Studija uticaja zatecenog stanja_Pogon rafinerije AD Dijamant.pdf

Nosilac projekta

STUDIJA O PROCENI UTICAJA ZATEČENOG STANJA POGONA ZA PROIZVODNJU JESTIVIH RAFINISANIH ULJA I MASNIH KISELINA NA ŽIVOTNU SREDINU

Februar 2010.

Nosilac projekta:

“Dijamant” a.d. Zrenjanin a.d. Zrenjanin Temišvarski put 14 Zrenjanin, Srbija

Izvođač:

BEOGRAD

DEKONTA d.o.o. Generala Mihajla Nedeljkovića 112 11070 Beograd, Republika Srbija Tel: (011) 301 77 41, 301 77 42 Fax: (011) 311 17 62 e-mail: [email protected] internet: www.dekonta.rs

Naziv Projekta:

“Dijamant” a.d. Zrenjanin Studija o proceni uticaja zatečenog stanja

Oznaka projekta:

7070

Direktor preduzeća:

Aleksandar Ložajić, dipl. inž. geol.

Rukovodilac projekta: Cvjetan Mitrović, dipl.inž.teh. Rukovodilac stručnog Marijana Jovanović, dipl.inž.geol. tima Saradnici na projektu: Milenko Paunović, dipl.inž.teh. Mirko Živković, dipl.inž.teh. Radovan Radovanović, dipl.inž.teh. Bojana Pejović, dipl.inž.teh. Isak Marčetić, dipl.inž. geol. Boris Agbaba, dipl.inž.maš.

Predato:

Februar 2010.

Nosilac projekta:

“Dijamant” a.d. Zrenjanin a.d. Zrenjanin Temišvarski put 14 Zrenjanin, Srbija

Izvođač:

BEOGRAD

DEKONTA d.o.o. Generala Mihajla Nedeljkovića 112 11070 Beograd, Republika Srbija Tel: (011) 301 77 41, 301 77 42 Fax: (011) 311 17 62 e-mail: [email protected] internet: www.dekonta.rs

Naziv Projekta:

“Dijamant” a.d. Zrenjanin Studija o proceni uticaja zatečenog stanja

Oznaka projekta:

7070

Direktor preduzeća:

Aleksandar Ložajić, dipl. inž. geol.

Rukovodilac projekta: Cvjetan Mitrović, dipl.inž.teh. Rukovodilac stručnog Marijana Jovanović, dipl.inž.geol. tima Saradnici na projektu: Milenko Paunović, dipl.inž.teh. Mirko Živković, dipl.inž.teh. Radovan Radovanović, dipl.inž.teh. Bojana Pejović, dipl.inž.teh. Isak Marčetić, dipl.inž. geol. Boris Agbaba, dipl.inž.maš.

Predato:

Februar 2010.

SADRŽAJ: Podaci o nosiocu projekta i izvođ izvođaču ............................................ ................................................................. ..................... 1

1.

1.1. Podaci o nosiocu projekta .......................................... ................................................................. ............................... ........ 1 1.1.1. Pun naziv pravnog lica, matič matični broj....................................... broj..................................................... .............. 1 1.1.2. Sedište pravnog lica ............................................ ................................................................... .............................. ....... 1 1.1.3. Kontakt telefon, e-mail adresa ............................................ ............................................................ ................ 1 1.2. Podaci o izvođ izvođaču ............................................ .................................................................... ........................................ ................ 1 1.2.1. Registracija izvođ izvođača ............................................. .................................................................... ............................ ..... 3 1.2.2. Rešenje o obrazovanju multidisciplinarnog tima.................... tima ................................... ............... 12 1.2.3. Dokaz o kvalifikaciji lica za izradu studije................................ studije............................................ ............ 13 1.3. Uvodna razmatranja...................................... razmatranja.............................................................. ......................................... ................. 17 1.3.1. Podloge za izradu studije............................. studije.................................................... ..................................... .............. 23 2. Opis lokacije na kojoj je izveden projekat ............................................ ........................................................ ............ 27 2.1. Makrolokacija................................................................ Makrolokacija.......................................... ............................................. ......................... 27 2.2. 2.3.

Mikrolokacija........................................................................... Mikrolokacija.................................................... ..................................... .............. 31 Generalni urbanistič urbanistički plan ............................................ .................................................................. .......................... .... 32

2.4.

Prikaz pedoloških, geoloških, geomorfoloških, hidrogeoloških, hidrografskih i seizmoloških seizmoloških karakteristika terena................................. terena....................................................... ......................... ... 32

2.4.1. 2.4.2. 2.4.3. 2.4.4. 2.4.5.

Pedološke karakteristike................. karakteristike......................................... ............................................... .......................... ... 32 Geomorfološke karakteristike............................... karakteristike..................................................... ............................. ....... 32 Geološke karakteristike.......................................... karakteristike................................................................. .......................... ... 32 Hidrogeološke karakteristike....................... karakteristike .............................................. ...................................... ............... 33 Seizmološke karakteristike terena .......................................... ..................................................... ........... 34

2.5. Podaci o izvorištu vodosnabdevanja i hidrološkim karakteristikama ............... 35 2.5.1. Reke u Banatu ............................................ .................................................................. .................................... .............. 35 2.5.2. Vodosnabdevanje grada Zrenjanina ............................................ ................................................... ....... 37 2.6. Prikaz klimatskih karakteristika sa meteorološkim pokazateljima .................. 37 2.7.

Opis flore i faune ............................................. ..................................................................... ...................................... .............. 40

2.7.1. Flora .............................................. ...................................................................... ............................................... ....................... 40 2.7.2. Fauna........................................................... Fauna.................................... .............................................. ................................. .......... 40 2.7.3. Zaštić Zaštićena prirodna dobra.......................... dobra................................................ ........................................ .................. 40 2.8. Pregled osnovnih karakteristika pejzaža ............................................. .................................................... ....... 41 2.9. 2.10.

Pregled nepokretnih kulturnih dobara ............................................ ....................................................... ........... 41 Prisustvo osetljivih objekata na lokaciji ............................................ ..................................................... ......... 42

2.11.

Naseljenost, koncentracija stanovništva i demografske karakteristike u odnosu na objekte i aktivnosti ............................................ ................................................................. ..................... 42

Prikaz postojeć postojećih privrednih i stambenih objekata i objekti infrastrukture i suprastrukture ............................................ .................................................................. .......................................... .................... 43 2.12.1. Postojeć Postojeće stanje saobrać saobraćajnica..................... ajnica ........................................... ..................................... ............... 43

2.12.

3.

Opis projekta...................... projekta ............................................. ............................................. ............................................. ............................ ..... 44 3.1. Postojeć Postojeće stanje ........................................... ................................................................. ......................................... ................... 44

Studija o proceni uticaja zate č enog enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana I

3.2.

Opis objekta, proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnološke i druge karakteristike........................................................................................ 45

3.2.1. 3.2.2. 3.3.

Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr. ..................................................... 57 Prikaz vrste i količine ispuštenih gasovitih, tečnih i čvrstih otpadnih materija, uključujući emisije u vazduh, površinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujuća i nejonizujuća) i dr. ............................................................... 63

3.4.

3.4.1. 3.4.2. 3.4.3. 3.4.4. 3.4.5. 3.5.

Čvrst otpad .................................................................................... 63 Tečni otpad .................................................................................... 64 Gasoviti otpad ................................................................................ 67 Buka i vibracije ............................................................................... 67 Izvori zračenja................................................................................ 67 Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija .................................................................................. 68

3.5.1. 3.5.2. 3.6.

Postrojenje rafinerije ....................................................................... 45 Odeljenje za proizvodnju masnih kiselina............................................ 53

Prečišćavanje otpadnih voda............................................................. 68 Upravljanje čvrstim otpadom ............................................................ 70 Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja................................................................................ 70

4.

Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao .............................. 72

5.

Opis činilaca životne sredine koji su znatno izloženi riziku usled rada projekta....... 73 5.1. Stanovništvo......................................................................................... 73 5.2. 5.3.

Flora i fauna ......................................................................................... 74 Zemljište, voda i vazduh........................................................................ 74

5.4. 5.5.

Klimatski činioci..................................................................................... 85 Građevine, nepokretna kulturna dobra, arheološka nalazišta i ambijentalne celine .................................................................................................. 85 Pejzaž.................................................................................................. 86 Međusobni odnosi navedenih činilaca........................................................ 86

5.6. 5.7. 6.

Opis značajnih uticaja projekta na životnu sredinu ............................................ 87 6.1. Uticaj projekta na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, nivo buke, intenzitet vibracija, toplote i zračenja ..................................................................... 87 6.2. Uticaj projekta na meteorološke parametre i klimatske karakteristike............ 89 6.3. 6.4.

Uticaj projekta na ekosistem ................................................................... 89 Uticaj projekta na naseljenost, koncentracije i migracije stanovništva ........... 90

6.5. 6.6.

Uticaj projekta na namene i korišćenje površina......................................... 90 Uticaj projekta na komunalne infrastrukture .............................................. 90

6.7.

Uticaj projekta na prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna dobra i njihove okoline ........................................................................... 90 Uticaj projekta na pejzažne karakteristike područ ja .................................... 90

6.8. 7.

Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa ........................................... 91

Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana II

7.1.

Materije u procesu ................................................................................. 92

7.2.

Mere prevencije..................................................................................... 94

7.3. 7.4.

Mere pripravnosti................................................................................... 98 Mere odgovora na udes .......................................................................... 99

7.5.

Mere za otklanjanje posledica od udesa ...................................................100 Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu......................102

8.1. 8.2.

Mere zaštite predviđene planskom i tehničkom dokumentacijom..................102 Mere koje su predviđene zakonskim i podzakonskim aktima........................103

8.3. 8.4.

Mere u toku redovnog rada projekta........................................................109 Mere u slučaju udesa ............................................................................112

8.5.

Dopunske mere zaštite životne sredine ....................................................112 Program praćenja uticaja na životnu sredinu ...................................................113

8.

9. 10. 11.

Netehnički rezime........................................................................................115 Podaci o tehničkim nedostatcima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci ...............................117

Sadržaj priloga PRILOG 1: Geografski položaj fabrike „Dijamant“ a.d. PRILOG 2: Situacioni plan - „Dijamant“ a.d, Republički geodetski zavod, SKN Zrenjanin, Maj 2008. PRILOG 3: Situacioni plan pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina PRILOG 4: Izvod iz generalnog urbanističkog plana - Plan namene površina PRILOG 5: Rezultati analiza otpadne vode iz atmosferske kanalizacije 30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje Centar za higijenu i humanu ekologiju PRILOG 6: Rezultati analiza otpadnih voda na izlivu iz primarnog prečistača 30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje Centar za higijenu i humanu ekologiju

uljare od Zrenjanin, - uljara od Zrenjanin,

PRILOG 7: Godišnji izveštaj o zagađenosti vazduha, Januar 2009. PRILOG 8: Rezultati ispitivanja gromobranskih instalacija PRILOG 9: Plan rekonstrukcije uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, „Dijamant“ a.d., 31.03.2008. godine PRILOG 10: Zapisnik republičkog vodoprivrednog inspektora o produžetku roka za izvršenje plana rekonstrukcije uređaja za prečišćavanje otpadnih voda PRILOG 11: Uverenje o utvrđivanja karaktera otpada, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd PRILOG 12:Način postupanja sa otpadom, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Republika Srbija Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na ž ivotnu sredinu

Strana III

1. Podaci o nosiocu projekta i izvođaču „Dijamant“ a.d. je najveći proizvođač jestivih ulja i vodeći proizvođač margarina, biljnih masti, majoneza i delikatesnih proizvoda u Srbiji. Osim proizvoda za široku potrošnju, „Dijamant“ proizvodi i sirovine za konditorsku industriju i pekarstvo.

1.1. Podaci o nosiocu projekta i broj 1.1.1. Pun naziv pravnog lica, mati čn

Puno poslovno ime: Dijamant akcionarsko društvo za proizvodnju ulja, masti i margarina Zrenjanin, Temišvarski drum14 Matični broj:

08000344

Opis delatnosti:

Proizvodnja rafinisanih ulja i masti

PIB:

100655247

1.1.2. Sedište pravnog lica

Adresa:

Temišvarski drum14, Zrenjanin

1.1.3. Kontakt telefon, e-mail adresa

Tel:

+381 (0) 23 546 310

e-mail:

office@dijamant. rs

1.2. Podaci o izvođ ač u

Naziv preduzeć a: DEKONTA D.O.O. Sedište: 11070 Novi Beograd , Generala Mihajla Nedeljkovi ća 112 Adresa: 11070 Novi Beograd, Bulevar Zorana Đinđ i ća 87/4 Telefon: +381 11 301 77 41 Faks: +381 11 311 17 62 E-mail: [email protected] Internet: www.dekonta.rs Mati čn i broj: 17243586 Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 1 od 117

PIB: 100136797 Opis delatnosti: Preduzeć e za usluge u oblasti zaštite životne sredine

Dekonta d.o.o. je privatna kompanija koja predstavlja deo Dekonta grupe. Pruža veliki opseg usluga iz oblasti projektovanja i inženjeringa u oblasti zaštite životne sredine, sa preko 7 godina iskustva u pružanju konsultantskih usluga za javne i privatne klijente u regionu centralne i istočne Evrope. Dekonta d.o.o. je pozicionirana kao vodeći srpska konsultantska kuća u oblasti zaštite životne sredine. Svoje usluge pruža u regionu centralne i istočne Evrope, realizujući projekte u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Bugarskoj. U stalnom radnom odnosu nalazi se 13 inženjera sa tečnim znanjem engleskog jezika. Imamo uspešnu saradnju sa poznatim inostranim konsultantskim kućama. Kao podizvođači ili nosioci posla, učestvovali smo u realizaciji brojnih ekoloških projekata, uključujući prestižne programe finansirane od strane Evropske zajednice, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Na osnovu dugoročne saradnje sa renomiranim zapadnim konsultantskim kućama, Dekonta d.o.o. je stekla visok stepen stručnosti u projektima koji se odnose na ekološke aspekte industrijskih aktivnosti.

Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 2 od 117

1.2.1. Registracija izvođ ač a

REŠENJE O REGISTRACIJI PREDUZEĆA






REŠENJE O PROMENI PODATAKA PREDUZEĆA





1.2.2. Rešenje o obrazovanju multidisciplinarnog tima

Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine ( Sl. glasnik RS, br. 135/04; Sl. glasnik br. 36/09), Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ( Sl. glasnik RS, br.135/04; Sl. glasnik RS br. 36/09)) i Zakona o planiranju i izgradnji (Službeni glasnaik RS broj 47/03 i 34/06, 39/09) i Normativnih akata Preduzeća Dekonta d.o.o., usklađenim sa zahtevima SRPS ISO 9001, donosim: R e š e nj e

o obrazovanju multidisciplinarnog tima za realizaciju PROJEKTA:

NOSIOCA PROJEKTA:

STUDIJA O PROCENI UTICAJA ZATEČENOG STANJA POGONA ZA PROIZVODNJU JESTIVIH RAFINISANIH ULJA I MASNIH KISELINA U “DIJAMANT” AD ZRENJANIN NA ŽIVOTNU SREDINU “DIJAMANT” A.D. ZRENJANIN

ODREĐUJEM DA: Studiju o proceni utica zatečenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina u „Dijamant” a.d. Zrenjanin na životnu sredinu na životnu sredinu izradi multidisciplinarni tim u sledećem sastvu: • • • • • • • •

Cvjetan Mitrović, dipl. ing. tehn., rukovodilac projekta Milenko Paunović, dipl. ing. tehn., rukovodilac stručnog tima Marijana Jovanović, dipl.ing. geologije za hidrogeologiju, član tima Mirko Živković, dipl.ing. tehnologije, član tima Radovan Radovanović, dipl.ing.tehnologije, član tima Bojana Pejović, dipl. ing. tehnologije, član tima Isak Marčetić, dipl.ing. geologije za hidrogeologiju, član tima Boris Agbaba, dipl.ing. mašinstva, član tima Zadatak tima je da izvrši izradu Studije o proceni uticaja zatečenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i 36/09), Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS, br.35/04 i36/09), Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 69/05). DIREKTOR

Aleksandar Ložajić


1.2.3. Dokaz o kvalifikaciji lica za izradu studije





1.3. Uvodna razmatranja Pri radu pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina u Preduzeću „Dijamant“ a.d. u Zrenjaninu, mora se posvetiti značajna pažnja na zaštiti i unapređenju životne sredine. Temelji zaštite životne sredine baziraju se na: • • • • •

Očuvanju pejzaža, biljnog pokrivača i obradivih površina, Očuvanju voda za piće, površinskih i podzemnih voda, Očuvanju atmosfere, Zaštiti od buke, vibracija i zračenja, Zaštiti od udesa.

Odredbama Zakona o zaštiti životne sredine kroz zahteve prostornog uređenja se traži da investicione i proizvodne aktivnosti budu unapred dogovorene i usaglašene između Preduzeća „Dijamant“ a.d. Zrenjanin i društvene zajednice. Obaveze preduzeća je kada nešto radi i izgrađuje, uskladi svoje aktivnosti sa unapred usaglašenim interesima i planovima i u oblasti zaštite životne sredine. Zakonska regulativa mora da osigura minimum kvaliteta tehničkih mera (normativa) nasuprot projektu održivog rasta zajednice – povećanja produktivnosti i životnog standarda. Preduzeće „Dijamant“ a.d. Zrenjanin je dužno da kroz tehničku dokumentaciju prihvati takva rešenja kojim bi se osigurala minimalna šteta u životnoj sredini. Ima više aktivnosti u pogonu za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina koje se ne mogu mimoići, a ugrožavaju životnu sredinu i potrebno je izvršiti njihovo sumiranje i procenu uticaja. Sve to mora biti u skladu sa planovima prostornog uređenja, koji imaju za cilj izbegavanje oštećenja okoline ili njenu sanaciju, ukoliko do oštećenja dođe. Kod eksploatacije pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina u preduzeću „Dijamant“ a.d. Zrenjanin pojavljuju se problemi koji su u vezi sa zaštitom okoline: očuvanje površinskih voda i pejzaža, buka, miris i otpadni materijali i potencijalna opasnost od udesa (izlivanje velikih količina ulja iz skladišno-rezervoarskog prostora). Preventiva zaštite životne sredine sprovodi se kroz Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/2009 i 36/2009 - dr. zakon) i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br.135/04 i 36/2009), a kojima se zahteva procena zagađenja počev od prostornog planiranja, projektovanja, izgradnje, procesa rada, deponovanja i čuvanja štetnih materija. Dobro obrađenom procenom uticaja na životnu sredinu moguće je predvideti tehničkotehnološke mere prevencije i efikasan sistem zaštite. Treba naglasiti da nema ni jednog sistema upravljanja uticajem na okolinu koji može da obezbedi garanciju da apsolutno ne dođe do zagađenja, ali se verovatnoća događaja mora svesti na minimum i sa minimalnim neželjenim posledicama.


Odgovornost preduzeća „Dijamant“ a.d. Zrenjanin izradom studije procene uticaja zatečenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, ogleda se u sledećem: da obezbeđuje veću sigurnost objektu i okolini, da utvrđuje programe sigurnosti, da štiti imovinu na lokaciji i da organizuje celokupno osoblje preduzeća za vreme izvođenja analiziranih radova. • • • •

Kvantifikacija mogućeg zagađenja odrediće se u ovoj analizi, kao i procena rizika uz stvaranje uslova za primenu mera prevencije, pripravnosti i odgovora na moguća zagađenja i mera sanacije. Prostor koji zauzima pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina u Preduzeću „Dijamant“ a.d. u Zrenjaninu i njegova šira okolina mora se uređivati i koristiti prema svojim planiranim svojstvima i vrednostima, a procena uticaja na životnu sredinu obezbeđuje mere za smanjenje i sprečavanje štetnih uticaja na tom lokalitetu. Procena uticaja se radi u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, „Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009) i Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu, „Sl. glasnik RS“, br. 39/2005), za potrebe dobijanja integrisane dozvole. Kratak istorijat Preduzeća Dijamant a.d. Zrenjanin Počev od 1938. godine, izrastajući kao feniks iz ovog ravničarskog podneblja, iz godine u godinu, prolazeći različite faze, „Dijamant” je stasao u savremeni privredni kolos.

•

• • •

•

• •

•

•

Mart 1938 - Upućena molba Ministarstvu trgovine i industrije Kraljevine Jugoslavije da odobri osnivanje Fabrike ulja “Beograd” AD. april 1938 - Odobreno osnivanje AD i Pravila AD Fabrike ulja “Beograd”. 14. april 1938 - Održan prethodni Zbor akcionara koji su kupili svih 1000 akcija. 8. juni 1938 - Ministar trgovine i industrije dao prethodnu dozvolu za izgradnju Fabrike ulja “Beograd” u Petrovgradu (Zrenjaninu). 30. juni 1938 - Na Zboru AD izvršena prva dokapitalizacija (četrnaest akcionara postali su vlasnici 4000 akcija). 4. juli 1938 - Kupljeno zemljište Miletićeve ulice (sadašnja lokacija “Dijamanta”). 18. juli 1938 - Upućena molba gradskom poglavarstvu u Petrovgradu za izdavanje građevinske dozvole za podizanje fabričke zgrade. 21. jula 1938 - Dunavska banovina izdala privremenu dozvolu za izgradnju uređaja za uzimanje i ispuštanje upotrebljene vode u Begej. 12. avgust 1938 - Dobijena građevinska dozvola za izgradnju fabričke zgrade.


• • •

•

• • •

•

•

•

• •

•

•

• • •

• •

• •

• •

•

•

•

mart 1939 - Poč Počeo probni rad fabrike. 1.maja 1939 - Dobijena dozvola za upotrebu fabrič fabričke zgrade. 21. juna 1939 - Gradsko već veće Petrovgrada oslobađ oslobađa Fabriku ulja od svih gradskih dažbina. 15. septembar 1939 - Dobijena građ građevinska dozvola za gradnju još jednog magacina i proširenje postojeć postojećih magacinskih prostora. 12. februar 1940 - Odobrena upotreba novih magacina. 17. maja 1940 - Odobrena upotreba zgrade za kancelarije i još jednog magacina. 23. juni 1940 - Održana Glavna skupština AD: podnet izveštaj o jednogodišnjem poslovanju i izvršena prva isplata dividendi. Tokom 1940 - Devedeset radnika Fabrike ulja „Beograd” prerađ prerađivalo 25 tona suncokreta i proizvodilo 6 tona ulja dnevno. Juni 1941 - Okupator izvršio transakciju kupovine akcija (novi akcionari otkupili već veći deo akcija). 18. jula 1941 - Održan Vanredni zbor na kome je zvanič zvanično izvršena vlasnič vlasnička transformacija. Izabrani organ novog AD. Ozvanič Ozvaničeno ime „Prva banatska fabrika ulja“ AD. Preneto sedište AD iz Beograda u Petrovgrad.

9. jula 1943 - Na Skupštini akcionara izabran novi Upravni odbor. Tokom 1943 - Ugradnjom novih preda poveć povećana prerada suncokreta na 60 t dnevno. 29. aprila 1944 - Izvršena dokapitalizacija emitovanjem novih 6000 akcija nominalne vrednosti od po 1000 din. Jula 1944 - Došlo, pod veoma čudnim okolnostima, do radikalnih promena (“AD za plasiranje i rukovanje” postaje vlasnik 8000 akcija). Krajem septembra - Fabrika postaje stacionar za ranjene nemač nemačke vojnike. 5. oktobar 1944 - Okupljaju se bivši radnici fabrike radi nastavljanja proizvodnje. 23. novembar 1946 - Rešenjem Vlade FNRJ Fabrika ulja postala državno preduzeć preduzeće. Ozvanič Ozvaničeno ime: Fabrika ulja “2 oktobar”. 1947 - Izgrađ Izgrađeno podno skladište kapaciteta 600 vagona suncokreta. 2. septembar 1950 - Predata fabrika na upravljanje radnicima. Izabran prvi Radnič Radnički savet. 1950 - Preneta iz Šeć Šećerane dva kotla “ferbairni” kapaciteta 4,5 t/h. 1951 - Izgrađ Izgrađena nova rafinerija kapaciteta 50 t dnevno. Dotadašnja pretvorena u predrafinaciju. 1952 - Proizvedeno 5765 tona jestivog i 136 tona tehnič tehničkog ulja. 1953 - Sač Sačinjen Ugovor o saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu. Stvaranje prvih oglednih parcela suncokreta na imanju „Aerodrom”. 1954 - Oformljeno Odeljenje za presovanje kukuruznih klica i dobijanje kukuruznog ulja. Prerađ Prerađeno 1200 vagona ricinusa i 50 vagona ricinusovog ulja izvezeno u Englesku. Poč Počela setva ruskih sorti suncokreta otpornijih na bolesti. U fabrici radilo 483 radnika. 1955 - Poslove ugovaranja setve suncokreta u Banatu preuzele zadruge umesto uljarinih 161 poverenika. 1956 - Ostvaren uvoz 400 vagona suncokreta iz Bugarske, 300 vagona kikirikija iz Kine. Poč Počela intenzivna izgradnja niza objekata.

Studija o proceni uticaja zate č enog enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 19 od 117

•

• •

• •

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

1957. i 1958 - Izgrađ Izgrađena su dva magacina za uljanu sač sa čmu, industrijski kolosek do fabrič fabričke stanice, magacin za jestivo ulje, velika zgrada sa pomoć pomo ćnim radionicama u prizemlju i tehnič tehničkim kancelarijama na spratu, transporter koji povezuje proizvodne zgrade sa magacinima, sač sačmarama, magacin tehnološkog materijala, objekat za rashladne uređ uređaje, četiri kesona za smeštaj 180 vagona ulja, garaža itd. 1957 - Poč Počeo probni rad fabrike biljnih masti (”Bima”). 1958 - „Bima” postala poseban pogon u okviru Kombinata. Uz pomoć pomo ć inž. Bertrama postignuta kvalitetna proizvodnja 7000 tona biljne masti. 1959 - 550 radnika proizvelo 8 183 tona jestivog ulja. 1960 - Kupljen prvi traktor za prevoz uglja do kotlarnice. Osnovana preduzetna zdravstvena ambulanta. 1962 - Završena nova toč točionica sa prvom automatskom linijom punjenja boca (kapacitet 2000 staklenih boca na sat). Uvezena oprema iz Francuske. Završen silos sa 56 metalnih ćelija, kao sastavni deo ranije izgrađ izgra đenog podnog skladišta, kapaciteta 2000 vagona suncokreta.

1963 - Pogon „Bima” ušla u sastav Fabrike ulja „2. oktobar”. Po čela proizvodnja biljne masti iz suncokretovog ulja. Fabrika ulja „2. oktobar” integrisana u IPK „Servo Mihalj” Fabrika ulja i biljnih masti (prestaje ime “2. oktobar” i status pravnog lica). Izvršena rekonstrukcija rafinerije na kapacitet od 100 tona dnevne rafinerije sirovog ulja. Rekonstrukcijom hidrirnice duplirana proizvodnja biljne masti. Utrostruč Utrostručena proizvodnja jestivog ulja u odnosu na 1960. g. Poč Počela proizvodnja „evit” ulja (5-6000 litara dnevno). 1965 - Prvog januara izbio veliki požar: izgoreli pogoni ljuštilice i presaone. Cela godina bila u znaku obnove i rekonstrukcije sirovog dela fabrike uz veliku solidarnost Kombinata i drugih kolektiva iz čitave zemlje. 1966 - Predsednik Tito posetio štand Kombinata na Novosadskom sajmu i pohvalio „evit” ulje. U Zrenjaninu održane prve igre, a pobednik su bili uljarci iz Brč Brčkog. Proizvedeno 20630 t jestivog ulja čime se zrenjaninska uljara stabilizovala, zajedno sa „Zvijezdom” iz Zagreba i „Vitalom” iz Vrbasa, na samom vrhu jugoslovenskih proizvođ proizvođača ulja. 1967 - Integrisana je Fabrika ulja „Oljarna” iz Domžala, kraj Ljubljane, sa Fabrikom ulja i biljne masti. 1968 - Sva kotlovska postrojenja za proizvodnju tehnološke pare prevedena su na gas, umesto uglja kao goriva. 1969 - Završena su dva plameno-dimna kotla na gas, kapaciteta sa po 12 tona pare na sat, proizvedena u fabrici „Đ „Đure Đakovič akoviča” iz Slavonskog Broda. Poč Počelo korišć korišćenje vode iz bunara izbušenih u krugu fabrike, umesto iz Begeja. Završena je nova toč točionica sa automatizovanom linijom punjenja 6000 boca na čas. 1970 - 967 radnika proizvelo preko 25310 tona jestivog ulja, uveć uve ćavši godišnju proizvodnju za 6000 tona u odnosu na prethodnu godinu. 1971 - Prvog oktobra sveč svečano otvorena Fabrika margarina. Na osnovu ustavnih amandmana Uljara postala Samostalna organizacija udruženog rada u sastavu


•

•

•

• •

•

•

•

•

IPK “Servo Mihalj”. Izgrađ Izgrađen je novi elektrolizer kapaciteta 120 m3 vodonika na sat. Kupljeno je više kamiona i ruč ručnih viljuškara, prvi kamion-hladnjač kamion-hladnjača i dr. 1972 - Izgrađ Izgrađena je trafostanica kapaciteta 4x630 KW i priključ priključena kombinatskoj termoelektrani.

1973 - U skladu sa ZUR-om Uljara se registruje kao Radna organizacija, Industrija ulja „Zrenjanin” sa OOUR-ima “Dijamant”, “Bima”, “Oljarna” i Radnom zajednicom. 1974 - Izgrađ Izgrađena je nova toč točiona sa linijom punjenja ulja u PVC boce kapaciteta 8 000 boca na sat (francuska oprema). 1975 - Poplave desetkovale ugovorenu proizvodnju suncokreta. 1976 - Završena rekonstrukcija rafinerije uz poveć povećanje kapaciteta na 200 t/dan. Uveden sistem hlađ hlađenja vodom sa regeneracijom. Eliminisana operacija beljenja ulja. Izgrađ Izgrađen visokopritisni kotao od 64 bara za potrebe rafinerije. 1977 - OOUR „Uljara” izašla iz Radne organizacije Industrije ulja. Intenzivno se radi na izgradnji sirove fabrike. 1978 - Dobijeno najviše opštinsko priznanje Nagrada oslobođ oslobo đenja za postignute rezultate u razvoju i za kvalitet ulja. Na predlog iz Zrenjanina ustanovljeno je finansiranje nauč naučnog rada na selekciji domać doma ćih sorti suncokreta. Prerađ Prerađeno 79 659 tona suncokreta. Prerađ Prerađeno 35 516 tona sirovog i 37 950 tona jestivog ulja.

1979 - Završena „sirova fabrika” sa znatno uveć uve ćanim (600 t/dnevno) i osavremenjenim kapacitetom: prese „Ernest Telman”, ekstrakcija „Rosedows” i ljuštilice domać domaćih proizvođ proizvođača. Izbač Izbačeni iz upotrebe predratni kotlovi („Ferbairni”). Izgrađ Izgrađen novi blok kotao na gas kapaciteta 12 t/h (proizvođ (proizvo đač “Minel”). Rešena hemijska priprema vode sa potpunom demineralizacijom kapaciteta 2x50 m3 /h. Godišnja proizvodnja jestivog ulja poveć povećana na 40 250 tona. Zrenjaninska sač sačma proglašena za osnovu za utvrđ utvrđivanje JUS-a stoč sto čne hrane. Dobijeno najveć najveće privredno priznanje Vojvodine Prvomajska nagrada Pokrajinske komore za naroč naročito znač značajna ostvarenja u privredi. 1980 - Poč Počela proizvodnja margarina „dobro jutro” (udružena sredstva sa „Kolinskom”). Izgrađ Izgrađen parni kotao kapaciteta 32 t/h sa ljuskom za loženje, proizvođ proizvođač „Minel”.


•

•

•

•

•

• • • •

•

•

•

•

• •

•

1981 - Proizvedena prva šarža čokomalmaslaca, namenske masti za konditorsku industriju. Dobijena Zlatna amfora za tri uzastopne godine izvanrednog kvaliteta „dijamant” ulja. 1982 - Završen novi pogon HPV (hemijske pripreme vode). Izašlo 35 brojeva lista „Informacija” i počeo rad razglasne stanice. Aktiviran keson za sirovo ulje u „Bimi” od 500 m3. 1983 - Izvezeno 3200 vagona kukuruza da bi se uvezlo 1400 vagona soje. Završen strmocevni parni kotao na plin i ljusku 32/25 t/h. Krajem godine doneta odluka o rekonstrukciji „Bime” na novoj lokaciji. 1985 - Završen novi silos kapaciteta 22 000 t suncokreta ili 40 000 tona žitarica. Počela da radi najsavremenija sušara kapaciteta 900 tona/dan. Izgrađeno metalno skladište od 2 000 m2 na tadašnjoj lokaciji „Bime”. 1986 - Izvršen izbor najpovoljnijeg ponuđača opreme za novu „Bimu”. Proizvedeno 41 945 t jestivog ulja, što je bila najveća proizvodnja u Jugoslaviji. 1987 - Počinju radovi na izgradnji nove „Bime“. 1988 - Počela proizvodnja majoneza u dotadašnjoj „Bimi“. 1988 - 1991 - Intenzivno sa gradila nova Bima”. 1990 - Ukidanjem ZUR-a zrenjaninski uljarci se registruju kao Društveno preduzeće Industrija ulja „Dijamant”. „Dijamant” se registruje za obavljanje izvozno-uvoznih i svih drugih poslova, koje su do tada vršile kombinatske službe. Izgrađen je visokopritisni kotao od 64 bara za potrebe nove „Bime”. 1991 - 22. januara počela redovna proizvodnja hidrirnice u novoj „Bimi”. Sredinom godine krenula redovna proizvodnja margarina. Za 2. oktobar, Dan oslobođenja, bilo je sve spremno za svečano promovisanje utrostručene proizvodnje u novim „Biminim” pogonima. 1992 - Okončano proširenje rafinerije novom linijom neutralizacije. Kapacitet rafinerije je povećan na 400 tona dnevne rafinacije sirovog ulja. 15. maja svečano je otvorena nova „Bima”. Proglašen početak rada „Dijamant” banke. 1993 - Ozvaničeno korišćenje pilot-uređaja („Bima” u malom). Izgrađen paketnoparni kotao na gas, mazut i uljani talog kapaciteta 35 t/h. 1994 - Krenula proizvodnja emulgatora. Promovisana „Politika kvaliteta” kao prvorazredni zadatak na putu ka osvajanju sertifikata JUS ISO-9002. 1995 - Počela proizvodnja praškastih aditiva na bazi vlastitog emulgatora. 1996 - Osnovan „Dijamnt-agrar”, društvo sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini. Završena najsavremenija PET linija za punjenje boca jestivim uljem. Rekonstruisana trafostanica sa 6 KV na 20 KV, a povećana snaga svih šest transformatora sa 630 na 1000 KW. 1997 - Od 1. jula zrenjaninski proizvođači ulja registrovani su kao „Dijamant” Akcionarsko društvo za proizvodnju ulja, masti i margarina. Završena nova sačmara. Dobijena statua „Anuga”, najveće međunarodno priznanje za kontinuirani kvalitet dijamantovih proizvoda. Dobijen Sertifikat JUS ISO-9002. Osnovan „Bancor-invest”, brokersko-dilerska i osiguravajuća firma u kojoj je „Dijamant” većinski vlasnik. Postignuta je rekordna proizvodnja rafinisanog ulja od 56 344 t, (samo u PET boce je napunjeno 43,5 miliona litara jestivog „dijamant” ulja).


•

•

• •

•

1998. Početak proizvodnje novih margarina DIJET, niskokalorični namaz i EVIT extra soft margarin. 1999. Preduzeće Žitoprodukt - Odžaci postaje Proizvodni centar u sastavu Dijamant-a A.D. Počinje proizvodnja preliva i soseva, jedinstvenih na domaćem tržištu. 2001. Početak proizvodnje hrane za životinje. Osnivanje Dijamant Remont d.o.o. 2005. - Početkom 2005. uveden je najsavremeniji informacioni sistem SAP. Dijamant je među prvim kompanijama u zemlji stekao međunarodni sertifikat ISO 9001:2000 proširen na HACCP sistem. Od sredine 2005. Dijamant posluje u okviru koncerna „Agrokor“. Značajno unapređenje sopstvene distributivne mreže, kompletan redizajn celokupnog asortimana proizvoda, uvođenje novih proizvoda u okviru brenda „Dijamant“ i „Dobro jutro“, lansiranje brenda „Omegol“.

Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina u preduzeću „Dijamant“ a.d. iz Zrenjanina je u eksploataciji i u njemu se proizvodi biljno jestivo ulje i masne kiseline za domaće i inostrano tržište. Za ove pogonske instalacije Investitor poseduje tehničku dokumentaciju u vidu glavnih i projekata izvedenog stanja za sve struke (tehnološko-mašinski, elektro, građevinski, vodovod i kanalizacija). Na osnovu te činjenice, kao i Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl.glasnik RS", br.47/2003, 34/2006 i 39/2009 - odluka US) i Pravilnika o opštim uslovima o parcelaciji i izgradnji, sadržini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanističkim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje opštinska odnosno gradska uprava, („Sl.glasnik RS", br.75/03), i drugih dozvola i saglasnosti koje preduzeće poseduje, može se reći da preduzeće „Dijamant“ poseduje svu potrebnu dokumentaciju za izradu Studije o proceni uticaja zatečenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina, na životnu sredinu, odnosno dela dokumentacije neophodne za pribavljanje Integrisane dozvole (IPPC). Studija o proceni uticaja zatečenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina, na životnu sredi se radi na osnovu zakonske regulative i generalnog plana opštine Zrenjanin kojim se zahteva da se za sve objekte koji se nalaze na spisku Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Sl. Glasnik RS“ br. 84/05) mora se uraditi Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

1.3.1. Podloge za izradu studije

Prilikom izrade studije o proceni uticaja zatečenog stanja korišćene su sledeće podloge: Zakonska regulativa •

•

Tehnička dokumentacija

Zakonska regulativa kojom je uređena oblast izrade studije je sastavljena od sledećih zakona, pravilnika i propisa: 



Zakon o zaštiti životne sredine („Sl.glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009); Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl.glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009);


















































Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 47/2003, 34/2006 i 39/2009 odluka US); Zakon o vodama („Sl. glasnik RS“, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/2005 -dr. zakon); Zakon o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009); Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009); Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/05); Zakon o zaštiti od požara („Sl.glasnik SRS“, br. 37/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon); Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima („Sl.glasnik SRS“, br. 44/77, 45/84 i 18/89 i „Sl. glasnik RS“, br.53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon); Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 69/2005); Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izradu analize uticaja objekata i radova na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 49/2001); Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija („Sl. glasnik RS“, br. 12/95); Pravilnik o načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. glasnik RS“, br. 55/2001); Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 54/92); Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka („Sl. glasnik RS“, br. 54/92, 30/99,19/2006); Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranju podataka („Sl. glasnik RS“, br. 30/97 i 35/97 - ispr.); Pravilnik o opasnim materijama u vodama („Službeni glasnik SRS“, br. 31/82); Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl. glasnik SRS“, br. 47/83, 13/84); Uredba o utvrđivanju vodoprivredne osnove Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 11/2002); Uredba o klasifikaciji voda („Sl. glasnik SRS“, br. 5/68); Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka, međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije („Sl. list SFRJ“, br. 6/78); Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja („Sl. glasnik RS“, br. 92/2008); Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće („Sl. list SRJ“ br. 42/98 i 44/99); Odluka o kanalizaciji („Sl. list opštine Zrenjanin“, br. 6/2007) Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica („Sl. glasnik RS“, br. 60/94);




Ostali pravilnici, standardi i tehnički normativi koji se odnose na ovu vrstu postrojenja.

Pravna akta: Generalni plan Zrenjanina 2006-2026. 









Rešenje o izdavanju vodoprivredne dozvole, br. 325-04-1333/2004-07, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, Beograd Zapisnik vodoprivrednog inspektora od 07.08.2009. godine Upotrebna dozvola adaptiranog objekta magacina za potrebe masne kiseline, Opština Zrenjanin, Sekretarijat za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine, br. V-02-351-02.03.1990. god., 02.03.1990. god. Upotrebna dozvola za novoizgrađene objekte rafinerije ulja, 2 rezervoara sa kristalizatorom, objekat primarnog prečišćavanja otpadnih tehnoloških voda, spoljni cevovod, kišna kanalizacija, fekalna kanalizacija i objekat kanalizacije za odvod tehnološke vode sa priključkom na kolektor u Banatskoj ulici, Sekretarijat za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti Skupštine opštine Zrenjanin, br. 351-241/77-01, 14.06.1997. godine.

Tehnička dokumentacija korišćena pri izradi studije je: 





























Glavni tehnološko - mašinski projekat rafinerije jestivog ulja fabrike ulja „Dijamant“, „Srbija projekt“ Beograd, Carice Milice br. 1. Glavni projekat rafinerije ulja 0582, „Prednapregnuti beton“, preduzeće za projektovanje, Beograd Glavni tehnološko-mašinski projekat, „MIN-RAD Projzavod“, Beograd Operacione liste pogona za proizvodnju jestivog i delimično rafinisanog biljnog ulja Operacione liste pogona za utakanje jestivog ulja u PET boce Operacione liste pogona za proizvodnju rafinacione masne kiseline Glavni građevinski projekat rekonstrukcije, Projzavod, Beograd Tehnički izveštaj uz Glavni projekat rafinerije ulja i biljnih masti I.P.K. „Servo Mihalj“ u Zrenjaninu Glavni građevinski projekat nadgradnje aneksnog dela rafinerije , „M Inženjering“ Zrenjanin Plan zaštite od požara, „M Inženjering“ Zrenjanin, Jun 2000. Elaborat o zonama opasnosti, „M Inženjering“ Zrenjanin, Avgust 2000. Opis prečišćavanja otpadnih voda na PPOV Uljara Plan rekonstrukcije uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, „Dijamant“ a.d., 31.03.2008. godine Situacioni plan - „Dijamant“ a.d, Republički geodetski zavod, SKN Zrenjanin, Maj 2008. Pregled kapaciteta skladišnih rezervoara na lokaciji uljare i pregled pumpi za manipulaciju, „Dijamant“ a.d., 24.02.2006., Zrenjanin






















Godišnji izveštaj o zagađenosti vazduha za merno mesto u industriji ulja „Dijamant“ a.d., Zrenjanin, Zavod za zaštitu zdravlja Zrenjanin, Sektor za higijenu i zaštitu životne sredine, 25.01.2009. Rezultati analiza otpadne vode iz atmosferske kanalizacije uljare, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, 30.07.2009. i 11.11.2009. godine Rezultati analiza otpadnih voda na ulivu u primarni prečistač - uljara, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, 30.07.2009. i 11.11.2009. godine Rezultati analiza otpadnih voda na izlivu iz primarnog pre čistača - uljara, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, 30.07.2009. i 11.11.2009. godine Dnevna evidencija rada kotlovnice, „Dijamant“ a.d., oktobar 2009. godine Studija o proceni uticaja zatečenog stanja objekta kotlarnice na životnu sredinu u preduzeću „Dijamant“ a.d. Zrenjanin, Dekonta d.o.o., Maj 2009. godine Saglasnost na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu Projekta „Objekat kotlarnice“ AD „Dijamant“, Grad Zrenjanin, Odeljenje za poslove urbanizma, br. IV-03-03-501-19,12.06.2009. Rezultati analiza vode Begeja na ulazu u grad, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Mart, April, Maj, Jul, Avgust, Oktobar, Novembar, Decembar 2009. godine Rezultati analiza vode Begeja kod mosta u Ečki, izlaz iz grada, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Mart, April, Maj, Jul, Avgust, Oktobar, Novembar, Decembar 2009. godine Rezultati analize vode Aleksandrovačkog kanala, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Mart, April, Maj, Jul, Avgust, Oktobar, Novembar, Decembar 2009. godine


2. Opis lokacije na kojoj je izveden projekat 2.1. Makrolokacija Fabrika ulja „Dijamant“ je smeštena u industrijskoj zoni Zrenjanina u njegovom severoistočnom delu. Objekti pogona rafinacije biljnih ulja i pogona masnih kiselina smešteni su u istočnom delu fabrike. Grad Zrenjanin leži na 20°23’ istočne geografske dužine i 45°23’ severne geografske širine, u srednje-banatskom okrugu, na obalama reke Begej i u okruženju kanalske mreže hidrosistema DTD. Srednjebanatski okrug prostire se na površini od 3 257 km2 i obuhvata 55 naselja grupisana u pet opština: Zrenjanin, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej i Sečanj. Na teritoriji Okruga, prema popisu iz 2002. godine živi 208 456 stanovnika. Srednjebanatska privreda svoj oslonac ima u poljoprivredi, a industrija je usmerena ka preradi i finalizaciji poljoprivrednih proizvoda, proizvodnji metalnih, hemijskih i tekstilnih artikala. Površina opštine Zrenjanin je 1 326 km2, što iznosi oko 8,3% od cele površine AP Vojvodine. 82,5% od te površine je poljoprivredno zemljište. Opština Zrenjanin, prema popisu iz 2002. god. ima 132 051 stanovnika. Pri tome, gustina naseljenosti je 103,6 st/km2. Zrenjanin je administrativno sedište srednjebanatskog okruga i opštine Zrenjanin, koji čine grad i 22 naseljena mesta. Opština Zrenjanin je najveća u Vojvodini, a druga po veličini u Srbiji. Zrenjanin je najveći grad u Banatu, treći u Vojvodini a osmi u Srbiji. Od 1 253 hektara površine pod stambenom izgradnjom 5% je pod kolektivnim stambenim objektima, a 95% pod individualnom stambenom izgradnjom. Opšta karakteristika stanovanja na područ ju gradske teritorije, je prizemno stanovanje, sa manjim lokalitetima kolektivnog stanovanja. Posmatrano područ je u okolini predmetnog objekta, pripada poslovno-stambenoj zoni, uz pretežno individualni tip stanovanja, sa dva manja lokaliteta kolektivnog stanovanja. Na osnovu iznetog, može se pretpostaviti da je gustina naseljenosti ovog područ ja slična gustini naseljenosti grada Zrenjanina, odnosno oko 100 stanovnika na kilometar kvadratni.


Slika 2.1.-1. Vojvodina i Srednje-banatski okrug

Slika 2.1.-2. Opštine Srednje-banatskog okruga


Slika 2.1.-3. Opština Zrenjanin


Fabrika ulja „Dijamant“ a.d.

Slika 2.1.-4. Karta Zrenjanina sa obeleženom zonom predmetne lokacije


Pogon za proizvodnju rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina

Slika 2.1.-5. Satelitski snimak sa obeleženom zonom predmetnih postrojenja

2.2. Mikrolokacija Objekti pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina, kao i svi prateći objekti: rezervoari, vaga, objekti za tretman otpadnih voda itd. nalazi se u krugu fabrike „Dijamant’“ a.d. u Zrenjaninu, Temišvarski drum 14, na vazdušnom rastojanju od oko 2 000 m od centra grada. Geografski položaj predmetne lokacije dat je u prilogu 1. Svi objekti se nalaze na katastarskoj parceli 3736, KO Zrenjanin 1, SO Zrenjanin, u vlasništvu „Dijamant“ a.d. iz Zrenjanina. Predmetni objekti prikazani su na situacionoj karti – prilog 2. Mikrolokacijski posmatrano, lokacije pogona su ograničene sa severa administrativnim objektima, ambulantom, menzom, perionicom i radionicom vozila, ulicom Temišvarski drum i dalje rekom Begej, sa zapada laboratorijom, zgradom stare rafinerije, magacinom materijala, sa juga prodavnicom prehrambenih artikala, fabričkom ogradom i dalje Banatskom ulicom, a sa istoka pogonom za proizvodnju biljnih masti „BIMA“ fabrike ulja „Dijamant“ (oko 350 m severoistočno od pogona) i „Mlekoporduktom“ (oko 300 m istočno od granice pogona). Teren na predmetnoj lokaciji se potpuno ravan. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 31 od 117

Planirana namena katastarske parcele je radna zona. Lokacija objekta se nalazi van zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja grada Zrenjanina. Izvorište za vodosnabdevanje Zrenjanina nalazi se severno od grada. Do lokacije se dolazi javnim dvosmernim saobraćajnicama iz više pravaca.

2.3. Generalni urbanisti čk i plan Prema generalnom planu opštine Zrenjanin, lokacija na kojoj je izgrađena fabrika ulja „Dijamant“ a.d. nalazi se u delu prostorne celine IV „Dolja“, urbanistička podcelina 25, radna zona 5 u Zrenjaninu, koja je prema Generalnom planu Zrenjanina 2006-2026. god. („Službeni list opštine Zrenjanin“ broj 19/07) namenjena za proizvodne pogone industrije, malu privredu, trgovinu, zanatstvo, poslovne sadržaje, skladišta i servise, benzinske stanice, kao i za ostale sadržaje koji svojim radom ne ugrožavaju životnu sredinu. Prema prethodno navedenom, vrsta delatnosti za koju su namenjeni pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i pogon masnih kiselina usklađena je sa prostorno-planskom dokumentacijom, odnosno sa samom namenom prostora (Prilog 4: Izvod iz generalnog urbanističkog plana – Plan namene površina).

2.4. Prikaz pedoloških, geoloških, geomorfoloških, hidrogeoloških, hidrografskih i seizmoloških karakteristika terena 2.4.1. Pedološke karakteristike

Pedološki sastav zemljišta nastao je pod uticajem više pedogenetskih faktora: geološkog sastava, reljefa, vode, klime, vegetacije, čoveka i faktora vremena. Pedološka podloga se sastoji pretežno od aluvijalnog zemljišta različitog mehaničkog sastava, a delimično i od ritske crnice. Od tipova zemljišta uglavnom su zastupljeni solonjeci, solođi, smonice, a na suvljim terenima ritska crnica, aluvijum i gajnjača. 2.4.2.

Geomorfološke karakteristike

U geomorfološkom pogledu reljef područ ja opštine Zrenjanin predstavlja izrazito nizijskoravničarski tip sa nadmorskom visinom od 73 do 80 metara. Područ je se nalazi na aluvijalnoj ravni između Tise i Begeja. U morfološkom pogledu širu okolinu sačinjavaju Titelska lesna ravan na zapadu sa nadmorskim visinama od 100 do 120 m i ravni prve i druge aluvijalne terase na istoku, severu i jugu sa nadmorskim visinama od 73 do 80 m. Tereni u arealu rasprostranjena druge aluvijalne terase uglavnom su ravničarski ali se javljaju i lučna udubljenja, predolice i peščani brežuljci. 2.4.3.

Geološke karakteristike

Najstarije stene na širem područ ju Zrenjanina predstavljene su kristalastim škriljcima prekambrijuma. Kristalasti škriljci ovog kompleksa su vrlo heterogenog sastava i konstatovani su na dubinama od oko 2 000 - 4 000 m. Prema jugoistoku oni se naglo uzdižu i u prostoru Vršačkih planina izbijaju na površinu terena. Magmatske stene prekambrijmske starosti (graniti, gabro, rioliti, andeziti i bazalti) su daleko manje rasprostranjene. Kao podloga neogena, magmatsko-metamorfne stene, Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 32 od 117

predstavljene kristalastim škriljcima i granitoidima, konstatovane su dubokim bušenjem na teritoriji opštine Zrenjanin i Novi Bečej na dubini od oko 2 500 m. Mezozojske tvorevine (Mz) razvijene su na velikom prostoru opštine Zrenjanin, kao podina neogenih sedimenata. Dubina pojavljivanja tvorevina je veoma različita od 1 200 do oko 3 000 m. Debljina sedimenata je od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara. Pored sedimentnih stena prisutne su i magmatske i metamorfne stene. Neogen (Ng). Na širem područ ju grada Zrenjanina neogeni sedimenti su predstavljen sedimentima miocenske i pliocenske starosti. Miocenski sedimenti na ovom područ ju nisu konstatovani na površini terena, već samo bušenjem. Predstavljeni su laporcima, peskovito-glinovitim laporcima, i sitnozrnim peščarima, dok je pliocen predstavljen naslagama peskova, peščara, konglomerata, laporaca i glina. Prosečna debljina ovih sedimenata iznosi oko 1 000 m. Kvartarni sedimenti (Q) predstavljeni su pleistocenskim i holocenskim sedimentima i prekrivaju šire područ je fabrike Dijamant. Litološki sastav kvartarnih tvorevina je veoma heterogen i predstavljen je svim frakcijama sedimenata, od šljunkova, preko krupnozrnih peskova i peskova, alevrita do glina. Debljina kvartarnih sedimenata u zavisnosti od lokaliteta kreće se od 40-100 m. Pleistocenski sedimenti predstavljeni su eolskim peskovima, peskovitim lesom, lesom, lesoidnim glinama i peskovima formiranim u kontinentalnim uslovima i sredinama, a fluvijalnog i eolskog su porekla. Debljina pleistocenskih sedimenata u zavisnosti od lokaliteta se kreće od 30-60 m. Holocenske tvorevine su najmlađi litološki članovi ovog područ ja. Razvijeni su eolski,

aluvijalni i subrecentni sedimenti. Ovi članovi su: peskovi, supeskovi, sugline, gline, muljevite gline i aluvijon. Njihov heterogen sastav ukazuje na čestu promenu uslova sedimentacije. Debljina sedimenata je do 40 m. 2.4.4.

Hidrogeološke karakteristike

Na prostoru grada Zrenjanina egzistira zbijeni tip izdani formiran u okviru: - kvartarnih sedimenata holocenske starosti (zbijeni tip izdani sa slobodnim nivoom koji zaleže od površine terena do dubine od oko 30 m) - kvartarnih sedimenata pleistocenske starosti (zbijeni tip izdani pod pritiskom koji zaleže u intervalu od oko 40 do oko 70 m dubine - prva subarterska izdan) - neogenih sedimenata pliocenske starosti (zbijeni tip izdani pod pritiskom koji zaleže u intervalu od oko 100 do oko 126 m dubine - druga subarterska izdan). Zbijeni tip izdani sa slobodnim nivoom formiran je u okviru kvartarnih sedimenata

holocenske starosti (zaglinjeni peskovi) u intervalu od površine terena do oko 30 m dubine. Nivo podzemne vode varira od oko 3 do 7 m dubine. U podini ovih sedimenata nalaze se sedimenti pleistocenske starosti. Na lokalitetu industrije ulja „Dijamant” ovaj prelaz nije jasno izdvojen već postoji uslovna granica na oko 22 m dubine, gde su konstatovane gline debljine 18 m, do dubine od oko 40 m. Vode ove izdani imaju povećan sadržaj amonijum jona, jona gvožđa i mangana i povećani sadržaj organskih materija. Utrošak kalijumpermanganata iznosi od 3050 mg/l.

U okviru sedimenata pleistocenske starosti formirana je izdan pod pritiskom, prva subarterska izdan, iz koje se zahvataju vode na područ ju grada Zrenjanina u okviru Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 33 od 117

gradskog izvorišta i izvorišta industrije ulja „Dijamant”. Donja granica ove izdani je na oko 70 m dubine. Sedimenti su predstavljeni alevritskim peskovima, peskovitim alevritima i srednjezrnim peskovima. Vode ove izdani imaju mineralizaciju 800 mg/l, pH oko 8 dok je sadržaj hlorida 8 mg/l. Utrošak kalijumpermanganata iznosi oko 60 mg/l. Ove vode karakteriše i povećana koncentracija amonijaka neorganskog porekla, oko 3 mg/l, i povećana koncentracija ukupnog gvožđa, oko 6 mg/l. U okviru sedimenata pliocenske starosti formirana je izdan pod pritiskom, druga subarterska izdan, iz koje se zahvataju podzemne vode bunarima na područ ju izvorišta industrije ulja „Dijamant”, kao i bunarima na gradskom izvorištu. Sedimenti su predstavljeni peskovima, peskovitim alevritima u intervalu od 100 - 130 m dubine. Izdan je u povlati i podini ograničena glinovitim sedimentima sa promenljivom količinom peskovite frakcije. Vode pliocenske starosti imaju mineralizaciju oko 850 mg/l, pH oko 8,1, sadržaj hlorida je 6,5 mg/l, natrijuma 266 mg/l, kalcijuma 14,8 mg/l i magnezijuma 12,1 mg/l. Utrošak kalijumpermanganata je oko 56,5 mg/l. Ove vode karakteriše i povećana koncentracija amonijaka neorganskog porekla, oko 2,6 mg/l, povećana koncentracija fosfata neorganskog porekla, oko 0,4 mg/l, i povećana koncentracija arsena, oko 0,044 mg/l. 2.4.5.

Seizmološke karakteristike terena

Prema seizmološkoj karti Vojvodine, Zrenjanin se nalazi u zoni 7° MCS skale, što znači da se na ovom područ ju mogu javiti zemljotresi datog intenziteta. Zemljotres intenziteta 7 oMCS je izdvojen kao veoma jak zemljotres i njegova pojava izaziva pomeranja nameštaja u stambenim objektima, njegovo prevrtanje, padanje predmeta sa polica, ozbiljna oštećenja na starijim zgradama, rušenje dimnjaka, manje odrone. Da bi objekti na seizmički aktivnim područ jima trpeli što manja oštećenja potrebno je poštovati sledeće principe gradnje: -

u područ jima ugroženim zemljotresima preporučuje se izgradnja lakših objekata u objekat treba ugrađivati materijale koji će lakše prihvatiti energiju seizmičkih talasa (armirani beton, čelik, drvo, i dr. lakše materijale) objekti moraju biti skladni, simetrični, sa skeletnim konstrukcijama koje mogu da izdrže velike vibracije i znatna pomeranja tla.

Slika 2.4.5.-1. Seizmološka karta Vojvodine


2.5. Podaci o izvorištu vodosnabdevanja i hidrološkim karakteristikama

Vojvodina je bogata površinskim (reke, jezera, bare, kanali) i podzemnim (freatskim, arteškim, termomineralnim) vodama. U veće plovne reke spadaju Dunav, Tisa i Sava, a u manje: Stari Begej, Tamiš, Karaš, Krivaja, Bosut i druge, još manje. Jezera, prirodnih i veštačkih, ima više desetina. Poznatija su: Palićko jezero, akumulacija Krivaja kod Baćke Topole, Provala kod Vajske (najdublje jezero u Vojvodini: 19 m), Borkovačko jezero kod Rume i Belocrkvanska jezera. Carska bara, Obedska bara, Ludoško jezero i Slano Kopovo su prirodni rezervati, posebno poznati po bogatstvu ornitofaune. Jezera Rusanda i Palićko imaju lekovita svojstva. Kanali, posebno oni u Hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav, imaju veliki i višestruki zna čaj. Lekovitih voda, mineralnih i termominaralnih, ima mnogo. Uglavnom su otkrivene bušenjem arterskih bunara i traganjem za naftno-gasnim ležištima. Na ovom mestu treba pomenuti barem one lekovite vode koje se koriste za lečenje u stacionarnim uslovima, odnosno za zdravstveni ili banjski turizam: u Kanjiži, Bezdanu, kod Apatina (Banja Junaković), u Bečeju, Melencima, Novom Sadu, Vrdniku i Starom Slankamenu.

2.5.1. Reke u Banatu

Reka Begej Reka Begej izvire u karpatskom područ ju u Rumuniji i protiče Banatom kao leva pritoka Tise. Nastaje stapanjem tri manja rečna vodotoka - Beregso, Njarad i Jer. Uliva se u reku Tisu kod naseljenog mesta Perlez. Reka je duga 254 km, od toga 76 km je u Jugoslaviji. Od Temišvara do Zrenjanina i dalje do ušća pretvorena u plovni tzv. Begejski kanal. Stari Begejski kanal, kanalisano rečno korito, dug je 97 km, a novi 83 km (do Temišvara). Glavno pristanište plovnog Begeja je u gradu Zrenjaninu. U dužini toka od 12 km reka protiče kroz grad Zrenjanin. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 35 od 117

Reka Tisa Najveća je pritoka Dunava (966 km, površina sliva 157 186 km 2). Izvire u Karpatima, u Ukrajini, na 1 800 metara nadmorske visine i protiče panonskim basenom - nastaje od Bele i Crne Tise. Delom čini granicu Rumunije i Ukrajine. Dužina toka je 1 070 km. Najveći deo toka pripada Mađarskoj, a kroz Jugoslaviju, do ušća u Dunav kod Slankamena, protiče u dužini od 207 km. Glavne pritoke: Samos, Bodrog, Sajo, Keres, Moris i Begej. Izgradnjom velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav se povezuje sa Dunavom na sektorima kod Bezdana i Banatske Palanke. Kod mesta Perlez u zrenjaninskoj opštini u Tisu se uliva Begej. Tisa delom čini administrativnu granicu opštine Zrenjanin i Srednjobanatskog okruga. Privredno-turistički potencijali ove velike ravničarske reke uslovili su da se na njenim obalama izgradi veći broj pristaništa i područ ja namenjenih ribolovu i rekreaciji. Na 13 km zapadno od grada, neposredno kraj magistralnog puta za Novi Sad, nalazi se kamp - izletište „Žabaljski most2“, sa uređenim prostorima za sport, rekreaciju, ribolov i kupanje. Stoletne tiske šume predstavljaju u letnjem periodu prijatno mesto za dnevni ili duži boravak i omiljenu destinaciju brojnih Zrenjaninaca i putnika - namernika. Carska Bara Carska bara se nalazi 15 km jugozapadno od Zrenjanina. Predstavlja mrtvaju Begeja, koju je reka izgradila tokom holocena. Pre regulacije Begeja i izgradnje ribnjaka, reka je, za vreme svakog poplavnog talasa, plavila prostrani rit. Nakon regulisanja, severno od njegovog najnovijeg korita, uobličilo se u nekoliko bara (Carska bara sa Vojtinom Mlakom, Tiganjica, Male bare i Perleska bara). Carska bara dobija vodu površinskim priticanjem iz Begeja, odnosno iz ribnjaka, izlučivanjem padavina na akvatoriju i podzemnim priticanjem freatske izdani. Vodu gubi površinskim oticanjem, isparavanjem, podzemnim oticanjem i izlivanjem u ribnjake. Zbog ovakvog načina hranjenja, male nadmorske visine, kao i povoljnih klimatskih oblika stepsko-kontinentalne klime, najveći deo kompleksa bare obrastao je trskom, ševarom i nizijskom šumom. Nagomilavanjem ostataka barskog bilja obrazovani su u vodi slojevi treseta. Voda u bari je, zbog velike količine rastvornih organskih materija, tamno mrke boje. Savremena industrijalizacija, urbanizacija, kao i primena agrotehničkih mera u poljoprivredi poremetili su kvalitet Begejske vode. Osim toga, granični vodotoci često su opterećeni i otpadnim vodama sa teritorije drugih zemalja. Preopterećenost Starog Begeja organskim materijama (usled čega se troše velike količine kiseonika i povećava sadržaj sumporvodonika i amonijaka), ugrožava i Carsku baru obzirom da se iz njega snabdeva vodom. Ovako narušen vodni režim u Rezervatu predstavlja karakterističan problem područ ja i već godinama unazad inicira stalnu potrebu za izmuljivanjem vodotoka radi obezbeđivanja stabilnosti ekosistema. Ovo područ je je 1994. godine proglašeno za Specijalni rezervat prirode „Stari Begej Carska bara“. U okviru rezervata prisutan je trostepeni režim zaštite i to: 1. Režim prvog stepena zaštite (najstrožiji režim zaštite) - iznosi 704 ha, odnosno oko 42% područ ja rezervata; 2. Režim drugog stepena zaštite - iznosi 372 ha, odnosno oko 22,2% područ ja rezervata; 3. Režim trećeg stepena zaštite - iznosi oko 600 ha, odnosno 35,8% područ ja rezervata.


2.5.2. Vodosnabdevanje grada Zrenjanina

Za vodosnabdevanje grada Zrenjanina koristi se podzemna voda prve i druge subarterske izdani. Prva subarterska izdan formirana je u okviru alevritskih peskova, peskovitih alevrita i u okviru srednjezrnih peskovitih sedimenata pleistocenske starosti na dubini od 40 - 70 m, dok je druga subarterska izdan formirana u okviru sedimenata pliocenske starosti, peskovima i peskovitim alevritima, u intervalu od 100 - 130 m dubine. Prema pravilniku o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja („Sl. glasnik RS“, br. 92/2008), u poroznoj sredini međuzrnskog tipa, kada je podzemna voda pod pritiskom i kada je vodonosna sredina pokrivena povlatnim zaštitnim slojem koji umanjuje uticaj zagađivača sa površine terena, što je slučaj za izvorište vodosnabdevanja u Zrenjaninu, prostiranje zone II (uža zona sanitarne zaštite) ne može da bude kraće od 50 m od vodozahvatnog objekta, a prostiranje zone III (šira zona sanitarne zaštite ne može da bude kraće od 500 m. Lokacija fabrike „Dijamant“ a.d se nalazi izvan zona sanitarne zaštite izvorišta za vodosnabdevanje grada Zrenjanina. Izvorište za vodosnabdevanje grada Zrenjanina nalazi se na više od 1000 m severno od lokacije fabrike „Dijamant“.

2.6. Prikaz klimatskih karakteristika sa meteorološkim pokazateljima

Klima i meteorološki uslovi su bitan faktor za određivanje stanja životne sredine i procenu uticaja planiranih objekata i aktivnosti na posmatranom prostoru. Ovi uslovi se najčešće definišu pomoću prostornih i vremenskih varijacija, strujanja, temperature i vlažnosti, kao i intenziteta zračenja. Vojvodina ima odlike podunavske varijante kontinentalnog klimata. Prosečno najtopliji mesec je juli, sa srednjom temperaturom vazduha 21,4 0C, a srednja temperatura leti je 20,8 0C. Januar, sa prosečnom temperaturom (-1,2) 0C, najhladniji je mesec, a prosečna temperatura zimi iznosi 0,3 0C. Jesen, sa srednjom temperaturom od 11,8 0C, je toplija od proleća (11,1 0C). Srednja godišnja temperatura vazduha je 11,0 0C. Apsolutni maksimum temperature vazduha je 44,0 0C, a apsolutni minimum (-32,6) 0C. Srednja godišnja oblačnost iznosi 56 %: najveća je zimi (70 %), a najmanja leti (43 %). Prosečna godišnja suma direktnog osunčavanja iznosi 2 068,7 časova: zimi 226,1; u proleće 580,6; leti 822,3 i tokom jeseni 439,4 časova. Dnevni prosek trajanja insolacije je 5,7 časova. Prosečno godišnje padne 611 mm atmosferskog taloga: 145 mm zimi, 148 mm u proleće, 189 mm leti i 129 mm u jesen. Apsolutni godišnji maksimum padavina (1 202 mm) zabeležen je u Hrtkovcima (1960), dok je apsolutni godišnji minimum, samo 244 mm, izmeren u Hajdučici (1951). Jaki vetrovi duvaju iz jugoistočnog pravca (košava), pretežno u hladnijoj polovini godine, a u proleće i leto iz severozapadnog pravca. Naravno, smenjuju se vetroviti i "tihi" periodi. Prema svom položaju Zrenjanin i njegovu okolinu karakteriše umereno-kontinentalna klima. Proleće i jesen karakterišu promenljivost vremenskih prilika. Leto karakterišu relativno stabilne vremenske prilike uz povremene kraće lokalne pljuskove. Prosečna količina padavina godišnje iznosi oko 618 mm i tokom godine je raspored padavina prilično ujednačen. Minimum je u periodu januar - februar, a maksimum u periodu maj juni. Na vegetacioni period od aprila do septembra otpada više od polovine ukupnih padavina (prosečno 320 mm). Tokom godine prosečne mesečne temperature Zrenjanina i okoline variraju od (-1,1) oC u januaru do 22,9 oC u julu. Srednja godišnja temperatura iznosi oko 11 oC. Prosečna Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 37 od 117

temperatura u vegetacionom periodu (april – septembar) iznosi 18,1 oC. Prosečan broj dana kada su srednje temperature vazduha manje od 0 °C iznosi 81. Period moguće pojave mrazeva traje i do 7 meseci. Mrazevi se javljaju od kraja septembra do kraja aprila. Dubina smrzavanja tla iznosi do 30 - 50cm. U toku zime, sneg prosečno pada 18 dana. Zrenjanin i njegova okolina imaju prosečno 2060 sunčanih sati godišnje - najmanje sunčanih sati ima u decembru 42,5 a najviše u julu 314. Srednja godišnja oblačnost je 50 % od maksimalno moguće. Magla kao prizemni oblak sprečavanja osunčavanja, a noću zemljino izračivanje, što je donekle izvor atmosferske vlažnosti. Prosečna godišnja čestina dana sa maglom iznosi 22,4 dana, a sa najvećom mesečnom čestinom u decembru mesecu sa 5,6 dana. Treba uočiti da se magla javlja tokom zimskih meseci (ložni period), u vreme najve će zagađenosti vazduha. Relativna vlažnost vazduha je ilustrativno data za dva karakteristična meseca, juli i decembar, u sledećoj tabeli. Tabela 2.6.-1. Relativna vlažnost vazduha za područ je Zrenjanina Relativna vlažnost , R(%) Juli 7 14 21 80 50 87

Srednja 69

Decembar 7 14 85 90

21 76

Srednja 85

Najizrazitiji vetar ovog područ ja je košava. Brzina košave je veoma promenljiva. Duva brzinom 5 - 11 m/s, ali ponekad njeni naleti dostižu brzinu i do 27,5 m/s, što čini skoro 100 km/h. Košava duva iz jugoistočnog ili južnog pravca i donosi relativno tople i pretežno suve vazdušne mase. Drugi značajan vetar ovog kraja je vetar iz severozapadnog pravca. On redovno donosi sneg i kišu i snabdeva ovo područ je dovoljnim količinama vlage. Treći značajniji vetar je severac. To je hladan i često prilično jak vetar. Tabela 2.6.-2. Brzina i pravci vetrova za područ je Zrenjanina

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God Proleće Leto

N

NE

E

SE

S

SW

W

NW

3,2 2,8 3,2 3,6 3,6 3,4 3,2 2,8 3,4 2,8 2,6 2,4 3,1 3,5 3,1

2,1 1,9 2,6 2,6 2,4 2,6 2,2 1,9 2,1 2,1 2,1 1,9 2,2 2,5 2,1

1,6 1,5 1,9 1,8 2,2 2,2 2,1 1,6 1,8 1,6 1,6 1,5 1,8 2,1 1,8

4,4 5,7 6,7 5,5 4,6 3,6 3,2 3,4 3,8 4,6 6,2 5 4,7 4,6 3,5

3 3,2 4 3,2 3,2 3,2 3,4 3 3,2 3,8 3,4 3,8 3,4 3,2 3,2

2,4 1,9 2,1 2,4 2,8 3,4 2,6 2,2 2,4 2,1 1,6 1,6 2,3 2,9 2,4

2,1 2,4 2,6 2,6 3,2 2,6 2,6 2,8 2,2 1,9 2,4 1,8 2,4 2,8 2,5

2,8 3,2 3,4 3,2 3,2 3,4 3,2 3,2 3 2,6 2,8 2,4 3,0 3,3 3,1

Sr. brzina 2,7 2,8 3,3 3,1 3,2 3,1 2,8 2,6 2,7 2,7 2,8 2,6 2,9 3,1 2,7


Jesen Zima Max brz.

2,6 3,1 3,6

2,0 2,2 2,6

1,6 1,7 2,2

5,3 5,6 6,7

3,7 3,4 4

1,8 2,1 3,4

2,0 2,4 3,2

2,6 3,1 3,4

2,7 2,9

Leto

Prolece N

N

6.0

6.0

5.0

NW

W

5.0

NE

4.0

NW

3.0

3.0

2.0

2.0

1.0

1.0 E

0.0

SW

W

SW

SE

SE Zima N S

SN

6.0

6.0

5.0

5.0

W

E

0.0

Jesen

NW

NE

4.0

NW

NE

4.0 3.0

3.0

2.0

2.0

1.0

1.0

SW

0.0

W

E

0.0

NE

4.0

E

SW

SE

SE

S

S GODISNJA N 6.0 5.0 NW

NE

4.0 3.0 2.0 1.0

W

0.0

E

SW

SE

Slika 2.6.-1. Ruža vetrova za područ je Zrenjanina S


2.7. Opis flore i faune 2.7.1.

Flora

Raznovrsnost flore šireg područ ja Zrenjanina karakteriše postojanje oko 500 biljnih vrsta, među kojima je oko desetak vrsta na listi prirodnih retkosti. Od ukupnog broja najviše je onih sa širokim arealom rasprostranjenja. Međutim, za fitogeografsko raščlanjivanje flore najznačajnije su vrste užeg areala rasprostranjenja panonskog, pontskog, i kontinentalnog flornog elementa. Ova grupa biljaka je značajna za istoriju nastanka flore ovog područ ja.Analiza elemenata flore ukazuje na prisustvo endema, subendema, reliktnih i retkih vrsta. Grad Zrenjanin se nalazi na zapadnoj ivici banatskog lesnog platoa, na mestu gde kanalisana reka Begej ulazi u nekadašnje korito reke Tise. Predeo lesne terase odgovara stepskoj travnoj vegetaciji. Razvojem zemljoradnje, nestaju pašnjaci sa samoniklom vegetacijom, a seju se kulturne biljke, od kojih danas preovlađuju žitarice, industrijsko bilje i povrće, voće i u manjoj meri, vinova loza. Na uskim površinama, duž postojećih vodotokova i saobraćajnica, može se videti samonikla vegetacija, koju predstavlja divlji mak, kukolj, različak, mlečika, konjski bosiljak, livadski ljutić, crvena detelina, hajdučka trava, zubača, čičak, kopriva, kamilica, gorušica i dr., a oko korita reka i u njemu: trska, rogoz, lokvanj i razne alge.Ukupna obrasla šumska površina u opštini Zrenjanin, prema podacima iz 2000 godine, iznosi 1382 hektara. Većih parcijalnih šumskih površina nema, to su uglavnom šumarci bagrema i topole i zasadi topole duž obala vodotokova. 2.7.2.

