Tehnologija izgradnje nadvoznjaka preko Batajnickog bulevara

Projekat organizacije i tehnologije građenja za nadvožnjak na rampama R3 i R4 preko Batajničkog Bulevara

SADRŽAJ.............................................................................................................................. 1 1.

TEHNIČKI IZVEŠTAJ .....................................................................................................................................4 1.1.

OPŠTI PODACI O PROJEKTU ...............................................................................................................5

1.2.

ORGANIZACIJA I TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA .......................................................................8

1.2.1.

TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA ..........................................................................................8

1.2.2.

ORGANIZACIJA GRADILIŠTA I MERE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU .............................8

1.2.3.

DINAMIČKI PLAN ........................................................................................................................8

1.3.

USLOVI GRAĐENJA .............................................................................................................................8

1.4.

TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA ..................................................................................................9

1.4.1.

IZRADA BUŠENH ŠIPOVA ..........................................................................................................10

1.4.2.

IZRADA NAGLAVNIH GREDA.....................................................................................................12

1.4.3.

IZRADA STUBOVA KRUŽNOG POPREČNOG PRESEKA ...............................................................15

1.4.4.

IZRADA LEŽIŠNIH GREDA ..........................................................................................................19

1.4.5.

IZRADA MONTAŽNIH NOSAČA .................................................................................................24

1.4.6.

IZRADA GLAVNOG NOSAČA KOLOVOZNE PLOČE .....................................................................28

1.5.

2.

IZBOR GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE ..............................................................................................37

1.5.1.

ISKOP ZEMLJANOG MATERIJALA..............................................................................................37

1.5.2.

IZRADA BETONSKIH I ARMIRANO BETONSKIH ELEMENATA ....................................................38

1.5.3.

UNUTRAŠNJI TRANSPORT ........................................................................................................39

1.5.4.

SPOLJAŠNJI TRANSPORT...........................................................................................................39

SITUACIJA OBJEKTA ..................................................................................................................................41

3. ANALIZA CENE OSNOVNOG MATERIJALA ’’FRANKO GRADILIŠTE’’ I REŠENJE SPOLJAŠNJEG I UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA ..........................................................................................................................44 4. ANALIZA METODE RADA I DETALJAN OPIS TEHNOLOGIJE ZA RADOVE VEZANE ZA PARALELNO ODVIJANJE SAOBRADAJA .................................................................................................................................47 5. ŠIRI I UŽI IZBOR MEHANIZACIJE, POTREBE U RADNOJ SNAZI I MATERIJALU, TRAJANJE IZVRŠENJA I ANALIZA CENE ZA POZICIJU: UKLANJANJE MATERIJALA II KATEGORIJE SA DIVLJE DEPONIJE I ODVOŽENJE NA PRIVREMENU DEPONIJU ..................................................................................................................................49 5.1.

ŠIRI IZBOR MEHANIZACIJE................................................................................................................50

5.2.

PRORAČUN PRAKTIČNIH UČINAKA MAŠINA ....................................................................................51

5.3. ANALIZA CENE EFEKTIVNOG RADNOG SATA MAŠINE ZA POZICIJU ISKOPA I TRANSPORTA MATERIJALA II KATEGORIJE .........................................................................................................................61 5.4. UŽI IZBOR GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE ZA POZICIJU ISKOPA I TRANSPORTA MATERIJALA II KATEGORIJE..................................................................................................................................................65 5.5.

STATIČKI PLANOVI ............................................................................................................................66 1


6.

SPISAK AKTIVNOSTI ZA IZVRŠENJE SVIH RADOVA NA GRADILIŠTU I NJIHOVE MEĐUSOBNE VEZE .........67

7.

MREŽNI PLAN I GANTOGRAM SA DIJAGRAMOM UKLJUČENJA MEHANIZACIJE ......................................70

8.

ŠEMA ORGANIZACIJE GRADILIŠTA ...........................................................................................................76

9.

PRIKAZ MERA SIGURNOSTI I ZAŠTITE NA RADU.......................................................................................79 9.1.

OPŠTI DEO ........................................................................................................................................80

9.2.

UREĐENJE GRADILIŠTA ....................................................................................................................80

9.3.

UTOVAR, ISTOVAR I TRANSPORT MATERIJALA I GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE .............................82

9.4. NAČIN OBEZBEĐENJA MESTA GDE JE POVEDANA OPASNOST OD POVREDA I OBOLENJA (UVEDANI RIZIK) ……………………………………………………………………………………………………………………………………………………83 9.5.

NAČIN RADA NA MESTIMA GDE MOŽE DODI DO POŽARA ILI NASTATI DRUGE OPASNOSTI ...........84

9.5.1.

RADOVI NA ISKOPU UZ POSTOJEDE INSTALACIJE ....................................................................84

9.5.2.

SKLADIŠTENJE OPASNIH MATERIJALA......................................................................................84

9.5.3.

IZVOĐENJE OPASNIH RADOVA .................................................................................................84

9.5.4.

IZRADA RADOVA ZAVARIVANJA I REZANJA..............................................................................85

9.6.

PRINCIPI ZAŠTITE PRILIKOM IZVOĐENJA RADOVA...........................................................................85

9.6.1.

IZVOĐENJE GLAVNIH RADOVA .................................................................................................85

9.6.2.

RADOVI NA BETONIRANJU .......................................................................................................85

9.6.3.

MONTAŽNO GRAĐENJE ...........................................................................................................85

9.6.4.

ARMIRAČKI RADOVI .................................................................................................................86

9.6.5.

TESARSKI RADOVI .....................................................................................................................86

9.6.6.

IZRADA POMODNIH KONSTRUKCIJA SKELA I PODUPIRAČA SKELE...........................................86

9.6.7.

OSNOVNA UPUTSTVA ZA SKELE ...............................................................................................86

9.6.8.

PODUPIRAČI .............................................................................................................................87

9.7.

NAČIN OBAVEŠTAVANJA RADNIKA O OPASNOSTIMA U TOKU RADA .............................................87

9.8.

RAD MEHANIZACIJE, POTENCIJALNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI IZVOĐENJU RADOVA .........88

9.8.1.

DIZEL ELEKTRO AGREGAT .........................................................................................................88

9.8.2.

BAGER ......................................................................................................................................89

9.8.3.

BULDOZER ................................................................................................................................89

9.8.4.

GREJDER ...................................................................................................................................90

9.8.5.

VALJCI, VIBROVALJCI, VIBRONABIJAČI, ROVONABIJAČI I DR. ..................................................90

9.8.6.

MOTORNA VOZILA ...................................................................................................................90

9.8.7.

UTOVARIVAČ ............................................................................................................................91

9.8.8.

MAŠINA ZA POSTAVLJANJE ASFALT BETONA – FINIŠER...........................................................92

9.8.9.

HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI ALATI ZA SEČENJE I RAZBIJANJE BETONA ..................................93

9.9. 10.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU NA NEKIM GLAVNIM RADOVIMA ...........................................94 ZAVRŠNI RADOVI ..................................................................................................................................96 2


10.1.

MONTAŽA DILATACIJA .............................................................................................................97

10.2.

IZRADA PEŠAČKIH STAZA..........................................................................................................99

10.3.

UGRADNJA SLIVNIKA ..............................................................................................................101

10.4.

POSTAVLJANJE HIDROIZOLACIJE KOLOVOZNE PLOČE ...........................................................103

10.5.

POSTAVLJANJE IVIČNJAKA 18/24 ...........................................................................................106

10.6.

IZRADA HIDROIZOLACIJE PEŠAČKIH STAZA ............................................................................108

10.7.

IZRADA SLOJEVA - AB .............................................................................................................109

10.8.

PEŠAČKA OGRADA..................................................................................................................111

10.9.

MONTAŽA ODBOJNE OGRADE ...............................................................................................112

3


1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ

4


1.1. OPŠTI PODACI O PROJEKTU Objekat: Autoput E-75, Novi Sad-Beograd-Niš, deonica: Batajnica-Dobanovci, Lot A1: petlja ‘’Batajnica’’ od km 184+738.24 do km 188+680.00 Investitor: JP ’’Putevi Srbije“, Beograd, Bulevar Kralja Aleksandra 282 Putni pravac Novi Sad – Beograd je deo putne mreže Evrope i nosi međunarodnu oznaku E-75. Ovaj pravac, takođe, pripada i panevropskom koridoru X. Na ulasku u Beograd, u zoni Batajnice, u našoj putnoj mreži ovaj put je u rangu magistralnog puta i nosi oznaku M-22. Deonica Batajnica – Dobanovci predstavlja vezu autoputa Beograd – Novi Sad sa deonicom Dobanovci – Bubanj potok (obilaznica Beograda). U okviru deonice Batajnica – Dobanovci predviđena je izgradnja petlje „Batajnica“, kojom se ostvaruje veza Beograda sa autoputem Beograd–Novi Sad. NADVOŽNJACI NA RAMPAMA R3 I R4 PREKO NOVOG BATAJNIČKOG BULEVARA Stacionaže ukrštaja: km 1+076.86(R3), 1+579.22(M-22.1) km 0+468.13(R4), 1+585.25(M-22.1) Trasa: na R3, prva 3 raspona su u pravcu, a zatim u prelaznici, poprečni nagib na pravcu -2.5%, a na prelaznici se krede od -2.5% do -3.88%(na stubu S6-R3). Na rampi R4 prva 2 raspona su u prelaznici, sa promenom poprečnog nagiba od -4.07%(na stubu S1-R4) do -2.5%, a preostala 3 u pravcu, sa poprečnim nagibom -2.5%. Niveleta: obe rampe su u vertikalnoj krivini R=1500 m, a nagibi tangenti su: na rampi R3 4.5% i 4%, a na rampi R4, 4.5% obostarno. Kolovoz: širina 5.50 m Pešačke staze: ka razdelnom pojasu-reviziona staza 1.20 m; na spoljašnjoj strani kolovoza-pešačka staza 2.00 m poprečni nagib ka kolovozu 4 %. GORNJI STROJ Na rampama R3 i R4 su dva potpuno odvojena mosta, smaknuta u osnovi, duž osovine za 2.52 m. Oba mosta su istovetne ramovske konstrukcije, koje se u podužnom preseku, sastoje od 5 raspona, 16.5+3x22+16.5 m. Na srednjim stubovima mostovska konstrukcija je zglobno vezana za stubove, a na krajnjim oslonjena na ležišta. Ukupna dužina mosta, sa krilnim zidovima, je 106.67 m. Poprečni presek obe rampe se sastoji od 8 montažnih nosača, T-preseka, visine 83 cm, koji su svojim gornjim flanšama postavljeni jedan do drugog(na 2 cm), tako da predstavljaju donju oplatu kolovozne ploče, koja se betonira preko njih. Samo su krajnji nosači odmaknuti od susednih za 19 cm. Ploča je debljine 22 cm nad osloncima na stubove, a njena debljina se povedava do maksimalnih 26 cm u sredini polja 2, 3 i 4, s obzirom da gornja površina ploče prati vertikalnu krivinu nivelete. Širina kolovozne ploče je nepromenljiva duž mostova i iznosi 840 cm. Montažni nosači su prethodno napregnuti, armirano betonski. Iznad srednjih stubova, glavni nosači su kontinuirani i poprečno ukrudeni poprečnim nosačem. Flanše montažnih nosača se izvode u poprečnom padu prema nagibu kolovoza u pravcu. Iz flanši montažnih nosača je ispuštena armatura za sprezanje sa kolovoznom pločom. Poprečni nosači srednjih stubova su širine 80 cm, osim u osi 5 oba mosta, u kojoj je promenljive širine u osnovi od 56 do 104 cm. Širina poprečnih nosača je za po 5 cm obostrano veda od razmaka čela montažnih nosada. Poprečni nosač je zglobno vezan za ležišnu gredu, što je obezbeđeno posebnim konstruktivnim detaljima. Poprečni nosači na krajnjem stubu S1 i na stubu S6 su širine 30 cm, sa ispuštenom, ojačanom konzolom kolovozne ploče, koja daje krutost osloncu dilatacije, i na taj način povedava njenu trajnost. Da bi se obezbedilo pravilno sidrenje donje armature nosača, na glavnom nosaču, na jednoj strani poprečnog nosača, je ispuštena armatura, a na drugoj su ostavljene niše za armaturu zavarenu za čeonu ploču. Ovako pripremljena armatura se ubacuje kroz ostavljene niše u glavnim nosačima i na drugoj strani, preklapa sa armaturom ispuštenom iz glavnog nosača bočno. 5


Montažni nosači su u fazi montaže proste grede, a nakon kontinuiranja čine, sa poprečnim nosačima, ležišnim gredama i stubovima, ramovsku konstrukciju. Nosači krajnjih polja se prednaprežu kablovima 3x4∅ 15,7 mm, a nosači srednjih polja kablovima 2x7∅15,7 mm. Svi kablovi se prednaprežu na 50% projektovane sile pre vađenja nosača iz oplate, a pred montažu se dotežu do 100% projektovane sile. Beton pešačke i službene staze se završava ivičnim vencima, širine 15 cm. Ivični venci su armaturno vezani za kolovoznu ploču. Ukupna širina poprečnog preseka jedne rampe je 8.70 m, a ukupna širina oba mosta je 17.50 m. DONJI STROJ Ležišne grede srednjih stubova su poprečnog preseka 140/100 cm, osim u osi 5 oba mosta, u kojoj je greda trapeznog oblika u osnovi, promenljive širine od 140 do 160 cm. Na gornjoj površini grede se nalazi žljeb (“shear key”), koji zglobnoj vezi poprečnog nosača i ležišne grede obezbeđuje podužnu i poprečnu nepomerljivost. Ankeri za vezu su postavljeni u jednom redu, tako da je omogudena rotacija oko poprečne ose u odnosu na osu mosta. Greda se oslanja na po 2 stuba, kružnog poprečnog preseka, prečnika 100 cm. Ležišne grede krajnjih stubova su sa donje strane oivičene a.b. platnima – “zavesama”, debljine 20 cm. Gornja površina greda je u padu ka rasponu i na njoj se nalaze kvaderi i ležišta. Na spoljašnjim stranama oba mosta nasip zatvaraju visedi krilni zidovi, debljine 40 cm. Na delu između mostova, koji su situaciono smaknuti, viseda krila jednog mosta, sa parapetom, ležišnom gredom i bočnom zavesom drugog mosta, zatvaraju nasip. Parapet ležišnih greda, na strani prema nasipu, ima kratki element, na koji je oslonjena prelazna ploča. I ležišne grede krajnih stubova se oslanjaju na po 2 stuba, kružnog poprečnog preseka, prečnika 100 cm. Svi stubovi se oslanjaju, preko naglavnih greda, na po 2 šipa prečnika 1200 mm. Dužine šipova krajnjih stubova su 25 m, a srednjih 26 m. Naglavne grede su pravouganog poprečnog preseka 150/120 cm, dužine 630 cm. REŠENJE KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE NA MOSTOVIMA Rešenje kolovozne konstrukcije sastoji se od slededih pozicija: izrada sloja izolacije d ~ 1.0 cm sloj za izravnanje AB 11 BIT 60 d ~ 4.0 cm (3 – 6cm) habajudi sloj AB 11s BIT 60 d = 5.0 cm Ukupna debljina: d ~ 10.0 cm

6


PREDMER RADOVA Poz.

Opis radova

Jed. Mere Količina

A. PRIPREMNI RADOVI Izrada gradilišnih puteva, obeležavanje, organizacija gradilišta, raskrčivanje rastinja, uklanjanje 1 humusa i dr pauš

1.00

3

40,000.00

m3

972.00

3

840.00

4 šipova prečnika 1.2m kontraktorskim postupkom betonom MB 30 sa min 300kg cementa po m 3 m'

616.00

2 Uklanjanje materijala sa divlje deponije i odvoženje na privremenu deponiju 0.5km

m

B. ZEMLJANI RADOVI I PRIPADAJUĆI RADOVI NA FUNDIRANJU 1 Iskop zemljanog materijala za izvođenje naglavnica šipova 3 Zatrpavanje naglavnica šipova u slojevima od po 30cm sa nabijanjem Mašinski iskop bušenjem za šipove pod zaštitom čeličnih kolona prečnika 1.2m, betoniranje

m

C. BETONSKI RADOVI m3

24.20

4 Armirani beton naglavnih greda šipova od betona MB 30

m

3

136.10

5 Armirani beton prelaznih ploča od betona MB 30

m3

30.00

6 Armirani beton kružnih stubova F100cm od betona MB40, V-6, M-100

m

3

104.00

7 Armirani beton ležišnih greda srednjih stubova od betona MB40, V-6, M-100 Armirani beton ležišne grede i parapeta na krajnjim stubovima sa visedim krilnim zidovima, 8 zavesama i konzolama pešačkih staza od betona MB 40, V-6, M-100

m3

92.50

m3

115.10

1 Izravnavajudi sloj podložnog betona ispod naglavnica šipova i prelaznih ploča od MB15

3

8.45

10 Betoniranje montažnih nosača od prednapregnutog betona MB45, V-6, M-150 L = 16.55m

m3

164.20

11 Betoniranje montažnih nosača od prednapregnutog betona MB45, V-6, M-150 L = 21.3m

m3

317.00

12 Armirani beton kolovozne ploče MB40, V-6, M-150 Armirani beton poprečnih nosača iznad srednjih stubova, livenih na licu mesta između čela 13 montažnih nosača, na ležišnog gredi MB40, V-6, M-150

m3

410.00

m3

43.00

14 Armirani beton poprečnih nosača iznad krajnjih stubova MB40, V-6, M-150 m3 Armirani beton pešačkih staza i ivičnih venaca od betona MB40, V-6, M-150, otpornost na mraz i 15 so ''0'' m3

4.13

9 Armirani beton kvadera krajnjih stubova od betona MB40, V-6, M-100

m

168.00

D. ARMIRAČKI I UTEZAČKI RADOVI 1 Nabavka, sečenje, savijanje i montaža armature kg Nabavka, montiranje i utezanje kablova za prednaprezanje 4F15.7 i 7F15.7, zajedno sa kotvama, 2 pločama, cevima i nastavnim cevima kao i injektiranjem kg

187,876.00 26,300.00

E. OSTALI RADOVI 1 Polimer bitumenska hidroizloacija, d=10mm na kolovozu, podignuta uz beton pešačke staze 2 Izrada habajudeg sloja asfalt betona izvedenog u 2 sloja ukupne debljine 9cm 3 Nabavka i postavljanje traka na spoju asfalta i ivičnjaka Nabavka i postavljanje ivičnjaka, dimenzija 24/18 sa cementnom podlivkom za nivelisanje 4 ivičnjaka 5 Izrada i montaža nove zaštitne odgrade pešačke staze 6 Izrada i montaža nove odbojne ograde sa rukohvatom 7 Izrada dilatacija T-50 na kolovozu i na pešačkim stazama na krajevima mosta

m2

1,158.00

2

m m'

1,098.00 399.00

m' kg m' m'

399.00 4,836.00 427.20 32.40

8 Izrada PUR hidroizolaciono-abrazivnog premaza pešačkih staza i ivičnjaka 9 Ugrađivanje PVC cevi F100mm za provlačenje innstalacija 10 Trajno elastična zaptivna masa na spoju ivičnjaka i betona pešačkih staza 12 Modifikovana ležišta NAL p-3 200x250x61 na stubovima S1, S6 pokretna u svima pravcima

m2 m' m' kom

731.00 640.00 427.00 32.00

13 Premaz bitumenskom emulzijom (2x) betonskih površina koje su u kontaktu sa zemljom 14 Probno opteredenje mosta

m2 pauš

650.00 1.00

7


1.2. ORGANIZACIJA I TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA Osnovni cilj izrade ovog projekta jeste realizacija aktivnosti na kvalitetan i ekonomičan način u planiranom roku, vodedi računa o saobradajnim uslovima. U vezi sa tim, ovim projektom su obrađena slededa pitanja:

1.2.1. TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA Na osnovu analize projekta trase i objekata, dat je predlog tehničko-tehnološkog rešenja za izvođenje radova na predmetnoj deonici. Izbor mehanizacije za izvršenje planiranih radova u mnogome zavisi od izabranih metoda rada i tehnologije građenja, stanja raspoložive mehanizacije, finansijskog stanja preduzeda, stanja tržišta mašina, stanja kadrova i mogudnosti održavanja mašina. Imajudi prethodno u vidu, ovim projektom date su minimalne specifikacije potrebnih resursa koje zadovoljavaju planiranu dinamiku radova. Dozvoljavaju se sve tehnološke varijante koje su u skladu sa pravilima struke i koje slede planiranu dinamiku izvođenja radova.

1.2.2. ORGANIZACIJA GRADILIŠTA I MERE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU Ovim projektom su obuhvadeni: predlog šeme organizacije gradilišta (u skladu sa ZAKONOM O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU i UREDBOM O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA PRIVREMENIM I POKRETNIM GRADILIŠTIMA), opis šeme organizacije gradilišta, opis mera za bezbednost i zdravlje na radu. Pored toga, definisane su i mere zaštite životne sredine u toku izvođenja radova i nakon izgradnje predmetne deonice.

1.2.3. DINAMIČKI PLAN Planiranje je izvršeno tehnikom mrežnog planiranja i metodom gantograma. Prilikom izbora strategije izvođenja radova, s jedne strane u cilju skradenja ukupnog vremena izvršenja radova, dinamičkim planom je predviđena paralelizacija radova, dok se s druge strane vodilo računa o neometanom odvijanju saobradaja, zaštiti životne sredine i smanjenju transporta teške mehanizacije. Izgradnja predmetne deonice podeljena je u dve sekcije : Izgradnja nadvožnjaka na rampi R4 a paralelno sa njim izgradnja i nadvožnjaka na rampi R3 uz maksimalnu paralelizaciju radova. Za predviđeno intenzivno izvršenje radova neophodno je sledede:  pre početka radova moraju biti obezbeđene deponije dovoljnih količina materijala,  izvođač radova mora posedovati potrebnu količinu resursa (mašine, ljudi, potrebni kapaciteti asfaltnih baza i fabrika betona i dr.),  primena tehnoloških postupaka koji omuguduju rad i u nepovoljnijim vremenskim uslovima.

1.3. USLOVI GRAĐENJA     

Snabdevanje tehničkom vodom na gradilištu rešiti dopremanjem vode u cisternama. Snabdevanje pijadom vodom na centralnom gradilištu rešiti priključkom na gradski vodovod. Snabdevanje gradilišta na trasi električnom energijom rešiti pomodu agregata potrebne snage. Snabdevanje centralnog gradilišta električnom energijom obezbediti iz elektromreže. Pogonsko gorivo za građevinske mašine dopremati cisternom svakodnevno, a na predviđenom mestu na centralnom gradilištu skladištiti rezerve goriva. 8


   

 

Za potrebe izgradnje objekata, sveža betonska masa de se dopremati iz fabrike betona na Novom Beogradu, čiji je kapacitet 90 m3/čas. Transportna udaljenost fabrike betona je do 30 km. Dopremanje sveže betonske mase na trasu obavljati automešalicama prosečnog kapaciteta 9 m3,a prema porudžbinama. Armaturu dopremati iz armiračkog pogona isečenu, savijenu i obrađenu. Potrebne količine asfalta za izradu kolovozne konstrukcije, obezbediti iz asfaltne baze u Novom Beogradu, kapaciteta 60t/h, odnosno 600t/dan, a prema porudžbinama. Transportna udaljenost asfaltne baze do 30 km. U blizini centralnog gradilišta formirati neophodne deponije materijala. Transportna udaljenost deponije do 0,5 km. Radnu snagu na gradilište dovoziti svaki radni dan autobusom i odvoziti posle završetka radnog dana

1.4. TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA 







Osnovna postavka savremenog rada jeste da se obezbedi racionalna izgradnja uz minimalna ulaganja i što manje ručnog rada. Da bi se to obezbedilo neophodno je da se jasno definišu metode (način) i tehnologija građenja objekta. Svi radovi na izgradnji predmetne deonice moraju se izvoditi u punoj saglasnosti sa tehničkim opisom radova, odnosno važedim tehničkim uslovima i standardima. Izvođač je odgovoran za potpuno i tačno izvođenje radova prema projektu, a odgovoran je i za ispravnost položaja, visina i dimenzija. Kontrolna ispitivanja sadrže: - kvalitet upotrebljenih materijala, - kvalitet tehnologije građenja, - kvalitet prerađenih materijala, - kvalitet sveže ugrađenog materijala. Za kontrolu kvaliteta materijala i radova važi SRPS.

U daljem tekstu de biti opisana tehnologija za neke od glavnih radova, prikazana potrebna radna snaga, mehanizacija i oprema za bezbedno izvođenje radova kao i usvojena dinamika za pomenute radove.

9


1.4.1. IZRADA BUŠENH ŠIPOVA PRIPREMNI RADOVI Pripremni radovi obuhvataju odgovarajude radove na gradilištu i radove na izboru, dopremi i montaži odgovarajude opreme i instalacije, a sve u skladu sa konkretnim projektovanim, terenskim i gradilišnim uslovima. Pripremni radovi na gradilištu podrazumevaju izgradnju radnih platoa i pristupnih saobradajnica, odvoz materijala na deponiju, dopremu armaturnih koševa i betona, opreme za kontraktorsko betoniranje i ostale opreme za rad sa šipovima. IZRADA ŠIPOVA Za bušenje bušotina koriste se odgovarajudi alati (spirale i kašike, proširivači, udarni čekidi i dleta) montirani na teleskopskim rotacionim sistemima koji su kao nadogradnja montirani i adaptirani na odgovarajudim osnovnim mašinama. Za privremenu ugradnju zaštitnih kolona, odnosno zacevljivanje bušotina, koriste se hidraulični cevni oscilatori (LAVIRKA) kao posebna postrojenja i kompleti sa posebno proizvedenim standardizovanim cevima i spojnicama.

