nosio, kako izgleda, jo{ kad mu je bilo izme|u osam i deset godina. Kao da je odlazio u spremi{ta i stovari{ta i tamo uzimao hrpe stvari, bez obzira na to da li su mu bile potrebne ili ne. "Za{to drì{ sve te starudije?" upita ga [evek kada mu je prvi put bilo dopu{teno da u|e u sobu. Desarov pogled upravi se negde mjimo njega. "Samo se skuplja", uzvrati on neodre|eno. Polje matematike za koje se Desar opredelio bilo je tako ezoteri~no da niko u Institutu ili matemati~kom federativu nije stvarno mogao da proverava njegovo napredovanje. On ga je upravo stoga i odabrao. Pretpostavljao je da su i [evekove

91

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka pobude iste. "Prokletstvo", re~e on, "rad? Dobro odredi{te ovde. Sled, Istovremenost, drek." U izvesnim trenucima [eveku se dopadao Desar, dok mu se u drugima, zbog istih svojstava, gadio. Hotimice se, me|utim, zbliìo s njim, budu}i da je to bio deo njegove re{enosti da promeni ìvot. Bolest mu je omogu}ila da shvati da }e, ako poku{a da nastavi sam, potpuno propasti. Za njega je to bio moralni problem i zato je samoga sebe nemilosrdno osudio. ûvao je sebe za sebe samoga, protivno eti~kom imperativu bratstva. Sa dvadeset jednom godinom [eveku nije ba{ bio umi{ljen, zato {to mu je moral bio strastven i drasti~an; no, taj moral se i dalje uklapao u kruti kalup, u pojednostavljeni odonizam kome su decu u~ili priprosti odrasli, {to je nalikovalo na svojevrsno uskogrudo pridikovanje. Postupao je pogre{no. Mora da postupa ispravno. Tako je i po~eo da ~ini. Uskratio je sebi fiziku pet no}i od deset. Dobrovoljno se javio za rad u odboru za vo|enje poslova obitavali{ta Instituta. Prisustvovao je sastancima fizi~kog federativa, kao i sindikata ~lanova Instituta. Pridruìo se jednoj skupini koja je upra`njavala ve`banje iz bio-povratne sprege i obu~avanje u upravljanju mo`danim talasima. U obedovaonici je nagnao sebe da sedi za najve}im stolovima umesto za nekim malim sa knjigom pred sobom. Ishod je bio iznena|uju}i: ljudi kao da su ga jedva ~ekali. Prihvatili su ga, do~ekali ga dobrodo{licom, pozivali ga radi seksa ili druènja. Vodili su ga sa sobom i za samo tri dekade on je nau~io vi{e o Abenaju nego cele prethodne godine. Odlazio je sa skupinama veselih, mladih ljudi na sportska igrali{ta, u zanatska sredi{ta, na bazene za plivanje, na svetkovine, u muzeje, pozori{ta, na koncerte. Koncerti: bilo je to pravo otkrovenje, {ok radosti. Nikada ranije nije oti{ao na neki koncert ovde u Abenaju, delimi~no stoga {to je smatrao da je muzika ne{to {to se radije izvodi nego slu{a. Kao dete uvek je pevao ili svirao na nekom instrumentu u lokalnim horovima ili ansamblima; u tome je veoma uìvao, ali nije bio odve} nadaren. I to je bilo sve {to je znao o muzici. U sredi{tima za u~enje sticala su se sva ume{tva neophodna za bavljenje umetno{}u: obuka u pevanju, metrici, plesu, kori{}enje kista, dleta, noà, struga i tako dalje. Sve je to bilo pragmati~no: decu su u~ili da gledaju, da govore, da slu{aju, da se kre}u, da barataju. Nije pravljena nikakva razlika izme|u umetnosti i zanatstva; za umetnost se smatralo ne da zauzima neko odre|eno mesto u ìvotu, ve} da predstavlja osnovnu tehniku ìvota, poput govora. U tom smislu se razvila i arhitektura, rano i slobodno, odlikuju}i se doslednim stilom, ~istim i nekitnjastim, tananih razmera. Slikarstvo i vajarstvo poglavito su sluìli kao elementi arhitekture i planiranja gradova. [to se ti~e umetnosti re~i, pesni{tvo i pripoveda{tvo uglavnom se nije odlikovalo samostalno{}u, stoje}i u slu`bi pevanja i plesa; jedino se pozori{te izdvajalo i jedino je ono uop{te nazivano 'Umetnost' - stvar koja je sama sobom celovita. Postojalo je mno{tvo oblasnih i putuju}ih trupa glumaca i peva~a, kao i pozori{ta sa stalnim repertoarom, koja su ~esto imala svoje dramopisce. Izvodile su se tragedije, poluimprovizovane komedije, mimi~ke predstave. Sve je to bilo podjednako dobrodo{lo

92

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka kao i ki{a u samotnim pustinjskim mestima, predstavljalo je svuda najslavniji trenutak godine. Ni~u}i iz izdvojenosti i zajedni{tva anare{kog duha i predstavljaju}i otelovljenje ovih svojstava, drama je stekla izuzetnu mo} i blistavost. [evek, me|utim, nije bio odve} prijem~iv za dramu. Dopadala mu se govorna rasko{, ali mu je cela zamisao glume bila nekako strana. Tek tokom svoje druge godine u Abenaju kona~no je otkrio vlastitu Umetnost: umetnost sazdanu od vremena. Neko ga je poveo na koncert sindikata muzike. Ponovo je oti{ao naredne ve~eri. A onda je nastavio da pose}uje svaki koncert, sa novim poznanicima ako je mogu}e, ili bez njih ako druge nije bilo. Muzika je predstavljala pre~u potrebu, dublje zadovoljstvo, nego druènje. Njegova nastojanja da ra{~ini svoju su{tinsku samotnost nisu, u stvari, urodila plodom, i on je to znao. Nije sklopio nikakvo prisno prijateljstvo. Imao je odnose sa nekoliko devojaka, ali seks mu nije doneo onu radost koju je trebalo. Bilo je to, naprosto, zadovoljenje potrebe, poput pra`njenja èluca, i njega je posle toga bilo sram zato {to je jednu drugu osobu upotrebio kao puki objekat. Samozadovoljavanje je bilo poèljnije, prikladan izbor za ~oveka poput njega. Samotnost mu je bila usud; nalazio se u stupici sopstvenog nasle|a. Ona je ba{ to kazala: "Rad dolazi na prvo mesto." Rulag je to rekla mirno, kao da izri~e ~injenicu, nemo}na da je promeni, da se izbavi iz svoje hladne }elije. I sa njim je bilo isto. Srce mu je ùdelo za njima, tim prijatnim, mladim du{ama koje su ga nazivale bratom, ali on ih nikako nije moga doma{iti, ba{ kao ni one njega. Ro|en je da bude sam, ukleti, hladni intelektualac, sebi~njak. Rad je dolazio na prvo mesto, ali ga to nikuda nije odvelo. Poput seksa, rad je trebalo da bude zadovoljstvo, ali nije bio. Nosio se sa istim problemima, ne primakav{i se ni korak bliè re{enju Toovog Temporalnog Paradoksa, a kamoli teoriji Istovremenosti za koju je pro{le godine smatrao da mu je ve} na dohvat ruke. Ta samouverenost sada mu je izgledala neverovatna. Da li je stvarno mislio za sebe da je kadar, sa samo dvadeset godina, da postavi teoriju koja }e izmeniti temelje kosmolo{ke fizike? O~igledno, ne{to nije bilo u redu sa njim poprili~no pre no {to ga je skolila groznica. Priklju~io se dvema radnim skupinama koje su se bavile filozofskom matematikom, uveravaju}i samoga sebe da mu je to neophodno i odbijaju}i da prizna da bi mogao da podjednako valjano drì oba kursa kao i sami predava~i. Izbegavao je Sabula {to je vi{e mogao. U prvoj plimi novih re{enosti odlu~io je da bolje upozna Gvarab. Ona mu je uzvratila {to je bolje umela, ali zima je nepovoljno delovala na nju; bila je bolesna, gluva i stara. Po~ela je sa prole}nim kurskom, ali je ona odustala od njega. Pona{anje joj je postalo }udljivo: jednom prilikom jedva je prepoznala [eveka, dok ga je drugom povela u svoje obitavali{te gde su celo ve~e proveli u razgovoru. Ve} je prili~no odmakao od Gvarabinih zamisli, tako da su mu ti dugotrajni razgovori te{ko padali. Ili je morao da dopusti da ga Gvarab satima gnjavi, ponavljaju}i ono {to je on ve} znao ili delimi~no opovrgao, ili mu nije preostajalo ni{ta drugo do da je povredi i zbuni time {to }e joj protivusloviti i ispravljati je. No, to je bilo iznad strpljenja i takti~nosti osobe njegovih godina i stvar se okon~ala tako {to je on nastojao da izbegne Gvarab kad god bi mogao, ose}aju}i uvek griù savesti zbog toga.

93

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Nije postojao niko drugi s kim je mogao da razgovara o stru~nim stvarima. Niko na Institutu nije bio dovoljno upu}en u temporalnu fiziku da bi mu bio dorastao. On je èleo da predaje, ali jo{ mu nije bilo dodeljeno radno odredi{te predava~a ili slu{aonica pri Institutu; fakultetsko-studentski sindikat ~lanova odbio mu je zahtev u ovom smislu. Oni nisu èleli sva|u sa Sabulom. Kako je godina odmicala, on je sve vi{e vremena provodio pi{u}i pisma Atrou i ostalim fizi~arima i matemati~arima na Urasu. Tek je poneko od tih pisama bilo poslato. Neka je napisao, a potom jednostavno pocepao. Ustanovio je, zatim, da je matemati~ar Loai An, kome je uputio ogled od {est strana o temporalnoj kru`nosti, mrtav ve} dvadeset godina; propustio je da pro~ita biografski predgovor za Anove Geometrije vremena. Ostala pisma, koja je trebalo da budu upu}ena teretnim brodovima sa Urasa, zaustavile su poslovo|e kosmodroma kraj Abenaja. Kosmodrom se nalazio pod neposrednom kontrolom UPR-a, budu}i da je njegovo dejstvovanje nalagalo usagla{avanje mno{tva sindikata, a neki od koordinatora morali su znati iotski. Te poslovo|e kosmodroma, sa svojim posebnim znanjima i va`nim poloàjima, sve vi{e su sticale birokratski mentalitet: automatski bi izricale 'ne'. Nisu imale poverenja u pisma upu}ena matemati~arima, koja su izgledala kao {ifrovana i za koja ih niko nije mogao razuveriti da uistinu nisu takva. Pisma fizi~arima bi prolazila ukoliko bi ih odobrio Sabul, njihov savetnik. A on ne bi odobravao ona u kojima bi se raspravljalo o predmetima izvan njegove grane fizike Sleda. "Nisam za to pozvan", progun|ao bi on, odgurnuv{i pismo u stranu. [evek bi ga ipak poslao do poslovo|a kosmoroma, a ono bi mu se vratilo sa naznakom 'Nije odobreno za izvoz'. Izneo je stvar pred fizi~ki federativ ~ijim je sastancima Sabul samo retko prisustvovao. Niko tamo nije mnogo drào do stvari koja se odnosila na slobodnu komunikaciju sa ideolo{kim neprijateljem. Neki su zamerali [eveku {to radi na jednom tako tajanstvenom polju da, prema njegovom sopstvenom priznaju, nije bilo nikog drugog na celom svetu ko bi za to bio stru~an. "Ali posredi je samo ne{to novo", uzvr}ao je on, {to ga, me|utim, nije odvelo nikud. "Ako je novo, onda ga podeli sa nama, a ne sa posednicima!" "Ima ve} godinu dana kako svakog ~etvrtgodi{ta poku{avam da odrìm kurs. Vi mi uvek odgovarate da za to nema dovoljno zanimanja. Da li se bojite ove stvari zato {to je nova?" To mu nije donelo nove prijatelje. Oti{ao je rasr|en od njih. Nastavio je da pi{e pisma za Uras, ~ak i onda kada vi{e nije slao nijedno. înjenica da pi{e za nekoga ko bi mogao da razume - ko je mogao da razume omogu}avala mu je da pi{e, da misli. To nikako druga~ije nije bilo mogu}e. Prolazile su dekade, pa i ~etvrtgodi{ta. Dva ili tri puta godi{nje stizala je nagrada: pismo od Atroa ili od nekog drugog fizi~ara iz A-Ioa ili Tua, duga~ko pismo, gusto ispisano, pravi gusti{ stru~nih stvari, sve sama teorija od pozdrava do potpisa, pomna i te{ko doku~iva matemati~ko-etiko-kosmolo{ka temporalna fizika; ispisivali su je na jeziku koji on nije umeo da govori, ljudi koje nije poznavao, ljudi koji su se silovito

94

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka upinjali da mu opovrgnu i obore teorije, neprijatelji njegovog zavi~aja, takmaci, stranci, bra}a. Danima po{to bi dobio neko pismo bio bi razdra`ljiv i veseo, radio bi dan i mo}, a zamisli bi kuljale iz njega kao iz kakvog vodoskoka. Potom bi se lagano, uz o~ajni~ki napor i borbu, vra}ao na zemlju, na suvo tlo, sasu{eno. Upravo se okon~avala njegova tre}a godina na Institutu kada je Gvarab umrla. Zatraìo je da govori na komemorativnom skupu koji je uprili~en, shodno postoje}em obi~aju, na mestu gde je pokojnica radila: u ovom slu~aju u jednoj od prostorija za predavanja u zgradi laboratorije za fiziku. On je bio jedini govornik. Nijedan student nije prisustvovao; Gvarab nije predavala ve} dve godine. Do{lo je nekoliko postarijih ~lanova Instituta, kao i Gvarabin sredove~ni sin, poljoprivredni hemi~ar sa Severoistoka. [evek je stajao na mestu gde je to starica ~inila kada je predavala. Kazao je prisutnima, glasom promuklim od sada uobi~ajenih prehlada, da je Gvarab postavila temelje nauke o vremenu i da je bila najve}i kosmolog koji je ikada radio na Institutu. "Mi u fizici sada imamo svoju Odo", rekao je on. "Imamo je, a nismo joj ukazivali po~ast." Na kraju mu se jedna starica zahvalila, sa suzama u o~ima. "Ona i ja smo uvek bile zajedno na deseti dan, provode}i ga kao domarke u na{em bloku, i ba{ bismo se prijatno tada ispri~ale", kazala je ona, zadrhtav{i od naleta ledenog vetra kada su izi{li iz zgrade. Poljoprivredni hemi~ar promrmljao je nekoliko uljudnih fraza i pohitao da uhvati prevoz za Severoistok. Obrvan bolom, nestrpljenjem i ose}anjem uzaludnosti, [evek se odvojio i nasumce krenuo u grad. Tri godine je ve} ovde - i {ta je postigao? Jednu knjigu, koju je prisvojio Sabul; pet ili {est neobjavljenih radova; i jedan pogrebni govor posve}en stra}enom ìvotu. Ni{ta {to je on radio nije bilo shva}eno. Ili, po{tenije govore}i, ni{ta {to je radio nije imalo smisla. Nije vr{io nikakvu neophodnu funkciju, li~nu ili dru{tvenu. U stvari a to nije bila retka pojava na njegovom polju - sagoreo je sa dvadeset godina. Ni{ta vi{e ne}e posti}i. Za sva vremena je stigao do zida. Zaustavio se pred auditorijumom muzi~kog sindikata da bi pro~itao program za narednu dekadu. Ve~eras nije bilo koncerta. Okrenuo se od plakata i na{ao licem u lice sa Bedapom. Uvek kao da se od ne~ega brani i prili~no kratkovid, Bedap nije ni~im pokazao da ga je prepoznao. [evek ga uhvati za mi{icu. "[eve~e! Prokletstvo, pa to si ti!" Zagrlili su se, poljubili, razdvojili, pa zagrlili ponovo. [eveka je preplavila ljubav. Za{to? Bedap mu se ~ak nije mnogo dopadao tokom poslednje godine u Oblasnom institutu. Uop{te nisu pisali jedan drugome tokom tri minule godine. Njihovo prijateljstvo bilo je de~a~ko, stvar pro{losti. No, ljubav je jo{ bila tu: razgorela se kao vatra iz prodàranog ugljevlja. Stali su da kora~aju i razgovaraju, ne obra}aju}i pa`nju na to kuda idu. Mahali su rukama i prekidali jedan drugoga. Prostrane ulice Abenaja bile su mirne u zimskoj no}i. Na svakoj raskrsnici prigu{ena uli~na svetiljka tvorila je jezero srebra kroz koje je promicao suvi sneg poput jata maju{nih riba, gone}i vlastite senke. Opor i hladan vetar dolazio je sa snegom. Utrnule usne i zubi koji su cvokotali po~eli su da oteàvaju dalji

95

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka razgovor. Uhvatili su omnibus koji je polazio u deset, poslednji, za Institut; Bedapovo obitavali{te nalazilo se na isto~nom rubu grada, {to je zna~ilo dugo pe{a~enje kroz hladno}u. On se osvrnu po sobi broj ~etrdeset {est uz ironi~no ~u|enje. "[eve, pa ti ìvi{ kao truli ura{ki profiter." "De, de, nije ba{ tako. Pokaì mi bar jednu izmetnu stvar!" U sobi se, u stvari, nalazilo uglavnom isto ono {to je [evek i zatekao kada je prvi put u{ao u nju. Bedap pokaza rukom: "Ono }ebe." "Bilo je tu kada sam do{ao. Neko ga je sam napravio i ostavio ga tu kada je oti{ao. Je li jedno }ebe suvi{no za ovakvih no}i?" "U svakom slu~aju, boja mu je izmetna", re~e Bedap. "Kao analiti~ar funkcija moram da ti skrenem pa`nju na to da nema potrebe za narandàstim. Narandàsto ne sluì nikakvoj ìvotnoj funkciji u dru{tvenom organizmu bilo na }elijskom ili organskom nivou, a svakako ne na holorganizmi~koj ili na nekoj sredi{njijoj eti~koj ravni; u kom slu~aju je popustiljivost r|aviji izbor od izmetnog. Oboji ga u prljavo zeleno, brate! A {ta ti je ovo?" "Bele{ke." "[ifrovane?" upita Bedap, prelistavaju}i bele`nicu uz hladan izraz osoben za njega, koji je [evek pamtio. On je jo{ manje bio sklon zasebnosti - zasebnom vlasni{tvu - od ve}ine Anare{ana. Bedap nikada nije imao neku omiljenu olovku koju bi stalno nosio sa sobom ili staru ko{ulju do koje mu je bilo stalo, tako da je nikako nije bacao u spremnik za preradu ode}e; kada bi dobio neki poklon, on bi poku{ao da ga zadrì, uvaàvaju}i ose}anja onoga ko mu ga je dao, ali ga je uvek gubio. Bio je svestan ove svoje osobine i govorio je da ona pokazuje da je manje primitivan od ve}ine ljudi, rani primer Obe}anog ~oveka, pravi i ro|eni odonjanin. Ali ipak je imao sklonost ka zasebnosti. Ta zasebnost po~injala je u lobanji, njegovoj ili ne~ijoj tu|oj, da bi potom sticala potpunost. Nikada nije zabadao nos u tu|e stvari. Sada re~e: "Se}a{ se onih glupih pisama koje smo {ifrovano pisali kada si bio na projektu po{umljavanja?" "Ovo nije {ifra, ve} iotski." "Nau~io si iotski? Za{to pi{e{ na njemu?" "Zato {to niko na ovoj planeti ne moè da razume {ta govorim. Ili ne èli. Jedina osoba koja me je razumela umrla je pre tri dana." "Sabul je umro?" "Ne. Gvarab. Sabul nije umro. Slabi su izgledi za to." "U ~emu je nevolja?" "Nevolja sa Sabulom? Pola zavist, a druga polovina nestru~nost." "Mislio sam da je njegova knjiga o uzro~nosti prvorazredna. Ti si mi to rekao." "I ja sam tako smatrao, sve dok nisam pro~itao izvore. Sve su to ura{ke zamisli. I to ne nove. On ve} dvadeset godina nije imao nijenu svoju zamisao. Niti se ijednom okupao za to vreme." "Kako stoji sa tvojim zamislima?" upita Bedap, poloìv{i {aku na bele`nice i pogledav{i [eveka ispod ve|a. Bedap je imao sitne, prili~no {kiljave o~i, sna`no lice,

96

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka zdepasto telo. Grizao je nokte, a kako je to ~inio ve} godinama, od nokata su mu ostali jo{ samo puki komadi}i preko debelih, osetljivih vrhova prstiju. "Ne najbolje", uzvrati [evek, sev{i na krevetsko uzvi{enje. "Na pogre{nom sam putu." Bedap se isceri. "Ti?" "Mislim da }u krajem ovog ~etvrtgodi{ta zatraìti preme{taj." "Gde?" "Svejedno mi je. Da predajem, da gradim. Moram da napustim fiziku." Bedap sede na stolicu pokraj pisa}eg stola, stade da grize nokte i re~e: "Zvu~i ~udno." "Shvatio sam svoja ograni~enja." "Nisam znao da ih ima{. U fizici, naime. Ima{ svu silu ograni~enja i nedostataka. Ali ne u fizici. Ja nisam temporalista, zna{. Ali nije potrebno da ume{ da pliva{ da bi prepoznao ribu, nema potrebe da sija{ da bi prepoznao zvezdu..." [evek pogleda prijatelja i re~e, izlanu se, ono {to ranije nijednom nije bio kadar da jasno kaè samome sebi: "Pomi{ljao sam na samoubistvo. I to prili~no. Ove godine. Izgledalo mi je kao najbolje re{enje." "Te{ko da je to na~in da se stigne sa one strane patnje." [evek se kruto osmehnu. "Se}a{ se toga?" "Veoma ìvo. Meni je taj razgovor mnogo zna~io. Kao i Takver i Tirinu, mislim." "Stvarno?" [evek ustade. U sobi su se mogla napraviti samo ~etiri koraka u jednom pravcu, ali njega nije dràlo mesto. "I meni je tada bilo va`no", re~e on, zastav{i pokraj prozora. "Ali promenio sam se, ovde. Ovde ne{to nije kako treba. Ne znam {ta je to." "Ja znam", uzvrati Bedap. "Zid. Do{ao si do zida." [evek se okrenu, upla{enog pogleda. "Zid?" "U tvom slu~aju zid je, kako izgleda, Sabul, kao i oni koji mu pruàju podr{ku u nau~nim sindikatima i UPR-u. [to se mene ti~e, ja sam u Abenaju tek ~etiri dekade. êtrdeset dana. No, i to je sasvim dovoljno da uvidim da ni za ~etrdeset godina ne bih ovde postigao ni{ta, uop{te ni{ta, od onoga {to èlim da uradim, od pobolj{anja predavanja nauke u sredi{tima za u~enje. Ukoliko se stvari ne promene. Ili ako se ne pridruìm neprijatelju." "Neprijatelju?" "Malim ljudima. Sabulovim prijateljima! Ljudima na vlast." "O ~emu to pri~a{, Dape? Kod nas nema ustrojstva vlasti." "Nema? Za{to je onda Sabul toliko mo}an?" "Nema ustrojstva vlasti, vlade. Ovo nije Uras, na kraju krajeva!" "Nije. Ni nemamo vladu, nemamo zakone, u redu. Ali, koliko ja mogu da se razaberem, zakoni i vlade nikada nisu kontrolisali zamisli, ~ak ni na Urasu. Da je bilo tako, kako bi Odo uspela da razradi svoje? Kako bi odonizam postao svetski pokret? Arhisti su poku{ali da ga ugu{e silom i nisu uspeli. Ne moè{ uni{titi zamisli time {to }e{

97

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka ih potiskivati. Moè{ im nauditi jedino ako ih prenebregava{. Odbijaju}i da misli{, odbijaju}i da menja{. A upravo to ~ini na{e dru{tvo! Sabul te koristi tamo gde moè, a gde ne moè, spre~ava te da objavljuje{, da predaje{, ~ak i da radi{. Je li tako? Drugim re~ima, on ima mo} nad tobom. Odakle mu ta mo}? Ne od neke opunomo}ene vlasti, jer takve nema. Ne od intelektualne premo}i, jer je nema. Ona poti~e od uro|enog kukavi~luka prose~nog ljudskog uma. Javno mnjenje! To je ustrojstvo vlasti ~iji je on deo i on zna kako da ga koristi. Nepriznata, nedopustiva vlada koja upravlja odonjanskim dru{tvom, ugu{uju}i pojedina~an um." [evek osloni {ake na dasku prozora, zagledav{i se kroz prigu{ene odraze na oknu u spoljnju tamu. Kona~no izusti: "Lude re~i, Dape." "Ne, brate, zdravog sam uma. Ono {to ljude nagoni u ludilo jesu nastojanja da se ìvi izvan stvarnosti. Stvarnost je uàsna. To moè da te ubije. Uz dovoljno vremena, sigurno }e te ubiti. Stvarnost je bol: sam si to kazao! Ali ono {to }e te oterati u ludilo jesu laì, izbegavanje stvarnosti. Laì }e te nagnati da poèli{ da se ubije{." [evek se okrenu da bi ga pogledao. "Ali ne moè{ ozbiljno govoriti o nekoj vladi ovde!" "Tomarove Definicije: 'Vlada: Zakionito kori{}enje vlasti da bi se odràla i pro{irila vlast'. Stavi 'obi~ajno' umesto 'zakonito' i eto ti Sabula, sindikata uputstava i UPR-a." "UPR-a!" "UPR je ve} poodavno u osnovi arhi~na birokratija." Trenutak kasnije [evek se nasmeja, ne sasvim prirodno, i re~e: "De, de, Dape, to je, dodu{e, zabavno, ali i pomalo bolesno, zar ne?" "[eve, da li si ikada pomislio da se ono {to se prema analognom na~inu naziva 'bolest', dru{tvena neskladnost, nezadovoljstvo, otu|enost, moè, tako|e analogno, nazvati bol: upravo ono {to si ti imao na umu kada si govorio o bolu, patnji? Kao i da to, poput bola, sluì nekoj svrsi u organizmu?" "Ne!" uzvrati [evek silovito. "Govorio sam iz li~ne, duhovne perspektive." "Ali i si govorio o fizi~koj patnji, o ~oveku koji umire od opekotina. A ja govorim o duhovnoj patnji! O ljudima koji gledaju kako im nadarenost, rad i ìvot bivaju tra}eni. O valjanim umovima koji su pot~injeni glupima. O snazi i hrabrosti koje su sputane zavi{}u, pohlepom za vla{}u, strahom od promene. Promena je sloboda, promena je ìvot: postoji li bilo {ta primerenije odonjanskoj misli od toga? Ali ni{ta se vi{e ne menja! Na{e dru{tvo je bolesno. Ti to zna{. Ti pati{ od njegove bolesti. To je bolest samoubistva!" "Dosta, Dape. Prekini s tim." Bedap ni{ta vi{e nije rekao. Po~eo je da gricka nokat na palcu, metodi~no i zami{ljeno. [evek ponovo sede na krevetsko uzvi{enje i zagnjuri glavu u {ake. Usledila je dugotrajna ti{ina. Sneg je prestao. U prozorsko okno duvao je suv, taman vetar. U sobi je bilo hladno; nijedan od dvojice mladi}a nije skinuo kaput.

98

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Slu{aj, brate", re~e [evek kona~no. "Nije na{e dru{tvo to koje osuje}uje stvarala~ke mogu}nosti jedinke. Krivac je siroma{tvo Anaresa. Ova planeta uop{te nije sazdana da na njoj postoji civilizacija. Ako budemo po~eli da se me|usobno ostavljamo na cedilu, ako ne podredimo li~ne èlje op{tem dobru, ni{ta, ni{ta nas na ovom golom svetu ne}e onda spasti. Na{e jedino uzdanje je ljudska solidarnost." "Solidarnost, da! âk i na Urasu, gde hrana pada s drve}a, ~ak je i tamo Odo rekla da nam je ljudska solidarnost jedina nada. Ali mi smo izneverili tu nadu. Dopustili smo da se saradnja pretvori u poslu{nost. Na Urasu postoji vlada manjine. Mi ovde imamo vladu ve}ine. Ali to je ipak vlada! Dru{tvena svest vi{e nije ìva stvar, ve} ma{ina, mo}na ma{ina kojom upravljaju birokrate!" "Ti i ja se moèmo dobrovoljno javiti i `rebom biti izabrani u UPR kroz samo nekoliko dekada. Da li bi nas to pretvorilo u birokrate?" "Nisu posredi pojedinci iz UPR-a, [eve. Ve}ina njih su kao mi. âk odve} kao mi. Dobronamerni, naivni. I nije u pitanju samo UPR. Isto je bilo gde drugde na Anaresu. Sredi{ta za u~enje, instituti, rudnici, industrijska postrojenja, ribarnice, tvornice konzervi, istraìva~ke postaje za razvoj poljoprivrede, fabrike, jednoproizvodne zajednice: svuda gde dejstvovanje nalaè stru~nost i postojanu ustanovu. Ali ta postojanost daje maha porivu za vla{}u. U ranim godinama Naseobine bili smo toga svesni, ~uvali smo se toga. Ljudi su tada veoma obazrivo pravili razliku izme|u upravljanja stvarima i vladanja ljudima. înili su to tako valjano da smo zaboravili da je volja za prevla{}u u podjednakoj meri sredi{nja u ljudskim bi}ima kao i sklonost ka uzajamnoj pomo}i, i da je treba uobli~avati u svakoj jedinki, u svakom novom pokolenju. Niko nije odonjanin po ro|enju, ba{ kao {to nije ni civilizovan po ro|enju! Ali mi smo to zaboravili. Mi vi{e ne odgajamo za slobodu. Obrazovanje, najva`nija delatnost dru{tvenog organizma, postalo je kruto, moralisti~ko, obojeno vla{}u. Deca napamet bubaju Odoine re~i kao da su posredi zakoni, {to predstavlja vrhunsku besmislicu!" [evek je stao da okleva. Premnogo je iskusio upravo tu vrstu u~enja o kome je Bedap govorio, kao dete, pa ~ak i ovde u Institutu, da bi mogao da opovrgne Bedapovu optu`bu. Bedap je neumoljivo stao da koristi svoje preimu}stvo. "Uvek je lak{e ne misliti za sebe. Prona|i neko zgodno, bezbedno hijerarhijsko ustrojstvo i smesti se u njega. Ne pravi promene, ne izlaì se mogu}nosti neodobravanja i osude, ne uznemiravaj svoje sindike. Oduvek je bilo najlak{e dopustiti drugima da vladaju tobom." "Ali tu nije posredi vlada, Dape! Stru~ni i iskusni ljudi predvodi}e svaku brigadu ili sindikat; oni su najupu}eniji u posao. Uostalom, posao valja obaviti? [to se UPR-a ti~e, da, on bi mogao da postane hijerarhijski ustrojen, da se pretvori u ustrojstvo vlasti, da nije bio upravo tako organizovan da se to spre~i. Seti se samo kako je sazdan! Dobrovoljci, koji bivaju izabrani `rebom; godinu dana obuke; potom ~etiri godine na spisku, a onda napolje. Niko ne moè da stekne vlast, u arhi~nom smislu, u jednom ovakvom sistemu, sa samo ~etiri godine na raspolaganju." "Neki ostaju i duè od ~etiri godine."

99

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Savetnici? Oni gube pravo glasa." "Glas nije bitan. Postoje ljudi iza scene..." "Ma hajde! Pa to je ve} ~ista paranoja! Iza scene: kako? Koje scene? Svako moè da prisustvuje bilo kom sastanku UPR-a i, ako je zainteresovan sindik, ima pravo da uzme udela u raspravi i da glasa! Poku{ava{ li ti to da kaè{ da mi imamo politi~are ovde?" [evek se razljutio na Bedapa; istaknute u{i su mu se zarumenele, a glas mu je postao visok. Bilo je ve} kasno, a sa naspramne strane ~etvorougla nije sijalo nijedno svetlo. Desar, u sobi ~etrdeset pet, zakuca na zid da bi ih umirio. "Govorim ti ono {to zna{", uzvrati Bedap znatno ti{im glasom. "Da postoje ljudi poput Sabula koji stvarno vode UPR, i to iz godine u godinu." "Ako to ve} zna{", optuì ga [evek oporim {apatom, "za{to nisi obznanio celu stvar? Za{to nisi sazvao kriti~ki sastanak u tvom sindikatu, ako raspolaè{ ~injenicama? Ako tvoje zamisli ne bi izdràle javno ispitivanje, ja onda ne èlim da ih slu{am u vidu pono}nog {aputanja." Bedapove o~i postado{e veoma sitne, poput ~eli~nih kuglica. "Brate", re~e on, "oduvek si sebe smatrao za pravi~nog ~oveka. Pogledaj bar jednom izvan svoje proklete ~iste savesti! Do{ao sam k tebi i {apu}em ti zato {to znam da se mogu pouzdati u tebe, proklet bio! S kim bih drugim mogao da razgovarao? Zar da zavr{im kao Tirin?" "Kao Tirin?" [evek je od uzbu|enja povisio glas. Bedap ga uti{a, pokazav{i prema zidu. "[ta ne valja sa Tirinom? Gde je on?" "U azilu na ostrvu Segvina." "U azilu?" Bedap privu~e kolena pod bradu i obgrli ih rukama, sev{i postrance na stolicu. Sada je govorio tiho, protiv volje. "Tirin je napisao jednu dramu i postavio je na scenu, godinu dana po{to si ti oti{ao. Bila je neobi~na... {a{ava... zna{ ti ve} kako on pi{e." Bedap provu~e prste kroz grubu, pe{~anu kosu i razveza rep. "Da si glup, to bi ti moglo izgledati antiodonjanski. A mnogi ljudi su glupi. Do{lo je do gu`ve. Doìveo je ukor. Javni ukor. Nikada to ranije nisam video. Svi do|u na sastanak tvog sindikata i upu}uju ti primedbe. Tako se nekada ~inilo sa prekomerno zapovedni~ki nastrojenim predradnicima radnih grupa ili poslovo|ama. Danas se to koristi samo da se nekom pojedincu kaè da prestane da misli svojom glavom. Bilo je r|avo. Tirin to nije mogao da podnese. Mislim da ga je ta stvar odista malo poremetila. Posle toga je po~eo da smatra da su svi protiv njega. Stao je da puno pri~a... sa gor~inom. Ne iracionalno, ve} uvek kriti~ki, uvek ogor~eno. Tako je govorio sa svakim. Kona~no je zavr{io Institut, stekao zvanje podu~avaoca iz matematike i zatraìo radno odredi{te. Dobio ga je. Upu}en je u jednu grupu za opravku puteva na Jugozalazu. Usprotivio se, smatraju}i da je posredi gre{ka, ali stvar su potvrdili kompjuteri Odrada. I tako je oti{ao." "Tir nikada nije radio napolju od kada ga ja znam", prekide ga [evek. "A to je od njegove desete godine. Oduvek je vi{e voleo kancelarijske poslove. U Odradu su to ranije uvaàvali."

100

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Bedap nije obratio pa`nju na tu opasku. "Ne znam {ta se, u stvari, dogodilo tamo dole. Pisao mi je u nekoliko navrata, a svaki put je bio na nekom drugom radnom odredi{tu. Uvek je posredi bio fizi~ki rad u kakvoj maloj, isturenoj zajednici. Pisao mi je da napu{ta posao i da }e do}i na Severozalaz da me vidi. Ali nije do{ao. Prestao je da mi pi{e. Kona~no sam mu u{ao u trag preko radnih arhiva u Abenaju. Poslali su mi jednu kopiju njegovog kartona na kome je kao poslednje stajalo upisano samo: 'Terapija. Ostrvo Segvina' Terapija! Je li Tirin ubio nekoga? Da li je silovao nekoga? Da li mo`da jo{ zbog ne~ega {alju u azil?" "Uop{te te ne {alju u azil. Ti sam traì{ da te tamo premeste." "Pusti te pri~e", uzvrati Bedap uz iznenadnu plimu srd`be. "On nikada nije traìo da ga tamo po{alju! Najpre su ga na~inili ludim, a onda su ga uputili tamo. Tirin je taj o kome govorim, Tirin, se}a{ li ga se?" "Poznavao sam ga pre tebe. [ta misli{ da je azil: zatvor? To je uto~i{te. Ako tamo ima ubica i onih koji hroni~no napu{taju posao, onda je to stoga {to su sami to traìli, jer tu nisu pod pritiskom, a i ne preti im odmazda. Ali ko su ti ljudi o kojima stalno govori{, ti 'oni'? 'Oni' su ga na~inili ludim, i tako dalje. Poku{ava{ li da kaè{ da je ceo dru{tveni sistem zao, da su, zapravo ti 'oni', Tirinovi progonitelji, tvoji neprijatelji, da si 'oni' mi, dru{tveni organizam?" "Ako moè{ da ukloni{ Tirina iz savesti kao nekoga ko napu{ta poslove, onda mislim da ti vi{e nemam {ta re}i", uzvrati Bedap, sede}i i dalje sa kolenima privu~enim pod bradu. Glas mu je bio ispunjen tako ~istim i jednostavnim bolom da razlo`ni bes koji je obuzeo [eveka nije pokuljao napolje. Obojica su }utala neko vreme. "Bolje da po|em ku}i", re~e Bedap, ukru}eno spustiv{i noge na pod i ustav{i. "Donde ima put sat pe{a~enja. Ne budi glup." "Pomislio sam... budu}i da..." "Ne budi glup." "U redu. Gde je drekarnik?" "Tre}a vrata levo." Kada se vratio, Bedap je predloìo da spava na podu, ali kako nije bilo nikakve prostirke i kako su imali samo jedno toplo }ebe, ta zamisao je bila, prema [evekovoj jednoli~no izre~enoj opasci, glupa. Obojica su postala smrknuta i zlovoljna; razdraèni, kao da su se pesni~ili, ali nisu time odagnali iz sebe svu srd`bu. [evek je prostro posteljinu i oni su legli. Kada je isklju~ena svetiljka, sobom se rasprostrla srebrnasta tama, polutmina gradske no}i kada je zemlja pokrivena snegom, a svetlost se blago odràva nagore sa tla. Bilo je hladno. Obojici je toplina tela onog drugog bila veoma prijatna. "Povla~im ono {to sam kazao o }ebetu." "Slu{aj, Dape. Nisam mislio da..." "Oh, hajde da o tome razgovaramo sutra ujutro." "Vaì."

101

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Primakli su se bliè jedan drugome. [evek se okrenuo na lice i zaspao kroz dva minuta. Bedap se upinjao da ostane svestan, ali onda je uronio u toplotu, dublje, u stanje bespomo}nosti, spokojstva sna, i zaspao. Tokom no}i jedan od njih je kriknuo u snu. Drugi je pospano pruìo ruku, promrmljav{i ne{to umiruju}e, a slepa toplina koju je zra~io njegov dodir odagnala je sve strahove. Sreli su se ponovo naredne ve~eri i stali da raspravljaju o tome da li bi trebalo ili ne da se zdruè na neko vreme, kao {to je to bilo kada su izlazili iz de~a{tva. Stvar je uistinu valjalo raspraviti, zato {to je [evek sasvim odre|eno bio heteroseksualan, dok je Bedap bio sasvim odre|eno homoseksualac; zadovoljstvo iz ovog zdruìvanja poglavito bi imao Bedap. [evek je, me|utim, bio veoma voljan da potvrdi staro prijateljstvo; a kada je razabrao da je seksualni elemenat tog prijateljstva silno zna~io Bedapu, da je za njega predstavljao, u stvari, pravo upotpunjenje, preuzeo je stvar u svoje ruke i na veoma neàn na~in, ali i uporno, postarao se oko toga da Bedap ponovo provede no} sa njim. Uzeli su jednu slobodnu jednokrevetnu sobu u nekom obitavali{tu u gradu i tu su zajedno ìveli oko jednu dekadu; potom su se razdvojili: Bedap se vratio u svoju spavaonicu, a [evek u sobu ~etrdeset {est. Nije postojala sna`na seksualna èlja ni na jednoj strani da bi ova veza potrajala. Naprosto su ponovo vaspostavili uzajamno poverenje. No, [evek se ponekad pitao, budu}i da je nastavio da se sa Bedapom vi|a gotovo svakodnevno, {ta je to {to mu se dopadalo u njegovom prijatelju i {to ga je ispunjavalo poverenjem. Bedapova trenutna razmi{ljanja izgledala su mu neukusna, a njegova uporonost da razgovara o tome zamorna. Vatreno su se prepirali skoro svaki put kad bi se sreli. To je obojici nanosilo prili~no bola. Rastaju}i se od Bedapa, [evek je ~esto prekorevao sebe {to ne moè da preraste jednu de~a~ku odanost i ljutito se zaricao da vi{e ne}e videti Bedapa. No, ~injenica je bila da se njemu Bedap znatno vi{e dopadao kao ~ovek nego kao de~ak. Neuvi|avan, tvrdoglav, dogmati~an, razaraju}i: Bedap je sve to umeo da bude; ali je zato, sa druge strane, stekao onu slobodu uma za kojom je [evek ùdeo, iako mu se nisu dopadali na~ini na koji se ona izraàvala. On je promenio [evekov ìvot i [evek je to znao, znao je da je ponovo krenuo sa mrtve ta~ke i da je Bedap bio taj koji mu je to omogu}io. Borio se protiv Bedapa na svakom koraku tog puta, ali je ipak nastavio da dolazi, da se raspravlja, da zadaje i prima bol, da nalazi - kroz ljutnju, poricanje i odbijanje - ono {to je traìo. Nije, dodu{e, znao {ta je to {to traì. Ali je zato znao gde da traì. Na svesnom nivou, za njega je to u podjednakoj meri bilo nesre}no vreme kao i godina koja mu je prethodila. I dalje nije bilo napretka u radu; {tavi{e, potpuno je digao ruke od temporalne fizike i vratio se ubogom laboratijskom poslu, preduzimaju}i vr{enje raznih opita u laboratoriji za zra~enje sa jednim ve{tim, }utljivim tehni~arem, sa kojim je izu~avao podatomske brzine. Bilo je to ve} dobrano ispitano polje i [evekov pozni ulazak na njega bio je me|u kolegama shva}en kao priznanje da je kona~no odustao od nastojanja da bude originalan. Sindikat ~lanova Instituta uprili~io mu je jedan kurs

102

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka matemati~ke fizike za nove studente. Nije ga nimalo ispunilo likovanje po{to je kona~no dobio mogu}nost da predaje, jer stvar je naprosto bila u tom ~inu: on je to dobio, dopu{teno mu je. Malo mu je {ta izgledalo ute{no. Okolnost da su se zidovi njegove krute, puritanske svesti silno pro{irili predstavljala je sve drugo samo ne utehu. Bilo mu je hladno i ose}ao se izgubljeno. Ali nigde mu nije bilo uzmaka, nikakvog skloni{a, tako da je morao sve vi{e da se udaljava u hladno}u, da postaje sve izgubljeniji. Bedap je stekao mnogo prijatelja, ekscentri~ne i nezadovoljne osobe, me|u kojima se nekima dopao stidljivi mladi}. Nije se zbliìo sa njima ni{ta vi{e nego sa konvencionalnijim ljudima koje je poznavao iz Instituta, ali mu se zato zanimljivija u~inila nezavisnost njihovog uma. Sa~uvali su samostalnost svesti ~ak i po cenu da postanu ekscentri~ni. Neki od njih bili su intelektualni nu~nibi koji godinama nisu radili ni na kakvom redovnom radnom odredi{tu. [evek je odlu~no bio protiv njih, kada nije bio sa njim. Jedan od njih bio je kompozitor po imenu Salas. Salas i [evek èleli su da u~e jedan od drugog. Salas je malo bio upu}en u matematiku, ali sve dok bi mu [evek obja{njavao fiziku na analogan ili iskustven na~in, on je bio znatièljan i inteligentan slu{alac. Isto je tako [evek slu{ao ono {to bi mu Salas mogao re}i o muzi~koj teoriji, kao i ono {to bi mu odsvirao, bilo da je prethodno snimljeno na traku, ili izvo|eno neposredno, na nosivom instrumentu. No, ne{to od onoga {to mu je Salas kazao u~inilo mu se izuzetno uznemiruju}e. Salas je radio na kopanju kanala u Ravnicama Temaea, isti~no od Abenaja. Dolazio je u grad tokom tri slobodna dana koja je imao svake dekade i tu ostajao sa ovom ili onom devojkom. [evek je pretpostavio da je on izabrao takvo radno odredi{te zato {to je za promenu èleo malo da radi napolju; ali onda je ustanovio da Salas nikada nije radio nijedan posao vezan za muziku, niti bilo {ta drugo osim stvari za koje nije potrebna nikakva stru~nost. "Na kome si spisku u Odradu?" upita ga on, zbunjen. "Nekvalifikovani poslovi." "Ali ti si kvalifikovan! Proveo si {est, osam godina na Konzervatorijumu muzi~kog sindikata, zar ne? Za{to ti ne omogu}e da predaje{ muziku?" "Omogu}ili su mi. Odbio sam. Ne}u biti spreman da predajem jo{ deset godina. Ja sam kompozitor, se}a{ se, a ne izvo|a~." "Ali mora biti radnih odredi{ta i za kompozitore." "Gde?" "Pa, u muzi~kom sindikatu, pretpostavljam." "Ali ~lanovima muzi~kog sindikata ne dopadaju se moje kompozicije. Niti bilo kome drugom, jo{. A ja sam ne mogu da budem sindikat, zar ne?" Salas je bio ko{~at, oniì ~ovek, ve} dobrano pro}elav; ono malo kratke kose {to mu je preostalo tvorilo je svilasti oreol ùtosive boje oko temena; sli~no je bilo i sa bradom: potpuno je nestala sa gornjeg dela lica, oivi~avaju}i mu jedino donju vilicu. Imao je sladak osmeh, koji mu je borama ispunjavao izraàjno lice. "Vidi{, stvar je u tome {to ne pi{em na onaj na~in na koji su me obu~avali u Konzervatorijumu. Pi{em disfunkcionalnu muziku." Osmehnuo se sla|e nego ikada ranije. "Oni èle korale. Ja

103

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka mrzim korale. Oni èle komade sa {irokom harmonijom poput onih koje je Sesur pisao. Ja mrzim Sesurovou muziku. Pi{em sada jedan komad kamerne muzike. Pomislio sam da bih ga mogao nazvati Na~elo Istovremenosti. Ima ukupno pet instrumenata, a svaki svira po jednu nezavisnu cikli~nu temu; bez melodijske uzro~nosti; proces napredovanja te~e isklju~ivo kroz odnos me|u delovima. Tvori se predivna harmonija. Ali oni je ne ~uju. Ne èle da je ~uju. Ne mogu!" [evek se udubio u misli nekoliko trenutaka. "Kada bi komadu dao naslov Radosti solidarnosti", re~e on, "da li bi ga onda ~uli?" "Prokletstvo!" ume{a se Bedap koji ih je slu{ao. "Ovo je prva cini~na opaska koju si u ìvotu izgovorio, [eve. Dobro do{ao u na{e dru{tvo!" Salas se nasmeja. "ûli bi ga, ali ne bi dopustili da se snimi ili da doìvi oblasno izvo|enje. Nije u organskom stilu." "Nije ni ~udo, onda, {to tokom boravka na Severozalazu uop{te nisam imao priliku da slu{am profesionalnu muziku. Ali ~ime mogu da opravdaju tu vrstu cenzure? Ti pi{e{ muziku! Muzika je saradni~ka umetnost, organska po definiciji, dru{tvena. Mo`da je ~ak ona najotmeniji vid dru{tvenog pona{anja za koji smo kadri. Svakako je jedno od najotmenijih preduzetni{tava kojeg pojedinac moè da se lati. A po svojoj prirodi, po prirodi svake umetnosti, ona je deljenje. Umetnik deli, to je su{tina njegovog ~ina. Ma {ta kaù ~lanovi tvog sindikata, kako moè Odrad da opravda okolnost da ti se ne daje mesto na vlastitom polju?" "Oni ne èle da dele", re~e Salas vedro. "Boje se toga." "Opravdavaju celu stvar", re~e Bedap ozbiljnije, "time {to muzika nije koisna. Kopanje kanala je va`no, zna{; muzika je puki ukras. Vratili smo se u krug sve do najgnusnijeg vida profiterskog utilitarizma. Sloènost, ìvotnost, sloboda izumevanja i preduzetni{tva, {to leì u samom sredi{tu odonjanskog ideala, sve smo to odbacili. Vratili smo se u varvarstvo. Ako je ne{to novo, beì od toga; ako ne moè{ da ga pojede{, baci ga!" [evek je pomislio na vlastiti rad i nije imao ni{ta da kaè. Ipak, nije mogao da se pridruì Bedapu u kritici. Bedap ga je nagnao da shvati da je on, zapravo, revolucionaran; ali duboko je u sebi ose}ao da je takav zahvaljuju}i tome {to je odgojen i obrazovan kao odonjanin i Anare{anin. Nije mogao da se pobuni protiv vlastitog dru{tva zato {to je njegovo dru{tvo, ispravno zami{ljeno, predstavljalo revoluciju, neprekidnu, stalni proces. Da bi se ponovo potvrdile njena valjanost i snaga, pomisli on, ~ovek treba samo da dela, bez straha od kazne i bez nade u nagradu: delati iz samog sredi{ta sopstvene du{e. Bedap i nekoliko njegovih pijatelja uzeli su zajedno jednu slobodnu dekadu i po{li pe{ice na izlet na Ne Teru. On je ubedio i [eveka da im se pridruì. [eveku se dopadala zamisao o desetodnevnom boravku u planinama, ali ne i zamisao o desetodnevnom izlaganju Bedapovim pogledima na stvari. Bedapovi razgovori odve} su nalikovali na kriti~ke sastanke, delatnost zajednice koja mu se oduvek najmanje dopadala, kada bi svako ustao i àlio se zbog nedostataka u dejstvovanju zajednice i,

104

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka obi~no, nedostataka u karakterima suseda. [to se izlet vi{e primicao, on mu se sve manje radovao. Ali stavio je u dèp jednu bele`nicu, kako bi mogao da se izdvoji i pretvara da radi, i po{ao. Sastali su se iza kamionskog depoa Isto~nih Ta~aka u rano jutro, tri ène i trojica mu{karaca. [evek nije poznavao nijednu ènu, a Bedap ga je upoznao samo sa dvema me|u njima. Kada su krenuli putem prema planinama, on se na{ao u redu pokraj tre}e. "[evek", predstavio se. Ona re~e. "Znam." Shvatio je istog ~asa da su se ve} negde sreli i da bi on trebalo da zna njeno ime. U{i mu porumene{e. "Da li se to {ali{?" upita ga Bedap, pri{av{i mu sa leve strane. "Takver je bila u Severozalaznom institutu sa nama. @ivi u Abenaju ve} dve godine. Zar se niste videli jo{ od onda?" "Ja sam ga videla nekoliko puta", re~e devojka, nasmejav{i mu se. Smejala se kako to ~ine ljudi koji vole da dobro jedu, {iroko otvoriv{i usta na de~iji na~in. Bila je visoka i prili~no vitka, okruglih mi{ica i {irokih bedara. Nije izgledala izrazito lepo; lice joj je bilo crnpurasto, inteligentno i veselo. U o~ima joj je po~ivala tmina, ali ne neprozirnost sjajnih, tamnih o~iju, ve} svojevrsno svojstvo dubine, gotovo nalik na bezdani, crni, fini pepeo, veoma mek. Susrev{i njen pogled, [evek je razabrao da je po~inio neoprostivu gre{ku time {to ju je zaboravio, i u istom ~asu kada mu je to postalo jasno doku~io je i da mu je opro{teno. Da ga prati sre}a. Da mu se sre}a promenila. Po~eli su da se penju uz planinu. Hladne ve~eri ~etvrtog dana izleta on i Takver sedeli su na golom, strmom obronku povrh jedne klisure. êtrdeset metara ispod njih planinska re~ica ùborila je klancem me|u poprskanim stenama. Na Anaresu je bilo malo te~no vode; nivo podzemnih voda bio je nizak u ve}ini mesta, a re~ni tokovi kratko su se pruàli. Jedino su u planinama postojale brze re~ice. Zvuk vode koja tutnji, ori se i peva bio im je nov. Celoga dana uspinjali su se i spu{tali takvim klisurama, od ~ega su ih sada noge bolele. Ostali iz skupine nalazili su se u skloni{tu, jednoj kamenoj ku}ici koji su izletnici podigli za svoje potrebe i koja je odràvana u dobrom stanju; federativ Ne Tere bio je najdelatniji me|u dobrovolja~kim skupinama koje su se bavile nadzorom nad retkim 'prirodnim lepotama' Anaresa i njihovom za{titom. Jedan ~ovek koji je tu tokom leta vodio ra~una da ne do|e do poàra pomagao je Bedapu i ostalima da prirede ve~eru od namirnica iz valjano opskrbljene ostave. Takver i [evek su izi{li, tim redom, zasebno, ne govore}i nikom kuda idu, pa ~ak ni sami ne znaju}i to. Na{ao ju je na strmom obronku kako sedi me|u tananin grmljem mese~evih trnova koje je raslo poput ~vorova ~ipke preko planinskih padina; krute, krte gan~ice izgledale su srebrnaste u sutonu. U jednom useku me|u vrhovima na istoku bezbojna sjajnost neba nagove{tavala je izlazak meseca. Re~ica je bila bu~na u ti{ini visokih, golih brda. Nije bilo vetra, ni oblaka. Vazduh povrh planina nalikovao je na ametist, ~vrst, bistar, dubok. Sedeli su tu neko vreme bez re~i.

105

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Nikada me ranije nijedna èna nije tako privla~ila kao ti. Jo{ od ~asa kada smo krenuli na ovaj izlet." [evekov ton bio je hladan, gotovo uvre|en. "Nisam èlela da ti pokvarim izlet", re~e ona uz svoj {iroki, detinji smeh, preglasan za sumrak koji ih je okruìvao. "Nisi ga pokvarila!" "Ba{ dobro. Pomislila sam da ho}e{ da kaè{ da te rastrojavam." "Da me rastrojava{! Pa to je kao zemljotres." "Hvala." "Nisi ti posredi", re~e on oporo. "Ve} ja." "Ti tako misli{", uzvrati ona. Usledila je poduà pauza. "Ako si èleo da imamo odnos", re~e ona, "za{to me to nisi pitao?" "Zato {to nisam siguran da je to ono {to èlim." "Nisam ni ja." Osmeha joj je nestalo. "Slu{aj", re~e ona. Glas joj je bio mek i zvu~ao je prili~no bezbojno; odlikovao se istom onom krznastom kakvo}om kao i o~i. "Moram ti to re}i." Ali to {to mu je morala re}i ostalo je jo{ prili~no dugo neizre~eno. On ju je na kraju pogledao tako mole}ivo i sa puno zebnje da je ona pohitala da govori i u jednom dahu rekla: "Ho}u da kaèm da, naprosto, ne èlim da imam odnos sa tobom sada. Niti sa bilo kim drugim." "Odrekla si se seksa?" "Ne!" uzvrati ona sa ogor~enjem, ali bez obja{njenja. "Ja kao da jesam", re~e on, hitnuv{i oblutak u re~icu. "Ili sam postao impotentan. Pro{lo je ve} pola godine od poslednjeg puta, i to je bilo sa Dapom. U stvari, ima skoro godinu dana. Svaki put mi je pruàlo sve manje zadovoljstva, sve dok nisam digao ruke od daljih poku{aja. Nije vredelo truda. Nije vredelo nevolja. Pa ipak... se}am se... znam kako bi trebalo da bude." "Da, u tome je stvar", re~e Takver. "I ja sam silno uìvala u seksu sve do osamnaeste, devetnaeste godine. Bilo je uzbudljivo, zanimljivo, prijatno. Ali onda... ne znam. Kao {to si rekao, nije mi vi{e pruàlo zadovoljstvo. Nisam èlela prijatnost. Ne samo prijatnost, ho}u da kaèm." "@eli{ li decu?" "Da, kad do|e vreme za to." On ponovo baci kamen u bujicu koja je nestajala u senkama klanca, ostavljaju}i za sobom samo buku, neprekidno saglasje sazdano od nesaglasja. "@elim da okon~am jedan posao", re~e on. "Da li ti uzdràvanje od seksa pomaè u tome?" "Ima neka veza. Ali ne znam {ta je posredi... nije uzro~no-posledi~no. Nekako u isto vreme kada je po~elo da zapinje sa seksom po~elo je i sa radom. Postojalo je sve izraènije. Tri godine se nisam mrdnuo sa istog mesta. Jalovost. Jalovost sa svih strana. Koliko pogled dopire, u neumoljivom blesku nemilosrdnog sunca pruà se samo neplodna pustinja, bez ìvota, bez tragova, bez pribeì{ta, bez seksa, pusto{ puna kostiju zlosre}nih putnika..."