Fauna

Životinjski svet je nekada bio brojniji i raznovrsniji. Promene u razvoju ratarske proizvodnje uticale su na smanjenje broja i vrsta divljih životinja. Na velikim površinama pod kukuruzom i pšenicom žive poljski miševi i pacovi, a takođe i tvor, lasica, tekunica, hrčak, jež i krtica. Od krupnije divljači, značajne za razvoj lova, ima srna, lisica i ze čeva, a od pernate divljači fazana, jarebica, divljih pataka i gusaka, kao i divljih golubova. Veliki je broj raznih drugih ptica: vrabaca, lastavica, detlića, čvoraka, kukavica, kosova, carića, drozdova, roda, sivih vrana i dr. Ima i mnogo insekata: komaraca, muva, zolja, pčela, gubara, dudovaca, zelenih zrikavaca, stršljena, raznih vaši, cvrčaka, bubamara, moljaca, leptira i drugo. Od poljoprivrednih štetočina najrasprostranjeniji su: krompirova zlatica, repina pipa, žitni i pasuljev žižak. U vodotokovima i oko njih žive: od riba - šaran, som, grgeč, štuka, karaš, deverika, crvenperka, bucov, smuđ, američki somić i jaz; ostale životinjske vrste: puževi, pijavice, razne žabe, barske školjke, neotrovne zmije belouške i dr. Gaji se i veliki broj domaćih životinja. na prirodna dobra 2.7.3. Zašti će

Na 15 km južno od Zrenjanina, oko 2 km od magistralnog puta Zrenjanin-Beograd, kod naseljenog mesta Belo Blato, nalazi se zaštićeni rezervat prirode Carska bara. Kompleks Carska Bara, napušteni tok Begeja, deo je šireg prostranstva (oko 500 ha) koje pripada najvećem evropskom slatkovodnom ribnjaku-Ribarskom gazdinstvu Ečka.


Posebnu prirodnu vrednost ovog predela činu mozaičnost, vodene, travnate i šumske vegetacije, kao i raznovrsnost životinjskih vrsta, u čijem okviru centralno mesto zauzima bogatstvo ptičijeg sveta-ornitofaune. Od ukupno 310 vrsta registrovanih na teritoriji Vojvodine, na područ ju Carske bare evidentirano je čak 295. Carska bara stavljena je pod zaštitu kao prirodno naučno-istraživačko područ je. Obzirom na udaljenost od predmetne lokacije, i činjenicu da je pogon u funkciji već dugi niz godina za koje vreme nije došlo do narušavanja parametara životne sredine zaštićenog područ ja ono ne može biti ekološki ugroženo funkcionisanjem objekta.

2.8. Pregled osnovnih karakteristika pejzaža Pejzažne karakteristike analizirane prostorne celine predstavljaju jedan od elemenata za sagledavanje ukupnih odnosa na relaciji postojeći kompleks - životna sredina. Pri tome svakako treba imati u vidu da se radi o specifičnoj psihološko afektinoj kategoriji koja se izražava kroz ukupno sinergično delovanje celokupnog okruženja na posmatrača pri čemu su neizbežno prisutne kulturološke, sociološke i subjektivne implikacije. Pri tome treba uvek imati u vidu da subjektivna ocena o vrednostima pejsaža jednako zavisi od njegovih karakteristika kao i od karakteristika posmatrača. Da bi se mogla izvršiti kvantifikacija određenih pojava vezanih za ovaj fenomen kao posebna pogodnost se javlja mogućnost raslojavanja pejzaža na dve osnovne kategorije koje podrazumevaju sledeće karakteristike: fizičke, odnosno materijalne i afektivne, odnosno psihološke. U kategoriju materijalnih karakteristika pejzaža spadaju: fizičke karakteristike, koje mogu biti prirodne i stvorene. Prirodne fizičke karakteristike pejzaža su prvenstveno: morfologija terena, vegetacija, vodene površine i nebo a stvorene: izgrađenost i obrađenost. Psihološko - afektivne karakteristike su definisane prvenstveno kao: raznolikost, posebnost, lepota, harmonija, intaktnost itd. Morfologija terena predstavlja najupečatljiviji elemenat pejzaža pa je sasvim opravdano što se uticaji u domenu promene morfologije terena zbog izgradnje smatraju i najznačajnijim. Uvažavajući prostorne okvire u kojima se nalazi analizirana lokacija moguće je u morfološkom smislu izdvojiti samo klasu ravničarskog terena. Valorizacija postojeće vegetacije kao materijalne kategorije pejsaža podrazumeva njen vizuelni i biološki kvalitet. Kada se radi, kako o vizuelnim tako i o biološkim karakteristikama postojeće vegetacije, izvesno je da se o ovim karakteristikama ne može govoriti na predmetnoj lokaciji. Vodene površine kao elemenat pejsaža nemaju značaj u konkretnim uslovima. Izgrađenost kao elemenat postojećeg pejsaža obuhvata sve postojeće objekte na analiziranoj lokaciji. Na prostoru šireg okruženja predmetne lokacija nema dominantnih građevina. Psihološko-afektivne karakteristike pejzaža nisu izražene u okviru analiziranog prostora.

2.9. Pregled nepokretnih kulturnih dobara Opisivanje i evidencija činilaca postojećeg stanja u okviru analiziranog područ ja zahteva svestrani napor u smislu detaljnog istraživanja prirodnog i kulturnog nasleđa. Uvidom u postojeću plansku i projektnu dokumentaciju ustanovljeno je da u zoni uticajnog područ ja nema objekata koji pripadaju ovim kategorijama. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 41 od 117

U centru grada, udaljenom oko 2 km, nalaze se objekti u starom jezgru Zrenjanina na trgu Slobode, u ul. M. Tita, Gimnazijskoj i Trgu Republike, koji predstavljaju kulturna dobra od velikog značaja („Sl. list APV“, br. 25/91), dok je Zgrada bivšeg logora u ul. Cara Dušana zaštićena kao znamenito mesto. U Ečkoj, koja se nalazi oko 10 km južno od predmetne lokacije, Srpska pravoslavna crkva i Ikonostas i tronovi rumunske pravoslavne crkve su zaštićeni kao Spomenici kulture. Na samoj lokaciji u sklopu dosadašnjih radova nisu otkriveni bilo kakvi ostaci materijalne kulture pa s obzirom na iznesene činjenice u ovom domenu ne treba očekivati nikakve negativne uticaje. Na širem prostoru predmetne lokacije nema registrovanih nepokretnih kulturnih dobara.

2.10. Prisustvo osetljivih objekata na lokaciji U neposrednoj blizini predmetne lokacije ne nalaze se osetljivi objekti (bolnice, škole, obdaništa, verski objekti, javni objekti, itd.), ali se na oko 300 m zapadno, nalazi gerontološki centar.

2.11. Naseljenost, koncentracija stanovništva i demografske karakteristike u odnosu na objekte i aktivnosti

Jednu od bitnih odlika analiziranog prostora, u smislu određivanja mogućih uticaja na životnu sredinu, predstavlja karakteristika naseljenosti i stanovništvo. Ove činjenice svoj puni smisao imaju prvenstveno zbog potrebe da se detaljno istraže mogući negativni uticaji na stanovnike koji naseljavaju područ je analiziranog prostora. Zrenjanin je privredni, kulturni, prosvetni, zdravstveni i sportski centar Srednjeg Banata, prema kome gravitira preko 220 000 stanovnika srednjobanatske regije. Zrenjanin je administrativno sedište srednjebanatskog okruga i opštine Zrenjanin, koji čine grad i 22 naseljena mesta. Opština Zrenjanin je najveća u Vojvodini, a druga po veličini u Srbiji. Zrenjanin je najveći grad u Banatu, treći u Vojvodini a osmi u Srbiji. Opština Zrenjanin je druga po veličini opština u Republici Srbiji. Površina opštine Zrenjanin je 1 326 km2, što iznosi oko 8,3% od cele površine AP Vojvodine. 82,5% od te površine je poljoprivredno zemljište. Opštinu čini grad Zrenjanin sa 22 naseljena mesta. Opština Zrenjanin, prema popisu iz 2002. god. ima 132 051 stanovnika, a u samom Zrenjaninu živi 81 316 stanovnika (gustina naseljenosti je 103,07 st/km 2). Prema popisu iz 1991. god. opština Zrenjanin je imala 134 252 stanovnika. Dakle, primećuje se pad u broju stanovnika opštine od 1991. do 2002. iako je u tom periodu zabeležen dolazak preko 16 000 izbeglica (izvor:„ANEM“). Od 1 253 ha površine pod stambenom izgradnjom,5% je pod kolektivnim stambenim objektima, a 95% pod individualnom stambenom izgradnjom. Opšta karakteristika stanovanja na područ ju gradske teritorije, je prizemno stanovanje, sa manjim lokalitetima kolektivnog stanovanja. Posmatrano područ je u okolini predmetnog objekta, pripada poslovno-stambenoj zoni, uz pretežno individualni tip stanovanja, sa dva manja lokaliteta kolektivnog stanovanja. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 42 od 117

Južno od predmetne lokacije nalaze se stambeni objekti (kuće) koje od postrojenja odvaja ograda fabrike „Dijamant“ i Banatska ulica. Severno od lokacije postrojenja nalaze se objekti „Dijamanta“ i reka Begej, a porodične kuče se nalaze dalje sa druge strane reke na udaljenosti od oko 250 - 300 m. Sa severoistočne strane na udaljenosti od oko 350 m se nalazi fabrika biljnih masti „BIMA“, istočno na oko 300 m od kompleksa fabrike je preduzeće „Mlekoprodukt“, a sa zapadne strane su preduzeće „Tehnooprema“ i dalje Gerontološki centar. Stambena zona zapadno od lokacije pogona, nalazi se na udaljenosti od oko 500 m.

2.12. Prikaz postojeć ih privrednih i stambenih objekata i objekti infrastrukture i suprastrukture

Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina smešteni na površini od oko 1 700 m2, u istočnom delu kompleksa fabrike „Dijamant“, na katastarskoj parceli broj 3676 KO Zrenjanin. Prema urbanističkom planu lokacija se nalazi u okviru industrijske zone grada Zrenjanina. Stambeni objekti u vidu porodičnih kuća nalaze se u okolini lokacije. Kao što je već napomenuto, južno od lokacije (od lokacije ih odvaja Banatska ulica i ograda fabrike) nalaze se individualni stambeni objekti. Sa severne strane od granice kompleksa protiče reka Begej, sa severoistočne strane na udaljenosti od oko 350 m se nalazi fabrika biljnih masti „BI-MA“, istočno na oko 300 m od kompleksa fabrike je preduzeće „Mlekoprodukt“, a sa zapadne strane su preduzeće „Tehnooprema“ i dalje Gerontološki centar. Pošto se predmetna lokacija nalazi u okviru industrijske zone grada Zrenjanina i graniči se sa stambenim zonama, u okolini lokacije postoji razvijena saobraćajna, vodovodna, elektroenergentska, telekomunikaciona i gasna infrastruktura. 2.12.1. Postojeć e stanje saobrać ajnica

Najvažniji putni pravci su: - Zrenjanin – Beograd, put koji povezuje sa Beogradom i Pančevom - Zrenjanin – Novi Sad, put koji na četrdesetom kilometru preseca međunarodni putni koridor E-75, koji povezuje srednju i severnu Evropu sa južnom Evropom i Bliskim istokom - Zrenjanin - Temišvar, međunarodni put između Srbije i Rumunije, koji vodi dalje prema Aradu (Rumunija), Ukrajini, Moldaviji i ostalim bivšim sovjetskim republikama - Zrenjanin-Kikinda, povezuje Zrenjanin sa Kikindom, industrijskim i kulturnim centrom severnog Banata. Ovaj put se može koristiti kao alternativni put prema Segedinu (Mađarska) ili Temišvaru (Rumunija) - Zrenjanin-Vršac, povezuje Zrenjanin sa Vršcem, koji je kulturni i industrijski centar južnog Banata, a ovaj se put može koristiti i kao put prema Bukureštu (Rumunija). Železnica povezuje Zrenjanin sa Beogradom na Jugu, Novim Sadom na zapadu, Vršcem i Rumunijom na jugoistoku, te sa Kikindom, Suboticom, Temišvarom i Segedinom. Zrenjaninski region izlazi na tri plovne reke: Dunav, Tisu i Begej. Dunav, u sistemu sa kanalima Rajna-Majna je najvažniji plovni put u Evropi. Tisa povezuje Dunav sa industrijskim centrima u Mađarskoj i Ukrajini. Begej je plovan od Temišvara do samog ušća. Zrenjanin poseduje sopstveni aerodrom, najveći C - klase na Balkanu, sa asfaltiranom poletno-sletnom stazom i pratećom infrastrukturom za prijem manjih putničkih, poljoprivrednih i teretnih aviona. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 43 od 117

3. Opis projekta 3.1. Postojeć e stanje Zgrada rafinerije izgrađena je 1974. godine. Objekat se sastoji iz dva dela: proizvodne hale rafinerije ulja i aneksa u kojem je smeštena kotlarnica, priručna radionica i magacini. Bruto površina pod objektom iznosi 1 581,10 m2. Rafinerija: Osnovne mere objekta su: dužina 22,00 m širina

16,50 m

visina

13,00 m.

Iznad visine 13,00 m projektovana je kula: dužina 11,00 m širina visina od

11,00 m 13,00 - 26,00 m.

Na koti +4,00 m i +9,00 m nalaze se međuspratne tavanice. Na koti +13,00 nalazi se otvor dimenzija 185 x 300 mm na koji su postavljene metalne žaluzine za ventilaciju prostorija. Za odvod vode sa krova postavljeno je pet livenih slivnika sa livenim odvodnim cevima. Rekonstrukcija rafinerije izvršena je 1992. godine, za novu liniju neutralizacije. Svrha rekonstrukcije je ugradnja još jedne linije od tri separatora. Rekonstrukcija objekta obuhvata: -

-

izradu rezervoara za ulje T01.01. ukupne težine 4,5 t i postolja za filter i pumpu ST01.01. i P01.01. ukupne težine 95 + 200 = 295 kg izradu postolja za rezervoar sapunice T45.01 ukupne težine 3,5 t i postolja za pumpu P 45.01 težine 70 kg izradu poda i armirano-betonske međuspratne tavanice na koti + 4,00 m, za ugradnju tri separatora: separatora S01.01 težine 1950 kg i S 03.01 i S04.01oba po 1700 kg izradu i ugradnju, o postojeću međuspratnu tavanicu na koti + 9,00 m, nosača monoreja nosivosti 1 000 kg iznad linije separatora pa do kade za pranje.

Aneks: dužina širina visina

16,50 m 5,50 m 5,50 m.


1976. godine izvršena je rekonstrukcija aneksa rafinerije. Postojeća visina od +5,50 m povećana je na +8,5 m radi ugradnje kotlovskog postrojenja i izvršena je ugradnja parnog kotla snage 900 kW i kapaciteta proizvodnje pare 2000 kg/h. Kapacitet rafinerije iznosi 200 t/dan jestivog delimično rafinisanog ulja, a u planu je povećanje kapaciteta sa postojećim instalacijama na 250 t/dan. Objekat odeljenja masnih kiselina zauzima površinu od 519 m 2. U njemu se vrši obrada taloga i sapunice iz pogona rafinerije i rafinacija slobodnih masnih kiselina iz ulja. Objekat je izgrađen 1991. godine. Kapacitet pogona je urađen na bazi povećanja kapaciteta rafinerije na 250 t/dan jestivog delimično rafinisanog ulja i iznosi 7,5 t/dan smeše masnih kiselina.

3.2. Opis objekta, proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnološke i druge karakteristike

U objektu rafinerije vrši se delimična i potpuna rafinacija sirovog ulja. Delimično rafinisano ulje, prvenstveno od soje transportuje se u pogon „BIMA“ za proizvodnju biljnih masti i margarina. Jedan deo rafinisanog suncokretovog ulja se takođe transportuje u taj pogon za proizvodnju majoneza i proizvoda na bazi majoneza. Najveći deo rafinisanog ulja, prvenstveno suncokretovog se toči u PET ambalažu i prodaje na tržištu. Rafinisano suncokretovo ulje se takođe u rinfuzu (u cisternama) prodaje drugim industrijama. U odeljenju masnih kiselina vrši se priprema rastvora lužine (NaOH), obrada taloga, masnoće sa hvatača masti i sapunice iz postrojenja za rafinaciju ulja, kao i sapunice i masnoće sa hvatača masti iz fabrike biljnih masti „Bima“. Iz uljanog taloga izdvojeno ulje se vraća u pogon rafinerije, a fosfatidni talog se transportuje do sirovog dela gde se meša u sačmu. 3.2.1. Postrojenje rafinerije

Projektovani kapacitet postrojenja za proizvodnju rafinisanih biljnih ulja iznosi 200 t/dan. Glavna uljarska sirovina je suncokretovo seme, te je i glavna sirovina za dobijanje biljnih ulja suncokretovo ulje. Pored suncokretovog ulja može se preradjivati i sojino sirovo ulje, ulje kukuruzne klice i ulje repice. Suncokretovo ulje dobija se iz semena suncokreta koje sadrži 38-55% ulja. Ulje ove uljane kulture spada u ulja visokog kvaliteta pošto sadrži 50-58% esencijalnih masnih kiselina neophodnih za ljudski organizam. Biološka vrednost ovog ulja je vrlo visoka. Ona se određuje prema sadržaju esencijalnih masnih kiselina i alfatokoferola i njihovog odnosa. Pošto suncokretovo ulje sadrži oko 50% linolne kiseline i oko 50 mg/100 gr alfatokoferola odnos ova dva pokazatelja je 1:1, ono se ubraja u najbolje biološki redno ulje koje u ishrani ljudi osigurava potrebe organizma za esencijalnim masnim kiselinama i alfatokoferola. Ovaj odnos kod sojinog ulja je nepovoljniji (50% linolne kiseline i 15% alfatokoferola) te je ovo po biološkoj vrednosti lošije od suncokreta. Ulje kukuruznih klica sadrži znatne količine tokoferola oko 100 mg/100 gr međutim od toga su svega 10 11 mg/100 gr alfatokoferoli, ostalo su gamatokoferoli što ukazuje na to da je ovo ulje po biološkoj vrednosti iza suncokretovog ulja, ali zbog gamatokoferola koji je prirodni antioksidans ovo ulje je vrlo postojano prema oksidaciji.


Sastav masnih kiselina suncokretovog ulja pokazuje da je sadržaj zasićenih masnih kiselina mali u odnosu na sadržaj oleinske i linolne kiseline. Zavisno od sorte suncokreta ulje ima ovaj sastav masne kiseline: palmitinska kiselina 3 - 6% •

•

•

•

•

stearinska arahinska kiselina

1 - 3% 0,6 - 1%

Behenska i lignocerinska oleinska kiselina

0,4 - 0,8% 30 - 40%

linolna kiselina 50 - 64% Sastav masnih kiselina sojinog ulja: •

•

•

•

•

•

•

•

miristinska kiselina

0,2 - 0,4%

palmitinska kiselina stearinska kiselina

9 - 10% 2 - 10%

arahinska kiselina oleinska kiselina

1 - 2% 20 - 34%

linolna kiselina linilenska kiselina

49 - 55% 4 - 12%.

Sadržaj ove zadnje kiseline, linolenske kiseline dovodi do pojave reverzije mirisa sojinog ulja tokom stajanja ili zagrevanja, što ovo ulje stavlja kod potrošača u red lošijeg ulja od suncokreta, pošto nije rešen problem uklanjanja ove kiseline. Mnoge zemlje kod kojih je soja glavna sirovina rešavaju to delimičnim hidrogenovanjem što znatno poskupljuje proces rafinacije, ali znatno poboljšava kvalitet ulja. Ulje kukuruznih klica ima sledeći sastav masnih kiselina: palmitinska kiselina stearinska kiselina

7-8% 3-4%

•

arahinska kiselina lignocerinska kiselina

0,3-0,5% 0-0,2%

•

oleinska kiselina

42-46%

•

•

•

linolna kiselina 40-45% Osim ovih glavnih sastojaka sirova ulja sadrže dve vrste komponenata: •

U prvu vrstu spadaju primese koje dolaze u sirovo ulje zajedno sa gliceridima iz ćelijskog tkiva semena. Te primese uvek prate ulje i njihova količina zavisi od kvaliteta sirovine, od načina i tehnološkog procesa dobijanja ulja. Takvih primesa ima obično 2 - 3%. To su steroli tokoferoli, voskovi, fosfatidi i belančevine. Oni utiču različito na kvalitet ulja a neki pričinjavaju teškoću pri rafinaciji. U drugu vrstu komponenata prisutnih u ulju spadaju one materije koje nastaju pri skladištenju semena i ulja kao rezultat raznih hemijskih i bioloških procesa. Ovi faktori loše deluju na kvalitet ulja, a potiču kako od glicerida tako i od ostalih primesa ulja. To su uglavnom slobodne masne kiseline, mono i digliceridi. Za njihovo izdvajanje potrebno je vršiti temeljnu rafinaciju.


Od svih sirovih ulja (suncokretovog, sojinog i kukuruznih klica) zahteva se da u njima bude što više tokoferola, što manje voskova, fosfatida i belančevina, a takođe što manje slobodnih masnih kiselina i peroksida da bi kvalitet jestivog ulja mogao da bude dobar uz manje troškove prerade. Da bi se proces rafinacije odvijao normalno bez velikih gubitaka sirovo ulje treba da ima sledeće karakteristike: - sadržaj slobodnih masnih kiselina oko 2% - neosapunjive materije 0,5 - 1% - bez mehaničkih nečistoća - sadržaj vode i isparljivih komponenti na temperaturi 100-1050C max. do 0,3% - boja prirodno žuta, miris svojstven sirovini - voskovi u sirovom ulju max. 0,3% - fosfatidi: •

•

•

•

suncokretovo ulje 0,15 - 0,5% sojino ulje nepredrafinisano 1,8 - 3,2% sojino ulje predrafinisano 0,3 - 0,5% ulje kukuriznih klica 0,8%

- jodni broj: suncokretovo ulje 120 - 135 •

•

sojino ulje 124 - 138

•

ulje kukurznih klica 105 - 125

Tehnološki postupak proizvodnje jestivog i delimično rafinisanog biljnog ulja sastoji se iz sledećih operacija: 1. Hladna predrafinacija (trenutno se ne primenjuje) 2. Neutralizacija 3. Vinterizacija i filtracija 4. Beljenje (ne primenjuje se u slučaju prerade suncokretovog ulja, već samo u slučaju delimične rafinacije sojinog ulja) 5. Deodorizacija 6. Utakanje jestivog ulja u PET boce Na slici 3.2.1.-1. dat je dijagram proizvodnje jestivog i delimično rafinisanog ulja.


Slika 3.2.1.-1. Dijagram proizvodnje jestivog i delimično rafinisanog ulja 1. Hladna predrafinacija (trenutno se ne primenjuje) Sirovo ulje se iz skladišnih rezervoara RS1, RS2, RS3, RS4, RS5 ili RS6 prebacuje u procesno-skladišne rezervoare RS9, RS10, RS12, RS13 i RS14 za hladnu predrafinaciju u šaržama od 1000 tona pumpama CP1, CP2 i CP3. Količina sirovog ulja u procesnoskladišnim rezervoarima meri se plovkom i mernom letvom. U toku punjenja rezervoara uzima se uzorak za laboratorijsku kontrolu.


Hladna predrafinacija se vrši na temperaturi okoline. U ulje se ubacuje rastvor elektrolita iz odeljenja za obradu taloga, odnosno odeljenja masnih kiselina. Rastvor elektrolita sadrži 2% vode, 0,2% glauberove soli i 0,02% fosforne kiseline, računate na količinu ulja u rezervoaru. Dodavanje rastvora se vrši radi izdvajanja prisutnih fosfatida, voskova i belančevina, procesom sedimentacije. Sastav i količina elektrolita u odnosu na količinu sirovog ulja (računato na 250 t/dan jestivog delimično rafinisanog ulja data je u sledećoj tabeli. Tabela 3.2.1.-1. Sastav i količina elektrolita za hladnu predrafinaciju sirovog ulja Komponenta % u odnosu na ulje Glauberova so 0,2 (Na2SO4) Fosforna kiselina 0,02 H3PO4 Voda 2 UKUPNO 2,22

kg/dan 500

Kg/h 20,83

50

2,08

5 000 5 550

208,33 231,24

Smeša miruje najmanje 5 dana, čime se obezbeđuje hidratisanje i taloženje hidratisanih primesa u ulju. Nakon sedimentacije iz rezervoara se izvlači hidratisani talog i pumpom prebacuje u rezervoare za neutralizaciju, koji se nalaze u staroj rafinaciji. U ovim rezervoarima vrši se dodatno razdvajanje koje traje oko 2 časa, nakon čega se ispušta voda, dok se fosfatidni talog pomoću pumpe prebacuje u poseban rezervoar smešten takođe u staroj rafinaciji. Najlakši sloj - sirovo ulje se vraća natrag u rezervoare sirovog ulja. Fosfatidni talog se pumpom prebacuje u tankoslojni filmski uparivač, gde se vrši njegovo sušenje. Sušenje pojedinačne šarže traje oko 20 sati. Količina smeše fosfatidnog koncentrata i stearina, prema kapacitetu rafinerije od 200 t/24 h jestivog ulja, iznosi 10 t mese čno, odnosno 0,16 % u odnosu na ulje. Osušeni koncentrat slobodnim padom dolazi u sabirni rezervoar odakle se utače u bačve. Ovim procesom se pored hidratacionog taloga iz ulja odvaja veći deo voskova, čime se olakšava kasnija rafinacija. Hidratisani talog je približno sledećeg sastava: - ulje 50% - fosfatidi 10% - voskovi 1% - voda 39% Odležano ulje, spremno za rafinaciju se prebacuje pumpom CP3 u procesno-skladišne rezervoare RS7, RS8, RS9, RS10 ili RS12 zapremine 600 t, a zaostali talog se prebacuje u rezervoare za obradu taloga HT1, HT2 i HT3, u odeljenje masnih kiselina. Vrednost kontrolnih karakteristika za sirovo ulje su: - slobodne masne kiseline - vlaga i isparljive materije - gubitak rafinacije - fosfor u sirovom suncokretovom ulju - fosfor u sirovom odsluženom sojinom ulju - fosfor u predrafinisanom suncokretovom i repičinom ulju

najviše 3% najviše 0,3% najviše 5% najviše 0,025% najviše 0,015% najviše 0,005%.

Hladna predrafinacija se ne vrši od 2008. godine. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 49 od 117

2. Neutralizacija Sirovo, predrafinisano ulje, temperature 25 - 30 0C, transportovano iz rezervoara R7, R8 ili R9 prolazi kroz merač protoka M11, a zatim izmenjivač IPV5 (sirovo ulje - neutralisano ulje) gde se zagreva i nakon toga šalje u rezervoar T01.01. Ulje se iz napojnog rezervoara T01.01 prebacuje pumpom P01.01 preko izmenjivača toplote H01.01 gde se zagreva na temperaturu t = 92 0C, prolazi preko trenutnog merača protoka i šalje u mikser M02.01. U mikser se dodaje fosforna kiselina iz rezervoara T02.02 pumpom P02.02 odakle zajedno sa uljem prelazi u koagulator T02.04 gde se zadržava 3 - 5 min da bi nehidratibilni fosfatidi reagovali sa fosfornom kiselinom. Iz koagulatora ulje se prebacuje u mikser M01.01 u koji se istovremeno dodaje lužina koja se priprema u odeljenju masne kiseline i koja reaguje sa slobodnim masnim kiselinama iz ulja. Pripremljena lužina prebacuje se pumpom P44 ili P45 u napojni rezervoar za lužinu T01.02. Iz ovih rezervoara pumpom P01.03 lužina se dozira u mikser M01.01. Smeša fosforne kiseline, lužine, sapuna i ulja odlazi u separator S01.01 na kome se izdvaja veći deo sapuna. Po izlasku sa separatora ulje prolazi kroz izmenjivač toplote H03.01 gde se dogreva na temperaturu od 92 0C i odlazi u mikser M03.01 u koji se dodaje voda za pranje iz rezervoara za toplu vodu T47.01, a zatim emulzija ulja i vode odlazi u separator S03.01. Posle separacije na S03.01 ulje se ponovo meša sa toplom vodom iz rezervoara za toplu vodu T47.01 u mikseru M04.01. i odatle odlazi na separator S01.04. Nakon toga ulje ide na sušenje u vakum sušnicu D06.01. Po izlasku iz vakum sušnice svaka 2 sata se uzima uzorak neutralnog ulja i kontroliše u laboratoriji. Sapuni i voda, izdvojeni na S01.01 i S03.01 odlaze u rezervoar za sapun T45.01. Ukoliko ulje ne odgovara zahtevanom kvalitetu može se vratiti u rezervoar T01.01 na ponovnu preradu pomoću pumpe P06.01. Vrednosti kontrolisanih karakteristika za neutralisano ulje su sledeći: % slobodnih masnih kiselina (SMK) mg/kg sapuna

najviše 0,15 najviše 50.

3. Vinterizacija-fitriranje Ulje, nakon sušnice, temperature 85 - 90 0C, hladi se na pomenutom izmenjivaču IPV5, zatim prolazi kroz dva redno vezana izmenjivača toplote IPV6 i IPV7 gde se hladi rashladnom vodom i transportuje u sud DUV 1. Iz suda DUV1 ulje se transportuje preko cevnog izmenjivača ITC2 u kristalizator K2 gde se hladi rashladnom vodom preko pločastih izmenjivača IPV4 i IPV3 koji rade na glikol. Iz katalizatora K2, ulje se pomoću pumpe (MUPV5) sa frekventnom regulacijom prebacuje u maturator MUV5 iz koga preliva u maturator MUV6, kroz cevni izmenjivač ITC3, na kome se dogreva toplom vodom iz suda za toplu vodu na samo čisteći separator S2, na kome se odvajaju voskovi i sapuni. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 50 od 117

Odvojeni voskovi i sapuni odlaze slobodnim padom u rezervoare za sapun R48A i R48B. Nakon prolaska kroz separator ulje se usmerava u sud FUV7, odakle se pomoću pumpe FUPV7 transportuje na filtere VF1 i VF2. Filtraciono sredstvo se dozira na usisu pumpe FUPV7. Nakon prolaska ulja kroz filtre, ulje se zagreva i usmerava na separator na ispiranje. Nakon toga ulje se suši u sušnici i šalje na deodorizaciju. Vrednosti kontrolnih parametara za filtrirano ulje, odnosno senzorna ocena su: - bistrina bistro na 20 0C - sapuni najviše 20 ppm. 4. Beljenje Postupak beljenja se primenjuje samo u procesu delimične rafinacije sojinog ulja. Neutralisano ulje, iz postrojenja za neutralizaciju, kontinuirano se uvodi na liniju za beljenje. Operacija beljenja odvija se pod vakumom. U tu svrhu uključuju se pumpe 13A, 13B i/ili 13C i ejektorski sistem E204 koristeći vodu iz bazena B3. Iz prihvatnog suda D201 ulje se preko centrifugalne pumpe G201 prebacuje preko izmenjivača toplote E201 u reakcioni sud D202. Deo ulja odlazi u mešač ulja F201 gde se ulje meša sa zemljom za beljenje. Suspenzija ulja i zemlje se pomoću vakuma ubacuje u reakcioni sud D202. Reakcija u sudu D202 traje 30 minuta uz kontinuirani protok. Iz reakcionog suda suspenzija ulja i zemlje se odvodi na filtraciju. Filtracija ulja se odvija na filterima F01 i F02 koji naizmenično rade, a filtrirano ulje se prihvata u rezervoar F204, a zatim pumpom se transportuje u Ama-filtere D204A i D204B. Ako je ulje odgovarajućeg kvaliteta, iz rezervoara F204 se pumpom G204 prebacuje u rezervoar R1.01, preko merača protoka M03. Ako ulje nije odgovarajućeg kvaliteta vraća se u prihvatni sud za beljenje. 5. Deodorizacija Deodorizacija se izvodi u polukontinualnom deodorizatoru D301, odnosno destilacionoj koloni od 6 etaža. Svaka etaža može da primi 7 t ulja, a maksimalni kapacitet je 200 t/dan. Deodorizacija se odvija u vakumu od 4 - 6 mbara koji se obezbeđuje ejektorskim sistemom EG304, EG305 i EG306 i pumpama za procesnu vodu 13A, 13B i 13C iz bazena B3. Temperatura ulja u procesu deodorizacije kreće se od 190 - 240 0C, uz dodatak redukovane pare u količini od 300 kg/h. Deodorizator se napaja uljem preko pumpe G301 i odmerenog rezervoara F301. Na svakoj etaži, šarža ulja se zadržava 37 - 50 min. Pri startovanju procesa deodorizacije ulje se u prvoj etaži zagreva preko grejača koji koristi 3 300 kg pare/h, pritiska 11 - 13 bara. Kad se napuni prvih pet etaža isključuje se grejač, a uključuje se izmenjivač toplote u 5-oj etaži. Izmenom toplote deodorisanog ulja temperature od 190 - 240 0C i neutralisanog ulja temperature od 85 0C, neutralisano ulje se zagreva do 180 0C, a deodorisano se hladi na 150 0C. U drugoj etaži ulje se zagreva na temperaturi od 190 - 240 0C parom iz visoko pritisnog kotla C301 snage 900 kW i maksimalnog pritiska 75 bara. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 51 od 117

U trećoj i četvrtoj etaži odvija se samo proces deodorizacije. U procesu deodorizacije izdvajaju se kapljice ulja koje se skupljaju u rezervoaru F302 odakle odlazi slobodnim padom u hvatač ulja H.U. Bridove pare iz deodorizatora D301 kondezuju se u peraču bridovih para D302, koje se zatim prebacuju u rezervoar za sapun R48B. Hlađenje ulja se odvija u petoj i šestoj etaži. Hlađenje u petoj etaži obavlja se izmenom toplote, a hlađenje u šestoj etaži obavlja se procesnom rashladnom vodom koja se obezbeđuje pumpama 6A, 6B i 6C iz bazena B2. Izlazna temperatura ulja iz šeste etaže je t = 110 0C. U toku hlađenja ulja na temperaturi od t = 120 0C automatski se dozira rastvor limunske kiseline iz rezervoara F305 u količini od 0,03 kg/toni ulja. Posle hlađenja ulja u šestoj etaži, ulje se preko pločastih izmenjivača toplote dalje hladi do temperature od 20 - 32 0C, u zavisnosti od temperature procesne rashladne vode kao i temperature vazduha. Na izlazu iz šeste etaže uzima se uzorak svake šarže za laboratorijsku kontrolu. Ako je kvalitet deodorisanog ulja odgovarajući, ulje se transportuje u rezervoare R1-10 u odeljenje manipulacije uljima. Ako kvalitet ulja nije odgovarajući, ulje se prebacuje u rezervoar V16, a zatim u odmerni rezervoar F301 i vraća na doradu ili u sirovo ulje. Visokopritisni parni kotao C301, proizvodi paru od max 65 bara, temperature pare 274 0C. Zagrevanje vode se vrši pomoću zemnog gasa. Iz kotla para odlazi u drugu etažu deodorizatora i zagreva ulje na 190-240 0C, ohladi se i slobodnim padom vraća u kotao. Vrednosti kontrolnih karakteristika za deodorisano ulje su: - slobodne masne kiseline najviše 0,15% - mg/kg sapuna najviše 20 - mmol/kg peroksidni broj najviše 0,5 - senzorna ocena (ukus) najmanje 4 - nakon COLD testa ulje mora biti bistro prozirno i sa visokim sjajem. 6. Utakanje jestivog ulja u „PET“ boce Postupak utakanja jestivog ulja u „PET“ boce odvija se kroz sledeće operacije: - Utakanje ulja i zatvaranje boca - Lepljenje etiketa i obeležavanje datuma - Pakovanje - Paletiranje i umotavanje paleta. Ulje iz rezervoara za skladištenje jestivog ulja preko izmenjivača toplote, gde se vrši zagrevanje ili hlađenje na temperaturu od 21 ± 0,5 0C, pumpom se preko filtera prebacuje u rezervoar punilice „Pavonis“ 72/10. Nivo ulja u rezervoaru punilice kontroliše sonda koja preko PLC-a upravlja pneumatskim elektro-magnetnim razvodnikom, odnosno leptir ventilom koji otvaranjem i zatvaranjem održava odgovarajući nivo ulja. „PET“ boce se podižu na dizne putem pneumatskih podizača pri pritisku komprimovanog vazduha od 6 bara. Ulje se utače preko 72 dizne koje se nalaze na rotirajućem delu, Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 52 od 117

rezervoaru sa uljem zapremine 250 l. Punjenje se odvija posredstvom pritiska i vakuuma. Pritisak u rezervoaru sa uljem je 0,15 ± 0,03 bara, a vakuum je 0,15 mmHg. Napunjene boce rotiranjem se prenose na mašinu za čepovanje. Neposredno pre čepovanja vrši se inertizacija tečnim azotom. Doziranje (ukapavanje) tečnog azota se vrši preko ukapljivača koji se snabdeva sa azotom iz rezervoara (stanica sa TN 2 koju snabdeva „Messer Tehnogas“). Pritisak azota u rezervoaru je 1,6 ± 0,05 bara. Čepovi, jednodelni ili dvodelni, se uvode u mašinu pneumatski, preko plastične cevi. Najoptimalniji kapacitet punjenja je 17400 - 17600. Pri ovim parametrima najbolja je usklađenost sa radom duvaljke „B-117“ od 17500 boca na čas i minimalnim zastojima na pneumatskom transporteru, prenosnik boca do punjačice. Čepovi se uzimaju preko podizača čepova vakuumski, na boce se prenose pritiskom. Vakum za nošenje jednodelnih čepova je 180 mbara. Za dvodelne čepove pritisak je 200 mbara. Napunjene i začepljenje „PET“ boce transportnom trakom prolaze pored uređaja za kontrolu nivoa. Nedovoljno napunjene boce i boce bez čepa se pomoću pneumatskog izbacivača automatski uklanjaju na sporednu traku. Jednom mesečno laboratorijski se kontroliše nazivna količina ulja u 75 PET boca. Lepljenje etiketa se vrši pomoću mašine E 62 - 120 - 12/6, proizvođač: „Langguth“ Nemačka. Etikete se postavljaju na boce posredstvom zagrejanog lepka, koji se nanosi na bocu na t = 150 0C ± 5 0C. Lepak se priprema u uređaju za zagrevanje „Nordson“ koji je sastavni deo mašine i transportuje se pod pritiskom do uređaja za nanošenje. Boce sa zalepljenom etiketom se transportuju trakom do štampača datuma JET-ink. Datumom obeležene boce se trakom transportuju do mašine za pakovanje. Na automatskoj mašini za pakovanje „Vega S 60F“ formiraju se paketi od 15 boca i 6 boca, a potom se uvijaju u termoskupljajuću foliju. Paketi sa 15 boca poseduju podložnu tacnu koja se uvodi ispod boca putem transportera neposredno pre uvijanja u termoskupljajuću foliju. Nakon formiranja paketa isti se valjkastim transporterima transportuju na paletizaciju. Paletiranje zbirnog pakovanja vrši se na mašini „Herkules“ koja radi potpuno automatski. Paketi se slažu na drvenu paletu dim. 1200 x 800 mm prema programski regulisanom rasporedu. Formirana paleta transporterom odlazi u mašinu za umotavanje u streč foliju „Venus“. Uvijene palete se transporterima prebacuju u skladište. 3.2.2. Odeljenje za proizvodnju masnih kiselina

U odeljenju masnih kiselina vrši se priprema rastvora lužine (NaOH), obrada taloga, obrada masnoća sa hvatača masti i sapunice iz postrojenja za rafinaciju ulja, kao i sapunice i masnoće sa hvatača masti iz fabrike biljnih masti „Bima“. Iz uljanog taloga izdvojeno ulje se vraća u pogon rafinacije ulja, a fosfatidni talog se transportuje u sirovi deo gde se meša u sačmu. Projektovani kapacitet odeljenja za proizvodnju masnih kiselina je 7,5 t/dan smeše masnih kiselina. Kapacitet pogona masnih kiselina diktiran je kapacitetom rafinerije, sadržajem slobodnih masnih kiselina (SMK) i usvojenim tehnološkim postupkom.


