Test 1 MEHANIČKE POVREDE – OZLEDE: OGULJOTINA,, KRVNI PODLIV, KRVNI IZLIV, NAGNJEČINA OGULJOTINA Nespecifična mehanička povreda lokalizovana na koži ili sluzokoži. Oguljotine na unutrašnjim ogranima su EROZIJE. Oguljotine na sluznicama nazivamo - erosio mucosae, a na opnicama - erosio serosae. Prema obliku oguljotine mogu biti: Crtaste (ogrebotine) i Tačkaste. Oguljotina ima veliki pravno-medicinski značaj jer može biti : -Nasilnog poriekla -Izvor infekcije -Namera izvršioca (npr zagušenje) KRVARENJE Krvarenje može biti u: 1.tkivu (podliv) i telesnim šupljinama ili 2.vani, pa prema tome može biti vanjski i unutrašnji - izliv (hematizam). KRVNI PODLIV Rezultat isticanja krvi iz oštećenih krvnih sudova i prožimanja tkiva krvlju koja se koaguliše nakon 5 min. Zbog koagulacije krvi hematom očvrsne i ne može se isprati vodom za razliku od mrtvačkih mrlja. Krvni podliv nastaje delovanjem mehaničkog oruđa. Nastaje prskanjem krvnih sudova u potkožnom tkivu, a zavisi od kalibra krvnih sudova i od građe tkiva. Vremenom menja boju: modra – ljubičaste – zelenkast – žučkast. Menjanje boje nije čvrst dokaz za određivanje vremena nastanka podliva, ali zasigurno znamo da ako mu je boja modra i donekle plavičasta, nije prošlo duže od 8h od nastanka podliva. HEMATIZAM (IZLIV) 1. Krvarenje u neku telesnu šupljinu - unutrašnji izliv. 2. Krvarenje u vanjsku sredinu - vanjski izliv. Dovodi do: iskrvarenja, šoka i smrti. Zavisi od: - Količine - Lokalizacije - Vrste tkiva. Pri obdukciji važno je: Ustanoviti oštećeni organ, Utvrditi količinu izlivene krvi kod unutrašnjih izliva ili procenu iskrvarenja kod vanjskih izliva. NAGNJEČINA - CONTUSIO Nagnječina je oguljotina (excoriatio) kože, mukoze ili seroze, sa krvnim podlivima (haematom) u potkožnom, submukoznom ili subseroznom tkivu. Najčešće su potkožne kontuzije. Neki autori smatraju da kontuzija kože predstavlja krvni podliv, sa delimičnim oštećenjem epidermisa. Najčešće kontuzije unutrašnjih organa su kontuzije mozga i kontuzije organa digestivnog trakta, želuca i creva. Kontuzije mozga imaju poseban sudsko-medicinski značaj što mogu biti prisutne prilikom ozleđivanja glave, a bez preloma kostiju lobanje, i što mogu nastati kako na mestima neposrednog udara, tako i na mestima posrednog delovanja protiv-udara (contre-coup). Nastaje delovanjem sile pod uglom koji je priblizno 90° - 45° na površinu, upotrebom tupo tvrdog mehaničkog sredstva. VEŠTAČENJE TELESNIH POVREDA – OSNOVNI KRITERIJUMI PRI KVALIFIKACIJI TELESNIH POVREDA Osnovni kriterijumi o kojima se vodi računa prilikom kvalifikacije su: 1.Opasnost po život 2.Važnost organa ili dela tela 3.Sposobnost za rad 4.Narušenje zdravlja 5.Estetski kriterij (unakaženost)
Zakon razlikuje dve vrste povreda, a to su lake i teške telesne povrede i zakon naravno strožije tretira teže povrede jer su one opasne po život. VEŠTAČENJE VALJANOSTI UGOVORA I VEŠTAČENJE SPOSOBNOSTI OPORUČIVANJA Sud često traži da se veštak izjasni o spospbnosti rasuđivanja osobe u vreme sastavljanja ugovora koji je predmet sudskog postupka. Bilo da je to darodavni, kupoprodajni ili ugovor o doživotnom izdržavanju. Oporuka je ništava ako testator u vreme sastavljanja oporuke nije imao 16 godina i sposobnost rasuđivanja. Moguće su situacije da je osoba lišena poslovne sposobnosti za sve radnje, ali može praviti testament. Veštačenje sposobnosti za pravljenje oporuke se najčešće dešava nakon smrti uvidom u medicinsku dokumentaciju, ali može i za života kada se naslednici ne slažu zbog nelogičnosti u oporuci. Vrlo često se dešava da medicinska dokumentacija i pored dugotrajne bolesti ne sadrži podatke o stanju svesti, a veštači se vrlo vredan testament. Zbog toga svi lečnici trebaju imati na umu da sve iz dokumentacije može postati predmet sudskog postupka. Test 4 TANATOLOGIJA, SMRT, AGONIJA TANATOLOGIJA - je posebna grana sudske medicine i patologije, koja se bavi smrću i umiranjem. Naučna disciplina koja proučava smrt, proces umiranja i promene koje se razvijaju nakon umiranja. SMRT - ireverzibilni prestanak funkcije: CNS-a, KVS-a i Respiratornog sistema. Teorijski: Prava smrt predstavlja prestanak svih životnih pojava. Praktično: Smrt je prestanak disanja i krvotoka koji dovode do prestanka f-je CNS-a i dr životnih pojava te su praktično i krajnji uzrok smrti. AGONIJA -To je skup svih pojava koje prethode smrti, laganoj, agonalnoj smrti, kao i ubrzanoj smrti. Agonija predstavlja predsmrtnu borbu, iako u većini slučajeva nema nikakve borbe, jer je mozak samrtnika opskrbljen sa malo kiseonika, pa je kora mozga u anoksiji i nema svesnih reakcija. 1. Karakterističan je izraz i spoljašnji izgled samrtnika u agoniji: oči su mutne i bez sjaja, čelo i lice orošeni hladnim znojem, vrh nosa i ušne školjke hladni. 2. Respiracija je nepravilna, čas duboka i čujna, čas površna. 3. Cirkulacija je poremećena, sa sve slabijim kontrakcijama srca. 4. Puls je mali i mekan. 5. Čulo sluha traje duže od čula vida. Samrtniku: 6. Funkcija sfinktera popušta (zbog toga povraćanje, defekacija,mokrenje). 7. Govor je otežan, nerazgovetan, tih, jedva čujan. 8. Svest može biti do posljednjeg časa održana ili pomućena. Može biti 1) kratkotrajna što podrazumeva moždanu smrt i udar, i 2) dugotrajna tj. bolesna stanja i postepeno gašenje.Takođe može biti posledica trauma i oboljenja. Agonija se mora prepoznati zbog dužnosti lekara da pacijenta prihvati u bolnicu, ne sme se poslati kući. Mora se obavestiti porodica i policija takođe, i ne sme se premeštati sa odelenja na odelenje. Agonija se završava kliničkom smrću. MEHANIČKE POVREDE – OZLEDE: RASCEP, PRELOM, IŠČAŠENJE, RAZORINA, RASKOMADINA RASCEP (ruptura) je nespecifična mehanička povreda (ozleda) mekog tkiva unutrašnjih organa u obliku brazdastog raskida. Nastaje kao rezultat delovanja mehaničke sile velike snage na veću površinu. Predstavlja prekid kontinuiteta nekog kompaktnog tkiva/organa ili ređe šupljeg organa (creva, aorta).
PRELOM – FRACTURA Prekid kontinuiteta kosti (fractura oseum). Prekid kontinuiteta hrskavice (fractura cartilaginis). Sudsko-medicinski značaj: Teži stepen oštećenja telesnog integriteta. Povreda mekih tkiva i krvnih sudova. Mogućnost nastajanja masne embolije. Važno je mesto preloma kako bi znali da li se radi o prirodnoj ili nasilnoj smrti. 1) POPREČNI PRELOMI posledica su direktnog udara 2) SPIRALNI PRELOMI tipični za pad.
LUXATIO - IŠČAŠENJE je stanje kada se plohe ili delovi kosti koje čine zglob pomaknu, pri čemu može doći i do puknuća čaure i ligamenata koji fiksiraju zglob. Iščašenja nastaju u najvećem broju slučajeva indirektnim delovanjem sile, na primer padom na ispruženu ruku, dok su znatno ređa usled direktnog delovanja sile. Nepotpuno iščašenje (subluxatio) - ako su zglobne površine ostale u delimičnom kontaktu. Diastasis (odvajanje) je poremećaj sklopa zgloba ili šava. RAZORINA – DESTRUCTIO (razorenje) je ozleda, kod koje je uništen sklop tkiva organa, tako da je razoreni organ potpuno razobličen, uništen. Proizvod su delovanja teških i tupih mehaničkih oruđa .Razorenja su najčešće zaživotna, ali mogu biti i postmortalna. RASKOMADINA – DETRACTIO Raskomadavanje je razdvajanje pojedinih delova tela, glave, ekstremiteta, ili trupa od ostalog tela. 1) ZAŽIVOTNO (najčešće zadesnog i samoubilačkog porekla, ređe ubilačkog), 2) POSMRTNO (radi lakšeg odstranjivanja leša, ili u cilju skrivanja identiteta). UBROJIVOST/URAČUNLJIVOST Prilikom veštačenja veštak je dužan ispitati i oceniti ubrojivost počinioca KD u vreme učinjenja KD, i dati sudu ocenu sposobnosti shvatanja svojih postupaka i upravljanja istim. Postoje: duševna bolest, privremena poremećenost, duševna zaostalost i drugi teži duševni poremećaji. Očuvana ubrojivost - podrazumeva da kod učinjitelja ne nalaze psihopatološki supstrat za ocenu bilo kojeg stepena ubrojivosti. Smanjena ubrojivost u manjem stepenu- u ovu kategoriju se mogu svrstati počinitelji sa poremećajima ličnosti, blažim alkoholisanim stanjima, ovisnici. Smanjena ubrojivost u srednjem stepenu- tu spadaju teži poremećaji ličnosti, teže alkoh. stanje, bolesti ovisnosti sa krizama. Smanjena ubrojivost u tezem stepenu- veštak ovu kategoriju koristi za teže poremećaje ličnosti, granična stanja, abnormne alkoholne reakcije teže krize ovisnika. Neubrojivost- tu spadaju počinitelji koji nemaju mogućnost shvatanja vlastitog postupanja i vladanja sobom. To su tzv mračna stanja.Važno je istaći da neubrojivosti, nisu trajna stanja. To je odnos osobe prema počinjenom delu u vreme učinjenja dela.Tako epileptičari u toku napada mogu počiniti delo i biti proglašeni neodgovornim, ali veštak prilikom pregleda ima pravo ne pronaći ništa od simptoma epileptične bolesti. U tom slučaju osoba će biti tretirana kao ubrojiva. U tom slučaju je vrlo teško za sud da dodnese odluku. Neubrojivost isključuje kažnjavanje i podrazumeva lečenje u ustanovama za zaštitu osoba sa duševnim poremećajima. Test 7
PRAVNI ASPEKT POBAČAJA ABORTUS je najstariji način kontrole rađanja. Današnji stav: pravo svakog čoveka je da odlučuje o rađanju dece, ali se uskraćuje ako postoji opasnost po život i zdravlje trudnice. POBAČAJ je pojava ploda maternice pre navršenih 180 dana trudnoće, odnosno 28-30 gestacijske nedjelje. Pojava ploda u onom periodu kada je apsolutno nesposoban za vanmaterični život, ako mu se ne može pomoći ni pružanjem specijalnih uslova. Prekid trudnoće moze biti: 1) Prirodni (spontani) - abortio spontanea i 2) Nasilni S obzirom na pristanak trudnice, nasilni pobačaj može biti: 1) Namerni - abortio artefitialis (uz pristanak trudnice) 2) Dozvoljeni (u skladu sa propisima, inkorporiran u pravilniku o prekidu trudnoće i obavljen u za to ovlašćenim ustanovama) 3) Nedozvoljeni ili kriminalni (svaki drugi prekid trudnoće obavljen van nadležne ustanove i mimo pravilnika, te predstavlja krivično delo, bez obzira na to ko ga vrši). Ako ga vrši sama trudnica ne postoji krivična odgovornost! 4) Zlonamerni (ne postoji pristanak trudnice) POVREĐIVANJE KOD UDARA VOZILA U PEŠAKA Dva su osnovna tipa, zavisno od toga da li je u pitanju: 1) Putničko ili transportno vozilo 2) Da li je primarni kontakt ostvaren ispod ili iznad tačke težišta tela (karlica kod većine ljudi). UDAR VOZILA ISPOD TAČKE TEŽIŠTA TELA (PUTNIČKO VOZILO) Najčešći tip kolizije. Podrazumeva odraslu osobu i uspravan položaj tela. Ne odnosi se na decu zbog njihove visine. Prilikom naleta motornog vozila na pešaka mora se utvrditi: Naletni položaj; Naletna brzina vozila; Način kretanja pešaka u trenutku naleta; UDAR VOZILA IZNAD TAČKE TEŽIŠTA TELA (TERETNO-TRANSPORTNO VOZILO) I faza - telo kontaktira velikom površinom iznad karlice sa prednjim delom vozila. Na koži se često ne vide povrede kad su unutrašnje destruktivne - primarne povrede. II faza - vozilo gura telo napred i ono pada na tlo prilikom čega trpi sekundarne povrede. Lokalizovani su na suprotnoj strani od primarnih. III faza - je ako se vozilo ne zaustavi i tada dolazi do pregaženja. VEŠTAČENJE POSLOVNE SPOSONOSTI Poslovna sposobnost je sposobnost osobe da izjavama volje ulazi i zaključuje pravne poslove. Fizička osoba moze biti takđe i lišena ove sposobnosti potpuno ili delimično. Veštačenje se vrši kada postoji sumnja u sposobnost određene osobe da se brine za svoja prava i interese. Oduzimanje se vrši u vanparničnom postupku po službenoj dužnosti ili na zahtev. Svi učesnici ovog postupka moraju biti izrazito pažljivi jer su česte manipulacije tj. pokušaji zloupotrebe ovog instituta koji predstavlja tzv. socijalnu smrt. Test 8 SUDAR VOZILA SA BICIKLISTOM / MOTOCIKLISTOM. SAOBRAĆAJNI UDES PO TIPU SUDARA VOZILA SA PREPREKOM. PREGAŽENJE Pojam motociklista i biciklista se često izjednačavaju. Često su teže povrede kod motocikliste zbog veće brzine kretanja. i ovde postoje varijante s obzirom na položaj učesnika u koliziji. Ako je frontalni udar dolazi do padanja tela sa motocikla/bicikla na prednju stranu vozila te nabacivanje motocikliste/bicikliste, a nakon kočenja do padanja na tlo.