106

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Takver se nije nasmejala kao ranije; bio je to sada smeh nalik na cviljenje, koji kao da je odavao bol. Poku{ao je da joj razabere lice. Iza njene tamne glave nebo je bilo ~vrsto i vedro. "[ta to nije u redu sa prijatno{}u, Takver? Za{to je ne èli{?" "Sve je u redu sa prijatno{}u. I ja je èlim. Jedino mi nije potrebna. A ako uzimam ono {to mi nije potrebno, onda se nikada ne}u domo}i onoga {to mi jeste potrebno." "[ta je to {to ti je potrebno?" Ona spusti pogled na tlo, grebuckaju}i noktom povr{inu jedne kamene izbo~ine. Ni{ta nije uzvratila. Nagnula se napred da dohvati jednu gran~icu mese~evog trna, ali je nije uzela, ve} ju je samo dodirnula, opilala krznastu stabljiku i krhki listi}. [evek je razabrao u napetosti njenih kretnji da se iz sve snage upinjala da sputa, obuzda plimu ose}anja kako bi mogla da govori. Kada joj je to najzad uspelo, glas joj je postao prigu{en i pomalo hrapav. "Potrebna mi je veza", re~e ona. "Prava. Telo, um i sve godine ìvota. Ni{ta vi{e. Ni{ta manje." Podigla je pogled prema njemu, osmotriv{i ga prkosno, ~ak mo`da sa mr`njom. Radost je stala da tajanstveno navire u njemu, kao {to su zvuci i mirisi vode {to je tekla nicali iz tame. Javilo mu se ose}anje neograni~enosti, bistrine, potpune bistrine, kao da je najednom oslobo|en. Iza Takverine glave nebo je rudelo mese~evim izlaskom; daleki vrhovi lebdeli su jasni i srebrni. "Da, u tome je stvar", re~e on, nimalo zbunjeno, bez ose}anja da uop{te razgovara sa nekim; izgovorio je ono {to mu je do{lo u glavu, zami{ljeno. "Nikada to nisam iskusio." U Takverinom glasu i dalje je bilo malo ozloje|enosti. "Nisi ni mogao." "Za{to?" "Pretpostavljam zato {to uop{te nisi bio svestan te mogu}nosti." "Kako, mogu}nosti?" "Osobe!" On se zamisli. Sedeli su na razmaku od oko jednog metra, obujmiv{i rukama kolena zato {to je postajalo hladno. Vazduh je ulazio u du{nik poput studene vode. Migli su da razaberu svoj dah, tanu{nu paru u mese~ini koja se postojano poja~avala. "Ja sam to iskusila", re~e Takver, "one no}i pre no {to si oti{ao iz Severozalaznog instituta. Priredili smo zabavu, se}a{ se. Nas nekoliko ostalo je da pri~a cele no}i. Ali to je bilo pre ~etiri godine. A ti nisi znao ~ak ni kako se zovem." Ozloje|enosti je nestalo iz njenog glasa; izgledalo je kao da èli da ga opravda. "Ti si videla u meni, onda, ono {to sam ja video u tebi tokom poslednja ~etiri dana?" "Ne znam. Te{ko je re}i. Nije posredi bila samo seksualna privla~nost. I ranije sam te zapazila, na taj na~in. Ovo se, me|utim, razlikovalo; videla sam te. Ali ne znam {ta ti sada vidi{. A i, uistinu, ne znam ta~no {ta sam ja onda videla. Gotovo da te uop{te nisam poznavala. Jedino, kada si govorio, ~inilo mi se da jasno ponirem pogledom u tebe, u samo sredi{te. Ali mogao si da bude{ sasvim razli~it od onoga {to sam ja zami{ljala da si. To, kona~no, ne bi bila tvoja krivica", dodade ona. "Naprosto, znala sam

107

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka da je ono {to sam videla u tebi bilo upravo to {to mi je bilo potrebno. Ne samo ono {to sam èlela!" "I ve} dve godine si u Abenaju, a nisi..." "[ta nisam? Sve je to bilo samo sa moje strane, u mojoj glavi, ti ~ak nisi znao ni kako se zovem. Jedna osoba ne ~ini vezu, uostalom!" "A bojala si se da je mo`da ne bih èleo vezu, da si do{la kod mene." "Nisam se bojala. Znala sam da si ti osoba koju... ne treba nagoniti... Pa ipak, da, bojala sam se. Pla{ila sam te se. Ne toga da }u da pogre{im. Znala sam da to nije gre{ka. Ali ti si... ti. Nisi kao ve}ina drugih ljudi, zna{. Bojala sam te se zato {to sam znala da si mi ravan!" Ton joj je na kraju postao grub, ali trenutak kasnije ona dodade sasvim blago, ~ak ne`no: "U stvari, zna{, i nije va`no, [eve~e." Tada ju je prvi put ~uo da je izgovorila njegovo ime. Okrenu se ka njoj i re~e mucaju}i, gotovo se gu{e}i: "Nije va`no? Najpre mi pokaè{... pokaè{ mi {ta jeste va`no, {ta je uistinu va`no, ono {to mi je bilo potrebno celog ìvota... a onda kaè{ da nije va`no!" Sada su bili licem uz lice, ali se nisu dodirivali. "Je li to, zna~i, ono {to ti je potrebno?" "Jeste. Veza. Prilika." "Sada... ili za ìvot." "I sada i za ìvot." @ivot, re~e bujica brze vode niz stene u studenoj tmini. Kada su [evek i Takver si{li sa planina, premestili su se u dvokrevetnu sobu. Nije bilo nijedne slobodne u blokovima blizu Instituta, ali Takver je znala za jednu, ne odve} udaljenu, u nekom starom obitavali{tu na severnom kraju grada. Da bi dobili tu sobu, oti{li su do registratorke za sme{taj doti~nog bloka - Abenaj je bio podeljen u oko dve stotine lokalnih upravnih podru~ja, zvanih blokovi - ène koja se ina~e kod ku}e bavila bru{enjem so~iva i sa kojom je bilo njeno troje male dece. Knjige u kojima je vodila dokumentaciju oko sme{taja dràla je na polici na gornjem delu jednog kredenca kako ih deca ne bi dohvatila. Proverila je da li se soba vodi kao prazna; [evek i Takver uzeli su je za sebe tako {to su upisali svoja imena u knjigu. Ni selidba nije bila sloèna. [evek je doneo jednu kutiju sa svojim radovima, zimske ~izme i narandàsto }ebe. Takver je morala da napravi tri ture. Najpre je oti{la u podru~no spremi{te ode}e i uzela oboma novo ruho, ~in za koji je nejasno, ali odlu~no smatrala da je od su{tinske va`nosti za po~etak njihovog orta{tva. Potom je oti{la do svoje stare spavaonice, najpre po ode}u i papire, a zatim, sa [evekom, po izvestan broj neobi~nih predmeta: sloèna koncentri~na obli~ja na~injena od ìce, koja su se kretala i menjala lagano, u unutra{njem delu, kada bi visila sa tavanice. Na~inila ih je od otpadaka ìce i alatki iz zanatskog skladi{ta i nazvala ih Zauzimanja nenastanjenog prostora. Jedna od dve stolice u sobi bila je prili~no pohabana i oni su je odneli u radionicu za popravke, gde su uzeli novu. Tako su okon~ali nabavku name{taja. Nova soba imala je visoku tavanicu, {to ju je ~inilo prozra~nom i pruàlo puno mesta za

108

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Zauzimanja. Obitavali{te je bilo podignuto na jednom od niskih breùljaka Abenaja, a soba je imala ugaoni prozor koji je hvatao popodnevno sunce i odakle se pruào pogled na grad, na ulice i trgove, krovove, zelenilo parkova, na ravnice koje su se postirale u daljini. Prisnost posle duge samo}e, naglost radosti uzdrmali su i [evekovu i Takverinu postojanost. U prvih nekoliko dekada njegovo raspoloènje naglo se menjalo iz ushi}enja u bri`nost i obrnuto; ona je imala nastupe uzrujanosti. Oboje su bili preosetljivi i neiskusni. No, napetost nije potrajala, budu}i da su se ubrzo privikli jedno na drugo. Njihova seksualna glad nije jenjavala, pretvoriv{i se u strastvenu razdraganost, a èlja za spajanjem svakodnevno se obnavljala zato {to je bila svakodnevno utaìvana. [eveku je sada bilo jasno - i on bi drào za budalasto kada bi druga~ije smatrao - da su sve one uboge godine koje je prethodno proveo u ovom gradu bile deo njegove sada{nje silne sre}e zato {to su vodile ka njoj, pripravile ga za nju. Sve {to mu se ranije doga|alo bilo je deo onoga {to mu se sada doga|a. Takver nije razabirala te mra~ne spletove posledica/uzroka/posledica, ali ona i nije bila temporalni fizi~ar. Ona je vreme naivno videla kao put {to se pruà ispred. Naprosto, ide{ njime i ve} negde stigne{. Ako ima{ sre}e, onda je mesto gde stiè{ vredno stizanja. Ali kada je [evek uzeo njenu metaforu i preto~io je u svoje re~i, objasniv{i joj da, osim {to pro{lost i budu}nost tvore deo sada{njosti kroz se}anja i namere, nema, ljudskim ar{inima mereno, nikakvog puta, nikakvog mesta gde bi se stiglo, ona je klimnula pre no {to je on stigao do polovine. "Ta~no", re~e. "Upravo sam to radila poslednje ~etiri godine. Nije u pitanju isklju~ivo sre}a. Samo delimi~no." Imala je dvadeset tri godine, pola godine manje od [eveka. Odrasla je u ratarskoj zajednici, u Okrugloj Dolini, na Severoistoku. Bilo je to izdvojeno mesto i Takver je, pre no {to je do{la u Severozalazni institut, radila teè od ve}ine mladih Anare{ana. U Okrugloj Dolini nikada se nije nalazilo dovoljno ljudi da se obave svi potrebni poslovi, ali tamo{nja zajednica nije bila ni dovoljno velika ni dovoljno produktivna u op{toj ekonomiji da bi imala visoko prvenstvo u kompjuterima Odrada. Morali su sami da se staraju o sebi. Takver je ve} sa osam godina odvajala slamu i kamenje iz holumovog zrnevlja u mlinu po tri sata dnevno, po{to bi prethodno tri sata provela u {koli. Tek sasvim mali deo njene prakti~ne obuke kao deteta bio je posve}en oboga}enju vlastite li~nosti: sve ostalo uglavnom su bili poslovi vezani za nastojanja zajednice da opstane. U doba ètve i setve svi iznad deset i ispod {ezdeset godina radili su na poljima, preko celog dana. Sa petnaest godina dobila je zadatak da usagla{uje radne rasporede za ~etiri stotine obradivih parcela koje je obdelavala zajednica Okrugle Doline, a i pomagala je u planiranju dijeteti~aru iz varo{ke obedovaonice. Nije bilo ni~eg neobi~nog u svemu tome i Takver nije o tim stvarima mnogo razmi{ljala, ali one su, razume se, obrazovale izvesna svojstva njenog karaktera i na~ina mi{ljenja. [eveku je bilo milo {to je obavljao svoj deo klegi~a, jer Takver je prezirala ljude koji su izbegavali fizi~ki rad. "Vidi samo Tinana", kazala je jednom prilikom, "kako kuka i cmizdri {to je upu}en na ~etiri dekade na va|enje korena holuma. Tako je sav istan~an da bi ~ovek

109

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka pomislio da je riblje jaje! Je li ikada dodirnuo ne{to prljavo?" Takver nije bila naro~ito uv|avna i milosrdna, a i imala je preku narav. Studirala je biologiju u Severozalaznom oblasnom institutu i prili~no se isticala, tako da je odlu~ila da pre|e u Sredi{nji institut i nastavi studije. Posle godinu dana dobila je ponudu da se pridruì novom sindikatu koji je upravo osnivao laboratoriju za izu~avanje tehnika pove}anja obima i pobolj{anja kvaliteta jestivih riba u tri okeana Anaresa. Kada bi je ljudi upitali ~ime se bavi, ona je odgovarala: "Ja sam riblji geneti~ar." Volela je da radi; tu su se udruìvale dve stvari koje je cenila: ta~na, ~injeni~ka istraìvanja i poseban cilj pove}anja ili pobolj{anja. Bez takvog rada ona ne bi bila zadovljna. No, to joj nipo{to nije bilo dovoljno. Najve}i deo onoga {to se zbivalo u Takverinom umu i duhu imalo je malo veze sa ribljom genetikom. Njena bri`nost za prirodne lepote i ìva stvorenja bila je strastvena. Ova bri`nost, koja se skromno mogla nazvati 'ljubav prema prirodi', [eveku se ~inila kao ne{to znatno {ire od ljubavi. Postoje du{e, mislio je on, ~ija pup~ana vrpca nikada nije bila prese~ena. One nikada nisu bile odbijene od Vaseljene. One u smrti ne vide neprijatelja; sa nestrpljenjem o~ekuju da istrunu i da se pretvore u humus. Bilo je neobi~no videti Takver kako uzima list u {aku ili ~ak kamen. Ona je postajala produètak njega, a on nje. Pokazala je [eveku tankove sa morskom vodom u istraìva~koj laboratoriji, pedeset ili vi{e vrsta riba, velikih i malih, jednoli~nih i kitnjastih, elegantnih i grotesknih. Bio je o~aran i pomalo ispunjen strahopo{tovanjem. Dok je kopno Anaresa bilo li{eno ìvotinjskog ìvota, tri okeana naprosto su kipela od njega. Mora nisu bila me|usobno povezana ve} nekoliko miliona godina, tako da su se oblici ìvota u njima odlikovali ostrvskim tokovima evolucije. Raznovrnost je bila zadivljuju}a. [evek nikada ranije nije pomislio da ìvot moè biti tako obilan, bujan, da je, zapravo, sama bujnost mo`da su{tinsko svojstvo ìvota. Na kopnu, biljke su valjano uspevale, na svoj {tedljiv, bodljast na~in, ali one ìvotinje koje su poku{avale da di{u vazduh uglavnom su odustale od toga kada je klima planete u{la u hiljadugodi{nju eru pra{ine i sasu{enosti. Opstale su bakterije, uglavnom litofagne, kao i nekoliko stotina vrsta crva i ljuskara. ôvek se uklapao obazrivo i rizi~no u tu usku ekologiju. Ako bude ribario, ali ne pohlepno, i ako bude gajio poljoprivredne kulture, koriste}i poglavito organske otpatke kao gnojiva, mogao je da se uklopi. Ali zato nije mogao da uklopi vi{e nikoga. Nije bilo trave za biljojede. Nije bilo biljojeda za mesojede. Nije bilo insekata da oplo|uju cvetno bilje; uvezene vo}ke sve su ru~no |ubrene. Sa Urasa nisu donete nikakve ìvotinje koje bi dovele u opasnost tananu ravnoteù ìvota, ve} su do{li samo naseljiva~i, valjano oprani iznutra i spolja, tako da su sa sobom poneli tek minimum li~ne faune i flore. Na Anares nije stigla ~ak nijedna buva. "Dopada mi se morska biologija", re~e Takver [eveku ispred tankova sa ribama, "zato {to je tako sloèna, prava mreà. Ova riba jede onu ribu, ta riba jede riblju mla|, mla| jede trepetljike, trepetljike jedu bakterije i krug se tu zatvara. Na kopnu postoje samo tri kola, i to sve nehordate, ako ne ra~una{ ~oveka. Situacija je veoma

110

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka neobi~na, biolo{ki govore}i. Mi, Anare{ani, neprirodno smo izdvojeni. Na starom svetu postoji osamnaest kola kopnenih ìvotinja; ima klasa, kao {to su insekti, sa toliko vrsta da ih uop{te nisu izbrojali, a neke od tih vrsta imaju ~ak na milijarde ~lanova. Pomisli samo: ma kuda pogledao, sve same ìvotinje, druga stvorenja, koja dele zemlju i vazduh sa tobom. Tamo bi se neuporedivo vi{e ose}ao kao deo..." Pratila je pogledom zakrivljenu putanju kretanja jedne male, plave ribe kroz tamni tank. [evek je pomno pratio trag ribe i trag njenih misli. Tumarao je jo{ dugo me|u tankovima, ~esto se vra}aju}i sa njom do laboratorije i akvarijuma; njegova fizi~arska nadmenost kopnela je pred tim sitnim, neobi~nim ìvotima, pred postojanjem bi}a koja obitavaju u ve~noj sada{njosti, bi}a koja se ne obja{njavaju i uop{te ne moraju da opravdavaju svoje postupke ~oveku. Ve}ina Anare{ana radila je izme|uu pet i sedam sati dnevno, imaju}i pri tom izme|u dva i ~etiri slobodna dana svake dekade. Pojedinosti o pravilnosti, o ta~nosti, o tome koji su dani slobodni i tako dalje razra|ivane su izme|u pojedinca i njegove radne grupe, brigade, sindikata ili usagla{uju}e federative, ve} prema tome na kome su se nivou najbolje mogle posti}i saradnja i delotvornost. Takver je sama vodila svoje istraìva~ke projekte, ali rad i ribe imali su vlastite imperativne zahteve; provodila je izme|u dva sata i deset sati dnevno u laboratoriji, bez slobodnih dana. [evek je sada predavao na dva mesta, drè}i kurseve vi{e matematike u jednom sredi{tu za u~enje i u Institutu. Oba kursa bila su u jutarnjim ~asovima, tako da se u sobu vra}ao u podne. Takver tada obi~no jo{ ne bi bila stigla. Zgrada je bila sasvim utihla. Sunce jo{ nije dospelo do dvostranog prozora koji je gledao na jug i zapad, ka gradu i ravnicima; u sobi je bilo sveè i senovito. Tanani koncentri~ni mobili, koji su visili na razli~itim nivoima sa tavanice, kretali su se sa unutarnjom odmereno{}u, u ti{ini, uz tajanstvo telesnih organa ili procesa uma koji misli. [evek bi seo za sto ispod prozora i po~injao da radi, ~itaju}i, prave}i bele{ke ili vr{e}i prora~une. Sun~eva svetlost polako bi ulazila u sobu, klize}i preko hartija na stolu, preko njegovih {aka na hartijama, ispunjavaju}i prostoriju blistavo{}u. I on je radio. R|avi po~eci i uzaludnosti minulih godina pokazali su se kao pripremni rad, kao temelj postavljen u tami, ali valjano postavljen. Na toj osnovi, metodi~no i bri`ljivo, ali uz spretnost i pouzdanost koje kao da nisu pripadale njemu, ve} nekom znanju koje je dejstvovalo kroz njega, koriste}i ga kao posrednika, sazdavao je predivno, stameno ustrojstvo Na~ela Istovremenosti. Kao ni ma kome mu{karcu ili ma kojoj èni koji bi se uorta~ili sa osobom stvarala~kog duha, Takver nije uvek bilo lako. Iako je njeno postojanje bilo od su{tinske va`nosti za [eveka, njeno neposredno prisustvo moglo je da mu smeta. Nije joj se dopadalo da se prerano vra}a ku}i zato {to je on ~esto prestajao da radi kada bi ona do{la, a ona je ose}ala da to nije u redu. Kasnije, kada postanu sredove~ni i kada se zasite jedno drugog, bi}e u stanju da je ne prime}uje, ali to nikako nije mogao sa dvadeset ~etiri godine. Ona je stoga tako uprili~ila svoje poslove u laboratoriji da se ku}i vrati tek sredinom popodneva. To, dodu{e, nije bio ba{ najzgodniji raspored, zato {to se o njemu trebalo brinuti. Onih dana kada nije imao predavanja, ona bi ga po povratku zaticala kako sedi ve} {est ili osam ~asova neprekidno za stolom. Kada bi ustao,

111

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka zateturao bi se od umora, ruke bi mu drhtale i sav bi bio rastrojen. Stvarala~ki duh ne postupa nimalo ne`no sa onima kroz koje se izraàva, on ih tro{i, odbacuje, a potom pribavlja nove posrednike za svoje ispoljavanje. Takver, me|utim, nije mogla da ra~una na takve zamene, tako da se usprotivila kada je videla kako se on tro{i. Najradije bi zavapila, kao {to je to jednom u~inio Odoin suprug, Asieo: "Zaboga, devojko, zar ne moè{ da sluì{ Istini malo umerenije?" - ali nevolja je bila u tome {to je ona bila devojka i {to nije navikla na zazivanje Boga. Razgovarali bi, potom izi{li u {etnju ili do kupatila, pa na ve~eru u trpezariju Instituta. Posle ve~ere odlazili su na skupove, ili na kakav koncert, odnosno vi|ali su se sa prijateljima, Bedapom, Salasom i njihovim dru{tvom, Desarom i ostalima iz Instituta ili sa Takverinim kolegama i prijateljima. Ali skupovi i prijatelji nisu im bili va`ni. Dru{tvena i druèvna okupljanja prestala su da im budu neophodna; postalo im je dovoljno njihovo orta{tvo i tu ~injenicu nisu mogli da prikriju. To kao da nije vre|alo druge. Naprotiv. Bedap, Salas, Desar i ostali dolazili su kod njih kao {to èdni ljudi dolaze na zdenac. Njima ostali nisu bili va`ni: ali zato su oni postali su{tinski zna~ajni ostalima. No, to nije bila posledica nekog njihovog nastojanja; oni nisu bili nimalo dobro}udniji od drugih ljudi, niti su zanimljivije pri~ali; pa ipak, prijatelji su ih voleli, zavisili su od njih, stalno su im donosili darove - male poklone koji su kruìli me|u tim ljudima {to nisu posedovali ni{ta i {to su posedovali sve: ispleten {al, komad granita posut grimiznim granatima, vazu ru~no napravljenu u radionici grn~arske federacije, pesmu o ljubavi, komplet izrezbarenih drvenih dugmadi, zavojitu {koljku iz Sorubskog mora. Davali bi poklon Takver, govore}i: "Evo ti ovo, [evu }e se mo`da dopasti kao pritiskiva~ za hartiju." Ili su davali poklon [eveku, govore}i: "Evo ti ovo, Taki }e se mo`da dopasti boja." Tim davanjem èleli su da uzmu udela u deobi onoga {to su [evek i Takver delili, da slave, da hvale. Bilo je to dugo leto, toplo i sjajno, leto sto {ezdesete godine Naseobine na Anaresu. Obilje ki{a u prole}e ozelenelo je Abenajsku Ravnicu i poleglo pra{inu, tako da je vazduh postao neuobi~ajeno bistar; sunce je bilo toplo preko dana, a zvezdana glu{ja treperela su no}u. Kada bi mesec bio na nebu, jasno su se mogle razabrati ivice njegovih kontinenata, pod zaslepljuju}e belim zavojnicama tamo{njih oblaka. "Za{to izgleda tako predivno?" upita Takver, leè}i pokraj [eveka pod narandàstim }ebetom, dok je svetlo bilo uga{eno. Povrh njih su visila zauzimanja nenastanjenog prostora, tmasta; u prozoru je po~ivao pun mesec, blistav. "Kada znamo da je to planeta ba{ kao i ova, samo sa boljom klimom i r|avijim ljudima, kada znamo da su svi oni posednici, da vode ratove, pi{u zakone i jedu dok drugi umiru od glasi, ali ipak stare, prati ih zla sre}a, dobijaju reumu u kolenima, kurije o~i na no`nim prstima ba{ kao i ljudi ovde... kada sve to znamo, za{to nam i dalje izgleda tako sre}no, kao da ìvot tamo mora biti sre}an? Pa ipak, ne mogu da gledam taj sjaj i da zami{ljam nekog groznog malog ~oveka sa uma{}enim rukama i atrofiranim umom, poput Sabula, kako ìvi tamo; naprosto ne mogu." Mese~ina je oblivala njihove nage mi{ice i prsa. Sitne, peperjaste malje na Takverinom licu tvorile su zamu}en oreol povrh njene koè; njena kosa i senke bile su

112

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka crne. [evek ju je dodirnuo po srebrnoj mi{ici svojom srebrnom {akom, za~udiv{i se zbog topline dodira pri toj hladnoj svetlosti. "Kad god vidi{ neku stvar u celini", re~e on, "izgleda ti da je predivna. Planete, ìvoti... Ali kad se pribliì{, svet je sav sazdan od prljav{tine i stenja. A iz dana u dan ìvot postaje sve teì, umara{ se, gubi{ op{tu sliku. Potrebni su ti udaljenost, razmak. Na~in da se vidi kako je zemlja lepa jeste videti je kao mesec. Na~in da se vidi kako je ìvot divan jeste iz perspektive smrti." "To je u redu kada je Uras u pitanju. Neka samo ostane tu gde jeste i neka bude mesec, ja ga ne èlim! Ali ja nemam nameru da stojim na nadgrobnom spomeniku, da osmatram ìvot i kaèm: 'Oh, predivno!' @elim da ga sagledam u celini iz samog njegovog sredi{ta, ovde, sada. Nimalo mi nije va`na ve`nost." "Nema to veze sa ve~no{}u", re~e [evek, osmehnuv{i se, mr{av, maljav mu{karac, sazdan od srebra i senke. "Sve {to treba da uradi{ da bi ìvot sagledala u celosti jeste da ga sagleda{ kao smrtnik. Ja }u umreti, ti }e{ umreti; kako bismo ina~e mogli voleti jedno drugo? Sunce }e jednom sagoreti, jer kako bi ina~e sada sijalo?" "Ah, te tvoje pri~e i ta tvoja prokleta filozofija!" "Pri~e? Nisu to pri~e. Nije posredi razum. To je dodir {ake. Ja dodirujem celovitost, drìm je. [ta je mese~ina, a {ta je Takver? Kako da se bojim smrti? Kada je drìm, kada u {akama drìm svetlost..." "Ne pona{aj se posedni~ki", promrmlja Takver. "Nemoj plakati, drago srce." "Ne pla~em ja. Ti pla~e{. To su tvoje suze." "Hladno mi je. Mese~ina je hladna." "Privij se uz mene." Dok ga je uzimala u naru~je, snaàn drhtaj proè mu telo." "Bojim se, Takver", pro{aputa on. "Brate, draga du{o, }uti." Zaspali su jedno drugom u naru~ju te no}i, mnogih no}i. 7. URAS [evek je na{ao jedno pismo u dèpu svog novog kaputa, postavljenog runom, koji je naru~io za zimu u prodavnici iz ulice no}nih mora. Nije imao nikakvu predstavu o tome kako je pismo tu dospelo. Ono se svakako nije nalazilo u po{ti koja mu je dostavljana tri puta dnevno; po{ta se isklju~ivo sastojala od rukopisnih i {tampanih radova fizi~ara sa celog Urasa, od poziva na prijeme i od prostodu{nih poruka |aka. Posredi je bio tanak list hartije, presavijen i zalepljen, bez koverta; nije bio frankiran niti je imao marke neke od tri konkurentske po{tanske kompanije. Otvorio ga je, ispunjen nejasnom zebnjom, i pro~itao: 'Ako si anarhista, za{to onda sara|uje{ sa sistemom vlasti, izdaju}i svoj svet i odonjansku nadu, ili si ovde da nam donese{ tu nadu? Trpe}i nepravdu i ugnjetavanje, vidimo u sestrinskom svetu svetlost slobode u tamnoj no}i. Pridruì se nama, tvojoj bra}i!' Nije bilo potpisa, niti adrese.

113

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka [eveka je pismo uzdrmalo i moralno i intelektualno, potreslo ga, ispuniv{i ga ne toliko iznena|enjem, koliko svojevrsnom panikom. Znao je da ih ima ovde: ali gde su? Nije sreo nijednoga od njih, niti video, nije nai{ao ni na jednog siromaha. Dopustio je da zid bude podignut oko njega, a to uop{te nije primetio. Prihvatio je uto~i{te, kao kakav posednik. Kooptirali su ga, ba{ kao {to je îfoilisk kazao. Ali on nije znao kako da sru{i zid. A i da je znao, kuda je mogao da po|e? Panika ga je jo{ ~vr{}e uhvatila. Kome je mogao da se vrati? Sa svih strana su ga okruìvali osmesi bogatih. "Voleo bih da razgovaram sa tobom, Efore." "Da, ser. Izvine, ser, pravi mesto spustim ovo." Posluìtelj mu je ume{no prineo te{ki posluàvnik, skinuo poklopce sa zdela sa jelom i nalio gorku ~okoladu koja je penu{avo pokuljala ka rubu {olje, ali se preko nje nije prelila ni kap, niti je imalo te~nosti prsnulo napolje. O~igledno je uìvao u obredu doru~ka i vlastitoj spretnosti u posluìvanju, ba{ kao {to je bilo o~igledno da ne èli nikakve neuobi~ajene prekide u tome. êsto je govorio sasvim ispravan iotski, ali sada, ~im je [evek rekao da bi voleo da porazgovara sa njim, Efor je skliznuo u stakato gradskog nare~ja. [evek je mogao pomalo da ga prati; pomak zvu~nih vrednosti bio je pravilan kada biste ga jednom razabrali, ali skra}enja su znatno oteàvala razumevanje. Polovina re~i bivala je izostavljena. Nalikuje na {ifru, pomisli on: kao da 'Nioti', kako su oni sebe nazivali, nisu èleli da ih iko spolja razume. Posluìtelj je stajao i ~ekao da se [evek posluì. Znao je - ve} posle prve nedelje nau~io je [evekove navike i obi~aje - da on ne èli da mu se pridrì stolica, niti da bude posluìvan dok obeduje. Eforovo kruto, pomno drànje bilo je sasvim dovoljno da odagna svaku nadu u neformalnost. "Da li bi seo, Efore?" "Ako vi èlite, ser", uzvrati posluìtelj. Pomerio je jednu stolicu pola in~a, ali nije seo na nju. "Evo o ~emu sam èleo da razgovaram s tobom. Ti zna{ da ne volim da ti izdajem nare|enja." "Ja uradim stvari kako ho}ete, ser, bez nare|enja." "Tako je... nisam na to mislio. Zna{, u mojoj zemlji niko ne izdaje nare|enja." "Tako ~ujem, ser." "Vidi{, èleo bih da te upoznam kao sebi ravnoga, kao svog brata. Ti si jedini od svih {to ih ovde poznajem koji nije bogat... nisi jedan od vlasnika. Veoma bih èleo da razgovaram s tobom, da doznam kako ìvi{..." On zastade, obuzet o~ajanjem, razabrav{i prezir na Eforovom naboranom licu. Na~inio je sve mogu}e pogre{ke. Efor ga je smatrao budalom, pokroviteljski nastrojenom, ljubopitljivom. On spusti {ake na sto u kretnji koja je izraàvala bezna|e i re~e: "Oh, pakla mu, ào mi je, Efore! Nisam u stanju da izrazim ono {to mi je na umu. Molim te, zaboravi celu stvar." "Kako vi kaète, ser." Efor se povu~e.

114

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Na tome se zavr{ilo. 'Neposedni~ke klase', ostale su mu podjednako udaljene kao i onda kada je ~itao o njima u knjigama iz istorije u Severozalaznom oblasnom institutu. U me|uvremenu, obe}ao je da }e provesti jednu sedmicu sa Oiieovima, izme|u zimskog i letnjeg semestra. Oiie ga je jo{ nekoliko puta pozvao na ve~eru posle one prve posete, uvek prili~no kruto, kao da izvr{ava du`nost gostoprimstva, ili mo`da vladino nare|enje. U svojoj ku}i, me|utim, iako nikada nije prestajao da donekle bude na oprezu sa [evekom, ophodio se uistinu prijateljski. Prilikom druge posete, njegova dva sina zaklju~ila su da im je [evek ve} stari prijatelj, a njihovo uzdanje u [evekovu reakciju o~igledno im je zbunilo oca i ispunilo ga nelagodno{}u; nije mogao da odobri tako ne{to, ali nije mogao ni da kaè da je neumesno. [evek se uistinu pona{ao prema njima kao stari prijatelj, kao stariji brat. Oni su mu se divili, a mla|i, Ini, veoma ga je zavoleo. [evek je bio blag, ozbiljan, po{ten, a i pripovedao je veoma zgodne pri~e o mesecu; ali nije bila stvar samo u tome. On je detetu predstavljao ne{to {to Ini nije mogao da objasni. âk ni znatno kasnije u ìvotu, na koji je duboko i nejasno uticala ta detinja o~aranost, Ini nije uspevao da na|e re~i za to, ve} samo re~i u kojima je bio sadràn tek odjek toga: re~ putnik, re~ izgnanik. Jedini pravi zimski sneg padao je te nedelje. [evek nikada nije video nanos koji bi bio deblji od jednog in~a. Prekomernost, puka koli~ina sne`nih padavina ispunila ga je ushitom. Dao je sebi odu{ka u tom izobilju. Sneg je bio odve} beo, odve} hladan, utihao i ravnodu{an da bi ga ~ak i najiskreniji odonjanin mogao nazvati izmetnim; videti u njemu bilo {ta drugo do bezazlenu veli~anstvenost predstavljalo bi sitni~avost du{e. îm se nebo razvedrilo, on je izi{ao na sneg sa de~acima, kojima se tako|e silno dopadao. Jurcali su po velikom stra`njem vrtu Oiieove ku}e, bacali grudve, zidali tunele, zamkove i tvr|ave od snega. Seva Oiie stajala je sa svojom zaovom Veom kraj prozora, posmatraju}i decu, mu{karca i malu vidru kako se igraju. Vidra je napravila sebi spust niz jedan zid sne`nog zamka i neumorno i razdragano koristila ga kao tobogan, spu{taju}i se na stomaku. De~aci su imali zajapurene obraze. Mu{karac, ~ija je duga~ka, gruba, sivosme|a kosa bila vezana pozadi komadom uzice i ~ije su se u{i rumenele od hladno}e, poletno je obavljao operacije pravljenja tunela. "Ne ovde!... Kopaj tamo!... Gde je lopata?... Otkud led u mom dèpu?..." visoki glasovi de~aka neprekidno su odzvanjali. "Evo na{eg tu|ina", re~e Seva, osmehuju}i se. "Najve}i ìvi fizi~ar", re~e joj zaova. "Ba{ sme{no!" Kada je u{ao unutra, sav zadihan, otresaju}i sneg sa sebe i odi{u}i onom sveòm, hladnom bodro{}u i ~ilo{}u kojima se odlikuju samo ljudi {to su upravo do{li sa snega, predstavljen je zaovi. Pruìo je svoju veliku, ~vrstu, hladnu {aku i osmotrio Veu prijateljskim o~ima. "Ti si Demaereova sestra?" re~e on. "Da, li~i{ na njega." Ta opaska, koja bi iz bilo ~ijih drugih usta Vei zvu~ala neumesno, silno joj se dopala. 'To je mu{karac', nije prestajala da misli celog popodneva, 'pravi mu{karac. [ta to ima u sebi?'

115

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Ona se zvala Vea Doem Oiie, shodno iotskom obi~aju; njen suprug, Doem, nalazio se na ~elu jednog velikog industrijskog trusta i ~esto je putovao, provode}i po pola godine u inostranstvu u svojstvu poslovnog predstavnika vlade. To je bilo obja{njeno [eveku dok ju je posmatrao. Tanak stas, bledi ten i ovalne crne o~i Demaerea Oiiea bili su u njoj preobraèni u lepotu. Imala je okrugle, meke i veoma bele grudi, ramena i ruke. [evek je sedeo pokraj nje za ve~ernjom trpezom. êsto je pogledao prema njenim nagim grudima, koje je kruti steznik drào isturene napred. Ta zamisao da se polunag ide po ovom hladnom vremenu delovala je prekomerno, ba{ kao {to je prekomeran bio i sneg, a i male grudi tako|e su se odlikovale bezazlenom belinom, poput snega. Oblina njenog vrata lagano se pretakala u oblinu ponosne, obrijane, tanane glave. Uistinu je veoma privla~na, obavesti [evek sebe. Nalikuje na ovda{nje postelje: meka je poput njih. Ali i izve{ta~ena. Za{to samo tako neprirodno izgovara re~i? No, prionuo je uz njen prili~no tanak glas i izve{ta~en na~in opho|enja kao uz kakav splav na dubokoj vodi, a uop{te nije bio svestan toga, nije bio svestan da tone. Ona je trebalo da se vrati vozom u Nio Eseiju posle ve~ere; do{la je u posetu samo na jedan dan i on je vi{e nikada ne}e videti. Oiie je bio prehla|en. Seva je bila zauzeta oko dece. "[eve~e, da li bi mo`da mogao da otprati{ Veu do stanice?" "Zaboga, Demaere! Ne teraj ovog sirotog ~oveka da mi pruà za{titu! Ne misli{, valjda, da ima vukova? Ili da }e se divlji Mingradi sjuriti u grad i ugrabiti me za svoje hareme? Da li }e me mo`da sutra ujutro na}i na pragu {efa stanice, sa jednom smrznutom suzom u oku i sa kitom uvelih cvetaka u mojoj maju{noj, ukru}enoj {aci? Oh, to bi mi se ba{ dopalo!" Preko Veinog zvonkog, zve~e}eg glasa smeh joj se prostirao poput talasa, tamnog, glatkog, mo}nog talasa koji je spirao sve i ostavljao prazan pesak. Nije se smejala sa sobom, ve} sebi, tamni smeh tela koji potire re~i. [evek je obukao kaput u predvorju i sa~ekao ju je kod vrata. U ti{ini su prevalili pola ulice. Sneg im je {kripao i hrskao pod nogama. "Stvarno ste veoma ljubazni za jednog..." "Za {ta?" "Za jednog anarhistu", re~e ona svojim tankim i izve{ta~eno otegnutim glasom (bila je to ista intonacija koju je Pae koristio, a i Oiie kada je bio na univerzitetu). "Razo~arana sam. Mislila sam da }ete biti opasni i nastrani." "Ja i jesam takav." Ona ga osmotri postrance. Nosila je skerletni {al vezan iznad glave; o~i su joj izgledale crne i sjajne spram te ìve boje i okolne beline snega. "Ali evo gde me krotko pratite na stanicu, doktore [evek." "Samo [evek", re~e on blago. "Bez 'doktore'." "Je li to celo tvoje ime: i ime i prezime?" On klimnu, osmehnuv{i se. Ose}ao se ~ilo i bodro, ispunjen prijatno{}u zbog bistrog vazduha, toplote valjano na~injenog kaputa koji je nosio, lepote ène koja je i{la pokraj njega. Danas ga nisu morile nikakve brige niti te{ke misli.

116

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Da li je istina da imena dobijate iz kompjutera?" "Jeste." "Kako je to stra{no, dobiti ime od jedne ma{ine!" "Za{to stra{no?" "Pa to je tako mehani~ki, tako bezli~no." "Ali {ta je li~nije od imena koje nema nijedna druga ìva osoba?" "Ba{ niko vi{e? Ti si jedini [evek?" "Dok budem ìv. Pre mene je bilo i drugih." "Bili su ti srodnici?" "Ne drìmo mi mnogo do srodnika; svi smo tamo srodnici, zna{. Nemam pojma ko su oni bili, izuzev jednoga iz ranih dana Naseobine. Konstruisao je nekakve leàjeve koji se koriste kod te{ih ma{ina; i dalje se nazivaju '{evek'." On se ponovo osmehnu, {ire. "Eto ve~nosti!" Vea zatrese glavom. "Blagi Boè", re~e ona. "Pa kako razlikujete mu{karce od èna?" "Pa, otkrili smo neke na~ine..." Trenutak kasnije razleè se njen meki, zvonki smeh. Ona obrisa o~i koje su joj suzile na hladnom vazduhu. "Da, mo`da si ipak nastran!... Jesu li svi oni, onda, uzimali izmi{ljena imena i u~ili izmi{ljeni jezik... sve novo?" "Naseljiva~i Anaresa? Da. Bili su to romanti~ni ljudi, pretpostavljam." "A vi niste?" "Nismo. Mi smo veoma pragmati~ni." "Ali moète biti i jedno i drugo", uzvrati ona. Nije o~ekivao od nje ovakvu istan~anost u razmi{ljanju. "Da, to je ta~no", re~e on. "Ima li ne~eg romanti~nijeg od toga {to si do{ao ovde, sasvim sam, bez pare u dèpu, da se zaloì{ za svoj narod?" "I da me rasko{ iskvari dok sam ovde." "Rasko{? U univerzitetskim sobama? Blagi Boè! E, jadni~e moj! Zar te nisu odveli ni na kakvo pristojno mesto?" "Jesu, na mnoga mesta, ali sva jednaka. Voleo bih kada bih mogao bolje da upoznam Nio Eseiju. Video sam samo spolja{njost grada, ambala`nu omotnicu." Upotrebio je ovo pore|enje zato {to je jo{ od po~etka bio o~aran ura{kim obi~ajem da sve umotavaju u ~isti, {areni papir, u plastiku, karton ili foliju. Rublje, knjige, povr}e, ode}a, lekovi, sve se to obmatalo slojevima i slojevima hartije. âk su i pakovanja papira bila zamotana u nekoliko slojeva papira. Ni{ta se ni sa ~im nije moglo dodirnuti. Po~eo je da mu se javlja utisak da je on tako|e bri`ljivo zapakovan. "Znam. Vodili su te u Istorijski muzej, zatim u posetu Dobunae{kom spomeniku, kao i da slu{a{ neki govor u Senatu!" On se nasmeja, zato {to je imao upravo takav raspored jednog letnjeg dana. "Znam! Tako su glupi sa strancima. Postara}u se ja da vidi{ pravo lice Nioa!" "Voleo bih to."

117

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Poznajem svu silu divnog sveta. Ja sakupljam ljude. Tu si u stupici me|u svim ovim zlovoljnim profesorima i politi~arima..." Ona se ponovo zakikota. Prijao mu je njen neobavezan razgovor ba{ kao {to su mu prijali sunce i sneg. Do{li su do male stanice Amoenoa. Ona je imala povratnu kartu; voz je trebalo da stigne svakog ~asa. "Nemoj ~ekati, smrznu}e{ se." On ni{ta nije uzvratio, ve} je ostao da stoji, masivan u kaputu postavljenom runom, posmatraju}i je blago i srda~no. Ona spusti pogled na man{etu kaputa i otrese nekoliko pahulja sa veza. "Ima{ li suprugu, [eve~e?" "Ne." "Uop{te nema{ porodicu?" "Oh, da. Imam ortaka; i decu sa njom. Oprosti, pomislio sam na ne{to drugo. 'Supruga', zna{. Smatrao sam da tako ne{to postoji samo na Urasu." "[ta je to 'ortak'?" Ona ga vragolasto pogleda u lice. "Mislim da biste vi to nazvali supruga ili suprug." Za{to ona nije po{la sa tobom?" "Nije èlela; a i mla|e dete ima nam samo jednu... ne, dve godine sada. Tako|e..." On zastade. "Za{to nije èlela da po|e?" "Pa, ona ima tamo posla, a ne ovde. Da sam znao koliko bi joj se stvari ovde dopalo, bio bih je pozvao da mi se pridruì. Ali nisam to znao. A tu je i pitanje bezbednoti, shvata{." "Bezbednosti, ovde?" On ponovo zastade, a onda, kona~no, re~e: "I kada se vratim natrag." "[ta }e ti se dogoditi?" upita Vea, ra{iriv{i o~i. Voz je dolazio sa brega pred gradom. "Oh, verovatno ni{ta. Ali ima nekih koji me smatraju izdajnikom. Zato {to poku{avam da sklopim prijateljstvo sa Urasom, zna{. Mogu mi pri~injavati neprilike kada se vratim. Ne èlim da ona i deca budu tome izloèni. Imali smo ve} ne{to malo toga pre no {to sam oti{ao i to je sasvim dovoljno." "Ho}e{ da kaè{ da biste bili u neposrednoj opasnosti?" On se naè ka njoj da bi bolje ~uo, jer voz je upravo ulazio u stanicu uz kloparanje to~kova i vagona. "Ne znam", re~e on, osmehuju}i se. "Zna{, na{i vozovi veoma nalikuju na ove. Dobra zamisao ne nalaè promene." Oti{ao je sa njom do vagona prve klase. Kako ona nije otvorila vrata, on je to u~inio. Zavukao je glavu unutra za njom, razgledaju}i kupe. "Unutra se, dodu{e, razlikuju! Ovo je sve zasebno... samo za tebe?" "Oh, da. Ne podnosim drugu klasu. Ljude koji `va}u gumu od maere i pljuckaju po podu. @va}u li maeru i na Anaresu? Ne, zacelo ne. Oh, ima toliko stvari koje bih volela da doznam o vama i va{oj zemlji!" "I ja bih voleo da pri~am o tome, ali me niko ni{ta ne pita."

118

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Hajde onda da se ponovo vidimo i razgovaramo o tome! Kada opet do|e{ u Nio, pozva}e{ me? Obe}ava{." "Obe}avam", uzvrati on dobro}udno. "Odli~no! Znam da ne}e{ prekr{iti obe}anje. Ni{ta drugo jo{ ne znam o tebi osim toga. To jasno vidim. Do vi|enja, [eve~e." Ona poloì svoju {aku u rukavicu na njegovu za trenutak dok je on drào vrata. Lokomotiva se oglasi piskom u dva tona; on zatvori vrata i ostade da posmatra kako voz polazi. Veino lice bilo je poput treptaja belog i skerletnog na prozoru. Vratio se pe{ice do Oiieovih u veoma vedrom raspoloènju i sa Inijem se grudvao sve do mraka. REVOLUCIJA U BENBILIJU! DIKTATOR U BEG! VODJE POBUNJENIKA DR@E GLAVNI GRAD! VANREDNO ZASEDANJE VSV-a MOGU]NOST INTERVENI[E A-IO. Povod je bio takav da su naslovi u semenjarskim novinama bili {tampani najve}im slovima. Na pravilno pisanje re~i i gramatiku niko nije obra}ao mnogo pa`nje; tekstovi su nalikovali Eforovom na~inu govora: "Pro{lu no} pobunjenici drè sav zapad Mesktija i jako potiskuju vojsku..." Bio je to na~in verbalnog izraàvanja Niota, u kome su pro{lo i budu}e vreme bili sabijeni u jedno veoma nabito, nepostojano sada{nje vreme. [evek je pro~itao novine i potràio opis Benbilija u enciklopediji VSV-a. Dràva je fomrnalno bila parlamentarna demokratija, a zapravo vojna diktatura na ~ijem su ~elu stajali generali. Bila je to velika zemlja na zapadnoj polulopti, puna planina i neplodnih savana, sa malo ìvlja, siroma{na. Trebalo je da odem u Benbili, pomisli [evek, zato {to mu se zamisao o toj zemlji u~inila privla~na; zami{ljao je blede ravnice preko kojih duva vetar. Vesti su ga neobi~no uznemirile. Po~eo je da slu{a biltene na radiju, koji je ina~e retko uklju~ivao po{to je jednom ustanovio da mu je glavna svrha da ogla{ava stvari za prodaju. Izve{taji koje je ~uo preko njega, kao i oni koji su davani preko zvani~nog telefaksa u dru{tvenim prostorijama, bili su krati i {turi: bio je to neobi~an kontrast popularnoj {tampi koja je na svakoj strani grmela: Revolucija! General Havevert, predsednik, bezbedno je pobegao u svom znamenitom oklopljenom avionu, ali neki niì generali su uhva}eni i u{kopljeni, {to je predstavljalo kaznu koja se u Benbiliju tradicionalno pretpostavljala smaknu}u. Vojska je u povla~enju palila polja i gradove vlastitog naroda. Gerilski partizani napadali su vojsku. Revolucionari u Meskti, prestonici, otvorili su zatvore, dav{i amnestiju svim zatvorenicima. Pro~itav{i to, [evek oseti kako mu je srce zaigralo. Bilo je nade, jo{ je bilo nade... Nastavio je da prati vesti o dalekoj revoluciji uz pove}ano zanimanje. êtvrtoga dana, prate}i preko telefaksa prenos rasprave u Ve}u svetskih vlada, video je

119

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka iotskog ambasadara u VSV-u kako objavljuje da A-Io, u znak podr{ke demokratskoj vladi Benbilija, {alje naoruàna poja~anja predsedniku-generalu Havevertu. Benbilijski revolucionari uglavnom uop{te nisu bili naoruàni. Iotske trupe nastupi}e sa topovima, oklopnim kolima, avionima, bombama. [evek je u novinama pro~itao podroban opis ovog oru`ja i od toga ga je obuzela muka. Obuzela ga je muka i razbesneo se, a nije imao nikoga sa kim bi mogao da razgovara. Pae nije dolazio u obzir. Atro je bio vatreni militarista. Oiie je bio eti~an ~ovek, ali njegove privatne nesigurnosti, njegova zabrinutost kao vlasnika privatne svojine nagonile su ga da se drì krutih predstava o zakonu i redu. Mogao je da se saìvi sa svojom li~nom naklono{}u prema [eveku jedino odbijanjem da prizna da je [evek anarhista. Odonjansko dr{tvo naziva sebe anarhi~nim, kazao je, ali oni su, zapravo, puki primitivni populisti, ~ije dru{tveno ustrojstvo uspeva da dejstvuje bez neposredne vlade samo stoga {to ih je tako malo i {to nemaju susedne dràve. Kada njihovo vlasni{tvo urozi kakav agresivan takmac, ili }e im se najzad otvoriti o~i, ili }e biti satrti. Benbilijskim pobunjenicima upravo su se sada otvarale o~i: ustanovljavali su da od slobode nema nikakve koristi ako ne raspolaète topovima kojima biste je potkrepili. Objasnio je to [eveku u jednom razgovoru koji su vodili o toj stvari. Nije blo va`no ko vlada ili misli da vlada Benbilijem: politika stvarnosti odnosi se na borbu za prevlast izme|u A-Ioa i Tua. "Politika stvarnosti", ponovi [evek. Zatim osmotri Oiiea i re~e: "To je neobi~an izraz za jednog fizi~ara." "Uop{te nije. I jedan politi~ar i jedan fizi~ar imaju posla sa stvarima kakve jesu, sa stvarnim silama, sa osnovnim zakonima sveta." "Ti stavlja{ tvoje tri~ave, bedne 'zakone' za za{titu bogatstva, tvoje 'sile' topova i bombi u istu re~enicu sa zakonom entropije i silom gravitacije? Imao sam bolje mi{ljenje o tvojoj pameti, Demaere!" Oiie se trè od ove munje prezira. Nije kazao ni{ta vi{e, ba{ kao ni [evek, ali Oiie to nikada nije zaboravio. Stvar je ostala uvreèna u njegovom umu kao najsramniji trenutak koji je doìveo. Jer ako ga je [evek, jedan zavedeni i priprosti utopisa, tako lako u}utkao, onda je to bilo sramno; ali ako ga je [evek fizi~ar i ~ovek koji mu se neodoljivo dopadao, kome se on divio, ùde}i za tim da stekne njegovo po{tovanje, kao da je to bilo najdragocenije po{tovanje koje se uop{te moglo ste}i - ako ga je, dakle, taj [evek prezirao, onda je sram bio nesnosan i on ga mora prikriti, zaptiti do kraja ìvota u najtamniju izbu svoje du{e. Zbivanja oko benbilijske revolucije zao{trila su neke probleme i kod [eveka: naro~ito problem njegovog }utanja. Padalo mu je te{ko da nema poverenja u ljude sa kojima je. Odgojen je u kulturi koja se hotimice i stalno uzdavala u ljudsku solidarnost, uzajamnu pomo}. Iako je u nekim pogledima bio otu|en od te kulture, a tu|in u ovoj, ipak je ta ìvotna navika i dalje postojala u njemu: pretpostavljao je da }e mu ljudi biti od pomo}i. Imao je poverenje u njih.

120

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Ali îfoiliskova upozorenja, koja je on poku{avao da prenebregne, stalno su mu se vra}ala. Osnaìvali su ih njegova vlastita opaànja i instinkti. Dopadalo mu se to ili ne, morao je da nau~i da nema poverenje. Mora da }uti; mora da ~uva svoje vlasni{tvo, da sa~uva svoju sposobnost kupoprodaje. Malo je govorio tih dana, a pisao jo{ manje. Radni sto predstavljao mu je morenu bezna~ajne hartije; ono nekoliko radnih bele{ki uvek je drào uza se, u nekom od mnogobrojnih ura{kih dèpova. Nikada ne bi izi{ao, ne obrisav{i prethodno sve iz svog stonog ra~unara. Znao je da se nalazi veoma blizu doma{aja Op{te temporalne teorije koju su Ioti tako silno èleli za svemirske letove i radi prestià. Tako|e je znao da je jo{ nije doma{io i da mu to mo`da nikada ne}e po}i za rukom. Nijednu od ove dve ~injenice nije nikada nikome otvoreno priznao. Pre no {to je krenuo sa Anaresa pomislio je da celu stvar ve} drì u {aci. Imao je jedna~ine. Sabul je to znao i nudio mu je pomirenje, priznanje za priliku da ih objavi i tako uzme udela u slavi. Odbio je Sabulovu ponudu, ali to nije bio veliki moralni gest. Moralni gest bi, u stvari, bio da ih je dao na {tampanje vlastitom sindikatu inicijative, ali on ni to nije u~inio. Nije bio sasvim siguran da je spreman da ih objavi. Postojalo je ne{to {to nije dokraja bilo ta~no, ne{to {to je nalagalo manja pobolj{anja. Budu}i da je na toj teoriji radio ve} deset godina, ne}e mu smetati da jo{ malo produì posao, da je sasvim izbrusi i izgla~a. To ne{to malo {to nije izgledalo dokraja ta~no postojalo je sve ve}e. Sitna oma{ka u razmi{ljanju. Krupna oma{ka. Pukotina koja je sezala skroz temelje... No} uo~i polaska za Anares spalio je sve papire koje je imao o Op{toj teoriji. Do{ao je na Uras bez i~ega. îtavih pola godine on ih je, kako bi to oni kazali, blefirao. Ili je mo`da blefirao samoga sebe? Bilo je sasvim mogu}e da je Op{ta teorija temporalnoti nedosti`na meta. Tako|e je bilo mogu}e da }e Sled i Istovremenost jednoga dana ipak biti objedinjeni u op{tu teoriju, ali da on ne}e biti ~ovek koji }e to u~initi. Poku{avao je deset godina, ali bez uspeha. Matemati~ari i fizi~ari, atlete mi{ljenja, stvaraju svoja velika dela kao mladi. Bilo je vi{e nego mogu}e - ~ak verovatno - da je on ve} sagoreo, da je sa njim gotovo. Bio je savr{eno svestan okolnosti da mu se ovakva r|ava raspoloènja i slutnje neuspeha javljaju uvek u razdobljima pre trenutaka najve}ih stvarala~kih dosega. Uhvatio je samoga sebe kako poku{ava da se osokoli ovom ~injenicom i raèstio se zbog vlastite naivnosti. Tuma~iti temporalni poredak kao uzro~ni poredak bilo je veoma budalasto za jednog hronozofa. Je li ve} posenilio? Najbolje }e biti da se naprosto lati jednog malog, ali prakti~nog zadatka, da dotera koncepciju intervala. To bi moglo biti od koristi nekom drugom. Ali ~ak i u tom pogledu, ~ak i u razgovorima sa drugim fizi~arima o tome, ose}ao je da ne{to zadràva za sebe. A oni su znali da je tako. Bio je ve} sit zadràvanja, sit negovorenja, izbegavanja da razgovara o revoluciji, da ne razgovara o fizici, da ne razgovara ni o ~emu.

121

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Pro{ao je kroz kampus idu}i na neko predavanje. Ptice su pevale u nanovo ozelenelim kro{njama. Nije im ~uo poj cele zime, ali sada su ga ponovo po~ele, rasipaju}i odozgo predivne tonove. Voo-jaa, pevale su ptice, mee-nii. Ovo je moje vlasni{tvooo-voo, ovo je moja teritorijaa-jaa, ovo pripada mee-nii. [evek je stajao nepomi~no pun minut pod kro{njama, slu{aju}i. Zatim je skrenuo sa staze, pro{ao kroz kampus u drugom pravcu, ka stanici, i uhvatio jutarnji voz za Nio Eseiju. Mora da negde postoje otvorena vrata na ovoj vra`joj planeti! Pomislio je, kada je seo u voz, da poku{a da napusti A-Io: da, mo`da, ode u Benbili. Ali nije ozbiljno uzeo u razmatranje tu zamisao. Morao bi da se ukrca na neki brod ili avion, a onda bi mu lako u{li u trag i zaustavili ga. Jedino mesto gde se mogao izgubiti iz vida svojim blagonaklonim i za{titni~kim doma}inima bilo je u njihovom vlastitom velikom gradu, pod njihovim nosevima. To nije bilo bekstvo. âk i kada bi napustio ovu zemlju, i dalje bi bio zatvoren, zatvoren na Urasu. Niste to mogli nazvati bekstvo, ma kako ga zvali arhisti, sa svojom mistikom dràvnih granica. Ali najednom ga je obuzela razdraganost, za koju nije znao ve} danima, kada je pomislio da }e njegovi blagonakloni i za{titni~ki doma}ini ipak zaklju~iti, za trenutak, da je pobegao. Bio je to prvi uistinu topli dan prole}a. Polja su bila zelena i presijavala su se vodom. Na pa{njacima, svaku uzgojnu ìvotinju pratilo je njeno mladun~e. Naro~ito su ljupki bili jaganjci, poskakuju}i poput belih, elasti~nih lopti, dok su im repovi i{li sve u krug. U jednom koralu izdvojeno je stajao predvodnik krda, ovan, bik ili pastuv, sa silnom grivom, mo}an poput olujnog oblaka, otac mnogih potomaka. Galebovi su preletali povrh nabujalih jezeraca, beli spram plaveti, a beli oblaci osvetljavali su bledoplavo nebo. Grane vo}ki stajale su pro{arane crvenilom, a ve} se otvorilo nekoliko cvetova, crvenih i belih. Posmatraju}i sve to kroz prozor voza, [evek je osetio kako njegov neumoran, buntovni~ki duh spremno prkosi ~ak i lepoti dana. Bila je to nepravi~na lepota. îme su je to Ura{ani zasluìli? Za{to im je ona bila podarena, tako {tedro, tako izda{no, dok je njegovom narodu bila tako uskra}ena? Razmi{ljam kao Ura{anin, re~e on u sebi. Kao prokleti posednik. Kao da zasluìti ne{to zna~i. Kao da se moè ste}i lepota, ili ìvot! Poku{ao je da ne misli ni na {ta, da pusti da bude no{en napred i da posmatra sun~evu svetlost na blagom nebu i jaganjce kako poskakuju po proletnjim poljima. Nio Eseija, grad sa pet miliona du{a, dizao je svoje tanane, blistave kule povrh zelenih Estuarijskih mo~vara kao da je sazdan od magle i sun~eve svetlosti. Kako je voz klizio duga~kim vijaduktom, grad je postajao sve vi{i, sjajniji, ~vr{}i, sve dok najednom nije potpuno opto~io voz u tutnje}oj tami podzemnog prilaza, sa dvadeset uporednih koloseka, da bi ga potom oslobodio, zajedno sa putnicima, u ogromne, ble{tave prostore sredi{nje stanice, pod sredi{nju kupolu od slonova~e i plaveti, za koju se govorilo da je najve}a kupola koju je ~ovekova ruka ikada podigla na bilo kom svetu. [evek je stao da kora~a prostranstvom ugla~anog mermera pod tim ogromnim, eteri~nim svodom, da bi kona~no stigao do duga~kog niza vrata kroz koja je mno{tvo

122

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka ljudi neprekidno ulazilo i izlazilo, svi svrhovito, svi zasebno. Izgledalo mu je da su svi nekako bri`ni. êsto je ranije zapaào tu bri`nost na licima Ura{ana, i ona ga je dovodila u nedoumicu. Je li njen uzrok mo`da to {to, ma koliko ina~e novaca imali, stalno moraju da se upinju da ga zgrnu jo{ vi{e, kako ne bi umrli u sirotinji? Ili je mo`da posredi bilo ose}anje krivice, jer ma koliko malo da su imali novaca, uvek je bilo nekoga ko je imao jo{ manje? Ma {ta bio pravi uzrok, sva lica su zbog njega izgledala na izvestan na~in istovetna, a on se ose}ao silno usamljen me|u njima. Umakav{i svojim vodi~ima i ~uvarima, nije razmi{ljao o tome kako }e mu biti kada ostane prepu{ten samome sebi, u jednom dru{tvu gde ljudi nisu imali poverenja jedni u druge, gde osnovna pretpostavka morala nije bila uzajamna pomo}, ve} uzajamna agresivnost. Po~injao je da ga pomalo obuzima strah. Ranije je neodre|eno razmi{ljao o tome kako tumara gradom i zapodeva razgovore sa ljudima, ~lanovima neposedni~ke klase, ako joj uop{te postoji tako ne{to, ili radni~ke klase, kako su je oni nazivali. Ali sav taj svet oko njega ùrio je nekud, poslom, bez imalo èlje za zaludnim razgovorima ili volje da tra}i svoje dragoceno vreme. Ta hitnja delovala je i na njega. Mora po}i nekuda, pomislio je, izi{av{i na suncem obasjanu i veli~anstveno zakr~enu ulicu Moie. Kuda? U Nacionalnu biblioteku? U zoolo{ki vrt? Ali nije mu sada bilo do turisti~kih razgledanja. Neodlu~an, zaustavio se pred jednom radnjom blizu stanice, gde su se prodavale novine i razne drangulije. Na naslovnoj strani novina pisalo je TU [ALJE TRUPE U POMO] BENBILIJSKIM POBUNJENICIMA, ali to ga nije privuklo. Umesto novina, stao je da razgleda fotografije u boji na rafu. Palo mu je na um tog ~asa da nema nikakav suvenir sa Urasa. A kada ~ovek putuje, treba da ponese ne{to za uspomenu. Dopale su mu se fotografije sa prizorima A-Ioa: planine na koje se uspinjao, oblakoderi Nioa, univerzitetska kapela (pogled gotovo sa njegovog prozora), jedna ratarka u gizdavoj seoskoj no{nji, kule Rodareda; a me|u slikama bila je i ona koja mu je privukla pogled na tu stranu: jagnje na cvetnoj livadi kako poskakuje i, naizgled, smeje se. Maloj Pilun dopala bi se ta ov~ica. Odabrao je po jednu od svih razglednica i poneo ih do kase. "I pet su pedeset, a sa jagnjetom je to {ezdeset; evo i karte, ser, svega jedan i ~etrdeset. Lep dan, prole}e je najzad stiglo, zar ne, ser? Nemate ni{ta sitnije, ser?" [evek mu je pruìo nov~anicu od dvadeset jedinica. Izvadio je sitni{ koji je dobio po{to je kupio voznu kartu i posle kratkotrajnog prou~avanja papirnatog i metalnog novca uspeo je da odabere jednu jedinicu i ~etrdeset stotih delova. "Tako je, ser. Hvala vam i provedite prijatan dan!" Da li se novcem kupovala ljubaznost, ba{ kao i razglednice i karta? Koliko bi prodavac bio ljubazan da je on u{ao unutra kao {to bi jedan Anare{anin u{ao u kakvo spremi{te dobara: da uzme ono {to èli, klimne registratoru i izi|e? Nema svrhe, nema svrhe razmi{ljati na taj na~in. Kada si u zemlji posedni{tva razmi{ljaj kao posednik. Odevaj se kao oni, jedi kao oni, pona{aj se kao oni, budi kao oni. U sredi{njem delu Nioa nije bilo parkova; teren je predstavljao preveliku dragocenost da bi se tra}io na sli~ne ukrase. Zalazio je sve dublje u iste one velike,

123

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka blistave ulice kroz koje su ga ve} toliko puta vodili. Stigao je do Saemtenevijske ulice i ùrno pro{ao njome, ne èle}i da ponovi dnevnu no}nu moru. Sada se obreo u poslovnom delu grada. Banke, zgrade sa uredima, vladine zgrade. Da li je cela Nio Eseija ovakva? Ogromne, blistave kutije od kamena i stakla, veliki, ure{eni, dìnovski paketi, prazni, prazni. Nai{av{i na jedan izlog u prizemlju iznad koga je stajalo ispisano 'Umetni~ka galerija', on u|e unutra, odlu~iv{i da utekne moralnoj klaustrofobiji ulica i ponovo prona|e lepotu Urasa u muzeju. Ali sve slike u muzeju imale su za okvir zaka~enu karticu sa cenom. On se zagleda u jedan ume{no naslikan ènski akt. Na kartici je stajalo ispisano 4.000 MMJ. "To je Fei Feite", re~e jedan tamni ~ovek, pojaviv{i se be{umno kraj njega. "Imali smo pet slika pre nedelju dana. Uskoro }e biti glavni hit na trì{tu umetni~kih dela. Feite je sigurno ulaganje, ser." "Sa ~etiri hiljade jedinica dve porodice mogu da preìve godinu dana u ovom gradu", re~e [evek. ôvek ga odmeri i uzvrati, oteù}i: "Da, ovaj, ali ovo je, slu~ano, jedno umetni~ko delo." "Umetni~ko? ôvek se bavi umetno{}u zato {to mora. Za{to je ova slika naslikana?" "Vi ste umetnik, pretpostavljam", re~e ~ovek, sada otvoreno drsko. "Nisam, ja sam samo ~ovek koji ume da prepozna drek kada ga vidi!" Prodavac ustuknu. Kada se na{ao izvan [evekovog doma{aja, stao je da govori ne{to o policiji. [evek napravi grimasu i izi|e iz galerije. Prevalio je pola ulice, a onda se zaustavio. Dalje ovako nije mogao. Ali kuda je mogao da po|e? Nekome... nekome, nekoj osobi. Ljudskom bi}u. Nekome ko }e mu pruìti pomo}, a ne prodati je. Ali kome? Gde? Na um mu pado{e Oiieova deca, de~aci kojima se on dopadao, i neko vreme nije mogao da pomisli ni na koga drugog. A onda mu se u umu javi jedna slika, daleka, mala i jasna: Oiieova sestra. Kako se ono zva{e? Obe}aj da }e{ me nazvati, kazala je, i od tada mu je u dva navrata slala pozivnice za ve~ernje prijeme, ispisane krupnim, detinjim rukopisom, na debeloj hartiji koja je slatkasto mirisala. Prenebregao ih je, me|u tolikim drugim pozivima od stranaca. Sada ih se setio. Istog trenutka setio se i one poruke koja se neobja{njivo pojavila u dèpu njegovog kaputa. Pridruì se nama, tvojoj bra}i. Ali nikako nije uspevao da prona|e bra}u, na Urasu. U{ao je u najbliù radnju. Bila je to prodavnica slatki{a, sva u zlatnim arabeskama i ruì~astim gipsanim oplatama, sa nizovima staklenih kov~ega punih kutija, limenki i ko{ara sa slatki{ima i poslasticama, ruì~astim, sme|im, kremastim, zlatnim. Zamolio je ènu iza kov~ega da mu pomogne da prona|e jedan telefonski broj. Sada je bio skru{en, posle onog nastupa zlovolje u umetni~koj galeriji, i tako ponizno neupu}en i sa izgledom stranca da je to ènu sasvim osvojilo. Ona ne samo {to mu je pomogla da

124

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka prona|e ime u glomaznom telefonskom imeniku, nego mu je i okrenula broj na telefonu u radnji. "Halo?" On re~e: "[evek", a onda zastade. Telefon je za njega bio sredstvo za preno{enje hitnih vesti, obave{tenja o umiranjima, ro|enjima, zemljotresima. Nije imao predstavu o tome {ta da kaè. "Ko? [evek? Stvarno? Oh, divno {to si zvao! Uop{te mi nije krivo {to sam se probudila ako si to odista ti." "Spavala si?" "Dubokim snom i jo{ sam u postelji. Divna je i topla. Ali gde si ti, za ime sveta?" "U ulici Kae Sekae, mislim." "[ta }e{ tamo? Do|i ovamo. Koliko je sati? Blagi Boè, skoro je podne. Ne, zna{ {ta, sre{}emo se na pola puta. Kod bazena za ~am~i}e u vrtovima starog dvorca. Moè li ga na}i? Slu{aj, mora{ ostati, prire|ujem ve~eras apsolutno boànstven prijem." Nastavila je jo{ neko vreme da brzo govori; sloìo se sa svime {to je kazala. Kada je izi{ao i pro{ao pored tezge, prodava~ica mu se osmehnula. "Kako bi bilo da joj ponesete kutiju slatki{a, ser?" On zastade. "Treba li?" "Ne moè da {kodi, ser." Postojalo je ne{to bestidno i srda~no u njenom glasu. Vazduh u radnji bio je slatkast i topao, kao da su se tu na{li na okupu svi mirisi prole}a. [evek je stajao sred kov~ega sa lepim, rasko{nim stvari~icama, visok, teàk, snen, poput onih te{kih ìvotinja u koralima, ovnova i bikova opijenih ~e`njivom toplotom prole}a. "Ja }u vam napraviti pravu stvar", re~e èna; napunila je jednu malu metalnu kutiju, prekrasno emajliranu, si}u{nim li{}em od ~okolade i ruàma od {e}erne pre|e. Uvila je limenku u svileni papir, stavila paket u jednu posrebrenu kutiju od kartona, zatim obmotala kutiju te{kom hartijom ruì~aste boje i vezala je zelenom somotskom vrpcom. U njenim ve{tim kretnjama moglo se razabrati vedro i blagonaklono sau~esni{tvo, a kada je pruìla [eveku gotov paket, a on ga uzeo, promrmljav{i ne{to u znak zahvalnosti, i okrenuo se izi|e, u njenom glasu nije bilo nimalo o{trine kada ga je podsetila: "To je deset i {ezdeset, ser." Mogla je ~ak i da ga pusti da odem, saàliv{i se na njega, kako se ve} ène saàljevaju na snagu; ali on se poslu{no vratio i izbrojao novac. Stigao je podzemnom èleznicom do vrtova starog dvorca, gde je ubrzo prona{ao bazen za ~am~i}e; tu su ljupko odevena deca upravljala brodovima-igra~kama, ~udesnim, malim plovilima sa svilenim uèvljem i bronzanim ukrasima sli~nim draguljima. Ugledao je Veu sa naspramne strane prostranog, sjajnog kruga vode i po{ao joj u susret oko bazena, svestan sun~eve svetlosti, proletnjeg vetra i tamnih kro{nji u parku koje su isticale svoje rano, bledozeleno li{}e. Oti{li su na ru~ak u jedan restoran u parku, odabrav{i mesto na terasi prekrivenoj visokom staklenom kupolom. Obasjane suncem, kro{nje pod kupolom bile

125

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka su sasvim olistale, kro{nje vrba, nadnose}i se nad bazen po kome su plutale debele, bele ptice, posmatraju}i obede uz nehajnu pohlepu i ~ekaju}i da se domognu ostataka. Vea nije uzela na sebe da naru~i jela, staviv{i jasno [eveku do znanja da je sve prepustila njemu, ali ume{ni kelneri tako su ga nenametljivo posavetovali da se njemu u~inilo da je sve sam obavio; a sre}om, u dèpu je imao puno novca. Hrana je bila izvrsna. Nikada ranije nije okusio ne{to tako izuzetno ukusno. Naviknut na dva obroka dnevno, on je obi~no izbegavao ru~ak koji je kod Ura{ana bio normalan, ali ga je danas pojeo u celosti, dok je Vea tek pomalo {trpnula tu i tamo. Morao je najzad da prekine, a ona se nasmejala na njegov pokajni~ki izgled. "Previ{e sam jeo." "Pomo}i }e kratka {etnja." Bila je to uistinu sasvim kratka {etnja: lagano desetominutno kora~anje po travi, a onda se Vea draèno spustila u senku jednog visokog grma, svog svetlog od zlatnih cvetova. On je seo pokraj nje. Jedan izraz koji je Takver koristila javi mu se u svesti dok je posmatrao Veina vitka stopala, ukra{ena malim, belim cipelama sa veoma visokim potpeticama. 'Telesni profiteri' - tako je Takver nazivala ène koje su svoju seksualnost koristile kao oru`je u borbi za prevlast sa mu{karcima. Bilo je dovoljno pogledati je samo jednom da bi se shvatilo da je Vea nenadma{ni telesni profiter. Obu}a, ode}a, kozmetika, nakit, kretnje - sve je na njoj delovalo izazovno. Ona je tako sra~unato i tako razmetljivo predstavljala prvenstveno ènsko telo da je gotovo prestala da bude ljudsko bi}e. Otelovljavala je svekoliku seksualnost koju su Ioti potiskivali u svoje snove, u svoje romane i pesni{tvo, svoje nebrojene slike ènskih aktova, svoju muziku, u svoju arhitekturu punu oblina i kupola, svoje slatki{e, svoja kupatila, svoje du{eke. Ona je bila èna sa stola. Njena potpuno obrijana glava bila je posuta talkom koji je sadrào trun~ice liskunove pra{ine, tako da je slaba{no svetlucanje prigu{ivalo nagost obrisa. Nosila je koprenast {al ili stolu, pod kojim su oblici i kakvo}a njenih nagih ruku izgledali umek{ani i za{ti}eni. Grudi su joj bile prekrivene: iotske ène ne izlaze napolje nagih grudi, ~uvaju}i njihovu obnaènost za onoga ko im je vlasnik. Oko zglobova je nosila mno{tvo zlatnih narukvica, a u udubljenju vrata plavkasto joj se presijavao jedan dragulj, isti~u}i se spram meke puti. "Kako stoji tu?" "[ta?" Kako neposredno nije mogla da vidi dragulj, mogla se pretvarati da ga nije svesna, navev{i ga tako da ga pokaè, da mo`da digne {aku iznad njenih prsta i dodirne ga. "Je li zalepljen?" "Ah, to. Ne, imam ovde postavljen si}u{an magnet, a dragulj ima pozadi komadi} metala, ili je mo`da obrnuto? U svakom slu~aju, prianjamo jedno uz drugo." "Ima{ magnet pod koòm?" upita [evek uz nepatvorenu odvratnost. Vea se osmehnu i skide safir, kako bi on video da ispod nema ni~ega do najtanu{nije srebrne jamice oìljka. "Ti me tako potpuno prekoreva{ da je to naprosto

126

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka osveàvaju}e. Ose}am da, ma {ta kazala ili u~inila, ne mogu nikako da potonem dublje u tvojim o~ima zato {to sam ve} stigla do dna!" "Nije tako", usprotivi se on. Znao je da se ona poigrava, ali gotovo da uop{te nije poznavao pravila te igre. "Ne, ne; umem da prepoznam moralnu uàsnutost kada je vidim. Evo, ovako." Na licu joj se pojavi prek, namrgo|en izraz; oboje se nasmeja{e. "Da li se stvarno toliko razlikujem od Anare{anki?" "Oh, da, stvarno." "Jesu li one sve stra{no jake, sa silnim mi{i}ima? Nose li ~izme i imaju li velika, ravna stopala i jednoli~nu ode}u? Da li se briju samo jednom mese~no?" "Uop{te se ne briju." "Nikada? Nigde? Oh, Boè! Razgovarajmo radije o ne~em drugom." "O tebi." On se opruì na travu, sasvim blizu Vee, tako da se najednom na{ao opto~en prirodnim i ve{ta~kim mirisima njenog tela. "Voleo bih da znam da li je Ura{anka zadovoljna time {to je stalno podre|ena?" "Podre|ena kome?" "Mu{karcima." "Ah... to! Za{to misli{ da sam ja nekome podre|ena?" "Izgleda da sve {to se radi u va{em dru{tvu rade mu{karci. Industrija, umetnosti, uprava, vlada, odluke. Celog ìvota nosite o~evo prezime i muèvljevo prezime. Mu{karci idu u {kolu, a vi ne idete u {kolu; samo su oni predava~i, sudije, policajci i vlast, zar ne? Za{to im dopu{tate da sve kontroli{u? Za{to ne radite ono {to vam se dopada?" "Ali radimo. @ene ~ine upravo ono {to im se dopada. A za to ne moraju da imaju prljave ruke, da nose {lemove sa oznakama ~ina niti da stoje i deru se u Upravni{tvu." "Ali {ta je to {to radite?" "Pa, upravljamo mu{karcima, razume se! A zna{, potpuno je bezbedno saop{titi im to u lice, zato {to oni nikada ne veruju u tako ne{to. Samo kaù: 'Ha, ha, sme{na, mala èna!' potap{u te po glavi i odu uz zveket medalja, savr{eno samozadovoljni." "A i ti si samozadovoljna?" "Nego {ta sam." "Ne verujem ti." "Zato {to se to ne uklapa u tvoja na~ela. Mu{karci uvek imaju teorije i stvari stalno treba da se uklapaju u njih." "Ne, ne zbog teorija, ve} zato {to mogu da vidim da nisi zadovoljna. Da si nespokojna, nezadovoljena, opasna." "Opasna!" Vea se blistavo nasmeja. "Krajnje ~udesan kompliment! Za{to misli{ da sam opasna, [eve~e?" "Pa zato {to zna{ da si u o~ima mu{karaca ti samo stvar, stvar koja se poseduje, kupuje, prodaje. I zato samo misli{ o tome kako da prevari{ vlasnike, da im se osveti{..."

