Tehnicko crtanje

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД Толеранције

Професор: др Зоран Лалић ______________________________

Студент: Марко Давидовић _________________________________

16 181 Бр. индекса: __________ / __________

Марко Давидовић

Техничко цртање

1. УВОД У индустријској производњи, услед несавршености машина, алата, материјала, метода мерења, контроле и људског фактора, постизање жељене тачности мера практично није могуће. С друге стране, апсолутна тачност димензија и облика машинских делова није неопходан услов за исправан рад машине, а није ни економично јер доводи до повећања трошкова производних процеса. Ти трошкови нагло расту са повишавањем захтева у погледу тачности, а у том погледу конструктор има врло одговоран задатак, да усклади услове функције са условима економичности. Неке мере и облици дозвољавајувеће, а неке мање нетачности. Из ових разлога унапред се прописују дозвољена одступања појединих карактеристика машинских делова, у складу са њиховом наменом и функцијом, а она називају се толеранцијама . Значи, толеранције су дозвољена одступања од задатих мера. Већу тачност захтевају мере дефинисане кинематским условима, као и оне мере које су значајне за склапање два или више машинских делова у склопове (склопне мере). Док, облици и димензије површина које не долазе у додир нити се склапају са површинама других делова, не захтевају посебну тачност.

Мере треба толерисати: 

када мера обезбезбеђује исправно функционисање дела



када мера обезбеђује налегање



када делови морају бити заменљиви



ако се делови израђују на различитим местима

Остале димензије су тзв. слободне мере, чије одступање практично не утиче на функционалност машинских делова, уколико су та одступања у границама које су одређене уобичајеним производним поступком.

У зависности од типа производње, могуће је изабрати одређени ниво тачности израде: У процесу малосеријске производње, закључна фаза обраде машинских делова се обично изводи у поступку монтаже, чиме се постиже велики ниво тачности саставних делова и саме машине. У процесу великосеријске производње, захтеви економичности налажу завршну обраду пре монтаже. Зато је потребно појединачне елементе израдити независно један од другог, успешно их саставити у целину, и замењивати без накнадне обраде и прилагођавања.

-2-



Да би се обезбедила исправна функција сваког машинског дела, с обзиром да нијемогуће постићи апсолутну тачност израде, већ при конструисању морају се прописати границе у којима се смеју кретати димензије и облици машинских делова. Апсолутна тачност димензија и облика машинских делова, не само да није могућа, него није ни нужно потребна за правилну употребу уређаја.

Дозвољена одступањаоблика и димензија машинских делова прописана на овај начин називају се толеранције. Дозвољена одступања, њихове величине и принципи прописивања толеранција одређени су стандардима. Како одступања могу бити мања или већа, тако одступање може бити: горње, доње гранично и стварно. Одступања су прописана у одређеним границама, а тосу толеранције које прописују дозвољена одступања у односу на тачке вредности. Стандардима су предвиђене: 

толеранције дужинских мера машинских делова



толеранције облика и положаја појединих површина машинских делова и оса



толеранције храпавости одређених површина машинских делова

-3-



2. Систем толеранција дужинских мера Како би се избегла произвољност приликом избора бројчаних вредности дозвољених одступања дужинских мера, толеранције дужинских мера дефинишу сеISO стандардима. Овим стандардима прописују се основни појмови и означавање и дају основе система толеранција. Такође, ови стандарди обухватају систематизоване податке о величинама дозвољених одступања прилагођене потребама функције машинских делова и могућностима економичне израде и контроле. ISO систем толеранција дужинских мера предвиђен је за дужинске мере свих машинских делова и склопова, изузев навојних парова, котрљајних лежајева и зупчаника. За ове елементе прописани су посебни системи толеранција, у складу са специфичностима њиховог облика и функције.

Дужинске мере одређују величине машинских делова и оне се уносе на цртеж приликом котирања. Према начину мерења, на машинском делу разликујемо 3 врсте дужинских мера: 

 

спољашња (осовина) унутрашња (отвор) неодређена

Слика 2.1 Врсте дужинских мера

Величине које се односе на спољашње мере означавају се малим словима (d), а величине које се односе на унутрашње мере великим словима (D).