Sadašnji kapacitet rafinerije je 200 t/dan sirovog ulja, sa maksimalnim sadržajem SMK od 3%. Međutim, zbog planiranog povećanja kapaciteta rafinerije na 250 t/dan sirovog ulja, kapacitet proizvodnje masnih kiselina je računat na 7,5 t/dan čistih SMK. Časovni bilans količine smeše masnih kiselina iznosi 0,3125 t/h. Sapunica predstavlja vodenu emulziju sastavljenu iz masne faze i vodene faze u odnosu koji se može smatrati 0,4:0,6 u korist vode. Masna faza u sebi sadrži : - neutralne masnoće - SMK

10 - 55% 45 - 89%

Međutim, najčešće se može smatrati da sapunica sadrži približno istu količinu SMK i ulja. Srednja molekulska težina za SMK sa kojom se računa je 283, a za sapune 305, tako da se dobijaju sledeći časovni bilansi: - SMK - ulje - sapuni - voda

312,5 kg/h 312,5 kg/h 336 kg/h 974 kg/h

Za proizvodnju masne kiseline primenjuje se dva postupka. Tehnološki postupak za prevođenje sapunice u tehničke („rafinacione“) masne kiseline, bazira na hidrolizi sapuna pod dejstvom sumporne kiseline po sledećoj reakciji: 2 R-COONa + H2SO4 2 x 305 98

2R-COOH + Na2SO4 2 x 283 142

Kvalitet sapunice zavisi od ukupnog sadržaja masnih kiselina u sirovom ulju, sadržaja nesapunjivih materija u sapunici kao i od usvojenog tehnološkog postupka neutralizacije. Takođe, na kvalitet produkta u znatnoj meri može uticati i sadržaj nesapunjivih materija u sapunici, tako da kvalitet gotovog produkta može da varira. Iz istih razloga promenljiv je i normativ sumporne kiseline koja može da se troši na razgradnju primesa i nečistoća, koje mogu biti prisutne u ulju u znatnoj meri. Na slici 3.2.2.-1. dat je dijagram toka proizvodnje masne kiseline.


Slika 3.2.2.-1.dat je dijagram toka proizvodnje masne kiseline Hidroliza sapunice Postupak I Prema usvojenom tehnološkom postupku usvojen je paralelan rad sa po 2 kace, odnosno u dvema kacama obavljaju se iste operacije, dok su u drugim dvema sukcesivno Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 55 od 117

pomerene za 4 sata (kace K1-4, zapremine 7 m 3). Ceo proces od jednog do drugog punjenja kaca predviđen je da traje 8 sati. Punjenje kaca traje približno 1 sat. U toku punjenja kaca sapunicom, ili neposredno pre, vrši se analiza sapunice na sadržaj sapuna. Na osnov rezultata analiza stehiometrijski se računa potrebna količina sumporne kiseline i uvećava za 20 %, a zatim dozira i šalje iz dozir suda u kace. U svrhu transporta sumporne kiseline iz napojnog rezervoara D1 (0,5 m3) do dozir suda koriste se dve pumpe, dok kiselina iz dozir suda slobodnim padom dospeva u kace. Na sudu je predviđen i prelivni vod za vraćanje kiseline u rezervoare, kao i prihvatni sud sa cevovodom koji će u slučaju izlivanja kiseline iz dozir suda vratiti kiselinu u najbližu kacu. Sumporna kiselina se dozira zajedno sa vodom kako bi se postigao efekat razblaživanja i izbegla suviše burna reakcija na početku doziranja sumporne kiseline. Pre doziranja kiseline sadržaj kace zagreva se barbotiranjem pare koja se uvodi cevovodom pri dnu kace, u trajanju od 15 min. Približno isto toliko traje operacija dodavanja dozirane količine sumporne kiseline. Sadržaj u kaci je zagrejan do 900C i sledi operacija „kuvanja“ - blaže barbotiranje parom u trajanju od jednog sata. Nakon kuvanja sledi taloženje za koje je predviđeno 3-4 sata, odnosno najmanje 2 sata. Pri kraju taloženja vrši se analiza dobijene masne kiseline. Ukoliko analiza pokaže da je sadržaj SMK u masnim kiselinama ispod onog koji se očekuje vrši se ponovno doziranje kiseline i reakcija produžava za još izvesno vreme, oko jedan sat. Produkti reakcije izdvojeni su u dve faze: -

teža, vodena faza suspenzija Na 2SO4 sa nešto neizreagovane kiseline i nečistoćama,

-

lakša, masna faza sa rafinacionim masnim kiselinama i izvesnom koli činom zahvaćenog ulja.

Po završenom taloženju pristupa se ispuštanju vodene faze u gravitacioni hvatač masti pored odeljenja masne kiseline (kanal za otpadne vode), a zatim se jednom od pumpom PIB1 masne kiseline prebacuju u skladišne rezervoare T1, T2, R1 ili R2. Iz skladišnih rezervoara uzima se uzorak rafinacionih masnih kiselina za laboratorijsku kontrolu. Masna kiselina koja je odgovarajućeg kvaliteta prebacuje se u skladišni rezervoar R11 za otpremu u auto-cisterne. Ispuštanje pojedinih faza kontroliše se vizuelno. Vodena faza, koja je bele boje, ispušta se do pojave tamno braon boje masne faze. Nakon ispuštanja vodene faze, masna faza se pumpama transportuje u skladišne rezervoare. Operacija pražnjenja traje približno 1 sat. Kace su disponirane u jednoj liniji, postavljene na betonske ploče (oslonce) i sve četiri se opslužuju preko jedne platforme. Postupak II Uljani talog se prebacuje pumpom PT1 i PC4 u rezervoare R13 i R14. Nakon punjenja otvaraju se ventili za paru i počinje zagrevanje rezervoara. Zagrevanje parom se vrši do ključanja mase. Zagrejana masa uljanog taloga ostavlja se da odleži minimum 5 dana. U toku taloženja izdvajaju se tri faze i to: Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 56 od 117

- na površini se izdvoji masna kiselina, - u srednjem sloju talog i - na dnu rezervoara voda. Masna kiselina se iz rezervoara R13 ili R14 pumpom PT1 ili PT4 prebacuje u rezervoare HT1,2 ili 3. Na osnovu laboratorijskih analiza sadržaja masne faze, taloga i vlage u svakom rezervoaru, nastavlja se sa zagrevanjem i raslojavanjem do zahtevanog kvaliteta ili se uzorak šalje na konačnu analizu. Kada je kvalitet masne kiseline odgovarajući, pumpom PC9 ili 10 masna kiselina se prebacuje u skladišni rezervoar R11 za gotovu masnu kiselinu i otpremu. Fosfatidni talog se transportuje do sirovog dela za umešavanje u sačmu. Voda se ispušta iz rezervoara u gravitacioni taložnik. Postrojenje za pripremu rastvora lužine Za potrebe rafinerije, za 20 %-tnim rastvorom NaOH, u objektu sa postrojenjem masnih kiselina smešteno je postrojenje za rastvaranje NaOH. Rastvaranje lužine vrši se u kabini za rastvaranje. Burad se unose u kabinu otvorena. Pod dejstvom pare, lužina se rastvara i rastvor dospeva u prihvatni rezervoar RL-1. Proces rastvaranja je egzoterman i u toku rada dolazi do zagrevanja rastvora koji se po završetku rastvaranja prebacuje pumpama u rezervoare RL-2 i RL-3. Dovod voda za razblaživanje vrši se takođe pumpama. U toku rastvaranja, radi podešavanja koncentracije na 40%, dovod vode se prekida na nešto nižoj koncentraciji. Dobijanje tačne vrednosti rastvora postiže se dodavanjem odgovarajuće količine lužine u ljuspicama. Potrošnja čiste sode u ljuspicama je 6 kg/1t jestivog ulja. Kada NaOH stiže u pogon kao rastvor veće koncentracije od 20% (obično 50-60%) vrši se pretakanje u skladišne rezervoare i razblaživanje. Pretakanje se vrši preko fleksibilnog creva. Komora za topljenje lužine nalazi se sa spoljne strane objekta, podignuta na visinu od 1,83 m, tako da lužina slobodnim padom kroz vod dolazi u prihvatni rezervoar u objektu, na koti 0,0 m. Skladišni rezervoari i pumpe se takođe nalaze u objektu. Poslednjih godina ne koristi se kabina za topljenje lužine kao ni soda u ljuspicama, ve ć se kupuje 50% rastvor NaOH, koji se dalje razblažuje.

3.3. Prikaz vrste i koli či ne potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr. Sirovine Glavna sirovina za dobijanje jestivog ulja je sirovo suncokretovo ulje. U manjoj

količini koristi se sojino sirovo ulje. Izuzetno retko prerađuje se ulje kukuruzne klice. Suncokretovo ulje dobija se iz semena suncokreta koje sadrži 38 - 55% ulja. Ulje ove uljane kulture spada u ulja visokog kvaliteta jer sadrži 50 - 80 % esencijalnih masnih kiselina neophodnih za ljudski organizam. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 57 od 117

Zavisno od sorte suncokreta, suncokretovo ulje ima sledeći sastav masnih kiselina: - plamitinska kiselina 3-6 % - stearinska kiselina 1-3 % - arahinska kiselina 0,6-1 % - behenska i lignocerinska 0,4-0,8 % - oleinska kiselina 30-40 % - linolna kiselina 50-64 % Sastav masnih kiselina sojinog ulja: - miristinska kiselina - palmitinska kiselina - stearinska kiselina - arahinska kiselina - oleinska kiselina - linolna kiselina - linolenska kiselina

0,2-0,4 9-10 2-3 1-2 20-34 49-55 4-12

% % % % % % %

Ulje kukuruznih klica ima sastav masnih kiselina sledeći: - plamitinska kiselina 7-8 % - stearinska kiselina 3-4 % - arahinska kiselina 0,3-0,5 % - lignocerinska kiselina 0,2 % - olcinska kiselina 42-46 % - linolina kiselina 40-45 % Osim ovih glavnih sastojaka sirova ulja sadrže dve vrste komponenata. U prvu vrstu spadaju primese koje dolaze u sirovo ulje zajedno sa gliceridima iz ćelijskog tkiva semena. Te primese uvek prate ulja i njihova količina zavisi od kvaliteta sirovine, od načina i tehnološkog procesa dobijanja ulja. Takvih primesa ima obično najviše 2-3%. To su steroli, tokoferoli, voskovi, fosfatidi, belančevine, ugljovodonici. U drugu vrstu komponenata prisutnih u ulju spadaju one materije koje nastaju pri skladištenju semena i ulja kao rezultat raznih hemijskih i bioloških procesa. Ove komponente loše deluju na kvalitet ulja. To su uglavnom slobodne masne kiseline, mono i digliceridi. Od svih sirovih ulja, suncokretovog, sojinog i ulja kukuruznih klica, zahteva se da u njima bude što više tokoferola, što manje voskova, fosfatida i belančevina, i takođe, što manje slobodnih masnih kiselina i peroksida da bi kvalitet jestivog ulja mogao da bude dobar. Nakon rafinacije jestivo ulje treba da ima sledeće karakteristike: -

sadržaj slobodnih masnih kiselina max. 0,06 % sadržaj isparljivih materija na 105 0C 0,05% sadržaj peroksida u mmol O2 /kg ulja 0 sadržaj sapuna max 10 ppm ukus i miris besprekoran i neutralan Nakon COLD testa ulje mora biti bistro, prozirno i sa visokim sjajem.

Nakon rafinacije veći deo ulja se toči u PET boce i odlazi na tržište dok drugi deo odlazi na preradu u fabriku biljne masti.


Pomoćni materijali Pri rafinaciji ulja koriste se sledeći pomoćni materijali: 1. natrijum hidroksid (NaOH) 2. fosforna kiselina (H3PO4) 3. koncentrovana sumporna kiselina 4. voda 5. pomoćno filtraciono sredstvo 6. limunska kiselina. Natrijum hidroksid. Kao pomoćno sredstvo pri neutralizaciji koristi se 20% rastvor natrijuma hidroksida. Kupuje se kao 50% rastvor koji se razbažuje. Potrebna količina čistog NaOH iznosi 6 kg NaOH/t jestivog ulja. Fosforna kiselina. Pri neutralizaciji koristi se fosforna kiselina ja čine 83%. Potrošnja fosforne kiseline iznosi 1 kg/t jestivog ulja. Za obradu sapuna koristi se koncentrovana sumporna kiselina u količini od 10,5 kg/t. Voda za pranje ulja je poželjno da bude meka da ne bi tokom pranja došlo do taloženja kamenca na separatorima. Obično se u kontinuiranom procesu sa separatorima koristi voda tvrdoće 5 0N. U procesu rafinacije voda se koristi kao tehnološka voda, kao rashladna voda, voda za zagrevanje i kao tehnička voda za pranje. Takođe, vodena para se koristi za zagrevanje. Pomoćno filtraciono sredstvo. Kao pomoćno filtraciono sredstvo koristi se fitraciono sredstvo na bazi celuloze - Filtracel koje se razgrađuje kroz masnu kiselinu i taloge. Potrošnja filtracionog sredstva po toni proizvoda iznosi 6 kg, odnosno 1200 kg/dan. Ranijih godina, do 1976. godine, u tehnološkom postupku proizvodnje rafinisanih biljnih ulja koristila se glina za beljenje za uklanjanje boje vegetabilnih ulja i masti. U zemlji za beljenje, nakon produvavanja filtra ostaje 18 - 20 % ulja. Kako nije mogu će na adekvatan način zbrinuti iskorišćenu glinu za beljenje, 1976. godine je u proces uveden sistem hlađenja sa regeneracijom i eliminisana je operacija beljenja ulja. Limunska kiselina se koristi za proizvodnju biljnih ulja u količini od 0,03 kg/t ulja. Priprema rastvora lužine Lužina u pogon masnih kiselina stiže u dva oblika: - kao rastvor promenljive koncentracije u auto-cisternama. Vrši se samo njeno razblaživanje do 20% i skladištenje u rezervoare RL-2 i RL-3. Glavna sirovina za proizvodnju masnih kiselina je sapunica iz pogona rafinerije sirovog ulja. Sapunica predstavlja vodenu emulziju sastavljenu iz masne faze, i vodene faze u odnosu koji se može smatrati 0,4:0,6 u korist vode.


Masna faza u sebi sadrži: -

neutralne masnoće 10 - 55% Osapunjene masne kiseline

45 - 89%

Najčešće se može smatrati da sapunica sadrži istu količinu masnih kiselina i ulja. U sastavu sapunice takođe, učestvuje i 20% rastvor NaOH koji se koriste u postupku neutralizacije preradfinisanog ulja. U tabeli 3.3.-1. dat je časovni bilans sapunice. Količina nečistoća koje se izdvajaju zajedno sa sapunicom (nehidratabilne sluzne materije, voskovi i ostale nečistoće) procenjuju se na približno 10 % u odnosu na sapunicu, tj. oko 200 kg/h. U svrhu zagrevanja sapunice sa 70 0C, sa koliko dolazi iz pogona neutralizacije, na 900C, računajući sa neizbežnim toplotnim gubicima, biće potrebno oko 50 kg/h pare pritiska 3 bara. Teorijski izračunata potrebna količina koncentrovane sumporne kiseline za hidrolizu sapuna je 54,1 kg/h, a računato sa 20% viškom to je 64,93 kg/h. Normativ po toni sirovog ulja je 7,79 kg. U narednoj tabeli je dat časovni bilans sapunice i reakcione smeše. Tabela 3.3.-1. Časovni bilans sapunice i reakcione smeše Redni br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 6. 7.

Komponenta

kg/h

SMK Ulje Sapuni Voda Lužina Nečistoće, voskovi, sluzne materije Sapunica Direktna para za grejanje Konc. H2SO4 Reakciona smeša

312,5 312,5 336,8 974,0 132,6 200,0 1931,6 50,0 65,0 2046,6

Finalni proizvod - rafinisana masna kiselina treba da bude sledećeg sastava: SMK Vlaga Fosfatni talog+nečistoće+ulje Jodni broj

55-70% 1,3-2% 44-28%

110-130

Ako se uzme da je u najnepovoljnijem slučaju odnos SMK i ulja u finalnom proizvodu 1:1 kao i u sapunici onda je teorijska količina rafinisanih masnih kiselina 625 kg/h. Uz neizbežne gubitke, procenjene na 10%, količina masnih kiselina koja se dobija je 562,5 kg/h. Godišnja proizvodnja masnih kiselina, računata sa prosekom od 3 % SMK u ulju i 320 radnih dana iznosi 4320 t/god.


Energenti

Za grejanje u okviru tehnoloških procesa proizvodnje jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina kao energent koristi se vodena para. Ukupna potrošnja vodene pare iznosi 600 kg/t ulja. Vodena para se dobija iz kotlarnice industrije ulje „Dijamant“. Kao energenti kotlarnice koriste se prirodni gas i suncokretova ljuska. Proizvodnja pare u kotlarnici industrije ulja „Dijamant“ vrši se na ekološki prihvatljiv na čin. Fabrika ulja „Dijamant“ je dobila saglasnost na Studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu objekta kotlarnice u industriji ulja „Dijamant“ (Rešenje broj: IV-03-03-501-19 od 12.06.2009. godine). Takođe, u aneksu rafinerije smešten je i kotao visokog pritiska C301, koji proizvodi paru od max 65 bara, temperature 274 0C, za potrebe rafinerije. Zagrevanje vode se vrši pomoću zemnog gasa. Napajanje kotla vodom vrši se demineralizovanom vodom iz postrojenja za HPV kotlarnice „Dijamanta“. Kotlovsko postrojenje je vertikalni gasni kotao proizvod nemačke firme „GEKA“, tip NUK-HP600 kapaciteta 900 kW sa proizvodnjom pare cca 2000 kg/h. Kotao je snabdeven sigurnosnom armaturom: radnim i sigurnosnim presostatom pritiska pare, sigurnosnim ventilom DN 50/PN 150, sigurnosnim nivo sondama, nivo sondom predalama i termostatom za prekomernu temperaturu izduvnih gasova. Kotao je termoizolovan i priključen je na dimnjak prečnika 350 mm, visina 9,85 m. Na gornjoj ploči kotla ugrađen je gorionik proizvod Waishaupt, tip G-7/1-D, kapaciteta 3001750 KW sa pripadajućom gasnom rampom i odušnom cevi izvedene sa regulatora pritiska van krova objekta. Proizvedena para iz kotla ide u separator pare koji se nalazi na zadatoj koti od strane proizvođača kotla, a potom do izmenjivača dezodorizatora. Kotlovsko postrojenje i izmenjivač dezorizatora čine zatvoren sistem. Snabdevanje električnom energijom vrši se iz trafo stanice industrije ulja „Dijamant“. Procenjena potrošnja električne energije za Rafineriju ulja u 2009. godini je 2 776 733 kWh. Potrošnja vode

U pogonu rafinacije ulja i odeljenju rafinacije masnih kiselina voda se koristi za spravljanje rastvora elektrolita, kao voda za pranje u procesu neutralizacije, kao rashladna voda, voda za zagrevanje i kao tehnička voda za pranje. Ukupna potrošnja vode iznosi 350 m3 /dan. Snabdevanje sanitarnom vodom vrši se iz gradskog vodovoda dok se za tehnološke potrebe pogoni snabdevanju vodom iz sopstvenih bunara fabrike ulja „Dijamant“. Procenjena potrošnja gradske vode za 2009. godinu je oko 245 000 m3. Procenjena potrošnja bunarske vode za 2009. godinu je oko 402 000 m3. Smeštaj sirovina, gotovih proizvoda i manipulacija

Sirovo ulje, dobijeno presovanjem i ekstrakcijom skladišti se u rezervoarima RS 1, RS 2, RS 3, RS 4, RS 5 ili RS 6 svaki kapaciteta 5 000 m 3. Grupa malih rezervoara pored rafinerije kapaciteta po 600 m3 služi za pripremu sirovog ulja pre rafinacije: RS 7, RS 8, Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu Strana 61 od 117

RS 9, kapaciteta po 600 m3 za hladnu predrafinaciju suncokretovog ulja, RS 10, kapaciteta 300 m3, za ulje od suncokretovih klica. Ukupni smeštajni prostor iznosi 32 100 m3 sirovog ulja. Položaj rezervoara dat je u prilogu 3. Smeštaj gotovih proizvoda: 1. Jestivo ulje se skladišti u rezervoarima RS 12, zapremine 300 m3, RS 15-18, zapremine po 1 000 m3, RJ 1 i RJ 2, zapremine po 300 m 3, RJ 1-11 ukupne zapremine 330 m3 (11 kom x 30 m3 unutar zgrade manipulacije uljima) i R1.01, zapremine 300 m3, za rafinisano ulje soje. Ukupni kapacitet za smeštaj jestivog ulja iznosi 5 230 t, odnosno 5 530 t. 2. Masna kiselina. Rafinaciona masna kiselina, nakon cepanja sapunice skladišti se u rezervoarima od po 80 t, smeštenih u podrumu zgrade masne kiseline. Prekontrolisana masna kiselina iz ovih rezervoara skladišti se u rezervoaru R 11, zapremine 300 m3. Pumpne stanice

Pumpna stanica za sirovo ulje - pumpna stanica PS-1 (kod Remonta) dve centrifugalne pumpe za manipulaciju sirovih ulja i utovar vagon cisterni, u sklopu rezervoara RS 1-6: PC 1 1 450 l/min = 87 m3 /h PC 2

1 450 l/min = 87 m3 /h

Pumpna stanica PS-2 (kod Rafinerije) centrifugalna pumpa za manipulaciju sirovih ulja u sklopu rezervoara RS 7-12 PC 3 ZP 1 ZP 2 ZP 3

1 450 1 800 1 800 1 500

l/min = 87 l/min =108 l/min =108 l/min =90

m3 /h m3 /h m3 /h m3 /h

za manipulaciju sirovim uljima za istovar auto i vagon-cisterni sirovim uljem za istovar auto i vagon-cisterni jestivim uljem za napajanje Bime del. raf. sojinim uljem

Pumpna stanica PS-3 (kod Masne kiseline) Centrifugalna pumpa za manipulaciju sirovih ulja u sklopu rezervoara RS 13-18 PC 4 PC 5

1 450 l/min = 87 m3 /h 500 l/min = 30 m3 /h

za utovar sirovog ulja u auto i vagon-cisterne van upotrebe

Pumpna stanica PS-4 (kod Transporta) centrifugalna pumpa za manipulaciju jestivih ulja u sklopu rezervoara RS 15-18 PC 6

500 l/min = 30 m3 /h

za prebacivanje ulja u magacin


Magacin ulja Centrifugalne pumpe za jestiva ulja u sklopu rezervoara RJ 1-11 CP 1 CP 2 CP 3 CP 4 CP 5

500 l/min = 30 m3 /h 500 l/min = 30 m3 /h 1 450 l/min = 87 m3 /h 1 450 l/min = 87 m3 /h 500 l/min = 30 m3 /h

napajanje točione jestivim uljem napajanje točione jestivim uljem za napajanje Bime jestivim uljem utovar auto i vagon cisterni jestivim uljem za manipulaciju jestivim uljem.

Radna snaga

Za kontinualan rad pogona za proizvodnju jestivog rafinisanog ulja i masnih kiselina organizovan je rad u tri smene u četvorobrigadnom sistemu. Ukupan broj zaposlenih je : Postrojenje rafinerije Postrojenje masnih kiselina Prateća postrojenja ukupno

26 6 5 37

3.4. Prikaz vrste i koli či ne ispuštenih gasovitih, te č nih i č vrstih

otpadnih materija, uklju č ujuć i emisije u vazduh, površinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zrač enja (jonizujuć a i nejonizuju ć a) i dr.

3.4.1. Č vrst otpad

U procesu rafinacije sojinog ulja generiše se otpadna zemlja za beljenje. Otpadna zemlja za beljenje ima karakter otpada koji nije opasan ali nije ni inertan i nema upotrebnu vrednost (Prilog 11: Uverenje o utvrđivanja karaktera otpada). Ovaj otpad se privremeno skladišti u kontejnerima pored rafinerije, do generisanja određene količine, nakon čega se odvozi na gradsku deponiju i odlaže pod posebnim uslovima koje je definisalo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije (Prilog 12). Proizvodnja sojinog ulja se vrši povremeno, tako da se otpadna zemlja za beljenje povremeno generiše. Prilikom proizvodnje rafinisanih biljnih ulja ranije se otpadno filtraciono sredstvo odnosilo na gradsku deponiju. Od 2008. godine koristi se filtraciono sredstvo na bazi celuloze koje se razgrađuje dalje kroz masnu kiselinu i taloge. Kao čvrst otpad generiše se i manja količina raznog otpada koji potiče od redovnog održavanja postrojenja i opreme, zatim otpad od prazne ambalaže i nosača ambalaže. To su uglavnom metalni otpad (zamenjeni delovi opreme), zaptivni i izolacioni materijali, drvo, plastični džakovi i slično. Ovaj otpad se privremeno skladišti na posebnom mestu u krugu fabrike i potom odvozi i tretira na zakonom propisan način prema vrsti i karakterizaciji.


3.4.2. Teč ni otpad

Tokom proizvodnje biljnih ulja nastaje velika količina otpadne vode. Prosečna potrošnja vode u pogonu za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina je 350 m3 /dan. Način prerade i uslovi rada u rafineriji ulja utiču na količinu i karakteristike otpadne vode. Izvori otpadnih voda u rafineriji ulja uključuju i izmenjivače toplote, barometarske kondenzatore, skrubere, pranje masnih podova, curenje opreme kao i voda od ispiranja sapunice. Pored velikog sadržaja masnoća, u otpadnim vodama javlja se i povišene koncentracije sulfata i fosfata. pH vrednost vode može značajno da varira što značajno otežava preradu vode. Kvalitet otpadnih voda iz uljare (uliv u primarni prečistač) prikazan je u sledećoj tabeli. Tabela 3.4.2-1. Kvalitet voda iz uljare Parametar

Jedinica

Rezultat (datum uzorkovanja 09.07.2009)

Rezultat (datum uzorkovanja 21.10.2009)

17,0

26,0

Boja

Svetložućkasta

Miris

upadljiv, na suncokret neprozirna

slabo beličastožućkasta intenzivan, neodređen neprozirna

pH vrednost

7,4

8,19

Taložne materije nakon 30 min

bez

bez

0

Temperatura vode

C

Vidljive otpadne materije (prozirnost)

Sušeni nefiltrirani ostatak

mg/l

5 043

1 229

Sušeni filtrirani ostatak

mg/l

4 908

979

Suspendovane materije

mg/l

135

250

Žareni ostatak nefiltriranog uzorka

mg/l

4 345

600

Gubitak žarenjem

mg/l

698

629

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz K2Cr2O7) Biološka potrošnja kiseonika (BPK5)20 Ukupni azot, (N)

mg/l

1 212

385

mg/l

416

192

mg/l

0,4

1,5

mg/l

0,25

< 0,01

Sulfati (SO 4)

mg/l

2 109

54

Ukupni fosfor (kao P)

mg/l

6,8

4,67

Hloridi (Cl)

mg/l

46,71

16

Masti i ulja

mg/l

55,56

88

Biodegradabilni deterdžent

mg/l

1,45

0,95

Nikal (Ni)

mg/l

0,108

< 0,5

+

Amonijum jon, (NH 4 ) 2-


Otpadna voda iz odeljenja masnih kiselina pri obradi sapunice predstavlja suspenziju Na2SO4 sa manjom količinom neizreagovane kiseline i nečistoćama. Pri obradi uljanog taloga u odeljenju masnih kiselina, nakon izdvajanja masnih kiselina izdvojeni talog i voda se upuštaju u sistem za tretman otpadnih voda rafinerije. Talog i voda u sebi sadrže veliku količinu masnoća, i povišene koncentracije sulfata i fosfata. Atmosferske otpadne vode, iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih

kiselina, se upuštaju u reku Begej. Kontrola kvaliteta atmosferskih voda se vrši četiri puta godišnje od strane ovlašćene organizacije („Zavod za javno zdravlje Zrenjanin“). Rezultati analiza dati su u tabeli 3.4.2.-2. i u prilogu 5. Analizirani parametri atmosferske vode koja se upušta u reku Begej su prema kvalitetu van klasa propisanih važe ćom Uredbom o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka, međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije („Sl. list SFRJ“, br. 6/78). Otpadna rabljena ulja prikupljaju se i privremeno skladište do prikupljanja većih količina,

nakon čega se predaju Rafineriji ulja Beograd, u svemu prema Uredbi o upravljanju otpadnim uljima („Sl. glasnik RS“, br. 60/2008).


Tabela 3.4.2.-2. Prikaz rezultata hemijskih analiza uzoraka atmosferske vode iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina Datum uzorkovanja Parametar Temperatura

Jedinica 0

C

Boja Miris Vidljive otpadne materije (prozirnost)

Rezultat 20,5 tamno žućkasta osetan, neodređen

21.10.2009.

Klasa

10,02 ml/l

0,2

mg/l

2811

Rezultat

Klasa I

Klasa II

Klasa III

Klasa IV

bez

bez

bez

bez

Slabo primetna Slabo primetan

bez

bez

bez

bez

6,8-8,5

6,8-8,5

6,0-9,0

6,0-9,0

350

1 000

1 500

1 500

10

30

80

100

Klasa

13,7 III

tamno žućkasta

Van navedenih klasa

intenzivan, neodređen

neprozirna

pH vrednost Taložne materije nakon 30 minuta Sušeni nefiltrirani ostatak

09.07.2009.

Van navedenih klasa Van navedenih klasa

neprozirna Van navedenih klasa

13,25

Van navedenih klasa

/ /

bez 3553 Van navedenih klasa III

3508

Van navedenih klasa III

Sušeni filtrirani ostatak

mg/l

2788

Suspendovane materije Žareni ostatak nefiltriranog uzorka Gubitak žarenjem Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz K2Cr2O7) Biološka potrošnja kiseonika (BPK5)20 Ukupni azot (N)

mg/l

23

mg/l

1934

2466

mg/l

877

1087

mg/l

107

Van navedenih klasa

87

Van navedenih klasa

10

12

20

40

mg/l

37

Van navedenih klasa

31

Van navedenih klasa

2

4

7

20

mg/l

10,3

Amonijum jon (NH 4+)

mg/l

2,72

III-IV

1,13

III-IV

1,0

1,0

10,0

10,0

Nitrati (kao N)

mg/l

3,35

I-II

< 0,1

I-II

10,00

10,00

15,00

15,00

Proteini

mg/l

20,65

Sulfati (SO 42-)

mg/l

242

761

Ukupni fosfor (kao P)

mg/l

4,65

2,77

Masti i ulja

mg/l

8,75

2

Natrijum (Na)

mg/l

340

1580

45

1,9

Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina n a životnu sredinu

4,72

Strana 66 od 117

3.4.3. Gasoviti otpad

U procesu proizvodnje jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina ne dolazi do emisija gasovitog otpada. Napon para sirovina i gotovih proizvoda je mali. Sve instalacije su zatvorenog tipa (pogonske i skladišne). Jedini izvor gasovitog otpada su dimni gasovi iz kotla visokog pritiska C301, koji proizvodi paru max. pritiska 65 bar. Snaga kotla je 900 kW sa kapacitetom proizvodnje pare od cca 2000 kg/h. Jedini energent je prirodni gas. Visokopritisni kotao nalazi se u aneksu rafinerije i proizvodi paru isključivo za potrebe rafinerije. Gasovite otpadne materije potiču od prirode procesa sagorevanja i kao takve njihova količina je u funkciji opterećenja kotla i potrošnje goriva. Pošto je glavni energent prirodni gas, produkti sagorevanja sadrže ugljen dioksid (CO2), vodenu paru (H2O), ugljen monoksid (CO) i male količine nesagorelih ugljovodonika (CH4). Zbog male snage kotla a saglasno Pravilniku o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Sl. Glasnik RS“, br. 30/97 i 35/97), nadležni organ do sada nije propisivao merenja emisije produkata sagorevanja.

3.4.4. Buka i vibracije

3.4.3. Gasoviti otpad

U procesu proizvodnje jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina ne dolazi do emisija gasovitog otpada. Napon para sirovina i gotovih proizvoda je mali. Sve instalacije su zatvorenog tipa (pogonske i skladišne). Jedini izvor gasovitog otpada su dimni gasovi iz kotla visokog pritiska C301, koji proizvodi paru max. pritiska 65 bar. Snaga kotla je 900 kW sa kapacitetom proizvodnje pare od cca 2000 kg/h. Jedini energent je prirodni gas. Visokopritisni kotao nalazi se u aneksu rafinerije i proizvodi paru isključivo za potrebe rafinerije. Gasovite otpadne materije potiču od prirode procesa sagorevanja i kao takve njihova količina je u funkciji opterećenja kotla i potrošnje goriva. Pošto je glavni energent prirodni gas, produkti sagorevanja sadrže ugljen dioksid (CO2), vodenu paru (H2O), ugljen monoksid (CO) i male količine nesagorelih ugljovodonika (CH4). Zbog male snage kotla a saglasno Pravilniku o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Sl. Glasnik RS“, br. 30/97 i 35/97), nadležni organ do sada nije propisivao merenja emisije produkata sagorevanja.

