Vavilon (xplore)
Izbor, klasifikacija i Predgovor: Mario Lampi}
Beograd, 2000.
UME[NOST POSTOJAWA izbor iz misli
Jovana Du~i}a
Modus vivendi Jovana Du~i}a Misaona proza Jovana Du~i}a, koja je svoj vrhunac dostigla u bravuroznim, filozofski dubokim, zapisima o ~oveku i wegovoj sudbini, sabranim u vanvremenim delima "Blago cara Radovana" i "Jutra sa Leutara", zauzima posebno, istaknuto mesto, kako u srpskoj, tako i u svetskoj kwi`evnosti. Mali je broj svetskih literata koji su, na sli~an na~in i na jednom mestu, izneli toliko kontemplacija o su{tinskim pitawima ~ovekove egzistencije. Analiziraju}i najsu{tastveniju problematiku ~ovekovog postojawa i opstajawa, Du~i} je, manirom idejno neoptere}enog pesnikafilozofa, gra|anina sveta, velikog erudite i intelektualca manovsko-hakslijevskog tipa, svojom mi{qu pro{ao kroz najzna~ajnije filozofske, umetni~ke i politi~ke tokove misli, od antike do svog vremena, u sredinama i epohama qudske tradicije koje su za sobom ostavile najve}e tragove. Rezultante ovih intelektualno-kontemplativnih analiza za{le su u neslu}ene dubine i, na pojedinim mestima, kristalizovale se u misli o~i{}ene od tra5
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
gova pojedina~nih tradicija, kultura i epoha, sposobne da, u vidu maksima, izva|ene iz konteksta, samostalno opstanu. Iza naslova "Ume{nost postojawa" krije se izbor i klasifikacija upravo ovakvih granitnih misli Jovana Du~i}a, oslobo|enih nacionalnih, politi~kih, kulturnih i vremenskih vizura, koje svojom dubokom konstativno{}u te`e apsolutnim istinama, ili ta~nije re~eno, poku{avaju da ponude put za prevazila`ewe ~ovekovih naj~e{}ih pogre{aka u svesnom ili nesvesnom naporu da prona|e svoj optimalni modus vivendi.
Mario Lampi}, u Beogradu, novembra 2000.
6
O `ivotu Koliko vi{e razmi{qate o `ivotu, sve se vi{e otvaraju nove zasede i pokazuju nova bespu}a.
U`asi `ivota postanu jednim delom na{e sudbine samo ako se u wih naro~ito udubqujemo.
Mnogi se qudi tu`e da im pro|e ceo vek tra`e}i `ivotu wegov smisao, koji, ako uop{te postoji, i nije drugde nego u samom tra`ewu.
Ko smisao `ivota nije tra`io, taj nikad nije bio dovoqno sre}an.
Ima trenutaka kada se ~ovek vi{e pla{i `ivota nego smrti, to je najgore ose}awe koje se mo`e imati, to je vrhunac o~ajawa sa kojeg se pada ili u smrt ili u zlo~in.
Mi celog `ivota ne{to ~ekamo, a nadati se, to je pomalo o~ajavati. 7
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Treba vi{e hrabrosti za `ivot, nego {to je treba za smrt.
@ivot se ne da druk~ije zamisliti nego kao zatvoren krug, ni ~ovek druk~ije nego kao sredi{wa ta~ka u tom krugu.
Stradawe je stvar fizi~ka i stvar temperamenta; ali je stradawe i stvar duhovna: pitawe smisla o `ivotu i sre}i.
Jedna od najve}ih nesre}a, to je {to mnogi qudi ose}aju da su zalutali u `ivotu kao {to drugi zalutaju u {umi ili u velikom gradu.
@ivot je kula na bregu sa koje hiqadu prozora gledaju na hiqadu strana vidika.
^ak i ~ovek koji ne daje `ivotu ni{ta, tra`i od `ivota sve.
Kad se uzme koliko na svetu ima ludaka, zatim glupaka, zatim podlaca, i najzad bezli~nih i bezbojnih qudi, ~ovek izgubi qubav za `ivot u takvom otrovanom vazduhu.
@ivot postoji na povr{ini zemqe; samo male oaze `ivota stoje, o~ajno se otimaju}i da ne uginu. A svugde je drugde smrt i }utawe. 8
O `ivotu
^ovek ima neumitni nagon za `ivot pred kojim sve drugo i{~ezava, i nikakva mudrost nije u stawu da prema{i snagu tog instinkta.
Zaista, sva je tragedija ~ovekova u tome, roditi se i pro}i kroz sav `ivot, a ostati do kraja veka slep za najve}e istine `ivota.
Svako nalazi da je `ivot nepotpun, kad i ne bi umeo da ka`e za{to tako misli.
Voqa i akcija, to je jedini `ivot.
Treba sebi stvoriti ne samo sredstva za `ivot nego i ideju o `ivotu.
Prave}i od sudbine svemira svoju sudbinu qudsku, i obratno, `ivot tim postaje samo jedno crno more tuge i ~emera, izliveno na sve stvari i na sva bi}a.
Iluzija o `ivotu, to je ~itav optimizam kosmi~ki.
Pod suncem neba sve su stvari osvetqene jednakim rasko{nim i nesebi~nim bleskom; ali pod suncem `ivota ~ovekovog sve su stvari druk~ije obasjane, i druk~ije obojene, i druk~ije izra`ene. 9
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Postoje ~etiri velike bede ~ovekove pred `ivotom, i to ~ovekovim `ivotom koji uvek tra`i namere i akcije, a to su: slabost voqe, li~na sujeta, razo~arewe, strah od drugog ~oveka.
^ovek ne prestaje da, kroz sva svoja dobra i sve svoje promene, smatra qudski `ivot tegobom i isku{ewem.
^oveka ozlovoqi prema `ivotu wegovo ose}awe da je sve prolazno, a, prema tome, i sve besciqno.
Postoji odista komedija qudi i komedija `ivota, a saznawe o tome olak{a mnogo razbijawe glave da se neke neobja{wive stvari brzo objasne.
10
O smrti Smrt nije nesre}a, nego samo jedna ~ovekova predrasuda: zato je predrasuda, {to je smrt za jednog ubica, a za drugog spasewe. U oba slu~aja ona je ve}a od `ivota, i u oba slu~aja, ona nije nesre}a za onog koji odlazi nego samo za one koje ostavqa.
^ovek i ne zna da se smrti ve}ma gnu{a nego {to je se pla{i. Smrt je ve}ma ru`na i odvratna nego {to je u`asna i jeziva.
Jedino ~ega bi se ~ovek mogao pla{iti pred pomi{qu na smrt, to je stradawe fizi~ko koje obi~no prethodi momentu gde se kida izme|u `ivota i smrti.
Nije stra{na smrt kao ~ovekov nestanak iz `ivota, nego je stra{na samo po onome {to smrt prati.
Kao sre}a, i smrt je slepa. 11
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Sve {to se mo`e re}i o smrti, to je da je prelaz iz `ivota u smrt stra{niji nego sama smrt.
Smrt je u svetu neizmerno vi{e ra{irena nego `ivot, i smrt izgleda skoro normalno stawe egzistencije.
Smrt od starosti je jedina normalna, ali se od starosti retko umire; a smrt od bolesti, koja je ~e{}a i naj~e{}a, uvek je smrt pre vremena.
Religije, koje su najve}e mudrosti, ~esto su govorile ushi}eno o `ivotu, ali nikada nisu govorile o smrti s u`asom ili s poni`ewem.
12
O sudbini Qudska sudbina je oduvek bila glavna osnova qudskog straha, i nikog nema koji se ne boji `ivota koliko i smrti.
Ma koliko ~ovek organizovao svoju sudbinu, nesre}e su neizbe`ne jer su neizbrojne, i jer su one van na{e mo}i i doma{aja.
Samo su ograni~eni qudi zadovoqni sobom i svojom sudbinom. Sudbina je tu`na.
Neosporno, religija je bila uvek najvi{a nauka o sudbini.
Qudi koji veruju u svoje vi{e sudbine, uvek veruju i da su silniji od svih protivnika i od svih prepona.
13
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Ima qudi koji od po~etka izgledaju da nose svoju sudbinu kao go ma~ u rukama, i da ni{ta ne}e mo}i omesti wihove planove u `ivotu. Ovo je vrhunac duha i voqe koji posti`u samo qudi dubokih proro~kih energija.
Prava je nesre}a {to ni jedan ~ovek ne poznaje dovoqno za{to je odista stvoren, i koliko je odista sposoban, a zato nikad ne mo`e znati ni {ta ga ~eka u `ivotu, ni koliko je on sam gospodar svoje sudbine.
14
O ~oveku Treba se ~uvati vi{e sebe nego svih drugih zlotvora.
Najve}i broj qudi ne znaju {ta ho}e, a veliki broj ne znaju koliko mogu. Najre|i je slu~aj ~oveka koji zna {ta ho}e i koliko mo`e.
Neosporno, ~ovek i kad misli da je kona~no propao ne zna da ima jo{ jedan neotkriven zlatan rudnik u svom `ivotu.
Tri instikta mi se ~ine usa|ena u ~oveka od prvog dana: qubav, lepota i vera.
Ni kuge nisu toliko pomorile qudstvo, koliko wegove sopstvene predrasude i wegova uro|ena potreba da ~ini zlo i da ru{i.
^ovek je konzervativna `ivotiwa, i uvek sve promene vr{i protivno svojoj voqi. 15
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
^ovek mora da veruje u mnogostruki `ivot na ovom svetu, i da treba `ivot stalno po~iwati iznova.
Svaki ~ovek mo`e biti veliki ako ho}e; ako ne kao general, a ono kao vojnik; ako ne kao izvanredan gospodar, a ono kao izvanredan sluga. Na{a veli~ina dakle zavisi od nas; a veli~ina je sre}a ve} tim {to je veli~ina.
^ovek je, izvesno, po instinktu egoista; i mo`da nije prijateq drugoga ~oveka nego samo po istorijskoj navici.
Zlo i nesre}a ne dolaze od Boga, nego od ~oveka.
Sve bede me|u qudima to su nesre}e koje u~ini ~ovek sam sebi, ili urade qudi jedan drugome.
^ovek je najve}a {teto~ina na zemqi.
Najboqi qudi to su oni koji su prema sebi najstro`i, i koji oproste drugom i ono {to ne bi nikad oprostili samom sebi.
Svi qudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline; u tome je sva razlika izme|u velikih i malih qudi.
16
O ~oveku
Svaki ~ovek je bio gotov da bude razbojnik po svojim instinktima, ali svaki ~ovek nije bio po instinktima gotov da bude dobar; zato {to za dobrotu treba vi{e mudrosti nego instinkta, i {to u prirodi ne postoje zlo}a i dobrota nego samo borba za `ivot izme|u ja~ih i slabijih.
Nikome se ne robuje mra~nije nego samom sebi, jer na{a sebi~nost, to je tamnica pod zemqom na kojoj nema prozora.
^ovek i `ena su ne samo dva razli~na, nego i dva potpuno neprijateqska spola.
Prvi dodir ~oveka i `ene, to je ve} jedna mala bojna ~arka.
Prva `ena je bila bludnica, kao {to je prvi ~ovek bio razbojnik.
^ovek vlada `enom samo kad vlada sobom; a mi vladamo sobom samo kad vi{e mislimo nego {to ose}amo.
Ko se dotakne prqavog predmeta, on uprqa svoje telo, a ko se dotakne prqavog ~oveka, on uprqa svoju du{u.
Nikada ~ovek prema ~oveku nije pravedan: ni kad voli ni kad mrzi. 17
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Mi odista ne razumemo ni~iju prirodu druk~ije nego samo kroz svoju prirodu.
Ima qudi koji ne mogu ni da silno vole, ni da silno mrze; to su onda opasni sitni~ari i ube|eni cinici.
Filozofija nekog ~oveka o `ivotu, to je samo pri~a o znazi wegovog instinkta.
Sve na svetu je u vezi sa ~ovekom, jer sve postoji samo utoliko ukoliko postoji za ~oveka i wegovu sudbinu.
Za sitne qude sve je sitno, a za velike duhove nema sitnice; jer veliki duhovi vide sve u nedeqivosti.
Sitan ~ovek se bavi samo sitnicama.
Treba voleti ~ove~anstvo samo zbog nekoliko velikih qudi koje dadne s vremena na vreme.
Ja ne znam {ta je Bog, ali veliki ~ovek daje mi ideju o tome.
^ovek koji odista ima svoju sopstvenu du{u, veoma je redak me|u qudima. 18
O ~oveku
U ~ove~anstvu ima uvek vi{e nego u jednom ~oveku, ma kojem i ma kolikom.
Hteti ne{to van svoje snage, to je najve}a tragedija ~ovekova.
Tra`iti sebe postojano, to je neprestano pewawe ka idealu.
Qude od duha tra`e, ali ih ne vole. Wima se dive, ali ih se boje.
@ivotiwa je samo`iva i pro`drqiva samo kad je gladna fizi~ki, a ~ovek je pro`drqiv i kad je najsitiji i najbogatiji.
Nema mere qudskom egoizmu. Nema velikana za male qude.
Veliki ~ovek vas sudi po va{im vrlinama, a mali ~ovek vas sudi po va{im manama.
Iz razloga koji su vrlo razli~ni: jedni su r|avi {to su nesre}ni, drugi {to su bolesni, tre}i su lo{e vaspitani, ~etvrti {to su po prirodi samo`ivi.
19
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Nema qudske veli~ine ako u woj nema qudske dobrote; veli~ina bez dobrote, to je samo sila, nalik na silu materije.
^ovek je dobar samo po jednom razlogu: ako je zdrav duhovno, a naro~ito ako je zdrav du{evno.
Ideal je odvojiti svoju li~nost od terora grupe, i sli~iti sebi a ne celom svetu.
Qudi su po svojoj prirodi protivnici discipline i reda i neprijateqi svakog rada i napora.
Svakog ~oveka odve} silnog drugi qudi smatraju tiraninom.
Gomila je uvek u stawu ludila; ~ovek dolazi do pameti i svesti samo kad se izdvoji iz mase.
Nikad ~ovek, i kad je najpametniji, ne veruje da poznaje drugog ~oveka.
Mo`da odista ~ovek mora da ima o sebi mi{qewe nesrazmerno i svojoj snazi i snazi drugih qudi pa da po|e za preteranim planovima; potpuno logi~an i uravnote`en ~ovek ne ode daleko.
20
O ~oveku
U ~ovekovom `ivotu je izvesna samo pro{lost; jer sada{wost ne postoji, a budu}nost }e tek postojati.
Svet ima potrebu da uvek ide za ne~im {to je samo naslutio, jer nikad obi~ne stvarnosti nisu bile smatrane za potpune sre}e.
^ovek zove uverewima i svoje fikcije o budu}im stvarnostima, po{to ~ovek mnogo mawe duguje razumu nego svojim instinktima.
^ovek nosi svoju tajnu sobom kao zakqu~an kov~e`i} ili zape~a}eno pismo.
^ovek se toliko mewa prema momentima i slu~ajevima, da nije uvek ni pouzdano pametan, ni pouzdano glup ili lud.
^ovek se svaki dan za pone{to kaje {to je u~inio, {to naj~e{}e zna~i da je ~ovek u izvesnom momentu bio nesposoban da potpuno savlada uro|eno ludilo, i uradi ono {to je najmawe `eleo da uradi.
Zdravi su samo qudi koji su bez strasti, a takvih je najre|e.
Od stotinu stvari koje ~ovek uradi, on ih je najvi{e uradio u ludilu ili u bunilu, ili bar slu~ajno, ali svakako najmawe promi{qeno. 21
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Nema ~ovekove zlo}e koja nije pome{ana sa dobrotom, niti ima ~ovekove dobrote u kojoj nema i zlo}e.
Mnogi qudi ne smeju da sa svojom istinom ostanu nasamo, kao {to dete ne sme da ostane u praznoj sobi.
Zapamtite, da uop{te nema na svetu dva lica koja jedno drugo do kraja razumeju.
