1. GORNJA MEZIJA
Rimsko carstvo se sastojalo od zemalja koje su bile na razlicčitim stepenima drusčtvenog razvoja. Grcčki jug i helenisticčki istok imali, u trenutku osvajanja od strane Rimljana, imali su razvijene oblike gradskog uređenja, dok su plemena na Dunavu u najboljem slucčaju imala plemenske saveze. Tamo su Rimljani nastojali da stvore gradove kao svoja uporisčta, pa su u podunavskim zemljama, izuzev onih koji su na usčcu ć Dunava, gradovi bili rimska tvorevina. Razlozi za nejednak stepen urbanizacije raznih provincija su razlicčit predrimski razvoj i nejednaki ekonomski i politicčki uslovi posle rimskog osvajanja
!rasovo osvajanje "ezije "eziju osvaja "arcus #icinius $rassus %unuk cčuvenog trijumvira& '(.)*+.g.pne. okoravanje slobodnih plemena između "akedonije i Dunava bilo je motivisano potrebom zasčtite rimskih oblasti na jugu -alkanskog poluostrva od pljacčkasčkih pohoda sa severa i tezčnjom Rimljana da dostignu Dunav, koji je, posednut vojskom, mogao predstavljati sigurniju granicu u ovom delu rimskog carstva. a "e "ezim zimaa je rato ratova vaoo "a "ark rkoo #icini #icinije je !ras !ras */)*+. */)*+.g.p g.pne ne.. Tada su pokor pokorena ena samo samo plemen plemenaa koja koja zčive u severoistoc severoistocččnom delu kasnije Gornje "ezije. 0 pokoravanju drugih plemena koja su naseljavala ostalu teritoriju ove provincije nema sigurnih podataka. Dion !asije zabelezčio je !rasov pohod na "eze. Rimsku intervenciju na Dunavu */.g.pne izazvalo je kretanje plemena -astarna. 0no je iz oblasti, koja lezči severno od usčcća Dunava, presčlo na desnu obalu i napalo "eze, zatim Tribale i Dardance. 0pasnost je zapretila i Denteletima, pa su se oni obratili Rimljanima u "akedoniji za pomocć. 1apad na Dentelete, koji su zčiveli u susedstvu "akedonije, mogao je predstavljati opasnost za rimske provincije na jugu -alkanskog poluostrva i stoga je "arko #icinije !ras, prokonzul 2haje i "akedonije, krenuo sa vojskom na sever. 3z erdike on je upao u zemlju "eza i opustosčio je, a zatim je pobedio "eze, koji su se bili sklonili u jedno utvrđenje. -astarni su se povukli pred Rimljanima na reku $ibricu. 4skoro je !ras i njih pobedio uz pomocć tracčkog kralja Rolesa, koji je za to proglasčen rimskim saveznikom. osle pobede nad njima, !ras se ponovo okrenuo "ezima i nagovaranjem, nagovaranjem, zastrasč zastrasč ivanjem ivanjem i silom pokorio, osim nekih manjih grupa, celo pleme. "ezi su *+.g.pne ipak ponovo digli ustanak, ali su bili pokoreni. *5.g.pne !rasu !rasu je dodeljen trium6 “ex Thracia et Geteis” . 4 oblast osvojenu od !rasa mozče se ukljucčiti samo mali deo kasnije provincije Gornje "ezije. Timok se mozče uzeti kao granica !rasova prodiranja na zapad. Ratovi Rimljana za pokoravanje malobrojnog stanovnisčtva zapadno od Timoka u izvorima se ne spominju. "ogucće je da je ova oblast do usčcća reke ave, naseljena ograncima kordiska na zapadu i Tribala na istoku, bez otpora prikljucčena $arstvu posle pokoravanja velikih plemena u susedstvu. kordisci u anoniji su pokoreni oko 78.g.pne, a 7*.g.pne u panonskom ratu oni se spominju kao rimski saveznici. Tesčko se mozče utvrditi u kojoj je meri rimska pobeda znacčila kraj samostalnosti ovih plemena. 0na su verovatno izvesnu slobodu sacčuvala sve do postavljanja stalne vojne posade. osle rimske intervencije krajem 7.v.pne, plemena iz odunavlja nisu visče ugrozčavala sigurnost granica provincije "akedonije. 9ojna organizacija na Dunavu predhodila je stvaranju provincije. 9erovatno je u poslednjoj deceniji 7.v.pne usledilo pomeranje legija iz "akedonije "akedonije na sever, sever, u kasniju "eziju. retpostavlja retpostavlja se da je centar vojne komande u to vreme bio 1aisus. :edan od legata, koji je komandovao mezijskom vojskom pre stvaranje provincije bio je $ecina ever. opej abin bio je prvi namesnik "ezije, od 77.;7*.g. do '8.g.n
1astanak provincije "ezije provincije "ezije datuje se na 7<. ili 78.g.ne, za vreme vladavine vladavine Tiberija %7<.)'5.g.&. 1astanak provincije od upravom jednog namesnika "ezija je ostala zajedno sa 2hajom i "akedonijom do <<.;<8.g. Tada biva odvojena od "akedonije, zbog stalnih upada varvara sa severa. 4 vreme !laudija, pri novoj organizaciji osvojenih oblasti na -alkanskom poluostrvu, "ezija je izdvojena kao posebna provincija i data na upravu carskom legatu konzularnog ranga. 1
Događaji na Dunavu u vreme Domicijana %+7.)/=.g.& pokazali su da je oblast od usčcća ave do $rnog mora suvisč suvisč e prostrana da bi se mogla e>ikasno sčtititi. toga je +=.g, tokom Dacčkih ratova +8)+/.g, "ezija podeljena na * provincije 7. "oesiu superior ) obuhvatala obuhvatala osu centralnog -alkana tj. rbije, od usčcća ave do $ibrice u -ugarskoj %samo krajnji severozapad -ugarske, oko danasčnjeg 2rcčara& *. "oesiu in6erior ) obuhvatala prostor normalno na $rno more, duzč duzč Dunava rvi podatak o granici između dve "ezije poticče od tolomeja i linija. o njima je reka $ibrica %$iabrus& bila granica izmedju dve "ezije. 2li, posčto je reka $ibrica kratka ne znamo kako je isčla granica dalje. anonija je bila prvo osvojena, a tom osvajanju predhodio je dolazak rimskih trgovaca dolinom ave. toga su gradovi ovde ranije nikli i brzče se razvili. Dakija je bila osvojena kasno, ali je romanizacija brzo napredovala. Donja "ezija je bila, s juga i istoka, preko crnomorskih grcčkih kolonija, rano i neposredno izlozčena grcčkom kulturnom uticaju. Gornja "ezija se nalazila na sredini, između grcčke i rimske kulturne s6ere, ali dovoljno daleko od jedne i od druge, da bi se kulturni uticaj neposrednije odrazio na politicčki razvitak tamosčnjih plemena. 0na je relativno kasno prikljucčena rimskoj drzč drzč avi, avi, a uz to u njoj nije postojala nikakva nikakva tradicija gradskog zčzč ivota ivota u prerimsko doba. Rimski gradovi predstavljaju prva naselja gradskog tipa u ovoj oblasti, i nadovezuju se na plemensku organizaciju. organizaciju. Gradova Gradova nije bilo puno i lezč lezč ali ali su na granicč granicčnoj reci Dunavu. 0d / ili 7( naselja, 8 je bilo na Dunavu. Gradovi na Dunavu su po pravilu u blizini vojnih logora, i po nastanku i po karakteru su se razlikovali od onih u unutrasčnjosti. !ao posebna celina teritorija teritorija Gornje "ezije u pogranicč pogranicčnom pojasu, na limesu, 6ormirala 6ormirala se tek u sistemu rimske vojne i upravne organizacije. ri administrativnoj podeli podunavskih zemalja krajem 7.v.pne i pocčetkom 7.v.ne, deo Dunava između usčcća ave i $ibrice %-ugarska& je ukljucč ukljucčen u Gornju "eziju. 4 toku daljeg razvoja dunavska obala se 6ormirala u celinu. 4 Gornjoj "eziji je bilo vojske josč od ranije, i oni stvaraju logore, puteve, kontakte. Tek zatim se 6ormira civilni deo provincije. 1astanak gradova na gornjomezijskom limesu vezuje se za dolazak rimske vojske. 3sluzčeni vojnici i trgovci, koji prate vojsku, imali su znacčajnu ulogu u 6ormiranju gradskog stanovnisčtva. 4 "eziji se u '. i <. veku mogu razlikovati tri kategorije stanovnisčtva 7. vojnici i veterani legija, pripadnici pomocćnih odreda *. civilni doseljenici i starosedeoci '. robovi i oslobođenici !rajem '. i pocčetkom <. veka postepeno se gube rimski oblici gradske samouprave.
#imes ?asčtita od varvara zahtevala je izgradnju sistema utvrđenja %na granici tj. Dunavu& i postavljanje stalne vojne posade. ?a ovako utvrđenu utvrđenu granicu kasnije je prodro naziv limes, koji se u rimskoj terminologiji kasno srecć srecće. rvobitno je limesom oznacčavan poprecčan put, ili prosek kroz sčumu, ili mocčvaru u neprijateljskoj zemlji. 4 doba $arstva oznacčava prav put, paralelan sa granicom, a potom i pogranicčni pojas sa putem, palisadama, utvrđenjima i jarkom. 4 znacčenju granice limes se prvi put javlja kod Tacita %/5.g.ne&. romena sadrzčaja termina limes je posledica stvaranja drzčavne granice u doba $arstva, kakvu Republika nije poznavala. istematsko utvrđivanje granice se vazuje za doba @lavijevaca, ili Aadrijana. #imes se cčesto srecće kao naziv za suvozemnu granicu, dok se recčna granica zove ripa. Danas je limes shvacćen u smislu pogranicčnog pojasa sa svim elementima utvrđene granice. 2
Događaji na Dunavu u vreme Domicijana %+7.)/=.g.& pokazali su da je oblast od usčcća ave do $rnog mora suvisč suvisč e prostrana da bi se mogla e>ikasno sčtititi. toga je +=.g, tokom Dacčkih ratova +8)+/.g, "ezija podeljena na * provincije 7. "oesiu superior ) obuhvatala obuhvatala osu centralnog -alkana tj. rbije, od usčcća ave do $ibrice u -ugarskoj %samo krajnji severozapad -ugarske, oko danasčnjeg 2rcčara& *. "oesiu in6erior ) obuhvatala prostor normalno na $rno more, duzč duzč Dunava rvi podatak o granici između dve "ezije poticče od tolomeja i linija. o njima je reka $ibrica %$iabrus& bila granica izmedju dve "ezije. 2li, posčto je reka $ibrica kratka ne znamo kako je isčla granica dalje. anonija je bila prvo osvojena, a tom osvajanju predhodio je dolazak rimskih trgovaca dolinom ave. toga su gradovi ovde ranije nikli i brzče se razvili. Dakija je bila osvojena kasno, ali je romanizacija brzo napredovala. Donja "ezija je bila, s juga i istoka, preko crnomorskih grcčkih kolonija, rano i neposredno izlozčena grcčkom kulturnom uticaju. Gornja "ezija se nalazila na sredini, između grcčke i rimske kulturne s6ere, ali dovoljno daleko od jedne i od druge, da bi se kulturni uticaj neposrednije odrazio na politicčki razvitak tamosčnjih plemena. 0na je relativno kasno prikljucčena rimskoj drzč drzč avi, avi, a uz to u njoj nije postojala nikakva nikakva tradicija gradskog zčzč ivota ivota u prerimsko doba. Rimski gradovi predstavljaju prva naselja gradskog tipa u ovoj oblasti, i nadovezuju se na plemensku organizaciju. organizaciju. Gradova Gradova nije bilo puno i lezč lezč ali ali su na granicč granicčnoj reci Dunavu. 0d / ili 7( naselja, 8 je bilo na Dunavu. Gradovi na Dunavu su po pravilu u blizini vojnih logora, i po nastanku i po karakteru su se razlikovali od onih u unutrasčnjosti. !ao posebna celina teritorija teritorija Gornje "ezije u pogranicč pogranicčnom pojasu, na limesu, 6ormirala 6ormirala se tek u sistemu rimske vojne i upravne organizacije. ri administrativnoj podeli podunavskih zemalja krajem 7.v.pne i pocčetkom 7.v.ne, deo Dunava između usčcća ave i $ibrice %-ugarska& je ukljucč ukljucčen u Gornju "eziju. 4 toku daljeg razvoja dunavska obala se 6ormirala u celinu. 4 Gornjoj "eziji je bilo vojske josč od ranije, i oni stvaraju logore, puteve, kontakte. Tek zatim se 6ormira civilni deo provincije. 1astanak gradova na gornjomezijskom limesu vezuje se za dolazak rimske vojske. 3sluzčeni vojnici i trgovci, koji prate vojsku, imali su znacčajnu ulogu u 6ormiranju gradskog stanovnisčtva. 4 "eziji se u '. i <. veku mogu razlikovati tri kategorije stanovnisčtva 7. vojnici i veterani legija, pripadnici pomocćnih odreda *. civilni doseljenici i starosedeoci '. robovi i oslobođenici !rajem '. i pocčetkom <. veka postepeno se gube rimski oblici gradske samouprave.
#imes ?asčtita od varvara zahtevala je izgradnju sistema utvrđenja %na granici tj. Dunavu& i postavljanje stalne vojne posade. ?a ovako utvrđenu utvrđenu granicu kasnije je prodro naziv limes, koji se u rimskoj terminologiji kasno srecć srecće. rvobitno je limesom oznacčavan poprecčan put, ili prosek kroz sčumu, ili mocčvaru u neprijateljskoj zemlji. 4 doba $arstva oznacčava prav put, paralelan sa granicom, a potom i pogranicčni pojas sa putem, palisadama, utvrđenjima i jarkom. 4 znacčenju granice limes se prvi put javlja kod Tacita %/5.g.ne&. romena sadrzčaja termina limes je posledica stvaranja drzčavne granice u doba $arstva, kakvu Republika nije poznavala. istematsko utvrđivanje granice se vazuje za doba @lavijevaca, ili Aadrijana. #imes se cčesto srecće kao naziv za suvozemnu granicu, dok se recčna granica zove ripa. Danas je limes shvacćen u smislu pogranicčnog pojasa sa svim elementima utvrđene granice. 2
#imes su drzčale pomocćne trupe, stacionirane u utvrđenjima, sa osmatracčnicama i signalnim kulama između njih, na razmaku od priblizč priblizč no no 8(( m. 4 Bvropi su najpotpunije istrazčeni limes 7. germanski i recijski limes, između Rajne i Dunava, izgrađivan od druge polovine 7. do prve cčetvrtine *. veka *. britanski limes, tzv. tzv. Aadrijanov zid Radi odbrane severne granice granice rimske imperije, a kasnije 9izantije, podignut je limes koji se mozč mozč e podeliti na tri odseka 7. panonski C ocčinje utvrđenjem 2d "ilitare %-atina&, i preko niza vecćih i manjih utvrđenja zavrsč zavrsč ava ava se kod Taurunuma %?emun&. titio je provinciju anoniju od upada armata i ostalih varvarskih plemena, naseljenih u danasčnjoj -acčkoj i -anatu. *. mezijski C ocč ocčinje od ingidunuma %-eograd& i prati uglavnom uglavnom desnu obalu Dunava, Dunava, i glavnu magistralu prema $rnom moru. 0d niza vecćih utvrđenja na ovom delu limesa izdvajamo Trikornijum %Ritopek&, "argum %0rasčje&, 9iminacium %!ostolac&, #ederata %Ram&, inkum %9eliko Gradisčte&, !upe %Golubac&, Talijata %Donji "ilanovac&, Transdijerna %Tekija&, Bgeta %-rza alanka&, !levora %"ihajlovac&, ontes %!ostol&. 0va utvrđenja su pretezčno iz vremena Domicijana i Trajana. '. dacčki C 1alazio se u -anatu, a sagrađen je posle osvajanja Dakije, radi odbrane odbrane njene zapadne granice. granice. a izgradnjom limesa odunavlje je izdvojeno u posebnu oblast.
3zvori odaci o Gornjoj "eziji su oskudni.
Literarni izvori pruz izvori pruzčč aju aju malo vesti. 2nticč 2nticčki pisci pisču slabo o "eziji. odaci o gornjomezijskim gornjomezijskim naseljima na Dunavu svode se na nabrajanje gradova i utvrđenja, i njihove međusobne udaljenosti. Plinije daje Plinije daje kratak opis "ezije. 0bavesčtenja je najvecćim delom crpeo iz zvanicčnih spisa 2vgustovog vremena. Ptolomej Ptolomej daje prvi popis gornjomezijskih naselja, iz vremena posle Trajanovih dacčkih ratova. 0n spominje ingidunum, Trikornijum, 9iminacium, Talijatu, Bgetu, Raciariju itd. 0sim Racijarije, sva naselja nose stara domorodacč domorodacčka imena, sčto znacči da su ona postojala i u prerimsko doba. Dion Kasije daje Kasije daje nekoliko rasturenih podataka. Apijanova Apijanova knjiga knjiga o 3liriku sadrzči podatke o plemenima i događajima pre rimskog osvajanja. osvajanja. tra!on. tra!on . pis Notitia "i#nitat$m daje znacč znacčajne podatke o vojnoj posadi "ezije, "ezije, ali samo za <. vek. 0na 0na je jedini spis u kome je dat raspored vojnih snaga, na granicama carstva. Datuje se od '/(.g. do <'(.g.ne. lika rasporeda odreda na gornjomezijskom delu obale odrazčava poslednje vojne promene, iz vremena !onstantina. Itinerari pruz pruzčaju potpun potpuniji iji pospis pospis naselj naseljaa i stanic stanicaa sa podaci podacima ma o međus međusobn obnim im rast rastoja ojanj njima ima.. rek rekoo ingi ingidun dunuma uma,, 9imina 9iminaciu ciuma ma i Racij Racijari arije je isč isčao je put prem premaa donjem donjem Dunav Dunavu u i $rnom $rnom moru. moru. Taj put sa Burdigalense %'''.g.ne& međustanicama zabelezčen je na Tabuli Pojtingeriani i na Itineraru Antonina. Itinerarium Burdigalense znacčajan je za utvrđivanje statusa nekih naselja, jer uz svaku stanicu on belezči civitas, mansio ili mutatio. %$ns&o osvajanje osvajanje,, sred. 8.v, prekida razvoj gradskog zčivota rim. tipa na mez. limesu. 9ecćina gradova je razorena, a oni koji su ostali dobili su drugi karakter. 1aselja na Dunavu su od 8.v. blizča tvrđavama, no anticčkom gradu. Ranovizantijs&i Ranovizantijs&i pis'i, pis'i, Aijerokle i rokopije, cčesčceć ali povrsčno spominju gradove Gornje "ezije. %ijero&le daje %ijero&le daje prvi popis naselja na Dunavu posle sloma hunske drzč drzč ave. ave. Delo je nastalo pocčetkom :ustinijanove :ustinijanove vladavine. vladavine. Ranija znacčajna gradska naselja 2ureus "ons i "argum se ne spominju, ali se javljaju javljaju nova Gratiana, 2kve, Trikornium i -ononija, koji u rimsko doba nisu imali gradski status. Pro&opijevo delo Pro&opijevo delo nastaje oko 88<.g. 4 njemu je nasčla odraza :ustinijanova obnova. onekad se javljaju stara naselja, koja su promenila ime. 3
Pris&ovo delo sadrzči obavesčtenja o hunskom osvajanju, a nekad i o stanju osvojenih i razorenih gradova. 0n je licčno prosčao kroz opustosčenu oblast u odunavlju, iducći na dvor 2tile. Menan"ar, (eo)ila&t i (eo*an daju podatke o avarskom osvajanju, poslednje vesti o rimskim naseljima na nekadasčnjem gornjomezijskom limesu. Epi#ra*s&i materijal poticče uglavnom iz *.)'. veka.
Natpisi su glavni izvor. omocću njih se donekle mozče rekonstruisati unutrasčnji zčivot gradova. 2li, oni su malobrojni, a sadrzčina im je kratka i oskudna. najcčesčcće sadrzče ime umrlog i njegovo zanimanje, 1ajbrojniju grupu cčine nadgrobni i votivni natpisi, koji ukoliko je bio vojnik ili gradski upravnik. Dekreti i odluke gradskih vecća nedostaju. 4toliko vecći znacčaj imaju spomenici gradskih dekuriona i drugih magistrata. 0ni cčine osnovu poznavanja gradskih instituacija. 1ajvecći broj takvih natpisa poticče iz *. i '. veka, kada su gradovi na gornjomezijskom limesu dozčivljavali ekonomski procvat. "eđutim na osnovu podataka na natpisima mozč e se proucčavati istorija rimske vlasti, ali ne i istorija pripadnika plemena, koja su Rimljani zatekli na Dunavu. Delimicčno upoznavanje zčivota domorodaca pod rimskom vlasčcću pruzčaju arheolosčka ispitivanja. Granice "ezije Granice "oesie uperior, kao i drugih provincija, nisu cčvrste i treba ih revidirati. o tolomeju granica Gornje "ezije bila je Dunav, od usčcća ave na zapadu do usč cća reke !iabros %danas $ibrica& u -ugarskoj na istoku. 0vaj podataj odnosi se na prvu polovinu *. veka. Tokom ranog carstva granica Gornje "ezije je pomerana ) na zapadu, u Gornju "eziju bio je verovatno ukljucčen i prostor između donjeg toka ave i Dunava sa irmijumom, između +=.g. i 7(5.g. ) na istoku, granica Gornje "ezije bila je pomerena zapadno od $ibrice, u drugoj polovini *. veka.
Isto+na #rani'a, Tacčka na istoku do koje je Dunav cčinio granicu Gornje "ezije, po tolomeju, bilo je usčcće $ibrice %do tare lanine, gde je dalje Trakija&. 0vaj podatak međutim vazči samo za jedno kracće vreme. 4verenje da je usčcće $ibrice cčinilo granicu između dve "ezije tokom celog ranog carstva, pokolebano je nalazom nekih natpisa u #omu, zapadno od $ibrice. 1a osnovu nalaza tih natpisa, pretpostavlja se da je granica između Gornje i Donje "ezije u vreme 2ntonina ija pomerena na zapad. 3pak na osnovu ovih natpisa se ne mozče dokazati da je oblast danasčnjeg #oma pripadala Donjoj "eziji. 0rijentisčemo se i uz pomocć rudnika. rimarna delatnost "ezije bila je rudarstvo. Rudnika je bilo puno i svi su bili carski. 1a istoku rudne zone su bile "etala icenzis %oko eka&, "etala 2urelli %osnovao ih 2urelijan&, Dardansca "etala, "etala "oesica %oko grada "ontane, severozapadna -ugarska&. o tome kome su pripadali rudnici određuje se granica i to prema rekama na koje gravitiraju. Dalje istocčne granice juzčnije, sa Trakijom, mnogo je laksče utvrditi. 4 "eziji se govorilo latinskim jezikom, a u Trakiji grcčkim. Dokle god se javljaju spomenici %privatnih, votivnih& na jednom od ova dva jezika, dotle je i ta provincija. irot je bio u Trakiji %prostor između irota i alanke pripada Trakiji&, Remezijana u "eziji, a granica je bila kod sela #atina %tanicčenje&, kome je naziv dat po tome da se prelazi u drugo govorno podrucčje. osle toga, dalje na jug oko $rne Trave i 9lasotinca ide prazan prostor i malo je nalaza - 4 $rnoj Travi ima jedan spomenik, na kome se vidi da ga je podigao jedan konzular %bene>icijar& legije 933 Klaudie, u slavu :upitera. Taj cčin se regrutuje iz legije koja je u toj provinciji, i oni nadgledaju puteve, ubiraju poreze od prelaska preko granice %vojnik ) policajac ) carinik&. 0n se nalazi u beni>icijarnim stanicama. o tome iz koje je legije bio ovaj vojnik, vidimo da je $rna Trava bila u "eziji. - 4 9lasinskom %9ranjskom& kraju granica je bila tu u tursko doba, u sr. doba, ali verovatno vucče i dalje u prosčlost. - a -ugarske strane nađen je natpis %iz srednjeg veka E& koji taj region pominje kao krajinu. matra se da je ovaj naziv ostao josč iz antike i da je tu bila granica. - 4 selu Trn u -ugarskoj, i u susednom selu ?elengrad, nađeni su spomenici gde se pominje neki upravnik carine, pa je tu negde bila i granica. 4
Dalje na jug je sliv malih reka koje pripadaju trumi, pa se misli da idu ka autaliji %9elbuzčd, $Fustendil& i da pripadaju Trakiji. 4 opisu obnovljenih utvrđenja koje je sacčinio ausanija, za vreme :ustinijana, on kazč e da oko autalije ima samo pet utvrđenja %da li zato sčto nema opasnosti, ili zato sčto je taj prostor mali&, tj. da spada u "eziju, pa je na granici. 3 po rudnicima se vidi da su to Dardanski rudnici, pa je mogucće da ima gresč ki.
J$-ne #rani'e, Dubina prostiranja limesa na jugu zavisila je od velicčine teritorije pojedinih gradskih naselja. 1ajdublje na jug limes je obuhvatalo u dolini Timoka. matra se da je juzčna granica prema "akedoniji %juzčna "akedonija, severna Grcčka& bila negde kod 9elesa. Granicčni grad bi mogao biti kupi, blizu koplja %nastao u 7.v za vreme @lavijevaca dobio status deduktivne kolonije od <.v. sedisčte episkopa i glavni grad provincije Dardanije razoren u zemljotresu 87+.g.&. osčto su jezici bili grcčki i latinski, znacči razlicčiti, to se mozče utvrditi i preko natpisa. !ao ist. deo te granice pominje se grad !asete i dr. To su rudarski gradovi oko ?letova, i to je pripadalo Dardaniji. 1atpis iz !atlonovske banje pominje mnoge bogove %Drakon, Dracena...&. Digao ga je rod nekog viteza, cčiju porodicu znamo i iz okolne 4lpijane. 2 jedna porodica je mogla svoj posed da ima samo u jednoj provinciji, pa posčto je ta porodica iz "ezije, i tu mora biti "ezija. Zapa"na #rani'a, 1ajmutnija. o tolomeju i liniju usčcće ave je zapadna granica Gornje "ezije. 3zmeđu nastanka linijevog i tolomejevog dela, zapadna granica Gornje "ezije je prosčirena na oblast rema, po >itzneru. "ogucće je da je rem sa irmijumom, pred kraj Domicijanove i pocčetkom Trajanove vladavine, bio u sastavu Gornje "ezije. #ogicčno bi bilo da zapadna granica bude Drina, ali to kod Rima nije slucčaj nego obe strane reke smatraju za jedno %osavina između anonije i Dalmacije&. o jednom natpisu deljenja zemlje, spominje se ovde negde 2Hua 1igre, mozčda kod nas Tamnava. 0ni su mogli da dele zemlju samo do rimske granice "ezije, a tu je negde granica. 1atpis dekuriona municipije iz :abucčja. !oje je on municipije dekurionE ingidunuma, ili irmijuma. 0ni su najblizči. irmijum nije, jer od osnivanja ima status kolonije. 0staje samo ingidunum. rema tome tu je josč "ezija. 4 okolini $acčka pojavljuju se natpisi koje podizču vojnici kohorte Sekunde Aurelie Dalmatorum. 0ve kohorte nestaju za vreme "arka 2urelija. uno je ratovao i trebalo mu je mnogo vojske, a u juzčnoj "eziji je bilo puno upada. 4 opisu njegovog zčivota pominje se, da je on razbojnike iz Dalmacije i Dardanije pretvarao u vojnike. uteve u Dalmaciji i Dardaniji su stalno pljacčkali razbojnici, i on ih organizuje da cčuvaju puteve, a za uzvrat ih je uzimao u sluzčbu %sčto oni inacče ne bi mogli biti&. Tako je bilo po dve kohorte u Dalmaciji i Dardaniji. 0vo je onda Dalmacija. Drugi spomenik iz okoline $acčka, podizč e bene>icijar I3 Klaudie. osvecćen je Dijani %preko elene povezuje se sa srebrom ) rudnicima koje ovaj opsluzčuje&. 4 to vreme I3 Klaudia je bila u Donjoj "eziji. 0tkud ona ovdeE Dalmacija je prva romanizovana i brzo postaje provincija bez legije, koje su povucčene ka limesu. 4 takvim slucčajevima, posčto bene>icijar mora da postoji i mora da bude iz legije, a ovde nije bilo legije, donesen je zakon da to bude bene>icijar iz legije koja je poslednja tu bila. To je bila I3 Klaudia. 3 onda znamo da je to Dalmacija. !od 1ovog azara se pominju bene>icijari 93 Klaudie i 39 la!ie, pa je to vecć "ezija. Granice "unicipium "al %kelani&, 4zč ice i $ acčak pripadaju Dalmaciji %do 3bra je Dalmacija& 1ovi azar pripada "eziji everna #rani'a, o tolomeju severna granica Gornje "ezije je Dunav. 0n je bio granica izmedju "ezije i -arbarikuma. ?nacči, Gornjoj "eziji je mogao biti kratkotrajno prikljucčen deo oblasti na levoj obali Dunava, osvojen u prvom Trajanovom dacčkom ratu. 4 zapadnoj Dakiji Rimljani su mogli drzčati neke vazčnije polozčaje u juzčnom -anatu i 0lteniji. -anat bi trebalo da je u Dakiji. "eđutim tu se javljaju opeke koje spominju 39 la!iu %"ezija&. "ogucće je da je deo sa druge strane Dunava bio isto "ezija, po logici sa drugim rekama. Dalje na sever, oko !ikinde, se spominje legija I333 Gemina koja se vezuje za Dakiju.
5
od mezijskom vojnom komandom ova oblast se mogla nalaziti do osnivanja provincije Dakije 7(5.g. 1e mozče se utvrditi da li su jedinice, stacionirane u ovom delu Dakije, ostale pod mezijskom komandom i kasnije, do 77/;7*(.g. 4 vreme između dva Trajanova dacčka rata verovatno su manja utvrđenja na levoj obali Dunava pripadala G". ?a utvrđenja na levoj obali Dunava, koja su nastala posle napusčtanja Dakije od strane Rimljana oko *5(.)*5*.g, se pouzdano zna da su cčinila deo odbrambenog sistema na desnoj obali Dunava. osle ukidanja Dakije javljaju se armati. 0d <. veka jedan deo ranijeg gornjomezijskog limesa pripao je provinciji "oesia rima, a drugi %zajedno sa delom Donje "ezije& pripao je provinciji Dacia Ripensis.
Btnicčka slika "ezije u predrimsko doba 4 etnicčkom pogledu ova oblast nije bila jedinstvena. tanovnisčtvo koje su Rimljani zatekli na tlu Gornje "ezije pripadalo je raznim etnicčkim grupama Tribali, Dardanci, kordisci, 3liri, Dacčani, Tracčani. To potvrđuje i trabonovo svedocčanstvo ) kordisci ) zapadni delovi, od usčcać ave u Dunav do eka ) Tribali ) istocčno od kordiska, oko eka dalje na istok ) "ezi ) prostor od Timoka do $ibrice &or"is'i su se doselili zajedno sa josč nekim keltskim plemenima na -alkansko poluostrvo, pocčetkom <.v.pne. ripadali su onoj grupi koja je preko 2lpa dosčla u anoniju, a kasnije se prosčirila na odunavlje i omoravlje, a jedan deo otisčao ka "akedoniji i Grcčkoj. osle poraza u Grcčkoj podelili su se na dve grupe 7. prva odlazi ka istoku, u "alu 2ziju *. druga se istim putem vracća u odunavlje, i to su kordisci 7'8.g.pne. bio je prvi sukob kordiska i Rimljana. 0d 7. veka ne pominju se među stanovnicima Gornje "ezije. (ri!ali se kod Aerodota spominju kao pleme naseljeno u ravnici, između ?apadne i :uzčne "orave. Gradovi i utvrđenja "ezije 9ecćina gradova je nastala na zapadnom delu gornjomezijskog limesa, na kome su prirodni uslovi bili pogodniji za razvoj vecćih naselja. 3zmeđu usčcća ave i "lave u Dunav, na ukupnom rastojanju od oko 8( rimskih milja %oko 58 km& lezčala su gradska naselja ingidunum, "argum i 9iminacijum. Grad je bio verovatno i 2ureus "ons, između ingidunuma i "arguma. 1a drugom kraju gornjomezijskog limesa, u blizini donjomezijske granice, nalazila se kolonija Raciarija. 3zmeđu urbanizovanog dela limesa na zapadu i Raciarije na itoku, nastao je vecći broj manjih naselja i utvrđenja #ederata, inkum, !upe, Bgeta, Talijata i 2kve. 4 poznorimsko doba 2kve se nazivaju civitas. 0ne imaju svoju teritoriju, koja obuhvata vecći broj kastela i manjih naselja na Dunavu i u dolini Timoka. 1e zna se, kao ni za 2ureus "ons, da li su u *.)'.v. imale gradski status. o svom znacčaju i obimu 2kve bi pre pripadale kategoriji gradova, no vici ili castella. 4 ingidunumu i 9iminacijumu, a kracće vreme krajem 7. i pocčetkom *.v. i u "argumu, nalazili su se legijski logori. 4 naseljima 2ureus "ons i 2kve bili su stacionirani pomocćni odredi ili delovi legije. 9ojni elemenat je imao znacčajnu ulogu u nastajanju civilnih naselja.