Sl 1-4-1. - Bušeda garnitura BUER BG36 Za kontaktorsko betoniranje, koriste se kontraktorske cevi sa nastavcima i spojnicama koje su minimalnog unutrašnjeg prečnika Ø200 mm, što je uslovljeno reološkim svojstvima sveze betonske mase za plastične betone, koji se koriste u ovoj tehnologiji. ARMATURNI KOŠEVI Armaturni koš se ugradjuje, centrira i fiksira u izbušenu bušotinu šipa, nakon zavšenog bušenja i pročišdavanja bušotine a neposredno pre betoniranja. Na gradilište se dopremaju spremni za ugradnju. BETONIRANJE ŠIPOVA Za betoniranje se koriste plastični betoni odgovarajude marke, prema projektu. U postupku betoniranja, kada se kontraktorsko betoniranje izvodi u zacevljenim bušotinama, konstrukcija zaštitnih kolona se povlači i skraduje u skladu sa podizanjem nivoa betona u bušotini i uz uslov da u cevima ostaje uvek stub ugradjenog betona visine min.1-2 m’. Betoniranje mora da započne čim je to mogude po prijemu iskopa i montaže armaturnog koša kontaktorskom metodom. Ako se sa betoniranjem ne započne u roku od četiri sata od čišdenja dna bušotine, čišdenje se mora ponoviti. Šip se mora izbetonirati bez radnih nastavaka. Sl 1-4-2. - Otkopan šip i završen tampon

10


Završni sloj betona, posle završenog betoniranja i očvršdavanja betona, mora se odstraniti (sečenje "krajcovanje") najmanje u visini od 70-80 cm. Ovo imati u vidu i prilikom određivanja završne kote betoniranja. Projektom su predviđeni betonski šipovi prečnika 1200 mm marke MB 30. POTREBNA MEHANIZACIJA: Bušeda garnitura, Utovarivač, Cisterna za vodu, Agregat za struju, Kamion kiper, Bager,

1 kom 1kom 1kom 1kom 1kom 1kom

RADNA SNAGA Radnici na izradi šipova Bravari

5 2

DINAMIKA RADOVA Na jednom nadvožnjaku postoji 4 šipa dužine 25m na obalnim stubovima i 8 šipova dužine 26m na srednjim stubovima. Vreme potrebno za izradu svih 12 šipova na nadvožnjaku R4 je 20 dana. Isto toliko je potrebno i za nadvožnjak R3, a sa radovima se počinje odmah nakon završetka svih šipova na nadvožnjaku R4.

11


1.4.2. IZRADA NAGLAVNIH GREDA U ovoj tehnologiji radova opisan je način izvođenja naglavnih greda drumskih nadvožnjaka na rampama R3 i R4, na stacionažama KM 1+076.86 i KM 0+468.13, preko gradske saobradajnice Bulevar kojih ima 6 na nadvožnjaku R4 i isto toliko na R3. Naglavne grede su tipski i dimenzija 6,30x1,50x1,20m. Oslanjaju se na po dva šipa i čine vezu između šipova i stubova. Šipovi su dimenzija Ø1200mm, a stubovi Ø1000mm. Na svakoj naglavnoj gredi postoji par stubova istog prečnika. Šipovi i stubovi su centrično postavljeni u odnosu na osovinu naglavne grede. MATERIJALI Za izradu naglavnih greda kоristе sе slеdеdi mаtеriјаli:    

Rеbrаsti čеlik B500B; Bеtоn marke MB 30; Bitumеn; Оplаtоl.

OPREMA I MEHANIZACIJA Za izradu naglavnih greda koristi se slededa оprеma:    

Frаmаks оplаtа, prоizvоđаčа DОKА, pоtrеbаn brој tаbli rаzličitih dimеnziја; Pikаmеr, 1 kom; Аgrеgаt zа pоkrеtаnjе vibrаtоrа, 1 kom; Vibrоiglе, 2 kom

Za izradu naglavnih greda koristi se slededa mehanizacija:        

Bоbkеt, Kоmprеsоr sa udarnim čekidem, Kоmbinоvаnа mаšinа ( skip ), Buldozer, Vibrо јеž, Cistеrnа zа vоdu, Bager, Automikser,

1 kom; 1 kom; 1 kom; 1 kom 1 kom; 1 kom; 1 kom 2 kom

RADNA SNAGA Na izradi naglavne grede angažovana je slededa radna snaga:   

Armirači Tesari Radnika

4 4 2

12


Sl 1-4-3. - Skica iskopane naglavne grede sa urađenim tamponom OPIS RADOVA NA IZVOĐENJU NAGLAVNE GREDE Nаkоn zаvršеtkа rаdоvа nа izrаdi šipоvа, kаdа prоđе 24 čаsа оd trеnutkа bеtоnirаnjа pоslеdnjеg šipа nа tоm stubnоm mеstu, pristupа sе iskоpu zemlje oko šipova i izradi tampona. Kаdа tаmpоn dоbiје pоtrеbnu čvrstоdu, nаkоn 24 čаsа, pristupа sе, krајcоvаnju šipа dо prојеktоvаnе visinе. Nаglаvnа grеdа sе аrmirа rеbrаstоm аrmаturоm B500B u svemu prema planu armature. Zаštitni slој је 5 cеntimеtаrа. Оplаtа nаglаvnih grеdа se formira od Framax table prоizvоđаčа oplatne tehnike DOKA. DOKA prоizvоdi sе upоtrеblјаvајu isklјučivо u sklаdu sа dаtim DOKA kоrisničkim infоrmаciјаmа i оstаlоm tеhničkоm dоkumеntаciјоm. Izvođenje naglavnih greda se radi sa 2 kompleta oplate.

Sl. 1-4-4. – Framax Xlife oplatne ploče za naglavnu gredu

13


Nakon završene ugradnje obrađene armature, montirana оplаta sе spuštа na predviđeno mesto pоmоdu bаgеrа.

Sl. 1-4-5.– Formirana oplata naglavne grede Nаglаvnе grеdе sе bеtоnirајu dirеktnо iz miksеrа ili pumpom za beton sa visine ne vede od 1,5m. ,3Nаkоn bеtоnirаnjа, sutrаdаn, оplаtа sе ispuni vоdоm kаkо bi sе nеgоvао bеtоn. Kаsniје, tоg dаnа, оplаtа sе pоtpunо dеmоntirа, nаglаvnа grеdа sе оblаžе dеbаdimа i intеzivnо nеguје pоlivаnjеm vоdоm, pеt dаnа. Оplаtа sе dеmоntirа pоmоdu bаgеrа i kuki zа pоdizаnjе оplаtе. Nаkоn pet dаnа оd dаnа bеtоnirаnjа, аkо vrеmеnski uslоvi dоzvоlјаvајu i аkо nаglаvnа grеdа niје vlаžnа, vrši sе vizuеlnа kоntrоlа površine naglavne grede i zаtim se pristupа prеmаzivаnju bitumеnоm u dva sloja. Nаkоn sušеnjа bitumеnа, prоstоr оkо nаglаvnе grеdе sе zаtrpаvа zеmlјоm. Zаtrpаvаnjе sе оbаvlја mаšinskim putem, buldоzеrоm. Nаkоn zаtrpаvаnjа, zеmlја оkо nаglаvnе grеdе sе zbiја vibrо јеžоm. DINAMIKA IZVOĐENJA RADOVA Hronološki raspored i dinamika radova na izvođenju naglavne grede je slededi:  Iskop zemlje oko šipova i izrada tampon sloja 1 dan  Krajcovanje šipova 1 dan  Armiranje naglavne grede 1 dan  montaža oplate i betoniranje 1 dan  Nega betona 5 dana  Premazivanje sa dva sloja bitumena i zatrpavanje 1 dan Ukupno potrebno vreme za izradu naglavnih greda je 30 radnih dana za nadvožnjak R3 i isto toliko za nadvožnjak R4.

14


1.4.3. IZRADA STUBOVA KRUŽNOG POPREČNOG PRESEKA U ovoj tehnologiji radova opisan je način izvođenja stubova drumskih mostova na rampama R3 i R4, na stacionažama KM 1+076.86 i KM 0+468.13, preko gradske saobradajnice Bulevar. Stubovi su kružnog poprečnog preseka, prečnika Ø100cm. Oslanjaju se na naglavnu gredu i centrično su postavljeni u odnosu na osovinu naglavne grede. Na svakoj naglavnoj gredi postoje dva stuba. Stubovi jednog stubnog mesta su na vrhu povezani ležišnom gredom. Na svakoj rampi postoji 6 stubnih mesta sa po dva stuba, označenih sa S1-S6. Visine stubova po konstrukcijama i stubnim mestima date su u slededoj tabeli STUBNO MESTO S1 S2 KONSTRUKCIJA

R3

KONSTRUKCIJA

R4

VISINA STUBOVA 279 525

S3 S4 S5 S6 S1 S2 S3 S4 S5

635 687 652 550 523 627 678 660 583

S6

264

Tabela 1 – Visine stubova

Sl. 1-4-6. – Oplata kružnih stubova mosta preko Bulevara 15


МАTЕRIЈАLI Za izradu stubova kоristide sе slеdеdi mаtеriјаli: Rеbrаsti čеlik B500B; Bеtоn marke MB40, V-6, M-100; Drvene gredice, kajle; Vоdа; Bеnzin; Dizеl; Оplatol. OPREMA I MEHANIZACIJA Za izradu stubova kоristide sе slеdеda oprema: 1. 2. 3. 4. 5.

Čelična kružna oplata, segmenti dovoljni za formiranje 2 oplate Аgrеgаt zа pоkrеtаnjе vibrаtоrа, 1 kom; Vibrо iglе , 2 kom; Тоtаlnа stаnicа sа prаtеdоm оprеmоm; Kalupi zа uzimаnjе bеtоnskih uzоrаkа;

Za izradu stubova kоristide sе slеdеda mehanizacija: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Bаgеr, 1 kom; Kоmbinоvаnа mаšinа ( skip ), 1 kom; Buldоzеr, 1 kom; Cistеrnа zа vоdu, 1 kom; Аutо miksеr Аutо dizаlicа Pumpа zа bеtоn

RADNA SNAGA 1. Armirači 2. Tesari 3. Bravari

4 4 1

OPLATA KRUŽNIH STUBOVA Oplata za izvođenje kružnih stubova mostova je čelična. Sastoji se od više segmenata različitih visina, a svaki segment se sastoji od dva polukružna dela. Visine segmenata su 3m, 2x2m i 1m. Različitim kombinacijama ovih segmenata formira se oplata za različite visine stubova. Crtež čelične kružne oplate dat je u prilogu. Na raspolaganju su 2 kompleta segmenata za formiranje kružne oplate tako da de se raditi dva segmenta stuba visine do 5m na jednom strubnom mestu istovremeno.

Sl. 1-4-7. - Oplata kružnih stubova

16


OPIS IZVOĐENJA STUBOVA Prilikom armiranja naglavne grede, ostavljaju se ankeri za vezu sa stubom. Nаkоn betoniranja naglavne grede, pristupа se pоstаvlјаnju оplаtе stuba. Prvo se u zavisnosti od visine stuba koji se izvodi, polukružni segmenti različite visine spajaju. Formirana oplata treba da bude viša od bududeg vrha stuba za oko 50cm. U zavisnosti od visine stuba, stubovi de se raditi iz jedne ili iz dve faze. Svi stubovi visine do 5m radide se iz jedne faze. Pristupa se montaži obrađene armature stuba. Armatura se doprema na gradilište u obliku gotovim armaturnih koševa i kao takva se spušta u oplatu tako da priđe do unapred postavljenih betonskih distancera od 3,5cm. Nakon završetka montaže armature, zatvara se oplata stuba tako što se drugi polukružni segment, prethodno namontiran na zemlji i premazan oplatolom, spaja sa prvim. Betoniranje se vrši autopumpom. Prilikom betoniranja crevo se spušta u stub tako da prilikom sipanja betona beton ne pada sa visine vede od 1,5m. Beton se vibrira u slojevima od po 50cm sa pervibratorom. Radna platforma se formira od Doka ramova. Sl. 1-4-8. - Montaža armaturnih koševa za stubove

Sl. 1-4-9. - Radna platforma za betoniranje

Beton se nakon betoniranja kvasi vodom iz cisterne vise puta dnevno (češde ukoliko su visoke temperature). Nakon očvršdavanja betona i skidanja oplate, stubovi koji se nalaze na istom stubnom mestu, pripremaju se za izradu ležišne. Ukoliko je se betonirala samo I faza stuba, stub se priprema za betoniranje II faze.

17


DINАMIKА IZVОĐЕNJА RАDОVА Prvi dan Drugi dan Tredi dan Četvrti dan Peti dan Šesti dan Sedmi dan

Geodetsko obeležavanje osnove stuba, sklapanje polukružnih segmenata na zemlji, njihovo podizanje u projektovani položaj, podizanje radne platforme i početak armiranja. Završetak armiranja za betoniranje I faze stuba. Zatvaranje oplate stuba i betoniranje I faze stuba Negovanje betona Demontaža oplate I faze stuba, podizanje tornja za oslanjanje oplate II faze i radne platforme, podizanje polukružnog dela oplate II faze, stuba, zatvaranje oplate stuba Betoniranje II faze stuba Negovanje betona Negovanje betona i demontaža oplate stuba

Ukupno potrebno vreme za izradu svih stubova je 39 radnih dana za rampu R3 i isto toliko za rampu R4.

18


1.4.4. IZRADA LEŽIŠNIH GREDA U ovoj tehnologiji radova opisan je način izvođenja ležišnih greda na vijaduktu, na stacionažama KM 1+076.86 i KM 0+468.13, preko gradske saobradajnice Batajnički Bulevar. Na slededim slikama su prikazani oplata i armature ležišne grede na mostu preko Bulevara. PRESEK / SECTION 1-1 PRESEK / SECTION 2-2

R/S 1:25

R/S 1:25

3

3

4 4

PRESEK / SECTION 4-4


R/S 1:25

R/S 1:25

2

1

1

2

Sl. 1-4-10. – Oplata srednje ležišne grede PRESEK / SECTION 1-1 R/S 1:50

S1-R3

S6-R4

?s? nadvožnjaka overpass axis

osa rampe R3 ramp R3 axis

?s? nadvožnjaka overpass axis

osa rampe R4 ramp R4 axis

2

2





R/S 1:50

R/S 1:50

R/S 1:50

R/S 1:50

S1-R3

S1-R3

S6-R4

S1-R3

S6-R4

Sl. 1-4-11. – Oplata krajnje ležišne grede 19


MATERIJALI Za izradu ležišnih greda kоristе sе slеdеdi mаtеriјаli:    

Rеbrаsti čеlik B500B; Bеtоn marke MB40, V-6, M-100; Vоdа; Оplаtоl.

OPREMA I MEHANIZACIJA Za izradu ležišnih greda koristi se slededa оprеma:  DОKА оplаtna ploča 3SO  DOKA skela Staxo 100  Аgrеgаt zа pоkrеtаnjе vibrаtоrа, 1 kom;  Vibrоiglе; 2 kom Za izradu ležišnih greda koristi se slededa mehanizacija:  Kоmprеsоr i pikаmеr, 1 kom;  Kоmbinоvаnа mаšinа ( skip ), 1 kom;  Cistеrnа zа vоdu, 1 kom;  Auto dizalica, 1 kom  Auto mikser, 1 kom  Pumpa za beton, 1 kom RADNA SNAGA Na izradi ležišnih greda angažovana je slededa radna snaga:   

Armirači Tesari Radnika

4 4 2

OPIS RADOVA NA IZVOĐENJU LEŽIŠNIH GREDA Nаkоn zаvršеtkа rаdоvа nа izrаdi stubova i skidanje oplate, pristupa se postavljanju skele za oplatu ležišne grede.

20


Sl. 1-4-12. - Raspored tornjeva za ležišnu gredu Skela se oslanja na teren preko betonskih mrtvica dimenzija 40x40 cm. Potrebno je pripremiti teren tako da modul stišljivosti bude min 30 MPa. Ležišna grеdа sе аrmirа rеbrаstоm аrmаturоm B500B u svemu prema planu armature. Zаštitni slој је 3,5 cеntimеtаrа. Oplata srednjih ležišnih greda formira se od Doka oplatnih dasaka. Izgled oplate je prikazan na slededim slikama.

Sl. 1-4-13. - Izgled oplate ležišne grede

21


Sl.1-4-14. - Izgled oplate ležišne grede

Betoniranje se vrši autopumpom. Greda se betonira u tri sloja od po 30-35cm. Posle nasipanja svakog sloja, vrši se vibriranje betona, s tim da se vibriranjem tekudeg sloja igla spušta i u sloj ispod.

Sl. 1-4-15. - Izgled oplate i skele ležišne grede

22


DINАMIKА IZVОĐЕNJА RАDОVА Prvi dan Drugi dan Tredi dan Četvrti dan Peti dan Šesti dan Sedmi dan demontažu

Montaža skele i oplate patosa Montaža obrađene armature Zatvaranje oplate Betoniranje ležišne grede Negovanje betona Negovanje betona i demontaža i čišdenje oplate Demontaža skele nakon potvrde o postignutoj projektovanoj čvrstodi za bezbednu

Ležišne grede se izvode sa dve garniture skele i jednom garniturom oplate. Ukupno potrebno vreme za izradu 4 ležišne grede na srednjim stubnim mestima jednog nadvožnjaka je 28 radnih dana za rampu R4 i isto toliko za rampu R3.

Za izradu krajnjih ležišnih greda na obalnim stubovima, sa parapetnim zidom i zavesom, usvojeno je da je potrebno takođe sedam radnih dana za svaku gredu posebno.

23


1.4.5. IZRADA MONTAŽNIH NOSAČA

Tehnologija izrade glavnog nosača nadvožnjaka na rampama R4 i R3 preko Batajničkog bulevara, predviđa izradu montažnih AB prednapregnutih grednih nosača kao glavnih nosača. Nadvožnjaci se sastoje od pet polja, sa po 8 montažnih nosača u polju, od čega je 6 srednjih i 2 ivična nosača. Srednji i ivični nosači su istog poprečnog preseka i dimenzija, s tim da se ivični montiraju na razmaku od 19cm od srednjih. Nosači su T preseka, dužine 16,55m u krajnjim, i 21,30m u srednjim poljima. Visine su 83cm a širine 99cm. Težine nosača su 12,9t (u krajnjim poljima) i 16,6t (u srednjim poljima). U pitanju su armirano betonski prednapregnuti montažni nosači. Srednji montažni nosače se prednaprežu sa 2x7Ø15.7mm a ivični sa 3x4Ø15.7mm. Oblik i dimenzije montažnih nosača je prikazan na slededim skicama.

Sl. 1-4-16. – Oplata montažnih nosača – poprečni presek

24


5 4

"A"

4

3 5

3 1

R/S 1:100

R/S 1:100

1 2

2

Sl. 1-4-17. – Oplata montažnih nosača – podužni presek

MEHANIZACIJA I OPREMA       

agregat za struju, 1 kom pretvarač, 1 kom pervibratorska igla F38mm, 2 kom kompresor, 1 kom autodizalica 70t, 1 kom cisterna za vodu, 1 kom čelična hidraulična oplata, 2 kompleta

RADNA SNAGA    

tesari armirači utezači pomodni radnici

4 4 3 2

MATERIJALI   

Armatura: B500B Beton: MB 45 M-150,V6 Kablovi za prednaprezanje: d=15.7mm (Auže=149,91mm2) σm = 1860 N/mm², σ02 = 1680 N/mm² ES = 1.95 x 105 N/mm²

25


OPLATA MONTAŽNIH NOSAČA Montažni nosači de se izlivati na platou u čeličnoj hidrauličnoj oplati. Radide se sa 2 kompleta oplate, tako da de se paralelno izlivati 2 montažna nosača.

Sl. 1-4-18. – Čelična hidraulična oplata montažnih nosača

26


OPIS IZVOĐENJA RADOVA Nakon završetka armiranja montažnog nosača, armaturni koš se podiže autodizalicom i spušta se u oplatu. Stranice oplate moraju biti čiste, bez masti, prašine i prljavštine. Nakon čišdenja premazuju se oplatolom. Nakon kontrole postavljene oplate, ubačenog armaturnog koša i prethodnih radova na prednaprezanju, može se početi sa betoniranjem elementa. Betoniranje se vrši autopumpom uz vibriranje betona pervibratorskim iglama. Sledi negovanje betona. Prednaprezanje kablova de se vršiti iz dva puta. Prvo prednaprezanje se radi nakon postizanja 70% projektovane cvrstode betona i tada se kablovi utežu na 50 % projektovane sile, da bi se izvukli iz oplate i deponovali na plato. Dan pre planirane montaže montažnih nosača na konstrukciju, kablovi se dotežu do 100% projektovane sile prednaprezanja i vrši injektiranje istih. Naredni dan se nosači mogu montirati na konstrukciju. DINAMIKA IZVOĐENJA Dinamika izvođenja nosača je takva da se izrađuju po dva nosača istovremeno. Ukupno ima 16 nosača od 16,55m i 24 nosača od 21,3m za jedan nadvožnjak. Hronološki raspored i dinamika radova na izvođenju naglavne grede je slededi:  Montaža armature armaturnog koša montažnih nosača 1 dan  Utezački radovi (postavljanje ploča, rebrastih cevi) 1 dan  Postavljanje koševa, zatvaranje oplate i betoniranje 1 dan  Nega betona, čekanje na postizanje 70% projektovane čvrstode 1 dan  Prednaprezanje do 50% projektovane sile i vađenje iz oplate 1 dan Mogudom paralelizacijom radova na izradi armaturnih koševa i utezačkim radovima, vreme potrebno za izradu 40 montažnih nosača za jedan nadvožnjak je 80 radnih dana i isto toliko za drugi nadvožnjak preko Bulevara.

Sl. 1-4-19. – Plato sa odloženim montažnim nosačima, utegnutim sa 50 % projekovane sile 27


1.4.6. IZRADA GLAVNOG NOSAČA KOLOVOZNE PLOČE OPŠTE Tehnologija izrade glavnog nosača nadvožnjaka preko Batajničkog bulevara, podrazumeva izradu i montažu montažnih armiranobetonskih prednapregnutih grednih nosača, koji se izlivaju i utežu na licu mesta, tj. na gradilištu, i njihovo monolitiziranje sa elementima nosede konstrukcije, sa poprečnim nosačima i kolovoznom pločom. Podizanje montažnih nosača u projektovani položaj predviđeno je dizalicom Liebherr LTM 1070. ANGAŽOVANA MEHANIZACIJA I OPREMA      

agregat za struju, 1 kom pretvarač, 1 kom pervibratorske igle, 2kom kompresor, 1 kom autodizalica Liebherr LTM 1070, 1 kom cisterna za vodu, 1 kom

RADNA SNAGA   

tesari armirači bravari

3 6 2

MATERIJALI   

Armatura: B500B Beton: MB 40, M150,V6, (za popr. nosače i kolov. ploču) Eksmal za podlivanje montažnih nosača

IZVOĐENJE GLAVNOG NOSAČA Montažni nosači spremni za montažu imaju u sebi ugrađene kuke Ø22mm za dizanje, koje se ugrađuju pre betoniranja, zajedno sa montažom armature. Postavljaju se po dve kuke na svakom kraju nosača. Detalji su prikazani na slikama

28


Sl. 1-4-20. – Kuka za dizanje montažnih nosača

Ispod su dati parametri strele dizalica kao i veličina kontratereta prilikom podizanja manjih montažnih nosača težine 12,9t na maksimalju daljinu od 12,5 m. Dizalica Liebherr 1070 Visina strele : ~13,23-22,11m Daljina strele: ~12,5m Dužina ruke: ~18,2-25,4m Nagib strele: ~46,6-60,5° Kontra teret: 14,5t

Montažni nosači krajnjih polja sa donje strane imaju na krajevima zaravnanja za naleganje na ležišta. Zaravnanja imaju funkciju da obezbede horizontalno oslanjanje nosača na ležište. Sl. 1-4-21. – Montaža montažnih nosača

Pre montaže nosača, obavezno je prekontrolisati visinu i položaj ležišta na koja de se osloniti montažni nosači. Prvo se montiraju montažni nosači na rampi R4 u polju S1-S2. Nakon toga se montiraju nosači 29


srednjih polja po redosledu S2-S3, S3-S4, S4-S5. Na kraju se montiraju nosači na krajnjem polju S5 – S6. Montažni nosači se na krajnje ležišne grede postavljaju preko neoprenskih ležišta debljine 2cm koja se lepe za ležišne grede. Nakon montaže svih nosača jednog polja, pristupa se montaži obrađene armature poprečnih nosača u svemu prema planu armature. Armatura poprečnog nosača između dva polja se montira posle montaže svih nosača dva susednog polja. Nakon montaže montažnih nosača, može se pristupiti izradi poprečnih nosača i kolovozne ploče mosta. Prvo se rade krajnji poprečni nosači, odmah nakon montaže montažnih nosača u krajnjim poljima mosta. Betoniranje se vrši do visine od 55cm.