Ako ima i suvozač motocikla/bicikla povrede kod njega su obimnije, jer je veći luk nabacivanja. Pri zbacivanju najčešće nastaju izolovane povrede: ramenog pojasa, glave, prelomi vratne kičme, krvni podlivi međice/skrotuma zbog udara od strane sedišta. To nam govori da je motociklista/biciklista sedeo, a ne išao pored motocikla/bicikla. KOLIZIJA MOTORNO VOZILO – PREPREKA (oba u kretanju ili jedno miruje) Svako telo koje se nalazi u nekom vozilu koje se kreće, kreće se istom brzinom kao i samo vozilo. Kada vozilo naiđe na prepreku, naglo se zaustavlja, a telo u tom deliću sekunde nastavlja da se kreće istom brzinom kao što se kretalo pre kolizije. Naglo usporenje vozila naziva se deceleracija, a povrede koje pri tome nastaju nazivaju se deceleracione. Faza I - kada vozač oseti opasnost formira uporni trougao, prebeci otpor rukama na volanu i nogama na kontorlnim papučicama, a nazad je oslonac na leđima. Suvozač ne moze formirati uporni trougao, tražeći oslonac rukama, gubi oslonac na leđima i zato statistički više stradaju suvozači od vozača. Zbog jakog otpora po sistemu poluge nastaju prelomi donjih ekstremiteta. Telo ide napred i gore, vratna kičma se isteže - ekstenzija. Nakon udara glave u gornji prednji deo unutrašnje strane vozila dolazi do savijanja glave prema napred - dolazi do hiperfleksije vratne kičme te oštećenja frontoetmoidalne regije. Vanjska manifestacija te povrede je Brill-haemathoma oko očiju obostrano. Do ove faze povrede su iste kod vozača i suvozača. Faza II - kretanje prema nazad, dolazi do kontakta glave i trupa sa bočnim unutrašnjim delom vozila vrata. Kod vozača na levoj, a kod suvozača na desnoj strani - to nas opredjeljuje ko je vozio. Osobe koje sede na zadnjem sedištu dolaze u kontakt sa krovom i naslonima prednjeg sedišta – nastaju povrede gave i gornjeg dela trbuha - ruptura jetre i slezine. PREGAŽENJE - TRANSITIO Prelazak točkova vozila preko tela koje leži na drumu – jednostavno pregaženje ili prelazak točkova u II fazi kolizije vozilo-pešak, ako se vozilo ne zaustavi a telo nađe u putanji kretanja vozila – komplicirano pregaženje. Osnovni preduslov je da je poluprečnik točka veći od visine prevozećeg objekata. Ako je poluprečnik točka manji dolazi do guranja objekta i nagnječenja. Faza I - telo se gura po podlozi, Faza II -točkovi se penju vršeći pritisak i deformaciju tog dela tela. Kod manjih brzina (20 - 30 km/h) povrede su na strani penjanja, na vrhu točka. Kod pregaženja se povrede dele na : 1) Specifične - javljaju se samo kod pregaženja - nastaju delovanjem profila gume sa otiskom šare - oguljotine ili krvni podlivi 2) Karakteristične - paralelne oguljotine i opekotine (od donjih delova vozila), prskotine kože (u predelu prepona), ogrebotine 3) Nekarakteristične - nisu siguran znak pregaženja TRASEOLOGIJA: TRAGOVI BIOLOŠKOG POREKLA, TRAGOVI KRVI U prevodu nauka o tragovima predstavlja novu kriminalističku disciplinu koja izučava nastajanje tragova fizičke, hemijske i biološke prirode, kao i načine, metode i sredstva za njihovo pronalaženje, fiksiranje i korišćenje u cilju otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i utvrđivanje identiteta njihovih učinilaca. Za primenu ovih metoda ispitivanja u procesu traseološke identifikacije podobni su samo tragovi biološke prirode koji čine: a) tragovi ljudskog porekla - krv, izlučevina - sperma i pljuvačka, dlaka i kosa, koža, mišići i kosti; b) tragovi životinjskog porekla, krv, tkiva, dlake, perje, krljušt ribe i sl; c) tragovi biljnog porekla - delovi biljke, komadi stabla i grana, lišće, trava i sl.
Trag je materijalna pojava nastala kao rezultat uzajamnog delovanja koje se zbilo prilikom događaja, i u vezi sa događajem, a u sebi sadrži elemente koji omogućavaju utvrđivanje njegovog porekla, odnosno identifikaciju njegovog uzročnika. Tragovi biološkog porekla su tragovi koji potiču od živih bića, životinja i biljaka. Tragovi krvi su najčešći krvni delikti. Nastaju na nekoliko načina: slivanjem, kapanjem, prenošenjem. Biološke metode ispitivanja tragova koriste se za utvrđivanje grupne pripadnosti tragova i objekata na osnovu utvrđivanja njihovih opštih karakteristika. PSIHIJATRIJSKO VEŠTAČENJE Predstavlja dokazno sredstvo u sudskom postupku i namenjeno je pravnicima te stoga mora biti u razumljivom jeziku. Ekspertiza treba da sadrži opšte podatke o veštaku, podatke o sudu, i podatke o osobi koja je predmet veštačenja. Veštačenje može biti sprovedeno na temelju uvida u sudske spise, medicinsku dokumentaciju, pregleda osobe itd. Nekada se zahteva i veštačenje osobe posle njene smrti, recimo u pogledu pravljenja oporuke. Nakon veštačenja veštak daje svoj nalaz u kojem opisuje temelj svog veštačenja, izvore, izjave svedoka, mišljenja drugih stručnjaka. Potom sledi opis vlastitog ispitivanja i anamneza, i status ispitanika. Mišljenje je deo ekspertize u kojem veštak daje svoje stručno mišljenje o psihičkom stanju osobe. U zaključku veštak jasno i precizno odgovara na pitanje suda u pogledu kliničke procene stanja osobe. Moguće je da sud ili neka od stranaka zatraže dodatno veštačenje ili pojašnjenje, kao i ponovno veštačenje ili drugo mišljenje. Najčešće indikacije za potrebu veštačenja su kada je osoba bolovala od nekog psiho poremećaja, ili kada u toku postupka izražava određene abnormalnosti u ponašanju. Takođe i kada je delo učinjeno pod dejstvom alkohola ili droge. Test 10 POVREDE ELEKTRICITETOM POVREDE NASTALE TEHNIČKIM ELEKTRICITETOM (ELEKTRIČNA STRUJA) Da bi došlo do povrede od elektične struje, potrebno je da telo dospe u kolo električne struje i da preko tela dođe do uzemljenja. Iz toga proizilazi da je važan otpor na mestima gde struja izlazi iz tijela. Prolazak električne struje olakšava stajanje na mokroj podlozi, dok prolazak električne struje otežava ili spriječava stajanje u obući sa gumenim podplatama. Štetno dejstvo električne struje na telo ispoljava se kao: - električni strujni udar - elecrocutio s. ictus electricus - električna opekotina - combustio electrica - svetleći udar ili fototrauma - ophtalmia electrica Efekat struje na ljudsko telo determinisan je sledećim faktorima: napon, intenzitet, izmeničnost ili naizmeničnost, frekvenca, smer prolaska kroz telo, otpor kože na mestu kontakta, veličina kontaktne površine i opšte stanje organizma. Spošaljnji izgled kod smrtno povređenih električnom strujom dosta je karakterističan. - izražena je upadljiva pomodrelost, - jaka izraženost mrtvačkih mrlja koje su tamno ljubičasto modre. - ako električna struja prolazi kroz glavu, onda nastupa paraliza centra za disanje sa sledstvenom asfiksijom, pa je u tim slučajevima lice modro. - međutim, ako struja prolazi kroz srce kao posedica nadražaja živaca i mišića srca nastupa treperenje srca i nepravilno kucanje srca. Srce sve slabije potiskuje krv, pa usled pomanjkanja kiseonika i oštećenja u CNS nastupa smrt. Lice kod takvih je obično bledo.
Unutrašnje promene kod smrti usled električnog udara ispoljavaju se: -hiperemijom unutršasnjih organa i - mnogobrojnim tačkastim podlivima, naročito u korteksu nadbubrežne žlezde, zatim na dnu treće komore mozga, u području bazalnih ganglija i moždanog stabla. - u kičmenoj moždini krvarenje, edem, propadanja ganglijskih ćelija (naročito prednjih rogova). - krvni sudovi zahvaćeni električnom strujom pokazuju promene u sva tri sloja. U lumenu krvnog suda je trombus kao poledica elektičnog oštećenja endotela, hemoliza.u mediji, iskidanost elastičnih vlakana i piknoza jezgra glatke musculature, u adventiciji krvarenja. POVREDE NASTALE ATMOSFERSKIM (PRIRODNIM) ELEKTRICITETOM (Grom) Grom je visokofrekventna struja čiji napon iznosi milione volti i jačine više hiljada ampera. Prirodni elektricitet se prazni preko raznih posrednika kao što su: visoko stablo, zvonik crkve, munara, itd. Grom nastaje kod velikih električnih napetosti između tla, i oblaka, ili između oblaka koji nose suprotne električne naboje. U atmosferi i u oblacima koji služe kao kondenzatori,nakuplja se električna energija, pa kod velikih razlika u potencijalu između nejednako nabijenih oblaka ili zemlje kao mase, kao i kod dovoljnog približavanja nastaje pražnjenje električne energije - grom. Jednim udarom groma može biti pogođeno više osoba u prečniku do 20 metara. Povrede gromom mogu biti nesmrtonosne, ali mogu se završiti i smrtonosno. Povredjivanje moze nastati: 1) Direktnim udarom u čoveka - nema izgleda da preživi. 2) Naknadnim pražnjenjem iz tla - takođe nema izgleda da preživi. 3) Delovanjem indukovanih napona sa okolnih metalnih površina - nesmrtni ishod. 4) Naknadno električno pražnjenje iz okolnih električnih provodnika (prekidači)-nesmrtan ishod. Kod nesmrtnog ishoda javlja se : Gubitak svesti, Amnezija, Bol u mišićima, Nesanica, Gubitak koncentracije, "Munjina šara " - promena na koži sa izgledom grananja grančice (arborizacija) a predstavlja izraz vidljivog potkožnog venskog crteža. Kod smrtnog ishoda nastaju: Električni belezi, Opekotine (karbonifikacija), Arborizacija, Spaljene i osmuđene dlake i kosa, Otisci na telu metalnih predmeta, Spaljena odeća i obuća, Razderotine. UVIĐAJ KOD VEŠANJA Licu mesta brzo pristupa kriminalistički tehničar, fiksira tragove i priprema sve za fotografisanje. Nakon toga pristupa lekar i učestvuje kod skidanja - omča se sačuva u što orginalnijem izgledu. Krak omče se preseca po sredini, što dalje od čvora (u predelu luka), vešanik se prihvata i spušta na pripremljeni čaršav. Obešenog ne treba uzimati za ruke. Lekar konstatuje smrt. Zatim se skida omča. Obeleži se onaj deo luka gde bi mogao biti čvor, a ako ima čvor, to mesto se na luku obeleži. Ako je omča fiksirana luk se seče, a onda ponovo spaja zbog kasnije rekonstrukcije događaja. Krimi tehničari uzimaju mikrotragove selotepom sa ruku (jagodice, dlanovi), sa vrata, režu se nokti i šalju na veštačenje.Obratiti pažnju na povrede, a posebno na cipele jer kod fingiranog vešanja prethodno ubijena osoba se vuče po podlozi, pa ako je to zemlja, njeni tragovi ostaju na cipelama. Test 12 SUFOKATIVNE ASFIKSIJE (UTOPLJENJE) SUBMERSIO - UTOPLJENJE je oblik sufokativne asfiksije gde dolazi do zapušenja donjih disajnih puteva nekom tečnošću (voda i sl.). Preduslov za nastanak je da su nos i usta ispod nivoa vode, dakle ne mora čitavo telo. Ako dođe do potapanja samo nosa i usta ispod nivoa vode, to se naziva IMERSIO.
Svaki leš iz vode nije utopljenik. Čovek može umreti (ili biti usmrćen) i na neki drugi način, a da naknadno dospe u vodu. Utopljenje može biti: 1.Primarno- dospevanje u vodu padom i ono može biti: • Ubilačko - najčešće novorođenčad i dojenčad; odrasli moraju biti prethodno onesposobljeni. • Samoubilačko - osoba sama sebi zaveže ruke, priveže za sebe neki teret i baci se u vodu. • Zadesno. 2.Sekundarno Uzrokovano je nekim prethodnim stanjem (infarkt, epilepsija, onsvešćenost, povreda glave) koje onesposobljava osobu, a padom u vodu osoba je udiše. Ovde značajnu ulogu igraju i inhibitorni refleksi. Ako je pronađen leš u vodi zavezanih ruku i nogu u čvorove, oni se prekidaju na udaljenosti od čvorova kako bi se kasnije mogao rekonstruisati događaj. Faza I (imersio) Dospevanje nosa i usta ispod nivoa tečnosti i tada dolazi do refleksnih reakcija organizma u smislu zatvaranja grkljana i ulaska tečnosti u digestivni trakt. Nakon toga dolazi do otvaranja ulaza grkljana, tečnost dolazi u dušnik i pluća. Kašljanjem se nastoji izbaciti. Faza II Dolazi do gubitka svesti i do modrila tela i grčeva. Faza III Osoba je bez svesti, tečnost prodire u disajne puteve. Dolazi do nekoliko grčeva, a zatim telo se umiruje i pada na dno. SILOVANJE Spolni akt izveden prisilno, protiv želje jednog partnera. Obično se radi o nasilju muške osobe nad ženskom, ali nije isključivo. Delo se sastoji u prisiljavanju na spolni odnos ili sa njim izjednačenu spolnu radnju druge osobe, upotrebom sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo te ili njoj bliske osobe. Počinitelj ovog krivičnog dela može biti muško ili žensko lice, može da živi ili ne živi u bračnoj zajednici sa osobom nad kojom je izvršeno krivično delo. Sudsko-medicinski znacaj Otpor koji pruža osoba nad kojom se vrši čin silovanja mora biti stvaran, trajan, ozbiljan, savladan od strane jedne, dve ili više osoba. Dokaz stalnog, ozbiljnog otpora su povrede na izvršiocu i predmetu silovanja. Međutim česte su simulacije ovog krivičnog dela. Silovanje može biti: Izvršeno; Pokušano; Započeto; Krivično delo silovanja postoji i bez defloracije. Sudsko-medicinski dokaz silovanja: -Defloracija (ali i nemora), -Razdor vagine -Dokaz sperme u vagini ali i ne mora -Infekcija spolnom bolesti (ali i ne mora) -Znaci nasilja Za određivanje kazne kod izvršenja ovog krivičnog djela postoje 4 kvalifikacije: 1) Silovanje kvalificirano težom posledicom postoji kada je usled učinjenja osnovnog oblika dela nastupila teška telesna povreda (TTP) ili teško narušavnje zdravlja ili smrt ili trudnoća silovane ženske osobe. 2) Silovanje kvalificirano načinom učinjenja postoji u dva oblika: • Ako je istom prilikom prema istom pasivnom subjektu učinjeno više spolnih odnosa ili kada je učinjeno od strane više počinitelja; • Ako je delo učinjeno na svirep i naročito ponižavajući način. 3) Silovanje maloletne osobe je naročito težak oblik ovog krivičnog dela i ono ima posebnu težinu i društvenu opasnost.