3.4.4. Buka i vibracije

Prilikom rada pogona, uglavnom rotacione opreme (pumpe, elektromotori, mikseri, kondenzatori..) i druge procesna oprema generiše se određeni nivo buke i vibracija. Ova oprema nije veliki generator buke. Konkretna merenja nivoa buke i vibracija u krugu fabrike „Dijamant“ nisu vršena. Imisija buke u krugu fabrike potiče od drugih pogona i radnih aktivnosti u krugu industrije ulja (ventilatori dimnih gasova kotlarnice, kompresornica za proizvodnju vazduha pod pritiskom, unutrašnji saobraćaj i dalje sušara i ljuštiona semena, itd.) kao i od gradskog saobraćaja (pogon je ogradom odvojen od gradske saobraćajnice - Banatska ulica). 3.4.5. Izvori zrač enja

Prilikom rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, ne koriste se nikakvi izvori jonizujućih, elektromagnetnih i drugih zračenja. Zaštita od atmosferskog pražnjenja na pogonskim instalacijama je rešena klasi čnom gromobranskom instalacijom. Rezultati ispitivanja gromobranskih instalacija i sistema uzemljenja dati su u prilogu 8. U ovim pogonima prisutno je toplotno zračenje. Toplotno zračenje potiče od zagrevanja vodenom parom koje se koristi u tehnološkim postupcima proizvodnje ulja i masnih kiselina. Količina toplotne energije koja se emituje u pogonu je mala i ima veoma mali uticaj samo na neposrednu okolinu. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu Strana 67 od 117

3.5. Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija vanje otpadnih voda 3.5.1. Preč iš ća

Tehnologija prečišćavanja otpadnih voda sa protokom od 80 m3 /h zasnovana je na temelju: -

merenje količina i kvaliteta otpadne vode

-

ispitivanju prečišćavanja otpadnih voda na pilot postrojenju zahteva da se postiže kvalitet vode pogodan za ispuštanje u gradsku kanalizaciju.

Prečišćavanje otpadnih voda se odvija u sledećim fazama: - Egalizacija - Gravitaciona separacija slobodnih masnoća -

Koagulacija Flokulacija

-

Flotacija

-

Korekcija pH vrednosti.

Otpadne vode rafinerije i HPV-a gravitaciono dolaze u sabirni bazen zapremine 26,8 m3. Ovde je na betonskoj platformi montirana crpna stanica sa dve centrifugalne pumpe sa zajedničkim potisnim cevovodom. Egalizacija

Iz sabirnog bazena, otpadna voda se pumpama prebacuje u egalizacioni bazen zapremine 105 m3. Otpadna voda odeljenja masne kiseline se uliva direktno u egalizacioni bazen. U ovom bazenu se vrši ujednačavanje ili egalizacija svih voda radi lakše i bolje obrade. Bazen je opremljen cevima za aeraciju vode vazduhom (vrši se mešanje vode i vazduha pod pritiskom). Aeracija se vrši u cilju redukcije mirisa, ukusa i korodivnosti vode, a pri tom se izdvajaju nepoželjni gasovi - CO2, SO2, H2S, voda se obogaćuje kiseonikom i dolazi do oksidacije rastvorenih materija u vodi. Iz egalizacionog bazena voda se pomoću pumpi (tri pumpe) prebacuje u gravitacioni separator masnoće. Egalizacioni bazen ima sigurnosni preliv u fabričku kanalizaciju. Gravitacioni separator

Odvajanje slobodnih masnoća se vrši u separatoru zapremine 75 m3 i površine 18 m2. Vreme zadržavanja je 57 minuta, a maksimalni protok je 80 m3 /h. Zgrtač ulja i masti sakuplja masnoće koje su isplivale na površinu i prebacuje ih u šaht koji je ura đen pored Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu Strana 68 od 117

separatora. Sa dna separatora napravljen je odvod u egalizacioni bazen. Iz separatora voda dalje otiče otvorenim kanalom u kontaktni bazen zapremine 2 m3. Koagulacija

Koagulacija je postupak za grupisanje (slepljivanje) čestica što omogućuje brže taloženje suspendovanih, a naročito koloidnih materija. Na ovaj način se vrši uklanjanje boja, mutnoće a delimično i bakterija, kao i materija koje us zaslužne za miris i ukus vode. U postupku koagulacije postoje tri faze: - unošenje koagulanata i njegovo brzo mešanje sa vodom (kontaktni bazen V = 2 m3) -

koagulacija vode uz lagano mešanje (kao koagulant koristi se 5 % -ni rastvor krečnog mleka i 20 % -ni rastvor aluminijum sulfata)

taloženje formiranih pahuljica koje povlače sa sobom lebdeće čestice, mulj i bakterije (flotator). Za koagulaciju su pored kontaktnog predviđena još dva bazena zapremine 22,5 m3. Vreme zadržavanja vode u bazenu za koagulaciju iznosi 81 minut, a svi bazeni su opremljeni mešalicama. U bazenu za koagulaciju vrši se merenje pH vrednosti vode. Kad je pH < 9 dodaje se krečno mleko, a kada je pH > 9 dodaje se rastvor aluminijum sulfata. -

Flokulacija

Flokulacija se vrši dodavanjem organskog polielektrolita („Amerfloc 10e“) uz lagano mešanje. Vrši se u bazenu zapremine 21,6 m3, a vreme zadržavanja vode iznosi 15 minuta. Bazen je snabdeven mešalicom. Dodavanjem flokulanta uz prethodnu koagulaciju iz nastalog mulja formiraju se čvrste flokule. Uz intenzivno mešanje dobija se suspenzija flokuliranih nečistoća u vodi koje otiču u flotator. Flotacija

Predviđeno je da se u flotatoru dodaje 30 % saturacijske vode dobijene u saturatoru pod pritiskom od 3 - 5 bara. U flotatoru, pri smanjenju pritiska na atmosferski, dolazi do formiranja malih vazdušnih mehurova koji na putu ka površini flotatora sa sobom dižu i flokule mulja. Flotat sa površine flotatora se zgrće u šaht za odvod mulja, tj. u bazen za mulj. Deo mulja koji se sedimentira odvaja se sa dna flotatora preko cevovoda i pneumatskog ventila u bazen za mulj. Flotator je kružnog oblika, zapremine 70 m3. Ako je kvalitet vode u redu, voda se odvodi u recirkulacioni bazen. U suprotnom voda se preusmerava nazad u egalizacioni bazen zaobilaznim cevovodom. Iz recirkulacionog bazena pumpama se uzima voda za pripremu saturacijske vode i krečnog mleka. Korekcija pH vrednosti

Ako je pH iznad dozvoljene vrednosti od 9,5 ista se koriguje dodavanjem 20 % -tnog rastvora sumporne kiseline. Bazen za neutralizaciju je snabdeven mešalicom i sudom za merenje pH i ima zapreminu 2 x 14 m3 i vreme zadržavanja 2 x 11 minuta.

Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu Strana 69 od 117

Kvalitet prečišćene vode mora da zadovolji uslove ispuštanja otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada Zrenjanina. Voda na izlazu iz postrojenja mora da zadovolji sledeće karakteristike: - pH = 6 - 9,5 -

petroletarski ekstrat ispod 100 mg/l SO2 ispod 400 mg/l

-

Taložne materije - 1 mg/l za 30 minuta Temperatura vode ispod 40 0C.

Međutim kvalitet otpadnih voda nakon tretmana ne može uvek da zadovolji zahtevani kvalitet. U toku su radovi na izradi projektne dokumentacije za rekonstrukciju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Prema nalogu Republičkog inspektora rekonstrukcija postrojenja za primarni tretman otpadnih voda treba da se završi do 10. juna 2010. godine. Tada bi kvalitet vode na izlazu iz prečistača trebalo da zadovoljava zakonom propisane norme. 3.5.2. Upravljanje č vrstim otpadom

Sve vrste čvrstog otpad se privremeno prikuplja na predviđenom mestu u krugu fabrike, i zatim u zavisnosti od vrste i karakterizacije otpada vrši njegovo zbrinjavanje na zakonom propisani način i od strane ovlašćenih organizacija.

3.6. Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja

Obzirom na to da su objekti za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina ve ć izgrađeni i u funkciji, nisu mogla biti razmatrana stanja životne sredine pre eksploatacije pogona, niti alternativna tehnološka rešenja. Uticaj pomenutih objekata na životnu sredinu je sagledan iz više aspekata pri čemu se može zaključiti da se najveći uticaj pogona ogleda kroz emisije otpadnih voda u životnu sredinu. Tehnološke otpadne vode, iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, oko 55 m3 /h, nakon tretmana, i sanitarne otpadne vode se upuštaju u gradski kanalizacioni sistem. Atmosferske vode se upuštaju u reku Begej. Preko uticaja na kvalitet površinskih voda, otpadne vode pogona utiču inidrektno na kvalitet sedimenta u reci i na kvalitet podzemnih voda. Tehnološke otpadne vode odvode se na tretman. Kvalitet prečišćene tehnološke vode mora da zadovolji uslove ispuštanja otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada Zrenjanina. Voda na izlazu iz postrojenja mora da zadovolji sledeće karakteristike: -

pH = 6 - 9,5

-

petroletarski ekstrat (masti i ulja rastvorljivi u petroleju) ispod 100 mg/l sulfati ispod 400 mg/l

-

Taložne materije - 1 mg/l za 30 minuta Temperatura vode ispod 40 0C.


Međutim kvalitet otpadnih voda na izlazu iz prečistača ne zadovoljava uvek ove uslove. Kontrolu kvaliteta otpadnih voda vrši četiri puta godišnje ovlašćena organizacija „Zavod za javno zdravlje Zrenjanin“. Rezultati analiza otpadne vode dati su u prilogu 6. Reka Begej je prirodni recipijent za gradsku kanalizacionu mrežu, i ona je trenutno vrlo ugrožena zbog toga što ne postoji sistem tretmana ovih voda. Generalnim planom je predviđena izgradnja kolektora kojim bi se sprečilo upuštanje neobrađenih otpadnih voda u Begej. Vodoprivredna dozvola za ispuštanje primarno prečišćenih otpadnih voda u gradsku kanalizaciju, koje je preduzeće „Dijamant“ dobilo od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Rešenje broj 325-04-1333/2004-07 od 04.03.2005. godine) je istekla u Martu 2009. godine i preduzeće treba da pokrene proceduru za produženje. Atmosferske otpadne vode, iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, se upuštaju u reku Begej. Kontrola kvaliteta atmosferskih voda se vrši četiri puta godišnje od strane ovlašćene organizacije. Rezultati analiza dati su u tabeli 4.4.2.2. i u prilogu 5. Analizirani parametri atmosferske vode koja se upušta u reku Begej su prema kvalitetu van klasa propisanih važećom Uredbom o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka, međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije („Sl. list SFRJ“, br. 6/78). Prema mišljenju ovlašćene organizacije („Zavod za javno zdravlje Zrenjanin“) atmosferske vode iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, koje se upuštaju u reku Begej, nemaju veći uticaj na kvalitet vode na mestu uliva. Uticaj rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na klimatološke karakteristike lokacije je beznačajan, imajući u vidu da se radom ovog pogona ne javljaju značajni izvori toplotne energije ili bilo koji drugi izvori koji bi uticali na promenu mikroklime •

•

•

•

Uticaj rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na floru i faunu okolne lokacije je beznačajan, imajući u vidu da je pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina izgrađen na industrijskom zemljištu gde nema biljnih i životinjskih vrsta od posebnog značaja. Uticaj rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na ljudsko zdravlje je mali, imajući u vidu da su emisije gasovitih polutanata daleko ispod graničnih vrednosti, i da koncentracije zagađujućih materija ne prelaze MDK. Jedini potencijalni negativan izvor je neprijatan miris koji potiče uglavnom od osnovnih sirovina. Poreklo mirisa potiče od osnovnih uljanih kultura koje se koriste kao sirovina za proizvodnju sirovog ulja.

Zbirno gledano, može se zaključiti da je uticaj rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu mali.


4. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao Objekti se nalaze u krugu industrije ulja „Dijamant“ u industrijskoj zoni grada Zrenjanina. Na lokaciji industrije ulja „Dijamant“ 1939. godine počela je sa radom fabrika ulja „Beograd“ preteča današnjeg „Dijamanta“. Alternativne lokacije nisu razmatrane, obzirom na faktičko stanje i karakteristike postojeće lokacije, odnosno već izgrađeni pogon koji predmet razmatranja. Predmetna parcela se nalazi u vlasništvu Nosioca projekta •

•

•

•

•

•

Predmetna lokacija se nalazi u industrijskoj zoni Neposredna blizina magistralnog puta i železnice omogućava efikasnu dopremu i otpremu do i od predmetne lokacije. U bližoj okolini ne postoji drugo postrojenje ovog tipa koje bi omogućilo kvalitetnu i brzu uslugu. Udaljenost od naselja omogućava nesmetan rad. Uz interne saobraćajnice kao i na njima se već nalaze svi neophodni tehničko – tehnološki sadržaji koji po funkciji i zahtevima nadležnih organa moraju biti prisutni radi pravilnog i bezbednog funkcionisanja predmetnih objekata.

U krugu industrije ulja nalaze se izgrađeni prateći objekti (kotlarnica, pristupni putevi, zatim fabrika sirovog ulja, itd.).


5. Opis činilaca životne sredine koji su znatno izloženi riziku usled rada projekta Stanje životne sredine najčešće se procenjuje na osnovu analize eko-kapaciteta i opterećenosti sredine. Eko-kapacitet sredine je uslovljen stanjem eko-sistema i njegovom sposobnošću da putem autoregulacionih mehanizama očuva stabilnost. Stanje životne sredine kompleksa obuhvaćenog ovom Studijom može se proceniti na osnovu izvršenih merenja supstrata životne sredine, kao i na osnovu proračuna koncentracije pojedinih polutanata u supstratima životne sredine, raznim matematičkim modelima. Kako se radi o Projektu sa relativno malim uticajem na životnu sredinu u redovnim (normalnim) uslovima to ćemo ovde prikazati stanje supstrata životne sredine bitnih sa gledišta mogućeg uticaja pogonskih instalacija na njih. Karakteristike postojećeg stanja životne sredine predstavljaju osnovu za svako istraživanje problematike životne sredine na određenom prostoru. Problematika zaštite životne sredine predstavlja jedinstveno i kompleksno pitanje koje obuhvata sve aspekte razmatranja mogućeg uticaja predmetnog kompleksa na životnu sredinu. Prema generalnom planu opštine Zrenjanin, industrija ulja „Dijamant“ a.d. se nalazi u prostornoj celini „Dolja“, radnoj zoni 5 namenjenoj i za industrijske objekte i proizvodne pogone ovog tipa. Neposredno uz ovu zonu, razdvaja ih Banatska ulica, nalazi se stambena zona za jednoporodično stanovanje. Procenjeno je da je gustina naseljenosti oko 100 stanovnika na kvadratni kilometar. Okolno stanovništvo se ne može smatrati ugroženim zbog rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina. Emisije u vazduh su daleko ispod graničnih vrednosti. Sva oprema koja predstavlja značajan izvor buke, zadovoljava propise o dozvoljenom nivou buke u radnoj sredini. Otpadne vode se upuštaju u gradski kolektorski sistem dok se atmosferske vode upuštaju u reku Begej. U neposrednoj blizini lokacije nema registrovanih retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta koje bi bile ugrožene radom projekta. Najbliži lokalitet na kome su nastanjene retke vrste flore i faune je Carska bara koja se nalazi na oko 15 km južno od predmetne lokacije. Obzirom na veliku udaljenost, može se reći da pogon za proizvodnju rafinisanih jestivih ulja i masnih kiselina nema uticaja na floru i faunu predmetne lokacije i njene okoline. Od kulturnih dobara koja bi mogla biti ugrožena radom pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina sva se nalaze u centralnoj gradskoj zoni na udaljenosti od oko 2000 m od pogona. Imajući u vidu emisije u vazduh, nivo buke i vibracija pre svega u životnoj sredini, koje potiču od rada predmetnih postrojenja, može se reći da rad projekta ne ugrožava ni na koji način pomenuta kulturna dobra.

5.1. Stanovništvo Industrija ulja „Dijamant“ smeštena je u industrijskoj zoni Zrenjanina, ali je okružena stambenim objektima. Južno od industrije ulja (deli ih Banatska ulica) nalazi se stambena zona za jednoporodično stanovanje. Ovakve stambene zone nalaze se i oko 300 m severno, odnosno 500 m zapadno od lokacije. Procenjeno je da je gustina naseljenosti oko 100 stanovnika na kvadratni kilometar. Okolno stanovništvo se ne može smatrati ugroženim zbog rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina. Emisije u vazduh su daleko ispod graničnih vrednost. Sva oprema koja predstavlja značajan izvor buke, zadovoljava propise o dozvoljenom nivou buke u radnoj sredini. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu Strana 73 od 117

Uticaj predmetnog pogona na stanovništvo može da se ogleda kroz uticaj otpadnih voda na kvalitet Begeja. Voda Begeja se ne koristi za vodosnabdevanje. Korišćenje vodotoka u rekreativne svrhe, za kupanje, ribolov, navodnjavanje i slično može da ima negativan uticaj na zdravlje stanovništva. Prema popisu iz 2002. godine na teritoriji opštine Zrenjanin živi 132 051 stanovnik, dok u samom gradu živi 81 316 stanovnika. Gustina naseljenosti na teritoriji opštine je 103,07 st/km2. Nizvodno od grada nalazi se naselje Ečka koje je prema popisu iz 2002. godine imalo 4 513 stanovnika. Gustina naseljenosti je 177 st/km 2. Ečka se nalazi oko 14 km južno od Zrenjanina. O naseljenosti i koncentraciji stanovništva na lokaciji predmetnog pogona se ne može govoriti s obzirom da je to industrijska zona namenjena upravo za takve vrste delatnosti.

5.2. Flora i fauna U neposrednoj okolini kompleksa flora ne može biti izložena riziku. Vegetacija je samonikla, niska, bez kvalitetnih vrsta u okruženju .

Fauna u okolini kompleksa ne može biti ugrožena eksploatacijom pogona. Sa kompleksa se ne emituje buka koja bi uticala na i onako oskudnu faunu koja se zbog blizine naselja, saobraćajnice i blizine kompleksa već odavno povukla na mirnija mesta. Industrija ulja „Dijamant“ je izgrađena u industrijskoj zoni grada još krajem tridesetih godina prošlog veka. Industrijska i gradska zona, tokom godina su se širile. Na lokaciji industrije ulja nema biljnih i životinjskih vrsta od posebnog značaja. U Begeju i oko njega žive: od riba - šaran, som, grge č, štuka, karaš, deverika, crvenperka, bucov, smuđ, američki somić i jaz; ostale životinjske vrste: puževi, pijavice, razne žabe, barske školjke, neotrovne zmije belouške i dr.

5.3. Zemljište, voda i vazduh Zemljište

Ne postoje podaci o kvalitetu zemljišta na datoj lokaciji. Fabrika ulja „Dijamant“ kao i objekti pogona, nalaze se u industrijskoj zoni gde može postojati određeno zagađenje u zemljištu koje potiče od dugogodišnjeg rada industrijskih postrojenja. Fabrika ulja na današnjoj lokaciji „Dijamanta“ počela je sa radom 1939. godine. Nisu poznati podaci o akcedentnim izlivanjima i odlaganju na zemljište na područ ju fabrike. Objekti za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina izgrađeni su pre oko 30 godina na betonskoj podlozi i u okviru njih nisu prisutne emisije u zemljište. Voda

Atmosferske vode sa lokacije pogona ulivaju se direktno, bez tretmana u reku Begej, dok se tehnološke i tehničke otpadne vode nakon tretmana upuštaju u gradski kanalizacioni sistem. Prema Uredbi o kategorizaciji voda („Službeni glasnik RS“, broj 5/68 i 33/75), reka Begej je svrstana u drugu klasu voda. Prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije (2001. godine) svi vodotoci koji ne predstavljaju izvorišne čelenke treba da se vrate u II klasu Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu Strana 74 od 117

voda. Maksimalna dozvoljena koncentracija za HPK iz KMnO 4 iznosi 12 mg O 2 /l, dok za BPK5 na 20 0C u iznosi 4 mg O 2 /l. Sistematska ispitivanje kvaliteta voda u vrši Republički hidrometeorološki zavod Srbije. Praćenje kvaliteta vode plovnog Begeja vrši se na sledećim profilima: Srpski Itebej (granični profil), Klek (zajednički tok kanala DTD i Plovnog Begeja) i Stajićevo. Praćenje kvaliteta vode Starog Begeja vrši se na graničnom profilu Hetin. Rezultati ispitivanja vode Starog Begeja RHMZS za 2008. godinu dati su u sledećoj tabeli. Tabela 5.3.-1. Stanje kvaliteta voda u 2008. godini za stanicu/profil: Hetin STANICA / PROFIL Reka Sliv Udaljenost od ušća Površina sliva Ispitivanje kvaliteta vode od: Zahtevana klasa

HETIN STARI BEGEJ TISA 36,00 km 2271 km2 1979 god. -

STANjE KVALITETA VODA u 2008. GODINI POKAZATELj: KLASA: rastvoreni kiseonik VK procenat zasićenja kiseonikom IV BPK-5 III HPK III stepen saprobnosti II najverovatniji broj koli-klica II suspendovane materije III rastvorene materije II pH II vidljive otpadne materije I boja I miris I STVARNA KLASA IV

Prema izveštaju RHMZS u toku 2008. godine duž toka Plovnog Begeja kroz našu zemlju u većini slučajeva registrovan je deficit rastvorenog O2 i procenta zasićenosti vode O2 (III, IV i VK). Vrednosti BPK5 u većini slučajeva su odgovarale III klasi. Vrednosti suspendovanih materija povremeno su odgovarale III i IV klasi. U svim serijama ispitivanja registrovan je povišen sadržaj amonijačnog azota (NH4-N) na profilu Srpski Itebej i dok je pri jednom ispitivanju na profilu Stajićevo odgovarao III/IV klasi. U pojedinim serijama na sva tri profila registrovan je povišeni sadržaj nitritnog azota (NO2-N) (III/IV klasa). Od opasnih i štetnih materija na profilu Srpski Itebej zabeležene su pove ćane koncentracije gvožđa - Fe (III/IV, VK stanje), mangana - Mn, i u pojedinim serijama vrednosti fenolnog indeksa (III/IV), i u jednoj seriji vrednost naftnih ugljovodonika. Na svim profilima zabeležene su povećane vrednosti površinski anjonski aktivnih supstanci (III/IV). Saprobiološke analize vode pokazuju da je stanje vodotoka promenljivo. Uglavnom je prisutno povećano organsko zagađenje. Zapaža se dominacija α-mezosaprobionata iz Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu Strana 75 od 117

grupe silikatnih algi i polisaprobionata iz grupe Ciliata. Dobijene vrednosti indeksa saprobnosti varirale su od II do III klase kvaliteta voda. Stanje kvaliteta voda Plovnog Begeja za 2008. godinu dati su u narednim tabelama. Tabela 5.3.-2. Stanje kvaliteta voda u 2008. godini za stanicu/profil: Srpski Itebej GV

Reka Sliv Udaljenost od ušća Površina sliva

SRPSKI ITEBEJ GV PLOVNI BEGEJ TISA 29,00 km 2439 km2

Ispitivanje kvaliteta vode od:

1996 god.

Zahtevana klasa

III

STANICA / PROFIL

STANjE KVALITETA VODA u 2008. GODINI POKAZATELj: rastvoreni kiseonik procenat zasićenja kiseonikom BPK-5 HPK stepen saprobnosti najverovatniji broj koli-klica

KLASA: VK VK IV II III IV

suspendovane materije rastvorene materije pH vidljive otpadne materije boja miris STVARNA KLASA

III I I I I I VK

Tabela 5.3.-3. Stanje kvaliteta voda u 2008. godini za stanicu/profil: Klek STANICA / PROFIL Reka Sliv Udaljenost od ušća Površina sliva Ispitivanje kvaliteta vode od: Zahtevana klasa

KLEK PLOVNI BEGEJ TISA - km - km2 - god. IIA

STANjE KVALITETA VODA u 2008. GODINI POKAZATELj: KLASA: rastvoreni kiseonik III procenat zasićenja kiseonikom III BPK-5 III HPK I stepen saprobnosti najverovatniji broj koli-klica IV suspendovane materije III Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu Strana 76 od 117

rastvorene materije pH vidljive otpadne materije boja miris STVARNA KLASA

I I I I I IV

Tabela 5.3.-4. Stanje kvaliteta voda u 2008. godini za stanicu/profil: Stajićevo GV STANICA / PROFIL Reka Sliv Udaljenost od ušća Površina sliva Ispitivanje kvaliteta vode od: Zahtevana klasa

STAJIĆEVO PLOVNI BEGEJ TISA 9,70 km 2 807 km2 1965 god. IIB

STANjE KVALITETA VODA u 2008. GODINI POKAZATELj: KLASA: rastvoreni kiseonik VK procenat zasićenja kiseonikom IV BPK-5 IV HPK I stepen saprobnosti najverovatniji broj koli-klica IV suspendovane materije III rastvorene materije I pH I vidljive otpadne materije I boja I miris I STVARNA KLASA VK

Položaj hidroloških stanica prikazan je u prilogu 1. Raspoloživi podaci pokazuju da se voda Begeja nalazi van propisane kategorije. Stanje kvaliteta Starog Begeja na ulazu u Srbiju u 2008. godini odgovarao je IV klasi (profil Hetin), dok je kvalitet Begeja u 2008. godini bio van klase (VK) (profil Stari Itebej). Stanje kvaliteta vode Begeja na profilu Klek (uzvodno od Zrenjanina) za 2008. godinu odgovarao je IV klasi, dok je stanje kvaliteta na profilu Stajićevo, nakon prihvatanja komunalnih i industrijskih voda Zrenjanina, bio van klase. Vodotok Begeja, uzvodno od Zrenjanina, prihvata zagađenja temišvarske regije, čime se ova reka pretvara u recipijent komunalne i industrijske vode. Takođe, Aleksanrovački kanal i reka Begej (tok kroz Zrenjanin do brane kod Stajićeva) su veoma ugroženi otpadnim industrijskim i komunalnim vodama Zrenjanina. Veći deo Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu Strana 77 od 117

zrenjaninske industrije je priključen na gradsku kanalizaciju, tako da se otpadne industrijske vode, zajedno sa atmosferskim i fekalnim vodama, odvode nizvodno od grada, i bez tretmana upuštaju u Aleksandrovački kanal, koji se uliva u Begej nizvodno od Zrenjanina. U letnjem periodu, pri povišenju temperature vode, organske materije se delimično mikrobiološki razgrađuju te se njihov sadržaj u vodi snižava. Takođe, u periodu intenzivnijih padavina kvalitet voda se popravlja. Kvalitet vode u Begeju se prati sistematskim ispitivanjem kvaliteta vode na tri mesta: - ulaz reke u grad (kod asfaltne baze, 500 m posle račvanja kanala DTD) - Aleksandrovački kanal - ispod izliva gradskog kolektora - kod mosta u Ečki, izlaz reke iz grada. Ispitivanja vrši „Zavod za javno zdravlje Zrenjanin“ svakog meseca. Stanja kvaliteta vode Begeja po mesecima u 2009. godini data su u narednim tabelama.


Tabela 5.3.-5. Rezultati analiza vode Begeja na ulazu u grad, za 2009. god. Datum uzorkovanja Parametar Boja Miris Vidljive otpadne materije (prozirnost) pH vrednost Suspendovane materije, mg/l Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz K2Cr2O7), mg/l Biološka potrošnja kiseonika (BPK5)20, mg/l Amonijum jon (NH 4+)

12.03.

23.04.

13.05.

16.07.

13.08.

15.10.

04.11.

02.12.

Klasa I

Klasa II

Klasa III

Klasa IV

žućkasta

bez

bez

bez

bez

bez

bez

bez

bez

bez

Slabo primetna

/

slab, na žabokrečinu

vrlo slab, na mulj

vrlo slab, na mahovinu

bez

slab, neodređen

bez

bez

bez

bez

bez

Slabo primetan

/

neprozirna

prozirna

bez

bez

bez

prozirna

bez

bez

bez

bez

bez

bez

7,25

7,74

8,03

7,65

7,82

7,74

7,94

7,84

6,8-8,5

6,8-8,5

6,0-9,0

6,0-9,0

132

12

35,55

17,6

15

8

11

8

10

30

80

100

18,8

11,8

9,3

11,9

8,5

5,6

9

12,0

10

12

20

40

2,24

2,38

3,32

3,8

1,5

2,25

2,45

1,95

2

4

7

20 10,0

0,50

0,81

0,94

0,25

0,53

0,61

0,76

0,67

1,0

1,0

10,0

Nitriti (kao N), mg/l

0,03

0,05

0,024

0,09

0,052

0,01

0,004

0,005

0,05

0,05

0,5

0,5

Nitrati (kao N), mg/l

<0,1

0,6

0,5

1,8

1,2

0,2

0,4

0,4

10,0

10,0

15,0

15,0

-

-

0,05

0,05

Ukupni azot (N), mg/l

1,8

1,9

1,9

2,1

1,8

1,3

1,5

1,8

Ortofosfati (kao P)

0,16

0,24

0,13

0,14

0,18

0,12

0,12

0,12

Sulfidi* (S2-), mg/l

<0,002

<0,002

< 0,002

< 0,002

0,007

0,003

< 0,002

0,002

0,08

0,26

0,29

0,11

0,04

0,16

< 0,03

< 0,03

0,20

0,06

0,06

0,18

0,09

0,24

0,59

0,15

11,1

7,1

9,9

5,7

5,7

8,7

9,2

10,1

8

6

4

3

86,92

62,94

109,03

70,89

69,01

71,72

70

81

90-105

75-90

50-75

30-50

0,9

0,18

0,07

0,13

0,16

0,06

0,13

0,15

0,3

0,3

1,0

1,0

Masti i ulja, mg/l Biodegradabilni deterdžent, mg/l Rastvoreni kiseonik, mg/l Zasićenost kiseonika u procentu, % Gvožđe (Fe), mg/l


Tabela 5.3.-6. Rezultati analiza vode Aleksandrovačkog kanala ispod izliva gradskog kolektora, za 2009. god. Datum uzorkovanja Parametar

11.03.

22.04.

13.05. tamno zelenkasto sivkasta osetan, na trulež

16.07.

13.08.

svetlo zelenkasta

svetlo žućkasta

osetan, na baru

osetan, na fekalije u manjoj meri prisutne vidljive otpadne materije

Klasa I

Klasa II

Klasa III

Klasa IV

bez

bez

Slabo primetna

/

bez

bez

Slabo primetan

/

neprozirna

bez

bez

bez

bez

16.10.

04.11.

02.12.

tamno zelenkasto plavičasta vrlo jak, neodređen

tamno žućkasto smeđkasta vrlo jak, neodređen

svetlo beličasto žućkasta upadljiv, neodređen

neprozirna

neprozirna

Boja

smeđkasto žućkasta

Miris

ostan, na fekalije

tamna, zelenkasto siva jasan, na fekalije


neprozirna

neprozirna

neprozirna

neprozirna

pH vrednost

7,97

8,21

8,45

7,82

8,1

7,04

7,87

7,29

6,8-8,5

6,88,5

6,0-9,0

6,0-9,0

Suspendovane materije, mg/l Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz K2Cr2O7), mg/l Biološka potrošnja kiseonika (BPK5)20, mg/l Amonijum jon (NH 4+)

225

400

492

108

68

525

250

204

10

30

80

100

247

322

225

207

157

1100

277

951

10

12

20

40

150

220

170

104

126

600

134

590

2

4

7

20

9,30

0,93

2,37

3,13

6,03

< 0,1

6,78

0,16

1,0

1,0

10,0

10,0


0,02

0,04

0,030

0,02

0,021

< 0,003

0,024

0,024

0,05

0,05

0,5

0,5


< 0,1

< 0,1

< 0,1

1,1

1,4

< 0,1

< 0,1

< 0,1

10,0

10,0

15,0

15,0


32,4

15,3

36,7

23,1

25,4

2,1

25

0,3

Ortofosfati (kao P)

4,41

5,93

5,30

3

3,67

< 0,06

1,89

4,45

Sulfidi* (S ), mg/l

0,036

0,362

0,28

0,226

0,02

0,096

0,021

0,145

-

-

0,05

0,05


4,29

31,05

1,56

10,86

4,45

12,51

1,99

2,27

3,04

0,93

2,85

3,46

2,13

2,32

1,88

5,56

5,2

6,7

4,6

3,8

3,5

5

7,7

3,4

8

6

4

3

50,53

70,82

49,62

49,86

42,37

37,14

68

51

90-105

75-90

50-75

30-50

0,45

0,41

0,33

0,35

0,37

0,24

0,51

0,49

0,3

0,3

1,0

1,0

2-


Tabela 5.3.-6. Rezultati analiza vode Aleksandrovačkog kanala ispod izliva gradskog kolektora, za 2009. god. Datum uzorkovanja Parametar

11.03.

22.04.

13.05. tamno zelenkasto sivkasta osetan, na trulež

16.07.

13.08.

svetlo zelenkasta

svetlo žućkasta

osetan, na baru

osetan, na fekalije u manjoj meri prisutne vidljive otpadne materije

Klasa I

Klasa II

Klasa III

Klasa IV

bez

bez

Slabo primetna

/

bez

bez

Slabo primetan

/

neprozirna

bez

bez

bez

bez

16.10.

04.11.

02.12.

tamno zelenkasto plavičasta vrlo jak, neodređen

tamno žućkasto smeđkasta vrlo jak, neodređen

svetlo beličasto žućkasta upadljiv, neodređen

neprozirna

neprozirna

Boja

smeđkasto žućkasta

Miris

ostan, na fekalije

tamna, zelenkasto siva jasan, na fekalije


neprozirna

neprozirna

neprozirna

neprozirna

pH vrednost

7,97

8,21

8,45

7,82

8,1

7,04

7,87

7,29

6,8-8,5

6,88,5

6,0-9,0

6,0-9,0

Suspendovane materije, mg/l Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz K2Cr2O7), mg/l Biološka potrošnja kiseonika (BPK5)20, mg/l Amonijum jon (NH 4+)

225

400

492

108

68

525

250

204

10

30

80

100

247

322

225

207

157

1100

277

951

10

12

20

40

150

220

170

104

126

600

134

590

2

4

7

20

9,30

0,93

2,37

3,13

6,03

< 0,1

6,78

0,16

1,0

1,0

10,0

10,0


0,02

0,04

0,030

0,02

0,021

< 0,003

0,024

0,024

0,05

0,05

0,5

0,5


< 0,1

< 0,1

< 0,1

1,1

1,4

< 0,1

< 0,1

< 0,1

10,0

10,0

15,0

15,0


32,4

15,3

36,7

23,1

25,4

2,1

25

0,3 -

-

0,05

0,05

Ortofosfati (kao P)

4,41

5,93

5,30

3

3,67

< 0,06

1,89

4,45


0,036

0,362

0,28

0,226

0,02

0,096

0,021

0,145


4,29

31,05

1,56

10,86

4,45

12,51

1,99

2,27

3,04

0,93

2,85

3,46

2,13

2,32

1,88

5,56

5,2

6,7

4,6

3,8

3,5

5

7,7

3,4

8

6

4

3

50,53

70,82

49,62

49,86

42,37

37,14

68

51

90-105

75-90

50-75

30-50

0,45

0,41

0,33

0,35

0,37

0,24

0,51

0,49

0,3

0,3

1,0

1,0


Tabela 5.3.-7. Rezultati analiza vode Begeja kod mosta u Ečki, izlaz reke iz grada, za 2009. god. Datum uzorkovanja Parametar

12.03.

22.04.

13.05.

16.07.

13.08.

14.10.

04.11.

02.12.