Sl. 1-4-22. – I faza betoniranja krajnjeg pop. nosača

Drugi deo krajnjih poprečnih nosača se betonira zajedno sa kolovoznom pločom krajnjih polja i to do otvora za ugradnju dilatacija. Srednji poprečni nosači se mogu raditi nakon montaže montažnih nosača u poljima levo i desno od poprečnog nosača koji se izrađuje. Širina poprečnih nosača je za po 5 cm obostrano veda od razmaka čela montažnih nosada. Srednji poprečni nosači su zglobno vezani za ležišnu gredu, što je obezbeđeno ostavljenim ankerima iz ležišne grede koji se prilikom armiranja poprečnog nosača ostavljaju u PVC cevima prečnika ø40mm. Time se ostvaruje zglobna veza između ležišne grede i poprečnog nosača. Na ležišnu gredu se lepe kondor trake debljine 4mm koje služe za razdvajanje betonskih površina nosača i grede kako bi se omogudio rad zglobne veze. Nakon toga se montira armatura poprečnih nosača u svemu prema planu armature. Poprečni nosači se betoniraju iz dve faze, i to u prvoj fazi se betonira do radne spojnice (vidi sliku) a u drugoj fazi zajedno sa delom kolovozne ploče iznad srednjih oslonaca.

30


4

3

5

2

r. s.

"A"

1

Sl. 1-4-23. – Radna spojnica srednjih pop. nos.- Presek kroz montažne nosače

R/S 1:5

stiropor za centrisanje ankera u cevi kondor traka d=4 mm

Sl. 1-4-24. – Detalj veze ležišne grede i poprečnog nosača

31


IZRADA KOLOVOZNE PLOČE Izrada kolovozne ploče počinje zatvaranjem otvora između namontiranih montažnih nosača.

Tesarska zica Armatura Ø12 duzine 40cm

Gornji deo oplate

Betonski distanceri

Oplata donji deo patosa

Poduzna veza gornjeg i donjeg dela oplate

Sl. 1-4-25. – Oplata između krajnjih montažnih nosača

Nakon zatvaranja otvora između namontiranih montažnih nosača pristupa se izradi skele i oplate za deo kolovozne ploče na krajevima ivičnih nosača sa obe strane jednog polja. Ovaj deo skele i oplate se odnosi samo na deo konstrukcije koji je u krivini odnosno u poljima S1-S2 i S2-S3 rampe R4 i poljima S4-S5 i S5-S6 rampe R3.

Sl. 1-4-26. – Oplata konzole kolovozne ploče

Zatim sledi montaža armature kolovozne ploče.

32


Betoniranje kolovozne ploče se vrši u dve faze i to u prvoj fazi se betonira srednji deo kolovozne ploče na dužini od 70% raspona dok se u drugoj fazi betonira deo kolovozne ploče iznad oslonaca zajedno sa drugom fazom poprečnih nosača. Ovakvom tehnologijom betoniranja, prekidi betoniranja kolovozne ploče se vrše u presecima u kojima je momenat savijanja minimalan ili jednak nuli, čime se izbegava naprezanje oslabljenog preseka na mestima velikih momenata. Takođe betoniranjem prvo srednjih polja kolovozne ploče a zatim segmenata iznad oslonaca nakon završenog skupljanja betona srednjih polja, izbegava se dodatno naprezanje ležišne grede pa i stubova mosta usled skupljanja betona iznad stubova. Naime i u ovom slučaju postoji skupljanje betona iznad stubova ali je ono mnogo manje i ravnomernije nego što bi bilo u slučaju betoniranja srednjih polja i segmenata iznad stubova istovremeno. BETONIRANJE Princip betoniranja je da se najpre opterete srednji delovi montažnih nosača sa obe strane nekog oslonca, kako bi oni odradili eventualne deformacije u polju i nad osloncima i kako skupljanje betona, koje de se javiti, ne bi unelo dodatna naprezanja u ležišne grede i stubove. Zatim se betoniraju I faze poprečnih nosača, a zatim se betonira deo kolovozne ploče iznad stuba zajedno sa II fazom poprečnih nosača, tzv „čep“. Postupak betoniranja se vrši u slededim fazama, kredudi se od obalnog do obalnog stuba, i isti princip važi za obe rampe: 1. Krajnji poprečni nosači, S1 i S6 I faza

S1-R3 I faza krajnjih poprečnih nosača

S1-R3 I faza krajnjih poprečnih nosača

Sl. 1-4-27. – I faza-Betoniranje I faze krajnjih poprečnih nosača

33


2. Srednji segment kol. ploče (70%, odnosno 85% dužine za krajnja polja)

S1

II FAZA Betoniranje kolovozne ploče-zajedno sa II fazom krajnjeg poprečnog nosača

S2

S3 II FAZA Betoniranje kolovozne ploče-70% srednjeg raspona



II FAZA Betoniranje kolovozne ploče-zajedno sa II fazom krajnjeg poprečnog nosača

S6

Sl. 1-4-28. – II faza-Betoniranje srednjih raspona kol. ploče

3. Srednji poprečni nosači do radne spojnice

Sl. 1-4-29. – III faza - Betoniranje I faze srednjih poprečnih nosača

34


4. Kolovozna ploča iznad srednjih oslonaca zajedno sa II fazom srednjih poprečnih nosača

S1

S2

S3

IV FAZA Betoniranje kolovozne ploče i II faze srednjih poprečnih nosača iznad srednjih oslonaca-15% dužine levo i desno od ose

S4

S5

S6

IV FAZA Betoniranje kolovozne ploče i II faze srednjih poprečnih nosača iznad srednjih oslonaca-15% dužine levo i desno od ose

Sl. 1-4-30.– IV faza – Betoniranje kol. ploče i II faze srednjih pop. nosača iznad srednjih stubova

Faze betoniranja de se međusobno smenjivati, kredudi se od stuba S1 ili S6 ka stubovima S6 odnosno S1. Redosled betoniranja je slededi, pretpostavljajudi da betonaža ide od stuba S1 ka stubu S6 na rampi R4. 1. Betonira se I faza krajnjeg poprečnog nosača S1. 2. Betoniraju se istovremeno srednji rasponi kolovoznih ploča S1-S2 (85% dužine), koja ide zajedno sa II fazom krajnjeg poprečnog nosača S1, i S2-S3 (70% dužine) 3. Betoniraju se istovremeno I faza poprečnog nosača S2 i srednji raspon kolovozne ploče S3-S4 (70% dužine) 4. Betoniraju se istovremeno kolovozna ploča iznad stuba S2 (15%+15% dužine levo i desno od stuba S2) koja ide sa II fazom poprečnog nosača S2, i I faza poprečnog nosača S3 5. Betoniraju se istovremeno kolovozna ploča iznad stuba S3 (15%+15% dužine levo I desno od stuba S3) koja ide zajedno sa II fazom poprečnog nosača S3, i srednji raspon kolovozne ploče S4-S5 (70% dužine) 6. Betoniraju se istovremeno I faza poprečnog nosača S4 i srednji raspon kolovozne ploče S5-S6 (85% dužine), koja ide zajedno sa II fazom krajnjeg poprečnog nosača S6

35


7. Betoniraju se istovremeno kolovozna ploča iznad stuba S4 (15%+15% dužine levo i desno od stuba S4) koja ide zajedno sa II fazom poprečnog nosača S4, i I faza poprečnog nosača S5 8. Betonira se kolovozna ploča iznad stuba S5 (15%+15% dužine levo i desno od stuba S5) koja ide zajedno sa II fazom poprečnog nosača S5.

Sl. 1-4-31.–Betoniranje kolovozne ploče

DINAMIKA IZRADE GLAVNOG NOSAČA Montaža montažnih nosača prvog polja Montaža montažnih nosača drugog polja Montaža armature poprečnog nosača prvog polja Montaža oplate poprečnog nosača prvog polja Betoniranje prve faze poprečnog nosača prvog polja 50% visine Montaža armature poprečnog nosača izmedju prvog i drugog polja Montaža oplate poprečnog nosača izmedju prvog i drugog polja Montaža armature kolovozne ploče Betoniranje II faze prvog poprečnog nosača preostalih 50% visine, 70 % prve kolovozne ploče

2 dana 2 dana 2 dana 1 dan 1 dan 2 dana 2 dana 7 dana 1 dan

Paralelizacijom radova, usvojeno je da je potrebno 70 radnih dana za izradu 5 polja glavnog nosača nadvožnjaka na rampi R4 preko Batajničkog bulevara, a isto toliko i za nadvožnjaka na rampi R3. 36


1.5. IZBOR GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE Opisani način tehnologije sa izborom mehanizacije predstavlja smernice za izradu ‘’projekta organizacije i tehnologije izvođenja radova’’. Ovim projektom date su minimalne specifikacije potrebnih resursa koje zadovoljavaju planiranu dinamiku radova. Učinci koji se navode uz svaku grupu mehanizacije u daljem tekstu, predstavljaju planirani učinak sa kojim se radi dinamika. U skladu sa prethodnim, u slučaju da je potrebno obaviti dvostruko vedu količinu radova u zadatom vremenskom periodu, potrebno je usvojiti dvostruko vedi broj komada mehanizacije od ovde navedenog radi zadovoljenja zadate dinamike radova. Do vrednosti planiranih učinaka za pojedine radove došlo se na osnovu iskustvenih podataka preduzeda koja rade na poslovima izrade saobradajnica i putnih objekata. U nastavku teksta, izvršen je izbor mehanizacije za nekoliko glavnih vrsta radova na predmetnoj deonici.

1.5.1. ISKOP ZEMLJANOG MATERIJALA mašinski iskop bagerom i utovar u kamione, Up, min=100 m3/h Prosečni dnevni planirani učinak sa jednom grupom izabrane mehanizacije je 1000 m3. Potrebna mehanizacija za izvršenje aktivnosti : 1 kom

Kamion kiper zapremina koša 15 m3 3kom

37


1.5.2. IZRADA BETONSKIH I ARMIRANO BETONSKIH ELEMENATA Maksimalni dnevni učinak sa jednom grupom izabrane mehanizacije je 70 m3. Potrebna mehanizacija za izvršenje aktivnosti : zapremina miksera 9 m3 4 kom

Auto pumpa 36m 1 kom

Cisterna za vodu m3 1 kom

3

Kompresor do 5 m /min 1 1 kom

Električna centrala odgovarajude snage 1 kom

Pervibrator F57 mm 2 kom F38 mm 2 kom

38


1.5.3. UNUTRAŠNJI TRANSPORT Autodizalica 70t 1 kom

Kombinovana mašina 1 kom

1.5.4. SPOLJAŠNJI TRANSPORT

Tegljač sa komercijalnom i niskonosedom prikolicom 1kom

Dostavno vozilo 1 kom

39


PRILIKOM PLANIRANJA DINAMIKE RADOVA, KADA SU U PITANJU OBJEKTI, ZA PRORAČUN POTREBNOG VREMENA UZETA SU U OBZIR ODREĐENA OGRANIČENJA PO PITANJU POJEDINE MEHANIZACIJE I OPREME, I TO:

     

IZRADA ŠIPOVA SE OBAVLJA SA JEDNOM GARNITUROM ZA IZRADU ŠIPOVA, IZRADA NAGLAVNICA SE OBAVLJA SA DVA KOMPLETA OPLATE, IZRADA STUBOVA GLAVNE KONSTRUKCIJE SE OBAVLJA SA DVE OPLATE I DVE RADNE SKELE, IZRADA LEŽIŠNIH GREDA SE OBAVLJA SA JEDNOM GARNITUROM SKELE I OPLATE IZRADA MONTAŽNIH NOSAČA SE OBAVLJA SA DVE GARNITURE OPLATE AUTODIZALICA ANGAŽOVANA NA IZRADI I MONTAŽI MONTAŽNIH NOSAČA JE NOSIVOSTI MIN 70T

40


2. SITUACIJA OBJEKTA

41


U prilogu ovog projekta, data je situacija nadvožnjaka na rampama R3 i R4 preko bududeg Batajničkog bulevara i karakteristični poprečni profil na stubnom mestu S4 nadvožnjaka na rampi R4. Ovde može da se vidi satelitski snimak terena na kom de biti izgrađen pomenuti nadvožnjak. Položaj nadvožnjaka je uokviren crvenim pravougaonikom.

Sl. 32 – Satelitski snimak terena

42


Sl. 33 – Satelitski snimak terena

43


3. ANALIZA CENE OSNOVNOG MATERIJALA ’’FRANKO GRADILIŠTE’’ I REŠENJE SPOLJAŠNJEG I UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA

44


Na osnovu trenutne situacije na tržištu u ovom projektu je dat i prilog sa cenama osnovnih materijala ''franko gradilište'' koje su korišdene u analizi cena karakterističnih pozicija glavnih radova. Analiza cena osnovnog materijala data je tabelarno. Cena " Franko gradilište " podrazumeva cenu materijala uvedanu za cenu transporta do gradilišta. Jedinična cena osnovnih materijala dobija se na osnovu: nabavne cene materijala, koju formira dobavljač carine na određene materijale (npr. opreme za prednaprezanj) spoljašnjeg transporta materijala, od magacina dobavljača do samog gradilišta unutrašnjeg transporta materijala, čime su obuhvadeni manipulativni troškovi na gradilištu. Kao nabavne cene korišdene su cene dobijene od materijalnog knjigovodstva izvođača, a za spoljašnji i unutrašnji transport korišdene su cene iz kalkulacija nabavne službe izvođača. Analiza cena osnovnih materijala urađena je na osnovu tržišnih vrednosti radova i materijala.

RB.

Naziv materijala

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Asfalt beton AB11s Dizel gorivo Mazivo Beton MB 35-3 Beton MB 40-3 Beton MB 40 EN1 Beton MB 40 EN3 Beton MB 45 EN2 Betonski ivičnjaci 18/24 Voda iz cisterne (10 km) Armatura B500B (isečena i savijena) Žica za armiranje Oplata DOKA FRAMAX XLIFE Oplata DOKA 3-S0 Skele DOKA STAXO 100 Sajle i materijal za prednaprezanje

11 12 13 14 15 16

Nabavna cena sa carinom bez PDV (€)

Cena transporta ( € )

Jedinična cena F-co gradilišta ( € )

t l l 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 1 m 3 m

65,00 1,06 3,00 40,27 42,44 48,55 48,84 50,13 7,00 0,56

8,00 0,03 0,07 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 0,13 0,42

73,00 1,09 3,07 45,27 47,44 53,55 53,84 55,13 7,13 0,98

t

500,00

2,67

502,67

kg 2 m 2 m 3 m

0,75 670,00 15,85 377,00

0,04 0,53 0,05 0,15

0,79 670,53 15,90 377,15

kg

2,35

0,03

2,38

Jedinica mere

Spoljašnji transport de se vršiti kamionom tegljačem sa komercijalnom prikolicom za amaturu, armaturne koševe, skelu i oplatu i niskonosedom prikolicom za mašine koje nisu samohodne. Takođe de biti u upotrebi i dostavno vozilo koje de se koristiti za sitan materijal i druge potrebe. Dozvoljena nosivost komercijalne prikolice je 24t, a dostavnog vozila 1.5t. Armatura de se dovoziti iz armiračkog pogona u Vrčinu udaljenog 45 km u jednom pravcu, isečena, savijena, obrađena i spremna za ugradnju. Armaturni koševi za šipove i stubove de takođe biti pripremljeni u armiračkom pogonu i spremni za ugradnju. Cena radnog sata kamiona sa prikolicom je 32 €/h, dok je cena dostavnog vozila 15 €/h.

45


Beton de se prevoziti automikserima zapremine koša 9m3 pri čemu je udaljenost između betonske baze Beton Plus Novi Beograd i gradilišta oko 25km. Cena prevoza je 5 €/m3. Beton de se ugrađivati pomodu autopumpe čija je dužina strele 36m, a cena usluge po m3 je 7 €. Što se tiče unutrašnjeg transporta, on de se obavljati kombinovanom mašinom (skipom) čija je cena 25 €/h i autodizalicom nosivosti 70t čija je cena 80 €/h rada. Sve cene se bez prikazanog PDV.

46


4. ANALIZA METODE RADA I DETALJAN OPIS TEHNOLOGIJE ZA RADOVE VEZANE ZA PARALELNO ODVIJANJE SAOBRAĆAJA

47


Obzirom da se u toku izgradnje nadvožnjaka na rampama R3 i R4 preko bududeg Batajničkog bulevara, nede odvijati nikakav saobradaj u zoni gradilišta, osim saobradaja građevinske mehanizacije za potrebe građenja, ovde nede biti opisana nikakva analiza metode rada za radove vezane za paralelno odvijanje saobradaja.

48


5. ŠIRI I UŽI IZBOR MEHANIZACIJE, POTREBE U RADNOJ SNAZI I MATERIJALU, TRAJANJE IZVRŠENJA I ANALIZA CENE ZA POZICIJU: UKLANJANJE MATERIJALA II KATEGORIJE SA DIVLJE DEPONIJE I ODVOŽENJE NA PRIVREMENU DEPONIJU

49


Vedina radova u građevinarstvu zasniva se na korišdenju građevinskih mašina, zbog čega je veoma bitno da mašine budu optimalno izabrane i usklađene za konkretan zadatak koji obavljaju. Uslov za kvalitetan izbor je poznavanje tehnologije radova, karakteristika mašina i uslova rada. Samo dobro izabrane i usklađene mašine mogu obezbediti efikasan rad i konkurentnu cenu.

5.1. ŠIRI IZBOR MEHANIZACIJE Na osnovu tehnološkog procesa vrši se širi izbor mašina, tako što se za svaku operaciju predviđa odgovarajuda mašina ili grupa mašina. Pri tome se uzimaju u obzir principi za uspešan izbor građevinskih mašina:  ne odabirati ni mnogo velike ni mnogo male mašine;  planirati što vedi broj mašina istog tipa radi smanjenja troškova održavanja;  nastojati da što vedi broj različitih mašina ima istu vrstu pogonskog goriva;  koristiti u što je mogude vedoj meri standardne mašine, jer im je cena niža od specijalno izrađenih;  pri izboru mašina za specijalne radove ispitati ekonomsku opravdanost nabavke nove mašine. Tokom šireg izbora mašina još uvek se ne određuje potreban broj mašina, nego se samo predlažu mašine ili kombinacije mašina koje mogu da obave tražene operacije vodedi računa o parametrima za izbor građevinske mehanizacije:  vrsta i obim planiranih radova, očekivani praktičan učinak;  lokalni uslovi za izvođenje radova (topografija terena, stanje transportnih puteva, geomehaničke karakteristike tla, prisustvo podzemnih voda i dr.);  izabrana metoda građenja;  tehničko-tehnološke karakteristike dostupne mehanizacije, pouzdanost mehanizacije. Pri širem izboru mašina potrebno je:  studijom tehnološkog procesa izvršiti identifikaciju problema;  raščlaniti tehnološki proces na sukcesivne radne operacije;  sagledati raspoložive mašine za odvijanje operacija;  proučiti uslove koje bi mašina trebalo da ispuni za pojedine operacije;  izvršiti izbor mašina koje odgovaraju usvojenoj tehnologiji;  odabrati mašinu koja može izvršiti zadatu operaciju. Parametri koji utiču na izbor mehanizacije:  topografija terena;  stanje transportnih puteva;  geomehaničke karakteristike tla (kategorije tla I – VIII);  prisustvo podzemnih voda;  obim radova i očekivani praktičan učinak;  vrsta radova ( da li su potrebne specijalne mašine);  pouzdanost mehanizacije (rezervni delovi, rezervne mašine).

50


Varijanta 1:

transport

utovar

VRSTA MAŠINE

iskop

RADNA OPERACIJA

buldozer utovarivač kamion kiper U prvoj varijanti, iskop materijala II kategorije bi se izvodio buldozerom u širokom otkopu, zatim bi se utovar materijala u kamione kipere vršio utovarivačem. Varijanta 2:

transport

utovar

VRSTA MAŠINE

iskop

RADNA OPERACIJA

bager kamion kiper U drugoj varijanti, za iskop materijala bi se koristio bager koji bi utovarao materijal direktno u kamion kiper.

5.2. PRORAČUN PRAKTIČNIH UČINAKA MAŠINA Pod učinkom građevinskih mašina podrazumeva se proizvodnja u jedinici vremena, izražena zapreminski, težinski ili po komadu, u zavisnosti od prirode proizvodnje. Učinak se izražava jedinicom mere rada u jedinici vremena (m3/h, m2/h, m’/h, kom/h...). Osnovni faktori koji utiču na veličinu učinka su :  konstruktivne osobine mašina  vrsta radova  uslovi rada  režim korišdenja radnog vremena. Da bi se za neku mašinu odredio učinak potrebno je poznavati sve uslove pod kojim se obavlja rad. Obično se polazi od optimalnih uslova da bi se utvrdio jedan čvrsto određen početni učinak koji se naziva teorijski učinak – Ut. Zatim se, vodedi računa o svim specifičnostima vezanim za konkretan slučaj, putem redukcije dolazi do realnog učinka za određene uslove. Ovaj učinak se naziva praktičan učinak – Up. Razlika između teorijskog i praktičnog učinka može biti velika, što ukazuje na objektivne i subjektivne teškode vezane za konkretne uslove.

51


Proračun teorijskog učinka se vrši u zavisnosti od toga da li se radi o mašinama sa cikličnim ili kontinualnim dejstvom. Svi uticaji koji dovode do smanjenja teorijskog učinka izražavaju se koeficijentima korekcije, kojima se množi teorijski učinak. Koeficijenti korekcije su proizišli iz osnovnih faktora i oni ih numerički opisuju. Najčešde korišdeni koeficijenti korekcije su : kv – koeficijent korišdenja radnog vremena kp – koeficijent punjenja radnog organa kr – koeficijent rastresitosti Ostali koeficijenti koji se javljaju kod nekih mašina : ko – koeficijent okreta ki – koeficijent načina istovara kz – koeficijent zahvatanja materijala kut – koeficijent usklađenosti transporta ku – koeficijent optimalnosti uslova rada kv – koeficijent korišdenja radnog vremena predstavlja odnos radnog vremena koje mašina zaista radi i raspoloživog radnog vremena zavisi od režima korišdenja radnog vremena krede se u rasponu od 0.95 do 0.65 vede vrednosti ukazuju na bolju organizaciju rada, a manje na lošiju kp – koeficijent punjenja radnog organa predstavlja odnos zapremine materijala koji je realno zahvaden i nominalne zapremine radnog organa krede se u rasponu od 1.10 do 0.40 zavisi od vrste radova, posebno od koherentnosti i tvrdode materijala, kao i od konstruktivnog oblika mašine, odnosno oblika radnog organa kr – koeficijent rastresitosti predstavlja odnos zapremine materijala u rastresitom stanju (u radnom organu) i u neporemedenom (zbijenom) stanju krede se u rasponu od 0.89 do 0.67 zavisi od vrste radova, odnosno vrste materijala ko – koeficijent okreta koriguje učinak prema visini radnog čela i uglu okretanja bagera zavisi od uslova rada i javlja se samo kod bagera iznosi 1.00 za optimalnu visinu radnog čela i okretanje od 900 krede se u intervalu od 0.59 do 1.26 ki – koeficijent načina istovara zavisi od uslova rada, odnosno načina istovara ki = 1.00 za istovar na gomilu, odnosno ki = 0.90 za istovar na vozilo kz – koeficijent zahvatanja materijala zavisi od vrste radova, odnosno kategorije tla koje se iskopava krede se od 1.00 (I kategorija tla) do 0.65 (VII kategorija tla)

52


kut – koeficijent usklađenosti transporta zavisi od uslova rada, odnosno od odnosa zapreminske kašike q i zapremine koša transportnog sredstva Q krede se od 0.82 za Q/q = 2 do 1.00 za Q/q = 9. Proračun praktičnih učinaka: Up=T/Tc × q × kv × kp × kr × ko T - jedinica vremena (min) Tc - trajanje radnog ciklusa (min) q - zapremina radnog organa (m³) kv - koeficijent korišdenja radnog vremena kp - koeficijent punjenja radnog organa kr - koeficijent rastresitosti materijala ko - koeficijent okreta

BULDOZER ‘’KOMATSU’’ D65 EX karakteristike : Snaga motora : 153 kW Širina noža : b = 341 cm Visina noža : h = 122 cm Up = (T / Tc) x q x kr x kv x kn Up - praktičan učinak mašine (m3/h) q - zapremina radnog organa (m3) kv = 0.75 - koeficijent korišdenja radnog vremena kp = 0.85 – koeficijent punjenja radnog organa kr = 0.80 - koeficijent rastresitosti materijala kn = 1.00 - koeficijent uticaja nagiba terena q = (b x h2) / (2 x tgφ) x (1 – 0.005 x Lt) φ = 30° - ugao unutrašnjeg trenja materijala koji je pokrenut h - visina noža b - širina noža d - debljina sloja koji se kopa Lt=20 m - transportna dužina tt - vreme transporta materijala (min) Lk – dužina kopanja tk - vreme kopanja (min) tr - vreme razastiranja materijala (min) tpov - vreme povratka praznog (min) Tc - vreme trajanja ciklusa (min) T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašine 53


tm = 0.5 min - vreme potrebno za manevar Tc = tk + tr + tpov + tt + tm Lk = q/bxd tk = 60*Lk/Vk - vreme potrebno za kopanje Vk = 3.0 km/h - brzina kopanja materijala Vt = 5.0 km/h – brzina transporta materijala Vpov = 7.0 km/h - brzina praznog dozera

