Bhagavan [ri Ramana Mahar{i KO SAM JA? UVOD
Izme|u godine 1901. i 1902., kada je [ri Ramana Mahar{i `iveo u pe}ini Virupak{a na Svetom Bregu Aruna~ali, privr`enik po imenu [ri M. [ivapraka{am Pillai je bio privu~en Njime, i pristupio mu je sa velikim brojem pitanja. [ri Bhagavan, koji je u to vreme veoma malo govorio, ne zbog nekog zaveta, ve} zbog toga {to nije bio sklon da govori, odgovorio je na ve}inu pitanja pi{u}i u pesku, na {kriljcu ili na par~etu hartije. U~enja koja je [ri [ivapraka{am Pillai ovako primio objavljena su prvi put 1923. godine i obliku pitanja i odgovora pod naslovom Nan Yar? (Ko sam ja)? Uskoro potom, [ri Bhagavan je Sam preuredio i ponovo napisao pitanja i odgovore u obliku eseja, ~ime je od Nan Yar? na~inio povezano i logi~ki dosledno izlaganje. Pored verzije sa dvadeset osam pitanja i odgovora, koja se i danas izdaje kao posebna knji`ica, postoji jedna druga verzija koja sadr`i samo ~etrnaest pitanja, koja se {tampa sa [ri Ramana Vijayam (biografijom [ri Bhagavana na tamilskom jeziku), i jedan prevod na engleski, koji je dat u Samospoznaji . Me|utim, samo verzija u obliku eseja je uklju~ena u [ri Ramana Nutrirattu (sabranim delima [ri Ramane na tamilu), i po{to je ovu verziju priredio Sam [ri Bhagavan, ona se smatra glavnom, autenti~nom i izvornom verzijom. Verzija u obliku eseja se ve}inom oslanja na verziju koja sadr`i dvadeset osam pitanja i odgovora, me|utim, dok ju je pripremao, [ri Bhagavan je napisao i dodao neke nove delove (kao {to je ceo prvi pasus), izostavio neke druge (kao {to su odgovori na pitanja 4 i 5, prva re~enica iz odgovora pitanju 6, delovi odgovora u pitanju 20, itd.), i preina~io, pro{irio i pobolj{ao neke delove (kao {to je odgovor na pitanje 27). Me|utim, ve}inu re~enica nije uop{te izmenio, ve} je jednostavno preuredio ideje i povezao ih u logi~nije i ~vr{}e povezan sled. Prvo pitanje koji je [ri [ivapraka{am Pillai postavio, bilo je ' Nan Yar ?Ê ?Ê (Ko sam ja?), na koje je [ri Bhagavan odgovorio, ' Arive nanÊ, {to zna~i 'Jedino je znanje jaÊ, 'Samo znanje je jaÊ, ili 'Znanje je uistinu jaÊ, po{to tamilska re~ arivu pribli`no odgovara sankritskoj re~i jnana, odnosno 'znanjeÊ u engleskom. Zatim je [ivapraka{am Pillai pitao, 'Koja je priroda ovog znanja?Ê, a [ri Bhagavan odgovorio, 'Arivin swarupam sat-chit-anandamÊ (priroda ovog znanja je postojanje-svest-bla`enstvo). Izuzev ova dva odgovora, celina drugog pasusa zapravo nije sadr`ala odgovore [ri Bhagavana. Zato je On, kada mu je u~enik [ri [ivapraka{am Pillaija, [ri Manikkam Pillai prvi put doneo rukopis ovog dela, upitao sa ~u|enjem: „Ja nisam to napisao, kako se to ovde na{lo?‰. (1) Mannikam Pillai je objasnio: „Kada je [ivapraka{am Pillai prepisivao Bhagavanove odgovore u svoju svesku, on je dodao ovaj deo, misle}i da }e mu pomo}i da jasnije razume onaj prvi odgovor‰. „O da, on je ve} bio upoznat sa u~enjem netineti iz spisa, pa je iz tog razloga mislio tako‰, primetio je Bhagavan. Kasnije, me|utim, dok je pripremao verziju u obliku eseja, [ri Bhagavan nije izostavio ovaj deo, ve} je Svoje odgovore jednostavno ozna~io masnim slovima. Me|u svim proznim delima Bhagavana, Nan Yar? neosporno zadr`ava istaknuto i nedosti`no mesto. Zaista, mo`emo ih smatrati za sam