127

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Ona hotimice poloì svoju malu {aku na njegova usta. "]uti", re~e mu. "Znam da nisi imao nameru da bude{ prost. Zato ti i opra{tam. Ali sasvim je dovoljno." On se namrgodi zbog ovog licemerja, kao i zbog pomisli da ju je uistinu mogao uvrediti. Jo{ je ose}ao kratkotrajni dodir njene {ake na usnama. "Izvini!" re~e on. "Ne, ne. Kako bi mogao to da razume{, kada dolazi{ sa meseca? A osim toga si i mu{karaca... Re}i }u ti, me|utim, ne{to. Ako uzme{ jednu od tvojih 'sestara', gore na mesecu, i pruì{ joj priliku da izuje ~izme, da se okupa u ulju, depilira, obuje par lepih sandala, stavi trbu{ni dragulj i namiri{e se, video bi da bi joj se to dopalo. A i tebi bi se dopalo! Oh, i te kako bi ti se dopalo! Ali ti joj ne}e{ pruìti priliku, ti ubogi stvore sa tvojim teorijama. Sve sama bra}a i sestre i nikakvog odu{ka!" "U pravu si", uzvrati [evek. "Nema odu{ka. Nikada. Po vasceli dan na Anaresu mi samo kopamo olovo u nedrima rudnika, a kada padne no}, po{to ve~eramo tri zrna holuma skuvana u ka{iki slane vode, pristupamo antifonalnom recitovanju Odinih izreka, sve dok ne kucne ~as da po|emo na po~inak. To, razume se, ~inimo razdvojeno i ne izuvaju}i ~izme." [evek je te~no govorio iotski, ali ni to nije bilo dovoljno da bi ovo izrekao u jednom dahu, kako je ponekad umeo da ~ini na vlastitom jeziku; jedino su Takver i Sadik imale prilike da ~esto ~uju te njegove iznenadne, ma{tovite tirade, tako da su se navikle na njih. No, iako je ispalo neve{to, Vea je ipak bila o~arana. Razlegao se njen tamni smeh, teàk i spontan. "Blagi Boè, pa i ti uma{ da da{ sebi odu{ka! Postoji li uop{te ne{to za {ta nisi kadar?" "Da budem trgovac", uzvrati on. Ona ga osmotri, osmehuju}i se pri tom. Postojalo je ne{to profesionalno, gluma~ko u njenoj pozi. Ljudi obi~no ne posmatraju pomno i izbliza jedni druge, osim ako posredi nisu majke i novoro|en~ad, lekari i pacijenti ili ljubavnici. On sede. "Voleo bih jo{ malo da pro{etam", re~e on. Ona mu pruì {aku da je uhvati i pomogne joj da tako|e ustane. Ta kretnja bila je nehajna i prizivna, ali u glasu joj se pojavi nesigurna ne`nost kada je kazala: "Ti si stvarno kao brat... Slobodno uzmi moju ruku. Odmah }u te pustiti." [etali su neko vreme stazama velikog vrta, a zatim u{li u dvorac, sa~uvan kao muzej drevnih vremena kraljevanja, zato {to je Vea kazala da voli da gleda nakit koji se tamo nalazi. Sa zidova opto~enih brokatom i sa kaminskih okvira netremice su ih posmatrali portreti nadmenih lordova i kneèva. Prostorije su bile pune srebra, zlata, kristala, retkog drveta, tapiserija i dragulja. Iza somotske uàdi stajali su straàri. Njihove crne i zagasitocrvene uniforme skladno su se slagale sa okolnim sjajem, sa draperijama od zlatnih niti, sa krevetskim prekrivkama od istkanog perja, ali to nije bio slu~aj i sa njihovim licima; na licima im se o~itavala dosada, umor od celodnevnog stajanja me|u strancima i obavljanja beskorisnog posla. [evek i Vea do{li su do jednog staklenog kov~ega u kome je bio izloèn ogrta~ kraljice Teaee, na~injen od {tavljenih koà pobunjenika koji su ìvi odrani; ta uàsna i prkosna èna nosila je ovaj ogrta~ kada je odlazila me|u svoje podanike, obrvane kugom, da tamo izmoli od Boga okon~anje zaraze, pre hiljadu ~etiri stotine godina. "Mene to grozno podse}a na jare}u koù", re~e

128

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Vea, posmatraju}i izbledelu, pohabanu odrpinu u staklenom kov~egu. Zatim podiè pogled ka [eveku. "Je li sve u redu s tobom?" "Voleo bih da {to pre odem odavde." Kada su se vratili u vrt, lice mu je postalo manje bledo, ali on se sa izrazom mr`nje osvrnuo prema zidinama dvorca. "Za{to toliko drìte do te sramote?" upita on. "Ali to je samo istorija. Takve stvari se danas ne bi mogle dogoditi!" Odvela ga je na prvu popodnevnu predstavu u jedno pozori{te, gde se davala komedija o mladim bra~nim parovima i ta{tama i svekrvama, puna {ala na ra~un seksualnog odnosa, ali bez ikakvog pominjanja seksualnog odnosa. [evek je nastojao da se smeje onda kada je to i Vea ~inila. Posle toga oti{li su u jedan restoran u sredi{tu grada, mesto koje se odlikovalo neverovatnom rasko{i. Obed je tu ko{tao stotinu jedinica. [evek je jeo veoma malo, zato {to je dobro ru~ao, ali popustio je pred Veinim navaljivanjem i ispio je dve ili tri ~a{e vina, koje mu se u~inilo prijatnije nego {to je o~vekivao i kao da nije vr{ilo nikakva {tetna dejstva na njegovu kadrost da razmi{lja. Nije imao dovoljno novaca da plati ra~un, ali Vea nije ponudila da podele izdatak, ve} mu je samo predloìla da popuni ~ek, {to je on i u~inio. Potom su uzeli u najam jedna kola i odvezli se do Veinog stana; tamo je tako|e dopustila da on plati voza~u. Da li je mogu}e, zapitao se on, da je Vea, u stvari, prostitutka, jedno od onih tajanstvenih stvorenja? Ali prostitutke su, kako je Odo pisala o njima, siroma{ne ène, a Vea to jama~no nije bila; 'njenu' zabavu, kazala mu je, pripremili su 'njen' kuvar, 'njena' sluàvka, 'njen' dobavlja~. Osim toga, mu{karci na univerzitetu govorili su o prostitutkama sa prezirom, kao o prljavim stvorovima, dok je Vea, uprkos svojoj stalnoj zavodljivosti, ispoljavala takvu osetljivost na otvoreni razgovor o ma ~emu seksualne prirode da je [evek morao u opho|enju sa njom da pomno vodi ra~una o tome kako se izraàva, kao {to bi to ~inio na mati~nom svetu u razgovoru s nekim stidljivim desetogodi{njim detetom. Kada se sve sabere, on nije znao {ta je ta~no Vea. Njene sobe bile su prostrane i rasko{ne, sa blistavim pogledima na svetlosti Nioa; name{taj je sav bio beo, ba{ kao i tepisi. Ali [evek je ve} bio oguglao na rasko{, a i postao je veoma pospan. Gosti su se o~ekivali tek kroz jedan sat. Dok se Vea presvla~ila, on je zaspao u jednoj velikoj, beloj fotelji u dnevnoj sobi. Sluàvka koja je ne{to zveketavo pospremala na stolu probudila ga je ba{ u ~asu kada se Vea vratila, odevena sada u iotsko formalno ve~ernje ruho za ène: duga~ku, plisiranu suknju, naboranu od kukova; ~itav gornji deo tela bio je nag. U pupku joj se blistao jedan mali dragulj, ba{ kao {to je to video, sa Tirinom i Bedapom, pre ~etvrt stole}a u Severozalaznom oblasnom nau~nom institutu, ba{ tako... Poluprobu|en i potpuno uzbu|en, on se upilji u nju. Ona mu uzvrati pogled, osmehnuv{i se malo. Zatim sede na jednu nisku stolicu bez naslona, sa jastu~i}ima, blizu njega, kako bi mogla da ga gleda u lice. Namestila je belu suknju preko ~lanaka i rekla: "Dobro, kaì mi sada, kakav je stvarno odnos izme|u mu{karaca i èna na Anaresu." Bilo je neverovatno. Sluàvka i dobavlja~ tako|e su se nalazili u sobi; ona je znala da on ima ortaka, a i on je znao da ga ona ima; uz to, oni nisu izmenili nijednu re~

129

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka o seksualnom odnosu. Pa ipak, njena ode}a, njene kretnje, njen ton... {ta je sve to bilo do najotvoreniji poziv? "Izme|u mu{karca i ène postoji onakav odnos kakav oni èle da postoji", re~e on, prili~no oporo. "Svako ponaosob i oboje." "Zna~i, istina je: kod vas odista nema morala?" upita ona, toboè zaprepa{}ena, ali o~igledno o~arana. "Ne znam kako to misli{. Povrediti nekoga tamo isto je kao i povrediti nekoga ovode." "Ho}e{ da kaè{ da imate sva ista stara pravila? Vidi{, ja smatram da je i moral samo jedno sujeverje, poput religije. Valja ga odbaciti." "Ali moje dru{tvo", re~e on, potpuno zbunjen, "predstavlja poku{aj da se on postigne. Odbaciti moralisanje, to da... pravila, zakona, kazne... kako bi ljudi mogli sami da vide {ta je dobro, a {ta zlo, i da odaberu izme|u toga." "Odbacili ste, dakle, sva ona uputstva u stilu 'ovo treba', 'ovo ne treba'. Ali, zna{, mislim da je vama, odonjanima, promakla su{tina stvari. Odbacili ste sve{tenike, sudije, zakon o razvodu i sve ostalo, ali vam je prava nevolja ipak ostala. Samo ste je potisli unutra, u savest. Ona je i dalje tu. U podjednakoj ste meri robovi kao i ranije! Niste, zapravo, slobodni." "Otkud ti to zna{?" "Pro~itala sam ~lanak o odonizmu u jednom ~asopisu", re~e ona. "A i ceo dan smo proveli zajedno. Ja te ne poznajem, ali znam neke stvari o tebi. Znam da ima{... da se negde u tebi nalazi kraljica Teaea, tu u toj tvojoj kosmatoj glavi. Ona upravlja tobom ba{ kao {to je ta stara tiranka radila sa svojim slugama. Ona ti kaè. 'U~ini to!' i ti u~ini{, a onda ti naredi: 'Nemoj to u~initi!' i ti ne u~ini{." "Njoj tamo i jeste mesto", uzvrati on, osmehnuv{i se. "U mojoj glavi." "Nije. Bolje je dràti je u jednom dvorcu. Tako se moè{ pobuniti protiv nje. To bi ti i u~inio! Tvoj praprapradeda se pobunio; na kraju je oti{ao na mesec da bi utekao. Ali poveo je sa sobom i kraljicu Teaeu i vi je jo{ imate!" "Mo`da. Ali ona je nau~ila, na Anaresu, da ako mi naredi da povredim nekoga, ja }u onda povrediti sebe." "Isto staro licemerje. @ivot je borba, a najja~i pobe|uje. Sve {to civilizacija ~ini jeste da prikrije krv i pokrije mr`nju lepim re~ima!" "Tvoja civilizacija, mo`da. Na{a ne skriva ni{ta. Sve je tamo jasno. Kraljica Teaea nosi na Anaresu vlastitu koù. Mi se drìmo jednog zakona, samo jednog, zakona ljudske evolucije." "Prema zakonu ljudske evolucije preìvljavaju najja~i!" "Tako je, a najja~i, u okviru postojanja bilo koje dru{tvene vrste, jesu oni koji su najdru{tveniji. Ili, ljudskim jezikom govore}i, najeti~kiji. Shvata{, mi na Anaresu nemamo ni `rtvi ni neprijatelja. Imamo jedino sami sebe. A nikakva snaga se ne dobija me|usobnim povre|ivanjem. Samo slabost."

130

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Nije me briga za povre|ivanje i nepovre|ivanje. Nije me briga za osale, ba{ kao {to i nikog drugog nije briga. Oni se samo pretvaraju. Ja ne èlim da se pretvaram. Ja èlim da budem slobodna!" "Ali, Vea", po~e on, ne`no, jer ga je ovaj vapaj za slobodom veoma dirnuo, ali oglasi se zvono na ulaznim vratima. Vea ustade, ispravi suknju i uz osmeh krenu da do~eka goste. Tokom narednog sata stiglo je izmedu trideset i ~etrdeset ljudi. [evek se u po~etku ose}ao zlovoljno, nezadovoljno, bilo mu je dosadno. Bio je to tek jedan u nizu istih prijema na kojima svi stoje unaokolo sa ~a{ama u rukama, osmehuju}i se, i pri~aju glasno. Ali ubrzo mu je postalo zabavnije. Razgovori i rasprave uzeli su maha, ljudi su posedali da pri~aju, okolnosti su sve vi{e nalikovale na neku zabavu sa Anaresa. Fino sitno pecivo i komadi}i mesa i ribe izda{no su sluèni, a bri`ljivi kelner neprekidno je dolivao ~a{e. [evek je prihvatio jedno pi}e. Imao je priliku ve} mesecima da posmatra kako Ura{ani lo~u alkohol, ali nijednom od njih kao da od toga nije bilo zlo. Pi}e je imalo ukus kao neki lek, ali neko mu je objasnio da je posredi uglavnom kisela voda, {to mu se dopalo. Bio je èdan, tako da ga je ispio naiskap. Dva mu{karca bila su re{ena da sa njim razgovaraju o fizici. Jedan od njih odlikovao se uljudnim na~inom opho|enja i [evek je, zahvaljuju}i tome, uspevao da ga izbegava neko vreme, budu}i da je odavno ustanovio da te{ko o fizici razgovara sa nefizi~arima. Drugi je bio nadmen i uporan i njemu se nije moglo ute}i; no, rasr|enost, kako je [evek tako|e ustanovio, znatno mu je olak{avala razgovor. ôvek se u sve razumeo, kako izgleda zbog toga {to je posedovao mnogo novca. "Kako ja vidim stvari", obavesti on [eveka, "va{a teorija Istovremenosti naprosto pori~e najo~igledniju ~injenicu o vremenu, ~injenicu da vreme prolazi." "Da, pa vidi{, u fizici su ljudi obazrivi oko onoga {to nazivaju '~injenicama'. Stvari su tu druga~ije nego kada su u pitanju poslovi", uzvrati [evek veoma blago i pomirljivo, ali postojao je izvestan prizvuk u toj blagosti koji je nagnao Veu da napusti skupinu sa kojom je u blizini }askala i da im se pridruì kako bi slu{ala. "Govore}i strogo iz perspektive teorije Istovremenosti, Sled se ne smatra fizi~ki objektivnom pojavom, ve} subjektivnom." "Dobro, prestani sada da pla{i{ Dearija i prevedi nam to na obi~an jezik", ume{a se Vea. Njena snala`ljivost nagnala je [eveka da se osmehne. "Pa, mi mislimo da vreme 'prolazi', da proti~e mimo nas, ali {ta ako smo mi ti koji se kre}u napred, iz pro{losti u budu}nost, stalno otkrivaju}i novo? To bi pomalo nalikovalo na ~itanje knjige, shvata{? Knjiga je cela pred nama, u isti mah, izme|u korica. Ali ako èli{ da pro~ita{ sadràj i da ga razume{, mora{ po~eti od prve strane, a zatim napredovati, redom. Mo`da je i Vaseljena jedna veoma velika knjiga, a mi veoma mali ~itaoci." "Ali ~injenica je", re~e Deari, "da mi Vaseljenu isku{ujemo kao Sled, kao tok. U tom slu~aju, kakva je korist od teorije koja govori o tome kako na nekoj vi{oj ravni sve to mo`da ve~no postoji uporedno. Takve stvari verovatno su zanimljive vama, teoreti~arima, ali nemaju nikakvu prakti~nu primenljivost, nebitne su za stvarni ìvot.

131

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Osim ako ne zna~e da moèmo da napravimo vremeplov!" dodade on uz svojevrsnu oporu, pritvornu dobrodu{nost. "Ali mi ne isku{ujemo Vaseljenu samo kao Sled", uzvrati [evek. "Zar nikada ne sanja{, gospodine Deari?" Bio je ponosan na sebe zato {to se jednom setio da nekoga oslovi sa 'gospodine'. "Kakve to veze ima sa ovim?" "Kako izgleda, mi jedino u svesnom stanju uop{te isku{ujemo vreme. Za bebu nema vremena; ona se ne moè odvojiti od pro{losti i razumeti kako se ta pro{lost odnosi prema njenoj sada{njosti, niti moè da planira kako bi se njena sada{njost mogla odnositi prema budu}nosti. Beba ne zna da vreme prolazi; ona ne razume smrt. Nesvesni um odraslih i dalje je takav. U snu nema vremena i Sled je sasvin izmenjen, a uzrok i posledica su izme{ani. U mitu i predanju nema vremena. Na koju se pro{lost misli u bajci kada se kaè 'jednom davno'? I tako, kada mistik ponovo uspostavi vezu izme|u svoga razuma i svoje nesvesnosti, on vidi kako sve postaje kao jedno bi}e i shvata ve~ni povratak." "Da, mistici", re~e stidljiviji ~ovek, kao da je to jedva ~ekao. "Tebores, iz osmog hiljadugodi{ta. On je napisao: Nesvesni um jednakih je razmera kao i Vaseljena." "Ali mi nismo bebe", ume{a se Deari, "mi smo razumni ljudi. Je li va{a Istovremenost svojevrstan misti~ni regresivizam?" Usledila je pauza, dok se [evek posluìvao jednim pecivom koje nije èleo i dok ga je jeo. Danas je ve} jednom izgubio strpljenje i napravio budalu od sebe. A jednom je sasvim dovoljno. "Mo`da bi stvar mogao da razume{", re~e on najzad, "kao poku{aj da se sastavi bilans. Vidi{, Sled divno obja{njava na{ ose}aj linearnog vremena i izvesnot evolucije. On obuhvata postanje i smrtnost. Ali tu se i zaustavlja. Odnosi se na sve {to se menja, ali ne moè da objasni za{to stvari tako|e traju. On govori jedino o streli vremena, a nikada o krugu vremena." "O krugu?" upita u~tiviji sabesednik, uz tako o~itu èlju da shvati, da je [evek gotovo zaboravio na Dearija i poletno se dao u obja{njavanje, gestikuli{u}i {akama i rukama, kao da svojim slu{aocima nastoji da pokaè, materijalno, strele, krugove, oscilacije o kojima je govorio. "Vreme te~e i u ciklusima, ba{ kao i pravolinijski. Planeta kruì: shvata{? Jedan ciklus, jedna orbita oko sunca, predstavlja jednu godinu, zar ne? Dve orbite su dve godine i tako dalje. ôvek moè unedogled da ra~una oribite... kao posmatra~ sa strane. I odista, upravo takvim sistemom mi i ra~unamo vreme - na tome se zasniva hronometar, ~asovnik. Ali unutar sistema, ciklusa, gde je vreme? Gde je po~etak ili kraj? Beskrajno ponavljanje je atemporalan proces. Taj proces se mora uporediti, odnositi na neki drugi cikli~ni ili necikli~ni proces, da bi se mogao sagledati kao temporalan. Sve je to veoma neobi~no i zanimljivo, zna{. Atomi, se}a{ se, imaju cikli~no kretanje. Stabilna jedinjenja sazdana su iz delova koji imaju pravilno, periodi~no kretanje, relativno jedno prema drugom. U stvari, upravo ti si}u{ni, vremenski kru`ni ciklusi atoma pruàju materiji neophodnu postojanost da omogu}i evoluciju. Male bezvremenosti, sakupljene ujedno, tvore vreme. A onda, u velikim

132

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka razmerama, tu je kosmos: zna{, mi smatramo da svekolika Vaseljena predstavlja jedan cikli~an proces, oscilacije {irenja i saìmanja, bez ikakvog 'pre' ili 'posle'. Jedino unutar svakog od velikih ciklusa, u kojima mi ìvimo, jedino tu postoji linearno vreme, evolucija, promena. Vreme, dakle, ima dva vida. Postoji strela, voda koja te~e, bez ~ega nema promene, nema napredovanja, pravca, postanja. Postoji, me|utim, i krug ili ciklus, bez koga je haos, besmislen sled trenutaka, svet bez ~asovnika, godi{njih doba i obe}anja." "Ne moète izre}i dve me|usobno protivure~ene tvrdnje o istoj stvari", re~e Deari, uz mirno}u proisteklu iz nadmo}nog znanja. "Drugim re~ima, jedan od tih 'vidova' je stvaran, dok je drugi samo privid." "Mnogi fizi~ari su kazali to isto", priznade [evek. "Ali {ta vi kaète?" upita onaj koji je hteo da zna. "Pa, ja mislim da postoji jednostavan izlaz iz pote{ko}e... Moè li ma ko pore}i bilo postojanje ili postanak kao privid? Postanak bez postojanja je besmislen. Postojanje bez postanka bilo bi silno dosadno... Ako je um kadar da pojmi vreme u oba ova smisla, onda bi prava hronozofija trebalo da pruì polje na kome bi se mogao shvatiti odnos dva vida ili procesa vremena." "Ali kakva je korist od te vrste 'shvatanja'", upita Deari "ako iz njega ne proisteknu prakti~ne, tehnolo{ke primene? Samo obi~na jezi~ka akrobatika i ni{ta vi{e." "Postavlja{ pitanja kao pravi profiter", re~e [evek, ali niko nije shvatio da je on uvredio Dearija najuvredljivijom re~i iz svog vokabulara; {tavi{e, Deari se lagano naklonio, prihvativ{i kompliment sa zadovoljstvom. Vea je, me|utim, osetila napetost i ume{ala se: "Uistinu ne razumem ni re~ od onoga {to si kazao, zna{, ali ~ini mi se, ako sam ipak shvatila ono {to si rekao o knjizi... da sve, u stvari, postoji sada... zar onda ne bismo mogli da prori~emo budu}nost? Je li ona ve} tu?" "Ne, ne", oglasi se stidljiviji ~ovek, nimalo stidljivo. "Budu}nost nije tu kao kau~ ili ku}a. Vreme nije prostor. Ne moè se hodati po njemu!" Vea vedro klimnu, kao da joj je veoma prijalo {to je razlo`no u}utkana. Kao da je skupio hrabrost ovim isklju~enjem ène iz vi{ih oblasti mi{ljenja, stidljivi ~ovek okrenu se prema Deariju i re~e: "Meni se ~ini da temporalna fizika moè imati primenu u etici. Da li biste se vi sloìli sa tim, gospodine [eve~e?" "U etici? Pa ne znam. Uglavnom se bavim matematikom, zna{. Ne moè{ sastavljati jedna~ine od eti~kog pona{anja." "Za{to?" upita Deari. [evek ga je prenebregao. "Ali istina je, hronozofija ima veze sa etikom. Zato {to na{e ose}anje vremena uklju~uje na{u sposobnost da razdvajamo uzrok i posledicu, sredstva i cilj. Beba, ponovo, ìvotinja, oni ne vide nikakvu razliku izme|u onoga {to ~ine sada i onoga {to }e se zbog toga dogoditi. One nisu u stanju da naprave kotura~u ili da daju obe}anje. Mi jesmo. Uvidev{i razliku izme|u sada i ne sada, u stanju smo da uspostavimo vezu. I upravo tu stupa na scenu moral. Odgovornost. Kazati da }e dobre posledice proiste}i iz r|avih uzroka isto je {to i kazati da ako povu~em uè preko ovog kotura ono }e podi}i teret na onome. Prekr{iti obe}anje zna~i pore}i stvarnost pro{losti,

133

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka odnosno pore}i nadu u stvarnu budu}nost. Ako su vreme i razum funkcije jedno drugoga, ako smo mi stvorenja vremena, onda je bolje da ga upoznamo i da nastojimo da to znanje {to celovitije iskoristimo. Da se odgovorno pona{amo." "Ali pazite", re~e Deari, uz neizrecivo zadovoljstvo zbog svoje o{troumnosti, "upravo ste kazali da u va{em sistemu Istovremenosti nema ni pro{losti ni budu}nosti ve} da postoji samo svojevrsna ve~na sada{njost. Kako onda moète biti odgovorni za knjigu koja je ve} napisana? Sve {to moète da u~inite jeste da je pro~itate. Nema izbora, ne postoji nikakva sloboda delanja." "To je nedoumica determinizma. Sasvim si u pravu, to je implicitno u razmi{ljanjima simultanista. Ali ni razmi{ljanja pristalica Sleda nisu li{ena nedoumica. Evo kako to kod njih izgleda; posluì}u se jednom pomalo luckastom slikom: ti hitne{ kamen ka drvetu i sad, ako si simultanist, kamen je ve} udario drvo, a ako si sekventist, do toga nikada ne moè do}i. Za {ta se, dakle, opredeliti? Mo`da bi ti se najvi{e dopalo da baca{ kamenove ne razmi{ljaju}i o tome i tako da se uop{te ne opredeljuje{. Meni se, me|utim, vi{e dopada da stvari prihvatim u sloènom vidu i da se opredelim za obe mogu}nosti." "Kako... kako ih pomirujete?" upita stidljivi ~ovek usrdno. [evek se gotovo nasmejao u o~ajanju. "Ne znam. Ve} veoma dugo radim na tome! Na kraju krajeva, kamen ipak udara drvo. A to se ne moè objasniti ni ~istim sledom ni ~istim jedinstvom. No, mi i ne èlimo ~istotu, ve} sloènost, odnos izme|u uzroka i posledice, sredstva i cilja. Na{ model kosmosa mora biti u podjednakoj meri neiscrpan kao i sam kosmos. Sloènost koja uklju~uje ne samo trajanje nego i postanje, ne samo postojanje nego i postanak, ne samo geometriju nego i etiku. To za ~im tragamo nije odgovor ve} samo kako da postavimo pitanje..." "Sve je to lepo, ali ono {to je potrebno industriji jesu odgovori", re~e Deari. [evek se polako okrenu, pogleda ga s visine i ne re~e ni{ta. Usledila je te{ka ti{ina, koju je prva prekinula Vea, ljupka i nedosledna, vrativ{i se svojoj temi o predvi|anju budu}nosti. Ostali prihvati{e razgovor o tome, po~ev{i da pri~aju o vlastitim iskustvima sa prorocima i vidovnjacima. [evek je odlu~io da ne kaè ni{ta vi{e, ma {ta ga upitali. Bio je èdniji nego ikada ranije; pustio je da mu kelner dolije ~a{u i ispio je prijatno, penu{avo pi}e. Osvrnuo se po prostoriji, nastoje}i da prigu{i ljutnju i napetost posmatranjem drugih ljudi. Ali oni su se tako|e pona{ali veoma emocionalno, {to nije bilo nimalo tipi~no za Iote: vikali su, glasno se smejali, me|usobno se prekidali. Jedan par bio je u jeku seksualne predigre u uglu. [evek odvrati pogled, obuzet odvratno{}u. Da li je mogu}e da sebi~are ~ak i u seksu? Milovati se i imati odnos pred ljudima koji nisu u parovima bilo je u podnednakoj meri vulgarno kao i jesti pred ljudima koji su gladni. Ponovo je upravio pa`nju na skupinu oko sebe. Zavr{ili su razgovor o prorokovanju i sada su pre{li na politiku. Raspravljali su o ratu, o tome kakav }e biti naredni korak Tua, {ta }e A-Io preduzeti, {ta }e u~initi VSV. "Za{to govorite samo o apstrakcijama?" upita on najednom, zapitav{i se, dok je to izgovarao, za{to se uop{te oglasio kada je re{io da to ne ~ini. "Posredi su ne nazivi

134

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka zemalja nego ljudi koji se me|usobno ubijaju. Za{to vojnici idu u rat? Za{to ~ovek odlazi da ubija strance?" "Ali vojnici i jesu za to", re~e jedna mala, ljupka èna sa opalom u pupku. Nekoliko mu{karaca po~e uglas da mu obja{njava na~elo nacionalnog suvereniteta. Vea ih, me|utim, prekide: "Ali pustite ga da govori. Kako bi ti re{io tu gu`vu, [eve~e?" "Re{enje vam je pred o~ima." "Gde?" "Anares!" "Ali ono {to vi radite na mesecu ne re{ava na{e probleme ovde." "ôvekov problem svuda je isti. Opstanak. Vrste, grupe, pojedinca." "Nacionalna samoodbrana..." uzviknu neko. Oni su uzvra}ali protivrazlozima, on je uzvra}ao. Znao je {ta èli da kaè i znao je da to mora da uveri svakog zato {to je bilo jasno i istinito, ali nekako mu nije uspevalo da kaè kako treba. Svi su vikali. Mala, ljupka èna potap{a po {irokom doru~ju stolice na kojoj je sedela i on se smesti na njega. Njena obrijana, svilasta glava pomoli se ispod njegove mi{ice. "Zdravo, Mese~are!" re~e ona. Vea je neko vreme bila uz jednu drugu grupu, ali sada se vratila i opet je stajala blizu njega. Lice joj je bilo zajapuren, a o~i su joj izgledale krupne i te~ne. U~inilo mu se da je video Paea na drugom kraju prostorije, ali unaokolo je bilo toliko lica da su se sva ona pretapala i zamu}ivala. Stvari su se zbivale na mahove, sa prazninama u me|uvremenu, kao da mu je bilo dopu{teno da prisustvuje dejstvovanju cikli~nog kosmosa iz stare Gvarabine hipoteze, u svojstvu posmatra~a sa strane. "Na~elo zakonite vlasti mora se sa~uvati, ili }emo se raspasti u obi~nu anarhiju!" zabrunda jedan debeo, namrgo|en mu{karaca. "Da, da", uzvrati [evek, "raspasti se! Mi u tome uìvamo ve} stotinu pedeset godina." No`ni prsti male, ljupke ène u srebrnim sandalama proviri{e ispod suknje koja je sva bila iski}ena stotinama i stotinama sitnih perli. Vea re~e: "Ali pri~aj nam o Anaresu... kako je stvarno tamo? Je li je na Anaresu odista predivno?" On je sedeo na doru~ju stolice, a Vea se spustila, podviv{i noge, na jedno jastu~e kraj njegovih kolena, uspravna i draèsna, sa mekim grudima koje su ga posmatrale svojim slepim o~ima, sa licem koje se osmehivalo, samozadovoljno, zajapureno. Ne{to tamno preokrenu se u [evekovom umu, zatamnjuju}i sve. Usta su mu bila suva. On iskapi punu ~a{u koju mu je kelner upravo dolio. "Ne znam", re~e kona~no; imao je utisak da mu je jezik napola uko~en. "Ne, nije, nije prividno. To je ruàn svet. Ne kao ovaj. Anares je sav pra{ina i suvi bregovi. Sav neplodan i suv. A ni ljudi nisu lepi. Imaju velike {ake i stopala, ba{ kao i ja, odnosno onaj kelner tamo. Ali ne i velike stomake. Veoma se zaprljaju, a onda se zajedno kupaju, {to ovde niko ne ~ini. Gradovi su veoma mali i dosadni, turobni. Nema dvoraca. @ivot je jednoli~an, sve sam teà~ki rad. Ne moète uvek imati ono {to èlite, pa ~ak ni ono {to vam je potrebno, zato {to ni~eg nema dovoljno. Vi, Ura{ani, imate svega dovoljno. Dovoljno vazduha, dovoljno ki{e, trave, okeana, hrane, muzike, zgrada, fabrika, ma{ina, knjiga, ode}e, istorije. Vi ste bogati, vi posedujete. Mi smo siroma{ni, mi oskudevamo. Vi imate, mi

135

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka nemamo. Ovde je sve prekrasno. Jedino nisu lica. Na Anaresu ni{ta nije prekrasno, ni{ta izuzev lica. Lica drugih, mu{karaca i èna. Mi nemamo ni{ta do to, ni{ta do jedni druge. Ovde vidite dragulje, tamo vidite o~i. A u o~ima vidite blistavost, blistavost ljudskog duha. Zato {to su na{i mu{karci i ène slobodni... ne poseduju}i ni{ta, oni su slobodni. A vi, posednici, posednuti ste. Svi ste vi u tamnici. Svi sami, samotni, sa ubogom gomilom onoga {to posedujete. @ivite u zatvoru, umirete u zatvoru. To je sve {to mogu da vidim u va{im o~ima: zid, zid!" Svi su ga netremice gledali. ûo je ja~inu svoga glasa kako i dalje odzvanja u ti{ini, osetio je kako mu u{i bukte. Tama, crnilo, ponovo mu se preokrenu u umu. "Vrti mi se u glavi", re~e on i ustade. Vea se na|e kraj njega. "Hodi ovamo", re~e ona, nasmejav{i se kratko i bez daha. Stala je da se provla~i kroz ljude, a on krenu za njom. Ose}ao je sada da mu je lice veoma bledo, a u glavi mu se i dalje vrtelo; nadao se da ga vodi u kupatiklo ili ka nekom prozoru gde bi mogao da udahne malo sveèg vazduha. Ali prostorija u koju su u{li bila je velika i prigu{eno osvetljena posrednom rasvetom. Jedan visoki, beli krevet stajao je uza zid; polovinu drugog zida prekrivalo je ogledalo. Ose}ao se blizak, slatkast miris zastora, posteljine, parfema koji je Vea koristila. "Ti si previ{e", re~e Vea, stav{i tik ispred njega i pogledav{i ga pravo u lice, u polutami, uz onaj smeh bez daha. "Uistinu previ{e... ti si nemogu}... veli~anstven!" Ona mu poloì {ake na ramena. "Oh, kako su im samo izgledala lica! Moram te poljubiti zbog toga!" I ona se podiè na prste, podariv{i mu svoja usta, svoj beli vrat, svoje nage grudi. On je zagrli i poljubi je u usta, potisnuv{i joj glavu unazad, a zatim u vrat i grudi. Ona se u prvi mah prepustila, kao da nije imala kostiju, a onda se malo izvila, smeju}i se i blago ga odguruju}i, i stala da govori. "Oh, ne, ne, budi dobar", re~e ona. "Hajde, hajde, moramo se vratiti me|u ostale. Ne, [eve~e, smiri se, to ne dolazi u obzir!" On nije obra}ao pa`nju. Povukao ju je sa sobom ka krevetu i ona je po{la, iako je i dalje govorila. Stao je jednom rukom da prebira po sloènoj ode}i koju je nosio i najzad je uspeo da otkop~a pantalone. Potom je na red do{la Veina ode}a, nisko spu{tena, ali ~vrsto utegnuta suknja, sa pojasom koji on nikako nije mogao da olabavi kako bi je svukao. "Prekini", re~e mu ona. "Ne, slu{aj, [eve~e, ne moèmo, ne sada. Nisam uzela sredstvo protiv za~e{a; ako zatrudnim, na}i }u se u gadnoj neprilici, mu` mi se vra}a za dve nedelje! Ne, pusti me..." Ali on je nije mogao pustiti; lice mu je bilo priljubljeno uz njeno meko, slatkasto, mirisno telo. "Slu{aj me, ne gu`vaj mi ode}u, ljudi }e primetiti, za ime Boga. êkaj... strpi se malo, sredi}emo, na}i }emo neko mesto da se vidimo, moram da vodim ra~una o svom ugledu, nemam poverenja u sluàvku, ~ekaj, ne sada... Ne sada! Ne sada!" Zapla{ena kona~no njegovim slepim porivom, njegovom snagom, ona ga odgurnu {to je ja~e mogla, osloniv{i mu {ake na prsa. On ustuknu jedan korak, pometen njenim iznenada visokim tonom straha i otporom; ali nije mogao da se obuzda zato {to ga je njeno protivljenje jo{ vi{e uzbu|ivalo. Ponovo ju je privukao k sebi i njegovo seme izli se na belu svilu njene ode}e.

136

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Pusti me! Pusti me!" ponavljala je ona istim visokim {apatom. On je pusti. Zatim se omamljeno pridiè. Stao je ponovo da prebira po pantalonama, sada nastoje}i da ih zakop~a. "Ja... izvini... mislio sam da èli{..." "Blagi Boè!" re~e Vea, spustiv{i pogled na suknju pri prigu{enoj svetlosti i ispravljaju}i nabore na njoj. "Ba{ lepo! Sada se moram presvu}i." [evek je stajao, otvorenih usta, te{ko di{u}i, opu{tenih {aka; a onda, najednom, okrenu se i teturavo izi|e iz polutamne sobe. Obrev{i se ponovo u jarko osvetljenoj prostoriji gde je prire|en prijem, on krenu kroz zbijene ljude, povode}i se, zape o jednu nogu i najzad ustanovi da mu je dalji put zapre~en telima, ode}om, draguljima, grudima, o~ima, plamenom sve}a, name{tajem. Ispre~io mu se i jedan sto. Na njemu je stajala jedna plitka zdela sa sitnim pecivom, punjenim mesom, pa{tetom i travama, raspore|enim u koncentri~ne krugove nalik na kakav ogroman, beli cvet. [evek poku{a da do|e do daha, presamiti se i stade da povra}a po zdeli. "Ja }u ga odvesti ku}i", re~e Pae. "U~inite to, za ime Boga", uzvrati Vea. "Jeste li ga traìli, Saio?" "Oh, ne{to malo. Demaere vam je sre}om telefonirao." "Dobro }e mu do}i va{a pomo}." "Ne}e biti nikakvih pote{ko}a sa njim. Leì o{amu}en u predvorju. Mogu li da se posluìm va{im telefonom pre no {to po|em?" "Poljubite mi {efa", re~e Vea vragolasto. Oiie je do{ao u stan svoje sestre sa Paeom i sa njim je oti{ao. Sedeli su na srednjem sedi{tu velika vladine limuzine koja je Paeu uvek stajala na raspolaganju; bilo je to ono isto vozilo kojim se [evek dovezao sa kosmodroma pro{log leta. Sada je leào onako kako su ga izru~ili na zadnje sedi{te. "Je li ceo dan bio sa tvojom sestrom, Demaere?" "Od podneva, kako izgleda." "Bogu budi hvala!" "Za{to se toliko brine{ oko toga da ne odluta u neki ozlogla{eni kraj? Svi odonjani su ionako uvereni da smo mi gomila ugnjetenih robova zarade, tako da je svejedno da li }e videti ili ne}e ne{to od onoga {to tome ide u prilog." "Svejedno mi je {ta }e da vidi. Ne èlim da on bude vi|en. Jesi li ~itao semenjarske novine? Ili letke koji su kruìli pro{le nedelje u Starom Gradu, o 'Prethodniku'? Mit... o ~oveku koji se pojavljuje pre novog hiljadugodi{ta... 'stranac, otpadnik, izgnanik, koji u svojim praznim {akama donosi vreme {to }e do}i'. Ba{ takav je bio navod. Rulja je u jednom od onih svojih vra`jih apokalipti~nih raspoloènja. Traè predvodnika. Katalizatora. Govorka se o op{em {trajku. Neke stvari nikada ne}e nau~iti. Stalno im je potreban isti nauk. Prokleta buntovni~ka marva, treba ih poslati da ratuju protiv Tua, za to nam jedino mogu biti od koristi." Nijedan vi{e nije rekao ni{ta do kraja vo`nje. No}ni ~uvar ku}e vi{eg nastavnog osoblja pomogoa im je da odnesu [eveka u sobu. Izru~ili su ga na krevet. Odmah je zahrkao.

137

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Oiie je ostao da izuje [eveku cipele i da ga pokrije }ebetom. Pijan~ev dah bio je veoma neprijatan; Oiie se odma~e od kreveta, dok su se strah i ljubav, koje je ose}ao prema [eveku, kome{ali u njemu, bore}i se za prevlast. On se namrgodi i promrmlja: "Prljava budala." Zatim isklju~i rasvetu i vrati se u drugu sobu. Pae je stajao kraj radnog stola, prebiraju}i po [evekovim papirima. "Hajdemo", re~e Oiie; izraz odvratnosti mu se poja~a. "Po|imo, ve} je dva po pomo}i. Umoran sam." "[ta li je kopilan uradio, Demaere? Ovde jo{ nema ni~eg, ba{ ni~eg. Da li je obi~na varalica? Da li je mogu}e da nas je obmanuo jedan vra`ji, naivni seljak iz Utopije? Gde je ta njegova teorija? Gde je na{ trenutni svemirski let? Gde je na{e preimu}stvo u odnosu na Haince? Ve} devet, deset meseci uga|amo tom kopilanu ni za {ta!" Pa ipak, pre no {to je krenuo za Oiieom prema vratima, stavio je u dèp jedan od papira sa stola. 8. ANARES Nalazili su se na sportskim igrali{tima Severnog parka Abenaja, njih {estoro, u dugom zlatu, toploti i pra{ini ve~eri. Svi su bili prijatno siti, budu}i da su u obedovanju proveli najve}i deo popodneva, sudeluju}i u uli~noj svetkovini i na gozbi sa kuvanjem na otvorenoj vatri. Bio je to praznik iz sredine leta, Dan ustanka, kojim se proslavljala prva velika pobuna u Nio Eseiji, ura{ke godine 740, pre skoro dva stole}a. Tog dana kuvari i radnici u obedovaonicama bili su po~asni gosti cele ostale zajednice, zato {to je sindikat kuvara i kelnera otpo~eo {trajk koji je doveo do ustanka. Bilo je mnogo takvih tradicija i svetkovina na Anaresu; neke od njih osnovali su Naseljiva~i, dok su druge, kao {to je bila poslava ètve ili sve~anost dugodnevice, nastale spontano iz ritmova ìvota na planeti i potrebe onih koji zajedno rade da zajedno i proslavljaju. Razgovarali su, svi prili~no nepovezano, izuzev Takver. Ona je igrala satim, pojela zama{ne koli~ine prènog hleba i usoljenog mesa i uop{te se ose}ala veoma poletno. "Za{to je Kvigot preme{ten u ribarnice Keranskog mora, gde }e morati da krene od samog po~etka, dok }e Turib nastaviti njegov istraìva~ki program ovde?" upita ona. Njen istraìva~ki sindikat uklju~en je u jedan projekat pod neposrednim poslovodstvom UPR-a, i ona je odskora postala odlu~an pristalica nekih Bedapovih zamisli. "Zato {to je Kvigot dobar biolog koji se ne slaè sa Simasovim smuti-pa-prospi teorijama, dok je Turib ni{tarija koja trlja Simasova le|a u kupatilu. Vide}ete ko }e preuzeti upravu nad programom kada se Simas povu~e. Ona }e to u~initi, Turib, kladim se!" "[ta zna~i 'kladiti se'?" upita neko kome tog ~asa nije bilo do dru{tvene kritike. Bedap, koji se pro{irio oko pasa i sada se ozbiljno latio ve`banja, pomno je tr~karao po terenu. Ostali su sedeli na jednoj pra{njavoj klupi pod drve}em, ve`baju}i verbalno. "To je iotski glagol", re~e [evek. "Posredi je igra u kojoj Ura{ani poga|aju verovatno}e. Onaj ko ta~no pogodi dobija vlasni{tvo drugog." On je odavno prestao da se drì Sabulove zabrane da pominje svoje poznavanje iotskog. "Kako je neka od njihovih re~i prodrla u pravik?"

138

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Preko Naseljiva~a", uzvrati neko drugi. "Morali su da nau~e pravik kao odrasli; jama~no su nastavili da jo{ veoma dugo misle na starim jezicima. Pro~itao sam negde da re~ proklet uop{te ne postoji na praviku: i ona je iotskog porekla. Farigv nije predvideo nikakve kletve kada je izumeo jezik, ili ako i jeste, njegovi kompjuteri nisu shvatili njihovu neophodnost." "[ta je, onda, pakao?" upita Takver. "Mislila sam da to zna~i otpad za drek u mestu gde sam odrasla. 'Idi u pakao!' Najgore mesto gde se moè oti}i." Desar, matemati~ar, koji je dobio stalno radno odredi{te u Institutu i koji se jo{ vrzmao oko [eveka, iako je retko razgovarao sa Takver, re~e svojim kriptografskim stilom: "Zna~i Uras." "Na Urasu to zna~i mesto gde odlazi{ kada si proklet." "Ne{to kao preme{taj na Jugozapad preko leta", re~e Terus, ekolog, stara Takverina prijateljica. "Na iotskom je to u religijskom smislu." "Znam da mora{ da ~ita{ iotski, [eve, ali mora{ li da ~ita{ religiju?" "Dobar deo stare ura{ke fizike sasvim je u religiji. Tu se i pojavljuju takve zamisli. 'Pakao' zna~i mesto apsolutnog zla." "Skladi{te |ubriva u Okrugloj Dolini" re~e Takver. "To sam i mislila." Pri{ao im je Bedap, sav zadiha, pobeleo od pra{ine, sa prugama znoja. Te{ko se spustio pokraj [eveka, dah}u}i. "Reci ne{to na iotskom", zamoli ga Ri~at, [evekov student. "Kako zvu~i?" "Pa zna{ ve{: pakao, proklet!" "Prekini da me kune{", re~e jedna devojka, zakikotav{i se, "i izgovori jednu celu re~enicu." [evek dobro}udno re~e jednu re~enicu na iotskom. "Ne znam, u stvari, kako se ta~no izgovora", dodade on "samo naga|am." "[ta je zna~ila?" "Ako protok vremena predstavlja stvojstvo ljudske sveti, onda su pro{lost i budu}nost funkcije uma. Jedan presekventista, Kerem~o." "Ima ne~eg stra{nog u pomisli da ljudi govore, a ti ne moè{ da ih razume{!" "Oni se ~ak ni me|usobno ne mogu razumeti. Govore na stotine razli~itih jezika, ti ludi arhisti sa meseca..." "Vode, vode", re~e Bedap, i dalje dah}u}i. "Nema vode", uzvrati Terus. "Ki{a nije padala ve} osamnaest dekada. Sto osamdeset tri dana, ta~nije govore}i. Najduà su{a u Abenaju u poslednjih ~etrdeset godina." "Ako ovako potraje, mora}emo da recikliramo mokra}u, ba{ kao {to su ~inili dvadesete godine. [ta kaè{ na ~a{u pi{e, [eve?" "Ne zbijaj {alu", re~e Terus. "Na ivici smo provalije. Da li }e pasti dovoljno ki{e? Berbe li{}a na Jugoishodu ve} su sasvim podbacile. Tamo nije bilo ni kapi ki{e ve} trideset dekada."

139

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Svi podigo{e pogled ka zamagljenom, zlatnom nebu. Zup~asto li{}e drve}a pod kojim su sedeli, visokih, egzoti~nih stabala sa Starog sveta, bilo je sasvim klonulo na granama, pra{njavo, skvr~eno od su{e. "Nikad vi{e Velika su{a", re~e Desar. "Moderna postrojenja za desalinizaciju. Spre~e." "Mogla bi da pomognu da se ublaì", re~e Terus. Zima je te godine do{la rano, hladna i suva na severnoj polulopti. Smrznuta pra{ina na vetru po niskim, {irokim ulicama Abenaja. Voda za kupanje bila je strogo racionisana: è| i glad odneli su prevagu nad ~isto}om. Hrana i ode}a za dvadeset miliona ìtelja Anaresa dobijane su od biljke holum: od li{}a, semena, vlakna, korenja. Postojale su izvesne zalihe tekstila u stovari{tima i skladi{tima, ali nikada nije bilo dovoljno hrane u rezervi. Voda je upravljana ka zemlji kako biljke ne bi uvenule. Nebo iznad grada bilo je bez oblaka i izgledalo bi vedro, ali optakala ga je ùta koprena pra{ina koju je vetar nanosio iz suvljih predela na jugu i zapadu. Ponekad, kada bi vetar duvao sa severa, sa Ne Tere, ùta izmaglica bi se ra{~istila i tada bi se ukazalo blistavo, prazno nebo ~ija se tamna plavet zgu{njavala u purpurno ka zenitu. Takver je bila trudna. Uglavnom joj se spavalo i bila je dobro}udna. "Ja sam riba", kazala je "riba u vodi. Ja sam u bebi koja je u meni." Ali povremeno bi je rad iscrpeo ili bi ostala gladna posle ne{to smenjenih sledovanja u trpezarijama. Trudnice su, ba{ kao i deca i stari ljudi, mogle da dobiju malo poja~anu ishranu, dodatni obrok u jednaest, ali ona ga je ~esto propu{tala, spre~ena ta~no odre|enim rasporedom zaduènja. Tekver je mogla da propusti jedan obrok, ali ne i ribe u njenim laboratorijskim tankovima. Prijatelji bi joj ~esto donosili ne{to {to bi sa~uvali od svojih sledovanja ili {to bi preostalo u njihovim trpezarijama, kakvo punjeno pecivo ili neko vo}e. Ona bi sve pojela sa zahvalno{}u, ali je i dalje ~eznula za slatki{ima, a u slatki{ima se sve vi{e oskudevalo. Kada bi bila umorna, postajala je bri`na i lako bi se uzrujala; bila bi dovoljna jedna re~ da plane. U poznu jesen [evek je zavr{io rukopis Na~ela Istovremenosti. Dao ga je Sabulu da bi ga ovaj odobrio za {tampanje. Sabul ga je zadrào jednu dekadu, dve dekade, tri dekade, ne govore}i ni{ta o tome. [evek ga je najzad pitao. Odgovorio mu je da jo{ nije stigao da ga pro~ita, da je odve} zauzet. [evek je nastavio da ~eka. Zima je bila u punom jeku. Suvi vetar duvao je iz dana u dan; tlo je bilo smrznuto. Sve kao da se zaustavilo, nelagodno zaustavilo, ~ekaju}i ki{u, ro|enje. U sobi je bio mrak. Svetiljke su upravo uklju~ene u gradu; izgledale su slaba{no pod visokim, tamnosivim nebom. Takver je u{la unutra, uklju~ila svetiljku i ~u~nula u ogrta~u pored graja~a. "Oh, kako je hladno! Grozno. Stopala su mi u takvom stanju kao da sam hodala po ledu; malo je nedostajalo da zapla~em na putu ovamo, toliko su me bolela. Odvratne profiterske ~izme! Za{to nismo u stanju da napravimo jedan po{ten par ~izama? Zbog ~ega si sedeo u mraku?" "Ne znam."

140

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Jesi li bio u trpezariji? Bilo je malo preostale hrane, pa sam ne{to uzela na povratku ovamo. Morala sam da ostanem, izlegla su se jaja{ca kukurija i trebalo je da pokupimo mla| iz tankova pre no {to je pojedu odrasle ribe. Jesi li jeo?" "Nisam." "Ne budi zlovoljan. Molim te, ne budi zlovoljan ve~eras. Ako jo{ ne{to zakaè, stvarno ~u po~eti da pla~em. Sita sam ve} tog neprestanog plakanja. Prokleti, glupi hormoni! Kada bih samo mogla da imam bebe kao riba: poloìm jaja, otplivam i to je sve. Osim ako se ne vratim i ne pojedem ih... [ta si se tu ukipio? Zna{ da to ne mogu da podnesem." Suze su po~ele da joj naviru dok je ~u~ala pored greja~a, iz koga je dopirala struja toplote, i poku{avala da ukru}enim prstima razveè ~izme. [evek ni{ta nije uzvratio. "Dobro, {ta ti je? Pa ne moè{ samo tako sedeti!" "Sabul me je pozvao danas. Ne}e da preporu~i Na~ela ni za {tampanje ni za izvoz." Takver prestade ra razvezuje ~izme i sede. Pogledala je [eveka preko ramena. Kona~no re~e: "[ta je ta~no kazao?" "Eno ti na stolu kritika koju je napisao." Ona se pridiè, te{kim korakom do|e do stola, nose}i jednu ~izmu, i stade da ~ita tekst, nagnuta preko plohe, sa rukama u dèpovima ogrta~a. "'Jo{ od naseljavanja Anaresa predstavljalo je op{te prihva}eno na~elo da je fizika Sleda temelj hronozofske misli u odonjanskom dru{tvu. Sebi~no odstupanje od solidarnosti sa ovim na~elom moè da za ishod ima jedino jalovo baratanje neprakti~nim hipotezama bez dru{tvene organske korisnosti, ili ponavljanje sujeverno-religijskih spekulacija neodgovornih, unajmljenih nau~nika iz profitskih dràva Urasa...' Oh, kakav profiter! Maloumni, zadivljivi, ubogi, odonjanski demagog! Da li }e dati ovu kritiku u {tampu?" "Ve} je dao." Klekla je da bi kona~no izula ~izme. Podigla je nekoliko puta pogled prema [eveku, ali nije mu pri{la niti je poku{ala da ga dodirne, a i neko vreme ni{ta nije kazala. Kada je to najzad ponovo u~inila, glas joj vi{e nije bio povi{en i napet kao ranije, ve} je posedovao svoje prirodno promuklo, krznasto svojstvo. "[ta }e{ u~initi, [eve?" "Ni{ta ne mogu da u~inim." "[tampa}emo knjigu. Osnuj {tamparski sindikat, nau~i da sastavlja{ slog i sam obavi stvar." "Velika je oskudica u hartiji. [tampa se samo ono {to je veoma va`no. Jedino publikacije UPR-a, dok ponovo sve ne bude u redu sa zasadima holuma." "Moè{ li onda da malo promeni{ pristup? Prikrij ono {to ho~e{ da kaè{. Ukrasi ga sekvencijalnim ukrasima. Tako }e prihvatiti stvar." "Ne moè{ prikriti crno kao belo." Nije ga pitala da li moè da zaobi|e Sabula ili da poku{a sa nekim vi{im. Na Anaresu nije trebalo uop{te da bude vi{ih i niìh. Nije bilo obilaènja. Ako nisi mogao da radi{ u solidarnosti sa svojim sindicima, radio si sam.