4) Silovanje kvalificirano pobudama učinitelja kada je delo učinjeno zbog etničke, nacionalne,
rasne ili jezičke netrpeljivosti prema žrtvi. Test PRIRODA SMRTI PRIRODNA SMRT (MORS NATURALIS) 1. Fiziološka 2. Prevremena Prirodna smrt može biti predmet sudsko medicinskog veštačenja ako je smrt nastupila pod sumnjivim okolnostima, ili kada je uzrok smrti nepoznat. Proveravanje uzroka smrti i uklanjanje sumnji na nasilnu smrt, utvrđuje se obdukovanjem leša. NASILNA SMRT (MORS VIOLENTA) 1. Zadesna (akcidentalna) 2. Samoubilačka (suicidalna) 3. Ubilačka (homicidalna) Nejasna prirodna smrt proističe iz nejasnih prirodnih oboljenja,to jest nepoznatih, sumnjivih ili naprasnih telesnih obolenja. Prema tome nejasna prirodna smrt može biti: NEPOZNATA PRIRODNA SMRT (MORS IGNOTA) je ona kod koje je uzrok umiranja nepoznat.
Nepoznavanje uzroka smrti imamo kod umrlih bez očevidaca i bez prisutnika, zatim umrlih na javnim mestima, izvan kuće i nađenih leševa u šumi, na ulici, ili nekim skrivenim mestima. U svim tim slučajevima uzrok smrti je nepoznat, pa je radi toga potrebna sudsko medicinska verifikacija. SUMNJIVA PRIRODNA SMRT (MORS SUSPECTA) je svaka ona nejasna prirodna smrt koja
izaziva sumnju na nasilnu smrt, ili čiji uzorak izgleda nasilan. Sumnju na nasilnu smrt može izazvati nalaz ozleda po telu i sl., neovisno od toga da li su one nanesene namerno, ili nenamerno, slučajno, u agoniji, za vreme sinkope ili lipotimije. NAPRASNA PRIRODNA SMRT (MORS SUBITA) je svaka ona prirodna smrt kod koje se
umiranje završilo za kratko vreme, ali kod osoba prividno zdravih. To umiranje može biti vrlo kratkotrajno, nekoliko sekundi ili minuta (trenutno) i takva smrt je trenutna naprasna smrt (mors momentanea). Naprasna smrt dešava se u budnom stanju, u snu, u ležećem položaju, kao i za vreme sedenja ili kretanja, pri telesnom naprezanju, polnom snošaju itd. Zbog kratkoće vremena umiranja, na lešu se neće naći znaci agonije, to jest kod leševa trenutno umrlih osoba nema edema pluća, krv je u tečnom stanju, a jetra sadrži glikogena. Ili umiranje koje sledi naprasnom oboljenju od nekoliko sati, ili sledi naglom pogoršanju obolenja, nazivamo ubrzana naprasna smrt (mors accelerata). Kod leševa, ubrzano umrlih nalazimo plućni edem, zgrudvanu krv, kao i iščezlog glikogena iz jetre. Sem kod odraslih, naprasne smrti nisu neretke kod novorođenčadi (neonatus) i dojenčadi (infans lactens). Uzroci naprasne smrti kod novorođenčadi i dojenčadi su anomalije vitalnih organa, upale respiracionih i digestivnih organa, porođajna intrakranijalna krvarenja, akutne infektivne bolesti i dr. Takođe psihička oboljenja i stanja mogu dovesti do poticaja na smrt; Alkoholizam; Infekcija; Uzbuđenje; Naprezanje tokom polnog odnosa; ALKOHOL: ODREĐIVANJE ALKOHOLA I METODE Važno je za utvrđivanje stanja alkoholisanosti. Ima više metoda:
ALKOTEST je orjentaciona metoda, kojom se utvrđuje, da li u krvi - orgazmu ima alkohola, ili nema, a pomoću alkohola u ekspiriranom vazduhu. Za alkotest se upotrebljavaju zatvorene cevčice, u kojima je kalium bihromat sa sumpornom kiselinom. Pri testiranju – krajevi cevčice se odrežu, na jedan kraj stavi se usnik, a na drugi balon. Prilikom duvanja, ako ekspirirani vazduh sadrži alkohol, izvršiće redukciju šestovalentnog hroma u cevčici, u trovalentni hrom, i žuta boja reagensa poprimiće zelenu boju. Pozitivna reakcija može nastupiti ako je test vršen, neposredno posle ispiranja usta alkoholom ili ako je ispitivana osoba neposredno pre toga uzimala bombone u kojima ima alkohola. Duvanje u balon mora se izvesti u jednom dahu. Widmarkova metoda služi za određivanje alkohola u krvi, urinu i telesnim tekućinama. Sastoji se u oksidaciji alkohola pomoću kalium bihromata u prisustvu sumporne kiseline. Ova metoda nije specifična samo za alkohol, jer je reakcija pozitivna na aceton i na truležne tvari. ADH metoda je enzimska metoda za utvrđivanje alkohola u krvi pomoću alkohol dehidrogeneze. Ova metoda je specifična za etil- alcohol, ali je osetljiva i na propil-, izopropil-, alil- i butil- alcohol. Plinska hromotografija je specifična metoda za utvrđivanje alkohola u krvi i mokraći. Ispravni rezultati mogu se dobiti i kod analize truležno promenjenih uzoraka. VEŠTAČENJE DODELE DECE KOD POSTUPKA ZA RAZVOD BRAKA Po mnogim ovo je najteža i najsloženija vrsta veštačenja u kojem se postavlja pitanje duševnog zdravlja supružnika i početak tog stanja. Često su oba supružnika zdrava a pitanje za veštaka je koji je od roditelja podobniji za nastavak skrbi deteta. To je takozvani mali rat u kojem obe strane nastoje da drugu prikažu u što gorem svetlu i pri tome ne biraju sredstva. Vrlo često se posle dobijanja starateljstva dešava da roditelj koji je dobio dobrovoljno ustupi drugom i samo to nam ukazuje na brojne manipulacije prilikom ovog postupka u kome najviše ispaštaju deca na koju to ostavlja traume koje nose sa sobom kroz celi život. Test DELOVANJE NISKE TEMPERATURE (LOKALNO I OPŠTE DELOVANJE) POVREDE NASTALE DEJSTVOM NISKE TEMPERATURE Niska temperatura na živo telo može delovati opšte i izazvati opšte poremećaje odnosno SMRZAVANJE - CONGELATIO, ali i lokalno i izazvati lokalne promene,SMRZOTINE - PERNIO. PROMRZLINE Perniones (promrzline) predstavljaju patološku reakciju kože i potkožnog tkiva na hladnoću. Često je ovaj poremećaj genetski predodređen i javlja se porodično. Pomažući faktori su vlaga, vetar, poremećaj cirkulacije, endokrini poremećaji, vegetativne smetnje, predispozicija. Posle boravka u sredini sa niskom temperaturom i visokom vlažnošću vazduha, najčešće u jesen i u zimu, na prstima šaka i stopala, petama, potkolenicama, butinama, nosu i ušnim školjkama, pojavljuju se ljubičastoružičaste ploče koje su bolne i svrbe ili peku posle zagrevanja. Retko nastaju ulceracije. Pojedinačne promene nestaju u roku od tri nedelje, ređe traju cele zime. S obzirom na dubinu oštećenja razlikuju se 3 stepena: I stepen - dermatitis congelationis erythematosa. Lokalno delovanje niske temperature izaziva proširenje krvnih sudova u koži što se ispoljava crvenilom kože.
II stepen - dermatitis congelationis bullosa - sa stvaranjem mehura, a u potkožnom tkivu transudacijom i otokom. III stepen - dermatitis congelationis necrotica - ispoljava se u obliku nekroza, IV stepen - dermatitis congelationis gangraenosa - gangrenozne promene. Opšti poremećaji usled dejstva niske temperature na živo telo, ogledaju se u postepenom padu telesne temperature. Kada temperatura padne na 31ºC dolazi do gubitka svesti. Smrt nastupa kada je telesna temperatura ispod 24-25ºC. Ostale pojave kod smrzavanja su umor, nesiguran hod (kao kod pijanog čoveka), dremljivost i želja za snom. Najzad pomućenje svesti, gubitak svesti i smrt. Smrt nastaje usled paralitičkog uticaja hladnoće na CNS. SMRZAVANJE Po poreklu, smrzavanje je najčešće zadesno osobito u alkoholisanih osoba. Ubilačko smrzavanje je jedan on načina čedomorstva ili deteubistva. Samoubistva smrzavanjem su retkost, ali u literaturi su opisani slučajevi samoubilačkog smrzavanja. • Kod leševa koji su izloženi delovanju niskih temperature može doći do prskanja krova lobanje duž šavova. • Karakterističan položaj imaju leševi smrznutih. Zauzimaju položaj kao kad je čoveku hladno, pa hoće da se ugreju (zgrčeni su). Kad postoji sumnja na kongelaciju novorođene dece, treba naglasiti da golo neutopljeno novorođenče, izloženo sobnoj temperaturi, može umreti za nekoliko sati usled nerazvijenosti sistema za održavanje telesne temperature i sledstvene osetljivosti na hladnoću. Utvrđivanje smrti usled smrzavanja vrši se na osnovu poznatih okolnosti slučaja, na osnovu patoanatmskog nalaza i isključivanjem svakog drugog uzroka smrti. VEŠTAČENJE TELESNIH POVREDA: KARAKTERISTIKE TEŠKE TELESNE POVREDE; Ko drugog telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog, ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oslabljen koji važan deo njegovog tela, ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog, ili postoji trajno i teško narušenje zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom od 1 do 10 godina.« Kvalifikovana teška telesna povreda 1. Opasnost po život - postojanje konkretne opasnosti po život, bilo da je ta opasnost po život nastala neposredno usled povrede ili je opasnost po život nastupila kasnije. Povredu kvalifikovati prema vremenu nanošenja, a ne prema ishodu. 2. Uništen ili trajno i u znatnoj meri oslabljen koji važan deo tela ili važan organ uništen - znači da je važan deo tela ili važan organ izgubljen za funkciju, bilo anatomski kao što je amputacija, bilo da je funkcionalno (npr paralizom ili parezom) izgubljen za funkciju za više od 33% normalne. 3. Trajna nesposobnost za rad. Moramo razlikovati opštu radnu od profesionalne radne sposobnosti. 1) opšta radna sposobnost - sposobnost za rad uopšte, dok 2) profesionalna radna sposobnost - odnosi se na posao, na rad koji je povređeni vršio kao svoje osnovno zanimanje. Nesposobnost za rad u smislu kvalifikacije dela, ne podrazumeva nesposobnost za rad uopšte, već nesposobnost za rad koji je povređeni obavljao pre povređivanja kao glavno zanimanje. 4. Trajno i teško narušenje zdravlja - usled povrede predstavlja poremećaj organskog ili duševnog zdravlja samo kada je to narušavanje zdravlja trajno i teško. 5. Unakaženost – je oštećenje vidljivih delova tela, naročito predela lica i glave, koje bitno menjaju izgled povređenog, ne može se sakriti, kod drugih izaziva neprijatnost ili odvratnost, predstavlja smetnju za obavljanje pozivne delatnosti ili bračnih obaveza.