BULDOZER ‘’LIEBHERR’’ PR724 karakteristike : Snaga motora : 118 kW Širina noža : b = 320 cm Visina noža : h = 120 cm

q h φ d b Lk Vk tk Lt tt Vpov tpov tm Tc T kv kp kr kn Up

3

m m 0

m m m km/h min m min km/h min min min min

m3/h

KOMATSU D65 EX

LIEBHERR PR724

3.960 1.22 30.00 0.30 3.41 3.87 3.00 0.077 20.00 0.24 7.00 0.171 0.50 0.988 60.00 0.75 0.85 0.80 1.00 122.65

3.591 1.20 30.00 0.30 3.20 3.74 3.00 0.075 20.00 0.24 7.00 0.171 0.50 0.986 60.00 0.75 0.85 0.80 1.00 111.44

54


UTOVARIVAČ ’’ 14.OKTOBAR ’’ ULT – 200 karakteristike: Snaga motora : 147 kW Zapremina kašike : 3.20 m3 Up - praktičan učinak mašine T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašine Tc = 1.25 min - trajanje jednog ciklusa q = 3.20 m3- zapremina kašike kv = 0.80 - koeficijent korišdenja radnog vremena kp = 1.05 - koeficijent punjenja kašike kr = 0.80 - koeficijent rastresitosti materijala kz = 0.85 - koeficijent zahvatanja materijala Up = T/Tc x q x kv x kp x kr x kz = 60/1.25x 3.20 x 0.80 x 1.05 x 0.80 x 0.85 = 87.74 m3/h Up = 87.74 m3/h

UTOVARIVAČ ’’ 14. OKTOBAR ’’ ULT – 160 karakteristike: Snaga motora: 118 kW Zapremina kašike: 1.5 m3 Up - praktičan učinak mašine T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašine Tc = 1.25 min- trajanje jednog ciklusa q = 1.5 m3 - zapremina kašike kv = 0.80 - koeficijent korišdenja radnog vremena kp = 1.05 - koeficijent punjenja kašike kr = 0.80 - koeficijent rastresitosti materijala kz = 0.85 - koeficijent zahvatanja materijala Up = T/Tc x q x kv x kp x kr x kz = 60/1.25 x 1.5 x 0.80 x 1.05 x 0.80 x 0.85 = 41.13 m3/h Up = 41.13 m3/h

KAMION KIPER '' VOLVO '' FM 400 karakteristike : Snaga motora : 294 kW Kapacitet : 18 m3 Nosivost : 267 kN Up = T / Tc x q x kr x kp x kv 55


Up - praktičan učinak mašine (m3/h) q - zapremina radnog organa (m3) kv = 0.75 - koeficijent korišdenja radnog vremena kp = 1.00 - koeficijent punjenja radnog organa kr = 0.80 - koeficijent rastresitisti materijala Tc - vreme trajanja ciklusa (min) Т = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada Tc = tu + tpun + ti + tpraz + tm tu - vreme utovara tpun - vreme vožnje natovarenog kamiona ti - vreme istovara tpraz - vreme vožnje praznog kamiona tm - vreme potrebno za manevar Vpun = 10 km/h - brzina vožnje natovarenog kamiona Vpraz = 20 km/h - brzina vožnje praznog kamiona Lt = STD - srednja transportna dužina, određena na osnovu položaja deponije i dužine transportnih puteva STD = 0,5 km tu = 60 x q x kp/Up (utov) tpun = 60 x Lt/Vpun ti = 1.2 min tpraz = 60 x Lt/Vpraz tm = 0.3 min

KAMION KIPER '' MAN '' TGA 33.360 karakteristike : Snaga motora : 265 kW Kapacitet : 15 m3 Nosivost : 240 kN Up = T / Tc x q x kr x kp x kv Up - praktičan učinak mašine (m3/h) q - zapremina radnog organa (m3) kv = 0.75 - koeficijent korišdenja radnog vremena kp = 1.00 - koeficijent punjenja radnog organa kr = 0.80 - koeficijent rastresitisti materijala Tc - vreme trajanja ciklusa (min) Т = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada Tc = tu + tpun + ti + tpraz + tm tu - vreme utovara tpun - vreme vožnje natovarenog kamiona 56


ti - vreme istovara tpraz - vreme vožnje praznog kamiona tm - vreme potrebno za manevar Vpun = 10 km/h - brzina vožnje natovarenog kamiona Vpraz = 20 km/h - brzina vožnje praznog kamiona Lt = STD - srednja transportna dužina, određena na osnovu položaja deponije i dužine transportnih puteva STD = 0,5 km tu = 60 x q x kp/Up (utov) tpun = 60 x Lt/Vpun ti = 1.2 min tpraz = 60 x Lt/Vpraz tm = 0.3 min

KAMION KIPER '' MERCEDES '' 2628 karakteristike : Snaga motora : 206 kW Kapacitet : 10 m3 Nosivost : 260 kN Up = T / Tc x q x kr x kp x kv Up - praktičan učinak mašine (m3/h) q - zapremina radnog organa (m3) kv = 0.75 - koeficijent korišdenja radnog vremena kp = 1.00 - koeficijent punjenja radnog organa kr = 0.80 - koeficijent rastresitisti materijala Tc - vreme trajanja ciklusa (min) Т = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada Tc = tu + tpun + ti + tpraz + tm tu - vreme utovara tpun - vreme vožnje natovarenog kamiona ti - vreme istovara tpraz - vreme vožnje praznog kamiona tm - vreme potrebno za manevar Vpun = 10 km/h - brzina vožnje natovarenog kamiona Vpraz = 20 km/h - brzina vožnje praznog kamiona Lt = STD - srednja transportna dužina, određena na osnovu položaja deponije i dužine transportnih puteva STD = 0,5 km tu = 60 x q x kp/Up (utov) tpun = 60 x Lt/Vpun ti = 1.2 min 57


tpraz = 60 x Lt/Vpraz tm = 0.3 min

q tutov STD Vpun tpun Vpraz tpraz tist tm T Tc kv kp kr Up

m3 min km km/h min km/h min min min min min

m3/h

Kamion kiper '' VOLVO '' FM 400 +

Kamion kiper '' MAN '' TGA 33.360 +

Utovarivač ’’ 14.OKTOBAR ’’ ULT - 200

Utovarivač ’’ 14.OKTOBAR ’’ ULT - 200

18 12.31 0.5 10 3 20 1.5 1.20 0.30 60 18.31 0.75 1.00 0.80 35.39

15 10.26 0.5 10 3 20 1.5 1.20 0.30 60 16.26 0.75 1.00 0.80 33.21

Kamion kiper '' MERCEDES '' 2628 + Utovarivač ’’ 14. OKTOBAR ’’ ULT 160 10 14.59 0.5 10 3 20 1.5 1.20 0.30 60 20.59 0.75 1.00 0.80 17.48

BAGER '' CATERPILLAR '' 330C LN karakteristike : Snaga motora : 197 kW Zapremina kašike : 1.50 m3 Up = Ut x kr x kp x kv x kz x ko x ki x kut x ku Up - praktičan učinak mašine (m3/h) Ut - teorijski ušinak mašine (m3/h) q - zapremina radnog organa (m3) kv = 0.75 - koeficijent korišdenja radnog vremena kp = 0.85 - koeficijent punjenja radnog organa kr = 0.75 - koeficijent rastresitosti materijala ko = 1.00 - koeficijent okreta bagera ki = 0.90 - koeficijent načina istovara materijala kz = 0.65 - koeficijent zahvatanja rastresitog materijala 58


kut = 1.00 - koeficijent usklađenosti transporta ku = 0.80 - koeficijent optimalnosti uslova rada na terenu Ut = T/Tc x q Tc - vreme trajanja ciklusa (min) T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašine

BAGER '' KOBELCO '' SK 210 LC karakteristike : Snaga motora : 112 kW Zapremina kašike : 1.00 m3 Up = Ut x kr x kp x kv x kz x ko x ki x kut x ku Up - praktičan učinak mašine (m3/h) Ut - teorijski ušinak mašine (m3/h) q - zapremina radnog organa (m3) kv = 0.75 - koeficijent korišdenja radnog vremena kp = 0.85 - koeficijent punjenja radnog organa kr = 0.75 - koeficijent rastresitosti materijala ko = 1.00 - koeficijent okreta bagera ki = 0.90 - koeficijent načina istovara materijala kz = 0.65 - koeficijent zahvatanja rastresitog materijala kut = 1.00 - koeficijent usklađenosti transporta ku = 0.80 - koeficijent optimalnosti uslova rada na terenu Ut = T/Tc x q Tc - vreme trajanja ciklusa (min) T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašine

q T Tc Ut kv kp kr ko ki kz kut ku Up

m3 sec sec m3/h

m3/h

BAGER ''CATERPILLAR'' 330C LN 1.80 3600 25 259.20 0.75 0.90 0.80 1.00 0.90 0.90 1.00 0.85 96.37

BAGER ’’KOBELCO’’ SK 210 LC 1.00 3600 25 144.00 0.75 0.90 0.80 1.00 0.90 0.90 1.00 0.85 53.54 59


Kamion kiper '' VOLVO'' FM 400 + Bager ''CATERPILLAR'' 330C LN

Kamion kiper '' MAN '' TGA 33.360 +

Bager ''CATERPILLAR'' 330C LN

Kamion kiper '' MERCEDES '' 2628 + Bager ''KOBELCO'' SK 210 LC

q tutov STD

m3 min km

18 10.65 0.5

15 8.87 0.5

10 10.65 0.5

Vpun

km/h

10

10

10

tpun

min

3

3

3

Vpraz

km/h

20

20

20

tpraz tist

min min

1.5 1.20

1.5 1.20

1.5 1.20

tm T

min min

0.30 60

0.30 60

Tc kv kp kr Up

min

16.65 0.75 0.95 0.80 36.97

0.30 60 14.87

m3/h

0.75 0.95 0.80 34.50

16.65 0.75 0.95 0.80 20.54

60


5.3. ANALIZA CENE EFEKTIVNOG RADNOG SATA MAŠINE ZA POZICIJU ISKOPA I TRANSPORTA MATERIJALA II KATEGORIJE CENA EFEKTIVNOG RADNOG SATA MAŠINE U opštem obliku, cena efektivnog radnog sata mašine jednaka je: Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) x (1 + φ) Jt - jednokratni troškovi hgr - planirani fond radnih časova mašine na gradilištu φ - faktor kojim se kalkulišu režijski troškovi i dobit Ee - eksploatacioni troškovi Eos - troškovi osnovnog sredstva Jednokratni troškovi Jt U jednokratne troškove spadaju svi troškovi pri transportu mašine na gradilište, kao i njeno stavljanje u radni pogon na samom gradilištu. Uz troškove transporta sa manipulacijom, potrebno je obračunati i troškove postavljanja mašine na radno mesto, kao i troškove puštanja u pogon. Kod mašina koje su na pneumaticima i koje su samohodne, jednokratni troškovi mogu da obuhvate samo troškove transporta. Po pravilu, u jednokratne troškove trebalo bi uneti i troškove vradanja mašine u bazu (demontaža, manipulacija, transport). Jednokratni troškovi odnose se na rad mašine na nekom određenom gradilištu, te je potrebno tačno utvrditi koliko de iznositi vreme rada u časovima, da bi se moglo odrediti koliki de biti iznos tih troškova po jednom radnom času mašine. It=0.01◦NV – mašine za zemljane radove It=0.06◦NV – centralna fabrika betona i asfaltna baza It=(0.002-0.006)◦NV – samohodne mašine It=0.05◦NV – auto-dizalice i pumpe za beton Planirani fond radnih časova mašine hgr Planirani fond radnih časova mašine na gradilištu utvrđuje se na osnovu obima posla koji de mašina izvršiti i proračunatog praktičnog učinka, kao količnik ove dve vrednosti. Faktor režijskih troškova i dobiti φ Najčešdi način određivanja prodajne cene rada je da se prvobitno određena cena rada ( bez indirektnih troškova) uveda za faktor (1+φ), koji predstavlja procenat povedanja troškova mašinskog rada, kojim se konpenzuju (kroz jedinične cene radova): - troškovi pripremnih radova gradilišta - režijski troškovi preduzeda (troškovi neproizvodnog rada) - zahtevana dobit na konkretnom poslu. φ = 0,30 – 0,50 Za dalji proračun usvojeno φ = 0,30. 61


Eksploatacioni troškovi Ee Eksploatacioni troškovi obuhvataju one troškove koji su neposredno u vezi sa mašinom tokom njenog proizvodnog rada. Ovde ulaze: Eto - troškovi održavanja Ehab - troškovi habajudih delova Een + Emaz - troškovi pogonske energije, maziva i pomodnog materijala Ers - troškovi rukovaoca mašina i njihovih pomodnika Ee = Eto + Ehab + Een + Emaz + Ers Troškovi održavanja Eto Troškovi održavanja se procenjuju i utvrđuju na osnovu iskustvenih podataka kod izvršenja istih ili sličnih radova, a mogu se koristiti i preporuke proizvođača. Troškovi održavanja obuhvataju male i srednje popravke i dnevni servis, pranje i podmazivanje. Oni zavise od: - konkretne mašine - uslova rada - kvaliteta održavanja Eto = p x NV / 15000 p – procentualni iznos usvojen prema vrsti mašine Troškovi habajudih delova Ehab U ove troškove svrstavaju se troškovi zamene i održavanja guma (pneumatika) kao i troškovi zamene metalnih delova izloženih neposrednom habanju. Obračun troškova i zamene guma kod drumskih vozila vrši se na bazi veka trajanja guma. Da bi se primenio proračun koštanja po radnom času, mora se obaviti transformacija veka trajanja guma u km, na vek trajanja guma u satima.

Ehab = 1.10 x NV/vek trajanja dela Faktor 1,10 obuhvata vrednost rada pri zameni pneumatika (uvedanje za 10%). Ovim troškovima pripadaju i troškovi zamene zubaca kod kašike bagera, rijača ili dozera i ojačanog dela noža mašina za zemljane radove, ali je potrebno podeliti ih sa brojem eksploatacionih sati kako bi bili svedeni na efektivni sat rada. Troškovi energije Een Kod proračuna utroška pogonske energije mora se voditi računa o tome da li je pogon pomodu električne energije (elektromotori) ili naftnih derivata (kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem). U oba slučaja uzima se u obzir da li je mašina, odnosno pogonski motor, potpuno ili delimično optereden. Opšti obrazac za proračun utroška goriva je: Een(maz) = N x gs x ko x Cen(maz) N - nominalna snaga motora gs - specifični utrošak goriva (maziva) ko - koeficijent opteredenja motora (0,5 – 0,9) 62


Cen(mazivo) – cena jedinice utrošene energije ili maziva Cen = 1.30 €/l; Cmaz = 3.00 €/l Uobičajeno je da se troškovi maziva i rad na podmazivanju mašina uzima u iznosu od 10% od vrednosti mašina. Troškovi radne snage Ers Da bi se odredili troškovi radne snage potrebno je znati kakva se kvalifikacija zahteva za određenu vrstu mašina, kao i broj radnika u posadi. Radnik je pladen za svaki sat proveden na gradilištu, bilo da mašina radi ili ne. U trošak radne snage spadaju plata, prevoz radnika, topli obrok, kao i zakonske dažbine državi u kojoj se radi. Na raznim vrstama mašina rade rukovaoci različitog nivoa stručnosti, koji se definišu kategorijama od I do IX. Rukovaoci mašinama su najčešde kategorija od V do VIII. Troškovi osnovnog sredstva Eos Troškovi osnovnog sredstva su vezani za mašinu kao imovinu, bez obzira na uslove rada (da li mašina radi ili ne). Ovi troškovi optereduju finansijsko poslovanje firme tokom cele godine, a mogu se naplatiti samo kroz prodaju rada mašine. U ove troškove spadaju: - troškovi amortizacije Eam - troškovi investicionog održavanja Einv - troškovi kamate i osiguranja Ek. i os. Eos = Eam + Einv + Ek. i os Troškovi amortizacije Eam Troškovi amortizacije proporcionalni su nabavnoj vrednosti mašine, a obrnuto proporcionalni veku trajanja te mašine. Pod vekom trajanja se podrazumeva onaj broj radnih časova koji neka mašina može da ostvari u radu pod normalnim uslovima. Eam = NV / hek hek – eksploatacioni vek mašine. Troškovi investicionog održavanja Einv Ovi troškovi obuhvataju srednje i velike (generalne) opravke. Obično se obračun vrši godišnje i to u procentu od nabavne vrednosti mašine. Einv = 0,15 x NV / hgod hgod – godišnji fond radnog vremena. Troškovi kamate i osiguranja Ek. i os. Troškovi kamate nastaju uzimanjem kredita za kupovinu mašine ili rezervnih delova i preciziraju se odgovarajudim ugovorima, ali se mogu, sa troškovima osiguranja, proceniti na 10% nabavne vrednosti mašine. Ek. i os. = 0,10 x NV / hgod hgod – godišnji fond radnog vremena.

63

Buldozer ‘’KOMATSU’’ D65 EX

Buldozer ‘’LIEBHERR’’ PR724

Utovarivač ’’ 14.Oktobar ’’ ULT - 200


Bager '' CATERPILLAR '' 330C LN

Bager '' KOBELCO '' SK 210 LC

Kamion kiper '' VOLVO '' FM 400

Kamion kiper '' MAN '' TGA 33.360

Kamion kiper '' MERCEDES '' 2628


m3

3.96

3.591

3.2

1.5

1.5

1

18

15

10

€

225

190

170

125

220

135

122

105

92

kW

153

118

147

118

197

112

294

265

206

hek

h

9700

9700

12500

12500

10000

10000

10100

10100

10100

hgr

h

326

359

456

973

415

747

1106

1182

2104

It

€

2250

1900

1700

1250

2200

1350

244

210

184

It / hgr

€/h

6.90

5.29

3.73

1.28

5.30

1.81

0.22

0.18

0.09

Ers

€/h

3.2

3.2

3.2

3.2

3.2

3.2

2.7

2.7

2.7

Ko

-

0.7

0.7

0.8

0.8

0.8

0.8

0.65

0.65

0.65

gsgorivo

-

0.165

0.165

0.16

0.16

0.165

0.18

0.12

0.12

0.12

Cen

€

1.06

1.06

1.06

1.06

1.06

1.06

1.06

1.06

1.06

Een

€/h

18.73

14.45

19.94

16.01

27.56

17.10

24.31

21.91

17.03

-

0.0046

0.0046

0.0058

0.0058

0.0068

0.0084

0.0031

0.0031

0.0031

Cmaz

€

3

3

3

3

3

3

3

3

3

Emaz

€/h

1.48

1.14

2.05

1.64

3.22

2.26

1.78

1.60

1.25

p

-

0.45

0.45

0.45

0.45

0.45

0.45

0.4

0.4

0.4

Eto

€/h

6.75

5.70

5.10

3.75

6.60

4.05

3.25

2.80

2.45

Ehab

€/h

5.74

4.85

4.34

3.19

5.61

3.44

2.77

2.38

2.09

Ee

€/h

35.90

29.33

34.63

27.79

46.19

30.05

34.80

31.39

25.52

hgod

-

1340

1340

1335

1335

1225

1225

1150

1150

1150

Einv.

€/h

25.19

21.27

19.10

14.04

26.94

16.53

15.91

13.70

12.00

Eam.

€/h

23.20

19.59

13.60

10.00

22.00

13.50

12.08

10.40

9.11

Ek.i.os.

€/h

16.79

14.18

12.73

9.36

17.96

11.02

10.61

9.13

8.00

Eos

€/h

65.17

55.04

45.44

33.41

66.90

41.05

38.60

33.22

29.11

Kh

€/h

138.29

114.97

107.81

80.84

152.31

94.23

95.65

84.18

71.10

VRSTA I TIP

PRORAČUN q NV 1000

x

N(snaga)

gs

mazivo

64


5.4. UŽI IZBOR GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE ZA POZICIJU ISKOPA I TRANSPORTA MATERIJALA II KATEGORIJE

varijanta

Svrha obavljanja užeg izbora mašina je izbor rešenja koje pruža najvede mogudnosti, uz najniže troškove. Na osnovu izvršenog šireg izbora mašina za zemljane radove, preko proračuna praktičnih učinaka i koštanja radnog časa rada mašina vrši se uži izbor mašina. Pri užem izboru mašina vodi se računa o usklađenosti ključne mašine i ostalih mašina potrebnih za odvijanje operacije. Up n n x Up Kh n x Kh C S(nxKh) VRSTA MAŠINE min(nxUp) (m3/h) (kom.) (m3/h) (Є/h) (Є/h) (Є/m3)

I

II

III

IV

V

VI

VII

Buldozer KOMATSU D65 EX

122.65

1

122.65

138.29

138.29


87.74

2

175.48

107.81

215.62


35.39

4

141.56

95.65

382.60

Buldozer LIEBHERR PR724

111.44

1

111.44

114.97

114.97


87.74

1

87.74

107.81

107.81


35.39

3

106.17

95.65

286.95


111.44

1

111.44

114.97

114.97


87.74

1

87.74

107.81

107.81


33.21

3

99.63

84.18

252.54


111.44

1

111.44

114.97

114.97


41.13

3

123.39

80.84

242.52


17.48

6

104.88

71.10

426.60


96.37

1

96.37

152.31

152.31


36.97

3

110.91

95.65

286.95


96.37

1

96.37

152.31

152.31


34.50

3

103.50

84.18

252.54

Bager '' KOBELCO '' SK 210 LC

53.54

1

53.54

94.23

94.23


20.54

3

61.62

71.10

213.30

736.51 122.65

6.00

509.73 87.74

5.81

475.32 87.74

5.42

784.09 111.44

7.48

439.26 96.37

4.56

404.85 96.37

4.20

307.53 53.54

5.74

Usvojena je varijanta pod rednim brojem VI sa cenom od 4.20 (Є/m3)

65


5.5. STATIČKI PLANOVI

66


6. SPISAK AKTIVNOSTI ZA IZVRŠENJE SVIH RADOVA NA GRADILIŠTU I NJIHOVE MEĐUSOBNE VEZE

67


Aktivnost

Kasni završetak

Rani završetak

Uk. Vrem. rezerva

MOST PREKO BULEVARA (R4 I R3)

Wed 27.8.14 Sun 29.9.13 Wed 2.10.13

Wed 27.8.14 Sun 29.9.13 Wed 2.10.13

0 days 0 days 0 days

Sat 23.11.13

Sat 23.11.13

0 days

Wed 27.8.14 Wed 27.8.14 Wed 27.8.14 Sat 30.11.13 Sun 30.3.14 Wed 27.8.14 Wed 13.8.14 Thu 26.12.13 Tue 28.1.14 Tue 11.3.14 Tue 21.1.14 Tue 11.3.14 Wed 13.8.14 Mon 28.4.14 Wed 27.8.14 Mon 18.8.14 Thu 21.8.14 Tue 26.8.14 Mon 18.8.14 Thu 21.8.14 Tue 26.8.14 Thu 31.7.14 Tue 5.8.14 Tue 26.8.14 Tue 26.8.14 Sat 23.8.14 Sun 10.8.14 Fri 15.8.14 Tue 26.8.14 Tue 26.8.14 Wed 27.8.14 Wed 27.8.14 Wed 27.8.14 Sat 21.6.14 Wed 27.8.14 Wed 13.8.14 Mon 14.4.14 Thu 1.5.14 Fri 23.5.14 Thu 24.4.14

Tue 5.8.14 Tue 10.6.14 Sun 30.3.14 Sat 30.11.13 Sun 30.3.14 Sun 30.3.14 Thu 17.4.14 Sat 14.12.13 Wed 15.1.14 Wed 26.2.14 Mon 23.12.13 Wed 26.2.14 Mon 17.3.14 Thu 17.4.14 Tue 10.6.14 Sat 22.3.14 Wed 26.3.14 Mon 31.3.14 Wed 23.4.14 Sat 26.4.14 Thu 1.5.14 Wed 14.5.14 Mon 19.5.14 Sat 24.5.14 Mon 19.5.14 Thu 29.5.14 Sat 24.5.14 Thu 29.5.14 Mon 9.6.14 Mon 2.6.14 Tue 10.6.14 Wed 27.8.14 Sat 21.6.14 Sat 21.6.14 Sat 21.6.14 Thu 10.7.14 Mon 20.1.14 Sat 8.3.14 Tue 8.4.14 Mon 10.3.14

21 days 0 days 0 days 0 days 0 days 144 days 12 days 12 days 12 days 12 days 12 days 12 days 142 days 10 days 75 days 142 days 142 days 142 days 112 days 112 days 112 days 74,9 days 74,9 days 90 days 95 days 82 days 74,9 days 74,9 days 75 days 82 days 75 days 0 days 0 days 0 days 64 days 32 days 62 days 52 days 43 days 43 days

Prijem u posed dela gradilišta Pripremni radovi, obležavanje, sečenje šiblja Uklanjanje materijala sa divlje deponije i odvoženje na privremenu deponiju 0.5km Armatura