kamen temeljac [ri Bhagavanovih u~enja, po{to su u ovih dvadeset kratkih pasusa sva Njegova osnovna u~enja izlo`ena sa`eto, u jasnom i nerazvodnjenom obliku. Stoga je, zbog zna~ajnosti ovog dela za koje veliku zahvalnost dugujemo [ri [ivapraka{am Pillaiju (2), ovde dat njegov prevod na engleski jezik. Pripremaju}i ovaj prevod, nastojali smo da ga u~inimo {to je mogu}e preciznijim i vernijim originalu na tamilskom jeziku, ~ak i po cenu da to ponekad bude nau{trb ugla|enog stila engleskog jezika. Podela teksta na pasuse i re~enice, i red re~enica ta~no odgovaraju originalu, i koliko god je to mogu}e struktura svake re~enice je istoga oblika kao u originalu. Svi delovi koji su {tampani masnim slovima u originalu, {tampani su isto tako u ovom prevodu, dok su druge klju~ne re~enice, koje na tamilu nisu {tampane masnim slovima, ovde
{tampane italikom. U celini prvobitnog teksta samo je jedna re~ u zagradi, naime, re~ 'sijaÊ (prakasikkum) posle re~i 'Sopstvo se pojavljujeÊ, u ~etvrtom pasusu. Svi drugi delovi koji su u ovom prevodu u zagradi, uklju~eni su u njega da bi ta~no ukazali na tamilsku ili sankritsku re~ koja se koristi u originalu, ili da u~ine jasnijim zna~enje teksta i upotpune smisao re~enice koja u doslovnom prevodu ne ~ini kompletnu ili jasno odre|enu razumljivu celinu na engleskom jeziku. Na sli~an na~in su u prevodu date fusnote, kojih u originalima nema. Tako|e su za vreme prevo|enja revnosno pore|eni svi postoje}i prevodi ovog dela kako se nijedna njihova dobra strana (kao {to su odgovaraju}e re~i, sklapanje re~enica itd.) ne bi propustila u ovom prevodu.
TEKST
Po{to sva `iva bi}a (jive) `ude da uvek budu sre}na, bez primese `alosti, i u svakome postoji najvi{a ljubav (param priya) za sebe samog, i po{to je samo sre}a uzrok ljubavi, da bi se postigla ta sre}a, koja je sama njegova priroda i koju svakodnevno do`ivljava u dubokom snu, kada nema uma, za njega je neophodno da spozna sebe. Za to je glavno sredstvo (mukhya sadhana) ispitivanje (jnana vichara) u obliku 'Ko sam ja?Ê Ko sam ja? Grubo telo, sa~injeno od sedam dhatua (hilus, krv, meso, masno}a, ko{tana sr`, kost i seme) nije 'jaÊ. Pet ~ulnih organa ( jnanendriya), naime u{i, ko`a, o~i, jezik i nos, od kojih svaki pojedini saznaje jedno od pet odgovaraju}ih ~ulnih znanja ( vishaya), naime zvuk, dodir, vid, ukus i miris, nisu 'jaÊ. Pet organa delanja ( karmendriya), naime usta, noge, ruke, anus i genitalije, ~ije su odgovaraju}e funkcije govor, hodanje, hvatanje, izlu~ivanje i u`ivanje, nisu 'jaÊ. Pet vitalnih dahova, kao {to je prana, koji sprovode pet vitalnih funkcija, kao {to je disanje, nisu 'jaÊ. ^ak ni um, koji misli, nije 'jaÊ. ^ak ni neznanje (u dubokom snu) u kome preostaju samo pritajene te`nje prema ~ulnim znanjima ( vishaya-vasane) i koje je li{eno svih ~ulnih saznanja i svih delanja, nije 'jaÊ. Kada se re~ima 'nije ja, nije jaÊ porekne sve {to je gore pomenuto, znanje, koje jedino preostaje, je sâmo 'jaÊ. Priroda (ovog) znanja je postojanje-svest-bla`enstvo (sat-chit-ananda). Ako za|e um, koji je uzrok (i osnova) svakog znanja (svakog objektivnog znanja) i svakog delanja, presta}e opa`anje sveta ( jagat-drishti). Isto kao {to se ne}e posti}i spoznaja u`eta, koje je osnova, ukoliko ne nestane