^ovek je jedina `ivotiwa koja napada i kad ne misli da je ugro`ena; a mrzi i voli bez povoda i razloga.
^ovek je po prirodi pun zluradosti i uveren da je, ako zlo pogodi drugoga, sam izbegao ne{to od kakvog zla koje mu je pretilo.
Jedna mana i jedna vrlina, to i jeste skoro sve {to ~ini sadr`inu ~ovekove li~nosti.
Svaki je ~ovek po prirodi lud, ali, izvesno, svaki ~ovek nije po prirodi zao.
Najboqe }ete ~oveka ceniti po onome {to on uradi ba{ slu~ajno i nesvesno, a ne po onom {to uradi razmi{qeno i namerno.
22
O ~oveku
Samo idu}i za slepim nagonima, ~ovek odista ide za samim sobom; a, naprotiv, idu}i za razumom, on ide za izvesnim op{tim principima, {to u najvi{e slu~ajeva zna~i da ide za tu|om prirodom a ne za svojom glavom.
Slu~ajnost, to su bo`je pojave u ~ovekovoj prirodi.
^ovek koji je odista dobar, nikad ne}e nagonski u~initi nikakvo zlo, a ~ovek koji je odista r|av, nikad ne}e nagonski po`eleti da u~ini nekom ni najmawe dobro.
^ovek celog `ivota mo`e da pravi dobrote ili zlo}e, ali je pitawe da li je u~inio puno sitnih dobara, a samo jedno krupno zlo, ili puno sitnih zala a samo jedno veliko dobro. Da biste ga presudili, treba znati da se ~ovek razaznaje u onom svome krupnom i bitnom potezu.
Onaj jedan kon~i} koji prolazi kroz ~ovekovu afirmaciju me|u ostalim qudima, to je ono {to je bilo ja~e i impulsivnije od svake wegove voqe i namere, i zato bitnije i karakteristi~nije od svega.
Najboqi qudi nose svoje zlato ne u xepu nego u srcu.
^ovek nikog ne vara koliko samog sebe. 23
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
^ovek po svojoj prirodi la`e samog sebe, prikriva, izvr}e, maskira.
Prirodna je sklonost ~oveka da izme|u sebe i ostalih qudi radije postavi ravnodu{nost nego zainteresovanost.
^ovek se, po prirodnom strahu od `ivota, kloni i qubavi i mr`we, po{to one podjednako komplikuju ~ovekov `ivot.
^ovek je uop{te lakom da veruje najpre u ono {to mu je najmilije, i zato uglavnom i presu|uje stvari uvek prema simpatijama i antipatijama, a ne prema osvedo~ewima.
^ovek je sam sebe stvorio vi{e nego {to ga je stvorila i sama priroda.
Nigde ~ovek nije toliko usamqen koliko u ogromnoj gomili sveta.
24
O Bogu i religiji ^ovek se Boga boji ve}ma nego {to ga voli, i sve ga mawe voli ukoliko ga se ve}ma boji.
Pobo`an je ~ovek u svom `ivotu bogatiji nego ~ovek bezveran: jer pobo`nost, to je ipak imati na broju jedno ose}awe vi{e, a ne mawe.
Ideja o Bogu jeste neizmerno prostranstvo, pojam o sveobimnom i totalnom, kakvu nikakva druga fikcija ne mo`e dati; a slika o Bogu je lepota, ~ak umetni~ki nenadma{na.
Na{ pojam o Bogu, to je najsavr{eniji od svih pojmova koji je qudstvo moglo imati: snaga, razum, dobrota, pravda, milosr|e; a sve ovo pod raznim imenima i u raznim slikama.
Negirati opstanak bo`ji, to je ili duhovna ili moralna poreme}enost, ili perverzija kakve filozofske {kole.
25
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Sve su religije svete jer u svima wima qudi tra`e uzor i ideal za svoj po{ten `ivot i svoje usavr{ewe na zemqi.
Bog kao regulator svemira, ne daje se zamisliti nego samo kao apsolutan regulator i svega najsitnijeg u svemiru, pa i ~ovekove voqe i duha. Bez takvog duhovnog bo`anstva ne daje se zamisliti svet, a bez moralnog bo`anstva ne daje se zamisliti ~ovek.
^ovek koji veruje u duhovno i moralno bo`anstvo, ispunio je sve prostore sveta ne~im {to ga nigde vi{e ne ostavqa samog, i on zatim nije nigde napu{ten slepom slu~aju ni bespomo}no ostavqen neprijatequ.
Bog, i da nije stvarnost, on je najsavr{enija ~ovekova ideja o stvarnosti.
Kad Bog dadne qudima sva dobra ovog sveta, onda oni veruju da im Bog vi{e ne treba i rade sve {to je protiv wega.
Religija jedina umerava ~ovekovo ludilo; jer i zlo i dobro su bili u prirodi pre nego {to su bili u religiji.
Na}i svoju religiju, to ne bi samo zna~ilo na}i svoje spasewe na onom drugom svetu, nego pre svega biti spasen na ovom.
26
O Bogu i religiji
Ni{ta ne mo`e stati nasuprot uro|enom ~ovekovom o~ajawu, osim ideja o Bogu.
Versko ose}awe je jedini prozor~i} na koji ulazi svetlost u ~ovekovu tamnicu.
Pobo`an ~ovek nije nikad sam ni u praznoj sobi, ni u pustiwi, ni u tamnici, ni na dasci polomqenog broda na pu~ini.
Istinsko religiozno ose}awe ide za ulep{avawem ~ovekovog karaktera vi{e nego ikoje qudsko umovawe.
^ovek koji veruje u Boga, veruje u sve druge veli~ine oko sebe; a ~ovek koji ne veruje u Boga, taj izvesno ne veruje ni u {to drugo.
27
O ciqu Svaki ~ovek ima u `ivotu mnogo planova, ali nema nego jedan ciq.
Dok god ciq nije ostvaren, ~ovek postoji, jer je sav u sili i akciji; a kad je najzad ciq postignut, ~ovek prestaje biti sila i akcija, i postaje sam nepotreban, ~ak ~esto {tetan svom delu.
Ciq i sudbina su nerazlu~ni, i oboje su bo`anskog porekla.
Retko je kad ~ovekov ciq zao; mogu biti zla samo sredstva.
Nesre}ni su oni koji ne uo~e svoj pravi ciq, ili proma{e prava sredstva.
^ovek koji vidi ciq najjasnije, taj je ~ovek najsilniji. 28
O ciqu
^ovek koji jasno razazna kud ho}e, sve wegove unutarwe sile isti ~as krenu istim pravcem, i mnogim takvim qudima mo}ne voqe ne mo`e se ni{ta odupreti.
Velikim qudima wihovi veliki ciqevi nikad ne izgledaju nemogu}ni, i oni ih odista posti`u sa istom lako}om sa kojom i mali qudi posti`u svoje male ciqeve.
Ono {to nas vezuje za `ivot, i ono {to ne daje da se i{~upamo iz wega, to je jedan ciq koji nam uvek izgleda nepostignut.
Sveta vatra, to je plamen koji osvetqava samo puteve onih koji stvarno ne gledaju kud idu, ali dobro znaju kamo odlaze.
Prori~u}i sebi neku mogu}nost, ~ovek zaboravi sve drugo oko sebe, i svom silinom instinkta ide ka tom ciqu, skoro zatvorenih o~iju; i pravo, kao kopqe ba~eno u prostor.
Oni koji su u sebi prona{li svoj ciq, vrlo ~esto i stignu da ga ostvare.
Prona}i sebi ciq, to je prona}i svoj put u `ivotu i odmeriti svoje mesto me|u qudima; to je istovremeno jedna ~ovekova duhovna mo} i wegova moralna du`nost; jer ko ne prona|e 29
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
svoj ciq, taj luta kao slepac bez o~iju, ili kao zlo~inac bez moralnog smisla.
Izme|u nas i na{eg ciqa postoji jedna nerasudna ali sigurna veza, po{to mi nikada ne}emo duboko po`eleti osim ono {to istinski mo`emo i ostvariti.
Uvek na{ ciq stoji u srazmeri sa na{om krajwom mo}i, kao da se na{a `eqa za~iwe bez nas, u odsustvu na{eg razuma koji i nije prava mera ni na{e snage ni tu|eg otpora.
30
O `eqi U zdravom i mo}nom duhu je prvi znak zdravqa, to je ose}awe mere i ravnote`e. Zbog toga su na{e `eqe uvek u srazmeri sa na{im duhovnim i moralnim zdravqem.
Mnogobrojne `eqe, to su uvek mnogobrojne mo}i i jo{ neostvarena dela; neostvarena ali precizirana dela.
Ko ima mnogo `eqa, taj ima mnogo snage, a ne samo mnogo ma{te ili puno sujete.
Prestajawe `eqa, to je propast instinkta i prva smrt ~ovekova.
Apatija i smrt, to je jedno isto; a `eqa i `ivot idu nerazdvojno.
@eleti, to je `iveti.
31
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
@eqa koja je besna i neobuzdana, to je ve} `eqa koja je upola postignut ciq.
Na{e su `eqe svagda zavisne ili od na{e sopstvene voqe ako je jaka, ili od ne~ije tu|e sugestije ako nismo dovoqno jaki.
^ovek koji ponovi sebi svoju `equ stotinu puta, on zatim izgleda sav od we izgra|en, a to je pravi put ka ciqu.
32
O sre}i i nesre}i Ako govorite du`e o sre}i, vi }ete se naposletku ose}ati pomalo nesre}nim.
Ko misli da je sre}an, on je odista sre}an.
Ako postoji sre}a, onda je ona samo u `eqama, jer je `eqa pokret i akcija, zna~i jedini `ivot i jedina prava radost.
Samo sre}a usamqena, nedeqiva, neuporediva, i sre}a koja stoji po strani svih drugih ~ovekovih blagodeti, to je sre}a svih sre}a, sredi{wi nerv na{e qubavi za `ivot, prava ~ovekova iluzija o sudbini.
Sve su velike sre}e slu~ajne, i nema ~oveka koji je izmislio jednu sre}u.
Nema nijedne velike sre}e bez jedne velike obmane. 33
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Nije ta~no re~eno da je svaki ~ovek kova~ svoje sre}e; ta~no je, naprotiv, da je ~ovek uvek sam kova~ svoje nesre}e.
Svaki ~ovek mo`e da uvidi kako treba da se odrekne hiqadu malih sre}a pa da do|e do jedne velike.
Prava velika sre}a to je uspeh sopstvenog dela.
Sve kwige na svetu trebalo bi da budu kwige utehe, toliko ima nesre}nih na zemqi.
Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski sre}ni.
Mali qudi ne znaju da treba biti velikodu{an ne samo prema nesre}nim nego i prema sre}nim.
Jedan uslov sre}e, to je sugerisati sebi qubav prema neprijatequ.
U`asan je slu~aj {to ima mnogo qudi koji ne mogu biti potpuno sre}ni, ni ose}ati se velikim, bez istovremeno i ne~ije nesre}e.
Nije normalno da se bude nesre}an. 34
O sre}i i nesre}i
Sre}a, to je ose}awe da ~ovek ima {to mu je najpotrebnije.
Bezuslovno, najve}i je deo sre}e u samoodricawu.
Kada bi qudi razumeli koliko malo treba da se bude sre}an, izbegli bi time najgore dane u `ivotu.
Sve je na svetu vezano jedno za drugo, pa su vezane i sre}a i nesre}a u qudskoj sudbini.
^ovek istovremeno pre`ivquje sre}u i nesre}u, i onda kad za to ne zna.
Nema apsolutne nesre}e ni apsolutne sre}e, i zato ih obe istovremeno pro`ivqujemo.
Nesre}a nam izgleda mnogo mawa kad o woj }utimo nego kad o woj govorimo.
Dve su prave ~ovekove nesre}e: nemati zdravqa i nemati prijateqa.
Svaki ~ovek ima onoliko pameti koliko je potrebno da bude sre}an, ~ak i da svoju sre}u sam ostvari. 35
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Najgori ~ovek mo`e biti sre}an u novcu, i u zdravqu, i u deci, ali ne mo`e biti sre}an u du{evnoj lepoti ni u slavi me|u drugim qudima.
Plemeniti qudi imaju slavu i kad nemaju sre}u; a slava je najve}a sre}a.
Najve}i stepen sre}e to je nezavisnost.
Sre}e su mnogobrojne, i retko ima ~oveka koji nema u `ivotu bar jednu veliku sre}u, ~ak i onda kada misli da je potpuno nesre}an.
Nijedan ~ovek ne ume da odmeri sre}u koju ima, nego samo sre}u koju nema.
Najsre}niji je onaj koji ume da se udubi onoliko u svoju sre}u, kao {to se drugi udube u svoju nesre}u.
Velika je pogre{ka ~ovekova, ~ak i beda, u tom {to misli da je nesre}a dubqa nego sre}a, i {to ne ume da se eventualnom sre}om hrabri, koliko se eventualnom nesre}om obeshrabruje.
Pravi put na{e sre}e, to je u~iti ~oveka da podigne poverewe u sebe, {to zna~i razvijawe personalnosti do wenih krajwih mera. 36
O sre}i i nesre}i
Ima puno sre}a rasejanih ulicom kojom ste danas pro{li.
Nijedna tu|a sre}a nije bez pomalo sre}e i za nas druge.
U prirodi nema sre}a i nesre}a, nego ima samo smrt i `ivot.
Instinkt za `ivot, to je samo instinkt za sre}u, i jedno od drugog su nerazdvojni.
Sre}a, to je utopija zdravih; ali nesre}a, to je fantazija bolesnih.
Te{ko srcu koje uzima san o sre}i kao sliku sre}e koja je mogu}na.
Nema sre}e koja se ne daje poru{iti u pra{inu, ako je samo vi{e tuma~imo nego {to je ose}amo.
Nema sre}e bez spokojstva.
^ovek `ivi celog `ivota u obmanama o sebi, i u predrasudama o drugima, a to mo`da ~ini sumu wegove sre}e na ovoj zemqi.
37
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Preterana sre}a pokvari qude isto toliko koliko i preterana nesre}a.
Po{to ~ovek ili naj~e{}e uradi ili naj~e{}e ka`e sasvim protivno od onog {to je sam `eleo, zna~i da je ~ovek po instinktu lud, i da su ve}ina wegovih sre}a ili nesre}a slu~ajne.
^ovek se brzo navikne na sve blagodeti koje mu `ivot donese, ali zatim ne u`iva u sre}i koja je ve} u wegovim rukama, nego odmah ~ezne za sre}om uobra`enom, koju smatra ve}om.
Jaki qudi uvek veruju u svoju sre}u ve}ma nego u tu|u.
Po svom instinktu ~ovek tra`i uvek suficit, po{to normalna sre}a nije nikom dovoqna.
Glavno je za sre}u ~ovekovu na svetu imati jedno uro|eno gospodsko ose}awe `ivota.
Mo`e se smatrati sre}nim onaj koji ose}a da ga drugi bar rado podnose.
38
O `eni @ena ne zna {ta je to op{ti `ivot, ni op{ta sre}a, ni op{ti ideal; sve meri po sebi i prema svojim potrebama.
@ena ne zna da po{tuje, nego da voli. @ene ne tra`e ni da vi wih po{tujete, nego da ih volite.
@ene po~nu da qube samo onda kad su voqene, ili bar kad misle da su ve} voqene.
@ena ho}e vi{e da bude voqena, nego da sama voli; i vi{e da je `ele, nego da je vole.
@ena se pretvara i la`e, i kad qubi i kad ne qubi.
^ovek o `eni zna samo ono {to je sam izmislio, i u {to je samo on verovao.
39
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
@ena dobro zna da je slaba samo kad voli. @ena je najpre spol, pa onda ~ove~je bi}e. Ali i ~ovek isto tako.
@ene su potpuno otvorene samo prema onim za koje unapred znaju da sve pra{taju.
@ena je esteti~ki i fizi~ki ose}aj, a ne moralni.
@ena ne priznaje pro{lost, a jo{ mawe je `ali; ona grabi od svakog momenta sve {to se mo`e ugrabiti.