Ako je estetska izmenjenost neke osobe takva, da na posmatrača ne izaziva utiske odvratnosti i odbojnosti, onda kažemo da ne postoji unakaženost, nego samo estetska izmenjenost, a kao takva nema karakter unakaženja. Obična teška telesna povreda je takva koja prolazno narušava integritet i funkciju nekog važnog organa ili važnog dela tela. Što znači da su iste posledice kao i kod kvalifikovane teške telesne povrede, ali nastupaju drugim intenzitetom i imaju drugi kvalitet. Opasnost po život je samo apstraktna. To znači, da obična teška telesna povreda sama po sebi može, ali retko da dovede u opasnost po život povređenog. Znatno oslabljenje važnog dela tela (organa) je samo prolazno, ili ako je trajno oštećenje odnosno oslabljenje važnog dela tela ili organa, onda to oslabljenje nije znatno. Nesposobnost za rad je samo ograničena, Oštećenje zdravlja, kod obične teške telesne povrede, ako je teško onda ono nije znatno. Posledice ozleđivanja vidljivih delova tela, kod obične teške telesne povrede čine samo estetskikozmetski defekt, ali nisu takve da bi proizvodile unakaženje, kao što je to slučaj kod kvalifikovane teške telesne povrede. VEŠTAČENJE NEMATERIJALNE ŠTETE U ovu vrstu štete spadaju sve kompenzacije osobama koje su tokom trajanja ili nakon delovanja štete pretrpele duševne bolove, fizičke bolove i strah. Pravo odštete takođe imaju i osobe koje su doživele nagrđenost, naruženost i unakaženost te kojima je povodom toga smanjenja radna ili životna sposobnost. Nematerijalna se šteta isplaćuje neovisno o postojanju materijalne. Može se isplatiti odlukom suda i osobama koje su doživele razne patnje usled smrti ili invaliditeta bliskih osoba. Veštak mora imati na umu značaj te traume za pojedinca. U poslednje vreme izrazit porast ove vrste štete javlja se u slučaju mobinga tj. zlostavljanja na random mestu koje na žalost još uvek ne predstavlja kazneno delo. Test UVIĐAJ: OPŠTE KARAKTERISTIKE, PODELA, PRAVNO – MEDICINSKI ZNAČAJ, FAZE Uviđaj počiva na određenim karakteristikama koje mu daju punu dokaznu vrednost: 1) blagovremenost 2) objektivnost 3) potpunost 4) aktivnost uviđaja 5) metodičnost i 6) doslednost njegovog provođenja. Faze uviđaja: 1) informativno – orjentacijsko – organizacijska faza 2) identifikacijsko – statička faza uviđaja 3) dinamička faza 4) kontrolna faza 5) finalna faza. MEHANIČKO STEZANJE VRATA (VEŠANJE) Stezanje vrata omčom koju pasivno zateže težina tela ili deo tela. U odnosu na podlogu može biti: 1) potpuno (ne dotiče nogama tlo) i 2) nepotpuno kada se delom ili potpuno oslanja na podlogu. Mehanizam nastanka smrti je trojak:
1) Čista asfiksija 2) Dolazi do kompresije a.carotis communis i prekida se dotok krvi u mozak 3) Inhibitorni nadražaj glomus caroticuma
Omče mogu biti otvorene, zatvorene i fiksirane. Svaka omča ima luk, čvor i krakove. S obzirom na položaj omče vešanje može biti: TIPIČNO čvor u sredini i straga a omča se zateže podjednako sa obe strane i dolazi do prekida krvi. ATIPIČNO čvor je na bilo kojem drugom delu vrata, omča se zateže nejednako i polagano. Postoje 3 faze vešanja : I. Anestetička - 30 sek posle stezanja omče, neosjetljivost na bol, zujanje u ušima II. Konvulzivna - grčevi lica i ekstremiteta; u ovoj fazi može doći do kontakta tela sa okolnim predmetima: povrede na laktovima, nogama, glavi III. Asfiktična faza - nakon nekoliko terminalnih grčeva slede poslednji pokušaji disanja; urinira, defecira, izbaci spermu. Nastupi smrt za 4-5 min. Najčešće je samoubilačkog karaktera dok je ubistvo vešanjem retko. Vrlo je bitno utvrditi da li je smrt nastupila vešanjem ili na drugi način. PSIHIČKI POREMEĆAJI I KRIMINALITET Povezanost psihičkih poremećaja i kriminalnih dela je trajni izazov za stručnjake iz ove oblasti. U klasičnim kazneno pravnim sistemima vredelo je mišljenje po kojem ustanovljena duševna bolest kod počinioca podrazumeva njegovu neubrojivost tj. isključuje njegovu krivnju i odgovornost.To je takođe podrazumevalo proglašenje osoba društveno opasnim sa preporukom čuvanja u specijalnim ustanovama. Čuvanje je često bilo bez vremenskog ograničenja tako da su mnogi i zauvek ostajali u takvim ustanovama. U slučaju mentalno poremećenih počinilaca KD i njihovog čuvanja vidimo jednu vrstu pokušaja društva da se zaštiti od duševnih poremećaja i zla koja ona mogu doneti. Takođe žalosno je i postojanje tzv. azila za duševne bolesnike širom planete koji u većini slučajeva ne zadovoljavaju standarde za čuvanje takvih osoba i njihovu rehabilitaciju te se prava bolesnika krše svakodnevno. Test 18 PRINCIPI I SMEROVI U VEŠTAČENJU SAOBRAĆAJNIH NESREĆA Principi i smerovi veštačenja u slučaju saobraćajnih nesreća Identifikacija osobe (leša) i približno određivanje vremena nastanaka smrti. Analiza povreda, njihove zaživotnosti ili posmrtnosti. Izvesti uzročno-posledične veze povređivanja i smrti (ako postoji nadživljavanje, kod starijih i već bolesnih osoba je teže odrediti uzroke smrti). Odrediti tip kolizije. Analiza povreda u pravcu identifikacije vozača i ostalih putnika kod sudara sa fiksnom zaprekom. Fiksiranje, analiza i tumačenje bioloških tragova na odeći, vozilu i na licu mesta. Iznalaženje tragova unutar vozila, uzimanje uzoraka krvi i analiza alkoholiziranosti ili dr. aktivnih supstanci i njihov uticaj na sposobnost upravljanja vozilom. Kod preživelih odrediti tip i kvalifikaciju povrede uz predhodni pregled, evidenciju i opis svih povreda. Mehanizam povređivanja je veoma važan za sudsko-medicinsku ekspertizu udesa, posebno ako ima preživelih (krivična odgovornost vozača). Pažljivo pregledati vozilo, pretražiti tragove i evidentirati ih. Tragovi: kosa i krv vozača, vlakna hlača, otisci potplata i cipela vozača, vlakna odeće suvozača itd. Dobro opisati povrede na poginulim i preživelim i uporediti ih, što je osnovni kriterij za određivanje toga ko je bio vozač a ko suvozač.
RAZLIKA IZMEĐU UBISTVA I SAMOUBISTVA Diferencijalna dijagnoza (razlikovanje) ubistva i samoubistva – proces obuhvata nekoliko etapa: isleđivanje, forenzičko ispitivanje, expertiza koja se deli na kriminološku, balističku, sudsko medicinsku, traseološku, grafološku. Zaključak o karakteru nasilne smrti donosi organ koji vodi postupak. Za razlikovanje slučajeva ubistva i samoubistva iznimno je važno razlikovati značajke rana i to njihovog broja, lokacije, veličine, dubine međusobnog položaja, odnosa smera rana i sl. • Kod samoubistva rane se nanose na razodenutim delovima tela, zatim je mala dubina ozlede, grupiranje ozleda i sl. • Ubistvo je promenjivost ubodnih rana, smerova ubodnih rana, odbrambene ozlede na rukama, dlanovima i sl. Dijagnostika se najbolje provodi promatranjem ozleda na vratu, trupu i udovima. • Ozlede na vratu su uvek reznog karaktera. Pri ubistvu se uglavnom nalazi jedna postavljena okomito u visini 3. pršljena. Pri samoubistvu redovno se viđa čitav niz reznih rana koje se nalaze suprotno od ruke kojom se nanosila ozleda. Dubina rane je obično manja nego kod ubistva. • Važno je promatrati krvne crte, jer kod samoubistva su obično u uspravnom položaju i neretko pod kontrolom oka. Zbog toga krv teče najpre u smeru uzudžne ose, a kada samoubica izgubi snagu i padne na tlo, krv curi okomito na uzdužnu osu tela. Ubistvo se obično izvodi nad osobom koja je nemoćnija. Ubica žrtvu obori zbog čega su tragovi slivanja krvi samo okomiti (pod pravim uglom) na uzdužnu osu tela. • Samoubičine ruke su obično krvave, dok su kod ubice čiste. Što su ozlede bizarnije i čudnije to potvrđuje da je reč o samoubistvu. • Ako se na prednjoj strani trupa nalazi samo jedna ubodna rana tada smer ubodnog kanala od sredine tela prema bočnoj strani potvrđuje da je reč o samoubistvu; a obrnut smer da je u pitanju ubistvo. Porast brojnosti rana olakšava određivanje ubistva. • Na udovima se u slučaju samoubistva viđaju rezne rane na mestu savjanja zglobova. Poprečni položaj ili kosi rez na refleksnoj strani ručnog zgloba; te od koso izvana i gore, prema unutra i dole postavljeni rezovi lakatnih udubina tipični su za samoubistvo.
Test MEHANIČKE POVREDE – OZLEDE; STRELNA RANA –VULNUS SCLOPETARIUM; Nastaje upotrebom oružja kao što su pištolj, puška tj duga i kratka cev. Vrlo često se upotrebljavaju za KD, bilo ubistvo ili samoubistvo. Zrno ili projektil ima malu masu ali ogromnu brzinu. Brzine ovise od punjenja, vrste. Za poređenje zrna koristi se Balistoskop. Projektil se kreće rotirajući prema telu; prodire u telo pri čemu pravi ulaznu strelnu ranu. Rana može biti raznog oblika i veličine. Postoje strelne rane iz blizine i iz daljine. Njih opredeljuje dužina izbacivanja barutnih čestica iz oružja. Karakteristike rane iz daljine su: Ulaz okruglast, rubovi neravni, prstenasto polje ili nagnječeni prsten. Prsten nastaje kad projektil dopre do tela i tare košuljicom okolnu kožu gde nastaje oguljenje kože ili podliv. On opredeljuje da se radi o ulaznoj strelnoj rani. Ulazna rana je defekt a izlazna nije. Rubovi defektne se ne mogu dovesti u prvobitni oblik.
Rana iz blizine ima u telu čestice baruta. Prislon je usta cevi na telu ili udaljenja nekoliko cm.
Nema barutnih čestica vani jer zajedno sa projektilom prodiru i tada dolazi do dekompresije. Ustrel je rana koja nema izlaz, a zrno se mora pronaći. Prostrel je rana koja ima ulaz i izlaz. Izlazna rana moze biti cepasta, okrugla itd. Pri vađenju zrna mora se biti pažljiv i uzeti rukom. Takođe se uzima i barutni otisak sa lepljivom trakom ili preko odeće peglanjem preko papira i kiseline. ALKOHOL: FARMAKOKINETIKA ALKOHOLA (RESORPCIJA I ELIMINACIJA) Resorpcija alkohola. Nakon oralnog unošenja resorpcija alkohola je veoma brza, vrši se u DGT-u. Alkohol dolazi do želuca gde se resorbuje 20 % unešenog alkohola, ostalih 80 % se resorbuje u tankom crevu. Apsorpcija u krvotok zavisi od više faktora: • Koncentracije alkohola u piću. Ako je konc. alkohola u piću 15-30% tada je apsorpcija najveća, dok se ona usporava kod većih i manjih koncentracija. • Stanja probave. • Brzine konzumiranja alkohola. Ako se pije brzo i kratko resorpcija je brza. Kada bi se alkohol konzumirao u intervalima od po 60 min, dok se vrši apsorpcija drugog pića, nastupila bi eliminacija prvog, tako da bi u krvi samo zaostajala koncentracija posljednjeg pića koje je konzumirano. Prisustvo hrane usporava resorpciju jer se alkohol veže za proteine hrane. Eliminacija alkohola nastaje onda, kada se izjednači odnos koncentracije alkohola u krvi i koncentracije alkohola u tkivima. Eliminacija alkohola vrši se oksidacijom u jetri i izbacivanjem izdahnutim zrakom, mokraćom i preko kože znojenjem. Eliminacija alkohola biće ubrzana prilikom teškihi napornih fizičkih radova, a usporena pri mirovanju, zatim kod povreda CNS-a, kod potresa mozga. Test LEŠ IZ VODE: PROMENE NA SVEŽEM LEŠU Leševi van vode brže trunu pod uticajem sunca; zato po pronalasku ga ne treba vaditi iz vode dok ne dođe stručna pomoć. Treba ga osigurati i pozvati stručnu pomoć. Odeća, kosa, koža su vlažni; naslage od mulja i peska.Tanatološki nalaz - Karakterističan je kod svežih utopljenika. Spolja na lešu oko nosa i usta, može se naći sitno-mehurasta, beličasta, ili beličasto-ružičasta pena. "Pečurka od pene". Ekhimoze vežnjača kod svežih utopljenika čest su nalaz. Unutrašnji nalaz kod svežih utopljenika najizraženiji je na plućima, usled prisutnosti tečnosti utopljenja u organima za disanje. Pluća takvih utopljenika su: uvećana; svojim slobodnim rubovima prekrivaju srčanu kesu; vidljivi su otisci rebara na površini pluća; pluća su spužvasta; ballotement pluća; ispunjena penastim sadržajem (voda, vazduh, sluz), i daju sliku penastog emfizema. Ruptura septi interalveolaris: nastaje prodiranjem tečnosti u alveole, pri čemu su prekinuta alveolarna septa i krvni sudovi, pa tečnost može preći u krvotok. Krvarenja: su ili u tkivu, ili su ispod plućnica. Prve promene na koži javljaju se između 2-5h. Javlja se naježenost kože i mišićna ukočenost. Namreškavanje i smežuravanje kože spolnog uda, mošnica, dojki, ženskih polnih organa 5-1Oh. Naboranost, nabubrenost i izbeljivanje kože dlanova i tabana - "ruke pralje". VEŠTAČENJE TELESNIH POVREDA: LAKA TELESNA POVREDA, GRANIČNI SLUČAJEVI TELESNIH POVREDA LAKA TELESNA POVREDA – LTP ima sledeće karakteristike: 1. Ne dovodi život u opasnost
2. Nije uništen ni jedan deo tela niti organ 3. Nije oslabljen ni jedan deo tela niti organ