spoznaja zmije, koja je koprena, tako ne}e biti postignuta ni spoznaja Sopstva ( swarupa-darsanam), koje je osnova, ukoliko ne prestane opa`anje sveta (jagat-drishti), koje je koprena. Ono {to se zove um, je ~udesna snaga koja postoji u Sopstvu (u atma-swarupam). On projektuje sve misli. Ako ostavimo po strani sve misli i pogledamo, ni{ta {to bi mogao biti um ne}e preostati izdvojeno; dakle, misao je sama priroda (ili oblik) uma. Osim misli, nema ni~eg takvog kao {to je svet. U dubokom snu nema misli, (i stoga) nema sveta. Isto kao {to pauk isprede nit iz sebe i ponovo je uvla~i u sebe, um projektuje svet iz sebe, da bi ga ponovo uvukao u sebe. Kada um iza|e (osvane) iz Sopstva, pojavljuje se svet. Stoga, kada se svet pojavljuje, Sopstvo se ne pojavljuje; a kada se Sopstvo pojavi (sija), svet se ne pojavljuje. Ako nastavimo da ispitujemo prirodu uma, na}i }emo, kona~no, da smo 'miÊ sami (ono {to sada pogre{no smatramo za) um. Ono {to se (tu) naziva 'miÊ ( tan), zapravo je Sopstvo ( atmaswarupam). Um mo`e postojati samo ukoliko se uvek oslanja na ne{to grubo (tj, samo tako {to uvek poistove}uje jedno grubo ime-i-obli~je, telo, sa 'jaÊ); on ne mo`e da opstane sam. Ono {to se naziva suptilno telo ( sukshma sharira) ili du{a (jiva) je samo um. To {to se u ovom telu javlja kao 'jaÊ ('ja sam ovo teloÊ) je um. Kad se ispituje na kom mestu (3) u telu se misao 'jaÊ prvo pojavljuje, pokaza}e se da je to srce ( hridayam). To je izvor (doslovno, mesto ra|anja) uma. ^ak i ako neprestano mislimo 'ja-jaÊ, to }e nas odvesti na to mesto (na{e istinsko stanje, Sopstvo). Od svih misli koje se pojavljuju u umu, misao 'jaÊ (ose}aj 'ja sam ovo teloÊ) je prva misao. Tek po{to se ova misao pojavi, pojavljuju se sve
ostale. Tek po{to se pojavi prvo lice (subjekat, 'jaÊ, ~iji je oblik ose}anje 'ja sam ovo teloÊ, ili 'ja sam taj-i-tajÊ), pojavljuju se drugo i tre}e lice (objekti, 'tiÊ, 'onÊ, 'onaÊ, 'onoÊ, 'ovoÊ, 'toÊ, itd.); bez prvog lica, ne postoje ni ostala. Um }e potonuti jedino pomo}u ispitivanja 'Ko sam ja?Ê . Misao 'Ko sam ja?Ê (koja slu`i samo kao sredstvo za okretanje pa`nje prema sebi), po{to uni{ti sve druge misli, i sama se kona~no uni{ti, kao {tap koji se koristi za podsticanje plamena pogrebne loma~e. Ako se pojave druge misli (pokazuju}i na taj na~in da je pa`nja usmerena na Sopstvo izgubljena), ne treba nastojati da se dovr{e, ve} ispitati 'Kome su se one javile?Ê. [ta mari koliko se misli ovako javlja? (Na~in da se zapostavi pa`nja usmerena na misli i da se ponovo usmeri na Sopstvo je slede}i): Ako u samom trenutku kada se svaka pojedina misao pojavi, sa punom budno{}u ispitamo 'Kome se ovo javilo?Ê, zna}emo: 'MeniÊ. Ako tada ispitamo 'Ko sam ja?Ê, um (na{a mo} pa`nje) }e se okrenuti natrag (od misli) svom izvoru (Sopstvu); (tada }e, po{to nema nikoga da prianja za nju) misao koja se pojavila tako|e potonuti. Kako nastavljate da primenjujete ovo, tako }e narasti mo} uma da obitava na svom izvoru. Kada um (pa`nja), koja je suptilna, iza|e kroz mozak i ~ulne organe (koji su grubi), pojavljuju se imena-i-obli~ja (objekti sveta) koji su grubi; kad obitava u srcu (svom izvoru, Sopstvu), imena-i-obli~ja i{~ezavaju. Samo zadr`avanje uma u srcu (putem gore opisanog metoda fiksiranja pa`nje