Rampa R4 Izrada montažnih nosača Priprema platoa za izradu montažnih nosača Izrada montažnih nosača Kablovi za prednaprezanje

Radovi Izrada šipova (12 kom) Izrada naglavnih greda (6 kom) Izrada stubova (6x2 kom) Izrada obalnog stuba S1 Izrada ležišnih greda (4kom) Izrada obalnog stuba S6 Izrada glavnog nosača sa montažom montažnih nosača (6 polja)

Završni radovi Izrada krilnog zida S1 Montaža dilatacije S1 Izrada prelazne ploče S1 Izrada krilnog zida S6 Montaža dilatacije S6 Izrada prelazne ploče S6 Izrada pešačkih I revizionih staza I parap. Venaca Peskarenje kolovozne ploče Montaža odbojne ograde Montaža zaštitne ograde pešačke staze Montaza slivnika Izrada hidroizolacije kolovozne ploče Montaža ivičnjaka Izrada hidroizolacije pešačke staze Asfaltiranje Probno opteredenje

Rampa R3 Izrada montažnih nosača Izrada montažnih nosača Kablovi za prednaprezanje

Radovi Izrada šipova (12 kom) Izrada naglavnih greda (6 kom) Izrada stubova (6x2 kom) Izrada obalnog stuba S1

68


Izrada ležišnih greda (4kom) Izrada obalnog stuba S6 Izrada glavnog nosača sa montažom montažnih nosača (6 polja)

Završni radovi Izrada krilnog zida S1 Montaža dilatacije S1 Izrada prelazne ploče S1 Izrada krilnog zida S6 Montaža dilatacije S6 Izrada prelazne ploče S6 Izrada pešačkih I revizionih staza I parap. Venaca Peskarenje kolovozne ploče Montaža odbojne ograde Montaža zaštitne ograde pešačke staze Montaza slivnika Izrada hidroizolacije kolovozne ploče Montaža ivičnjaka Izrada hidroizolacije pešačke staze Asfaltiranje Probno opteredenje Puštanje u saobradaj

Fri 23.5.14 Wed 13.8.14 Thu 10.7.14 Wed 27.8.14 Mon 18.8.14 Thu 21.8.14 Tue 26.8.14 Mon 18.8.14 Thu 21.8.14 Tue 26.8.14 Tue 5.8.14 Mon 11.8.14 Tue 26.8.14 Tue 26.8.14 Sat 23.8.14 Sat 16.8.14 Thu 21.8.14 Tue 26.8.14 Tue 26.8.14 Wed 27.8.14 Thu 28.8.14

Tue 8.4.14 Tue 15.4.14 Thu 10.7.14 Wed 27.8.14 Sat 24.5.14 Tue 27.5.14 Mon 2.6.14 Tue 15.7.14 Fri 18.7.14 Thu 24.7.14 Tue 5.8.14 Mon 11.8.14 Sat 16.8.14 Mon 11.8.14 Mon 11.8.14 Sat 16.8.14 Thu 21.8.14 Tue 26.8.14 Sun 24.8.14 Wed 27.8.14 Thu 28.8.14

43 days 114 days 0 days 0 days 82 days 82 days 82 days 32 days 32 days 32 days 0 days 0 days 10 days 15 days 12 days 0 days 0 days 0 days 2 days 0 days 0 days

69


7. MREŽNI PLAN I GANTOGRAM SA DIJAGRAMOM UKLJUČENJA MEHANIZACIJE

70


Proučavanje potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji kao i orijentaciona analiza potrebnog vremena za izvršavanje pojedinih aktivnosti bila je neophodna za konstruisanje mrežnog plana. Metoda mrežnog planiranja sastoji se u grafičkom prikazu tehnološkog procesa, što daje dobru preglednost odvijanja radova. Još jedna prednost ove metode je što omogudava iznalaženje i uočavanje onih aktivnosti od kojih najviše zavisi rok izgradnje. Ovi radovi se nazivaju “kritičnim aktivnostima” i nalaze se na “kritičnom putu”, tako da za izvršenje ovih radova ne postoji bilo kakva vremenska rezerva. Tehnika mrežnog planiranja sadrži sledede faze:  analiza strukture  analiza vremena  optimizacija troškova U prvoj fazi se celokupni tehnološki proces raščlanjuje na sastavne delove tj. aktivnosti. Istovremeno se ispituju međusobne zavisnosti pojedinih aktivnosti (da li se neke aktivnosti mogu uporedo odvijati, da li se određene aktivnosti moraju završiti pre nego što druge počnu, mogudnost podele na više aktivnosti). U drugoj fazi potrebno je odrediti vreme trajanja izvršenja za svaku aktivnost pojedinačno. Obzirom da je izgradnja ’’nadvožnjaka preko bududeg bulevara’’ deo vedeg projekta, ’’petlje Batajnica’’, prilikom usvajanja varijantnih rešenja izvođenja radova, razmatrano je nekoliko varijanti, a kriterijumi su bili da svi radovi budu izvedeni:  u što kradem vremenskom periodu,  sa angažovanjem minimalne potrebne mehanizacije sa kojom Izvođač raspolaže  da radovi koji su uslovljeni vremenskim prilikama budu izvedeni u mesecima najpogodnijim za tu vrstu radova (asfalterski radovi i radovi na postavljanju hidroizolacije glavnog nosača i pešačkih staza)  i da troškovi i uključivanje radne snage i mehanizacije budu ravnomerno raspoređeni po mesecima. Svi radovi se izvode u jednoj smeni, čije je trajanje 10h dnevno, osim u slučajevima vremenskih nepogoda i niskih temperatura kada ce biti skradeno radno vreme što je uzeto u obzir pri proračunu i proceni trajanja aktivnosti. Takođe je pri izradi dinamičkog plata uzeto u obzir da se radovi na izradi hidroizolacije i asfalta ne izvode u nepovoljnim mesecima za takav tip radova a to je od 15.11.2013. do 15.3.2014. Za neradne dane je usvojeno da budu od 28.12.2013. do 12.1.2014. zbog praznika. U proračun se ušlo i sa pretpostavkom da de vremenski prilike biti izuzetno nepovoljne od 1.2.2014. do 20.2.2014. tako da su i ti dani usvojeni kao neradni. Početak radova je 28.septembar 2013.godine. Posle povezivanja svih aktivnosti, izvršenih paralelizacija, dodeljenih resursa i njihovih uključivanja ukupno trajanje svih radova je 285 dana, tj. svi radovi se završavaju 27.avgusta 2014. godine. Projekat se sastoji od 2 nezavisne mostovske konstrukcije, sa po 6 oslonaca svaka (5 raspona), čiji je redosled izgradnje detaljno objašnjen u delu: 1.4. TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA ovog projekta.

71


72


73


74


75


8. ŠEMA ORGANIZACIJE GRADILIŠTA

76


Za potrebe izvršenja radova gradilište se organizuje na dva načina, kroz dva tipa. Tip (1) je centralno gradilište koje se organizuje pored trase celog projekta, tip (2) je gradilište koje se organizuje na predmetnoj deonici (na trasi). U prilozima, crtež br.2. dat je predlog šeme organizacije centralnog gradilišta tip (1), dok crtež br.3 prikazuje šemu organizacije na delu gradilišta nadvožnjaka na rampama R3 i R4 preko Batajničkog bulevara. Crtež br.1 pikazuje šemu organizacije celog gradilišta. Kompletnu mehanizaciju parkirati na centralnom gradilištu, na predviđenom mestu kako je dato šemom organizacije gradilišta. Oprema koja se koristi na nekom drugom delu gradilišta, ostaje na delu gde se upotrebljava, gde de biti obezbđen čuvar u nodnoj smeni. . Na delu gradilišta tip (1) predviđeni su slededi privremeni objekti i prostori: 1. Portirnica 2. Kancelarije 3. Magacin 4. Armiračka radionica 5. Menza 6. Deponija armature 7. Toaleti 8. Parking 9. WC 10. Laboratorija 11. Skladište skele i oplate 12. Deponija materijala Na delu gradilišta tip (2) predviđeni su: 2. Kancelarije 4. Armiračka radionica 9. WC 13. Plato za izradu montažnih nosača 14. Plato za izradu armaturnnih koševa montažnih nosača Privremeni objekti postavljeni na gradilištu moraju zadovoljiti i odgovarati svojom veličinom odredbama i propisima o minimalnim standardima za rad radnika na gradilištu. Svi privremeni objekti su kontejnerskog tipa opremljeni nameštajem i odgovarajudim instalacijama (električne energije, vodovoda i kanalizacije). Svi privremeni objekti moraju biti snabdeveni aparatima za gašenje požara (S-9 po 2 kom). Svi privremeni objekti se nodu osvetljavaju (sa po jednom svetiljkom). PLACEVI ZA PARKIRANJE I SERVISIRANJE MEHANIZACIJE: Prostor za parkiranje i servisiranje mehanizacije organizovati na nepropusnoj podlozi. ČUVARSKA SLUŽBA: Na gradilištu se organizuje čuvarska služba koju u svakom trenutku (u toku radnog dana i nodu) čine min. 3 čuvara. SNABDEVANJE GORIVOM: Snabdevanje gorivom agregata za struju i građevinske mehanizacije je svakodnevno, osim jednog bureta od 200l na gradilištu tip (1) kao rezerve. 77


PRIVREMENE INSTALACIJE VODOVODA: Voda za pide je obezbeđena priključkom na gradski vodovod i privremenim vodovodnim instalacijama povezana sa mokrim čvorovima u kancelarijama i toaletima. Tehnička voda potrebna za izvršenje radova na gradilištu se dovozi cisternom (“prikolica” koja stoji na gradilištu) i cisterna se smešta u blizini potrošnje. PRIVREMENE INSTALACIJE KANALIZACIJE: U cilju zaštite životne sredine predviđena je cisterna za prikupljanje otpadne vode, pa privremena kanalizaciona mreža ide od privremenih objekata do cisterne. SNABDEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM: Snabdevanje gradilišta električnom energijom obezbediti iz elektromreže, preko trafostanice postavljene na gradilištu, a ako to nije mogude onda instaliranjem agregata potrebne snage. Privremene instalacije postaviti na način i prema izabranim privremenim objektima, a postavljanje elektro instalacija i njihovo održavanje može vršiti stručno lice. RUKOVANJE SA OTPADOM: Kontrolisano nagomilavanje otpada zahteva da se isti pakuje svakodnevno i redovno odnosi sa gradilišta sa određenih i obezbeđenih mesta udaljenih minimum 15 m od ostalih objekata sa tablama zabrane pušenja i paljenja. Otpad ne paliti na gradilištu u objektu u izgradnji ved ga redovno iznositi.

78


9. PRIKAZ MERA SIGURNOSTI I ZAŠTITE NA RADU

79


9.1. OPŠTI DEO Ovim Prilogom se uređuje sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnom procesu kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih obolenja i obolenja u vezi sa radom. Preventivne mere o sprovođenju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih, tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštedenja zdravlja zaposlenih ili njihovog svođenja na najmanju mogudu meru (čl. 7 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu - u daljem tekstu Zakona). Poslodavac - direktor je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac - direktor se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice (čl. 9 Zakona). Poslodavac - direktor je dužan da najmanje 8 dana pre početka radova nadležnu inspekciju rada izvesti o početku radova (čl. 18 Zakona). Poslodavac - direktor je dužan da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih. Preventivne mere se obezbeđuju pre početka rada zaposlenog, u toku rada kao i kod svake izmene tehnološkog postupka, izmene sredstava rada i dr. Poslodavac - direktor odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu a u zavisnosti od: tehnološkog procesa, organizacije i prirode posla, broja zaposlenih, broja radnih smena, procenjenih rizika, broja lokacijskih odvojenih jedinica, vrste delatnosti. Poslodavac - direktor je dužan da opštim aktom odnosno kolektivnim ugovorom utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlju na radu (čl. 14 Zakona). Za angažovane radnike i mehanizaciju od drugog poslodavca dužnost je poslodavca koji angažuje da obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa Zakonom i važedim propisima. Svako lice koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, se mora upozoriti na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni i da ga odgovorni rukovodilac radova usmeri na bezbedne zone kretanja.. Sva definisana mesta koja predstavljaju opasnost za sve prisutne na gradilištu, se moraju jasno obeležiti i postaviti upozorenja koja ukazuju na mogudnost povređivanja ili zdravstvenih oštedenja (trovanja, gušenja i sl.). Prisustvo ovakvim mestima imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad koja su dobila posebna uputstva za rad na takvim mestima i koja su snabdevena odgovarajudim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu.

9.2. UREĐENJE GRADILIŠTA Zbog svoje rasprostranjenosti granice gradilišta se ne mogu ograditi. U toku izvođenja radova, pored zaposlenih na gradilištu, moguda je prisutnost i drugih lica - učesnika u saobradaju ili onih koji zbog svoje lične potrebe privremeno ili trenutno imaju prisustvo na gradilištu (putnici i druga službena lica). Zbog ovakve mogudnosti moraju se preduzeti sve mere kako bi se obezbedila što veda sigurnost i bezbednost za prisutne. Mesta kod kojih je povedan rizik od povređivanja (iskopi, rad na visini i radovi pri kojima dolazi do nekontrolisanog odletanja čvrstih predmeta - kamenih agregata i krupnije prašne), se moraju obavezno ograditi postavljanjem čvrste i jasno uočljive ograde ili prenosnih stabilnih zavesa. Gradilište se mora urediti tako da zbog neophodnosti odvijanja saobradaja u toku radova, svi učesnici u saobradaju imaju bezbednu traku za kretanje vozila snabdevenu potrebnom signalizacijom upozorenja, opšte opasnosti, ograničenja i usmerivača uz, po potrebi, i svetlosne signalizacije. 80


Odvijanje saobradaja se mora urediti tako da se obezbedi maksimalna bezbednost za sve radnike i ostala lica koja se nalaze na gradilištu, za svo vreme trajanja gradilišta. Gradilište se mora urediti tako da se za sve vreme njegovog trajanja zabrani odvijanje bilo kakvog saobradaja po delu trase koja je u izgradnji. Zabrana se sprovodi u toku 24 časa i obavezujuda je za sve osim vozila i mašina izvođača radova. Šema obezbeđenja radova saobradajnom signalizacijom za vreme izvođenja radova, sastavni su deo posebne projektne dokumentacije. Šeme obezbeđenja radova saobradajnom signalizacijom ima za cilj da definiše način odvijanja saobradaja u zoni izvođenja radova, korišdenje postojede saobradajne infrastrukture, izgradnju potrebnih pristupnih puteva, itd. Rešenje pristupnih puteva i organizacije saobradaja za vreme izvođenja radova izraditi tako da se poštuju mere zaštite okoline. Za kretanje građevinske mehanizacije za vreme građenja koristiti postojede puteve, nove pristupne puteve i delove izgrađene trase. Za pristupne puteve koji izlaze van putnog pojasa izvođač je dužan detaljno razraditi projektom organizacije gradilišta. Svi privremeni pristupni putevi moraju biti pripremljeni za kretanje teške građevinske mehanizacije, stoga je potrebno izvršiti nasipanje i nabijanje drobljenog kamena kao podloge. Ukoliko se na gradilištu, prilikom izvođenja radova, pojave zahtevi za prekid putnog i/ili železničkog saobradaja, način i regulaciju uraditi na osnovu operativnih planova izgradnje koji je svaki izvođač dužan uraditi. Za slučaj da se na gradilištu nalaze iskopi ili prelaz preko podzemnih instalacija, prelazi se moraju uraditi tako da u svakom slučaju predstavljaju punu bezbednost za sva lica koja koriste prelaze u svom kretanju (potpuna statička stabilnost i sa zaštitnom ogradom, ukoliko se radi o dubini vedoj od 0,5 metara). Kod prolaza preko iskopa do 0,5 m dubine, postavljaju se prolazi bez zaštitne ograde minimalne širine 0,8 m, uz dozvoljenu kosinu silaza ne vedu od 30° u odnosu na vertikalu postavljenog prelaza. U slučaju da se na gradilištu pojavi veda količina vode (posle vremenskih nepogoda) istu de izvođač usmeriti ka odvodu. Posle vremenskih nepogoda svi prolazi, prelazi i alternativni prolazi za hitne interventne službe se moraju dovesti u bezbedno i funkcionalno stanje. Prema kategoriji gradilišta i dinamičkom planu na gradilištu postoji potreba za obezbeđenje prostora za skladištenje materijala. Iskopani materijal de se direktno sa iskopa odvoziti na mesto odlaganja a potrebni materijal za izgradnju de se direktno dovoziti na mesto ugradnje. Snabdevanje pogonskim gorivom de se obavljati pokretnim auto cisternama namenjenih za prevoz i točenje goriva. Gradilište de biti snabdeveno auto cisternom za vodu, neophodnom količinom čiste tehničke vode namenjene za potrebu gradilišta i održavanje higijene radnika na gradilištu a bide omogudena upotreba sanitarnih prostorija koje se nalaze na gradilištu. Pri korišdenju vode iz autocisterni za održavanje higijene radnika, koriste se ispusna mesta slobodnim padom s kojim je auto cisterna snabdevena. Korišdenje vode za higijenu radnika u toku rada autocisterne pri čemu je uključena pumpa za stvaranje pritiska je ZABRANJENO. U slučaju povedane prašine u toku izvođenja radova, izvođač de emitere prašine polivati vodom putem auto cisterni za vodu. Na gradilištu je predviđen prostor za smeštaj mašina, uređaja i radniika. Na gradilištu je predviđen prostor koji je snabdeven neophodnom opremom za pružanje prve pomodi. Odgovorno tehničko lice de rukovoditi poslovima pružanja prve pomodi i hitnog izveštavanja u slučajevima ukazane potrebe. Ovim Prilogom se ne uređuju posebne mere zaštite od električne struje. Električni vodovi su van granice gradilišta, postavljeni na propisanim betonskim i čeličnim stubovima na propisnoj visini. Stubovi na kojima je postavljena rasveta su u neposrednoj blizini gradilišta, napajaju se podzemnim provodnicima i u slučaju krajnje nepažnje učesnika, može dodi do njihovog oštedenja. Zbog prisutnosti ove mogudnosti, odgovorni rukovodilac radova de obavezno, za slučaj rada u blizini stubova za rasvete, postaviti radnika koji de davati potrebne informacije o ograničenju kretanja delova mehanizacije koja se nalazi na gradilištu (okretno kretanje, kretanje unazad, iskop, dizanje i utovar materijala, istovar materijala i sl.). U slučaju da pri iskopu dođe do nailaska na podzemne instalacije, radovi se MORAJU ODMAH PREKINUTI I POZVATI NADLEŽNU STRUČNU EKIPU RADI IDENTIFIKACIJE I NASTAVKA DALJIH RADOVA. Nastavak daljih 81


radova je dozvoljen samo uz pismenu saglasnost izdatu od ovlašdene stručne ustanove da ne postoje opasnosti po život i zdravlje zaposlenih. Pismena saglasnost o bezbednosti izdata od stručnog lica, uredno potpisana i overena, čuva se u dokumentaciji šefa gradilišta i predstavlja sastavni deo neophodne dokumentacije za gradilište koja ima trajnu vrednost. U slučaju potrebe, daje se na uvid nadležnoj inspekciji rada i stručnom licu za zaštitu na radu.

9.3. UTOVAR, ISTOVAR I TRANSPORT MATERIJALA I GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE Transport teške građevinske mehanizacije vrši se pomodu šlep prikolice namenjene za transport mašina i ostale mehanizacije. Kada se transport vrši pomodu šlep prikolice (plato prikolice), čija je širina veda od 2,5 m ili kada se transportuje samohodna mašina svojim pogonom a pri tom prelaze gabariti od 2,5 m širine, 4 m visine a da je ukupna dužina (sa vučnim vozilom) veda od 22 m, potrebno je pre seobe - transporta, da se od nadležnih organa pribavi odgovarajuda dozvola pri čemu se radnik koji vrši transport MORA STROGO PRIDRŽAVATI PROPISA O BEZBEDNOSTI SAOBRADAJA. Kod mašina koje imaju obrtni krak (bager), krak mora da bude postavljen po uzdužnoj osi mašine a u pravcu kretanja vozila. Učvršdenje mašine koja se seli za prikolicu mora biti besprekorno i sigurno zašto je lično odgovoran radnik koji vrši seobu i radnik koji upravlja mašinom koja se seli, pri čemu podjednako dele odgovornost za stabilnost sredstva koje se transportuje. Svi radovi na utovaru i istovaru građevinskih mašina ili teških tereta mora da se izvode pod nadzorom ili rukovodstvom poslovođe, iskusnog radnika ili šefa gradilišta ili njegovog operativca. Rad na utovaru i istovaru građevinske mehanizacije i teških tereta zabranjen je za žene i mlađe od 18 godina. Pre početka utovara lice koje rukovodi ovim operacijama je dužno da se uveri u tehničku ispravnost svih delova vozila i priključne prikolice (vučna kuka, signalizacija, vučna ruda i ostali mehanizmi vezani za potpunu sigurnost pri transportu). Za osiguranje tereta od pokreta napred - nazad moraju se uzimati naprave predviđene za te svrhe (suve drvene gredice, daska ili metalni podmetači). Podmetači se postavljaju pod takvim uglom da svojim položajem sigurno sprečava kretanje mašine napred-nazad. Za vreme utovara ili istovara mašine, rukovalac mašine je dužan da ispunjava sve zahteve koje postavlja odgovorno lice određeno za transport ili prijem transportovane mašine. Ukoliko neki delovi transportovane mašine prelaze širinu ili dužinu prikolice ili vozila na koje je utovareno, svi istureni delovi moraju se propisno obeležiti prema Zakonu u bezbednosti saobradaja na javnim putevima. Ako se transport vrši nodu ili pri ograničenoj vidljivosti, svi istureni delovi moraju biti propisno obeleženi svetlosnim signalom. Ako se utovar i istovar tereta vrši ručno na udaljenosti od 60 m, težina tereta koji se prenosi ne sme biti vedi od 50 kg. Ukoliko se teret nosi preko mosta ili skele pod nagibom od 25° ukupna udaljenost od vozila do mesta slaganja, ne sme biti veda od 50 m a staza pod nagibom ne sme biti duža od 10 m. Zabranjeno je ručno prenošenje tereta valjkastog oblika ili tereta koji je u valjkastoj ambalaži ako je teret teži od 30 kg. Pri kotrljanju valjkastih predmeta (tereta) radi utovara u vozilo ili istovara iz vozila, radnici se moraju nalaziti sa obe strane naprave (rampe) koja se koristi pri takvom radu. Ukoliko se kotrljanjeguranje vrši po ravnoj površini, radnici se moraju nalaziti iza predmeta koji se kotrlja. Prevoz boca sa zapaljivim gasovima ili tečnostima u kabini vozila se strogo zabranjuje. Utovar rasutog materijala vrši se pomodu utovarivača u sanduk vozila koji mora uredno biti osiguran od nekontrolisanog otvaranja. Visina utovarenog materijala koji je u rastresitom stanju ne sme prelaziti gornje ivice stranica vozila. 82


Prilikom istovara rastresitog materijala (zemlja, šljunak, kameni agregat, pesak i sl.) strogo je zabranjeno prisustvo radnika na onoj strani na kojoj se vrši istovar (kipovanje). Posle izvršenog istovara, vozač je lično dužan da proveri ispravnost zatvorenih stranica i potpunu spušenost kiper sanduka. Kod same operacije istovara vozač je lično odgovoran za bezbednost i dužan je prethodno da proveri osiguranje sanduka iz kog se materijal kipuje kao i obavezno upozori prisutne radnike da se ukloni na odgovarajudu udaljenost radi bezbednog istovara. Zabranjeno je prevoziti radnike u sanduku vozila bez obzira da li se nalazi ili ne nalazi materijal koji se prevozi. STROGO SE ZABRANJUJE bilo kakvo prevoženje radnika, bilo kojom mašinom ili na bilo kom mestu mašine. Takođe se strogo zabranjuje bilo kakvo zadržavanje radnika u zoni rada građevinske mehanizacije (posebno u zoni u kojoj radi bager, utovarivač i buldozer).