Klasa I

Klasa II

Klasa III

Klasa IV

Boja

žućkasta

svetložućkasta

bez

bez

bez

bez

bez

bez

bez

bez

Slabo primetna /

Miris

slab, na mahovinu


na mahovinu, slab

bez

slab, neodređen


bez

bez

bez

bez

Slabo / primetan

neprozirna

prozirna

bez

bez

bez

prozirna

bez

bez

bez

bez

bez

bez

7,43

7,71

7,82

7,72

7,72

7,76

7,84

7,77

6,8-8,5

6,8-8,5

6,0-9,0

6,0-9,0

66

13

25,29

16,87

5

6

40

8

10

30

80

100

13

28,6

12,6

19,5

10,6

14,1

12,6

17,4

10

12

20

40

Vidljive otpadne materije (prozirnost) pH vrednost Suspendovane materije, mg/l Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz K2Cr2O7), mg/l Biološka potrošnja kiseonika (BPK5)20, mg/l Amonijum jon (NH 4+)

3,32

5,65

4,12

6,7

2,13

5,01

4,83

6,52

2

4

7

20

0,70

2,52

1,07

1,06

0,76

0,93

1,34

1,25

1,0

1,0

10,0

10,0


0,02

0,08

0,04

0,08

0,075

0,012

0,011

0,005

0,05

0,05

0,5

0,5


<0,1

0,5

0,9

0,7

1

1

0,4

0,4

10,0

10,0

15,0

15,0


2,1

3,7

2,1

2

1,8

2

2,3

2,5

Ortofosfati (kao P)

0,14

0,58

0,17

0,2

< 0,002

<0,002

< 0,002

0,007

-

-

0,05

0,05


0,11

0,05

0,28

<0,03

< 0,03

0,25 < 0,002 0,04

0,17

<0,002

0,36 < 0,002 0,08

0,25


< 0,03

0,27

0,07

0,26

0,23

0,18

0,28

0,45

0,27

11,6

4,9

4,9

5,2

4,8

7,3

8,1

7,9

8

6

4

3

95,63

51,80

53,96

65,16

59,11

58,63

62

63

90-105

75-90

50-75

30-50

0,59

0,11

0,14

0,18

0,18

0,12

0,14

0,14

0,3

0,3

1,0

1,0

0,004


Tabela 5.3.-7. Rezultati analiza vode Begeja kod mosta u Ečki, izlaz reke iz grada, za 2009. god. Datum uzorkovanja Parametar

12.03.

22.04.

13.05.

16.07.

13.08.

14.10.

04.11.

02.12.

Klasa I

Klasa II

Klasa III

Klasa IV

Boja

žućkasta

svetložućkasta

bez

bez

bez

bez

bez

bez

bez

bez

Slabo primetna /

Miris

slab, na mahovinu


na mahovinu, slab

bez

slab, neodređen


bez

bez

bez

bez

Slabo / primetan

neprozirna

prozirna

bez

bez

bez

prozirna

bez

bez

bez

bez

bez

bez

7,43

7,71

7,82

7,72

7,72

7,76

7,84

7,77

6,8-8,5

6,8-8,5

6,0-9,0

6,0-9,0

66

13

25,29

16,87

5

6

40

8

10

30

80

100

13

28,6

12,6

19,5

10,6

14,1

12,6

17,4

10

12

20

40

Vidljive otpadne materije (prozirnost) pH vrednost Suspendovane materije, mg/l Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz K2Cr2O7), mg/l Biološka potrošnja kiseonika (BPK5)20, mg/l Amonijum jon (NH 4+)

3,32

5,65

4,12

6,7

2,13

5,01

4,83

6,52

2

4

7

20

0,70

2,52

1,07

1,06

0,76

0,93

1,34

1,25

1,0

1,0

10,0

10,0


0,02

0,08

0,04

0,08

0,075

0,012

0,011

0,005

0,05

0,05

0,5

0,5


<0,1

0,5

0,9

0,7

1

1

0,4

0,4

10,0

10,0

15,0

15,0


2,1

3,7

2,1

2

1,8

2

2,3

2,5

Ortofosfati (kao P)

0,14

0,58

0,17

0,25

0,2

<0,002

< 0,002

<0,002

< 0,002

0,007

-

-

0,05

0,05


0,11

0,05

0,28

<0,03

< 0,03

0,25 < 0,002 0,04

0,17

Sulfidi* (S ), mg/l

0,36 < 0,002 0,08

2-

0,004 < 0,03

0,27

0,07

0,26

0,23

0,18

0,28

0,45

0,27

11,6

4,9

4,9

5,2

4,8

7,3

8,1

7,9

8

6

4

3

95,63

51,80

53,96

65,16

59,11

58,63

62

63

90-105

75-90

50-75

30-50

0,59

0,11

0,14

0,18

0,18

0,12

0,14

0,14

0,3

0,3

1,0

1,0


Podzemne vode na lokaciji formirane su u sedimentima kvartarne i neogene starosti.

Prva izdan je formirana izdan u zaglinjenim peskovima do dubine od oko 20 m. Vode ove izdani imaju povećan sadržaj amonijum jona, jona gvožđa i mangana i povećani sadržaj organskih materija. Utrošak kalijumpermanganata iznosi od 30-50 mg/l. Između prve i druge izdani nalazi se debeo sloj glina od oko 18 m koje predstavljaju vodonepropusnu barijeru infiltraciji voda i zagađenja sa površine terena. Druga izdan, odnosno prva subarterska izdan, formirana je u srednjezrnim peskovima pleistocenske starosti i zaleže do dubine od oko 70 m. Vode ove izdani imaju mineralizaciju 800 mg/l, pH oko 8 dok je sadržaj hlorida 8 mg/l. Utrošak kalijumpermanganata iznosi oko 60 mg/l. Ove vode karakteriše i povećana koncentracija amonijaka neorganskog porekla, oko 3 mg/l, i povećana koncentracija ukupnog gvožđa, oko 6 mg/l. Vode treće izdani, odnosno druge subarterske izdani, formirane u peskovima i peskovitim alevritima, na dubini od oko 100 - 130 m, imaju mineralizaciju oko 850 mg/l, pH oko 8,1, sadržaj hlorida je 6,5 mg/l, natrijuma 266 mg/l, kalcijuma 14,8 mg/l i magnezijuma 12,1 mg/l. Utrošak kalijumpermanganata je oko 56,5 mg/l, a karakteriše ih i povećana koncentracija amonijaka neorganskog porekla, 2,6 mg/l, povećana koncentracija fosfata neorganskog porekla, 0,4 mg/l, i povećana koncentracija arsena, oko 0,044 mg/l. U uzorcima vode nekih pijezometara tokom 2008. godine, prema podacima RHMZS, na područ ju Banata ustanovljene su povišene vrednosti suspendovanih materija (III i IV klasa) i ukupnih rastvorenih soli (III/IV klasa). Registrovan je povišen sadržaja sulfida koji je odgovarao III/IV klasi voda.

Podzemne vode na lokaciji formirane su u sedimentima kvartarne i neogene starosti.

Prva izdan je formirana izdan u zaglinjenim peskovima do dubine od oko 20 m. Vode ove izdani imaju povećan sadržaj amonijum jona, jona gvožđa i mangana i povećani sadržaj organskih materija. Utrošak kalijumpermanganata iznosi od 30-50 mg/l. Između prve i druge izdani nalazi se debeo sloj glina od oko 18 m koje predstavljaju vodonepropusnu barijeru infiltraciji voda i zagađenja sa površine terena. Druga izdan, odnosno prva subarterska izdan, formirana je u srednjezrnim peskovima pleistocenske starosti i zaleže do dubine od oko 70 m. Vode ove izdani imaju mineralizaciju 800 mg/l, pH oko 8 dok je sadržaj hlorida 8 mg/l. Utrošak kalijumpermanganata iznosi oko 60 mg/l. Ove vode karakteriše i povećana koncentracija amonijaka neorganskog porekla, oko 3 mg/l, i povećana koncentracija ukupnog gvožđa, oko 6 mg/l. Vode treće izdani, odnosno druge subarterske izdani, formirane u peskovima i peskovitim alevritima, na dubini od oko 100 - 130 m, imaju mineralizaciju oko 850 mg/l, pH oko 8,1, sadržaj hlorida je 6,5 mg/l, natrijuma 266 mg/l, kalcijuma 14,8 mg/l i magnezijuma 12,1 mg/l. Utrošak kalijumpermanganata je oko 56,5 mg/l, a karakteriše ih i povećana koncentracija amonijaka neorganskog porekla, 2,6 mg/l, povećana koncentracija fosfata neorganskog porekla, 0,4 mg/l, i povećana koncentracija arsena, oko 0,044 mg/l. U uzorcima vode nekih pijezometara tokom 2008. godine, prema podacima RHMZS, na područ ju Banata ustanovljene su povišene vrednosti suspendovanih materija (III i IV klasa) i ukupnih rastvorenih soli (III/IV klasa). Registrovan je povišen sadržaja sulfida koji je odgovarao III/IV klasi voda. Od opasnih i štetnih materija registrovana je povišena vrednost rastvorenog gvožđa Fe (III/IV klasa), rastvorenog cinka Zn (III/IV klasa), povišena vrednost rastvorenog arsena As (VK stanje) i rastvorenog mangana Mn. Kvalitet podzemnih voda nije ugrožen radom postrojenja s obzirom na betonsku podlogu, jer ne postoje emisije u podzemne vode. Kvalitet podzemnih voda na lokaciji može biti pod uticajem rada postrojenja samo u akcidentnim situacijama, kao što su pucanje rezervoara i razlivanje ulja. Uticaj se ogleda samo na vode prve izdani. Vode druge i treće izdani zaštićene su paketima vodonepropusnih glina debljine 10 i više metara, odnosno 30 i više metara. Uticaj na podzemne vode može da se ogleda indirektno preko reke Begej zbog hidrauličke povezanosti vode Begeja sa podzemnim vodama prve izdani.

Vazduh

U krugu industrije ulja „Dijamant“ nalazi se merno mesto 8 na kome „Zavod za zaštitu zdravlja Zrenjanin“ vrši praćenje imisionog aerozagađenja. Praćenje imisionog aerozagađenja vrši se u skladu sa zakonskom regulativom propisanom Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. glasnik RS 54/92 i 30/99). Izbor mernog mesta izvršen je zbog blizine potencijalnih zagađivača, pogodne ruže vetrova i lokacije industrijskog kompleksa. Za merno mesto odabran je ne zaklonjen objekat postavljen na čistini bez visokog rastinja. Uzorkovanje vazduha vrši se kontinualno, tokom 24 h,a prikupljanje aerosedimenata vrši se permanentno tokom kalendarskog meseca.


Strana 82 od 117

Na mernom mestu broj 8 vrši se prać praćenje koncentracije sumpordioksida, čađi, azotdioksida, i taložnih materija. U daljem tekstu prikazani su rezultati ispitivanja imisionog zagađ zaga đenja za 2008. godinu, a u prilogu 7 dat je Izveštaj Zavod za zaštitu zdravlja Zrenjanin. Tabela 5.3.-8. Koncentracije SO2, NO2 i čađi tokom 2008. godine Parametar

Dnevni maksimum (μg/m3) datum konc.

datum

konc.

SO2

04.11.

101

16.09.

NO2

20.02.

40

20.02.

108

27.01. tokom više dana

Čađ

Dnevni minimum

Najviša prosečna mesečna vrednost datum konc.

Najniža prosečna mesečna vrednost datum konc.

Prosečna godišnja izmerena vrednost

GVI (μg/m3)

1

Nov.

52

April

24

34

150

3

Okt.

20

Jul

11

15

85

1

Feb.

21

Jun i Jul

6

12

50

Koncentracije sumpordioksida i azot dioksida nisu bile viša od propisanih GVI tokom 2008. godine. Vrednost koncentracije čađi je bila iznad GVI tokom šest dana 2008. godine. Tokom 2008. godine registrovani sadržaj ukupnih taložnih materija za sva merenja bio je u granicama dozvoljenog. Maksimalna količ količina ukupnih taložnih materija od 2 356 g/m /dan izmerena je u mesecu februaru. Minimalna vrednost taložnih materija izmerena je u januaru mesecu i iznosi 91 mg/m2 /dan. Proseč Prosečna količ količina taložnih materija za 2008. godinu iznosi 253 mg/m2 /dan, što je iznad granica dozvoljenih vrednosti (za nastanjena područ područ ja GVI je 200 mg/m2 /dan). Sadržaj teških metala: olova, kadmijuma i cinka, u uzorcima ukupnih taložnih materija uzorkovanih tokom 2008. godine ukazuju da su vrednosti njihovih sadržaja najč najčešć ešće bliski detekcionim limitima i da su ispod dozvoljenih d ozvoljenih meseč mesečnih vrednosti.


Strana 83 od 117

Tabela 5.3.-9. Prikaz rezultata ispitivanja taložnih materija iz vazduha i sadržaja teških metala u uzorcima taložnih materija iz vazduha za 2008. godinu Period uzorkovanja Jedinica Jan. Feb. Mart Određivani parametar Sadržaj taložnih materija u vazduhu Sadržaj sedimenta ml 1 015 446 3 790 Sadržaj ukupnih 2 mg/m /dan 91 356 274 taložnih materija Sadržaj nerastvornih 2 mg/m /dan 62 310 91 materija Sadržaj rastvornih mg/m2 /dan 29 46 183 materija Sadržaj pepela mg/m2 /dan 10 211 39 Sadržaj sagorljivih 2 mg/m /dan 52 99 52 materija pH vrednost padavina 6,51 5,10 6,98 Elektrolitička μS/cm 202 271 108,4 provodljivost Sadržaj hlorida u mg/m2 /dan 2 8 rastvornim materijama Sadržaj sulfata u mg/m2 /dan 8 30 rastvornim materijama Sadržaj amonijaka u 2 2 0,53 4 rastvornim materijama mg/m /dan Sadržaj nitrata u mg/m2 /dan 10 2,17 5 rastvornim materijama Sadržaj kalcijuma u mg/m2 /dan 7,26 5,81 13,71 rastvornim materijama Sadržaj magnezijuma u rastvornim mg/m2 /dan 0,6 0,37 1,63 materijama Sadržaj teških metala u uzorcima taložnih materija iz vazduha Sadržaj olova (Pb) mg/m2 /dan <1,78 <0,78 <7,12 Sadržaj kadmijuma mg/m2 /dan <0,31 <0,14 <1,06 (Cd) Sadržaj cinka (Zn) mg/m2 /dan 5,98 0,03 4,27


April

Maj

Jun

Jul

2 440

3 200

5 240

1 380

289

355

330

131

248

158 110

Avg.

750

Sep.

Okt.

Nov.

Dec.

4 510

950

3 950

3 950

196

187

133

334

243

160

110

121

85

250

98

107

170

86

66

48

87

145

27

49

73

38

47

17

11

21

221

111

37

83

38

233

87

7,25

6,33

6,70

7,31

7,64

6,63

7,04

6,79

6,63

144,2

87,2

73,6

153,1

199

33,9

161,5

83

67,5

5

5

9

2

2

12

2

6

7

57

17

66

19

36

11

50

41

2

0,45

1

3

1

1

1

2

2

5

15

20

5

4

9

2

3

6

2,52

12

10,20

10,16

3,627

5,85

3,54

6,46

5,01

1,22

1,19

1,26

0,78

0,645

0,85

0,74

0,93

1,52

<4,58

<6,0

<9,85

<2,59

<1,41

<8,48

<1,79

<7,43

<7,42

<0,68

<0,90

<1,48

<0,38

<0,212

<1,27

<0,27

<1,11

<1,11

2,52

1,05

10,34

5,64

0,881

23,53

3,52

16,33

6,86

Strana 84 od 117

5.4. Klimatski č inioci inioci Geografski položaj Zrenjanina je određ određen severnom geografskom širinom 45023’ i istoč istočnom geografskom dužinom 20021’. Proseč Prosečna nadmorska visina iznosi 81 mnv. Geografski položaj Zrenjanina, sa osnovnim ravnič ravničarskim karakteristikama podunavskog bazena, uslovljava umerenu-kontinentalnu klimu. Prelazna godišnja doba se odlikuju promenljivošć promenljivošću vremena, sa toplijim jesenjim od proleć prolećnih meseci. Leto karakterišu relativno stabilne vremenske prilike uz povremene krać kraće lokalne pljuskove. Proseč Prosečna količ količina padavina godišnje iznosi oko 618 mm i tokom godine je raspored padavina prilič prilično ujednač ujednačen. Minimum je u periodu januar - februar, a maksimum u periodu maj - juni. Na vegetacioni period od aprila do septembra otpada više od polovine ukupnih padavina (proseč (prosečno 320 mm). Tokom godine proseč prosečne meseč mesečne temperature Zrenjanina i okoline variraju od (-1,1) oC u januaru do 22,9 oC u julu. Srednja godišnja temperatura iznosi oko 11 oC. Proseč Prosečna o temperatura u vegetacionom periodu (april – septembar) iznosi 18,1 C. Proseč Prosečan broj dana kada su srednje temperature vazduha manje od 0 °C iznosi 81. Period moguć moguće pojave mrazeva traje i do 7 meseci. Mrazevi se javljaju od kraja septembra do kraja aprila. Dubina smrzavanja tla iznosi do 30 - 50cm. U toku zime, sneg proseč prosečno pada 18 dana. Zrenjanin i njegova okolina imaju proseč prosečno 2060 sunč sunčanih sati godišnje - najmanje sunč sunčanih sati ima u decembru 42,5 a najviše u julu 314. Srednja godišnja oblač oblačnost je 50 % od maksimalno moguć moguć

5.4. Klimatski č inioci inioci Geografski položaj Zrenjanina je određ određen severnom geografskom širinom 45023’ i istoč istočnom geografskom dužinom 20021’. Proseč Prosečna nadmorska visina iznosi 81 mnv. Geografski položaj Zrenjanina, sa osnovnim ravnič ravničarskim karakteristikama podunavskog bazena, uslovljava umerenu-kontinentalnu klimu. Prelazna godišnja doba se odlikuju promenljivošć promenljivošću vremena, sa toplijim jesenjim od proleć prolećnih meseci. Leto karakterišu relativno stabilne vremenske prilike uz povremene krać kraće lokalne pljuskove. Proseč Prosečna količ količina padavina godišnje iznosi oko 618 mm i tokom godine je raspored padavina prilič prilično ujednač ujednačen. Minimum je u periodu januar - februar, a maksimum u periodu maj - juni. Na vegetacioni period od aprila do septembra otpada više od polovine ukupnih padavina (proseč (prosečno 320 mm). Tokom godine proseč prosečne meseč mesečne temperature Zrenjanina i okoline variraju od (-1,1) oC u januaru do 22,9 oC u julu. Srednja godišnja temperatura iznosi oko 11 oC. Proseč Prosečna temperatura u vegetacionom periodu (april – septembar) iznosi 18,1 oC. Proseč Prosečan broj dana kada su srednje temperature vazduha manje od 0 °C iznosi 81. Period moguć moguće pojave mrazeva traje i do 7 meseci. Mrazevi se javljaju od kraja septembra do kraja aprila. Dubina smrzavanja tla iznosi do 30 - 50cm. U toku zime, sneg proseč prosečno pada 18 dana. Zrenjanin i njegova okolina imaju proseč prosečno 2060 sunč sunčanih sati godišnje - najmanje sunč sunčanih sati ima u decembru 42,5 a najviše u julu 314. Srednja godišnja oblač oblačnost je 50 % od maksimalno moguć moguće. Magla kao prizemni oblak spreč sprečavanja osunč osunčavanja, a noć noću zemljino izrač izračivanje, što je donekle izvor atmosferske vlažnosti. Proseč Prosečna godišnja čestina dana sa maglom iznosi 22,4 dana, a sa najveć najvećom meseč mesečnom čestinom u decembru mesecu sa 5,6 dana. Treba uoč uočiti da se magla javlja tokom zimskih meseci (ložni period), u vreme najve će zagađ zagađenosti vazduha. Najizrazitiji vetar ovog područ područ ja je košava. Brzina košave je veoma promenljiva. Duva brzinom 5 - 11 m/s, ali ponekad njeni naleti dostižu brzinu i do 27,5 m/s, što čini skoro 100 km/h. Košava duva iz jugoistoč jugoistočnog ili južnog pravca i donosi relativno tople i pretežno suve vazdušne mase. Drugi znač značajan vetar ovog kraja je vetar iz severozapadnog pravca. On redovno donosi sneg i kišu i snabdeva ovo područ područ je dovoljnim količ količinama vlage. Treć Treći znač značajniji vetar je severac. To je hladan i često prilič prilično jak vetar. Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina nema znač zna čajan uticaj na meteorološke parametre i klimatske karakteristike lokacije i područ podru č ja. Uticaj pogona na klimu se ogleda kroz manje emisije gasova koji potič poti ču od potpunog sagorevanja prirodnog gasa kao i od emisije toplote koja je lokalnog karaktera.

5.5. Građ evine, evine, nepokretna kulturna dobra, arheološka nalazišta i ambijentalne celine

Građ Građevine nisu ugrožene radom Projekta. U gradu Zrenjaninu najbliža kulturna dobra industriji ulja „Dijamant“ su kulturna dobra u centralnoj gradskoj zoni: Staro jezgro Zrenjanina - nepokretno kulturno dobro od velikog Studija o proceni uticaja zate č enog enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 85 od 117

značaja koje obuhvata objekte na Trgu Slobode, u ul. M. Tita, Gimnazijskoj i Trgu Republike u starom jezgru Zrenjanina, zatim Srpska Pravoslavna crkva Uspenje Bogorodice, Srpska Pravoslavna crkva Vavedenje u Gradnulici, Kuća iz 1790. godine, Rodna kuća glumca Toše Jovanovića - nepokretna kulturna dobra od velikog značaja, Zgrada bivšeg logora u ul. Cara Dušana - kulturno dobro sa statusom znamenitog mesta, i spomenici kulture - Sandićeva kuća, Rodna kuća narodnog heroja Stevice Jovanovića, Stambena zgrada u Štrosmajerovoj ulici. Svi ovi objekti su udaljeni od Dijamnata više od 2000 m. Imajući u vidu emisije u vazduh, emisije u vode, nivo buke i vibracija pre svega u životnoj sredini koje potiču od rada predmetnih postrojenja, može se reći da rad projekta ne ugrožava ni na koji način pomenuta prisutna kulturna dobra.

5.6. Pejzaž Psihološko-afektivne karakteristike pejzaža nisu izražene u okviru analiziranog prostora, s obzirom da se pogon nalazi na lokaciji namenjenoj za industrijske aktivnosti na kojoj su industrijski objekti već odavno izgrađeni.

5.7. Međ usobni odnosi navedenih č inilaca Sastav podzemnih voda i njihov kvalitet zavise i od kvaliteta zemljišta. Za zbijeni tip izdani formiran u aluvionima reka karakteristično je prisustvo povišenih koncentracija mangana (Mn) i gvožđa (Fe). Takođe, površinsko zagađenje koje dospe na zemljište infiltracijom kroz zemljište i/ili rastvaranjem pomoću atmosferskih padavina i zajedničkom infiltracijom menja kvalitet tla ali i kvalitet podzemnih voda sa slobodnim nivoom. Vode prve izdani, koja je formirana u kvartarnim sedimentima, odnosno u aluvionu reke Begej, nalazi se u direktnoj hidrauličkoj povezanosti sa rekom. Prihranjivanje izdani se vrši na račun infiltracije rečne vode dok u periodu povećanog nivoa podzemnih voda, podzemne vode dreniraju rečno korito. Sastav i kvalitet podzemnih voda u određenoj meri zavisi od kvaliteta reke i obrnuto. Emisije u vazduh na lokaciji nisu od značaja za kvalitet vazduha a time ne utiču na ostale činioce životne sredine.


Strana 86 od 117

6. Opis značajnih uticaja projekta na životnu sredinu 6.1. Uticaj projekta na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, nivo buke, intenzitet vibracija, toplote i zra č enja

Uticaj na kvalitet vazduha Mogući negativan uticaj na vazduh može biti samo lokalnog karaktera i to na samom pogonu, tj. na pogonskim instalacijama, skladišnom prostoru, pretakačkim mestima na prijemu materijala, ventovima ili na drugim elementima tehnoloških instalacija kao što su merači protoka, nivokazna stakla i slično. Najčešći negativni uticaji na vazduh mogu se očekivati u toku dopreme i otpreme sirovina i gotovih proizvoda (emisija lebdećih čestica, PAH (policiklični aromatični ugljovodonici), NOx,SOx,CO,CO2, emisija prašine usled kretanja vozila. Gasni efluenti iz procesa rafinacije i proizvodnje masnih kiselina nemaju značaja na uticaj na kvalitet vazduha. Najznačajnije emisije u vazduh u pogonu za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina predstavljaju emisije koje potiču od rada visokoparnog kotla. Visokoparni kotao je snage 900 kW i kapaciteta proizvodnje pare od cca 2000 kg/h. Kao gorivo za rad kotla koristi se prirodni gas. Pri potpunom sagorevanju prirodnog gasa produkti sagorevanja: ugljen dioksid (CO2), vodena para (H2O), ugljen monoksid (CO) i male količine nesagorelih ugljovodonika (CH4), nalaze su u koncentracijama ispod zakonom propisanih graničnih vrednosti imisija, tako da je njihov uticaj na kvalitet vazduha beznačajan. S obzirom na snagu kotla, kao i prirodu goriva koje se koristi za rad kotla, može se reći da je uticaj rada kotla na životnu sredinu veoma mali. Uticaj emisije mirisa koje potiču od rada pogona je lokalnog karaktera. S obzirom na karakteristike analizirane lokacije po ovom parametru se može izvršiti rangiranje na osnovu elementarne tvrdnje, da ako se negativne posledice pojave, povoljnija je uvek ona lokacija koja se nalazi dalje od naseljenog mesta. Kako su stambeni objekti blizu lokacije najveći značajan negativan uticaj predmetnog pogona na kvalitet vazduha bi nastao u slučaju akcidentnih situacija, u prvom redu veći požari na skladišnom prostoru usled čega bi došlo do emisije produkata nepotpunog sagorevanja. Uticaj na kvalitet zemljišta, površinskih i podzemnih voda Kvalitet zemljišta na lokaciji nije pod uticajem rada postrojenja jer su objekti izgrađeni i sve aktivnosti se vrše na betonskoj podlozi, dok se atmosferske vode prikupljaju u atmosfersku kanalizaciju, tako da na lokaciji pogona nisu prisutne emisije na zemljište a time ni u podzemne vode sa slobodnim nivoom. Uticaj postrojenja na kvalitet zemljišta i podzemnih voda sa slobodnim nivoom može se javiti u slučaju akcedentnih situacija pucanja procesno-skladišnih i skladišnih rezervoara sirovog i rafinisanog ulja, kao i podzemnih cevovoda kojima su povezani ovi rezervoari. Kvalitet podzemnih voda nije ugrožen radom postrojenja s obzirom na betonsku podlogu, i jer ne postoje emisije u podzemne vode. Kvalitet podzemnih voda na lokaciji može biti pod uticajem rada postrojenja samo u akcidentnim situacijama, kao što su pucanje rezervoara i razlivanje ulja. Uticaj se u tom slučaju ogleda samo na vode prve izdani. Vode druge i treće izdani zaštićene su paketima vodonepropusnih glina debljine 10 i više metara, odnosno 30 i više metara. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 87 od 117

Uticaj na podzemne vode može da se ogleda indirektno preko uticaja na reku Begej, zbog hidrauličke povezanosti vode Begeja sa podzemnim vodama prve izdani. Kvalitet atmosferskih otpadnih voda se prati četiri puta godišnje od strane ovlašćene organizacije, „Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin“. Rezultati ovih analiza prikazani su u poglavlju 3.4. i pokazuju da se ove vode prema sadržaju nitrata (prikazanih kao N) nalaze u granicama propisanih za I i II klasu vodotoka, prema sadržaju amonijum jona (NH4+), suspendovanih materija i boje pripadaju III klasi, a prema mirisu, Ph vrednosti, sušenom filtriranom ostatku, hemijskoj i biološkoj potrošnji kiseonika (HPK i BPK 5) nalaze se van klasa propisanih važećom Uredbom o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka, međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije („Sl. list SFRJ“, br. 6/78). Prema mišljenju „Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin“ atmosferske vode pogona koje se upuštaju u reku Begej nemaju većeg uticaja na kvalitet vode na mestu uliva (Prilog 5). Međutim, kako bi se poboljšao kvalitet vode reke Begeja neophodno je da se atmosferske vode uključe u tretman otpadnih voda na lokaciji. Prema vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije iz 2002. godine (Uredba o utvr đi vanju vodoprivredne osnove Republike Srbije, „Službeni glasnik RS“, br. 11/2002) potrebno je povećati stepen prečišćavanja otpadnih voda kako bi se vodotoci prema kvalitetu vode vratili u propisanu klasu kvaliteta. Prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije reka Begej treba da se vrati u II klasu voda. Vode Begeja (Stari i plovni Begej) dolaze iz Rumunije zagađene industrijskim i komunalnim vodama Temišvarske regije i njihov kvalitet je van propisanih klasa. Međutim, zagađivači u Srbiji su u obavezi da smanje negativan uticaj postrojenja na kvalitet površinskih voda. Tehnološke i tehničke otpadne vode iz procesa a nakon tretmana se upuštaju u gradski kanalizacioni sistem. Veći deo zrenjaninske industrije je priključen na gradsku kanalizaciju, tako da se otpadne industrijske vode, zajedno sa atmosferskim i fekalnim vodama, odvode nizvodno od grada i izlivaju u Aleksandrovački kanal koji se uliva u Begej nizvodno od Zrenjanina. Otpadne vode sa lokacije nakon tretmana ne zadovoljavaju uvek propisane kvalitet. Koncentracija sulfata (SO 42-) u prečišćenoj otpadnoj vodi u toku 2009. godine se kretao od 110 mg/l pa do 1 831 mg/l. Granična vrednost za sulfate iznosi 400 mg/l. Koncentracija taložnih materija za 30 minuta se u prečišćenoj otpadnoj vodi u toku 2009. godine kretao od 0,2 do 25 mg/l (dozvoljena vrednost do 1 mg/l). Po ostalim definisanim parametrima kvalitet vode je tokom 2009. god. zadovoljavao propisane uslove za ispuštanje otpadnih voda u gradski kanalizacioni sistem. Rezultati analiza otpadnih voda na izlazu iz primarnog prečistača dati su kao prilog 6. Trenutno se u Dijamantu sprovode aktivnosti na izradi projektne dokumentacije za rekonstrukciju uređaja za primarno prečišćavanje otpadnih voda. Prema nalogu Republičkog vodoprivrednog inspektora rekonstrukcija treba da se završi do 01.06.2010. godine. U prilogu studije dati su „Plan rekonstrukcije uređaja za prečišćavanje otpadnih voda“ industrije ulja „Dijamant“ (Prilog 9) i Zapisnik republičkog vodoprivrednog inspektora o produžetku roka izvršenja plana rekonstrukcije uređaja za prečišćavanja otpadnih voda (Prilog 10). Nakon rekonstrukcije uređaja za primarno prečišćavanje otpadnih voda, kvalitet voda na izlazu iz prečistača treba da zadovolji zakonske propise.


Strana 88 od 117

Buka, vibracije i zračenje Na predmetnoj lokaciji buka se javlja kao posledica rada: - opreme predmetnog pogona - transportnih sredstava u toku odvoza i dovoza sirovina i gotovih proizvoda Oprema i uređaji predmetnog pogona nisu veliki emiteri buke i vibracija. Buka za vreme rada predmetnog tehnološkog projekta može da se javiti u slučaju dotrajalosti ili kvara na opremi. Ova buka, s obzirom da se objekat nalazi u industrijskoj zoni, neće imati uticaj na okolinu. Rad pogona ne prouzrokuje pojavu vibracija. Toplotnih, jonizujućih i nejonizujućih zračenja nema. Zaštita od atmosferskog pražnjenja na pogonskim instalacijama je rešena klasičnom gromobranskom instalacijom. Uticaj buke, vibracija i toplote su u lokalnog karaktera.

6.2. Uticaj projekta na meteorološke parametre i klimatske karakteristike

Osnovni mikroklimatski pokazatelji koji se mogu registrovati na analiziranoj lokaciji (temperatura, vlažnost, evaporacija, zračenje, aerozagađenje), neće biti poremećeni u konkretnim prostornim odnosima. Uticaj razmatranog Projekta je privremenog i lokalnog karaktera. Sve mikroklimatske promene prostorno su ograničene na najuži pojas posmatranog pogona i u principu nemaju prostorno raširene negativne efekte. Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina nema značajan uticaj na meteorološke parametre i klimatske karakteristike lokacije. Uticaj pogona na klimu se ogleda kroz manje emisije otpadnih gasova koji potiču od potpunog sagorevanja prirodnog gasa kao i od emisije toplote koja je lokalnog karaktera. S obzirom na prostorne razmere navedenih pojava kao i na karakteristike analizirane lokacije može se sa sigurnošću doneti zaključak da ove pojave neće imati bitne negativne posledice na širu okolinu. Rad projekta nema nikakvog uticaja na promenu lokalnih klimatskih karakteristika. Klimatski činioci nisu izloženi riziku.

6.3. Uticaj projekta na ekosistem Najznačajniji uticaj pogona na životnu sredinu ogleda se kroz emisije znatnih koli čina otpadnih voda. Atmosferske vode sa lokacije koje se ulivaju u reku Begej nemaju značajan uticaj na kvalitet vode na mestu uliva, a time ne utiču ni na ekosistem reke Begej. Ostale emisije iz pogona su lokalnog karaktera. Industrija ulja „Dijamant“ nalazi se u industrijskoj zoni grada, formiranoj pre više decenija, u kojoj nisu prisutne značajne biljne i životinjske vrste. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 89 od 117

6.4. Uticaj projekta na naseljenost, koncentracije i migracije stanovništva

O naseljenosti i koncentraciji stanovništva na lokaciji za izgradnju predmetnog postrojenja se ne može govoriti s obzirom da je to industrijska zona namenjena upravo za takve vrste delatnosti. Industrija ulja „Dijamant“ zajedno sa pretečama ove fabrike nalaze se na lokaciji više od 7 decenija. U tom periodu rad postrojenja nije izazvao smanjenje koncentracije stanovništva u okruženju.

6.5. Uticaj projekta na namene i koriš će nje površina Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina je već izgrađen na lokaciji industrije ulja „Dijamant“ a.d. Prema GUP Zrenjanina 2006 - 2026, lokacija na kojoj je izgrađena fabrika ulja „Dijamant“, nalazi se u delu prostorne celine IV „Dolja“, urbanistička podcelina 25, radna zona 5 u Zrenjaninu, koja je namenjena za proizvodne pogone industrije, malu privredu, trgovinu, zanatstvo, poslovne sadržaje, skladišta i servise, benzinske stanice, kao i za ostale sadržaje koji svojim radom ne ugrožavaju životnu sredinu. Rad pogona nema uticaj na namene i korišćenje površina.

6.6. Uticaj projekta na komunalne infrastrukture Predmetni pogon je već izgrađen i priključen je na gradski vodovod, na gradsku kanalizacionu mrežu, na elektroenergetski sistem i gasovod, u svemu prema uslovima nadležnih komunalnih službi.

6.7. Uticaj projekta na prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna dobra i njihove okoline

Predmetnom pogonu najbliže prirodno dobro od većeg značaja je Carska bara, udaljeno od pogona više od 15 km, dok su najbliža nepokretna kulturna dobra smeštena u centru grada, i udaljena od pogona oko 2 000 m. S obzirom na udaljenost ovih dobara kao i prirodu i kapacitete primenjenih tehnoloških procesa rad pogona nema negativan uticaj na pomenuta dobra.

6.8. Uticaj projekta na pejzažne karakteristike podru č ja Psihološko-afektivne karakteristike pejzaža nisu izražene u okviru analiziranog prostora, s obzirom da se pogon nalazi na lokaciji namenjenoj za industrijske aktivnosti na kojoj su industrijski objekti već odavno izgrađeni. Pejzaž nije ugrožen radom predmetnog pogona s obzirom da se radi o lokaciji namenjenoj za odvijanje industrijskih aktivnosti i da su industrijski objekti ve ć odavno izgrađeni.


Strana 90 od 117

7. Procena uticaja na životnu sredinu u slu čaju udesa Procena stepena ugroženosti u slučaju udesa se radi prema odredbama Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica udesa („Sl. glasnik RS“, br. 60/94). Postupanje sa opasnim materijama vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzimaju mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom. Zaštita od udesa obuhvata planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih mera upravljanja opasnim materijama i sanacionih mera u slučaju udesa na osnovu procene rizika, odnosno analize opasnosti od udesa. Procena ugroženosti životne sredine u slučaju udesa sadrži: 1. 2. 3. 4.

analiza opasnosti od udesa – identifikaciju opasnosti, analiza posledica od udesa, mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i mere otklanjanja posledica od udesa.