u Sopstvo), ne dopu{taju}i da iza|e, se naziva 'Okrenutost SopstvuÊ ( ahamukham), odnosno 'introverzijaÊ (antarmukham). Samo dopu{tanje da iza|e iz srca se naziva 'ekstroverzijaÊ (bahirmukham). Kada um bude ovako obitavao u srcu, nestankom 'jaÊ (misli 'jaÊ, ega), koje je koren svih misli, samo ve~no postoje}e Sopstvo }e sijati. Samo mesto (odnosno stanje) gde ne postoji ni najmanji trag misli 'jaÊ je Sopstvo ( swarupam). Samo se to naziva 'Ti{inaÊ ( mounam). Samo biti miran ( summa iruppadu) na ovaj na~in se naziva 'gledati o~ima znanjaÊ ( jnanadrishti). Biti miran, zna~i u~initi da um potone u Soptvo (usmeravanjem pa`nje na Sopstvo). Za razliku od ovoga, znati misli drugih, znati tri vremena (pro{lost, sada{njost i budu}nost), znati doga|anja na udaljenim mestima - sve to nikada ne mo`e biti jnana-drishti. Ono {to stvarno postoji je samo Sopstvo ( atma swarupam). Svet, du{a i Bog su uobrazilje u Njemu, kao srebro u bisernoj ogrlici; ova tri se pojavljuju i nestaju istovremeno. Samo Sopstvo je svet; samo Sopstvo je 'jaÊ (du{a); sve je Vrhunsko Sopstvo ( siva swarupam). Za potapanje uma ne postoji pogodnije sredstvo od ispitivanja (vichare). Ako se kontroli{e drugim sredstvima, um }e naizgled ostati potopljen, ali }e se pojaviti ponovo. Um }e potonuti i kontrolom daha ( pranayamom); me|utim, um }e ostati potopljen samo dotle dok je dah (prana) potopljen, a kada prana iza|e, um tako|e izlazi i luta pod uticajem te`nji ( vasana). Izvor uma i prane je jedan te isti, mada i on sam ima prirodu uma. Misao 'jaÊ je uistinu prva misao uma; ona je sama ego ( ahamkara). Dah se pojavljuje iz istog mesta odakle poti~e i ego. Zato, kada se um potopi, i prana }e se potopiti, a kada se prana potopi, um }e se tako|e potopiti. Me|utim, u dubokom snu ( sushupti), iako se um potapa, prana se ne potapa. To je tako ure|eno prema Bo`jem planu, kako bi se za{titilo telo, tj. da ga drugi ne bi gre{kom smatrali mrtvim. Kada se um potopi u budnom stanju i u upijenosti u Sopstvo ( samadhi), prana se potapa. Prana je grubi oblik uma. Um dr`i pranu u telu sve do trenutka smrti, a kada telo umre, um silom odnosi pranu. Stoga, pranayama je samo pomo} da se kontroli{e um, no ne}e dovesti do uni{tenja uma ( mano-nase). (4) Isto kao i pranayama, meditacija na obli~je Boga (murti-dhyana), ponavljanje svetih re~i (mantra-japa) i regulisanje ishrane (ahara-nijama) su samo pomo} za kontrolisanje uma (ali nikada sami ne}e dovesti do njegovog uni{tenja). Pomo}u murti-dhyane i mantra-jape um posti`e jednousmerenost (ekagram). Isto kao kada se slonu koji stalno luta (tamo-amo, poku{avaju}i da uhvati razli~ite predmete) dâ da svojom surlom dr`i lanac, pa produ`i svojim putem dr`e}i samo njega umesto da poku{ava da uhvati bilo {ta drugo, tako }e se i um koji uvek luta, kad se nau~i da se dr`i jednog imena i obli~ja (Boga), dr`ati samo njega. Po{to se um razgranava u bezbrojne misli, svaka od njih postaje veoma slaba. Kako se sve vi{e i vi{e misli potopi posti`e se jednousmerenost, a um, koji na taj na~in postaje sna`an, lako posti`e samoispitivanje (atma-vicharu). (5) Pomo}u mita sattvika ahara-niyame, (6) koja je najbolja od svih pravila, po{to se razvije satvi~ki kvalitet uma, on postaje pomo} u samoispitivanju.