4. Ne dovodi do nesposobnosti za rad ili je ona kratko trajala Međutim, u praksi postoje neki granični slučajevi povreda koji se pod određenim uslovima mogu kvalificirati i kao LTP i kao TTP. Moglo bi se reći da su previše teške za LTP a previše lake za TTP. Tu spadaju: 1. Potres mozga objektivno dijagnostikovan, lečen u bolnici do 7 dana je LTP; preko je TTP. 2. Prelom jednog rebra (bilo kojeg), ako nema znatne dislokacije ulomaka i nema oštećenja pleure to je LTP; ako postoji ostećenje pleure - TTP. 3. Prelom dva i više rebara vezanih za sternum (grudnu kost) je TTP. 4. Prelom do dva slobodna rebra (VIII-XII) bez dislokacije je LTP, jer je njihova funkcija pri disanju manja, pa je i funkcija disanja manje kompromitovana; Ako postoji dislokacija i oštećenje pleure, to je TTP. 5. Prelom nosnih kostiju - ako nema znatnog pomeranja ulomaka i posttraumatske fenomenologije nosa radi se o LTP; a ako ima to je TTP. 6. Prelom jednog zuba - koji je nosilac ili mogući nosilac proteze je TTP. 7. Prelom 2 zuba u skoro kompletnom zubalu je LTP; Prelom više od 2 zuba u skoro kompletnom zubalu je TTP. Postoji i kombinacija: ako se izbije 1 zub a više od 2 zuba pomerena i ako se ostali zubi ne vade to je LTP, a ako se moraju vaditi to je TTP. 8. Ako je izbijeno 8 i više od 8 zuba to je unakaženost. 9. Prelom falange prsta - ako nema pomeranja ulomaka to je LTP; a ako dođe do pomeranja ulomaka i oštećenja funkcije palca to je TTP. 10. Prelom lisne kosti (fibule) - u donjem delu gde formira važan skočni zglob je TTP; a ako je oštećenje u gornjem delu, ali bez oštećenja mekih tkiva to je LTP. 11. Krvni podliv - gledano izolovano radi se o LTP; veliki broj krvnih podliva ako ugrožava život (moguć šok) u grupnoj kvalifikaciji je TTP. Test POVREDE SAOBRAĆAJNIM SREDSTVIMA. MEHANIZMI, TIPOVI SAOBRAĆAJNIH ZADESA I NJIHOVA KLASIFIKACIJA OSNOVNI MEHANIZMI POVREĐIVANJA To su najčešći načini nasilnog oštećenja zdravlja ljudi, i karakteristika im je velika smrtnost i invalidnost. Prema principu Njutnovih zakona mehanike mogu biti dvojaki: 1. Akceleracija (ubrzanje) - ubrzanje tela pod dejstvom povrednog objekta (npr.nalet vozila na pešaka u mirovanju - pešak biva ubrzan) 2. Deceleracija (usporenje) - usporenje tela na manju brzinu (sudar sa preprekom - vozač biva usporen). U oba slučaja nastaje ista biološka posledica - povreda jer dolazi do promene količine kretanja tela (promena kinetičke energije) kojom je telo bilo snabdeveno pre povređivanja. Bitan faktor je vreme: kraće vreme udara povreda intenzivnija. KLASIFIKACIJA SAOBRAĆAJNIH POVREDA Saobraćajna povreda podrazumeva svako povređivanje nastalo direktnom kolizijom sa unutrašnjim ili vanjskim delom vozila. U saobraćaju mogu učestvovati a time i biti povređeni sledeći učesnici: 1. Vozač 2. Motociklista / Biciklista 3. Pešak
Mehanizmi povređivanja nisu isti kod svih pa prema tome možemo razlikovati sledeće varijante kolizija (sudara): 1. kolizija motorno vozilo sa pešakom 2. kolizija motorno vozilo i biciklista / motociklista 3. kolizija motorno vozilo sa putnicima u njemu i neka prepreka 4. prevošenje, pregaženje Ovo je gruba klasifikacija a postoje i podvarijante ovih varijanti sudara, u zavisnosti od smera kretanja učesnika u sudaru, jedan u odnosu na drugi, pre ili posle sudara. TRASOLOGIJA: PAPILARNE LINIJE Površina ljudske kože na dlanovima, prstima i stopalima je prekrivena sitnim brazdama koje se nazivaju papilarnim linijama. Uloga papilarnih linija je u olakšavanju hvatanja i kretanja, a činjenica da postoji velik broj mogućih uzoraka i grananja papilarnih linija znači da je praktički nemoguće da dve osobe imaju potpuno jednaku teksturu kože. Identifikacija na temelju prepoznavanja otisaka prstiju vrši se uporedbom nepoznatog otiska prsta s nizom poznatih otisaka tj. prototipovima. Prepoznavanje otisaka prstiju temelji se na prepoznavanju karakterističnih značajki dobijenih iz slike otiska prsta, a glavni razlog za takav pristup, umesto prepoznavanja cele slike, je ušteda na mediju za pohranu poznatih otisaka. Drugi značajan razlog je taj što često na raspolaganju nije potpuna slika otiska prsta,već samo deo slike, tj. "trag". Vrste papilarnih linija s obzirom na nastanak: a) vidljivi tragovi papilarnih linija koji mogu biti obojeni - uočljivi i reljefni b) nevidljivi tragovi papilarnih linija Značajke dobivene iz slike otiska prsta mogu se podeliti u dve skupine: 1. globalne značajke (grubi uzorci vidljivi na prvi pogled) 2. lokalne značajke Globalne značajke nisu dovoljne za identifikaciju, ali su dovoljne za grupisanje otisaka prstiju. Identifikacija se provodi na temelju poklapanja lokalnih značajki s prototipom. Globalne značajke su: osnovni uzorci papilarnih linija petlja (loop) luk (arch) spirala (whorl) središnja točka (core point) delta karakteristične linije (type lines) i papilarni broj (ridge count) Lokalne značajke čine minucijske tačke. Minucijske tačke ili minucije su prekidi tokova papilarnih linija (nepredviđen prekid, grananja i.sl.) i upravo su one nositelji jednoznačnih informacija na temelju kojih se vrši identifikacija. Postoji 5 značajki ovih tačaka: 1) vrsta minucije 2) orijentacija minucije 3) plošna frekvencija minucija 4) zakrivljenost minucija 5) minucijske coordinate
Test SUFOKATIVNE ASFIKSIJE: OCCLUSIO NASI ET ORIS (ZAČEPLJENJE NOSA I USTA) Istovremeno zapušenje nosa i usta koje mora trajati dovoljno dugo. Može biti zadesnog i ubilačkog porekla. Češće je ubilačkog porekla -čedomorstvo. Samoubisvo nije moguće, jer u drugoj fazi osoba gubi svest. Lokalno se nađu: oguljotine i krvni podlivi. Ako je učinjeno rukama mogu se naći: polumesečasti linijasti tragovi, tj. oguljotine na zatiljku ili u predelu nosnih otvora. OCCLUSIO CAVI ORIS (ZAPUŠENJE USNE DUPLJE) Zapušenje usne duplje, najčešće kod čedomorstva - ubilačko. Gura se meki predmet u dubinu usne duplje pri čemu se diže meko nepce koje zatvori i nosne otvore. Sreće se i kod grupnog silovanja. OBTURATIO PHARYNGO-LARYNGIS (ZAPUŠENJE ULAZA U GRKLJAN) completa Zapušenje ulaza u grkljan zaglavljenjem nekog čvrstog predmeta, najčešće zalogaja - bolusa. Najčešće su to alkoholizirane osobe kod kojih je poremećen refleks gutanja pa zalogaj skrene u grkljan umesto u jednjak. incompleta Lakši oblik ovog zapušenja je zagrcavanje. Prati ga kašalj, modrilo lica i može indirektno,pokretanjem inhibitornih refleksa, da dovede do smrti. OBTURATIO TRACHEOBRONCHIORUM (ZAPUŠENJE DUŠNIKA I DUŠNICA) Zapušenje tracheae (dušnika) i bronha (dušnica). Pod stranim predmetom u dušniku i bronhima podrazumevaju se oni predmeti, koji se normalno ne nalaze u tim organima. Strani predmeti u dišnim putevima su najčešće egzogenog porekla dok su ređe endogenog porekla. Egzogeni strani predmeti koji dospijevaju u dušnik i dušnice su: zrno od trešnje, kukuruza, lubenice, pasulj, itd. Strani sadržaj može biti prašinast kao što je pesak, pepeo, zemlja, brašno, itd. Dospevanje stranih predmeta u dušnik i dušnice najčešće je kroz prirodne otvore za disanje, aspiracijom, ali mogu dospeti i kroz rane na vratu i grudnom košu. OBLIK STRANOG PREDMETA ima značajnu ulogu, jer od oblika zavisi (ukoliko je gladak, hrapav, oštar ili šiljat) u kojem će delu dišnih puteva zastati. Šiljati premeti obično se ubodu u sluznicu gornjih dišnih puteva. VRSTA STRANOG PREDMETA je od značaja, jer od toga zavisi kako brzo će se razvijati patološke promene. Vegetabilne strane materije prouzrokuju najčešće reaktivne promene sluznice, koje se manifestuju u vrlo jakoj mukoznoj sekreciji i edemu sluznice ("vegetabilni tracheo-bronchitis"). ASPIRACIJA ŽELUDAČNOG SADRŽAJA To se dešava kada želudačni sadržaj dospe u dišne puteve. Najčešće prilikom povraćanja u snu, kod epileptičara. Dolazi do popuštanja sinktera i gubitka refleksa gutanja. ALKOHOL: KLINIČKA PROCENA STANJA ALKOHOLISANOSTI Pri proceni alkoholisanosti (na osnovu koncentracije apsolutnog alkohola u krvi) klinički razlikujemo: Trezno stanje ( 0.05 - 0.5 ‰ ) Osobe su razgovorljive, subjektivno se dobro osećaju, nekad su prisutni znaci euforije.
Pripito stanje ( 0.5 - 1.5 ‰ ) Nekritičnost, precenjivanje vlastitih sposobnosti, želja za isticanjem,
smanjena sposobnost pamćenja i zapažanja, pad koncentracije, razdražljivost, konfliktne situacije, svađe, tuče. Pijano stanje ( 1.5 - 2.5 ‰ ) Intelektualne funkcije su smanjene, povremeni gubitak svesti, grubost, surovost, vremenska i prostorna dezorjentacija, osoba vidi „duple slike". Teško pijano stanje ( 2.5 - 3.5 ‰ ) Gubitak svesti, nesvestica, stanje između sna i jave, osobe su teško kontaktibilne. Stanje teškog troavnja alkoholom ( 3.5 - 4 ‰ ) Zamućen pogled, stupor i koma. Donja granica letalne doze (4‰ ) Koma, usporeno disanje, gubitak refleksa, smrt usled paralize centra za disanje. LD (Letalna Doza) = 5-8‰ a smrt nastupi 5-10h od početka kome sa izuzecima.
Test MOŽDANA SMRT, PRAVILNIK MOŽDANA SMRT Nekroza velikog i malog mozga tj. nekroza kompletnog CNS-a tj. zaživotno odumiranje mozga. Mozak mrtav, ali ostali delovi tela su živi. Karakteriše je: Duboka koma, Prestanak spontanog disanja, Gubitak refleksa, Nema cirkulacije u krvnim sudovima mozga. Za pravnike je bitno da postoji pravilnik o pobližim medicinskim kriterijima i načinu utvrđivanja moždane smrti osobe od koje se mogu uzimati delovi tela radi presađivanja u svrhu lečenja, a on ima svoje članove. Jedan od tih članova, a to je član 4 govori o kriterijima za utvrđivanje moždane smrti. Duboka koma i nepostojanje reakcije na bilo kakve vanjske i unutrašnje podražaje: Nepostojanje moždanih refleksa Postojanje širokih zenica bez refleksa Nepostojanje pokreta očnih jabučica na pokrete glave i fleksiju vrata Nepostojanje vestibulo-kohlearnog refleksa Nepostojanje refleksa carine tracheae Nepromenjen puls nakon testa sa atropinom ili nakon pritiska na očne jabučice Potpuna mišićna atonija Nepostojanje spontanog disanja 3 min nakon isključenja sa respiratora, uz normalnu vrednost CO u krvi Član 5. Moždana smrt se utvrđuje: kliničkim pregledom, tri puta u toku 6h, i potvrđuje: cerebralnom angiografijom, EEG (Elektro encefalo grafija), radioizotpskim ispitivanjem moždane cirkulacije. POVREDE VISOKOM TEMPERATUROM, SISTEMSKI EFEKTI I LOKALNO DJELOVANJE SISTEMSKO DELOVANJE VISOKE TEMPERATURE: sunčanica – insolatio toplotni udar, toplotna iscrpljenost, sideratio (omara), toplotni grčevi SUNČANICA - INSOLATIO Usled direktnog, dužeg delovanja jakih sunčevih zraka na vratni i potiljačni eio uz negativan uticaj UV zraka. TOPLOTNI UDAR Nastaje u posebnim situacijama kad uz veliku temperaturu sredine postoji i velika vlažnost sredine.
Najčešće pri vojničkim marševima, u ložionicama. Naročito su osetljivi drogirani, alkoholisani. Onemogućeno je odavanje toplote sa površine tela te dolazi do povišenja telesne temperature. Javlja se disbalans vode i elektrolita. Gubi se Na+ , a povećava K+ . Nastaju GRČEVI mogu se javiti samostalno, ili biti praćeni i narušavanjem opšteg stanja organizma. LOKALNO DJELOVANJE VISOKE TEMPERATURE Suha toplota: plamen, vatra, usijani predmet, zračenje opekotine (combustio) Tečna toplota: vruća tekućina ili para oparine (ambustio) Razlika opekotine i oparotine: Plamen ide prema gore, spaljuje dlačice uz ogarenost Tekućina curi prema dole ili se zadržava na natopljenoj odeći. S obzirom na dubinu oštećenja razlikuju se 4 stepena: Stepen 1 - stadium erithematosum (stadij crvenila) Stepen 2 - stadium vesiculosum et bulosum (stadij mehurića) Stepen 3 - stadium necroticum (stadij nekroze) Stepen 4 - carbonificatio (karbonizacija) - ne mogu ga izazvati vruće tekućine! Karbonizacija većih delova ili čitavog tela obično je postmortalna i nastaje kad je mrtvo telo i dalje izloženo plamenu. Ishod opekotina kada je zahvaćena veća površina (i/ili veći stepen opekotine): smrtni ishod - smrt usledi brzo pod slikom akutnog (hipovolemičkog) šoka ili može nastati smrt zbog teške intoksikacije. Kod manjih površina: Opekotinski šok Sekundarne infekcije Intoksikacija FORENZIČKA PSIHIJATRIJA U CIVILNOM PRAVU S ciljem zaštite duševnih bolesnika od samog društva civilno pravo predviđa niz situacija u kojima je potrebno veštačenje. Ekspertize u civilno pravnim sporovima su složenije te zahtevaju od veštaka da poznaje celu psihijatriju i oštu medicinu, a često zahteva i konsultacije s drugim stručnjacima. U civilnom pravu važna je sposobnost osobe na rasuđivanje. Eventualna nesposobnost proističe iz biološkog stanja. Razlika u odnosu na procenu ubrojivosti u krivičnom postupku je u tome što ne postoje gradacije sposobnosti za rasuđivanje već samo ili je sposoban, ili nesposoban. Primeri primene ovog veštačenja su: veštačenje valjanosti ugovora, veštačenje sposobnosti sastavljanja oporuke i veštačenje poslovne sposobnosti.
Test MEHANIČKO STEZANJE VRATA (ZAGUŠENJE, ZADAVLJENJE) STRANGULATIO COLU MANUALIS (ZAGUŠENJE) Aktivno stezanje vrata prstima jedne ili obe šake, ubilačkog karaktera. Mehanizam nastanka smrti je trojak: 1. Čista asfiksija 2. Dolazi do kompresije a.carotis communis i prekida se dotok krvi u mozak 3. Inhibitorni nadražaj glomus caroticuma i njegove reperkusije na rad srca.