Mogućnost nastanka udesa zavisi od niza faktora od kojih su najvažniji tehnološka disciplina rukovaoca i tehnička ispravnost svih uređaja na skladištu, posebno instalacija, i njihovo redovno održavanje. Definisanje mogućih udesnih situacija je polazni korak u analizi rizika posmatranog objekta na životnu sredinu. Verovatnoća nastanka udesne situacije i posledice koje ona izaziva čine osnovne elemente rizika. Shodno Pravilniku o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica („Sl.glasnik RS“, br. 60/94), za ocenu rizika je potrebno utvrditi mogu ći nivo udesa, izračunati verovatnoću nastanka udesne situacije i proceniti mogući obim posledica u smislu broja povređenih i veličine nastale štete. Mogući nivoi udesa prema Pravilniku su: I – nivo (nivo proizvodne linije ili dela postrojenja) Negativne posledice udesa su ograničene na postrojenje i mogu se kontrolisati od strane procesnog osoblja. Za organizovanje mera i suzbijanje štetnih i opasnih uticaja dovoljna su sredstva preduzeća, jer se ne očekuju posledice po zajednicu. II – nivo (nivo postrojenja) Negativne posledice udesa su zahvatile celo postrojenje, ili čitav proizvodni kompleks postrojenja. Mogu se očekivati posledice po okolinu. Za odgovor na ovaj nivo udesa, pored sredstava preduzeća, potrebna je i pomoć zajednice. III – nivo (komunalni nivo) Odnosi se na udese kod kojih se negativne posledice prenose van granica kompleksa na javni sektor – komunu i za odgovor na udes zahtevaju se sredstva šire zajednice (opštine ili grada). IV – nivo (regionalni nivo) Radi se o širem i ozbiljnijem udesu koji ima regionalni značaj, jer se negativne posledice udesa mogu proširiti na teritoriju više opština. Moraju se u odgovoru na udes koristiti snage i sredstva regionalnog ili republičkog nivoa.


Strana 91 od 117

7.1. Materije u procesu Fizičko-hemijske karakteristike materija u procesu 1. Prirodni gas Prirodni ili zemni gas je zapaljiv, lakši je od vazduha, nalazi se u zemljinoj kori zajedno sa sirovom naftom. Pošto je veoma opasan sa stanovišta eksplozije i požara mora mu se posvetiti posebna pažnja. Pošto je bez mirisa u cilju zaštite vrši se odorisanje i to supstancama pod nazivom „merkaptani“ čija je glavna osobina jak karakterističan upozoravajući miris. Sastav: - metan

80-95%

- etan - propan

5-8% 11%

- butan - ugljen- monoksid

1% 1-3%

- azot

1-5%

- sumpor - temperatura samopaljenja

10 ppm 428 0C

- donja granica eksplozivnosti - gornja granica eksplozivnosti

3,8% 17%

- klasa opasnosti - grupa gasova

FxIA A

- temperaturni razred

T1

Sredstva za gašenje: - haloni - BCE prah - ABCE prah - ABCD prah - ugljen dioksid.

2. Masti i ulja Masti i ulja spadaju u grupu organskih jedinjenja, imaju specifičnu težinu manju od vode a u vodi se ne rastvaraju, ali su rastvorljivi u mnogim organskim rastvara čima. Ne spadaju u grupu lakozapaljivih materija, ali pod izvesnim uslovima podložni su samozagrevanju i samozapaljenju. Gašenje požara masti i ulja povezano je sa velikim poteškoćama. U toku sagorevanja dolazi do rasprskavanja ulja i masti na razne strane pa je teško pri ći do samog mesta požara. Osim toga neki produkti sagorevanja štetno deluje na disajne organe pa se zbog toga moraju koristiti zaštitni aparati. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 92 od 117

Osobine suncokretovog ulja su: - temperatura topljenja

16-19 0C

- gustina - temperatura zapaljivosti

0,913-0,914 kg/m3 221-227 0C

- temperatura samopaljenja - rastvorljivost u vodi

370-380 0C nerastvorno

- temperaturna klasa

T2.

Prilikom rada pogona rafinerije i pogona masnih kiselina od opasnih materija koje se koriste zastupljen je samo prirodni gas. Gas se do parnog kotla doprema gasovodom preko merno regulacione stanice. Zbog činjenice da se gas ne skladišti, ni on se ne smatra opasnom materijom u smislu Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica („Sl.glasnik RS“, br. 60/94). Akcidentna situacija (udes) koja može da se javi u prostoru oko parnog kotla i gasovoda je pojava požara (moguće praćena eksplozijom), do koje može doći usled curenja gasa na prirubničkim spojevima ili neispravnosti armature, ili usled paljenja ulja u pogonskim instalacijama ili u skladišnom prostoru. Najveća akcidentna situacija (udes) koja može da se javi je izlivanje većih količina sadržaja ulja iz skladišnih rezervoara, ulazak ulja u kišnu kanalizaciju i zaga đivanje reke Begej. Uzroci akcidenta (udesa) pri tome mogu biti: 1. ljudski faktor (ovo je najčešći faktor koji dovodi do udesa i to zbog nepridržavanja propisanih mera rukovanja sa opasnim materijama, nepoštovanje tehničkih uputstava proizvođača opreme i mera predviđenih projektom) 2. tehničke prirode koji se odnose na neodgovarajući kvalitet materijala od koga su izrađeni oprema, instalacije i repromaterijali ili mehanička oštećenja opreme i instalacija tokom montaže, nepropisno održavanje opreme i uređaja. U slučaju udesa sa procurivanjem gasa usled nezaptivenosti sistema, uticaj na životnu sredinu se odražava kroz: - nekontrolisanu emisiju zapaljivog i eksplozivnog gasa u vazduhu. Ovaj uticaj je privremen i lokalan. Pri tome uticaj ovog udesa se svodi na opasnost od gušenja usled nedostatka kiseonika kod osoblja koje se zatekne u objektu u trenutku udesa - emisiju dimnih gasova nastalih kao proizvod nepotpunog sagorevanja gasa ili organske prašine, do koje dolazi ukoliko se formira smeša prirodnog gasa sa vazduhom u eksplozivnoj koncentraciji, i pri tom postoji spoljni izvor plamena ili varničenja koji će inicirati paljenje smeše. Zbog male verovatnoće ovakvog udesa i očekivanog nivoa koji ne prelazi II stepen, uticaj ovog udesa na životnu sredinu je takođe privremen i lokalan. Preduzeće Dijamant a.d. Zrenjanin, prema Zakonu o zaštiti od požara („Sl. glasnik SRS", br. 37/88 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon) svrstava se i I (prvu) kategoriju ugroženosti od požara. Objekti se nalaze u naseljenom delu gradu i u slučaju nekontrolisanog razvoja požara može se ugroziti okolina.


Strana 93 od 117

U slučaju da dođe do požara ili eksplozije, moguće je da dođe i do povređivanja zaposlenih koji se zateknu na licu mesta u trenutku udesa, ali nije realno za očekivati da se posledice ovakvog udesa odraze i na stanovništvo koje je nastanjeno u neposrednoj blizini kompleksa fabrike .

U slučaju da dođe do isticanja većih količina ulja iz skladišnog prostora (isticanje ukupne kličine jednog ili više skladišnih rezervoara sirovog ulja usled otkazivanja opremepucanje zida rezervoara) može doći do isticanja većih količina ulja u vodotok (reku Begej). Verovatnoća nastanka udesa se procenjuje na osnovu svetskih statistika o udesima u postrojenjima ovog tipa, stanja u kojem je postrojenje, i parametara opasnih materija. Na osnovu Pravilnika, a imajući u vidu da se uz normalno održavanje opreme u njenom radnom veku ne očekuje udes, može se proceniti da je verovatnoća nastanka udesa mala. Ukoliko i dođe do udesa obim mogućih posledica može biti značajan (zagađenje vodotoka). Na osnovu toga rizik se može proceniti kao mali (II). Rizikom se po pravilu može upravljati uz sprovođenje adekvatnih mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes.

7.2. Mere prevencije Opšte mere za sprovođenje bezbednog rada Opšte obaveze se svode na obezbeđenje elementarnih uslova za bezbedan rad i zdravu radnu sredinu, preduzimanjem niza odgovarajućih aktivnosti. Pod ovim se podrazumeva potpuno eliminisanje ili maksimalno redukovanje svih faktora koji mogu da dovedu do smrti, bolesti ili povređivanja na radnim mestima. Osnovni preduslovi se sastoje u primeni: Odgovarajućih zakona; Standarda; Pravilnika; Odgovarajućih razumnih mera koje nisu obuhvaćene propisima, a doprinose opštoj bezbednosti na radu i očuvanju životne sredine. • • • •

Uprava preduzeća je odgovorna za bezbednost svih radnika koji su zaposleni u objektima čiji su vlasnici: Osnovne obaveze radnika se sastoje u sledećem: • • • •

• • • •

Da se ponašaju u skladu sa instrukcijama koje važe za određeno radno mesto; Da poštuju opšta pravila koja su definisana od strane rukovodstva preduzeća; Da koriste radnu i zaštitnu odeću, obuću i opremu koja im je obezbeđena; Da su pravilno obučeni da obavljaju poslove na svojim radnim mestima i da ne obavljaju bilo kakve aktivnosti na drugim radnim mestima bez posebne dozvole; Da su obučeni da pravilno koriste sredstva rada; Da su obučeni da pravilno koriste specijalnu zaštitnu opremu; Da ne preduzimaju bilo kakve samovoljne aktivnosti; Da svojim aktivnostima ne dovode u opasnost sebe i druge radnike.

Rukovodstvo pogona svojim aktivnostima doprinosi opštoj bezbednosti i sigurnosti davanjem odgovarajućih instrukcija na sledeći način: • • •

Svi posetioci objektima moraju biti registrovani; Svi posetioci u objektima moraju imati odgovarajuću pratnju; Svi posetioci moraju nositi zaštitnu opremu ukoliko se kreću pod pratnjom u proizvodnim prostorima;


Strana 94 od 117

•

•

Radnici ne smeju biti izloženi riziku od opreme koja se nalazi u generalnoj upotrebi; Aktivnosti na radnim mestima moraju biti bezbedne, bez rizika od povreda i bolesti, kako za radnike tako i za stanovnike koji se nalaze u okolini;

Upravljanje zaštitom na radu Da bi sistem zaštite na radu delovao efikasno, potrebno je učešće svih nivoa upravljanja, pri čemu rukovodeće osoblje daje svoj doprinos ličnim primerom, finansijskom podrškom i davanjem prioriteta. Sistem zaštite na radu je sastavni deo opisa radnog zadatka i radnog mesta. Program zaštite na radu se stalno nadgleda i unapređuje u skladu sa odredbama odgovarajućih propisa i praksom. Upravljanje rizikom Odgovorno lice predmetnog postrojenja ima obavezu da osigura sprovođenje bezbednih uslova za rad i boravak na radnom mestu kako bi se izbegla mogu ćnost nastanka opasnih situacija. Ova aktivnost se realizuje u skladu sa planom upravljanja rizikom. Smanjenje rizika se obavlja sledećim aktivnostima: Identifikacijom opasnosti; Procenom rizika; Kontrolom rizika; Merenjem i proračunima svih potrebnih parametara; Periodičnim unapređenjem tehničkih sredstava. • • • • •

a) Identifikacija rizika • •

•

•

Vrši se redovnom inspekcijom pogona; Konsultacija sa zaposlenima su najbolji način identifikovanja opasnih situacija; Informacije o materijama koje se koriste u proizvodnji moraju biti lako dostupne; Kvalitetna literatura mora biti stalno dostupna.

b) Opasne aktivnosti sa poveć anim rizikom • • •

•

Radne operacije koje se često ponavljaju u toku radnog vremena; Prekovremeni rad; Loši uslovi rada koji se ogledaju u nedostatku kvalitetnih parametara kao što su temperatura, vlaga, atmosferska kontaminacija i dr; Način i uslovi transporta.

c) Kontrola rizika

Rezultati procene rizika se koriste za određivanje kontrolnih mera i aktivnosti koje se moraju primeniti kako bi se rizik sveo na prihvatljivu meru. Kontrolne mere se mogu kategorisati na sledeći način: Identifikacija opasnosti i kontrolne mere; Eliminacija – modifikovanje procesa, metoda ili materijala u cilju eliminisanja opasnosti; Rekonstrukcija – zamena dela opreme ili celine u cilju eliminisanja rizika; Separacija – izolacija opasnosti pomoću zaštite, zatvaranja ili udaljavanja na bezbednu razdaljinu od ugroženih ljudi; Administrativni mere – kontrola vremena i uslova ekspozicije od rizika; Zaštitna odeća i oprema – koristiti odgovarajuće dizajniranu i funkcionalnu opremu na mestima gde kontrolne mere nije moguće sprovesti. • •

• •

• •


Strana 95 od 117

d) Kontrolne mere (kratkotrajne ili dugotrajne)

Primena odgovarajućih kontrolnih mera se može izvršiti na sledeći način: Konsultacijom sa radnicima; U skladu sa uputstvima datim u radnim obrascima, uputstvima od proizvođača hemikalija (MSDS), literaturnim podacima; Važećim propisima i preporukama. • •

•

Rezultati upravljanja rizikom se moraju dopunjavati u odgovarajućim vremenskim intervalima u sledećim slučajevima: Montiranjem nove opreme; Modifikacijom postojeće opreme; Prilikom promene radne procedure; Ukoliko se pogon premešta na drugu lokaciju; Primenom novih materijala u proizvodnji; Promenom načina skladištenja i manipulisanja opasnim materijama; Bilo kojim promenama postupaka koje mogu rezultirati povećanjem rizika. • • • • • • •

e) Periodi čn a unapređ enja tehni čk ih sredstava

Poboljšanje uslova na radnim mestima je posao koji zahteva kooperativnost svih zaposlenih radnika. Radno iskustvo i praktično znanje predstavljaju veliku vrednost. Radnici moraju biti stimulisani da učestvuju u razvoju i implementaciji sistema upravljanjem zaštite na radu u pogonu putem konsultacija, kao i aktivnim učestvovanjem u ostvarivanju zadatih ciljeva. Promocija konsultacija sa radnicima bi morala biti osnova aktivnosti uprave pogona. Sve informacije dobijene konsultacijama bi morale biti zabeležene na odgovarajući način. Mere zaštite od požara u pogonu za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina Zapaljivi gasovi -

svi tehnički gasovi (osim u početnom požaru) se teško gase

-

sistemom ventilacije (prirodne i prinudne) sprečiti stvaranje eksplozivnih smeša vazduha i gasova

-

pridržavati se uputstva za rukovanje gasnim instalacijama (postaviti ih na vidnom mestu)

-

na mestima gde se skladište i koriste zapaljivi gasovi sprečiti pojavu vatre, varničenja i drugih izvora povišene temperature na vidnom mestu postaviti table upozorenja

-

sprečiti prosipanje zapaljive tečnosti i razlivanje po tlu svi zaposleni koji rukuju sa zapaljivim i eksplozivnim materijama moraju biti upoznati sa osobinama tih materija i takođe mora se izvršiti provera znanja iz oblasti protivpožarne zaštite.

Zapaljive tečnosti -

sprečiti prosipanje zapaljive tečnosti i razlivanje po tlu sprečiti pojavu plamena i drugih izvora povišene temperature


Strana 96 od 117

-

svi zaposleni koji rukuju sa zapaljivim i eksplozivnim materijama moraju biti upoznati sa osobinama tih materija i takođe mora se izvršiti provera znanja iz oblasti protivpožarne zaštite.

Radovi na rekonstrukciji i popravkama opreme Ovi radovi se uglavnom odnose na: 1. redovno održavanje 2. godišnji remont 3. iznenadne i intervencije po potrebi - održavanje opreme, delova opreme, postrojenja i pojedinačnih uređaja, vršiti prema uputstvima proizvođača opreme i rokovima propisanim od strane proizvođača. - o izvršenim radovima ili zapažanjima pri izvođenju radova voditi evidenciju sa naznakama rokova ponovnih intervencija obuhvaćenim redovnim održavanjem -

-

zamena delova ili celokupnog uređaja postrojenja mora se izvršiti i pre isteka roka predviđenog za pregled i zamenu ako se uoče nedostatci u radu ili na osnovu mišljenja ovlašćenih stručnih radnika koji su pri pregledu ili ispitivanju došli do saznanja da je ugrožen siguran rad. rekonstrukcija, dogradnja ili celokupna zamena postrojenja može se izvršiti samo uz izrađenu investiciono - tehničku dokumentaciju na koju je data saglasnost nadležnih organa. ako rekonstrukciju, dogradnju ili poslove održavanja izvodi drugo preduzeće u ugovorenoj dokumentaciji obavezno uneti odredbe i obaveze primenjivanja adekvatnih mera zaštite od požara.

1. redovno održavanje obuhvata: - vizuelne spoljne preglede koji se obavljaju svakodnevno uz vizuelnu kontrolu ispravnosti ugrađenih kontrolnih uređaja i zaštitnih naprava, kao i čišćenje zaprljanih delova opreme od ulja, prašine i drugih nečistoća. -

kontrola rada pojedinih delova sistema uz manje intervencije kao što su zamena ulja, pritezanje pojedinih elemenata, ventila, zamena oštećenih zaptivnih elemenata, kontrolnih uređaja i zaptivnih naprava i opreme.

-

pregled rada celokupnog postrojenja sa intervencijama koje zahtevaju angažovanje većeg broja stručnjaka i rad na određenim mašinama i uređajima, zamena ležajeva, zupčanika, ventila, armatura i pojedinih sklopova postrojenja. - pri redovnom održavanju mora se voditi redovna evidencija o radovima koji su obavljeni uz naznake šta, gde i kada je urađeno, odnosno koje izmene, zamene i čega su izvršene. 2. Godišnji remont obuhvata: -

pregled, čišćenje i zamenu oštećenih delova, uređaja celokupnih jedinica i pojedinih postrojenja.

-

obavlja se jednom godišnje prema utvrđenom planu i rasporedu voditi tačnu evidenciju o izvršenim radovima tokom godišnjeg remonta


Strana 97 od 117

3. Iznenadne intervencije i intervencije po potrebi: -

obavljaju se poslovi iz delokruga održavanja kada je iznenada došlo do neispravnosti na pojedinim delovima, ili usled korozije ili iznenadno kvara na opremi

-

voditi tačnu evidenciju o izvršenim iznenadnim intervencijama i intervencijama po potrebi - da bi se izbeglo pregrevanje ležišta ležajeva radnih mašina i uređaja potrebno je u propisanim rokovima vršiti podmazivanje istih sa odgovarajućim uljem ili mašću -

podmazivanje radnih mašina ne sme se vršite suviše često da bi se izbeglo rasipanje maziva oko mašina. Poželjno je za svaku radnu mašinu imati kartu maziva za podmazivanje na kojoj se beleže podaci o potrebnom kvalitetu maziva, trajanju maziva za pojedinu mašinu i potrebnom vremenu zamene.

7.3. Mere pripravnosti Smanjivanje verovatnoće nastanka udesa Sprovođenje sledećih planova: a – Plan redovne – rutinske kontrole, b – Plan periodične kontrole, c – Plan servisiranja, d – Plan atestiranja i e – Plan zaštite od požara a – Plan redovne – rutinske kontrole sadrži obavezu dnevne kontrole i proveru radnih parametara, pritiska i temperature. O izvršenoj kontroli se vodi dnevni izveštaj. b – Plan periodične kontrole sadrži: kontrolu sigurnosnih ventila uz obavezno baždarenje i plombiranje (na 6 meseci); kontrolu manometara uz obavezno baždarenje (na 6 meseci); kontrolu cevovoda. Hidrotest rezervoara za skladištenje O obavljenim periodičnim kontrolama se vodi knjiga kontrole. • • • •

c – Plan servisiranja – Plan servisiranja se radi, u skladu sa zahtevima proizvođača i isporučioca opreme. d – Plan atestiranja – Atestirani sudovi pod pritiskom poseduju sertifikat o: max. radnom pritisku, max. dozvoljena ispunjenost i datum sledećeg atestiranja. • • •

e – Plan zaštite od požara – Definiše program vrednovanja, testiranja i inoviranja plana zaštite. Potrebno je napisati operativno Uputstvo za rad postrojenja (“Operational manual”), gde će se detaljno razraditi i precizirati zaduženje svakog operatora. Pored uputstva sastavlja se “Plan i program obuke operatera”. Plan obuhvata proveru značaja operatora iz “Operational manual” kao i poseban deo gde se kod operatora razvija sposobnost da uoči indikatore koji ukazuju da se na postrojenju odvija nešto u suprotnosti sa uobičajenim uslovima. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 98 od 117

7.4. Mere odgovora na udes Osnovne mere odgovora na udes se definišu kroz „Plan zaštite od udesa većih razmera”. Imajući u vidu verovatnoću nastanka udesa i obim mogućih posledica autori procene smatraju da je potrebno izraditi samo Plan zaštite na nivou pogona. Snage i sredstva Plana: • • • •

Šema odgovora na udes Program obuke i treninga Program kontrole Ostala uputstva i obaveštenja

Snage i sredstva za sprovođenje Plana zaštite od udesa Snage za sprovođenje plana uključuju: a) radnike zaposlene u održavanju, b) ostale radnike u smeni, c) ostale radnike koji nisu u smeni (van radnog vremena i u vreme praznika), d) vatrogasce opštinske vatrogasne jedinice Zrenjanin, e) ostale učesnike u odgovoru. a) Radnici zaposleni u održavanju čine osnovne ekipe odgovora na udes. Od ovih radnika se u svakoj smeni formiraju se ekipe: za zaustavljanje delova postrojenja, zaustavljanje dotoka opasne materije, ekipa za gašenje eventualno nastalog požara. • • •

b) Ostali radnici u smeni čine pomoćne ekipe i to: za uzbunjivanje, javljanje i obaveštavanje, za oslobađanje puteva i prilaza. • •

c) Ostali radnici pogona koji nisu u smeni, pozivaju se po potrebi i stižu svojim prevoznim sredstvima. d) Vatrogasci opštinske vatrogasne jedinice Zrenjanin e) Dežurna služba MUP-a i služba hitne pomoći. Sredstva za sprovođenje Plana zaštite od udesa Sredstva za sprovođenje Plana čine: Protivpožarni ručni aparati; Protivpožarni hidranti koji će se koristiti u odgovoru na udes; Mobilna vatrogasna creva sa mlaznicom (lepezom); Zaštitna sredstva; Zaštitne maske sa cedilom; Gumene (plastične) čizme; Gumene (plastične) rukavice; Zaštitni PVC ogrtači; Zaštitne maske, čizme, rukavice i ogrtači; Kompleti za prvu medicinsku pomoć. • • • • • • • • • •

Program obuke i treninga Programom obuke i treninga moraju da budu obuhvaćeni svi učesnici u odgovoru na udes. Program obuke mora da sadrži: Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 99 od 117

• •

• •

upoznavanje sa karakteristikama hazardnih materija, upoznavanje sa načinom korišćenja ličnih zaštitnih sredstava i sredstava odgovora na udes, uloga i mesto svakog učesnika u odgovoru na kraju obuke učesnici dobijaju potvrdu o završenoj obuci i pisana uputstva.

Obuka se organizuje u pogonu, a istu vodi koordinator plana (ili zamenici), uz angažovanje spoljnih saradnika (lekara, profesionalnih vatrogasaca). Program treninga se pravi na osnovu scenarija mogućeg događaja. U toku jedne kalendarske godine, najmanje jedanput se mora organizovati vežba za sve učesnike u odgovoru na udes. Po završetku vežbe koordinator plana podnosi izveštaj koji razmatraju rukovodne strukture preduzeća i spoljni saradnici. Izveštaj se usvaja, a na osnovu istog se vrši vrednovanje, testiranje i inoviranje plana. Program kontrole Program kontrole obuhvata vrstu i dinamiku kontrole sredstava odgovora na udes. Ovu kontrolu sprovode članovi ekipa odgovora na udes. Kontrola sistema za uzbunjivanje i obaveštavanje i sredstava odgovora: sirene, zvučnici (na 12 meseci), telefonske linije (mesečno), zaštitna sredstva (mesečno), protivpožarni hidranti (mesečno), kompleti prve pomoći (na 6 meseci) i • • • • •

Ostala uputstva i obaveštenja Pored uputstva za svakog učesnika u odgovoru na udes na nivou pogona pripremaju se posebna obaveštenja koja se dostavljaju: Opštinskoj vatrogasnoj jedinici, Najbližoj stanici MUP-a, Stanici hitne medicinske pomoći i Okolnom stanovništvu. • • • •

U zavisnosti od mesta i uloge u odgovoru na udes obaveštenja moraju da sadrže osnovne podatke o mogućim akcidentima na postrojenju, eventualnim posledicama i načinu postupanja.

7.5. Mere za otklanjanje posledica od udesa Sanacija akcidentalnog prosipanja hemikalija Izbor metode za sanaciju akcidentalno prosute opasne hemikalije zavisi od više faktora. Za svaki konkretni slučaj uzeti u obzir i analizirati pretpostavljenu masu prosute hemikalije, ekonomičnost sanacije, trenutni nivo znanja i mogućnost obuke operatera za različiti postupak sanacije, mogućnost nabavke opreme itd. Svi operateri koji nemaju zaštitnu odeću i obuću neophodno je da odmah napuste mesto incidenta. Uklanjanje prosute hemikalije obavlja ekipa sa odgovarajućom zaštitnom


Strana 100 od 117

opremom i ranije oformljena, odlukom tehničkog rukovodioca. S obzirom na hemijske materijale u predmetnom postrojenju predlažu se da zaštitna odeća, obuća i rukavice. Upravljanje opasnim otpadom Nakon tretmana akcidentalno prosute hemikalije nastaje opasan otpad koji zahteva specijalan tretman da ne bi ugrozio životnu sredinu. Na osnovu pretpostavljene mase opasnog otpada i njegove toksikološke karakteristike izvršiće se uklanjanje opasnog otpada na ekonomski najracionalniji način, a koji je ujedno prihvatljiv sa gledišta rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Izbor je privremen i podrazumeva odlaganje opasnog otpada na privremenu deponiju u krugu pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, dok se ne izvrši trajno zbrinjavanje otpada u skladu sa zakonskom regulativom. Privremeno skladištenje takvog otpada mora biti na otvorenom skladištu sa nepropusnim dnom i sa obodom od nepropusnog materijala dovoljne visine da se spreči njegovo prodiranje u zemljište. AD Dijamant se nalazi na preliminarnom spisku postrojenja koja podležu obavezama iz SEVESO direktive koja je objavljena na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja. U periodu od 3. do 5. novembra 2009. u Ministarstvu se raspravljalo na temu novih pravilnika koji omogućavaju sprovođenje zakona: 1. Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim koli činama na osnovu kojih se određuje obaveza izrade Politike prevencije udesa, izveštaja o bezbednosti i plana zaštite od udesa. 2. Pravilnik o sadržini obaveštenja o novim SEVESO postrojenjima, odnosno kompleksima, postojećim SEVESO postrojenjima, o trajnom prestanku rada SEVESO postrojenja. 3. Pravilnik o sadržini i metodologiji izrade Politike prevencije udesa, izveštaja o bezbednosti i plana zaštite od udesa. Kad navedeni Pravilnici prođu redovnu proceduru i stupe na snagu objavljivanjem u Službenom glasniku RS, Dijamant a.d. će pristupiti sprovođenju svojih obaveza po navedenim propisima. (ovako obaveštenje je dostavljeno od Republičkog inspektorata za zaštitu životne sredine, za postupanje u slučaju hemijskog udesa)


Strana 101 od 117

8. Opis mera predviđenih u cilju spre čavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog zna čajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu Mere zaštite od mogućeg negativnog uticaja na životnu sredinu predmetnog pogona, predstavljaju najznačajniji deo Studije jer omogućavaju nadležnom inspekcijskom organu kontrolu nad radom predmetnog projekta i eventualnu intervenciju u slučaju ne pridržavanja definisanih zakonskih obaveza i mera zaštite životne sredine od strane nosioca Projekta. Neophodne mere za smanjivanje ili sprečavanje štetnih uticaja mogu se sistematizovati u sledeće kategorije: • • • • •

Mere predviđene planskom i tehničkom dokumentacijom Mere predviđene zakonskim i podzakonskim aktima Mere u toku redovnog rada projekta Mere u slučaju udesa Dopunske mere zaštite životne sredine

8.1. Mere zaštite predvi đe ne planskom i tehni čk om dokumentacijom

Prilikom izrade planske, projektne i tehničke dokumentacije primenjivati određene pravne akte iz oblasti zaštite životne sredine i pravne akte koji indirektno utiču na ovu oblast, a naročito Generalni plan Zrenjanina. Pošto je u ovom slučaju predmet razmatranja pogon koji je u eksploataciji potrebno je primenjivati predviđene arhitektonsko - građevinske mere zaštite, mere zaštite od električnih instalacija i uređaja i mere zaštite od požara. Svako buduće proširenje ili rekonstrukcija pogona moraju se sprovesti kroz izrađenu tehničku dokumentacije na koju je pribavljena saglasnost nadležnih organa. Opšte mere zaštite životne sredine

U ovu kategoriju spadaju sve one mere zaštite koje se mogu preduzeti u sklopu planskog koncepta, sa osnovnim ciljem da se stvore preduslovi za minimiziranje mogućih uticaja na životnu sredinu, na osnovu dugogodišnjeg stečenog iskustva pri eksploataciji pogona. Na osnovu svih analiza moguće je doneti zaključke o opštim merama koje su planskim konceptom predviđene ili ih treba predvideti: Primena normativa i standarda kod izbora i nabavke nove opreme pri zameni dotrajale i prevaziđene opreme Obaveza isporučioca opreme, odnosno izvođača radova prema investitoru je: dostavljanje u 3 (tri) primerka kompletne grafičke dokumentacije za izvođenje, dostavljanje atesta za opremu, kao i dostavljanje izveštaja ispitivanja Uslovi koje utvrđuju nadležni državni organi i organizacije kod izdavanja odobrenja i saglasnosti za rekonstrukcije, proširenje i adaptacije izgrađenih objekta, izvođenje radova i upotrebu objekta. Sprovođenje zakonskih tehničkih uslova za aktivnosti za koje se traže dozvole Lokacija predmetnog pogona je u skladu sa GUP-om Zrenjanina. •

•

•

• •


Strana 102 od 117

•

•

•

Komunikativne veze prilazu objektu su uslovljene funkcionalnim zahtevima za obavljanje delatnosti Postojeći pogon i eventualni rekonstruisani ili prošireni delovi pogona moraju biti u skladu sa svim važećim protivpožarnim propisima, tako da ne ugrožavaju susedne objekte. Povezivanjem pogona i uklapanjem u postojeću infrastrukturu grada, ostvaruju se povoljni uslovi za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Organizacione mere zaštite životne sredine

Ova grupa mera zaštite životne sredine obuhvata mere koje se sprovode kroz strogo definisane procedure koje se moraju sprovoditi tokom eksploatacije pogona a sve sa ciljem eliminisanja mogućih eventualnih negativnih uticaja. Ove mere moraju sadržati sledeće: Izraditi Plan postupanja u vanrednim situacijama, koji će u slučaju udesa definisati zaduženja i postupke zaposlenih; Ažurirati postojeći Plan zaštite od požara, posebno u slučaju izmena, proširenja, adaptacije ili rekonstrukcije pogona kako ne bi došlo do panične reakcije zaposlenih. Skladištenje i sakupljanje otpadnih materija se mora raditi po procedurama koje su propisane za sakupljanje komunalnog otpada. Odvoženje otpadnih materija mora biti povereno nadležnoj komunalnoj organizaciji. Sakupljeni otpad se skladišti na definisanim mestima. Skladištenje na otvorenim ili zatvorenim površinama potrebno je vršiti tako da se izabranim postupkom eliminiše mogućnost pojave udesne situacije. •

•

•

8.2. Mere koje su predvi đe ne zakonskim i podzakonskim aktima Opšta regulativa

Za potrebe ovog istraživanja korišćena je regulativa kojom su stvorene neke od zakonskih pretpostavki u širem domenu životne sredine, a imaju određeni značaj za tumačenje odnosa koji nastaju izgradnjom i eksploatacijom kompleksa kao i pratećih sadržaja. Po svom globalnom karakteru ukupna problematika navedenih odnosa tretirana je u okviru Zakona o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i br. 36/09) i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl.glasnik RS“, br. 135/04 i 36/09) kojim su stvorene osnovne zakonske odredbe o neophodnosti izrade posebnih studijskih istraživanja koja se odnose na problematiku zaštite životne sredine. Postupak analize problematike zaštite životne sredine saglasno prethodnom zakonu regulisan je Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. Glasnik RS“, br. 69/2005). Zakonska regulativa, direktive i preporuke

Kao što je u uvodnom delu već istaknuto jednu od bitnih osnova na kojima su fundirana ova istraživanja su važeće zakonske odredbe i odgovarajuća regulativa kojima se ova problematika reguliše. Iz razloga detaljnijeg definisanja ukupne problematike iznose se osnovne pretpostavke vezane za opštu regulativu kao i druga iskustva vezana za određenu problematiku koja se neposredno ili posredno može odnositi na planirani objekat a koja je korišćena za potrebe izrade ove procene uticaja. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 103 od 117

Pored osnovnih pretpostavki iz navedene regulative za potrebe konkretnog istraživanja korišćena je i sledeća regulativa: -

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Zakon o zaštiti životne sredine („Sl.glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009); Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl.glasnik RS“, br. 135/04 i 36/2009); Zakon o planiranju i izgradnji (“Sl.glasnik RS”, br. 47/03, 34/06, 39/09): Zakon o vodama („Sl. glasnik RS“, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/2005 – dr. zakon); Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009); Zakon o komunalnim delatnostima (“Sl.glasnik RS”, br. 16/97 i 42/98); Zakon o sanitarnom nadzoru (“Sl.glasnik RS”, br. 125/04); Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl.glasnik RS”, br. 101/05); Zakon o zaštiti od požara ("Sl. glasnik SRS", br. 37/88 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon); Zakon o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009) Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije i kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka („Sl.glasnik RS“, br. 54/92); Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (“Sl.glasnik RS”, br. 30/97); Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Sl.glasnik RS“, br. 54/92); Pravilnik o opasnim materijama u vodama (“Sl.glasnik SRS”, br. 31/82); Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl.glasnik SRS“, br. 47/83); Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica („Sl.glasnik RS”, br. 60/94); Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija („Sl.glasnik RS“, br. 12/95); Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl.glasnik RS“, br. 55/01); Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja („Sl.glasnik RS“, br. 23/94); Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područ jima („Sl.list SFRJ“, br. 31/81); Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata („Sl.list SFRJ“, br. 15/90); Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad („Sl.list SFRJ“, br. 18/91); Pravilnikom o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline („Sl. glasnik RS“, br. 94/2006 i 108/2006 - ispr.); Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja („Sl.list SFRJ“, br. 11/96); Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta („Sl.list SFRJ“, br. 62/73); Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona („Sl.list SFRJ“, br. 53/88 i 54/88 - ispr. i „Sl. list SRJ“, br. 28/95); Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara („Sl.list SFRJ“, br. 30/91). Obaveze investitora prema zakonu o zaštiti životne sredine

Č lan 21. Integrisana zaštita

Zaštita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovođenjem mera za očuvanje njihovog kvaliteta, količina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove međuzavisnosti i prirodne ravnoteže u celini. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 104 od 117

Č lan 22. Zaštita tla i zemljišta

Zaštita zemljišnog prostora (zemljišta) i njegovog održivog korišćenja ostvaruje se merama sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, praćenjem indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta, kao i sprovođenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica kontaminacije i degradacije zemljišnog prostora, bilo da se oni dešavaju prirodno ili da su uzrokovani ljudskim aktivnostima. Prilikom promene nosioca prava korišćenja zemljišta, korisnik zemljišta čije pravo korišćenja prestaje, a čija delatnost je uticala, odnosno mogla da utiče ili ometa prirodne funkcije zemljišta, dužan je da izradi izveštaj o stanju zemljišta. Č lan 23. Zaštita voda

Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područ ja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Radi zaštite i očuvanja količina i kvaliteta podzemnih rezervi voda vrše se detaljni istražni radovi, kao i izrada bilansa rezervi podzemnih voda. Zaštita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praćenja kvaliteta voda, smanjivanjem zagađivanja voda zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za njihovo prečišćavanje, kako bi se sprečilo unošenje u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, kao i praćenjem uticaja zagađenih voda na zdravlje ljudi, životinjski i biljni svet i životnu sredinu. Zaštita voda obuhvata i zaštitu voda od uticaja prekograničnog zagađenja, tako da se obezbeđuje očuvanje voda u celini. Č lan 24. Zaštita vazduha

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta vazduha, smanjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbeđuju očuvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obeležjima. Č lan 29. Opasne materije

Upravljanje opasnim materijama vrši se pod uslovima i na na čin kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od njihovih opasnih svojstava po životnu sredinu i zdravlje ljudi i to u procesu proizvodnje, skladištenja, korišćenja i odlaganja. Pravno i fizičko lice koje upravlja opasnim materijama dužno je da planira, organizuje i preduzima sve potrebne preventivne, zaštitne, sigurnosne i sanacione mere kojima se rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguću meru. Č lan 30. Upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja. Vlasnik otpada dužan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korišćenje otpada kao energenata, odnosno odlaganje otpada. Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 105 od 117

Č lan 31.Zaštita od buke i vibracija

Korisnik izvora buke može stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zaštite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, uređaja, mašina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku. Zaštita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se sprečava i otklanja ugrožavanje životne sredine od dejstva mehaničkih, periodičnih i pojedinačnih potresa izazvanih ljudskom delatnošću. PREVENTIVNE MERE Č lan 33. Planiranje i izgradnja

Uređenje prostora, korišćenje prirodnih resursa i dobara određeno prostornim i urbanističkim planovima i drugim planovima (planovi uređenja i osnove korišćenja poljoprivrednog zemljišta, šumske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapređenja ribarstva na ribarskim područ jima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se: 1) prirodni resursi i dobra očuvaju i unapređuju i u najvećoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste; 1a) obezbedi očuvanje i održavanje značajnih ili karakterističnih obeležja predela, unapređivanje predela, njihovo ponovno uspostavljanje i stvaranje, a koja su od velikog značaja za zaštitu divlje flore i faune i njihovih staništa; 2) obezbedi zaštita i nesmetano ostvarivanje funkcija zaštićenih prirodnih dobara sa njihovom zaštićenom okolinom i u najvećoj mogućoj meri očuvaju staništa divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihove zajednice; 3) obezbedi očuvanje izgrađenog prostora; 5) odrede mere zaštite životne sredine; 6) prikaže postojeće stanje po elementima iz tač. 1), 2), i 3) ovog člana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare. Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave učestvuje u postupku pripreme i donošenja planova iz stava 1. ovog člana, na način određen zakonom. Č lan 36.Procena uticaja projekta na životnu sredinu

Procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, uključujući promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. Procena uticaja projekta na životnu sredinu obuhvata projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.