6
. /ORMIRANJE GRADO0A NA (ERI(ORIJI RIJE
Gradovi se 6ormiraju na raskrsčcćima puteva %zbog komunikacije i trgovine&, u blizini vode. To je organizovana zajednica, sa urbanisticčki planiranom gradnjom, vodovodom, putevima, ustanovama %uprava, hramovi, sčkole&. re Rimljana ovde nisu postojali gradovi, vecć po negde opidumi %tvrdjave na vrhu brda&. Rimljani su svoj urbanizam razvili na korenima etrurskog primera i grcčkih gradova %za tip se uzima Aipodam iz "ileta&. o etrurskom verovanju nebo je podeljeno koordinatno s tim sčto su one uperene ka stranama sveta. 9erovali su da je deo od istoka ka jugu najbolji, tu ima najvisče svetla i tu su bozčanstva koja su najbolja po cčoveka. 0d juga ka zapadu su gori, od zapda ka severu su najgori, a od severa ka istoku bozčanska povoljnost raste. 1a ovom principu su oni kasnije stvorili grad. 0dređivanje karda i dekumanusa bio je svojevrstan sakralni cčin, koji je obavljan uz ucčesčcće augura i magistrata, pomocću posebnog instrumenta, groma. To je instrument koji je u rimskoj arhitekturi korisčcćen za određivanje glavnih pravaca sveta pri gradnji gradova i vojnih logora. rema nebeskim znamenjima svesčtenik bi odredio centar grada, umbilicus. 0kretanjem prema istoku, rasč irio bi ruke i odredio osu kretanja unca od istoka prema zapadu, i ta osa se zove kardo. ve sčto je ispred njega zove se ars antica, a sve iza njega je ars postica. Tada se pod pravim uglom odatle povucče josč jedna magistrala C dekumanus. ostoji i podela na levu i desnu stranu grada. ars deJtrata %na jugu& i ars sinistrata %na severu&. 0vako se dobijaju < kvadranta grada. 0ni se mogu dalje deliti. To je etrurski nacčin. Rimski grad je u osnovi cčetvorougaonog oblika, sa dve glavne ulice koje se seku pod pravim uglom cardo i decumanus. !ardo je, u rimskim gradovima i logorima, bila glavna saobracćajnica pravca sever)jug %cardo maJimus&, koju pod pravim uglom preseca saobracćajnica pravca istok)zapad %decumanus maJimus&. 4lice paralelne sa njima nazivaju se cardines i decumani. 1jihov presek oznacčava sredisčte grada ili logora, a raskrsnica smesčtena blizu sredisčta grada bila je mesto gde se razvijao javni trg, 6orum %tu su bila svetilisčta i hramovi, sudnice, sčiroki slobodni prostori okruzčeni kolonadama&. tambene zgrade nizale su se u pravilnim cčetvorougaonim blokovima tzv. insulae, između sporednih ulica. ovrsčina rimskog grada nije bila velika. Rimski geodet Aigin, navodi da povrsčina idealnog grada ne treba da pređe +(( m u duzčinu, a 8(( m u sčirinu, jer bi vecće dimenzije otezčavale odbranu. amim tim mnogi rimski gradovi drzče se tih razmera. tanovnisčtvo retko prelazi 8( ((( ljudi. 3 vojno su tako gradili, s tim sčto je u centru bila pretorija, a na mestima izlaska puteva iz utvrdjenja bile su kapije sa kulama. Aijerarhija naselja K svoje centre u provincijama su stvarali ili na mestima ranijih gradova ili na mestima gde se naseljava vecći broj rimskih gradjana, najcčesčcće u blizini rudnika ili ligijskih centara. Aijerarhija je bila u odnosu na gradjansko pravo koje su imali stanovnici. 2R 0T3$2 postica sinistrata
2R 21T3$2 antica sinistrata
?
2R 313TR2T2 3
postica deJtrata
decumanus
antica deJtrata 2R DBITR2T2 :
cardo
Građansko pravo Rimsko građansko pravo $ivitais Romana se sastoji iz < dela 7. 3us $onnubii C pravo sklapanja braka, pravo oca i naseldno pravo dece 7
*. 3us $ommercii C imovinsko pravo i pravo zčalbe sudu radi zasčtite materijalnih dobara, pravo na trgovinu i sud u slucčaju sporova. '. 3us u66agii C pasivno politicčko pravo, pravo ucčesčcća u radu politicčke institucije, pravo biranja predstavnika. <. 3us Aonorum C aktivno politicčko pravo, pravo da budu birani u politicčke 6unkcije C magistrature eregrinos C onaj koji nema rimsko građansko pravo. *7*.g. za vreme !arakalinog edikta svim slobodnim gradjanima rimskih provincija daje se rimsko građansko pravo.
Tipovi gradova 4 periodu od republike do carstva najvazčniji gradovi su bile 7. $olonie C ista organizacija kao Rim samouprava kuju novac stanovnisčtvo su rimski gradjani ili stanovnisč tvo koje je dobilo puno rimsko gradjansko pravo. *. "unicipium C unutrasčnja samouprava ne mogu da kuju novac ne mogu da biraju predstavnike deo stanovnisčtva bez punog rimskog gradjanskog prava. '. rae6ectura <. @ora i $oncinabula C grupe rimskih gradjana koje zč ive na nekoj teritoriji. 7=/.g. imamo dokaz da je -eograd municipij, a kolonija postaje za vreme eptimija evera. 9iminacijum postaje municipij za vreme Aadrijana, a kolonija za vreme Gordijana 333 *'/.g. eoska naselja K drugi nazivi pagus %selo&, vicus %deo pagusa, zaseok&, villa rustica %salasč , zadruga za proizvodnju agrarnih proizvoda u blizini grada&. 4redjenje kolonije K zakonodavnu vlast je imalo vecće dekurion %ordo decurionum& i tu su spadali najimucćniji cčlanovi kolonije, a izvrsčnu vlast su imali kolegijumi magistrata, pa je tako postojao kolegijum kvatuorvira i kolegijum duovira %komunalni poslovi grada&, i magistrature kvestira %>inansije& i kolegijum svesčtenika %odrzčavali puteve i istocčnjacčke kultove&. !ao svesčtenicčki pominju se pojmovi ponti6eJ, >lamin i sacerdos. 0va uredjenja su imitacije uredjenja samog Rima. Termin magistratura C ova 6unkcija je bila izborna, ogranicčena rokom i nije bila placćana. 4pravna vlast !onzuli K bilo ih je dva najvecća gradjanska vlast pravo komandovanja vojskom u samom Rimu gradjanska vlast im je bila ogranicčena, ali van njega neogranicčena. retori K zamenici konzula odrzč avaju red i mir sudske 6unkcije izborni. $enzori K izborni prave spiskove senatora ne mogu da komanduju vojskom uvid u moral i >inansije. Tribuni K birala ih narodna skupsčtina zasčtitnici plebsa i demokratije pravo veta iznad bilo cčije odluke osim diktatorove. Diktator K u vanrednim slucčajevima apsolutna vlast u trajanju od = meseci. enat K od najimucćnijih predstavnika broj im je rastao '(()=(()+(( na cčelu spiska senatora je bio rinceps senatus, pa konzuli... to je bio i raspored glasanja, diskusije... od 2vgustovog vremena rinceps je sam car C principat odlucčuje o najvazčnijim pitanjima %rat i mir, kult, religija, >inansije&. vesčtenicčke magistrature K ispred svih je bio otac drzčave onti6eJ maJimus, sčto je titula koja je u vreme carstva cčesto prelazila na cara. !olegijumi augura K gatanja, bili su vrlo uticajni. !olegijum vesteh K svesč tenice boginje 9este, one cčuvaju ognjisč te Rima.
2.
A3RE3 MON Rimsko naselje, locirano kod sela eone, zapadno od medereva i istocčno od -eograda. ruzčalo se pored Dunava. 1jegovo ime ne daje nikakav trag o lokalnom stanovnisčtvu. 1aziv je rimski. tarije, domorodacčko naselje, zaposeli su Rimljni krajem 7. veka. "eđutim, u predrimsko doba na ovom mestu nije, kako se cčini, postojalo domorodacčko naselje %"irkovcć&. 8
4 okolini je otkriveno nekoliko latenskih grobova, ali oni ne indiciraju keltsko utvrđenje kod eone.
3zvori odaci o ovom naselju poticču iz '. i <. veka, kada se pominje kao mesto u cčijoj se okolini gaji vinova loza u vreme cara roba %negovao je vinograde u remu i na Dunavu u Gornjoj "eziji Domicijan je doneo zakon da provincija ne mozče da pravi vino za izvoz, ali ga je rob ukinuo&. Tada dozčivljava zamah u razvoju usled gajenja vinove loze i pravljenja vina. ?ato se cčesto kazče da se kod nas josč od onda uzgaja vinova loza. 4 itinerarima se samo pominje, i to kao civitas na *< do *= milja od ingidunuma. Bpigra6ski materijal sa teritorije 2ureus "onsa nedostaje, jer je rimski materijal u srednjem veku prenet u mederevo i uzidan u grad despota Lurađa -rankovicća. 3tinerar Aierosolitaneum %'''.g.& jedini je koji sadrzči podatak na osnovu koga se zna da je 2ureus "ons bio grad. 4 njemu je ovo naselje obelezčeno kao civitas %ukazuje na njegov urbani karakter, kao i brojno stanovnisčtvo u <.v.&. Da li iz istih razloga kao TrikornijumE 1e zna se da li je bio municipijum ili kolonija, ili je uvrsčten u kategoriju civitas tek u '.v, zbog ekonomskog znacčaja, stecčenog posle sađenja vinove loze u vreme cara roba. 0vo je moglo da uticče na povecćanje stanovnisčtva naselja, koje je u predhodnim vekovima nastalo uz vojni logor kod stanice 2ureus "ons. re nego sčto je postao gradsko naselje, 2ureus "ons je mogao pripadati gradskoj teritoriji "arguma, od koga je udaljen 7< milja. 0dsustvo 2ureus "onsa iz tolomejevog dela, rimsko ime grada i arheolosčki materijal iz poznorimskog vremena, ukazuju da je naselje znacčaj steklo relativno kasno. 4tvrđenje 9erovatno je u Trajanovo doba u 7.v.ne, tu nikao kastel, ali nije spadao u vecća i znacčajnija utvrđenja. 4 nizčim slojevima se naisčlo na pleter, kao građevinski materijal, sčto ukazuje na rani nastanak kastela, u vreme pre nego sčto su izgrađena kamena utvrđenja na Dunavu, krajem 7.v.ne. 1a ovom mestu !anicć je video temelje rimskog kastela 78(J7'( koraka velicčine. :uzčno od kastela naisčao je na pod od opeka, mozaik i substrukcije kucće %delimicčno istrazčene vile, terme&. 0statke trase puta, video je duzč severnog zida kastela. 3spitivanje 7/='.g. potvrdila su ovakve pretpostavke. 0tkriveno je nekoliko poznorimskih grobnica. To ukazuje na postojanje nekropole, a uz nekropolu mora postojati i naselje. 9ojska 0 njegovoj posadi u prva tri veka $arstva nema pouzdanih podataka. 9erovatno je tu bio stacioniran deo 39 la!ie
0d stanovnika naselja 2ureus "ons bilo je 6ormirano jedno pomocćno odeljenje, Auxilium Aureomontanorum. rema podatku u 1oticiji, ono je bilo stacionirano u oblizčnjem Trikornijumu. 4 1oticiji se kao njegova posada navodi samo jedan odred cuneus e"uitum Delmatarum. 1eka vojna jedinica iz Dalmacije. 1ađeni su grobovi sa oruzč jem koji pripadaju Delmatima. ?asč to su ih dovodili kada je od lokalnog stanovnisčtva bila jedna jedinica u TrikornijumuE "isli se da je u '.)<.v. redukovano utvrđenje i da je zato jedna jedinica morala da ode. 3 njihove opeke se javljaju u Rakovcu. 0peke imaji oznaku... %prepozitus& sč to je titula iz <.v, ili $ %sub cura& znacči pod brigom i isto je iz <.v.
!asna antika 1i za 2ureus "ons, ni za Trikornijum nema podataka da ih je :ustinijan obnovio. Tada se ne pominje ni "argum. 3zgleda da je rokopije preskocčio ovaj deo. 4.
AK0E Rimsko naselje kod rahova. 1a Tabuli eutingeriani 2kve su udaljene od Bgete 7+ milja, a po 3tineraru 2ntonini 7= milja. 1a osnovu ovih podataka trebalo bi ovo naselje smestiti kod danasčnjeg rahova. 9
!astel u 2kvama je verovatno nastao josč u vreme dolaska Rimljana na Dunav. 1a rano vreme nastanka kastela u 2kvama, ukazuju njegove male dimenzije. 1a ovoj tacčki je pocčinjao niz utvrđenja, koji je prema jugu, dolinom Timoka, obezbeđivao prolaz ka 1aisu i centru vojne komande u ovo rano vreme.
3zvori ostojale su josč u 7. i *. veku, ali vreme njihovog porasta i sčirenja pada u poznocarsko doba. 4 rimskim izvorima *.)<. veka posvedocčene su kao stanica na putu duzč Dunava, između Bgete i Dortikona. 4 najvazčnijim popisima Gornjomezijskih naselja, tolomeja u *.v. i u 1oticiji u <.v, 2kve nedostaju. 9esti u kojima se 2kve nazivaju gradom %civitas& i centrom sčire teritorije, poticču iz =. veka ) 4 I3 :ustinijanovoj 1oveli 2kve se spominju kao civitas sa velikom teritorijom, kastelima i selima, i kao episkopsko sedisčte. ) rokopije ih spominje kao centar jedne velike oblasti. Teritorija 2kva dopirala je dubokko na jug i bila u dodiru sa 1aisom. ) Aijerokle spominje 2kve kao jedno od naselja u provinciji Dacia Ripensis. 4tvrđenje 0 dvremena !anicćevih istrazč ivanja, uobicčajeno je da se 2kve lokalizuju na izvesnom rastojanju od Dunava, kod danasč njeg 9idrovca. !anicć je trazč io 2kve dalje od obale Dunava, jer je teren kod rahova bez vode i peskovit, sčto ne bi opravdavalo naziv 2Huae, koji je morao biti u vezi sa izvorima. 0n je smatrao i da se rimski put posle !usjaka nije visče drzčao dunavske obale, vecć da je skretao na jug, zaobilazecći rahovo. o njemu lokalizovanje 2kva tamo opravdavaju i arheolosčki nalazi, jer je na uzvisčenju kod 9idrovca otkrio rimski zid dug ''( m. od pravim uglom na njega se nadovezuje josč jedan rimski zid. 2li ovim podacima protivurecč e podaci iz itinerara, epigra6ski materijal iz rahova i novija arheolosč k a istrazčivanja. Trasa rimskog puta kod rahova nije otkrivena. 2li, jedan natpis iz rahova pokazuje da je put prolazio preko ove tacčke na dunavskoj obali. 0n poticče iz //.g, iz vremena Trajanovih priprema za rat sa Dacčanima. Teritorija rahova nije suva i bez vode. 1a obali Dunava, u blizini rimskih bedema postoje tri snazčna izvora, koji bi mogli opravdati anticčki naziv 2Huae. ?apadno od rahova takođe se nalaze izvori.
Tu je prvo postojalo ranorimsko utvrđenje, iz poslednje trecćine 7. veka. !eramika rimskog, vizantijskog i slovenskog porekla pokazuje kontinuitet u naseljavanju. 1aselje lezči na uzvisčenju oivicčeno jarkom na juzčnoj strani, koji je prokopan u anticčko doba. 1a jugozapadnoj strani vidljiv je na povrsčini zid znatne visine, koji poticče verovatno iz poznorimskog perioda. 1a severnoj strani, prema Dunavu, jedan potok je otkrio temelje anticčkog bedema, građenog od velikih kamenih blokova. ?idovi se pruzčaju paralelno sa Dunavom u duzčini od +<( m. Rastojanje između severnog i juzčnog zida u sredini iznosi oko <+8 m, a na istocčnoj strani ono se smanjuje na 7'8 m. 4 okviru ovih zidova otkrivena je jedna građevina sa apsidalnim zavrzčetkom. 4 sloju ispod ove građevine naisčlo se na splet rimskih zidova iz ranijeg vremena. 0tkriveni bedemi nisu pripadali vojnom logoru, vecć kasnijem utvrđenju ranovizantijskog doba, koje je obuhvatalo civilno naselje i kastel. 10
9ojni logor u 2kvama je verovatno lezčao na mestu, koje je u starijoj literaturi oznacčeno nazivom Decč. od tim imenom u literaturi je zabelezčeno jedno kvadratno utvrđenje. 9ojska 4 kastelu je bila stacionirana kohorta 3 #antabrorum, koja je pod 9espazijanom dosčla u "eziju. 4 vreme pre osvajanja Dakije, 2kve su sigurno imale posadu sčto potvrđuje i jedan natpis iz rahova, datovan na kraj 7. i pocčetak *. veka. 1atpis govori o vojniku kohorte koji je bio iz panije, iz zajednice 2minika u okolini egovije. !ohorta 3 #antabrorum sa kojom je dospeo u ove krajeve, prvi put je potvrđena u "eziji na vojnicčkoj diplomi iz 5+.g.ne. !rajem 7. veka, ona je bila unisčtena u nekom od sukoba sa Dacčanima. 4 *. i '.v, dok je Dakija bila rimska, 2kve su mogle biti bez posade. 0d *5(.g. kada su se Rimljani povukli iz Dakije, ova lokacija dobija ponovo na znacčaju jer se na tom mestu otvarao prolaz u Timocčku dolinu i unutrasčnjost provincije. 3pak, 2kve se ne spominju među utvrđenjima u 1oticiji. "ogucće je da su tu bili odredi koji su bili stacionirani u Bgeti i Dortikonu.
1ekropola 0tkrivena je nekropola uz juzčni bedem %svedocči o civilnom naselju&. ?astupljeno je i spaljivanje i sahranjivanje u sarko6azima. $ esčcić nalazi sarko6aga upucćuju na to da se procvat naselja trazč i u poznorimsko doba. Dolihenovo svetilisčte 4 rahovu se nalazilo Dolihenovio svetilisč te. 1a jednoj mermernoj plocči pronađen je natpis posvecćen njemu. !asna antika 4 :ustinijanovo doba 2kve su utvrđeno naselje % ci!itas&, povrsčine oko */ ha, administrativno i episkopsko sedisčte vecće regije % regio A"uensis&, s velikim brojem obnovljenih i novopodignutih utvrđenja. Dugi zidovi koji su otkriveni su ostaci gradskih bedema iz poznocarsk. ili ranoviz. vremena. 0pkoljeni su jarkom. Bpiskopski centar 4 kasnoj antici 2kve su bile episkopski centar. Bpiskopsko sedisčte posvedocčeno je josč '<'.g, a postalo je znacčajno u vreme :ustinijana. Bpiskopija je obnovljena 8'8.g. i odvojena od "eridijane sa posebnim zadatkom borbe protiv @otijeve jeresi, tj. njene varijante, cčiji je tvorac bio episkop -onos iz 1isča. okretni nalazi 7. dve mermerne skulpture koje predstavljaju pokojnike u prirodnoj velicčini *. sarko6ag sa zlatnim nakitom iz prvih decenija '. veka '. mermerna baza sa ornamentalnim ukrasima <. arhitektonski delovi, vodovodne cevi i delovi keramicčkog poda, otkriveni u temeljima rimske kucće na obali Dunava 8. delovi zidnog 6resko)slikarstva =. novac, i to brojni primerci od vremena !onstantina Teritorija 2kva %regio 2Huensis& Teritorija 2kva je bila velika i obuhvatala niz kastela, sela i crkvenih poseda. 0d Dunava prema 1isču, paralelno sa tokom Timoka, nadovezivala su se na dunavski limes utvrđenja u dvostrukoj ili trostrukoj liniji. 11
Granice terit. 2kva mogu se naslutiti. 4 vreme :ustinijana, ali i pre, u terit. 2kva ulazili su neki kasteli na Dunavu. 1a jugu ona je dopirala u blizinu 1isčave. 9erovatno je veliki broj kastela u Timocčkoj dolini josč u rimsko doba pripadao teritoriji 2kva. istem kastela na Timoku cčinio bi nastavak limesa ka jugu i 1isču. ocčetak utvrđivanja ovog prilaza pada u vreme kad je vojna komanda "ezije bila u 1aisu, a na Dunavu samo $raesidia, u pocč. 7.v.ne. rokopije navodi najiscrpniji popis kastela, i daje njihova imena. Danas se ne zna po kom princpiu je rokopije navodio kastele na teritoriji 2kva. :edini dokument iz rimskog perioda na kome su potvrđena neka imena kastela na Timoku je Tabula. Trasa puta navedenog na Tabuli, nije pouzdano utvrđena. toga je tesčko utvrditi polozčaj kastela. 5. ALAJNA6
7.
4zvisčica kod sela Gradisčta, oko 78 km :? od 1isča, gde su istrazčeni ostaci ranovizantijskog utvrđenog grada. -edemi, ojacčani kulama, zatvaraju pravougaonu povrisčnu od oko <,8 ha. 4z ? ugao bedema otkriveni su ostaci ranohrisčcać nske bazilike. :uzčno od nje otkrivene su rusčevine velike cisterne. 4 sredisč tu grada, verovatno na mestu gde se nalazio 6orum, nađen je bronzani portret vizantijske carice, mozč da Bu6emije, supruge :ustina 3. 0vaj idealizovani portret izrađen je verovatno između 8*(. i 8'(. g.
DIANA Rimsko i ranovizantijsko utvrđenje na đerdapskom limesu, danas !aratasč kod !ladova. 1aziv Diana verovatnoje bio u vezi sa svetilisčtem Dijane. !ult ovog bozčanstva bio je rasčiren među vojnicima. Diana na Dunavu bila je delo Trajana.
4tvrđenje 4tvrđenje pravougaone osnove poticalo je iz ranocarskog perioda, a kastel sa kulama, oko 8(( m istocčnije, verovatno bio izgrađen u vreme :ustinijana. ?emljano utvrđenje podignuto je u vreme Domicijanovih priprema za rat s Dacčanima, a kameno utvrđenje tokom Trajanove vladavine. 1a uglovima bedema, sčirokih oko 7 m, nalazile su se uvucčene kule. Tokom <. veka utvrđenje je prosčireno, bedemi su ojacčani, pojedini ulazi zazidani, a nove kule su izgrađene na spoljnim stranama. 9ojska 4 izgradnji ovih kastela ucčestvovala je legija 933 Klaudia . 0peke sa njenim zčigom otkrivene su u okolini !ladova. Deo legije mogao je biti stacioniran na ovom mestu. 4 '.v. kastel Diana se pre nalazio u s6eri komande legije I333 Gemina, koja je iz Dakije prebacčena u "eziju. 0bnova 0bnovljena je za vreme :ustinijana. rokopije izvesčtava da je :ustinijan naredio da utvrđenje bude opasano cčvrstim zidom. Tada su sagrađene kruzčne kule na glavnom ulazu, a utvrđenje je dobilo i novo ime Zanes. 12
!raj redinom 8. veka Diana je stradala od najezde Auna. okretni nalazi 7. mermerna glava cara !laudija 2lbina *. bronzana statueta 1eptuna 8.
DOKLEJA 1ajznacčajniji i najpotpunije ispitan rimski grad u :3 delu provincije Dalmacije, sagrađen u 7.v.ne na usčcću ?ete u "oracču, danas nedaleko od odgorice. 4 vreme @lavijevaca dobio je status municipiuma, a krajem '. veka postao je glavni grad provincije revalis. ocčetkom 5. veka grad su razorili 2vari.
3strazčivanja 7+/7)7+/*.g. . Rovinski istrazčio je velike povrsčine u ? delu Dokleje. 7+/'.g. 2. "unro je u istocčnom delu otkrio dve hrisčca ć nske bazilike iz =. veka. 3zmeđu 7/8<. i 7/=*.g. obavljena su reviziona iskopavanja 6oruma, nađene su terme u sredisčtu grada, i istrazčena je jugoistocčna nekropola. Grad Grad je bio opasan bedemima sčirokim * ) *,' m, s pravougaonim spoljnim kulama na severnoj strani, i zahvatao je nepravilnu poligonalnu povrsč inu. 0d kapije na ? bedemu pruzčala se glavna ulica prema :3. 1a njenom pocčetku nalaze se ostaci slavoluka, podignutog mozčda u cčast Galijena, i carski natpisi. Duzč juzčne strane su ' hrama na podijumu, jedan posvecćen Dijani, a jedan verovatno Romi. 3zmeđu hramova sagrađene su gradska vila i terme. 1aspram termi bio je 6orum s velikom bazilikom na zapadnoj strani, u cčijoj apsidi je otkrivena monumentalna mermerna glava eptimija evera. 1ekropole rotezale su se jugoistocčno i zapadno od grada :ugoistocčna nekropola ) adrzčala je visče od '(( grobova iz perioda od 7. do pol. <.v.ne. ) Grobovi s ostacima spaljenih pokojnika iz 7.)*. veka ponekad su ograđeni niskim zidom. To su uglavnom elipsoidne jame, ispunjene ostacima s lomacče, u koje je polagana kamena, staklena ili keramicčka urna. ) Grobovi s inhumacijom iz '. i <. veka građeni su od opeke ili kamena. 1ađeno je i nekoliko zasvođenih gro) bnica, kao i s kamenim sarko6azima. :edna grobnica oslikana je jevrejskim simbolima %menora, plodovi, zve) zda, girlande s pticama&. ?apadna nekropola ) amo je sondazčno istrazč ena. ) 0tkriveno je 7( grobova s inhumacijom, od kamena i opeke, i * zasvođene grobnice s prilozima, iz <. veka. 13
) ove nekropole poticče cčuvena Modgoricč ka sč oljaN, danas u Brmitazču, zapravo veliki stakleni tanjir sa staroza) vetnim temama.
9. DIERNA
Rimska luka na Dunavu u zoni !azana, danas 0rsčava %Rumunija&. Tu je bio prelaz preko reke %Transdijerna&, sčto ovom mestu daje poseban strategijski znacčaj. 1aselje je dobilo status municipijuma u vreme eptimija evera. 4 kasnoj antici podignuto je novo utvrđenje sa cčetiri kule %kvadriburgium&. 2rheolosč ka iskopavanja manjeg obima bila su 7/=+.)7/5(.g.
:. DROE(A
?nacčajan rimski strategijski i komunikacijski centar na levoj obali Dunava, na mestu na kome je bio prelaz preko reke, danas Turn everin %Rumunija&. 1aseljavana je josč od praistorije, kontinuirano sve do dolaska Rimljana. istematska iskopavanja zapocčeo je 7+/=.)7+//.g. G.G. Tocčilesku, a nastavili su ih 2. -arkacčil i G. @loresku.
1aziv 1a Tabuli i u 1oticiji naselje se naziva Drobeta, a kod rokopija Teodora. 1asuprot njoj lezči kastel koji je po mostu nazvan ontes, u 1oticiji nazvan Transdrobeta. ontes je bio kastel na teritoriji "ezije, a Drobeta je bila gradsko naselje na teritoriji Dakije. 4tvrđenje Tvrđavu i most preko Dunava je tu podigao Trajan, pripremajucći se za Drugi dacčki rat. !ao zasčtita mosta sagrađeno je utvrđenje pravougaonog oblika %dim. 7'5,8 J 7*'m& u kome je prvobitno bila stacionirana kohorta 3 Antiochensium% Tokom *. i '. veka ovde su boravile mnoge pomocć n e jedinice, od kojih su se duzč e zadrzč a le kohorta 333 #am$estris c% r% i kohorta 3 Sagittariorum milliaria. 1aselje ored utvrđenja nastale su kanabe. 1aselje je postalo municipijum u vreme Aadrijana, a kolonija u vreme eptimija evera.
Dobro su ocčuvani josč ) jedan stub Trajanovog mosta ) prostrane terme nastale u *, a rekonstruisane u '. veku 14
!asna antika 4tvrđenje je preuredio !onstantin 3. 0d njega i poticče naziv Teodora. Teodora je bila pastorka "aksimijana Aerkulija i zčena !onstancija, koju je car jako cenio. !raj osle hunskog razaranja, obnovili su ga 2nastasije i :ustinijan, i neki smatraju da je tada dobilo naziv Teodora. rokopije, međutim, kazče da je :ustinijan obnovio kastel na desnoj obali, dok je Teodora ostala u rusčevinama.
1;. EGE(A Rimsko naselje i utvrđenje kod -rze alanke na Dunavu. 1alazilo se na raskrsnici * puta koja su polazila od Talijate 7. duzči, pored Dunava isčao je preko Transdijerne i ontesa, nadovezujucći se na ovim tacčkama na puteve u Dakiji *. kracći kopneni put, koji je preko "irocča povezivao Talijatu i Bgetu između njih se nalaze stanice Gerulata %+ milja od Talijate i 7* milja od Bgete&, i 4na ili #una %= milja od Bgete& Bgetu je delilo isto rastojanje od Talijate na zapadu i Drobete na severu
9erovatno je naseljena josč u prerimsko doba. rvi put se spominje kod tolomeja. 3tinerari je belezče kao stanicu na putu pored Dunava. 4 poznorimskim izvorima se ne pominje. rokopije je izostavlja iz spiska obnovljenih utvrđenja na Dunavu. "ozč da je imala drugo ime, Theodoropolis po carici Teodori, pa je zato ne nalazimo.
4tvrđenje 4 ranocarsko doba ona je bila sedisčte vecćeg garnizona na limesu. 1a teritoriji Bgete konstatovana su tri utvrđenja 7. 4 utvrđenju pravougaonog oblika %dim. 7(= J /< m&, podignutom pocčetkom *.veka, bila je stacionirana kohorta 3 #retum %posvedocčena u Gornjoj "eziji /'. i 7((.g, u vreme priprema za Trajanov dacčki rat&. 1jen stalni logor se mogao nalaziti u Bgeti od sredine *.v. ?a tu jedinicu se vezuje oblizčnje skromno svetilisčte posvecćeno :upiteru Dolihenu, kruzčne osnove, korisčceć no do prvih decenija '. veka. *. 4 kasnoj antici sagrađeno je novo utvrđenje izduzčenog pravougaonog oblika, s kruzčnim kulama na uglovima. rosčireno je pristanisč te zbog prisustva >lote % classis &istrica&. '. 3z =. veka poticče utvrđenje trougaonog oblika. Bgeta je verovatno tada obnovljena i dobila naziv (
15
4 <.v. u Bgeti su bila stacionirana tri odreda cuneus e"uitum sagittariorum, deo legije I333 Gemina i classis &istrica . "ozč da su u ovo vreme bila posednuta sva tri kastela. ostoji pristanisčte tako da je i potvrđeno prisustvo >lote clasis histrica.
1aselje 0d civilnog naselja nije ostalo mnogo tragova. !arakter civilnog naselja, koje je registovano arheolosč kim iskopavanjima, nije poznat. "ozčda je u pitanju stariji autohtoni civitas koji je krajem *. ili pocčetkom '. veka prerastao u municipium. tanovnisčtvo Bgete verovatno poticče od doseljenih lica. okretni nalazi 7. korintski kapitel *. opeka sa zčigom Aurelius (ino )ecit , koja ukazuje na postojanje radionice, cčiji je vlasnik bio 2urelius Rino '. mermerne skulpture <. bronzana votivna plocča iz :upiterovog svetilisčta 8. posrebreni paradni sčlem s nekropole
11. /ELI= ROM3LIANA > ROM3LIAN3M
"esto u riobalskoj Dakiji, danas Gamzigrad, 77 km zapadno od ?ajecčara. 3strazčivanja je 7/8'.g. zapocčeo L. "ano)?isi, a nastavili B. $ersčkov i L. tricčevicć %od 7/8=.g&, i D. rejovicć %od 7/5(.g&. Tu je rođen i sahranjen Galerije %cezar */'.)'(8.g., avgust '(8.)'77.g.&. Romuliana je kompleksan sakralno)memorijalni spomenik. astoji se od 1. $tvr?ene palate u samom Gamzigradu, u kojoj je Galerije za zčivota boravio kao stariji avgust % senior
augustus*
a posle smrti bio posč tovan kao bog %di!us& . ma$zoleja sa konsekrativnim spomenicima i tetrapilonom na oblizčnjem grebenu "agura alata 3zgrađena je na mestu koje je bilo naseljeno josč u praistoriji %od pol. '. do prve pol. 7. mil.&, a u '.v. tu se nalazilo vecće poljsko imanje. Gradnja palate zapocčeta je oko '((.g. 1ajpre je podignut bedem %sčirok 7,+ m& s 7* kvadratnih kula, portikom i kapijom. 1a istocčnoj i zapadnoj strani >lankiran je osmougaonim kulama. ?ahvatao je nepravilnu romboidnu povrsčinu %dim. 7+( J *7( m&. 0ko '(8.g. plan je preinacčen. 0vaj bedem je zaravnjen. 1jegove kapije i kule ukljucčene su u novu 6orti>ikaciju s bedemima %sčirokim ',= m&, s portikom i s *( poligonalnih kula %precčnika *')*= m&, i kapijom na istocčnoj i zapadnoj strani, na cčijim se 6asadama nalazila bogata relje6na dekoracija. Glavni ulaz je bio na istocčnoj strani. 16
3zrazita je samo jedna komunikacija, u pravcu istok C zapad. 4nutar bedema se uocčavaju * grupe monumentalnih građvina ) jedna u severnom delu palate ) jedna u juzč nom delu palate, a u sredisčtu svake grupe nalazi se hram na visokom podijumu. %ram $ severnom "el$ %dim. =,8 J 7(,8 m& okruzč en je s tri luksuzne građevine alata 3 ) astoji se od 8 velikih dvorana, jedne osmougaone prostorije, tri peristila i manjeg kupatila. odovi su bili pokriveni mozaicima, s geometrijskim i >iguralnim motivima. ?idovi su pokriveni skupocenom kamenom oplatom, 6reskama i sčtukaturama. alata 33 ) 4 3 cčetvrti ima jednostavniju osnovu u sredisčtu je pravougaoni peristil, a okolo su prostorije razlicčitih velicčina i namene. 3strazčena je samo delimicčno. 9elika zgrada s koridorom ) 1adovezuje se na palatu 33. 3strazčena je samo delimicčno. %ram $ j$-nom "el$ %dim. *',5 J '*,< m& okruzčen je građevinama koje su ortogonalnih osnova i sve su orijentisane prema glavnim stranama sveta. etobrodna zgrada zapadno od hrama objasčnjena je kao zčitnica. @unkcije ostalih objekata koji okruzč uju hram su nejasne. 4 :3 uglu palate podignute su monumentalne terme. 4 rusčevinama pomenutih građevina otkrivene su mnoge skulpture ) Galerijeva glava od por>ira ) "ermerna glava :upitera ) "ermerna glava Aerkula
"auzolej 3stocčno od glavne kapije, na udaljenosti od 7 km, na vrhu grebena "agura, istrazčena su * mauzoleja i * konsekrativna spomenika u vidu dzčinovskih tumula. 1a nizčem terenu, na pristupnom putu Romuliani istrazčen je monumentalni tetrapilon. 4 mauzoleju sa poligonalnim podijumom sahranjen je Galerije, a u mauzoleju s paralelopipednim podijumom njegova majka Romula. Tumuli obelezčavaju mesta na kojima je obavljen ritual njihove apoteoze. 3storijat 3zgradnja Romuliane prekunuta je ubrzo posle Galerijeve smrti. 0d sredine <. veka pocčeo je proces preoblikovanja pojedinih građevina u palati, koji je trajao do prodora Auna. Dve sale palate 3 pretvorene su u crkve. rilikom najezde Auna sve su građevine delimicčno, ili potpuno porusčene. 4 drugoj polovini 8. veka Romuliana je obnovljena, ali je iz osnove izmenila izgled.