ISO систем толеранција дужинских мера разрађен је првенствено за мере машинских делова кружног пресека, али се у потпуности могу примењивати и на остале дужинске мере. Овај систем предвиђа посебне толеранције за спољашње, а посебне за унутрашње мере.

-4-



Спољашње мере су оне дужинске мере машинског дела код којих се, при мерењу, додирне површине мерног прибора налазе изван мерне дужине, односно, пипци мерног инструмента обухватају машински део. (мере означене са "S" на слици 2.1) Унутрашње мере су оне које при мерењу обухватају пипке мерног инструмента. (мере означене са "U" на слици 2.1)

Мере које нису ни спољашње ни унутрашње називају се неодређене или дубинске мере. Код ових мера један пипак мерног инструмента прилази са унутрашње, а други са спољашње стране. Неодређене мере могу се у зависности од функције сврстати у спољашње или унутрашње. (мере означене са "N" на слици 2.1)

Слика 2.2 Приказ дужинских мера на машинском делу

Називна мера (d,D), је мера која служи као основа за дефинисање граничних одступања и граничних мера. Она се уписује у цртеже и осталу техничку документацију у виду котног броја. Називна мера најчешће одговара низу стандардних бројева или представља цео рој изражен у милиметрима. Називна мера у општем случају лежи изван области ограничене

максималном и минималном мером, она не представља жељену меру. Називна мера дефинише нулту линију (0 -0). Нулта линија “0 -0“ је права линија која при графичком приказивању толеранција одговара називној мери, тако да представља полазну линију од које се рачунају одступања. Стварна мера (ds, Ds) је она мера која се установи мерењем на израђеном машинском делу.

-5-



Граничне мере су дефинисане границе између којих треба да се изради дужинска мера. То су две прописане мере између којих се мора налазити стварна мера исправно израђеног машинског дела. Горња гранична мера (  ,  ), или максимална мера, је највећа дозвољена мера

исправно израђеног машинског дела. Доња гранична мера ( ,  ), или минимална мера, је најмања дозвољена мера исправно израђеног машинског дела.

Разлика између горње и доње граничне мере је толеранција :  =  − 

 =  −  Када је у питању стварна мера, она је исправна онда када се налази између горње и доње граничне мере. (  <  <  или  <  <  ) Ако се стварна мера налази изван граница толеранције и ако се дорадом не може довести у границе предвиђених толеранција, назива селоша мера. (  <  или  >  ) Односно, код спољне мере скинуто је превише материјала, а код унутрашње отвор је превише проширен. У овом случају израђени део је лош, за бацање, јер се материјал не може додавати. Међутим, ако се стварна мера накнадном дорадом може довести у предвиђене границе толеранције, тада се називадобра мера. (  >  или  <  ) У овом случају, спољна мера се може скратити, а унутрашња проширити.

Одступање (, А) је алгебарска разлика између одређене мере и називне мере. Може бити горње гранично одступање (  и  ), доње гранично одступање (  и  ) и стварно

одступање (  и  ). 

Горње гранично одступање:

 =  − 

 =  − 



Доње гранично одступање:



Стварно одступање:

 =  −   =  − 

 =  −   =  − 

Резлика између горњег и доњег граничног одступања је толеранција:

 =  −   =  −  Горње гранично одступање се може означити и саes (фра. ecart superior ), а доње гранично одступање саei (фра. ecart inferior). Одступање се мери у односу на нулту линију и може бити позитивно и негативно. Позитивно је ако је та мера већа од називне, а негативно ако је та мера мања од називне мере.

-6-



Одступање је врло мала величина у односу на дужинску меру. Изражава се у микрометрима , док се дужинске мере у машинству исказују у милиметрима . То је разлог да се одступања приказују на посебном дијаграму одступања односно дијаграму толеранцијских поља.