Iako se te`nje prema ~ulnim objektima ( vishaya vasane), koje se kroz vekove stalno ponovo vra}aju, pojavljuju u velikom broju kao talasi na okeanu, one }e sve nestati kako ja~a pa`nja usmerena na Sopstvo ( swarupa-dhyana). Ne daju}i prostora ~ak ni misli koja se javlja u obliku sumnje: „Da li je mogu}e uni{titi sve ove te`nje ( vasane) i ostati samo kao Sopstvo?‰, treba da istrajno odr`imo pa`nju ~vrsto usmerenu na Sopstvo. Koliko god da je neko veliki gre{nik, ako ne jadikuje, „O, ja sam gre{nik! Kako ja mogu da postignem spasenje?‰ ve} se potpuno odrekne i misli da je gre{nik i bude postojan u pa`nji usmerenoj na Sopstvo, on }e zasigurno biti spasen. (7) Ispitivanje 'Ko sam ja?Ê je neophodno sve dok u umu postoje te`nje prema ~ulnim objektima (vishaya vasane). Kako se misli pojavljuju, one treba da se sve do jedne poni{te pomo}u ispitivanja, odmah i tamo, na samom mestu njihovog postanka. Ne vezivati se ni za {ta {to-je-drugo (anya , {to zna~i, ni za jedan objekat koji bi bio u drugom ili tre}em licu) je nevezanost (vairagya), odnosno bestrasnost ( nirasa ); ne napu{tanje Sopstva je znanje ( jnana). U stvari, ova dva (bestrasnost i znanje) su jedno te isto. Kao {to lovac na bisere, pri~vrstiv{i kamen za svoj pojas, zaroni u more i uzme biser koji le`i na dnu, tako svako, zaranjaju}i duboko u sebe sa nevezano{}u ( vairagyom), mo`e da dostigne biser Sopstva. Ukoliko neprekidno negujemo se}anje na Sopstvo ( swarupa-smaranai, {to zna~i se}anje kao pa`nju usmerenu na sam ose}aj 'jaÊ), sve dok ne postignemo Sopstvo, ve} samo to je dovoljno. Sve dok je u tvr|avi, neprijatelj }e i dalje izlaziti. Ukoliko istrajemo u tome da ga sa~ekamo na ma~ ~im se pojavi, kada god se pojavi, tvr|ava }e kona~no pasti u na{e ruke. Bog i Guru, u stvari, nisu razli~iti. Ba{ kao {to `rtva koja je pala u ralje tigra ne mo`e da pobegne, tako }e oni koji do|u naspram pogleda Guruove Milosti sigurno biti izbavljeni i nikad napu{teni; ipak, treba nepokolebljivo da sledimo put koji je pokazao Guru. ^vrsto i postojano obitavati u Sopstvu (atma-nishta), ne dopu{taju}i ni najmanju mogu}nost da se pojavi ma koja druga misao osim misli o Sopstvu (atma chintanai), (8) ~ini samopredaju Bogu. Kolikim god bremenom opteretili Boga, On }e to sve podneti. Jedna jedina Vrhunska Sila Upravljanja (parameshwara shakti) izvodi sve aktivnosti; za{to da mi, onda, umesto da Joj se predamo, stalno mislimo: „Treba da uradim ovo; treba da uradim ono‰? Kada znamo da voz nosi sav teret, za{to mi, koji u njemu putujemo, umesto da spustimo i svoj mali prtljag i budemo sre}ni i opu{teni, treba da trpimo nose}i ga (na{ prtljag) na svojoj glavi? Ono {to se zova sre}a ( sukham) je sama priroda Sopstva; sre}a i Sopstvo nisu razli~iti. Samo sre}a Sopstva ( atma-sukham) postoji; samo ona je stvarna. Ni u jednoj jedinoj zemaljskoj stvari nema nikakve sre}e. Zbog na{eg pogre{nog razlikovanja ( aviveka) mi mislimo da iz njih izvla~imo sre}u. Kada um iza|e, on do`ivljava patnju ( duhkham). U stvari, kad god su na{e misli (`elje) ispunjene, um, vra}aju}i se svom izvoru (Sopstvu), do`ivljava samo sre}u Sopstva. Sli~no tome, za vreme spavanja, upijenosti u Sopstvo ( samadhija) i nesvesti, kada do|emo do onoga {to volimo i kada zlo zadesi ono {to ne volimo, um se introvertuje i do`ivljava samo sre}u Sopstva. Na ovaj na~in, um luta bez odmora, izlaze}i i napu{taju}i