1. %ORE3M MARGI 17
ut izmedju 9iminacijuma i Aoreum "argi. oslednja stanica na teritoriji 9iminacija je "ancio "unicipium. "ancio znacči han, prenocćisčte. To je pravougaono utvrdjenje sa cčetiri ugaone kvadratne kule i licči na kvadriburgijum %utvrdjenje sa cčetiri kule iz vremena tetrarhije&. Dalje naselja niz put su, Jovi Parv$s %:upiterovo selo&. ?a selo na latinskom se koristi ime vicus i parvus, pri cčemu je parvus vecći, pa sadrzči visče vicusa %zaseoka&. rvi podatak je $ezarov kada govori o Aelvetima %!elti u vajcarskoj&. 0n kazče da su oni imali 7( opiduma, 7(( parvusa i <(( vicusa. Da li to znacči da je 7 parvus O < vicusaE :ovi arvus se locirao kod 9elikog #aola %u dolini "lave&. Tu je nadjen manji objekat, dim. /(J+( m, sa zidom 7,* C 7,' m, nema kule, a sa unutrasčnje strane uz zid se javlja jedan elipsasti objekat. 4 vreme tetrarhije car se izjednacčava sa :upiterom. 4 njihovo vreme se daje naseljima taj pre>iks, pa se mozčda mozče staviti u to vreme. o nekim analogijama ovo bi mogao biti stabulum %krcčma, ka6ana, odmor konja&. 0bicčno je u sredisčnjem delu slobodan prostor, a okolo su prostorije %konjusčnice, gostionice&. To bi moglo biti to.
ut dalje ide prema vilajincu. ledecće je 0as %ne zna se gde je, negde pred vilajinac&.
ledecći mansio je I"im$m kod "edveđe. Tu je nadjeno pravougaono utvrdjenje sa cčetiri kruzčne kule. 1adjene su terme, nesčto slicčno stabulumu i arheolosčki materijal iz <.v. tradalo je negde oko '+5.g. u gotskom naletu. ve ove stvari sluzč e jednom mansiu, ali sč ta cće utvrdjenjeE Da li je u kasnoj antici mansio bio visče grad, sa 6unkcijom odbrane puta, pored opsluzčivanja putnika. 3zgleda da su na mestima usčcća reka koje su bile plavljene u kasnoj antici dizana ovakva uporisčta. 3z Aisara %Dijoklecijanopolus& poticče natpis o podizanju ostijuma tj. luke, ali i kvadriburgijum ovog tipa. licčan primer je i iz 3zraela. 0ba natpisa su iz !onstantinovog vremena. $ ini se da je to analogija ovih nasčih nalaza.
ut ide dalje do mesta Aso&teron koji se nigde visče ne pominje i ne mozče se locirati. "isli se da je ovo mesto isto bilo stabulum. 3zgleda da ide mancio C * mutacia %mesta gde se menjaju konji C stabulumu&. "isli se da se od ingidunuma do 1aisa isčlo ' dana. To znacči da bi na svakih =( km trebalo da bude po jedan mancio.
Aoreum "argi ledecće mesto je Aoreum "argi, danasčnja $Fuprija. Rimsko urbano naselje. 1jegovo ime, Aoreum ukazuje na sabirni centar za zčito i njegovu dalju distribuciju. 0n je bio zčitnica i to mu je svrha. 4 njega se sabira zčito iz "ezije i odatle se vodenim putem transportuje do limesa. ? itnice su bile najvazčnije u provincijama. Grad je imao status municipijuma. Delimicčno su istrazčeni horeum, terme, bedemi mlađeg utvrđenja i kasnoanticčka nekropola. Tu je utvrdjenje <((J'8( m. To je bio kastel sa 933 !laudijevom legijom. 0n je na samom usčcću. 1e zna se mnogo %kakve su bile kule&. To otezčava datovanje.
Dominantne građevine u njegovom centru su horeum. Daljim kopanjem je blizče reci nadjena cčetvrtasta kula unutrasčnjeg utvrdjenja. 0ko unutrasčnjih horeuma je bilo grobova sa oruzčjem. 9erovatno se radi o eHuites Dalmatae. Delmati su bili rimski 6ederati u poznoj antici i koriste ih kao konjanike. 3ako je Dalmacija bila romanizovana Delmati se uvek sahranjuju sa oruzč jem %i kada se kremiraju i kada se inhumiraju&. Rimski vojnici se ne sahranjuju sa oruzč jem, ono se dobije i razduzč uje. #judi se nisu sahranjivali unutar utvrdjenja, osim ako je 18
heroj. 0vo bi se moglo resčiti ako je ova unutrasčnja kula ustvari spoljna kula nekog redukovanog logora, pri cčemu su sada horeumi ustvari eJtramuros. 0ni i terme su cčesto zbog svog izgleda pretvarani u crkve i mozčda je to ovde bila logika i zato se sahranjuju okolo.
1e zna se sčta je bilo u =.veku. a druge strane reke ispod posčte u $Fupriji je nadjena jedna kruzčna kula, pa je to mozčda novo utvrdjenje iz =.v. Aoreum "argi se pominje na natpisu iz 1ova %-ugarska& koji pominje nekog tipa koji poticče iz Aoreum "argi %precizira se da je u "eziji, mozčda ih je bilo josč& i on je vojnik 3 3talicae everijane. o ovome znamo da je municipium pre evera. "ozčda za vreme Trajana i Aadrijana, ili "arka 2urelija. o logici sa okolnim. 1a 0rtelijevoj karti iz 75.v. koja kopira anticčke pisče Aoreum "argi 2ntoninum. To bi bio "arko 2urelije ili 2ntonin ie.
!asna antika Aoreum "argi je imao znacčaj i bio je arsenal C vojna radionica za sčtitove %cutaria Aorreomargensis& i u njemu je bila 6abrika za izradu sčtitova. 1a dobrom je mestu i do njega se lako dopremaju materijali. -io je i episkopsko sedisčte i pominje se episkop ?osin.
1e zna se sčta je bilo dalje sa njim, da li se odupirao Gotima, da li je obnovljenE ominje se da je Dioklecijan *+<.g. dosčao na vlast pobedivsči svoje protivnike na "argumu. "ozčda je to ovde, jer ovde postoji ostava cčiji je zadnji novcčicć upravo Dioklecijanov. orusčili su ga Auni sredinom 8. veka.
okretni materijal 7. kasnoanticčki nadgrobni spomenici *. sčlem '. votivna plocčica podunavskih konjanika <. kameja s predstavom carice iz dr. pol. '. veka
12. K3PE
3znad danasčnjeg grada Golupca, na gredi. Dominira tim prostorom. 9idi se Dunav u oba pravca. To je rimsko utvrđenje i vicus %selo&. +icus #u$$ae je bilo administrativno u sklopu teritorije grada 9iminacijuma. tanica na ovom mestu bila je jedna od vecćih na putu prema 1ikomediji. 4 njoj se zadrzčao Dioklecijan, oktobra *//.g., vracćajucći se sa 3stoka u Rim. 1a itinerarima pisče da je !upe vicus. rvi put vicus na putu. Da li je to vicus militari kakvi postoje u DakijiE Ta naselja su nastajala tako sčto oko vojnicčkih logora nastaju mala naselja, pravilne povrsč ine i to je onda vicus. 0vde je bio i sam car, pa je tesčko obicčan vicus, vecć vicus militari %jedini kod nas&. 1a Tabuli se pominje kao vicus %selo&, na 77 milji od inkuma. 3tinerar 2ntonina ga stavlja na *< milje od 9iminacijuma. rokopije ga pominje kao utvrđenje koje je postalo znacčajno tek nakon :ustinijanove obnove.
9ojska 9ojna istorija !upa pre <. veka nije poznata. 19
ronađene su opeke sa zčigovima razlicčitih odreda kohorta 3 la!ia &is$anorum, jedna kohorta sa brojem 9 %mozč da 9 Gallorum & i legija 39 la!ia )elix . "ozč da je kastel podigla kohorta 3 la!ia &is$anorum u vreme svog zadrzčavanja u Gornjoj "eziji, krajem 7. i pocč. *. veka. !asnije su ovde stacionirani delovi legije 39 la!iae, i to pre kraja <.v. 1alazčene su opeke sa zčigom ,-G.io* IIII .la!ia* .elix* #/PP.is* .
4tvrđenje 1a uzvisčenju iznad Golupca uocčljivi su ostaci vecćeg kastela, koji je verovatno nastao prilikom priprema za Trajanove ratove sa Dacčanima. Tu je kvadratno utvrđenje koje !anic određuje na 7+(J7+( m, a Pobodi na 7=8J7=8 m. 4 prostoru koji zatvaraju ovi zidovi otkriveni su tragovi pretorija, i zidovi manjeg utvrđenja, mozčda prvobitnog utvrđenja iz koga se razvio vecći kastel. rema istoku zid kastela je dvostruk, mozčda rezultat specijalnih mera utvrđivanja prema istoku, odakle su dolazili napadi varvara u '.)8. veku. 0ba rekognosciranja videla su veliko utvrđenje sa kruzč nim kulama, unutar koga je mali kvadriburgijum, ali onaj prvi je video i protehizme %bedeme oko velikog utvrđenja& i on je njih merio, a ovaj drugi samo utvrđenje. 1aselje 1aselje, !icus #u$$ae, lezčalo je pored Dunava, na uzanom prostoru ravne obale. Tu su uocčeni temelji rimskih građevina. matralo se da su pristanisčte i trgovacčka cčetvr lezčali zapadno od danasčnjeg Golupca. 0ni su verovatno nestali ispod danasčnjeg grada. !asna antika 4tvrđenje se skracćuje i onaj kvadriburgijum je iz vremena Dioklecijana. osle hunskog razaranja, :ustinijan opet obnavlja veliko utvrđenje, ojacčano josč jednim bedemom na istocčnoj strani. 0n mu gradi kruzčne kule koje se sada vide %pre su bile pravougaone, unutrasčnje&.
14. KON(RAMARG3M
ostojalo je i naselje nasuprot "arguma, na levoj obali Dunava, koje je obezbeđivalo prelaz preko reke na ovom prostoru. 0vde se nalazila carinska stanica na "oravi. "isli se da je bio sa druge obale "orave, gde postoji jedna prirodna 6osa. Tu bi se moglo nalaziti kruzčno utvrđenje. ored tog kruzčnog ima i jedno srednjevekovno utvrđenje, !ulicč %mozčda je ispod njega&. 0vime se ovaj najvazčniji prolaz -alkana odlicčno brani. 4 1oticiji se spominje utvrđenje koje lezč i nasuprot "arguma % contra 0argum&, na levoj obali Dunava i naziva se castra Augusto1la!iensia. 0no je verovatno bilo identicčno sa utvrđenjem la!iana, koje je potvrđeno u istom poglavlju 1oticije, pod komandom duksa provincije "ezije rime. @laviana je posvedocčena i na zčigu jedne opeke, otkrivene u Ritopeku. risk naziva kastel koji lezči nasuprot "arguma, na drugoj obali reke, Konstantia. !od Teo>ilakta imokate spominje se Konstantiola kao mesto na Dunavu u blizini ostrva inge, koje je udaljeno od ingidunuma oko '( milja. 4koliko je u pitanju uvek isto utvrđenje, njegova potvrda od <. do =. veka ukazuje na znacčaj koje je ono imalo za odbranu severne granice $arstva. 20
1azivi la!iana, castra Augusto1la!iensia i Konstantia, poticču iz poznocarskog perioda i u vezi su sa carevima iz dinastije drugih @lavijevaca, !onstantinom ili !onstancijem, ili je 2ugusto @laviendi neki vladar iz !onstantinove dinastije %E&. 4tvrđenje je moglo postojati josč u 7.v, pre osvajanja Dakije. osle osvajanja Dakije %Trajan& i stvaranja provincije Dakije, utvrđenje nasuprot "arguma je izgubilo vojni znacčaj 0no je moglo biti obnovljeno od !onstantina, koji je ratovao sa armatima na teritoriji nekadasčnje provincije Dakije. '*+.g. on je iz rema presčao preko zemlje :aziga i posle rata sa armatima u danasčnjem -anatu, zavrsčio je pohod u "argumu. 4 cilju obezbeđenja oblasti na desnoj obali Dunava obnovljeno je staro utvrđenje nasuprot "argumu, pod imenom !onstantia ili 2ugusto>laviensia.
ostoji jedan riskov podatak, iz vremena sastanka Teodosija i Auna. 0n kazč e da se preko puta "arguma nalazi utvrđenje !onstancija. "ogucće je da je to utvrđenje podigao !onstancije %sin !onstantina 9elikog& i verovatno je to isto ono utvrđenje 2ugusto>laviensia. To bio znacčilo da ju je on podigao.
0vo utvrđenje je lezčalo kod danasčnjeg !ovina. osčto se kazče da je castra 2ugusto>laviensia preko puta "arguma, postavlja se pitanje gde je preko puta %contra&E reko puta "orave, ili preko puta DunavaE "isli se da je preko puta Dunava i to kod !ovina. Da li je to !ovinE Tu su uocčeni temelji nepravilnog oblika iz rimskog vremena. 1eki, međutim, smatraju da ovi temelji poticču iz srednjeg veka. 2li ni jedno od ova dva misčljenja nije sigurno potvrđeno.
1oticija spominje kao posadu @laviane cuneus e"uitum $romotorum. 1aveden je josč jedan odred, ali je tekst na tom mestu osčtecćen, pa se ne zna koji je odred u pitanju.
!asnije se pominje josč neka @laviana. 1eki misle da je to ona 2ugusto>laviensia, ali ne i ale. 3ma dosta @laviana ) utvrđenja uz Dunav, koja je podigao !onstantin. 1a jednom stiliz.crtezču vidi se jedna od njih. 9erovatno je i ovo bilo takvo. Da li je to ono kod !ovina, ili neko drugo utvrdjenje preko Dunava %ima tragova&, ili je mozčda na ostrvu tu kod "arguma.
?na se kasnije da su gepidski 6ederati bili smesčteni u nekom kastelu ovde negde. Tesčko da bi ih stavili na ostrvo, verovatno s leve strane "orave. 15. LEDERA(A
Rimsko utvrđenje, na stenovitom platou iznad desne obale Dunava u Ramu. #ederata znacči prelaz preko Dunava, a i vidi se na Trajanovom stubu. Danas je između Rama i -anatske alanke preko Dunava skela, i tu je josč do skoro bio prelaz. Takav prelaz ukljucčuje to da sa obe strane mora biti utvrđenje, ali se ne zna koje nosi. ale misli da je to ono kod Rama. 0ba utvrđenja su morala imati ime, i obicčno se zovu Trans ili !ontra pa ime suprotnog mesta. 0blast Rama bila je naseljena u prerimsko doba. 1a levoj obali Dunava rimski sloje se nadovezuje na preistorijski.
3zvori
3zvori zbunjuju. 21
9ecćina autora smatra da se ovo naselje nalazilo kod danasčnjeg Rama. rema Tabuli, #ederata je lezčala 7( milja severoistocčno od 9iminacijuma, na putu koji je ovde prelazio na levu obalu Dunava. 1a Tabuli je prelaz preko Dunava obelezčen posle #ederate %pri opisu puta ide 9iminacijum, #ederata, pa prelaz& i na onsovu toga ova stanica se lokalizuje na desnoj obali Dunava, u -anatu. :edini argument, na kome pocčiva uverenje da je #ederata lezčala kod danasčnjeg Rama je podatak na Tabuli. 2li, nepouzdanost podataka, koje pruzča Tabula, dokazana je na mnogim sektorima puta. 3tinerar 2ntonina ne spominje #ederatu, mozčda basč zato sčto ona nije lezčala na desnoj obali Dunava. 1eki je međutim lokalizuju na levu obalu Dunava, kod danasčnje -anatske alanke. 0vo misčljenje nalazi potvrdu kod poznorimskih i ranovizantijskih pisaca, koji #ederatu lokaliz severno od Dunava. !od rokopija je #ederata potvrđena severno od Dunava. odatak u I3 :ustinijanovoj 1oveli, kazče da je on pod vizantijsku vlast doveo ponovo 9iminacijum, Recidavu i #ederatu, koje su preko Dunava.To bi znacčilo da je #ederata sa suprotne strane. 4 1oticiji se #ederata pominje kao utvrđenje Gornje "ezije, sč to ne znacči da se ono tamo i geogra6ski nalazilo. osle napusčtanja Dakije, Rimljani su ipak zadrzčali neke polozčaje severno od Dunava kao predstrazče i one su bile ukljucčene u vojni sistem i komande na desnoj obali Dunava. Tako se mozče tumacčiti i da se tvrđava nalazila na levoj obali, i mozčda se danas nalazi kod danasčnje -anatske alanke. Tu je i ostrvo apaja, koje se nalazilo između Rama i tare alanke.
4tvrđenje na levoj obali Dunava 1a levoj obali Dunava, kod -anatske alanke, verovatno se nalazilo josč jedno utvrđenje koje je sčtitilo prelaz preko reke, a koje je nazvano (ransle"erata. Tu su otkriveni su ostaci rimskog vodovoda, rimske kule i opeke sa zčigom #BG 933 $#. 0peke verovatno poticču od odeljenja legije iz 9iminacijuma, koja su u vreme Trajanovih priprema za rat sa Dacčanima izgradile utvrđenje na levoj obali Dunava. 0no verovatno nije imalo vecći znacčaj posle osvajanja Dakije, ali je u poznocarsko doba ponovo obnovljeno. rokopije kazč e, mislecći na #ederatu na levoj obali, da je ona do :ustinijana bila samo jedna kula. 4tvrđenje na desnoj obali Dunava 4 prvim vekovima $arstva vecći kastel je lezčao kod danasčnjeg Rama, oko 7((( m istocčnije niz Dunav. !astel je bio pravougaone osnove %7<(J*(( m& sa ugaonim kulama. 4 okviru kastela, u desnom severnom uglu, odvojena je zidom manja pravougaona povrsčina velicčine 8(J=( m. 1e zna se da li su imenom #ederata bili obuhvacćeni i objekti %utvrđenje& na desnoj obali Dunava. 4 administrativnom i vojnom pogledu #ederata je bila pod upravom 9iminacijuma. 0na je ulazila u njegovu teritoriju i bila sčticćena odredima legije 933 Klaudie . 4tvrđenja sa obe strane Dunava mogla su biti izgrađena krajem 7. ili pocčetkom *. veka, u toku priprema za Trajanov prvi dacčki rat. Tom prilikom je verovatno bio izgrađen i put od 9iminacijuma na sever, zabelezčen u Tabuli. matra se da se kod #ederate nalazio jedan od prelaza %pontonski most& preko koga je Trajana prebacio vojsku na dacčku teritoriju 7(7.g. 4 Trajanovo vreme postojalo je sigurno 7 utvrđenje, ali za * nije sigurno. 1a Trajanovom stubu vidi se prelazak Trajana preko pontonskog mosta kod #ederate. 1a visokoj steni je #ederata. 1a stubu je prikaz vojnika koji izlaze iz grada i prelaze most. Detalj dva plana gde se vide dva mosta i vojnici koji prelaze oba. :edan je do 22
apaje, a drugi od nje na drugu obalu. !ada pređu na drugu stranu tamo nema utvrđenja, vecć se Trajan obracća sa tribunala. 4tvrđenje na apaji Tada je nastalo i utvrđenje na ostrvu apaji, koje lezči nasuprot Ramu. 1a njemu je otkriveno mnosčtvo opeka sa zčigom kohorti, koje su ucčestvovale u Trajanovom dacčkom ratu, 33 &is$anorum , 3 #retum i ale 33 Pannoniorum , a osim toga i opeke sa zčigom 933 Klaudia. 0ve opeke otkrivene su takođe i sa obe strane Dunava. 933 Klaudia davala je stalnu posadu ovim utvrđenjima, a odredi posvedocčeni na opekama nalazili su se na ovom mestu samo privremeno, u vreme Trajanovog rata sa Dacčanima. 1aselje Tragovi civilnog naselja su oskudni i na levoj i na desnoj obali Dunava. 1aselje na levoj obali moglo je u periodu postojanja provincije Dakije biti van okvira grada 9iminacijuma. !asna antika !rajem '. i pocč. <.v. u !onstantinovo vreme, utvrdjenje 7 u #ederati tj. Ram$, je reducirano i smanjeno. 1a najistaknutijem delu podignut je kvadriburgium %dim. 8(J8( m&. 1e znamo sčta je sa druge strane. 1a ostrvu apaji koje se nalazi između Rama i tare alanke, u istom periodu je podignuto vecće utvrđenje tipa kvadriburgium %/(J/( m&. "ozčda bi se to utvrđenje zvalo #ederata 1ova. 0vaj sistem 6orti>ikacija sčtitio je prelaz preko Dunava. 4 <.v. #ederata je imala posadu od dva odreda cuneus e"uitum sagittariorum i milites +incentienses, regrutovani u oblizčnjoj stanici 9inceia.
4tvrđenja kod Rama i na apaji stradala su u hunskom upadu <<7.g. rema rokopiju, obnovljena su u okviru :ustinijanove rekonstrukcije limesa.
:ustinijanova obnova 4 =.v. utvrdjenje 7 %Ram& se vracća na velicčinu Trajanovog utvrdjenja. 0jacčavaju se zidovi, a novi mocćni bedemi obuhvatili su ostatke utvrđenja iz Trajanovog doba. odignute su velike kruzč ne kule na uglovima i ulazima, koje zamenjuju prethodne cčetvrtaste. 1a juzčnoj strani podignut je josč jedan bedem. 0staje jarak i ostalo. 3sto se desčava na apaji. 0 toj :ustinijanovoj obnovi se kazče da je na mestu jednog zapusčtenog pirga %koji su stari zvali #ederata& :ustinijan obnovio i ucčinio velikom. !oliko je to utvrdjenje bilo mocćno govori i to da kada su 1emci 7/<7.g. napali, 5 dana nisu mogli da osvoje #ederatu, a u medjuvremenu svi gradovi su pali %-eograd, !ragujevac...&. okretni nalazi 3z Rama poticču 7. srebrni i bakarni novac *. geme '. relje6 2tine sa sč titom <. nesč to pisanih spomenika,koje su uglavnom podigli vojnici jedinica koje su prolazile ovuda ili bile stacionirane tu 17. MARG3M
Rimski grad na desnoj obali 9elike "orave, u blizini njenog usčcać u Dunav, kod 0rasčja, u njivama sela Dubravice. 23
Rimsko naselje na desnoj obali "orave, u danasčnjem 0rasčju, bilo je jedno od najznacčajnijih na zapadnom delu mezijskog limesa. Grad je lezčao na glavnom putu, koji nije kod usčcća "orave skretao na jug, kako bi se ocčekivalo, vecć istocčnije odatle, kod usčcać "lave u Dunav. 1a mestu rimskog "arguma postojalo je i naselje u predrimsko doba. 0tkriveni su slojevi koji se datuju u <.v.pne.
tanovnisčtvo 1a usčcu ć "orave se u predrimsko doba mozče pretpostaviti stanovnisčtvo, koje cčine razne etnicčke grupe. "aterijal nije blizče poznat, i nije jasno zbog cčega se on vezuje za Tribale kao nosioce. 4 izvorima se kazče da su do "orave nekada dopirali kordisci, a istocčno odatle su bili izmesčani sa Tribalima i drugim tracčkim plemenima. 3zvori 0 kastrumu u "argumu ima malo podataka i on nije arheolosč ki potvrđen, o njemu posredno svedocče epigra6ski spomenici, opeke sa zčigom #ast.ro* 0arg.o*, postojanje kanaba. 4 izvorima su vesti o njemu oskudne, javlja se relativno kasno i samo ga pominju neki poznorimski pisci. 1atpisi su takođe malobrojni. Rimski spomenici iz "arguma bili su upotrebljeni pri zidanju srednjovekovnog grada despota Lurađa -rankovicća u mederevu %tu je uzidan materijal i iz drugih rimskih naselja, pa je cčesto tesč ko utvrditi poreklo otkrivenih natpisa&.
4 tolomejevom popisu gornjomezijskih naselja on je izostvaljen. o itinerarima usčcće "orave bilo je udaljeno oko *8 milja od Trikornijuma. 1a toj tacčki 3tinerar Aieros. navodi civitas "argum. o itinerarima bio je udaljen 7< milja od 2ureus "onsa. o itinerarima bio je udaljen 7( milja od 9iminacijuma, i to ga je sputalo u razvoju. "argum je civitas %grad&, ali najverovatnije ne postaje kolonija, a i tesčko je da bi tako blizu 9iminacijuma koji je kolonija, dizali josč jednu. !od riska "argum se spominje kao grad na Dunavu u Milirskoj "ezijiN. !od :ordanisa se spominje kao civitas između "orave i Dunava.
4tvrđenje 4 7.v.ne "argum je za Rimljane predstavljao vazčnu strategijsku tacčku, jer je branio prirodni prolaz ) dolinu "orave, ka jugu tj. unutrasčnjosti "ezije. Tu su prekodunavska plemena mogla prodirati na desnu obalu Dunava tj. rimsku teritoriju, pa je vojna kontrola usčcća "orave bila jako vazčna. ?ato je logor u "argumu bio jedan od najznacčajnijih na zapadnom delu mezijskog limesa. 9ojni logor nije do sada otkriven na teritoriji "arguma, tj. na desnoj obali "orave. oligonalni kastrum na levoj obali "orave, kod danasčnjeg !ulicča, poticče iz ranovizantijskog vremena. Raspoznaje se poligonalna osnova sa ugaonim kulama. Taj tip utvrđenja karakteristicčan je za poznorimsku ili ranovizantijsku gradnju. 2li, arheolosčki potvrđen kao ranovizantijski, kastrum na usčcću "orave se ne spominje kod rokopija. 9erovatno je da on nije imao na raspolaganju dovoljno detaljne izvore za ovaj deo limesa. "ogucće je da se na istom mestu nalazio i vojni logor iz ranocarskog perioda. 4 tom slucčaju civilno naselje i vojni logor bili bi razdvojeni rekom.
24
!anic je video na desnoj obali "orave, u 0rasčju, pravougaoni prostor velicčine +=
0tkriveni su temelji jedne kasnoanticčke građevine sa hipokaustom. ostojale su tri 6aze gradnje 7. temelji zgrade u najdubljem sloju datuju se u 7.vek *. novac u drugom sloju datuje se u *.vek, kao i mermerna glava imperatora s kraja *.veka %Domicijan, ili 1ervaE& '. građevina napusčtena u <.veku, a razorena u 78.v. pri građenju medereva em par zidova, danas se mozče videti kulturni sloj od nekoliko metara, izpresecan tamnim linijama garezči i sčuta, koje oznacčavaju prekide, nastale usled pozčara i rusčenja. !od "arguma se nalazio prelaz preko "orave sa carinskom stanicom, koja je epigra6ski potvrđena.
!ao kastrum "argum se pominje na nekim opekama, otkrivenim u !ostolcu, pa je sigurno da je postojao kastrum. "eđutim, dimenzije +((J5(( su mnogo velike za kastrum. To su po 9itruviju idealne dimenzije grada %toliko da dva bela vola mogu okolo da izoru za jedan dan&. ostoji realna mogucćnost da je pola grada zauzimao kastrum, a pola kanabe. itanje glasi da li kastrum ima bedemE "isli se da je bio sa druge obale "orave, gde postoji jedna prirodna 6osa, a tu bi se moglo nalaziti kruzčno utvrđenje 0 oblika %vidi !ontramargum&.
9ojska 0 posadi se ne zna nisčta pouzdano. !rajem 7. veka ovde je podignut vojni logor, u kom je zakratko pocč. *.v. bila stacionirana legija 39 la!ia, sčto se mozče zakljucčiti po nekim natpisima sa lokaliteta. osle Trajanovog osvajanja Dakije vojni znacčaj "arguma je umanjen, u legija je prebacčena u ingidunum. Tu je posle odlaska legije 39 la!ie ostala neka vojska. 4 sledecćim vekovima posadu "arguma verovatno cčine samo pomocćni odredi. 0 njima nema podataka pre <. veka. rema podacima u 1oticiji u "argumu je bilo stacionirano jedno odeljenje domacće milicije, auxilium 0argense. 0vde se nalazilo sedisčte dela dunavske >lote, koja nosi naziv classis Stradensis et Germensis. 1aselje 1ajranije naselje u "argumu su bila kanabe, u kojima su se naseljavali trgovci i veterani legije 39 la!ia. 0vo naselje je potvrđeno na odlomku natpisa iz 0rasčja. 1a njemu se spominje curator ci!ium (omanorum 0argi, a zvanje kuratora cčesto je u kanabama. To je jedino svedocčanstvo o kanabama u "argumu. oticče iz prve pol. *.v.
1
"argum je na nekim natpisima potvrđen i kao municipijum. uni naziv grada, posvedocčen na jednom natpisu, bio je 0unici$ium Aurelium Augustum 0argum. !o je 2urelium, ko mu je dao ovo ime i kojim povodomE 2tribute 2urelium 2ugustum nose gradska naselja, koja su od poslednjih careva dinastije 2ntonina 7, "arka 2urelija ili !omoda, ili pocčetkom '. veka od !arakale i Blegabala, dobila status municipijuma ili kolonije.
Severi su nelegalno došli na vlast pa su pokušavali da se vežu za ntonine preuzi!a"u#i n"i$ov kult %erakla i n"i$ova i!ena&
25
"ogucće je da je "arko 2urelije proglasio "argum za municipijum. Ratujucći na Dunavu protiv "arkomana, on je koristio legije iz anonije i "ezije. Gubici u ratu i kuga, koja je tada bila preneta sa 3stoka, smanjili su broj vojn vojnika ika.. Ratna Ratna situac situacija ija zahte zahteva vala la je popunj popunjav avanj anjee leg legija ija novim novim regru regrutim tima. a. os osčto je vojsk vojskaa mogla mogla biti biti regrutovana jedino iz grada, u cilju prosčirenja baze sa koje su mogli biti regrutovani vojnici za legije, nekim naseljima na Dunavu on je dodelio gradski status. Tako Tako je mnoge gradove proglasio za municipijume, kako bi iz njih mogao da regrutuje vojnike. Tada je i "argum mogao dobiti gradski status i postati municipijum %i pre 7=/.g.&. "argum nije u izvorima posvedocčen kao kolonija. 4 vreme @ilipa 2rapina josč uvek je bio municipijum. Da li je kasnije postao kolonija, kao ingidunum i 9iminacijum, ne zna se. 4 izvorima <.)=. v. spominje se kao ci!itas. Terme 0tkriveni su ostaci kasnoanticčkih termi.