Слика 2.3 Граничне мере, стварне мере, одступања, толеранције, толеранцијска поља

-7-



Толеранцијско поље је подручје ограничено линијама које одговарају горњем и доњем одступању, при графичком приказивању толеранција. Приказује се правоугаоником произвољне дужине, чија висина одговара величини толеранције.

Слика 2.4 Граничне мере, стварне мере, одступања, толеранције, толеранцијска поља

-8-



2.1 Толеранцијско поље

Толеранцијско поље је дозвољена областу којој се може наћи стварна мера. Величина овог поља је за спољну меру  , а за унутрашњу  . Прецизније, толеранцијско поље је подручје у коме може да се креће стварна мера и његова ширина је једнака толеранцији ( или  ). Увек треба тежити да се израдом машинског дела добије стварна мера у средини толеранцијског поља, па се машине и алати тако и подешавају. Иако је највећи број израђених делова са овом стварном мером, неке мере одступају.

Слика 2.1.1 Дијаграми толеранцијских поља: а) за спољну меру; б) за унутрашњу меру

На сликама се уочава да је изнад толеранцијског поља приказана дистрибуција израђених мера, односно, учестаност њихове појаве  . Може се приметити да је учестаност граничних мера и мера изван толеранцијског поља мала. Пошто је тих комада мало, они се дорађују или одбацују. У средини толеранцијског поља је обично тачка нагомилавања, мада она може бити померена у једну страну (асиметрична расподела). Технолошки процес је бољи ако је расподела симетрична и ако је више спљоштена (мање растурање у оквиру толеранцијског поља), што се постиже прецизнијим машинама. Уколико се велики број израђених комада налази изван толеранцијског поља потребно је допунско подешавање машине и алата.

У ISO систему толеранција свака толеранција је одређенавеличином толеранције и положајем толеранцијског поља у односу на нулту линију.

-9-



Како би се избегло писање бројчаних вредности дозвољених одступања уз сваку називну меру, толеранције се означавају посебним ознакама, при чему свака ознака има своју вредност која је дата у табели толеранција. Величина толеранцијског поља зависи од квалитета толеранције и називне мере.

 = (квалитет, називна мера ) Квалитет толеранције је мерило степена тачности израде, односно мерило величине толеранције. Означава се словном ознаком IT и бројем.

ISO систем толеранција прописује 18 квалитета толеранција, које су означенена следећи начин: IT01, IT0, IT2, IT3, IT4, IT5, IT6, IT7, IT8, IT9, IT10, IT11, IT12, IT13, IT14, IT15 и T16. При чему IT01 одговара највећој, а IT16 најмањој прецизности. SRPS стандард прописује 20 квалитета толеранција. Ознаке су као и претходне, само је додато IT17 и IT18. Квалитет означен са 01 одговара највећој тачности (најмања висина толеранцијских поља), а квалитет означен са 18 одговара најмањој тачности (највећа висина толеранцијских поља). Повећавањем редног броја квалитета у овом низу повећава се величина толеранцијског поља, тј. повећава се подручје дозвољене варијације стварне мере. Почетни чланови низа, до IT4, примењују се у прецизној механици, док се у машинству примењују наредни виши чланови. Толеранцијско поље одређују три параметра: 

величина називне мере



степен толеранције



положај толеранцијског поља

Преко ових параметара ISO систем толеранција дефинише величину и начин одређивања граничних одступања и означавање толеранцијског поља. Према ISO систему толеранција величине називних мера се могу сврстати у две области: 



До 500 mm (називне мере до 18 mm спадају у прецизну механику часовничарство)

и

Изнад 500 mm до 3150 mm

Област називних мера до 500 mm подељена је на 13 подручја, а област изнад 500mm до 3150 mm подељена је на 8 подручја. Све називне мере које припадају једном подручју имају исте низове толеранција различитих квалитета.

- 10 -



Са порастом називних мера, расту и висине толеранцијских поља за исти квалитет, је при истим условима израде са порастом називне мере, расте и нетачност израде.

Слика 2.1.2 Приказ величине толеранције у зависности од величине називне мере за исти квалитет

Производни трошкови зависе од квалитета толеранције. Што је израда прецизнија, односно толеранције уже, повећавају се трошкови производње.