141

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "[ta ako..." zausti ona, ali zastade. Zatim ustade i odloì ~izme uz greja~ da se osu{e. Skinula je ogrta~, oka~ila ga i ogrnula se te{kim {alom, ru~no ispletenim. Sela je na krevetsko uzvi{enje, gun|aju}i dok se spu{tala poslednjih nekoliko in~a. Podigla je pogled prema [eveku koji je sedeo okrenut postrance izme|u nje i prozora. "[ta bi bilo kada bi mu ponudio da se potpi{e kao koautor? Kao kod one prve stvari koju si napisao." "Sabul ne bi stavio svoje ima pod 'sujeverno-religijske spekulacije'." "Jesi li siguran? Jesi li siguran da to nije upravo ono {to on èli? On zna {ta je to, zna {ta si u~inio. Oduvek si govorio da je lukav. Dobro zna da }e ga to baciti zajedno sa celom {kolom Sleda u spremnik za preradu. Ali ako bi mogao da podeli sa tobom, da uzme udela u priznanju? Sve {to je on - to je ego. Kada bi mogao da kaè da je to i njegova knjiga..." "Podelio bih tu knjigu sa njim kako {to bih podelio i tebe", re~e [evek ogor~eno. "Ne gledaj tako na stvari, [eve. Knjiga je ta koja je va`na, zamisli. Slu{aj. Mi èlimo da zadrìmo sa nama ovo dete koje }e se roditi, èlimo da ga volimo. Ali ako bi iz nekog razloga ono umrlo ukoliko ga zadrìmo, ako bi moglo da ìvi jedino u jaslama, tako da nikada ne bismo mogli da ga vidimo ili da mu saznamo ime, ako bismo, dakle, stajali pred takvim izborom, za {ta bi se ti opredelio? Da zadrì{ mrtvoro|en~e? Ili da da{ ìvot?" "Ne znam", re~e on. Stavio je glavu u {ake, bolno trljaju}i ~elo. "Da, svakako. Da. Ali ovo... Ali ja..." "Brate, drago srce", re~e Takver. ^vrsto je stisnula {ake u krilu, ali nije ih pruìla prema njemu. "Neva`no je koje ime stoji na knjizi. Ljudi }e znati. Istina je knjiga." "Ja sam ta knjiga", re~e on. Zatim zaklopi o~i i ostade nepomi~no da sedi. Takver mu tada pri|e, boja`ljivo, dodirnuv{i ga blago, kao da dodiruje neku ranu. Po~etkom 164. godine u Abenaju je objavljena prva, nepotpuna, drasti~no redigovana verzija Na~ela Istovremenosti, sa Sabulom i [evekom kao koautorima. UPR je {tampao samo va`na uputstva i dokumenta, ali Sabul je imao uticaja kod {tamparskog i informacionog odeljenja UPR-a i uspeo je da ih uveri u propagandu vrednost knjige u inostranstvu. Uras, kazao je on, likuje zbog su{e i mogu}e gladi na Anaresu; poslednja po{iljka iotskih novina i ~asopisa obilovala je zluradim proro~anstvima o neposredno predstoje}em krahu odonjanske ekonomije. Ovo se najbolje moè opovr}i, kazao je Sabul, objavljivanjem jednog kapitalnog dela ~isto teorijskog karaktera, 'tog spomenika nauke', kako je napisao u revidiranoj kritici, 'koji se uznosi nad materijalnim neda}ama da bi dokazao neuni{tivu ìvotnost odonjanskog dru{tva i njegovo likovanje nad arhi~nim posedni{tvom na svakom podru~ju ljudske misli'. Delo je tako bilo {tampamo; petnaest od tri stotine primeraka poslato je u inostranstvo na iotskim teretnjakom Obazrivi. [evek uop{te nije otvorio primerak od{tampane knjige. U paket za izvoz, me|utim, stavio je jedan primerak prvobitnog

142

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka potpunog rukopisa. Na cedulji koju je prika~io za korice zamolio je da rukopis bude predat doktoru Atrou iz Koledà otmene nauke univerziteta Ieu Eun, uz izraze po{tovanja autora. Bilo je izvesno da }e Sabul, koji je poslednji odobravao sadràj paketa, primetitit dodatak. [evek nije saznao da li je on izvadio rukopis ili ga je ostavio. Mogao ga je ukloniti iz zlobe; mogao ga je i pustiti, znaju}i da drasti~no u{kopljena verzija u knjizi ne}e zacelo imati èljeno dejstvo na ura{ke fizi~are. Nikada nije pomenuo rukopis [eveku, niti ga je ovaj pitao za njega. [evek je veoma malo razgovarao sa bilo kim tog prole}a. Dobrovoljno se javio za rad na izgradnji jednog novog postrojenja za recikliranje vode u ju`nom Abenaju i preteàn deo dana provodio je na tom poslu ili na predavanjima. Vratio se izu~avanjima subatomske fizike, ~esto provode}i ve~eri kod institutskog akceleratora ili u laboratorijama sa stru~njacima za ~estice. Sa Takver i njenim prijateljima bio je tih, uzdràn, blag i hladan. Takverin stomak se veoma pove}ao i ona je hodala poput nekoga ko nosi veliku, te{ku ko{aru sa rubljem. Nije prekidala sa radom u laboratorijama za prou~avanje riba sve dok nije prona{la i uve`bala dobru zamenu za sebe, a onda se vratila ku}i, gde je najzad dobila trudove, koji su zakasnili vi{e od jedne dekade. [evek je tog dana stigao ku}i sredinom popodneva. "Moè{ da po|e{ po babicu", re~e mu Takver. "Kaì joj da se trudovi sada javljaju u razmaku od ~etiri do pet minuta, ali se ovaj razmak ne smanjuje, tako da ne mora{ da juri{ kao bez glave." On je ipak pohitao, a kada nije zatekao babicu, uhvatila ga je panika. Nije bilo ni babice ni lekara iz tog bloka, a nijedno od njih nije ostavilo poruku na vratima o tome gde se mogu na}i, kao {to je to bilo uobi~ajeno. [evekovo srce stalo je mahnito da dobuje u prsima i on je najednom stvari video zatra{uju}e jasno. Shvatio je da je ovo odsustvo pomo}i r|avo znamenje. Udaljio se od Takver jo{ od zime, od kada je doneta odluka o knjizi. Ona je postajala sve ti{a, pasivnija, strpljivija. Sada mu je ta pasivnost bila jasna: bila je to priprema za njenu smrt. Ona je bila ta koja se udaljila od njega, a on nije poku{ao da je prati. Vodio je ra~una jedino o ogor~enosti u svom srcu, a nikada o njenom strahu, ili hrabrosti. Pustio ju je samu zato {to je on èleo da ga puste samog, i tako je ona oti{la, oti{la, daleko, predaleko, oti{la sama, zauvek. Otr~ao je do klinike bloka, gde je stigao sasvim bez daha i na klecavim nogama, tako da su tamo pomislili da ima sr~ani napad. Objasnio im je u ~emu je stvar. Poslali su poruku jednoj babici i kazali mu da se vrati ku}i zato {to }e njegovom ortaku jama~no biti potrebno dru{tvo. Krenuo je nazad i sa svakim korakom panika je rasla u njemu, uàs, izvesnost gubitka. Ali kada je stigao, nije mogao da se baci na kolena pred Takver i da je moli za opro{taj, kao {to je to o~ajni~ki èleo. Takver nije imala vremena za emocionalne scene; bila je zauzeta. Uklonila je sve sa krevetskog uzvi{enja osim jednog ~istog ~ar{ava i po~ela je da se pora|a. Nije jaukala niti vikala, budu}i da nije ose}ala bol, ali kada bi trudovi nai{li, ona bi ih do~ekivala kontrolom mi{i}a i disanja, da bi potom sna`no ispustila vazduh iz plu}a, uz gromko huf, poput nekoga ko ulaè silan napor da podigne veliki teret. [evek jo{ nikada nije video neki rad koji je toliko koristio svu snagu tela.

143

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka On nije mogao da gleda takav napor, a da ne poku{a pri tom da pomogne. Mogao je da joj posluì kao upori{te i potporanj kada joj je bilo potrebno polu`je. Veoma su brzo prona{li najzgodniji poloàj, probaju}i i gre{e}i, i zadràli su ga i po{to je babica stigla. Takver se porodila na nogama, ~u~e}i, drè}i lice spram [evekovog bedra i uhvativ{i se {akama za njegove ukru}ene mi{ice. "Evo ga", re~e babica tiho, sred sna`nog Takverinog disanja, nalik na brektanje kakvog motora, i uze sluzavo, ali prepoznatljivo ljudsko stvorenje koje se pojavilo. Usledio je snaàn odliv krvi, a zatim je izi{la jedna bezobli~na masa ne~eg neljudskog, neìvog. Uàs na koji je zaboravio vratio mu se udvostru~en. Bila je to smrt koju je video. Takver ga vi{e nije dràla za mi{ice, ve} je sklup~ano leàla kraj njegovih nogu, sasvim mlitava. On se naè nad nju, krut od uàsa i silnog bola. "Gotovo je", re~e babica. "Pomogni joj da se pomeri kako bih mogla da o~istim ovo." "@elim da se operem", re~e Takver slaba{no. "Evo, pomozi joj da se opere. To je sterilna ode}a, drì." "Ua, ua, ua", za~u se novi glas. Soba najednom kao da je bila puna ljudi. "Dobro", re~e babica. "Uzmi bebu i poloì je majci na grudi; to pomaè da se prekine krvarenje. Ho}u da odnesem ovu posteljicu u zamrziva~ u klinici. Vrati}u se za deset minuta." "Gde je... Gde je..." "U kolevci!" re~e babica, odlaze}i. [evek tek tada postade svestan sasvim male postelje, koja je stajala spremna u uglu ~etiri dekade, i novoro|en~eta u njoj. U jeku sve te pometnje babica je na{la vremena da o~isti dete, pa ~ak i da ga odene, tako da ono vi{e nije bilo riboliko i sluzavo kao onda kada ga je prvi put video. Popodne se pretvorilo u sumrak, neobi~no brzo i nimalo postupno. Svetiljka je bila uklju~ena. [evek uze bebu da je odnese do Takver. Lice joj je bilo neverovatno sitno, sa krupnim, naizgled krhkim, zaklopljenim o~nim kapcima. "Daj je ovde", re~e Takver. "Oh, poùri, molim te, daj mi je." Preneo ju je preko sobe i veoma pa`ljivo je spustio na Tekverin stomak "Ah!" re~e ona meko; bio je to zvuk ~istog likovanja. "[ta je?" upita ona posle izvesnog vremena, pospano. [evek je sedeo pored nje na rubu krevetskog uzvi{enja. Pa`ljivo je pogledao, pomalo zbunjen kontrastom izme|u duga~kog haljetka i bebinih izuzetno kratkih nogu. "Devoj~ica." Babica se vratila i stala da se sprema. "Obavili ste prvorazredan posao", primeti ona. Oni se sloì{e tromim klimanjem. "Navrati}u sutra ujutro", re~e èna, odlaze}i. Beba i Takver ve} su spavale. [evek spusti glavu pored Takverine. Bio je navikao na prijatan, mo{usan miris njene koè. On se sada promenio; postao je parfem, teàk i slaba{an, oteàn snom. Veoma blago, on je obgrli jednom rukom; leàla je na boku, sa bebom uz grudi. U sobi oteànoj ìvotom on zaspa.

144

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Jedan odonjanin prihvata monogamiju ba{ kao {to bi prihvaito zajedni~ko preduzimanje neke proizvodnje, kakav balet ili rad u fabrici sapuna. Orta{tvo je predstavljalo dobrovoljno osnovanu federaciju sli~nu ma kojoj drugoj. Dok je bila delotvorna, ona je postojala, kada bi to prestala da bude, prestajala je i da postoji. Nije posredi bila institucija, ve} funkcija. Nije znala ni za kakve druge sankcije do onih koje se odnose na li~nu savest. Ovo je bilo sasvim u saglasnosti sa odonjanskom dru{tvenom teorijom. Vrednost obe}anja, ~ak i obe}anja na neodre|eno vreme, bila je duboko ukorenjena u Odoinom mi{ljenju; iako je moglo izgledati da njeno drànje do slobode promene moè obezvrediti zamisao o obe}anju ili zavetu, u stvari upravo je ta sloboda davala zna~aj obe}anju. Obe}anje je odabran pravac, samoograni~enje izbora. Kao {to je Odo isticala, ako se ne odabere nijedan pravac, ako se nigde ne ide, ne}e se zbiti nikakva promena. Sloboda izbora i promene datog pojedinca osta}e neiskori{}ene, ba{ kako kada bi on bio u tamnici, u tamnici koju je sam sazdao, u lavirintu u kome nijedan put nije bolji od nekog drugog. I tako je Odo do{la do zamisli da je obe}anje, data re~, ideja vernosti od su{tinske va`nosti u sloènosti slobode. Mnogi ljudi su smatrali da je ova zamisao o vernosti pogre{no primenjena na seksualni ìvot. Okolnost da je Odo bila èna nagonila ju je, govorili su oni, na poricanje prave seksualne slobode; tu ako ve} nigde drugde, Odo nije pisala za mu{karce. Ovo je, me|utim, isticao podjnednaki broj èna i mu{karaca, tako da se sticao utisak da ono {to Odo nije uspela da razume nije bila mu{ka priroda ve} ~itav jedan deo ljudskog roda, svi oni pojedinci kojima je vr{enje opita predstavljalo su{tinu seksualnog zadovoljstva. Iako ih ona mo`da nije shvatala, verovatno ih smatraju}i posedni~kim odstupanjima od norme - budu}i da je ljudska vrsta, ako ve} ne vrsta za koju je osobeno vezivanje u parove, ono bar vrsta za koju je osobeno preno{enje isustva u naredna pokolenja - ipak je vi{e i{la naruku onima koji su bili promiskuitetno nastrojeni, nego onima koji su se upu{tali u dugotrajna orta{tva. Nisu postojali zakon, ograni~enja, zabrane i kazne, nije bilo nedozvoljenih stvari vezanih za bilo koji oblik upra`njavanja seksa, osim za silovanje deteta i ène, u kom slu~aju bi susedi onoga ko je to u~inio preduzeli zajedni~ku osvetu, ukoliko se on ne bi na vreme prepustio blaìm rukama osoblja u nekom sredi{tu za terapiju. Ali ovakva seksualna zastranjivanja bila su izuzetno retka u dru{tvu gde je puno zadovoljenje nagona predstavljalo normu jo{ od puberteta i gde je jedino dru{tveno ograni~enje koje se postavljalo pred seksualni ìvot jedinke bilo blago insistiranje na izdvojenosti pri seksualnom ~inu, {to je predstavljalo izvestan izraz skromnosti nametnut zajedni~kim karakterom ìvota. Sa druge strane, oni koji bi odlu~ili da obrazuju i odrè orta{tvo, bilo homoseksualno ili heteroseksualno, susretali su se sa problemima nepoznatim onima koji su se zadovoljavali seksom gde god ga na{li. Morali su da se suo~avaju ne samo sa ljubomorom, posesivno{}u i ostalim bolestima strasti, za ~ije je bujanje monogamna veza predstavljala izvrsno tlo, nego i sa spoljnjim pritiscima dru{tvene organizacije. Par koji bi se upustio u orta{tvo ~inio je to svestan da u bilo kom ~asu moè biti rastavljen ukoliko to budu nalagali zahtevi za rasporedom radne snage.

145

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Odrad, uprava odljenja za rad, nastojao je da ne razdvaja parove, odnosno da ih ponovo spoji, na zahtev, ~im se za to ukaè prilika; ali to nije uvek bilo izvodljivo, naro~ito u situacijama kada su postojali hitni i neodlo`ni poslovi, niti je iko o~ekivao od Odrada da prekraja ~itave spiskove i reprogramira kompjutere kako bi se to u~inilo. Da bi se opstalo, da bi ìvot mogao da te~e, Anare{anin je morao da bude spreman da po|e tamo gde je potreban i da obavi posao koji je trebalo izvr{iti - i on je to dobro znao. Jo{ je odmalena saznavao da je radni raspored vaàn ~inilac ìvota, neposredna i stalna dru{tvena neophodnost; nasuprot tome, vezivanja parova predstavljala su li~nu stvar, izbor koji se mogao preduzeti samo u okviru jedenog {ireg izbora. Ali kada se pravac odabere slobodno i kada se njime ide iskreno, moè izgledati da sve ostalo pomaè ovo napredovanje. I tako, mogu}nost i izvesnost razdvajanja ~esto su sluìle da osnaè odanost ortaka. Odràti nepritvornu, spontanu vernost u jednom dru{tvu koje nije znalo za zakonske ili moralne sankcije protiv neverstva i odràti je tokom dobrovoljno prihva}enih razdvajanja do kojih je moglo do}i u svakom trenutku i koja su mogla potrajati godinama, predstavljalo je i te kakav izazov. Ali ljudsko bi}e voli izazove, traì slobodu u neda}ama. Godine 164. mnogi ljudi koji to nikada nisu traìli do{li su u priliku da iskuse tu vrstu slobode, i ona im se dopala, dopalo im se ose}anje stavljanja na probu i opasnost. Su{a koje je po~ela u leto 163. godine nimalo nije popustila tokom zime. U leto 164. ve} je bilo veoma te{ko; ukoliko bi su{a potrajala, ozbiljno je pretila opasnost katastrofe. Racionisanje je bilo strogo; pozivi na rad nisu se nipo{to smeli prenebre}i. Nastojanja da se dobije dovoljno hrane i da se ta hrana razdeli postala su grozni~ava, o~ajni~ka. No, sami ljudi uop{te nisu bili o~ajni. Odo je napisala: 'Dete slobodno od krivice vlasni{tva i tereta ekonomskog nadmetanja odra{}e sa èljom da uradi ono {to valja uraditi i kadro{}u da se raduje tom radu. Beskoristan je rad koji pomra~uje srce. Radost majke-dojilje, u~enjaka, uspe{nog lovca, dobrog kuvara, ume{nog rukotvorca, svakoga ko obavlja neophodan rad i to ~ini valjano - ta trajna radost mo`da je najdublji izvor ljudske sre}e i svekolike dru{tvenosti.' Postojala je jedna pritajena struja radosti, u tom smislu, u Abenaju toga leta. Ose}ala se izvesna vedrina u obavljanju i najteìh poslova, spremnost da se zaboravi na sve brige ~im se obavi ono {to se moglo obaviti. Stara parola 'solidarnost' ponovo je oìvela. Postoji silna razdraganost u uvi|anju da je veza koja ih spaja ja~a, na kraju krajeva, od svega {to poku{ava da je ra{~ini. Po~etkom leta UPR je preko plakata razglasio predlog da ljudi skrate radni dan za oko jedan sat, budu}i da su koli~ine proteina koje su preko hrane dobijene u trpezarijama sada postale nedovoljne za puni normlani utro{ak energije. Uobi~ajena ìvahnost na gradskim ulicama ve} je po~ela da jenjava. Ljudi koji su se ranije vra}ali sa posla dokoli~ili su po trgovima, kuglali se po sasu{enim parkovima, sedeli na ulazima u radionice i razgovarali sa prolaznicima. Gradski ìvalj se vidljivo proredio, budu}i da se vi{e hiljada ljudi dobrovoljno javilo ili bilo upu}eno na hitne poljske radove. Ali uzajamno poverenje prigu{ilo je poti{tenost i bri`nost. 'Pomo}i }emo jedni drugima da pro|emo kroz ovo', govorili su vedro. I odista, tek ispod povr{ine strujale su sna`ne plime ìvotnosti. Kada su presahli arterski bunari u severnim pregra|ima, dobrovoljci

146

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka koji su radili u slobodno vreme, stru~ni i nestru~ni, mladi i stari, dali su se na postavljanje privremenog vodovoda iz ostalih podru~ja i posao je bio obavljen za trideset ~asova. U pozno leto [evek je dobio vanredan preme{taj na jedno poljoprivredno dobro u zajednici Crveni Izvori na Jugoishodu. Ne{to ki{e koja je tamo pala tokom razdoblja polutarnih oluja pruìlo je nadu da se moè zasaditi zrnevlje holuma i ubrati letina pre no {to se su{a vrati. O~ekivao je ovakav vanredni preme{taj, budu}i da je zavr{io prethodni gra|evinski posao i da se prijavio kao dobrovoljac za bilo koji rad. Celog leta nije radio ni{ta drugo osim {to je drào kurseve, ~itao, odazivao se na sve dobrovolja~ke pozive iz bloka i grada i vra}ao se ku}i Takver i bebi. Takver je ponovo po~ela da odlazi u laboratoriju, samo ujutro, posle pet dekada. Kao majka-dojilja dobijala je o svakom obroku dodatna sledovanja proteina i ugljenih hidrata i to je uvek rado uzimala; prijatelji vi{e nisu mogli da dele sa njom preostatke hrane zato {to tih preostataka vi{e nije bilo. Bila je smr{ala, ali poletna, a beba mala, ali napredna. [eveku je beba donela mnogo zadovoljstva. Brinu}i se o njoj tokom prepodneva (ostavljali su je u jaslama samo kada bi on drào predavanja ili bio na doborovljnom radu), iskusio je ono ose}anje da je nekome potreban, ose}anje koje predstavlja teret i nagradu roditeljstva. @iva beba, koja na sve reaguje, bila je savr{eni slu{alac [evekovih potisnutih verbalnih ma{tarija, onoga {to je Takver nazivala njegovom ludom crtom. Poseo bi bebu na svoja kolena i stao bi da joj izlaè mahnita kosmolo{ka predavanja, obja{njavaju}i joj kako je vreme, u stvari, preokrenuti prostor, {to bi dalje zna~ilo da je hronon ispoljena iznutrica kvanta, a razdaljina samo jedno od uzgrednih svojstava svetlosti. Davao je bebi ~itav niz raznovrnih, ekstravagantnih nadimaka i recitovao joj sme{ne mnemonike: Vreme su lisi~ine, Vreme je tiransko, supermehani~ko, superorgani~ko - POP! - i na to 'pop' beba bi posko~ila mal~ice u vazduh, ci~e}i i ma{u}i bucmastim pesnicama. Oboje su silno uìvali u tim ve`banjima. Kada je poslat na rad, to mu je zadalo prili~an bol. Nadao se da }e dobiti ne{to blizu Abenaja, a ne sasvim sa druge strane sveta, na Jugoishodu. Ali zajedno sa neprijatnom nu`no{}u napu{tanja Takver i bebe za ~itavih {ezdeset dana i{lo je i pouzdano uverenje da }e im se vratiti. Dok bude imao tu uvernost, ne}e se àliti. Uo~i njegovog polaska do{ao je Bedap i ve~erao u obedovaonici instituta sa njima, a onda su svi zajedno do{li u sobu. Sedeli su i razgovarali u toploj no}i, kraj uga{ene svetiljke i otvorenih prozora. Bedap, koji je ina~e jeo u jednoj maloj trpezariji, gde posebni zahtevi nisu predstavljali naro~iti teret za kuvare, odvajao je na stranu tokom jedne dekade svoja sledovanja posebnih napitaka, koja su tako narasla do pune litarske boce vo}nog soka, {to ga je on sada doneo ovde. S ponosom im je pokazao bocu: opro{tajna proslava. Boca je stala da kruì me|u njima i oni su uìvali u napitku, cok}u}i jezikom. "Se}a{ li se", re~e Takver, "one silne hrane uo~i tvog odlaska iz Severozalaza? Pojela sam devet onih prènih kola~a." "Tada si imala pod{i{anu kosu", re~e [evek, i sam iznena|en ovim se}anjem koje nikada ranije nije doveo u vezu sa Takver. "To si bila ti, zar ne?"

147

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "A {ta si mislio?" "Prokletstvo, kako si onda bila balava!" "Ba{ kao i ti. Pro{lo je ve} deset godina od tada. Skratila sam kosu da bih se razlikovala i izgledala zanimljivo. Ba{ mi je koristilo!" Nasmejala se na svoj zvonki, vedri na~in, ali je brzo zamukla kako ne bi probudila bebu koja je spavala u kolevci iza zastora. Ni{ta, me|utim, nije moglo da probudi bebu kada bi jednom zaspala. "Silno sam èlela da se razlikujem. Pitam se za{to." "To je prirodno oko dvadesete", re~e Bedap, "kada moè{ da bira{ da li ho}e{ da bude{ kao svi ostali do kraja ìvota ili da na~ini{ vrlinu od svojih posebnosti." "Ili bar da ih prihvati{ sa pomireno{}u", re~e [evek. "[ev je sav u pomirenosti", re~e Takver. "Najbolji znak starenja. Mora da je grozno kad napuni{ tridesetu." "Ni{ta se ne sekiraj, ti se ni sa ~im ne}e{ pomiriti ni u devedesetoj", re~e Bedap, potap{av{i je po le|ima. "Jesi li se bar pomirila sa imenom svog deteta?" Imena od pet ili {est slova, koja je sastavljao sredi{nji registracioni kompjuter i koja su bila jedinstvena za svaku ìvu jedinku, dolazila su na mesto brojeva koje bi jedno dru{tvo {to koristi kompjutere moralo ina~e da pripi{e svojim ~lanovima. Jednom Anare{aninu nije bila potrebna nikakva druga identifikacija do njegovog imena. Za ime se, stoga, smatralo da predstavlja vaàn deo svakog pojedinca, iako je on isto tako malo bio u prilici da ga sam izabere kao i, recimo, oblik nosa ili visinu. Takver se nije dopalo ime koje je beba dobila: Sadik. "I dalje mi zvu~i kao usta puna {ljunka", re~e ona. "Naprosto joj ne pristaje." "Meni se dopada", re~e [evek. "Zvu~i mi kao da je sazdano za visoku, vitku devoj~icu sa duga~kom, crnom kosom." "Ali posredi je sitna, debelju{kasta curica bez imalo kose", primeti Bedap. "Daj joj malo vremena, brate! Slu{ajte. Odrà}u govor." "Govor! Govor!" "Pssst..." "Za{to 'pssst'? Pa tu bebu ne bi probudila ni prava kataklizma." "Ti{ina. Uzbu|en sam." [evek podiè {olju sa vo}nim sokom. "@elim da kaèm... Ono {to èlim da kaèm jeste slede}e. Drago mi je {to se Sadik sada rodila. U te{koj godini, u te{kim vremenima, kada nam je potrebno bratstvo. Drago mi je {to je ro|ena sada i ovde. Drago mi je {to je jedna od nas, odnjanin, na{a k}er i na{a sestra. Drago mi je {to je ona Bedapova sestra. [to je Sabulova sestra, ~ak i Sabulova! Pijem u ime te nade: da }e Sadik, do kraja svog ìvota, voleti tako|e svoje sestre i svoju bra}u, sa puno radosti, kao {to ih ja no}as volim. Kao i da }e po~eti da pada ki{a..." UPR, glavni korisnik radija, telefona i po{te, usagla{avao je rad sredstava telekomunikacija, ba{ kao i sredstava za prevoz ljudi i robe. Budu}i da na Anaresu nije bilo 'poslova', u smislu propagande, ogla{avanja, ulaganja, {pekulacija i tako dalje, po{ta se uglavnom sastojala od prepiske izme|u industrijskih i profesionalnih sindikata, od njihovih uputstava i obave{tenja, kao i od obave{tenja koja je slao UPR, odnosno od

148

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka malog broja li~nih pisama. @ive}i u dru{tvu gde se svako mogao kretati kud god zaèli i kad god zaèli, Anare{anin je naj~e{}e imao prijatelje tamo gde se trenutno nalazi, a ne tamo gde je prethodno bio. Telefon se retko koristio unutar jedne zajednice; zajednice uop{te nisu bile velike. âk se i Abenaj drào tog uskog lokalnog obrasca, sa svojim 'blokovima', polusamostalnim gradskim podru~jima u okviru kojih ste pe{ice mogli sti}i do svakoga ko vam je potreban i do svega {to vam je potrebno. Telefoniranju se stoga poglavito pribegavalo za me|umesne razgovore, a to je i{lo preko UPR-a: razgovori li~ne prirode morali su se prethodno uprili~iti preko pisama; u stvari, to uop{te i nisu bili razgovori, ve} naprosto poruke ostavljene u sredi{tima UPR-a. Pisma su slana nezatvorena; nije posredi bila, razume se, nikakva zakonska uredba, ve} konvencija. Privatno telekomuniciranje staje prili~no dobara i rada, a kako nije bilo nikakve razlike izme|u privatne i javne ekonomije, postojala je prili~na odbojnost prema suvi{nom pisanju ili telefoniranju. To je smatrano ni{tavnom sklono{}u: mirisalo je na zasebni{tvo, na sebi~arenje. Zbog toga su verovatno pisma i i{la nezatvorena: niste imali prava da traìte od drugih ljudi da prenose poruku koju ne mogu da pro~itaju. Ukoliko bi vas posluìla sre}a, pismo bi oti{lo po{tanskim diriàblom UPR-a, a ako bi vam sre}a okrenula le|a oti{lo bi vozom za prevoz hrane. Kona~no bi stiglo do po{tanskog skladi{ta u odredi{nom mestu i tu ostalo da leì, budu}i da nije bilo po{tara, sve dok neko ne bi obavestio primaoca da mu je stiglo pismo i dok on ne bi do{ao da ga uzme. Na pojedincima je, me|utim, bilo da odlu~e {ta jeste, a {ta nije va`no. [evek i Takver pisali su jedno drugom redovno, pribli`no jednom u dekadi. [evek je pisao: Putovanje nije bilo r|avo, ukupno tri dana, skroz putni~kim kamionomguseni~arom. Ovde je veliki saziv - tri hiljade ljudi, kaù. Posledice su{e znatno su teè u ovim krajevima. Nema, me|utim, nesta{ica. Sledovanja hrane u trpezarijama ista su kao i u Abenaju, s tom razlikom {to ovde dobija{ bareno gara-povr}e za oba obroka svakoga dana zato {to imaju lokalne vi{kove. I nama sve vi{e izgleda da ga ima suvi{e. Ali klima je ovde ono {to je najgore. Ovo je Pra{ina. Vazduh je suv, a vetar duva bez prestanka. Ki{e nakratko padaju, ali samo jedan sat posle ki{e zemlja je ponovo suva i pra{ina po~inje da se diè. Padavine u ovom razdoblju nisu dostigle ni polovinu godi{njeg proseka. Svi koji rade na projektu imaju ispucale usne, krvarenja iz nosa, nadraènosti o~iju i ka{alj. Me|u ljudima koji ìve u Crvenim Izvorima mnogo je obolelih od pra{inskog ka{lja. Naro~ito je te{ko bebama: mogu se videti mnoge sa upalom koè i o~iju. Pitam se da li bih to uop{te primetio pre samo pola godine. ôvek bolje zapaà stvari kada postane roditelj. Rad je uobi~ajen i svi se ophode drugarski, ali suvi vetar te iznuruje. Sino} mi je na um pala Ne Tera i u no}i mi se zvuk vetra u~inio kao zvuk planinskog potoka. Ne àlim zbog ovog razdvajanja. Ono mi je pomoglo da uvidim da sam po~eo da dajem manje, kao da posedujem tebe, a ti mene, i da sem toga nema ni~eg drugog. No, stvarnost nema nikakve veze sa posedovanjem. Ono {to mi ~inimo jeste potvr|ivanje celovitosti Vremena. Reci mi {ta radi Sadik. Slobodnim danima drìm predavanja nekim ljudima koji su mi to traìli; jedna devojka je prirodni matemati~ar i ja }u je preporu~iti za Institut. Tvoj brat [evek.

149

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Takver mu je pisala: Brine me jedna ~udna stvar. Raspored nastave za tre}e ~etvrtgodi{te istaknut je pre tri dana i ja sam oti{la da vidim kada ima{ ~asove u Inst. ali nije bilo nikakvih predavanja, niti slu{aonica za tebe. Pomislila sam da su te gre{kom izostavili, pa sam oti{la do sind. ~lanova gde su mi kazali, da, èleli su da ti daju da drì{ ~asove iz geom. Onda sam oti{la do inst. usagl. ureda, kad one starice sa nosem, ali ona nije znala ni{ta, ne, ne, ne znam ni{ta, idi do sredi{njeg ureda za razme{taj! To je besmisleno, kazala sam i oti{la kod Sabula. Ali on nije bio u uredu za fiz. i ja nisam uspela da ga vidim, iako sam jo{ dva puta odlazila tamo. Sa Sadik koja nosi predivnu, belu kapicu {to ju je Terus isplela od oparane vunice i u kojoj izgleda veoma ljupko. Ne èlim da traìm Sabula u sobi, u onom tunelu za crve ili gde ve} ìvi. Mo`da je oti{ao negde na doborovljni rad, ha-ha! Kako bi bilo da telefonira{ u Institut i ustanovi{ kakva je to gre{ka posredi? U stvari, ja sam ve} oti{la do sredi{njeg ureda za razme{taj pri Odradu, ali nije bilo nikakvog novog rasporeda za tebe. Ljudi tamo su u redu, ali ona starica sa nosem ne zna svoj posao i nije od pomo}i, a i sve ovo nikoga ne zanima. Bedap je u pravu kada kaè da nas birokratija polako gu{i. Molim te, vrati se (ako treba i sa tom genijalkom za matematiku), razdvojenost jeste pou~na, ali tvoje prisustvo je pouka koju èlim. Dobijam svakog dana po pola litra vo}nog soka i sledovanje kalcijuma zato {to mi ponestaje mleka, zbog ~ega se S. silno dere. Stari, dobri lekari!! Sve, uvek, T. [evek nije dobio ovo pismo. Oti{ao je sa Jugoishoda pre no {to je ono stiglo u po{tansko skladi{te Crvenih Izvora. Izme|u Crvenih Izvora i Abenaja bilo je oko dve i po hiljade milja. ôvek koji bi sam putovao naprosto bi stopirao neko vozilo, budu}i da su sva prevozna sredstva bila predvi|ena za prevoz onoliko putnika koliko je u njih moglo da stane; ali kako se ovde ~etiri stotine pedeset ljudi istovremeno vra}alo na svoja redovna radna odredi{ta na Severozapad, za njih je obezbe|en voz. Kompozicija se sastojala od putni~kih vagona, ili bar od vagona koji su se tog ~asa koristili kao putni~ki. Najmanje popularni me|u ovima bili su zatvoreni teretni vagoni u kojima je nedavno prevoèna dimljena riba. Posle jednogodi{nje su{e uobi~ajene prevozne linije postale su nedovoljne, uprkos silnim naporima prevoznih radnika da izi|u u susret svim zahtevima. Oni su sa~injavali najve}u federativu u odonjanskom dru{tvu: samoorganizovanu, razume se, u oblasne sindikate ~ije su dejstvovanje usagla{avali predstavnici {to su se sastajali i sara|ivali sa ljudima iz lokalnih i sredi{njeg UPR-a. Mreà koju je odràvala prevozni~ka federativa bila je delotvorna u normalnim vremenima, kao i u vanrednim situacijama ograni~enih razmera; bila je fleksibilna, prilagodljiva okolnostima, a sindikati prevoza imali su veliko ljudstvo i profesionalni ponos. Svojim lokomotivama i diriàblima nadevali si nazive poput Nepokoran, Izdr`ljivost, Vetrojed; imali su i gesla: 'Uvek stièmo na odredi{te', 'Ni{ta nije previ{e!'... Ali sada, kada je celim oblastima planete pretila neposredna opasnost od gladi ukoliko im hrana ne bi bila dostavljena iz

150

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka drugih oblasti i kada je valjalo prevoziti mnogoljudnu vanrednu radnu snagu, zahtevi sa kojima se suo~avao prevoz postali su preveliki. Nije bilo dovoljno vozila; nije bilo dovoljno ljudi koji bi upravljali njima. Sve na krilima ili to~kovima ~ime je federativa raspolagala uvedeno je u upotrebu, a u~esnici, biv{i radnici, dobrovoljci i vanredna radna snaga pomagali su na kamionima, vozovima, brodovima, u lukama i servisnim postajama. Voz na koji se [evek ukrcao prevaljivao je brzo kratke deonice, da bi potom dugo ~ekao, budu}i da su svi vozovi koji su prevozili hranu imali preimu}stvo u odnosu na njega. A onda je usledilo zaustavljanje od punih dvadeset ~asova. Neki dispe~er, koji je bio premoren ili nedovoljno upu}en u posao, napravio je gre{ku i negde uz prugu do{lo je do iskakanja voza iz {ina. Varo{ica kod koje se voz zaustavio nije raspolagala vi{kom hrane u trpezarijama ili stovari{tima. Nije posredi bila ratarska zajednica, ve} industrijsko mesto u kome su se proizvodili beton i penasti kamen; varo{ica je bila izgra|ena na zgodnom poloàju, uz plovnu reku i kraj bogatih kre~nja~kih naslaga. Postojali su, dodu{e, oku}ni povrtnjaci, ali varo{ je ipak zavisila od dovoza hrane. Ukoliko bi ~etiri stotine pedeset ljudi sa voza jelo, sto {ezdeset lokalnih ìtelja to vi{e ne bi moglo. Idealno, moglo je do}i do deobe, tako da svi budu polusiti, odnosno polugladni. Da je u vozu bilo pedeset ili ~ak stotinu ljudi, zajednica bi im verovatno u{tedela bar jednu pe} hleba. Ali ~etiri stotine pedeset ljudi? Ukoliko bi takvom mno{tvu dali bilo {ta, danima bi potom ostali bez i~ega. A da li bi posle toga stigao naredni voz sa hranom? I koliko bi namirnica bilo u njemu? Nisu im dali ni{ta. Putnici, koji tog jutra ni{ta nisu doru~kovali, ostali su tako bez hrane punih {ezdeset ~asova. Prvi obrok su dobili tek kada je pruga ra{~i{}ena i kada su prevalili vozom jo{ narednih sto pedeset milja do jedne stanice u ~ijoj je obedovaonici bilo zaliha hrane za putnike. Bilo je to [evekovo prvo iskustvo gladi. Ponekad je ostajao gladan kada bi se zaradio zato {to nije èleo da gubi vreme na obedovanje, ali dva obroka dnevno uvek su se mogla dobiti: bila su pouzdana poput izlaska i zalaska sunca. Nikada nije ~ak ni pomislio na to kako bi izgledalo da mora da ostane bez njih. Niko u njegovom dru{tvu, niko na svetu nije morao da ostane bez njih. Dok je voz satima nepomi~no stajao na sporednom koloseku izme|u jednog kr{evitog i pra{njavog kamenoloma i zatvorenog industrijskog postrojenja i dok je on postajao sve gladniji, po~ele su da ga poha|aju sumorne misli o stvarnosti gladi, kao i o mogu}oj nedoraslosti njegovog dru{tva da prebrodi glad bez gubljenja solidarnosti koja mu je bila glavna uzdanica. Lako se moglo deliti kada je bilo dovoljno za razdeobu, pa ~ak i jedva dovoljno. Ali kada vi{e nije bilo dovoljno? Tada je na scenu stupala sila; mo} koja je pravda; vlast, njeno oru|e, nasilje, i njen najodaniji saveznik, odvra}en pogled. Ozloje|enost putnika na me{tane bila je velika, ali i manje zloslutna od pona{anja ìtelja varo{ice - od na~ina na koji su se krili iza 'svojih' zidova sa 'svojim' vlasni{tvom, prenebregavaju}i voz, uop{te ga ne pogledav{i. [evek nije bio jedini smrknuti putnik; vodio se dug razgovor pokraj zaustavljenih vagona, ljudi su ulazili i

151

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka izlazili, raspravljaju}i, slaù}i se, sve o istoj op{toj temi o kojoj je i on razmi{ljao. Ozbiljno je predlagano zaposedanje oku}nih povrtnjaka, o tome se ù~no razgovaralo i sva je prilika da bi taj korak bio preduzet da se kona~no nije razlegao pisak lokomotive kojim je ozna~en polazak. Kada je voz najzad stigao, posle spornog napredovanja, do stanice gde ih je ~ekao obrok - pola vekne holumovog hleba i zdela supe - i po{to su to pojeli, njihova smrknutost ustupila je mesto ushi}enju. Pri dnu zdele postalo bi vam jasno da je posredi bila prili~no retka supa, ali njena prva ka{ika, ta prva ka{ika bila je naprosto ~arobna, sasvim vredna prethodnog gladovanja. Svi su se sloìli oko toga. Vratili su se u voz, smeju}i se i {ale}i. Pomogli su jedni drugima da pro|u kroz ovo. Konvoj {inskih kamiona preuzeo je putnike za Abenaj kod Polutarnog Brega i prevezao ih poslednjih pet stotina milja. Stigli su u grad u pozni sat jedne vetrovite no}i po~etkom jeseni. Bilo je malo pred pono} i na ulicama nije bilo nikoga. Vetar je tekao kroz njih poput nemirne, suve reke. Povrh slabih uli~nih svetiljki zvezde su buktale jarkom, drhtavom svetlo{}u. Suva jesenja oluja i strast nosile su [eveka kroz ulice; i{ao je gotovo tr~e}im korakom, tri milje do severne ~etvrti, sam u tamnom gradu. U jednom koraku prevalio je tri stepenika na tremu, projurio kroz hodnik, do{ao do vrata, otvorio ih. U sobi je bio mrak. Zvezde su plamtele u tamnim prozorima. "Takver!" re~e on, ali mu uzvrati samo ti{ina. Pre no {to je uklju~io svetiljku, tu u tami, u ti{ini, najednom je shvatio {ta zna~i razdvojenost. Ni{ta nije nestalo. Nije bilo ni~ega {to bi nestalo. Jedino su nestale Sadik i Takver. Zauzimanja nenastanjenog prostora lagano su se okretala, pomalo svetlucaju}i, pokretana strujom vazduha sa otvorenih vrata. Na stolu se nalazilo pismo. Dva pisma. Jedno od Takver. Bilo je kratko: dobila je vanredni preme{taj u laboratorije za eksperimentalni uzgoj jestivih algi, na Severoistoku. Na neodrejdeno vreme. Pisala mu je: Ne mogu, po savesti, sada da odbijem. Oti{la sam u Odrad i razgovarala sa njima, a i pro~itala sam projekat poslat u ekolo{ko odeljenje UPR-a; istina je da sam im potrebna zato {to sam radila upravo na tom cikusu alge-trepetljike-morski ra~i}i-kukuri. Podnela sam zahtev u Odrad da tebe premeste u Rolni, ali, razume se, oni ne}e preduzeti ni{ta dok i ti ne podnese{ zahtev, a ako to nije mogu}e zbog rada u Inst. onda ti to ne}e{ u~initi. Uostalom, ako potraje predugo, re}i }u im da potraè drugog geneti~ara i vrati}u se! Sadik je odli~no i ve} ume da kaè 'vetlo' za 'svetlo'. Ne}e potrajati suvi{e dugo. Sve, za ceo ìvot, tvoja sestra Takver. Oh, molim te, do|i, ako moè{. Druga poruka bila je na`vrljana na komadi}u hartije: '[eveku: ured za fiz. po povr. Sabul.' [evek stade da kora~a po sobi. Oluja, podsticaj koji ga je naginjao da hita ulicama, sve je to bilo prisutno. Ali sada je stigao do zida. Nije mogao dalje, ali ipak je morao da se kre}e. Pogledao je u orman. U njemu nije bilo ni~eg drugog do njegovog zimskog kaputa i jedne ko{ulje koju mu je Takver ukrasila vezom, budu}i da joj se

152

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka dopadao fini ru~ni rad; ono malo njene ode}e je nestalo. Zastor je bio skupljen i sada se videla kolevka. Uzvi{enje za spavanje nije bilo razme{teno, ali je narandàsto }ebe uredno prekrivalo sloènu posteljinu. [evek je opet pri{ao stolu i ponovo pro~itao Takverinu poruku. O~i mu se ispuni{e suzama srd`be. Obuzeli su ga bes razo~aranja, gnev, zla slutanja. Niko nije bio kriv za ovo. To je i bilo ono najgore. Takver je bila potrebna, potrebna da radi protiv gladi - da ona, on, Sadik ne budu gladni. Dru{tvo nije bilo protiv njih. Bilo je za njih; sa njima; oni su bili dru{tvo. Ali on je ve} odustao od svoje knjige, od svoje ljubavi, od svog deteta. Gde su granice ovakvih odustajanja jednog ~oveka? "Pakao!" re~e on glasno. Pravik nije bio pogodan jezik za psovanje. Te{ko je psovati kada seks nije prljav, a bogohuljenje ne postoji. "Oh, pakao!" ponovi on. Zatim zgu`va Sabulovu na`vrljanu poruku, stisnu {ake i udari njima po rubu stola, jednom, dvaput, triput, èle}i da oseti bol. Ali nije bilo ni~ega. Ni{ta se nije moglo u~initi, niti se ikuda moglo po}i. Na kraju mu je preostalo samo da razmesti posteljinu, da legne i zaspi, bez utehe, sa puno zlih snova. Ujutro je zakucala Bunub. Otvorio joj je vrata, ali se nije sklonio u stranu da bi je pustio da u|e. Stanovala je u susedstvu, niè niz hodnik: pedesetogodi{njakinja koja je radila kao ma{inista u fabrici vazduhoplovnih motora. Takver je ona od po~etka zabavljala, ali je [eveka dovodila do besa. Pre svega zato {to je èlela njihovu sobu. Zatraìla ju je jo{ kada je prvi put bila ispra`njena, kazala je, ali neprijateljski nastrojen registrator sme{taja u bloku osujetio ju je u tome da je dobije. Njena soba nije imala ugaoni prozor, predmet njene neutaìve zavisti. Ta soba je, me|utim, bila dvokrevetna, a ona je u njoj ìvela sama, {to je, ima li se u vidu oskudnost stambenog prostora, bilo sebi~no od nje; ali [evek nikada ne bi tra}io vreme na to da je prekoreva zbog te sebi~nosti da ga ona sama nije nagonila, neprekidno se izvinjavaju}i. Obja{njavala je i obja{njavala. Imala je ortaka, ortaka za ceo ìvot, 'ba{ kao {to ste i vas dvoje', dodala bi, isceriv{i se pri tom. Ali gde je taj ortak? O njemu se nekako uvek govorilo u pro{lom vremenu. U me|uvremenu, sme{taj u dvokrevetnoj sobi imao je prili~no valjano opravdanje u nizu mu{karaca koji su prolazili kroz Bunubina vrata, drugi mu{karac svake no}i, kao da je posredi kakva sedamnaestogodi{njakinja u punom naponu snage. Takver je sa divljenjem posmatrala tu povorku. Bunub je dolazila i pri~ala joj sve o mu{karcima koji su je pose}ivali, ali se pri tom i neumorno àlila. Okolnost da nije imala ugaonu sobu bila je tek jedna od njenih nebrojenih muka. Bila je istovremeno podmukla i zavidljiva, kadra da prona|e zlo u svemu i da sebe vidi kao njegovu `rtvu. Fabrika u kojoj je radila predstavljala je ku`nu masu nestru~nosti, pristrasnosti i sabotaà. Sastanci njenog sindikata bili su prave ludnice, sa obiljem sramnih aluzija upu}enih na njen ra~un. îtav dru{tveni organizam bio je posve}en isklju~ivo proganjanju Bunub. Sve je to zasmejavalo Takver; ponekad bi joj se slatko nasmejala, pravo u lice. "Oh, Bunub, tako si sme{na!" izgovorila bi kroz smeh, na {a bi se èna, prosede kose, tankih usana i zako{enih o~iju, samo blago osmehnula, nimalo uvre|ena, i nastavila sa svojom

153

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka ~udovi{nom tiradom. [evek je znao da joj se Takver s pravom smeje, ali on to nije mogao da u~ini. "Uàsno", re~e ona i skliznu pokraj njega, uputiv{i se pravo prema stolu da pro~ita Takverino pismo. Uzela ga je, ali joj ga je on otrgao iz ruku uz pribranost i hitrinu na koju ona oig~edno nije ra~una. "Ba{ uàsno. Nisu je ~ak ni obavestili jednu dekadu unapred. Samo su joj naloìli: 'Polazi! Smesta!' A kaù da smo slobodni ljudi, da treba da smo slobodni. Dobar vic! Rastaviti sre}no orta{tvo na taj na~in. Zato su to i u~inili, zna{. Protiv orta{va su, to je sasvim o~igledno, hotimice raspore|uju ortake na razli~ita odredi{ta. Upravo se to dogodilo sa mnom i Labeksom; u dlaku isto. Nikada se vi{e nismo spojili. Kako smo i mogli kada je protiv nas bio ceo Odrad. A evo i male, prazne kolevke. Siro~e jedno! Uop{te nije prestajala da pla~e poslednje ~etiri dekade, danju i no}u. Satima nisam mogla da zaspim od njenog pla~a. Nesta{ice su krive za to, razume se; Takver naprosto nije imala dovoljno mleka. A onda, tek tako poslati jednu majku-dojilju stotinama milja daleko, zamisli samo! Ti sigurno ne}e{ mo}i da joj se pridruì{ tamo; a gde su je ta~no poslali?" "Na Severoistok. Po{ao bih na doru~ak, Bunub. Gladan sam." "Nije li to tipi~no kako su postupili dok si bio odsutan?" "[ta su to u~inili dok sam ja bio odsutan?" "Premestili je odavde... prekinuli vam orta{tvo." Po~ela je da ~ita Sabulovu poruku, po{to ju je prethodno pa`ljivo ispravila. "Znaju oni dobro kad {ta da urade! Pretpostavljam da }e{ sada oti}i iz ove sobe, zar ne? Ne}e ti dopustiti da zadrì{ dvokrevetnu. Takver je govorila o tome da }e se brzo vratiti, ali videlo se da samo poku{ava da ne klone duhom. Sloboda... treba da smo slobodni... ba{ dobar vic! Samo nas {alju s jednog mesta na drugo..." "Oh, prokletstvo, Bunub, da Takver nije èlela taj preme{taj, ne bi ga ni prihvatila. Dobro zna{ da smo suo~eni sa gla|u." "Da, ba{ sam se pitala nije li upravo ona sama traìla preme{taj. To se ~esto doga|a po dolasku bebe. Odavno mi se ~inilo da treba da date bebu u jasle. Kako je samo plakala. Decu treba da imaju samo pravi ortaci. Ona ih vezuju. Sasvim je prirodno, kao {to kaè{, {to je ona jedva ~ekala promenu i prigrabila je ~im joj se ukazala prilika." "Nisam to rekao. Idem na doru~ak." On izi|e krupnim koracima, podrhtavaju}i na pet ili {est osetljivih mesta u koja ga je ona bolno dirnula. Najuàsnija stvar sa ovom ènom bilo je to {to je ona glasno izgovarala sve njegove strahove koji su ponajvi{e bili dostojni prezira. Ostala je za njim u sobu, verovatno da se pripremi za preseljenje. Dugo je spavao i stigao je do trpezarije neposredno pre no {to }e zatvoriti vrata. I dalje izgladneo od putovanja, uzeo je dvostruko sledovanje ka{e i hleba. De~ak iza stolova za posluìvanje namrgo|eno ga je pogledao. Tih dana niko nije uzimao dvostruko sledovanje. [evek mu je uzvratio namrgo|en pogled, ali nije rekao ni{ta. U poslednjih osamdeset sati pojeo je samo dve zdele supe i kilogram hleba i imao je pravo da malo nadoknadi ono {to je propustio, ali nipo{to se ne}e upustiti u obja{njavanje. Goli ìvot sam je sobom predstavljao opravdanje, a potreba je bila pravo. On je bio odonjanin, ose}anje krivice ostavljao je za profitere.

154

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Seo je sam za sto, ali odmah mu se pridruìo Desar, osmehuju}i se, gledaju}i u njega ili pokraj njega zbunjuju}im, razrokim pogledom. "Nema te neko vreme", re~e Desar. "Na poljoprivrednom dobru. [est dekada. Kako je ovde?" "Mr{avo." "Bi}e jo{ mr{avije", re~e [evek, ali ne odve} uverljivo, zato {to je upravo jeo, a ka{a je imala izvanredan ukus. Osuje}enost, briga, glad - re~e njegov prednji mozak, sredi{te intelekta; ali njegov primozak, koji je po~ivao u nepokajni~koj divljini duboke tmine stra`njeg dela lobanje, neumoljivo je ponavljao: Hrana sada! Hrana sada! Dobro, dobro! "Video Sabula?" "Nisam. Stigao sam kasno sino}." On podiè pogleda prema Desaru i re~e uz tobo`nju ravnodu{nost: "Takver je dobila vanredni preme{taj; morala je da ode pre ~etiri dana." Desar klimnu, uistinu ravnodu{no. "ûo. Zna{ za prestrojavanje Instituta?" "Ne. [ta je bilo?" Matemati~ar ra{iri svoje duga~ke, vitke {ake po plohi stola i zagleda se u njih. Oduvek je bio vezanog jezika i telegrafski se izraàvao; u stvari, mucao je; ali da li je posredi bilo verbalno ili moralno mucanje [evek nikada nije uspeo da razabere. Ba{ kao {to je oduvek voleo Desara, iako nije znao za{to, tako je bilo i trenutaka kada mu se ovaj izrazito nije dopadao, ali opet nije znao uzrok tome. Ovo je bio jedan od tih trenutaka. Postojalo je ne{to prepredeno u izrazu Desarovih usta, u njegovim o~ima, zako{enim nadole, sli~nim Bunubinim. "Desetkovanje. Ostaju samo funkcionalni ~lanovi. I [ipeg oti{ao." [ipeg je bio poznat kao glup matemati~ar koji je svakog semestra uspevao, upornim ulagivanjem studentima, da se domogne po jednog kursa na njihov zahtev. "Manje }e od njega biti {tete ako bude okopavao povr{inski holum", re~e [evek. Sada, po{to je obedovao, u~inilo mu se da bi su{a mogla jo{ da bude i od koristi dru{tvenom organizmu. Prvenstva su ponovo postala jasna. Slabosti, nejaka mesta, bolesna mesta bi}e istrti, tromi organi vra}eni u puno funkcionalno stanje, naslage sala otklonjene politikom dru{tvenog tela. "Zaloìo sam se za tebe, sastanak instituta", re~e Desar, podigav{i pogled, ali ne suo~iv{i se sa [evekom, zato {to mu to razrokost nije dozvoljavala. Iako [evek nije ta~no razabrao {ta je Desar imao na umu, odmah je shvatio da laè. Znao je to pouzdano. Desar se nije zaloìo za njega, ve} protiv njega. Istog ~asa postalo mu je jasno za{to mu se Desar u pojedinim trenucima nije dopadao: najzad je uvideo ono {to ranije nije èleo da prizna - postojanje elemnta ~iste zlobe u Desarovoj li~nosti. Da ga je Desar tako|e voleo i da je poku{avao da stekne prevlast nad njim to mu je isto tako postalo jasno i podjnednako mrsko. Okoli{ni putevi posesivnosti, lavirinti ljubavi/mr`nje, sve to [eveku nije zna~ilo ni{ta. Nadmen, nepopustiljiv, i{ao je pravo kroz njihove zidove. Ni{ta vi{e nije kazao matemati~aru, ve}

155

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka je zavr{io doru~ak i uputio se preko ~etvorougla, kroz blistavo jutro rane jeseni, prema uredu za fiziku. Oti{ao je pravo do stra`nje sobe koju su svi nazivali 'Sabulov ured'; bila je to prostorija u kojoj su se prvi put sreli, gde mu je Sabul dao gramatiku i re~nik iotskog. Sabul podozrivo pogleda preko pisa}eg stola, pa ponovo spusti pogled i zadubi se u papire, kao pravi, prilje`ni, rasejani nau~nik; zatim dopusti da svest o [evekovom prisustvu lagano prodre u njegov preoptere}eni um; a onda postade neuobi~ajeno otvoren. Izgledao je smr{ao i ostareo, a kada je ustao delovao je pogrbljenije nego ranije, i to nekako utu~eno pogrbljeno. "R|ava vremena", re~e on. "A? R|ava vremena!" "Bi}e i r|avija", uzvrati [evek nehajno. "Kako je ovde?" "R|avo, r|avo." Sabul zatrese sedom glavom. "Ovo je r|avo vreme za ~istu nauku, za intlektualno pregala{tvo." "Postoji li uop{te dobro vreme za to?" Sabul se neprirodno zakikota. "Da li je stiglo ne{to za nas u letnjim po{iljkama sa Urasa?" upita [evek, ra{~istiv{i malo prostora na klupi. Seo je i prekrstio noge. Svetla koà mu je potamnela, a fine dla~ice koje su mu prekrivale lice postale su srebrnaste dok je radio na poljima Jugoishoda. Izgledao je bodar, zdrav, mlad, su{ta suprotnost Sabulu. Obojica su bila svesna ove suprotnosti. "Ni{ta zanimljivo." "Nikakvih osvrta na Na~ela?" "Ne." Ton mu je postao osoran, kakav je i ina~e bio. "Nijedno pismo?" "Ne." "ûdno." "[ta je ~udno u tome? [ta si o~ekivao, da te pozovu da predaje{ na univerzitetu Ieu Eun? Da dobije{ 'Seo Oenovu' nagradu?" "O~ekivao sam osvrte i reakcije. Bilo je vremena." Kazao je to po{to mu je Sabul rekao: "Te{ko da je bilo dovoljno vremena za osvrte." Usledila je pauza. "Mora}e{ da shvati{, [eve~e, da puka uverenost u to da si u pravu nije opravdana sama po sebi. Znam da si uloìo silan trud u tu knjigu. I ja sam se veoma trudio da je priredim za {tampu, da razjasnim kako posredi nije tek neodgovoran napad na teoriju Sleda, ve} da postoje i pozitivni vidovi. Ali ako ostali fizi~ari ne vide vrednost u tvom delu, onda treba da po~ne{ da preispituje{ vrednosti do kojih drì{ i da ustanovi{ gde leè nesaglasnosti. Ako to {to radi{ drugim ljudima ne zna~i ni{ta, kakva je onda svrha toga? U ~emu je onda funkcionalnost?" "Ja sam fizi~ar, a ne analiti~ar funkicija", uzvrati blago [evek. "Svaki odonjanin mora da bude analiti~ar funkcija. Tebi je trideset godina, zar ne? U tom uzrastu ~ovek bi ve} trebalo da poznaje ne samo svoje }elijsko funkcionisanje nego i svoje organsko funkcionisanje, da zna {ta je njegova optimalna uloga u

156

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka dru{tvenom organizmu. Ti o tome mo`da nisi morao toliko da razmi{lja{ kao ve}ina drugih ljudi..." "Nisam. Jo{ sa deset-dvanaest godina ve} sam znao kojim poslom treba da se bavim." "Ono ~ime bi jedan de~ak voleo da se bavi nije uvek istovetno sa onim {to njegovo dru{tvo o~ekuje od njega." "Meni je trideset, kao {to kaè{. Prili~no sam mator de~ak." "Doìveo si to doba u neuobi~ajeno povla{}enoj, za{ti}enoj sredini. Najpre Severozalazni oblasni institut..." "Ali i projekat po{umljavanja, poljoprivredni projekti, prakti~na obuka, odbori blokova, dobrovoljni rad od po~etka su{e; uobi~ajena koli~ina neophodnog klegi~a. Meni se to, me|utim, dopadalo. Ali ja se bavim i fizikom. Uostalom, {ta ima{ na umu?" Kako Sabul ni{ta nije odgovorio, ve} ga je samo pogledao ispod te{kih, masnih ve|a, [evek dodade: "Bilo bi bolje da to otvoreno kaè{, jer ina~e ne{e{ sti}i do toga preko moje dru{tvene savesti." "Smatra{ li da da je posao kojim se bavi{ funkcionalan?" "Da. '[to je organizovaniji, organizam je i sredi{njiji: pod sredi{njo{}u se ovde podrazumeva polje stvarnog funkcionisanja.' Tomarove Definicije. Budu}i da temporalna fizika nastoji da organizuje sve {to je pojmljivo ljudskom umu, ona je po definiciji sredi{nja funkcionalna delatnost." "Ljudi od nje ne}e dobiti hleba." "Upravo sam proveo {est dekada obezbe|uju}i hleb. Kada me ponovo budu pozvali, po}i }u opet. U me|uvremenu, drà}u se svog posla. Ukoliko negde valja raditi fiziku, zahtevam svoje pravo da je radim." "Ono sa ~im mora{ da se suo~i{ jeste ~injenica da u ovom trenutku nema potrebe za fizikom. Bar ne za onakvom kakvom se ti bavi{. Morali smo da pre|emo na prakti~ne stvari." Sabul se prome{kolji na stolici. Izgledao je smrknut i ispunjen nelagodno{}u. "Bili smo prinu|eni da pet ljudi po{aljemo na preme{taj. @ao mi je {to moram da ti kaèm da si ti jedan od njih. Eto, tako stvoje stvari." "Ba{ kao {to sam i mislio", re~e [evek, premda, zapravo, sve do tog trenutka nije shvatio da ga Sabul izbacuje sa Instituta. îm je, me|utim, to ~uo, vest mu se u~inila poznata; ne}e nipo{to pruìti Sabulu zadovoljstvo da ga vidi uzdrmanog. "Protiv tebe je bio splet okolnosti. Te{ko pojmljiva, neprakti~na priroda istraìvanja kojima si se bavio poslednjih nekoliko godina. Plus izvesno ose}anje, ne nu`no opravdano, ali i prisutno me|u mnogim studentskim i nastavnim ~lanovima Instituta, da i tvoje predavanje i tvoje pona{enje odràvaju izvesnu odbojnost, odre|en stepen zasebni{tva, nealtruizma. To je otvoreno re~eno na sastanku. Ja sam se, razume se, zaloìo za tebe. Ali ja sam samo jedan sindik me|u mnogima." "Od kada je to altruizam odonjanska vrlina?" upita [evek. "No, svejedno. Jasno mi je {ta ima{ na umu." On ustade. Nije vi{e mogao da sedi, ali je ina~e vladao sobom i govorio savr{eno prirodno. "Pretpostavljam da me nisi preporu~io za predava~ko mesto negde drugde."