1ekropole Delimicčno su istrazčene rimska, ranovizantijska i gepidska nekropola. !asna antika 4 kasnoj antici pominje se pod opsč opsč tim tim nazivom ci!itas. 1a znacčaj grada u tom periodu ukazuje ) prisustvo odeljenja odeljenja domacć domacće milicije %auxilium 0argense* ) prisustvo pri sustvo ) sedisčte, znatnih delova dunavske >lote % classis Stradensis et Germensis* ) naselje na suprotnoj strani Dunava, $ontra "argum ili @laviana, koje koje je obezbeđivalo prelaz preko reke okretni nalazi 7. srebrni skiptar, s kraja *. veka *. mermerna glava imperatora, s kraja '. veka '. kvalitetna lokalna keramika, iz *.;'. veka Bpiskopsko sedisčte -io je episkopsko sredisč sredisčte, ali ne znamo im imena. !od riska je sacčuvan opis događaja, koji je pokrenuo hunski napad. 4 njemu je neslavnu ulogu odigrao episkop "arguma. 1eprijateljstva 1eprijateljstva između Auna i "arguma otpocčela su onda, kada je gradski episkop presčao na levu obalu Dunava, Dunava, opljacčkao carevu riznicu i grobove sa druge strane "orave. obunili su se Auni, jer je pljacčkao njihove i sarmatske sarmatske %cčesta je pojava da se nadju sarmatski grobovi sa poremecćenim grudnim kosčom pljacčkanje grobova je bio tezčak prekrsčaj, ali u slucčaju paganskih grobova stvar je bila malo drugacčija&. Auni su zatrazčili da im se episkop izrucč izrucči. regovori regovori nisu uspeli, te oni zarate sa Rimljanima i zauzmu neke gradove na desnoj obali, među kojima i 9iminacijum. 4plasčeni hunskim uspehom, građani "arguma su pocčeli da se kolebaju. Bpiskop, međutim, nije cčekao da oni donesu odluku o njegovom izrucčenju i prebegne Aunima. 4skoro ih je on doveo na rimsko tle, odakle su na dati znak presč presčli nocć nocću na desnu obalu i zauzeli "argum. Tako Auni jurecći njega, rusče "argum <<7.g. i josč 5( gradova u "eziji. !raj
Grad se spominje u izvorima kao mesto ubistva !arina *+<.g, koje je omogucćilo dolazak Dioklecijana na vlast. <'<.g. u "argumu su se sastali vizantijski i hunski poslanici, a razgovor je obavljen u poljima van gradskih zidova. Auni su ga razorili <<7.g. 26
udbina "arguma posle hunskog osvajanja je neizvesna, jer izvori cćute. 4tvrđenje na levoj obali "orave spominje se u izvorima =.v. kao castellum. !od :ordanisa se spominje civitas "argum kao mesto sukoba 8(8.g, između abinijana ) vizantijski vojskovođa i magistar militum $er Ill2ricum , i "unda ) potomak 2tile, gotski saveznik i gepidski vođa. abinijan je bio porazčen i sklonio se u kastel 1ato. edisčte "unda, bila je Aerta. 0ba mesta su nepoznata. 9erovatno je obnovljen u vreme 2nastasija.
18. MEDIJANA
redgrađe 1aisusa na levoj obali 1isčave, letnjikovac !onstantina 3 i naslednika mu, danas -rzi -rod kod 1isča.
9ila redisč redisčni prostor zauzima raskosč raskosč na na vila s velikim peristilom, dimenzija dimenzija =*J'8,< m. 4laz u vilu se nalazi na jugu i naglasčen je sa * pilona. 3z trema peristila ulazi se u prostoriju priblizčno istih velicčina, koje su se duzč zapadne, istocčne i severne strane nizale u dva reda. od trema bio je ukrasčen mozaicima s geometrijskim motivima, a mozaici mozaici u Triklin Triklinijum ijumu u i na njegovo njegovom m ulazu bili su >iguraln >iguralnii %"eduza, %"eduza, recčno bozč bozčanstvo&. nstvo&. Trikli Trikliniju nijum m sa apsidalnim zavrsčetkom i kontra6orima na spoljnoj strani nalazi se u osnovi peristila, na njegovoj severnoj strani.
4 sklopu vile je i nim6ej, koji se sastoji od pravougaonog vestibila, sčetsougaone centralne prostorije sa vodoskokom i tri aneksa. 2psidalni aneks na severnoj strani >lankiran je aneksima pravougaone osnove. "anje terme u severozapadnom delu verovatno su bile u sastavu vile. ?itnica je otkrivena zapadno od vile, a u njenom su sredisčtu ukopani keramicčki pitosi. 9odotoranj je na blagoj padini, jugozapadno od zčitnice, a sluzčio je za snabdevanje vodom objekata u "edijani.
kulpture 4 okviru vile nađeno je u sekundarnom polozčaju 7= skulptura od mermera i por>ira, koje prikazuju 2sklepija, Aigiju, "erkura, Dionisa i ostala bozčanstva. retpostavlja retpostavlja se da poticču iz paganskog hrama posvecćenog 2sklepiju.
19. M3NI6IPI3M ...
Rimski grad u unutrasčnjosti provincije Dalmacije, podignut na terasi iznad leve obale 9ezisčnice, danas !omini kod ljevalja. ostao je municipium sredinom * veka. 3zmeđu 7/=5. i 7/58. istrazč istrazč ene ene su dve nekropole 7. nekr nekrop opol olaa 3, na na -elo -elom m breg bregu u *. nekropo nekropola la 33, 33, na zaravni zaravni prem premaa 9ezis 9ezisččnici
1ekropola 3 0tkriveno je '+8 grobova spaljenih pokojinika, iz 7.;*.v.ne. 27
1ekropola 33 ahranjivanje je obavljano od *. do pol. < veka. 3strazčeno je *+5 grobova duzč aleje od 7'( m, s + porodicčnih grobnica i 78 pojedinacčnih grobova s nadgrobnim spomenicima. * netaknute netaknute grobnice grobnice ripadaju ripadaju 2ureliji 2ureliji "aksimin "aksiminii i akonij akonijii "ontani, "ontani, građene građene po uzoru na akvilejske akvilejske porodicčne grobnice. 1a peri6 peri6eri eriji ji nekrop nekropole ole 33 Grobo Grobovi vi inhum inhumira irani nih h pokojn pokojnika ika,, od koji kojih h su neki neki sahra sahranj njeni eni s konji konjima. ma. retpostavlja se da su to grobovi pripadnika nekog varvarskog plemena, mozčda armata, koji su u dr. pol. < v. bili kao rimski najamnici naseljeni u ovaj deo provincije Dalmacije. Grob s olovnim sarko6agom ahranjen je pokojnik s vecćim brojem staklenih posuda. :edinstvena je staklena cčasča s natpisom %diatreta&, verovatno proizvod kelnskih radionica. 1a osnovu natpisa mogucće je zakljucčiti da su na nekropoli 33 sahranjivani uglavnom domoroci i doseljenici iz priobalnih gradova gradova Dalmacije, posebno iz Rizinijuma.
1:. M3NI6IPI3M MAL @ KELANI
Rimsko naselje na levoj obali Drine, kod rebrnice u -osni, rano kolonizovano italskim doseljenicima s istocčne obale :adrana. retpostavlja se da je to bio glavni grad Dindara, verovatno " %unicipium& "al %vesatium&. Građani su postavili pocčasne spomenike 2ntoninu iju, eptimiju everu i !arakali, kao i oltare kapitolijskoj trijadi, ilvanu, "arsu, #iberi, "itri i grcčkim bozčanstvima 2sklepiju i Aigiji. 3strazčene su dve crkve, jedna sa 5, a druga s < prostorije.
;. M3NI6IPI3M DD
Rimski grad u dolini 3bra, u blizini sela ocčanice, severno od !osovske "itrovice. Dobro istrazčen. 1ije tipicčan rimski grad. DD se upotpunjuje kao Dardanorum. tatus municipijuma dobio je pocčetkom *.v., *.v., kad su na !opaoniku !opaoniku i Rogozni intenzivno intenzivno korisč korisčcćeni rudnici olova, cinka i zlata. !rajem <.v.n.e. grad je opusteo. 1e pominje ga ni tolomej, ni linije ) mozč mozč da da je nastao kasnije. 4 vreme Trajana ovde se javlja metalni dardanski novac %metali Dardanici&. 1a reversu je personi>ikacije Dardanije sa klasjem i rudarstvom C u Trajanovo vreme se osnijvaju rudnici i gradovi vezani za njih. Da li je "unicipijum DD iz te pricčeE 0n je u blizini Trepcče i !opaonika. 1ema mnogo epigra6ske gradje u vezi njega, ali se ne javlja ni Blie ni 4lpija.
@orum rvobitno urbano jezgro poticče s pocčetka *.veka. 28
@orum je istrazčio B. $ersčkov između 7/8=. i 7/=8.g. 0n je jedini u "eziji, a u bivsčoj Qu josč samo u Dokleji. 0vaj se bitno razlikuje od tipicčnog rimskog 6oruma. 0n je pravougaonog oblika %dim. *8J'+ m&, na zapadnoj i istocčnoj strani zatvoren porticima. 0ni su korisčcćeni u ovom prvom periodu kao trezori za cčuvanje votivnih darova %ili polu6abrikata iz drugih provincija& dei>ikovanom junaku 2ntinoju. @orum ima vertikalnu osu i na podijumu %prilaz stepenisčtem& u osi 6oruma podignut je hram. 4 jonskom stilu je %dim. 78,55J7<,*8 m&, tipicčan rimski hram, sa prilazom i apsidom. 1a samom je kraju, sčto je tipicčno. Aram je posvecćen Aadrijanovom ljubimcu 2ntinoju iz -itinije, koji je tragicčno poginuo. 1a 6orumu bocčno postoje portici, ali pred njima su dva objekta neobicčne 6unkcije sa rascčlanjenom povrsčinom. 4nutra su stubovi. 0ve dve bocčne cčudne gradjevine se obicčno tumacče kao horeum %zč itnica&. 3 to tako jeste i ovde C pod je podignut na stubicće zbog izolacije. Aoreum nikada nije sastavni deo 6oruma osim ovde. 3spred ulaznog dela 6oruma, malo na jug je trobrodna bazilika %tipicčna urbana&. olozčaj bazilike nije iznenadjenje. 0va bazilika nije skroz trobrodna, ima atrijum libertes i trem unutar nje, ali i toga ima drugde. $udna stvar je da ovaj 6orum nije u centru naselja, sčto je odstupanje od rimskih kanona. 0vde se sve građevine nizču niz jednu liniju, verovatno uz neki put. :edine analogije imamo u dolini reke :apre u -osni i Aercegovini gde su isto gradjevine linearno naredjane, a 6orum nije u centru. ?ajednicčko im je da su oba rudarski gradovi %sa objektima& uz reku koja je vazčna za metalurgiju i oni prate ovaj princip. ?a rudarstvo se vezuju ovaj cčudni raspored i zčitnice. Aram je posvecćen 2ntinoju, Aadrijanovom ljubimcu. ?asčto ovdeE 0vde su naseljeni uglavnom iz -itinije %"ala 2zija&, kako bi pospesčili metalurgiju. 0ni dizču ovaj hram da bi istakli svoje poreklo %Ganimed je bio isto iz -itinije&. Aram je podignut kasno, oko 7'=.g, a mozčda ga je i sam Aadrijan podigao. 3ma ideja da ne bi umanjivali sakralnost 6oruma postavljanjem zčitnice. -ilo je teorija da su tu cčuvani slicčci %polu6abrikati rude& pre transporta na drugo mesto u carstvu. licčci su bili istog oblika i imali pecčat koji garantuje tezčinu. 0vako mozčda ima visče smisla C hram je bitinijski, tezaurioni, bazilika za resčavanje sporova. ve ovo je u jednom momentu srusčeno, za vreme gotskih upada *<5.;*
0bnova !rajem '. i pocčetkom <. veka, u vreme tetrarhije, radi izgradnje novog 6oruma, porusčene su sve starije zgrade osim hrama. agrađeno je ) na istocčnoj i zapadnoj strani 6oruma nalazile su se zč itnice ) juzč no od 6oruma nalazila se 6orumska bazilika %dim. 88J7=,58 m&, koja je imala atrijum s eksedrom i trem na ulazu ) u severozapadnom delu grada sazidane su terme, a duzč njih su otkriveni ostaci ulica i građevina ) zidovi nekih zgrada su bili ukrasč eni 6reskama i plocčicama od raznobojnog mermera ) severoistocčno od 6oruma nađeni su objekti vezani za metalursč ku delatnost %rudari su bili -esi& !onacčno je srusč en u <.v. od strane Gota i visč e nije obnavljan. 3zgleda da ga je zbog svoje razvucčenosti bilo tesč ko braniti. ?nacči grad ima dve 6aze 7. do *<5;*
29
Bpigra>ika 4 epigra>ici pominje se municipijum i stanica %tacio metali Dardanici&. ve to mora biti blizu. 1atpisi 7. natpis koji izvesni eptimije %vreme evera verovatno& posvecćuje :upiteru, 1emezi Regini %ona je zasč titnik ugovora, posčtenja& i lokalnom geniju %duhu& ovog stacija. !ada se spominje 1ovi azar onda je to najverovatnije bene>icijarna stanica. *. spomenik koji spominje "unicipijum DD, najverovatnije iz druge polovine *. veka. '. natpis za vreme Gordijana 333 isto spominje "unicipijum DD. "unicipium DD ili tacioE ostavlja se pitanje da li je ovo sčto mi poznajemo "unicipijum DD ili stacio ; bene>icijarne stanice. tacije su sluzčile kao zasčtita puteva i bezbednosti i imali su nesčto vojske %ne zna se da li dovoljno da izdrzči napad Gota&. 0nda je ovo "unicipijum DD, jer je pao. 2li ako je ovo "unicipijum DD, gde je onda naseljeE 3ma u jednom selu latini u blizini %7( km& veliki konglomerat materijala, pa bi to mogao biti "unicipijum DD. ta je sčta ne zna se sigurno. !ult 1ema tragova hrisčca ć nstva. 1ije prepravljena bazilika. $udno je ako je ovo "unicipijum DD zasčto nema episkopa. 3ma mnogo orijentalnog, helenisticčkog materijala.
1. NAI3
Rimski i vizantijski grad. 1aisus se vezuje za ime reke 1isčave ) 1avisus. amo ime 1isčave je verovatno tracčko. 9eruje se i da ime 1aissus poticče od keltskog imena za 1isčavu, za koju Aolder tvrdi da je podrsčku nasčao u kasnoanticčkom gramaticčkom spisu $onsentii ars.
3storijat 0snovali ga Rimljani posle pobede nad Dardancima krajem 7.v.pne., kao vojnu bazu i naselili ga rimskom posadom. Grad se nalazio na raskrsnici vazčnih puteva koji su povezivali juzčne %cupi, 4lpiana& sa severnim, podunavskim gradovima %ingidunum, 9iminacium, Ratiaria&. rvi sigurni podatak koji nam ukazuje da je 1isč bio naseljen Rimljanima u to doba, poticče sa kraja 7.v.ne. i govori da je veteran #. 9alerije iz 3 kritske kohorte zč iveo u 1isč u, sčto govori da je grad vecć bio urbanizovan, jer je obicčaj bio da isluzčeni vojnici po kraju sluzčbe se u penziju vrate u provinciju gde su sluzčili. 2ko znamo da ovaj spomenik poticče iz oko 5(.g.ne. to je podatak da je on mozč da sluzč io ovde, negde oko 8(.g.ne. osle organizovanja provincije Gornje "ezije, 1aisus je od 78.g. bio znacčajan trgovacčki i vojni centar. 0d vremena Dioklecijana pripadao je provincije redozemnoj Dakiji. 4 <. veku je postao episkopsko sedisčte. tradao je tokom upada Auna <<7. godine, obnovljen je za vreme :ustinijana. loveni su ga osvojili krajem =. veka. 3strazčivanja 4 1aisusu su otkriveni ) ostaci monumentalnog objekta pod svodovima %mozč da podijum hrama& ) trobrodna građevina ) poplocčana ulica 30
) van turskih bedema otkrivena je građevina s oktogonom ukrasč ena podnim mozaicima, iz vremena tetrarhije ) gradski bedemi su delimicčno istrazč eni ) ostaci mosta su nađeni u :agodin)mali 3zvori 0d pisanih izvora pominje se u nekoliko itinerara koji pokazuju glavne puteve i gradove, sa navozčenjem stanica, gde se moglo prenocćiti, snabdeti hranom i ostalim potrebama ili nacći utocčisčte. 1ais se pominje u 3tinerarium 2ntonini, 3tinerarium -urdgalense, Tabula eutingeriana. 9eruje se da sve ove mape i itinerari poticču iz '. i <. veka, sčto je usled mnogih kopiranja i prepisivanja nemogucće tacčno utvrditi. Grad se pominje i u $odeJ Theodosianus i $odeJ 3ustinianus, sa oznakama datuma kod zakona koji su doneti u 1aisu. !od riska postoji podatak koji govori o 1aisu, i kazče da je posle rata Auna i Romeja, 2tila trazčio da granica ne bude na Dunavu vecć na reci Danubi koja je u kontekstu 1aisa. ada se naziv Danubi prvi put koristi za 1isčavu. 3majucću u vidu da je risk visče puta bio u 1aisu tesčko da je mogao da pogresči. "ozčda je kasnije prepisivacč pomesčao. 3ma i tracčko ima Danuba koje se vezuje za reku. "ogucće je da je dosčlo do promene imena, a mozčda gornji i donji tok imaju razlicčito ime. 1aisus se prvi put pominje kod tolomeja. 0n kazče da u Dardaniji ima < velika grada 4lpijana, 1aisus, kupi i 2ribation. "unicipium !ada je 1aisus postao municipijumE 1ezna se. 3z cčinjenice da se ne pominje u onom spisku gradova iz 9iminacijuma odakle se dobijaju novi vojnici %samo municipiji i kolonije& zakljucčuje se da tada %7=/.g.& nije to bio. "edjutim taj laternon nije ceo ocčuvan %oko <( je ocčuvano&, pa je mozčda i bio u spisku. 2 ako i nije bio, to ne znacči nisčta. To je laternon za samo jednu legiju i jednu godinu, jer ako su predhodne godine dali vojnike za neku drugu legiju ne bi ni bili u spisku. "arko 2urelije kada ratuje sa "arkomanima stvara lokalne jedinice i jedna od njih je smesčtenja u 1aisu, a druga u Timok "inor %E&. 0nda je tada on vecć bio municipijum, a ovo se odvija 75(.g. Remesijana je manja i ona je postala municipijum u vreme Trajana. 0nda tesčko da nije i 1aisus tada dobio municipij. 1aselje 1aisus je na najvazčnijem stratesčkom mestu -alkana. 1aselje je verovatno niklo pored nekog domorodacčkog vikusa %tracčki, dardanski, keltskiE&, kao sčto se mozče videti na lokalitetu -rzi -rod, gde se nalazi "ediana, palatni kompleks pored kojeg se nalaze ostaci naselja iz ranog bronzanog i gvozdenog doba. "isli se da je tu bio prvi vojnicčki logor cčak i pre nego sč to je uspostavljena provincija. 9ojni logor je sagrađen na desnoj obali 1isčave, negde u okvirima danasčnje tvrđave koja poticče iz turskog vremena, jer je sigurno da je morao biti od dugotrajnijeg materijala, vecć od prve decenije 7.v.ne, kada je ovde stacionirana kohorta 3 Aurelia Dardanorum, jer logor 33 kohorte u kastelu Timacum "inus kod Ravne je od kamena, dimenzija 7((J7*( m, pravougaone osnove sa ugaonim kulama, a s obzirom da je kohorta imala negde oko 7((( ljudi i bila konjicčka, mora da je takva bila i 3 kohorta koja se nalazila u 1aisu u isto vreme. amo civilno naselje tj. grad % O *( do *8 ha&, verovatno se rasprostiralo na prostoru unutar sacčuvane tvrđave, sa mozčda izuzetkom termi koje su nađene van turskih %a mozčda i rimskih& zidina na severu naselja. $ini se da su te terme i jedina građevina na toj strani bedema, jer se grad, veruje se, sč irio prema jugu, ka reci 1isč avi.
Grad je verovatno snabdevan vodom sa lokaliteta MDevojacčko zčdreloN, oko * km od sela !amenica. 2kvadukt je bio građevina cčija je debljina zida iznosila 7,=8 m. 31
$ecina ever je negde iz "ezije doveo veliku vojsku da skine opsadu za vreme anonskih ustanaka. 9eovatno su tu bile te legije %7<.;78.g.& dok nije 6ormirana provincija, pa legije idu na Dunav, na granicu. Gde je bio logor tog evera, ne zna se %bio je od drveta&. 1ije na putu jer se ne javlja u itinerarima. 9erovatno je uz "oravu. 4 1aisu ostaju kohorte, a najglavnija je kohorta Secunda Aurelija Dardanorum, koju je 6ormirao "arko 2urelije. 3zgled logora kohorte Prime Aurelija Dardanorum je poznat, pa je verovatno i u 1aisu bio takav. ravougaon, iz sredine 7.v, po osobinama isti kao u 9iminacijum, ali manji %sa kulama, kapijama i secčenjem na 7;') *;'&. To utvrđenje %everovoE& je napusčteno i ovo novo je u gradu.Danas je preko njega turska tvrđava,a rimska je vecća. 4 ovom izgledu grad ulazi u kasnu antiku. Tada dozčivljava uspon jer je tu rođen !onstantin 9eliki %ukrasio grad&.
!asna antika rvi car iz tog kraja je !laudije 33 Gotski %*=+)*5(.g.&. obedio je Gote kod 1aisa, tako sčto im je dosčao iza leđa dok su opsedali grad %znao je okolinu odlicčno&, ali je poginuo u borbi. *=/.g.ne pod zidinama 1aisa desila se odsudna bitka koja je na duzče vreme otklonila opasnost varvarskih plemena preko limesa. 1aime, predhodne godine, organizovane jedinice kita, Aerula, Gota i euka, krenule su prema 2tosu. rve bitke odigrale su se u gornjem toku 2ksiosa, danasčnjeg 9ardara, gde su varvarima dalmatinski konjanici naneli tesčke gubitke, ali ih nisu zaustavili, tako da su oni napredovali ka 1isču gde ih je sacčekao car !laudije 33 i poznavajucći teren, unisčtio vojsku od 8( ((( varvara. 0datle je i njegov rođak po majci, !onstancije Alor. 1jegov sin, !onstantin 9eliki, rođen je u 1aisu. Tako 1aisus postaje carski grad, a tu su rođeni i neki drugi carevi kasnije.
Tada su verovatno zazidani neki ulazi i stavljene velike kule na uglovima. 3spod tvrđave, malo dalje je reka. Tu je bio most i tu je nadjena glava !onstantina. a suprotne strane most je delio jedno utvrđenje sa lepezastim kulama, koje su karakteristicčne za !onstantinovo vreme. 1ađen je 7/(<.g. jedan tas na kome pisče Mu vreme cara !onstantina ova tvrđava je sagrađenaN. To ne mozče biti ona velika iz vremena Trajana, koju je opravljao 2urelije, pa Dioklecijan. To je verovatno ona preko reke. rvi pomen utvrđenja je kod :ulijana, koji je boravio u 1aisu. 0n kazče da je 1aisus mnogoljudan grad, visče puta opsedan, ali nikada osvojen. odatak iz '=7.g. itanje je kada je on to bio opsedanE "ozčda Goti za vreme !laudija 33, ili Goti i pre *8'.g, ili !ostobici 7=/.g. %tada je pala erdika, a 1aisus je onda odoleo&. Aunsku opsadu <<7.g. opisuje risk. 0n kazče da su Auni presčli reku i na zemljisčtu između reke i zidina postavljaju sprave. 0vnovima su provalili u grad. Tada je grad pao. risk <<5.g. ponovo tuda prolazi i kazče da je grad josč uvak razrusčen i pust, pa su oni zanocćili dole u polju, dalje od reke, jer su tu josč bile kosti poginulih.
:ordanes kazče da je 1aisus prvi grad 3lirika, ali to je preterano, jer 3liriku pripadaju i alona, 9iminacijum, irmijum. "ozčda misli da je prvi na koji se naiđe kad se ide iz Trakije. 2ko se ide odatle prvi grad bi bila Remesijana, ali 1aisus je verovatno bio vecći i vecćeg ranga. 1emamo podatke da je 1aisus ikada proglasčen za koloniju, ali imajucći u vidu njegov znacčaj tesčko da nije bio. Tim ne objasčnjava zasčto je visčeg ranga od Remesijane.
<+7.g. u 1aisu su 0strogoti. 32
Tada gotski kralj %otac Teodorihov& u 1aisu ostavlja malu posadu. ?asčto malu posaduE 9erovatno zato sčto je grad bio obnovljen, imao cčvrste bedeme %za vreme ?enona ili 2nastasija&.
:ustinijan :ustinijan ga isto obnavlja kada obnavlja erdiku. ?asčto to on radi ako ga je obnavljao ?enon ili 2nastasijeE ?ato sčto je stradao u zemljotresu 87+.g. koji je bio ogroman, najvecći na -alkanu, sa epicentrom u kupiju, i oko njega se srusčilo <( gradova. vi ostali potresi od onda bili su njegovo smirivanje. 1a bedemu starog utvrdjenja, na delu ka 1isčavi vidi se pucanje i pomeranje koje mozče biti jedino tektonsko. 1jega nije obnovio. Tamo gde je danas autobuska stanica u 1isču nadjen je polihromni bedem sčirine =m, veoma mocćan, kao olunski. To je verovatno obnova :ustinijana, koji nije obnavljao staro utvrđenje i grad, jer su bili veoma razrusčeni.
1adjene su jedne velike terme pored bedema starog utvrđenja. Takve velike su građene van bedema %okvira grada&, na Gradskom polju, da se tu okupaju oni koji dolaze pre nego sčto dođu u grad. 0nda bi se nastavak onog ogromnog zida trebao trazčiti iza termi.
3ma nekih indicija da je postojao josč jedan logor u blizini %nevazč no&. -azilika sa martirijumom 1a terenu kasnoanticčke nekropole u :agodin)mali na istocčnom izlazu iz grada do sada su konstatovane cčetiri vecće kulten građevine ) crkve, od kojih je konzervirana i pristupacčna jedino bazilika sa martirijumom kod "osta mladosti. 0staci ove građevine sacčuvani su samo u temeljima. Građevina predstavlja uobicčajeni tip trobrodne ranohrisčcać nske crkve, vecćih dimenzija, sa jednom apsidom i narteksom. rilikom otkrivanja crkve otkriveno je i nekoliko kasnoanticčkih grobova u njenoj unutrasčnjosti, a verovatno su i ovim grobovima pripadala tri hrisčcać nska natpisa u mermeru koji su u 1isčkom muzeju. 1a zapadnu starnu crkve naslonjena je prostrana kripta C martirijum, sa osnovom pravougaonog oblika, iz kojeg se stepenisčtem izlazilo u narteks bazilike. 1a severnoj i juzčnoj strani martirijuma nalaze se po dve nisče u cčijim se udubljenjima nalazila tela sahranjenih u kripti. 0va građevina datovana je u 8.v.ne.
0stave 4 kasnoj antici u 1aisusu su se nalazile carske radionice za izradu srebrnih posuda i oruzčja 7. jedna ostava je sadrzčala 5 srebrnih tanjira kovanih povodom proslave desetogodisč njice #icinijeve vladavine *. ostava bronzanih posuda i novca nađena je u jednoj građevini iz poznog $arstva '. bronzana glava !onstantina 9elikog i bronzana >igura :upitera na prestolu nađene su u koritu 1isčave 1ekropole everno i juzčno od grada protezale su se nekropole. 3strazčena je nekropola u :agodin)mali. 3mala je nekoliko stotina grobova, datovanih od <.)=.v, i nekoliko grobnica. 1ajocčuvanija je grobnica iz sredine 8. veka, u kojoj su sahranjeni crkveni velikodostojnici, s poluoblicčastim svodom u unutrasčnjosti i bogato ukrasčena 6reskama %Aristov monogram, >igure apostola etra i avla, rajska ograda&. 4 grobovima su naSene keramicčke i staklene posude, uglavnom lokalne proizvodnje. 9ile 4 okolini 1aisusa, na 9iniku i Gorici, bile su podignute seoske vile. 4 vili na 9iniku nađena je ostava novca s kraja '. veka. 33
4 vili na Gorici nađena je ostava srebrnih posuda.
. PINK3M
Rimsko utvrđenje s naseljem, na usčcu ć eka u Dunav kod 9elikog Gradisčta. 3me je dobio po reci ek %dugacčak, izvire u Dardaniji&, jer iz naziva proisticče ime eka %incus&. 0blast inkuma nije arheolosčki ispitana i ne zna se da li je na tom mestu postojalo preistorijsko utvrđenje. 0 rimskom inkumu obavesčtenja su takođe skromna.
3zvori 9erovatno je na ovom prostoru bilo i sedisčte teritorije plemena ikenza. !od linija se reka incus spominje prvi put. tolomej pominje teritoriju incensis, kao teritoriju koju naseljavaju ikenzi. 2. "arcelin, u <.v, zna za ikenze na levoj obali Dunava. !azče da se !onstancije %prvo vodi rat protiv armata i trijum6uje kod "arguma& '8+.g. sukobio u -anatu sa 2micenzima i ikenzima, nazvanim po susednim oblastima. tanovnisčtvo ostoji obicčaj da se narod, koji je pod administrativnom vlasčcu ć nekog grada zove po njemu. !o su oni autohtoni, doseljenici, Dacčani %Dacčani su bili prebacčeni vecć na drugu obalu, pa tesčko da bi ih ostavili i sa druge&, armati %armati pod administrativnom vlasčcću inkuma kako onda takav grad nije municipijum&....E ikenzi su deo nekog vecćeg plemena koje je nekada naseljavalo ovu oblast. 3me su dobili po reci incus %ek&, a naziv se kasnije, verovatno u rimsko doba, preneo i na deo stanovnisč tva na levoj obali Dunava. "ozčda su to bili Geti preseljeni u 7.v. iz prekodunavskih oblasti na desnu obalu. Btnicčka pripadnost im nije utvrđena. 1azivi incum, incus i incenses vezuju se za keltske, ilirske ili tracčke govore. 9erovatno su pripadali tracčkoj grupi, jer je oblast oko eka ulazila u teritoriju naseljenu nekada Tribalima. -io je zčupa. Tu su zčiveli oni koji su dali ime reci i gradu. 1aselje 1a Tabuli se pominje kao stanica % mansio Punicum & na putu pored Dunava. 4 izvorima inkum nije potvrđen kao gradsko naselje %civitas&, i ne znamo njegov status kao grada. 1ekoliko otkrivenih natpisa pokazuju da je postojalo naselje na ovom mestu.
inkum je verovatno bio glavno naselje rudnicčke oblasti u dolini eka. Tu je bilo rudarsko administrativno sedisčte, teritorija 0etalla Aeliana Picensia. ?ato se misli da su ovi Rudnici eksploatisani u vreme Aadrijana %Blie&, kako pokazuje natpis na rudnicčkom novcu % 0etalla& Aeliana Picensia. Rudnicčki novac nije moneta kojom se sve placća, vecć samo na teritoriji rudnika i za određene stvari ) ko zčetoni. -io je luka i administrativni centar tih rudnika. 4 administrativnom pogeldu teritorija ikenza, kao rudnicčka oblast, bila je izuzeta iz vlasti provincijskog upravnika i potcčinjena direktno caru.
34
:edan natpis iz ingidunuma %iz ?eleznika, sa sarko6aga& spominje nekoga ko je dekurion i kvatrovir nekog grada koji se oznacčava kao "2. 1eki su to onda tumacčili kao ) munici$ium Aelii Pinci, sčto bi znacčilo da je dobio municipijalni status u vreme Aadrijana ) munici$ium A$uliensis, grad u Dakiji, veliki rudarski centar koji je bio municipium ) mozčda natpis nije ni dobro procčitan, pa je "2R ustvari "argi Da je ipak krivo ukazuje i konteks nalaza na tom mestu je bilo utvrdjenje 7*(J7((m, sa pravougaonim ugaonim kulama. !asnije se mislilo da nije utvrđenje, vecć utvrđena vila kakve su bile karakteristicčne za pozno vreme. 4nutar tih zidina je onda kucća, terme, hram To je vreme vojnicčkih careva i posle. 2ko je to vila, a vlasnik je onaj sa sarko6aga, onda bi on mogao biti upravnik iz 2puluma, jer je 2pul tada bio izgubljen i stanovnisčtvo je prebacčeno, a on mozčda dosčao ovde. 1a ovom podrucčju ima josč nalaza. 4tvrđenje 0tkriveno je utvrđenje na levoj obali eka. agrađeno je krajem '. ili pocč e tkom <. veka. To je bio kvadriburgijum, dim. 8(J8( m. 2li sčta je preE 0vo je verovatno kasnije utvrđenje. 1a usčcću eka postoji jedna prirodna aglomeracija, gde bi moglo biti starije utvrđenje iz vremena Aadrijana, ili Trajana. 0 njemu se malo zna. rilikom promene i obrusčavanja obale vide se tu sedimenti %debljine 7,*)7,' m&, koji bi odgovarali. 3zgleda da je inkum imao izvesna upravna prava i preko Dunava. ?abelezčeno je i jedno utvrđenje na levoj obali Dunava, nasuprot inkumu, kod mesta ozčezčena de sus %-osisiana&. !od ozčezčene de sus zaista se nalazilo rimsko utvrđenje. retpostavlja se da je ovaj kastel bio posednut odredima, koji su bili stacionirani u !upama 2li utvrđenje lezči blizče inkumu nego !upama i stoga su njegovu posadu verovatno cčinili odredi iz kastela na usčcću eka. 1a to bi ukazivala i okolnost da je kastel u inkumu malih dimenzija, a u 1oticiji se spominje kao sedisč te komande dva odreda cuneus e"uitum #onstantiacorum i cuneus e"uitum Dalmatarum . :edan deo vojnih snaga iz inkuma morao se nalaziti na levoj obali Dunava, kod ozčezčene.
9ojska 1eizvesno je koje su jedinice bile stacionirane u inkumu u toku ranocarskog perioda. Tu su bile smesčtene ale, pomocćne konjicčke jedinice.