Слика 2.1.3 Утицај квалитета на величину толеранције

Квалитети од IT01 до IT7 примењују се за израду алата, а квалитети од IT5 до IT18 за израду производа. Квалитети од IT5 до IT11 примењују се за израду делова који образују налегање, а квалитети IT11 до IT18 за израду делова који не образују налегања . Називне мере од 3 до 500 mm, су разврстане у 13 група. На пример, од 1 до 3 mm је прва група, од 3 до 6 mm друга група, ..., од 400 до 500 mm тринаеста група. За мере од 500 до 3150 mm постоји 8 подручја (група) и то за квалитете почев од IT16. Квалитети толеранција се уписују у цртеже и другу техничку документацију и на основу њих се, поред других захтева, одређује и машина на којој ће се извршити завршна обрада како би се постигла одговарајућа класа храпавости површина.

У следећим табелама приказане су вредности толеранција уµm за одређене називне мере.

- 11 -



Слика 2.1.4 Вредности толеранција у µm за називне мере до 500 mm

Слика 2.1.5 Вредности толеранција у µm за називне мере од 500 до 3150 mm

- 12 -



Према степенима толеранције и називној мери табеларно се даје величина толеранцијског поља  , односно  (стандард ISO 286). Са повећањем степена толеранције повећава се величина толеранцијског поља. ISO систем толеранција пружа врло широк избор различитих положаја толеранцијских поља у односу на нулту линију, тако да конструктор може за исту називну меру осовине или отвора прописати такве толеранције да обе граничне мере буду веће од називне мере, мање од ње или да једна гранична мера буде већа, а друга мања од називне мере. Тиме се могу задовољити сви могући конструктивни захтеви при остваривању склопних веза.

Положај толеранцијских поља у односу на нулту линију у ISO систему толеранција означени су словима абецеде и то:  

за спољне мере:a, b, c , cd, d, e, ef, f, fg, g, h, j, k, m, n, p, r, s, t, u, v, x, y, z, za, zb, zc за унутрашње мере: A, B, C, CD, D, E, EF, F, FG, G, H, J, K, M, N, P, R, S, T, U, X, Y, Z, ZA, ZB, ZC

Избор ових ознака у ISO систему толеранције је такав да се и без употребе таблица, односно само по читању ознаке, може утврдити приближан положај толеранцијског поља у односу на нулту линију. Положај толеранцијског поља одређене ознаке у односу на нулту линију дефинисан је основним одступањем. Основно одспутање би по правилу требало да буде оно одступање чија је апсолутна вредност мања. ( горње или доње) Величине ових одступања зависе првенствено од ознаке, а тако и од подручја називних мера (мањим називним мерама одговарају мања основна одступања истих ознака и обрнуто) , међутим, код неких поља величине основних одступања зависе и од квалитета. Толерисане дужинске мере у ISO систему толеранција означавају се називном мером у милиметрима, словном ознаком положаја толеранцијског поља у односу на нулту линију и ознаком квалитета.

Слика 2.1.6 ознака толеранције приликом котирања

Ознаку ∅80 C11 чини називна мера ∅80 у mm, положај толеранцијског поља C ( у овом случају то је отвор због великог слова) и степен толеранцијеIT11. Ознаку ∅90 g6 чини називна мера ∅90 у mm, положај толеранцијског поља g ( у овом случају то је нека осовина због малог слова) и степен толеранцијеIT6. - 13 -



Слика 2.1.7 Положај толеранцијских поља за унутрашње мере

Слика 2.1.8 Положај толеранцијских поља за спољашње мере

- 14 -



Објашњење прве слике: Толеранцијска поља унутрашњих мера са ознакама "А....G" леже изнад нулте линије, па су им обе граничне мере веће од називне мере. Толеранцијско поље са ознаком H" " лежи на нултој линији, тако да се доња гранична мера поклапа са називном мером. Толеранцијска поља "Ј" и "ЈS" обухватају нулту линију, при чему је поље "ЈS" постављено симетрично у односу на нулту линију. Толеранцијска поља "М....ZC" леже испод нулте линије, тако да су обе граничне мере мање од називне мере. Објашњење друге слике: Толеранцијска поља спољашњих мера са ознакама"а....g" леже испод нулте линије, па су им обе граничне мере мање од називне мере. Толеранцијско поље са ознаком "h" лежи на нултој линији, тако да се горња гранична мера поклапа са називном мером. Толеранцијска поља "ј" и "јs" обухватају нулту линију, при чему је поље "јs " постављено симетрично у односу на нулту линију. Толеранцијска поља " k....zc" леже изнаднулте линије, тако да су им обе граничне мере веће од називне мере.