157

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Kakve bi bilo svrhe?" re~e Sabul, gotovo melodi~nim glasom opravdanja. "Niko ne traì nove predava~e. Predava~i i studenti rade rame uz rame na poslovima oko suzbijanja gladi {irom planete. Razume se, ova kriza ne}e dugo potrajati. Kroz godinu dana, otprilike, s ponosom }emo se osvrnuti na sve ovo, di~e}i se `rtvama koje smo podneli i poslom koji smo obavili; staja}emo jedni pokraj drugih, svako sa jednakim udelom. Ali u ovom trenutku..." [evek je stajao uspravan, opu{ten, gledaju}i kroz mali, izgreban prozor golo nebo. Ose}ao je silnu èlju da kona~no kaè Sabulu da ide u pakao. Ali iza re~i koje je najzad izgovorio stajao je jedan druga~iji, dublji poriv. "U stvari", re~e on, "verovatno si u pravu." Klimnuo je Sabulu i izi{ao. Uhvatio je omnibus i odvezao se do sredi{ta grada. Jo{ je bio u ùrbi, pogonjen napred. Drào se jednog smera i hteo je da stigne do kraja njime, da se uspokoji. Oti{ao je do sredi{njih ureda za razme{taj pri Odeljenju za rad da zatraì preme{taj u zajednicu u koju je Takver oti{la. Odrad, sa svojim kompjuterima i svojim ogromnim zadatkom usagla{avanja, zauzimao je jedan ceo trg; njegove zgrade bile su lepe, upe~atljive prema anare{kim merilima, sa finim, ravnim linijama. Unutra, prostorije sredi{njeg ureda za razme{taj imale su visoke tavanice i nalikovale su na ambare, prepune ljudi i ìvosti, sa zidovima prekrivenim preme{tajnim objavama i uputstvima o tome do kog stola ili odseka treba oti}i za taj i taj posao. Dok je ~ekao u jednom redu, [evek je slu{ao razgovor dvojice mu{karaca ispred sebe, jednog mladi}a od {esnaest godina i ~oveka koji je ve} prevalio {ezdesetu. De~ak se dobrovoljno javio za neki posao na spre~avanju gladi. Bio je pun otmenih ose}anja, rasipaju}i se bratstvom, pustolovno{}u, nadom. Bio je o~aran {to se najzad osamostaljuje, {to ostavlja za sobom svoje detinjstvo. Nije zatvarao usta, poput kakvog deteta, govore}i glasom koji jo{ nije bio navikao na svoje dublje tonove. 'Sloboda, sloboda!' odzvanjalo je u njegovom uzbu|enom govoru, u svakoj re~i; a star~ev glas tu i tamo bi gun|ao i brundao, peckaju}i, ali ne vre|aju}i, rugaju}i se, ali ne opominju}i. Sloboda, kadrost da se ode negde i da se u~ini ne{to, sloboda je bila ono {to je starac hvalio i uvaàvao kod mladi}a, ~ak i kada se rugao njegovoj samodopadljivosti. [evek ih je slu{ao sa zadovoljstvom. Oni su mu prekinuli jutarnji niz groteski. îm je [evek objasnio kuda èli da po|e, na lici ~inovnice pojavio se briàn izraz; oti{la je po atlas i otvorila ga na pultu koji ih je razdvajao. "Gledaj sad", re~e ona. Bila je to ru`na, sitna èna, sa izrazitim sekuti}ima; njene {ake na {arenim stranama atlasa delovale su ve{to i meko. "Ovo je Rolni, vidi{, poluostrvo koje se pruà u severni deo Temaenskog mora. Posredi je samo obi~an pe{~ani sprud. Na njemu nema ni~eg drugog do morske laboratije, ovde, na samom kraju, vidi{? Okolna obala je sve sama baru{tina i slana mo~vara ~ak dovde, do Saglasja, hiljadu kilometara dalje. A na zapadu se pruà Barensova Obala. Najbliè Rolniju moè{ biti u nekoj varo{i u planinama. Ali tamo ne traè vanrednu radnu snagu; prili~no su samodovoljni. Razume se, ti tamo moè{ po}i i bez preme{taja", dodade ona pomalo druga~ijim tonom. "Predaleko je od Rolnija", re~e on, gledaju}i kartu i zapaziv{i tog ~asa u planinama Severoistoka malu, izdvojenu varo{ u kojoj je Takver odrasla, Okruglu

158

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Dolinu. "Da im mo`da nije potreban jedan domar u morskoj laboratoriji? Statisti~ar? Neko ko bi hranio ribe?" "Proveri}u." Ljudsko-kompjuterska arhivaska mreà u Odradu dejstvovala je zadivljuju}e delotvorno. înovnici nije bilo potrebno ni pet minuta da do|e do èljene informacije; podatak je izdvojen iz ogromnog, neprekidnog priliva i odliva informacija koje su se odnosile na svaki posao {to se obavlja, na svako èljeno radno odredi{te, na svakog potrebnog radnika, kao i na prvenstva svega toga u op{toj ekonomiji globalnog dru{tva. Upravo im je upu}ena vanredna pomo}... to ti je ortak, zar ne? Dobili su sve koje su traìli, ~etiri tehni~ara i jednog iskusnog ribara. Upotpunjeno im je osoblje. [evek se osloni laktovima na pult i pognu glavu, ~e{kaju}i je; iza tog gesta smetenosti krila se zbunjenost i poraènost. "Dobro", re~e on, "{ta sad da radim?" "ûj, brate, koliko ti traje ortakov preme{taj?" "Neodre|eno." "Ali to je posao oko spre~avanja gladi, zar ne? Ne}e ovako potrajati doveka. Ne moè! Po~e}e da pada ki{a, ove zime." On podiè pogled ka sestrinom iskrenom, blagonaklonom, bri`nom licu. Osmehnuo joj se malo, zato {to nije mogao da joj ne uzvrati na napor da mu ulije nadu. "Ve} }ete se ponovo spojiti. U me|uvremenu..." "Da. U me|uvremenu", uzvrati on. êkala je da on donese odluku. To je bilo na njemu; a pruàle su mu se beskrajne mogu}nosti. Mogao je da ostane u Abenaju i da organizuje predavanja iz fizike ukoliko uspe da prona|e studentedobrovoljce. Mogao je da ode do poluostrva Rolni i da tamo ìvi sa Takver, iako bez mesta u istraìva~koj postaji. Mogao je da ìvi bilo gde i da ne radi ni{ta drugo do da dva puta dnevno odlazi u najbliù trpezariju da jede. Mogao je ~initi {ta mu je volja. Istovetnost re~i 'rad' i 'igra' na praviku imala je, razume se, snaàn eti~ki zna~aj. Odo je uvidela opasnost od krutog moralizma proisteklog iz upotrebe re~i 'rad' u njenom analognom sistemu: }elije moraju da rade zajedno, optimalni rad organizma, rad koji vr{i svaki elemenat, i tako dalje. Saradnja i funkcionisanje, su{tinske kategorije Analogije, u podjednakoj su meri pretpostavljale pojam rada. Dokaz nekog ogleda - dvadeset epruveta u laboratoriji ili dvadeset miliona ljudi na mesecu - sasvim je jednostavan: da li dejstvuje? Odo je uo~ila moralnu zamku. 'Svetac nikada nije prezaposlen', kazala je ona, mo`da pomalo tu`no. "Dobro", re~e [evek, "upravo sam se vratio sa vanrednog rada na spre~avanju gladi. Ima li jo{ ne{to sli~no {to treba raditi?" înovnica ga pogleda o~ima starije sestre, sa nevericom, ali i uz opro{taj. "Ima oko sedam stotina hitnih poziva ogla{enih okolo po prstoriji", re~e ona. "Koji bi ti se dopao?" "Da li je negde potrebna matematika?" "Uglavnom se traè poljoprivredni i kvalifikovani radnici. Ima{ li iskustva sa inènjerijom?"

159

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Ne mnogo." "A kako ti izgleda usagla{avanje poslova. Tu je potrebno razumeti se u brojke. [ta kaè{ na to?" "U redu." "Mesto je na Jugozapadu, u Pra{ini, zna{." "Ve} sam bio u Pra{ini. Osim toga, kao {to kaè{, jednog dana }e po~eti da pada ki{a..." Ona klimnu, nasme{iv{i se i otkuca na njegov karton u Odradu: IZ Abenaja, SZ Sred nau~ inst. U Lakat, JZ us po, fosfatara, br. 1: VANRED PREM: 5-1-3-165 neodre|eno. 9. URAS [eveka su probudila zvona sa kapelske kule koja su odjekivala zvucima Vrhovnog saglasja za jutarnju religijsku slu`bu. Svaka nota delovala je kao udarac u njegov potiljak. Toliko se ose}ao slabo i malaksalo da ~ak nije mogao duè ni da sedi. Kona~no, uspeo je nekako da se odvu~e do kupatila, gde je dugo ostao pod hladnim tu{em, {to je odagnalo glavobolju; ali i dalje je celo telo ose}ao nekako neobi~no nekako odvratno. Kada je ponovo postao kadar da razmi{lja, um su mu preplavili odlomci i trenuci iz prethodne no}i, ìvi, nesuvisli, kratkotrajni prizori sa Veinog prijemma. Poku{ao je da ne misli na njih, ali onda nije mogao da razmi{lja ni o ~emu drugom. Sve, ba{ sve je postalo odvratno. Seo je za pisa}i sto i ostao tako narednih pola sata, zure}i preda se, nepomi~an, ose}aju}i se sasvim ubogo. Ranije mu se ~esto doga|alo da dospeva u neprilike i da se ose}a kao budala. Kao mladi}a morio ga je utisak da ga drugi smatraju ~udakom, razli~itim od sebe; u docnijim godinama sam bi hotimice izazivao ljutnju i prezir mnogih svojih sunarodnika sa Anaresa. Ali on nikada nije prihvatio njihov sud. Nikada se zbog toga nije postideo. Sada nije znao da ovo parali{u}e poniènje predstavlja hemijsku posledicu pijanstva, ba{ kao i glavobolja. Dodu{e, ~ak i da je ovo znao, to mu ne bi bilo od velike pomo}i. Sramota - ose}anje odvratnosti i samootu|enja - za njega je bila otkrovenje. Video je najednom sa novom jasno{}u, sa gnusnom jasno{}u; dosegao je pogledom znatno dalje od tih nepovezanih prise}anja na svr{etak ve~eri kod Vee. Nije ga izdala samo sirota Vea. To {to je poku{ao da povrati nije bio jedino alkohol, ve} svekoliki hleb koji je pojeo od kada je kro~io na Uras. Oslonio je laktove na sto i zagnjurio glavu u {ake, pritiskaju}i slepoo~nice, zgr~ene ta~ke bola; a onda se osvrnuo na vlastiti ìvot u svetlosti sramote. Na Anaresu je odabrao, prkose}i o~ekivanjima vlastitog dru{tva, da se bavi onim za {ta se kao pojedinac ose}ao pozvan. Baviti se time zna~ilo je pobuniti se: rizikovati sebe zarad dru{tva. Ovde, na Urasu, ~in pobune bio je luksuz, uga|anje vlastitim sklonostima. Biti fizi~ar u A-Iou zna~ilo je sluìti ne dru{tvu, ne ~ove~anstvu, ne istini, ve} Dràvi. Jo{ prve no}i u ovoj sobi upitao ih je, izazovno i radoznalo: "[ta }ete sa mnom?" Sada je znao {ta su u~inili sa njim. îfoilisk mu je kazao tu jednostavnu

160

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka ~injenicu. Posedovali su ga. Mislio je da se poga|a sa njima, {to je bila veoma naivna anarhisti~ka zamisao. Pojedinac se ne moè poga|ati sa dràvom. Dràva ne priznaje nijednu drugu monetu do mo}i: a ona je sama {tampa. Sada je uvideo - do u tan~ine, korak po korak od po~etka - da je pogre{io {to je do{ao na Uras; njegova prva velika gre{ka, i to gre{ka koje se ne}e osloboditi do kraja ìvota. Tek kada je uvideo sve to, kada je pomno pretresao sve ~injenice o tome, koje je mesecima potiskivao i poricao - a za to mu je bilo potrebno mnogo vremena, dok je sedeo tu, nepomi~no, za pisa}im stolom - sve do one sme{ne i grozne poslednje scene kod Vee, koju je tako|e ponovo proìveo, ose}aju}i pri tom kako mu lice postaje zajapureno i kako mu u u{ima odzvanja: tek tog ~asa je sve bilo gotovo. âk ni u ovoj postalkoholnoj dolini suza nije se ose}ao kriv. Sve je sada bilo gotovo i jedino o ~emu je jo{ trebalo da razmi{lja bilo je {ta mu dalje valja ~initi. Zatvoriv{i se u tamnicu, kako je mogao da dela kao slobodan ~ovek? Ne}e se baviti fizikom za politi~are. To je bilo jasno, sada. Ako bude prestao da radi, da li }e ga pustiti da se vrati natrag? Pomisliv{i na to, duboko je uzdahnuo i podigao glavu, posmatraju}i praznim pogledom suncem obasjan zeleni predeo kroz prozor. Bilo je to prvi put da je o povratku na mati~ni svet pomislio kao o stvarnoj mogu}nosti. Ta pomisao zapretila je da sru{i sve brane i preplavi ga neodoljivom ~e`njom. Govoriti na praviku, razgovarati sa prijateljima, videti Takver, Pilun, Sadik, dodirnuti pra{inu Anaresa... Oni ga ne}e pustiti da ode. Nije platio za putovanje. Niti je on sam mogao dopustiti da ode: da digne ruke i pobegne. Sede}i za pisa}im stolom u blistavosti jutarnjeg sunca, on hotimice i o{tro udari {akama po bridu plohe pred sobom, jednom, dvaput, triput: lice mu je bilo spokojno i izgledalo je zami{ljeno. "Kuda da po|em?" upita on naglas. Zakucav{i, Efor u|e u sobu; doneo je posluàvnik sa doru~kom i jutarnje novine. "Do{o u {est ko obi~no ali vi spavali", re~e on, zadivljuju}e ve{to razme{taju}i posude na posluàvniku. "Napio sam se sino}", re~e [evek. "Divno dok traje", uzvrati Efor. "To je sve, ser? Vrlo dobro." Izi{ao je iz sobe uz iste spretne kretnje, nakloniv{i se uz put Paeu koji je upravo u{ao. "Nisam èleo da vas ometam pri doru~ku! Vra}aju}i se iz kapele, pomislio sam da navratim malo." "Sedi. Uzmi malo ~okolade." [evek nije mogao da jede sve dok se Pae nije bar napravio da obeduje sa njim. Pae je uzeo komad uvija~e od meda i stao da ga mrvi po tanjiru. [evek se i dalje ose}ao malaksalo, ali sada je bio veoma gladan i prionuo je na doru~ak. Paeu kao da je bilo teè nego ina~e da zapodene razgovor. "I dalje dobijate ovo |ubre?" upita on kona~no vedrim tonom, dodirnuv{i presavijene novine koje je Efor ostavio na stolu. "Efor ih donosi." "Je li?"

161

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Ja sam ga zamolio", uzvrati [evek, uputiv{i Paeu kratak, ispitiva~ki pogled. "One pro{iruju moje razumevanje va{e zemlje. Zanimaju me va{e niè klase. Ve}ina Anare{ana poti~e iz niìh klasa." "Da, svakako", re~e mla|i ~ovek, uz izraz pun po{tovanja i klimaj. Pojeo je komadi} uvija~e od meda. "Mislim da bih ipak uzeo malo ~okolade", re~e on i zatrese zvonce sa posluàvnika. Efor se pojavi na vratima. "Jo{ jednu {olju", re~e Pae, ne okrenuv{i se. "Nameravali smo, ser, da vas ponovo malo povedemo napolje, sada po{to se vreme prolep{alo, da vam pokaèmo nove krajeve zemlje. Mo`da ~ak i da odemo u inostranstvo. Ali ovaj prokleti rat osujetio je sve te planove, bojim se." [evek baci pogled na naslov novina sa vrha: SUDAR IOA I TUA BLIZU PRESTONICE BENBILIJA. "Na telefaksu ima jo{ sveìjih vesti", re~e Pae. "Oslobodili smo glavni grad. General Havevert bi}e vra}en na vlast." "Onda je rat gotov?" "Nije sve dok Tu i dalje drì dve isto~ne pokrajine." "Shvatam. Zna~i da }e se va{a i tuu{ka vojska sukobiti u Benbiliju. Ali ne i ovde?" "Ne, ne. To bi bilo sasvim bezumno od njih da krenu na nas, ili obratno. Prerasli smo tu vrstu varvarizma koja je dovodila rat u samo srce visokih civilizacija! Ravnoteà sila odràva se ovakvim policijskim akcijama. Me|utim, mi smo zvani~no u ratu. To zna~i da na snagu stupaju sve one stare, zamorne mere ograni~enja, bojim se." "Ograni~enja?" "Tajnost istraìvanja koja se vr{e u Koledù otmene nauke, na primer. Ni{ta zna~ajno, me|utim, samo obi~an vladin pe~at. Bi}e ponekad i odlaganja {tampanja nekog rada, kada oni gore budu smatrali da je posredi ne{to opasno samo zato {to ni{ta ne razumeju!... A i putovanja su malo ograni~ena, naro~ito za vas i ostale strance ovde, bojim se. Sve dok bude trajalo ratno stanje, vi, zapravo, ne bi trebalo da napu{tate kampus, pretpostavljam, bez dozvole Glavnog rektora. Ali ne obazirite se na to. Ja vas mogu izvesti odavde kad god to poèlite bez svih tih petljavina." "Ti drì{ klju~eve", re~e [evek, uz iskreni sme{ak. "Oh, ja sam pravi stru~njak za to. Oboàvam da izigravam pravila i da nadmudrujem vlasti. Mo`da sam prirodni anarhista, a? Gde li je, do vraga, ta matora budala koju sam poslao po ~okoladu?" "Mora da si|e dole do kuhinje da bi doneo." "Nije mu potrebno pola dana za to. No, ne}u da ~ekam. Ne èlim da vas gnjavim celo jutro. Uzgred budi re~eno, jeste li videli poslednji Bilten zadu`bine svemirskih istraìvanja? [tampali su Reumereove planove za ansibl?" "[ta je to ansibl?" "Posredi je ne{to {to on naziva ure|aj za trenutno komuniciranje. Kaè da ako bi temporalisti... a to ste, razume se, vi... samo do{li do jedna~ina za vreme i inerciju, onda bi inènjeri... odnosno, on... bili kadi da naprave tu prokletu stvar, da je stave na probu i tako uzgredno dokaù valjanost teorije za samo nekoliko meseci ili ~ak nedelja."

162

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Sami inènjeri su dokaz o postojanju uzro~ne kru`nosti. Taj Reumere je ve} napravio posledicu pre no {to sam mu ja pruìo uzrok." Ponovo se osmehnuo, ovoga puta manje iskreno. Kada je Pae zatvorio vrata za sobom, [evek naglo ustade. "Ti prvljavi, profiterski laòve!" re~e on na praviku, pobeleo od srd`be, stisnutih {aka kako bi se uzdrào da ne do~epa ne{to i ne zavitla za Paeom. Ubrzo se pojavi Efor, nose}i {olju ~okolade i tacnu na posluàvniku. Zastao je na vratima, sa bri`nim izrazom lica. "Sve je u redu, Efore. On nije... nije èleo ~okoladu. Moè{ sve sada da pokupi{." "Vrlo dobro, ser." "Slu{aj. Ne bih voleo posetioce neko vreme. Moè{ li da ih zadrì{?" "Lako, ser. Imate li nekog posebnog na umu?" "Da, njega. U stvari, sve. Kaì da radim." "Bi}e mu milo da to ~uje, ser", re~e Efor, a bore mu za trenutak omek{a{e od izraza zlobe; zatim dodade prisnim tonom, ali i punim po{tovanja: "Niko koga ne èlite ne}e pro}i pokraj mene." Kona~no, zavr{i glasom formalne pristojnosti: "Hvala, ser, i dobar vam dan." Hrana i adrenalin raspr{ili su [evekovu oduzetost. Stao je da kora~a gore-dole po sobi, razdraèn i uznemiren. @eleo je da dela. Proveo je skoro godinu dana ne rade}i ni{ta, osim {to se poneo kao budala. Kucnuo je ~as da ne{to preduzme. Dobro, {ta je do{ao ovde da uradi? Da se bavi fizikom. Da potvrdi, svojom nadareno{}u, prava svakog gra|anina u svakom dru{tvu: pravo na rad, da bude izdràvan dok radi i da podeli plod tog rada sa svima koji to budu hteli. Prava jednog odonjanina i jednog ljudskog bi}a. Njegovi blagonakloni i za{titni~ki doma}ini dopustili su mu da radi i izdràvali su ga dok je radio; to je bilo u redu. Pote{ko}a se javljala na tre}oj stepenici. Ali on jo{ nije stigao do nje. Nije obavio svoj posao. Nije mogoa da deli ono {to nema. Vratio se za sto, seo i izvadio dva gusto na{krabana papiri}a iz najteè dostupnog i najnekorisnijeg dèpa svojih uskih, pomodnih ~ak{ira. Ra{irio je papiri}e prstima i zagledao se u njih. Palo mu je tog ~asa na um da sve vi{e li~e na Sabula po tome {to pi{e veoma sitnim rukopisom, u skra}enicima, na komadi}ima hartije. Sada mu je bilo jasno za{to je to Sabul ~inio: bio je posesivan i tajnovit. Ono {to je bilo psihopatija na Anaresu na Urasu je bilo razlo`no pona{anje. [evek ponovo ostade da sedi nepomi~no, pognute glave, prou~avaju}i dva komadi}a papira na kojima je zabeleìo izvesne klju~ne ta~ke Op{te temporalne teorije, do mesta gde je stigao. Proveo je tako za stolom naredna tri dana, netremice zure}i u ta dva komadi}a hartije. Povremeno bi ustajao i {etao po sobi, ne{to zapisao, poradio na stonom ra~unaru, zatraìo od Efora da mu donese ne{to za jelo, ili legao da malo odspava. Potom bi se vra}ao za sto i ostajao tamo da sedi.

163

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Uve~e tre}eg dana sedeo je, promene radi, na mermernom sedi{tu pokraj ognji{ta. Sedeo je tu i prve no}i kada je u{ao u ovu sobu, ovu prekrasnu zatvorsku }eliju, a i ina~e je sedeo tu kada bi imao goste. U ovom trenutku nije bilo posetilaca, ali on je razmi{ljao o Saio Paeu. Kao i svi ljudi koji ùde za vla{}u, Pae je bio neverovatno kratkovid. Njegov um bio je u biti ni{tavan, zakr`ljao; nedostajali su mu dubina, strast, ma{ta. Bio je to, zapravo, primitivan instrument. Pa ipak, njegovi potencijali bili su stvarni; izobli~eni, dodu{e, ali ne i izgubljeni. Pae je bio veoma o{trouman fizi~ar. Odnosno, ta~nije govore}i, umeo se veoma o{troumno postaviti prema fizici. Nije uradio ni{ta originalno, ali njegov oportunizam, njegovo ose}anje za to gde se nalaze prednosti, vodili su ga, iz navrata u navrat, do polja koje najvi{e obe}ava. Imao je njuh za to gde da se da na posao, ba{ kao i [evek, i [evek je po{tovao to i njemu i u sebi, budu}i da je posredi naro~ito zna~ajna crta jednog nau~nika. Pae je bio taj koji je dao [eveku knjigu prevedenu sa teranskog, simpozijum o teorijama relativnosti; zamisli o tome sve vi{e su mu zaokupljale um u poslednje vreme. Da li je mogu}e da je on, posle svega, do{ao na Uras naprosto zato da bi upoznao Saio Paea, svog neprijatelja? Da je do{ao u potragu za njim, znaju}i da }e mo`da dobiti od svog neprijatelja ono {to nije mogao dobiti od svoje bra}e i svojih prijatelja, ono {to nijedan Anare{anin nije mogao da mu da: znanje o stranom, o tu|em: novosti... Zaboravio je na Paea. Misli mu se upravi{e ka knjizi. Nije mogao jasno da razabere {ta je to, ta~no, na{ao tako podsticajno u njoj. Najve}i deo fizike bio je, uostalom, zastareo; metodi su bili nezgrapni, a stavovi tu|inaca ponekad sasvim odbojni. Terani su bili intelektualni imperijalisti, ljubomorni graditelji zidova. âk je i Ainsetain, tvorac teorije, ose}ao obavezu da upozori na to kako njegova fizika ne obuhvata nijedan drugi na~in do fizi~kog i kako u njoj ne bi trebalo tragati za metafizi~kim, filozofskim ili eti~kim zna~enjima. To je, razume se, u povr{inskoj ravni bilo ta~no; pa ipak, on je koristio broj, most izme|u razumskog i opaènog, izme|u psihe i materije, 'Broj Neosporni', kako su ga nazvali drevni osniva~i Otmene Nauke. Primeniti matematiku u tom smislu bilo je isto {to i primeniti na~in koji prethodi svim ostalim na~inima i vodi do njih. Ainsetain je to znao; uz dirljiv oprez, priznao je kako veruje da njegova fizika uistinu opisuje stvarnost. Stranost i bliskost: u svakoj kretnji teranske misli [evek je prozrevao tu kombinaciju, ona mu je stalno pobu|ivala zanimanje. I ispunjavala ga naklono{}u: jer i Ainsetain je tragao za objedinjuju}om teorijom polja. Objasniv{i gravitacionu silu kao funkciju geometrije prostorvremena, poku{ao je da pro{iri ovu sintezu tako da ona obuhvati i elektromagnetne sile. Nije u tome uspeo. Jo{ za njegovog ìvota, kao i tokom mnogo decenija posle njegove smrti, fizi~ari sa njegovog sveta okretali su le|a njegovim nastojanjima i neuspehu, slede}i veli~anstvene nesaglasnosti kvantne teorije sa njenim visokim tehnolo{kim plodovima; usredsredili su se kona~no u toj meri na ovaj tehnolo{ki vid da su zapali u }orsokak, {to je predstavljalo katastrofalan krah ma{te. No, njihova prvobitna intuicija bila je valjana: u ta~ki gde su zapeli napredak je leào u neodre|enosti koju je stari Ainsetain odbijao da prihvati. A to njegovo odbijanje bilo je

164

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka podjednako ispravno - posmatrano na duge staze. Jedino su mu nedostajala sredstva da to dokaè - Saebaove varijable i teorije o beskona~noj brzini i sloènom uzroku. Njegovo objedinjeno polje je postojalo, u cetijanskoj fizici, ali je postojalo pod uslovima koje on mo`da ne bi bio voljan da prihvati; jer brzina svetlosti kao ograni~avaju}i ~inilac bila je od su{tinske va`nosti u njegovim velikim teorijama. Obe njegove teorije relativnosti bile su, posle svih stole}a minulih u me|uvremenu, podjednako predivne, valjane i korisne, ali su ipak obe zavisile od jedne hipoteze koja se nije mogla dokazati kao ispravna, a za koju se moglo dokazati - i dokazalo se - da je, pod izvesnim okolnostima, pogre{na. Ali zar jedna teorija za ~ije se sve elemente moè dokazati da su ispravni ne predstavlja puku tautologiju? Na podru~ju nedokazivog, ili ~ak osporivog, po~ivala je jedina prilika da se izi|e iz kruga i krene napred. A u tom slu~aju, da li je nedokazivost hipoteze o stvarnom uporednom postojanju - problem oko koga je [evek o~ajni~ki lupao glavu tokom ova poslednja tri dana, odnosno tokom poslednjih deset godina - uistinu va`na? Pipao je u mraku i posezao za izvesno{}u, kao da je to ne{to {to je mogao da poseduje. Zahtevao je sigurnost, jemstvo, {to nije bilo dato, a i koje bi, sve i da jeste, postalo tamnica. Pretpostaviv{i naprosto valjanost stvarnog uporednog postojanja najednom se na{ao sa odre{enim rukama da koristi predivne geometrije relativnosti; a tada se otvorila mogu}nost da krene napred. Naredni korak bio je savr{eno jasan. Uporednim postojanjem sle|enja moglo se baratati Saebaovim transformacionim nizom; ako im se tako pristupi, sle|enje i pisutnost uop{te nisu bili u odnosu antiteze. Temeljno jedinstvo sekvencijalnog i simultanog gledi{ta postalo je o~ito; koncepcija intervala sluìla je kao veza izme|u stati~kog i dimani~kog vida Vaseljene. Kako je mogao da deset godina netremice posmatra stvarnost, a da to ne vidi? Vi{e nije bilo nikakvih pote{ko}a da se krene dalje. U stvari, on je ve} dobrano odmakao. Do samog cilja. Sagledao je sve ono {to }e do}i jo{ pri tom prvom, na izgled letimi~nog pogledu na metod, pogledu koji je do{ao u priliku da uputi zahvaljuju}i tome {to je shvatio su{tinu jedne pogre{ke u dalekoj pro{losti. Zid je bio sru{en. Vid mu je postao jasan i celovit. Ono {to je video bilo je jednostavno, jednostavnije od svega ostalog. A u toj jednostavnosti nahodila se svekolika sloènost, svekoliko obe}anje. Bilo je to otkrovenje. Bio je to ~ist put, put ku}i, svetlost. Njegov duh bio je poput deteta koje istr~ava na sunce. Bez ikakvog kraja, bez kraja... Pa ipak, sred tog vrhunskog olak{anja i sre}e zadrhtao je od straha; {ake su mu se zatresle, a o~i su mu se ispunile suzama, kao da gleda pravo u sunce. Uostalom, telo nije providno. A neobi~no je, nadasve neobi~no shvatiti da je ìvot postao ispunjen. No, nastavio je da gleda, hitaju}i sve dalje, uz istu detinju radost, sve dok najednom dalje vi{e nije mogao; vratio se onda i, osvrnuv{i se, ugledao kroz suze da je u sobi mrak i da su visoki prozori puni zvezda.

165

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Trenutak je minuo; video ga je kako nestaje. Nije poku{ao da ga zadrì. Znao je da je on deo tog trenutka, a ne trenutak njega. On je bio u posedu trenutka. Nedugo potom on drhtavo ustade i uklju~i svetiljku. Kora~ao je malo po sobi, dodiruju}i stvari, povez jedne knjige, senku jedne svetiljke, radostan {to se vratio me|u te poznate predmete, u vlastiti svet - jer tog trenutka razlika izme|u ove planete i one, izme|u Urasa i Anaresa, nije mu bila nimalo zna~ajnija od razlike izme|u dva zrnca peska na morskoj obali. Nisu vi{e postojale provalije, nije bilo zidova. Nije vi{e bilo izgnanstva. Video je same temelje Vaseljene i oni su bili stameni. Oti{ao je u spava}u sobu, hodaju}i lagano i pomalo nesigurno, i opruìo se na postelju, ne svukav{i se. Leào je tako sa rukama ispod glave, predvi|aju}i i planiraju}i pojedinosti rada koji je valjalo obaviti, ispunjen sve~anom i ushitnom zahvalno{}u, koja se postepeno pretapala u vedro sanjarenje, a zatim u san. Spavao je deset ~asova. Probuio se razmi{ljaju}i o jedna~inama koje }e izraziti pojam intervala. Vratio se za sto i latio se rada na njima. Imao je predavanje tog popodneva i oti{ao je na njega; ve~erao je u trpezariji vi{eg nastavnog osoblja i razgovarao sa kolegama koji su se tu zatekli, o vremenu, ratu i drugim stvarima. Ako su i zapazili neku promenu u njemu, on to nije doznao, zato {to ih, zapravo, uop{te nije bio svestan. Zatim se vratio u sobu i ponovo dao na rad. Ura{ani su dan delili na dvadeset ~asova. îtavih osam dana on je radio izme|u dvanaest i {esnaest ~asova dnevno za pisa}im stolom, ili bi tumarao po sobi, upravljaju}i ~esto svetle o~i ka prozorima kroz koje je sijala topla, prole}na sun~eva svetlost, odnosno zvezde i ùtosme|i mesec koji se postupno smanjivao. U{av{i sa doru~kom na posluàvniku, Efor ga je zatekao kako poluodeven leì na postelji, zatvorenih o~iju, govore}i na nekom stranom jeziku. Prodrmao ga je. [evek se probudio uz gr~evit trzaj, ustao iz postelje i oteturao se u drugu sobu, do pisa}eg stola, koji je bio potpuno prazan; bacio je pogled prema kompjuteru, u kome je sve bilo izbrisano, a onda je ostao tu da stoji poput ~oveka koji je bio udaren u glavu, ali to jo{ ne zna. Efor je uspeo da ga nagna da ponovo legne, rekav{i mu pri tom: "Groznica, bome, ser. Zovem doktora?" "Ne!" "Sigurno, ser?" "Ne! Ne pu{aj nikoga ovamo. Kaì da sam bolestan, Efore." "Onda }e poslati doktora sigurno. Mogu da kaèm jo{ radite, ser. To im se dopada." "Zaklju~aj vrata kada izi|e{", re~e [evek. Njegovo neprovidno telo ga je izneverilo; bio je slab od iscrpljenosti, te stoga lako razdra`ljiv i sklon panici. Bojao se Paea, Oiiea, policijske pretrage. Sve {to je ~uo, pro~itao, napola razumeo o ura{koj policiji, tajnoj policiji, izronilo mu je ìvo i uàsno na povr{inu se}anja, kao kada se ~ovek, priznav{i samome sebi da je bolestan, prise}a svake re~i koju je ikada pro~itao o raku. Upiljio se u Efora, sav malaksao od groznice.

166

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Moète pouzdati u mene", re~e ~ovek na svoj pokoran, iskrivljen, hitar na~in. Doneo je [eveku ~a{u vode i izi{ao, a za njim se oglasio zvuk zaklju~avanja spoljnjih vrata. Starao se o [eveku naredna dva dana uz takti~nost koja nije imala nikakve veze sa njegovom obukom za posluìtelja. "Trebalo je da bude{ lekar, Efore", re~e [evek, kada mu je slabost postala samo telesna, a ne vi{e neprijatna klonulost. "[to re~e i moja matora krma~a. Nikad ne}e da je neko drugi pazi kad skikne. Kaè: 'Ti ima{ ruku. ' Vala, i imam." "Jesi li ikada radio sa bolesnima?" "Nisam, ser. Nisam hteo da se petljam sa bolnicama. Ima da mi svane crni dan kad do|e vreme da crknem u nekoj od tih ku`nih rupendara." "Bolnica? U ~emu je nevolja sa njima?" "Ni{ta, ser, ni{ta sa onima gde bi vas odveli da ste se pogor{ali", uzvrati Efor blago. "Pa na kakve si onda mislio?" "Na{e. Prljave. Ko |ubretarova guzica", re~e Efor, bez siline, opisno. "Stra}are. Umrlo dete u jednoj. U podu su rupe, prave rup~age, vide se grede, shvatate? Kaèm: 'Kako to?' Pacovi naviru iz rupa, pravo u krevete. Oni kaù: 'Stara zgrada, bolnica ve} {est stotina godina.' Uto~i{te boànskog saglasja za siroma{ne, zove se. Guzica, eto {ta je!" "Je li to tvoje dete umrlo u bolnici?" "Jeste, ser, moja k}er Laia." "Od ~ega je umrla?" "Sra~ani zalistak. Kaù. Nije mnogo porasla. Dve godine kad je umrla." "Ima{ li jo{ dece?" "Nema ìvih. Troje ro|eno. Te{ko za matoru krma~u. Ali sad kaè: 'Oh, pusti, {ta ima da i àli{, pa vako im je bolje!' Mogu li jo{ ne{to da u~inim za vas, ser?" Iznenadni prelaz na sintaksu gornje klase trè [eveka; on re~e nestrpljivo: "Da, moè{! Nastavi da pri~a{." Zato {to je to kazao spontano ili zato {to je bio bolestan, pa mu je trebalo uga|ati - tek, Efor se ovoga puta nije ukrutio. "Mislio da po|em za vojnog lekara, jednom", re~e on, "ali ovi me prvi zgrabili. Prekomanda. Kaù: 'Posilni, ima{ da bude{ posilni.' I ja bio. Dobra obuka, za posilne. Iz vojske pravo oti{o u gospodsku slu`bu." "Mogao si da bude{ obu~en za lekara, u vojsci?" upita [evek. Razgovor se nastavio. [eveku je bilo te{ko da prati Efora, kako u jezi~kom pogledu, tako i u pogledu sadrìne onoga {to je govorio. Slu{ao je o stvarima o kojima nije imao nikakvo iskustvo. Nikada nije video pacova, kasarnu, azil za umobolne, siroti{te, zalagaonicu, pogubljenje, lopova, najamnu kasarnu, ubira~a zakupa, ~oveka koji ho}e da radi, ali ne moè da na|e posao, ili mrtvu bebu u jarku. Sve te stvari javljale su se u Eforovim prise}anjima kao op{ta mesta ili kao uobi~ajeni uàsi. [evek je morao da napregne ma{tu i da prizove u pomo} svaki deli} znanja koji je imao o Urasu da bi ih uop{te mogao razumeti. Pa ipak,

167

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka te stvari su mu na odre|en na~in bile poznatije od svega ostalog {to je video ovde i zato je razumeo. To je bio Uras o kome je u~io u {koli na Anaresu. To je bio svet sa koga su njegovi preci pobegli, opredeliv{i se pre za glad, pustinju i beskrajno izgnanstvo. To je bio svet koji je obrazovao Odoin um u utamni~io je osam puta zato {to je govorila ono {to misli. Bila je to ljudska patnja u kojoj su po~ivali utemeljeni ideali njegovog dru{tva, tlo iz koga su nicali. To nije bio 'pravi Uras'. Dostojanstvo i lepota sobe u kojoj su se on i Efor nalazili bili su podjednako stvarni kao i prljav{tina iz koje je potekao Efor. Za njega, zadatak mislioca bio je ne da porekne jednu stvarnost u korist druge, ve} da ih spoji, poveè. A taj zadatak nije bio lak. "Izgledate umorni ponovo, ser", re~e Efor. "Bolje se odmorite." "Ne, nisam umoran." Efor se zagleda u njega za trenutak. Kada je Efor dejstvovao kao posluìtelj, njegovo izborano, glatko izbrijano lice ostajalo je sasvim bezizraàjno; no, tokom poslednjeg sata [evek je video kako ono prolazi kroz izuzetne promene, od oporosti, preko vedrine i cinizma, pa sve do bola. U ovom trenutku imao je blagonaklon, ali i uzdràn izraz. "Razlikuje se ovde od onoga odakle ste vi", re~e Efor. "Veoma se razlikuje." "Niko nikad nije bez posla, tamo." U glasu mu se javio slaba{an prizvuk ironi~nosti ili ljubopitstva. "Nije." "I niko nije gladan?" "Niko ne gladuje dok drugi ima da jede." "Ah." "Ali bili smo gladni. Gladovali smo. Vladala je glad, zna{, pre osam godina. Poznavao sam tada jednu ènu koja je ubila svoju bebu zato {to nije imala mleka, a nije postojalo ni{ta drugo, ba{ ni{ta {to bi joj dala. Nije sve... sve med i mleko na Anaresu, Efore." "Ne sumnjam u to, ser", uzvrati Efor uz jedan od onih neobi~nih prelaza na u~tivu dikciju. A onda dodade uz grimasu, povla~e}i usne sa zuba: "Pa ipak, tamo nema nijednog od njih!" "Njih?" "Pa, znate, gospodine [evek. Ono {to ste jednom kazali. Vlasnika." Slede}e ve~eri navratio je Atro. Pae mora da je bio na straì, jer samo nekoliko minuta po{to je Efor pustio starca unutra, pojavio se i on, raspituju}i se uz ljupku blagonaklonost za [evekovo zdravlje. "Prekomerno ste radili poslednje dve nedelje, ser", re~e on. "Ne smete se tako iscrpljivati." Nije seo, ve} se ubrzo oprostio i oti{ao, u znak u~tivosti. Atro je nastavio da pri~a o ratu u Benbiliju, koji se pretvorio, kako je on rekao,

168

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka u 'operaciju velikih razmera'. "Da li ljudi u ovoj zemlji odobravaju taj rat?" upita [evek, prekinuv{i izlaganje o strategiji. Zbunjivalo ga je odsustvo moralne osude o ovoj stvari u semenjarskim novinama. Njihova bu~na uzbu|enja sasvim su presahla; napisi su im ~esto bili u dlaku isti sa biltenima na telefaksu koje je izdavala vlada. "Odobravaju? Ne misli{, valjda, da svi treba da poleèmo i dopustimo da nas prokleti Tuvijanci pregaze? U pitanju je na{ status kao svetske sile!" "Ali imao sam na umu narod, ne vladu. Ljude... koji moraju da se bore." "[ta se to njih ti~e? Oni su navikli na masovne regrutacije. Upravo su za to i stvoreni, dragi moj prija{ko! Da se bore za svoju zemlju. I re}i }u ti jo{ ne{to: nema boljeg vonika na svetu od jednog Iota u uniformi koji je nau~en da izvr{ava nare|anja. U vreme mira on moè da drì sentimentalne govorancije o pacifizmu, ali kada zatreba nikad mu ne ponestaje hrabrosti. Obi~an vojnik oduvek je bio na{a najve}a nacionalna uzdanica. Tako smo se i domogli vode}eg mesta." "Penju}i se uz gomilu mrtve dece?" re~e [evek, ali zbog srd`be ili, mo`da, zbog nepriznate nevoljnosti da povredi star~eva ose}anja glas mu je ostao prigu{en i Atro ga nije ~uo. "Ne", nastavi Atro, "na}i }e{ da je du{a naroda ~vrsta poput ~elika kada zemlji zapreti opasnost. [a~ica bundìja iz Nioa i industrijskih gradova diè grdnu dreku izme|u ratova, ali silno je videti kako ljudi zbijaju redove kada je zastava ugroèna. Nisi spreman da u to poveruje{, znam. Nevolja se odonizmom, zna{, dragi moj prija{ko, jeste u tome {to je on sav nekako ènski. On naprosto ne uklju~uje muèvnu stranu ìvota. 'Krv i ~elik, bojne dike', kao {to re~e stari pesnik. Odonizam ne shvata hrabrost, ljubav prema zastavi." [evek je }utao jedan minut, a onda re~e, blago: "To je mo`da, delimi~no, ta~no. Mi, naime, nemamo zastave." Po{to je Atro oti{ao, u{ao je Efor da uzme posluàvnik sa ostacima ve~ere. [evek ga zaustavi. Pri{ao mu je, rekav{i: "Izvini, Efore", i stavio komadi} papira na posluàvnik. Na papiru je pisalo: 'Postoji li mikrofon u ovoj sobi?' Posluìtelj sagnu glavu i pro~ita poruku, polako, a onda podiè pogled prema [eveku, dug pogled sa malog rastojanja. Zatim mu o~i za trenutak skliznu{e ka dimnjaku kamina. "Spava}a soba?" upita [evek na isti na~in. Efor odmahnu glavom, odloì posluàvnik i krenu za [evekom u spava}u sobu. Zatvorio je vrata za sobom potpuno be{umno, kako to dolikuje dobrom posluìtelju. "Uo~io ga jo{ prvog dana, ~iste}i pra{inu", re~e on uz osmeh koji je produbio bore na njegovom licu u o{tre grbine. "Ovde ga nema?" Efor slegnu ramenima. "Nisam primetio. Mogu pustim vodu tamo, ser, kao u {pijunskim pri~ama."

169

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Produìli su u veli~anstven hram od zlata i slonova~e koji se nazivao nu`nik. Efor pusti slavine, a onda stade da pretraùje zidove. "Ne", re~e najzad. "Mislim nema. A moje {pijunsko oko mora da ih vidi. Nalazio ih kada sam radio za jednog ~oveka u Niou. Kad ih jednom na|ete, vi{e nema proma{aja." [evek izvadi novi komadi} hartije iz dèpa i pokaza ga Eforu. "Zna{ li odakle ovo?" Bila je to poruka koju je na{ao u dèpu kaputa: 'Pridruì se nama, tvojoj bra}i.' Posle izvesne pauze - ~itao je polako, mi~u}i zatvorene usne - Efor re~e: "Ne znam odakle je ovo." [evek je bio razo~aran. Palo mu je na um da je sam Efor bio u izvrsnoj prilici da spusti ne{to u dèp svog 'gospodara'. "Znam od koga. Na izvestan na~in." "Od koga? Kako da do|em do njih?" Nova pauza. "Opasna rabota, gospodine [evek." On se okrenu i poja~a mlaz vode iz slavina. "Ne èlim da te upli}em. Kada bi samo mogao da mi kaè{... da mi kaè{ kuda da po|em. [ta da pitam. Bar jedno ime." Duà pauza. Eforovo lice izgledalo je kao i{tipano i oporo. "Ja ne..." zausti on, ali zastade. Zatim re~e, naglo i veoma tiho: "ûjte, gospodine [evek, sam Bog zna da vas èle, da ste nam potrebni, ali pazite, vi ne znate kako je to. Kako }ete se kriti? ôvek poput vas? Koji ovako izgleda? To je stupica ovde, ali stupica je i bilo gde drugde. Moète beàti, ali se ne moète kriti. Ne znam {ta da vam kaèm. Da vam dam imena, dobro. Pitajte bilo kog Niotu, on }e vam re}i kuda da po|ete. Do{lo nam je ve} dovde. Potrebno nam je malo vazduha da di{emo. Ali vas uhvate, ubiju, a {ta ja da ose}am? Radim za vas osam meseci i zavoleo vas. Divim vam se. Stalno me spopadaju. Ja kaèm: 'Ne. Pustite ga. Dobar ~ovek, a i nema veze s na{im nevoljavama. Nek se vrati odakle je do{ao, gde su ljudi slobodni. Neka bar neko ode slobodan iz ovog prokletog zatvora u kome ìvimo!'" "Ne mogu se vratiti. Jo{ ne. @elim da se sretnem s tim ljudima." Efor uzvrati }utanjem. Mo`da je posredi bila njegova ìvotna navika kao posluìtelja, kao nekoga ko izvr{ava nare|enja, tek on kona~no klimnu i re~e {apatom: "Tuio Maeda, taj koga ho}ete. U Veseloj ulici, u Starom Gradu, u drogeriji." "Pae kaè da mi je zabranjeno da napustim kampus. Mogu me zaustaviti ako me vide kako ulazim u voz." "Taksi, mo`da", re~e Efor. "Ja vam ga zovem, vi si|ete stepenicama. Poznajem Kaea Oimona, na stanici. On je ~ist. Ali ne znam." "U redu. Smesta. Pae je upravo izi{ao odavde, video me je, misli da ostajem unutra zato {to sam bolestan. Koliko je sati?" "Pola osam." "Ako sada po|em, imam celu no} da prona|em to {to traìm. Zovi taksi, Efore." "Spakova}u vam torbu, ser..." "[ta }e{ da mi spakuje{?"

170

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Bi}e vam potrebna ode}a..." "Pa nosim ode}u! Hajde!" "Ne moète naprosto po}i bez i~ega", usprotivi se Efor. Ovo ga je ispunilo ve}om bri`no{}u i nelagodno{}u od svega drugog. "Imate para?" "Oh, da, to treba da uzmem." [evek je ve} bio u pookretu; Efor se po~e{a po glavi, smrknutog i strogog izraza, ali ipak ode do telefona u predvorju da pozove taksi. Vrati{vi se, zatekao je [eveka kako ~eka ispred vrata predvorja, obu~en u kaput. "Si|ite niz stepenice", re~e Efor, gun|avo. "Kae }e biti kod stra`njih vrata, pet minuta. Kaìte mu da izi|e Putem gaja, tu nema provere ko na glavnoj kapiji. Ne idite preko kapije, tamo vas sigurno zaustave." "Da li }e te okriviti zbog ovoga, Efore?" Obojica su {aputala. "Ne znam da ste oti{li. Ujutro kaèm jo{ niste ustali. Spavate. Zadrìm ih tako malo." [evek ga uhvati za ramena, zagrli ga, stisnu mu ruku. "Hvala, Efore!" "Sre}no", uzvrati ~ovek, pometen. [evek je ve} izi{ao. Skup dan sa Veom odneo je [eveku bezmalo svu gotovinu koju je imao uza se, a na vo`nju taksijem do Nioa oti{lo je jo{ deset jedinica. Naloìo je voza~u da stane kod glavne stanice podzemne èleznice i pomo}u karte prona{ao put metroom do Starog Grada, podru~ja prestonice koje jo{ nije imao priliku da vidi. Vesela ulica nije se nalazila na karti, tako da je izi{ao iz podzemne èleznice na sredi{njoj stanici za Stari Grad; obrev{i se na ulici, pred prostranim, mermernim zdanjem, zbunjeno je zastao. Ovo nije li~ilo na Nio Eseiju. Sitna, maglasta ki{a rominjala je u potpunoj tami; nije bilo uli~ne rasvete. Svtiljke su, dodu{e, postojale, ali svetla na njima ili nisu bila uklju~ena ili su sijalice bile razbijene. @uti tra~ci svetlosti krzavo su dopirali tu i tamo kroz proreze oko prozorskih kapaka. Dalje niz ulicu svetlost se slivala sa jednog otvorenog ulaza, oko koga je zaludno stajala skupina mu{karaca, glasno razgovaraju}i. Plo~nik, gladak od ki{e, bio je pun iscepanog papira i otpadaka. Pro~elja radnji, koliko je mogao da ih razabere, bila su niska i potpuno prekrivena te{kim metalnim ili drvenim kapcima, sa izuzetkom jednog ~iji su {aloni izgoreli; ono je sada stajalo crno i prazno, sa komadima stakla koji su i dalje po~ivali u okviru razbijenih izloga. Ljudi su promicali poput utihlih, ùrnih senki. Jedna starica pela se stepenicama iza njega i on se okrenu prema njoj da je upita za put. U svetlosti ùte kugle koja je obeleàvala ulaz u podzemnu èleznicu jasno je razabrao njeno lice: belo i izborano, sa mrtvim, neprijateljskim pogledom koji je odràvao iznurenost. Velike staklene nau{nice igrale su joj po obrazima. S naporom se pela uz stepenice, pogrbiv{i se od umora, atritisa ili nekog izobli~enja ki~me. Ali nije bila stara, kao {to je pomislio; nije joj bilo jo{ ni trideset godina.

171

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Moè{ li mi re}i gde je Vesela ulica", upita je on, mucaju}i. Ona mu uputi kratak, ravnodu{an pogled, ubrza korak kada je sitigla do vrha stepenica i produì bez re~i. On krenu nasumce niz ulicu. Uzbu|enje zbog iznenadne odluke i bekstva sa Ieu Euna pretvorilo se u zebnju, u ose}anje da je progonjen, da je lovina. Izbegao je susret sa skupinom mu{karaca okupljenih oko ulaza; nagon ga je upozorio na to da samotni stranac ne bi trebalo da se pribliì takvoj grupi. Videv{i ispred jednog ~oveka kako ide sam, on ga stiè i ponovi pitanje. ôvek re~e: "Ne znam", i skrenu u stranu. Nije mu preostalo ni{ta drugo do da nastavi dalje. Do{ao je do jedne bolje osvetljene popre~ne ulice koja je sa obe strane zavojito nestajala u maglastoj ki{i, puna prigu{enih, sumornih, dre~avih svetle}ih znakova i reklama. U njoj je bilo mno{tvo vinara i zalagaonica od kojih su neke jo{ bile otvorene. Na ulici je bilo prili~no sveta koji je ùrno promicao pokraj [eveka ili ulazio u vinare i izlazio iz njih. Jedan ~ovek je leào na tlu, u slivniku, sa kaputom podignutim preko glave, leào na ki{i, zaspao, bolestan, mrtav. [evek se uàsnut upilji u njega, a onda i u okolne prolaznike, koji su odlazili svojim putem, uop{te se ne osvr}u}i. Dok je tu uko~no stajao, neko se zaustavi pokraj njega i zagleda mu se u lice, jedan niski, neobrijani ~ovek, iskrivljenog vrata, od svojih pedeset ili {ezdeset godina, sa crveno oivi~enim o~ima i bezubim ustima koja su se smejala. Stajao je i budalasto se cerekao krupnom, uàsnutom ~oveku, pokazuju}i drhtavom {akom ka njemu. "Odakle ti tolka kosurina, a, a, al ti je izrasla, odakle ti, je l?" nije prestajao da mumla. "Moè{ li... moè{ li mi re}i kako da stignem do Vesele ulice?" "Ja{ta, veselo, ja sam veseo, veselo je biti {vorc. Nego, je l ima{ jedan mali plavutak za pi}ence u ladnoj no}i? Ma, sigurno ima{ mali plavutak." On se prima~e. [evek ustuknu, videv{i pruènu {aku, ali ne razumeju}i. "Ajde, budi mi veseo, gospone, udeli jedan mali plavutak", mumlao je dalje ~ovek, bez pretnje ili preklinjanja, mehani~ki; usta su mu jo{ bila otvorena u budalasto cerenje, a {aka ispruèna. I [eveku sinu tog ~asa. Hitro je zavukao ruku u dèp, prona{ao ostatak novca, tutnuo ga u prosjakovu {aku i, hladan od straha, ali ne za samoga sebe, promakao pokraj ~oveka, koji je jo{ mumlao i poku{avao da ga uhvati za kaput. U{ao je na najblià otvorena vrata. Povrh njih stajao je natpis: 'Zalaganje i polovne stvari - najbolja prilika.' Obrev{i se unutra, sred mno{tvo pohabanih kaputa, cipela, {alova, pokvarenih instrumenata, razbijenih svetiljki, neobi~nog posu|a, kanistera, ka{ika, niski, starudija i drangulija, sa cenom na svakom komadu ovog sme}a, zaustavio se, poku{avaju}i da se pribere. "Traìte ne{to?" [evek ponovo postavi svoje pitanje. Vlasnik du}ana, crnomanjast ~ovek visok kao [evek, ali pogurenog drànja i veoma mr{av, podozrivo ga pogleda. "[ta }ete tamo?" "Traìm jednu osobu koja tamo ìvi." "Odakle ste?"

172

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Moram da stignem tamo, do Vesele ulice. Je li ona daleko odavde?" "Odakle ste, gospodine?" "Sa Anaresa, sa meseca", uzvrati [evek ljutito. "Moram da stignem do Vesele ulice sada, no}as." "Vi ste taj? Onaj nau~nik? [ta, do vraga, radite ovde?" "Beìm od policije! Ho}e{ li im re}i da sam ovde, ili }e{ mi pomo}i?" "Do vraga", re~e ~ovek. "Do vraga. Slu{ajte..." Zastao je, zaustio da kaè ne{to, pa ne{to drugo i kona~no re~e: "Samo produìte." A onda, u istom dahu, premda na izgled potpuno se predomisliv{i, dodade: "U redu. Zatvaram. Vodim vas tamo. êkajte. Do vraga!" Stao je da ne{to prebira po stra`njem delu radnje, a onda je pogasio svetla, izi{ao napolje sa [evekom, spustio metalne zastore, zaklju~ao ih, stavio katanac na vrata i krenuo o{trim korakom, rekav{i: "Ajmo!" Pro{li su izme|u dvadeset i trideset blokova, zalaze}i sve dublje u lavirint krivudavih ulica i uli~ica samog srca Starog Grada. Maglasta ki{a blago je padala kroz neravnomerno osvetljenu tminu, podsti~u}i smradove raspadanja, mirise vla`nog kamena i metala. Skrenuli su u jednu neosvetljenu i neobeleènu ulicu izme|u visokih, starih najamnih kasarni, u ~ijem su se prizemlju poglavito nalazili du}ani. [evekov vodi~ zaustavi se pred jednom od njih i pokuca na prozorski kapak; iznad vrata stajao je natpis: 'V. Maeda, Drogerija i galanterija.' Pro{lo je prili~no vremena pre no {to se ona otvori{e. Zalagaoni~ar stade da razgovara sa nekim unutra, pokaza jednom na [eveka, pa obojica u|o{e. Unutra ih je pustila jedna devojka. "Tuio je pozadi, hajdete", re~e ona, podigav{i pogled prema [eveku pri slaboj svetlosti koja je dopirala iz jednog stra`njeg hodnika. "Vi ste to, zna~i?" Glas joj je bio prigu{en i ùran; ona se neobi~no osmehnu. "Stvarno ste to vi?" Tuio Maeda bio je crnomanjast ~ovek u ~etrdesetim godinama, sa napetim, intelektualnim licem. Zatvorio je jednu knjigu u kojoj je ne{to pisao i hitro ustao u ~asu kada su oni u{li. Pozdravio je zalagaoni~ara po imenu, ali uop{te nije skidao pogled sa [eveka. "Do{ao u moj du}an traè}i put ovamo, Tuio. Kaè on je onaj, zna{, sa Anaresa." "Vi ste to, zar ne?" upita Maeda polako. "[evek. [ta radite ovde?" Posmatrao je [eveka uznemirenim, sjajnim o~ima. "Traìm pomo}." "Ko vas je poslao meni?" "Prvi ~ovek koga sam pitao. Ja ne znam ko si ti. Pitao sam ga kuda da po|em i on me je uputio tebi." "Zna li jo{ neko da ste ovde?" "Ne znaju da sam oti{ao. Sutra }e saznati." "Idi po Remeivija", re~e Maeda devojci. "Sedite, doktore [evek. Ispri~ajte mi, molim vas, {ta se zbiva."

173

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka [evek sede na jednu drvenu stolicu, ali nije otkop~ao kaput. Bio je toliko umoran da je drhtao. "Pobegao sam", re~e on. "Sa univerziteta, iz zatvora. Ne znam kuda da po|em. Mo`da je ovde svuda zatvor. Do{ao sam kod vas zato {to govore o niìm klasama, radni~kim klasama; pomislio sam, to li~i na moj narod. Ljudi koji se mogu me|usobno pomagati." "Kakvu vrstu pomo}i traìte?" [evek se napreè da se pribere. Osvrnuo se po maloj, prljavoj kancelariji, a onda pogledao Maedu. "Imam ne{to {to oni ho}e?" re~e on. "Jednu zamisao. Nau~nu teoriju. Do{ao sam na Uras sa Anaresa zato {to sam smatrao da ovde mogu da obavim posao do kraja i da objavim celu stvar. Nisam shvatao da je ovde svaka zamisao vlasni{tvo dràve. Ja ne radim za dràvu. Ne mogu da uzimam novac i stvari koje mi daju. @elim da odem odavde. Ali ne mogu natrag. I tako sam do{ao ovde. Vi ne èlite moju nauku, a mo`da ni vi ne volite svoju vladu." Maeda se osmehnu. "Ne, ne volim je. Ali ni moja vlada ne voli mene. Niste odabrali najbezbednije mesto gde }ete do}i; ni za vas ni za nas... Ali ne brinite. [ta je, tu je. Ve} }emo odlu~iti {ta nam valja ~initi." [evek uze bele{ku koju je na{ao u dèpu kaputa i pruì je Maedi. "Ovo me je dovelo. Je li to od nekoga koga poznaje{?" "'Pridruì se nama, tvojoj bra}i...' Ne znam. Moè biti. "Jeste li vi odonjani?" "Delimi~no. Sindikalisti, libertarijanci. Sara|ujemo sa tuvijanistima, savezom socijalisti~kih radnika, ali mi smo anticentralisti. Do{li ste u prili~no burnom trenutku, znate." "Rat?" Maeda klimnu. "Zakazane su demonstracije kroz tri dana. Protiv prisilne regrutacije, ratnih poreza, pove}anja cena hrane. U Nio Eseiji ima ~etiri stotine hiljada nezaposlenih, a oni vrtoglavo diù poreze i cene." Netremice je posmatrao [eveka sve vreme razgovora; sada, kao da je ispitivanje okon~ano, on odvrati pogled, zavaliv{i se u stolicu. "Ovaj grad je spreman na sve. [trajk je ono {to nam je potrebno, op{ti {trajk i masovne demonstracije. Kao [trajk devetog meseca koji je Odo predvodila", dodade on uz suvi, napeti osmeh. "Sada moèmo da iskoristimo jednu Odo. Ali ovoga puta nemaju mesec kojim bi nas kupili. Istera}emo pravdu ovde ili nigde." Ponovo je upravio pogled ka [eveku, a onda rekao blaìm glasom: "Znate li {ta je va{e dru{tvo zna~ilo nama, ovde, tokom poslednjih sto pedeset godina? Znate li da ljudi, kada èle da jedni drugima poèle sre}u, kaù: 'Neka se ponovo rodi{ na Anaresu!' Znati da on postoji, znati da ima jedno dru{tvo bez vlade, bez policije, bez ekonomskog izrabljivanja, da vi{e nikada ne mogu re}i da je posredi samo privid, opsena, san idealiste! Pitam se da li potpuno razumete za{to su vas dràli tako dobro skrivenog tamo na Ieu Eunu, doktore [evek? Za{to vam nikada nije bilo dopu{teno da se pojavite na nekom javnom mitingu? Za{to }e vam progoniti kao psi zeca onog ~asa kada ustanove da ste nestali? To nije samo stoga {to èle tu va{u zamisao. Ve} zato {to ste vi jedna zamisao. I to opasna. Zamisao anarhizma, otelotvorena. Koja hoda me|u nama."

174

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Onda ste dobili svoju Odo", re~e devojka svojim tihim, ùrnim glasom. Vratila se u prostoriju kada je Maeda govorio. "Uostalom, Odo je bila samo zamisao. Doktor [evek je dokaz." Maeda je }utao jedan minuta. "Dokaz koji se ne moè pokazati", re~e najzad. "Za{to?" "Ako ljudi doznaju da je on ovde, dozna}e i policija." "Neka samo do|u i poku{aju da ga se domognu", uzvrati devojka i osmehnu se. "Demonstracije }e biti potpuno nenasilne", re~e Maeda uz iznenadnu silovitost. "To je prihvatio ~ak i SSR!" "Ja to nisam prihvatila, Tuio. Ne}u dopustiti crnokaputa{ima da mi smrskaju lice ili prospu mozak. Ako primene silu, ja }u im uzvratiti istom merom." "[to im se onda ne pridruì{, ako ti se dopadaju njihovi metodi. Pravda se ne postiè silom!" "A mo} se ne postiè pasivno{}u." "Mi ne traìmo pomo}. Mi traìmo okon~anje mo}i! [ta vi kaète?" obrati se Maeda [eveku. "Sredstva su cilj. Odo je to govorila celog ìvota. Samo mir donosi mir, samo pravi~na delanja donose pravdu! Ne moèmo se u tom pogledu podvajati uo~i akcije!" [evek ga pogleda, pa devojku i najzad zalagaoni~ara koji je stajao pomno slu{aju}i kraj vrata. Zatim re~e umornim, tihim glasom: "Ako vam mogu biti od koristi, iskoristite me. Mo`da bih mogao da objavim izjavu o tome u nekim va{im novinama. Nisam do{ao na Uras da bih se krio. Ako svi ljudi budu znali da sam ovde, mo`da }e se vlada upla{iti od toga da me javno uhapsi? Ne znam." "Tako je!" re~e Maeda. "Razume se." Tamne o~i zasija{e mu od uzbu|enja. "Gde je, do vraga, Remeivi? Javi se njegovoj sestri, Siro, i reci joj da ga prona|e i po{alje ovamo... Napi{ite za{to ste do{li ovamo, pi{ite o Anaresu, napi{ite za{to se ne prodajete vladi, pi{ite {ta vam drago... mi }emo to objaviti. Siro! Zovi i Mesitea... Sakri}emo vas, ali }emo, tako mi Boga, staviti do znanja svakom ~oveku u A-Iou da ste ovde, da ste sa namam!" Re~i su samo tekle iz njega, {ake su mu se trzale dok je govorio, a i ùrno je kora~ao napred-nazad po prostoriji. "A onda, posle demonstracija, posle {trajka, vide}emo. Mo`da }e stvari tada biti druga~ije! Mo`da vi{e ne}ete morati da se krijete!" "Mo`da }e se vrata svih zatvora otvoriti", re~e [evek. "Dobro, dajte mi malo papira, pisa}u." Devojka po imenu Siro mu pri|e. Osmehnuv{i se, ona se pognu kao da mu se klanja, pomalo boja`ljivo, ali doli~no, i poljubi ga u obraz; zatim izi|e. Dodir njenih usana bio je hladan i on ga je jo{ dugo ose}ao na obrazu. Proveo je jedan dan u potkrovlju jedne najamne kasarne u Veseloj ulici, a zatim dve no}i i jedan dan u nekom podrumu ispod du}ana za promet polovnim name{tajem, u neobi~nom, tamnom mestu, punom praznih okvira za ogledala i slomljenih krevetskih okvira. Pisao je. Donosili su mu to {to je pisao, od{tampano, kroz samo nekoliko ~asova:

175

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka najpre u novinama Moderno doba, a kasnije, po{to je redakcija Modernog doba zatvorena, a urednici pohap{eni, kao letke {tampane u ilegalnoj {tampariji, zajedno s planovima i podsticajima za demonstracije i op{ti {trajk. Nije ~itao ono {to je napisao. Samo je povr{no slu{ao Maedu i ostale koji su mu opisivali odu{evljenje sa kojim su novine ~itane, sve {ire prihvatanje plana za {trajk, utisak koji }e njegovo pisustvo na demonstracijama ostaviti u o~ima sveta. Kada bi ga ostavili nasamo, on bi ponekad uzimao malu bele`nicu iz dèpa na ko{ulji i posmatrao {ifrovane bele{ke i jedna~ine Op{te temporalne teorije. Gledao je u njih, ali nije bio u stanju da ih pro~ita. Nije ih shvatao. Odloìo bi tada ponovo bele`nicu i ostajao da sedi, zagnjuriv{i glavu u {ake. Anares nije imao zastavu kojom bi se moglo mahati, ali na plakatima koji su najavljivali op{ti {trajk i na plavim i belim zastavicama sindikalista i socijalisti~kih radnika bilo je mno{tvo znakova doma}e izrade koji su prikazivali zeleni Krug @ivota, stari simbol odonjanskog pokreta od pre dve stotine godina. Sve zastave i svi znaci gizdavo su blistali na suncu. Bilo je dobro na}i se napolju, posle svih onih soba sa zaklju~anim vratima, skrovi{ta. Dobro je bilo kora~ati, njihati rukama, udisati bistar vazduh proletnjeg jutra. Biti me|u takvim mno{tvom ljudi, sred tako ogromne mase, me|u hiljadama koji su skupa mar{irali, ispunjavaju}i sve bo~ne ulice kao i prostranu aveniju kojom su stupali, delovalo je zastra{uju}e, ali ga je i ispunjavalo uzbu|enjem. Kada bi zapevali, uzbu|enje i strah pretvarali bi se u slepo ushi}enje; o~i bi mu se tada ispunile suzama. Bilo je to duboko, u dubokim ulicama, umek{ano otvorenim vazduhom i udaljeno{}u, nerazlu~ivo, silno, to uspenje hiljadu glasova u jednu pesmu. Pevanje ~eonog dela mar{a, daleko uz ulicu, kao i neizmernog mno{tva koje je stupalo pozadi, nije bilo uskla|eno zbog udaljenosti koju je zvuk morao da prevali, tako da je stalno izgledalo da melodija zaostaje i sustiè samu sebe, poput kanona, i da se svi delovi pesme pevaju istovremeno, u istom trenutku, iako su svi peva~i pevali normalno pesmu, od po~etka do kraja. Nije poznavao njihove pesme, ve} je samo slu{ao i prepu{tao se muzici da ga nosi, sve dok sa ~ela nije u nizu naizmeni~nih talasa doplovila niz veliku, sporu reku ljudi jedna melodija koju je poznavao. Podigao je glavu i zapevao sa ostalima, na vlastitom jeziku, kako ju je nau~io: himna ustanka. Pevao ju je na ovim ulicama, pre dve stotine godina, isti ovaj narod, njegov narod. O, mo}na svetlosti dana, probudi nas sve rano! Tama }e biti odagnana, obe}anje odràno Ljudi u redovima oko [eveka utonu{e u ti{inu da bi ga ~ulil i on zapeva iz sveg glasa, osmehuju}i se, stupaju}i napred sa njima.