9.4. NAČIN OBEZBEĐENJA MESTA GDE JE POVEĆANA OPASNOST OD POVREDA I OBOLENJA (UVEĆANI RIZIK) Sva mesta na gradilištu koja imaju povedani rizik od nastanka povreda ili oštedenja zdravlja u vezi sa radom, se moraju vidno udopunsko obezbediti. Obezbeđenje mesta sa uvedanim rizikom de se naročito sprovesti u slededim slučajevima: • manipulacioni (radni prostor) građevinskih mašina ili transportnih sredstava (manevarski prostor) na gradilištu i prostor oko postojedih objekata ili delova objekta na gradilištu, • svi iskopi, prolazi, prelazi i mesta gde prolaze podzemne instalacije bilo koje vrste, naročito iskopi dublji od 0,5 m ukoliko su u zoni kretanja radnika, radne mehanizacije i transportnih sredstava, • obavezno ograđivanje svih vrsta iskopa čija je dubina veda od 1 m bez obzira dali su u zoni kretanja ljudstva ili mašina, • ivica kolovoza koja je pod saobradajem u odnosu na gradilište postavljanjem propisnih ograda (vertikalne jasno uočljive, fluorescentne zebre) koja na svojoj gornjoj površini može imati svetlede treptače, • ograđivanje prostora na kome se zbog rada mehanizacije pojavljuje nekontrolisano odletanje čvrstih predmeta, • ZABRANJUJE se prisustvo radnika u granicama rada i okretanja bagera kao i u zoni zglobnog lomljenja (promena pravca kretanja) na utovarivačima, • nestručnim licima se STROGO ZABRANJUJE upravljanje radnim mašinama, el. agregatima i radovima na instalacijama bilo koje vrste, • pravci kretanja vozila i mašina moraju biti obeleženi i jasno definisani, a boravak i zadržavanje radnika na tim pravcima se zabranjuje, • ograđivanje i podgrađivalje iskopa dubljih od 1 m, ukoliko radnici izvode radove na dubini da ne bi došlo do obrušavanja i zatrpavanja radnika, • podgrađivanje iskopa ukoliko u neposrednoj blizini prolazi trasa kojom se kredu vozila i mašine, • davanje odgovarajudeg signala o prestanku rada dok opasnost bilo koje vrste koja može ugroziti živote i zdravlje prisutnih, ne prođe, • upozorenje o OBAVEZNOM korišdenju sredstava lične zaštite koja su data radnicima na upotrebu, • ukoliko pri iskopu dođe do otkrivanja ili nailaska na nepoznati predmet kao i podzemnih kanala, jama, prolaza, radovi se MORAJU ODMAH ZAUSTAVITI, ukloniti sve izvore toplote i plamena, odmah obavestiti nadležne organe, stručne ustanove, ograditi mesto i postaviti tablu upozorenja kojom se STROGO ZABRANJUJE PRISUSTVO I ZADRŽAVANJE bilo kog lica, • za slučaj dužeg trajanja definisanja sumnjivih predmeta ili nedefinisanih šupljina OBAVEZNO se obezbeđuje čuvarska služba, 83


• nastavak radova u slučaju prethodna dva stava je dozvoljen, samo uz pismenu saglasnost nadležnih organa ili stručne ustanove, • ukoliko pri iskopu dođe do pojave sumnjivog gasa ili mirisa, radovi se odmah prekidaju, ZABRANJUJE SE PRISUSTVO RADNIKA i izveštava stručna ustanova koja posle izvršene analize izdaje uverenje o bezbednom nastavku radova ili se radovi moraju nastaviti uz obaveznu primenu zaštitnih sredstava i opreme, • do donošenja akta o proceni rizika, primenjivade se važedi Pravilnici Izvođača, kojima je regulisana zaštita na radu.

9.5. NAČIN RADA NA MESTIMA GDE MOŽE DOĆI DO POŽARA ILI NASTATI DRUGE OPASNOSTI 9.5.1. RADOVI NA ISKOPU UZ POSTOJEĆE INSTALACIJE Pre početka radova na iskopu pregledati teren, skupiti podatke o postojedim instalacijama te od organizacija kojima one pripadaju zatražiti tačne podatke o njihovom položaju. Izvođač radova mora iskop vršiti po uputstvima odgovornog lica nadležne organizacije kojoj instalacije pripadaju, odnosno koje održavaju instalacije. Po potrebi instalacije treba isključiti, blindirati, tj. preduzeti sve mere kako bi se izbegle eksplozije, požari, udar struje, opekotine, trovanja i dr. Pre vršenja iskopa zemlje ili čišdenja zemljom zatrpanih jama, bunara, kanala proveriti da li eventualno nema štetnih, zapaljivih ili eksplozivnih gasova.

9.5.2. SKLADIŠTENJE OPASNIH MATERIJALA Svi materijali, koji mogu izazvati požar i/ili eksploziju, skladištiti prema važedim propisima i obeležiti odgovarajudim znakovima u zavisnosti od vrste opasnosti.

9.5.3. IZVOĐENJE OPASNIH RADOVA Opasnim poslovima kod kojih postoji opasnost od požara su : • Topljenje bitumena Topljenje bitumena izvoditi samo u posebnim kotlovima s poklopcem. Strogo je zabranjeno topljenje bitumena u otvorenim kotlovima i posudama. Radnik ne sme hladne komade bitumena ubacivati u vrelu masu, ved ih mora lagano spuštati kako bi se sprečilo prskanje vrele bitumenske mase. Kod prenošenja bitumena, posude puniti samo do dve tredine visine. Radnici koji prenose bitumensku masu moraju koristiti kožne rukavice, dugu kožnu kecelju, gumene čizme preko kojih su sa spoljašnje strane prebačene nogavice pantalona. Radnici koji vrše razastiranje i nabacivanje bitumena, pored gore navedenih zaštitnih sredstava, obavezno moraju da koriste štitnik za oči i lice. Za gašenje eventualnog požara bitumena, uz mesto topljenja postaviti sanduk sa peskom i lopatu. Zabranjeno je gašenje požara vodom jer postoji opasnost od prskanja vrele bitumenske mase. Motor cisterne, vozila i mašine prilikom pretakanja mora biti ugašen, a vozilo, cisterna i mašina zakočeni. U opasnoj zoni gde postoji opasnost od pretakanja goriva zabranjeno je: • držati otvoreni plamen, • vršiti zavarivanje, • pušiti, • raditi alatom koji iskri, • postavljati nadzemne električne vodove. Prolliveno gorivo obavezno posuti suvim peskom.

84


9.5.4. IZRADA RADOVA ZAVARIVANJA I REZANJA Zavarivanje izvoditi samo po prethodno pribavljenom pismenom odobrenju od radnika odgovornog za poslove zaštite od požara ili ovlaštene osobe organizacije u kojoj se radovi izvode. Za sigurno izvođenje zavarivanja u smislu zaštite od požara, neposredno odgovaraju izvođač i rukovodioc radova, te ovlaštena osoba organizacije na čijem se objektu izvodi zavarivanje.

9.6. PRINCIPI ZAŠTITE PRILIKOM IZVOĐENJA RADOVA 9.6.1. IZVOĐENJE GLAVNIH RADOVA Radovi na građenju mogu se izvoditi samo ako za njihovo izvođenje postoji zakonom propisana tehnička dokumentacija : projekti, statički i drugi proračuni, predmer i predračun i dr. Kod izvođenja radova pridržavati se tehničke dokumentacije za građenje, pravila struke i uputstava za siguran rad pri izvođenju pojedinih radova.

9.6.2. RADOVI NA BETONIRANJU • Betonski radovi vedeg obima na visinama i dubinama mogu se izvoditi samo pod nadzorom odgovornog stručnog radnika i sa stručno osposobljenim zdravstvenim radnicima koji su upoznati sa opasnostima pri takvim radovima. • Pre početka betoniranja svi oštri vrhovi ili ivice sredstava za spajanje pojedinih delova skele koji vire iz oplate i drugih delova drvene konstrukcije skele podviti ili pokriti. • Radovi na betoniranju mogu početi tek posle provere odgovorne osobe na gradilištu u čijem delokrugu rada su ti radovi. On kontroliše je li nosiva skela propisno izvedena i jesu li izvršeni svi potrebni prethodni radovi. • Nasilno skidanje (čupanje) oplate pomodu dizalice ili drugih uređaja nije dopušteno. • Pri klizanju i skidanju oplate pomodu posebnih uređaja za dizanje zabranjeno je stajanje radnika na napravi za prihvat oplate.

9.6.3. MONTAŽNO GRAĐENJE • Montažno građenje izvoditi samo na osnovu posebno izrađenog programa koji mora sadržavati i mere za bezbednost i zdravlje na radu pri svim radovima koji čine motažnu gradnju. Montažno građenje na gradilištu izvoditi samo pod neposrednim nadzorom stručnog radnika u čiji delokrug spada montažno građenje. • Montažno građenje izvoditi uz upotrebu odgovarajudih i za tu srvhu pripremljenih transportnih sredstava i sredstava za dizanje i prenošenje. Montažu mogu obavljati radnici koji su osposobljeni i ispitani za montažno građenje i moraju biti zdravstveno sposobni za takav rad. • Oblici i dimenzije montažnih elemenata moraju biti podešeni za lako i sigurno prenošenje do mesta ugradnje i za sigurno pričvršdivanje na objekat. • Svaki montažni element mora biti na odgovarajudi način vidno i pregledno obeležen u skladu sa programom montažnog građenja. Osim te oznake na elementu mora biti označen i datum izrade i težina elementa. • Montažni elementi na gradilištu moraju biti uredno i pregledno složeni na određenom mestu • Svaki montažni element mora, osim metalnih delova za ugrađivanje i njegovo pričvršdenje na objektu, imati i pomodne metalne delove koji omoguduju sigurno prenošenje i ugrađivanje na mesto montaže. • Montažu elemenata obavljati po određenom planu koji se ne sme menjati bez dozvole rukovodioca u čijem je delokrugu rada montažno građenje. • Pri prenošenju i montaži svakog elementa na objekat, signalista i dizaličar moraju pažljivo pratiti kretanje elementa do mesta ugradnje, uz asistenciju montera koji prihvata element. 85


• Za vreme montaže potrebno je postidi stabilnost pojedinih elemenata s pomodnim sredstvima za vezivanje koja moraju biti tačno određena. • Za vreme dizanja i spuštanja montažnih elemenata na motorno vozilo pomodu dizalice, vozač ne sme biti u kabini vozila. • Za vreme prenošenja i spuštanja montažnih elemenata na vozilo, signalista ne sme stajati na vozilu. • Dok se obavlja montaža elemenata na objekat, monteri moraju biti vezani zaštitnim pojasevima s konopcem. • Pre početka utovara i istovara betonskih elemenata vozač de vozilo zakočiti ručnom kočnicom i menjač prebaciti u najmanju brzinu. • Kod utovara, odnosno istovara betonskih elemenata, treba nastojati da vozilo bude u horizontalnom položaju, a naročito u poprečnom. • Ako se vozilo nalazi na podužnom padu, točkove vozila potkajlovati odgovarajudim sredstvima. • Površine za utovar i istovar nodu moraju biti osvetljene sa najmanje 75 luksa. • Radnik – vozač koji vrši prevoz betonskih elemenata mora biti osposobljen za obavljanje ovakve vrste posla.

9.6.4. ARMIRAČKI RADOVI • Metalne šipke za izradu armature, kao i gotova armatura, moraju biti pregledane i prema dimenzijama složene na tačno određeno mesto na gradilištu, tako da rad sa armaturom ne uzrokuje opasnost za radnike. • Ispitivanje, sečenje i savijanje armature mora se obavljati tačno prema detaljima armature. • Istezanje i ravnanje armature obavljati samo pomodu odgovarajudih uređaja, naprava i alata da prilikom kidanja i drugih eventualnih nezgoda ne bi došlo do povređivanja radnika. Te radove obavljati na tačno određenom mestu na gradilištu ili u određenom pogonu, uz preduzimanje odgovarajudih zaštitnih mera.

9.6.5. TESARSKI RADOVI • Oštri tesarski alati (sekire, testere i dr.) moraju pri transportu biti na odgovarajudi način pokriveni radi zaštite radnika od povreda. • Rukovanje mehanizacijom, mašinama i alatima za obradu drveta na gradilištu poveriti samo kvalifikovanim i za to posebno obučenim radnicima koji su upoznati s opasnostima pri radu sa takvim sredstvima. • Drvenu građu posle svakog korištenja na gradilištu pregledati, izvaditi eksere, okov i dr. I složiti je. Samo tako uređena građa može se koristiti za naredne tesarske radove.

9.6.6. IZRADA POMOĆNIH KONSTRUKCIJA SKELA I PODUPIRAČA SKELE • Pod skelama se podrazumevaju pomodne konstrukcije koje služe za obavljanje radova na visini vedoj od 1,5 m iznad tla. Skele moraju biti izrađene i postavljene prema projektima koji sadrže dimenzije skele i svih pripadajudih sastavnih elemenata, sredstava za međusobno spajanje sastavnih elemenata, način pričvršdenja skele za objekat, odnosno tlo kao i uputstvo za montažu i demontažu. • Za tipske skele s atestom o sigurnosti i upotrebljivosti skele, projekte dati tako da osiguravaju potpunu sigurnost radnika na radu. • Projekti skele moraju biti overeni od strane projektanta skele, a odgovorna lica projekte moraju čuvati na gradilištu.

9.6.7. OSNOVNA UPUTSTVA ZA SKELE Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i demontirati samo stručno obučeni radnici, zdravstveno sposobni za rad na visini i to pod nadzorom određenog stručnog lica na gradilištu. Ako se pri postavljanju skele naiđe na električne vodove ili druge prepreke, odgovorno lice mora obustaviti rad i preduzeti kod nadležne organizacije isključenje električne energije, odnosno otklanjanje prepreke. 86


Za povezivanje pojedinih elemenata, upotrebljavati samo tipska sredstva ili sredstva predviđena važedim standardima. Povezivanjem pojedinih elemenata skele u konstruktivnu celinu, ne sme se umanjiti njihova predviđena nosivost. Elemente poda skele pre upotrebe pažljivo pregledati. Oštedeni, odnosno dotrajali elementi se ne smeju ugrađivati. Elementi poda u potpunosti moraju ispunjavati prostor između nosedih stubova skele. Udaljenost poda skele od objekta ne sme biti veda od čiste širine poda skele, odnosno ne sme biti manja od 80 cm. Zaštitna ograda na skeli mora biti minimalne visine 100 cm, mereno od poda skele. Razmak elemenata popune zaštitne ograde ne sme biti vedi od 30 cm. Pri dnu zaštitne ograde mora se postaviti puna ivična zaštita visine najmanje 20 cm. Umesto podužne popune od dasaka, za ispunu zaštitne ograde može se koristiti žičana mreža sa otvorima okaca najviše 2x2 cm. Na svaki nivo skele mora biti izrađem siguran pristup, odnosno silazak. Skele na građevinskim objektima postavljene neposredno pored ili iznad saobradajnica moraju biti na spoljašnjoj strani po celoj dužini i visini prekrivene prekrivačima koji sprečavaju padanje materijala u dubinu. Određeno stručno lice na gradilištu mora najmanje jednom mesečno, a naročito posle vremenskih nepogoda, prepravki ili oštedenja, prekontrolisati ispravnost skele. Provera ispravnosti skele upisuje se u kontrolnu knjigu skele, uz overu odgovornog lica na gradilištu. Prilikom korišdenja skela u svemu se pridržavati mera za bezbednost i zdravlje na radu.

9.6.8. PODUPIRAČI Kod izvođenja nosede skele naročitu pažnju treba obratiti elementima veza i solonaca. Ako se za podupirače koristi obla građa njihov prečnik ne sme da bude manji od 80 mm. Podupirači oplate za betoniranje nosedih ploča i betonskih nosača mogu se sastaviti od najviše dva komada drveta s tim da mesto sastava ne sme biti u srednjoj tredini dužine podupirača. Veza nastavka mora biti u saglasnosti sa važedim tehničkim propisima. Kvalitet materijala koji se koriste kao podupirači mora odgovarati važedim standardima.

9.7. NAČIN OBAVEŠTAVANJA RADNIKA O OPASNOSTIMA U TOKU RADA Za sve vreme trajanja radova na gradilištu de se odvijati saobradaj nesmanjenim intenzitetom ali uz obavezno ograničenje brzine kretanja vozila u saobradaju. Pored opasnosti za prisutne radnike od saobradajnih vozila na gradilištu se mogu javiti i druge opasnosti sa kojima radnici moraju biti upoznati a za slučaj nemogudnosti obeležavanja prisutne opasnosti tehničkim sredstvima zaštite, radnicima se MORAJU obezbediti adekvatna sredstva lične zaštite. Data sredstva lične zaštite radnici MORAJU koristiti u toku trajanja radnog vremena. Zbog stalne prisutnosti opasnosti od mogudih povreda na radu, obaveza svih je da se posebna pažnja obrati problemu obaveštavanja obaveznoj poslušnosti svih koji se nalaze na gradilištu. Na gradilištu mogu biti angažovani samo oni radnici koji su prošli kroz teoretsku obuku koju de izvršiti stučno lice za bezbednost i zdravlje na radu i praktičnu obučenost za koju je zadužen neposredno šef gradilišta sa svojim najbližim saradnicima. Ukoliko bilo koji radnik angažovan na gradilištu primeni ili naiđe na opasnost koja može ugroziti bezbednost i zdravlje prisutnih radnika, dužan je da ODMAH bez oklevanja o istom izvesti šefa gradilišta koji de preduzeti potrebne mere ili odmah izvesti stručno lice za bezbednost i zdravlje na radu. Stručno lice de ODMAH po prijemu izveštaja šefa gradilišta da postoji povedana opasnost, izvršiti uvid u postojedu opasnost pri čemu može privremeno obustaviti radove i o istom odmah pismeno izvestiti poslodavca - direktora. Ukoliko direktor i pored zabrane rada naloži zaposlenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada (čl. 40 Zakona). Svi radnici de o prisutnim opasnostima i njihovoj daljoj dužnosti u vezi sa opasnošdu, biti usmeno obavešteni a za slučaj prisutnosti opasnosti koja može dovesti do kolektivne ugroženosti života i zdravlja i pismenim putem. 87


Pojedinačne opasnosti se mogu najavljivati i zvučnim signalom (kretanje vozila ili mašine unazad) isprekidani zvuci za svo vreme kretanja. Prestanak opasnosti neprekidnim zvučnim signalom u trajanju do 30 sekundi. Obrtna kretanja bagera se najavljuju povremenim isprekidanim zvučnim signalom ili prisutni radnik upozorava prisutne na opasnost. Prisutni radnik zadužen za pradenje rada bagera je dužan da signalima daje upozorenje rukovaoca o dužini i dubini zahvata strele bagera. Ako pri radovima dolazi do odletanja čvrstih predmeta (razbijanje betona) zabranjuje se prisustvo radnika u blizini radova. Ako je neophodno prisustvo radnika, delovi gradilišta na kome se javljaju ove opasnosti se ograđuje ogradom, a prisutni radnici obezbeđuju adekvatnom zaštitnom opremom (šlem za glavu sa providnim vizirom, zaštitnom rukavicom, obudom i zaštitnom kožnom kamašnom za zaštitu podkolenice).

9.8. RAD MEHANIZACIJE, POTENCIJALNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI IZVOĐENJU RADOVA Angažovanje mehanizacije zavisi od projektovanih radova koji se moraju izvršiti na gradilištu. Shodno potrebama planira se mehanizacija koja se na gradilištu doprema putem vučnog vozila (plato prikolica) ili ukoliko je neophodnoj mehanizaciji dozvoljeno učešde u saobradaju i udaljenost gradilišta nije velika ličnim učešdem u saobradaju (grejderi, utovarivači i bageri točkaši). Organizaciju transporta i preduzimanje svih neophodnih mera zaštite na radu i zaštite u saobradaju i obezbeđenje pratede dokumentacije, vrši odgovarajuda služba koja rukovodi organizacionom jedinicom mehanizacije. Upravljanje motornim vozilom koje vrši vuču prikolice na koju je natovareno sredstvo (mašina ili uređaj), može vršiti samo dobro obučeno lice za te poslove koje je odgovorno za sigurnost i učvršdenje transportnog sredstva.

9.8.1. DIZEL ELEKTRO AGREGAT Za potrebe napajanja električnom energijom gradilišta gde nije mogude priključenje na el. energetsku mrežu, koristi se prenosni el. agregat potrebne snage. Električna energija se koristi za pokretanje elektro uređaja i alata neophodnh za rad na gradilištu. Crpna pumpa za izbacivanje podzemnih voda koje su najčešdi potrošač struje (trofazni motori) ujedno su najugroženija mesta i kod njihovog rada se moraju preduzeti sve neophodne mere zaštite od dejstva električne struje. Dizel el. agregat u sklopu svoje opreme mora biti snabdeven svim zaštitnim uređajima protiv visokog napona i dodira (sklopke, utikači, preklopnici, zaštitno uzemljenje mernim instrumentima i gumenim prekidačem). Postavljanje agregata rukovanje istim i puštanje u rad, mora biti povereno isključivo licu elektro struke koje je stručno osposobljeno za sve poslove rada sa strujom visokog napona. Učvršdivanje agregata i njegovo puštanje u rad mora biti uz obavezno prisustvo stručnog lica koje de pre puštanja u rad izvršiti svu nepohodnu kontrolu ispravnosti i povezanosti instalacije sa izvorom energije kao i njegovog uzemljenja i povezanosti sa zaštitnin napravama (uzemljivač). Kod svakog startovanja motora, sve zaštitne naprave se moraju strogo pregledati i iskontrolisati. U slučaju da se nastavak radova izvodi posle pauze koja traje duže od jednog dana, provere se vrše korišdenjem neophodnih mernih instrumenata kojim se potvrđuje bezbednost rada el. Energetskog agregata. Uzemljivač agregata mora biti propisno sproveden. Korišdenja jednog uzemljivača za više agregata je STROGO ZABRANJENO. NAJSTROŽE JE ZABRANJENO korišdenje bilo kakve postojede instalacije ili delova instalacije za uzemljivač. Puštanje u rad i korišdenje agregata bez postavljenog propisnog uzemljivača je NAJSTROŽE ZABRANJENO. Instalacija kojom se prenosi električna energije mora biti bez oštedenja i iz jednog dela, postavljena tako da preko nje ne prelazi u direktnom dodiru nikakav teret ni radnici koji rade na gradilištu. Ukoliko se kablovi postavljaju pod zemlju, moraju biti izrađeni od propisnog materijala namenjeni za te namene, propisno zaštidenih od oštedenja i postavljenih u specijalne vodove za kablove - kablovice. Za slučaj da se prenos vrši nadzemnim vodovima isti moraju biti postavljeni na propisane stubove koji moraju

88


omoguditi najmanje visinu od 4,5 m iznad površine gradilišta na najnižoj tački prenosnika uz dopunsko upozorenje o dozvoljenoj visini koje mora biti jasno uočljivo za sve učesnike na gradilištu. Tabla upozorenja OPASNO PO ŽIVOT - VISOKI NAPON se postavlja uz sam agregat pored odvodnog voda koji je priključen na agregat. Rukovanje nestručnim licima agregatom i uređajima koji koriste energiju proizvedenu u agregatu je NAJSTROŽE ZABRANJENO. Pristup nezaposlenim licima izvoru energije (agregatu) se NAJSTROŽE ZABRANJUJE.

9.8.2. BAGER Pre nego što bager uđe na gradilište, potrebno je da se izvrši ispitivanje njegove stabilnosti. Za rad, bager, je potrebno da se postavi na isplaniranu površinu i da se učvrsti radi izbegavanja nepredviđenog i neželjenog pomeranja. Za učvršdenje se koriste specijalni podmetači koji su ugrađeni na samu mašinu. Posle snabdevanja sa gorivom motor treba obavezno i brižljivo da se izbriše. Zabranjeno je da se kod provere nivoa rezervoara koriste otvoreni plamen i da se puši, da se raznose zapaljivi ugarci (vatra) u neposrednoj blizini bagera i da se osmatra bager sa primenom buktinje za osvetljenje. Ustaljena pravila ne dozvoljavaju da se prolazi i da se bilo ko nalazi između zida rova i bagera, ispred strele, kašike na ivici rova, da se strana lica nalaze u radijusu dejstva strela bagera plus 5 metara (opasna zona). Rastojanje između kabine bagera sa dubinskom kašikom treba da bude do granice prizme klizanja zemljišta jedan metar. Pri radu sa bagerom BAGERISTI JE ZABRANJENO: • da menja raspon strele sa napunjenom kašikom, • da stavlja u pogon mehanizme za okretanje za vreme kopanja kašikom, • da izvodi regulisanje kočnica zupčanika, čišdenje kašike i dr. pri dignutoj korpi. Utovar zemlje ili bilo kog rastresitog ili kamenog materijala u kamion treba da se izvodi sa strane ili odnazad a nikako preko kabine vozila. Pri utovaru vozač kamiona dužan je da izađe iz kabine i da sačeka utovar na bezbednom mestu, odnosno rastojanju. Spuštanje bagera niz padove sopstvenim hodom bagera, dozvoljava se samo prvom brzinom kretanja uključenom spojnicom i motorom. ZABRANJENO ZADRŽAVANJE U ZONI KRETANJA BAGERA. Pre nego što počne sa radom, bagerista mora da označi zvučnim ustaljenim signalom koji se dobro čuje. Ako se na bageru otkriju u toku rada kvarovi koji ugrožavaju sigurnost u radu, rad bagera mora da se zaustavi sve dotle dok se kvar ne otkloni. Ako u toku rada bagerista primeti ljude u opasnoj zoni, obavezan je da ih upozori - opomene pa ako i pored njegove opomene ljudi ostanu u opasnoj zoni, mora se zaustaviti rad bagera sve dotle dok se ljudi ne sklone iz opasne zone bagera. Za vreme rada bagera zabranjuje se: • zadržavanje ljudi na bageru, • izvođenje bilo kakvih popravki podmazivanja ili podešavanja bagera, • penjanje na bager ili silaženje sa bagera, • odvradanje pažnje bageriste nepotrebnim razgovorom, • puštanje drugih lica u kabinu bagera a naročito dece, • po završenom radu, bagerista je dužan da bager smesti na bezbedno mesto, da spusti kašiku na zemlju i isključi sve mehanizme kao i mehanizam za zabravljene obrtne platforme.