4 utvrđenju, podignutom u *.veku, bio je stacioniran deo legije 933 Klaudie. 1ađeno je dosta opeka koje svedocče o legijama 933 Klaudia %*. vek& 933 Klaudia $ia Se!erina %'. vek& i 933 Klaudia sub cura +ictorini %sa o>icirima koji se brinu za pravljenje opeke, <. vek&. 0ne svedocče o kontinuitetu. ronađene su i opeke sa zčigom #BG 3333, sčto verovatno poticče od legije 39 la!ie. !racće vreme mogli su se neki odredi ove legije nalaziti na usčcu ć eka. :edan natpis pokazuje da se u ovom kastelu nalazio deo neke legije, ali je izostavljeno ime. 3zostavljanje imena legije znacči da je bila u pitanju svima poznata jedinica, stacionirana u inkumu. obzirom na veliki broj otkrivenih opeka, verovatno je to bila 933 Klaudia . 4 1oticiji se spominje da su ovde, u <.v, bila smesč tena dva kunusa %vojne jedinice od 78( ljudi& cuneus e"uitum #onstantiacorum i cuneus e"uitum Dalmatarum.
1ekropola 1a nekropoli inkuma otkriveni su 35
) grobovi spaljenih pokojnika tipa "ala !opasčnica)ase iz *. veka ) kasnoanticčki grobovi jednostavne konstrukcije od opeke iz <. veka !raj 4tvrđenje je stradalo u upadu Auna <<7.g. oslednji put se inkum spominje kod rokopija, koji kazč e da ga je obnovio :ustinijan. 0bnovljeno je u vreme :ustinijana. tavljen je u isti nivo onda sa #ederatom, koje je kvadriburgijum. 3sto je uradio u !upama. 0bnovio je veliko utvrđenje i dodao mu kruzčne kule. 1i ovde mu ne daju vecći znacčaj ) bio civitas.
2. PON(E > (RANDROE(A
Rimski kastel podignut s ciljem da sčtiti Trajanov most na Dunavu, danasčnji !ostol kod !ladova. !ao i most, utvrđenje je sagrađeno u periodu vladavine Trajana, između dva Dacčka rata %7(')7(8.g.&. To je kameno utvrđenje koje je po obliku, velicčini, rasporedu komunikacija, izgledu i polozčaju kula i principije karakteristicčno za prvu polovinu *. veka. 0vaj deo dunavske obale bio je administrativno povezan s Drobetom. !od rokopija se kastel na mezijskoj obali naziva ontes, a onaj nasuprot njenu na dacčkoj obali Teodora. ?a naselja koja su se razvila sa obe strane mosta, u ranijim izvorima su se sacčuvali drugi nazivi grad na severnoj obali Dunava zvao se Drobeta, a naselje na mezijskoj obali Dunava Transdrobeta %u 1oticiji&. ontes je bio kastel na teritoriji "ezije, a Drobeta je bila gradsko naselje na teritoriji Dakije.
Trajanov most "ost se nalazio između danasčnjeg !ostola na desnoj obali i Turn everina na levoj. ovezivao je obale Dunava kod ontesa i Drobete, i spajao Dakiju sa "ezijom. agrađen je u vreme Trajanovih ratova sa Dacčanima, između 7(7.;7(*.g. i 7(8;.7(=.g. 2rhitekta je bio 2polodor iz Damaska. irina Dunava na tom mestu iznosila je preko 7 km, pa je da bi se most podigao, vesčtacčkim kanalima smanjen nivo reke. To potvrđuje natpis iz !aratasča. redstave na Trajanovom stubu i na rimskom novcu, pokazuju da je bio podignut na *( stubaca postavljenih u korito reke pomocću kesona. Gornja konstrukcija bila je od drveta, a na prilazima su se nalazile >igure cara. 3 danas su vidljivi ostaci stubova mosta, u znatnoj visini. "ost su sčtitila utvrđenja sa obe strane reke, ontes i Drobeta. 1azvani su Drobeta i Transdrobeta. "ost nije bio duga veka - Dion !asije saopsčtava da su ga Rimljani porusčili uskoro posle smrti Trajana, da bi onemogucćili varvarima da ga koriste pri svojim upadima na desnu obalu Dunava. - 9ecć je Aadrijan skinuo njegovu gornju konstrukciju, i tako ga onesposobio za upotrebu. - rokopije tvrdi da je most srusčen usled naleta vode. ?atim su stubovi i temelji porusčenog mosta ometali plovidbu Dunavom, i stoga su Rimljani bili prinuđeni da prokopaju kanal, koji se odvajao kod mesta ontes, a zatim se ponovo ulivao u Dunav. 0n ne kazč e na kom mestu se kanal ponovo spajao sa Dunavom, i stoga se ne mozče utvrditi da li je on bio prokopan uzvodno ili nizvodno od kastela ontes. Rimski kanal je po nekima 36
danasčnji ipski kanal. 0vo je mozčda tacčno, jer priroda terena kod ipskog kanala ometa plovidbu na duzčem sektoru. 0staci mosta i podvodne stene mogle su biti razlog za prokopavanje kanala u rimsko doba. 4tvrđenje
1a desnoj obali Dunava otkrivena su dva utvrđenja %nisu istovremena& 7. oko * km istocčno od !ostola, utvrđenje dim. 8(J'( m, sa okruglim ugaonim kulama, koje pripadaju ranovizantijskom tipu gradnje. *. vecće utvrđenje, u blizini, sa stranama dugim 7*( m, mogucće da je nastalo u ranocarskom periodu 2rheolosč kim iskopavanjima, koja su vodili ". Garasčanin, ". 9asicć i G. "arjanovicć)9ujovicć, konstatovano je nekoliko 6aza gradnje i rekonstrukcije. @aza 7a C lat6orma od oblutaka spojenih malterom, na kojoj se 6ormiraju kasniji slojevi i na kojoj lezči kastel. lat6orma je prostor pripremljen za smesčtaj građevinskog materijala potrebnog za podizanje mosta i kastela, posle cčega je njen severni deo mogao biti iskorisčceć n kao pristanisčte. @aza 7b C eriod izgradnje kamenog kastela koji je postojao tokom sledecće decenije.
@aza * C ripada joj grudobran koji se sastoji od osnove, zemlje mesčane sa garom kroz koji su provucčene horizontalne oblice, krune od zapecčene zemlje koja je sa spoljnje i unutrasčnje strane ojacčana sa pobodenim koljem. Grudobran se datuje u 78(.g.ne, i verovatno je bio podignut na brzinu usled nekog neprijateljskog napada, na sčta upucćuje i losča gradnja temelja na severnom bedemu. 0va 6aza se vezuje za "arka 2urelija. @aza ' C ripada joj mlađa kula građena od opeka sa kamenim temeljima prislonjena uz bedem. !od severoistocčnog ugla ova konstrukcija kule nalazi bliske analogije sa 6orti>ikacionim objektima severijanske epohe. @aza < C Radi se o dva horizonta stanovanja, okarakterisana manjim primitivno građenim kucćama. okretni materijal pripada vremenu od kraja '. do <.v. 1ađen je novac 9alentinijana 3 i !onstancija 33. 4 ovoj 6azi kastel gubi znacčaj 6orti>ikacionog objekta. @aza 8 C 9izantija.
9ojska 0tkrivene su opeke sa zčigovima kohorti 3 #retum, 33 &is$anorum i 333 Brittonum. 0vi odredi gradili su most i utvrđenje u vreme Trajana. 1ijedna od njih nije bila stacionirana na desnoj obali. 0 posadi kastela ontes po zavrsč etku Trajanovih ratova na Dunavu ne zna se nisč ta pouzdano. 4 njemu se mogla neko vreme nalaziti kohorta 3 Antiochensium. 4 1oticiji se Transdrobeta pominje kao sedisčte pre6ekta dela legije I333 Gemina. 3storijat 3zvesne prepravke izvrsčene su u vreme "arka 2urelija. 0zbiljnija rekonstrukcija izvrsčena je tokom vladavine eptimija evera. 4 <. veku utvrđenje je izgubilo strategijski znacčaj, pa je na njegovom prostoru 6ormirano naselje limitana %limitanei & ili riparenza %ri$arenses&. 4 tom periodu naselje je nazivano (rans"ro!eta. !asnoanticčki 6orti>ikacioni punkt verovatno se nalazio na malom platou, nedaleko od mosta. ontes je obnovljen u vreme :ustinijanove rekonstrukcije limesa. okretni nalazi 7. bronzana glava, verovatno portret Trajanovog oca *. statua :upitera "ontanijusa na tronu 37
'. ostava zlatnika iz vremena Teodosija 33, u okviru naselja limitana
4. POEENA
rvi stradao od podizanja Dunava, a nije istrazčen. ve sčto se zna je od rekognosciranja. pominje se kao kastel na obali. 1astao je pod Trajanom. reko puta je ozč ezč ena de us, rumunski lokalitet. 0na je iskopavana. 0na nema isti hod kao utvrđenja sa nasč e obale Dunava. 9erovatno je iz vremena Domicijana.
4tvrđenje 9erovatno je bilo od zemlje i drveta sa palisadima. 0bnavljaju ga oko polovine *. veka i postaje od kamena. Tamo gde je bilo palisada, sada je unutrasčnja sčetna staza bedema %unutrasčnje kule, < kapije&. 0vde je nađeno visče "itreuma %spomenika "itri&. "isli se da je to utvrđenje iz vremena "arka 2urelija, kada su zbog njegovog rata u 2lpima ovde upadali varvari, oko 7+(.g. "ozčda su ovde u to vreme ljudi i hramovi stradali od spoljasčnjeg neprijetelja %hostes&. !ada je opasnost suzbijena, verovatno je podignuto utvrđenje. 1e zna se dokle je zč ivelo. 1ema pojave redukcije, ili kruzčnih kula kasne antike. 9ojska o opekama tu su bile kohorta 9 Galorum , legija 933 Klaudia #u$is iz !upa %to je kasnoanticčka legija iz '. i <. v&, a jedna ima 1$R %1$R K 1umerus $R, mozčda $ontra Regina. Da bi neko mesto bilo $ontra Regina, na drugoj obali mora da postoji Regina&. ve one se pominju u izvorima % 3oticia Dignitatum&. 1a merici za razmeravanje vojnog zčita iz Tekije pisče kohorta 9 Galorum et legija 933 Klaudia (eginae %za ovu kohortu i legiju 933 Klaudiu koja je u Reginama&. Da li bi ove dve mogle biti ozčezčena i ocčecčena de usE Da je nađena kasnoanticčka 6aza u rumunskoj ozčezčeni bili bi sigurni da je to to, jer su ove legije kasnoanticčke, ali ovako ne znamo.
5. REMEIANA
Rimski gradu u redozemnoj Dakiji, na putu 1aisus ) erdika, danasčnja -ela alanka u onisčavlju. 1aziv je nejasan, postoje dva podjednako verovatna misčljenja ) keltskog porekla, po keltskom plemenu Remi koje zč ivi u Galiji, ali koje se dosta kretalo i koje je mozč da u predrimsko doba bilo na nasčoj teritoriji ) tracčko i vezuje se za licčno ime Remeses ?a vlade "arka 2urelija verovatno je dobio status municipijuma, a obnovljen je u =. veku u vreme :ustinijana.
3zvori 1e pominje se ravnopravno sa ostalim gradovima u nabrajanju. 38
:avlja se jedino u itinerarima u 6unkciji mansia, usputne stanice na putu 1aisus)erdika, gde se moglo prenocćiti. "eđutim evidentno je da je imao gradsku upravu, jer se u anticčkim izvorima pominje Remesija sa ostalih *<( gradova koji imaju status municipija. ominje se kod Aerokla koji pravi popis /8( gradova carstva , ali samo municipija i kolonija. Druga potvrda je 9iminacijski laterkum gde se za jednog vojnika kao poreklo navodi slovo R. "oglo bi biti Ratiaria, ali ima ih <()ak koji imaju oznaku R2T, a to je Ratiaria. 4 "eziji nema visče ni jednog grada na R osim Remesijane. ostoji jedan kastrum Regine kod Golupca, ali iz kastruma nisu regrutovani vojnici osim izuzetno %kada su vambracčna deca&, i tada se pisč e i kastra ...... ispred naziva. 3ma josč jedan grad kolonije koji pocčinje na Ris...., ali ne zna se dalje. To je negde kod $ajnicća i Rudog. To jeste u Dalmaciji, ali posčto tada visče nema vojske mozč da su ih slali ovamo. 3pak se misli da je to pre Remesijana. 4 jednom spisu Remesijana se pominje kao centar svoje oblasti sa oko <( kastela okolo, ali ni to nije presudno jer centar nije morao biti grad.
4 Remesijani je odrzčavan provincijski sabor. 0 tome znamo iz visče direktnih i indirektnih zapisa. Tu se spominje respublica urb koji neki tumacče kao 4lpiana, a neki misle da je naziv bio Remesijana 4lpia.
1ejasan je odnos Remesijane sa 1aisom. :er ako je Remesijana onda bila municipij, a za 1ais josč ne znamo da je.
1aselje Remesijana je ispod danasčnjeg grada i tesčka je za iskopavanje. 4 centru grada ispod jedne zgrade je ostavljen deo 6oruma. Grad je bio opasan bedemima i utvrđenje je pravougaono sa ukosč e njem. 1a uglovima su kruzč n e ili oktogonalne ;sčestougaone kule %kasne izgradnje u vreme :ustinijana&, a na bocčnim uglovima su pravougaone kule. @orum bi trebao da bude u preseku dve ose, ali nije. @orum ima hram, portike okolo, a na jugu je bazilika. @orum se nalazio u centru grada gde se nalazi koncilijum tj. :upiterov hram, gde su ostavljani votivni darovi. ?asčto staviti koncilijum na samu granicuE 0ni su skoro uvek tako postavljeni na mestima gde se ulazi u provinciju. Remesijana je najverovatnije stvorena u vreme kada i koncilijum. Da bi moglo biti ovako organizovan je grad sa izmesčtenim 6oruma. 9erovatno je sve odjednom nastalo za vreme Trajana, pa se zove 4lpia Remesijana i onda je dobila status municipija.
4 blizini juzčne gradske kapije delimicčno je istrazčena velika sala s dubokom apsidom na zapadnoj strani, a pokraj nje građevina s portikom. everno od bedema nalaze se ostaci velike vile s peristilom. ?apadno od bedema nalaze se ostaci starohrisčcćanske crkve.
?a vreme tetrarhije se utvrđuje kvadratnim kulama. ?a vreme :ustinijana je obnovljena sa visokim kulama. !asteli 0nih <( kastela okolo nam nisu dovoljno poznati. ominju se 7. -ripara ) na tracčkom bi znacčilo trg uz vodu *. !vimidava ) isto tracčko '. Dalmates ) oznacčava doseljenike iz Dalmacije, verovatno rudari <. @rerarija ) ime oznacčava preradu @e 8. Drasimarka ) MmarkaN na germ. jez. oznacčava strazču, sč to bi znacčilo da su tu bili utvrdjeni Geramni kao 6ederati 2ko bi se par njih nasč lo i lociralo bilo bi lako locirati ostale jer su bili duzč puta.
39
v. 1ikita iz Remesijane Remesijana je rodno mesto i sedisčte episkopa 1ikete %između '==. i <7<.g.&, poreklom iz Dardanije. v. 1ikita bio je jedan od velikih boraca ortodoksnog hrisčcćanstva. ? iveo je u dogmatskom smislu usamljen %kao pobornik 1ikejskog pravoslavlja& u odnosu na arijansko okruzčenje. MTe DeiN tj. MTebi -ozčeN je njegova poema. ?iveo je u drugoj polovini <. veka i bio je okruzčen episkopima %erdika, 1aisus...& koji mu nisu bili naklonjeni, bili su arijanci i podrzčavali su ih tadasčnji carevi koji su takođe bili arijanci. 0n je trebao da pokrsti jedno tracčko pleme, zč ilavu populaciju -esa %na slovenskom jeziku njihovo ime oznacčava nesčto demonsko&. 0n prevodi -ibliju na njihov jezik. -esi se lociraju na donji tok reke "arice, ali se sele jer su bili izuzetni tragacči za zlatnim zčicama. 9ezuju se svuda gde su rudna podrucčja, sčto je logicčno posčto je i Remesijana bila rudarska oblast. 1jihov arheolosčki trag su male humke ogradjene kamenom sa urnom ili rasutim pepelom u centralnoj jami, a cela humka je prekrivena kamenom. :edna su do druge. 4 njima je novac je iz <. veka. 0vo je veoma arhaicčan nacčin sahranjivanja za ovaj period. 2nalogije se mogu nacći na Rodopima i vezuju se za -ese. 0va populacija se dugo i zčilavo odupirala i cčuvala svoj nacčin sahranjivanja, sčto se uklapa u pricču o njima. :osč se pominje da je pokrstio Gote i armate. "ozčda se misli na neke Gote i armate koji su bili posada nekih utvrđenja, ali su bili arijanci pa ih je ovaj mozčda samo preveo u pravu veru. 4 njegovo vreme bazilika je preinacčena u hrisčcać nsku i sagrađena je josč jedna ekstramuros sa malim grobljem. 1ekropole 1ekropole su se prostirale duzč puteva koji su od grada vodili k severu i jugu. 1acčin sahranjivanja je u malim humkama omeđenim kamenom, pepeo u jami, rasut pepeo, pepeo u urnama. 4 jamama je i nađen novac iz <. veka.
7. RA6IARIJA
:edan od najvecćih rimskih gradova u provinciji Gornjoj "eziji, a od *5*.g. glavni grad riobalne Dakije, danas 2rcčar %-ugarska&. Teritorija pod upravom Racijarije obuhvata Dunav kao severnu granicu, donji tok Timoka kao zapadnu, -alkan na jugu i $ibrica na istoku. 0vaj obim je imala u *. i '.v, a u doba oznog carstva njene granice su mogle biti suzčene. -ila je jedino gradsko naselje na gornjomezijskom limesu koje se nije razvijalo u zaleđu vojnog logora. 3me grada dovodi se u vezu sa latinskim terminom ratiaria ) splav, ili ratiarius ) splavar. To upucćuje na mogucćnost da je tu bilo recčno pristanisč te, ali ovo nije potvrđeno u izvorima, jer na levoj obali Dunava nasuprot Racijariji u to vreme %7. vek& nije postojao put prema Dakiji, pa utvrđivanje nije bilo neophodno. !ao recčno pristanisčte potvrđena je u 1oticiji, tek u <.v. tanovnisčtvo se verovatno bavilo izgradnjom brodova i splavova, pa mozč da otuda naziv Ratiaria. "ozčda je ova delatnost nasleđena od prerimskih stanovnika.
3zvori odignuta je pored starijeg utvrđenog naselja "eza. 4 prerimsko doba mogla je biti glavno utvrđenje tog plemena. 1eki smatraju da je Racijarija bila ono utvrđenje, u blizini $ibrice, u koje su se sklonili -astarni pred #icinijem !rasom */.g.pne %Dion !asije&. 2li, pad glavnog utvrđenja "eza znacčio bi kraj otpora ovog plemena Rimljanima, sčto ovde nije bio slucčaj. lemensko utvrđenje koje spominje Dion !asije lezč alo je blizče $ibrici, a ne na mestu gde su Rimljani osnovali koloniju Racijariju. 0na je takođe lezč ala na teritoriji "eza, ali se o njoj ne zna nisčta pre dolaska Rimljana. Tek se kod tolomeja naziva kolonijom "eza. 40
!olonija 1aselje je postalo kolonija ne prolazecći predhodno kroz stepen municipija. !ao kolonija nosila je atribute /l$ia i Traiana, po svom osnivacču. -ila je jedina prava deduktivna kolonija na gornjomezijskom limesu. !od tolomeja Racijarija se spominje kao kolonija, jedina na gornjomezijskom delu dunavske obale %posle Trajanove pobede nad Dacčanima&. !olonija je osnovana u vreme kada su josč vrsčene dedukcije isluzčenih vojnika. Direktnih vesti o tome, da je Racijarija osnovana dedukcijom veterana nema. "eđutim, i ovde je dobar deo stanovnisčtva bio vojnog porekla. :edno vreme u Racijariji se verovatno nalazio i centar carskog kulta. 7. vek 1eki smatraju da se u Racijariji nalazio jedan od prvih legijskih logora na Dunavu. 1eki smatraju da je legijski logor u Racijariji nastao +()ih godina 7.v, kada je na Dunav premesčtena 39 la!ia. 2li, dosada nisu otkriveni nikakvi tragovi legijskog logora u Racijariji. 4 7. veku, od vremena @lavijevaca, osim dela >lote ovde je moglo biti sedisčte nekog pomocćnog odreda. :edini deo vojske koji je tu bio smesčten su ala Gallica i ala #laudia. 1a natipisima iz ove oblasti potvrđena su tri vojnika ) na vojnoj diplomi iz /'.g. spominje se vojnik kohorte 3 #isi$adensium. #ogor ove jedinice se mogao nalaziti u Racijariji ili na sčiroj gradskoj teritoriji. ) na jednoj ari potvrđen je pripadnik ale #laudia no!a' poreklom iz Racijarije. To je jedan od najranijih natpisa na kome je posvedocčena kolonija Raciarija. 0bavesčtava nas da je on zčiveo 5( godina, od cčega je '' proveo u vojnoj sluzčbi. !ao zavicčaj navedena je colonia /l$ia Traiana (atiaria. 3me veterana nije sacčuvano na natpisu, ali je verovatno bilo @lavius. 2ko je tacčno da je vojnik nosio gentilno ime @lavius, vreme njegove aktivne sluzčbe svakako bi bilo do najkasnije /=.g. kada je otpusčten i stekao rimsko građansko pravo. 2ko je stupio u vojsku sa 7+ godina, onda je /=.g. imao 87 godinu, sčto bi njegovu smrt smesčtalo u 777.g, u prve godine postojanja kolonije Racijarije. ) natpis pripadnika ale Gallica. "ozč da je i ova ala bila stacionirana u Racijariji. "ozč da je i u pitanju jedna od ala Gallorum iz Donje "ezije, koja se pri prolazu ili privremeno nasčla u Raciariji. *. vek 4 vreme Trajana, verovatno posle 33 Dacčkog rata, Racijarija je postala kolonija i znacčajan grad sa brojnim doseljenicima iz 3talije, "ale 2zije, irije i Dalmacije. 3ako legija nije bila stacionirana u ovom naselju, postoji nekoliko veterana koji su potvrđeni među cčlanovima gradskog vecća dekuriona, poput $.9aleriusa @irmusa koji je bio veteran 933 #laudie. !od vojnika 933 #laudie u 7=/.g. Raciarija se cčesto navodi kao zavicčaj. 4 oblasti Raciarije rano je otpocčelo regrutovanje za pomocćne odrede. 0na je pruzčala i znacčajan broj regruta za obe gornjomezijske legije, 39 la!ia i 933 #laudia. tanovnici Raciarije su sluzčili u rimskim legijama i van provincije "ezije. '. vek Tek krajem '. veka, grad je po prvi put dobio vojnu posadu. 4 njoj je posle gubitka i napusčtanja Dakije *5(.g, stacioniran deo legije I333 Geminae, koja se ranije nalazila severno od Dunava. 9erovatno u !onstantinovo doba legijska komanda je bila razbijena. */<.g. ovde su izvesno vreme boravili Dioklecijan i "aksimijan, pri prolasku iz 1ikomedije u Rim, iako carske posete nisu bile tako cčeste vojnim logorima na zapadnom delu limesa. 41
4 Raciariji ratni događaji nisu se ni neposredno odrazč avali, jer ona sve do *5(.g. nije imala garnizon. 0 polozč aju i ulozi Raciarije u vreme vojne anarhije u '.v. malo se zna. 0na je ostala po strani od nereda i borbi koje su se vodile među carevima i uzurpatorima u odunavlju, jer nije imala legijsku posadu.
<. vek 4 <.v. u Raciariji je stacionirano jedno odeljenje dunavske >lote. 0no se verovatno i ranije nalazilo na ovom mestu. 4 <.v. je i sčira gradska teritorija bila posednuta vojnim odredima. 4 izvorima Raciarija se prvi put posle tolomeja spominje krajem <.v. !raj <<7.g. Auni su osvojili grad i vecćinu njegovog stanovnisčtva odveli u ropstvo. o riskovim recčima Raciarija je tada bila najvecći i najmnogoljudniji grad u "eziji. o rokopiju grad nije bio onoliko razoren kao 9iminacijum. 0bnovljen je u vreme 2nastasija i :ustinijana. !od Aijerokla Raciarija se spominje kao metro$olis provincije Dacia Ripensis. rva sledecća vest o Raciariji poticče iz vremena avarskog osvajanja. 8+8.)8+=.g. je razrusčena u avarskom upadu %zajedno sa 2kvama, -ononijom i drugim gradovima na donjem Dunavu, * godine posle pada ingidunuma i 9iminacijuma&. 4 periodu od <. do =.v. bio je vazčan episkopski centar. oznato je nekoliko imena episkopa njene crkve aulin '<(.g, ilvester '<(.)'<=.g, 2thanasius i alladius '<=.)'+7.g. %poznat po svojoj literarnoj delatnosti&, <*<.g. josč jedan episkop ali bez navođenja imena. 1a njenim rusčevinama podignuto je srednjovekovno naselje. 1alazi 2rheolosč ka iskopavanja vecćeg obima zapocčeta su 7/5=.g. uz ucčesčcće bugarskih i italijanskih arheologa. 0tkriveni su deo zapadnog bedema, monumentalne upravne gradjevine, hramovi i vile u okolini grada.
1ajvazčnije privredne delatnosti na teritoriji ovog grada bile su poljoprivreda, prerada kamena i zlatarstvo. 0 vesčtini lokalnih kamenorezaca svedocči poseban tip nadgrobnih stela, sarko6azi s predstavama Tracčkog Aerosa i mnoge skulpture, medju kojima se isticče replika #isipovog Aerakla na odmoru. 9elika ostava zlatnog nakita, otkrivena 7/+=.g. dokumentuje speci>icčnosti lokalne zlatarske radionice.
8. RA0NA
Rimsko utvrđenje kod Ravne, nedaleko od !njazčevca, verovatno (ima'$m Min$s. o velicčini i vojnoj vazčnosti mozče se staviti u isti red sa vecćim vojnim logorima na Dunavu. padao je u regio 2Huensis. "nogobrojna utvrđenja u timocčkoj krajini mogla su biti raspoređena u tri pojasa prvi pojas na Timoku, drugi zapadno od Timoka i trecći na crnom Timoku. odignuto je krajem 7. veka, a obnavljano je u <. i =. veku. 1a relativno velikom broju otkrivenih natpisa, oko +( njih, ime kastela se ne spominje. 1e zna se nisčta pouzdano ni o statusu naselja, koje se razvilo uz utvrđenje. 1eki natpisi iz Ravne, ukazuju na vezu sa Racijarijom. Bpigra6ski su potvrđeni gradski upravnici kolonije Racijarije. 2li pretpostavka, da je kastel i naselje kod Ravne deo teritorije Racijarije, dosada nije dokazana. 42
1alazilo se na glavnom putu od Dunava prema 1isču. 0vaj put, zabelezčen na Tabuli, mogao je koristiti nekoliko prolaza od 1isča na severoistok i zbog toga se njegov tok ne mozče odrediti. #okalizovanje stanica, koje su na njemu lezč ale nije stoga pouzdano utvrđeno. 1alazio se, ustvari, na raskrsnici puteva 1aissus)Ratiaria i 2Huae)Tures. ut 1aisus)Racijarija verovatno je prelazio preko danasčnje Ravne. 0d 1isča je mogao icći na severoistok preko 1isčevaca %tu je pronađen miljokaz&, potom na istok tokom Timoka. 4 tom slucčaju bi stanica Timacum "aius lezčala kod danasčnjeg sela Rogosčta, a Timacum "inus kod Ravne. 1aselje takvog obima, kakvo je moralo biti kod Ravne, moglo se razviti jedino u slucčaju ako je direktnim putem bilo povezano sa gradskim i vojnim centrima na Dunavu.
3zvori 1azivu Timacum minus odgovara Timagon kod Geogra6a iz Ravene, i Timakiolon kod rokopija. 2ko je tancčno da se Timacum minus nalazio kod Ravne, imali bismo tacčan polozčaj i jednog od kastela, koje rokopije spominje u oblasti 2kva. Timathohiom, identicčan verovatno sa Timacum maius, lezčao bi kod Rgosčta. 4tvrđenje !astel otkriven u Ravni i velikim delom vidljiv na povrsčini, je iz poznorimskog ili ranovizantijskog perioda. o sacčuvanim natpisima, tu je mogao biti i vojni logor u 7.v.ne. o dimenzijama kastela, mozč e se zakljucčiti da je naselje zadrzč alo vojni znacčaj i posle '. veka. 1aselje 1aselje pored vojnog logora u Ravni, imalo je karakter kanaba, u kojima su veliki procenat stanovnisčtva cčinili isluzčeni vojnici i njihove porodice. tanovnisčtvo Ravna se nalazila na teritoriji pretezčno naseljenoj tracčkim stanovnisčtvom. 3liri su prodirali iz Dardanije, ili su kao vojnici kohorti dospevali u ovu oblast. 9ecćinu i ovde cčine doseljenici ili njihovi potomci, sa latinskim ili grcčkim imenima.
9ojska rvu poznatu posadu cčinile su kohorta 3 0ontanorum i kohorta 3 Thracum S2riaca. osvedocčene su na natpisima. rva svedocčanstva o kohorti 33 Aurelia Dardanorum padaju u vreme kada prestaju spomenici kohorte 3 Thracum S2riaca.Do smenjivanja posade u kastelu u Ravni verovatno je dosčlo krajem *.v. 1a jednom natpisu iz *. veka posvecćenom !arakali i :uliji Domni, posvedocčeni su vojnici kohorte 33 Aurelia Dardanorum, regrutovani 7+8.g, a otpusčteni *7*.g. 9ecćina spomenika pripadnika 33 Aurelia Dardanorum poticče iz '.v. oslednji sigurno datovani spomenik ove jedinice poticče iz *<*.g, a posvecćen je Gordijanu, od strane carskog legata #ucija !atija $elera. 1a natpisima iz Ravne javljaju se vojnici iz - legije 933 #laudia , regrutovanje za nju vrsč eno je verovatno u kanabama uz vojni logor u *. i '.v. - legije I333 Gemina, regrutovanje za nju vrsčeno je verovatno u vreme posle povlacčenja Rimljana iz Dakije i prebacivanja I333 Gemine na desnu obalu Dunava, u provinciju Dacia Ripensis. - legije I retensis, regrutovanje za nju vrsčeno je verovatno u vreme kratkotrajnog zadrzčavanja ove legije na Dunavu krajem *.v, u vreme ratova "arka 2urelija sa "arkomanima i !vadima. - pripadnici cohos $raetoria, u nju su verovatno bili regrutovani posle vladavine eptimija evera. 43
odeljenja e"uites $romotorii, spadaju u vojne 6ormacije stvorene u poznocarsko doba. ?a posadu <. i 8.v. nemamo podataka. "eđu jedinicama pod komandom magistra militum $er Ill2ricum u 1oticiji se pojavljuju pseudocomitatenses Timacenses auxiliarii. 0ni nisu bili stacionirani na Dunavu u kastelima koji su navedeni u 1oticiji i stoga mozč da treba pretpostaviti da su se nalazili u kastelu Timacum minus. -
Aramovi i terme 4 okolini utvđenja nalazili su se hramovi posvecćeni Dijani, "arsu i :upiteru, kao i terme. 1ekropola ?apadno od bedema otkrivena je nekropola s grobovima spaljenih i inhumiranih pokojnika. 4 <. i =. veku ugrađen je veliki broj nadgrobnih spomenika.
9. INGID3N3M
!eltsko naselje, kasnije rimski logor i grad na usčcu ć ave u Dunav, danasčnji -eograd. "anje grupe keltskog plemena kordiska zadrzčale su se u oblasti usčcća ave u Dunav sve do dolaska Rimljana. "eđutim, tragovi zčivota na usčcću ave mnogo su stariji od pojave !elta. retpostavlja se da je teritorija danasč njeg -eograda josč u paleolitu bila naseljena.
1aziv 3me K recč se sastoji od singi U dunum. ta je starije singi ili dunumE ) singi je verovatno starije, javlja se u imenima naselja u zapadnoj Dakiji %ingidava& i mozče se vezati za dako) getske govore singi je razlicčito tumacčeno isto sčto i MsingoN ) beo ili Mmesto prema usč cu ć rekeN, bukvalno Mgrad ingaN, ili kao naziv plemena koje je nekada zč ivelo na mestu ingidunuma. ) dunum je na keltskom grad, opidum, i ovaj nastavak je cčest. 0vime bi mogli da zakljucčimo da su gradu ime dali !elti tarosedeoci 2ko je ingi plemenski naziv, treba utvrditi koje je pleme bilo u pitanju. !o su ingi koje su !elti zatekli i nazvali grad, Mgrad ingaNE Glasovno mu je najblizči naziv indoi. Tim imenom 2polonije Rodski oznacčava pleme, koje zčivi na mestu gde se Dunav deli na dva kraka, kod velike #aurionske ravnice tj. pustinje. 0pis se odnosi na usčcće ave u Dunav kod -eograda i -anatsku ravnicu, gde je Deliblatska pesčcčara bila vecća. ri plovidbi Dunavom, 2rgonauti su u toj ravnici videli pleme inda. 0ni su bili toliko divlji, da su se uplasčili lađa, mislecći da su vodene nemani. o 2poloniju tu je bila i planina 2nguron %2vala& i stena !aulijak %!alemegdanska stena, to ime se odrzčalo do srednjeg veka i ukljucčivalo je i 2valu&. ustu oblast severno od Dunava spominje i Aerodot, kao ravnicu u kojoj jedino igini zčive. 0n dalje kazče da ta zemlja lezči prema Tracčanima, sa one strane 3stra, a to nisu mogli biti danasčnji rem i -aranja. o ovima se moglo dati ime gradu, jer su oni mogli u međuvremenu da pređu Dunav. :edna ada kod medereva se nazivala u anticčko vreme inga.