176

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Na trgu Kapitol iskupilo se mo`da stotinu hiljada ljudskih bi}a, ili ~ak dvostruko toliko. Pojedinci, poput ~estica iz atomske fizike, nisu se mogli izbrojati, njihov poloàj se nije mogao ustanoviti, niti im se pona{anje moglo predvideti. Pa ipak, kao masa, ta ogromna masa ~inila je upravo ono {to su od nje o~ekivali organizatori {trajka: okupljala se, stupala u poretku, pevala, ispunjavala trg Kapitol i sve okolne ulice, stajala u svojoj neizbrojivosti nemirna, ali i strpljiva pri blistavom sjaju podnevnog sunca, slu{aju}i govornike, ~iji su pojedina~ni glasovi, neprirodno poja~ani, odzvanjali i odjekivali, odbijaju}i se od obasjanih pro~elja Senata i Upravni{tva, {i{te}i i pi{te}i povrh neprekidnog, mekog, ogromnog mrmljanja same gomile. Na trgu je sada stajalo vi{e ljudi nego {to ih je ìvelo u Abenaju, pomisli [evek, ali ta pomisao bila je besmislena, poku{aj da se izmeri neposredno iskustvo. Stajao je sa Maedom i ostalima na stepeni{tu Upravni{tva, pred stubovima i visokim bronzanim vratima, i gledao preko ustreptalog, tmastog polja, slu{aju}i, ba{ kao i oni, govornike: nije ih slu{ao i shvatao u smislu u kome pojedina~ni razum opaà i shvata, ve} pre kao {to ~ovek gleda i slu{a vlastite misli, ili kao {to jedna misao opaà i shvata sebe. Kada je on progovorio, to govorenje malo se razlikovalo od slu{anja. Nije ga pokretala nikakva svesna volja, nije bilo samosvesti u njemu. Mogostruki odjeci njegovog glasa iz dalekih zvu~nika i sa kamenih pro~elja masivnih zgrada malo su ga, me|utim, remetili, nagone}i ga da povremeno okleva i da govori sasvim polako. Ali nikada nije oklevao zato {to bi ostao bez re~i. Govorio je ono {to je njima bilo na umu, u njihovom bi}u, iako nije kazao ni{ta vi{e nego {to je ranije govorio iz svoje izdvojenosti, iz samog sredi{ta vlastitog bi}a, pre mnogo vremena. "Ono {to nas upu}uje jedne na druge jeste na{a patnja. To nije ljubav. Ljubav se ne pokorava umu i pretvara se u mr`nju kada se na|e u stisci. Veza koja nas spaja nadrasta svaki izbor. Mi smo bra}a. Bra}a smo po tome {ta delimo. Po bolu koji svako od nas mora sam da trpi, po gladi, po siroma{tvu, po nadi, po tome se poznaje na{e bratstvo. Mi to znamo zato {to smo morali da nau~imo. Znamo da jedino moèmo od samih sebe da o~ekujemo pomo}, da se nijedna ruka ne}e pruìti da nas izbavi ako je sami ne pruìmo. A {aka koju pruàte je prazna, ba{ kao i moja. Nemate ni{ta u {aci. Ne posedujete ni{ta. Niste vlasnik ni~ega. Slobodni ste. Sve {to imate jeste ono {to sami jeste i {to dajete. Ja sam ovde zato {to vi u meni vidite obe}anje, obe}anje koje smo dali pre dve stotine godina u ovom gradu, odràno obe}anje. Odràli smo ga, na Anaresu. Nemamo ni{ta drugo do svoju slobodu. Nemamo nikakvih zakona do samo jedno na~elo me|usobne pomo}i pojedinaca. Nemamo nikakvu vladu, do samo jedno na~elo slobodnog udruìvanja. Nemamo dràva, nemamo nacija, nemamo predsednika, nemamo premijera, nemamo {efova, nemamo generala, nemamo poglavara, nemamo bankara, nemamo vlastelu, nemamo nadnice, nemamo dobrotvornost, nemamo policiju, nemamo vojnike, nemamo ratove. A ni mnogo drugoga nemamo. Mi delimo, a ne posedujemo. Kod nas ne vlada blagostanje. Niko od nas nije bogat. Niko od nas nije mo}an. Ako je to Anares koji èlite, ako je to budu}nost koju traìte, onda vam kaèm da morate do}i praznih {aka. Morate tamo do}i sami, nagi, kao {to dete dolazi na svet, u

177

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka svoju budu}nost, bez pro{losti, bez ikakvog vlasni{tva, potpuno zavisno od drugih ljudi za ìvot. Ne moète uzeti ono {to niste dali, a morate dati sebe. Ne moète kupiti revoluciju. Ona je ili u va{em duhu ili nije nigde." Dok je zavr{avao govor, reska buka policijskih helikoptera koji su se pribliàvali po~e da mu nadja~ava glas. Odmakao se od mikrofona i podigao pogled, za~kiljiv{i zbog sunca. Kako je najve}i deo okupljene mase u~inio isto, kretnja njihovih glava i {aka nalivakovala je na prelaz vetra preko suncem obasjanog ìtnog polja. Grmljavina rotiraju}ih elisa letelica u ogromnoj kamenoj kutiji trga Kapitol ubrzo je postala nepodno{ljiva, ~egrtanje i tutnjava sli~ni glasu kakvog ~udovi{nog robota. Ova buka sasvim je prigu{ila {tektanje mitraljeza sa helikoptera. âk i kada je bu~nost gomile prerasla u pravi mete`, i dalje se kroz njega moglo ~uti ~egrtanje helikoptera, bezumni urlik oru`ja, besmislen zbor. Vatra sa helikoptera bila je usredsre|ena na ljude koji su stajali najbliè stepeni{tu Upravni{tva. Natkriven trem sa stubovima du` zdanja pruào je neposredno pribeì{te onima na stepeni{tu i samo nekoliko sekundi kasnije taj prostor je ve} bio dupke ispunjen. Buka gomile, koja je u panici poku{avala da se domogne neke od osam ulica {to su vodile sa trga, postala je pravi huk, sli~an fijuku velikog vetra. Helikopteri su se nalazili na maloj visini, ali se nije moglo razabrati da li su prestali sa vatrom ili se sa njih jo{ puca: mrtvi i ranjeni u gomili bili su odve} pripijeni uz ostale, tako da nisu mogli pasti. Vrata Upravni{tva, okovana bronzom, popustila su uz tresak koji niko nije ~uo. Ljudi su nahrupili ka njima, gaze}i jedni preko drugih, da bi se domogli zaklona, da bi umakli metalnoj ki{i. Nagrnuli su na stotine u visoke mermerne dvorane; neki se odmah skloni{te u prva pribeì{ta koja su ugledali, drugi pohita{e dalje kroz zdanje da se domognu stra`njih izlaza, dok su tre}i ostali unutra da porazbijaju ono {to mogu pre no {to vojnici stignu. Kada su ovi kona~no do{li, mar{iraju}i u svojim urednim, crnim kaputima uz stepeni{te me|u poginulim mu{karcima i ènama i onima na umoru, na{li su na visokom, sivom, ugla~anom zidu velikog predvorja jednu re~ ispisanu u visini ~ovekovih o~iju {irokim tragom krvi: DOLE. Osuli su paljbu u poginulog koji je leào najbliè zidu, a kasnije, kada je ponovo zaveden red u Upravni{tvu, re~ je oprana sa zida vodom, sapunom i krpama, ali je ipak ostala; bila je izgovorena; imala je smisao. Shvatio je da ne moè dalje sa svojim sadrugom koji je bivao sve slabiji, po~inju}i da posr}e. Nigde se drugde nije moglo po}i osim {to dalje od trga Kapitol. Tako|e se nigde nije moglo zastati. Masa se dva puta okupljala u bulevaru Mese, poku{avaju}i da obrazuje front pred policijom, ali iza kordona policajaca i{la su vojna oklopna kola i potiskivala ljude napred, ka Starom Gradu. Crnokaputa{i nisu ni u jednom od ta dva navrata pucali, ali se pu{~ana paljba mogla ~uti iz drugih ulica. ângrtavi helikopteri kruìli su iznad ulica, podiù}i se i spu{taju}i; njima se nikako nije moglo uma}i.

178

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Sadrug mu je roptavo disao, s mukom hvataju}i vazduh dok se upinjao da kora~a. [evek ga je napola nosio ve} nekoliko blokova i oni su sada bili poprili~no iza glavnine mase. Nije bilo nikakve svrhe poku{avati da je stignu. "Evo, sedi ovde", re~e on ~oveku i pomoè mu da se spusti na gornji stepenik ulaza u podrum nekakvog stovari{ta, preko ~ijih je spu{tenih prozorskih kapaka krupnim slovima stajalo ispisano kredom: [TRAJK. Si{ao je do podrumskih vrata i poku{ao da ih otvori; bila su zaklju~ana. Sva vrata su bila zaklju~ana. Vlasni{tvo je bilo privatno. Uzeo je komad gaznog kamena koji se odvalio sa ugla jednog stepenika i njime stao da udara po kvaki i katancu, ne ~ine}i to ni kri{om, niti osvetni~ki, ve} uz samopouzdanje ~oveka koji otvara vlastita ulazna vrata. Pogledao je unutra. Podrum je bio pun nekih sanduka, ali unutra nije bilo nikoga. Pomogao je sadrugu da si|e niz stepenice, zatvorio vrata za njima i rekao: "Sedi ovde; lezi, ako ho}e{. Vide}u da li negde ima vode." U podrumu, koji je o~igledno pripadao nekom hemijskom stovari{tu, nalazio se niz praonika, kao i protivpoàrni cevovodni sistem. Iz jedne cevi curila je voda i on je to iskoristio da ~oveku opere {aku i pogleda mu ranu. Bilo je r|avije nego {to je mislio. Mora da ju je pogodilo vi{e metaka, budu}i da su mu dva prsta bila otkinuta, a dlan i zglob razmrskani. Krzvavi komadi slomljene kosti {tr~ali su poput ~a~kalica. ôvek je stajao nedaleko od [eveka i Maede kada su helikopteri osuli paljbu i, pogo|en, zateturao se prema [eveku, pruìv{i ruke ka njemu u potrazi za osloncem. [evek ga je pridràvao jednom rukom sve vreme bekstva kroz Upravni{tvo; dvojica su lak{e mogla ostati na nogama nego jedan u prvim trenucima mahnite pometnje. U~inio je {to je mogao da zaustavi krvarenje, podvezav{i mu ruku i previv{i, ili bar prekriv{i, uni{tenu {aku; tako|e ga je odveo da popije malo vode. Nije mu znao ime; sude}i po beloj traci preko mi{ice, bio je to aktivista Saveza socijalisti~kih radnika; izgledao je kao da je [evekovih godina, ~etrdeset, ili ne{to stariji. U industrijskim postrojenjima na Jugozapadu [evek je vi|ao znatno teè ranjenike od njega, stradale pri nesre}nim slu~ajevima, i tada je nau~io da ljudi mogu da izdrè i preìve neverovatno te{ke povrede i bolove. Ali tamo su oni imali negu. Postojao je hirurg koji je vr{io amputacije, bilo je plazme kao nadoknade za gubitak krvi, kao i postelje gde se moglo le}i. Seo je na pod pokraj ~oveka, koji je sada leào polusvestan u {oku, i pogledao okolo po naslaganim sanducima, izme|u kojih su se pruàli duga~ki, tamni prolazi; beli~ast sjaj dnevne svetlosti dopirao je sa prozorskih proreza sa re{etkama du` uli~nog zida, tavanicom su se pruàle bele pruge {alitre, a pra{njavi, cementni pod bio je prekriven otiscima ~izama radnika i to~kovima kolica. Pre jedan sat stotine hiljada ljudi pevalo je pod otvorenim nebom; a sada se dva ~oveka kriju u podrumu. "Vi ste dostojni prezira", re~e [evek na praviku svom sadrugu. "Nikada ne}ete biti slobodni." Blago je dodirnuo ~ovekovo ~elo; bilo je hladno i znojavo. Nakratko mu je olabavio podvez, zatim ustao, pre{ao mra~nim podrumom do vrata i izi{ao na ulicu. Pro{la je kolona oklopnih kola. Nailazili su retki u~esnici demonstracija, ùrno, pognutih glava, kre}u}i se neprijateljskom teritorijom. [evek je poku{ao da zaustavi dvojicu, ali je

179

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka tek tre}i zastao. "Potreban je lekar, dole je jedan ranjenik. Moè{ li poslati ovamo nekog lekara?" "Bolje ga izvedi napolje." "Pomozi mi da ga nosim." ôvek pohita dalje. "Dolaze ovamo", doviknu mu preko ramena. "Bolje izi|ite." Niko vi{e nije pro{ao, a onda [evek ugleda, daleko niz ulicu, stroj crnokaputa{a. Vratio se u podrum, zatvorio vrata, oti{ao do ranjenika i seo na pra{njavi pod. "Pakao", re~e on. Posle izvesnog vremena izvadio je malu bele`nicu iz dèpa na ko{ulji i stao da prou~ava zabele{ke. Po podne, kada je oprezno provirio napolje, video je sa druge sgrane ulice postavljena oklopna kola, kao i jo{ dvoja, okrenuta u suprotnom smeru, kod obli`nje raskrsnice. To je obja{njavalo uzvike koji su po~eli da se ogla{avaju: zacelo su posredi vojnici koji izdaju nare|enja jedni drugima. Atro mu je jednom objasnio kako to dejstvuje, kako narednici mogu da izadaju zapovesti redovima, kako poru~nici mogu da izdaju zapovesti redovima i narednicima, kako kapetani... i tako dalje i tako dalje sve do generala, koji mogu da izdaju nare|enja svima ostalima, a ne moraju da ih primaju ni od koga, osim od vrhovnog zapovednika. [evek je slu{ao obja{njenje uz nevericu i odbojnost. "I to nazivate organizacija?" upitao je on. "âk disciplina? Ali to nije ni jedno ni drugo. Posredi je mehanizam prinude koji je izuzetno nedelotvoran, kao nekakva parna ma{ina iz sedmog hiljadugodi{ta! [ta se moè u~initi takvim krutim i krhkim ustrojstvom {to bi bilo vredno truda?" To je Atrou pruìlo priliku za raspravu o vrednosti ratovanja kao tla na kome ni~u hrabrost i mu{kost, a vene sve {to nije doraslo za to, ali ve} sam pravac takvog razmi{ljanja primorao ga je da prizna delotvornost gerile, organizovane odozdo, samodisciplinovane. "Ali to dejstvuje jedino ako ljudi misle da se bore za ne{to {to pripada njima... zna{, za svoje domove, neku zamisao i sli~no", uzvrati je starac. [evek je odustao od dalje rasprave. Sada ju je nastavio, u sve gu{}oj tami podruma me|u naslaganim sanducima neobele`nih hemikalija. Objasnio je Atrou da kona~no shvata za{to je vojska ba{ ovako organizovana. Odista je tako bilo nu`no. Nikakav razuman oblik organizacije ne bi sluìo toj svrsi. On naprosto nije bio razumeo da je ta svrha da se omogu}i mu{karcima sa ma{inkama da ubijaju nenaoruàne mu{karce i ène lako i u velikom broju kada im se to naloì. Ono {to jo{ jedino nije uspevao da razabere bilo je kakve veze sa svim tim imaju hrabrost, mu{kost ili doraslost. Povremeno se obra}ao i svom sadrugu, kako se smrkavalo. ôvek je sada leào otvorenih o~iju; dva puta je zajecao na na~in koji je uzbudio [eveka, detinje, strpljivo. Preduzeo je sr~an napor da ne klone i nastavi da kora~a, sve vreme dok su bili u prvoj panici mase {to ih je nagonila u Upravni{tvo, pa kroz njega, da bi potom tr~ali, a zatim i{li korakom ka Starom Gradu; drào je ranjenu {aku pod kaputom, stisnutu uz bok, upinju}i se koliko je mogao da ide dalje i da ne zadràva [eveka. Kada je drugi put zaje~ao, [evek ga je uzeo za zdravu {aku i pro{aputao: "Nemoj. Nemoj. Tiho, brate",

180

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka samo zato {to nije mogao da podnese da slu{a ~ovekove bolove, a da pri tom ne bude u stanju i{ta da u~ini za njega. ôvek je verovatno pomislio da ga [evek uti{ava kako se ne bi odali policiji, jer je slaba{no klimnuo i ~vrsto stisnuo usne. Njih dvojica izdràla su tu tri no}i. Sve to vreme ~ula se sporadi~na borba u okolnom podru~ju, a vojna blokada ostala je naspram tog bloka bulevara Mese. Okr{aj se nikada nije sasvim primakao, a i u sastavu blokade bilo je premnogo vojnika, tako da dva ~oveka u skloni{tu uop{te nisu imala prilike da izi|u napolje, ukoliko ne bi èlela da se predaju. Jednom, kada mu je sadrug bio budan, [evek ga upita: "Kada bismo izi{li pred policiju, {ta bi oni u~inili sa nama?" ôvek se osmehnu i pro{apta: "Ubili bi nas." Kako je satima unaokolo bilo pu{~ane vatre, u blizini i podalje, a povremeno se ~ula i poneka sna`na eksplozija, kao i ~egrtanje helikoptera, njegova pretpostavka izgledala je sasvim osnovana. Razlozi za njegov sme{ak bili su manje jasni. Umro je usled gubitka krvi te no}i, dok su leàli jedan uz drugoga, da bi se zagrejali, na du{eku koji je [evek na~inio od slame {to je sluìla kao ambalaà u paketima. Ve} se ukrutio kada se [evek probudio; ovaj se pridigao i stao da oslu{kuje ti{inu u velikom, mra~nom podrumu, napolju na ulici i u celom gradu, ti{inu smrti. 10. ANARES @eleznica je na Jugozapadu poglavito i{la nasipima metar ili vi{e iznad ravnice. Na tim uzdignu}ima dolazilo je do manjeg taloènja pra{ine, a i putnici su odozgo imali bolji pregled na okolnu pusto{. Jugozapad je bio jedini od osam podeoka Anaresa na kome nisu postojale zema{nije koli~ine vode. Na krajnjem jugu leti bi dolazilo do obrazovanja mo~vara zahvaljuju}i polarnim otapanjima; u smeru polutara nalazila su se samo plitka lu`nata jezera u ogromnim slanim udubinama. Nije bilo planina; na svakih stotinak kilometara lanac bregova pruào bi se u pravcu sever-jug; bila su to gola, ispucala uzvi{enja, koja su klimatski uslovi pretvorili u grebenje i {iljkove. Brda su bila isprugana ljubi~astom i crvenom bojom, a na pro~eljima grebenova rasla je, u vrletnim sunovratima sivozelenog, kamena mahovina, biljka koja je uspevala i pri izuzetnoj toploti, hladno}i, su{nosti i vetru, tvore}i pravougaone {are sa slojevima pe{~anog kamena. Svekoliki okolni predeo znao je samo za tamnosme|u boju, koja se pretapala u beli~astu na mestima gde su slane udubine leàle dopola prekrivene peskom. Retki olujni oblaci kretali su se povrh ravnice, izrazito beli spram ruì~astog neba. Oni, me|utim, nisu donosili ki{u, ve} samo senku. Nasip i sjajna pruga pruàli su se pravo iza {inskog kamiona sve do ruba vidnog polja, ba{ kao i ispred. "Ni{ta drugo ne moè{ da uradi{ sa Jugozapadom", re~e voza~, "do da pre|e{ preko njega." Saputnik mu ni{ta nije odgovorio, budu}i da je zaspao. Glava mu se njihala u ritmu vibriranja motora. Ogrubele od rada i pocrnele od promzlina, {ake su mu mlitavo po~ivale na bedrima; njegovo opu{teno lice bilo je izborano i tu`no. Stopirao je u Bakarnoj Planini, a kako nije bilo drugih putnika voza~ ga je zamolio da pre|e u kabinu

181

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka da bi mu pravio dru{tvo. Zaspao je ~im je seo. Voza~ bi ga pogledao s vremena na vreme, razo~arano, ali sa naklono{}u. Video je toliko iznurenih ljudi poslednjih godina da mu je to stanje sada izgledalo normalno. U pozno popodne ~ovek se probudio i po{to je neko vreme piljio u pustinju, upita: "Uvek sam putuje{ ovuda?" "Poslednje tri, ~etiri godine." "Je l' ti se nekad desio kvar?" "Nekoliko puta. Ima mnogo hrane i vode u ormani}u. Jesi l' gladan, kad smo ve} kog toga?" "Nisam jo{." "Po{alju servisna kola iz Samotnog kroz dan ili dva." "To je naredno naselje?" "Tako je. Hiljadu sedam stotina kilometara od Rudnika Sedep do Samotnog. Najve}a razdaljina koju treba pre}i izme|u dva susedna grada na Anaresu. Vozim ovde ve} jedanaest godina." "Nisi se umrorio?" "Nisam. Volim kad sam obavljam posao." Putnik klimnu u znak saglasnosti. "A i jednoli~no je. Meni se to dopada; ~ovek moè da razmi{lja. Petnaest dana vozim, a petnaest sam sa ortakom u Novoj Nadi. I tako iz godine u godinu; a tu su uvek su{a, glad. Ni{ta se ne menja, ovde stalno vlada su{a. Volim ovu liniju. Dodaj mi vodu, molim te. Hladnjak je pozadi ispod ormani}a." Obojica su otpila dobar gutljaj iz boce. Voda je imala bljutav, lu`nat ukus, ali je bila hladna. "Ah, ba{ prija!" re~e zahvalno putnik. On odloì bocu u hladnjak, vrati se na svoje sedi{te u prednjem delu kabine i protegli se, oduprev{i se {akama o krov vozila. "Zna~i, ima{ ortaka", re~e on. U na~inu na koji je to kazao postojala je izvesna jednostavnost koja se dopala voza~u, i on uzvrati: "Osamnaest godina." "Tako re}i na po~etku." "Prokletstvo! Slaèm se! To je ono {to neki ne vide. Al evo kako ja gledam na stvari: ako u mladim godinama ima{ dovoljno odnosa, onda i najvi{e dobija{ od seksa, ali i shvati{ da ti je to, u stvari, sve manje-vi{e isto. Premda silno! No, ono {to je razli~ito nije sam seks, ve} uvek druga osoba. A osamnaest godina je stvarno tek po~etak da bi se shvatila ova razlika. Ili bar da bi poku{ao da shvati{ neku ènu. Jedna èna, me|utim, ne}e nikad dopustiti da joj mu{karac predstavlja takvu zagonetku, ali mo`da se one pretvaraju... U svakom slu~aju, u tome je ~ar. Zagonetke, pretvaranja i sve ostalo. Raznovrsnost. Ali raznovrsnost se ne sti~e samo {vrljanjem unaokolo. Ja sam ti kao mlad pro{o Anares uzdu` i popreko. Vozio sam u sve podeoke. Bavio sam se seksom sigurno sa stotinu devojaka u raznim mestima. I postalo mi dosadno. Vratio sam se onda ovde i sada kre}em na put svake tri dekade, iz godine u godinu, stalno istom pustinjom u kojoj ne moè{ da razlikuje{ dva susedna pe{~ana brega i sve ti je tako tri hiljade kilometara ma gde pogledao; posle se vra}am ku}i istom ortaku... i uop{te mi nije dosadno. Ono {to

182

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka ti je zanimljivo nije da ~esto menja{ mesta, ve} da pridobije{ vreme na svoju stranu. Da radi{ sa njim, a ne protiv njega." "Ba{ tako", re~e putnik. "Gde ti je ortak?" "Na Severoistoku. Ve} ~etiri godine." "Predugo", uzvrati voza~. "Trebalo je da vas postave zajedno." "Ne tamo gde sam ja bio." "A gde je to?" "Lakat, pa Velika Dolina." "ûo sam o Velikoj Dolini." Pogledao je sada putnika uz po{tovanje koje zavre|uje preìveli. Zapazio je suv izgled ~ovekove potamnele koè, svojevrsnu istro{enost koja kao da je sezala do samih kostiju; video je to isto svojstvo i kod ostalih koji su pro{li kroz godine gladi u Pra{ini. "Nije trebalo da po svaku cenu odràvamo ta postrojenja." "Bili su nam potrebni fosfati." "Ali kaù da su postrojenja i dalje radila ~ak i po{to je voz sa hranom bio zaustavljen u Portalu, tako da su ljudi skapavali od gladi na poslu. Samo bi se malo sklonili u stranu, legli na zemlju i skon~ali. Je l' stvarno tako bilo?" ôvek klimnu. Ni{ta nije rekao. Voza~ nije vi{e navaljivao, ve} re~e posle izvesnog vremena: "Pitam se {ta bih uradio da je moj voz ikada napadnut." "To se nije dogodilo?" "Nije. Stvar je u tome {to ne prevozim hranu; najvi{e po jedan tovar, za Gornji Sedep. Moj teret je ruda. Ali ako bih dobio hranu, pa me potom zaustavili, {ta bih u~inio? Smakao ih i odvezao hranu gde je predvi|eno? Ali, prokletstvo, zar bi ti smakao decu, starce? Oni postupaju r|avo, ali zar }e ih ubiti zbog toga? Ne znam!" Prave, blistave {ine promicale su pod to~kovima. Oblaci na zapadu tvorili su velike, drhtave prikaze na ravnici, seni snova o jezerima koja su tu iskopnela pre deset miliona godina. "Jedan sindik, ~ovek koga sam godinama poznavao, u~inio je upravo to, severno odavde, {ezdeset {este. Poku{avali su da otka~e vagon sa ìtom sa njegovog voza. Krenuo je vozom unazad, ubio dvojicu pre no {to su ra{~istili prugu, bili su kao crvi u crknutoj ribi, zbijeni, kazao je. Osam stotina ljudi ~eka taj vagon ìta, rekao je, i koliko }e njih umreti ako ga ne dobiju? Vi{e nego dvojica, mnogo vi{e. Izgleda tako da je bio u pravu. Ali, proklestvo! Ne mogu se stvari tako ra~unati. Ne znam da li je pravo brojati ljude kao {to se broje brojke. Ali, sa druge strane, {ta u~initi? Koje bi ubio?" "Druge godine u Laktu pravio sam radne spiskove, kada je sindikat tvornice smanjio sledovanja. Ljudi koji rade {est sati u postrojenju dobijaju puna sledovanja, {to je jedva bilo dovoljno za tu vrstu posla. Ljudi sa pola radnog vremena dobijaju tri ~etvrtine sledovanja. Ukoliko bi biili bolesni ili preslabi za rad, dobijali bi samo polovinu. A sa pola sledovanja nije nimalo bilo lako. Nisi se mogao vratiti na posao. Jedva da si nekako preìvljavao. Trebalo je da ja odredim ko }e dobijati pola sledovanja, i to me|u onima koji su ve} bili bolesni. Ja sam radio puno vreme, osam, deset ~asova

183

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka ponekad, za stolom, tako da sam dobijao puno sledovanje: zasluìo sam ga time {to sam sastavljao spisak onih koji }e gladovati." ôvekove svetle o~i pogleda{e napred u suvu svetlost. "Kao {to si kazao, morao sam da brojim ljude." "Napustio si posao?" "Da, napustio sam ga. Oti{ao sam u Veliku Dolinu. Ali neko drugi je preuzeo pravljenje spiskova u postrojenjima u Laktu. Uvek postoji neko ko je voljan da pravi spiskove." "Ne valja", re~e voza~, upiljiv{i se smrknuto u blesak pred njima. Sme|e lice i glava bili su mu li{eni kose; nimalo je nije ostalo izme|u obraza i zatiljka, iako je tek bio u sredini ~etvrdesetih godina. Imao je sna`no, ~vrsto i nedu`no lice. "Nipo{to ne valja. Trebalo je da zatvore postrojenja. Ne moète traìti od ~oveka da to ~ini. Pa zar mi nismo odonjani? ôveku moè da padne mrak na o~i, u redu. Upravo se to dogodilo sa ljudima koji su nasrnuli na vozove. Bili su gladni, deca su bila gladna, i to dugo gladna, a hrana prolazi kraj vas, ali nije za vas, pada vam mrak na o~i i vi poseète za njom. Isto je i sa onim prijateljem: ljudi su stali da rasturaju voz koji je on vozio, pao mu je mrak na o~i i krenuo je unazad. Nije ni{ta brojao. Bar ne tada! Kasnije, mo`da. Zato {to mu se smu~ilo kada je video {ta je u~inio. Ali to {to su tebe naterali da radi{, da odre|uje{ ko }e da ìvi, a ko }e da umre, to nije posao koji iko ima prava da vr{i, niti da zahteva od nekoga da ga obavlja." "Bilo je to r|avo vreme, brate", re~e putnik blago, posmatraju}i blistavu ravnicu po kojoj su se seni vode talasale i mre{kale na vetru. Stari, teretni diriàbl prejezdio je planine i ukotvio se na aerodromu na Bubre`noj Planini. Tri putnika su se iskrcala. U istom trenutku kada je poslednji od njih kro~io na tle, ono je salo da se dìlita i propinje. "Zemljotres", primeti ovaj; bio je to me{tanin koji se vratio ku}i. "Prokletstvo. Pogledajte samo tu pra{inu! Jednog dana }emo se spustiti ovde, ali vi{e ne}e biti nikakve planine." Dvojica putnika odlu~ila su da sa~ekaju na utovar kamiona, kako bi se povezla njima. [evek je re{io da krene pe{ice, zato {to mu je me{tanin kazao da je âkar udaljen samo {est kilometara niz planinu. Put se spu{tao u duga~kim krivinama sa kratkim usponom na kraju svake. Padina koja se uzdizala levo od puta i ona koja se spu{tala desno bile su gusto prekrivene {ipra`jem holuma; nizovi visokih holumovih stabala, koja su se nalazila na pravilnom me|usobnom razmaku, {to je stvaralo utisak da su tu zasa|ena, sledili su ìle podzemne vode du` planinskih obronaka. Na vrhu jednog uspona [evek ugleda bistro zlato sun~evog zalaska povrh tamnih, naboranih brda. Ovde nije bilo nikakvog drugog znamenja ~ove~anstva osim samog puta, koji je ponirao u senku. U ~asu kada je pogledao nadole, vazduh je malo zatutnjao i on oseti neku neobi~nost; ne potres, ne drhtaj, ve} svojevrsno pomaknu}e, uverenje da stvari nisu kako treba. Zavr{io je korak koji je zapo~eo i tlo mu se na{lo pod stopalom. Nastavio je; put se i dalje postojano pruào. Nije se na{ao u opasnosti, ali jo{ nijednom, u bilo kojoj opasnosti, nije se toliko osetio blizu smrti. Smrt je bila u njemu, pod njim; sama zemlja postala je nesigurna,

184

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka nepouzdana. Postojano, pouzdano, to je samo obe}anje koje daje ljudski um. [evek oseti hladan, bistar vazduh u ustima i plu}ima. Oslu{nuo je. Negde daleko dole, u senkama, hu~ao je planinski brzak. Stigao je u âkar u pozni sumrak. Nebo je bilo tamnoljubi~asto iznad crnih hrbata. Uli~ne svetiljke sjale su jarko i samotno. Pro~elja ku}a izgledala su kao u obrisima pri toj ve{ta~koj rasveti, a divljina {to se pruàla iza njih bila je tmasta. Postojalo je mno{tvo praznog prostora, mnogo pojedina~nih ku}a: stara varo{, kraji{ka varo{, izvojena, ra{trakana. Neka èna koju je [evek susreo pokazala mu je put do obitavali{ta osam: "Ovuda, brate, pored bolnice, na kraju ulice." Ulica je vodila u tamu pod planinskim obronkom i okon~avala se kod vrata jedne niske zgrade. U{ao je i obreo se u predvorju jednog varo{kog obitavali{ta koje ga je vratilo u detinjstvo, do mesta u Slobodi, Planini Bubganj, Prostranim Ravnicama, gde je ìveo sa ocem: prigu{eno svetlo, iskrpljena prostirka: plakat sa rasporedom obuke mesnih ma{inista, obave{tenje o sastancima sindikata, najava jedne dramske predstave od pre tri dekade, sve to istaknuto na oglasnoj tabli; uokvirena amaterska slika, koja je prikazivala Odo u zatvoru, oka~ena iznad sofe u zajedni~koj prostoriji; harmonijum na~injen u ku}noj radinosti; spisak prebivalaca i obave{tenje o vremenu kada u varo{kim kupatilima ima tople vode, prika~eni kraj vrata. [erut, Takver, br. 3. On zakuca, posmatraju}i odraze svetlosti iz hodnika na tamnoj povr{ini vrata koja nisu sasvim stajala u okviru. Jedna èna re~e: "Napred!" On otvori vrata. Iza nje je dopiralo sna`nije svetlo u sobi. Zbog ovog kontravida nije u prvi mah uspeo da razabere da li je to pred njim Takver. Bila je licem okrenuta prema njemu. Ispruìla je ruku, kao da èli da ga odgurne od sebe ili da ga privu~e k sebi, nesigurna, nezavr{ena kretnja. On je uze za ruku, a onda se uhvati{e, primako{e i pripi{e jedno uz drugo na nepouzdanoj zemlji. "U|i", re~e Takver. "Oh, u|i, u|i." [evek ovori o~i. Dalje u sobi, koja mu je jo{ izgledala jarko osvetljena, ugledao je ozbiljno, pomno lice jednog deteta. "Sadik, ovo je [evek." Dete do|e do Takver, uhvati se za njenu nogu i briznu u pla~. "Ali ne pla~i, za{to pla~e{, mala du{o?" "A za{to ti pla~e{?" pro{aputa dete. "Zato {to sam sre}na! Samo zato {to sam sre}na. Sedi mi u krilo. Ali [eve~e, [eve~e! Pismo od tebe stiglo je tek ju~e. Spremala sam se da odem do telefona kada odnesem Sadik na spavanje. Kazao si da }e{ zvati no}as. Ne da }e{ do}i! Oh, ne pla~i, Sadik, vidi, ni ja vi{e ne pla~em, zar ne?" "I ~ovek je plakao." "Sigurno da jesam." Sadik ga odmeri nepoverljivo i radoznalo. Bile su joj ~etiri godine. Imala je okruglu glavu, okruglo lice, sva je bila okrugla, crnomanjasta, krznasta, meka.

185

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka U sobi nije bilo nikakvog drugo name{taja do dva krevetska uzvi{enja. Takver je sedela na jednom sa Sadik u krilu, dok je [evek seo na drugo i ispruìo noge. Obrisao je o~i nadlanicama i ispruìo zglavke na prstima da ih pokaè Sadik. "Vidi{", re~e on "vla`ni su. A i nos mi curi. Ima{ li maramicu?" "Imam. Zar ti nema{?" "Imao sam, ali se izgubila u perionici." "Moèmo da podelimo maramicu koju ja koristim", uzvrati Sadik posle izvesne pauze. "On ne zna gde se nalazi", re~e Takver. Sadik se spusti iz maj~inog krila i donese maramicu iz ladice u ormanu. Dala ju je Takver, koja ju je pruìla [eveku. "îsta je", re~e Takver uz svoj {iroki osmeh. Sadik je pomno motrila dok je [evek brisao nos. "Da li se ovde nedavno osetio zemljotres?" upita on. "Neprestano podrhtava, tako da na kraju vi{e ne prime}uje{", re~e Takver, ali Sadik, o~arana time {to joj se pruìla prilika da pokaè koliko zna, dodade svojim visokim, ali hrapavim glasom: "Da, bio je jedan veliki pre ve~ere. Kada je zemljotres, prozori se tresu, pod se ljulja i treba da stane{ u dovratak ili izi|e{ napolje." [evek pogleda Takver; ona mu uzvrati pogled. Ostarila je vi{e od ~etiri godine. Nikada nije imala najbolje zube, a sada je izgubila dva, odmah iza o~njaka, i praznine bi se tamo videle kada bi se osmehnula. Koà joj vi{e nije imala onu finu, zategnutu povr{inu kao u mladosti, a i kosa joj je, uredno za~e{ljana unazad, izgubila nekada{nji sjaj. [evek je jasno video da je Takver izgubila svoju mladala~ku dra` i da je izgledala kao obi~na, umorna èna, blizu polovine svog ìvotnog veka. Video je to znatno jasnije nego {to bi iko drugi mogao da vidi. Video je sve {to se ticalo Takver na na~in koji nikom drugom nije bio mogu}, iz perspektive godina prisnosti i godina ùdnje. Video ju je takvu kakva jeste. O~i im se sreto{e. "Kako je... kako je ovde?" upita on, sav porumenev{i najednom i o~igledno govore}i nasumce. Ona oseti opipljivi talas, plimu njegove èlje. I sama je blago porumenela, osmehnuv{i se, a onda re~e svojim hrapavim glasom: "Oh, isto kao onda kad smo razgovarali telefonom." "To je bilo pre {est dekada!" "Stvari se ovde malo menjaju." "Prelepo je ovde... brda." Ugledao je u Takverinim o~ima tamu planinskih dolina. Silovitost njegove seksualne èlje najednom postade neodoljiva i za~as ga obuze vrtoglavica, ali onda je uspeo da privremeno obuzda krizu, poku{av{i da to u~ini i sa erekcijom. "Da li bi htela da ostane{ ovde?" upita on. "Svejedno mi je", re~e ona svojim neobi~nim, tamnim, hrapavim glasom. "Nos ti i dalje curi", primeti Sadik, bodro, ali bez mnogo ose}anja. "Dobro je {to je samo to", uzvrati [evek. Takver re~e: "]uti, Sadik, ne sebi~ari!" Oboje odraslih se nasmeja{e. Sadik nastavi da prou~ava [eveka.

186

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Dopada mi se varo{, [eve. Ljudi su fini... sve zrele li~nosti. Ali rad nije ni{ta naro~ito. Obi~an laboratorijski posao u bolnici. Ve} je gotovo sa nedostatkom tehni~ara, tako da mogu uskoro da krenem, ne ostaviv{i ih u neprilici. Volela bih da se vratim u Abenaj, ako na to misli{. Jesi li dobio preme{taj?" "Sam ga nisam traìo, niti sam proveravao. Proveo sam na putu ~itavu dekadu." "[ta si radio na putu?" "Putovao, Sadik." "Prevalio je pola sveta, ~ak sa juga, iz pustinja, da bi do{ao k nama", re~e Takver. Dete se osmehnu, smesti se udobnije u njeno krilo i zevnu. "Jesi li jeo, [eve? Jesi li iscrpljen? Moram odneti ovo dete u postelju, upravo smo se spremale da krenemo kada si ti zakucao." "Ve} spava u spavaonici?" "Od po~etka ovog ~etvrtgodi{ta." "Ve} mi je bilo ~etiri", izjavi Sadik. "Kaè se, ve} mi je ~etiri", re~e Takver, spustiv{i je sa krila da bi joj uzela kaputi} iz ormana. Sadik stade okrenuta postrance [eveku; bilo ga je izuzetno svesna i opaske je upu}ivala njemu. "Ali bilo mi je ~etiri, a sada mi je vi{e od ~etiri." "Temporalist, kao i otac!" "Ne mogu ti biti ~etiri i vi{e od ~etiri u isto vreme, zar ne?" upita dete, osetiv{i odobravanje i sada se obra}aju}i pravo [eveku. "Oh, da, lako. A mogu ti biti ~etiri i blizu pet u isto vreme, tako|e." Sede}i na niskom uzvi{enju, mogoa je da drì glavu na istom nivou sa detetovom, tako da ga ona nije morala gledati odozdo. "Ali zaboravio sam da su ti skoro pet, zna{. Kada sam te poslednji put video, bila si sasvim malecka." "Stvarno?" Ton joj je nesumnjivo bio koketan. "Da. Evo kolika si bila", on neznatno razma~e {ake. "Jesam li umela da govorim?" "Znala si da kaè{ 'uaa' i jo{ nekoliko stvari." "Jesam li budila sve u spavaonici kao êbenina beba?" upita ona, uz {irok, veseo osmeh. "Svakako." "Kad sam stvarno nau~ila da pri~am?" "Kad ti je bilo oko godina i po", re~e Takver, "i od tada ne zatvara{ usta. Gde ti je kapica, Sadikiki?" "U {koli. Mrzim tu kapicu", obavesti ona [eveka. Krenuli su sa detetom vetrovitim ulicama prema spavaonici sredi{ta za u~enje i uveli je u predvorje. I to je bila mala, uboga prostorija, ali oìvljavali su je crteì dece, nekoliko lepih, mesinganih modela lokomotiva, kao i mno{tvo razbacanih igra~kiku}ica i obojenih, drvenih figura ljudi. Sadik poljubi majku na rastanku, a onda se okrenu ka [eveku i podiè ruke; on se pognu ka njoj; poljubila ga je uzdràno, ali sna`no i rekla: "Laku no}!" Zatim je oti{la sa no}nim paziteljem, zevaju}i. ûli su njen glas iz spavaonice, kao i paziteljev koji ju je uti{avao.

187

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Prelepa je, Takver. Prelepa, pametna, ~ila." "I razmaèna, bojim se." "Ne, ne. Izvrsno si je odgojila, fantasti~no... u takvim vremenima..." "Nije ovde bilo tako r|avo, bar ne onako kao na jugu", re~e ona, podignuv{i pogled prema njegovom licu dok su izlazili iz spavaonice. "Deca su ovde imala da jedu. Ne ba{ najbolje, ali dovoljno. Ovda{nje zajednice mogu same da proizvode hranu. Ako ni{ta drugo, postoji {ipra`je holuma. Sakupi{ semenje divljeg holuma i usitni{ ga za obrok. Niko ovde nije gladovao. Ali razmazila sam Sadik. Dojila sam je do tre}e godine; za{to bih je i odbijala od sise, kada nije bilo ni~eg boljeg! Ali zamerali su mi zbog toga, u istraìva~koj stanici u Rolniju. @eleli su da je dam u jasle na stalni boravak. Kazali su da se pona{am posedni~ki prema detetu i da ne dajem svoj puni doprinos dru{tvenim nastojanjima da se prevlada kriza. Bili su, u stvari, u pravu. Ali pona{ali su se tako moralizatorski. Niko od njih nije shvatao {ta zna~i biti sam. Svi su oni bili ~lanovi grupe, a ne samostalne li~nosti. @ene su bile te koje su mi prebacivale zbog dojenja. Pravi telesni profiteri. Ostala sam tamo zato {to je hrana bila dobra... probaju}i alge da vidi{ da li su jestive ~esto dobije{ poprili~no vi{e od uobi~ajenih sledovanja, premda ponekad imaju ukus tutkala... sve dok me nisu mogli zameniti nekim ko se tamo bolje uklapao. Potom sam oti{la u Novi Po~etak na oko deset dekada. Bilo je to u zimu, pre dve godine, onda kada po{ta dugo nije stizala i kada je bilo najteè tamo gde si se ti nalazio. U Novom Po~etku sam videla objavu o ovom odredi{tu i tako sam do{la. Sadik je ostala sa mnom u obitavali{tu sve do ove jeseni. I dalje mi nedostaje. U sobi je veoma tiho bez nje." "Zar ne deli{ sobu?" "Da, sa [erut; ona je divna, ali radi u no}noj smeni u bolnici. Bilo je vreme da Sadik ode, dobro je za nju da ìvi sa drugom decom. Postajala je stidljiva. Odli~no se ponela kada je trebalo da pre|e tamo, veoma stoi~ki. Deca se uop{te drè stoi~ki. Pla~u zbog }u{ke, ali velike stvari prihvataju onakve kakve jesu, ne cmizdre zbog njih kao mnogi odrasli." Kora~ali su jedno pokraj drugog. Izi{le su jesenje zvezde, neverovatno brojne i blistave, trepere}i i gotovo `mirkaju}i zbog pra{ine koju su uskome{ali zemljotres i vetar, tako da je izgledalo da svekoliko nebo podrhtava, treptaji dijamanstkih krhotina, svetlucanje sunca na crnom moru. Pod tim nepostojanim blistanjem brda su bila tmasta i stamena, krovovi ~vrstih ivica, a sjaj uli~nih svetiljki blag. "Pre ~etiri godine", re~e [evek. "Bilo je to pre ~etiri godine kada sam se vratio u Abenaj iz onog mesta na Jugoishodu... kako li se zava{e?... iz Crvenih Izvora. Bila je no} kao i sada, vetrovita, zvezdana. Tr~ao sam, tr~ao celim putem od Ulice ravnica do obitavali{ta. A tebe tamo nije bilo, oti{la si. êtiri godine!" "Istog trenutka kada sam krenula iz Abenaja shvatila sam da sam postupila kao budala {to sam to u~inila. Bez obzira na glad. Trebalo je da odbijem preme{taj." "Ne bi to mnogo promenilo. Sabul me je ~ekao da mi kaè da nisam vi{e u Institutu." "Da sam bila tamo, ne bi oti{ao dole u Pra{inu."

188

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Mo`da ne bih, ali te{ko da bismo uspeli da ostanemo zajedno. Zakratko je izgledalo da se ni{ta ne moè odràti na okupu, zar ne? U gradovima na Jugozapadu uop{te nije ostalo dece. I dalje ih nema tamo. Poslali su ih na sever, u oblasti gde se proizvodila hrana, ili bar gde je bilo izgleda za to. A odrasli su ostali da rade u rudnicima i industrijskim postrojenjima. Pravo je ~udo {to smo to prebrodili, svi mi, zar ne?... Ali, prokletstvo, sada }u se malo baviti svojim poslom!" Ona ga uze za ruku. On zastade kao ukopan; njen dodir kao da ga je silovito protresao strujom. Ona ga blago prodrma, osmehnuv{i se. "Nisi jeo, zar ne?" "Nisam. Oh, Takver, bio sam bolestan za tobom, bolestan za tobom!" I{li su zajedno, drè}i se ~vrsto, tamnom ulicom izme|u svetiljki, pod zvezdama. A onda se naglo razdvoji{e i [evek se osloni le|ima o najbliì zid. "Trebalo bi da pojedem ne{to", re~e on, a Takver dodade: "Da, ili }e{ pasti pravo na nos! Hodi." Oti{li su jednu ulicu dalje do trpezarije, najve}e zgrade u âkaru. Vreme ve~ere bilo je pro{lo, ali kuvari su upravo jeli, tako da je i putnik dobio zdelu kuvanog povr}a i hleba koliko je èleo. Svi su sedeli za stolom najbliìm kuhinji. Ostali stolovi ve} su bili o~i{}eni i pripremljeni za naredno jutro. Velika prostorija bila je nalik na kakvu pe}inu, sa tavanicom koja se gubila u senci, a naspramni kraj po~ivao je u tami koju su tu i tamo naru{avali odsevi sa neke zdele ili {olje na mra~nim stolovima. Kuvari i posluìva~i bili su tihi, umorni posle celodnevnog rada; obedovali su brzo, ne razgovaraju}i mnogo, niti obra}aju}i pa`nju na Takver i stranca. Zavr{avali su sa jelom jedan za drugim, a zatim ustajali i odnosili posu|e na pranje u kuhinju. Jedna starica obratim im se kada je ustala: "Ne ùrite, amari, jo{ predstoji pun sat pranja." Imala je smrknuto lice i izgledala je strogo, nimalo maj~inski, nimalo dobro}udno; ali govorila je saose}ajno, dobrostivo, kako to ve} prili~i jednakima. Nije mogla u~initi ni{ta drugo za njih do da im kaè: "Ne ùrite", i da im za trenutak uputi pogled pun bratske ljubavi. Ni oni nisu mogli da u~ine ni{ta vi{e za nju, a tek ne{to malo vi{e za same sebe. Vratili su se u obitavali{te osam, sobu tri, i tu je najzad njihova duga èlja bila utaèna. Nisu ~ak ni uklju~ili svetiljku; oboje su voleli da vode ljubav u tami. Prvi put su oboje svr{ili istog ~asa kada je [evek prodro u nju; drugi put su se rvali i uzvikivali u pomami radosti, produùju}i vrhunac kao da odlaù trenutak smrti; tre}i put su bili oboje poluusnuli i kruìli su oko sredi{ta beskrajnog blaènstva, oko vlastitog bi}a, poput planeta {to kruè, slepo i be{umno, u plimi sun~eve svetlosti, oko zajedni~kog gravitacionog sredi{ta, nji{u se i kruè u beskraj. Takver se probudila u zoru. Oslonila se na lakat i bacila pogled preko [eveka ka sivom kvadratu prozora, a zatim ka njemu. Leào je na le|ima, di{u}i tako tiho da su mu se prsa jedva pomicala; lice mu je bilo pomalo povu~eno unazad, daleko i ozbiljno pri slaba{noj svetlosti. Do{li smo jedno drugom, pomisli Takver, sa velike udaljenosti. Uvek smo to ~inili. Sa velike udaljenosti, preko godina, preko bezdana slu~aja. Samo stoga {to on dolazi sa tolike daljine ni{ta nas ne moè razdvojiti. Ni{ta, nikakve razdaljine, nikakve godine ne mogu biti ve}e od udaljenosti koja je ve} me|u nama, udaljenosti na{ih polova, razlike na{ih bi}a, na{ih umova; ta provalija, taj bezdan koji premo{}ujemo jednim pogledom, jednim dodirom, jednom re~i, najlak{a stvar na svetu.

189

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Koliko je samo daleko sada, dok spava. Koliko je samo daleko, uvek daleko. Ali on se vra}a, vra}a se, vra}a... Takver je najavila odlazak u bolnici u âkaru, ali ostala je sve dok nisu na{li zamenu za nju u laboratoriji. Imala je osmo~asovni radni dan - u tre}em ~etvrtgodi{tu 168. godine mnogi ljudi jo{ su radili duè nego {to je bilo uobi~ajeno; na snazi je i dalje bilo vanredno stanje, jer iako je su{a prestala 167, ekonomija se jo{ nipo{to nije oporavila. 'Mnogo rada - malo hrane!' - jo{ je bilo pravilo za kvalifikovane radnike, ali obroci su sada ve} postali razmerni dnevnom radu, {to, me|utim, nije bio slu~aj pre godinu dana i pre dve godine. [evek neko vreme nije radio gotovo ni{ta. Nije se smatrao bolestan; posle ~etvorogodi{njeg gladovanja svi su bili navikli na uslove mukotrpnog ìvota i slabe ishrane, tako da im je to stanje izgledalo normalno. Imao je pra{inski ka{alj koji je bio endemi~an u zajednicama iz ju`nih pustinja, hroni~nu nadraènost bronhija sli~nu silikozi i drugim rudarskim bolestima, ali i to je predstavljalo ne{to {to se smatralo uobi~ajeno tamo gde je on ìveo. Naprosto je uìvao u okolnosti da ako mu se nije radilo ni{ta, i nije trebalo da radi. Nekoliko dana on i [erut delili su sobu preko dana, spavaju}i sve do poznog popodneva; potom su [erut, èna blage naravi od svojih ~etrdeset godina, preselila kod jedne druge ène koja je tako|e radila u no}noj smeni, tako da su [evek i Takver ostali sami u sobi jo{ ~etiri dekade koliko su se zadràli u âkaru. Dok je Takver bila na poslu, on je spavao ili odlazio u {etnje na polja i na suva, gola brda iznad varo{i. Pro{ao bi pokraj sredi{ta za u~enje u pozno popodne i posmatrao Sadik i ostalu decu na igrali{tu ili uzimao udela, kao {to su to ~esto ~inili odrasli, u nekom de~ijem projektu, pridruìv{i se grupi ludih sedmogodi{njih drvose~a ili paru visprenjih dvanaestgodi{njih geodeta koji imaju pote{ko}a sa triangulacijom. Potom bi oti{ao sa Sadik u sobu; sa~ekali bi Takver posle posla, a zatim bi se svi zajedno uputili na kupanje, pa u trpezariju. Sat ili dva posle ve~ere on i Takver odveli bi dete u spavaonicu, pa se vratili u sobu. Dani su proticali sasvim spokojno, pri jesenjem suncu, u ti{ini brda. Bilo je to za [eveka vreme izvan vremena, mimo toka, nestvarno, postojano, za~arano. On i Takver bi ponekad ostali veoma kasno u razgovoru; drugih no}i odlazili bi u postelju nedugo posle sumraka i spavali devet ~asova, deset ~asova, u dubokoj, kristalnoj ti{ini planinske no}i. Kada je do{ao u âkar, uza se je imao prtljag: malu, pohabanu, kartonsku torbu, na kojoj je crnim mastilom bilo ispisano krupnim slovima njegovo ime; prilikom putovanja svi Anare{ani nosili su papire, suvenire i dodatni par ~izama u istoj vrsti torbe od narandàstog kartona, naj~e{}e prili~no izgrebanoj i ulubljenoj. U njegovoj su se nalazili jedna nova ko{ulja, koju je uzeo pri prolasku kroz Abenaj, dve knjige i ne{to papira, kao i jedan neobi~an predmet koji je, dok je stajao u torbi, izgledao kao da se sastoji od niza pljosnatih ì~anih petlji i nekoliko staklenih perli. Druge ve~eri po dolasku pokazao je taj predmet Sadik, uz izvesnu tajanstvenost. "To je ogrlica", re~e dete sa strahopo{tovanjem. Ljudi u malim mestima nosili su prili~no nakita. U profinjenom Abenaju postojalo je izrazitije ose}anje napetosti

190

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka izme|u na~ela neposedovanja i poriva za samoukra{avanjem, i tamo su prsten ili bro{ predstavljali granicu dobrog ukusa. Ali drugde se naprosto nije mnogo marilo za duboku vezu izme|u èlje za lepim i èlje za sticanjem; ljudi su se ukra{avali preko mere. Mnoga podru~ja imala su profesionalnog izra|iva~a nakita koji je radio svoj posao iz ljubavi i zbog slave, kao i umetni~ke radionice gde ste sami mogli dati maha vlastitom ukusu, koriste}i skroman raspoloìv materijal - bakar, srebro, perle, spinele, granat i ùte dijamante sa Jugoishoda. Sadik nije imala priliku da vidi mnogo blistavih, tananih stvari, ali znala je {ta je ogrlica i tako ju je prepoznala. "Nije: gledaj", re~e joj otac, a onda sve~ano i spretno podiè predmet, drè}i ga za nit koja mu je povezivala mno{tvo petlji. Vise}i mu sa ruke, stvar najednom kao da je oìvela: petlje su stale da se slobodno okre}u, opisuju}i koncentri~ne vazdu{ne lopte, dok su staklene kuglice odraàvale sjaj svetiljke. "Oh, lepo!" re~e dete. "[ta je to?" "Visi sa tavanice; ima li ovde neki ekser? Moè da posluì i kuka sa ve{alice dok ne nabavim ekser iz Zaliha. Zna{ li ko je ovo napravio, Sadik?" "Ne... Ti." "Ona. Majka. Ona je napravila." On se okrenu prema Takver. "Ovo mi je nadraì deo, onaj koji se nalazio iznad pisa}eg stola. Ostale sam dao Bedapu. Nisam hteo da ih ostavim onoj staroj... kako li se zva{e... zavidljivici, niè niz hodnik." "Oh, Bunub! Godinama mi nije pala na pamet!" Takver se grohotom nasmeja. Upiljila se u mobile kao da ih se pla{i. Sadik ih je netremice posmatrala dok su se be{umno okretali u potrazi za ravnote`nim poloàjem. "Volela bih", re~e ona kona~no, bri`ljivo, "da mogu da ih podelim jedne no}i iznad kreveta u kome spavam u spavaonici." "Napravi}u ti ih, mila du{o. Za svaku no}." "Stvarno ih moè{ napraviti, Takver?" "Pa, nekada sam mogla. Mislim da }u ponovo umeti." Takverine o~i ispuni{e se suzama. [evek je obgrli. I dalje su oboje bili razdra`ljivi, prenapeti. Sadik ih za trenutak osmotri zagrljene svojim mirnim, pomnim pogledom, a zatim ga ponovo upravi ka Zauzimanjima nenastanjenog prostora. Kada bi ostali sami, uve~e, Sadik je ~esto bila predmet njihovog razgovora. Takver je donekle bila odve} zaokupljena detetom, zbog nedostatka drugih prisnosti, i njen strogi zdravi razum zatamnjivale su materinske ambicije i bri`nosti. No, to nije bilo njeno prirodno svojstvo; ni takma{tvo ni uzimanje u za{titu nisu predstavljali snaè pobude u ìvotu Anare{ana. Bilo joj je milo {to sada moè, zahvaljuju}i [evekovom prisustvu, da razgovara o svojim brigama i da ih se na taj na~in oslobodi. Tokom prvih no}i pri~ala je uglavnom ona, a on je slu{ao kao {to bi slu{ao muziku ili vodu koja te~e, uop{te ne poku{avaju}i da ne{to uzvrati. U stvari, ve} ~etiri godine nije mnogo govorio; izgubio je naviku da razgovara. Ona ga je oslobodila tog }utanja, kao {to je, uostalom, uvek ~inila. Kasnije, on je bio taj koji je poglavito pri~ao, iako je uvek zavisio od njenih reakcija.

191

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Se}a{ li se Tirina?" upita je on jedne no}i. Bilo je hladno; stigla je zima, a soba, koja se nalazila najdalje od loìonika obitavali{a, nikada se nije stvarno zagrevala, ~ak i kada bi regulator bio postavljen na najja~e. Uzeli su posteljinu sa oba uzvi{enja i leàli su priljubljeni na uzvi{enju blièm greja~u. [evek je nosio jednu veoma staru, ~esto pranu ko{ulju da bi mu na grudima bilo toplo, budu}i da je voleo da sedi u postelji. Takver, koja nije imala ni{ta na sebi, leàla je do u{iju ispod pokriva~a. "[ta je bilo sa narandàstim }ebetom?" upita ona. "Kakav posednik! Ostavio sam ga." "Onoj zavidljivici? Ba{ tu`no. Nisam je posednica. Samo sam sentimentalna. Bilo je to prvo }ebe pod kojim smo spavali." "Ne, nije. Mora da smo koristili neko }ebe gore na Ne Teri." "Ako i jesmo, ne se}am se." Takver se nasmeja. "O kome si me ono pitao?" "O Tirinu." "Ne se}am ga se." "Iz Severozalaznog oblasnog instituta. Crnomanjast momak, pr}astog nosa..." "Oh, Tirin! Svakako. Mislila sam na Abenaj." "Video si Tirina? Kako je on?" [evek ni{ta nije odgovorio neko vreme, prate}i jednim prstom liniju nabora }ebeta. "Se}a{ se {ta nam je Bedap rekao o njemu?" "Da je neprekidno bio preme{tan na klegi~e, stalno se seljakao i na kraju zavr{io na ostrvu Segvina, zar ne? I da mu je Dap izgubio svaki trag." "Jesi li videla onu njegovu dramu, onu koja ga je i uvalila u nevolje?" "Na Letnjoj svetkovini, po{to si ti oti{ao? Oh, da. Ne se}am je se, bilo je tako davno. Izgledala mi je luckasta. Duhovita... Tirin je bio duhovit. Ali luckast. Govorilo se o nekom Ura{aninu, tako je. Taj Ura{anin se sakrije u hidrofonski tank na teretnjaku za mesec, di{e kroz slamku i jede korenje biljaka. Kazala sam ti da je luckasta! I tako se prokrijum~ari na Anares. Zatim krene unaokolo, poku{avaju}i da kupuje stvari po skladi{tima, kao i da ih prodaje ljudima; istovremeno sakuplja zlatno grumenje; na kraju ga ima toliko da vi{e ne moè da se kre}e. I tako, mora da ostane tamo gde se zatekao; tu sagradi palatu i proglasi se vlasnikom Anaresa. A bio je i onaj stra{no sme{an prizor kada on i jedna èna ho}e da imaju odnos; ona je {irom otvorena i spremna, ali on ne moè ni{ta da uradi ako joj najpre ne da svoje zlatno grumenje, ako joj ne plati. Ali ona to ne èli. Ba{ je bilo sme{no: èna leì na le|ima i ma{e nogama, on se baca na nju, ali odmah ska~e kao oparen i ka~e: 'Ne smem! To nije moralno! Nije valjan posao!' Siroti Tirin! Bio je tako sme{an, tako pun ìvota." "On je igrao Ura{anina?" "Da. Bio je ~udesan." "Prikazao mi je komad. Vi{e puta." "Gde si ga sreo? U Velikoj Dolini?" "Ne, ranije, u Laktu. Radio je kao domar u industrijskom postrojenju." "Je li sam izabrao to mesto?"