9.8.3. BULDOZER Eksploatacija buldozera mora strogo da odgovara uputstvima proizvođača za svaki tip ili marku mašine. Motor mašine može da pali samo rukovalac ili pomodnik pod njegovom kontrolom. Pre nego što pristupi paljenju motora mašine, rukovalac mora da se uveri da ručica menjača brzine se nalazi u neutralnom položaju, odnosno da je spojnica na siguran način isključena. Posebna pažnja kod buldozera mora da se posveti stalnom proveravanju učvršdenja noža za držač. 89


Prilikom snabdevanja gorivom, zabranjeno je da se puši i da se služi vatrom. Za vreme hladnih dana, zabranjeno je da se motor zagreva plamenom. Za slučaj da dođe do požara, treba da se gasi zasipanjem peskom ili nekim drugim pogodnim sredstvima, a nikako ne sme da se poliva vodom. Mašinista je dužan da vodi računa da se između buldozera i priključnih mašina niko ne nalazi. U protivnom dužan je da zaustavi mašinu sve dotle dok se lice ne ukloni. Za vreme rada mašine zabranjeno je da se skače sa mašine i penje na mašinu, da se stoji na priključnim uređajima, branicima, gusenicama i sl. Za vreme rada motora zabranjeno je da se mašina snabdeva gorivom i mazivom kao i da se obavljaju bilo kakve popravke na mašini. Podmazivanje i remont buldozera treba da se obavlja kada je motor ugašen i kad ne radi a raonik je spušten na zemlju, podmazivanje u pokretu, regulisanje i bilo kakve popravke se ne dopuštaju. Pre nego buldozer krene sa mesta, rukovalac je dužan da se uveri da u blizini nema ljudi ili bilo kakvih predmeta na gusenicama. Zabranjeno je da se izvodi spuštanje buldozera po terenu sa nagibom vedim od 45°, zadržavanje na padovima sa podignutim nožem. Pri kretanju buldozera uz nagib neophodno je da se pazi na nož, da ne dodiruje dno. Za vreme kretanja buldozera na javnim putevima, moraju se poštovati saobradajni propisi odnosno mora se voditi briga o bezbednosti saobradaja na javnim putevima. Po lošem putu sa mestimičnim rupama dozvoljava se kretanje buldozera samo pod prvom i drugom brzinom. U slučaju da se nešto na mašini polomi ili da se mašina iz bilo kojih razloga zaustavi, treba da se obeleži crvenim zastavicama a preko nodi i u vreme smanjenje vidljivosti, obeleži crvenim svetlima (fenjerima). Ne dozvoljava se kretanje buldozera preko mostova manje nosivosti od 15 tona. Pre silaska sa mašine, ručica menjača treba da se stavi u neutralni položaj ili na siguran način da se isključi spojnica (kvačilo).

9.8.4. GREJDER Sa grejderom mogu da rukuju samo lica starija od 18 godina kvalifikovana i obučena za upravljanje grejderom. Kod grejdera kao i kod drugih mašina je zabranjeno kretanje i zadržavanje ljudi u zoni delovanja (opasna zona) mašine. Za vreme rada grejdera zabranjeno je skakanje sa istog ili na njega. Zabranjeno je zadržavanje i prevoz drugih lica na grejderu izuzev rukovaoca. To je izuzetno dozvoljeno licima koja se obučavaju za rukovaoce (učenici) kao i stažistima na grejderu. Pored navedenog za grejder važe sva poravila data za bagere i buldozere te ih treba primenjivati.

9.8.5. VALJCI, VIBROVALJCI, VIBRONABIJAČI, ROVONABIJAČI I DR. Sva pravila koja su data za motore sa unutrašnjim sagorevanjem mogu se primeniti i na ove mašine. Posebnu pažnju treba posvetiti motornom valjku kada radi na sabijanju asfaltne mase. Nije dozvoljeno da radnik pred valjkom ručno briše točkove sa vodom ili bilo kojom tekudinom. Ovo pranje i brisanje točkova pegli valjka, mora se uraditi tako da ono bude pomodu uređaja montiranih na samom valjku.

9.8.6. MOTORNA VOZILA Opravka vozila mora se vršiti na zato određenom mestu (radionica, posebna prostorija). To mesto mora biti opremljeno svim potrebnim uređajima i napravama (kanalima za pregled, dizalicama, stalkovima za okretanje) alatima i drugim sredstvima za izvođenje radova. Manje opravke mogu se vršiti i van određenog mesta za opravke. Za vreme opravke snabdevanje vozila gorivom i mazivom, motor vozila mora biti van pogona. Za vreme opravke na upravljač se mora staviti tablica sa natpisom NE PUŠTAJ MOTOR U POGON LJUDI RADE. Za vreme pozidanja vozila pomodu uređaja sa hidrauličnim ili elektromehaničkim pogonom odnosno dizalicom, na dizalici se mora staviti tablica sa natpisom NE DIRAJ, POD VOZILOM SU LjUDI. Vozilo se pre postavljanja na mesto opravke u radionici mora očistiti i oprati. Vozilo se za vreme opravke mora zakočiti ručnom kočnicom i uključiti na najmanji prenos. Pri opravkama kočnica, moraju se upotrebiti sigurne kočne naprave. Ako se opravkama skidaju točkovi, moraju se kod osovina skinuti točkovi, staviti nogari (stalak) a 90


ispod na skinute točkove sigurni podmetači. Pri skidanju ili postavljanju gibnjeva ili pri izvođenju drugih vedih opravki, vozilo se mora obezbediti od pada, požara i eksplozije. Teretno vozilo sa automatskim istovaranjem tereta, mora biti obezbeđeno od spontanog podizanja i spuštanja sanduka. Stranice teretnog vozila sa automatskim istovarom tereta, moraju biti obezbeđeni od spontanog otvaranja. Pod karoserije vozila sa automatskim istovarom tereta, mora biti ravan i gladak. Kod opravke teretnog vozila sa automatskim istovarom tereta, mora se ispos podignute karoserije postaviti sigurni podupirač. Ako se opravka vrši ispod vozila, vozilo se mora postaviti na čvrste oslonce. Za vreme takvog rada, mora biti sprečeno isticanje goriva iz rezervoara i vode iz hladnjaka, ulja iz motora, i elektrolita iz akumulatorske baterije. Prenos delova vozila teži od 30 kg mora biti mehanizovan. Pre skidanja motora, menjača, hladnjaka i prednjeg mosta i drugih delova koji su sastavni deo sistema za rashlađivanje ili podmazivanje vozila, mora se prethodno iz njih ispustiti ulje u sudove namenjene za tu svrhu. Puštanje motora vozila u rad, ručica menjača stavlja se u neutralni položaj a motor se pušta u rad pomodu startera. Ručno puštanje motora u rad sme da vrši samo vozač i njegov pomodnik. U krugu preduzeda i u radnoj prostoriji, vozilom smeju upravljati samo lica koja imaju vozačku dozvolu za upravljanje vozilom odgovarajuIe kategorije. Brzina kretanja vozila u krugu preduzeda ne sme biti veda od 10 km/čas a u radnim prostorijama od 5 km/čas. U preduzedu mora postojati plan kretanja vozila sa podacima o dozvoljenim i zabranjenim pravcima, ulazima, izlazima i krivinama i tad plan mora biti istaknut na vidnom mestu u krugu preduzeda. Ispitivanje kočnice vozila pri radu motora, vršide se uređajima za ispitivanje. Pranje vozila pomodu creva na otvorenom prostoru, mora se vršiti na mestu dovoljno udaljenom od neizolovanih provodnika struje, odnosno električnih uređaja pod naponom. Stepenice i podloge po kojima se radnik krede pri ručnom pranju vozila, moraju imati hrapavu površinu. U vreme pranja vozila, radnik mora biti opremljen odgovarajudim zaštitnim sredstvima (gumene čizme, gumene rukavice i kecelje). Ako se pak pranje vozila vrši posebnim uređajima (mehanizovano pranje) izvori svetla, provodnici struje i pogonski uređaji moraju biti hermetički zatvoreni. Za vreme mehanizovanog pranja vozila, radnik koji rukuje uređajima za pranje vozila, mora biti zaštiden od vlage. Stavljanje i skidanje guma sme se vršiti na suvom i čistom mestu. Pre skidanja guma sa naplatka, vazduh iz unutrašnje gume mora se potpuno ispustiti. Skidanje guma mora se obavljati za to određenim alatom. Gume se ne smeju postavljati na zarđao, ulubljen, napukao ili hrapav naplatak. Punjenje gume na skinutom točku sme se vršiti samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke. Ako se akumulatorske baterije prevoze kolicima, prethodno se moraju obezbediti od pomeranja odnosno prolivanja kiseline. Pri ručnom prenosu akumulatorskih baterija, moraju se preduzimati mere predostrožnosti protiv prolivanja elektrolita na odelo ili obudu radnika. Pri skidanju, prenosu, punjenju, opravci i drugom sličnom radu sa akumulatorskim baterijama, moraju se preduzeti odgovarajude mere protiv prolivanja elektrolita po telu, obudi i odelu radnika. Alat, naprave, mašine i ostali predmeti koje radnici upotrebljavaju na radu pri opravci i održavanju vozila, moraju biti ispravni.

9.8.7. UTOVARIVAČ Utovarivač kao radna mašina služi da svojom utovarnom lopatom obavlja sve radove za gradilište pri čemu nede ugroziti ličnu bezbednost rukovaoca i ostalih zaposlenih na gradilištu. S obzirom da se radi o vrlo mobilnoj radnoj mašini koja često učestvuje i u saobradaju pri svojoj selidbi od gradilišta do gradilišta, važedi su i ostali zakoni koji regulišu bezbednost u saobradaju kod radne mašine. Pored osnovne radne operacije - utovara, može se koristiti i u ostale svrhe (prenos rasutog materijala na manjoj udaljenosti u okviru granice gradilišta, površinski iskopi), čišdenje i planiranje terena, prenos tereta u okvirima gabarita svoje utovarne kašike, vučna mašina u slučaju neophodne pomodi izvlačenja zatrpavanju rovova, propusta, kanala i dr.). Pored neophodne kvalifikacije, dobre obučenosti rukovalac utovarivača mora posedovati i poznavanje saobradajnih propisa. Upravljanje utovarivačem nestručnim licima kao i njegov rad u neposrednoj blizini radnika u zoni njegovih manipulativnih pokreta je NAJSTROŽE ZABRANJENO. Zbog svoje specifične konstrukcije (zglobnog lomljenja na sredini svoje dužine) NAJSTROŽE JE ZABRANJENO BILO 91


KAKVO ZADRŽAVANJE RADNIKA uz mašinu u toku njenog rada kao i ostavljanje mašine sa podignutom korpom iznad površine zemlje. Po završetku radova utovarivač se mora parkirati na način koji de obezbediti bilo kakvo nekontrolisano kretanje na dovoljnoj udaljenosti od iskopa i van terena koji može u slučaju vremenskih nepogoda prouzrokovati njegovo klizanje. Prevoz radnika, upotreba utovarivača za dizanje radnika na visinu vedoj od 1 m i boravak radnika ispod podignute kašike je NAJSTROŽE ZABRANJENO. Korišdenje utovarivača za dizanje i spuštanje tereta koji je okačen bilo kojim užetom a da fabrički ne postoji ugrađena odgovarajuda naprava za vešanje tereta je STROGO ZABRANJENO. U slučaju postojanja fabrički ugrađenih uređaja za kačenje tereta, vešanje se može vršiti samo atestiranim čeličnim užadima jačine i u granicama atestirane težine uređaja za kačenje. Prevoz zakačenog tereta koji visi nije dozvoljen. Za način kačenja tereta, određivanja težine tereta i stabilnosti kao i upotreba užadi i njihovog vezivanja, važe sve odredbe Pravilnika o radu sa dizalicama. Rad sistema za zaustavljanje utovarivača se mora redovno kontrolisati a kod svakog poremedaja se mora intervenisati dovođenjem u ispravno stanje. Utovarivaču čiji je sistem za zaustavljanje i upravljanje neispravan, STROGO SE ZABRANJUJE RAD. Pored rukovaoca u kabini utovarivača se ZABRANjUJE bilo čije prisustvo bez obzira da li mašina radi ili se samo krede po gradilištu.

9.8.8. MAŠINA ZA POSTAVLJANJE ASFALT BETONA – FINIŠER Finišer kao radna mašina služi za postavljanje - razastiranje asfaltne mase. Spada u grupu samohodnih radnih mašina koja se asfaltnom masom snabdeva iz kiper vozila. Istovar mase se iz vozila kipovanjem vrši u prihvatni prostor finišera da bi se čeličnom transportnom lančastom trakom transportovala do čeličnih pužnih transportera koji se automatski uključuju po potrebi i koji razastiru masu na predviđenu širinu i debljinu. Iza čeličnih pužnih transportera nalaze se čelične vibracione ploče koje sveže položenu masu vibracijama sabijaju. Svojim prednjim delom preko čeličnih valjaka oslanja se na točkove transportnog kiper vozila, gurajudi ga obezbeđuje brzinu kretanja vozila koje istovara masu u prostor za prijem mase. Finišerom rukuje stručno lice obučeno i osposobljeno lice koje ne sme biti mlađe od 18 godina. Pored rukovaoca finišera u toku izvođenja radova neophodno je prisustvo određenog broja fizičkih radnika kao i radnika koji vrši nadzor rada elektronike - poslovođa. S obzirom da se radi o vrlo specifičnoj radnoj mašini koja u toku svog rada izvodi više radnih operacija uz prisustvo radnika a najčešde i pod saobradajem, neophodne su posebne mere zaštite i to: • rukovanje može vršiti samo zdravstveno sposobno lice, obučeno i osposobljeno lice starije od 18 godina, • radnici koji rade u neposrednoj blizini finišera pored zdravstvene sposobnosti, obučenosti i starosti koja ne sme da bude ispod 18 godina, moraju biti snabdeveni i propisnom opremom za rad sa betonom i pod saobradajem, • najstrožije je zabranjeno bilo kakvo stajanje radnika u prostoru za smeštaj mase finišera dok je pogonski motor finišera u radu, • popravka i bilo kakva intervencija radnika na sistemima za prenos, transport i razastiranje betona je najstrože zabranjeno, • intervencija i postavljanje ručnog alata u zoni kretanja pužnih prenosnika i trakastih transportera je strogo zabranjeno, • popravku i otklanjanje kvarova mogu izvoditi samo specijalizovana lica za te poslove. Bilo kakve popravke i intervencije nestručnim licima se strogo zabranjuje, • u slučaju istovara betona, kad dođe do otkaza otvaranja stranice vozila, prisustvo radnika ispod istovarne kecelje je najstrože zabranjeno, • bez dopunskog i potpunog osiguranja od nekontrolisanog kretanja uređaja za istovar mase a u zoni kretanja uređaja najstrožije je zabranjeno prisustvo svim radnicima bez obzira na njihovu osposobljenost,

92


• rukovalac je u obavezi da dnevno vrši vizuelni pregled mašine posebno njenih vitalnih i transportnih elemenata, • boravak radnika na mašini nije dopušten osim povremenog boravka radnika koji vrši nadzor nad radom elektronike, • u slučaju izvođenja radova pod saobradajem, obavezno se obezbeđuje i ručno regulisanje saobradaja, uz primenu odgovarajude saobradajne signalizacije, • ukoliko na radnoj mašini iz bilo kog razloga nisu postavljeni zaštitni uređaji na prenosnicima snage (svi rotirajudi delovi) puštanje u rad mašine je najstrože zabranjeno, • pri svakom istakanju fluida pod pritiskom radna mašina se mora zaustaviti i dopunsko obezbediti, • ugradnja i zamena delova koji su pod pritiskom isključivo se može vršiti samo uz upotrebu originalnih i proverenih od strane proizvođača, • za sva nepredviđena dešavanja, šef gradilišta i rukovalac de odmah izvestiti stručno lice za bezbednost i zdravlje na radu koje je dužno preduzeti neophodne mere u cilju zaštite svih zaposlenih.

9.8.9. HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI ALATI ZA SEČENJE I RAZBIJANJE BETONA Alati za razbijanje ili sečenje betona (pištolji) imaju specijalnu namenu pri čemu koriste specijalne alate i pogonsku snagu od drugog agregata u zavisnosti od vrste alata. Zbog prisutnosti povedanog rizika, svih alati i prenosnici snage (creva i cevi za vazduh ili ulje) moraju posedovati odgovarajudu ispravu kojom se dokazuje njihova namena i izdržljivost na neophodni pritisak. Rukovanje i održavanje ovih alata se MORA vršiti isključivo po UPUTSTVIMA PROIOZVOĐAČA. Svaka naknadna rešenja ili upotreba dopunskih alata bez odobrenja i obezbeđenja javne isprave se NAJSTROŽE ZABRANJUJE. Prisustvo nezaposlenih radnika u toku rada ovih alata u neposrednoj blizini je STROGO ZABRANJENO. Rukovanje ovim alatima je dozvoljeno stručno osposobljenim licima koji moraju biti stariji od 18 godina i da poseduju uverenje o zdravstvenoj sposobnosti. Popravka alata je dozvoljena samo stručnim licima a njihovo održavanje i preglede vrši rukovaoc pre svakog startovanja. Mesečne preglede vrši stručno lice i rukovaoc a periodične, ovlašdena stručna ustanova. Ukoliko se radi sa ručnim alatom, rukovaoc je dužan da u toku rada primenjuje dopunsku ličnu zaštitu ruku, nogu i očiju (antivibracione rukavice, štitnici za uši, cipele sa čeličnom kapom, providne naočare i zaštitu podkolenica). Odlaganje i uskladištenje ručnih alata je dozvoljeno samo pri potpunom prestanku napajanja potrebnim fluidom i razvezivanja napojne instalacije. Svako bilo kakvo oštedenje napojne instalacije se mora prijaviti i ista ODMAH zameniti sa novom i adekvatnom, po uputstvu proizvođača. Pričvršdivanje napojne instalacije je dozvoljeno samo putem propisanih mehaničkih i poluautomatskih spojki koje moraju biti originalne. Upotreba priručnih sredstava za pričvršdenje je STROGO ZABRANJENA. U slučaju neophodnosti dužeg i neprekidnog rada, moraju se obezbediti radnici u više smena pri čemu je neophodna češda pauza i odmaranje rukovaoca od uticaja buke i vibracija.

93


9.9. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU NA NEKIM GLAVNIM RADOVIMA ISKOP ZEMLJE SA DIVLJE DEPONIJE Pri iskopu zemlje sa divlje deponije, postoji opasnost od mašina koje obavljaju iskop. S toga je zabranjeno kretanje u radijusu dejstva bagera kao i kretanje iza kamiona. Postoji opasnost i od pada u rupu iskopa koju nije mogude obezbediti u toku samog iskopa. Obavezno je obezbediti iskop nakon završetka radova na iskopu i odvoženju materijala sa divlje deponije. IZRADA ŠIPOVA Pri izradi šipova postoji opasnost od mašina u čijoj se blizini obavljaju radovi, kao i od otkačinjanja elemenata zaštitinih kolona i kontraktorskih cevi pri iskopu i betoniranju. IZRADA NAGLAVNIH GREDA Prilikоm iskоpа zа nаglаvnu grеdu u оkоlini i rаdnоm rаdiјusu bаgеrа nе smе biti lјudi. Iskоp zа nаglаvnu grеdu sе mоrа prаvilnо оbеlеžiti i оbеzbеditi kаkо nе bi nеkа оd mаšinа ili radnik upаli unutrа. Strаnicе iskоpа sе mоrајu оbеzbеditi оd оbrušаvаnjа ukоlikо sе rаdi о dublјеm iskоpu. Zabranjeno je kretanje radnika ispod pokretnog tereta (prilikom montaže oplate). Pri krajcovanju šipova uvek se smenjuju dva radnika kako ne bi došlo da zamora radnika i povređivanja. Rаdnici nа krајcоvаnju šipоvа sе mоgu pоvrеditi оd nеprаvilnоg i nеprеdvidivоg оdlаmаnjа bеtоnа оd mаsе šipа zato je neophodno da nose zaštitne naočare. IZRADA STUBOVA Pоstојi оpаsnоst оd pаdа sа visinе јеr sе rаdi nа visini i dо 7 mеtаrа. Pоštо su stubоvi visinе dо 7 i više mеtаrа, skеlа sе оbеzbеđuје zаštitnоm оgrаdоm proizvođača Doka. Rаdnici su оbаvеzni dа sе, nа pоziciјu nа kојој trеbа dа rаdе, pеnju sа unutrаšnjе strаnе tоrnjеvа. Zа vrеmе rаdа mаšinа nikо оd rаdnikа nе smе biti u rаdiјusu dеlоvаnjа mаšinе, tо sе pоsеbnо оdnоsi nа rаd аutо dizаlicе. Zabranjeno je kretanje osoblja ispod pokretnog tereta. IZRADA LEŽIŠNIH GREDA Pоstојi оpаsnоst оd pаdа sа visinе јеr sе rаdi nа visini i dо 8 mеtаrа. Pоštо su ležišne grede na visini i dо 8 i više mеtаrа, skеlа sе оbеzbеđuје zаštitnоm оgrаdоm proizvođača Doka. Rаdnici su оbаvеzni dа sе, nа pоziciјu nа kојој trеbа dа rаdе, pеnju sа unutrаšnjе strаnе tоrnjеvа. Zа vrеmе rаdа mаšinа nikо оd rаdnikа nе smе biti u rаdiјusu dеlоvаnjа mаšinе, tо sе pоsеbnо оdnоsi nа rаd аutо dizаlicе. Zabranjeno je kretanje osoblja ispod pokretnog tereta. IZRADA MONTAŽNIH NOSAČA Pri izradi montažnih nosača, postoji opasnost od pada sa oplate pri betoniranju. Pored toga, opasnost postoji i pri vađenju izbetoniranog elementa iz oplate i prebacivanja na plato za odlaganje montažnihh nosača jer se vađenje i premeštanje vrši autodizalicom od min 70t nosivosti. Pri tome je zabranjeno kretanje i zadržavanje ispod visedeg tereta u toku rada autodizalice. IZRADA GLAVNOG NOSAČA Pri izradi glavnog nosača, postoji opasnost pri montiranju montažnih nosača autodizalicom min nosivosti 70t. S toga je zabranjeno kretanje i zadržavanje ispod visedeg tereta u toku rada dizalice. Takodje postoji opasnost od pada sa visine sa ved namontiranih nosača, zbog čega se na deo konstrukcije sa namontiranim nosačima ograđuje posebnom ogradom koja se pričvršduje sa konzolu montažnih nosača.

94


ZAVRŠNI RADOVI Za sve završne radove važi isto pravilo kao i kod ostalih radova. Postoji opasnost od pada sa visine, tj. sa završene kolovozne ploče. Zato je neophodno postaviti ogradu za zaštitu od padova. Takođe postoji opasnost od visedeg tereta pri radu dizalice kod unutrašnjeg transporta materijala. Na ulasku u gradilište obavezno je postaviti tablu sa obaveštenjima i upozorenjima o opasnostima koje postoje na gradilištu.

95


10. ZAVRŠNI RADOVI

96


10.1. MONTAŽA DILATACIJA Na radovima na ugradnji dilatacionih spojnica koristi se slededa mehanizacija, oprema i alati: 1 kibla za beton 1 agregat 1 pretvarač 1 pervibrator 1 kompresor 1 autodizalica 1 cisterna za vodu 1 aparatura za varenje 1 bušilica za beton (sa burgijama)

Sl. 10-1-1. Montaža dilatacije Na radovima na ugradnji dilatacionih spojnica koristi se slededa radna snaga: 2 tesara 2 armirača 2 bravara Ugradnja mora da se izvede pravilno i stručno, jer od toga zavisi kako de dilatacoina spojnica funkcionisati, kao i njen radni vek. U sličaju da se dilataciona spojnica ugrađuje na temperaturi različitoj od prognozirane, potrebno je OBAVEZNO u dogovoru sa projektantom korigovati položaj dilatacije pre ugradnje. Koraci postupka ugradnje su slededi:  Priprema kolovozne dilatacione spojnice – oslobađanje spojnice iz montažnih ramova uklanjanjem zavrtnjeva i ostavljajudi montažne profile samo sa gornje strane, radi i daljeg održavanja ukrudenosti spojnice.  Postavljanje kompletne kolovozne dilatacije u smeštajni otvor  Podešavanje po visini na geometarsku kotu i zavarivanje ankera dilatacije za podužnu armaturu mosta.  Provlačenje i zavarivanje poprečne armature (RAø22 po 6 kom. šipki sa svake strane) kroz ankere dilatacije.  Postavljanje se vrši pažljivo vodedi računa o položaju oplatnog lima, kao i gumenom oluku koji zahvata kolovoz i pešačke staze.  Šalovanje dilatacije – izvodi se sa donje strane mosta. Potrebno je postaviti rasponke između oplatnih limova na dilataciji tako da oni pouzdano zatvaraju prostor za betoniranje.  Montiranje pešačkih dilatacija – postavljanje dilatacije u kompletu na projektovano mesto, uklanjanje gornjeg rebrastog lima radi šalovanja sa gornje strane.  Povezivanje ankera pešačke dilatacije sa armaturom na mostu.  Betoniranje i nega betona.  Uklanjanje montažnih profila, po završetku betonaže (nakon 2h cca), kako bi se pri vezivanju betona sačuvala adhezija između betona i čelika. 97


Betoniranje se vrši pomodu kible za beton, nakon što su ispunjeni svi uslovi za početak betoniranja. Montirade se dilatacija TIP 50, ukupne dužine 32,40m za oba nadvožnjaka. DINAMIKA RADOVA Usvojeno je da je za dopremanje, ugradnju, ugradnju armature, montažu oplate, betoniranje i demontažu oplate potrebno 3 radna dana za jednu dilataciju .