9ecćina smatra da su ingi stariji i da ih !elti nisu zatekli, vecć iz posčtovanja prema prosčlosti dali takvo ime gradu. "ozčda su ih !elti ovde i zatekli. 1jihovi pripadnici su verovatno prezčiveli keltsku invaziju. rema :ustinu, !elti su se naselili na usčcu ć ave tek pri povratku iz pohoda na Grcčku, posle *5/.g.
!o su bili ingiE %2utarijatiE, anonciE, !eltiE&. To je pleme iz dako)getske grupe.
44
Garasčanin misli da su ingi tek u istorijsko doba, posle dolaska Rimljana, presčli na desnu obalu Dunava i dali ime naselju na usčcću ave. 0n njihov prelazak dovodi u vezu sa preseljavanjem Geta u vreme Blija !ata i laucija ilvana. 0va teza, međutim, arheolosčki nije potvrđena. 0n takođe smatra da su ingi bili Dacčani, jer u rumunskom -anatu postoji grad ingidava %Mgrad ingaN na dacčkom jeziku&. 0nda dolaze !elti i gube se Dacčani, da bi se sa -oirebistom ponovo vratili Dacčani.
#okacija #okacija keltskog ingidunuma nije pouzdana. retpostavlja se da se nalazio u blizini nekropola na !araburmi i Rospi $Fupriji, odnosno na 9isčnjicčkoj padini. To staro naselje se ne poklapa sa anticčkim ingidunumom. Rimljani su uvek svoj grad izmesčtali od starijeg, i oba nastavljaju da postoje par kilometara dalje. 3skopavanje keltskih grobova na !araburmi ukazuje da bi tu moglo biti keltsko naselje. -ilo je i teorije da bi moglo biti ?vezdara, ali nema nalaza. rvi podaci o ingidunumu poticču od rimskih pisaca *.v. 2nticčki pisci ne znaju za keltsko naselje. 7. vek
4 vrme kada je "ezija osnovana tu su bile legije 9 0akedonika i 39 Skitika, od pocčetka nove ere do oko <8.g.ne. Gde su bile locirane %1ais, kupi, 9iminacijum, ingidunumE&. "ozč da je jedna bila basč ovde. To je prvi horizont. 0nda 39 Skitika odlazi na istok, a ovde dolazi 9333 A!gusta. rvi i najstariji ostatak rim. ingidunuma je vojni logor 9333 Augustae, koja je u njemu boravila od <=. do =/.g. =+;=/.g. dolazi do građanskog rata, i posle ovde dolazi 933 Klaudia i 39 la!ia +/.g. 0vaj sloj je pripisivan 9333 A!gusti, ali nije sigurno %jedna opeka sa njihovim znakom&. Da li je onda tu bila 39 SkitikaE 2ko je bila onda je bila na podrucčju americčki centar ) stari ebastijan. Tu je nađen jedan valov sa zapecčenim povrsčinama . rvo se mislilo da je to sčpic greben utvrđenje. ?asipan je keramikom iz *. i '. v, tada je prestalo njegovo korisč cćenje i bilo je smetlisč te. 2li ovi zapecčeni delovi govore da je mozčda tu moglo biti vrsčeno spaljivanje za nekropolu koja je bila Mkod konjaN %spomenik knezu "ihailu&. Da li je to bio zemljani logor prve legije ovde, 39 SkitikeE 3li privremeni logor %estiva& za 39 la!iju, dok nije napravljen stalni logor %stativa&. 9erovatnije da je u pitanju 39 Skitika. Drugi deo bedema je bio kod ebastijana. 0vaj logor na !alimegdanu je bio logisticčka baza pripreme za Dacčki rat. Do kraja antike tu je 39 la!ia. 1ema vecćih intervencija na logoru za sve to vreme. 0d +=. g. ingidunum je sedisčte legije 39 la!iae, koja je sigurno bila ovde i ostala sve do <<7. godine. Rimljani grade na !alimegdanu, jer je najbolje stratesčko mesto. Tu je bio kastrum legije 39 la!ie %zapadni zid je u rimskoj dvorani gradske biblioteke&.
*. vek tolomej u *. veku pominje da ingidunum ima utvrđenje, ali ne znamo kada je nastalo. !alemegdansko utvrđenje je tipicčno za kasniju Trajanovu 6azu. ravougaono je, dim. '78J<+8m. "alo je istrazč eno %ispod 7(&. 2li posčto je kod rimskog kastruma sve određeno znamo K preko celog kardo %sever)jug& i ekumanus %istok) zapad& se seku pod /(V na 7;' i *;'. -edemi su tanki %7,*)7,< m& i ti kasteli se zovu o6anzivni, jer je sama drzčava bila u o6anzivi. !asnije u kasnoj antici postaju de6anzivni, tj. zidovi debeli, kule isturene, manje ulaza. ostoje < ulaza %na krajevima ose&, kod svakog ulaza po * kule koje ne izlaze iz ravni bedema, i ugaone kule takođe. 0vako je verovatno bilo i ovde. 45
0va 6orti>ikacija ingidunuma nikada nije bila ugrozčena. rvi pomen je iz *. veka i to odmah kao municipij, pa mora da je stariji. matra se da je ingidunum status municipijuma dobio 7=/.g. pred kraj Trajanove, ili pocčetak Aadrijanove vladavine. 3ma natpis koji pominje kurione municipija ingidunuma koji ukazuju po imenu cčoveka na to vreme. tatus kolonije dobija tek dosta kasno *'/.g. 1a natpisu iz vremena eptimija evera je josč municpijum. 9erovatno, po analogiji sa 9iminacijumom, postaje kolonija tek za vreme Gordijana *'/.g.
'. vek !rajem '. veka izgubljena je Dakija, limes se vracća na Dunav i ingidunum postaje granicčni grad. <. vek "utno je. igurno znamo da je u jednom trenutku na mestu br. 7 nikla nekropola %kod @rancuske ambasade&, sčto znacči da tada tu visče nije bilo utvrđeno jer je intramurijalno sahranjivanje u kastrumu nemogucće. Datuje se u drugu pol. <.v. Da li je dosčlo do redukcije logora zbog redukcije broja vojnika legije, do vremena Dioklecijana u kasnoj anticiE 1a drugim mesitma kasteli su redukovni tako sčto se na najdominantnijem mestu napravi manji kastel %mozčda mesto br.*&, otprilike +(J+( m. ostoji jedan podatak iz srednjeg veka gde se ovde pominje !onstantinov pirg u ingidunumu. 0va mala utvrđenja su se zvala pirg. To bi mogao biti taj. "ogao bi postojati i Dioklecijanov onda ako se insistira da je ovo !onstantinov %koji je onda to !onsatantin, !onstantin 9elikiE&. '*+.g. !onstantin 9eliki vodi veliki rat protiv armata i vojska je trebala u -anatu. 3zgleda da I+ la!ia napusčta ingidunum i ide do ancčeva gde su mozčda imali logor za taj rat. 1ije iskopavano u ancčevu, pa se ne zna. 0vakav isturen logor bi mu stratesčki trebao preko Dunava. 1ađeno je i dosta kasnoanticčkih opeka. "ozč da je onda dosčlo do redukcije ingidunuma u vreme !onstantina. 8. vek <<7.g. dolaze Auni koji razaraju ingidunum. Auni odlaze <8'.g. ?amenjuju ih Gepidi, cčija je nekropola otkrivena u ulici Tadeusča !osčcu ć sčka. <5(;<+(.g. 0storgoti %Teodorih& su zauzeli ingidunum. =. vek 87(.g. 9izantija vracća upravu nad ingidunumom. :ustinijan oko 8'8.g. obnavlja i utvrđuje ingidunum i cčini ga Mneosvojivim za neprijateljeN kako se kazče. 1a drugim mestima to je tacčno, ali ovde nema tragova ni debelih zidova %red kamena, visče redova opeke&, ni velikih ugaonih kula %precčnika i do 7(m&. 8+<.g. osvajaju ga 2vari i biva 6ormalno pod njima, ali bez vecće posade do 8/*.g. 9izantijski vojskovodja risk ga oslobadja i ostaje vizantijski. !ada je konacčno vracćen pod 9izantiju, onda su sagradili josč jedno manje utvrđenje na mestu br.'. 5. vek !asnije, =(7.g. se spominje kao slovenski grad pod danasčnjim imenom. rednji vek !ada je u srednjem veku despot te6an #azarevicć ovde gradio svoje utvrđenje na mestu br.*. da li je on ovde samo preuzeo vizantijsko utvrđenjeE 3zgleda da je taj deo :ustinijan samo malo opravio. Da je on to stvarno utvrdio kako se tvrdi, ne bi ingidunum toliko cčesto padao i bio vracćan kasnije %kraj 7(. i pocč. 77. veka&. 46
pominje se da je ingidunum imao jako malu postavu tada i da nije mogao da garantuje sigurnost svojim građanima. -oravci careva osetio ga je Aadrijan i mozčda je tad dobio municipium %77+.g.&. eptimije ever %*(*.g.&, Dioklecijan %*+8.g.&, !onstantin 9eliki %u sklopu rata&, !onstancije 33 %'
Granice K na 3 strani grad se prostirao do imine ulice, na :3 do Trga republike, a na :? do -rankove ulice. tanice prilaza K 2d eJtum ) sa istoka, "ali "okri #ug Tricornium, 2d eJtum miliarem %Grocka& i $ongluentes %prelaz preko reke&. Gradski 6orum nije istrazčen. 1ajverovatnije se nalazio u ulici !ralja etra, gde je dokumentaovano svetilisčte 1emez i :upiterov hram. !od atrijarsčije nađen natpis koji pominje hram, pa se misli da bi tu negde mogao biti 6orum. Grad je imao vodovod, kanalizaciju i kupatila. Terme su otkrivene u ? delu tudentskog parka i pored zgrade @ilozo6skog 6akulteta. !od -ogoslovije su se takođe nalazile terme, potvrđene natpisom. 0staci rimskog puta su konstatovani na uglu Dositejeve i 9asine ulice, i u 9lajkovicćevoj ulici. 0staci kolektora su konstatovani u 9asinoj ulici. 0staci jedne građevine, verovatno vile, s podnim mozaicima i hipokaustom, nađeni su na !osancčicćevom vencu, ispod rusčevina 1arodne biblioteke. 9ojni logor nalazio se na prostoru danasčnjeg Gornjeg grada !alemegdanske tvrđave, kao i na 9elikom i "alom !alemegdanu. -io je jedan od najvecćih logora na dunavskom limesu, dim. 85(J''( m. everozapadni bedem otkriven je u celini. 1ađene su i kule, od kojih jedna ugaona. 4 zapadnom podgrađu Gornjeg grada istrazč eni su 7. ostaci kanaba i građevina sa hipokaustom *. mitrej s dromosom i "itrinim votivnim ikonama '. ostaci hrama verovatno posvecćenog 1emezi 47
<. manje terme
!od 1ebojsčine kule su bile kanabe. Ta naselja nastaju oko utvrđenja i naseljavaju ih zanatlije, trgovci, zčene vojnika... 0ve kanabe su imale status grada. rvi sloj kanaba je iz Trajanove 6aze. 1egde =(;5()ih godina '. veka odjednom se kanabe napusčtaju, iskorisčcćavaju se sekundarno, presecčene jamama...E 3zgleda da su kanabe bile tada pod nekom opasnosčcću od neprijatelja. To bi mogli biti ratovi "arka 2urelija protiv !vada i "arkomana u prvoj 6azi, tj. protiv armata i :aziga u drugoj 6azi %druga 6aza je izazvana napadom armata na granice, dok su Rimljani bili negde drugde&. "ozčda je taj napad armata isčao na ingidunum, a nađen je i natpis iz tog perioda da je jedna zčena ubijena od strane neprijatelja. osle ovog rata ponovo su naseljene kanabe kroz '. i dobar deo <. veka, a onda se postepeno gube i nestaju. Tu kanabe prate sudbinu utvrđenja. a :ustinijanovom obnovom utvrđenja u =. veku i one se obnavljaju i sa konacčnim gubitkom bivaju i one unisčtene.
1ekropole 0ko grada su se protezale nekropole. 7. :ugoistocčna nekropola K najvecća. rotezala se duzč puta za 9iminacijum, i to od Trga Republike %gde su u 7/.v. ispod spomenika !nezu "ihailu otkriveni grobovi u obliku bunara&, duzč !osovske ulice, preko parka Tasčmajdan i dalje uz -ulevar revolucije. 1a tom potezu su se nalazili grobovi, ugl. sagrađeni od opeka i tasčmajdanskog krecčnjaka, kao i nadgrobni spomenici. *. everoistocčna nekropola K prostirala se od imine ulice prema Dunavu. '. :ugozapadna nekropola K prostirala se :? od -rankove ulice.
1a 3 i :? nekropoli otkriveni su sarko6azi, grobnice ozidane opekom i grobnice sagrađene od sekundarno upotrebljenih nadgrobnih stela.
okretni nalazi 4 gradu i na nekropolama nađene su 7. skulpture ) statua Aerkula s Tele6om, glava devojke, statueta -aha, rimska matrona, glava Aelija *. keramika '. staklo <. metalni predmeti ingidunumski ager
1edeljiva celina rimskog ingidunuma je i njegova gradska teritorija, ager. ingidunumski ager je zahvatao prostranu teritoriju 7. u lancima K kasnoanticčka nekropola *. u 9isč njici K ostaci manjeg naselja ili vile '. u Ritopeku K nekropola i utvrđenje <. u Grockoj K grobnica slicčna onoj iz -restovika 8. u 4sč cu ć kod 0brenovca K ostaci utvrđenja i manjeg naselja =. u ?vecčki kod 0brenovca K manje utvrđenje 5. u 0struzč nici K nekropola +. u ? elezniku K manje utvrđenje
48
:. BARKAMEN
elo oko *( km zapadno od 1egotina, u kome se na lokalitetu 9relo nalaze ostaci kasnoanticčkog arhitektonskog kompleksa, sastavljenog od nekoliko monumentalnih zdanja. 1ajbitniji su utvrđenje i mauzolej, sagrađeni između '(8. i '7'.g. rojektovali su ih isti arhitekti koji su izgradili Galerijevu zaduzč binu u Gamzigradu. 3zgradnja ovog kompleksa u arkamenu naglo je prekinuta, verovatno neposredno posle Galerijeve smrti '77.g.
istematska istrazčivanja od 7//<.g. obavljali su D.rejovicć i ".Tomovicć. 4tvrđenje $entralno mesto zauzima cčetvorougaoni prostor %dim. oko 7((J7(( m&, okruzčen mocćnim bedemima sa 7( isturenih kula %cčetiri na uglovima, po dve na istocčnoj i zapadnoj kapiji, po jedna na juzčnom i severnom bedemu&. Glavna kapija na zapadnom bedemu >lankirana je poligonalnim kulama, unutrasč njeg precčnika 7= m. "auzolej 0ko utvrđenja uocčen je vecći broj građevina razlicčitih dimenzija. "eđu njima je najznacčajniji mauzolej, koji je podignut <(( m severozapadno od utvrđenja. 1jegova osnova je kvadratna, sa stranama duzčine 7(,8 m. 0cčuvan je samo podijum visok 8 m, oblozčen velikim granitnim tesanicima, u cčijoj unutrasčnjosti je kripta natkriljena kupolom. 4 sredisč tu kripte, u jami ukopanoj u stenu, nađen je sloj gara, verovatno sakupljen sa lomacče. 4z obod jame, u manjem udubljenju, otkriven je set zčenskog zlatnog nakita, koji se sastoji od ' ogrlice, ' prstena, nausčnica, masivnih ukrasa za kosu, aplika i plocčica na kojima je utisnut lik rimskog imperatora Galerija ili "aksimina Daje. 0vaj nalaz pokazuje da je u mauzoleju najverovatnije bila sahranjena Galerijeva sestra, odnosno majka "aksimina Daje. 2;. (RANDIERNA
4tvrđenje na desnoj obali Dunava u Lerdapu, kod Tekije, naspram dacčke Dijerne %0rsčava& na levoj obali Dunava. 1aziv Transdierna posvedocčen je jedino u 1oticiji. 1aselje na desnoj obali, nasuprot Dierni, u ranocarsko doba verovatno nije imalo poseban naziv. 1azivi Transdierna i Transdrobeta mogli su nastati posle povlacčenja Rimljana iz Dakije i pretvaranja Dierne i Drobete u pogranicčne tvrđave. 4 7. i pocčetkom *.v.ne, u vreme Domicijanovih i Trajanovih Dacčkih ratova, bila je znacčajan vojni punkt. udecći po otkrivenom materijalu, naselje na mezijskoj obali bilo je skromnog obima. Do vecćeg priliva stanovnisčtva moralo je docći posle povlacčenja rimske vojske iz Dakije, krajem '.veka. 4 kasnoj antici bila je uporisčte za zasčtitu prelaza preko Dunava.
4tvrđenja 0tkrivena su * utvrđenja 7. tarije utvrđenje ) 1a levoj obali Tekijskog potoka, s vojnicčkim barakama i dosta arheolosčkog materijala %dim.7((J+< m&. ? igovi iz ovog utvrđenja potvrđuju da je tu bila stacionirana 9 Galska kohorta i kohorta 3I +oluntariorum, mada je posadu mogla davati i legija 933 Klaudia% *. "lađe utvrđenje ) 1a desnoj obali potoka, iz '.;<. veka, strane duge '= m.
:edini podatak o vojnoj posadi naselja nalazimo u 1oticiji, prema kojoj posadu ovog kastela cčini jedan odred milites ex$loratores. 4 Dierni se u to vreme, u drugoj polovini <.v, nalazio deo legije I333 Gemina.
1aselje 49
1aselje je bilo skromnog obima. 1alaz jednog "itrinog spomenika ukazuje mozčda na postojanje svetilisčta.
!raj Tvrđavu i naselje Transdierna porusčili su Auni. rokopije je ne spominje među obnovljenim kastelima. 2li on spominje da je :ustinijan obnovio ?ernu, sčto je verovatno Dierna. Dierna je mogla biti obuhvacćena rimskom teritorijom josč uvek u vreme kada je rokopije pisao. 4 Dierni je u '.)<. veku bila aktivna radionica opeka. "ogucće je međutim da je rokopije imao u vidu naselje na desnoj obali Dunava. osle napusčtanja Dakije i povlacčenja civilnog stanovnisčtva iz Dakije juzčno od Dunava, naziv koji je u prvim vekovima carstva oznacčavao grad severno od Dunava, bio bi prenet na kastel kod danasčnje Tekije. 4 prilog ovoj pretpostavci govorila bi i okolnost da izvori pre 1oticije ne znaju za poseban naziv naselja s obe strane Dunava kod Tekije %naziv Trans) mozčda nije ime, vecć oznaka polozčaja u odnosu na ono na drugoj obali Dunava&. 0stava 0stava je sklonjene pod zemlju u nesigurnim vremenima na granici rimskog carstva, od 5()ih do /()ih godina Domicijanovi ratovi sa Dacčanima. Blementi za datovanje su novac %najstariji iz republicčkog perioda, a najmlađi Domicijanov&, punktirani natipis na plocči, kopcče i argentum potorijum. 0stava je rimska vojnicčka, ali se ne zna tacčno kojoj legiji ili kohorti je pripadao vojnik koji ju je napravio. !arakter blaga pruzča uvid u drusčtveno)ekonomske prilike, i govori o prilicčno visokom zčivotnom standardu rimskih vojnika na granici, kao i domacćeg stanovnisčtva ili pridosčlih trgovaca i zanatlija. 4 njoj su nađene nosčnja %delovi pojasa i nakita&, posuđe i votivne ikone. to se ticče porekla predmeta, materijal je verovatno domacćeg mezijskog porekla, ali ima srodnosti sa dacčkim nalazima. :edan deo ostave %delovi pojasa i posuđe& je italskog porekla, za nakit je verovatno da je autohtonog mezijskog porekla, a i za ikone postoji slicčna mogucćnost. 4 celini ova ostava je sinkreticčkog karaktera. 21. (ALIJA(A
Rimsko i vizantijsko utvrđenje u sredisč tu Lerdapa, kod Donjeg "ilanovca, na lokalitetu 9eliki i "ali Gradac. 3zmeđu Gornje i Donje klisure u Lerdapu, na velikoj okuci Dunava, Rimljani su izgradili niz utvrđenja koja su cčinila sponu između utvrđenja obe klisure, i sčtitila prolaz u unutrasčnjost "ezije. 1aselje je postojalo i u predrimsko doba. 1ije sigurno ko su bili stanvonici ovog naselja pre Rimljana. 3me naselja se ubraja u keltske recči, ali se mora racčunati i sa tracčkom etnicčkom komponentom. 1a ispitanim lokalitetima, rimski sloj lezči na praistorijskoj nekropoli sa urnama.
olozčaj #ezčala je na raskrsnici puteva, od kojih je jedan preko Dierne vodio u Dakiju, a drugi kracći povezivao bazen danasčnjeg Donjeg "ilanovca preko "irocč planine sa dunavskom obalom kod -rze alanke %Bgeta&. 0 zčivom prometu koji se odvijao preko nje, svedocče nalazi novca poznorimskih careva. 1aziv 1ijedan natpis nije do sada pokazao kakav status je imalo naselje Talijata. 1a Tabuli je ona oznacčena znakom dve kucćice, kojim su obicčno oznacčavana gradska naselja. 9erovatno je spadala u kategoriju kastela. 3me naselja sacčuvano je u rimskoj tradiciji u raznim oblicima %Taliatis, Talia, Taliata, Tanata. Bpigra6ski ime nije potvrđeno, osim kao skracćenica T2.. na jednoj opeki. Tacčan naziv je tesčko utvrditi. 50
4tvrđenja 4 Talijati su konstatovana ' kastela 7. "ali Gradac na levoj obali orecčke reke ) 4tvrđenje %dim. 8(J<( m& od zemlje je iz 7.v.ne, nastalo u vreme Tiberija. 0bnovljeno je u '. i <. veku. !amena utrvđenja su iz Aadrijanovog doba. *. 9eliki Gradac na levoj obali orecčke reke ) 4tvrđenje %dim. 7'< J 7*= m& je obnovljeno u '.v. ored kapije na severnom bedemu je kompleks građevina, među kojima i zč itnica. 0vde su postojale tri 6aze gradnje rimska, vizantijska i slovenska. '. 1a brdu Glavica na levoj obali orecčke reke ) !ula precčnika +,=( m, od koje polazi zid dug 78( m. 1a drugom kraju zida nalazila se josč jedna kula. 4 pitanju je verovatno jedna strana nekog vecćeg poznorimskog kastela sa ugaonim kulama.
a desne strane orecčke reke sistem utvrđenja se nastavlja. 0tkrivene su dve kule, precčnika 77,* m i 5,8 m, i postojanje rimskih zidova na uzvisčenju Gradac. va ova utvrđenja nisu bila posednuta u isto vreme.
1aselje ?apadno od utvrđenja na 9elikom Gracu otkriveno je visče građevina sa hipokaustom i terme. Građevine su verovatno pripadale naselju uz vojni logor. 9ojska ronađene su opeke sa zč igovima pojedinih vojnih odreda. Deo 933 Klaudie bio je stacioniran u nekom od kastela. 0na je tu bila u prvoj polovini <. veka. 4 drugoj polovini <. veka, prema 1oticiji u Talijati su bili auxilium Taliatense i milites ex$loratores. !raj 0bnovljena je u vreme :ustinijana. 2. (RIKORNIJ3M
Rimsko naselje, danas Ritopek, na obali Dunava. Danasč nji grad Ritopek je tacčno iznad. "ozče da se radi samo uz obalu. 1ajznacčajniji deo je ispod groblja. Tricornium je u anticčkom periodu bio znacčajan zbog svog strategijskog polozčaja na obali Dunava, bogate okoline s brojnim vilama %lavnicčki potok, 0sčljani, mrden, -olecč& i zaleđa bogatog rudama srebra i olova. 1alazio se na 7< milji od ingidunuma. 1e zna se gde se nalazilo utvrđenje i koliko je bilo, kao ni podaci o civilnom naselju. :edino se zna da postoje bar dva 6orti>ikaciona jezgra, jer su temelji utvrđenja zapazčeni na groblju u Ritopeku i kod -olecča. 1a lokalitetu 9odice otkriveni su rimski zidovi, temelji kucća, delovi 6resko)slikarstva i dr.
3zvori 1jegov karakter i vreme pojave je nepoznato. pominje se prvi put kod tolomeja, na mestu gde se reka "oshios uliva u Dunav. !od tolomeja bi "oshios po polozčaju odgovarao "oravi. 2li, na njenom usčcću se u svim ostalim izvorima spominje "argum. ogresčno povezivanje Trikornijuma sa usčcćem ove reke nastalo je verovatno stoga sčto je kod tolomeja "argum bio ispusčten. tanovnisčtvo 51
4 predrimskom periodu, na ovom mestu verovatno se nalazilo utvrđeno naselje keltskog plemena Trikornjana. vojevremeno je na osnovu imena bio određen kao da je keltskog porekla. Blement )corn % Tricornium i Tricornenses& javlja se u nazivima mesta i plemena na keltskoj teritoriji %npr. #ornacates i #ornacum u Donjoj anoniji&. !oji su to !eltiE Da nije neki deo zaostalih kordiska koji nisu presčli Dunav, oko (. godine %tako se tumacči i inkum&. 4 prerimsko doba između ave i "orave bili su naseljeni kordisci. osle slabljenja i povlacčenja velikog dela plemena prema anoniji, kolektivni naziv kordiska prestao je da se upotrebljava za ostatke plemena na teritoriji kasnije provincije "ezije. "anje grupe su se nazivale prema utvrđenjima. :edan od takvih naziva, po utvrđenju Tricornium prihvatili su Rimljani pri administrativnoj organizaciji oblasti u ovom delu odunavlja. ored imena naselja na !elte ukazuje i arheolosčki materijal. 0tkrivene su grobnice koje sadrzče latenske predmete.
1eki smatraju da su to bili 3liri, jer je element )ensii karakteristicčan za ilirske govore.
ostoji josč jedno misčljenje "ocčija %"ocsW, A4&. Tricornenses se prvi put pojavljuju u rimskim izvorima *.v, i to samo kod tolomeja. obzirom da se ne pojavljuje u prvim izvorima o "eziji, vecć samo kod tolomeja, on smatra da je grad nov i to od novodoseljenih. 0ni su pripadali grupi Geta, koja je pod Blijem !atom %za vreme 2vgusta& pocčetkom nasče ere i laucijem ilvanom u vreme 1erona, bila preseljena sa leve obale Dunava na rimsku teritoriju. Tada je i 7(( ((( Dacčana preseljeno preko Dunava. 0n misli da su tada naseljeni Trikornijum i inkum. 1eophodno je istrazčivanje da bi se to videlo. itanje je, zar bi ih preselili tako blizu obaliE 4 ovakvom slucčaju su zatvorene grupacije ) civitas. 1jih Aijerokle tako i pominje.
3mena na malobrojnim natpisima rimskog perioda iz Trikornijuma su latinska, keltska i tracčka. 4koliko se na osnovu ovih nekoliko sacčuvanih imena mozč e suditi o etnicčkoj pripadnosti starosedelaca u oblasti Trikornijuma, reklo bi se da su oni bili mesčano keltsko)tracčko pleme.
$ivitas $ivilno naselje Trikornijum nije imalo gradski status. 4 to vreme %=.v.& nema visče municipija, kolonija, vecć se takvi gradovi zovu civitas. 4 =.v. civitas su gradovi, a u *. i '.v. civitas su domorodacčka naselja. !asnije se romanizacijom gube. $ini se da je to bilo ovde. 0vde nema dokaza da je Trikornijum nekada mogao biti municipijum, ili kolonija. "ozčda je on bio civitas i ranije. ?asčto je ovde ostalo civitas cčak do =.vE Trikornijum je bio administrativni centar i izvozna luka kosmajskih rudnika %0etalla Tricorniensia&. ?nacčaj Trikornijuma raste basč zbog toga. Tako cće se inkum %Gradisčte& pojaviti kao centar rudnika oko eka. "ozčda cće zbog tog znacčajnog ekonomskog momenta ostati civitas.
?asčto je izabran za centarE !ome !osmaj pripada C "eziji, anoniji, DalmacijiE o ovome ispada da je "ezija jer joj je tu administrativni centar. 4 -ugarskoj su nađeni olovni slicčci sa pecčatom TR.0..DD11 %T)Trik, 0)0>ici, )lumborum tj. olovo, DD11) Dominus 1oster, a kada ih ima visče onda ima visče avgusta&. 0vo je o>icijalno potvrdilo da je Trikornijum centar. 9ojni centar kosmajskih rudnika je u tojniku. :edno od mogucćih imena ovog mesta je Demesis, a mozč da se tako zvao ceo !osmaj %u srednjem veku se pominje pri pohodu "anojla !omnina planina tog imena&. 52
9ojni centar rvi podaci o posadi Trikornijuma poticču s pocčetka *.v.ne. Tricornium je bio znacčajan vojni centar. 0 tome svedocči naziv #astra Tricornia u itinerarijumima i ostaci nekoliko 6orti>ikacija razlicčitih velicčina na sčirem prostoru Ritopeka. !ao mogucće posade ovog utvrđenja navode se kohorte 3 la!ia Bessorum, 3 Pannoniorum %ucčestvovala je u izgradnji kastela u Trikornijumu& i delovi legije 39 la!iae. "ogucće je da su se kracće vreme, u periodu Trajanovih ratova u Dakiji, u istom logoru nalazile kohorte 3 la!ia Bessorum i 3 Pannoniorum. o odlasku prve u "akedoniju, na gornjomezijskom limesu ostala je samo 3 Pannoniorum. 4 1oticiji, s kraja '.v, spominje se da je Trikornijum imao tri vojne jedinice cuneus e"uitum sagittariorum, auxiliares Tricornenses i auxillum Aureomontanorum . 4 okolini su nalazčene opeke sa oznakama Trikornijuma. 0peke sa oznakama Trikornijuma nalazčene su i u Rakovcu, :? od 1ovog ada. Tu je utvrđenje iz vremena Dioklecijana. 3zgleda da su jedinice iz Trikornijuma u nekom trenutku %mozčda rat !onstancija 33 sa armatima& isčle tamo da pomognu. !asna antika 4 kasnoj antici, prema 1otitia dignitatum, ovde su stacionirani cuneus eHuitum sagittariorum, auJiliares Tricornenses i auJilium 2ureomontanorum. !od rokopija Trikornijum se ne spominje u okviru :ustinijanove obnove. okretni nalazi Rimski paradni oklop s bogatom dekoracijom.
22. 3LPIANA
Rimski i ranovizantijski grad u Gornjoj "eziji, u ravnici omeđena sa severne strane manastirom Gracčanicom, a sa juzčne obroncima brda Drenovac. Teritorija koju 4lpijana zahvata je cela kosovska potolina. 1a jugu, oko danasčnjeg !acčanika, granicčila se sa teritorijom kolonije cupi, a na severu i severozapadu do stanice 2d @ines kod !ursčumlije. Gradsku teritoriju 4lpijane presecali su magistralni putevi, 1aisus)4lpijana)kupi. istematska istrazčivanja 4lpijane pocčeli su 7/8<.g. B. $ersčkov i #j. opovicć.
3storijat retpostavlja se da je podugnuta na prostoru starog domorodacčkog naselja. 0snovana je pocčetkom *.veka, verovatno u vreme Trajana %4lpia&. 4 pocčetku je bila manje rudno naselje, pa prerasta u gradsko. redinom *. veka dobila je status municipijuma. Tokom '. veka bila je rezidencija prokuratora. 4 kasnoj antici bila je znacčajan episkopski centar. Dva puta su je zauzimali Goti. retrpela je razaranje u velikom zemljotresu 87+. godine. 53
4 doba :ustinijana porusčeni su stari i izgrađeni novi bedemi, a grad nazvan Druga :ustinijana %3ustiniana ecunda&.
1aselje 4tvrđenje je imalo pravougaonu osnovu i bilo je opkoljeno zidovima debljine i do ' m. ?idovi su na svakih *5,' m imali polukruzčne kule potkovicčaste osnove. 1a sredisčnjem delu severnog zida nalazila se kapija koja je bila >lankirana potkovicč a stim kulama, a sa njene unutrasč n je strane 6ormiran je pravougaoni prostor, propugnakulum. 0tkrivene su severna kapija, bazilika i terme. !apija C @lankirana je potkovicčastim kulama. njene unutrasčnje strane 6ormiran je pravougaoni prostor, propugnaculum. -azilika C oticče iz 8. ili =.v. To je jednobrodna građevina %dim. '',8 J 7< m&, s masivnom apsidom i pilastrima na spoljnoj strani poduzčnih zidova. 3spod njenog poda otkriveni su ostaci starije građevine, s crno)belim mozaicima. 3spod poda apside su nađene dve grobnice. 4z severnu i juzčnu stranu naosa bazilike, sa spoljne strane, sagrađene su tri zasvođene grobnice. Gradske terme CDelimicčno su istrazčene, a obnavljane su visče puta. 4z njih je postavljen monumentalni postament od tesanika, verovatno podijum hrama. !astrum C 1alazio se u neposrednoj blizini, istocčno od grada. agrađen je u =. veku. To je bio kvadriburgijum %dim. <((J<(( m&, sa okruglim kulama na uglovima i pravougaonim na stranama kastruma. ve ukazuje na postojanje suburbijuma. 1ekropole everna nekropola ) 3strazčena je grobna građevina tzv. memorija, u okviru koje su grobovi razlicčitih konstrukcija. 4 njenom sredisčtu nađen je mermerni sarko6ag. ) Tu su otkrivene i tri grobnice od opeke. ) redinom =. veka ukopani su germanski grobovi, sa skupocenim nakitom od srebra i pozlacćene bronze.