2.2 Врсте и системи налегања

Налегање образују два дела једног склопа (осовина и отвор) која су истих називних мера.  =  Налегање подразумева међусобни однос делова у смислу њихове покретљивости и међусобног утицаја. Правилним избором налегања овај утицај се може смањити или повећати. Налегање осовина-отвор по свом карактеру може да буде: 

лабаво налегање (налегање са зазором),



чврсто налегање (налегање са преклопом),



неизвесно налегање.

Лабаво налегање, односно, налегање са зазором остварује се када је мера отвора и у најнеповољнијем случају везе већа од мере осовине.

Значи, ако је стварна мера осовине пре склапања мања од стварне мере отвора доћи ће до зазора и тада имамо лабаво налегање.

 =  −  =  −  > 0 У случају склапања отвора са највећим пречником и осовине најмањег пречника добија се највећи зазор:

 =  −  =  −  У случају склапања отвора са најмањим пречником и осовине највећег пречника добија се најмањи зазор:

 =  −  =  − 

- 15 -



Слика 2.2.1 Приказ највећег и најмањег зазора

У квалитетној производњи гранични зазори Zd и Zg се ретко појављују, док су чешће средње величине преклопа:

 =

 +  2

Подручје дозвољеног варирања зазора, представља толеранцију налегања:

 =  −   =  + 

Чврсто налегање, односно, налегање са преклопом се остварује ако су мере осовине и у најнеповољнијем слчају веће од пречника отвора.

Значи, ако је стварна мера осовине пре склапања већаод стварне мере отвора доћи ће до преклапања и тада имамо чврсто налегање. ( Ds < ds ) Ова разлика представња преклоп и његове вредности имају негативан предзнак:

 =  –  =  −  < 0 Преклоп се остварује насилним утискивањем осовине у отвор. Сила отпора која се супротставља утискивању једног дела у други, или раздвајању склопљених делова зависи од величине преклопа. У случају склапања највећег могућег отвора са осовином најмањег могућег пречника настаје најмањи преклоп:

 =  −   =  −  У случају склапања отвора са најмањим пречником и осовине највећег пречника настаје највећи преклоп:

 =  −  =  − 

- 16 -



Слика 2.2.2 Приказ највећег и најмањег преклопа

Стварни преклоп варира у границама између Pd и Pg, односно Pd
(  + )  =

2

Подручје дозвољеног варирања преклопа, представља толеранцију налегања:

 = || − |  | =  + 

Неизвесно налегањеје налегање које обезбеђује било зазор било преклоп у зависности од остварених мера отвора и осовине.

У зависности од изабраних стварних мера Ds и ds отвора и осовине, неизвесно налегање може постати чврсто (Ds < ds) са малим преклопом или лабаво (Ds > ds) са малим зазором. Највећи могући преклоп настаје склапањем најмањег отвора са највећим пречником осовине:  =  −  =  −  Највећи могући зазор настаје склапањем највећеготвора са најмањим пречником осовине:

 =  −  =  −  Толеранција налегања представља подручје дозвољене варијације зазора, односно преклопа. Стварни преклоп по апсолутној вредности може бити у границама 0
 =  −   =  + 

- 17 -



Слика 2.2 .3 Приказ највећег зазора и преклопа

2.2.1 Системи налегања У циљу ограничавања броја могућих комбинација положаја поља отвора и осовине користе се два система налегања (подешавања) и то: Систем налегања заједнички отвор или систем заједничке толеранције унутрашње мере (СЗУМ) је систем код кога је за отвор усвојено поље H док се поља осовине бирају у

зависности од склопа који се жели остварити.