Ako vas `ena napu{ta prva, to nije {to je uvre|ena va{im re~ima ili delom, nego {to je posredi drugi ~ovek.
@ena opra{ta ~oveku sve pogre{ke prema woj, ali ne opra{ta ni najboqu stvar u~iwenu zbog druge `ene.
@ela je goli instinkt, a tu sva merila razuma unapred propadaju.
@ena je istinitija prema sebi nego ~ovek, jer ~ovek ide za onim {to je nau~io, a `ena za onim {to ose}a.
40
O `eni
^ovek uvek uradi {to mora, a `ena uvek uradi {to ho}e.
@ena uvek mora da ima nekog koga }e mu~iti, bilo mu`a ili qubavnika.
I kada qudi najmawe ose}aju ko ih podi`e i obara u wihovoj karijeri, ~esto to dolazi od `ena.
Jo{ }e `ena oprostiti ~oveku i najte`e poroke, ali `ena ne pra{ta drugoj `eni ni wene najve}e vrline.
@ene po~iwu bivati duboko milosrdne tek kad su i same duboko nesre}ne; u sre}i su bezdu{ne i pustoglave, sasvim obratno od ~oveka koji je dobar samo kad je sre}an.
@ena je dobra samo kad voli; ali kad voli, ona je vi{a od ~oveka.
@ena voli ~oveka dok joj veruje, i onda kad ga ne voli, ona tra`i da joj ipak veruje.
Kad `ena treba da se po~ne braniti, ona se ne brani, nego prestane da voli i po~iwe da mrzi.
@ena ne podnosi spomen.
41
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Nikad ne pitajte `enu da vam ka`e ne{to od svoje pro{losti.
Ako ho}ete da vas `ena voli, treba joj dati prilike da vas sto puta sla`e, i da uvek izgleda kao da to ne vidite.
@ena je toliko gipka i prilagodqiva, da, posle dva susreta sa nekim ~ovekom, ta~no zna kakvu on `enu voli.
@ene ne mogu da ne varaju i kad su najzaqubqenije.
@ena je blagodarna ~oveku i koji je ne voli, ali koji ima izgleda da je voli; ne tra`i u ~oveku herojstvo nego pa`wu; veruje i u la`i ako su delikatne i ne`ne; i u`iva u maloj sre}i, ako je ni{ta ne muti.
Prvi znak da jedna `ena odista qubi, to je kad se u woj javi neodoqiva i bolna `eqa da dobije dete od ~oveka kojeg voli.
Vi{e za `enu vredi jedan dobar kalambur nego najdubqa Wutnova istina.
@ena je perverzna duhovno, a ~ovek telesno. 42
O `eni
Svaka `ena je dosadna osim one koju volimo. @ena voli ve}ma lepotu nego vrlinu; ali `ena voli samo svoju lepotu.
Najlep{a je `ena u qubavi ona za koju ka`emo da je lepa a ne znamo za{to.
@ena nije uzela ni{ta od na{e civilizacije i religije; povila se samo za na{im namerama, i po{la za jakim ~ovekom.
@ene su moralne vi{e po svom temperamentu nego po svom uverewu.
Mnoge su mlade `ene ponosne na svoju vrlinu, ali je vrlo malo ostarelih `ena koje se svoje vrline se}aju s preteranim ponosom.
@ena je za nas jedno pijanstvo krvi kad smo mladi, ili bolest degeneracije kad smo stari.
@ena je jedna divqa~ u ku}i.
@enu treba uzeti za ono {to jeste, i ne poku{avati da je izgra|ujemo boqe nego {to je Bog napravio; a ako se `ena uzme za onakvu kakva je odista, ona mo`e jo{ doneti ~oveku neizmerno radosti.
43
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Ima me|u `enama vi{e heroja nego {to ih ima me|u qudima, ali su qudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za pri~e o sebi.
@ena vas najvi{e voli kad ima da ona pra{ta vama, a ne vi woj.
Ima i kod najzaqubqenije `ene jedno mesto u du{i, koje ho}e da se sveti onom kojeg voli; jedna mra~na klica neverstva i zlo}e koju ni samoj sebi ne bi umela ni smela da prizna.
@eni nije dovoqno da dobije najvi{e od ~ovekove sre}e, nego da {to vi{e otme od ~ovekove slobode.
@ena opra{ta ali ne zaboravqa; ~ovek zaboravi i kada ne oprosti.
Ne ~ekajte nikakvo dobro od `enine pameti, nego samo od `eninog srca.
@ena je najvi{a u svojim bespolnim qubavima; u qubavi majke, sestre ili k}eri ~ovekove.
Nesre}a je {to na{e ludilo za `enom traje du`e negoli i na{a snaga za `enu.
Nema ve}e radosti ~ovekove od one koju mo`e da podeli sa jednom `enom. 44
O `eni
Nema nesre}e ~ovekove koju `ena nije u stawu ili da sasvim neutralizira, ili veoma ubla`i.
Najve}a `enina nesre}a, to je kad po~ne verovati da wena lepota propada.
Za `ene izgubiti lepotu, zna~i kao tvrdici izgubiti svoj novac, ili kao vojniku svoj ma~ i slavu, ili gra|aninu svoj ugled.
@ena koja je odista mlada, ne broji ~ovekove godine. @ena broji ~oveku godine tek kada sebi po~ne da broji mesece.
@ena sudi svoju mladost samo po svojoj lepoti.
Dok je `ena mlada ona se boji samo lep{e od sebe i bogatije od sebe; ali docnije se boji i po~iwe da mrzi svaku `enu od sebe mla|u.
@ena ima samo onoliko godina koliko to izgleda ~oveku koji je voli.
@ena uvek voli nekog ~oveka vi{e nego wegovu qubav prema woj, i zato `enine qubavi tako ~esto nali~e po dobru ili po zlu na ~oveka koga vole. 45
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
@ena je uvek najvi{a inspiratorka ~ovekova.
@enina zamisao je uvek ve}a od ostvarqivog, jer je `ena u svemu artist, pun ma{te.
@ena ne trpi pobe|enog i okre}e glavu od svoje pobede.
Kod `ene je intriga qubavi uvek ve}a nego qubav.
Lepu je `enu te{ko sa~uvati kao {to se ru`ne te{ko otresti.
46
O qubavi Qubav je ose}awe koje je rezultat svih drugih ose}awa, zbir svih mogu}nosti ~ovekovih, najvi{ih i naj~istijih.
Qubavnici su najve}i utopisti, a qubav je najve}a utopija.
U qubavi se ose}a vi{e nego {to treba, pati vi{e nego {to se misli, sawa vi{e nego {to se `ivi, i ka`e i ono u {ta ni sami ne verujemo.
O qubavi se ne mo`e ni govoriti pametno, jer qubav nije stvar pameti nego ose}awa; a zato {to je qubav istinska samo kad je slepa, ona ne podle`e nikakvim merama razuma.
Najve}i razlog {to se o qubavi ne mo`e pravilno misliti, to je {to se o woj odve} razmi{qa.
47
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
U qubavi, kao i u religiji, sve po~iva na ose}awu i na verovawu u neverovatno.
Qudi koji u qubav unose odve} srca, mawe stradaju, jer srce sve pozla}uje, i ne vidi ni{ta {to nije dobro.
Qubav je naj~e{}e jedno veliko ma{tawe, jer smo izmislili sve vrline kod `ene koju volimo, i uobrazili da su sve sre}e mogu}ne, i zakqu~ili da su sve prepone sitne i neznatne.
Sve {to znamo o qubavi znamo od pesnika.
Qubav je najve}i izvor snage za iluziju, i najdubqi dokaz mo}i za akciju.
Mi nekog qubimo ne zato {to tu qubav zaslu`uje potpunije i iskqu~ivije nego iko drugi, nego {to smo mi na tu li~nost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemqi.
Slepa qubav, to je jedina qubav.
Biti zaqubqen, verovati u qubav kao u nebo, to je `iveti u najve}oj ~istoti i krajwoj sili dobrote.
Obo`avati, ne zna~i i qubiti. 48
O qubavi
Qubav je najve}i stepen svega {to nosi nekoristoqubivo srce, najve}e pregnu}e, totalno samoodricawe, `ivot u drugom bi}u i za drugu li~nost usa|enu u zenit jednog doba na{eg `ivota.
Za punu sre}u u qubavi treba biti nesebi~an, i prema sebi krajwe neosetqiv; qubav iskqu~uje samoqubqe, i ne poveruje ni u ono {to je o~evidno.
Qubav je ozbiqna i sveta stvar, ali su zaqubqenici — za~udo — uvek sme{ni za sve ostale qude.
Postoji ludilo qubavi, a ne postoji mudrost qubavi.
Istinske qubavne nesre}e su iskqu~iva i tu`na privilegija samo odabranih duhova i velikih srca.
^ovek kad je istinski zaqubqen, on je istinski pobo`an, i meni je ovakva qubav bila najrazumqivija.
Qubav je sama sebi dovoqna i qubavi nije potrebna nikakva druga slava nego wena sopstvena.
49
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Govoriti o qubavi, to je ve} pomalo voleti. Qubav sve ispuni i sve zameni.
Uvek izme|u ~oveka i `ene ima jedna intriga spola.
@ena svoju qubav nosi s puno slasti i tuge, a ~ovek sa zlo}om i strahom.
Qubav napravi vi{e nesre}nih nego sre}nih, i vi{e bede nego radosti.
Qubav je najve}e nespokojstvo i nasiqe nad sobom i nad drugim.
Nepomu}ena sre}a u qubavi, to je ne tra`iti od `ene vernost.
Qubav je, kao slu~aj savesti, ose}awe hermeti~no i ponosito.
^im qubav po~iwe da pri~iwava bol, ona od dobrotvora postaje krvnik.
Ili qubite slepo, ili be`ite od `ena. Qubav je najnesigurnije ose}awe.
50
O qubavi
@ena u koju smo zaqubqeni prestaje biti za nas obi~no qudsko bi}e, nego ili postane beli an|eo ili crni sotona.
Mo`da bi u`asi qubavi bili mawi kada bismo mogli voleti samo one koje bismo hteli.
Zato {to je qubav jedna fatalna i nat~ove~anska sila, qudi su qubavi priznali weno bo`ansko poreklo.
Qubav za neprijateqa, to je vrlina velika koliko i samo ~astoqubqe.
Qubav i smrt, to su jedina dva principa ra{irena na svakom deli}u sveta.
^ovek se zaqubi gledaju}i `enu, a `ena se naj~e{}e zaqubi slu{aju}i ~oveka.
Qubav je kao i vladalac, najvi{a kada najve}ma pra{ta.
Qubav je iskrena jedino ako se nalazi sva u predmetu koji qubi, a ne u principima koji su izvan qubavi.
Sve ostari pa ostari i ose}awe qubavi. 51
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Najlu|e qubavi su bile mnogo puta izvorima najvi{ih dela i najlep{e slave.
Prava qubav je jedan ceo niz velikih slu~ajeva, ~ak i u `ivotu obi~nog malog ~oveka.
Gde je mnogo qubavi, tu je malo ~ednosti; a mo`da i obratno, mnogo ~ednosti zna~i malo qubavi.
Ni{ta ne upropasti qubav koliko ~ovekova preterana dobrota.
Najsre}niji su u qubavi oni koji su izgubili smisao o sebi i svojoj ceni.
Ne postoji nijedna sre}a koja je u stawu da doma{i radost qubavi.
Treba voleti bez obzira da li smo odmah voqeni u zamenu.
Po{to i za otvorenu qubav kao i za otvorenu mr`wu, treba hrabrosti, zna~i da ~ovekova nesposobnost da nekog voli ili da nekog mrzi, dolazi samo iz kukavi~luka.
Duboka qubav je jedna mistika kao i vera. 52
O qubavi
U qubavi izme|u ~oveka i `ene postoji borba spolova, i neprijateqstvo ponekad krvni~ko; a ta borba spolova, to je najve}a dra` qubavi.
Ose}awe qubavi po~iwe s roditeqima, nastavqa odmah s otaxbinom, i svr{ava, tek na tre}em mestu, u qubavi za `enu.
Qubav u svima wenim oblicima, to je jedino sveobimno ose}awe, iskqu~ivo, nerazumno, iznad `ivota i iznad smrti.
Mi najja~e volimo one koje poznajemo, i najve}ma cenimo one koje ne poznajemo.
Qubav je, po pravilu, jedno ose}awe zlo}e, sujete i egoizma; qubav je strast, a u strasti je ~ovek uvek zao, ako nije i glup i lud.
Nekad je u qubav uno{ena lepota, a zatim vera, dok je danas u qubav, uglavnom, unesena sujeta, zna~i jedna strast najte`e ukrotqiva od sviju strasti.
Prava qubav za drugog iskqu~ivala bi svaku qubav i obzir prema sebi; jer ina~e qubav ne bi bila po sredi nego sujeta.
Da je qubav jedno iskqu~ivo i totalno ose}awe, vidi se po tom {to ~ovek ~esto ubija sebe 53
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
kad nije u stawu da ubije u sebi jednu qubav odve} tegobnu.
Qubav i tuga su nerazdvojni, a nisu nerazdvojni qubav i radost.
Qubav je toliko delo ~ovekove ma{te, da se ~ak qubavne nesre}e naro~ito izmi{qaju, kako bi ~ovek zatim mu~io i sebe i druge.
[to je u na{em du{evnom `ivotu naj~udnije ali i naj~arobnije, to nije ni qubav, koliko qubavna intriga.
Kada bi se izme|u ~oveka i `ene sve svr{avalo sa da i sa ne, izvesno ne bi bilo vi{e qubavi na svetu.
U qubavi se treba boriti kao stari Skiti na bojnom poqu: be`e}i od neprijateqa.
Qubav je uop{te jedno stradawe romanti~ara, zna~i qudi vrele ma{te, vi{e nego velikog srca.
Onog ~asa kad ~ovek zaqubqen oseti da su mu |onovi postali te`i od olova, on je pobe|en.
Zanimqivo je da se qudi razumeju najboqe sa `enama u koje nisu zaqubqeni. 54
O qubavi
Plemenit ~ovek meri u svojoj qubavi koliko on voli drugo lice, a ne koliko je voqen sam.
Prave qubavi zalaze kao sunce posle kakvog prazni~nog i trijumfalnog dana, zahvataju}i celo nebo, i obasjavaju}i celu zemqu: kao da se ta qubav tek ra|a, a ne da zamire.
Koliko se dvoje ve}ma vole, utoliko mawe umeju da govore o svojoj qubavi.
Zaqubqeni nikad ne znaju ni za{to su o~arani, ni za{to su razo~arani, jer zaqubqenici `ive u bolesnom naponu ma{te i potpunoj razuzdanosti nerava.
Znajte da vas qudi ne mogu voleti osim ako veruju da vi sam sebe preterano ne volite.
Nema, izvesno, nikakve vrline koja prevazlazi qubav ~oveka prema ~oveku.
55
O qubomori Kao i sve {to `ivi izvan ~oveka i u ~oveku, qubav tako|e ima svoje oboqewe. A to je onda qubomora.
Qubomora je element mr`we u qubavi, po{to je mr`wa uvek proizvod nekog strahovawa.
Qubomora zna~i qubav koja je poludela.
Qubomora je najbrutalniji izraz qubavi fizi~ke; uostalom, samo su seksualci qubomorni, a jedino sentimentalci ne znaju za qubomoru.
Nema leka qubomori; i najboqi qudi i najve}i mudraci su skloni qubomori, jer je ona stvar temperamenta, a ne stvar uma.
Kao glad, ni qubav nema o~iju; ali qubomora nema pameti. 56
O qubomori
Qubomora na pro{lost jeste najsvirepija, jer je to ne{to bespovratno i nemerqivo.
Ako smo qubomorni u mladosti, ni starost ne donosi leka.
^ovek, uop{te, kad postane qubomoran, poveruje da vidi vi{e nego svi drugi qudi.
Kod ~oveka je qubomora samo slu~ajna i fizi~ka, a kod `ene je qubomora obi~no du{evno stawe.