Lokalni nalaz na vratu otkriva da li je ugušenje nastalo prstima ruke ili nekom omčom. Na koži vrata prisutni su tragovi prstiju u obliku ravnih ili polukružnih ogrebotina, tačkastih ili okruglastih oguljotina. U koži i potkožnom tkivu u predelu bočnih i prednjih delova vrata nalaze se krvni podlivi. Često se nalaze i prelomi hrskavica grkljana i dušnika. Oguljotine u predelu nosa i usta nastaju delovanjem vrhova noktiju. Ima ih mnogo, više nego prstiju, zbog premeštanja ruku da se žrtva ućutka (znakovi borbe). Ispod noktiju pretpostavljenog počinioca traže se delići kose žrtve (nokti se podseku i pregledaju pod mikroskopom) ili krvna grupa i DNA. Ugušenje rukama najčešće nastaje kod čedomorstva, ubistva starijih osoba, kod silovanja. STRAGULATIO COLLI FUNALIS (ZADAVLJENJE) Stezanje vrata omčom (konopac, remen, kaiš, žica) koju aktivno zateže neka živa sila. Mehanizam smrti kao kod ugušenja. Najčešće je ubilačkog karaktera - čedomorstvo, retko odraslih (kada postoji faktor iznenađenja - često kod pljački). Nalazimo znake otpora: oguljotine, ogrebotine, krvni podlivi, tragovi prstiju. Nalaz na vratu: u donjem i srednjem dijelu vrata ispod jabučice, nalazi se trag stezanja u obliku pruge (šira, plića, bleda) ili brazde (uža, dublja, tamnija), horizontalno položena, podjednake dubine u svim delovima (za razliku od vešanja gde je dubina najveća suprotno od čvora). Unutra su prisutni podlivi. IDENTIFIKACIJA Identifikacija je utvrđivanje istinitosti osoba živih ili mrtvih, zatim delova tela, kao i predmeta (stvari) živih ili mrtvih osoba. Prema metodama koje se primenjuju, razlikuje se kriminalistička i sudskomedicinska identifikacija. Kriminalistička identifikacija se sastoji u proveravanju osobnih isprava, pregledu stvari, pokazivanja, opisivanja, fotografisanja i daktiloskopiranju. Zadatak sudsko medicinske identifikacije, koju vrši lekar identifikator je opisivanje svih telesnih osobina. Test LEŠ IZ VODE: PROMENE NA TRULOM LEŠU Dužim boravkom u vodi dolazi do stvaranja naslaga (mrlja) mulja i algi na otkrivenim delovima tela. Obično zahvata prvo lice delimično od 7-10-og dana, a 14-og celo lice. Maceracija kože i dalje se nastavlja pa je 2-3 sedmice toliko uznapredovala da se natkožica vrlo lako skida u vidu rukavice ili nogavice (čarape) zajedno sa noktima. Posle 6-7 nedelje dolazi do saponifikacije potkožnog masnog tkiva. Posle 6-og meseca dolazi do saponifikacije mišića, kostiju i organa. Posle 12-og meseca dolazi do kompletne saponifikacije tela. TRUDNOĆA I NJEN SUDSKO - MEDICINSKI ZNAČAJ To je fiziološko stanje žene uslovljeno intraueterinim razvojem ploda. Sa sudsko-medicinskog aspekta predstavlja posebno stanje žene koje je predmet raznih rasprava, bilo krivično-pravnih (silovanje, čedomorstvo, podmetanje, ubistvo) ili građansko-pravnih (utvrđivanje očinstva, materinstva, bračnosti, vanbračnosti). Sudsko-medicinski zadaci u veštačenju su : 1. Ustanoviti postojanje ili nepostojanje trudnoće (Ginekološki pregled, Testovi trudnoće, Krvne pretrage, UZ) 2. Utvrđivanje doba trudnoće Sudsko medic znacaj ima vanmaternična trudnoća u otkrivanju i prekidanju trudnoće, jer naprasna smrt žene čija je trudnoća bila nepoznata izgleda kao nasilna. 3. Utvrditi eventualne nepravilnosti trudnoće 4. Otkriti neznane, skrivene, lažne i uobražene trudnoće: Osoba često i ne zna da je trudna (takav slučaj su poremećene osobe, mlade, neiskusne).
Svesno prikrivanje trudnoće postoji najčešće kod malodobnih žena koje iz raznih razloga
skrivaju trudnoću, da li od roditelja ili vanbračnih partnera. Takve žene često planiraju i počine čedomorstvo. Trudnoće mogu biti i lažne tj. simulirane zbog koristoljublja, ucene, prislile na brak. Takođe zbog raznih psiho poremećaja žene često i oponašaju trudnicu iako nisu trudne. I kod njih je stomak za razliku od lažnih stvano uvećan ali UZ ne pokazuje plod.
Ovo ispod ne znam koja pitanja idu s kojim na testu.!!!!! ČLANOVI ZKP-a KOJI SU VAŽNI U PRAVNOJ MEDICINI? Članovi ZKP: čl. 117, čl. 118, čl. 119, čl. 120, čl. 121, čl. 122, čl.123, čl. 127 i čl. 128. MEHANIČKE POVREDE – OZLEDE: OPŠTE KARAKTERISTIKE, NAČIN NJIHOVOG NASTANKA Mehaničke povrede su telesne povrede (smrtonosne, nesmrtonosne) koje su nanesene mehaničkim oruđima odnosno predmetima koji poseduju kinetičku energiju. Nastaju na tri načina: 1. Udarom (kretanjem meh. oruđa prema telu) 2. Padom (kretanjem tela prema meh. oruđu) 3. Sudarom (istovremenim kretanjem i tela i meh. oruđa) Veličina mehaničke povrede zavisi od više faktora kao što su: 1. Obimnost i veličina meh. oruđa 2. Težina i 3. Brzina kretanja. Dele se na: NESPECIFIČNE: oguljotina, krvni podliv, nagnječina, rascep, prelom, iščašenje, razorina, raskomadina, decolmant. SPECIFIČNE: razderina, sekotina, rezna rana, ubodna rana, ujedina, strelna rana. MEHANIČKA ASFIKSIJA Predstavlja svako ugušenje izazvano nasilnim putem, mehaničkim sredstvima. Prema načinu nastanka: 1. Asphyxia suffocativa - zapušenje nekog dela respiratornog trakta Occlusio nasi et oris - nosa i usta istovremeno. Occlusio cavi oris - usne duplje maramicom u usnoj duplji. (Najčešće čedomorstvo!) Obturatio pharyngo-laryngis - ždrela i grla tzv. "smrt zalogaja". Obturatio tracheobronchiorum - dušnika i dušnica dospevanjem nečeg u respiratorni trakt. Submersio (utopljenje) - aspiracija želučanog sadržaja - najčešće u stanju kome i udisanja krvi. 2. Asphyxia compressiva - stezanje Strangulatio colli manualis (zagušenje) Stragulatio colli funalis (zadavljenje) Vešanje (suspensio) 3. Compresio thoracis et abdominis je posebna skupina mehaničkih asfiksija koja bi se mogla svrstati u drugu grupu, ali se vrlo često od strane nekih autora navodi kao posebna skupina mehaničkih asfiksija. LEŠ IZ VODE: IDENTIFIKCIJA LEŠA Obično se radi o trulim leševima pa je identifikacija otežana. Potrebno je obaviti toaletu lica: Skinuti alge Otkloniti nadutost kože Otpale obrve nacrtati kreonom Paziti na kosu Eventualne povrede ušiti i tek onda Vršiti fotografiranje.
Odeću pažljivo skidati i nabrojati redosledom skidanja Opisati sve detalje Odevne predmete osušiti i Čuvati sve do završetka procesa identifikacije. Opisuju se i drugi osobeni podaci (tetovaže, ožiljci). LEŠ IZ VATRE Ako se radi o lešu iz vatre važno je utvrditi da li je u vatru dospeo zaživotno ili posmrtno. Zaključak doneti na osnovu vitalnih reakcija. Posmrtne promene na lešu iz vatre: Opšta karbonizacija Poseban stav: Koitalni kod žene Borilački kod muškarca Pukotine na koži koje liče na sekotine ili rezne rane, a nastaju usled skupljanja kože Lažni epiduralni hematom Bule čije je dno bledo Zaživotne promene na lešu iz vatre: Pačija noga - osoba se namršti pod dejstvom toplote te se stvore nabori u vanjskom delu očnog otvora koji podsećaju na stopalo patke. Gar na sluznici donjih disajnih puteva Hiperemija (crvenilo) sluznice disajnih puteva Gutanje gara Karboksi-Hb u krvi Bule čije je dno crveno Identifikacija leša iz vatre: Zubni status (silikatne i cementne plombe) Kost Ostaci odeće i obuće SUDSKOMEDICINSKA PROBLEMATIKA IZ OBLASTI SPOLNIH ODNOSA: POLNI ŽIVOT, POLNA SPOSOBNOST (MUŠKARACA I ŽENA) Polni život čoveka određen je sa 3 faktora: 1. Polni nagon (libido sexualis) 2. Polno opštenje (conjugatio s.copulatio sexualis) 3. Oplođenje (generatio sexualis) POLNO OPŠTENJE (CONJUGATIO S. COPULATIO SEXUALIS) Telesno blisko i vremenski ograničeno spajanje dveju osoba u cilju zadovoljenja njihovog spolnog nagona. Postoji prirodno pri čemu dolazi do uvlačenja polnog organa u vaginu i izlivanja sperme, i postoji neprirodno tj. svako drugo koje isključuje mogućnost oplodnje. POLNA SPOSOBNOST Podrazumeva normalan anatomski razvoj, očuvan i pravilno usmeren polni nagon i očuvanu snošajnu i oplodnu moć. Polni nagon moze biti izmjenjen kvalitativno i kvantitativno. Polna sposobnost muškarca određena je: Snošajnom (obljubnom) moći muškarca (osnovni preduslov za snošajnu moć muskarca je stanje erekcije - potentio erectionis) Oplodnom moći muškarca (određuje se uzimanjem semene tečnosti na analizu i utvrđivanjem stanja spermatozoida - spermogram) Obljubna nemoć muškarca može biti trajna ili privremena.
Polna sposobnost žene određena je: Snošajnom (obljubnom) moći žene Oplodnom moći žene (traje od menarhe do menopauze) RAZDEVIČENJE je prva obljuba ženske osobe, pri čemu je muški ud prodro u rodnicu. Prilikom prvog prodiranja muškog uda u vaginu, dolazi do cepanja devičnjaka (devičanske opne). Izuzetno cepanja devičnjaka nema ako je njegov obod jako uzak a otvor širok, ili kod vrlo elastičnog himena. Devičnjak (hymen) je nabor sluznice, koji je smešten na granici između vagine i vestibuluma. Vanjska površina devičnjaka pokrivena je višeslojnim pločastim epitelom, a u podsluznici su krvni sudovi, elastična i vezivna vlakna. Himen se sastoji od Otvora i Oboda (koji ima ivicu, osnovicu, strane). Otvor devičnjaka prosečno je prečnika 10-15 mm, ali može biti i znatno manji, kao i širi. Debljina himena je različita, od 1-3 mm, u nekim slučajevima može biti deblji, tvrd, neelastičan, sličan hrskavici. Unutrašnje ivice otvora himana odgovaraju obliku otvora, ali mogu biti i reckaste. Ove recke su urođeni useci himena. Nabor sluznice (obod himena) je posvuda jednako merno širok u celom obimu. Prema širini oboda himena i prema obliku i veličini otvora razlikujemo više oblika himena. Osnovni oblici devičnjaka su: prstenasti devičnjak kod kojeg je obod podjednako širok u celom obimu i polumesečasti devičnjak sa obodom koji je na jednom kraju sužen tako da ima oblik
polumeseca usnati devičnjak sa obodom koji je na oba kraja sužen, tako da obod dobija izgled trećeg
para usana. Resasti devičnjak (režnjasti), pregrađeni devičnjak (sa dva otvora) i himen sa više manjih otvora (su nešto ređe zastupljeni). Poseban značaj ima zubčasti devičnjak koji čini poseban oblik himena, jer prilikom imisije
membruma u vaginu, ne mora doći do njegovog zacepljivanja. Pri veštačenju razlikujemo: Himen: 1) Urođeni i 2) Stečeni Razdevičenje: 1) Sveže do 15 dana i 2) Davnašnje preko 15 dana od odnosa. Pri razdevičenju može doći do rascepa vagine i oplodnje ali i do prenosa spolne bolesti.