Слика 2.2 .1.1 Приказ система налегања са заједничком отвором Систем налегања заједничка осовина или систем заједничке толеранције спољашње мере (СЗСМ) је систем код кога је за осовину усвојено поље h док се поља отвора бирају у зависности од склопа који се жели остварити.

Код овог система налегања све димензије рупе имају једнак положај толеранцијског поља "h", без обзира на врсту налегања. Толеранцијско поље "h" налази се испод нулте линије, па је највећа мера осовине увек једнака називној мери  =  . Горње оступање је увек једнако нули (  = 0), а доње одступање једнако толеранцији = . Толеранцијско поље осовине бира се с обзиром на жељену врсту налегања. - 18 -



Слика 2.2.1.2 Приказ система налегања са заједничком осовином 2.3 Толеранције слободних мера

Толеранције слободних мера су дозвољена одступања од жељених мера, која се не уносе у цртеже већ се њихов квалитет назначи у таблици на цртежу.Ове толеранције се још називају и прећутне толеранције . Слободне мере су оне димензије на цртежима за које се не прописују толеранције. То су најчешће димензије оних делова који нису у спрези са другим деловима. Слободним мерама не могу се сматрати мере које образују налегања, као и друге мере које утичу на заменљивост делова. Иако њихова тачност није толико битна за исправан рад склопа, она опет није ни произвољна. Произвођач има обавезу да их се придржава, али се не уносе на котама цртежа, па се зато и називају прећутне толеранције. Њихова одступања практично не утичу на функционалност делова, уколико та одступања леже у границама које се остварују уобичајеним производним поступком. Величине дозвољених одступања слободних мера зависно од начина израде (резање, ковање, ливење, ваљањеитд.) прописују се стандардима. Величине тих толеранција су дате у таблицама које се израђују за свакивид израде.

Слика 2.3.1 Приказ толеранција слободних дужинских мера

- 19 -



2.4 Сложене толеранције

Сложена толеранција је толеранција сложене мере и једнака је збиру толеранција појединих мера. Сложене толеранције могу бити: 

Збир дужина толеранција (толеранција збира толерисаних величина)



Разлика дужина толеранција(толеранција разлике толерисаних величина)

Више машинских елемената спојених у једну целину представљају машински склоп. Дужинске мере у склопу се међусобно надовезују, сабирају или одузимају. Крајња мера склопа добија се преко затвореног круга мера, познатијег као мерни ланац. Он се састоји од увећавајућих чланова који се додају и од умањујућих чланова који се одузимају. Промена било које дужинске мере у мерном ланцу одражава се на промену одступања једне, или више других дужинских мера. Толеранција збира дужинских мера једнака је збиру толеранција свих мера у низу појединачно. Збирна мера l (завршног члана мерног ланца) је  = 1 + 2 + 3 са толеранцијом  = 1+ 2+ 3 .

Слика 2.4.1 Толеранција збира - горња и доња мера Толеранција разлике дужинских мера је такође једнака збиру толеранција појединачних мера.

Завршни члан мерног ланца је мера нпр.   =  − 

са толеранцијом  =  +  .

Слика 2.4.1 Толеранција разлике - горња и доња мера

На тачност сваке котиране мерe утиче одступање настало при одговарајућој радној операцији. Међутим, одступање мере од било ког наслова зависи од збира одступања мера које улазе у састав мере. - 20 -