Sopstvo, vra}aju}i se (zatim ponovo) unutra. Senka ispod drveta je predivna. Izvan nje, vrelina sunca sve pr`i. Osoba koja luta, sti`e u senku i osve`i se. Posle nekog vremena ona ponovo odlazi, no, u nemogu}nosti da podnese vrelinu sunca, vra}a se pod drvo. Na ovaj na~in je ona zauzeta odlaskom iz senke u vrelinu sunca, i vra}anjem iz vreline sunca u senku. Onaj ko se pona{a na takav na~in je osoba kojoj nedostaje razlikovanje ( aviveka). No, osoba koja ume da razlikuje (viveka), nikada ne}e napustiti senku. Sli~no tome, um Mudraca ( jnanija) nikada ne napu{ta Brahmana (tj. Sopstvo). Me|utim, um ~oveka u neznanju ( ajnanija ) je takav da pati lutaju}i po svetu, a vra}aju}i se na neko vreme Brahmanu u`iva u sre}i. Ono {to se naziva svet, nije ni{ta drugo do misao. Kada svet nestane, tj. kada nema misli, um do`ivljava bla`enstvo (anandu ); kada se svet pojavi, do`ivljava patnju. Kao {to u samom prisustvu sunca, koje izlazi bez `elje ( ichche), namere (sankalpe) i napora (yatnama), }ilibar (uveli~avaju}e so~ivo) emituje toplotu, lotos cveta, voda isparava i ljudi zapo~inju, rade i prestaju da rade svoj posao, i isto kao {to iglu pokre}e magnet, tako se zbog uticaja samog prisustva Boga, koji nema nameru ( sankalpu) du{e (jive), kojima upravljaju
tri bo`anske funkcije (muttozhil), odnosno pet bo`anskih funkcija ( panchakritye) (9) vr{e svoje aktivnosti i prestaju da ih vr{e u skladu sa svojom karmom (tj. ne samo u skladu sa svojom prarabdha karmom, odnosno sudbinom, ve} tako|e i sa svojim purva karma-vasanama, odnosno prethodnim te`njama prema delanju). Pri svemu tome, On (Bog) nije neko ko bi imao nameru (sankalpu). Ni jedno jedino delanje (karma) nema na Njega uticaja (doslovno, ne dodiruje ga). To je isto kao {to delanja u svetu nemaju uticaja na sunce, i kao {to dobre i lo{e osobine ostala ~etiri elemenata (naime, zemlje, vode, vazduha i vatre) nemaju uticaja na svepro`imaju}i prostor (peti elemenat, eter, aka{a). Po{to se u svim spisima ka`e da treba kontrolisati (10) um kako bi se postiglo oslobo|enje (mukti), kada do|emo do saznanja da je jedini kona~ni nalog (nare|enje) spisa kontrola uma (mano-nigraha), beskrajno ~itanje spisa }e biti besplodno. Da bi kontrolisali um, potrebno je ispitati ko smo; kako (onda), umesto (da vr{imo samoispitivanje) to spoznamo prou~avanjem spisa? Ovo moramo saznati pomo}u svojih sopstvenih o~iju znanja ( jnana-kana). Da li je Rami potrebno ogledalo kako bi znao da je Rama? Mi smo sami (11) unutar pet omota~a (pancha kosha); a spisi su izvan njih. Zato je besplodno ispitivati u spisima o sebi, o onome koga treba ispitati (na koga treba usmeriti pa`nju), ostavljaju}i po strani ~ak i ovih pet omota~a. Jedino oslobo|enje ( mukti) je ispitivanje 'Ko sam ja, koji sam u ropstvu?Ê i spoznati svoju stvarnu prirodu ( swarupam). Samo dr`anje uma (pa`nje) uvek fiksiranog u Sopstvu (u ose}aju 'jaÊ) se naziva samoispitivanje ( atma-vichara); dok je meditacija misliti za sebe da smo Apsolut (Brahman), koji je postojanje-svest-bla`enstvo ( sat-chit-ananda). Sve {to smo nau~ili mora}e da bude zaboravljeno. Ba{ kao {to je besplodno ispitivati sme}e koje treba izbaciti, isto tako je besplodno za onoga ko treba da spozna sebe da prebrojava i ispituje osobine tattvi (na~ela koja sa~injavaju svet, du{u i Boga), koje ga prekrivaju, umesto da ih sve zajedno odbaci. (12) Treba da