?apadna nekropola ) 0tkrivena je grobna građevina, orijentisana u pravcu 3)?, s ulazom na zapadnoj strani. 4 njenoj centralnoj prostoriji, s apsidom na severnoj i juzč noj strani, nađen je ozidan grob.
24. 0IMINA6I3M
?nacčajno vojno sredisčte i glavni grad provincije Donje "ezije, danas tari !ostolac, blizu usčcać "lave u Dunav. 0snovno, predrimsko stanovnisčtvo predstavljali su ogranci kordiska, 3liri i Tracčani. onikao je na teritoriji keltskog plemena kordiska %Trikornjana&. Tu su i nađeni keltski ostaci, ali nije nađen njihov opidum. "ogucće je da i naziv 9iminacium poticče od keltske recči, jer se su>iks )acium vezuje za !elte. rvi deo recči )9imin dovođen je u vezu sa latinskom recči za vrbu, ali od toga nisčta nije sigurno. rvi put se pominje u tolomejevoj Geogra1iji . 1jegova velicčina i znacčaj posledica su bogatog zaleđa u dolini "lave i izuzetno povoljnog polozčaja u sistemu odbrane severnih granica $arstva, u spletu komunikacija i trgovinskom prometu. ostao je jedan od najvazč nijih centara u ovom podrucčju "ezije. Grad se brzo razvio zahvaljujucći prolasku tri puta preko njega, a koji su vodili prema nekoliko glavnih centara istoka i zapada %ka jugu, zapadu, istoku i preko #ederate na sever&. 54
Bkonomskom prosperitetu doprinelo je rudno bogatstvo kod danasčnje !ucčajne i plodna dolina "lave. -io je znacčajna vojna baza, krajem 7. i pocčetkom *. v. za vreme dacčkih ratova, i imao svoju stalnu vojnu posadu. 4 okviru 9iminacijuma bile su #ederata i !upe. 3strazčivanja su krajem 7/. i pocč. *(.v. vodili ".9altrovicć i ".9asicć na desnoj obali "lave, na lokalitetu $air.
9ojni logor 9erovatno je vecć od pocčetka nove ere postojalo utvrđenje sa nekom vrstom stalne posade. 9erovatno je naseljavanje pocčelo u drugoj polovini 7.v.ne, i to veterana legija koje su cčinile posadu kastruma. 1ajpre je bio sedisčte manjih vojnih odreda.
!rajem 7.v. postao je legijski logor. #egijski logor se nalazio dalje od obale, povucčen prema unutrasčnjosti, u ravnici na desnoj obali "lave. 3skopavanja je vrsčio 9altrovicć, ali mu nije prepoznao 6unkciju, vecć je mislio da je to zapadni kraj naselja. ?atim ga, kao logor, iskopava 9asicć. #ogor je imao nepravilnu pravougaonu osnovu, dim. <<*J'+8 m %kardo <<* m, dekumanus '+8 m&. 4 okviru kastruma otkriveno je ) odvodni kanal ) olovne cevi za vodovod na njima se pojavljuju zčig 39 la!ia ) severni deo tj. put 9ia rincipalis ta ulica je bila sčiroka 8 m i tekla je paralelno sa kardom tanovnisčtvo su cčinili isluzčeni vojnici 933 Klaudie iz helenisticčkih oblasti %cčak irija&. !astrum na desnoj obali "lave pripada legiji 933 Klaudia, koja je dosčla iz Dalmacije =()ih i 5()ih godina. To je i jedina legija koja je potvrđena u logoru. 0n je verovatno izgrađen na mestu starijeg logora od zemlje, koji su podigle 39 Skitska i 9 0akedonska kada su bile tu prisutne sredinom 7.v, a koji bi bio dovoljno veliki samo za jednu legiju tj. 933 Klaudia. 0tkriveno je i nekoliko natpisa 39 la!ie, ali po velicčini kastruma reklo bi se da nije bilo mesta za dve legije u njemu, i da su ovi natpisi verovatno nastali u toku prolaska ove legije kroz 9iminacium ili privremenog boravka delova iste. 1a osnvu nalaza novca, smatra se da je ovaj logor bio u upotrebi do sredine 8. veka, do provale Auna.
#ogor na levoj obali "lave je kasnijeg datuma, i pretpostavlja se da je nastao posle dominata, jer su se tada stare legije razdelile na visče jedinica. o :ustinijanovoj obnovi kastrum je na levoj obali "alve, i njemu pirpadaju kvadratni temelji sa ugaonim kulama. 1e znamo sčta je dalje u kasnoj antici sa utvrđenjem. 3zgleda da tada na drugoj obali nastaje novo utvrđenje, dim. *+(J*7( m, sa kruzč nim kulama na uglovima i podgrađem. 0ve kruzč ne kule deluju kao :ustinijanova gradnja, sa 8)= redova opeka. To je iz onog perioda kada on ojacčava utvrđenja. rokopije kazče da je :ustinijan, iz temelja razoren hram obnovio i ucčinio ga neosvojivim, sčto znacči da ispod ovog novog utvrđenja postoji josč jedno, i da se prebacivanje na drugu obalu odigralo ranije %negde oko Dioklecijane&. To potvrđuje ointigerova tabla %kraj '. i pocč. <.v.&, koja kazče da se iza "arguma %usčcće "orave& nalazi $astro 9iminacio, pa zatim 9iminacio 7( milja dalje, a onda "unicipii 7+ ili *+ milja dalje. 55
$astro 9iminacio je novo utvrđenje, 9iminacio je staro %da li između njih ima 7( milja, tj. oko 78 km, tesčko je recći, jer se ne zna gde su prelazili "lavu&, ali sčta je taj "unicipii to je nejasno. 1eobicčno je da taj "unicipii nema ime. "isli se da oznacčava kraj terotirije municipija 9iminacijuma. 4z ime 9iminacijum uvek ide 2elium, mozčda zato sčto postoji josč jedan 9iminacijum iz nekog drugog vremena, a ne Aadrijanovog. Takvih primera ima, pri cčemu kada jedan dobije status kolonije, drugi ostaje municipijum. Da li je tako bilo i ovde, ne zna se. !astrum nastaje krajem 7. i pocč. *. veka, 9asicć misli da postoje tri 6aze gradnje 7. kameno utvrđenje druga polovina *.v drugih kamenih utvrđenja u to vreme kod nas nije bilo *. utvrđenje kamen)opeka %opus miJtum& C '.v. eptimije ever i Gordijan 333 toga do tada kod nas nije bilo i ponovo se javlja tek u kasnoj antici jedan bugarski arhitekta koji je iskopavao u erdici, izneo je teoriju da se
po broju redova opeke mozče datovati koji je vek %npr. ' reda je '. vek& to je potvrđeno na mnogim lokalitetima u 9iminacijumu ima ' reda, pa bi to mogao biti '. vek tada je tu boravio eptimije ever, a tada je i u vreme Gordijana uzdignut na nivo kolonije '. zidovi od blata, i utvrđenje se koristi kao naselje mislilo se da je to delo varvarskih 6ederata ) novodosčle populacije stvaraju svoje naselje
=((.g. kazč e se da je jedan vizantijski vojskovođa dosč ao na 9iminacijum, koji je ostrvo. retpostavlja se da se radi o lokalitetu vetinje, gde su nađeni ostaci kucća gepidskih 6ederata. 0vo utvrđenje je imalo rov ispunjen vodom i reku sa obe strane, pa je izgledalo kao ostrvo. Tako su tu u jednom momentu bile dve postaje, Gepidi na vetinji i Rimljani u utvrđenju.
1aselje $ivilno naselje nastaje iz kanaba. 4z vojni logor na desnoj obali potvrđeno je civilno naselje, na malom rastojanju od njegovih zapadnih bedema. 4 7/. veku josč su se jasno nazirali njegovi obrisi sčiroke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorisčta, kupatila, vodovod, gradski bedemi. 9altrovicć u svojim istrazčivanjima spominje da je civilno naselje imalo razmere oko =((J7*(( m. 9asicć procenjuje povrsčinu naselja na oko 5* ha. 1a prostoru između logora i "lave nađena je polukruzčna građevina precčnika + m, i smatra se da je to kula. ronađena je i jedna građevina 8=J87 m, za koju se misli da je anticčko pozorisč te. ronađena su dva rimska kuptila.
0tkiveno je naselje i na levoj obali "lave, u neposrednoj blizini kastruma, i mogucće da je to poznorimsko naselje opasano bedemima od :ustinijana.
!anabe 7. i *.v. nisu potvrđene, ali se potvrđuju na osnovu teksta jednog natpisa Mobnovljene su u vreme everaN. 3z natpisa iz '. veka potvrđeno je uporedno postojanje dva naselja, kanabe uz vojni logor i municipiuma. ahranjivanje
ocčev od 7/55.g, pod vođstvom #j. ?otovicć, istrazčuju se prostrane nekropole juzčno i zapadno od grada. :uzčni kompleks narocčito je istrazčen. 0tkriveno je ) na hiljade grobova spaljenih i inhumiranih pokojnika, s raznovrsnim prilozima 56
) nadgrobne plocče ) sarko6azi s relje6nim predstavama iz mitologije i svakodnevnog zčivota
?idane grobne konstrukcije ) nekoliko memorijalnih objekata ) nekoliko grobnica oslikanih 6reskama iz <. veka
3strazč en je deo gepidske nekropole.
4 horizontima od 7. do '.v. preovladava incineracija, dominiraju grobovi sa grobnim jamama 7. grobovi dim. 7((J=( cm, pravougaonog preseka ) trane su jako zapecčene, sč to upucćuje na zakljucčak da su pokojnici bili direktno spaljivani u samim jamama. Grobovi su prekriveni dvoslivnim krovom, ili ravnom opekom. 0staci pokojnika su rasuti po grobnoj jami. rilozi su spaljeni sa pokojnikom %nakit&, ili naknadno ubacčeni %zčisčci&. *. etazčni grobovi sa subgrobnim prostorom C 0be etazče imaju tragove gorenja, pri cčemu je ovaj dole grob. ?atvara se opekama sa strane i odozgo, ili na dve vode %ideja kucće&. epeo je rasut bez reda. '. dacčki tip sahranjivanja C 1ema ih mnogo, manje od 7/(. ahranjuje se u sudovima, dacčkog tipa. Taj tip grobova zove se "ala !opasčnica)ase, po lokalitetima %ima ih od anonije do !osova, i od #eskovca do -osne&. !era ) micčke posude su skoncentrisane na jednom mestu, dok je nakit rasut po celom grobu.
2ko su ovde sahranjeni Dacčani, ko du onda oni iz prva dva tipa grobovaE 9erovatno !elti ili Dardanci. !o je to onda ko pokriva ovaj prostorE re je to neka kulturna simbioza, i lokalni odgovor na rimski nacčin sahranjivanja. 4opsčte, u 9iminaciumu nema pravih rimskih grobova, vecć nailazimo na simbiozu sa autohtonim uticajem %lokalna varijanta&. 4 samoj jami se nazire ogranicčavanje groba linijom od crvene zapecčene zemlje koja oznacčava grob. Grobovi su se presecali, sčto znacči da grobovi nisu bili obelezčavani na celoj povrsčini, ili je oznaka bila privremenog karaktera. -r. priloga je vezan za br. ' %',=,/ magicčni pitagorejski broj, a mozčda ima veze i sa ' tecčnosti libacije&. :edan od priloga je bio i striginis, za skidanje masti za palestre, u obliku srpicća, time se mazč e, obicčno se nalazi uz mladicće. 0d pocčetka '. veka gubi se kremacija i pocčinje inhumacija. To se razlikuje od provincije do provincije. !od nas od druge polovine '. veka dominira inhumacija. Grobovi su u etazču, gde je donji zasčticćen konstrukcijom opeke ) sa dvoslivnim krovom ili naređanom opekom. 1eki grobovi sadrzče libacione cevi. To su cevi u konstrukciji etazča. luzčile su za libaciju tecčne zčrtve, slicčno nekadasčnjim belim lekitima, koji su imali sčuplje dno kroz koje se sipala libacija, da se umire mrtvi. 0ve cevi verovatno imaju istu 6unkciju. 1acčinjene su od obicčnih tubula za vodovod, ali vertikalno se stavljaju. Takve cevi su sluzčile da obelezčavaju grobove, jer ti koji imaju cev vrlo retko su osčtecćeni posčto se prema njima ophodilo sa posčtovanjem. 3vica grobova je zapecčena, i to ukazuje na to da je lomacča bila u samom grobu i da je pokojnik bio spaljen u njima. "eđutim dve stvari se ne uklapaju -
bi se razvilo neophodnih /((X $ potrebnih za kremaciju, potrebno je minimum
3pak, pre cće biti objasčnjenje puri>ikacije grobne jame uz pomocć vatre. 4 svezče iskopanu jamu se ubaci granje i spali. Time se prakticčno i ojacča grobna jama, jer zidovi postaju cčvrsčcći. 4 tako pripremljenu povrsčinu pokojnik biva prenesen %predhodno vecć spaljen&. ronađene su velike povrsčine gde se smatra da se spaljuje granje, a ne ljudi.
!ult za mrtvima, sa kojima bi zčivi bili vezani rodbinski ili esna6ski, cčini da se iznad pojedinih grobova stvaraju velike povrsčine, tzv. kuline, gde su se o zadusčnicama donosili darovi, gde se moglo jesti i piti. Tu su se razbijale korisčcćene posude %zaprljane su&, i tu su se ostavljale.
3ncineracija je bila skup metod, tako da lako pravimo socijalne razlike među stanovnisčtvom koje je sebi moglo da ga priusčti i onih koji bi bili primorani da svoje sahranjuju inhumirajucći ih. Takođe je postojao obicčaj po kome bi u centru logora postojala jedna zajednicčka prilozčnica, za sahranjivanje najsiromasčnijih vojnika. 4 Rimu je bilo pravilo da se deca, dok im ne izbiju prvi zubi, sahranjuju skeletno. :avljaju se i kenota>i tj. lazčni grob. 0n ostaje prazan, jer pokojnik nije mogao da bude sahranjen posčto je pri pogibiji telo izgubljeno %davljenje&. Tu se vidi ideja smirivanja duha, u grobu namenjenom nestalom pokojniku. 3ma i pokojnika sahranjenih sa nekom gredom, koja je mozčda bila deo nadgrobne arhitekture.
ored grobova sa kremacijom, ima i skeletnih za koje se cčini da su nesčto stariji. 2li ko se to onda kod nas u *.veku inhumiraE !elti se kremiraju, Rimljani se kremiraju - da li je dosčlo do renesanse !elta, koji su se pre nego sčto su dosčli ovde inhumirali, pa onda pod uticajem Rimljana pocčeli da se spaljuju - mozč da su to neki orijentalci iz "ale 2zije tamo su se tradicionalno inhumirali - pogrebnih darova skoro da nema spaljivanje je veoma skupo, pa kako su se onda sahranjivali najsiromasč nijiE u Rimu su robovi inhumirani mozčda je to i ovde slucčaj - ima i izuzetaka, npr. jedan veoma bogat grob devojcčice ali to nisčta ne znacči, jer su Rimljani decu inhumirali
pomenici
ostoje tri spomenika iz vremena kada je 9iminacium bio kolonija 7. spomenik posvecćen "itri *. nadgrobni spomenik na kome se nalaze natpisi cčlanova porodice izvesnog Tro>imusa '. nadgrobni spomenik 2urelia !onstancija
"ozaici
"ozaik koji je otkriven pripadao je pravougaonoj prostoriji vezanoj sa manjom odajom, hodnikom i stepenisčtem. "ozaik od belih i crnih kamencčicća predstavlja konja u trku, a na 6rizu se nalazi kentaur i jedna ljudska glava.
3storijat 4 njemu su boravili imperatori Aadrijan, eptimije ever, !arakala, Gordijan 333, Trajan Decije, akacijan %protivcar, odavde hocće da srusči carstvo&, Blirijan %kratko car&, @ilip 2rabljanin, Trebonije Gal, Dioklecijan, !onstantin 9eliki, !onstancije 3, :ulijan i Gracijan. Dobio je gradski status i postao municipijum na pocčetku vladavine %a"rijana, kad je on 775.g. boravio u "eziji. 1a natpisima se potvrđuje pod imenom "unicipium 2elium 9iminacium. 2elie je Aadrijan. redinom *. veka postaje sredisčte namesnika Gornje "ezije. re toga je bilo u Racijariji. Dalji uspon 9iminacijuma prekinut je epidemijom kuge za vreme Mar&a A$relija, ali samo zakratko, jer je vecć u prvim godinama '. veka ovaj grad bio u punom procvatu. 58
Grad je uzčivao naklonost eptimija evera, i u njegovo vreme dozčivljava polet i bogati se. osetio ga je dva puta 7/=.g. pri odlasku u Rim i *(*.g. pri povratku sa istoka. rilikom svoje prve posete ever je u gradu proglasio svog starijeg sina -asijana, zvanog !arakala, za cezara i proglasio ga 2ntoninom. rilikom druge posete verovatno su obnovljene kanabe i cčitav logor. tatus kolonije stekao je za vreme Gro"ijana III %*'+)*<<.g.&, verovatno krajem *'/.g. 4 isto vreme dobija pravo kovanja bakarnog novca, od *'/)*8=.g. 1a novcu su prikazivani avers ) portreti careva od Gordijana 333 do 9alerijana, revers C personi>ikacija kolonije u raznim varijantama, kao zčenska >igura između lava i bika, simboli 39 la!ie i 933 Klaudie. 1ije se poklapala zvanicčna i lokalna godina. Galijen zatvara kovnicu. Dio&le'ijan je posetio 9iminacium krajem '. veka, pri prolasku od 1ikomedije ka Rimu, od avgusta do septembra. osle godinu dana ponovo ga je posetio, od septembra do oktobra */<.g, posle bitke kod "arguma sa uzurpatorom !orinom. Konstantin ga je nekoliko puta sigurno posetio. '75.)'**.g. dok je ratovao protiv armata u -acčkoj. 0stala je zabelezč ena poseta od ''<.g. u toku ratova sa Gotima. Tim istim povodom posetio ga je '8<.g. Konstan'ije II, sin !onstantina. '8/.g. u gradu je J$lijan. '+*.g. u gradu je Gra'ijan. 0d <. veka bio je epis&ops&o se"iCte. <<7.g. grad su zauzeli %$ni, razorili ga i opljacčkali, a stanovnike odveli u roblje. Grad je ponovo pod MrimskomN vlasčcću u vreme J$stinijana, kada je obnovljen i verovatno sveden samo na pogranicčnu tvrđavu. 8+<.g. zauzimaju ga Avari. 0ko =((.g. ponovo je u rukama 0izantije, ali ne zadugo. 9erovatno su ga ubrzo dotukli loveni u nadiranju.
!ovanje 9iminacijuma *'/.g. pocčetkom vladavine Gordijana 333 postaje kolonija, i dobija pravo kovanja bakarnog novca. 4 njemu je od @ilipa 3 %*<<)*<=.g.& do Galijena %*=()*=+.g. od *8'.g. sa 9alerijanom& povremeno kovan i carski srebrni novac, a ovde su novac kovali i neki protivcarevi. Glavni razlog za otvaranje ove kovnice je verovatno bio nedostatak sitnog novca u prometu na tlu podunavskih provincija. Tu su se nalazile i brojne trupe. 9iminacijum je bio i glavni punkt ovog odbrambenog pojasa. ?a odabir 9iminacijuma kao kovnice veliki znacčaj je imala i blizina rudnika inkum %Bliana icensia&. !ovnica radila od *'/;<(.g. do *8<;88.g.ne. 9reme kovanja odredjeno rimskim brojevima od i do I93 u isecčku reversa. Recč je o posebnoj lokalnoj eri koja se nije podudarala sa zvanicčnom rimskom godinom. 1ije jasno kada je pocčela ova era. matra se da je pocčinjala negde izmedju leta *''. i novembra *<(.g, ili mozčda josč preciznije *7. oktobra *'/.g. kada je bio jedan jubilej Gordijana 333. ostoje pauze *<+)igurina u stojecćem stavu ) personi>ikacija grada 9iminacijuma ili provincije Gornje "ezije. Glavom uvek okrenuta levo. 9eoma retko je data 6rontalno. ?enska >igura ima na 59
sebi dugu haljinu i traku oko glave. ored desne noge personi>ikacije prikazan je bik, a pored leve lav simboli legija 933 Klaudia i 39 la!ia. onekad bik ima grb kao zebu. ?a emisije prve, a delom i druge godine kovanja karakteristicčna je izvesna staticčnost polozčaja, narocčito u predstavljanju bika. !asnije i lav i bik su predstavljeni u pokretu. onekad se umesto zčenske personi>ikacije pojavljuje personi>ikacija sa odecćom nalik musčkoj. 0d 39, 9, I3, I33, I333 i I39 godine lokalne ere kovana su vanredna izdanja. va vanredna izdanja su drugacčija od osnovnog tipa. ostoji tri tipa 7. tip sa veksilumima %vojnim insignijama) na visokoj motci zastava i razni simboli& *. tip sa 9iktorijom '. tip sa aJ %niz motiva koji ukazuje na blagodeti mira) venac, rog izobilja, globus, 9iktorija na njemusvi ovi simboli cčine sinkreticčko bozčanstvo "ezija)aJ&. J3GOLO0ENKI DEO PRO0IN6IJE GORNJE PANONIJE @ GRADO0I
25.
2kuminkum, -asijana, -ononia, -urgene, Rittium, irmijum, Taurunum. AK3MINK3M !eltski oppidum i rimsko utvrđenje kod lankamena na Dunavu %danasčnji lankamen&. Dva dominantna platoa na kojima se moglo nalaziti vecće utvrđenje C Gradina i Aumka. Rimsko utvrđenje podignuto je na dominantnom uzvisčenju Gradina, na visokom lesnom platou na obali Dunava, nasuprot usčcu ć Tise u Dunav. ovoljan strategijski polozčaj, naspram usčcać Tise, uslovio je rano prisustvo rimske vojske na ovom mestu ) posadu utvrđenja u 2kuminkumu prvo je sacčinjavala, pred kraj 7.v.ne, kohorta 3 Britannica #%(% e"uitata, a kasnije kohorta 3 #am$anorum ) na suprotnoj obali, kod Titela, otkriveno je nekoliko epigra6skih spomenika koji pominju kohortu 3 Britannica ) u kasnoj antici stacionirane su konjanicčke jedinice .cuneus e"uitum #onstantium Acuminci i e"uites sagittarii Acuminci*
9isč eslojno nalazisč te 7. skordisticčki oppidum %latenska kultura& od kojeg su dokumentovani delovi bedema i ostaci nekih građevina od trosčnog materijala %ci!itas Scordiscorum& *. rimskom periodu pripadaju ostaci arhitekture i pokretni materijal u ostacima temelja srednjevekovnog utvrđenja, tj. na lokalitetu Gradina konstatovan je anticčki horizont ispod srednjevekovnog utvrđenja '. *)'.v. utvrđenje je obnovljeno solidno građenim zidovima %pritesani kamen u malteru&, a u unutrasčnjosti su podignute nove zgrade. lan ovog utvrđenja nije u celosti poznat, ali se predpostavlja da je sledio osnovu keltskog oppiduma prilagođujucći se kon>iguraciji terena. 4 podnozč ju gradine razvijalo se civilno naselje, cčiji su tragovi evidentirani na podrucčj u danasčnjeg sela.
27.
4 2kuminkumu je bilo znacčajno sredisčte kulta :upitera Dolihena.
AIANA Rimsko naselje i utvrđenje u etrovcu kod Rume.
60
-asijana je postala municipium za vreme Aadrijana, a kolonija u vreme dinastije evera. 1adzč ivela je barbarska pustosč enja i u =. veku se pominje kao ci!itas Bacensis.
1aselje 1a lokalitetu Gradina otkriveno je naselje koje je verovatno u kasnoj antici opasano bedemima s cčetvorougaonim kulama. 1aselje je bilo nepravilnog elipsoidnog oblika, povrsčine oko *( ha, ali s pravilnim unutrasčnjim rasporedom komunikacija. 9ojni logor 1a oblizčnjoj Gradini u Dobrincima nalzio se vojni logor. Ta Gradina se identi>ikuje s predgrađem -asijane, %#a$ut Bassianense&. 9eliki vojni logor bio je trapezoidnog oblika %dim. '** J 8*7 J '+8 J '/( m&. 4 njemu je bio smesčten odred legije 33 Adiutrix . osle podele Donje anonije, ova jedinica je prebacčena u 9aleriju. osadu utvrđenja tokom kasne antike cčinila je kohorta 3 Thracum. 3strazčivanja otvrđene su * 6aze u korisčceć nju i rekonstrukciji 6orti>ikacije. 1aselje -asijana nije arheolosčki istrazč ivano, a plan je rekonstruisan na osnovu aviosnimaka iz '()ih godina *(. veka. 0vo je jedan od prvih primera primene aero6otogra>ije u nasč oj arheologiji.
28. ONONIA > ANOB(OR
Rimsko utvrđenje i pristanisčte na Dunavu kod danasčnjeg -anosčtora %rbija&. rvobitno je bio autohtoni oppidum, nazvan Malata, koji je omogucćavao bezbedan prelazak preko Dunava. 4 rimskom periodu bio je dunavsko pristanisčte irmiuma. 4 doba ranog $arstva ovde je verovatno bila stacionirana kohorta 3 #am$anorum. 4 kasnoj antici -ononia postaje znacčajan vojni centar koji je, s utvrđenjem Ona#rin$m na levoj obali Dunava, sčtitio prelaz preko reke, kontrolisao plovidbu i put prema irmiumu. 4 -ononiji su boravili carevi :ulijan i Gracijan. rema 3otitia dignitatum, ovde je bio smesčten deo legije 9 Io!iae i odred e"uites Dalmatae. 1a strategijski istaknutom platou kod pravoslavne crkve u -anosčtoru otkrivene su ) terme ) deo poznoanticčke bazilike s nekropolom ) poluzemunice iz dr. pol. <. veka, koje se mogu povezati s 6ederatima ili varvarima koji su bili naseljeni unutar granica $arstva 4 neposrednoj 6unkcionalnoj vezi s -ononijom jeste i oblizčnje veliko utvrđenje kod sela $erevicć.
29. 3RGENE
?nacčajan rimski vojni punkt, koji se nalazi u danasčnjim 1ovim -anovcima na Dunavu. "esto je lezčalo na dunavskom putu, na 7( milja od ?emuna. 61
-urgene su nastale iz autohtonog opiduma, o cčemu svedocče i nalazi iz kasnog latena. ostojala su * 6orti>ikaciona objekta na ovom lokalitetu 7. vecći, na lokalitetu Gradina, gde su vrsčena arheolosčka istrazčivanja *. na lokalitetu Duvarine
4tvrđenje
1a Gradini postoje ostaci utvrđenja, koje je datovano od *. do <. veka. 4tvrđenje ima razmere 8((J=(( m. 0tkriven je samo deo bedema sa kulama potkovicčaste osnove. matra se da je Dunav, koji je u vreme visokih voda odnosio dobar deo obale, odneo i tvrđavu, a uz nju i vecći deo civilnog naselja. 2rheolosč ki nalazi, koji se pripisuju nosiocima seobe naroda, pokazuju da je ovo utvrđenje bilo zaposednuto 6ederatima ili preuzeto od varvara.
9ojna posada 1jegovu posadu u *. i '. veku cčinila je kohorta 3 Thracum c%(% %ci!ium (omanorum &, sudecći prema mnogim opekama sa zčigom ove jedinice. 1alazčene su i opeke s pecčatima jedinica kohorte 333 Al$inorum e"uitata i kohorte 933 Breucorum Antoniniana , koje ukazuju na znacčajnu graditeljsku delatnost i mozčda na josč jedan 6orti>ikacioni centar. licčno je i u kasnoj antici. rema 3otitia dignitatum, ovde su stacionirani deo legije 9 Io!iae s pre6ektom, Dalmatinski konjanici % e"uites Dalmatae& i cuneus e"uites #onstantianorum. okretni nalazi 7. bronzane statuete *. aplikacije '. delovi opreme rimskih vojnika
2:. IRMI3M
Rimski grad na usčcu ć -osuta u avu, danas remska "itrovica. Teritoriji irmiuma pripadala su i mnoga naselja, kao -asijana, -ononija, !ukcijum i !ornakum. istematska jugoslovensko)americčka i jugoslovensko)6rancuska arheolosčka istrazčivanja zapocčeta su 7/8+. god.
3storijat 0snovan je krajem 7.v.pne na mestu starijeg domorodacčkog naselja. Tokom 7. veka bio je znacčajna vojna baza. ?a vreme @lavijevaca postao je kolonija. 0d kraja '. veka glavni grad provincije anonnia ecunda. 4 <. veku se pominje kao najlepsči i najbogatiji grad u 3liriku. ?a vreme "aksimina Tracčanina i za vreme #icinija bio je carska prestonica. $ etiri rimska cara rođena su u irmiumu ili okolini Trajan Decije, 2urelijan, rob i "aksimijan Aerkulije. 3mao je radionicu oruzč ja, kovnicu novca od ''(. do '5+. g, bio je i stanica dunavske >lote i episkopsko sedisč te. Tokom 8. i =. veka ugrozčavali su ga varvari najpre Goti, pa Auni i Gepidi, i 2vari koji su 8+*. osvojili grad i raselili stanovnisčtvo. 62
2rhitektura 2rhitektura iz 7. i *. veka ocčuvana je u tragovima na nekoliko lokaliteta, i to ispod građevina iz poznije epohe. ?idovi kucća bili su od pletera i lepa ili drveta i naboja, ponekad ukrasč eni kvalitetnim 6reskama sa zoomor6nim i antropomor6nim motivima.
:edna stambena cčetvrt iz *. veka u blizini severnog bedema sastoji se od nekoliko kucća Bskulapova kucća, !ucća s apsidom, Dalmacijeva kucća.
0tkrivene građevine uglavnom poticču s kraja '. i pocčetka <. veka - Delimicčno je istrazčena reprezentativna palata u centru danasčnje remske "itrovice, cčiji je unutrasčnji prostor, kao i 6asada, bio oplacćen raznobojnim mermerom i por>irom. 0tkriveni su i delovi zidnih mozaika i 6resaka. 4 njenim okvirima sagrađen je tetrapilon %7',8 J 7',8& s krstastim svodom, koji je verovatno bio u 6unkciji carskog ceremonijala. - 3spred palate nalazili su se 6orum i hipodrom, duzč ine <8( m, s kriptoportikom na spoljnoj strani - -lizu hipodroma podignuta je sred. <.v. vila s dvorisčtem i peristilom, a nesčto starije terme ukljucčene su u vilu. - 4z severnu granicu 6oruma sagrađene su carske, #icinijeve terme. - :uzčnije od termi, krajem '. i pocčetkom <. veka, sagradjena je javna zč itnica. 1jen unutrasč nji prostor podeljen je s < reda stubaca, a spoljni zidovi su ojacčani masivnim pilastrima. - 4 neposrednoj blizini zčitnice otkriveni su ostaci vecće građevine, verovatno civilne bazilike.
$eo taj gradski kvart opasan je bedemom. 9an bedema postojalo je svetilisčte s mnogim votivnim spomenicima bene>icijarija.
everno od gradskog bedema istrazčena je oktogonalna građevina, mozčda mauzolej iz dr. pol. '. ili prvih dec. <. v.
1ekropole irmium je bio i hrisčcać nski centar, s nekropolama i martirijumima. 1a 3 nekropoli otkriven je kultni objekat s apsidom na istocčnoj strani. 4 neposrednoj blizini oltarskog prostora otkriveni su i natpisi, u kojima se pominje 3rinej, prvi istorijski posvedocčen episkop irmiuma. 1a desnoj obali ave, u "acčvanskoj "itrovici, nalazio se starohrisčcćanski objekat iz prve pol. <. veka, iznad kog su podignute ' srednjevekovne crkve posvecćene v. 3rineju. okretni nalazi 7. mermerne i bronzane skulpture *. predmeti od bronze '. predmeti od keramike <. predmeti od stakla 8. sarko6azi, koji su veoma cenjeni, izrađivani su u lokalnim kamenorezacčkim radionicama #ucije Domicije 2urelijan
4 irmijumu je rođen /. septembra *7<.g. #ucije Domicije 2urelijan. Rodio se u porodici niskog roda, otac mu je bio zemljoradnik, a majka skromna svesčtenica rimskog boga sunca ola. !arijeru je izabrao u vojsci, da bi mogao da napreduje u drusčtvu. ?ahvaljujucći inteligenciji, hrabrosti i strogosti napredovao je do cčina generala. -io je poznat po tome sčto je delio sa svojim vojnicima logorski zčivot i borio se uvek u prvim redovima. ?bog svog niskog porekla imao je ambicije da se orodi sa nekom uglednom rimskom porodicom, te se ozčenio 4lpiom everinom, cčija je 6amilija vodila poreklo od "arka 4lpia Trajana, rimskog imperatora sa pocčetka *.v.ne. 63
1ekolikio puta je pobedio Germane na "ajni, pa je dobio od imperatora Galijena tu titulu *8=.g. !ao general konjice istakao se u istrebljenju Gota *=/. i *5(.g. koji su bili prodrli u balkanske provincije. Tom prilikom ubijeno je preko '(( ((( varvara. !ada se u aprilu *5(.g. !laudie 33 razboleo od kuge i umro, vojska je proglasila 2urelijana za cara, iako su legije u 2kvileji izvikale !vintila, !laudijevog brata za imperatora. 1o 2urelijanov ugled toliko ga je uplasčio da on nije ni pokusčao da preduzme isčta protiv njega, te su ga vojnici likvidirali i prihvatili 2urelijana za imperatora. 3zvrsčio je re6ormu kovanja i uveo novi novac *5<.g.ne. 4bijen je na nagovor oslobođenika "nesteja, koji je bio upleten u proneveru novca, pa kada je posumnjao da imperator zna, sacčinio je spisak uglednih ljudi i vojnika, za koje je tvrdio da su na carevom spisku za likvidaciju. osčto su mu ovi poverovali sklopili su zaveru i ubili 2urelijana *58.g. u =7. godini zčivota.