Qubomora je jedno merilo kojim se daje dobro izmeriti i ~ovekova pamet, i wegov karakter, i wegovo moralno ose}awe.
Qubomora je nesumwivo jedno ose}awe koje je izvor najstra{nijih nepravdi i najprosta~kijih nastupa.
Qubomora je jedno stawe potpunog ludila, po{to se u wemu i ~ovek dotle najispravniji okrene protiv svih zakona i religioznog morala i pravnog smisla.
Qubomoran je ~ovek ne samo bez smisla za moral i pravi~nost, nego i bez po{tovawa za iskrenu qubav, u ime ~ije tobo` di`e ruku. 57
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Qubomoran je ~ovek moralni idiot, a qubomorna `ena je gora i opasnija od prequbnice.
Qubomora je jedna slepa sumwa, nalik na `ivotiwe za koje se zna da `ive bez o~iju.
U najvi{em broju slu~ajeva, qubomoran ~ovek, to je onaj koji veruje da je `ena ja~a od wega, i da joj on nije dovoqan.
Qubomora je samo jedan strah, a qubomoran ~ovek je kukavica.
Qubomora je jedna forma gluposti. ^ovek je najmawe qubomoran iz qubavi.
Qubomoran je onaj koji ho}e da bude voqen vi{e nego {to sam voli.
Treba da ~ovek prepusti `eni qubomoru; a `ena }e postati qubomorna, ~im ~ovek ne bude hteo da sam bude qubomoran.
Qubomoran ~ovek `ivi u ku}i sa duhovima i vampirima, u {umi `ivi sa a`dajama, na vodi, i kad je mirna, `ivi u olujama.
58
O qubomori
Kad bi qubomora trajala celog `ivota ~ovekovog, taj bi `ivot morao trajati vrlo kratko.
Qubomora, prelaze}i u privi|ewa, napravi ~ove~ji duh himeri~nim, sumwalom i ~ovekomrscem.
Qubomoran ~ovek postaje opakim, i najzad opasnim.
Ako je `ena qubomorna, ona to nije toliko zbog straha da ne izgubi ~oveka kojeg voli, po{to veruje da }e uvek jo{ nekog voleti, nego je qubomorna od straha da joj ga ne bude otela neka druga `ena.
Qubomora postoji i gde nema qubavi.
Qubomorni bi qudi trebali i sami da razumeju da oni `ive u moralnoj poreme}enosti, po{to, stvarno, qubomora zna~i pre mr`wu nego qubav.
Um qubomornog lica sve vidi bez proporcija a zakon proporcije jeste glavni zakon misli.
Qubomoran ~ovek obi~no nije plemenit, po{to sve prebrojava i premerava kod drugog lica pre nego kod samog sebe; i uvek veruje da je sve preplatio, i da je u svemu prevaren. 59
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Po{to je tako qubomora proizvod strasti a ne razuma, strast je stoga jedino merilo sviju stvari u qubomori.
Qubomoran ~ovek nikad nema sre}e u qubavi; a naj~e{}e se smatra nesre}nim i kad ima najvi{e uspeha.
60
O braku Brak se naj~e{}e sastoji od jednog la`ova i jednog nasilnika.
Postoje dva mogu}a braka: jedan za mlade i za mladost, i drugi za stare i za starost. Prvi da se podeli sre}a i obest, a drugi da se podeli nesre}a i bolest.
Pametan se ~ovek o`eni na vreme.
U mladosti je brak stvar qubavi i spola, a u starosti je stvar slabosti i straha od samo}e.
U braku ima trgovine.
Mlad mu` jo{ ima prava da veruje da }e sa~uvati svoju `enu i kad je mla|a od wega, ali je starac siguran da mladu `enu ne}e sa~uvati. 61
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Obziri prema svemu drugom osim prema qubavi postoje u brakovima, kad se ti~e bar sedamdeset odsto obi~nog sveta.
^ovek i `ena su ~e{}e u braku ortaci nego qubavnici.
Kada bi se ~ovek i `ena uzimali samo iz qubavi, wihovi bi brakovi naj~e{}e bili fantasti~ni; a kad bi se i u braku qubav izme|u wih dvoje odra`avala vi{e srcem nego obi~nom navikom, rezignacijom i koristoqubqem, onda bi najvi{i broj brakova postao himeri~nim, bez veze sa stvarno{}u `ivota, i najzad o~ajnim.
Qubavi su nakra}eg veka ba{ u samom braku.
62
O lepoti Um i lepota se samo mewaju, ali s vremenom ne propadaju.
Plemenite stvari ne stare nego samo promene izgled, ~esto ~ak i na lep{e.
Lepota ima sve sezone kao i priroda, ali nema sezonu propasti, kao {to je nema ni priroda.
Lepota i bo`anstvo se ne daju izraziti re~ima; poku{ajte to pa }ete videti koliko je veliko siroma{tvo qudskog govora.
Osim lepog na gr~ki na~in, postoji i bizarno kao lepo, i sna`no kao lepo, i primitivno kao lepo, i divqa~ko kao lepo, ~ak i prosta~ko kao lepo. Ali apsolutno lepo, to je samo ono gr~ko, i definisano; lepota u harmoniji, takva je bila aksioma celog gr~kog `ivota, pa i wihove umetnosti. 63
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Tuma~ewa lepote, nisu u~inila drugo nego da se ukusi niveli{u, i da qudi po|u za jednom op{tom formulom lepote vi{e nego za svojim sopstvenim ose}awem; vi{e za tu|im re~ima, nego za svojim o~ima.
Ima jedna postupnost u ostvarivawu qudskih lepota, koja od po~etka ~ovekove istorije ide ravnomerno i logi~no, ~ak i onda kad izgleda da je sav istorijski progres samo jedan niz bu~nih revolucija.
64
O stvarala{tvu Treba verovati da nije ni{ta stvoreno, ili tek da je svet ju~e za~et, pa hteti i sam stvarati.
Za duhove koji su svetlili me|u qudima, skoro nikad nije bilo sumraka.
Genije, koji je lepota vi{a i od mladosti, nema svojih godina.
Pravi tvorac ide za instinktom, a ne za programom; i uzimaju}i novi pravac, on se i ne pita da li se i koliko odale~io od starog utapkanog druma. Ovakav tvorac nema namera nego samo potreba; jer je on pre jedan nov instinkt nego i{ta drugo.
Najmawe je starost smetala qudskom geniju u wegovom stvarawu; zato se starosti ne moraju pla{iti daroviti qudi, nego samo nedaroviti pla{qivci.
65
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Ne vredi broj godina druk~ije nego samo u odnosu s ~ovekovim stvarawem.
Nesre}na je starost jedino kad ~ovek i samog sebe pre`ivi; a to je kad vi{e ne stvara, niti vi{e u~estvuje u `ivotu.
Odista, imaju smao dva tvorca u svemiru: Bog i pesnik. Prvi sve po~ne, a drugi sve zavr{i.
Samo pesnik stvara, jer samo on misli da bi izmislio.
^im je primitivan ~ovek po~eo da stvara, on je dobio ideju o stvarawu; a vide}i sebe kao tvorca jedne stvari, on je tra`io da pozna i tvorca svih drugih stvari, pitaju}i se otkud i sve drugo oko wega.
Religija i bol, to su dva izvora stvarawa, i dve lepote koje nikad ne mewaju svoju snagu nad qudima.
Nema velikog stvarawa bez velikog bola.
Spol je mu~ewe iz kojega izbija stvarala~ka iskra.
66
O umetnosti Umetnost se ne daje objasniti nego samo osetiti, u tome je ona superiornija od svih tvorevina qudskog genija.
Umetnost je najiskqu~ivija tvorevina qudskog genija, po{to za wu nijedna definicija nije dobra ni dovoqno ta~na.
Svi su qudi sposobni bar za jednu od mnogih grana nauke, ali su za umetnost sposobni samo izabrani duhovi i naro~iti senzibiliteti.
Pesnik je ~ovek ve~ite mladosti.
Ako je koji pesnik bio odve} lakom na slavu me|u qudima, to odista nije bio veliki pesnik, ni uop{te pravi pesnik.
Za nauku je ~ovek deo sveta, a za pesnika je svet deo ~oveka. 67
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Pesnik stvara samo u qubavi i samo kad izgubi pamet na|e velike puteve strasti i sna, iz kojih u wega sve poti~e.
Za pesnika sve je lepo, ali i sve ta{to. Sve je najlep{e {to je stvoreno, ali sve je i ja~e od ~oveka. Zato su svi pesnici tu`ni po svojoj filozofiji.
Nauka o svetu misli, a pesnik o svetu ose}a.
Jedini koji tuma~i, to je pesnik koji svemu tra`i krajwi smisao, i koji ose}a doga|aje oko sebe u winom bar jednom — mo`da i jedinom — odnosu; u odnosu prema ~oveku.
Tajna pesnikovog stvarawa isto je tako duboka i neobja{wiva kao i tajna bo`anskog stvarawa.
^ovek nije pesnik zato {to stvara delo. On je samo vi{i od drugih qudi zato {to je jedini on wihova esencija; a govori kroz pesme, jer se sve veliko me|u qudima izrazilo pevawem.
Ima, dakle, u svakom umetni~kom delu ne{to apsolutno i op{te, i ne{to relativno i li~no; u prvom mi idemo za onim {to smo nau~ili, a u drugom za onim {to smo sami osetili. 68
O umetnosti
Pesnik je svagda i nepomirqivo idealist, jer sve gleda kroz ideal, to jest kroz prizmu savr{enstva.
Pesnici su jedini qudi koji gledaju na stvarnost pomi~u}i je uvek do wenih krajwih granica usavr{ewa.
Pesnik misli podsvesno; on je jedini sasvim intuitivan, i nije izmislica kad se ka`e kako on ima jedno ~ulo vi{e nego drugi qudi.
Pesnik je tuma~ bo`anstva, jer je bo`anstvo slika ~ovekovog ideala.
Pesnik je religiozan, jer su pesnici i izmislili religiju.
Pesnik bezbo`an ne da se ni zamisliti.
Ideja o bo`anstvu javila se, izvesno, u svojoj ~istoti i veli~ini samo kroz umetnost.
Pesnik koji bi bio kukavica, ne da se ni zamisliti.
Za umetni~ku lepotu ne treba nikakvo ogledalo, niti nikakav tuma~. 69
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Ne da se zamisliti istinski umetnik koji nije duboko ~astan ~ovek. Po{tewe umitnikovo je jedna glavna osnova wegovog dela.
Kad jedan pesnik postane odista velik, on postane filozof; a ~im jedan filozof postane odista velik, on postane pesnik.
Pred delima velikih majstora svi qudi imaju iste utiske, bar za sve krupne odlike, a razlikuju se naj~e{}e samo u detaqima.
Pravi velikani nisu imali svoje herolde i truba~e da ih objavquju, niti su sami tuma~ili svoje programe i svoje umetni~ke namere.
Nov umetnik, to je ~ovek koji unese nekolike nove emocije ili naro~ito samo pojedina~ne nove forme. Ni{ta vi{e.
Ima novih umetnika, ali nema novih umetnosti.
Pristalice raznih {kola jesu u~enici a nisu sami novatori, jer je nov samo onaj umetnik koji je izraz samog sebe, nezavisno od svojih prethodnika, ali i od svojih savremenika.
Istinski personalan pesnik; to je samo pesnik duboko du{evan. 70
O umetnosti
Najlep{a pesma jednog pesnika ima uvek izgled molitve; i najlep{a slika jednog slikara ima izgled ikone.
^esto je u istoriji postojao nesporazum izme|u umetnika i wihovih savremenika; a to je onda kada su umetnici bili vi{i nego wihovo dru{tvo, ili kada je wihovo dru{tvo stajalo kulturno i moralno vi{e nego wegovi umetnici. Ipak, nikad nije bilo nesporazuma izme|u najboqih umetnika i najpametnijih wihovih savremenika.
Umetnost se nikada nije mogla odvojiti od misije da bude afirmacija bo`anskog u ~oveku; i umetnost je uvek bila glavna veza izme|u neba i zemqe.
Nema umetnosti bez lepote, niti se umetnost i lepota smeju odvajati; jer je to onda samo ve{tina i virtuoznost, a ne umetnost.
Ko se vaspitavao na duhovima stare umetnosti i literature, ne treba da se boji da }e wegov ukus ikada zastareti. Ko je mnogo polagao na modernizam, pro{ao je i sam sa modom.
Pesnikovo je delo uvek kao jedno usamqeno ostrvo, koje izgleda da ima svoje sopstveno nebo i sopstveno sunce, na ~ijem osvetqewu zra~i wegova sopstvena lepota. 71
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Najve}i je pesnik onaj koji je imao najvi{e du{e, a ne najvi{e duha. Du{a je individualna, a duh je univerzalan.
[to jednu pesmu sa~uva i napravi ve~nom, to je wen intimni ton, intimna ideja o qubavi i sudbini, koje su u osnovi nemerqive i op{te.
Naro~ito bol, iskreno izra`en, sa~uva pesmu sve`u kroz vekove; jer su sre}e razli~ne, ali su bolovi uvek isti.
Nema velikog kwi`evnog dela koje nije poniklo iz bola.
Pesni~ko delo, ukoliko je dubqe, utoliko je prostije; a ukoliko je prostije, utoliko se mawe o wemu mo`e govoriti.
Liri~ar }e postati velikim pesnikom samo onda kad bude kazao velike istine o trima najve}im i najfatalnijim motivima `ivota i umetnosti: o Bogu, o Qubavi i o Smrti.
Treba sve dozvoliti mladom pesniku osim da nema talenta.
Najboqi je onaj pisac, koji misli da bi svako svoje delo trebao da iznova napi{e. 72
O umetnosti
Nema pravih pesnika koje svet nije osetio ~im su do{li na videlo; niti ima velikih talenata koji ostanu u senci, zna~i nerazumqivi ~ak i najumnijim wihovim savremenicima.
Svaki veliki pisac i artist treba da ima svoje centralno delo, koje predstavqa esenciju celog wegovog talenta.
Umetni~ko stvarawe predstavqa jedan nenadma{an izvor sre}e ~ovekove, jer pravi umetnik ne mo`e nikad biti potpuno nesre}an.
Neosporno, malo ih je pravih me|u tolikim umetnicima.
Mikelan|elo je izvajao svog Davida iz jednog velikog komada mramora, koji je pre toga bio pokvario neki neznalica.
Za stvarawe treba puno snage i puno krvi, jer je umetnost stvar krvi i spola koliko i duha i glave.
Umetnici su zakovani za svoju sopstvenu prirodu i zato vrlo iskqu~ivi.
Kod najboqih duhova, umetni~ko stvarawe je bilo u najbli`oj vezi sa svakodnevnim `ivotom. 73
O kriti~arima O pesnicima se mogu re}i samo obi~ne stvari. Ili samo neobi~ne zablude; zato ko o wima ne ka`e ovo prvo, u opasnosti je da ka`e samo ovo drugo.
Nije mogu}e ni{ta tuma~iti {to se tuma~ewem ne daje prepraviti ili popraviti.
Umetnost se u~i od umetnika, a ne od kriti~ara, koji uvek isti~e sebe vi{e nego umetnika.
Kriti~ar je jedno potpuno strano lice u stvarima gde prestaje kolektivni, a po~iwe individualni ukus i su|ewe.
Kriti~ar stvarno nije ni{ta drugo, ni vi{e, nego jedan prefiwen ~italac, koji zapisuje svoje impresije, i koji ima sujetu da ih objavquje.
74
O kriti~arima
Kriti~ar treba da pi{e samo o dobrim umetnicima i dobrim delima; a on je koristan samo kad hvali.
Kriti~ara mrze podjednako i r|avi i dobri umetnici. R|avi pisci se boje wegovog znawa, a dobri pisci se ne boje wegove pameti, nego wegovog zlog jezika.
Posao kriti~ara je neblagorodan, i nije ~udo ako izaziva zlu krv kada ho}e da bude nasilan.
Kriti~ari bi bili potrebni samo kada bi u kwi`evnosti plevili i ra{~i{}avali.