SUDSKO -MEDICINSKA PROBLEMATIKA IZ OBLASTI SPOLNIH ODNOSA: NEPRIRODNO POLNO OPĆENJE - POLNA NASTRANOST Radi se o kvalitativnom poremećaju polnog nagona trajne prirode. Razlikuje se od prirodnog načina izvođenja, uvek izostalim polnim oplođenjem. Može se javiti i kod psihički zdravih kao prolazni poremećaj. Nastaje obično posle puberteta, kombinacijom naslednih, anatomskih i hormonalnih činilaca i odgoja. Najčešći poremećaji su: Homoseksualnost - neprirodno polno opštenje između osoba istog pola. Javlja se kao: a) Pederastija - između osoba muškog pola b) Lezbejstvo ili tribadija - između osoba ženskog pola
Biseksualnost - neprirodno polno opštenje sa osobama oba pola. Incest - neprirodno polno opštenje između osoba koje su u krvno-srodničkim vezama (obično se podrazumeva prvo koleno krvno-srodničkih veza) Fetišizam - zadovoljenje izopačenog polnog nagona čulnim opažanjem (dodirivanje, gledanje) delova tela ili predmeta koje pripadaju osobi koja je objekat žudnje. Fetiš može biti: dojka, rublje... Sadizam - seksualno zadovoljenje jednog partenera nanošenjem telesnih ili psihičkih patnji drugom partneru npr. povređivanje, ponižavanje. Najteži oblik je sadističko ubistvo. Najčešće nalazimo mnogo povreda i često su brutalne. Mazohizam - osoba doživljava polno zadovoljstvo trpeći fizičku ili psihičku patnju koju nanosi partner. Automazohizam - osoba muči samu sebe. Autoerotski zades - bolovi pri vezivanju omče oko vrata služe postizanju orgazma. Egzibicionizam - postizanje polnog zadovoljenja pokazivanjem svojih polnih organa drugim osobama. Paraseksualnost - polni nagon usmeren prema osobama posebne životne dobi ili stanja a) Pedophilia - prema deci b) Gerontophilia - prema starim osobama c) Necrophilia - prema leševima Zoophilia (sodomia) - polni nagon usmjren prema životinjama KRIVIČNA DELA PROTIV SPOLNE SLOBODE I MORALA: SPOLNI ODNOS SA DETETOM (MALOLETNOM OSOBOM), SPOLNI ODNOS SA NEMOĆNOM OSOBOM SPOLNI ODNOS SA DETETOM (MALOLETNOM OSOBOM) Delo se sastoji u vršenju spolnog odnosa ili druge sa njim izjednačene spolne radnje sa detetom. Učinitelj dela može da bude svaka punoletna osoba, a u pogledu krivnje potreban je umišljaj koji mora da obuhvati svest učinitelja o uzrastu pasivnog subjekta. Prinuda na obljubu postiže se pretnjom koja ima oblik ucene za određenu osobu ili njoj blisku osobu, ili pak upotrebom sile. Postoje 4 teža oblika ovog dela: 1. Delo učinjeno nasiljem ili iskorištavanjem nemoći 2. Delo učinjeno zloupotrebom položaja 3. Delo učinjeno na poseban način 4. Delo kvalificirano težom posledicom SPOLNI ODNOS SA NEMOĆNOM OSOBOM Delo se sastoji u vršenju spolnog odnosa ili druge sa njim izjednačene spolne radnje sa drugom osobom iskorištavajući duševnu bolest ili duševnu nerazvijeost ili bilo kakvo stanje te osobe zbog kojeg ona nije sposobna za otpor. Ako je izvršilac dela sam učestvovao u onesposobljavanju delo se tretira kao silovanje. Ako je delo učinjeno na naročito okrutan ili ponižavajuci način ili je učinjeno više odnosa ili s njim izjednačenih radnji, to će se uzeti kao otežavajuća okolnost, kao i u slučaju kada je usled dela nastupila teška telesna povreda. KRIVIČNA DELA PROTIV SPOLNE SLOBODE I MORALA: SPOLNI ODNOS ZLOUPOTREBOM POLOŽAJA, PRINUDA NA SPOLNI ODNOS, BLUDNE RADNJE, NAVOĐENJE NA PROSTITUCIJU SPOLNI ODNOS ZLOUPOTREBOM POLOŽAJA Delo se sastoji u navođenju zloupotrebom svog položaja na spolni odnos ili drugu sa njim izjednačenu spolnu radnju druge osobe koja se zbog imovinskog, porodičnog, društvenog, zdravstvenog ili drugog stanja ili teških prilika nalazi prema njemu u odosu zavisnosti. PRINUDA NA SPOLNI ODNOS Kada se druga osoba prisili na spolni odnos ili sa njim izjednačenu spolnu radnju ozbiljnom pretnjom nekim teškim zlom. BLUDNE RADNJE
To je svaka fizička radnja osim obljube i protivprirodnog bluda, koja se vrši, na telu, ili dodirom tela, a koja ima za cilj zadovoljenje polnog nagona. Znači, ako fizički kontakt između jedne i druge osobe nije postojao, onda ne postoji ni bludna radnja. Bitno je da se dodirom tela druge osobe ide na zadovoljenje polne pohote. Tu spadaju raznovrsni nasilni polni postupci bilo iz oblasti prirodnog ili neprirodnog polnog opštenja, osim obljube i protivprirodnog bluda, kojima se zadovoljava polna pohota preko tela druge osobe, heteroseksualne ili homoseksualne osobe. Bludna radnja sastoji se iz: dodirivanja, pipanja, štipanja, trljanja polnih organa ili delova tela u blizini polnog organa i to rukom, ustima, jezikom itd NAVOĐENJE NA PROSTITUCIJU Delo se sastoji u navođenju, podsticanju ili namamljivanju druge osobe na pružanje seksualnih usluga (ili na drugi način omogućavanju njene predaje drugome radi pružanja seksualnih usluga) ili na bilo koji način učešće u organiziranju ili vođenju pružanja seksualnih usluga, od strane osobe koja tako postupa u nameri ostvarenja koristi. Delo ima 3 teža oblika: 1) Kada se radnja navođenja ostvari na poseban, specifičan ili opasan način - upotrebom sile ili pretnje, obmanom ili nanošenjem veće štete pasivnom subjektu. 2) Kada se radnja navođenja ostvari korištenjem teške situacije koja je proistekla iz boravka te osobe u inostranstvu. 3) Kada se radnja navođenja ostvari prema posebnoj kategoriji pasivnog subjekta - detetu ili maloletniku. ZADOVOLJENJE POHOTE PRED DETETOM ILI MALOLETNOM OSOBOM, ISKORIŠTAVANJE DETETA ILI MALOLETNIKA RADI PORNOGRAFIJE, UPOZNAVANJE DETETA SA PORNOGRAFIJOM,RODOSKRVNUĆE (INCEST) ZADOVOLJENJE POHOTE PRED DJETETOM ILI MALOLJETNIKOM Kada se pred detetom ili maloletnikom čine radnje namenjene zadovoljenju vlastite ili tuđe pohote ili ko navede dijete da pred njim ili drugom osobom vrši takve radnje. RODOSKRVNUĆE - INCEST Rodoskrvnjenje spada u krivična dela protiv braka i porodice kao što su dvobračnost, vanbračna zajednica sa maloletnim licem i druga. Delo se sastoji u vršenju spolnog odnosa ili druge sa njim izjednačene spolne radnje između srodnika po krvi u pravoj liniji ili između brata i sestre. Ekspertizni postupak u sudskoj medicini se sastoji u: Dokazivanju snošaja Eventualnim povredama Eventualnom razdevičenju Obljubnoj sposobnosti počinitelja ISKLJUČIVANJE I DOKAZIVANJE OČINSTVA I MATERINSTVA Očinstvo (paternitas) može se posmatrati sa pravnog i sa biološkog gledišta. Po zakonu, dete rođeno u braku važi kao bračno. U biološkom smislu otac deteta je onaj muškarac čiji su spermatozoidi oplodili jajnu ćeliju iz koje se dete razvilo. Analogno očinstvu, maternitas se odnosi na utvrđivanje majke deteta. To dolazi u obzir, ako postoji sumnja za zamenu dece u porodilištima, ili ako su deca zamenjena na neki drugi način. Znatno ređe postavlja se pitanje materinstva - maternitas, nego što se to postavlja u slučajevima očinstva - paternitas. Za isključivanje, odnosno utvrđivanje očinstva, može se primeniti više metoda: 1.VREME PROVERAVANJA OPLODNE MOĆI (POTENTIA GERMINALIS), odnosno vreme koncepcije, mora se poklapati sa vremenom dana rođenja deteta. Ovaj način identifikacije očinstva je vrlo nesiguran iz razloga, što se proveravanje oplodne moći, odnosno vremena koncepcije, vrši retrogradno, pa se ova metoda upotrebljava iznimno. 2.UTVRĐIVANJE VREMENA KONCEPCIJE (DOBA ZAČEĆA), na osnovu telesne razvijenosti novorođenčeta i trajanja trudnoće. Ova metoda identifikacije, može se primeniti samo onda ako znamo tačan izgled novorođenčeta pri rođenju. Bez značaja je, ako pretpostavljeni otac, u vreme začeća deteta, dokaže za to vreme svoju odvojenost od supruge.
3.ANTROPOLOŠKI PREGLED NA OSNOVU SLIČNOSTI DETETA SA PRESUMPTIVNIM OCEM I MAJKOM, Upoređuju se antropo-morfološke osobine glave, šaka i stopala deteta, majke i presumptivnog oca. Postoji preko 200 parametara za antropo-morfološki pregled. To su oblik glave i potiljka, zatim kosa, lice, čelo, obrve, otvor očnih kapaka,očne jabučice, dužice, nos, usta, usne, zubi, bradak, uši ,čeono nosni profil, nosno usneni profil, vilice, šake, prsti, nokti, dlan, hod i dr. 4.IZNALAŽENJE KOD DETETA I PRESUMPTIVNOG OCA ISTIH NASLEDNIH MALFORMACIJA, odnosno patoloških osobina, čiji je modus nasleđivanja poznat. Sve ove kao i druge anomalije mogu poslužiti kao verovatni dokazi očinstva,. 5.IDENTIFIKACIJA NA OSNOVU NASLEDNO BIOLOŠKIH OSOBINA, koje dete nasleđuje od majke i oca. Vrši se određivanjem krvnih grupa i serumskih faktora i određivanjem tkivnih grupa (HLA tela). Za hematološku analizu treba uzeti krv, majke, deteta i presumptivnog oca. Hematološkim analizama ne može se sa sigurnošću utvrditi očinstvo, ali se u slučaju neslaganja genetskih faktora može samo isključiti. Ako dete ima neki dominantni faktor, a tog faktora nema niti majka, niti presumptivni otac, onda je taj faktor dete moglo naslediti samo od neke druge osobe, i prema tome presumptivni otac se može isključiti iz očinstva. SMRT NOVOROĐENČETA I UBISTVO NOVOROĐENČETA PRI POROĐAJU Ubijanje novorođenčeta može biti dvojako: 1) od sopstvene majke (infanticidium), 2) od ma koga drugoga (čedomorstvo - puericidium). Čedomorstvo je dvosloženica od čedo i umorstvo, po ugledu na latinski naziv infanticidium od infansčedo i cidio- ubiti. Čedomorstvo je ubijanje novorođenčeta od strane sopstvene majke za vreme ili neposredno posle porođaja. Usmrćenje novorođenčeta od njegove sopstvene majke krivični zakon tretira kao olakšano krivično delo, zbog toga što se majka-porodilja za vreme porođaja i jedno vreme neposredno posle porođaja, usled porođajnih bolova i uzbuđenja, nalazi u izuzetnom telesnom i duševnom stanju smanjene uračunljivosti koja proizlazi iz njene psihičke i somatičke neuravnoteženosti. Za postojanje čedomorstva, u sudsko medicinskom smislu moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: 1. da je ubijeni plod novorođenče, tj. da omeđivanje pupčanika nije završeno i da creva sadrže mekonijum; 2. da je novorođenče živo rođeno; 3. da je novorođenče namerno usmrćeno od svoje sopstvene majke, ili aktivno primenom nasilja, ili pasivno neukazivanjem po život neophodne pomoći; 4. da se takvo usmrćenje dogodilo za vreme novorođenosti i pod okolnostima predviđenim članom zakona, to jest da je majka usmrtila plod "za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja dok traje poremeća psihičke uravnoteženosti porodilje". Čedomorstvo je ostvarljivo samo na novorođenčetu, jer usmrćenje ploda pre novorođenja odnosno novorođenosti je nasilni pobačaj, a usmrćenje posle novorođenja je ubistvo, odnosno deteubistvo. Iz zakonskog teksta se vidi da postoje dva oblika čedomorstva svršeno i pokušano. Krivično delo je svršeno sa nastupom smrti ploda, a pokušaj krivičnog dela predviđen je drugim stavom ovog člana. Da bi mogli objasniti suštinu čedomorstva, moramo razjasniti pojam novorođenosti i novorođenčeta. Novorođenče je dob od konca doba života (od kraja materičnog života ploda) začetka (foetusa) do početka vanmateričnog života dojenčeata. Ako je omeđivanje pupčanika završeno, ako su creva oslobođena od mekonijuma i ako je započela vanmaterična ishrana, onda govorimo o dojenčetu ili odojčetu. ALKOHOL: ALKOHOL I SAOBRAĆAJNE NESREĆE
Alkohol je jedan od najvećih krivaca koji indirektno utiče na saobraćajni traumatizam. Alkohol u krvi izražava se u promilima (‰). Koncentracija od 0.6‰ 2x povećava greške u vožnji zbog poremećene percepcije i psihomotorike. Koncentracija od 1 ‰ povećava greške do 30x. Delovanjem preko CNS-a alkohol znatno smanjuje pažnju i moć rasuđivanja, naročito moć brzog reagovanja. Produženo je vreme reakcije na vizuelne, slušne (akustičke) i motorne podražaje (vreme koje je prošlo od trenutka opažanja do reagovanja). Takođe kod koncentracije od 1‰ smanjena je oštrina vida, suženo je vidno polje, postoji prostorna dezorjentacija (kriva procena brzine i udaljenosti vozila, te smanjena sposobnost prilagođavanja na svetlost i farove). Zbog smanjene moći zapažanja mogu ispasti pojedini objekti i nastati duple slike. Dozvoljena koncentracija alkohola u krvi prosečno iznosi 0.3‰ i ne pravi nikakve smetnje, mada je i to individualno. Kod nekih osoba koncentracija od 0.8‰ ne pravi nikakve smetnje. Kod koncentracija iznad 1.2‰ nijedan čovek nije sposoban za upravljanje motornim vozilom! PRAVILNIK O USLOVIMA I POSTUPKU ZA PREKID TRUDNOĆE Član 3 Prekid trudnoće vrši se po zahtevu trudne žene. Ako se radi o maloletnoj trudnici ili trudnici lišenoj poslovne (radne) sposobnosti, tada zahtev za prekid trudnoće podnosi roditelj, staratelj ili socijalna ustanova. U izuzetnim slučajevima, ako je maloletna osoba starija od 16 godina i ako ima poslovnu (radnu) sposobnost i sredstva za egzistenciju, može sama podneti zahtev. Ako je mlađa od 14 godina mora psotojati saglasnost roditelja. Član 4 Zahtev se podnosi zdravstvenoj organizaciji koja ima organizovanu ginekološko-akušersku službu. Član 5 Reguliše uslove odobravanja. Zahtev za prekid trudnoće punoletne osobe ili trudnice sa 16 godina sa poslovnom sposobnosti, odobriće prvostepena lekarska komisija ako trudnoća nije starija od 12 sedmica i ako se prekidom trudnoće neće neposredno ugroziti život i zdravlje trudnice. Zahtev odobrava ginekolog najkasnije 2 dana od podnošenja zahteva. Trudnice koje ne zadovoljavaju ove uslove podnose zahtev drugostepenoj komisiji koja se sastoji od 5 članova (3 lekara, socijalni radnik i predsjedavajući komisije - ginekolog). Odobrenje ove komisije je konačno u roku od 8 dana od podnošenja zahteva. Član 8 Ova komisija može odobriti prekid trudnoće: Ako se radi o maloletnoj trudnici ili onoj koja je lišena poslovnih sposobnosti. Ako je trudnoća starija od 12 ali ne od 20 sedmica. Ako dalje održavanje trudnoće može ugroziti život trudnice. Ako se na osnovu saznanja medicinske nauke može tvrditi i očekivati da će se roditi dete sa teškim telesnim ili psihičkim nedostacima. Ako se radi o trudnoći koja je nastala kao rezultat krivičnog dela: silovanja, obljube, rodoskrvnuća. ● Ne može se odobriti ako je trudnoća starija od 20 sedmica. Sam prekid trudnoće (fetalnu smrt) treba prijaviti sudsko-medicinskom organu u roku od 3 dana. Sudsko-medicinski aspect abortusa: Ustanoviti da je trudnoća postojala. Ustanoviti da li je plod bio živ. Ustanoviti stepen oštećenja zdravlja ako postoji. ALKOHOL: DELOVANJE ALKOHOLA NA OPŠTU SPOSOBNOST VOŽNJE Razlikujemo 6 faza alkoholisanosti: I. faza (ispod 0.1 ‰) ne može se sa sigurnošću dokazati da je nađeni etanol porekla iz alkoholnog pića. II. faza (0.1 - 0.5‰) nema značajnih promena funkcija telesnih sistema.