192

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Mislim da Tirin vi{e uop{te nije bio u stanju da bira... Bedap je oduvek smatrao da je on bio prisiljen da ode na Segvinu, da je pretnjama nagnan da zatraì terapiju. Ne znam. Kada sam ga video, nekoliko godina posle terapije, bio je uni{tena li~nost." "Misli{ da su mu uradili ne{to na Segvini...?" "Ne znam; verujem da u azilu poku{avaju da pruè skloni{te, uto~i{te. Sude}i po njihovim sindikalnim izdanjima, u najmanju ruku postupaju ~ovekoljubivo. Sumnjam u to da su oni nagnali Tirina preko ruba." "Ali {ta ga je, onda, slomilo? Samo to {to nije na{ao mesto koje je èleo?" "Drama ga je slomila." "Drama? Buka koju su one matore ukropine podigle oko nje? Oh, ali slu{aj, da bi ~ovek poludeo od takvih moralizatorskih pridika mora ve} pre toga da bude lud. Sve {to je trebalo da uradi bilo je da ih prenebregava!" "Tir je ve} bio lud. Prema merilima na{eg dru{tva." "Kako to?" "Pa, mislim da je Tirin ro|eni umetnik. Ne obi~an majstor, ve} stvaralac. Izumitelj-uni{tava~, ~ovek koji mora da sve okrene naglavce i posuvrati. Satiri~ar koji veli~a kroz pomamu." "Je li mu drama bila tako dobra?" upita Takver naivno, izmilev{i in~ ili dva ispod }ebadi i zagledav{i se u [evekov profil." "Ne, mislim da nije. Mora da je delovala sme{no na pozornici. Bilo mu je, uostalom, samo dvadeset godina kada ju je napisao. Nije prestajao posle toga da radi na njoj. Nije vi{e napisao ni{ta drugo." "Pisao je stalno tu istu dramu?" "Pisao je stalno tu istu dramu." "Uf", re~e Takver uz saàljenje i odbojnost. "Svakih nekoliko dekada dolazio bi do mene i pokazivao mi je. Ja bih je ~itao ili se pretvarao da je ~itam, a onda bih poku{avao da razgovaram sa njim o komadu. O~ajni~ki je èleo da razgovara o tome, ali nije mogao. Bio je odve} prestra{en." "êga se pla{io? Ne razumem." "Mene. Svakoga. Dru{tvenog organizma, ljudske rase, bratstva koje ga je odbacilo. Kada se ~ovek oseti sam u odnosu na ostale, i te kako moè da bude prestra{en." "Ho}e{ da kaè{ da je on zaklju~io da su svi protiv njega samo zato {to su neki ljudi nazvali njegovu dramu nemoralnom i kazali da bi mu trebalo uskratiti mogu}nost da predaje? Pa to je pomalo ludo!" "Ali ko je bio na njegovoj strani?" "Dap... i svi ostali prijatelji." "Ali izgubio ih je. Preme{ten je." "Za{to onda nije odbio preme{taj?"

193

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Slu{aj, Takver. I ja sam pomislio to isto. Uvek to kaèm. Ti si to rekla: trebalo je da odbije{ da ode{ u Rolni. Sam sam to kazao istog ~asa kada sam stigao u Lakat: slobodan sam ~ovek, nisam morao da do|em ovde!... Uvek to pomislimo i kaèmo, ali nikada ne uradimo. Zadrìmo inicijativu duboko zapretanu u vlastitom umu, kao kakvu sobu u koju moèmo u}i i re}i: 'Ja ne moram ni{ta da uradim, mogu sam da odaberem, ja sam slobodan.' A onda izi|emo iz te male sobe u umu i odlazimo tamo gde nas {alje UPR i ostajemo sve dok ne dobijemo nov preme{taj." "Oh, [eve, nije tako. Jedino za vreme su{e. Pre toga nije bilo ni upola toliko preme{tanja. Ljudi su naprosto obavljali poslove tamo gde su to èleli, pridruìvali se nekom sindikatu ili osnivali novi, a zatim se prijavljivali u Odrad. Odrad je razme{tao poglavito one koji su èleli da budu raspore|ivani na nekvalifikovane poslove. Sada }e ponovo biti kao ranije." "Ne znam. Trebalo bi, razume se. Ali ~ak i pre gladi stvari nisu vi{e i{le u tom smeru, ve} u suprotnom. Bedap je bio u pravu: svako vanredno stanje, ~ak svako ve}e sazivanje radne snage, po pravilu dovodi do pove}anja birokratske ma{inerije unutar UPR-a, kao i do svojevrsne krutosti: tako je bilo, tako jeste i tako mora biti... Stvar je i te kako postojala i pre su{e. Pet godina stroge kontrole mo`da su ve} trajno okamenili takvo stanje. Nemoj da gleda{ tako skepti~no. Slu{aj, reci mi, za koliko ljudi zna{ da su odbili preme{taj, ~ak i pre gladi?" Takver se zamisli. "Ne ra~unaju}i nu~nibe?" "Ne, ne. Nu~nibi su va`ni." "Dobro, evo. Nekoliko Dapovih prijatelja: onaj fini kompozitor, Salas, i jo{ nekolicina ~udaka. Pravi nu~nibi ~esto su prolazili kroz Okruglu Dolinu kada sam bila mala. Samo, uvek sam mislila da su varalice. Pri~ali su tako lepe laì i pri~e, gatali su, pa je svima bilo milo da ih vide, zadrè i hrane koliko god budu èleli da ostanu. No, nikada ne bi dugo ostali. Ali uvek je bilo ljudi koji bi se samo digli i oti{li; naj~e{}e je to bila mlade`, koja ba{ nije volela poljoprivredne poslove, tako da bi jednostavno napustila radno odredi{te i odlazila. înilo se to svuda, u svako vreme. Polazili bi u potragu za ne~im boljim. Ne moè{, valjda, to nazvati odbijanjem preme{taja!" "Za{to da ne?" "Na {ta cilja{?" progun|a Takver, povukav{i se dublje pod }ebad. "Evo na {ta. Stidimo se da kaèmo da odbijamo preme{taj. Dru{tvena svest stoji nam potpuno iznad pojedina~ne svesti, umesto da je sa ovom u ravnoteì. Mi ne sara|ujemo, mi se pokoravamo. Bojimo se da nas ne odbace, da nas ne nazovu lenjima, nefunkcionalnima, sebi~njacima. Pla{imo se mi{ljenja na{ih suseda vi{e nego {to po{tujemo sopstvenu slobodu izbora. Ne veruje{ mi, Tak, ali poku{aj, samo poku{aj da zakora~i{ preko linije, bar u ma{ti, i vidi}e{ kako }e{ se ose}ati. Shvati}e{ tada {ta je Tirin, za{to je ru{evina od ~oveka i izgubljena du{a. On je zlo~inac! Mi smo stvorili zlo~in, ba{ kao i posednici. Izgnali smo jednog ~oveka iz kruga na{eg odobravanja, a zatim smo ga osudili zbog toga. Na~inili smo zakone, zakone uobi~ajenog pona{anja, podigli zidove svuda oko nas, a nismo u stanju da ih vidimo, zato {to su oni deo na{eg na~ina razmi{ljanja. Tir to nikada nije u~inio. Poznajem ga jo{ od kada smo bili

194

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka desetogodi{njaci. On to nikada nije u~inio, nikada nije mogao da podiè zidove. Bio je prirodni buntovnik. Bio je prirodni odonjanin, onaj pravi! Bio je slobodan ~ovek, a mi ostali, njegova bra}a, oterali smo ga u ludilo, ka`njavaju}i ga za njegov prvi slobodan ~in." "Ne mislim", re~e Takver, ututkana u postelji, odbrambeno, "da je Tir bio odve} jaka li~ost." "Ne, bio je izuzetno osetljiv." Usledila je duga ti{ina. "Nije ~udo {to te proganja pomisao na njega", re~e ona najzad. "Njegov komad. Tvoja knjiga." "Ali ja sam imao vi{e sre}e. Nau~nik moè da se pretvara da njegovo delo nije on sam, ve} da je posredi bezli~na istina. Umetnik se, me|utim, ne moè skrivati iza istine. On se, zapravo, nigde ne moè sakriti." Takver ga je neko vreme posmatrala kraji~kom oka, a zatim se okrenu i sede, ogrnuv{i se }ebetom. "Brr! Ba{ je hladno... Pogre{ila sam, zar ne, povodom knjige. [to sam dopustila da je Sabul skrati i stavi svoje ime na nju. Izgledalo mi je ispravno. Izgledalo mi je kao pretpostavljanje rada radniku, ponosa ta{tini, zajednice egu, i sve u tom smislu. Ali stvar uop{te nije bila u tome, zar ne? Posredi je bila kapitulacija. Predaja Sabulovom autokratizmu." "Ne znam. Stvar je uglavnom objavljena." "Ispravan cilj, pogre{na sredstva! Dugo sam razmi{ljala o tome u Rolniju, [eve. Re}i }u ti {ta nije valjalo. Bila sam u drugom stanju. A trudnice su bez etike. Znaju smo za najprimitivniji vid poriva `rtvovanja. U pakao sa knjigom, orta{tvom i istinom ako ugroàvaju dragoceni fetus! To je nagon za o~uvanjem rase, ali moè dejstvovati pravo protiv zajednice; biolo{ki je, a ne dru{tveni. Mu{karac moè biti zahvalan {to mu nikada nije izloèn. Ali on bi ga bolje shvatio nego {to to moè jedna èna i umeo bi da ga se ~uva. Mislim da je to omogu}ilo starim arhizmima da koriste ène kao vlasni{tvo. Za{to su one to dopu{tale? Zato {to su neprestano bile trudne, zato {to su bile posednute, zarobljene!" "U redu, mo`da, ali na{e dru{tvo ovde istinska je zajednica gde god uistinu otelotvoruje Odoine zamisli. @ena je bila ta koja je dala Obe}anje! A {ta ti radi{: prepu{ta{ se ose}anju krivice? Valja{ se u ukropini?" Izraz koji je on upotrebio nije zna~io 'valjati se u ukropini', budu}i da na Anaresu nije bilo ìvotinja koje bi to ~inile; posredi je bila sloènica koja je doslovce zna~ila 'neprestano se premazivati debelim nanosom izmetine'. Izraàjnost i odre|enost pravika bile su omogu}ene zahvaljuju}i stvaranju ìvih metafora koje njegovi izumitelji uop{te nisu predvideli. "Pa, ne. Bilo je divno imati Sadik! Ali pogre{ila sam oko knjige." "Oboje smo pogre{ili. Uvek smo zajedno gre{ili. Ne misli{, valjda, da si me ti nagnala da promenim mi{ljenje?" "U tom slu~aju mislim da jesam." "Ne. înjenica je da nijedno od nas dvoje nije promenilo mi{ljenje. Nismo mi bili ti koji su odabrali. Dopustili smo da Sabul odabere za nas. Na{ vlastiti, unutarnji

195

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Sabul: uobi~ajenost, moralizatorstvo, strah od dru{tvenog izop{tenja, strah od razlikovanja od drugih, strah od slobode! No, nikad vi{e. Ja u~im polako, ali u~im." "[ta }e{ u~initi?" upita Takver; glas joj je zadrhtao od saglasnosti i uzbu|enja. "Oti}i }u u Abenaj sa tobom i osnova}u sindikat, {tamparski sindikat. Objavi}u Na~ela, neskra}ena. I sve drugo {to budemo èleli. Bedapov Nacrt otvorenog obrazovanja u nauci koji UPR nije hteo da pusti u promet. I Tirinovu dramu. Dugujem mu to. Nau~io me je {ta su tamnice i ko ih podiè. Oni koji podiù zidove sami su svoji su`nji. Ispuni}u svoju pravu funkciju u dru{tvenom organizmu. Po~e}u da ru{im zidove." "Mogla bi da se podigne silna pra{ina", re~e Takver, obavijena u }ebad. Oslonila se na njega, a on je obgrli oko ramena. "Nadam se da ho}e." Dugo po{to je Takver zaspala te no}i [evek je leào budan, drè}i {ake pod glavom, zure}i u tamu, oslu{kuju}i ti{inu. Razmi{ljao je o svom dugom putovanju iz Pra{ine, se}aju}i se ravni i prikaza pustinje, vozovo|e sa }elavom, sme|om glavom i iskrenim o~ima, koji je kazao da ~ovek mora da radi sa vremenom, a ne protiv njega. [evek je nau~io ne{to o vlastitoj volji tokom ove ~etiri poslednje godine. U njenoj osuje}enosti razabrao je njenu snagu. Nije joj bio ravan nikakav dru{tveni ili eti~ki imeprativ. Nije je mogla prigu{iti ~ak ni glad. [to je manje imao, to je izrazitija bila njegova potreba da bude. Shvatio je tu potrebu, govore}i odonjanskim re~nikom, kao svoju '}elijsku funkciju', {to je predstavljalo analogan izraz za pojedina~nost pojedinca, za posao koji moè da uradi najbolje, te tako da ostvari najbolji doprinos dru{tvu. Zdravo dru{tvo bi mu dopustilo da slobodno vr{i najkorisniju funkciju, nalaze}i u usagla{enju svih takvih funkcija vlastitu prilagodljivost i snagu. Bila je to sredi{nja zamisao Odoine Analogije. Okolnost da odonjansko dru{tvo na Anaresu nije dostiglo taj ideal nije, kako mu se ~inilo, smanjilo njegovu odgovornost prema tom dru{tvu; ba{ naprotiv. Po{to je mit dràve uklonjen, tek su sada postale jasne stvarna uzajamnost i recipro~nost dru{tva i pojedinca. @rtva se mogla zahtevati od pojedinca, ali nikada i kompromis: jer iako je jedno dru{tvo moglo da pruì bezbednost i postojanost, samo je pojedinac, li~nost, imao mo} moralnog izbora - mo} promene, su{tinsku funkciju ìvota. Odonjansko dru{tvo bilo je zami{ljeno kao stalna revolucija, a revolucija po~inje u umovima koji misle. Sve je to [evek mislio na ovaj na~in, jer njegova svest bila je u potpunosti odonjanska. Postao je stoga sada siguran da je njegova korenita i neograni~ena volja za stvaranjem bila, govore}i odonjanskim re~nikom, svoje sopstveno opravdanje. Njegovo ose}anje prvenstveno odgovornosti prema vlastitom radu nije ga odvojilo od njegovih bli`njih, od njegovog dru{tva, kao {to je mislio. Naprotiv, ono ga je potpuno sjedinilo sa njima. Tako|e je smatrao da ~ovek koji ima ovo ose}anje odgovornosti prema jednoj stvari mora, nu`nim na~inom, da ga ima i prema svim drugim stvarima. Bilo je pogre{no da sebe vidi samo kao njegovo sredstvo i ni{ta vi{e, da mu `rtvuje sve ostale obaveze.

196

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Ta spremnost na `rtvovanje bila je ono {to je Takver kazala da je razabrala u sebi dok je bila trudna, a govorila je uz izvestan uàs, samoprezir, zato {to je i ona bila odonjanin, tako da je i njoj bilo la`no razdvajanje sredstava i ciljeva. Za nju kao i za njega nije bilo cilja. Postojao je proces: proces je bio sve. Moète i}i u pravcu koji obe}ava ili u pogre{nom pravcu, ali pri polasku uop{te ne o~ekujete da }ete se bilo gde zaustaviti. Sve odgovornosti, sve vezanosti shva}ene na ovaj na~in postojale su su{tinske i trajne. Tako je i njegova vezanost za Takver, njihova uzajamna veza, ostala u punoj meri ìva tokom ~etvorogodi{nje razdvojenosti. Oni su oboje patili zbog nje, i to silno patili, ali nijedno nije pomislilo da umakne patnji tako {to }e pore}i tu povezanost. Jer, kona~no, pomisli on sada, leè}i u toplini Takverinog sna, ono za ~im su oboje ùdeli bila je radost - celovitost bi}a. Ako umaknete patnji tako|e }e vam uma}i prilika za radost. Zadovoljstvo moète ste}i, ili zadovoljstva, ali ne}ete imati ispunjenje. Ne}ete nikada doznati {ta zna~i vratiti se ku}i. Takver blago uzdahnu u snu, kao da se slaè sa njim, i okrenu se na drugu stranu, slede}i neki tihi san. Ispunjenje je, pomisli [evek, funkcija vremena. Traganje za raznovrsno{}u jednog gledaoca, jednog lovca na uzbu|enja, ~oveka koji je sklon seksualnom promiskuitetu uvek se okon~ava na istom mestu. Ono ima kraj. Stiè do kraja i mora da krene iz po~etka. To nije putovanje i povratak, ve} zatvoreni krug, zaklju~ana soba, }elija. Izvan zaklju~ane sobe pruàju se prostranstva vremena na kojima duh moè, uz sre}u i hrabrost, da sazda krhke, provizorne, neverovatne puteve i gradove vernosti: prostranstva na kojima ne obitavaju ljudska bi}a. Tek kada se jedan ~in dogodi na tim prostranstvima pro{losti i budu}nosti on postaje ljudski ~in. Odanost, koja potvr|uje pro{losti i budu}nosti, spajaju}i vreme u celinu, jeste koren ljudske snage; nije nikako dobro zavr{iti bez nje. I tako, osvrnuv{i se na poslednje ~etiri godine, [evek ih je video ne kao stra}ene ve} kao deo zdanja koje su on i Takver podizali svojim ìvotima. Kada se radi sa vremenom, a ne protiv njega, pomisli on, onda ono ne moè biti stra}eno. Ra~una se ~ak i bol. 11. URAS Rodared, stara prestonica pokrajine Avan, bio je {iljati grad: {uma borova, a povrh vr{aka borova jedna eteri~nija {uma kula. Ulice su bile tmaste i uske, mahovinaste, ~esto u izmaglici, pod drve}em. Jedino se sa sedam mostova preko reke mogao podi}i pogled ka vrhovima kula. Neke od njih bile su visoke stotinama stopa, dok su druge predstavljale tek puke izdanke, sli~ne obi~nim ku}ama koje su postale oronule. Jedne su bile od kamena, druge od porculana, mozaika, raznobojnih staklenih plo~a, bakarnih, kalajnih ili zlatnih oplata, nepojamno ure{ene, tanane, svetlucave. U tim halucinatornim i o~aravaju}im ulicama nalazilo se sedi{te ura{kog Ve}a svetskih vlada jo{ od njegovog osnivanja, pre tri stotine godina. Mnoge ambasade i konzulati pri VSV-

197

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka u i u A-Iou tako|e su bili sme{teni u Rodaredu, samo na sat vo`nje od Nio Eseije i nacionalnog sedi{ta vlade. Teranska ambasada pri VSV-u nalazila se u Re~nom zamku koji se uzdizao na potezu izme|u autoputa za Nio i reke; imao je samo jednu masivnu, sumornu kulu sa ~etvrtastim krovom i bo~nim prozorskim prorezima sli~nim suènim o~ima. Zidine zamka odolevale su oru`ju i vremenu ve} hiljadu ~etiri stotine godina. Tamna stabla stajala su gusto okupljena sa strane uz autoput, a izme|u njih leào je pokretni most preko jednog {anca. Most je bio spu{ten i kapija je stajala otvorena. [anac, reka, zelana trava, crne zidine, zastava na vrhu kule, sve se to zamu}eno svetlucalo kako se sunce probijalo kroz re~nu izmaglicu, a zvona na svim kulama Rodareda po~ela svoj otegnuti i sumanuto skladni zadatak odzvanjanja sedmog ~asa. Jedan ~inovnik za veoma modernim prijemnim pultom u zamku bio je sav zaokupljen silnim zevanjem. "Otvaramo, zapravo, tek od osam", re~e on {uplje. "@elim da vidim ambasadora." "Ambasadorka je na doru~ku. Mora}ete da zakaète sastanak." Rekav{i to, ~inovnik obrisa vodnjikave o~i i tek tada prvi put jasno ugleda posetioca. Upiljio se, pokrenuo donju vilicu nekoliko puta i promucao: "Ko... ko ste vi? Gde... [ta èlite?" "@elim da vidim ambasadora." "Samo trenutak", uzvrati ~inovnik naj~istijim niotskim naglaskom, i dalje zure}i, i ma{i se za jedan telefon. Jedna kola upravo su se zaustavila izme|u kapije pokretnog mosta i ulaza u ambasadu; nekoliko ljudi stalo je da izlazi iz njih, a metalni delovi crnih uniformi svetlucavo su im odraàvali sun~ev sjaj. Dva druga ~oveka upravo su u{la u predvorje iz glavnog dela zdanja, razgovaraju}i ne{to, ljudi neobi~nog izgleda, neobi~no odeveni. [evek pohita iza prijemnog pulta ka njima, poku{av{i da tr~i. "Pomozite mi!" re~e on. Oni ga osmotri{e, zbunjeni. Jedan ustuknu, podigav{i ve|e. Drugi pogleda mimo [eveka prema uniformisanoj skupini koja je upravo ulazila u ambasadu. "Ovamo", re~e on pribrano, uze [eveka za ruku i uvede ga u jednu malu, pobo~nu kancelariju; u~inio je to u samo dva koraka i jednim gestom, skladno poput kakvog baletana. "[ta se dogodilo? Vi ste iz Nio Eseije?" "@elim da vidim ambasadora." "Jeste li jedan od {trajka~a?" "[evek. Zovem se [evek. Sa Anaresa." Tu|inske o~i blesnu{e, blistave, pametne, na licu crnom kao ugalj. "Mai-god!" izusti Teranin, a onda, povrativ{i dah, dodade na iotskom: "Traìte li azil?" "Ne znam. Ja..." "Po|ite sa mnom, doktore [evek. Odve{}u vas negde gde moète da sednete." Usledili su hodnici, stepenice, {aka crnog ~oveka na njegovoj mi{ici. Neki ljudi poku{a{e da mu skinu kaput. Pruìo im je otpor, pobojav{i se da ho}e da mu uzmu bele`nicu iz dèpa na ko{ulji. Neko re~e ne{to na stranom jeziku glasom koji nije trpeo prigovore. Neko drugi obrati se njemu: "Sve je u redu. Samo poku{ava da ustanovi da li ste ranjeni. Kaput vam je krvav."

198

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Drugi ~ovek", uzvrati [evek. "Krv drugog ~oveka." Uspeo je da se pridigne u sede}i poloàj, iako mu se u glavi vrtelo. Nalazio se na kau~u u nekoj velikoj prostoriji, punoj sunca; kako izgleda, izgubio je svest. Dva mu{karca i jedna èna stajali su pokraj njega. On ih pogleda, ne shvataju}i ni{ta. "Nalazite se u ambasadi Tere, doktore [evek. Ovde ste na teranskom tlu. Potpuno ste bezbedni. Moète ostati ovde koliko èlite." @enina koà bila je ùtosme|a, poput zemlje koja sadrì èlezo; nije imala kose osim na temenu i potiljku; nije bila obrijana, ve} po prirodi takva. Crte lica bile su joj neobi~ne i detinje; imala je mala usta, kratak nos, o~i sa duga~kim, punim kapcima, okrugle, pune obraze i oblu bradu. "Ovde ste bezbedni", ponovi ona. Poku{ao je da kaè ne{to, ali nije mogao. Jedan od mu{karaca blago ga pogurnu u grudi, rekav{i: "Lezite, lezite." On ponovo leè, ali pro{aputa: "@elim da vidim ambasadora." "Ja sam ambasadorka. Zovem se Keng. Drago nam je {to ste do{li kod nas. Ovde ste bezbedni. Molim vas, odmorite se sada, doktore [evek, kasnije }emo razgovarati. Nema razloga za ùrbu." Glas joj se odlikovao neobi~nim, napevnim svojstvom, ali bio je hrapav, ba{ kao i Takverin glas. "Takver", re~e on na vlastitom jeziku. "Ne znam {ta da radim." Ona re~e: "Spavajte", i on zaspa. Posle dva dana spavanja i dva dana obedovanja, odeven ponovo u svoju sivu iotsku ode`du, koju su mu oprali i opeglali, odveden je u privatni salon ambasadorke na tre}em spratu kule. Ambasadorka mu se nije ni naklonila, niti se rukovala sa njim, ve} je spojila dlanove pred grudima i osmehnula se. "Drago mi je {to vam je bolje, doktore [evek. Ili bi trebalo da te jednostavno oslovljavam sa '[eve~e', zar ne? Molim te, sedi. @ao mi je {to moram da razgovaram sa tobom na iotskom, koji nam je oboma strani jezik. Ne znam tvoj jezik. ûla sam da je izvanredno zanimljiv, jedini racionalno izumljen jezik kojim se sluì jedan veliki narod." Ose}ao se krupan, teàk, kosmat pokraj ove u~tive tu|inke. Seo je na jednu duboku, meku stolicu. Keng tako|e sede, ali napravi pri tom grimasu. "Bole me le|a", re~e ona, "od sedenja na ovim udobnim stolicama!" I [evek tog trenutka shvati da njoj nije trideset ili manje godina, kao {to je pomislio, ve} {ezdeset ili vi{e; obmanuli su ga njena glatka koà i detinji stas. "Kod ku}e", nastavi ona, "uglavnom sedimo na jastucima na podu. Ali ako bih to ~inila ovde, morala bih jo{ vi{e odozdo da gledam svakoga. Vi, Cetijanci, svi ste tako visoki!... Imamo jedan mali problem. U stvari, nemamo ga mi, ve} vlada A-Ioa. Tvoji ljudi na Anaresu, oni koji odràvaju radio-vezu sa Urasom, zna{, neodlo`no zahtevaju da razgovaraju sa tobom. Iotska vlada na{la se zbog toga u neprilici." Ona se osmehnu; bio je to osmeh koji je izraàvao ~isto zadovoljstvo. "Ne znaju {ta da kaù."

199

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Bila je spokojna. Bila je spokojna poput kamena {to ga spira voda, kamena koji te uspokojava ako razmi{lja{ o njemu. [evek se zavali u stolicu i udubi se u pomno razmi{ljanje pre no {to je uzvratio. "Zna li iotska vlada da sam ovde?" "Pa, ne zvani~no. Mi ni{ta nismo kazali, oni ni{ta nisu pitali. Ali imamo nekoliko Iota koji rade u ambasadi kao slu`benici ili sekretari. Jasno je, dakle, da znaju." "Je li opasno po vas {to sam ovde?" "Oh, ne. Na{a ambasada je pri Ve}u svetskih vlada, a ne u naciji A-Io. Imao si potpunko pravo da do|e{ ovamo i to }e ostatak Ve}a nagnati A-Io da prizna. A kao {to sam ti kazala, ovaj zamak je teransko tle." Ona se ponovo osmehnu; glatko lice nabora joj se u mno{tvo sitnih pregiba, a onda se ponovo ispravi. "Sjajna domi{ljatost diplomata! Ovaj zamak, udaljen jedanest svetlosnih godina od Zemlje, ova soba u jednoj kuli u Rodaredu, u A-Iou, na planeti Uras, u sistemu sunca Tau Ceti, predstavlja zamaljsko tle." "Onda im moète re}i da sam ovde." "Dobro. To }e pojednostaviti stvari. @elela sam tvoj pristanak." "Nije bilo... poruka za mene, sa Anaresa?" "Ne znam. Nisam pitala. Nisam stvari gledala tvojim o~ima. Ako si zbog ne~ega zabrinut, moèmo da stupimo u radio-vezu sa Anaresom. Poznata nam je talasna duìna koju su tvoji ljudi tamo koristili, razume se, ali nismo vr{ili nikakva oda{iljanja na njoj zato {to nismo bili pozvani. Izgledalo je najbolje ne poùrivati stvari. Ali bez pote{ko}a moèmo da ti omogu}imo da razgovara{ sa Anaresom." "Imate primopredajnik?" "I}i }emo preko na{eg broda, hainskog broda koji se nalazi na orbiti oko Urasa. Hain i Tera rade zajedno, zna{. Hainski ambasador zna da si kod nas; on je jedina osoba koja je zvani~no obave{tena o tome. Radio ti, dakle, stoji na usluzi." On joj se zahvali, uz jednostavnost ~oveka koji ne traga za skrivenim pobudama {to stoje iza neke ponude. Za trenutak ga je posmatrala pametnim, neposrednim, spokojnim o~ima. "Slu{ala sam tvoj govor", re~e ona. On je pogleda kao sa izvesne razdaljine. "Govor?" "Kada si istupio na velikim demonstracijama na trgu Kapitol. Pre nedelju dana. Stalno slu{amo tajni radio, emisije socijalisti~kih radnika i libertarijanaca. Razume se, oni su vr{ili prenos demonstracija. ûla sam tvoj govor. Veoma me je dirnuo. Potom je usledila buka, neobi~na buka, a onda se moglo razabrati kako masa po~inje da vi~e. Nije bilo obja{njenja o tome u ~emu je stvar. Usledili su krici. Prenos je najednom prekinut. Bilo je uàsno, uàsno to slu{ati. A ti si bio tamo. Kako si pobegao odande? Kako si uspeo da izi|e{ iz grada. Stari grad je jo{ odse~en; u Niou se nalaze tri pe{adijska puka; svakoga dana biva privedeno na desetine i stotine {trajka~a i sumnjivih. Kako ti je uspelo da do|e{ ovamo?" On se slaba{no osmehnu. "Taksijem." "Kroz sve provere? I u onom okrvavljenom kaputu? A uz to i svi znaju kako izgleda{."

200

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Bio sam ispod stra`njeg sedi{ta. Taksi je bio rekviriran; tako se kaè, zar ne? Bio je to rizik kome su neki ljudi bili voljni da se izloè radi mene." On spusti pogled na {ake koje je drào pripijene u krilu. Sedeo je savr{eno mirno i govorio je mirno, ali postojala je unutra{nja napetost, napregnutost, koja mu se mogla videti u o~ima i boricama oko usta. Razmi{ljao je nekoliko trenutaka, a onda nastavio na isti, staloèn na~in: "U po~etku sam imao sre}e. Kada sam izi{ao iz skrovi{ta, samo pukom sre}om nisam odmah uhap{en. Uspeo sam nekako da se probijem u Stari Grad. Posle vi{e nije posredi bila samo sre}a. Razmi{ljali su o tome gde bih mogao da odem, planirali su kako da stignem tamo, izloìli su se riziku." On izgovori jednu re~ na vlastitom jeziku, a onda je prevede: "Solidarnost..." "Veoma je neobi~no", re~e ambasadorka sa Tere. "Ne znam gotovo ni{ta o tvom svetu, [eve~e. Poznato mi je samo ono {to nam Ura{ani govore, budu}i da nas tvoji ljudi ne pu{taju tamo. Znam, razume se, da je planeta suva i neplodna, kao i kako je kolonija osnovana, da je posredi ogled na polju bezvlasnog komunizma, da opstaje ve} sto sedamdeset godina. îtala sam malo Odoine spise, ne mnogo. Smatrala sam da sve to vi{e nije od zna~aja na Urasu sada, da je daleko, da predstavlja zanimljiv ogled. Ali pogre{ila sam, zar ne? Zna~ajno je. Mo`da je Anares klju~ za Uras... Revolucionari u Niou, oni poti~u iz iste tradicije. Nisu {trajkovali tek radi boljih nadnica niti su se bunili zbog prisilnog regrutovanja. Oni nisu samo socijalisti, oni su anarhisti; {trajkovali su protiv vlasti. Shvata{, razmere demonstracija, izuzetna uzbu|enost javnosti, pani~na reakcija vlade, sve se to veoma te{ko moglo razumeti. êmu tolika pometnja? Ovda{nja vlada nije despotska. Bogati jesu uistinu bogati, ali siroma{ni nisu stvarno siroma{ni. Oni nisu ni porobljeni, niti gladuju. Za{to nisu zadovoljni hlebom i govorima? Za{to su tako preosetljivi?... Sada po~injem da nazirem razlog. Ali i dalje je neobja{njivo za{to te je vlada A-Ioa ipak dovela ovamo, kada je znala da je ta libertarijanska tradicija i dalje ìva, kao i da u industrijskim gradovima vlada nezadovoljstvo. To je bilo kao da su doneli {ibicu u barutanu." "Trebalo je da ja ostanem podalje od barutane. Planirano je da me drè odvojenog od naroda, da ìvim me|u nau~nicima i bogatima. âk i da ne vidim siroma{ne. Da ne vidim ni{ta ru`no. Trebalo je da me uviju u pamuk, stave u kutiju, kutiju u kartonsku ambalaù, pa onda sve u plasti~an omot, kao {to se ~ini sa svime ovde. Tu je trebalo da budem sre}an i da obavljam svoj posao, posao koji nisam mogao da obavljam na Anaresu. A kada ga budem obavio, onda je trebalo da im ga dam, kako bi vam oni mogli pretiti time." "Da prete nama? Teri, misli{, i Hainu, kao i ostalim me|uzvezdanim silama? îme da nam prete?" "Potiranjem prostora." ]utala je nekoliko trenutaka. "Je li to ono ~ime se bavi{?" upita ona svojim blagim, vedrim tonom. "Nije. Ja se ne bavim time! Ja pre svega nisam izumitelj, inènjer. Ja sam teoreti~ar. Ono {to oni èle od mene jeste teorija. Teorija Op{teg polja u temporalnoj fizici. Zna{ li {ta je to?"

201

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "[eve~e, va{a cetijanska fizika, va{a otmena nauka, potpuno mi je strana. Ja nemam nikakvo obrazovanje iz matematike, fizike i filozofije, iz ~ega se ona, kako izgleda, sastoji, kao i iz kosmologije i jo{ nekih stvari. Ali znam {ta si imao na umu kada si kazao 'teorija Istovremenosti', u smislu u kome znam {ta se podrazumeva pod teorijom relativnosti; drugim re~ima, znam da je teorija relativnost dovela do nekih velikih prakti~nih ishoda; na isti na~in pretpostavljam da }e i tvoja temporalna fizika omogu}iti nastanak nove tehnologije." On klimnu. "Ono {to oni èle", re~e on, "jeste trenutni prevoz materije kroz kosmos. Transilijencija. Svemirsko putovanje, razume{, bez prelaènja kroz prostor i utro{ka vremena. Do toga }e mo`da jednom do}i, ali ne pomo}u mojih jedna~ina, mislim. No, posredstvom mojih jedna~ina bi}e kadri da naprave ansibl, ukoliko to budu èleli. Ljudi ne mogu da premo{}uju ogromne razdaljine, ali zamisli to mogu." "[ta je to ansibl, [eve~e?" "Jedna zamisao." On se osmehnu, ne mnogo veselo. "Bi}e to naprava koja }e omogu}iti komuniciranje izme|u dve ta~ke u svemiru bez ikakvog vremenskog razmaka. Napravom se ne}e oda{iljati poruka, razume se; istovremenost je istovetnost. Ali u okviru na{eg opaàjnog aparata istovremenost }e funkcionisati kao oda{iljanje, slanje. Tako }emo postati kadri da je koristimo za op{tenje izme|u svetova, bez dugotrajnog ~ekanja na odlazak poruke i povratak odgovora, {to je neizbe`no kod elektromagnetnih impulsa. Posredi je uistinu sasvim jednostavna stvar. Kao svojevrstan telefon." Keng se nasmeja. "Jednostavnost fizi~ara! Ja bih, dakle, mogla da uzmem taj... ansibl... i da pomo}u njega razgovaram sa svojim sinom u Delhiju? I sa svojom unukom, kojoj je bilo pet godina kada sam krenula i koja je proìvela jedanaest godina dok sam putovala od Tere do Urasa brodom {to se kretao gotovo brzinom svetlosti. Mogla bih da ustanovim {ta se na mom mati~nom svetu doga|a sada, a ne {ta se zbivalo pre jedanaest godina. Tako bi se mogle donositi odluke, postizati sporazumi, deliti informacije. Mogla bih da razgovaram sa diplomatama na îfvoru, ti bi mogao da razgovara{ sa fizi~arima na Hainu, ne bi bilo potrebno ~itavo pokolenje da zamisli stignu sa sveta na svet... Zna{, [eve~e, mislim da bi ta tvoja jednostavna stvar mogla da promeni ìvote svih milijardi ljudi na devet Poznatih svetova." On klimnu. "Ona bi omogu}ila postojanje Lige svetova. Federacije. Razdvajale su nas godine, decenije koje su prolazile izme|u odlaska i dolaska, izme|u pitanja i odgovora. To je kao da si izumeo ljudski govor! Moèmo da razgovaramo... kona~no moèmo zajedno da razgovaramo." "I {ta }ete re}i?" Gor~ina u njegovom glasu zbunila je Keng. Ona se zagleda u njega i ne re~e ni{ta. On se naè napred u stolici i bolno protrlja ~elo. "Slu{aj", re~e, "moram ti objasniti zbog ~ega sam do{ao kod vas, kao i za{to sam do{ao na ovaj svet. Do{ao sam po onu zamisao. Te zamisli radi. Da je doku~im, da je sao{tim, da je podelim. Na Anaresu smo se, zna{, odvojili od drugih. Ne razgovaramo sa ostalima, sa celim

202

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka preostalim ~ove~anstvom. Nisam tamo mogao da zavr{im svoj rad. A i da sam bio u stanju da ga zavr{im, oni ga svejedno nisu èleli, nisu videli nikakve koristi od njega. I tako sam do{ao ovde. Ovde se nalazilo ono {to mi je bilo potrebno: razgovor, deljenje, jedan ogled u svetlosnoj laboratoriji koji je dokazao ne{to {to uop{te nije trebalo da dokaè, jedna knjiga o teoriji relativnosti sa tu|inskog sveta, podsticaj koji mi je bio neophodan. I tako sam, kona~no, zavr{io rad. Jo{ nije napisan, ali imam jedna~ine i izvo|enje, to je gotovo. Ali te zamisli u mojoj glavi nisu jedine koje su mi va`ne. Moje dru{tvo tako|e je jedna zamisao. Zamisao koja je mene sazdala. Zamisao slobode, promene, ljudske solidarnosti, va`na zamisao. A iako sam bio veoma glup, ipak sam kona~no uvideo da drè}i do one prve, do fizike, izneveravam ovu drugu. Dopu{tam da posednici kupe istinu od mene." "[ta si drugo moga, [eve~e?" "Zar ne postoji alternativa prodaji? Zar ne postoji ne{to kao dar?" "Da..." "Zar ne shvata{ da èlim da vam dam to... kao i Hainu i ostalim svetovima... i zemljama na Urasu? Ali svima vama! Tako da niko tu zamisao ne moè upotrebiti, kao {to A-Io ho}e, da stekne prevlast nad ostalima, da postane bogatiji ili da pobedi u novim ratovima. Tako da ne moète da iskoristite istinu za li~nu korist, ve} samo za op{te dobro." "Na kraju, obi~no ispadne da istina sluì jedino op{tem dobru", re~e Keng. "Na kraju, da, ali ja nisam voljan da ~ekam do kraja. Imam jedan ìvot i ne}u ga stra}iti na pohlepu, profiterstvo i la`. Ne}u sluìti nijednog gospodara." Kengin spokoj sada je postao znatno manje spontan; daleko je vi{e predstavljao stvar napora volje nego na po~etku razgovora. Snaga [evekove li~nosti, neoptere}ene bilo kakvom nelagodno{}u ili potrebom za samoodbranom, bila je izuzetna. On ju je poljuljao iz temelja i ona ga je gledala sa samilo{}u u izvesnim strahopo{tovanjem. "Kakvo je", upita ona, "kakvo moè biti to dru{tvo koje te je sazdalo? ûla sam te kako govori{ o Anaresu, na trgu, i plakala sam slu{aju}i te, ali ti nisam, u stvari, verovala. Ljudi uvek govore tako o svojim domovima, o zavi~ajima... Ali ti nisi kao drugi ljudi. Razlikuje{ se." "Razlikuje se zamisao", uzvrati on. "I radi te zamisli sam do{ao ovamo. Radi Anaresa. Kako su moji ljudi odbijali da pogledaju napolje, pomislio sam da }u mo}i da nagnam druge da pogledaju prema nama. Pomislio sam da }e biti bolje ako prestanemo da se drìmo iza zida, ako postanemo dru{tvo me|u ostalima, svet me|u drugima, da dajemo i uzimamo. Ali tu sam pogre{io, potpuno sam pogre{io." "Za{to? Pa svakako..." "Zato {to nema ni~ega, ba{ ni~ega na Urasu {to bi nama Anare{anima bilo potrebno! Oti{li smo odavde praznih {aka, pre sto sedamdeset godina, i bili smo u pravu. Ni{ta nismo uzeli. Zato {to ovde nema ni~eg drugog sem dràva i njihovog oru`ja, bogatih i njihovih laì, siroma{nih i njihove ubogosti. Nema na~ina da se dela pravi~no, ~ista srca, na Urasu. Ne postoji ni{ta {to moè{ u~initi, a da se u to ne upletu profit, strah od gubitka i volja za vla{}u. Ne moè{ re}i ni obi~no 'Dobro jutro', a da ne zna{ koji je

203

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka od vas nadre|en drugome, ili da to ne poku{ava{ da pokaè{. Ne moè{ postupati kao brat prema ostalim ljudima, mora{ da manipuli{e{ njima, da im nare|uje{, da im se pokorava{, ili da ih vara{. Ne moè{ dodirnuti nikog drugog, a oni te ipak ne}e ostaviti na miru. Ne postoji sloboda. To je kutija: Uras je kutija, paket, sa svom onom divnom ambalaòm od plavog neba, livada, {uma i velikih gradova. A kad otvori{ kutiju, {ta zati~e{ unutra? Crni podrum pun pra{ine i jednog mrtvaca. Mrtvaca ~ija je {aka razneta zato {to ju je pruìo prema ostalima. Kona~no sam bio u Paklu. Desar je bio u pravu; to je Uras; Pakao je Uras." Iako je bio ponesen stra{}u, govorio je jednostavno, uz svojevrsnu poniznost; ambasadorska sa Tere ponovo ga je osmotrila uz oprezno, ali i blagonaklono ~u|enje, kao da nije znala kako da shvati tu jednostavnost. "Ovde smo oboje tu|inci, [eve~e", re~e ona najzad. "Ja dolazim sa znatno ve}e razdaljine u prostoru i vremenu. Pa ipak, sve mi se vi{e ~ini da sam na Urasu znatno manji tu|in od tebe... Re}i }u ti kako mi izgleda ovaj svet. Meni, kao i svim ostalim Teranima koji su imali prilike da vide ovu planetu, Uras je napitomiji, najraznovrsniji, najlep{i od svih nastanjenih svetova. On se najvi{e pribliìo na{oj predstavi o raju." Posmatrala ga je spokojno i duboko; on ni{ta nije rekao. "Znam da je pun zla, pun ljudske nepravde, pohlepe, gluposti, tra}enja. Ali je i pun dobra, lepote, ìvotnosti, preduzetni{tva. Onakav je kakav jedan svet i treba da bude! @iv je, neverovatno ìv, ìv uprkos svim svojim zalima, sa nadom. Nije li to istina?" On klimnu. "Da li }e{ sada ti, ~ovek sa jednog sveta koji ja ~ak ne mogu ni da zamislim, ti koji moj raj vidi{ kao pakao, da li }e{ me upitati kakav mora da je moj svet, onda?" ]utao je, posmatraju}i je svetlim, postojanim o~ima. "Moj svet, moja Zemlja, sada je ru{evina. Planeta zaga|ena ljudskom vrstom. Umnoàvali smo se, lakomo gutali i me|usobno tukli sve dok ni{ta nije preostalo, a onda smo umrli. Nismo kontrolisali ni apetit ni nasilje; nismo se prilagodili. Uni{tili smo sami sebe. Ali najpre smo uni{tili svet. Na mojoj Zemlji nije preostala nijedna {uma. Vazduh je suv, nebo je sivo, uvek je toplo. Nastanjivo je, jo{ je nastanjivo, ali ni izdaleka kao ovaj svet. Ovo je svet za ìvot, svet sklada. Moj svet je nesklad. Vi, odonjani, izabrali ste pustinju; mi Terani, napravili smo pustinju... Opstajemo u njoj, ba{ kao i vi. Ljudi su izdr`ljivi! Sada nas ima pribli`no pola milijarde. A nekad nas je bilo devet milijardi. I dalje posvuda moè{ videti stare gradove. Kosti i cigle pretvaraju se u pra{inu, ali ne i sitni komadi plastike: ni oni se nikada ne prilago|avaju. Zakazli smo kao vrsta, kao dru{tvena vrsta. Sada smo ovde, kao ravni sa drugim ljudskim dru{tvima na drugim svetovima, samo zahvaljuju}i milosr|u Hainaca. Oni su do{li i doneli nam pomo}. Napravili su brodove i dali nam ih kako bismo mogli da se otisnemo sa svog ru{evnog sveta. Postupali su blagonaklono prema nama, milosrdno, kao {to snaàn ~ovek postupa prema bolesnom. Oni su veoma neobi~an soj, ti Hainci; stariji od svih nas; beskrajno velikodu{ni. Oni su altruisti. Na to ih nagoni ose}anje krivice koju mi ~ak ni ne razumemo, uprkos svim na{im zlodelima. Iza svega {to ~ine stoji, mislim, pro{lost,

204

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka njihova beskrajna pro{lost. Spasili smo prethodno ono {to se moglo spasti i omogu}iti izvestan ìvot u ru{evinama, na Teri, na jedini mogu}i na~in: potpunom centralizacijom. Potpunom kontrolom nad kori{}enjem svakog jutra zemlje, svakog komadi}a metala, svake unce goriva. Potpuno racionisanje, kontrola ra|anja, eutanazija, sveop{te regrutovanje radne snage. Potpuno podvrgavanje svakog ìvota zajedni~kom cilju opstanka rase. Toliko smo postigli kada su Hainci stigli. Oni su nam doneli... jo{ malo nade. Ne mnogo. Ve} smo zaboravili na nadu... Stoga i moèmo samo da gledamo spolja ovaj blistavi svet, ovo ìvotno dru{tvo, ovaj Uras, ovaj raj. Kadri smo jedino da mu se divimo i mo`da da mu malo zavidimo. Ne mnogo." "A {ta bi vam onda Anares zna~io, Keng, onaj Anares o kome sam ja govorio?" "Ni{ta. Ni{ta, [eve~e. Pokopali smo svoje izglede za Anares pre mnogo stole}a, pre no {to su nam se oni uop{te ukazali." [evek ustade i pri|e prozoru, jednom od duga~kih, vodoravnih prozorskih proreza kule. Ispod njega se u zidu nalazila jedna ni{a u koju bi u{ao strelac da osmotri prilike dole i nani{ani u napada~e kod kapije; ukoliko se ne bi stupilo gore, sa prozora se ne bi moglo videti ni{ta drugo do osun~ano, pomalo zamagljeno nebo. [evek je stajao ispod prozora i gledao napolje, a svetlost mu je ispunjavala o~i. "Ti ne shvata{ {ta je vreme", re~e on. "Kaè{ da je pro{lost i{~ezla, da budu}nost nije stvarna, da nema izgleda, nema nade. Misli{ da je Anares budu}nost koja se ne moè dosti}i, kao {to se ni va{a pro{lost ne moè promeniti. Postoji, dakle, samo sada{njost, ovaj Uras, bogata, stvarna, postojana sada{njost, ovaj trenutak. I misli{ da je to ne{to {to se moè posedovati! Pomalo zavidi{ na svemu tome. Misli{ da je to ne{to {to bi volela da ima{. Ali sve to nije stvarno, zna{. Nije postojano, nije ~vrsto, nije ni{ta. Stvari se menjaju, menjaju. Ne moè{ imati ni{ta... A najmanje od svega moè{ imati sada{njost, ako sa njom ne prihvat{i pro{lost i budu}nost. Ne samo pro{lost nego i budu}nost, ne samo budu}nost nego i pro{lost! Zato {to su one stvarne: jedino njihova stvarnost ~ini sada{njost stvarnom. Ne}ete posti}i, pa ~ak ni razumeti Uras ako ne prihvatite stvarnost, trajnu stvarnost Anaresa. U pravu si, mi smo klju~. Ali kada si to kazala, nisi stvarno u to verovala. Ti ne veruje{ u Anares. Ne veruje{ u mene, iako stojim pred tobom, u ovoj sobi, u ovom trenutku... Moj narod bio je u pravu, a ja sam pogre{io u slede}em: mi ne moèmo do}i kod vas. Vi nam to ne}ete dopustiti. Vi ne verujete u promenu, u izglede, u evoluciju. Vi biste nas pre uni{tili nego priznali da stvarno postojimo, nego priznali da ima nade! Mi ne moèmo do}i kod vas. Jedino moèmo ~ekati da vi do|ete kod nas." Keng je sedela sa zbunjenim, zami{ljenim i mo`da pomalo o{amu}enim izrazom. "Ne shvatam... ne shvatam", re~e kona~no. "Ti si poput nekoga iz na{e pro{losti, poput starih idealista, vizionara slobode; pa ipak, ja te ne razumem, kao da poku{ava{ da mi govori{ o budu}im stvarima; no, kao {to i sam kaè{, ti si ovde, sada!..." Nije izgubila svoju pronicljivost. Posle nekoliko trenutaka dodade: "Za{to si onda do{ao k meni, [eve~e?"

205

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Oh, da ti dam onu zamisao. Moju teoriju, zna{. Da je po{tedim toga da postane vlasni{tvo Iota, ulaganje ili oru`je. Ako si spremna, najjednostavnije bi bilo emitovati preko radija jedna~ine, dati ih fizi~arima {irom ovog sveta, kao i Haincima i ostalim svetovima, {to je pre mogu}e. Ho~e{ li to da uradi{?" "I te kako." "Sve }e stati na svega nekoliko stranica. Dokazi i neke implikacije zahteva}e ne{to vi{e vremena, ali to moè do}i kasnije, a i drugi ljudi mogu da rade na tome ako ja ne budem mogao." "Ali {ta }e{ da radi{ posle toga? Misli{ li da se vrati{ u Nio? U gradu je sad mirno, kako izgleda; ustanak je, ~ini se, ugu{en, bar za neko vreme; ali bojim se da te iotska vlada smatra ustanikom. Tu je i Tu, razume se..." "Ne, ne èlim da ostanem ovde. Ja nisam altruista! Ako biste mi pruìli pomo} i u tome, ja bih se vratio ku}i. Mo`da bi ~ak i Ioti bili voljni da me po{alju natrag. To bi imalo smisla, ~ini mi se: u~initi da nestanem, pore}i moje postojanje. Razume se, moè im se u~initi jednostavnije da to obave tako {to }e me ubiti ili me doìvotno baciti u tamnicu. No, ne èlim jo{ da umrem, a jo{ manje èlim da umrem ovde, u Paklu. Kuda ti odlazi du{a kada umre{ u Paklu?" On se nasmeja; ponovo je ovladao punom blago{}u opho|enja. "Ali ako biste me poslali ku}i, mislim da bi im to odgovaralo. Od mrtvih anarhista postaju mu~enici, zna{, koji potom ìve jo{ stole}ima. Ali odsutni bivaju zaboravljeni." "Mislila sam da znam {ta je to 'smisao za stvarnost'," re~e Keng. Osmehnula se, ali to nije bio lak sme{ak. "Kako moè{ da zna{, ako ne zna{ {ta je nada?" "Nemoj suditi o nama odve} strogo, [eve~e." "Uop{te ne sudim o vama. Samo traìm va{u pomo}, za koju nemam ni{ta da dam zauzvrat." "Ni{ta? Zar je tvoja teorija ni{ta?" "Stavi je na terazije sa slobodom samo jednog ljudskog duha", re~e on, okrenuv{i se ka njoj, "i {ta }e pretegnuti. Moè{ li re}i? Ja ne mogu." 12. ANARES "@elim da vas obavestim o jednom projektu sindikata incijative", re~e Bedap. "Poznato vam je da odràvamo radio-vezu sa Urasom oko dvadeset dekada..." "Protivno preporuci ovog ve}a, federativa Odbrane i ve}ini glasova sa spiska." "Da", uzvrati Bedap, osmotriv{i govornika od glave do pete, ali ne protive}i se zbog upadice. Na sastanicima u UPR-u nisu vaìla pravila parlamentarnog postupak. Upadice su ponekad bile duè od istupanja. U pore|enju sa nekom ume{no vo|enom operativnom konferencijom ovakva rasprava bila je ravna komadu sirovog mesa spram dijagrama elektronskih kola. Sirovo meso, me|utim, funkcioni{e bolje od dijagrama elektronskih kola na svom prirodnom mestu - u telu ìve ìvotinje. Bedap je poznavao sve svoje stare protivnike iz ve}a za uvoz-izvoz; dolazio je i nadmudrivao se sa njima ve} tri godine. no, ~ovek koji ga je prekinuo bio je novajlija,

206

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka mladi}, verovatno odskora `rebom postavljen na spisak UPR-a. Bedap ga osmotri blagonaklono, pa nastavi: "Ne po~injimo ponovo stare rasprave, ako se slaète. Evo jedne nove. Primili smo zanimljivu poruku od jedne grupe sa Urasa. Prispela je na talasnoj duìni na kojoj nam Ioti oda{ilju, ali ne u odre|eno vreme za prijem, a i signal je bio slab. Kako izgleda, upu}ena je iz jedne zemlje koja se zove Benbili, a ne iz A-Ioa. Grupa je sebe nazvala 'odonjansko dru{tvo'. îni se da su posredi odonjani iz razdoblja posle Naseljavanja, koji nekako uspevaju da opstanu zahvaljuju}i rupama u zakonu i slabostima vlasti na Urasu. Njihova poruka upu}ena je 'bra}i na Anaresu'. Moète je pro~itati u biltenu sindikata, zanimljiva je. Pitaju da li bi im bilo dopu{eno da po{alju ljude ovamo." "Da po{alju ljude ovamo? Da Ura{ani do|u ovde? Uhode?" "Ne, kao naseljiva~i." "Ho}e da se ponovo otvori Naseljavanje, je li to posredi, Bedape?" "Kaù da ih progoni njihova vlada i nadaju se..." "Da se ponovo otvori Naseljavanje! Tamo nekim profiterima koji sebe nazivaju odonjani?" Iscrpno izvestiti o jednoj anare{koj poslovodnoj raspravi bilo je te{ko; tekla je veoma brzo, ~esto je vi{e ljudi govorilo istovremeno, niko nije istupao dugo, bilo je mnogo sarkazma, mnogo toga ostajalo je neizre~eno; ton je bio uzbu|en, ~esto plahovito li~an; stizalo se do nekog kraja, ali ne i do zaklju~ka. Li~ilo je na razgovor me|u bra}om ili me|u mislima u neodlu~nom umu. "Ako bismo i pustili te tekozvane odonjane da do|u, kako oni misle da stignu ovamo?" Upitala je to protivnica od koje je Bedap najve}ma zazirao, hladna, pametna èna po imenu Rulag. Ona mu je bila najmudriji neprijatelj tokom svih godina u ve}u. On pogleda prema [eveku, koji je prvi put prisustvovao sastanku ovog ve}a, da bi mu skrenuo pa`nju na nju. Neko je kazao Bedapu da je Rulag inènjer i on je odista na{ao u njoj iènjersku jasno}u i pragmati~nost uma, kao i mehanisti~ku mr`nju prema sloènosti i nepravilnosti. Protivila se svakom koraku sindikata incijative, osporavaju}i mu ~ak i samo pravo da postoji. Argumenti su joj bili valjani i Bedap ju je uvaàvao. Ponekad, kada je govorila o snazi Urasa i o opasnostima poga|anja sa jakima sa pozicije slabijeg, on joj je verovao. Jer bilo je trenutaka kada se Bedap, privatno, pitao da li su on i [evek, kada su se sreli u zimu 168. i po~eli da razgovaraju o na~inima na koje bi jedan osuje}eni fizi~ar mogao da objavi svoje delo i dostavi ga fizi~arima na Urasu, pokrenuli jedan nekontrolisani lanac zbivanja. Kada su kona~no uspostavili radio-vezu, Ura{ani su se pokazali znatno spremniji da razgovaraju, da razmenjuju zamisli nego {to su oni o~ekivali; a kada su objavili izve{taje o tim razgovorima, opozicija na Anaresu tako|e se pokazala znatno o{trija nego {to su o~ekivali. Ljudi na oba sveta poklanjali su im vi{e pa`nje nego {to je to bilo prijatno. Kada te neprijatelj odu{evljeno prigli, a sunarodnici te ogor~eno odbace, te{ko je ne zapitati se da li si, zapravo, izdajnik.

207

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Pretpostavljam da bi do{li na jednom od teretnjaka", uzvrati on. "Kao dobri odonjani, stopirali bi. Ako ih njihova vlada ili Ve}e svetskih vlada puste. Da li bi ih pustili? Da li bi arhisti u~inili uslugu anarhistima? To je ono {to bih voleo da ustanovim. Ako pozovemo nekolicinu me|u njima, {estoro ili osmoro, {ta bi se dogodilo na kraju?" "Hvale vredna radoznalost", re~e Rulag. "Bolje bismo upoznali opasnost, u redu, kada bismo bolje poznavali kako stvari odista stoje na Urasu. Ali opasnost leì u samom ~inu tog ustanovljenja." Ona ustade, {to je zna~ilo da èli da govori duè od re~enice ili dve. Bedap se trè i ponovo pogleda [eveka koji je sedeo pokraj njega. "Obrati pa`nju na ovu", promrmlja on. [evek ni{ta nije uzvratio, ali obi~no se drào uzdràno i stidljivo na sastancima i nikakve koristi od njega nije bilo, osim ako ga ne{to ne bi duboko dirnulo, kada se pretvarao u iznena|uju}e dobrog govornika. Sedeo je, zure}i u svoje {ake. Ali dok je Rulag govorila, Bedap je zapazio da ona, iako se obra}a njemu, neprekidno promatra [eveka. "Va{ sindikat inicijative", re~e ona, naglasiv{i zamenicu, "nastavio je sa pravljenjem oda{ilja~a, sa oda{iljanjem na Uras i prijemom odande, kao i sa objavljivanjem tih razgovora. U~inili ste sve to protivno savetu ve}ine u UPR-u i sve ve}im protivljenjima iz celog bratstva. Jo{ nisu preduzete nikakve mere da vam se oduzme oprema i da se osujetite u daljem radu, poglavito, smatram, zbog toga {to smo se mi, odonjani, odvikli i od same pomisli da bi neko mogao da krene putem {tetnim po ostale i da bi mogao da istraje u tome uprkos savetima i protivljenjima. Posredi je redak slu~aj. Vi ste prvi koji su se pona{ali na na~in za koji su arhi~ki kriti~ari oduvek predvi|ali da je neizbeàn u jednom dru{tvu bez zakona: potpuno neodgovorno prema dobrobiti dru{tva. Ne predlaèm da se ponovo upu{tamo u raspravu o {teti koju ste ve} po~inili: dostavljanju nau~nih informacija jednom mo}nom neprijatelju, priznanju na{e slabosti, {to predstavlja svaka va{a emisija za Uras. Ali sada, smatraju}i da smo mi ve} navikli na sve to, predlaète ne{to {to je daleko r|avije. Kakva je razlika, re}i }ete, izme|u razgovora sa nekolicinom Ura{ana na kratkim talasima i razgovora sa nekolicinom od njih ovde, u Abenaju? U ~emu je razlika? U ~emu je razlika izme|u zatvorenih vrata i otvorenih vrata? Otvorimo vrata: to je ono {to vi kaète, znate, amari. Otvorimo vrata, pustimo Ura{ane da do|u. [est ili osam pseudoodonjana narednim teretnjakom. [est ili osam iotskih profitera na onom posle, da nas malo osmotre i da vide kako se moèmo podeliti kao vlasni{tvo me|u nacijama Urasa. A slede}i put }e do}i {est ili osam stotina naoruànih ratnih brodova: pu{ke, vojnici, okupaciona sila. Kraj Anaresa, kraj Obe}anja. Na{a nada leì, leàla je sto sedamdeset godina, u Uslovima Naseljavanja; nijedan Ura{anin ne sme se iskrcati sa broda, osim Naseljiva~a; ni onda, niti ikada posle. Nema me{anja. Nema kontakta. Odustati od ovog na~ela sada isto je {to i re}i tiranima koje smo jednom porazili: 'Ogled je pretrpeo neuspeh, do|ite i ponovo nas porobite!'" "Uop{te ne", uzvrati Bedap spremno. "Poruka je jasna: 'Ogled je uspeo, sada smo dovoljno jaki da se suo~imo sa vama na ravnoj nozi.'" Rasprava se nastavila kao i ranije, brza izmena replika. Nije dugo potrajala. Nije se glasalo, kao obi~no. Gotovo svi prisutni bili su odlu~no za to da se ne odstupa od

208

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Uslova Naseljavanja, i ~im je to postalo jasno Bedap re~e: "U redu, smatram da je stvar zaklju~ena. Niko ne}e do}i na Tvr|avi Kuieo ili na Obazrivome. U pogledu dovo|enja Ura{ana na Anares namere sindikata o~igledno se moraju saobraziti mi{ljenju dru{tva kao celine; traìli smo va{ savet i drà}emo ga se. No, postoji i drugi vid istog pitanja. [eve~e?" "Da, postavlja se pitanje", re~e [evek, "upu}ivanja Anare{ana na Uras." Usledi{e uzvici i pitanja. [evek nije podigao glas, koji je bio tek neznatno ja~i od mrmljanja sebi u bradu, ali nije ni odustao. "To ne bi naudilo nikome niti ugrozilo bilo koga na Anaresu. Posredi je, kako mi se ~ini, stvar prava pojedinca; u stvari, stavljanja na probu tih prava. Uslovi Naseljevanja ne protive se tome. Usprotiviti se tome sada zna~ilo bi da UPR uzima vlast, da uskra}uje pravo odonjanskom pojedincu da preduzme ne{to {to ne moè nauditi drugima." Rulag se naè napred na stolici. Na usnama joj je igrao osmeh. "Svako moè oti}i sa Anaresa", re~e ona. Pogled njenih svetlih o~iju skliznu sa [eveka na Bedapa, pa se vrati. "Moè po}i kuda mu drago, ako ga povezu posedni~ki teretnjaci. Ne moè se vratiti." "Ko kaè da ne moè?" upita Bedap. "Uslovi zatvaranja Naseljavanja. Nikome ko do|e teretnim brodovima ne}e se dopustiti da kro~i izvan granica anare{kog kosmodroma." "Ali pod tim su se svakako podrazumevali Ura{ani, a ne Anare{ani", re~e jedan stari savetnik, Ferdaz, koji je voleo da zamo~i u vodu svoje veslo ~ak i onda kada je time ~amac skretao sa pravca koji je on èleo. "ôvek koji dolazi sa Urasa je Ura{anin", re~e Rulag. "Birokratizam, birokratizam! Kakvo je to sad nabacivanje re~ima?" upita jedna mirna, krupna èna po imenu Trepil. "Nabacivanje re~ima!" uzviknu novi ~lan, mladi}. Imao je naglasak ljudi sa Severoishoda i dubok, snaàn glas. "Ako ti se ne dopada nabacivanje re~ima, {ta kaè{ na ovo? Ako ovde ima ljudi koji ne vole Anares, neka idu. Ja }u im pomo}i u tome. Otprati}u ih li~no do kosmodroma, dobi}e jo{ tamo nogom u zadnjicu. Ali ako budu poku{ali da se puzavo vrate natrag, ne}emo propustiti da im priredimo do~ek. Mi, pravi odonjani. Ali to ne}e biti do~ek sa osmehom i dobrodo{licom. Sasu}emo im zube u grlo i nabi}emo im jaja u stomak. Razume{ li to? Je li ti dovoljno jasno?" "Jasno, ne; glasno da. Glasno kao prde`", uzvrati Bedap. "Jasno}a je funkcija mi{ljenja. Trebalo je da se malo uputi{ u odonizam pre no {to istupi{ ovde." "Vi niste dostojni ni da izgovorite Odoino ime!" povika mladi} "Vi ste izdajice, vi i ceo taj va{ sindikat! Ima ljudi {irom Anaresa koji motre na vas. Mislite da ne znamo da je [evek pozvan da ode na Uras, kako bi prodao anare{ku nauku profiterima? Mislite da ne znamo da biste svi vi cmizdravci voleli da odete tamo, gde biste ìveli bogati i pustili da vas posednici tap{u po le|ima? Samo po|ite! Tako }emo vas se re{iti! Ali ako poku{ate da se vratite, suo~i}ete se sa pravdom!" Stajao je nagnut preko stola, izdiru}i se Bedapu u lice. Bedap podiè pogled prema njemu i re~e: "Ne misli{ ti na pravdu, ve} na kaznu. Smatra{ li da je to isto?"