Ne postoji u umetni~kom su|ewu eksperiment ni princip, nego ose}awe i kapris, niti se sudi do kraja metodom i pame}u, nego temperamentom koji nije ni metodi~an ni pametan. Zato je kritika nepotrebna.
Kriti~ar vi{e govori o sebi, nego ma koji drugi pisac.
Kwiga kritika i studija umetni~kih, to je uvek biografija jedne sujete.
Kriti~ar ne govori svagda da presudi kao sudija, nego da optu`i kao dr`avni tu`ilac, ili da odbrani kao slavni advokat.
75
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Kriti~ar sve vidi vezano za jedan vek, jednu generaciju, za `anr, za {kolu, za princip. On je toliko zauzet klasifikacijom takvih slu~ajnih fakata, da mu i najlep{i kvaliteti jedne li~nosti ispadnu iz vida.
Kriti~ar bi trebalo da ima istu mo} asocijacija, i isto toliko visok emotivan `ivot kakav imaju i pesnici, pa tek tad da imadne hrabrosti da veruje kako je tog pesnika dovoqno i pravilno osetio.
Kad ma koji ~ovek govori o samom sebi, onda to mo`e jo{ ta~no; ali kad ~ovek tuma~i drugog, tu vi{e ne mo`e biti govora o ta~nosti, jer onda sve gledamo ili kroz svoju prirodu, ili samo kroz tu|e principe. A to je skoro redovno slu~aj kod kriti~ara.
Pesnik je uvek interesantniji i neosporno bogatiji od svakog kriti~ara, ~ak i kad je taj kriti~ar najve}i kwi`evni filozof.
Naj~e{}e o jednom piscu druk~ije misle sami tvorci, a druk~ije misle kriti~ari.
Kriti~ar koji napada i pisce od talenta, to je klevetnik, kao la`ni svedok pred sudom.
Kriti~ar je, po principu, ili novator ili konzervativac; a ako pisac kojeg ocewuje ne bude ~ovek wegovih ideja, ili bar ~ovek we76
O kriti~arima
govog kruga, mo`e da za to skupo plati takvu slu~ajnost.
Niko nije toliko po`udan da izgleda naro~ito u~en i samostalan u mi{qewima, koliko kriti~ar; a to uvek pada na {tetu pisaca koje ocewuje, i koji ponekad predstavqaju ~ak pravi kapital jedne kwi`evnosti.
77
O mr`wi
Svaka mr`wa je strah ili zavist. Mr`wa, kao ose}awe podsvesno i nesvesno, izazvano strahom, koji je naj~e{}e zabluda, uvek je i ose}awe glupo.
Qudi mogu da nesebi~no vole, ali retko nesebi~no mrze.
^ovek odista hrabar ne mrzi nego prezire, u ose}awu mr`we ima uni`ewa za nas same, a u prezirawu ima ponosa i uverewa da smo boqi i vi{i od onog koga preziremo, i da mo`emo bez wega, i da smemo protiv wega.
Pravi vi{i ~ovek ne mrzi ~ak ni onog koga se boji.
Mr`wa je, kao i guba, bolest ubogih. 78
O mr`wi
Najbedniji je ~ovek koji `ivi u mr`wama na druge qude; taj se prvi ise~e no`evima koje je sam izo{trio.
Mudrac nema mr`we.
Na{e mr`we {kode nama vi{e nego na{em protivniku.
Ako vam je neko u~inio zlo, sa~uvajte se da ga ne omrznete, jer }e vas mr`wa stati jo{ jednog novog gubitka i novog nespokojstva, i od neprijateqa trenutnog i slu~ajnog mo`ete napraviti zlotvora stalnog i ube|enog.
Od svega {to je ~ovek posejao, ni{ta nije ra|alo br`e nego mr`wa.
Mr`we rastu kao proletwe vode.
[to je naj`alosnije, qudi se fanatizuju u mr`wi, ali se ne fanatizuju u qubavi.
Mr`wa i qubav su u jednom pogledu nedeqive: ~ovek nikad ne mrzi drugoga nego iz qubavi prema samom sebi, a ~esto se doga|a i obrnuto.
Mr`wa je stvar nepotpunog uma, koliko i nepotpune glave. 79
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Dovoqno bi bilo mr`we klasifikovati, i videlo bi se koliko u wima ima nerazumnog i slu~ajnog.
Qubav nema svog izvora ni svog razloga, a mr`wa dolazi iz izvora koji su skoro uvek potpuno jasni.
Niko ne mrzi koliko rob.
^ovek ne mrzi drugog ~oveka nego samo ako ga se boji, i zato mr`wa i strah idu naporedo.
Mr`wa je sama po sebi ose}awe nisko i ru`no, zato ~ovek ponosit ne mo`e da nosi mr`wu, kao {to ne bi nosio na le|ima xak |ubreta.
Mr`wa zaslepquje i najotmenijeg, tako da ovaj obnevidi za sve vrline koje bi mogao imati wegov protivnik; a ovo zna~i uni`ewe koliko za srce toliko i za razum onog koji mrzi.
Mr`wa, dakle, najpre poga|a onog koji je nosi.
Te{ko se odbraniti da ponekog ne mrzimo, i onda kad nam se ~ini da se nikog na svetu ne bojimo.
80
O mr`wi
Mr`wa raste ukoliko vi{e raste strah iz kojeg je ponikla.
Kako upla{en ~ovek veruje da je sam sebi nedovoqan, on u strahu i mr`wi po~ini prestupe ili zlo~ine koje ina~e ne bi po~inio da nije mrzeo.
Mrzeti, to, dakle, zna~i osamiti se, i iskqu~iti iz svega, i odvojiti od sva~eg op{teg.
Qudi mrze ne samo onog koji je od wih boqi ili gori, nego jo{ vi{e, onog koji je od wih druk~iji: {to zna~i da mr`wa nema kraja.
Pogledajte koje ste qude u svom `ivotu mrzeli, i vi }ete videti da nikog niste mrzeli zbog wegovih vrlina ili wegovih mana, nego najvi{e zato {to je bio druk~ije izgra|en negoli vi ili va{i najbli`i.
^ovek koji mrzi qude, mrzi i istinu; i obratno: ko mrzi istinu, taj je neminovno i ~ovekomrzac.
^ovekomrzac se najpre poka`e time {to veruje da je uvek on jedini koji ima pravo.
81
O zavisti Zavist je uro|ena svakom ~oveku, makar to jedni krili, a drugi u sebi suzbijali.
Zavist ~oveka prema ~oveku prevazilazi sve druge poroke qudskog karaktera.
Qubomora prema `eni izgleda istog porekla kao i zavist prema ~oveku.
Velikodu{nost ne treba gledati u odnosu prema nesre}nim i bednim, nego prema sre}nim i ja~im od sebe.
Ni{ta se te`e ne pra{ta qudima nego ba{ ono po ~emu su oni najboqi: velike sre}e ili velike ve{tine.
Bogata{i `ale samo {to nemaju vi{e zlata, ali qudi od talenta su nesre}ni i otrovani i kada neko ima vi{e priznawa nego oni. 82
O zavisti
Superiornost jednog ~oveka, ma koje vrste ona bila, ne ti~e se samo onog koji je wome obdaren, nego se ti~e i svakog drugog ~oveka koji s wim dolazi u dodir. Zato ona vre|a ili sujetu, ili interes, ili ideju o sebi svih qudi iz wegove okoline.
^ovek je netrpeqiv prema svemu {to ga li~no prema{a.
Ono {to obi~ni qudi najmawe pra{taju drugom ~oveku, to nije novac nego talenat.
Retko je koja slava, bilo kakvog vojskovo|e bilo kakvog pisca, ostala da se u svakom veku ne na|e veliki broj wih koji su je osumwi~avali ili ~ak uprqali.
Svi su veliki qudi i za `ivota krvavo platili svoju slavu.
Svakako, i jeste te{ko svesrdno i stalno ceniti nekog koji je duhovno vi{i od nas.
Ne stradaju najve}ma oni koji su najgori, nego ba{ oni koji su najboqi; i ma koliko da ovo izgleda apsurdno i fatalno, to je neumitni zakon qudskog dru{tva.
83
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Najve}i broj qudi pre}utkuju sva priznawa, veruju}i da priznavawem drugome wegove zasluge ili veli~ine krwe puno od samih sebe.
Velika je nesre}a {to se drugi qudi upiwu da i najboqe me|u nama uvere kako ih smatraju najgorim, i kako je wihova zasluga ta{ta, a wihovo delo bez vrednosti; ali je jo{ `alosnije {to i najboqi me|u tvorcima ponekad poveruju u takve tu|e re~i br`e nego u svoju istinu.
84
O sujeti Sujeta, koja je jedna krupna i fatalna pogre{ka ~ovekovog karaktera, najnespokojnija je i najaktivnija od qudskih pogre{aka, a moglo bi se re}i i da sujeta le`i u centru sviju ~ovekovih mana, dok dru{tvo, uglavnom i pre svega, postoji za sujetu.
Qudi su ve}ma vezani me|u sobom wihovim manama nego wihovim vrlinama. Zato je i sujeta jedan od prvih osnova na kojima po~iva dru{tvo.
Nikad ~ovek nema toliko ni pameti da ne{to va`no ili dobro ka`e drugim qudima, koliko uvek ima na umu da sebe svakom predstavi va`nijim nego {to je u stvari.
Sujetan ~ovek, to je onaj koji `eli da sebi dadne izgled ba{ onakvog kakav nije.
Sujeta je ose}awe `enino vi{e nego ~ovekovo. 85
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Ako je ~ovek sujetan to je zato {to i u wemu ima puno `enskosti.
@ene su uglavnom sujetne na svoju lepotu, mnogo vi{e nego na svoju dobrotu, a naro~ito mnogo vi{e nego na svoju vrlinu.
Vi{e nego i spolna strast, sujeta za dopadawem i osvajawem jesu glavni povod propasti mnogih `ena.
Nema nikoga, ni najlep{e `ene niti najumnijeg ~oveka, koji ne bi ne{to na sebi preina~ili kada bi to mogli.
Sujeta je ve}inom osobina pla{qivog ~oveka po{to pla{qivac ne mo`e da `ivi nasamo: i to ne samo izoliran u samo}i nego ni izoliran u samoj istini.
Sujetan ~ovek ne tra`i da ga cenite nego da mu se divite; on nije, kao ni pla{qivac, nikad u sebi nego uvek van sebe, i zato je sav pot~iwen drugima.
^ovek ne gre{i nikad u odnosu prema sebi, nego samo u pore|ewu prema onome {to stoji izvan wega. Drugim re~ima: kad se neko izdaje za ono {to nije, on nije sam u to uveren, nego je varalica. 86
O sujeti
Sujetan ~ovek je stvarno jedan veliki la`ov, bilo u odnosu prema drugim qudima, bilo u odnosu prema samom sebi.
Sujeta umawi velikog ~oveka, a malog ~oveka unakazi.
Sujeta je i jedno ose}awe slabih qudi, po{to se oni uvek boje nadmo}nosti, {to bi zna~ilo i da sujeta i malodu{nost idu naporedo.
Sujeta stoji ve}ma u vezi sa ~ovekovim karakterom, nego sa ~ovekovim intelektom.
Sujetnom ~oveku je Bog oduzeo najve}e dobro: spokojstvo.
Sujetan ~ovek ne mo`e da izbegne sudbinu ni `alosnog ni sme{nog, ma koliko da nema nijednog ~oveka koji ne `ivi bar u nekoj sujeti i zabludi o samom sebi.
Sujeta je neosporno jedna forma ludila, po{to je ~esto vladala i celim narodima.
Sujetan ~ovek je na svakom mestu jedan tu`ni samotnik.
87
O tvrdi~luku
Najnesre}niji su u `ivotu tvrdice. Tvrdica nije samo tvrd na pari, nego i na lepoj re~i, i na pravednoj pomisli, i na dobrom savetu, i na korisnoj usluzi, zna~i na svemu {to ide na tu|e dobro.
Ni{ta u istoriji jednog dru{tva ili jednog naroda nisu privredili qudi tvrdice, a puno su poru{ili, i naro~ito puno pokvarili.
Cicija{tvo nije uzrok nego posledica uro|enog zla u ~oveku.
Cicije su nosioci jedne nesre}ne qudske prirode koja je poreme}ena, i koja mo`e da ide do prestupa i do zlo~ina.
Cicija je pre svega poro~an ~ovek, ma u kojem smislu li~nog morala. 88
O tvri~luku
Po poroku cicija{tva poznaje se i sinteti~an slu~aj ne~ijeg karaktera, a ne samo jedna izolirana duhovna pogre{ka.
Cicija ni{ta stvarno ne voli, i nikog stvarno ne trpi; on je nesrda~an i nepamentan; a kad izgleda i intelektualac koji u ne{to veruje, on je hladni i bezo~ni cerebralac koji je ne{to samo sra~unao i prebrojao.
Cicija je, uglavnom, kukavica.
89
O dosadi Nad svetom le`i dosada kao debelo more nad zemqinom korom, toliko je dosada neizmerna na zemqi, da ~ovek uvek tra`i nekog da ga razonodi.
Veliki deo sveta ne tra`i umetnost da se wome inspiri{e za velike akcije, nego da wom rastera o~ajnu dosadu.
Nije svetu draga ni umetnost {to je bo`anskog porekla i ciqa, nego {to odale~uje od obi~nog qudskog `ivota u kojem se davimo od dosade.
Qudi se ne `ene toliko iz qubavi i fizi~ke potrebe, koliko iz crne dosade, ne zato da s nekim podele zadovoqstvo i sre}u, koje se nerado dele, nego da podele dosadu.
Jedna porazna stvar za ~ovekov karakter, to je dosada. 90
O dosadi
Dosada je do{la od civilizacije; preterano umno`avawe zabave dovodi do o~ajne presi}enosti i zatim do mra~ne dosade.
^ovek se hvali najvi{e onim ~ovekom ili onim gradom koji su mu omogu}ili da br`e satre svoje sate i dane, jer su svi dani i sati dosadni.
Ko se oslobodio dosade i straha, postao je pitom i plemenit.
Kod mudraca je dosada ~isto duhovna, a kod drugog je ~isto fizi~ka: prvom treba lek duhovni, a drugom posao fizi~ki, da tu dosadu rasteraju.
Uglavnom, ukus za novim dolazi iz dosade, i po mr`wi za tu|e delo.
Dosada, to zna~i biti samom sebi nedovoqan; to je ose}awe odvojenosti od svakoga i sva~ega, koje postane iskqu~ewem iz `ivota.
Dosada ne samo {to ubija ~ovekovu voqu, nego mu izobli~i i karakter i izmeni navike.
Nema leka protiv dosade ako se ona jednom nastani u ~oveku kao kod svoje ku}e. Ona izo91
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
pa~i ~ovekov duh ubijaju}i wegovu veselost i qubav za `ivot.
Sa porastom dosade, ~ovek se najzad oseti i da je ceo `ivot stao protiv wega. Stoga ovo ose}awe postane neprijateqem ~ovekovog mira i akcije.
Najdubqe su dosade ba{ kod onih qudi koji imaju na~ina da dosadu izbegnu u`ivawem i bleskom, zabavqawem i veseqem.
Dosada ne dolazi od presi}enosti i monotonije, nego je dosada jedna obolelost du{e.
92
O gluposti @ivot nas u~i da su qudi mnogo mawe r|avi nego {to se misli, ali da su i mnogo glupqi nego {to je mogu}e i uobraziti.
Ako ~ovek svojim neprijateqima opra{ta samo wihovu glupost, tim je oprostio najve}i deo wihove zlo}e.
Najve}a je beda {to glupak ne zna da je glup, kao {to ni r|av ne zna koliko je r|av; a svet bi mo`da bio spasen kada bi glupaci znali kakva su nesre}a za ~ove~anstvo.
Glupost je nesumwivo u osnovi svakog poroka i zlo~ina.
Velika je beda ~ovekova {to ni pamet ni vrlina ne silaze s oca na sina, ali je jo{ ve}a beda {to ni pamet ni vrlina nisu onoliko zarazne koliko glupost i porok.