Bpiskop 3rinej irmijum je poznat i kao mesto pogubljenja prvog zabelezčenog episkopa i sveca 3rineja. 4 Dioklecijanovo vreme, on je osuđen na kaznu odsecanja glave i bacanja tela u reku. 3zveden je na most koji je vodio u pravcu prema usčcću reke -osne %-asuntius, -acuntius& i pogubljen. 0vaj most je u nekim grcčkim izvorima oznacčen kao 2rtemidin most. 0vo je znacčajno zbog toga sčto se u dokumentima saznaje za ime jednog od dva mosta, a to je ons -asentis. Drugi je pomenut usput, kao detalj, da ga je #icinije osčtetio bezčecći pred !onstantinom '7=.g. Taj most se nadovezao na put prema -eogradu, verovatno uz desnu obalu ave. 9ojska retpostavlja se da su u irmijumu bile stacionirane legije 3 Audiutrix , 33 Audiutrix , ili 9333 Augusta. 3pak, to se za sada ne mozče dokazati, s obzirom da vojnog logora nema ni na sčirem podrucčju grada. "alo je verovatno da je legija 33 Audiutrix boravila u 2kuminkumu %lankamenu&, ali neki odredi ove legije su od kraja 7.v. na dalje ipak u rimskom remu. 4 nadlezčnosti im je verovatno bilo zaleđe limesa. :edna od jedinica svakako je bila stacionirana u -asijanama. 0 tome nam govori spomenik iz !onjica, koji iniju, vojniku ove legije, umrlom u -asijanama, podizču roditelji. 4 vreme Dioklecijana u spisu 1otitija Dignitatum pominju se zapovednici dveju legija 7. 9 Io!ia, sa sedisčtem u -urgenama %1ovim -anovcima& i delom u -ononiji %-ansč ator& *. 93 &erkulia , sa sedisčtem u 0nagrinumu %-egecč& 0be ove legije 6ormirao je Dioklecijan, i one su bile dodeljene anonii ecundi, koja je posle podele Donje anonije */=.g. ostala bez legionarske posade. 4;. RI((I3M
#ogor u kojem je stacionirana ala 3 Augusta It2raeorum. rema redosledu sa 3otitie dignitatum, u kasnoj antici tu su i Dalmatinski konjanici. 1a lokalitetu Gradina u centru danasčnjeg sela urduk, konstatovani su rimski sčut, sitno i krupno kamenje, zgura, staklo i sl. 4 -rđanskoj ulici, na samom kolovozu između dve kucće, pod tankim slojem zemlje nazirale su se 8()ih godina konture temelja jedne vecće rimske građevine koja je pripadala kompleksu utvrđenja. 0no je nazčalost unisčteno prilikom izgradnje druma -elegisč )urduk 7/85.g. #okalitet $olicćev cčot zapadno do gradine, na bregu koji je od njega odvojen usekom sčirine oko <( m, registrovan je rimski građevinski sčut, kucćni lep, staklo, 6ragmenti keramike, mozčda ostaci civilnog naselja.
okretni nalazi 7. ljuske plocčastog oklopa 64
*. torzo 9enere od mermera '. visče manjih statueta <. maske 8. slicčni predmeti primenjene umetnosti 41. (A3R3N3M
edisčte pojedinih detasčmana 933 Klaudie , panonske >lote i kombinovanih odreda.
7. vek 1ajstarije rimsko utvrđenje, ne velikih razmera nastalo je na mestu starijeg keltskog naselja na platou Gardosčkog brega. Tako se zakljucčuje na osnovu podataka sa kraja prosčlog veka, gde se kazče da se prilikom odrona brega srusčio deo rimskog temeljnog zida, u cčijoj je 6ugi od maltera bila uzidana medalja Germanika iz 7=.g.ne. *. i '. vek Tokom *. i '. veka, na ravnom delu dunavske obale koja zahvata priblizčno danasčnje jezgro starog ?emuna, podignuto je vecće utvrđenje sa kulama i kapijama. Razni ostaci građevina unutar utvrđenja, registrovani su na visče mesta ) deo istocčnog bedema debljine 'm ) temelji kruzčne kule ispod severoistocčnog ugla zgrade zemunske opsčtine ) kruzčna kula ispod @ranjevacčkog manastira ) druga kruzčna kula, mozčda u gradskom parku ) rimska kula i deo bedema, otkriveni prilikom izgradnje carinarnice ) jedna kula, nizvodno od veslacčkog kluba Galeb vetilisčta
retpostavlja se da se u gradu nalazio hram #iberu)Dionisu. Drugo svetilisčte je bilo na danasčnjem "asarikovom trgu, gde je nađen relje6 sa predstavom 2sklepija, Aigije i Tele6a.
1ekropole 1ekropole su locirane ) na prostoru duzč Gajeve ulice ) na platou Gardosča ) najkasnije groblje iz ')<. veka, sčirilo u podnozč ju Gardosč a
4. (IPO0I RIMKI% 3(0RENJA !astra %castra& Rimski vojni logor bilo za stajacću vojsku %castra stativa&, bilo za vojsku u marsču %castra hiberna&.
65
1ajstariji logori bili su opkoljeni jednim jarkom ili sa visče jarkova %6ossae&, koji su imali karakteristicčan oblik pri dnu suzčenih rovova %6ossa 6astigata&. ?emlja koja je pri tom iskopana korisčcćena je za nasipanje bedema, koji je na cčeonoj strani bio poduprt palisadom * ili kamenom. onekad je i unutrasčnja strana bila poduprta drvenim zidom, tako da se sčetnoj stazi zvanoj ager %agger&, moglo pricći samo rampom ili stepenicama. -edemi, koji su imali krunisčte i kule, zatvarali su pravougaonu povrsčinu koja je iznosila oko *( ha i bila ispresecana komunikacijama koje se seku pod pravim uglom. Dve glavne ulice %via praetoria i via principalis& spajale su cčetiri kapije. Glavne kapije su ulazna %porta praetoria& i izlazna %porta decumana&, dok su se ostale dve nalazile levo %porta principalis sinistra& i desno %porta principalis deJtra& od njih. rednji deo logora, kod ulazne kapije, zvao se pretentura %praetentura&, a zadnji deo, kod izlazne kapije, gde su cčuvani zarobljenici i bile smesčtene razne pomocćne jedinice zvao se retentura. rostor između bedema i unutrasčnjosti logolra, sčirine i do *( m, nazivan je intervalum %intervallum&. 4 sredisčtu logora prvobitno se nalazio pretorijum %praetorium&, sčator komandanta legije. 4 doba $arstva privatne odaje komandanta odvojene su od sluzčbenih %principia&, koje sadrzče i svetilisčte %sacellum&, a ispod njih se nalazila i podzemna odaja koja je sluzčila kao riznica. 3spred principije bila je izgrađena poprecčna sala, bazilika s tribunalom, sa vecćim dvorisč tem opkoljenim portikom. #ogori za stajacću vojsku imali su i bolnicu %valetudinarium&, radionice %6abricae&, zčitnice %horrea&, sčtale i odeljenje za lecčenje konja %veterinarium& ako je bilo konjice. 9ojnici su najpre bili smesčteni po sčatorima, koji su vremenom zamenjeni drvenim barakama, a kasnije i prostorijama od kamena. -arake su bile izduzčenog pravougaonog oblika, sa desetak odaja za vojnike, kao i nekoliko odaja za nizče vojne cčinove. 1ajcčesčceć su dve barake bile spojene zajednicčkim hodnikom. $ est slucčaj je bio da se manji logor stavi unutar vecćeg.
!vadriburgijum su bila utvrđenja sa cčetiri kule, iz doba !onstantina i Dioklecijana. "anjih su dimenzija %8(J8(m&, zidovi su debeli oko *,8 m i postoji samo jedan ulaz.
ostojala su dva tipa kastruma 7. 06anzivni tip kastruma C 4tvrđenja u niziji gde nema vlage, bolesti, malarije. ravougaonog su oblika, dim. 7((J78( m. !ameni bedemi bili su sčirine oko 7 m. Tehnika zidanja je opus kvadratum. *. De6anzivni tip kastruma C Dioklecijanove i !onstantinove re6orme. #egije su bile manje, sa 7((( do =8(( ljudi. 4 <. veku bedemi postaju sčiri, od * do *,8 m. $ardo i decumanus se seku u sredini logora. 4lazi se zatvaraju i 6unkcionisču jedan do dva ulaza. !ule su sa spoljne strane i povecćava se njihov broj.
Teritoriji logora pripadalo je i manje civilno naselje, kanabe, i posebne građevine, kao sčto su am>iteatar, kupatila i razne zanatske radionice.
!rajem <. veka dolazi do provale Auna, bezvlasčcać i rusčenja limesa. 4 =. veku, za vreme :ustinijana, dolazi do obnove limesa i logora. -edemi su postali deblji %'J',8 m&, kule su sa spoljne strane, a tehnika zidanje je opus mikstum.
!astel %castellum& "anji rimski vojni logor, uglavnom za pomocćne auksilijarne trupe %pomocćna vojska ) auJilia&.
1isu se mnogo razlikovali od rimskih legijskih logora. 1ajcčesčcće su imali isti oblik, ali manju povrsčinu %od 7,< do 8,* ha&. $esto su se prilagođavali izgledu terena, pa su mogli imati i trougaonu osnovu. Raspored građevina u unutrasč njosti isti je kao kod legijskih logora.
2
'alisad (lat& palus)kola*+ , grada od kol"a. ko"a se u od/ra!/ene svr$e postavl"a oko !an"eg nasel"a ili vo"nog. na"eš#e pol"skog utvren"a& Sasto"i se od niza gusto poreanog i !euso/no povezanog !asivnog kol"a. vertikalno ili koso po/i"eno u ze!l"u. ko"e "e zašil"eno na gorn"e! kra"u& 'alisad "e na"eš#e deo ze!l"anog utvren"a. odnosno prati od/ra!/eni rov. i postavl"a se na vr$u ili spol"n"o" strani /ede!a& akva utvren"a podižu se u razni! sredina!a. pretežno u ravni*a!a. pored reka. od !laeg neolita do poznog sredn"eg veka&
66
9ecć tokom *.v. građevine kastela bile su sa unutrasčnje strane prislonjene uz bedem, a kule su bile razlicčitog oblika.
!asteli nisu uvek vezani za limes %granicu&, vecć mogu sluzčiti i kao baza za snabdevanje vojske, ili kao zasčtita radnika. !asteli su međusobno povezani putevima. !asteli manjih jedinica za kontrolu na predstrazči $arstva, tzv. numeri, josč su manjih dimenzija %od (,= do (,+ ha& od kastela za pomocćnu vojsku. 0ve manje jedinice, sastavljene od mladih ljudi iz granicčnih oblasti provincija, bile su granicčna patrola i policija. 1osile su svoje zavicčajno ime i sluzč ile se domorodacčkim oruzčjem. 1ajpoznatiji su 3umeri Brittonum, koji su iz -ritanije prebacčeni u Gornju Germaniju.
!anabe %canabae& $ivilna naselja koja su 6ormirana oko rimskih legijskih logora. 1ajpre su imala seoski karakter i sastojala su se od trosčnih zgrada %sčatori, dasčcčare&, u kojima su zčiveli trgovci, zanatlije i svi oni koji su sledili vojnike i starali se o zadovoljavanju njihovih potreba. 4 doba $arstva naseljavali su ih i veterani, peregrini i rimski građani, tako da vremenom prerastaju u gradska naselja, municipijume i kolonije.
0pus Termin koji oznacčava razlicčite tehnike zidanja i ukrasčavanja građevina u rimskoj arhitekturi 7. opus cementicium C tehnika primenjivana pocčev od *.v.pne pri 6ormiranju jezgra zidova od sitno lomljenog kamena i maltera. *. opus incertum C gradnja zidova pomocću manjih komada lomljenog kamena, i to bez određenog reda. '. opus kvadratum C gradnja zidova od kamena tesanog u obliku paralelopipeda. <. opus latericium ili testaceum C gradnja iskljucčivo od opeke. 8. opus miJtum C gradnja od naizmenicčnih redova opeke i kamena. =. opus musivum C tehnika oblaganja podnih ili zidnih povrsčina kockicama od raznobojnog kamena ili staklene paste %tasera'& odnosno stakla, postavljenih na sloj maltera, pri cčemu se oblikuju geometrijski i vegetabilni motivi ili >iguralne predstave %mozaik&. retpostavlja se da je nastala u <. milenijumu pne u "esopotamiji. "ozaicima su najpre ukrasčavani podovi i zidovi, a tek kasnije i tavanice. Tehnicčki se mogu razlikovati dve vrste mozaik sastavljen od kockica %opus tesselatum& i mozaik sastavljen od malih i nepravilnih komadicća %opus vermiculatum&. rvi je pogodniji za geometrijske motive, dok je drugi zbog vecće preciznosti korisčcćen za >iguralne kompozicije. !rajem *.v.pne podni mozaik se pojavljuje i u 3taliji. 1ajpoznatiji je 2leksandrov mozaik u ompejima, na kome je predstavljena bitka između 2leksandra 9elikog i persijskog kralja Darija. 4 vreme pozne Republike i ranog $arstva mozaici su bili uglavnom dvobojni, tj. crno)beli. 1esčto kasnije postaju polihromni. ocčev od vremena @lavijevaca, mozaicčari cčesto podrazčavaju monumentalno slikarstvo. Geometrijski i vegetabilni motivi spojeni su u kompozicije koje pokrivaju velike podne povrsčine, ili su raspodeljeni oko centralnog panela %emblema <&. "ozaici su bili omiljeni u svim provincijama. 1ajpoznatiji su severnoa6ricčki, sicilijski i antiohijski, s kraja '. i prve polovine <. veka. 1a teritoriji :ugoslavije najkvalitetniji mozaici otkriveni su u Risnu, Gamzigradu i "edijani. 5. opus retikulatum C tehnika gradnje zidova od kamena, ili opeke koje se slazč u dijagonalno da bi licčili na mrezču. +. opus sektile C tehnika oblaganja podnih ili zidnih povrsčina plocčicama od kamena razlicčitih boja, da bi se dobila e6ektna dekoracija enterijera. /. opus siliceum C tehnika gradnje zidova od nepravilnih poligonalnih kamenih blokova, i to bez korisčcćenja maltera. 3
esera , ri!sko" kulturi ko*ki*a od razliitog !ateri"ala (ka!en. staklo. olovo. kost. /ronza. peena ze!l"a+ ko"a "e služila za igru. kao ulazni*a za "avne predstave. /on za /esplatno žito (tesserae ru!entariae+. preporuka za gostopri!stvo (tesserae $ospitalis+. ili za izradu !ozaika& 4
!/le! , grko" i ri!sko" kulturi. rel"eni u!etak u središtu sre/rni$ posuda. a u !ozaiko" u!etnosti pose/no uraeni paneli razni$ o/lika. na"eš#e sa iguralni! predstava!a. ko"i se postavl"a"u u središte !ozaiki$ tepi$a&
67
7(. opus vermikulatum C tehnika oblaganja podova malim nepravilnim komadicćima stakla ili staklene paste, koji licče na crvicće %otuda i naziv vermikulatum&, pogodna za izradu >iguralnih mozaika jer omogucćuje vecću preciznost pri prikazivanju ljudskh i zčivotinjskih >igura.
42. 0OJNA POADA NA D3NA03
1amesnik konzularnog ranga je po pravilu komandovao sa dve legije. "ezija je bila pod upravom namesnika konzularnog ranga, sčto znacči da su u njoj bile sigurno stacionirane dve legije. Romanizatorska uloga pripadnika legija 39 @lavie i 933 !laudie, i njihova uloga u nastajanju prvih gradskih naselja na limesu u Gornjoj "eziji je poznata na osnovu natpisa. 0ve legije, međutim, nisu prva posada "ezije.0ne su premesčtene na Dunav visče decenija posle rimskog osvajanja. 4 ranoj vojnoj istoriji gornjomezijskog limesa mozče se izdvojiti nekoliko perioda, u kojima je dosčlo do promena u broju i rasporeda legija
I O" Av#$stovo# vremena "o 44@47.#. o" stvaranja prve vojne &oman"e $ Meziji "o osnivanja (ra&ije 47.#. 4spostavljanje prvih leg. logora na Dunavu, na mezijskoj granici, bilo je istovremeno sa organizacijom provincije "ezije. re toga legije su se nalazile u Dardaniji. re 7=.g.pne rim. vojna posada na teritoriji kasnije "ezije nije postojala. rvi pouzdan podatak o rimskoj vojsci u "eziji pod komandom carskog legata odnosi se na =.g.ne. 9reme premesčtanja vojske iz "akedonije na teritoriju kasnije provincije "ezije, i prenosčenje komande na posebnog legata nije sigurno. remesč tanje legija na sever mozč e biti posledica podele provincija između cara i senata, pri cčemu je makedonska posada pomerena na sever. Tako je stvorena vojna komanda severno od "akedonije, verovatno sa sedisč tem u 1aisusu. remesčtanje legija iz "akedonije na sever mozč da se desilo - matra se da je ono predhodilo dalmatsko)panonskom ustanku, i mozč da usledilo posle 7.g.ne. - "ozč da i ranije, posle ugusč ivanja tracčkog ustanka, 7'.)77.g.pne. 0vome ide u prilog to da posle 77.g.pne nema nikakvih vesti o nemirima u ovom delu -alkanskog poluostrva. risustvo vojske je moglo sprecčiti napade plemena sa severa preko Dunava. ?atim su preduzete i mere za obezbeđenje granice na Dunavu. osedanje dunavske obale manjim vojnim snagama moglo bi se datovati u vreme posle ugusčenja dalmatsko)panonskog ustanka. ovod za to mogao je biti upad armata preko Dunava u "eziju, u vreme dok je $ecina sa mezijskom vojskom bio u anoniji. rva utvrđenja na Dunavu morala su lezčati na vecćim međusobnim rastojanjima. 1jihova posada je verovatno bila malobrojna i imala je pre zadatak da kontrolisče pokrete varvara na levoj obali, nego da im se suprotstavlja pri pokusčaju prelaska preko Dunava. odatak kod Tacita je prva pouzdana vest u izvorima, o legijama na mezijskom delu Dunava. 0dnosi se na raspored legija *'.g.ne. 3mena dve legije koje su bile na mezijskom delu Dunava, 39 cWthica i 9 "acedonica, potvrđena su na natpisu iz ''.;'<.g.ne uklesanom na steni u Gospođinom viru. 0ne su ranije pripadale posadi "akedonije. ri stvaranju "ezijske vojne komande one su prvo bile premesč tene u Dardaniju, a zatim na Dunav u vreme kada je "ezija organizovana kao rimska provincija, prve godine Tiberijeve vlade. II O" 47@79.#. o" osnivanja provin'ije (ra&ije "o ratova na isto&$F 8;@i< #o"ina 1. ve&a 39 cWthica i 9 "acedonica su potvrđene kao mezijske, na jednom natpisu s pocčetka !laudijeve vlade. romene u broju i rasporedu mezijskih legija su usledile oko <8.g, a u vezi su sa - stvaranjem provincije Trakije i mogucćnosti izbijanja nereda u toj novoj provinciji istovremenom sa stvaranjem provincije Trakije, "ezija je izdvojena iz provincijskog kompleksa 2haja)"akedonija)"ezija, i data na upravu posebnom konzularnom namesniku - u ovo vreme Rimljani se mesčaju u prilike u -os6orskom carstvu, pa je postojala mogucćnost izbijanja rata 68
Tako je potreba zasčtite donjeg Dunava dovela do pomeranja jednog dela mezijskog garnizona dalje niz Dunav. !ao pojacčanje mezijskoj posadi premesč tena je, na zapadni deo mezijskog limesa, legija 9333 2ugusta iz anonije. Tako su tada u "eziji postojale tri legije, i tu su ostale narednih nekoliko godina. Do vracćanja na dve legije moglo je docći
III O" 7:@97.#. vreme #ra?ans&i< ratova i ratova Domi'ijana na D$nav$ ?nacčajne promene u jacčini posade "ezije su se dogodile za vreme i posle građanskih ratova =/.g. 4 njemu su mezijske legije uzele ucčesčcće tako da je mezijska granica ostala bez zasčtite. Da bi obezbedili granicu na Dunavu, vojni komandanti su sklopili ugovor sa varvaskim vođama i primili ih u rimsku vojsku. 2li ova mera je bila nedovoljna zasčtita rimske provincije juzčno od Dunava. ad mezijskih legijskih logora u ruke varvara i katastro6u na ovom delu rimske granice, sprecčio je vojskovođa "ucian, koji je u to vreme prolazio preko "ezije sa legijom 93 @errata, na putu od irije ka 3taliji. o zavrsčetku građanskog rata - u "eziju je vracćena samo 933 $laudia - 333 Gallica premesč tena je u iriju, a 9333 2ugusta u Germaniju, i na njihovo mesto bile su upucćene 9 2laudae i 3 3talica, koje su se do tada nalazile u Germaniji - uskoro je sa 3stoka vracćena 9 "acedonica 0vo povecćanje mezijske posade bilo je trajno. Time pocčinje pomeranje vojnog tezčisčta sa Rajne na Dunav. @ormalno mezijska posada je josč =*.g. brojala < legije, ako je tacčno da je 9 "acedonica i posle odlaska na 3stok ostala pod komandom mezij. legata. tvarno, međutim, ona do vremena 9espazijana nije imala visče od ' legije. I0 O" 97@118.#. o" po+etla ratova sa Da+anima "o %a"rijana o" %a"rijana "o &raja anti&e raspore" le#ija ostao je isti $ etiri spomenute legije, 3 3talica, 39 cWthica, 9 2laudae i 933 $laudia, cčinile su posadu "ezije do pocčetka rata sa Dacčanima, +8.g. ocčetkom rata, prilikom neuspelog pohoda na Dacčane, bila je unisčtena 9 2laudae, na cčije mesto je +=.g. prebacčena 39 @lavia iz Dalmacije. Tada je i podeljena komanda u "eziji, i stvorene su dve provincije, "oesia superior i "oesia in6erior. retpostavlja se da je broj legija u "eziji +=.g. povecćan na pet legija, dolaskom 33 2diutriJ. 2li na teritoriji, koja je ulazila u sastav "ezije, nije otkriven ni jedan spomenik pripadnika legije 33 2diutriJ iz 7.v.ne. :edini dosada poznati natpis, na kome se spominje centurion legije 33 2diutriJ, otkriven je u irmijumu %provincija anonija&. 1a jednom natpisu iz otencije spominje se o$tio tribuna pet legija, koje su uzele ucčesč cća u panonskom ratu. 2li, ovaj natpis ne pruzč a nikakve osnove za zakljucčak da su bile u pitanju legije "ezije, ili samo Gornje "ezije. talna posada "ezije je ostala i u vreme dacčkih ratova nepromenjena. 0d ukupno < legije, 933 $laudia i 39 @lavia pripale su posadi Gornje "ezije do kraja 2ntike, a 3 3talica i 9 "acedonica Donjoj "eziji. 69
Za&lj$+a&, "anjih odeljenja vojske bilo je na Dunavu verovatno od vremena premesčtanja legija iz "akedonije u "eziju. 0d 7<.g. od osnivanja provincije "ezije, na Dunavu je bila posada od dve legije. *'.g. ona pouzdano je potvrđena posada od dve legije. 0d <8.g. posada "ezije je povremeno povecćana na tri legije, u trenutcima spoljne i unutrasčnje opasnosti, kao u vreme osnivanja provincije Trakije. 4 vreme 9espazijana dosčlo je do trajnog povecćanja mezijske posade, i od tada pocčinje pomeranje vojnog tezč isč ta sa Rajne na Dunav. 0d =/.g. u "eziji se nalaze cčetiri legije. 0d +=.g. posle podele "ezije, provincija Gornja "ezija je imala posadu od dve legije, stacionirane na Dunavu. talni logori legija Do danas nije pouzdano utvrđeno gde su se nalazili stalni logori prvih mezijskih legija. 4 prvo vreme stalni logori legija su se nalazili u zapadnom delu "ezije %9iminacijum ili mozčda ingidunum&. osle <8.g. jedan logor pomeren je niz Dunav, a na teritoriji kasnije Gornje "ezije je ostala jedna legija u 9iminacijumu. 9iminacijum i ingidunum su ostali legijski logori do kraja 2ntike.
I0 'Ht
logor u "eziji i ostati pod komandom mezijskog legata, kao sčto je bilo i kasnije, prilikom njenog ratovanja na 3stoku. - 1atpisi 39 @lavie otkriveni u 2kuminkumu, poticču iz 7.v. 1ajstariju posadu tu su cčinile 33 2diutriJ i I Gemina. - 1a nekim natpisima iz anonije potvrđeni su veterani ove legije.
argu! , 'rvi logor ove legi"e !ožda "e /io u argu!u& š#e orave na ko!e "e ležao argu!. predstavl"alo "e do osva"an"a aki"e strategi"ski osetl"ivu taku. sa ko"e se !ogao štititi i kontrolisati prolaz na "ug& :laudia na levo" o/ali lave i ;lavia na uš#u orave !ogle su eikasno /raniti !oravski prolaz od prodora varvara sa leve o/ale unava&
RAPORED LEGIJA OD :.#. DO 128.#. naziv le#ije
vreme "olas&a Mezij$ 39 cWthica /, 77. ili =.g. 9 pre nove ere "acedonica 9333 2ugusta <<.g. 933 $laudia 85. ili =5.g. 333 Galika =+.g. 39 @lavia +=.g. 9 2laudae
=/.g.
$
stalni lo#or 9iminacijumE ingidunumE 9iminacijumE ingidunumE 9iminacijumE 9iminacijum E "arguma do 7((.g, ingidunum 9iminacijum
vreme o"las&a >novi lo#or <8.g. 0escus %Rajna& =*.g. irija =/.g. Germanija C =/.g. C +=.g. unisč tena
utevi :edan od prvih zadataka legija na Dunavu je bila izgradnja puteva. 0ni su povezivali tvrđave na Dunavu i, nadovezujucći se na puteve iz anonije, omogucćavali vezu sa 3talijom. 1a zapadnom, ravnom delu gornjomezijskog limesa postojali su putevi i prolazi i u prerimsko doba. 3zgrađeni putevi *. ''.;'<.g. na osnovu svedocčanstava natpisa iz Gospođinog vira, legije 39 cWthica i 9 "acedonica su izgradile put u Gornjoj klisuri. ocčetak radova se datuje u '(.g. 0d <7. do <<.g. vrsčene su popravke ovog puta. '. 4 pocčetku Trajanove vlade, u toku pripreme za rat sa Dacčanima, građen je put od 9iminacijuma ka #ederati kod koje je izvrsčeno prebacivanje trupa u Dakiju. <. /+;//.g. građen je put kod rahova. 8. Tri godine kasnije je izgrađen most preko Dunava, da olaksč a saobracćaj između "ezije i novoosvojene Dakije. 3zgrađeni put duzč desne obale Dunava imao je veliki vojni i ekonomski znacčaj. 1jime su se kretale trupe iz jedne polovine $arstva u drugu. remda je to bio duzči put između 3talije i istocčnih provincija, rimski carevi su ga cčesto koristili pri odlasku na 3stok, stoga sčto su na njemu lezčali veliki vojni logori. Bkonomski znacčaj puta je porastao posle osvajanja Dakije. omocćni odredi ?ajedno sa legijama u odunavlje je dosčao određen broj ala i kohorti. ovecćanje broja pomocćnih jedinica teklo je uporedo sa povecćanjem broja legija. ?a vreme zadrzčavanja na gornjomezijskom limesu pomocćni odredi su korisčcćeni kao radna snaga pri izgradnji utvrđenja i komunikacija. 0peke sa njihovim zč igom ili natpisi pripadnika pojedinih odreda, otkriveni su u mnogim kastelima na Dunavu.
0 prvim pomocćnim odredima u "eziji ne zna se skoro nisčta. 1ajranija vojna diploma iz "ezije poticče iz 58.g.ne. 1a njoj se nalaze imena 7( kohorti 3 2ntiochensium %sa 3stoka&, 3 ugambrorum veterana %samo ona je pripadala posadi "ezije pre @lavijevaca&, 3 Raetorum %sa 3stoka&, 3 #usitanorum %iz anonije&, 333, 39, 9, 933, 9333 Gallorum %sa Rajne& i 3 $isipadensium %sa 3stoka&. 0ko 5<.)58.g. pominju se i kohorta 9 Aispanorum i ala 3 $laudia nova. 71
1a vojnoj diplomi iz 5+.g. javljaju se prvi put kao mezijske kohorte 3 Thracum Wriaca, 3 $antabrorum, 3 $ilicum, 3 ugambrorum tWronum, 33 #ucensium, "attiacorum %navedena bez broja&. 0deljenje konjice strelaca potvrđeno je u #ederati i Trikornijumu %kasna antika, 3otitia dignitatum&. ovecćanje ala i kohorti na Dunavu bilo je u vreme Domicijanovih ratova, posle +=.g. 1ajvecći broj pomocćnih odreda u "eziji posvedocčen je na diplomama iz vremena Trajanovih ratova na Dunavu, 7((. i 7(';7(5.g. romene u strukturi i broju pomocćnih odreda na limesu, nastalih u vreme Dioklecijana i !onstantina se mogu pratiti na osnovu spisa 3otitia dignitatum.
@lota na gornjomezijskom limesu @lota u "eziji postojala je verovatno od vremena osnivanja provincije. 0bezbeđuje mir na granici, transport i snabdevanje vojske. anonska i mezijska >lota na Dunavu zvale su se classis la!ia 0oesica, sčto ne mora znacčiti da je osnovana tek u vreme @lavijevaca. 0vaj pocčasni naziv ona je mogla stecći ucčestvujucći u odbrani dunavske granice =/.g. 3zvorni podaci o recčnim pristanisčtima i >loti u Gornjoj "eziji, veoma su retki 7. ostojanje pristanisčta u 9iminacijumu indirektno je potvrđeno na jednom natpisu s kraja *.v. *. Recčna pristanisčta u Gornjoj "eziji bila su "argum, Bgeta i Racijarija, prvi put su potvrđena u 1oticiji. '. Recčno pristanisč te moralo se nalaziti i u ingidunum, ali >lota je u njemu potvrđena tek u =.v. !od "enandra se ingidunum spominje kao recčno pristanisčte sa dugom tradicijom. Rimska vojska Le#ija le#io, osnovna jedinica u rim. vojsci, sastavljena od 7( kohorti. 3mala je 8'(( aktivnih vojnika, ali su njome bile obuhvacćene i posebne sluzčbe ) razni cčinovnici, stegonosče, medicinsko osoblje, i odred od 7*( konjanika. amo je rimski građanin mogao biti ukljucčen u legiju, dok su saveznici pripadali pomocćnim, auksilijarnim trupama. ?a vreme Republike, legijom je komandovao vojni tribun, a za vreme $arstva legat. -roj legija i broj vojnika u njima menjali su se. "arijevom re6ormom prosč irena je vojna obaveza na sve građane i stvorena je pro6esionalna vojska. 2vgust je utvrdio broj legija na *8, ". 2urelije povecćao na '(, a . ever na '8. #egije su nosile imena po provincijama u kojima su sluzčile %Germanica&, po poreklu %3talica&, po bozč anstvima %"artia 9itriJ&, po carevima %$laudia&, po određenim svojstvima %Gemina&, po nadimcima %RapaJ&. 9ojna sluzčba trajala je *8 godina, posle cčega su otpusčteni vojnici dobijali malo zemlje i određenu sumu novca, a nekada su osnovane i kolonije veterana, tj. isluzčenih vojnika. Termin legija takođe se odnosi na vojni sistem kojim je rimska imperija savladala i upravljala starim svetom. Koicir, centurion. 0ni su u okviru jedne legije bili rankirani po komplikovanoj drusčtvenoj klasi>ikaciji, sa varijacijama u autoritetu i sposobnostima od vrha ka dnu. $enturion prve kohorte bio je glavni o>icir legije i zvao se $rimus $ilus. ?a vreme 2vgusta su ustanovljene i gradske kohorte %c. urbanae& i kohorte pretorijanaca %c. praetoriae& koje su stacionirane u Rimu i okolini. retorijanci su bili careva licčna garda. !ohorte su dobijale imena po vrsti naoruzčanja %c. sagittariorum&, nastanku %c. gemina&, ljudstvu %c. classica, voluntariorum&, starosti %c. veterana, nova&, geogra6skim oznakama %c. "acedonica&, imenu naroda %c. -reucorum& ili musč kim licčnim imenima %c. #epidiana&, po imenu cara. 0znakom c.i!um* (.omanorum* saopsčtavano je da su pripadnici te kohorte u neko vreme i iz određenog razloga dobili rimsko građansko pravo.
72