209

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "On misli na nasilje", re~e Rulag. "A ako do|e do nasilja, vi }ete biti ti koji su ga izazvali. Vi i va{ sindikat. A i zasluìtete do." Jedan mr{av, nizak, sredove~an mu{karac pokraj Trepil po~e da govori, napre tako prigu{eno, glasom promuklim od pra{inskog ka{lja, da ga je svega nekolicina ~ula. On je bio posetilac-poslanik iz rudarskog sindikata sa Jugozapada i od njega se nije o~ekivalo da govori o ovoj stvari. "...{ta ljudi zasluùju", kazao je on. "Jer svako od nas zasluùje sve, svaku rasko{ nagomilanu u grobnicama mrtvih kraljeva, ali i ne zasluùje ni{ta, ni zalogaj hleba u jeku gladovanja. Zar nismo jeli dok su drugi gladovali. Da li }ete nas kazniti zbog toga? Da li }ete nas nagraditi zbog iskazane vrline {to smo gladovali dok su drugi jeli? Niko ne zasluùje kaznu, niko ne zasluùje nagradu. Oslobodite um od pomisli na zavre|ivanje, od pomisli na zasluìvanje i posta}ete kadri da mislite." Bile su to, razume se, Odoine re~i iz Zatvorskih pisama, ali sada, izgovorene slaba{nim, promuklim glasom, izazivale su neobi~an utisak, kao da ih je sam ~ovek izricao, kao da su poticale pravo iz njegovog srca, lagano, te{ko, poput vode {to izvire lagano, iz pustinjskog peska. Rulag je pomno slu{ala, uspravne glave, napregnutog lica kao u nekoga ko potiskuje bol. Sa druge strane stola, naspram nje, sedeo je [evek pognute glave. Re~i su ostavile ti{inu za sobom i u toj ti{ini on podiè pogled i progovori. "Vidite", re~e on, "ono {to poku{avamo jeste da se podsetimo na to da smo do{li na Anares ne radi bezbednosti ve} radi slobode. Ako svi moramo da se sloìmo, svi skupa da radimo, onda nismo ni{ta bolji od kakve ma{ine. Ako neki pojedinac ne moè da radi solidarno sa svojim bli`njima, njegova je du`nost tada da radi sam. Njegova du`nost i njegovo pravo. Mi smo odricali ljudima to pravo. Govorili smo, sve ~e{}e i ~e{}e, mora{ raditi sa drugima, mora{ prihvatiti vladavinu ve}ine. Ali svaka vladavina je tiranija. Du`nost pojedinca jeste da ne prihvati nikakvu tiraniju, da bude za~etnik vlastitih ~inova, da bude odgovoran. Jedino ako tako bude postupao, dru{tvo }e ìveti, menjati se, prilago|avati se i opstati. Mi nismo podanici dràve koja se temelji na zakonima, ve} ~lanovi dru{tva koje se temelji na revoluciji. Revolucija je na{a obaveza: na{a nada evolucije. 'Revolucija je u duhu pojedinca, ili nije nigde. Ona je za sve, ili nije ni{ta. Ako joj se ikada moè sagledati kraj, onda ne}e nikada uistinu po~eti.' Ne moèmo se zaustaviti ovde. Moramo nastaviti dalje. Moramo prihvatiti rizike." Rulag uzvrati, podjednako mirno kao i on, ali veoma hladno: "Nema{ prava da nas sve izlaè{ riziku na ~ije te preduzimanje nagone privatne pobude." "Niko ko ne}e da ide toliko daleko koliko sam ja spreman da idem nema nikakva prava da me spre~ava da po|em", uzvrati [evek. Pogledi im se sreto{e za sekundu, a onda ih oboje obori{e. "Sa rizicima putovanja na Uras suo~ava se jedino osoba koja kre}e na put", re~e Bedap. "Time se ne menja ni{ta u Uslovima Naseljevanja, kao ni u na{em odnosu prema Urasu, osim, mo`da, u moralnom pogledu, ali u na{u prednost. Ali mislim da nismo spremni, niko od nas, da donese odluku o tome. Povla~im stvar za sada, ako se slaète sa tim." Sloìli su se i [evek je napustio sastanak.

210

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Moram do Insitituta", re~e [evek kada su izi{li iz zgrade UPR-a. "Sabul mi je poslao jedan odse~ak nokta sa no`nog prsta, prvi put posle mnogo godina. [ta li ima na umu, pitam se?" "A {ta li je na umu one ène, Rulag, pitam se! Ona ima ne{to li~no protiv tebe. Pretpostavljam da je u pitanju zavist. Ne}emo vas vi{e su~eliti preko stola, jer tako ni{ta ne}emo posti}i. Ve}ina vlada i ko je ja~i taj je u pravu! Da li }emo uspeti da im saop{timo na{u poruku, [eve? Ili }emo samo ja~ati protivljenje?" "Mo`da stvarno treba da po{aljemo nekoga na Uras i time, samim ~inom, dokaèmo na{e pravo na to, ako ve} re~ima ne moèmo." "Mo`da. Samo pod uslovom da to nisam ja! Sav }u se zapenu{ati od odbrane na{eg prava da odemo sa Anaresa, ali ako bih ja to morao da u~inim, prokletstvo, radije bih sebi presekao grkljan." [evek se nasmeja. "Moram sada da po|em. Bi}u kod ku}e za oko jedan sat. Do|i da zajedno ve~eramo." "êka}u te u sobi." [evek se udalji niz ulicu krupnim korakom; Bedap je stajao oklevaju}i ispred zgrade UPR-a. Bila je sredina popodneva jednog vetrovitog, sun~anog, prohladnog, proletnjeg dana. Ulice Abenaja izgledale su sjajne, kao isprane, ìve od svetlosti i ljudi. Bedap se ose}ao istovremeno uzbu|eno i snu`deno. Sve, ra~unaju}i tu i njegova ose}anja, bilo je puno obe}anja, ali i nezadovoljavaju}e. Oti{ao je do obitavali{ta u bloku Peke{, gde su [evek i Takver sada ìveli, i zatekao kod ku}e, kao {to se i nadao, Takver sa bebom. Takver je dva puta pobacila, a onda se rodila Pilun, kasno i pomalo neo~ekivano, ali veoma dobrodo{lo. Bila je sitna kao novoro|en~e, a i sada, sa nepune dve godine, i dalje je izgledala sitno, sa tankim noìcama i ru~icama. Kada bi je Bedap drào, dodir tih ru~ica, tako krhkih da ih je on mogao slomiti samo kratkim pokretom {ake, uvek ga je neodre|eno pla{io i odbijao. Veoma je voleo Pilun, ~ije su ga obla~nosive o~i o~aravale, a osvajalo njeno potpuno poverenje, ali kad god bi je dodirnuo, svesno bi pojmio, kao nikada ranije, privla~nost okrutnosti, razlog {to sna`ni mu~e slabe. I upravo stoga - iako on nije mogao re}i za{to 'stoga' - tako|e je shvatao ne{to {to za njega nikada ranije nije imalo mnogo smisla, niti ga je uop{te zanimalo: roditeljska ose}anja. Ispunjavalo ga je sasvim izuzetno zadovoljstvo kada bi ga Pilun oslovila sa tade. Sedeo je na krevetskom uzvi{enju ispod prozora. Bila je to prostrana soba sa dva uzvi{enja. Pod je bio zastrt prostirkom; nije bilo drugog name{taja, stolica i stolova, ve} samo jedan mali, pokretni zastor koji je ogra|ivao prostor za igru ili zaklanjao Pilunin krevet. Takver se nalazila kraj duga~ke, {iroke ladice drugog uzvi{enja i sre|ivala je gomilu hartije koja se tamo nalazila. "Pridrì Pilun, dragi Dape!" re~e ona uz svoj {iroki osmeh, kada je beba stala da puzi prema njoj. "Bar se deset puta zavukla u ove papire, kad god bih ih sredila. Zadrà}u se samo minut ovde... deset minuta." "Ne ùri. Ne èlim da razgovaramo. Ho}u samo da sedim ovde. Do|i, Pilun. Hodaj... tako... dobra devoj~ica! Hodi do tadea Dapa. E, sad te imam!"

211

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Pilun mu je zadovoljno sela na kolena i stala da prou~ava {aku. Bedap se stideo nokata, koje, dodu{e, vi{e nije grizao, ali koji su ostali izobli~eni od griènja, i u prvi mah je stegao {aku kako bi ih prikrio; a onda se postideo tog stida i ponovo otvorio {aku. Pilun ju je potap{ala. "Lepa vam je ova soba", re~e on. "Sa severnom svetlo{}u. Ovde je uvek tiho." "Jeste. [{{, brojim." Posle izvesnog vremena ona odloì papire i zatvori ladicu. "Tako! Izvini, kazala sam [evu da }u mu uraditi prelom ~lanka. Jesi li za jedno pi}e?" Racionisanje je i dalje bilo na snazi kod mnogih vrsta hrane, premda znatno manje strogo nego tokom pet prethodnih godina. Vo}njaci na Severoishodu bili su manje izloèni su{i i brè su se oporavili nego podru~ja sa ìtaricama, tako da su poslednje godine su{eno vo}e i vo}ni sokovi skinuti sa spiska ograni~enja. Takver je dràla jednu bocu u senovitom prozoru. Nalila je oboma po {olju; bile su to prili~no grube zemljane posude koje je Sadik napravila u {koli. Sela je naspram Bedapa i pogledala ga, osmehuju}i se. "Dakle, kako je u UPR-u?" "Kao i uvek. Kako je u laboratoriji za ribe?" Takver pogleda u {olju, pomeriv{i je tako da se sa povr{ine ta~nosti odraàva svetlost. "Ne znam. Razmi{ljam o tome da ih napustim." "Za{to, Takver?" "Bolje da to sama u~inim, nego da mi oni kaù. Nevolja je u tome {to volim taj posao i {to sam mu prili~no vi~na. A to je jedini te vrste u Abenaju. Ali ne moè{ biti ~lan istraìva~kog tima koji je odlu~io da mu ne bude{ ~lan." "Prave ti neprilike, je li?" "Neprestano", uzvrati ona i pogleda brzo i nesvesno prema vratima, kao da èli da se uveri da tamo ne stoji [evek i da ih ne slu{a. "Neki su neverovatni. Uostalom, zna{. Nema svrhe pri~ati o tome." "Ne, zato mi je i drago {to sam te zatekao samu. Ne znam, zapravo. Ja, [ev, Skovan, Gezah i ostali koji provodimo najve}i deo vremena u {tampariji ili u radiotornju nemamo zvani~na radna odredi{ta, pa tako i ne vi|amo mnogo ljudi izvan sindikata inicijative. êsto sam, dodu{e, u UPR-u, ali to je posebna situacija, tamo o~ekujem pritivljenje jer ga sam izaziva. [ta je to sa ~ime se ti suo~ava{?" "Sa mr`njom", uzvrati Takver svojim tmastim, mekim glasom. "Pravom mr`njom. Upravnik mog projekta vi{e uop{te ne èli da razgovara sa mnom. No, to i nije neka {teta. On je i tako ni{tarija. Ali zato mi neki od ostalih govore {ta misle. Ima jedna èna, ne u laboratorijama za ribe, ve} ovde, u obitavali{tu. ^lan sam sanitarnog odbora bloka i morala sam nedavno da odem do nje da se dogovorim oko ne~ega. Ali uop{te mi nije dala da do|em do re~i. 'Ne poku{avaj da u|e{ u ovu sobu! Znam ja dobro vas, proklete izdajnike, vas intelektualce, vas sebi~njake...', i tako dalje, i tako dalje, a onda mi je zalupila vrata. Bilo je goteskno." Takver se nasmeja, nimalo veselo. Videv{i je kako s smeje, Pilun se osmehnu, sede}i {}u}urena na pregibu Bedapove ruke, a onda zevnu. "Ali, zna{, bilo je i zastra{uju}e. Ja sam kukavica, Dape. Ne volim nasilje. Ne volim ~ak ni protivstavljanje."

212

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Svakako. Jedina bezbednost koju imamo jeste odobravanje koje dobijamo od na{ih suseda. Jedan arhista moè da prekr{i zakon i da se nada da }e uma}i neka`njen, ali ti ne moè{ 'prekr{iti' obi~aj; to je okvir tvog ìvota sa drugim ljudima. Mi tek sada po~injemo da ose}amo {ta zna~i biti revolucionar, kao {to je to [evek rekao danas na sastanku. A stvar nije nimalo prijatna." "Neki ljudi ipak shvataju", re~e Takver odlu~no i optimisti~ki. "Jedna èna u omnibusu ju~e, ne znam gde sam je ranije srela, mo`da ponekad na radu desetog dana, kazala mi je: 'Mora da je predivno ìveti sa jednim velikim nau~nikom, zacelo je veoma zanimljivo!' A ja sam joj kazala: 'Da, bar uvek ima ne~ega o ~emu se moè pri~ati'... Pilun, nemoj da spava{, malecka! [evek }e se uskoro vratiti i i}i }emo u trpezariju. Ljuljaj je malo, Dape. U svakom slu~aju, vidi{, ona je znala ko je [ev, ali nije pokazala ni mr`nju ni neodobravanje; bila je veoma fina." "Ljudi znaju ko je on", re~e Bedap. "To je sme{no, jer oni ne mogu razumeti njegovu knjigu ni{ta bolje od mene. On smatra da je za to kadra tek koja stotina. Oni studenti u podeo~nim Institutima koji su poku{ali da uprili~e kurseve iz Istovremenosti. Ja, li~no, drìm da se moè govoriti o nekoliko desetina ljudi. Pa ipak, zna se za njega, ljudi imaju utisak da se njime treba ponositi. Sindikat je bar to postigao, ako ni{ta drugo. [tampali smo [evove knjige. Mo`da je to jedina pametna stvar koju smo u~inili." "De, de! Mora da je danas u UPR-u sastanak tekao lo{e." "Jeste. Voleo bih da te malo razvedrim, Takver, ali ne mogu. Sindikat poseè sasvim blizu temeljne dru{tvene spone, straha od stranaca. Jedan mla|i tip danas je otvoreno pretio nasilnim protivmerama. Tako ne{to je, razume se, sasvim bedno, ali on }e na}i i druge koji }e na to biti spremni. A i ona Rulag, prokletstvo, ba{ je stra{an protivnik!" "Zna{ li ko je ona, Dape?" "Ko je ona?" "[ev ti nikada nije kazao? Da, on ne govori o njoj. To mu je majka." "[evova majka?" Takver klimnu. "Napustila ga je kada su mu bile dve godine. Otac je ostao sa njim. Ni{ta neobi~no, razume se. Osim {to je delovalo na [evova ose}anja. Ose}a da je izgubio ne{to su{tinsko, i on i njegov otac. Ne izvodi iz toga op{te na~elo, da roditelji trba da ostanu uvek sa decom ili ne{to sli~no. Ali zna~aj koji za njega ima odanost seè sve do toga, mislim." "Ono {to jeste neobi~no", re~e Bedap energi~no, smetnuv{i s uma Pilun, koja mu je zaspala u krilu, "upadljivo neobi~no jesu njena ose}anja prema njemu! ôvek bi rekao da ga je jedva do~ekala da do|e danas na sastanak ve}a za uvoz-izvoz. Zna da je ona du{a grupe i mrzi nas sve zbog njega. Za{to? Krivica? Je li odonjansko dru{tvo postalo tako trulo da nas na delanje pobu|uje krivica?... Zna{, posle ovoga {to si mi kazala, pa oni i li~e jedno na drugo. Jedino {to je kod nje sve nekako o~vrslo, poput kamena... poput smrti." Vrata su se otvorila dok je on govorio. Unutra u|o{e [evek i Sadik. Sadik je imala deset godina; bila je visoka za svoj uzrast i mr{ava, sva u duga~kim nogama,

213

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka tanana i krhka, sa oblakom tamne kose. Iza nje je u{ao [evek; osmotriv{i ga u neobi~noj, novoj svetlosti njegovog srodstva sa Rulag, Bedap ga je video kao {to ~ovek ponekad vidi nekog veoma starog prijatelja, uz ìvost koju tvori svekolika pro{lost: blistavo, }utljivo lice, puno ìvota, ali i usukano, usukano do kostiju. Bilo je to sasvim osobeno lice, ali mu crte ipak nisu bile kao Rulagine, ve} kao kod mnogih drugih Anare{ana, kod ljudi odabranih s obzirom na viziju slobode i prilago|enih jednom jalovom svetu, svetu udaljenosti, ti{ina, pusto{i. U sobi je, me|utim, zavladala prisnost, uskome{anost, bli`njost: pozdravi, smeh. Pilun je stala da kruì okolo, {to je nije mnogo odu{evilo, da bi je svi zagrlili, a zatim je u krug krenula i boca da bi se iz nje sipalo, pa su usledila pitanja, razgovori. U po~etku se Sadik na{la u sredi{tu, zato {to je ona bila najre|e prisutan ~lan porodice; potom je red do{ao na [eveka. "[ta je hteo stari {trokavko?" "Bio si u Institutu?" upita Takver, osmotriv{i ga dok je sedao pokraj nje. "Samo sam svratio. Sabul mi je ostavio poruku jutros u sindikatu." [evek ispi vo}ni sok i spusti {olju, otkriv{i neobi~an poloàj usta: bezizraàjan. "Kazao mi je da u federaciji za fiziku ima jedno upra`njeno odredi{te sa punim radnim vremenom. Samostalno, stalno." "Za tebe, misli{? Tamo? U Institutu?" On klimnu. "Sabul ti je to rekao?" "Poku{ava da te pridobije", re~e Bedap. "Da, mislim. Ako ne moè{ da ga iskoreni{, pripitomi ga, kako smo mi to govorili na Severozalazu." [evek se iznenada i spontano nasmeja. "Sme{no, zar ne?" re~e on. "Ne", uzvrati Takver. "Nije sme{no. Odvratno je. Kako si uop{te mogao da ode{ na razgovor sa njim? Posle svih onih kleveta koje je {irio o tebi, kao i laì o tome da su mu Na~ela ukradena; po{to ti nije kazao za onu nagradu koju su ti Ura{ani dodelili i po{to je, koliko pro{le godine, najpre rasturio, pa onda razaslao na sve strane one studente koji su priredili niz tvojih predavanja, a sve zbog tvog tobo`njeg 'kriptoautoritarijarnog uticaja'... pomisli samo, ti autoritarijaran... to je stvarno bilo gnusno, neoprostivo. Kako si mogao da bude{ pristojan sa jednim takvim ~ovekom?" "Nije u pitanju samo Sabul, zna{. On je tek predstavnik ostalih." "Znam, ali on o~igledno uìva u toj ulozi.Toliko se ve} dugo pona{a kao nitkov! No, {ta si mu kazao?" "Taktizirao sam... kako bi ti to kazala", re~e [evek i ponovo se nasmeja. Takver ga opet osmotri, shvativ{i tog ~asa da se on nalazi, i pored sve kontrole, u stanju izuzetne napetosti ili uzbu|enja. "Nisi ga, dakle, glatko odbio?" "Kazao sam mu da sam pre nekoliko godina odlu~io da ne prihvatim nikakvo redovno radno odredi{te sve dok budem u stanju da se bavim teorijskim radom. Na to mi je on rekao da }u, budu}i da je posredi samostalan poloàj, mo}i da nastavim sa istraìvanjima koja sam po~eo, a razlog {to mi se daje taj poloàj bio je, kako je on to

214

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka sro~io, 'da mi se olak{a pristup opremi za vr{enje opita u Institutu, kao i redovnim kanalima {tampanja i rasturanja'. Objavljivanje preko UPR-a, drugim re~ima." "Pa, to zna~i da si pobedio", re~e Takver, pogledav{i ga uz neobi~an izraz. "Pobedio si. Objavljiva}e ono {to pi{e{. To je ono {to si èleo kada si se vratio ovamo pre pet godina. Zidovi su sru{eni." "Ima zidova i iza zidova", re~e Bedap. "Pobedio sam jedino ako prihvatim ponu|eno odredi{te. Sabul, zapravo, nudi da me... legalizuje. Da me ozvani~i. Kako bi me odvojio od sindikata inicijative. Zar ti nije jasno da je to njegova prava pobuda, Dape?" "Svakako", re~e Bedap. Lice mu je bilo smrknuto. "Zavadi, pa vladaj." "Ali primiti [eva natrag u Institut i objavljivati preko UPR-a ono {to on pi{e, zar to ne bi zna~ilo posredno odobravanje celog sindikata?" "Mnogima bi tako moglo da izgleda", re~e [evek. "Ne, ne}e", re~e Bedap. "Postara}e se oni za obja{njenje. Jedna skupina nezadovoljnika zavela je zakratko velikog fizi~ara. Intelektualci su oduvek bili podlo`ni zastranjivanjima zato {to razmi{ljaju o nebitnim stvarima kao {to su vreme, prostor i relativnost, stvarima koje nemaju nikakve veze sa stvarnim ìvotom, tako da lako postaju `rtve obmana opakih izop{tenika. Ali dobri odonjani u Institutu blagonaklono su mu ukazali na gre{ke i on se vratio na put dru{tveno-organske istine. I tako bi sindikat inicijative ostao bez svoje jedine uzdanice da bilo kome na Anaresu ili Urasu privu~e pa`nju." "Ne napu{tam sindikat, Bedape." Bedap podiè glavu i posle jedan minut re~e: "Ne. Znam da ga ne napu{ta{." "U redu. Hajdemo na ve~eru. Kr~e mi creva: oslu{ni, Pilun, ~uje{ li? Krrrr, krrrr!" "Hop!" re~e Pilun zapovedni~kim tonom. [evek je uze i uspravi se, podigav{i je u jednom zamahu na ramena. Iza njegove i detetove glave jedini mobil koji je visio u ovoj sobi blago zatitra. Bio je to veliki komad na~injen od ìca koje su bile spljo{tene, tako da su, vi|ene postrance, sasvim i{~ezavale, usled ~ega bi se ovali, u koje su bile uobli~ene, u razmacima zasvetlucali, nestaju}i pri tom, kao {to su ~inila, pod izvesnim osvetljenjem, i dva istovetna, bistra, staklena mehura koja su se kretala sa ovalnim ìcama po sloèno prepletenim, elipsoidnim orbitama, oko zajedni~kog sredi{ta, nikad se sasvim ne sre}u}i, niti se ikad potpuno razdvajaju}i. Takver je to nazvala Nastanjivanje vremena. Oti{li su do peke{ke trpezarije i sa~ekali da se na registracionoj tabli pojavi neko otkazivanje, kako bi mogli povesti Bedapa kao gosta. Prijavljivanjem ovde on bi automatski otkazao ve~eru u trpezariji gde je obi~no obedovao, budu}i da je kompjuter usagla{avao sistem u celom gradu. Bio je to jedan od visokomehanizovanih 'homeostatskih procesa', tako drag ranim Naseljiva~ima, ali koji se zadrào jo{ jedino u Abenaju. Ba{ kao i manje sloèna ustrojstva koja su primenjivana drugde, ni on nije dejstvovao besprekorno; javljale su se nesta{ice i preteci, zbog ~ega je bilo osuje}enja, ali ne u velikim razmerama. Otkazivanja u peke{koj trpezariji bila su retka, budu}i da je

215

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka posredi bila najbolja kuhinja u Abenaju, sa tradicijom velikih kuvara. Kona~no se ipak pojavilo jedno upra`njeno mesto i oni u|o{e. Za stolom su im se prudruìla dva mlada ~oveka koja je Bedap povr{no poznavao kao [evekove i Takverine susede u obitavali{tu. Niko vi{e nije do{ao... ili nije èleo da do|e. [ta od toga dvoga? Nije bilo mnogo va`no. Bila je to prijatna ve~era, sa prijatnim razgovorom. Ali Bedapu bi se po~esto javljao utisak da se oko njih prostire krug ti{ine. "Ne znam {ta }e biti naredni potez Ura{ana", re~e on; iako je govorio prigu{enim glasom, sa neprijatno{}u je zaklju~io da ga jo{ prituljuje. "Traìli su da do|u ovamo, zatim su traìli da [ev ode tamo; {ta li }e sad do}i na red?" "Nisam znala da su otvoreno pozivali [eva da ode tamo", re~e Takver, napola podigav{i ve|e. "Jesi, znala si", uzvrati [evek. "Kada su mi kazali da su mi dali nagradu, zna{, 'Seo Oenovu', pitali su da li bih mogao da do|em, se}a{ se? Da uzmem novac koji ide uz nju?" [evek se osmehnu, blistavo. Ako je i postojao krug ti{ine oko njih, to mu nije nimalo smetalo, jer oduvek je bio sam. "Tako je. Znala sam. Samo nisam to shvatila kao stvarnu mogu}nost. Ve} dekadama govorite o tome da treba predloìti UPR-u da neko ode na Uras, samo da biste ih {okirali." "Upravo smo to kona~no u~inili, po podne. Dap me je na to nagnao." "I, jesu li bili {okirani?" "Kosa im se digla, o~i iskola~ile..." Takver se zakikota. Pilun je sedela na jednoj visokoj stolici pored [eveka, ve`baju}i zubi}e na komadu holumovog hleba, a glasi} na jednoj pesmi. "O materi bateri", i{ao je napev, "aberi aberi baber dab!" [evek je spremno uzvratio u istom tonu. Razgovor odraslih nastavio se bez ve}ih uzbu|enja i sa prekidima. Bedap nije zamerao zbog toga: odavno je nau~io da [eveka treba primiti sa svim zapetljavinama koje ga prate ili nikako. Naj}utljivija od svih bila je Sadik. Bedap je ostao sa njima jedan sat posle ve~ere u prijatnim, prostranim zajedni~kim prostorijama obitavali{ta, a kada je ustao da po|e ponudio je da otprati Sadik do {kolske spavaonice koja mu je bila uz put. Na to se ne{to zbilo, jedan od onih doga|aja ili signala koji su neuhvatljivi ma kome izvan porodice; sve {to je znao bilo je da je i [evek, bez ikakve gu`ve ili rasprave, krenuo sa njima. Takver je morala da po|e da nahrani Pilun, koja je postajala sve bu~nija. Poljubila je Bedapa, a onda su on i [evek po{li sa Sadik, razgovaraju}i. Zaneli su se u razgovor i pro{li sredi{te za u~enje. Shvativ{i to uskoro, vratili su se. Sadik se bila zaustavila pred ulazom u spavaonicu. Stajala je tu nepomi~no, uspravna i vitka, mirnog lica, pri slabom sjaju uli~ne svetiljke. [evek je podjednako mirno stajao za trenutak, a onda joj pri|e. "[ta je bilo, Sadik?" Dete re~e: "[eve~e, mogu li ostanem u sobi no}as." "Razume se. Ali {ta je bilo?" Sadikino tanano, izduèno lice zadrhta i kao da ode u komadi}e. "Ne vole me, u spavaonici", re~e ona glasom koji je postao rezak od napetosti, ali i mek{i nego ranije. "Ne vole te? [ta to zna~i?"

216

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Jo{ se nisu dodirnuli. Odgovorila mu je uz o~ajni~ku hrabrost. "Zato {to ne vole... ne vole sindikat, Bedapa i... i tebe. Zovu... Sestra u sobi gde spavam kaè da si ti... da smo svi mi iz... Kazala je da smo izdajnici." Izgovoriv{i tu re~, dete se trè kao da je pogo|eno, a [evek je privi k sebi. Svom snagom se pripila uz njega, pla~u}i u velikim jecajima koji su je ostavljali bez daha. Bila je odve} stara, odve} visoka da bi je on podigao. Stajao je i drào je uza se, glade}i je po kosi. Pogledao je preko njene tamne glave prema Bedapu. O~i su mu tako|e bile pune suza. On re~e: "Sve je u redu, Dape. Moè{ da ide{." Bedapu nije preostalo ni{ta drugo do da ih ostavi tu, ~oveka i dete, u toj prisnosti koja je njemu bila uskra}ena, u najteòj i najdubljoj, u prisnosti bola. Odlaènje mu nije donelo ose}anje olak{anja ili bekstva; naprotiv, osetio se beskoristan, ponièn. Trideset devet mi je godina, pomisli on dok je kora~ao ka obitavali{tu, gde je sa jo{ ~etvoricom mu{karaca ìveo savr{eno nezavisno. êtrdeset za koju dekadu. I {ta sam postigao? [ta sad postièm? Ni{ta. Petljam se. Petljam se u ìvote drugih ljudi zato {to nemam vlastiti. Nikada nisam imao vremena za to. A vreme mi sve vi{e isti~e i najednom }e sasvim iste}i i ja nikada ne}u imati... to. On se osvrnu niz duga~ku, utihlu ulicu, u kojoj su svetiljke po uglovima tvorile mekana jezerca svetlosti u vetrovitoj tami, ali previ{e je odmakao da bi video oca i k}er, ili su oni ve} oti{li. [ta je podrazumevao pod 'to', nije mogao re}i, iako je bio vi~an re~ima; ose}ao je, me|utim, da stvar potpuno razume, da mu je sva nada bila u tom razumevanju, kao i da mora promeniti ìvot ako èli da bude spasen. Kada se Sadik dovoljno primirila da je vi{e nije morao privijati uza se, [evek ju je ostavio da sedi na ulaznom stepeni{tu spavaonice i u{ao unutra da obavesti deùrnu da }e devoj~ica ostati sa roditeljima preko no}i. Deùrna mu je hladno uzvratila. Odrasli koji su radili u de~ijim spavaonicama imali su prirodnu te`nju da ne odobravaju odlazak u obitavali{ta roditelja preko no}i, smatraju}i da se time remeti odgoj; [evek je rekao sebi da je verovatno pogre{io {to je u razgovoru sa deùrnom osetio i ne{to vi{e od takvog neodobravanja. Sale u sredi{tima za u~enje bile su jarko osvetljene, odzvanjaju}i bukom, ve`banjem muzike i de~jim glasovima. Bili su tu svi oni stari zvuci, mirisi, senke, odjeci detinjstva kojih se [evek spominjao, a uz njih se prisetio i strahova. ôvek zaboravlja strahove. Izi{ao je i krenuo ku}i sa Sadik, obgrliv{i je oko tankih ramena. Ona je }utala, ali je i dalje bila uznemirena. Kada su do{li do ulaza u peke{ko glavno obitavali{te, ona najednom re~e: "Znam da je tebi i Takver negzdono da ja ostajem preko no}i." "Odakle ti sad to?" "Zato {to èlite da budete nasamo, odraslim parovima je potrebno da budu nasamo." "Sa nama je Pilun", primeti on. "Pilun se ne ra~una." "Ni ti se ne ra~una{." Ona {mrknu, poku{av{i da se osmehne.

217

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Kada su u{li u osvetljenu sobu, me|utim, njeno belo, zadihano lice, sa rumenim mrljama, odmah nagna Takver da upita: "[ta je bilo?" Prekinuta u sisanju, koje ju je ispunjavalo blaènstvom, Pilun po~e da se dere, na {ta Sadik ponovo briznu u pla~ i za trenutak je izgledalo da svi odreda pla~u, da se me|usobno te{e i da odbijaju te{enje. No, sve se to brzo rasto~ilo u ti{inu, kada je Pilun sela u krilo majci, a Sadik ocu. Po{to je beba nahranjena i stavljena na po~inak, Takver re~e prigu{enim, ali staloènim glasom: "Dobro! [ta je bilo?" Sadik je ve} bila i sama napola zaspala, osloniv{i glavu na [evekova prsa. Osetio je kako se pribira da bi odgovorila. Pogladio ju je po kosi da bi joj sa~uvao mir i odgovorio je umesto nje: "Ne odobravaju nas neki ljudi u sredi{tu za u~enje." "A kakvog prokletog prava oni imaju da nas ne odobravaju?" "[{{, {{{. Mislim na sindikat." "Oh", re~e Takver; bio je to neobi~an, grleni zvuk. Zakop~avaju}i tuniku, otrgla je dugne sa tkanine, a onda se zagledala u njega na dlanu. Potom upravi pogled prema [eveku i Sadik. "Koliko to ve} traje?" "Dugo", uzvrati Sadik, ne podiù}i glavu. "Danima, dekadama, celo ~etvrtgodi{te?" "Oh, duè. Ali oni su... sada su postali zli u spavaonici. No}u. Terzol ih ne spre~ava." Sadik je govorila gotovo poput nekog ko pri~a u snu i prili~no vedro, kao da se sve to nje vi{e nije ticalo. "[ta ti rade?" upita Takver, iako ju je [evek upozorio pogledom. "Oni... ovaj... naprosto su zli. Ne daju mi da u~estvujem u igrama i ostalim stvarima. Tip, zna{, ona mi je bila prijateljica i dolazila je da pri~amo bar po{to se svetla pogase. Ali prestala je. Terzol je sada sestra u spavaonici i ona je... ona kaè '[evek je... [evek...'" On je prekide, ose}aju}i kako napetost raste u telu devoj~ice, kako takma{tvo izme|u ustezanja i prikupljanja hrabrosti postaje neizdrìvo u njoj. "Kaè '[evek je izdajnik, Sadik je sebi~na...' Zna{ ve} {ta ona kaè, Takver!" O~i su mu blistale. Takver pri|e i dodirnu k}er po obrazu, jednom, prili~no boja`ljivo, a onda re~e mirnim glasom: "Da, znam." Zatim ode do drugog krevetskog uzvi{enja i sede naspram njih. Stavljena da spava pokraj zida, beba je slaba{no hrkala. Ljudi iz susedne sobe vratili su se sa ve~ere, jedna vrata su se zalupila, neko je dole na trgu poèleo laku no}, a bilo mu je uzvra}ano sa jednog otvorenog prozora. Veliko obitavali{te sa dve stotine soba bilo je ìvo, puno kretnji, svuda oko njih; kako je njihovo postojanje ulazilo u njegovo, tako je i njegovo postojanje ulazilo u njihovo, kao deo celine. Sadik uskoro skliznu sa o~evih kolena i sede na uzvi{enje pokraj njega, sasvim blizu. Tamna kosa bila joj je razbaru{ena i zamr{ena, vise}i joj oko lica. "Nisam htela da ti kaèm zato..." Glas joj je zvu~ao tanu{no i sitno. "Ali postajalo je sve gore. Jedni druge nagone da potupaju sve opakije." "Onda se vi{e ne}e{ vratiti tamo", re~e [evek. On je obgrli, ali ona se nije privila uz njega, ve} je i dalje uspravno sedela.

218

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Ako ja odem da porazgovaram sa njima..." re~e Takver. "Nema koristi. Ose}aju ono {to ose}aju." "Ali {ta je to sa ~im smo su~eljeni?" upita Takver zbunjeno. [evek ni{ta nije uzvratio. I dalje je drào ruku oko Sadik i ona se kona~no privila uz njega, osloniv{i mu glavu na mi{icu, te{ko i umorno. "Postoje i druga sredi{ta za u~enje", re~e on najzad, ne mnogo uverljivo. Takver ustade. Bilo je o~igledno da ne moè mirno da sedi i da èli da ne{to preduzme, da dela. Ali nije se mnogo moglo u~initi. "Daj da ti spletem kosu, Sadik", re~e ona snu`denim glasom. O~e{ljala je i splela devoj~ici kosu; postavili su zastor preko sobe i stavili Sadik pokraj usnule bebe. Sadik je ponovo bila na ivici suza kada je kazala laku no}, ali kroz pola sata razabrali su po njenom disanju da je zaspala. [evek se smestio kod uzglavlja njihovog krevetskog uzvi{enja sa bele`nicom i tablicom koju je koristio za ra~unanje. "Uradila sam ti prelom rukopisa danas", re~e Takver. "Koliko je ispalo?" "êtrdeset jedna strana. Sa dodatkom." On klimnu. Takver ustade, pogleda preko zastora prema deci koja su spavala, vrati se i sede na ivicu uzvi{enja. "Znala sam da ne{to nije u redu. Ali ona nije ni{ta govorila. Nikada to nije ~inila, veoma je stoi~ka. Nije mi palo na pamet da je to posredi. Mislila sam da je to samo na{ problem, uop{te nisam slutila da }e ga preneti i na decu." Govorila je blago i ogor~eno. "Pojava~a se, stalno se poja~ava... Da li }e u nekoj drugoj {koli biti imalo druga~ije?" "Ne znam. Ako bude provodila mnogo vremena sa nama, verovatno ne}e." "Ne}e{, valjda, da kaè{ da..." "Ne, ne}u. Samo konstatujem ~injenicu. Ako odaberemo da pruìmo detetu punu pojedina~nu ljubav, ne}emo mo}i da je po{tedimo onoga {to ide uz to, opasnosti od bola. Bola od nas i preko nas." "Nije po{teno da ona ispa{ta zbog onoga {to mi ~inimo. Tako je dobra i tako dobrodu{na, poput bistre vode..." Takver zastade, zagu{ena bujicom suza, a onda obrisa o~i i stisnu usne. "Nije u pitanju ono {to mi radimo, ve} ono {to ja radim." On odloì bele`nicu. "I ti si patila zbog toga." "Ne hajem za to {ta drugi misle." "Na poslu?" "Mogu da odem na neko drugo mesto." "Ne ovde i ne u tvojoj struci." "Dobro, èli{ li da po|em negde drugde? Primili bi me u sorubskim laboratorijama za ribe u Miru i Obilju. Ali {ta je sa tobom u tom slu~aju?" Ona mu uputi srditi pogled. "Ostaje{ ovde, pretpostavljam?"

219

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Mogao bih da po|em sa tobom. Skovan i ostali ve} se snalaze sa iotskim, oni }e mo}i da rade na radiju, a to je sada moja glavna prakti~na funkcija u sindikatu. Fizikom mogu podjednako da se bavim u Miru i Obilju kao i ovde. Ali sve dok sasvim ne istupim iz sindikata incijative, to ne re{ava problem, zar ne? Ja sam problem. Ja sam onaj ko zadaje nevolje." "Da li bi uop{te neko mario za to u takvom mesta{cu kao {to je Mir i Obilje?" "Bojim se da bi mogao." "[eve~e, koliko si se ti sretao sa tom mr`njom? Jesi li je tako|e prikrivao, kao Sadik?" "I kao ti. Pa, povremeno. Kada sam bio u Slozi, letos, bilo je malo r|avije nego {to sam ti rekao. Ga|anje kamenicama i jedna dobra tu~a. Studenti koji su me pozvali da do|em morali su da se izbore za mene. Uspeli su u tome, ali ja sam brzo oti{ao; dovodio sam ih u opasnost. Dobro, studenti traè malo opasnosti. A, uostalom, mi smo bili ti koji su traìli tu~u, mi smo hotimice uznemirili ljude. Mnogi od njih su na na{oj strani. Ali sada... sada po~injem da se pitam ne dovodim li u opasnost tebe i decu, Tak. Time {to ostajem sa vama." "Ti, svakako, sam nisi u opasnosti", re~e ona silovito. "Sam sam je traìo. Nije mi, me|utim, palo na pamet da }e oni pro{iriti svoju plemensku netrpeljivost i na vas. Nije mi isto kad ste vi u opasnosti i kad sam samo ja." "Altruista!" "Mo`da. [ta mogu? Ose}am se odgovoran, Tak. Bez mene, ti bi mogla po}i svuda ili ostati ovde. Radila si, dodu{e, za sindikat, ali ono {to ti zameraju jeste tvoja odanost meni. Ja sam simbol. I tako... ja nemam kuda da po|em." "Idi na Uras", uzvrati Takver. Glas joj je postao tako opor da se [evek trgao, kao da ga je udarila u lice. Nije ga pogledala u o~i, ali je ponovila, ovog puta blaè: "Idi na Uras... Za{to da ne? @ele te tamo. Ovde ne! Mo`da }e po~eti da shvataju {ta su izgubili, po{to bude{ oti{ao. A i ti sam èli{ da po|e{. Videla sam to ve~eras. Nikada ranije nisam razmi{ljala o tome, ali kada smo razgovarali o nagradi, za ve~erom, videla sam to, po na~inu na koji si se smejao." "Nisu mi potrebni nagrade i priznanja!" "Nisu, ali zato su ti potrebne ocene, rasprave i studenti, bez uplitanja raznih Sabula. I pazi. Ti i Dap govorite o tome da treba prepasti UPR zami{lju da neko ode na Uras, da time potvrdi svoje pravo na samoodre|enje. Ali ako budete samo pri~ali o tome, a niko ne po|e, time }ete jedino ja~ati njihovu stranu... samo }ete dokazati da je obi~aj neprekr{iv. Sada ste izloìli stvar na sastanku UPR-a i neko }e morati da ode. To mora{ da bude{ ti. Tebe su zvali; ima{ i razloga da po|e{. Idi po nagradu, po novac koji ti ~uvaju." Zavr{iv{i, ona iznenada prasnu u sasvim iskren smeh. "Takver, ne èlim da idem na Uras!" "@eli{, èli{; zna{ dobro da èli{. Premda nisam sigurna da znam za{to."

220

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Sad, dodu{e, voleo bih da se sretnem sa nekim fizi~arima... Kao i da vidim laboratorije u Ieu Eunu gde vr{e opite sa svetlo{}u." Dok je izgovarao to, na licu mu je stajao izraz posti|enosti. "Tvoje je pravo da to u~ini{", re~e Takver uz silnu odlu~nost. "To je deo tvog rada, ti to mora{ obaviti." "Revolucija bi time odràla polet... na obe strane... zar ne?" re~e on. "Ba{ {a{ava pomisao! Kao Tirinova drama, samo obrnuto. Po}i }u da podrijem arhiste... Pa, ako ni{ta drugo, to }e im bar dokazati da Anares postoji. Razgovaraju sa nama preko radija, ali mislim da ne veruju uistinu u nas. U to {ta smo mi." "Kada bi verovali, mo`da bi se pla{ili. Mogli bi tada da do|u i zbri{u nas sa neba, ako bi ih stvarno uverio." "Ne mislim tako. Ja jo{ mogu da ponovo dovedem do male revolucije u njihovoj fizici, ali ne i u njihovom na~inu mi{ljenja. Jedino ovde, na Anaresu, mogu da uti~em na dru{tvo, iako tu niko ne mari za moju fiziku. Sasvim si u pravu; sada kada je o tome zvani~no bilo re~i, mora se i}i do kraja." Usledila je pauza, a onda on dodade: "Pitam se kakvu fiziku imaju druge rase." "Koje druge rase?" "Tu|inci. Ljudi sa Haina i iz drugih sun~evih sistema. Postoje dve tu|inske ambasade na Urasu, hainska i teranska. Hainci su izumeli me|uzvezdani pogon koji Uras sada koristi. Pretpostavljam da bi ga dali i nama, ukoliko bismo hteli da ga zatraìmo. Bilo bi zanimljivo..." Nije dovr{io. Posle nove duge pauze on se okrenu ka njoj i re~e promenjenim, sarkasti~nim tonom: "A {ta }e{ ti raditi dok ja budem u poseti posednicima?" "Oti}i }u na obalu Sorube sa devoj~icama i ìve}u veoma mirnim ìvotom kao tehni~ar u laboratorijama za ribe. Sve dok se ti ne vrati{." "Da se vratim? Ko zna da li }u mo}i da se vratim?" Ona ga pogleda pravo u o~i. "[ta }e te spre~iti?" "Mo`da Ura{ani. Mogu da me zadrè. Niko tamo nije slobodan da po volji odlazi i dolazi, zna{. Mo`da na{i vlastiti ljudi. Mogu me spre~iti da se spustim. Neki su mi danas pretili time u UPR-u. Rulag je bila jedna od njih." "Ona bi. Sve {to zna to je poricanje. Kako da porekne mogu}nost povratka ku}i." "Sasvim ta~no. Time je sve re~eno o njoj", sloì se on, ponovo se zavaliv{i i posmatraju}i Takver, zami{ljeno i uz divljenje. "Ali Rulag nije jedina, naàlost. Za ve}inu ljudi, svako ko ode na Uras i poku{a da se vrati bio bi jednostavno izdajnik, uhoda." "I {ta bi neposredno preduzeli?" "Pa, ako bi uverili Odbranu u opasnost, mogli bi da obore brod." "Da li bi Odbrana bila toliko glupa?" "Sumnjam. Ali bilo ko izvan Odbrane bio bi kadar da napravi eksploziv od minskog baruta i da raznese brod na tlu. Ili, verovatnije, da me napadne kad budem

221

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka izi{ao iz broda. Mislim da je to najizglednija mogu}nost. Trebalo bi je svakako uklju~iti u plan turisti~ke posete Urasu sa povratkom." "Da li je za tebe to vredno truda... taj rizik?" Neko vreme je zurio ni u {ta pred sobom. "Jeste", re~e kona~no, "na izvestan na~in. Ako budem mogao da zavr{im teoriju tamo i da im je dam... njima, nama i svim svetovima, zna{... to bih voleo. Ovde sam ogra|en zidom. Sapet sam, te{ko je raditi, vr{iti provere, stalno bez opreme, bez kolega i studenata. A onda, kada ipak obavim posao, oni ga ne èle. Ili, ako i èle, poput Sabula, ho}e da odustanem od inicijative da bi mi uzvratili odobravanjem. Koristi}e moj rad po{to ja budem umro; to se uvek doga|a. Ali za{to bih morao da dam na poklon Sabulu svoje ìvotno delo, odnosno svim Sabulima, tim ni{tavnim, spletkarskim, pohlepnim egoima na samo jednoj planeti? Voleo bih da ga delim. To na ~emu radim velika je stvar. Treba je dati svima, u~initi dostupnom svakome. Nema bojazni da }e je zbog toga ponestati!" "U redu, onda", re~e Takver, "vredno je." "êga je vredno?" "Rizika. Mogu}nosti da ne bude{ kadar da se vrati{." "Da ne budem kadar da se vratim", ponovi on. Osmotrio je Takver neobi~nim, prodornim, ali i odsutnim pogledom. "Mislim da ima vi{e ljudi na na{oj strani, na strani sindikata, nego {to pretpostavljamo. Stvar je, naprosto, u tome {to do sada nismo preduzeli mnogo... nismo preduzeli ni{ta da ih okupimo... nismo preduzeli nikakav rizik. Ako ga ti sad preduzme{, mislim da }e ti oni pruìti podr{ku. Ako otvori{ vrata, ponovo }e osetiti sve` vazduh, oseti}e slobodu." "A mogu i svi da se upru da zalupe vrata." "Ako to u~ine, tim gore po njih. Sindikat te moè za{tititi kada se spusti{. A onda, ako su ljudi i dalje neprijateljski nastrojeni i puni mr`nje, posla}emo ih sve u pakao. Koja korist od anarhi~kog dru{tva koje se boji anarhista? Po}i }emo da ìvimo u Samotnom, u Gornjem Sedepu, u Krajnjem, po}i }emo da ìvimo sami u planinama, ako budemo morali. Ima mesta. A ima i ljudi koji }e po}i sa nama. Osnova}emo novu zajednicu. Ako na{e dru{tvo i dalje bude tonulo u politiku i borbu za vlast, onda }emo sasvim oti}i, oti}i }emo da na~inimo Anares izvan Anaresa, novi po~etak. Kako ti to izgleda?" "Divno", re~e on, "uistinu divno, drago srce. Ali ja ipak ne}u oti}i na Uras, zna{." "Oh, ho}e{. A i vrati}e{ se", re~e Takver. O~i su joj bile veoma tamne, mekano tamne, poput tamne {ume u no}i. "Ako bude{ krenuo. Uvek stiè{ tamo kuda po|e{. I uvek se vra}a{." "Ne budi glupa, Takver. Ne idem na Uras!" "Umorna sam", re~e Takver, protegliv{i se i nagnuv{i se da bi mu poloì ~elo na mi{icu. "Hajdemo u postelju." 13. URAS - ANARES

222

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Pre no {to se brod otisnuo sa orbite, osmatra~ki prozori bili su ispunjeni obla~nim tirkizom Urasa, ogromnim i predivnim. Ali letelica se tada okrenula i u vidno polje u{le su zvezde, sred kojih je po~ivao Anares poput kakve okrugle, sjajne stene: kre}u}i se, ali i ne kre}u}i se, hitnut nekom ogromnom rukom, bezvremeno kruè}i, tvore}i vreme. Pokazali su [eveku ceo brod, me|uzvezdanu letelicu Davenant. Ona se potpuno razlikovala od teretnjaka Obazrivi. Spolja je izgledala bizarno i krhko, sli~na kakvoj skulpturi od stakla i ìce; no, uop{te nije nalikovala na brod, na plovilo, nije ~ak imala ni prednji i stra`nji kraj, budu}i da se nikada nije kretala kroz atmosferu koja bi bila gu{}a od one u me|uplanetnom prostoru. Unutra je bila prostrana i stamena poput ku}e. Prostorije su bile velike i zasebne, zidovi obloèni plo~ama ili prekriveni tapiserijama, tavanice visoke. Samo, bila je to ku}a sa spu{tenim zastrorima, jer su tek retke prostorije imale osmatra~ke prozore, a i bilo je veoma tiho. âk su se i komandni most i strojarnica odlikovali tim mirom, a ma{ine i instrumenti posedovali su onu jednostavnu potpunost ustrojstva opreme jedrenjaka. Za odmor je postojao vrt u kome je rasveta odgovarala sun~evoj svetlosti, a vazduh bio ispunjen staklastim mirisima zemlje i li{}a; tokom brodske no}i vrt je zamra~ivan, a zastori na prozorima bili su uklanjani da bi se videle zvezde. Iako su me|uzvezdana putovanja trajala svega nekoliko ~asova ili nekoliko dana, mereno brodskim vremenom, jedan podsvetlosni brod poput ovoga mogao je da provede mesece u istraìvanju nekog sun~evog sistema ili godine na orbiti oko neke planete na kojoj je posada ìvela ili vr{ila istraìvanja. Stoga je i napravljen prostran, u ljudskim razmerama, za dug boravak onih koji moraju ìveti na njemu. Njegov stil nije odràvao ni obilje Urasa ni skromnost Anaresa, ve} je bio negde na sredini izme|u toga dvoga, odlikuju}i se lako}om i skladno{}u proisteklom iz dugotrajne prakse. Moglo se zamisliti da se taj ograni~eni ìvot vodio bez pote{ko}a zbog ograni~enja, zadovoljno, ispunjen razmi{ljanjima. I odista, hainski ~lanovi posade bili su ~esto zadubljeni u misli, u~tivi, uvi|avni, prili~no setni. Bilo je malo spontanosti u njima. Najmla|i me|u Haincima delovao je starije od bilo kog Teranina na brodu. Ali [evek ih je retko prime}ivao, Terane i Haince, tokom tri dana koliko je Davenantu, koji se kretao na hemijski pogon konvencionalnim brzinama, bilo potrebno da prevali put od Urasa do Anaresa. Uzvra}ao bi kada bi ne{to bio upitan; odgovarao je na pitanja rado, ali ih je sam sasvim retko postavljao. Kada bi govorio, bivalo je to iz unutarnje ti{ine. Ljudi na Davenantu, naro~ito oni mla|i, ose}ali su da ih on privla~i, kao da je imao ne{to {to im je nedostajalo, ili kao da je bio ne{to {to su oni èleli da budu. êsto su raspravljali o njemu me|u sobom, ali su sa njim bili stidljivi. On to nije zapaào. Jedva da ih je uop{te bio svestan. Jedino je bio svestan Anaresa, pred sobom. Bio je svestan izneverene nade i odrànog obe}anja; neuspeha; i zdenaca u svom duhu, kona~no otvorenih, neizmerne radosti. On je bio ~ovek pu{ten iz tamice koji se vra}a ku}i, svojoj porodici. Sve {to takav ~ovek vidi na svom putu, vidi jedino kao odsjaje svetlosti.

223

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Drugog dana putovanja bio je u komunikacionoj kabini i razgovarao preko radija sa Anaresom, najpre na talasnoj duìni UPR-a, a sada sa sindikatom inicijative. Sedeo je nagnut napred, slu{aju}i ili odgovaraju}i bujicom ~istog, izraàjnog govora koji je bio njegov vlastiti jezik; povremeno je gestikulirao slobodnom rukom kao da ga je sagovornik mogao videti, a pokad{to bi se nasmejao. Prvi oficir na Davenantu, jedan Hainac po imenu Keto, koji je nadzirao radio-kontakt, zami{ljeno ga je posmatrao. Keto je proveo jedan sat posle sino}nje ve~ere sa [evekom, zajedno sa zapovednikom i drugim ~lanovima posade; postavio je - na tih, nenametljiv, hainski na~in - mno{tvo pitanja o Anaresu. [evek se kona~no okrenu prema njemu. "U redu, gotovo. Ostalo moè sa~ekati dok se ne vratim. Sutra }e stupiti u vezu sa vama da utana~e postupak sletanja." Keto klimnu. "Dobili ste dobre vesti", re~e on. "Jesam. Bar neke, kako biste ih vi nazvali, ìve vesti." Morali su da se sluè iotskim; [evek ga je te~nije govorio od Ketoa, koji je vladao ovim jezikom veoma ta~no, ali i kruto. "Spu{tanje }e biti uzbudljivo", nastavi [evek. "Do~eka}e me mno{tvo neprijatelja i mno{tvo prijatelja. Dobre vesti su prijatelji... Kako izgleda, sada ih ima vi{e nego onda kada sam oti{ao." "Postoji opasnost od napada kada se spustite", re~e Keto. "Oficiri na anare{kom kosmodromu zacelo smatraju da mogu obuzdati disidente? Ne bi vam hotimice kazali da do|ete dole i budete ubijeni?" "Da, oni }e mi pruìti za{titu. Ali i ja sam disident, uostalom. Sam sam traìo da preduzmem ovaj rizik. To je moja povlastica, razume{, kao odonjanina." On se osmehnu Ketou. Hainac mu nije uzvratio osmeh; lice mu je bilo ozbiljno. Bio je to lep mu{karac od oko trideset godina, visok i svetloput poput Cetijanaca, ali gotovo bez kose kao Zemljani, sa veoma sna`nim, finim crtama lica. "Veoma mi je milo {to }u biti u prilici da to podelim sa vama", re~e on. "Spusti}u vas dole u lenderu." "Dobro", re~e [evek. "Nije svako rad da prihvati na{e povlastice!" "Vi{e nego {to mislite, mo`da", uzvrati Keto. "Samo ako biste im dopustili." [evek, koji nije bio potpuno usredsre|en na razgovor, spremao se da izi|e; ovo ga je zaustavilo. On pogleda Ketoa, a onda, posle nekoliko trenutaka, re~e: "Ho}e{ da kaè{ da bi voleo da se spusti{ sa mnom?" Hainac odgovori podjednako neposredno. "Da, voleo bih." "Da li bi to zapovednik dozvolio?" "Da. [tavi{e, deo je moje du`nosti, kao oficira na brodu upu}enom u zvani~nu misiju, da istraìm i ispitam novi svet kad god je to mogu}e. Zapovednik i ja smo ve} razgovarali o toj mogu}nosti. Posavetovali smo se sa na{im ambasadorima pre no {to smo krenuli. Oni smatraju da ne treba uputiti nikakav formalni zahtev, budu}i da je stav va{eg naroda da se strancima ne dopusti spu{tanje." "Hm", uzvrati [evek, neodre|eno. Oti{ao je do naspramnog zida i ostao neko vreme da stoji pred jednom slikom, jednim hainskim predelom, sasvim jednostavnim i tananin prizorom: tamna reka koja te~e me|u trskom pod te{kim nebom. "Uslovi

224

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka zatvaranja Naseljavanja Anaresa", re~e on, "ne dopu{taju Ura{anima da se spuste, izuzev unutar granica kosmodroma. Ti uslovi jo{ su na snazi. Ali ti nisi Ura{anin." "Kada je Anares bio naseljen, nije se znalo za druge rase. Sledstveno tome, pomenutim uslovima obuhva}eni su svi stranici." "Tako su na{i poslovodnici odlu~ili pre {ezdeset godina, kada su va{i ljudi prvi put do{li u ovaj sun~ev sistem i poku{ali da razgovaraju sa nama. Ali mislim da su pogre{ili. Samo su podizali nove zidove." On se okrenu i ostade da stoji, sa rukama iza le|a, posmatraju}i sabesednika. "Za{to èli{ da se spusti{, Keto?" "@elim da vidim Anares", re~e Hainac. "Jo{ pre no {to ste vi do{li na Uras to me je zanimalo. Po~elo je kada sam pro~itao Odoina dela. Veoma su me zainteresovala. Nau~io sam..." On zastade, kao da mu je nelagodno, ali ipak nastavi na svoj uzdràn, savestan na~in: "Nau~io sam malo pravik. Nije mnogo, za sada." "To je, zna~i, tvoja èlja... tvoja inicijativa?" "Potpuno." "A i jasno ti je da moè biti opasno?" "Jeste." "Stvari su... malo izvan kontrole na Anaresu. Upravo o tome su mi moji prijatelji govorili preko radija. To je i bila svrha sve vreme... na{eg sindikata, ovog mog putovanja... da uzdrmamo stvari, da ih uskome{amo, da prekr{imo neke navike, da nagnamo ljude da postavljaju pitanja. Da se pona{amo kao anarhisti! Sve se to dogodilo dok sam ja bio odsutan. I tako, vidi{, niko nije siguran u to {to }e se slede}e dogoditi. A ako se ti spusti{ sa mnom, stvari }e jo{ vi{e izma}i kontroli. Ne mogu da neograni~eno vr{im pritisak. Ne mogu te povesti kao zvani~nog predstavnika neke strane vlade. To ne bi valjalo na Anaresu." "Jasmo mi je to." "Kada se jednom obre{ tamo, kada jednom bude{ pro{ao kroz zid sa mnom, onda si ti, kako ja vidim stvari, jedan od nas. Mi smo odgovorni tebi i ti nama; postajem Anare{anin sa istim pravima kao i svi ostali. Ali to nisu bezbedna prava. Sloboda nikada nije veoma bezbedna." On se osvrnu po mirnoj, urednoj sobi, sa jednostavnim konzolama i tananim instrumentima, visokom tavanicom i zidovima bez prozora, a potom ponovo upravi pogled prema Ketou. "Ustanovi}e{ da si veoma sam", re~e on. "Moja rasa je veoma stara", uzvrati Keto. "Civilizovani smo ve} hiljadu hiljadugodi{ta. Istorije nam se proteù u stotine tih hiljadugodi{ta. Poku{ali smo sve. Anarhizam, uz ostalo. Ali ja to nisam poku{ao. Kaù da nema ni~eg novog pod suncem. Ali ako svaki ìvot nije nov, svaki pojedina~ni ìvot, za{to se onda ra|amo?" "Mi smo deca vremena", re~e [evek na praviku. Mla|i ~ovek ga pogleda za trenutak, a onda ponovi te re~i na iotskom: "Mi smo deca vremena." "U redu", re~e [evek i nasmeja se. "U redu, amare! Bilo bi dobro da ponovo pozove{ radiom Anares... sindikat najpre... Kazao sam Keng, ambasadorski, da nemam ni{ta da dam zauzvrat za ono {to su njen narod i tvoj u~inili za mene; mo`da vam ipak mogu dati ne{to zauzvrat. Jednu zamisao, jedno obe}anje, jedan rizik..."

225

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka "Moram da razgovaram sa zapovednikom", re~e Keto, ozbiljno kao i uvek, ali glas mu je sada sasvim malo uzdrhtao od uzbu|enja, od nade. Veoma kasno naredne brodske no}i [evek je bio u vrtu Davenanta. Rasveta je bila isklju~ena i prostorija je bila obasjana jedino svetlo{}u zvezda. Vazduh je bio sasvim hladan. Jedan cvet koji se rascvetava no}u, sa nekog nezamislivog sveta, ra{irio je latice me|u tamnim li{}em i raza{iljao je miris, pun strpljive, uzaludne slatkosti, da bi privukao nekog nezamislivog no}nog leptira udaljenog bilionima milja, u vrtu jednog sveta {to kruì oko druge zvezde. Svetlosti sunaca se razlikuju, ali samo je jedna tama. [evek je stajao kraj visokog osmatra~kog prozora sa uklonjenim zastorima, posmatraju}i no}nu stranu Anaresa, tamnu krivu {to se pruàla preko polovine zvezdanog polja. Pitao se da li }e i Takver biti tamo, na kosmodromu. Nije jo{ stigla u Abenaj iz Mira i Obilja kada je poslednji put razgovarao sa Bedapom, tako da je prepustio Bedapu da se dogovori sa njom da li bi bilo mudro da i ona do|e na kosmodrom. "Zar misli{ da bih ja mogao da je spre~im ~ak i kad ne bi bilo pametno?" upitao je Bedap. Tako|e je razmi{ljao o tome kako }e se ona prevesti sa sorubske obale; nadao se da }e po}i diriàblom, ako je sa sobom povela devoj~ice. Putovanje vozom bilo je te{ko sa decom. Jo{ se se}ao naporne vo`nje od âkara do Abenaja {ezdeset osme, kada je Sadik imala voznu bolest tri uàsna dana. Vrata vrtne prostorije se otvori{e, {to je poja~alo slaba{nu osvetljenost. Zapovednik Davenanta pogleda unutra i izgovori njegovo ime; on se odazva; zapovednik u|e sa Ketoom. "Dobili smo uputstva za sletanje lednera od va{eg kontrolnog centra", re~e zapovednik. Bio je to nizak Teranin, boje gvo`|a, hladan i poslovan. "Ako ste spremni da po|ete, po~e}emo sa postupkom lansiranja." "Jesam." Zapovednik klimnu i izi|e. Keto stupi napred da stane pored [eveka kraj osmatra~kog prozora. "Jesi li siguran da èli{ da po|e{ sa mnom kroz onaj zid, Keto? Zna{, meni je to lako. Ma {ta se dogodilo, ja se vra}am ku}i. Ali ti odlazi{ od ku}e. 'Pravo putovanje je povratak...'" "Nadam se da }u se vratiti", uzvrati Keto svojim mirnim glasom. "U pravo vreme." "Kada }emo u}i u lender?" "Za dvadesetak minuta." "Spreman sam. Nemam ni{ta da spakujem." [evek se nasmeja; bio je to smeh ~iste, nepomu}ene sre}e. Sabesednik ga pogleda ozbiljno, kao da nije siguran u to {ta je sre}a, ali je uvaàvaju}i ili je se mo`da prise}aju}i izdaleka. Stajao je pokraj [eveka kao da je bilo ne{to {to je èleo da ga pita. Ali nije pitao. "Bi}e rano jutro na anare{kom kosmodromu", re~e kona~no i po|e da uzme svoje stvari, pre no {to se ponovo bude sreo sa [evekom kod lansirne rampe za lendere.

226

Ursula Legvin…………………………………………ôvek praznih {aka Ostav{i sam, [evek se okrenu ka osmatra~kom prozoru i pred o~ima mu se ukaza zaslepljuju}a kriva sun~evog izlaska povrh Tamaea, koja je upravo ulazila u vidno polje. No}as }u le}i da spavam na Anaresu, pomisli on. Le}i }u pokraj Takver. Voleo bih da sam poneo sliku, sliku jagnjeta, da dam Pilun. Ali ni{ta nije poneo. [ake su mu bile prazne, kao {to su uvek bile.

227

Ursula Legvin - Covek Praznih Saka

Recommend Documents