93
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Od r|avih se mo`emo odbraniti, ali glupak je jedini zlo~inac koji nas unapred obezoru`ava.
Glupost je u prirodi, i najpametniji ~ovek ne uspe da tome uvek izbegne, ali `ena je glupa samo po izuzetku.
Na deset qudi ima jedan uman, a na deset `ena ima jedna glupa.
Glupost je najve}i neprijateq zbli`avawa me|u qudima.
Glupost je neumitni faktor neprijateqstva, jer je izvor svih nesporazuma i zabluda.
Glupak, eto vam gotovog neprijateqa. Glupak ne veruje da uop{te mudrost postoji. Glupak se ne odvaja od sebe, kao ni r|av ~ovek.
Glupak se naslawa na glupaka, kao slepac na slepca.
Glup ~ovek ne mo`e mirno da saslu{a pametnu re~, jer ga ona o{ine kao bi~ po o~ima.
94
O gluposti
Glup ~ovek smatra pametnog ~oveka kao svoju karikaturu.
Glupaci nisu dobri qudi, i ne treba sebi o wima praviti mnogo iluzija.
Najve}i nemoral, to je glupost.
Vi{e bede dolazi od gluposti, koja je izvor nesporazuma, nego od sveg uro|enog zla na svetu.
Glupost je zaraznija od svih bolesti.
Zadovoqstvo glupaka i vetrogowa pove}ava jo{ ve}ma gor~inu `ivota onih koji stvarima `ivota daju preteranu cenu.
Mali ~ovek `ivi u svojoj gluposti bezbri`no i spokojno, kao svilen crv, u svojoj sjajnoj ~auri.
[to glupake najve}ma zamara, to je da prave duhovni napor; zato je uman ~ovek za wih samo donosilac patwe.
Kao {to ima qudi glupih duhovno, ima ih i glupih moralno. Ovo su najopasniji qudi i najmra~niji glupaci.
95
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Kukavica i glupak imaju to zajedni~ko {to je jedan glup voqom koliko je drugi glup pame}u.
Glupaci su po pravilu lukavi, a umni su po pravilu naivni i lakoverni.
Niko nema prava da bude o~ajnik; o~ajawe nije nikakvo uverewe, nego samo fizi~ka nemo}, bolest ili naj~e{}e glupost.
96
O po{tewu Kad bi ~ovek bio iskren prema sebi, ne bi nikada mogao biti ni la`an prema drugom.
Ima jedna neosporna istina: ako se i najpametniji ~ovek ~esto prevari, po{ten se ~ovek nikad ne prevari.
Po{tewu se u~e bogata{i od siromaha, jer se samo na siromahu mo`e da vidi kako po{tewe i sre}a stoje nezavisno od zlata.
Po{tewe je jedno veliko oko i veliko uho, uvek otvoreni i budni u ~oveku.
Bez po{tewa ne mo`e biti mudrost, koja se sastoji od istina.
97
O moralu Qubav i moral nisu ro|eni zajedno, niti se voze istim kolima; jedno je stvar bo`ja, a drugo je pronalazak ~ovekov.
Moral nije u glavi, nego u krvi i u stomaku, kao stvar organska.
Bogata{ je plemenit iz sujete i iz straha, a siromah je dobar iz pobo`nosti i iz ~astoqubqa.
Moral je nasiqe, naro~ito moral seksualni; a kad nije, onda je hipokrizija.
Fizi~ki moral obi~no nije u prirodi ni u ukusu `eninom koliko u ukusu ~ovekovom.
Moral je za ~oveka stvar idejna, a za `enu esteti~ka.
98
O moralu
Svet je moralan iz mnogo razloga, a nemoralan je samo iz jednog razloga.
Moralna snaga ~ovekova ne zavisi od fizi~ke snage, i to je najve}a na{a sre}a.
^oveku ~istom po duhu ne padaju uop{te nedostojne stvari na pamet, kao da one i ne postoje, i kao da stvarno nisu mnogobrojnije od dobrih i ~istih; jer put ~asti je uvek samo jedan, i uvek vrlo kratak.
Ni godine ni kilogrami ne zna~e ni{ta za ~ovekovu duhovnu i moralnu snagu, a ona se jedina mo`e uzimati u obzir.
Samo onaj koji `ivi za vrline, zadobija kroz sva doba i u`ivawa i prijateqe.
Novac i slava, to su dve najkobnije pohlepe; za novac se srqa u sramotu, a za slavom se srqa u sme{no.
U~initi sebi dobro sa {to mawe zla za drugog — ovo je, prema op{tem ose}awu u ogor~enoj qudskoj utakmici, ve} dovoqan ideal o dobru.
Netrpeqivost mladosti prema starosti je prvi znak moralnog bezumqa kod jedne generacije.
99
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Ose}awe gospodstvenosti je vezano za darovitost i snagu moralnu ili duhovnu.
Dobro zajedni~ko i mir op{ti, to su ipak na{i najve}i motivi i najvi{a privi|ewa.
^ovek odista moralno zdrav, mora biti odista moralno osetqiv.
Amoralna li~nost je slepa i gluva kao pe}inska riba.
100
O naivnosti i lukavstvu Samo su glupaci lukavi, a samo inteligentni qudi mogu biti naivni.
Lukavstvo nije izvor nikakve ideje o `ivotu, a naivnost sama po sebi uvek predstavqa izvesnu ideju o stvarnosti, makar obi~no idealiziranu, i obi~no napravqenu prema ne~ijem sopstvenom duhu, naro~ito izvesnom temperamentu.
Naivni su oni qudi koji o `ivotu imaju bar svoju iluziju, a lukavi su, naprotiv, osu|eni da uvek izobli~avaju i degradiraju pravu istinu.
Naivnost je suvi{ak zdravqa i snage, a lukavstvo je, naprotiv, perverzija, i strah od qudi i od `ivota.
Naivnost, to je mladost srca, ~ak i kad je ~ovek u svojim poznim godinama. 101
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Naivnost zna~i ulep{avati sve oko sebe. To je san u kojem je sve lep{e nego u istini.
Naivnost je, dakle, osobina lepih du{a.
Najdarovitiji qudi su obi~no i naivni qudi.
102
O prijateqstvu Prijateqstvo se zove qubav izme|u ~oveka i ~oveka.
Gde ima straha, nema prijateqa.
Qubav nekog ~oveka za wegove prijateqe, jeste i najsigurnije merilo za hiqadu drugih wegovih ose}awa.
Izvesno je da je delikatnost najsigurniji na~in kojim se prijateqstva posti`u, a naro~ito i da se ona vremenom odr`e.
Prijateqstva se najvi{e kvare me|usobnim iznala`ewima razlika i raznih krajnosti.
^oveka najiskrenije volimo kada ga volimo zajedno sa wegovim nedostacima, ~ak kad ga volimo ba{ zbog wegovih nedostataka.
103
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Obi~ni qudi ne `ive me|u sobom na bazi prijateqstva nego na bazi kompromisa.
Ne treba prijateqa ceniti po pravdi, nego po srcu.
Ko prijateqa tuma~i i analizira, taj ga ne voli.
Samo ~ovek bez qubavi izmislio je onu poznatu re~ da treba voleti ve}ma istinu nego prijateqa.
Pravo prijateqstvo, ono koje ide do heroizma, postoji samo me|u mladim qudima.
Najve}ma se vole oni qudi koji imaju iste vrline, a najve}ma se mrze oni koji imaju iste mane.
Prijateqstvo se zadobija pa`wom ve}ma nego ikakvim herojskim dokazima.
Najmawe ostare prijateqstva koja ne zamaraju, i neprijateqstva koja ne ko{taju truda ili novca.
U stvarima prijateqstva, presudniji je ukus negoli i novac i u~enost.
104
O prijateqstvu
Najve}a je nesre}a kad ~ovek mora staviti na probu svoje prijateqe.
Neprijateqi, to su ~esto samo na{i preru{eni prijateqi, koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda.
Poku{ajte i vi u `ivotu da svog neprijateqa napravite svojim prijateqem, i vide}ete kako od neprijateqstva do prijateqstva nema ni koraka.
La`ni prijateq, to je najgori i najopasniji ~ovek u na{oj okolini.
Koliko god je ~esto lako od neprijateqa napraviti vernog druga, od la`nog prijateqa je nemogu}e ikad napraviti iskrenog prijateqa.
Ima qudi koji nisu imali ni{ta drugo nego ugledne prijateqe, i kojima je to za `ivot bilo dovoqno.
Podeqena nesre}a je za polovinu mawa.
Veliki uslov prijateqstva, to je ne tra`iti blagodarnost za u~iwene usluge.
Nema prijateqstva bez srodnosti me|u du{ama. 105
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Mi nemamo sre}u da sebi biramo ni neprijateqa ni prijateqa. Neprijateqi nas sami prona|u i prvi napadnu, a prijateqi uvek do|u slu~ajno.
Najboqi prijateqi, to su oni u ~ijem dru{tvu mo`emo da }utimo a da se ipak ose}amo dobro kao i da se najsrda~nije razgovaramo.
Prijateqstvo tra`e veseli i dobri qudi, a r|avi qudi i razbojnici (oni iz {ume, i oni iz salona), tra`e samo jatake i ortake.
Nikad nas ni novac ne usre}i, koliko nas usre}i obi~na qubaznost drugih qudi.
Topao pogled i qubak osmeh na{ih poznanika, usre}ava i ohrabruje vi{e nego materijalna pomo}.
R|avi qudi be`e od prijateqa, jer, po instinktu, be`e od istine; a prijateqstvo je jedna krupna istina, zato {to je gola iskrenost.
R|avih qudi ima uvek vi{e nego {to se misli, a pravih prijateqa je uvek mawe nego {to i sami verujemo.
106
O mladosti i starosti Mladim qudima je te{ko biti sre}an i zasi}en, jer je wihov `ivot preterano bogatiji u `eqama nego u sredstvima.
Samo je mladost stvarala~ka, ma u kojim godinama, ako ~ovek jo{ stvara, on je mladi}.
Velika nesre}a ~ovekova jeste {to `ivot po~iwe mlado{}u, a svr{ava staro{}u; jer bi `ivot bio neizmerno savr{eniji da, naprotiv, po~iwe staro{}u, a svr{ava mlado{}u.
Mladost i qubav, to je sve {to ima `ivot. To su dve nerazlu~ne sre}e koje posle sebe ostave pusto{ i pomr~inu.
Mladi ne znaju {ta imaju i zato potcewuju `ivot.
Ne znamo da smo mladi kad smo mladi. 107
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Mi saznamo {ta je mladost tek onda kad nas je napustila.
Nema nijednog ostarelog kraqa koji ne bi pristao da bude obi~an mlad poru~nik.
Svaki dodir mladih jeste na osnovi ~ulnoj, i onda kad im najmawe tako izgleda.
Mladost ima sve svoje zakone u krvi.
Mladost je lepa {to je nerazumna i obesna, i {to ne zagleda u sve pored ~ega pro|e.
S godinama ~ovek izgubi o~i i to je zlo; ali zatim dobije i drugi vid za sve stvari, a to je jo{ gore.
^ovek se vremenom naro~ito smawuje prema samom sebi.
Mladost uzima za sre}u sve ono {to starost smatra sujetom ili ludilom.
Niko nije sujetan na svoju mladost, niti se ose}a da je presre}an zato {to je mlad; a svako je, naprotiv, i nesre}an i o~ajan kad je star. 108
O mladosti i starosti
Mladost ne vidi kobne stvari `ivota, i zato je mladost vi{a nego `ivot.
Samo se u mladosti izda{no i svesrdno dele sre}e i nesre}e, zadovoqstva i porazi.
U starosti niko nije bogat, ni onaj ~iji su podrumi puni zlata.
Mladost, to je bogatstvo i kraqevawe; to je ~ar telesne lepote i duhovne sve`ine; lepota fizi~ke snage; beskona~nost nadawa; rasko{ u planovima od kojih je svaki ogroman i bezmeran, i od kojih svaki izgleda verovatan i kad je nemogu}.
Svaki je okvir uzak, i svaka se reka daje presko~iti. Svaka ideja je prestarela, i svaki je autoritet nasiqe. Svi su qudi suparnici, i sve su nesre}e samo qubavne. Svaki je zakon tiranija, a svaka je utopija ideja. — To je mladost.
Starost je odista najru`nija stvar na svetu.
Starost je bolest samo glupih qudi i ru`nih `ena.
Neko ostari kao zlato i mramor, a neko ostari kao cipela. 109
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Za umne qude i za lepe `ene ne postoji starost; uman ne sme ostareti, a lepa `ena ne mo`e da ostari.
Ko je jednom bio odista mlad, taj ne mo`e postati odista star, kao {to ~ovek koji je odista pametan, ne mo`e postati glup.
Mladost je svagda i u svemu jedna neizmerna lepota.
U starosti se poka`u na licu karakter i du{a ~ovekova, kao {to se poka`u reqefi jednog brega tek u zimu kad izgubi {umu i potpuno ogoli.
Starost, kao ogledalo, poka`e {ta je ~ovek bio unutra{we celog svog veka, i onda dok je maska mladosti mogla jo{ da prikriva svu nakaznost koja je stajala iza we.
Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostareti bez ru`no}e, bez pakosti i bez tuge — tri kobne stvari koje idu zajedno.
Tuga starosti je najgor~a tuga qudskog veka.
Postojale su na svetu mladost i starost i pre nego {to su qudi svoj `ivot prebroja110
O mladosti i starosti
vali, a verovatno da je takav `ivot bio sre}niji.
Ima ~ak na~in da se nikad ne ostari: mewati zemqe, `ene i kwige; ili mewati bar jedno od to troje.
Nesre}a je sa~ekati stare godine s mladi}kim navikama, za koje se vi{e nema snage, i na koje se vi{e nema prava.
^ovek ostari slu{aju}i starce, a razboli se slu{aju}i bolesnike.
Prvi znak bliske starosti, to je kad ~ovek postane sumwalo.
U starosti svi qudi izgledaju neprijateqi, jer su ja~i, a sve `ene r|ave, jer su ravnodu{ne.
Zdravqe i spol. To je mladost; a dokle god to dvoje traje, nema govora o starosti.
Znak starosti, to je kad se nema voqe za {alu, ni snage za smeh.
^ovek koji nije bio u mladosti sr~an i mu`evan, u starosti postaje babuskera, naro~ito po svom duhu i po svojoj ru`noj }udi. 111
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Starost ~ovekova odista po~iwe onde gde svr{ava ~ovekovo odu{evqewe.
^ovek koji ne mo`e da zatreperi, odu{evqen za neku ideju ili neku li~nost, star je i mrtav. Ima ovakvih staraca i me|u mladi}ima.
^ovek koji voli `ene, nikad ne ostari; a ~ovek koji tra`i dru{tvo mladi}a, nikad ne tuguje.
Kad je mlad ~ovek zaqubqen, on se smatra u qubavi nepobediv; ali ako ~ovek qubi u pozne dane, ose}a se slab i bedan.
U mladosti je qubav samo radost i borba, a u poznije dane, bolest propadawa, strah od samo}e, potreba utehe i tra`ewe nege, makar i u re~ima.
U mladosti qubav podi`e ~oveka, a u starosti ga uni`ava pred samim sobom, vi{e nego pred drugim.
Treba do pedesete misliti na `enu, do {ezdesete na filozofiju, a do sedamdesete na kuhiwu; ali nikad ne misliti na starost i na smrt.
Starost je zlo}a vi{e nego dobrota. 112
O mladosti i starosti
Treba uvek verovati da }emo do`iveti godine koje odista `elimo, jer je to jedini na~in da ostarimo bez ogor~ewa na `ivot.
Mladost je toliko puna neizvesnosti pred `ivotom, nespokojstva, uzrujanosti, zaslepqenosti i pogre{aka, da bi mnogi qudi lako pre`alili mlade godine kada wihova starost ne bi bila skop~ana s drugim bedama.
Mo`da ideja o starosti dolazi uvek ve}ma od temperamenta nego od uverewa.