98


10.2. IZRADA PEŠAČKIH STAZA

Ovde de biti objašnjena tehnologija izrade pešačkih i revizionih staza i parapetnih venaca na spoljašnjoj i unutrašnjoj strani nadvožnjaka. Širina pešačke staze je 174 cm, dok je reviziona staza širine 94 cm. Nakon završenog betoniranja kolovozne ploče, pristupa se montaži skele i oplate za izradu pešačkih staza i ivičnih venaca kao što je prikazano skicom. Predviđeno je korišdenje STAXO ramova proizvođača DOKA, koji se na teren oslanjaju preko betonskih mrtvica dimenzija 40x40 cm. S obzirom da je opteredenje koje se javlja pri betoniranju pešačkih staza i ivičnih venaca zanemarljivo, dovoljno je da modul stišljivosti tla bude min 20 MPa. Sl. 10-2-1. STAXO skela (DOKA) za izradu staza i parapetnih venaca Kroz pešačku stazu se pre ugradnje armature postavljaju 3 PVC cevi celom dužinom nadvožnjaka za javnu rasvetu i ostale projektom predviđene instalacije. Na projektom predviđenim mestima se ostavljaju i revizioni šahtovi koji se ugrađuju pre betoniranja pešačkih staza, a paralelno sa ugradnjom armature. Takođe, na slici se vidi da je potrebno ostaviti rupe za ugradnju pešačke ograde na svakih 200cm nakon završetka pešačkih staza. Spoljašnji parapetni venci se izrađuju u sklopu pešačke staze i visine su 70 cm, dok su unutrašnji parapetni venci visine 60 cm. Debljina je ista i za spoljašnje i za unutrašnje parapetne vence i iznosi 15cm. Beton je marke MB40, V-6, M-150 Sl. 10-2-2. Pešačka staza

99


Sl. 10-2-3. Reviziona staza Pored pešačke ograde, na pešačkoj stazi se montira i odbojna ograda što de biti objašnjeno kasnije, dok se na revizionoj stazi nalazi samo odbojna ograda. Betoniranje de se vršiti u kampadama od po 4m da bi se smanjili negativni uticaji od skupljanja betona i mogude pojave prslina. RADNA SNAGA Za kontinuiranu izradu pešačkih i revizionih staza i parapetnih venaca, bide angažovano: Tesari 6 Armirači 4 OPREMA I MEHANIZACIJA 1 agregat 1 pretvarač 2 pervibratora F38mm 1 kompresor 1 autodizalica 1 cisterna za vodu 1 aparatura za varenje 1 bušilica za beton (sa burgijama) DINAMIKA RADOVA Predviđeno je da je za jedan nadvožnjak potrebno 20 radnih dana da bi se završile pešačke i revizione staze sa parapetnim vencima u dužini od 106.67m svaka. 100


10.3. UGRADNJA SLIVNIKA Radovi na ugradnji slivnika izvode se u skladu sa važećim propisima i standardima za ovu vrstu radova, a u svemu prema specifikacijama datim Glavnim projektom. Ugrađuju se slivnici proizvođača „BG PRODUKT inženjering“, Beograd. Ugrađuje se tip slivnika SV-9.

Sl. 10-3-1. Slivnik tip SV-9 - Istovar materijala i opreme: viljuškar i auto-dizalica - Priprema podloge: Hilti bušilica za beton, sekač, čekid, klešta za armaturu - Izduvavanje prašine nakon štemanja površine: kompresor sa duvaljkom - Zaptivanje zazora između slivnika i betona (kofa, fangla) - Eksmal za zaptivanje rupa - Purpena Planirana radna snaga

- 2 radnika 101


Slivnik se spušta u predviđeni otvor tako da mu telo dođe na nivo 3,5cm ispod nivoa betonske konstrukcije objekta. Slivnik ručno podižu i spuštaju u otvor dvojica radnika. Slivnik se fiksira u projektovani položaj u osnovi pomodu drvenih kajlica, a nakon toga geometar kontroliše visinu postavljenog slivnika. Prilikom štemovanja otvora za slivnik, potrebno je isedi i deo armature u gornjoj čime se ne narušava nosivost i stabilnost. Nakon spuštanja tela slivnika u projektovani položaj, prostor između betona i slivnika zapunjava se eksmalom. Nakon očvršdavanja eksmala, tj. postizanja marke koja mora biti veda ili jednaka projektovanoj marki betona kolovozne ploče postavlja se hidroizolacija tako da se unese i u konusni deo. Po završetku hidroizolacije, a pre asfaltiranja, postavlja se glavni ram slivnika sa korpom i rešetkom, i pričvršduje se navrtkama za donji deo, na kotu visine asfalta. Vrši se asfaltiranje kolovozne ploče, pri čemu se zbijanje oko slivnika vrši ručnim nabijačima. Nakon završenog asfaltiranja, slivnici se povezuju na centralni odvodni vod ispod mosta fazonskim kanalizacionim komadima. Prostor između postavljenog slivnika i ivičnjaka zapunjava se trajno elastičnom masom za zalivanje. DINAMIKA RADOVA: Usvojeno je da je za postavljanje 1 slivnika (štemanje betona, montaža skele ispod slivnika, monstaža slivnika i podlivanje malterom), potreban jedan radni dan.

102


10.4. POSTAVLJANJE HIDROIZOLACIJE KOLOVOZNE PLOČE

Sl. 10-4-1. Poprečni presek glavnog nosača Sve površine na kojima je projektovano nanošenje hidroizolacionog sistema, moraju se prethodno pripremiti kako bi se obezbedila propisana adhezija. Priprema podloge započinje njenim grubim čišdenjem, uklanjanjem opreme, materijala, šuta i ostalih nečistoda i nalepaka prosutog betona. Površina se zatim izduvava vazduhom pod pritiskom, ili ukoliko ima i blata na površini, sve nečistode i blato se uklanjaju mlazom vode pod pritiskom. Sačmarenjem se uklanjaju slabo vezana zrna betona i cementno mleko izdvojeno na površini betona. Sačmarenje se vrši korišdenjem čelične sačme, mašinom Blastrac 10-75ds, sa usisivačem i magnetom za odvajanje sačme. Nakon mehaničkog čišdenja sačmarenjem, uklanjanje odvojenog materijala i prašine se vrši „otprašivanjem“, pomodu vazduha pod pritiskom. Pripremljena površina mora imati odredjenu ravnost pre nanošenja hidroizolacije. Ispitivanje ravnosti vrši se ispitivanjem letvom dužine 2m, pri čemu konstatovana ispupčenja odnosno udubljenja, ne smeju biti veda od 10mm. Sva nadvišenja ustanovljena ispitivanjem, uklanjaju se mehaničkim putem. Pre nanošenja prajmera na betonsku površinu, odnosno pre nanošenja slojeva hidroizolacije, vrši se kontrola temperature površine, spoljašnje temperature i relativne vlažnosti vazduha. Iz ovih podataka, očitava se iz tablica ili sa mernog instrumenta, temperatura mogudeg orošavanja – ”tačka rose”. Temperatura površine mora biti veda bar za 3 stepena u odnosu na kritičnu ”tačku rose”. Indever Motorways, je prajmer na bazi bitumena. Nanosi se u tankom sloju. Kada se osuši, ima izuzetno dobru prionljivost. Sušenjem premaza se stvara film na suvoj betonskoj podlozi, koji penetrira u beton do izvesne mere. Integriše se sa hidroizolacionom trakom, ostvarujudi njen čvrst spoj sa betonom. Minimalna čvrstina betona na pull-off testu je 1.4 MPa pri čemu bi u proseku trebalo biti oko 2MPa. Smeša je oksidisanog bitumena, rastvarača i aditiva. Pogodan je, do izvesne mere, i za vlažne površine. Nanosi se pištoljem sa raspršivačem, četkom ili metlom, uz utrljivanje u više pravaca, kako bi se popunile sve pore u betonu. Orijentacioni utrošak ovog prajmera na betonskim podlogama je 350-500 g/m2, što zavisi od poroznosti i hrapavosti površine betona. Kiša, mraz, sneg i velika vlažnost mogu uticati na prionljivost 103


(adheziju) membrane na naneti prajmer i adheziju na preklopima. Na temperaturama nižim od 5oC, mogude je prisustvo leda na površini koja se pokriva. Takođe, vlaga koja se našla između membrane i prajmera, može dovesti do pojave mehura. Sa postavljanjem traka se počinje na najnižoj tački poprečnog preseka, odnosno na strani slivnika – pad mosta je jednostran. Postavljanje se nastavlja prema višim delovima. Pravac odvijanja rolni traka (duža strana traka ) je paralelan osovini mosta. Traka se odmotava i postavlja tako da njena ivica preklapa ivicu najbliže trake u podužnom pravcu. Podužni preklop je širine 10 cm. Zatim se traka delimično urola i tada se započinje sa zavarivanjem brenerom. Brener je povezan sa bocom sa gasom preko dugog, gumenog creva pod visokim pritiskom, koje ima regulator pritiska. Preklapanje krajeva rolni traka se vrši u širini od 15 cm. Pri tome treba voditi računa da ne budu svi nastavci traka ostvareni u istoj ravni.

Sl. 10-4-2. Način preklapanja traka pri nastavljanju rolni – u podužnom pravcu

Sl. 10-4-3. Način preklapanja traka pri nastavljanju rolni – poprečni nastavci 104


Polimer-bitumenske hidroizolacione membrane se postavljaju zavarivanjem i ne zahtevaju upotrebu materijala kao što su rastvarači, lepkovi i dr. Brener na propan gas se koristi za zagrevanje traka kako bi one postale lepljive. Tretira se donja površina trake, koja ima reljefno utisnute kvadrate i obložena je tankim filmom Flamina. Prilikom zagrevanja, film se topi ukazujudi da je materijal spreman za postavljanje. Gornja strana membrane takođe može biti presvučena filmom Flamina ili slojem talka, koji omogudava ravnomerno odvijanje rolne na visokim temperaturama. I membrane i podloga se pri lepljenju zagrevaju direktnim plamenom. Pri tome, potrebno je obratiti pažnju da pri radu ne dođe do zagrevanja rolne. Prethodno postavljena membrana se mora takođe zagrevati duž preklopa.

Sl. 10-4-4. Primer postavljanja membrane u unutrašnjim uglovima RADNA SNAGA Izolateri Radnici

4 2

DINAMIKA RADOVA Usvojeno je da je za približno 680m2 hidroizolacije na jednom nadvožnjaku potrebno 10 radnih dana.

105


10.5. POSTAVLJANJE IVIČNJAKA 18/24 Rad se sastoji od polaganja betonskih ivičnjaka dimenzija 18/24 cm. Ivičnjaci se postavljaju na pripremljenu betonsku podlogu kvaliteta MB20. Betonska podloga se postavlja na deo kolovozne ploče na koji je ved urađena hidroizolacija. Hidroizolacija je na tom delu podignuta i zalepljena uz pešačku i revizionu stazu do samog vrha staze.

Sl. 10-5-1. Detalj ivičnjaka i hidroizolacije Detalji koji se odnose na iskope, betonsku podlogu, ugrađivanje betona, zalivanje spojnica i ostale pozicije radova, trebalo bi da budu prikazane u crtežima. Zalivanje spojeva širine 1cm vrši se cementnim malterom razmere 1:3. Ivičnjaci bi trebalo da budu od betona marke MB50 i otporni na dejstvo mraza i soli. Dozvoljeno je ugrađivati samo cele i neoštedene ivičnjake. Potrebno je preuzeti sve mere za uspešno izvođenje posla, što znači: stručno pripremiti podlogu, prefabrikovane elemente kvasiti i sve spojeve izvesti tako da se obezbedi adhezija između ivičnjaka i betonske podloge. Mogu se ugrađivati samo neoštedeni elementi i elementi sa oštedenjima koja nede biti vidljiva po završetku posla. Treba preduzeti sve mere zaštite protiv vetra, sunca i dejstva mraza. Ivičnjake treba potpuno očistiti po završetku. Tamo gde je neophodno, oštedene ivičnjake potrebno je zameniti novim ivičnjacima.

Sl. 10-5-2. Srednji ivičnjaci 106


Dužina ivičnjaka koji se po projektu ugrađuju su 100 cm, ali se ne smeju sedi na dužinu manju od 70cm. Ugradnja se obavlja tako što se počinje od kraja konstrukcije i vrši se ugradnja prema sredini raspona konstrukcije. Na delu mosta na sredini raspona, u dužini 3-5 m, standardni ivičnjaci se prilagođavaju ukupnoj potrebnoj dužini,s tim da najmanje tri ivičnjaka treba skratiti na dužinu ne manju od 70cm. Spojnice između ivičnjaka se zatvarju cementnim malterom, s tim što se na rastojanju od svakih 20m, jedna spojnica širine 2 cm ne zatvara, ved se zaliva trajno-elastičnim bitumenskim kitom istovremeno sa zalivanjem podužnih spojnica. RADNA SNAGA Tesari Radnici

4 2

DINAMIKA RADOVA Usvojeno je da je za jedan nadvožnjak potrebno 10 radnih dana za izradu oko 199,5 m’ ivičnjaka, sa zalivanjem fuga između ivičnjaka, fuga između ivičnjaka i pešačkih i revizionih staza kao i postavljanje trajno-elastičnog kita.

107


10.6. IZRADA HIDROIZOLACIJE PEŠAČKIH STAZA 1. Na pripremljenu, suvu i očišdenu betonsku površinu nanosi se epoksi prajmer Mastertop P 601 ili P 617. Nanošenje se vrši valjcima ili prskanjem. Minimalno vreme sušenja 7h standardno 12 do 24h. Potrošnja je 0,3 – 0,5 kg/m2. Ispitivanjem prionljivosti Pull-off testom, na po tri opitna mesta, ustanovljava se prianjanje apliciranog prajmera. Zahtevana vrednost je 1,2MPa. Ambijentalna temperatura mora biti u intervalu od 8°C do 30°C. Maksimalna dozvoljena vlažnost vazduha je 75%, osim ako je temperatura vazduha viša od 23°C, kada ona iznosi 85%. 2. Na osušeni sloj prajmera nanosi se hidroizolacioni sloj poliuretanske smole Conipur M 869 F. Nanošenje se vrši valjcima i gumenim dletericama. Vreme potrebno za sušenje od 12 do 24h. 3. Osnovni sloj poliuretanske smole Madstertop BC 376 nanosi se valjcima i gumenim dletericama, a na još sveži razvučeni materijal nanosi se kvarcni pesak (granulacije 0,5 do 1mm) u količini od 0,5 1 kg/m2. Površina Mastertop-a BC 376 mora biti zasidena. Vreme sušenja od 12 do 24h. 4. Višak kvarcnog peska se uklanja pre nanošenja završnog sloja Conipur TC 458 ili TC 441 ili TC 473, nanošenje se vrši valjcima ili prskanjem. Površina betona mora biti u standardu za nanošenje poliuretanskih smola ili hidroizolacije očišdena i oslobođena svih viškova i labavih delova. Prema standardu U4 sa maksimalnim procentom vlage od 7%.

Sl. 10-6-1. Hidroizolacioni premazi pešačkih staza RADNA SNAGA Izolateri Radnici

4 2

DINAMIKA RADOVA Obzirom da su radovi na izradi hidroizolacije pešačkih staza uslovljeni hidrometeorološkim uslovima više od ostalih radova, usvojeno je da je za izradu hidroizolacije potrebno 10 radnih dana po jednom nadvožnjaku. Na gantogramu se može videti da de se radovi izvoditi u mesecima povoljnim za tu vrstu radova, ali i pored toga je neophodna vremenska rezerva.

108


10.7. IZRADA SLOJEVA - AB Pozicija obuhvata nabavku materijala, spravljanje, transport do mesta ugradnje, razastiranje, ugradnju i zbijanje asfaltne mešavine po vrudem postupku u sloju projektovane debljine, u jednom prolazu finišerom u punoj širini autoputa na voznoj, preticajnoj i zaustavnoj traci odnosno prema kotama i dimenzijama datim u glavnom građevinskom projektu. Temperatura bitumena u cisternama na asfaltnoj bazi iznosi optimalno 150 ˚C,a najviše 165 ˚C. Temperatura agregata ne sme biti viša od temperature bitumena za više od 15 ˚C, dok temperatura asfaltne mešavine pri izlasku iz mešalice iznosi optimalno 165±10 ˚C, a najviše 175 ˚C. Neposredno nakon proizvodnje, asfaltna masa se direktno otprema na mesto ugrađivanja. Ravnomernim snabdevanjem finišera asfaltnom masom dobija se ravnija površina kolovoza sa potpuno ujednačenim temperaturama asfalta. Polaganje asfaltne mešavine na podlogu od asfaltnog sloja može započeti kada je podloga očišdena od vezanog i nevezanog materijala, suva i poprskana polimermodifikovanim bitumenom PmB 50/90 u količini od 0.5 kg/m2. Prskanje mora započeti najmanje 2-3 sata pre polaganja asfalta, kako bi voda isparila i bitumenski deo vezao za podlogu. Polaganje asfaltnog sloja može započeti tek kada se podloga (asfaltni sloj) ohladi na temperaturu vazduha. Ugrađivanje asfaltne mešavine vrši se samo u povoljnim vremenskim uslovima, temperatura podloge i vazduha mora biti viša od +10 ˚C. Temperatura asfaltne mešavine na mestu ugrađivanja ne sme biti niža od 150 ˚C i viša od 175 ˚C. Razastiranje asfaltne mešavine se vrši mašinskim putem i neposredno nakon toga se mora obezbediti odgovarajudi režim valjanja kako bi se osiguralo traženo zbijanje asfaltnog sloja. Asfaltni sloj može se ugrađivati u periodu kad su temperature vazduha vede od 10 ˚C, bez vetra ili min 15 ˚C sa vetrom. Ugrađivanje asfaltne mešavine ne sme se obavljati kada je izmaglica ili kiša. Temperatura podloge ne sme biti niža od +10 ˚C. Rešenje kolovozne konstrukcije sastoji se od slededih pozicija:

4.0 5.0

d = 5.0 cm d ~ 4.0 cm (3 – 6cm) d ~ 1.0 cm d ~ 10.0 cm

10.0

AB 11s BIT 60 sloj za izravnanje AB 11 BIT 60 izrada sloja izolacije Ukupna debljina:

AB 11s PmB АB 11 PmB Hidroizolacija ~ 1cm

Konstrukcija mosta

Sl. 10-7-1. Konstrukcija na nadvožnjaku Na celoj deonici asfaltni slojevi u kolovoznoj konstrukciji sastoje se od sloja AB11PmB i sloja AB11s PmB. Sredstva za transport asfaltne mešavine su kamioni kiperi . Svaki kamion mora imati ciradu da bi se asfaltna mešavina zaštitila od hlađenja, atmosferilija, prašine i vetra, tj. da bi se održala njena temperatura do ugrađivanja i sprečilo vlaženje asfaltne mešavine. Mora se obezbediti dovoljan broj kamiona za transport s’ obzirom na kapacitet asfaltnog postrojenja, transportne daljine, da ne bi došlo do prekida rada

109


finišera. Finišer ne sme stati,a to se postiže optimizacijom brzine ugradnje asfaltne mešavine. Finišeri koji de se koristiti su Voege l 2100,1800 kao I VOLVO ABG. AB 11s PMB IZRAVNAVAJUĆI + ZAVRSNI SLOJ Izrada obuhvata spravljanje asfaltne mase u asfaltnoj bazi, utovar i transport iste do mesta ugrađivanja, ugrađivanje i zbijanje mešavine od granulisanog materijala i bitumena u sloju debljine za izravnanje 4 cm I zavrsnog sloja od 5 cm. Za zbijanje sloja od AB 11s PmB koriste se isključivo valjci sa čeličnim naplatcima (glatkom peglom) BW202BOMAG (1 kom) I BW161BOMAG (1kom) I BW151BOMAG (1kom). Broj prelaza je od 6-7. Angažovano je 6 kamiona kipera. Ugrađivanje treba vršiti u jednom sloju. Prilikom nastavljanja radova, posle radnih zastoja, neravne završetke radnih spojeva treba opsedi po celoj debljini i premazati bitumenskom emulzijom. Merenje ravnosti se vrši ravnjačom 4m dužine. Merenje se vrši na poprečnim profilima, koji su udaljeni ne više od 20m. Dozvoljena ravnost je do ± 10mm.

Sl. 10-7-2. Asfaltiranje

Sl. 10-7-3. Valjanje

110


10.8. PEŠAČKA OGRADA Čelična konstrukcija pešačke ograde (visina h=1.1m) u ukupnoj dužini 106,26m’ na nadvožnjaku na rampi R4 i 107,02 m’ na nadvožnjaku na rampi R3 izvodi se od tipskih ramovskih segmenata sa stubovima od šavnih okruglih cevi Ø60,3x4mm na 2m, horizontalnih štapova ispune od šavnih okruglih cevi Ø60,3x2,9mm i vertikalnih štapova ispune od glatke armature Ø16mm (GA240/360) na svakih 150mm. Težina ograde iznosi oko 22,67kg/m’, tako da je ukupna težina ograde 4836.00kg . Ramovski segment ograde je dužine 8m, tako da se dilatacije nalaze na svakih 8m prema crtežima. Čelik koji se koristi je kvaliteta S235 (Č0361) sa važedim atestima proizvođača. Stubovi ograde se postavljaju u ostavljene rupe u betonu, podkajluju se i nakon toga zaliju ekspandirajudim cementnim malterom (eksmal), koji mora biti minimalne čvrstode MB35. Rupe u betonu su u obliku zarubljne piramide nad kvadratom (dimezije: gornja baza 120mmx120mm, donja baza 100mmx100mm, sa visinom h=170mm) i ostavljaju se na svakih 2m. Tek nakon što eksmal veže, ograda je definitivno pričvršdena. Ograda mora biti postavljena pod vertikalnim uglom u odnosu na horizontalnu projekciju mosta (tačnije ograda se postavlja u pravcu gravitacije) i na mestima sastava dva segmenta ograde potrebno je da ograda nesmetano može da dilatira, kako bi se poništili uticaji temperature. Celokupna pešačka ograda se postavlja na samu konstrukciju mosta. Trasa konstrukcije mosta je sa blagim radijusom koji nede iziskivati potrebu da se sami segmenti ograde savijaju pod tim radijusom, ved de se segmenti ograde izrađivati pravi. Antikorozivna zaštita se izvodi toplimcinkovanjem u skladu sa ISO 1461. Sl. 10-8-1. Pešačka ograda RADNA SNAGA Monteri ograde

4

DINAMIKA RADOVA Usvojeno je da je za montažu pešačke ograde potrebno 10 radnih dana.

111


10.9. MONTAŽA ODBOJNE OGRADE Prema projektu, na nadvožnjaku na rampama R3 i R4 preko Batajničkog bulevara, bide ugrađena odbojna ograda tipa H1 W2. Stubidi odbojnih ograda se postavljaju na međusobnim osovinskim razmacima od 133cm, a u poprečnom smislu postavljaju se na rastojanju od 100cm od ivičnog venca pešačke staze, odnosno 20cm od ivičnog venca revizione staze (videti skice).

Sl. 10-9-1. Odbojna ograda

Sl. 10-9-2. Odbojna ograda 112


Slučaj A

Slučaj B

Slučaj C Sl. 10-9-3. Odbojna ograda U načelu ne sme se prekoračiti razmak izmedju stubova od 1,33 m. Ukoliko se stub ne može montirati na predvidjenom mestu, npr. zbog šahta ili dilatacione spojnice, ovaj stub se mora izmestiti. Postavljanje ankere se vrši nakon izbetonirane pešačke i revizione staze, bušenjem rupa i zalivanjem ankera epoksidnim lepkom. Rupe za ankere se buše burgijom 2mm vedom do dimenzija ankera prema šablonu.

Sl. 10-9-4. Montaža ankera stubova odbojne ograde 113


Sl. 10-9-5. Odbojna ograda – poprečni presek Nakon ugrađivanje ankera, potrebno je min 12h da se lepak osuši, tek nakon toga je moguda montaža stubova odbojne ograde. Plaštovi zaštitne ograde moraju se preklapati u smeru vožnje. Stubovi se montiraju sa zatvorenom stranom prema saobradaju. Potrebno je posebnu pažnju obratiti na dilatacione spojnice odbojne ograde i ugraditi ih prema uputstvu proizvođača, a na osnovu temperature vazduha pri ugradnju. Svi elementi se montiraju ručno, zavrtnjevi se pritežu pomodu odgovarajudih ključeva. Dužina odbojne ograde koja de biti namontirana je 427,20 m. RADNA SNAGA Monteri ograde

4 114


DINAMIKA RADOVA Usvojeno je da je za montažu odbojne ograde jednog nadvožnjaka potrebno 15 radnih dana. Isto toliko je potrebno za montažu odbojne ograde na drugom nadvožnjaku.

115

Tehnologija izgradnje nadvoznjaka preko Batajnickog bulevara

Recommend Documents