Strana 106 od 117

Procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom. Č lan 37. Integrisano spreč avanje i kontrola zagađ ivanja

Za rad novih i postojećih postrojenja koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i životnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeđuje sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine. Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od značaja za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine uređuju se posebnim zakonom. Č lan 38. Procena opasnosti od udesa

Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama, dužan je da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom, u skladu sa ovim zakonom. Č lan 40. Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se ako su ispunjeni propisani zahtevi emisije i nivoa zagađujućih materija u medijumima životne sredine, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije i obezbeđuje njeno očuvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeđivanje propisanih uslova zaštite životne sredine. Zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili energija ispuštaju se u vazduh, vodu i zemljište na propisan način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graničnih vrednosti. Prevozna sredstva koja se proizvode i/ili puštaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja. Č lan 58. Postupanje sa opasnim materijama Obaveze pravnog i fizi č kog lica

Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom. Pravno i fizičko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerađuje, skladišti ili odlaže opasne materije dužno je da: 1) izradi plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uključujući i proveru pripravnosti za njegovo sprovođenje; 2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa; 3) izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u slučaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši reviziju izveštaja o stanju sigurnosti. Lice iz stava 2. ovog člana vodi evidenciju o vrstama i količinama opasnih materija.


Strana 107 od 117

U slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave. Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom. Č lan 59. Odgovor na udes

U slučaju udesa pravno ili fizičko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom. Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se sprečilo ponavljanje udesa. Č lan 60. Dostavljanje Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa

Operater iz člana 58. ovog zakona dužan je da izradi i dostavi Ministarstvu Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa: 1) za novo seveso postrojenje, odnosno kompleks najmanje tri meseca pre početka rada; 2) za postojeće seveso postrojenje, odnosno kompleks najkasnije u roku od osamnaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; 3) za postojeće seveso postrojenje, odnosno kompleks čije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih, u slučaju povećanja količina opasnih materija do količina propisanih u članu 58. ovog zakona, najkasnije šest meseci od dana promene. Operater je dužan da Izveštaj o bezbednosti periodično pregleda i po potrebi ažurira: 1) najmanje svakih pet godina; 2) samoinicijativno ili na zahtev Ministarstva zbog novih činjenica do kojih se došlo na osnovu analize drugih hemijskih udesa ili izbegnutih udesa. U slučaju modifikacije procesa rada, promene prirode ili količine opasne materije ili drugih promena, koje mogu uticati na opasnost od nastanka hemijskog udesa, operater mora odmah da izvrši promene u Izveštaju o bezbednosti i Planu zaštite od udesa i dostavi ih Ministarstvu, a u slučaju da se izmene odnose na modifikaciju postrojenja ili skladišta, pre sprovođenja tih modifikacija. Plan zaštite od udesa operater je dužan da pregleda, testira i po potrebi ažurira najmanje svake tri godine.


Strana 108 od 117

Najbolje raspoložive tehnike – bat

Najbolja raspoloživa tehnika označava najsvrsishodniju i najnapredniju fazu u razvoju aktivnosti, ukazujući na praktičnu adekvatnost konkretne tehnike koja obezbeđuje osnove za granične vrednosti s ciljem da se ograniči, a gde to nije moguće i smanji uticaj na životnu sredinu u celini. Sam termin „BAT“ definiše najsvrsishodniju tehniku u ostvarenju visokog nivoa zaštite životne sredine u celini. BAT tehnike predstavljaju referentne tačke u odnosu na koje možemo da poredimo tekuće funkcionisanje postojeće instalacije i da procenjujemo predlog za novu instalaciju. Termin BAT prvi put je uveden u sistem izdavanja dozvola pod nazivom „Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja“, za industrijska postrojenja na bazi direktive EU pod tim imenom; Direktiva IPPC, 96/61/EC Direktiva IPPC se odnosi na minimiziranje zagađenja iz različitih izvora u celoj Evropskoj Uniji. Usvojena je u septembru 1996. godine, i sva postojeća postrojenja treba da ispune njene odredbe do 2007. Č istija proizvodnja

Čistija proizvodnja (CP) predstavlja primenu preventivne ekološke strategije u odnosu na procese, proizvode i usluge, koja povezuje maksimalne pozitivne efekte na životnu sredinu. Osnovna razlika između pristupa Kontrola zagađenja i Korišćenje čistije proizvodnje jeste u odgovarajućoj vremenskoj primeni. Kontrola zagađenja se vrši nakon događaja, to je pristup ‘reaguj i prečisti’; pristup “Čistija proizvodnja” okrenut je budućnosti, sa principom ‘predvidi i spreči’. Što se tiče proizvodnih procesa, CP obuhvata očuvanje i recikliranje sirovina i energije, eliminaciju toksičnih i opasnih sirovina, i smanjenje količine i toksičnosti svih emisija i otpada pre nego što izađu iz procesa. Što se tiče proizvoda, CP se fokusira na smanjenje uticaja na životnu sredinu, zdravlje i bezbednost u celom životnom ciklusu proizvoda, od ekstrakcije sirovina do konačnog odlaganja proizvoda. CP omogućava integrisanje pitanja životne sredine u projektovanje i pružanje usluga.

8.3. Mere u toku redovnog rada projekta Prilikom rada pogona dolazi do emisije, dimnih gasova iz kotla visokog pritiska, zatim vodene pare, buke i vibracija, stvaranja otpadnih voda i čvrstog otpada. Mere zaštite vazduha •

•

•

Dimni gasovi koji nastaju u toku rada kotla visokog pritiska preko dimnjaka ispuštaju se u atmosferu. Saglasno sa Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (“Sl.glasnik RS”, br. 30/97) zbog male snage na kotlu se ne vrše merenja emisije Na kotlu se vrši svakodnevna kontrola stanja i ispravnosti rada kotla. U slu čaju nepravilnosti u radu kotla iste se odmah otklanjaju.

U toku rada pogona iz pojedinih delova instalacija dolaziće do povremene emisije vodene pare. Uz vodenu paru emitovaće se i manja količina toplotne energije. Količine vodene Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 109 od 117

pare i toplotne energije koja će se emitovati je mala i ima veoma mali uticaj samo na neposrednu okolinu. One ne mogu da imaju uticaj na izmenu klimatskih uslova bliže, pa ni dalje okoline. Zbog toga nisu predviđene mere za smanjenje ovih emisija u vazduh. Mere zaštite zemljišta i podzemnih voda Postupanje sa ulaznim materijama i materijalima u toku prerade u svrhu zaštite zemljišta i podzemnih voda postupati na sledeći način: •

•

•

• •

•

•

Rezervoari sa ulaznim materijama i materijalima tokom prerade moraju biti smešteni u vodonepropusne bazene. Do izgradnje vodonepropusnih bazena za skladišne rezervoare potrebno je uvek držati cca 15% skladišnog prostora ispražnjenog, koji bi bio spreman za prihvat materijala iz nekog eventualno oštećenog rezervoara Posle padavina sve prikupljene vode u slivnicima skladišnog prostora analizirati i ako ne odgovaraju kvalitetu vodoprivrednih uslova vode mobilnom pumpom prebaciti na primarnu obradu otpadnih voda. Prepumpavanje zauljenih materijala ne obavljati tokom padavina Sve količine izlivenog ulja prikupljati i posmatrati kao sekundarnu sirovinu i sa istim postupati u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Službeni glasnik RS broj 55/01); Čvrst komunalni otpad se odlaže u kontejnere koji su i postavljeni na platou, na lokaciji za kontejnere, a koje redovno prazni javno komunalno preduzeće; Ostali otpad, poput papira, kartona, plastičnih traka, limenki i sl. prikuplja se u namenskim kontejnerima i otprema na preradu u preduzeća koja se bave preradom sekundarnih sirovina.

Mere zaštite recipijenta Kako je već napomenuto, najveći uticaj rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu se ogleda kroz emisiju zagađujućih materija u vode. Atmosferske vode sa lokacije prikupljaju se izgrađenom atmosferskom kanalizacijom i upuštaju se u Begej. Tehnološke i tehničke otpadne vode odvode se na uređaj za primarni tretman otpadnih voda. Nakon tretmana otpadne vode sa lokacije zajedno sa otpadnim sanitarnim vodama upuštaju se u kanalizacioni sistem grada. • •

•

•

Krajnji recipijent otpadnih voda sa predmetnog pogona je reka Begej. Tehnološke otpadne vode a po potrebi i zauljene atmosferske vode se prečišćavaju na primarnoj obradi otpadnih voda i ukoliko zadovoljavaju kvalitetom ispuštaju se u recipijent. Ukoliko vode posle primarne prerade nemaju kvalitet predviđen vodoprivrednim uslovima voda se sa izlaza ovog postrojenja vraća na ponovnu obradu. Ukoliko tako obrađene vode zadovoljavaju kvalitetom, ispuštaju se u vodotoke. U protivnom zaustavlja se rad postrojenja i vrši se popravka i zamena dotrajalih uređaja Izvršiti pribavljanje vodoprivredne saglasnosti

Prečišćene otpadne vode sa lokacije pogona ne zadovoljavaju uvek propisane uslove za ispuštanje otpadnih voda u gradski kanalizacioni sistem u pogledu sadržaja sulfata (SO42) i taložnih materija nakon 30 minuta. Zbog toga, u industrija ulja „Dijamant“, se sprovode aktivnosti na rekonstrukciji postrojenja za primarni tretman otpadnih voda. Po nalogu Republičkog inspektora rekonstrukcija treba da se završi do 01.06.2010. godine, kada bi stepen prečišćavanja potpadnih voda trebao da bude takav da kvalitet otpadnih Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 110 od 117

voda zadovoljava propisane uslove. Imajući u vidu nalog Republičkog inspektora i aktivnosti koje su počele, može se smatrati da je rekonstrukcija postrojenja za primarni tretman otpadnih voda i puštanje u rad istog, glavna mere koja se mora sprovesti. Reka Begej je prirodni recipijent za gradsku kanalizacionu mrežu, i ona je trenutno vrlo ugrožena zbog toga što ne postoji sistem tretmana otpadnih voda prikupljenih u kanalizacionu mrežu. Generalnim planom je predviđena izgradnja kolektora kojim bi se sprečilo upuštanje neobrađenih otpadnih voda u Begej. Atmosferske vode, koje se sa lokacije pogona upuštaju u Begej, nemaju značajan uticaj na kvalitet vode na mestu uliva. Međutim, kako bi se smanjilo zagađenje reke Begej i kako bi kvalitet vode moga da se vrati u propisanu klasu kvalitete (II klasa) neophodne su sledeće mere: •

•

• •

•

Sprečiti upuštanje zauljenih voda, i masnoća u atmosfersku kanalizaciju, kao i prelivanje otpadnih voda iz sistema za primarni tretman, Posle padavina sve prikupljene vode u slivnicima skladišnog prostora analizirati i ako ne odgovaraju kvalitetu vodoprivrednih uslova vode mobilnom pumpom prebaciti na primarnu obradu otpadnih voda. Prepumpavanje zauljenih materijala ne obavljati tokom padavina Sve količine izlivenog ulja prikupljati i posmatrati kao sekundarnu sirovinu i sa istim postupati u skladu sa Pravilnikom o uslovima i na činu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Službeni glasnik RS broj 55/01), Ukoliko kvalitet atmosferskih otpadnih voda i nakon preduzimanja prethodno opisanih mera ne bude ispunjavao uslove za ispuštanje u površinski vodotok, atmosferske vode odvoditi na primarni tretman otpadnih voda ili izgraditi uljni separator.

Buka i vibracije Buka umerenog intenziteta javljaće se usled rada motora na motornim vozilima (kamioni) kojima se dopremaju sirovine i otpremaju gotovi proizvodi. Intenzitet i vreme trajanja buke na lokaciji nisu takve prirode da bi mogli ugrožavati zdravlje ljudi i životnu sredinu. Najveći izvori buke i vibracija prilikom rada pogona su rotaciona oprema (pumpe, elektromotori, mikseri, kondenzatori). Prilikom redovnog rada objekta ne dolazi do pojave emitovanja svetlosnog zračenja, toplote, elektromagnetnog zračenja i radijacije. Mere zaštite od buke Pri zameni dotrajale elektro-mašinske opreme izabrati onu opremu koja stvara najmanju buku Sva mesta povećanog nivoa treba zvučno izolovati, tako da na granici uređaja nivo buke ne prelazi propisane vrednosti Redovno servisirati a po potrebi zameniti uređaje. •

•

•

Čvrst otpad Komunalni otpad na lokaciji se skuplja u kontejnere koji su i postavljeni na platou, na

lokaciji za kontejnere, a koje redovno prazni javno komunalno preduzeće Ostali otpad, poput papira, kartona, plastičnih traka, limenki i sl. prikuplja se u namenskim kontejnerima i otprema na preradu u preduzeća koja se bave preradom sekundarnih sirovina. Otpadna zemlja za beljenje se odlaže pod posebnim uslovima na gradsku deponiju.


Strana 111 od 117

8.4. Mere u sluč aju udesa •

•

Poštovati mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i mere za otklanjanje posledica od udesa koje su navedene u ovoj Studiji (tačke 7.2-7.5). Pristupiti sprovođenju svih obaveza prema novim propisima koji su u nacrtu i odnose se na Procenu opasnosti od hemijskog udese i od zagađivanja životne sredine, mere pripreme i mere za otklanjanje posledica, u skladu sa dostavljenim obaveštenjem Republičkog inspektorata za zaštitu životne sredine, za postupanje u slučaju hemijskog udesa.

8.5. Dopunske mere zaštite životne sredine 1. Potrebno je sprovoditi sve mere zaštite koje su propisane od javnih i komunalnih preduzeća, a od interesa su za zaštitu životne sredine; 2. Neophodno je redovno komunalno održavanje i čišćenje objekta i okruženja čime se smanjuje mogućnost zagađivanja; 3. Ažurirati plan zaštite od požara u skladu sa zakonskom regulativom 4. Potrebno je ažurirati operativno Uputstvo za rad pogona, gde će se detaljno razraditi i precizirati zaduženje svakog operatora. Plan obuhvata i poseban deo gde se kod operatora razvija sposobnost da uoči izvorne indikatore koji ukazuju da se na pogonu odvija nešto u suprotnosti sa uobičajenim uslovima. 5. U Uputsvu o radu mora se definisati način čišćenja postrojenja za obradu otpadnih voda, postupak sa izdvojenim zauljenim talozima, kao i održavanje taložnika - separatora. 6. U Uputstvu o radu potrebno je definisati postupak za slučaj mogućih akcidenta, način obuke zaposlenih i zaduženja u takvim situacijama 7. U toku redovnog rada obezbediti redovno čišćenje pristupnih i manipulativnih površina. 8. Nije dozvoljeno odlaganje sirovina kao ni otpadnih materija na nepokrivenom i nebetoniranom prostoru u krugu kompleksa. 9. Sav komunalni otpad odlagati u metalne kontejnere koji će se prazniti od strane nadležnog Javnog Komunalnog Preduzeća. 10. Vršiti redovnu kontrolu sigurnosne opreme i instalacija od strane zaposlenog osoblja. 11. Vršiti periodičnu kontrolu sigurnosne opreme i instalacija od strane ovlašćenih lica, o čemu će se voditi evidencija. 12. Uraditi projekat ozelenjavanja slobodnih površina. Projektom definisati vrstu i karakteristike rastinja (posebno srednjeg i visokog) koje se mora podići na kompleksu. Pri tome u obzir uzeti potrebu da pored vizuelnih i estetskih karakteristika se mora postići i zaštitna uloga zelenila. Zato se duž granice kompleksa predlaže zelena barijera sadnjom srednjeg i visokog rastinja dugog vegetativnog perioda.


Strana 112 od 117

9. Program praćenja uticaja na životnu sredinu Prema zakonu o zaštiti životne sredine operater kompleksa koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužan je da preko ovlašćene organizacije obavlja monitoring, odnosno da prati pokazatelje uticaja svojih aktivnosti na životnu sredinu, pokazatelje efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagađenja. Monitoring se vrši sistematskim praćenjem parametara uticaja na životnu sredinu, stanja životne sredine, mera i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenja negativnih uticaja i podizanja nivoa kvaliteta životne sredine. Plan monitoringa, broj i položaj mernih mesta, obim ispitivanja, tumačenje rezultata ispitivanja i druge aktivnosti vezane za njegovo sprovođenje obavlja se u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Pravilnicima o emisiji i imisiji, dozvoljenom nivou buke, kontroli kvaliteta otpadnih voda i drugim zakonskim i podzakonskim aktima koja uređuju predmetnu oblast. Rezultati ciljanih merenja omogućavaju predviđanje potencijalnih uticaja i sprovođenje adekvatnih mera zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Monitoring kvaliteta otpadnih voda Na osnovu analize rada pogona kao i primenjenih tehnologija u pogonu za proizvodnju rafinisanih jestivih ulja i masnih kiselina uspostavljen je monitoring izabranih parametara kvaliteta otpadnih voda. Pored sopstvene laboratorije u kojoj se konstantno vrše ispitivanja uzoraka otpadnih voda, ispitivanje kvaliteta otpadnih voda vrši periodično ovlašćena organizacija „Zavod za javno zdravlje Zrenjanin“. Laboratorija zavoda za javno zdravlje Zrenjanina vrši sledeća ispitivanja: 1. ispitivanje kvaliteta atmosferske vode na izlazu iz kruga iz uljare „Dijamant“, 2. ispitivanje kvaliteta otpadne voda na izlivu iz primarnog prečistača kao 3. i ispitivanje kvaliteta otpadne voda na ulivu u primarni prečistač. Ova ispitivanja vrše se četiri puta godišnje. Parametri koji se ispituju u otpadnim vodama na ulivu i izlazu iz pre čistača su: temperatura, boja, miris, vidljive otpadne materije (prozirnost), pH vrednost, taložne materije nakon 30 minuta, sušeni nefiltrirani ostatak, sušeni filtrirani ostatak, suspendovane materije, žareni ostatak nefiltriranog uzorka, gubitak žarenjem, hemijska potrošnja kiseonika (HPK), biološka potrošnja kiseonika (BPK 5)20, ukupni azot (N), Amonijum jon (NH4)+, sulfati (SO 4)2-, ukupni fosfor (P), hloridi (Cl), Masti i ulja, bidegradabilni deterdžent, nikal (Ni). U atmosferskim vodama, vrši se ispitivanje pored gore pomenutih parametara (osim hlorida i nikla) i ispitivanje nitrata (kao N) i proteina. Industrija ulja „Dijamant“ a.d. redovno obaveštava nadležne organe o rezultatima ispitivanja. Zbog nemogućnosti postojećeg postrojenja za tretman otpadnih voda da uvek prečisti otpadne vode do zahtevanog kvaliteta „Dijamant“ a.d. sprovodi aktivnosti na Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu

Strana 113 od 117

rekonstrukciji primarnog prečistača otpadnih. Po nalogu vodoprivrednog inspektora, rekonstrukcija prečistača treba da se završi do 01.06.2010. godine. Nakon rekonstrukcije postrojenja za tretman otpadnih voda izvršiti kontrolno ispitivanje kvaliteta prečišćenih otpadnih voda. Monitoring kvaliteta vazduha U aneksu rafinerije nalazi se visokoparni kotao snage 900 kW koji koristi prirodni gas kao pogonsko gorivo. S obzirom na kapacitet nije neophodno vršiti merenja emisije produkata sagorevanja na kotlu. Međutim, svakodnevno se vrši praćenje rad kotla radi otklanjanja eventualnih nepravilnosti u radu. U krugu fabrike „Dijamant“ je postavljeno i jedno merno mesto za merenje imisije. Merenja imisije se vrše od strane ovlašćene institucije za svaki mesec, o čemu se pravi izveštaj, a na kraju svake godine se daje i godišnji presek rezultata merenja imisije. Monitoring buke Monitoring buke u životnoj sredini vrši jedinica lokalne samouprave, odn. grad Zrenjanin, preko ovlašćene organizacije Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin. Nerazdvojni deo upravljanja kvalitetom svih segmenata životne sredine predstavlja odgovarajući informacioni sistem. Svi podaci merenja, moraju se uvoditi u odgovarajući namenski informacioni sistem, kako bi se proveravao njihov kvalitet i verodostojnost. Tako obrađeni podaci mogu se kasnije koristiti za prognoze i simulacije određenih procesa koji su od interesa za praćenje kvaliteta nekog parametra stanja životne sredine.


Strana 114 od 117

10.Netehnički rezime Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina projektovanog kapaciteta od 200 t/dan za rafinaciju ulja i 7,5 t/dan proizvodnje masnih kiselina izgrađen je pre više od 30 godina na postojećoj lokaciji. Objekti pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina, kao i svi prateći objekti: rezervoari, vaga, objekti za tretman otpadnih voda itd. nalazi se u krugu fabrike „Dijamant’“ na vazdušnom rastojanju od oko 2 000 m od centra grada. Svi objekti se nalaze na katastarskoj parceli 3736, KO Zrenjanin 1, SO Zrenjanin, u vlasništvu „Dijamant“ a.d. iz Zrenjanina. Mikrolokacijski posmatrano, lokacije pogona su ograničene sa severa administrativnim objektima, ambulantom, menzom, perionicom i radionicom vozila, ulicom Temišvarski drum i dalje rekom Begej, sa zapada laboratorijom, zgradom stare rafinerije, magacinom materijala, sa juga prodavnicom prehrambenih artikala, fabričkom ogradom i dalje Banatskom ulicom i stambenim objektima, a sa istoka pogonom za proizvodnju biljnih masti „BIMA“ fabrike ulja „Dijamant“ (oko 350 m severoistočno od pogona) i „Mlekoproduktom“ (oko 300 m istočno od granice pogona). Lokacija objekta se nalazi van zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja grada Zrenjanina. Izvorište za vodosnabdevanje Zrenjanina nalazi se severno od grada. Prema generalnom urbanističkom planu opštine Zrenjanin 2006-2026. god. („Službeni list opštine Zrenjanin“ broj 19/07), lokacija na kojoj je izgrađen predmetni pogon se nalazi u delu prostorne celine IV „Dolja“, urbanistička podcelina 25, radna zona 5 u Zrenjaninu, koja je namenjena za proizvodne pogone industrije, malu privredu, trgovinu, zanatstvo, poslovne sadržaje, skladišta i servise, benzinske stanice, kao i za ostale sadržaje koji svojim radom ne ugrožavaju životnu sredinu. U pogonu za proizvodnju jestivog rafinisanog ulja i masnih kiselina vrši se obrada sirovog suncokretovog ulja a u manjoj količini koristi se i sojino sirovo ulje. Kapacitet rafinerije je 200 t/dan jestivog rafinisanog ulja. Sapunica, masnoća sa hvatača masti i kondenzat bridovih para iz pogona rafinerije tretiraju se u odeljenju masnih kiselina gde se kao finalni proizvod dobija smeša masnih kiselina. Glavna sirovina za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja je sirovo suncokretovo ulje. Kao pomoćni materijali koriste se natrijum hidroksid (NaOH), 20% rastvor, u koli čini od 6 kg/toni ulja, fosforna kiselina (H 3PO4) - 1,18 kg/t ulja, voda, vodena para, pomoćno filtraciono sredstvo (6 kg/t ulja) i limunska kiselina (0,03 kg/t ulja). Glavna sirovina za proizvodnju smeše masnih kiselina je sapunica iz postrojenja rafinacije ulja koja predstavlja emulziju sastavljenu iz masne i vodene faze u čijem sastavu učestvuje i 20% NaOH. Pomoćna materija koja se koristi za hidrolizu sapunice je koncentrovana sumporna kiselina H2SO4 u količini od 7,79 kg/ t ulja. Vodenom parom pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina snabdeva se iz kotlarnice industrije ulja „Dijamant“ i iz visokoparnog kotla kapaciteta 900 kW koji se koristi samo za potrebe rafinerije. Kotao je smešten u aneksu rafinerije. Potrošnja pare za pogon rafinerije i odeljenje masnih kiselina je 600 kg/t ulja. Tehnološkom vodom pogon se snabdeva iz gradskog vodovoda i iz sopstvenih bunara. U procesu rafinacije sojinog ulja generiše se otpadna zemlja za beljenje. Otpadna zemlja za beljenje ima karakter otpada koji nije opasan ali nije ni inertan i nema upotrebnu vrednost. Ovaj otpad se odlaže na gradskoj deponiji pod posebnim uslovima definisanim


Strana 115 od 117

od strane nadležnog ministarstva. Kao filtraciono sredstvo koristi se sredstvo na bazi celuloze koje se razgrađuje dalje kroz masnu kiselinu i taloge. Otpad koji potiče od redovnog održavanja opreme (metalni otpad, zaptivni i izolacioni materijali, ulje), zatim otpad od prazne ambalaže i nosača ambalaže privremeno se skladišti na posebnom mestu u krugu fabrike i potom odvozi i tretira na zakonom propisan način prema vrsti i karakterizaciji, od strane ovlašćenih organizacija. Tehnološke i tehničke otpadne vode iz pogona odvode se na postrojenje za primarni tretman otpadnih voda. Nakon tretmana voda se ispušta u gradski kanalizacioni sistem. Atmosferske vode sa lokacije se prikupljaju atmosferskom kanalizacijom i bez tretmana upuštaju u reku Begej. Kvalitet otpadnih voda koje se upuštaju u gradski kolektor i reku Begej periodično proverava ovlašćena organizacija, „Zavod za javno zdravlje Zrenjanin“. Kvalitet prečišćenih tehnoloških i tehničkih otpadnih voda ne zadovoljava uvek kvalitet propisan za ispuštanje otpadnih voda u gradski kanalizacioni sistem. Zbog toga se u industriji ulja sprovode aktivnosti na rekonstrukciji postrojenja za primarni tretman. Po nalogu republičkog vodoprivrednog inspektora, rekonstrukcija postrojenja treba da se završi do 01.06.2010. godine. Nakon rekonstrukcije, kvalitet prečišćenih otpadnih voda treba da zadovolji propisane uslove. Atmosferske otpadne vode koje se iz pogona rafinacije upuštaju u reku Begej, prema merenjima i mišljenju stručnih lica „Zavoda za javo zdravlje Zrenjanin“ nemaju veći uticaj na vodoprijemnik na mestu uliva. Radom pogona ne dolazi do ugrožavanja zemljišta ili podzemnih i površinskih tokova. Uticaji postrojenja na kvalitet vazduha je mali. U procesu proizvodnje jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina ne dolazi do emisija gasovitog otpada. Napon para sirovina i gotovih proizvoda je mali i sve instalacije su zatvorenog tipa (pogonske i skladišne). Jedini izvor gasovitih emisija je visokoparni kotao snage 900 kW koji kao pogonsko gorivo koristi prirodni gas. Sagorevanjem prirodnog gasa kao otpadni gasovi javljaju se manje količine CO, NOx, SOx, kao i praškaste materije, ispod zakonom propisanih vrednosti. Saglasno domaćoj regulativi nije potrebno vršiti merenja emisije na kotlu. Oprema i uređaji predmetnog pogona nisu značajni emiteri buke i vibracija. Opasne materije koje se koriste u toku redovnog rada pogona su prirodni gas u kotlarnici. Masti i ulja ne spadaju u grupu lakozapaljivih materija ali pod izvesnim uslovima podložni su samozagrevanju i samozapaljenju. Gas nije uskladišten, već se doprema cevovodom preko merno regulacione stanice gde se vrši njegovo merenje protoka, obaranje pritiska prema potrebama gorionika, i filtriranje od kondenzibilnih gasova. Udesi koji mogu da se jave u pogonu je curenje gasa u aneksu rafinerije i izlivanje ve ćih količina ulja iz skladišnih rezervoara. Najčešća mesta curenja su prirubnički spojevi i neispravna armatura. Usled ovih curenja može dođi do stvaranja eksplozivne atmosfere i opasnosti od požara i eksplozije. U slučaju da dođe do isticanja većih količina ulja iz skladišnog prostora (isticanje ukupne kličine jednog ili više skladišnih rezervoara sirovog ulja usled otkazivanja opremepucanje zida rezervoara) može doći do isticanja većih količina ulja u vodotok (reku Begej). Procenjeno je da je verovatnoća od nastanka udesa mala, moguće posledice su značajne, pa je, prema Pravilniku o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme, i merama za otklanjanje posledica („Sl. Glasnik RS“, br. 60/94), rizik ocenjen kao mali (II).


Strana 116 od 117

Rizikom se može upravljati pod uslovom primene svih zakonom i tehnič tehni čkim normativima propisanih mera prevencije. Na osnovu svega iznetog, zaključ zaklju čak je da je uticaj pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu sredinu mali mali obzirom na sve primenjene mere za smanjenje uticaja.

11. Podaci o tehničkim nedostatcima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci Prilikom izrade ove Studije, nisu konstatovani tehnič tehnički nedostatci zbog kojih bi realizacija ovog Projekta ugrožavala životnu sredinu. Takođ Takođe nije utvrđ utvrđeno nepostojanje struč stručnog znanja i veština za eksploataciju predmetnog pogona i primenu mera zaštite životne sredine.


Strana 117 od 117

P

R

I

L

O


Z

I

MAĐARSKA

SRBIJA

HRVATSKA

N

LEGENDA: Lokacija fabrike ulja "Dijamant"

Zrenjanin R U M U NI J A

Granica Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara"

Indjija

Požarevac

HS STAJIĆEVO

S r b i j a BOSNA I HERCEGOVIN EGOVINA A

Hidrološka stanica

Gornji Milanovac Jagodina

CRNAGORA B UG UG AR AR SK A

ALBANIJA BJR MAKEDO EDONI NIJ A

"Dijamant" a.d.

0

2

4

6

8 km

Klijent:

Izvođač:

Projekat:

Studija o proceni uticaja zatečenog stanja pogona za proizvodnju rafinisanog biljnog ulja i masne kiseline Crtež:

Karta Kart a lokacije fabrike fabrike ulja "D ijaman ijamant" t" a.d.

PRILOG 2:

Situacioni plan - „Dijamant“ a.d, Republički geodetski zavod, SKN Zrenjanin, Maj 2008.

Prilog Prilo g1

PRILOG 2:

Situacioni plan - „Dijamant“ a.d, Republički geodetski zavod, SKN Zrenjanin, Maj 2008.


Legenda:

N

Pogon rafinerije ulja i masnih kiselina

6

1. Pogon rafinerije ulja 2. Odeljenje masnih kiselina 3. Rezervoari sirovog i jestivog ulja (RJ 12,1,2; RS 7,8,9,10; i R11 - masna kiselina) 4. Manipulanti ulja (Rezervoari jestivog ulja) 5. Prečistać otpadnih voda 6. Rezervoari za jestivo ulje (RJ 15, 16, 17, 18)

7

8

Objekti i pogoni "Dijamanta" u okruženu pogona

9 5

12

10 13

5

1

14 19

5

18

a i c l u k a s t a n a B

4

17

28

3

16

27 26

15 25

20

24

21

29

7. Radionica za popravku vozila 8. Perionica vozila 9. Menza 10. Kancelarije transporta 11. Ambulanta 12. Stara portirnica 13. Služba obezbeđenja 14. "Dijamant" agrar 15. Kotlarnica 16. Hemijska priprma vode 17. Laboratorija 18. Računovodstavo 19. Rezervoari za hemikalije 20. Zgrada stare rafinerije 21. Magacin materijala 22. Pogon sačme 23. Magacin sačme 24. Prodavnica preh. artikala 25. Vešernica 26. Kompresorsko odeljenje 27. Magacin repromaterijala 28. Servis proizvodnje 29. Tehnička priprema za rad

2

11

22

23 Klijent:

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100 m

Izvođač:

Projekat:

Studija o proceni uticaja zatečenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masne kiseline

Crtež:

Situacija pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina

Prilog 3

Legenda:

N

Pogon rafinerije ulja i masnih kiselina

6

1. Pogon rafinerije ulja 2. Odeljenje masnih kiselina 3. Rezervoari sirovog i jestivog ulja (RJ 12,1,2; RS 7,8,9,10; i R11 - masna kiselina) 4. Manipulanti ulja (Rezervoari jestivog ulja) 5. Prečistać otpadnih voda 6. Rezervoari za jestivo ulje (RJ 15, 16, 17, 18)

7

8

Objekti i pogoni "Dijamanta" u okruženu pogona

9 5 11 12

10 13

5

1

14 19

5

18

a i c l u 4 k a s t a n a B

17

28

3

16

27 26

15 25

20

24

21

29

7. Radionica za popravku vozila 8. Perionica vozila 9. Menza 10. Kancelarije transporta 11. Ambulanta 12. Stara portirnica 13. Služba obezbeđenja 14. "Dijamant" agrar 15. Kotlarnica 16. Hemijska priprma vode 17. Laboratorija 18. Računovodstavo 19. Rezervoari za hemikalije 20. Zgrada stare rafinerije 21. Magacin materijala 22. Pogon sačme 23. Magacin sačme 24. Prodavnica preh. artikala 25. Vešernica 26. Kompresorsko odeljenje 27. Magacin repromaterijala 28. Servis proizvodnje 29. Tehnička priprema za rad

2

22

23 Klijent:

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100 m

Izvođač:

Projekat:

Studija o proceni uticaja zatečenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masne kiseline

Crtež:

Situacija pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina

PRILOG 4: Izvod iz generalnog urbanističkog plana - Plan namene površina

Prilog 3

PRILOG 4: Izvod iz generalnog urbanističkog plana - Plan namene površina


PRILOG 5: Rezultati analiza otpadne vode iz atmosferske kanalizacije uljare od 30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju

PRILOG 5: Rezultati analiza otpadne vode iz atmosferske kanalizacije uljare od 30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju


1 / 1 e g a P

1 / 1 e g a P

1 / 1 e g a P

Page 1/1

1 / 1 e g a P

1 / 1 e g a P

1 / 1 e g a P

1 / 1 e g a P

1 / 1 e g a P

Page 1/1

1 / 1 e g a P

PRILOG 6: Rezultati analiza otpadnih voda na izlivu iz primarnog prečistača uljara od 30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju

PRILOG 6: Rezultati analiza otpadnih voda na izlivu iz primarnog prečistača uljara od 30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju


PRILOG 7: Godišnji izveštaj o zagađenosti vazduha, Januar 2009.

PRILOG 7: Godišnji izveštaj o zagađenosti vazduha, Januar 2009.


PRILOG 8: Rezultati ispitivanja gromobranskih instalacija

PRILOG 8: Rezultati ispitivanja gromobranskih instalacija


PRILOG 9: Plan rekonstrukcije uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, „Dijamant“ a.d., 31.03.2008. godine


PRILOG 10: Zapisnik republičkog vodoprivrednog inspektora o produžetku roka za izvršenje plana rekonstrukcije ure đaja za prečišćavanje otpadnih voda


PRILOG 11: Uverenje o utvrđivanja karaktera otpada, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu

Page 1/1

Page 1/1

Page 1/1

Page 1/1

Page 1/1

Page 1/1

PRILOG 12: Način postupanja sa otpadom, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Republika Srbija

Studija o proceni uticaja zate č enog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na životnu s redinu

Studija uticaja zatecenog stanja_Pogon rafinerije AD Dijamant.pdf

Recommend Documents