Za sujetne qude starost je najsvirepije isku{ewe.
Starac je samac; a ako nije tvorac, on postaje o~ajnikom.
Mlad ~ovek isti~e nove ideje, a star ~ovek samo staro iskustvo.
Nove ideje dolaze od mladih qudi, a sve predrasude dolaze od staraca.
Ose}awe starosti je za `enu, obratno od ~oveka, jedno ose}awe gorke sramote i duboke bede.
113
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Starci su poro~niji nego {to su bili kao mladi qudi; a to zna~i, izme|u ostalog, da je fizi~ka slabost jo{ i izvor poroka.
Dve stvari o kojima se pod starost najvi{e govori, to je novac i kuhiwa.
Kod mladih je ambicija jedan normalan izraz samouverewa, a kod staraca je sujeta jedna slabost prema sebi i netrpeqivost prema drugom.
^ovek ostari samo kad ostare sve wegove strasti.
Veliki qudi nemaju vremena da broje godine koje su pro{le, nego godine koje im jo{ ostaju da ostvare svoje krupne namere.
Mladi ne umeju da mere dobre strane starosti, jer nisu kroz wu pro{li; i oni su ~esto odve} o{tri prema starima, jer je mladost istovremeno jedno ludilo, ~ak i jedno besnilo.
Ako mladi} od dvadeset godina ima morbidnu filozofiju `ivota, i nepotpun instinkt za akciju, onda je on gotov starkeqa.
Ako mladi} po~ne da obara pre nego {to je i{ta sam stvorio, i po~iwe da mrzi pre nego 114
O mladosti i starosti
{to je i{ta duboko zavoleo, onda je on bli`i nevaqalom starcu nego zdravom mladi}u.
Istinski mlad ~ovek ho}e uvek da umre za ono {to voli, i nema vremena da mrzi.
Ako mladi} ima osobine starca (sujete, mr`we, ogor~ewa, }ud), onda to nije mlad ~ovek, nego star nam}or.
Naro~ito nije mlad ~ovek onaj koji ne voli slavu, makar kakve vrste.
Prvi znak mladosti, to je hteti biti ~uven i slavan; qubqen od `ena i obo`avan od qudi.
Najgor~a je starost u kojoj je ideja o smrti neprestano u glavi ~ovekovoj.
Najve}i broj qudi u starosti misle na smrt sa ve}im razmi{qawem nego {to su u mladosti mislili na `enidbu.
Qudi nas uvek pla{e na{im godinama, i kad smo mladi i kad smo stari; kad smo mladi, da smo nedozreli za na{a dela, a kad smo stari, da smo postali nesposobni za velike namere.
Samo mladi veruju da je ceo `ivot lep i svi qudi dobri. 115
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Ima jedno `alosno doba u na{em `ivotu kad ~ovek ve} oseti da poznaje vi{e mrtvih nego `ivih.
Qudi ose}aju u starosti da ih napu{taju u`ivawa i prijateqi; ali to se doga|a i u mladosti ako su qudi lo{e }udi i po du{i nezadovoqni `ivotom.
Na brodu telesne radove rade mladi i sna`ni, ali na krmi sedi i starac, jer je uvek sna`an umom.
Zdrav ~ovek, i naro~ito mudrac, u {ezdesetoj godini nije starac nego jedva na pragu starosti.
Nesumwivo, starost je nesre}a, ali je to i jedina od svih nesre}a koju svaki ~ovek sam sebi `eli, i za koju moli Boga, i zbog koje i radi.
Mudrac ne mo`e pasti u o~ajawe zbog starosti, jer je mudrac mlad dokle god mudruje, zna~i dokle god misli.
116
O prorocima Svaki je ~ovek prorok, jer po ceo dan prori~e ili sebi ili drugom.
Qudi ~esto svoja sopstvena proricawa, vi{e nego i tu|a, uzimaju za gole istine.
Pla{qivci nisu obdareni proro~kom mo}i, jer u duhu pla{qivog ~oveka postoji nered.
Prorok je onaj koji nave{tava pobedu dobra nad zlom, pobedu ~istog ideala nad r|avom stvarno{}u, trijumf sre}e nad nesre}om, vezu izme|u neba i zemqe.
Bez proroka bi svet potonuo u mrak i izgubio put; i zato je Bog stavio u wega jednu toliku snagu kakvu u istoj meri nemaju ni pesnik, ni kraq, ni heroj. Proroci su prvi ukazivali na stvari za koje su heroji ginuli, kojima su pesnici pevali, i za koje su kraqevi stavqali na kocku dr`ave i narode. 117
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Proroci su ve~iti borci za ne{to {to je vi{e od svega onog za {to se bore obi~ni qudi, ili za koje `ive narodi, a to je vi{i zakon.
Proroci su bili borci protiv idolatrije i zablude, mra~wa{tva i nazatka, koji su u krvi qudima.
Svagda je zemqa dala od sebe znak radosti kada se rodio jedan prorok.
Iako su i pesnici i kraqevi i heroji isti takvi bogoqudi, ipak su proroci bili jedini koji su govorili s Bogom nasamo.
Qubav za otaxbinu, kao i qubav za Boga zadahnula je ~esto velike patriote pravom proro~kom inspiracijom, prave}i ih vizionarima.
Proroci nisu mogli postojati a da ne budu i sami istovremeno pesnici.
Ako proroci nisu svagda bili ni glavni tvorci svog u~ewa, ni poslanici bo`ji, oni su uvek bili inkarnacija svoje propovedi.
118
O razo~arewu Mnogi qudi imaju ose}awe da su u `ivotu bili vi{e puta razo~arani nego i o~arani.
Najbolnije ~ovekovo razo~arewe, to je kad izgubi veru u svoje sopstveno delo.
Ka razo~arewu su skloni qudi prema wihovom temperamentu, a ne prema wihovom intelektu; jer je razo~arewe uvek bli`e krvi i ose}awu nego duhu i pameti.
Jaki karakteri nisu uop{te skloni razo~arewu; oni ne veruju lako da se mogu prevariti u svojim mi{qewima, niti da ih drugi mogu zavesti, ili nadbiti.
Jedan na~in da se izbegne razo~arewe, to je uzimati qudske sre}e samo za onoliko {to one stvarno zna~e: za igru sudbine, za stvar slu~aja, za ne{to {to le`i iznad na{e zasluge. 119
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Razo~arewe, najkobnije ose}awe, to je prav put u o~ajawe i u propast.
Jedino {to spasava ~oveka od razo~arewa, to zna~i i od o~ajawa, to je opet nemawe straha ni pred qudima ni pred doga|ajima.
120
O }utawu ]utawe je najboqi lek protiv nesre}e; ono je i najdostojanstveniji ~ovekov otpor i odmazda sudbini.
Re~ je neprijateq zamaha i poleta. Dovoqno je da jednu svoju nameru dvaput nekom izgovorite, pa da ona odmah za polovinu oslabi.
Ima mudrih }utawa koja vrede vi{e nego i najmudrije re~i.
Jedino }utawe mo`e da prikrije kod ~oveka strasti koje su najnasrtqivije i naj{tetnije: sujetu, lakomost, mrzovoqu, osvetqivost, mizantropiju.
Jedino }utawe mo`e da sa~uva ~oveka od posledica koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena raspolo`ewa, i nagle i nepromi{qene impulsije.
121
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Nikad ~ovek ne mo`e da ka`e onoliko mudrosti, koliko mo`e da pre}uti ludosti, ~ak i gluposti.
Proverite u svom `ivotu da li su vam vi{e dobra donele va{e najblistavije re~i, ili kad ste u izvesnom momentu pribegli }utawu.
^ovek koji pusti uvek jedan razmak u vremenu izme|u pitawa koje mu se postavi, i odgovora koji treba da dadne, jedini je koji mo`e da razmi{qeno ka`e {ta ho}e.
Kad bi svi qudi i `ene govorili samo ~etvrtkom, na svetu bi bilo mnogo mawe gluposti i mnogo mawe zla; jer ~ovek drugom ~oveku uvek vi{e {kodi re~ima nego delom.
U re~ima uvek ima vi{e la`i nego istine, i vi{e zlo}e nego qubavi; jer qudi naj~e{}e ne znaju ni sami {ta ka`u, ni za{to su ne{to rekli.
Re~ dovodi do vi{e nesporazuma, nego {to bi bilo nesporazuma da re~i uop{te ne postoje.
Lak{e se izmire qudi zava|eni posle bitke ili neprijatnih dela, nego posle re~i u kojima je bilo uvreda.
Ne treba govoriti zlo ni o najgorim qudima. 122
O }utawu
Vi{e nam {kode u `ivotu r|avi jezici, nego r|ava srca.
Re~i sve iskvare, i izvitopere, i upropaste, i profani{u.
Odavno je re~eno da iskrenost ne zna~i re}i sve {to ~ovek misli, nego ne re}i nikad ono {to ne misli; a ~ak su najopasniji qudi koji ka`u sve {to im je na srcu i na pameti — {to na umu to na drumu.
Ima ~esto i vi{e plemenitosti da neke istine pre}utimo, nego da ih otvoreno ka`emo.
123
O skromnosti Skromnost je zato nazvana vrlinom, jer samo skromnost mo`e da u ~oveku prikrije wegovu superiornost nad drugim ~ovekom; da ukroti zavist okoline, i da ne opomiwe druge na wihovu inferiornost.
Skromnost velikih qudi treba da bude u tom da sakriju kao porok ono {to je u wima bo`ansko.
Skromnost je neprirodno ose}awe, ako je iskreno, a najsavr{enija forma la`i, ako je izve{ta~ena.
124
O sawalicama Sawalice su karakterom ja~i nego takozvani realisti.
Sawalice su bili otkriva~i kontinenata, oslobodioci naroda i svetiteqi svoje crkve.
San je druga stvarnost i najve}a stvarnost; jer dana{wi san, to je sutra{wa istina.
Kod qudi od akcije snaga traje samo dokle traje wihov napor voqe, a kod sawalice snaga wegovog sna traje dokle traje i wegov `ivot.
Sawalica stavqa svoj san iznad `ivota, a sve druge qude ukupno smatra mawim od svoje fikcije.
125
O spokojstvu Najve}i problem ~ovekov, to je spokojstvo u `ivotu.
Sve velike vere i filozofije i{le su za tim da ~oveku najpre uliju u du{u spokojstvo.
Drugim bi}ima je dovoqno da imaju hranu i prebivawe pa da budu spokojna, i ~ak radosna, a jedino ~ovek mo`e posti}i i sva bogatstva i sve blagodeti, pa da ipak ostane nespokojan.
Ni{ta ~oveka nije na svetu potpuno zadovoqilo kako bi ga zatim i uspokojilo: vere i filozofije su donele ponekad utehu i ohrabrewe, ali nikad spokojstvo i mirno}u.
Samo je istinski duboko ono {to je apsolutno umireno: duboke vode su mirne, i duboke {ume su spokojne, ali ni duboka misao se ne mo`e zamisliti druk~ije nego mirnom.
126
O spokojstvu
Nije bilo nijednog mudraca koji nije govorio kako spokojstvo i mudrost zna~e jedno isto.
Svi su filozofi verovali da filozofija daje mir, i da biti mudracem zna~i biti sre}nim, po{to je mudrac jedini koji poznaje veli~inu samoodricawa. Samo su uzbu|ewe i strast dva neprijateqa ~ovekovog `ivota, jer oni `ivot zagor~e i skrate.
Sva sre}a le`i u ravnote`i izme|u strasti i apatije.
^ovek razdra`en i qut, jeste stvarno lud i glup; jer strast zalu|uje i zaglupquje, oduzimaju}i ~oveku mo} humanosti i mo} spokojnog razmi{qawa.
Spokojstvo daje uzvi{eni izgled i qudima i stvarima.
^ovek je nespokojan samo kad je u dru{tvu drugog ~oveka, naro~ito kad je u dru{tvu vi{e qudi zajedno, a skoro nikad kad je sam.
Svagda u na{em `ivotu ima neko tre}i koji smeta na{em spokojstvu, kao {to tre}i smeta u braku.
Za miran `ivot treba {to mawe qudi i {to mawe re~i. 127
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Neposti`no je spokojstvo druk~ije nego samo udvoje.
Sve su dubine u prirodi mirne i sve duboke stvari u ~oveku: uverewa, vera, herojstvo.
Makar {to je ~ovek uvek ~eznuo za spokojstvom koliko i za svetlo{}u i vazduhom, ipak je on sam radio najvi{e protiv wega.
Sve ~ovekove mane idu za tim da ~oveka obespokoje, a najvi{e wegov neobuzdan jezik.
Spokojstvo se jedino posti`e samoodricawem, be`awem od samog sebe, pribegavawem ne~em vi{em nego {to smo mi sami.
128
O strahu ^oveku je uro|eno jedno jedino ose}awe, a to je strah od `ivota.
^ovek se ne boji samo opasnosti koja postoji, nego jo{ vi{e opasnosti koju sluti; boji se i mogu}eg i nemogu}eg.
Pla{qivci ~ak i ne ostare nego pomru jedva na pragu starosti.
Pla{qivost je uzrok nebrojenih pogre{aka ~ovekovih, ~esto i samih wegovih zlo~ina.
Strah od umnih qudi je u prirodi ~ovekovoj, kao i strah od svega i {to je odve} mo}no i {to nas prema{a.
Uznemirewe i strah na zemqi dolaze samo od ne~eg {to ~ovek sluti, a uvek sluti samo ono {to je stra{no. 129
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Koji ~ovek nije osetio strah pred qudima, nije imao ni strah pred `ivotom.
^ovek se najvi{e pla{i onog {to najmawe razume.
^ovek se na ovom svetu boji svega, i velikog i malog, insekta koliko i lava, zlih re~i koliko i zlih bolesti, hladno}e koliko i vru}ine, starosti koliko i sirotiwe.
U svakoj ~ovekovoj hrabrosti ima pola straha.
Od svega na svetu ~ovek se najve}ma boji drugog ~oveka.
Niko ne ume za sebe ta~no proveriti da li je voqen ili omrznut me|u drugim qudima, a zbog toga se i najmudriji ~ovek povede za prvom pretpostavkom, i po|e prvim utiskom straha.
Strah zalu|uje i pomu}uje.
^ovekov strah od `ivota je toliki da bi od tog straha i umro, kad mu ne bi bio istovremeno isto toliko uro|en i wegov optimizam i voqa za `ivot.
130
O strahu
Nikad ne poznavaju}i dovoqno samog sebe, ~ak ~esto ni onoliko koliko poznaje ostale qude, ~ovek se nalazi okru`en nebrojnim strahovawima, po{to usled ovog poveruje da ga uvek wegove opasnosti odista prema{uju.
Najve}a zla urade qudi ne iz qubavi za zlo, nego samo zbog straha od `ivota.
Vi{e na{ih pogre{aka dolazi od straha nego od gluposti.
^ovek nema samo smrtni strah od drugih qudi, nego i od istine, ako mu nisu prijatne.
Verujem da sve nesre}e ~ovekove dolaze od wegovih lutawa i straha.
Strah je ina~e, uglavnom, proizvod ~ovekove ma{te koja je uvek jedno bolesno stawe duha.
U neprestanom ma{tawu i strahovawima od svega oko nas, mi do`ivimo vi{e nego {to do`ivimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi ~ove~ji `ivot.
Samo udubqivawem u svoju li~nost, ~ovek uspe da boqe pozna i prirodu drugih qudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima, i, najzad, da bar donekle potisne iz sebe na{ uro|eni mra~ni strah od `ivota. 131
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
[to ~ovek du`e vremena `ivi u dru{tvu, on sve vi{e `ivi u strahu.
Usamqen ~ovek je jedini ~ovek oslobo|en; samo}a je jedino mesto gde se ne strahuje.
Strahovati, to zna~i umirati po sto puta dnevno.
Kad se ~ovek odista ne boji ni~eg, onda je i ja~i od sva~eg.
^ovek se napravi kukavicom, samo navikavaju}i se na stalno verovawe o sebi da je od svakog i svega slabiji.