3. Толеранције облика и положаја На исправно функционисање машинских делова, поред одступања дужинских мера, утичу и одступања њиховог облика и положаја. Поред одступања дужинских мера готових машинских делова, и њихове контурне линије и површине одступају од идеалног геометријског облика у већој или мањој мери, па се исто тако не могу остварити ни идеално тачни узајамни положаји ових површина и оса. Услови функције и монтаже машинских делова захтевају одређену тачност облика и положаја. У ту сврху се користе толеранције облика и положаја чије се ознаке уносе у техничке цртеже и њима се дефинишедозвољено одступањеод идеалног облика или положаја. На тај начин се одређује област у којој посматрана карактеристика предмета мора да се нађе након обављене обраде. Врсте толеранција облика и положаја се помоћу својих симбола уносе техничке цртеже. Узроци одступања облика и положаја су у основи исти као и узроци одступања дужинских мера. Као што је за подручје дозвољене варијације дужинске мере билотолеранцијско поље, овде је то толеранцијски простор , као подручје допуштеног одступања облика. Границе толеранцијског простора су замишљене површи или контуре идеално тачног геометријског облика између којих треба да се налази стварна (израђена) контура. Тачност облика је већа што је прописан толеранцијски простор ширине мањи.

Слика 3.1 Ознаке толеранције облика и положаја

Ознака толеранције облика и положаја се уписује у квадратни оквир. Ако је потребно употребљава се правоугаоник састављен из више области за уписивање неопходних ознака. Ове ознаке се састоје од стрелице која показује површину, односно линију која се толерише, и оквира у који се уноси симбол врсте одступања, величина толеранције и словне ознаке. Вредност толеранције одређује конструктор и изражава се у милиметрима. Референтна површина (елемент) у односу на коју се одступање друге површине толерише означава се референтним троуглом. Референтни троугао треба да стоји директно на референтном елементу.

- 21 -



Референтни елемент је онај геометриски елемент који у примени једне толеранције положаја служи као полазна основа. За референтни елемент се, по могућству, бира онај елемент који и за функцију израђеног комада служи као полазна основа .

Слика 3.2 Ознаке за референтни елемент

3.1 Толеранције облика

Толеранције облика ограничавају одступања једног геометријког елемента од његовог геометријског облика . Оне одређују зону толеранције у којој посматрани елемент мора лежати и у којој сме имати произвољан облик. Толеранцијама облика одрађују се допуштена одступања од тачно геометријског облика или његове полазне основе (референтног елемента) која је значајна за функцију тог машинског дела. Код толеранција облика толеришу се следећа својства: 

правост



равност



кружност



цилиндричност



облик линије



облик површине

Слика 3.1.1 Врсте облика који се толеришу

- 22 -



Одступања облика могу бити: 

одступања од праве



одступања од круга



одступање облика било ког профила



одступање од равни



одступање од цилиндра



одступање облика било које површине

Слика 3.1.2 Ознаке постављених толеранција

Из прве ознаке може се утврдити да толерисана површима мора имати равност (мора бити равна) са дозвоњеним оступањем од 0,1 mm. Из друге ознаке може се утврдити да толерисана површима мора имати кружност (лежати у оквиру кружног растојања) са дозвоњеним осдтупањем од 0,003 mm, док се из треће ознаке може утврди да толерисана површима мора имати правост са дозвољеним одступањем од 0,05 mm. 3.2 Толеранције положаја

Прописују допуштена одступања два или више елемента од њиховог задатог међусобног положаја (идеалног) у простору. Један од тих елемената је обично утврђен као референтни елемент, тј. служи као полазна основа. Одступања положаја могу бити: 





по правцу: 

одступање паралелности



одступање управности



одступање угла нагиба

по месту: 

одступање локација појединих оса и површина



одступање центричности и аксијалности



oдступање симетричности

по положају обртних површина: 

радијално бацање (радијална избоченост обртања)



аксијално бацање (аксијална избоченост обртања)

- 23 -



Слика 3.2.1 Врсте положаја који се толеришу

Примери: a)

Толеранција мора лежати номално на референтну равну А са тачношћу од 0,07mm. Толеранција мора лежати у оквиру кружног растојања са одступањем од 0,003mm. b)

Толерисана оса мора лежати паралелно са референтном равни са одступањем од 0,02 mm.

- 24 -



Стандардима техничког цртања је дефинисан начин постављања толеранција облика и положаја на техничким цртежима.