III.
IV.
V.
VI.
faza - faza stimulacije (0.5-1.3‰) Javaljaju se promene u mentalnoj, motornoj i čulnoj sferi. Mentalna sfera. Usled uslovno rečeno stimulirajućeg dejstva alkohola na moždanu koru, oslabljen je njen inhibitorni efekat prema nižim sferama CNS-a, prisutna je nedovoljna samokritičnost u donošenju odluka. To se ogleda u povećanom ličnom isticanju i precjenjivanju svojih sposobnosti sa istovremenim padom koncentracije. Motorna sfera. Poremećaj složenih refleksnih radnji kao što su pokreti prstiju, sinhrono kretanje očnih jabučica. Čulna sfera. Poremećaj daljinskog ocenjivanja i loše procenjivanje udaljnosti objekata, posebno ako se posmatra objekat u pokretu. Produžava se zablještavanje zbog usporene adaptacije, a javlja se i depresija kolornog vida (naročito na crvenu i zelenu boju). Opšta vozačka sposobnost u ovoj fazi smanjena je za 20-30%. faza inkoordinacije (1.3-2‰) Mentalna sfera. Oštećenje ili sasvim izgubljen inhibitorni efekat viših moždanih centara nad nižim, upadljiva je agresija, a kod nekih i depresija. Kritičnost u donošenju odluka je bitno smanjena. Motorna sfera. Sposobnost tačnog izvođenja svesnih i automatskih pokreta je bitno oštećena, najčešće sasvim izgubljena, jer se njihova kreacija kroz CNS odigrava usporeno i neprecizno. Naročito je izražen nesinhronizam pokreta očnih jabučica, usled čega se teško centrira očna osovina. Čulna sfera. U sferi vida bitno je poremećeno viđenje i daljinsko procenjivanje, posebno ako su predmeti u pokretu. Deprseija kolornog vida za crvenu i zelenu boju. Fenomen zasljepljivanja znatno je produžen; vrlo se teško uočavaju slabo osvetljeni predmeti što je od velikog značaja za noćnu vožnju. Opšta vozačka sposobnost smanjena je za 30-100% zavisno od saobraćajne situacije. faza konfuzije (2-3‰) Jasno ispoljeno dejstvo alkohola na sve funkcije koje se integrišu preko CNS-a. Postoji teško intelektualno oštećenje, poremećena prostorna i vremenska orjentacija, pojava duplih i lažnih slika, pospanost. Ovakve osobe su u potpunosti nesposobne za učestvovanje u saobraćaju. faza stupora i kome ( od 3‰) Prisutan je visok stepen dezorjentacije i zbunjenosti izazvan teškom depresijom. Delovanje alkohola na CNS je takvo da može dovesti do gubitka svesti i smrti.
ALKOHOL: JAČINA ALKOHOLNOG PIĆA; NAČINI UNOŠENJA ALKOHOLA; KONCENTRACIJA ALKOHOLA U ALKOHOLNOM PIĆU (SA PRIMERIMA) Jačina alkoholnog pića. Zavisi od količine koncentrovanog alkohola u 1L pića. Izražava se u vol % (ml alkohola/lOOml pića) Načini unošenja alkohola: Preko disajnih organa (kod radnika koji rade u pivarama) - ne prelazi 0.2‰ Preko kože (alkoholni oblozi) Unošenjem većih količina voća i soka - 1 kg grožđa 0.2‰ Konzumiranjem alkoholnih pića. Koncentracija alkohola u alkoholnom piću izražava se u gramima apsolutnog alkohola prema formuli: A (apsolutni alkohol) = ρ (specificna težina) x V (ml alkohola) Treba prevesti vol% u grame preko specifične težine: ρ = 0.79 g/ml za alkohol pa se približno uzima da je 0.8 g/ml Npr. kada se radi o konjaku, koncentracija alkohola je 40% pa je 40 x 0.8 = 32g alkohola/lOOml pića. Kada se radi o pivu, koncentracija alkohola je 3-4% pa je 4 x 0.8 = 3.2g alkohola/lOOml pića TRASEOLOGIJA: SPERMA; DLAKE I KOSA; Dlake i kosa, sperma - morfološki i fizikalno se ne može odrediti kojoj osobi pripadaju.
Ekspertizom se utvrđuje: da li se radi o dlaci ili biljnom vlaknu, da li je ljudska ili životinjska, pripada li muškoj ili ženskoj osobi, sa kojeg je dela tela, da li je iščupana ili je spontano ispala, da li je oštećena, da li je bojena i potiče li od osobe na koju se sumnja. Makroskopski se odredi: broj uzoraka, oblik, dužina, boja, promena pigmentacije. Mikroskopski se odredi: kutikula, medula, debljina, eventualna nečistoća. Sperma - traži se u slučaju silovanja, incesta, protivprirodnog bluda, u rodnici žive ili mrtve žene, na telu, odeći, posteljini. Spermatozoidi se mogu dokazati u rodnici žive žene oko 34h, na lešu 30h i do 3 nedelje. Spermatozoidi se posmatraju pod mikroskopom, pravi se nativni preparat ili se boji toluidinom . SUDSKA ANTROPOLOGIJA Sudska antropologija - je disciplina za primenu fizičkih antropoloških standardnih naučnih tehnika pri identifikaciji posmrtnih ostataka. Ove analize obuhvataju određivanje pola, doživljene starosti, populacijske pripadnosti, visine i prisutnost bilo kakvih (kongenitalnih, patoloških ili traumatskih) osteoloških posebnosti (posebnosti na kostima i skeletu). Krajnji cilj ovih analiza je identifikacija pronađenih ljudskih ostataka te u slučajevima kada je to moguće određivanje uzroka i načina smrti. Za razliku od sudske patologije, čije analize su usmerene na meka tkiva nedavno umrlih osoba, forenzička antropologija bavi se prvenstveno osteološkim ostacima. SUDSKA ODONTOLOGIJA Sudska odontologija - utvrđivanje identiteta na osnovu statusa zuba. Kad je reč o identifikacijskoj odontologiji treba razmatrati dva aspekta: traseološki i identifikacijski. Prvi se odnosi na identifikaciju osoba prema tragovima zuba (ugriza, odgriza i sl.) pronađenih na mestu događaja, a drugi se odnosi na identifikaciju osoba i mrtvih tela. Usporedba statusa zuba pronađenog mrtvog tela nepoznate osobe sa statusom zuba iz zubnih kartona, rendgenskih snimaka zuba, medicinske dokumentacije o preboljenim traumama ili bolestima i slično. Osim utvrđivanja identiteta mrtve osobe može se raditi i o identifikaciji počinitelja i/ili žrtve koji je ostavio tragove zubi na drugoj osobi ili predmetima. U postupku klasične identifikacije gleda se broj zubi, njihov položaj i raspored, veličina, razmak, a zatim i osobitosti zuba i zubala. Mogu se koristiti i tragovi stomatoloških zahvata poput popravaka, plombi, kruna, mostova, proteza i dr. Primena analize DNK u pravnoj medicini Analiza DNK je zasigurno jedna od najznačajnijih i najpouzdanijih biometrijskih metoda identifikacije. Koristi se u mnogim područjima istraživanja, a nama najzanimljivija primena je u području kriminalistike i sudske medicine gde se analiza DNK koristi za utvrđivanje identiteta nepoznate osobe, dokazivanje roditeljstva, posmrtnu identifikaciju ostataka mrtvog tela, određivanje pola osoba, odnosno za traseološku identifikaciju, te kriminalistička istraživanja kaznenih dela. Primena analize DNK za traseološku identifikaciju podrazumeva identifikaciju osoba koje su u vezi s kaznenim delom analiziranjem tragova biološkog porekla pronađenih na mestu događaja. Važna osobina DNK jeste da je izuzetno stabilna molekula i ukoliko se pravilno čuva redosled njenih sastavnih jedinica se ne menja, pa se tako konzerviran uzorak može iskoristiti i za upoređivanje tog DNA profila sa nekim drugim i nakon nekoliko godina. SAMOUBISTVO Samoubistvo je svesno i namerno uništenje sopstvenog života. Za pojam samoubistva bitni su: svesnost postupka i njegovih posledica, namera izvršenja postupka i postupak namernog uništenja sopstvenog života. Samoubistvo našim zakonom nije inkrimisano kao krivično delo, Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu čini posebno krivično delo: 1. Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvršenju samoubistva. Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema:
a) maloletnom licu koje je navršilo 14 godina ili b) licu čija je sposobnost da shvati značaj svog dela smanjena ili c) licu čija je sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena , kazniće se. 2. a) b) c)
Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema: maloletniku koji nije navršio 14 godina ili prema licu koje nije moglo shvatitiznačaj svoga dela ili koje nije moglo upravljati svojim postupcima, učinilac će se kazniti po članu 36. ovog Zakona. Zakonodavac razlikuje težinu dela prema uzrastu i prema duševnom stanju osobe koja se navodi na lišavanje svog vlastitog života i to razlikovanje se ogleda u tri stepena. NAVOĐENJE NA SAMOUBISTVO, znači podstrekavanje na samoubistvo, odnosno nagovaranje i stvaranje odluke kod jedne osobe da izvrši samoubistvo. Navođenje i podstrekavanje na samoubistvo može se izvršiti na razne načine, prikazivanjem beznadežne situacije u kojoj se to lice nalazi, zatim zastrašivanjem, pretnjama itd. POMAGANJE U SAMOUBISTVU odnosi se na sve one delatnosti koje olakšavaju izvođenje samoubistva osobe koja je donela odluku o lišavanju svog vlastitog života. Pomaganje u samoubistvu sastojalo bi se u davanju saveta o načinu i sredstvu samoubijanja, prikladnosti sredstava, bezbolnosti načina itd. Isto tako pomaganje u samoubistvu bilo bi i davanje sredstava licu koje je donelo odluku o samoubijanju, na primer davanje prikladne omče za vešanje, efikasnog otrova za trovanje itd. Sem svršenog samoubistva, postoje još i pokušana samoubistva (tentamen suicidii), uslovljena samoubilačkom namerom, preduzimanjem samoubilačkih radnji i upotrebom za život opasnog sredstva ili načina, ali nasuprot nameri, ostaju nedovršena iz ranih uzroka kao što su: nepodobnost sredstava ili načina izvođenja, neumesnost, neodlučnost, slučajno spašavanje od drugih, blagovremeno ukazana Iekarska intervencija. Povrede kod pokušaja samoubistva, moraju se diferencijalno dijagnostički odvojiti od samopovreda (automutilatio), lažnih samopovreda (pseudomutilatio), zatim od ubilačkih zadesnih povreda, što treba uvek imati na umu prilikom sudsko-medicinskog veštačenja. MESTO (SCENA) SMRTI (ZLOČINA): UVIĐAJ, FORENZIČKO - PRAVNE PROCEDURE Uviđaj prilikom ubistva Uviđaj je postupak kojim se važne činjenice potvrđuju ili razjašnjavaju neposrednim opažanjem. Pre početka kaznenog postupka uviđaj obavjla istražni sudija, a ako je on sprečen, policija. Izuzetno je važno da se prvi radovi na mestu događaja obavljaju po svim pravilima struke, jer su upravo oni najčešće presudni za uspeh cele istrage. Jedno od osnovnih pravila kod uviđaja prilikom ubistva jeste da se ništa ne dodiruje, ništa ne menja dok sve ne bude identificirano, izmereno i fotografisano. Kod svakog ubistva u ekipi za uviđaj treba biti istražni sudija, drzavni tužilac, specijalista za krvne delikte, kriminalistički tehničar i specijalista sudske medicine. Važno je takođe da na mestu događaja osim ekipe za uviđaj ne ulaze druge osobe, a članovi ekipe samo onim redosledom koji odredi vođa ekipe. Zato je važno da se mesto događaja od prvog trenutka obezbedi da bi se izbegla kontaminacija eventualnih tragova i tako omogućio što kvalitetniji uviđaj. Uviđaj se sastoji od statičkog i dinamičnog dela. U statičkom delu uviđaja: vođa ekipe i kriminalistički tehničar ulaze na mesto događaja sa rukama u džepu ili gumenim rukavicama, te markiraju sve vidljive tragove i predmete koji se označavaju brojem ili slovom, a moraju biti zavedeni u zapisniku uviđaja, skici i fotografskom elaboratu. U ovom statičkom delu uviđaja opisuje se: leš, njegov položaj, vidljive ozlede, tragovi krvi, opisuje se izbliza okolina leša. Ako ima tragova krvi označava se je li osušena ili vlažna, veličina ili oblik tragova. Ruke leša treba obavezno zaštiti najlonskim vrećama radi kriminalističke obrade. Pre dinamičnog dela uviđaja potrebno je detaljno fotografisati leš, ostale tragove iz svih položaja sa detaljima tragova krvi, ozlede, kao i skicirati mesto događaja.
Nakon što je proveden ovaj deo statičkog uviđaja, prelazi se na dinamični deo uviđaja, te se najpre leš okreće radi pronalaženja i osiuguravanja predmeta i tragova krivičnog dela. Pri okretanju tela potrebno je zaštititi ozlede kako ne bi došlo do mešanja tragova krvi. Leš se snima i sa strane na kojoj je ležao, a zatim se snima i mesto na kojem je telo ležalo. Pregled odeće čini celinu sa pregledom tela. Uviđaj prilikom silovanja silovanje primenom fizičke sile ostavlja tragove na mestu događaja. Iskaz oštećenja služi za usmeravanje na mesto i vrstu tragova. 1. na otvorenom se mogu naći tragovi gaženja trave i zemlje. U vlažnom terenu utisnut uzorak tkanine sa kolena ili potplate cipele izvršioca. 2. u zatvorenom prostoru lakše se mogu naći tragovi sperme i krvi. Čaršav, presvlaka sedišta automobile idr slože se tako da ništa sa njih ne otpadne i tako se pakuju.