Po{to ~ovek ve}ma voli ideju koju ima o sebi, nego {to voli i samog sebe, on stoga ima i strah od pravih istina.
132
O heroizmu i hrabrosti Herojstvo i hrabrost nisu jedno isto: hrabrost mo`e biti bez herojstva, ali herojstvo sadr`i u sebi oboje: i hrabrost koja je slepa sila prirode, i ideju koja je sila svesnog i dobrog genija.
Hrabrost je jedan veliki uslov sre}e; bez hrabrosti se ne mo`e biti sre}an.
Hrabrost se ogleda najpre u merama ~ovekovim prema samom sebi.
^ovek koji nije hrabar ne mo`e biti ni po{ten, jer za po{tewe su potrebne `rtve kakve kukavica ne ume da podnese; i potrebna je velikodu{nost, koju on ne mo`e ni razumeti.
Potpun ~ovek se ne pla{i ni~eg osim sramote i kukavi{tva. 133
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Hrabrost se ne ogleda samo u krupnim pitawima ~asti i opstanka, nego i u vrlo sitnim odnosima, i gde se god tra`i nesebi~nost i dobrota.
^ovek ima vi{e hrabrosti prema drugom, nego prema sebi.
Heroizam nije samo jedan slu~aj fizi~ki pred smr}u, nego i duhovni pred `ivotom; ima svakodnevnih moralnih hrabrosti koje su stra{nije i lep{e negoli i fizi~ka hrabrost na bojnom poqu.
Heroj i pesnik, to su dva blizanca i dva najsavr{enija uzora qudskog soja.
Heroizam, to je snaga u kojoj ratuje bo`anstvo dobra protiv bo`anstva zla.
Heroj je pre svega karakter. Instinkt za `ivot koji je uro|en ~oveku, postane u wemu mawi i slabiji nego ~ovekova qubav za ideal, koja, me|utim, ~oveku nije uro|ena, nego samo stvorena istorijom.
Hrabrost prema sebi, to je sposobnost pojedinih qudi da se odreknu nekoliko nekorisnih ili {tetnih prohteva: kocke ili alkohola. Ali herojstvo prema sebi, to je kada ~ovek se134
O heroizmu i hrabrosti
bi ne dozvoli ni{ta {to nije u vezi s najdubqim osnovama ideje o ~asti i o op{toj sre}i.
Herojstvo ne zna~i hrabrost trenutnog pregnu}a, nego neograni~ena predanost ideji.
Hrabrost mora da ima plemenit i nesebi~an ciq da bi se zvala herojstvom.
Heroj ne voli krv i nasiqe. Herojstvo je plemenito i ~isto i nevino.
Uop{te heroj, to je odista duh koji mewa zakone reda u prirodi, i koji na taj na~in udara na bo`anstvo; heroj pobe|uje ja~e od sebe, i stavqa sre}u slabih iznad sre}e jakih, a to zna~i sasvim protivno na~elima same prirode.
Heroj Prometej je heroj prosvetiteq, zna~i najvi{i soj heroja.
Prometej je, neosporno, najve}i heroj me|u svim herojima sveta, jer nije ni lokalan, ni nacionalan, nego jedini heroj op{te~ove~anski.
Svesna i prosve}ena hrabrost, to je najve}i stepen herojstva.
135
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
^ast i du`nost, to su dva najve}a pokreta~a za svakog heroja, a sve drugo mo`e biti i samo sujeta i krvolo{tvo.
Najve}i deo heroja bili su u svemu plemeniti i blagi qudi, a pla{qivi su redovno vrlo r|avi ali i drski qudi.
Hrabrost pravog heroja je srame`qiva i devi~anski uzdr`qiva, a drskost bestidnih je uvek nabusita i ubojita.
Vaspitati sebe u hrabrosti, to ne zna~i vaspitati sebe u razuzdanosti a jo{ mawe u svireposti.
I razbojnik mo`e biti odlu~an i li~no hrabar, koliko i heroj; razlika je samo u ciqu.
Heroj ve}ma ceni, ~ak i ve}ma `eli, u boju dobiti ranu nego dobiti orden; a samo sujetan i krvolo~an vojnik nema ovakvo ose}awe.
Heroji jedan drugog istinski obo`avaju, i to bez svake zavisti, koja je, uostalom, uvek samo stvar egoista i krvoloka.
Heroji su qudi izvanredni, ve} i zato {to ne znaju za najve}u qudsku bedu, za strah na svetu.
136
O heroizmu i hrabrosti
Ciq herojev bio je svagda izraz najve}e ~ovekove sudbine.
Heroj mora biti uzor ne samo sjajnom smr}u nego i svetlim `ivotom, i obratno.
Ne razumevaju}i ni{ta od onog {to ih prema{a, qudi nisu razumevali ni heroje.
Po{to qudi po prirodi mrze onog kojeg se boje, zna~i da je heroj, jedini koji se nikog ne boji, zato i jedini koji nikog ne mrzi.
137
O rodoqubqu Za plemenitog ~oveka qubav prema zemqi prevazilazi qubav prema porodici.
Mi volimo svoju zemqu i kad ne volimo svoje sugra|ane.
^ovek se posle svih nepravdi vra}a u svoju otaxbinu kad je u opasnosti, da joj ipak pomogne.
Otaxbina nije ni tlo, ni pleme, ni jezik, nego kolektivni duh jednog naroda.
Ima samo dva ose}awa koja su dva najvi{a duhovna bogatstva, pored kojih i najsiroma{niji ~ovek ne mo`e biti potpuno ubog: to su patriotizam i vera.
Ko voli svoju otaxbinu, on uvek `ivi u {irokom prostoru, na velikom suncu, u velikoj 138
O rodoqubqu
zajednici, kao {to ~ovek koji iskreno veruje u Boga nije nikad ni sam ni beznade`an. Bez ova dva ose}awa ~ovek je propalica.
Nikad qudi nisu bili veliki vladari i generali ako nisu najpre bili i veliki patrioti, makar po talentu bili daroviti stratezi, pa ~ak i daroviti zakonodavci.
Otaxbina i patriotizam su u ~ovekovom idealu istovetni, ali su tako isto nerazdvojni pojmovi dr`ava i sloboda.
Patriotsko ose}awe, dignuto do najve}e fino}e i ~ovekoqubqa, to }e biti ideal budu}eg qudstva.
Ideja o otaxbini uzima u na{em duhu ve}ma granice jedne moralne oblasti nego fizi~ke.
139
O politici i vlasti Politi~ari, dolaze}i na vlast, prvo iznevere qude koje su dotle voleli svim srcem.
Politi~ar najve}ma imponuje nesebi~no{}u.
Gde nema dobrog dru{tvenog tona, tu ne postoji dru{tvo nego ruqa; i ne postoji ni prijateqstvo, nego zluradost i zla namera.
Tiranin ne ubija samo qude, nego i qudska dela i qudske ideale.
Mladi politi~ari se bore me|u sobom; uvek za ne{to {to }e tek postati; a stari politi~ari se sva|aju raspravqaju}i samo stare ra~une i stara zlopam}ewa.
Nepromi{qenost mladih qudi uni{tavala je ponekad i dr`ave, a starci su ih zatim ponovo vaskrsavali. 140
O politici i vlasti
U svakom dru{tvu od deset lica, ima jedno lice koje je kraq i jedno koje je luda.
Instinkt vladawa je, stvarno, uro|en svakom ~oveku; i svako se bori da bi pot~inio fizi~ki ili duhovno drugog, kako ne bi bio ostavqen na tu|u milost.
Od svih qudskih blagodeti, izvesno je najmawe vladati gomilama koje su sazdane od toliko r|avih qudi po instinktu, zlih iz koristoqubqa, glupih po prirodi, slepih zbog strasti.
I najboqe i najhumanije stvari su qudima morale biti nametnute lukavstvom i nasiqem.
Svi oni kraqevi koji vladaju voqom naroda, i kad su bili najboqi za svoju zemqu i gra|ane, ne odr`avaju se qubavqu nego silom.
Mnogi vlastodr{ci nisu voleli razumne qude, jer su im izgledali najopasniji.
Politi~ar ne razume ~oveka nego gomilu s kojom jedino i ra~una i operi{e.
Ako je stra{na potreba da se izbije na vlast, jo{ je svirepija potreba da se vlast sa~uva. 141
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Znam odista da sam gubio jednog za drugim svoje prijateqe kako se koji dizao na vlast.
@e| za vla{}u je stra{nija nego `e| za vodom.
Vo| ima pamet koja druge ne zasewuje i moral koji druge ne pla{i. Vo|, to je ~ovek koji vlada voqom, kontinuitetom i taktom.
Istorija se odista ne mo`e smatrati borbom belih protiv crnih, ni borbom dobra protiv zla, nego samo ja~ih protiv slabih, qudi kojima su zlo i dobro bile sporedne vrednosti.
Nikad u istoriji nije vladao zakon nad nasiqem, jer nikada nije imao pravo slabi nego jaki.
I onde gde ima samo dvoje, uvek jedno vlada a drugi podnosi to vladawe.
Sva mudrost kraqeva je u tom da ta snaga wegove vlasti ne bude samo fizi~ka nego duhovna i moralna.
Mo`da treba verovati da su narodu potrebni veliki qudi ali ih ni jedan narod ne treba da ~esto po`eli. 142
O politici i vlasti
Lak{e je zavarati i prevariti ceo jedan narod, nego prevariti jednog mudrog ~oveka.
^ovek se mora odista izdvojiti iz gomile da bi mogao normalno misliti.
U politici je romantizam opasno ose}awe, i vodi rasulu kad se unese u dr`avni `ivot.
Svaki je parlament popri{te ne samo najbesomu~nijih sujeta, nego i najrazuzdanijih mr`wi.
Politi~ar po karijeri, obr}e svako pitawe na mogu}nost koncesije i kompromisa.
Najve}i vladari su najvi{e zla po~inili svojim sopstvenim narodima, vi{e nego tu|im; i odista, za wihovu veli~inu su sami wihovi narodi prvi platili svojim najskupqim gubicima krvi ili zlata.
Jednoj zemqi nisu potrebni ni jaki qudi, nego jaki principi, ni diktatute najboqe i najprosve}enije ne~ije voqe, nego diktature dobrih dr`avnih zakona.
Samo tiranije progone znamenite qude, po{to tiranin sve apsorbuje u samog sebe. 143
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
Svaki zakon qudi smatraju za nasiqe, a vladara su uvek smatrali kao pravog nasilnika.
Nema naroda koji je jedan re`im priznao da je dobar; ako je priznao, to je samo kad je taj re`im bio pro{ao, ili kad je do{ao drugi koji je uvek izgledao gori.
U svakom narodu, i za vreme sviju re`ima, ima uvek vi{e nezadovoqnih nego zadovoqnih, pa makar re`im bio i najboqi; jer ~ovek po svojoj prirodi veruje da od dobrog ima i jo{ boqe, i da je zato uvek pot~iwen, i uvek prevaren.
144
O uqudnosti Uqudnost je jedan na~in da se izbegnu potresi nespokojstva.
Samo u dru{tvu u~tivog ~oveka, mo`e ~ovek na}i spokojstvo.
Po uqudnosti se najboqe razlikuje dru{tvo od ruqe.
U~tiv ~ovek nosi olak{awe i radost. A ~ovek i najboqi, ako je li{en u~tivosti, nosi tegobu, koliko i grubost i zlo}u.
Treba drugima jedino pokazivati otvoreno na{a dobra ose}awa, a opaka ose}awa, ako ve} nije neko u stawu da uop{te izbegne, treba ih bar prikriti.
U~tivost je jedan dar bo`ji koji se te{ko posti`e; a u~tivost ne zna~i snishodqivost i 145
UME[NOST POSTOJAWA
— misli
Jovana Du~i}a
servilnost koju svuda lako sretnemo, nego, naprotiv, u~tivost je jedan ponos koji dolazi iz ~ovekoqubqa, iz kulture, iz namere za dobrim.
Za prostaka je u~tivost jedan na~in da izgleda pomalo gospodinom.
Koliko je za otmenog ~ovega u~tivost jedan prirodan na~in izra`avawa kao i wegov govor, toliko je za ~oveka po prirodi neotmenog, u~tivost jedan dobar ra~un, po{to se u~tivo{}u posti`u veze, karijere, imawa i brakovi.
Mora neko po srcu biti veoma dobar da bi mu se izvinila uro|ena opaka }ud i grub na~in; a treba neko da bude samo u~tiv, pak da ve} time bude za polovinu gospodinom.
Sarkazam nije u svojoj osnovi drugo nego porok i prosta{tvo.
^ovek neharmoni~an ili neskladan, ne mo`e biti ni u~tiv, po{to u~tivost zna~i ceo jedan zbir dobrih na~ina koji se me|usobno upotpuwuju, i koji najzad uspeju da odista nekog uobli~e i usavr{e do potpunog dru{tvenog ~oveka.
Dru{tven ~ovek, to ne zna~i ni u~en ni duhovit ~ovek, nego najpre ugla|en i uqudan, bez 146
O uqudnosti
grubosti i bez odale~ewa od jedne op{te usvojene forme.
Onaj koji bude do kraja razumeo lepotu finih na~ina, lako uobli~i i svoja ose}awa, i usavr{i svoje moralne osobine.
Jedan pravi estet nije u stawu da bude opak i zao, jer je opakost si}u{na, a zlo ru`no.
^ovek je u~tivost nau~io od `ene.
Ako lepa re~ otvara `elezna vrata, ru`na re~ odista zatvara sva ostala vrata u `ivotu; i to nepopravqivo.
147
Sadr`aj: — Predgovor:
Modus vivendi Jovana Du~i}a (M. Lampi})....
— O `ivotu ......................................................... — O smrti ............................................................ — O sudbini ....................................................... — O ~oveku ........................................................... — O Bogu i religiji .......................................... — O ciqu ............................................................. — O `eqi ............................................................. — O sre}i i nesre}i ....................................... — O `eni ............................................................. — O qubavi ......................................................... — O qubomori .................................................... — O braku ............................................................. — O lepoti .......................................................... — O stvarala{tvu ............................................. — O umetnosti ................................................... — O kriti~arima .............................................. — O mr`wi ......................................................... — O zavisti ........................................................ — O sujeti ............................................................ 148
5 7 11 13 15 25 28 31 33 39 47 56 61 63 65 67 74 78 82 85
— O tvrdi~luku ................................................. 88 — O dosadi .......................................................... 90 — O gluposti ..................................................... 93 — O po{tewu ..................................................... 97 — O moralu .......................................................... 98 — O naivnosti i lukavstvu ............................ 101 — O prijateqstvu .............................................. 103 — O mladosti i starosti ............................... 107 — O prorocima .................................................. 117 — O razo~arewu ................................................. 119 — O }utawu ......................................................... 121 — O skromnosti ................................................ 124 — O sawalicama ................................................ 125 — O spokojstvu ................................................... 126 — O strahu .......................................................... 129 — O heroizmu i herojima ............................... 133 — O rodoqubqu ................................................. 138 — O politici i vlasti ................................... 140 — O uqudnosti .................................................. 145
149
UME[NOST POSTOJAWA izbor iz misli Jovana Du~i}a Izabrao, klasifikovao i naslovio:
Mario Lampi} Izdava~:
Vavilon (xplore) Beograd
Za izdava~a:
Mario Lampi} Slog, prelom, grafi~ko ure|ewe i re{ewe korica:
Mario Lampi}
Telefon plasmana:
011/613-056 [tampa:
Grafi~ko preduze{e “Fle{”, Beograd Tel: 011/106-912; Faks: 011/106-769
Tira`:
500
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1/.2.01 DU^I], Jovan Ume{nost postojawa : izbor iz misli Jovana Du~i}a / [izbor, klasifikacija i predgovor Mario Lampi’] . – Beograd : Vavilon (xplore) , 2000 (Beograd : Fle{) . – 149 str. ; 20 cm
Tiraæ 500 . – Modus vivendi Jovana Du~i}a : str. 5-6. a) Du~i}, Jovan (1871-1943) – Filozofija ID=87899916