Слика 3.3 Правила при уношењу толеранција облика и положаја на технички цртеж

4. Толеранције квалитета површина

Површине машинских делова никада не могу бити идеално глатке, већ оне увек имају микронеравнине у облику брегова, које настају као последица обраде. (стругање, ковање, ливење итд. ) Ове неправилности површина машинских делова називају се храпавост . Квалитет обрађених површина у великој мери утиче на радну способност машинских делова.

Слика 4.1 Приказ обрађене површине

 - највећа висина неравнина а - средње аритметичко одступање

- 25 -



Храпавост површина битно утиче на радне особине машинских делова, пре свега на подмазивање, трење, хабање, динамичку чврстоћу, отпорност према корозији, херметичност, провођење топлоте итд. Бољи квалитет обраде поспешује напредак претходно наведених особина, али је при томе и обрада скупља. За одређену површину се у односу на њену функцију дефинише оптималан квалитет обраде, јер се захтевима за финије обрађеним површинама поскупљује производња . Жељени квалитет површинске храпавости прописује се класом површинске храпавости. Класе површинске храпавости се одређују на основу средње аритметичке вредности одступања (а ). Површине машинских делова разврстане су у 12 класа, опет зависно од средње аритметичке вредности (а ).

Слика 4.2 Класе храпавости

Слика 4.3 Зависност између квалитета толеранција дужинских мера и класа површинске храпавости

- 26 -



Све неравнине морају бити у оквиру толеранцијског поља (слика 4.4 "а"). У супротном, при контроли било би установљено да је стварна мера контролисаног комада лоша, тј. изван толеранцијског поља, односно, комад је неисправан- шкарт. (слика 4.4 "б")

Слика 4.4 Однос толеранцијског поља и висина неравнина

Утврђена класа површинске храпавости се у технички цртеж уноси помоћу стандардом утврђених ознака. Основна ознака за означавање квалитета обрађене површине машинског дела се састоји од два крака правих линија под углом од 60° у облику кукице:

Слика 4.5 Ознаке за означавање квалитета прописане сандардом

Ознаке храпавости уносе се на цртеж преко ознака у виду кукица. Оне могу бити отворене, затворене и са кругом.

Слика 4.6 Ознака квалитета обрађене површине

- 27 -



5. ЗАКЉУЧАК Због несавршености машина, алата, материјала, метода мерења, контроле и људског фактора, постизање жељене тачности мера практично није могуће.Услед тога појављују се одређена одступања која, ако нису у дозвољеним границама, могу нанети велику штету у раду машине или уопште не могу омогућити рад машине, или ако је у питању неки алат та одступања могу онемогућити рад с њим. У овом семинарском раду писао сам управо о тим одступањима, која се другачије зову толеранције. Значи, толеранција је дозвољено одступање од задате мере. Међутим, те толеранције се морају некако прописати, односно, морају се формирати одређена правила о томе какве димензије су у употреби и како руководити с њима, као и како све то унети у цртеж. За то су заслужи стандарди, а у овом случају то је ISO систем толеранција. Њиме су прописане толеранције дужинских мера неког машинког дела, положај толеранцијског поља у ком се може наћи стварна мера, врсте налегања машинских делова, прописане су толеранције слободних мера, као и сложене толеранције, такође, прописане су толеранције облика и положаја појединих поврњина неког машинског дела, као и толеранције квалитета површина машинских делова (формирање храпавости, његове класе и начин уноса ознака за означавање квалитета површине у цртеж).

- 28 -



6. ЛИТЕРАТУРА



Проф. др Душан Шотра, Техничко цртање Н. Београд 2013



Техничка школа Ужице; Толеранције : Е - знање



Интернет адресе: http://www.tehnickaskolavranje.edu.rs/pdf/tolerancije%20slobodnih%20mera.pdf https://mail.google.com/mail/u/0/?tab=wm#inbox/158d6a5197980571?projector=1 http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=308 https://sh.wikipedia.org/wiki/Tolerancija_oblika_i_polo%C5%BEaja https://tolerancije.wordpress.com/2011/01/08/%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0 %D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%98%D0%B0/ https://tolerancije.wordpress.com/2011/01/09/%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0 %D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4/

- 29 -

Tehnicko crtanje

Recommend Documents