smatramo da je univerzum (ceo na{ `ivot u ovom svetu) kao san. Osim {to budno stanje traje dugo, a san kratko, (13) nema nikakve razlike (me|u njima). U istoj meri u kojoj se ~ini da su doga|aji koji se de{avaju za vreme budnosti stvarni, ~ini se da su stvarni i doga|aji koji se de{avaju u snu, sve dok traju. U snu um preuzima drugo telo. I u budnosti i u snu misli i imena-i-obli~ja (objekti) nastaju istovremeno (te tako nema razlike izme|u ova dva stanja). Ne postoje dva uma, jedan dobar i drugi r|av. Um je samo jedan. Postoje, me|utim dve vrste te`nji (vasana), povoljne (subha) i nepovoljne ( asubha). Kada je um pod uticajem povoljnih te`nji, naziva se dobrim umom, a kada je pod uticajem nepovoljnih te`nji, r|avim. Koliko god se drugi ~inili r|avim, ne treba da ose}amo odbojnost prema njima. Odbojnost treba da ose}amo prema simpatiji i antipatiji. Ne treba dozvoliti umu da se mnogo bavi svetovnim stvarima. Koliko god je mogu}e, ~ovek treba da izbegava da se upli}e u tu|e stvari. Sve {to poklanjamo drugima, poklanjamo sebi samima. Ako bi se ova istina spoznala, ko bi, uistinu, i{ta odbio drugima? Ako se mi pojavimo (ego), sve drugo se tako|e pojavljuje; ako mi potonemo, sve se potapa. U meri u kojoj se pona{amo ponizno, sledi}e dobro (i to samo u toj meri). Ako mo`emo istrajati u kontrolisanju uma (dr`ati um potopljenim), mo`emo da `ivimo bilo gde.
(1) Po{to je u [ri Bhagavanovoj prirodi da izbegne kori{}enje nerazumljive terminologije iz spisa (shastri) i na taj na~in zbuni ~itaoca, Njemu ne bi bilo drago da se pominju sve klasifikacije ne-Sopstva iz spisa koje su date u ovom delu. (2) ^itaocu bi moglo biti interesantno da ~uje za slede}i doga|aj, koji ukazuje na to da je ovaj iskren i odan u~enik postigao cilj koji je tako ozbiljno tra`io. Kada je [ri Bhagavanu 1948. godine donet telegram koji je saop{tavao vest o odlasku [ri [ivapraka{am Pillaija, On je
primetio: „[ivapraka{am {ivapraka{amanar ‰, {to zna~i „ [ivapraka{am je postao [iva-praka{am, svetlost [ive!‰ (3) Po op{tem pravilu, kad god [ri Bhagavan koristi re~ 'mestoÊ ( idam), On upu}uje na na{e istinsko stanje, Sopstvo, vi{e nego na bilo koje mesto u granicama vremena i prostora. Ovo je potvr|eno u slede}em pasusu ovog dela, gde On ka`e: „Samo mesto ( idam) gde nema ni najmanjeg traga misli 'jaÊ, je Sopstvo ( swarupam)‰. Zato, kada On u ovoj re~enici ka`e: „Kad se ispituje 'na kom mestu ( idam) u telu⁄Ê, ono {to od nas o~ekuje da radimo je da ispitamo 'Iz ~ega?Ê; u tom slu~aju odgovor ne}e biti mesto u telu, ve} samo 'miÊ, Sopstvo, Ono istinskipostoje}e. Tako, istinsko zna~enje re~i 'srceÊ ( hridayam) nije ograni~eno mesto u telu, ve} samo neograni~eno Sopstvo (odnosi se na Upadesha Manjari, drugo poglavlje, odgovor na pitanje broj 9). Me|utim, po{to um, odnosno ego mo`e da se javi samo identifikuju}i telo kao 'jaÊ, tako|e mo`e da se uka`e na mesto njegovog pojavljivanja u telu, 'dva prsta udesno od sredi{ta prsaÊ, mada, naravno, takvo mesto nikad ne mo`e biti apsolutna stvarnost. (4) Po{to je um u mogu}nosti da nasilno odvu~e pranu u trenutku smrti, treba da razumemo da je prana manje mo}na od uma. Zbog toga [ri Bhagavan ka`e kako je pranayama samo pomo} u kontrolisanju uma, ali da ne mo`e dovesti do uni{tenja uma. S druge strane, ako se um kontroli{e (potapa) putem samo-ispitivanja ( atma-vichare) i ispravnog znanja ( jnane), samo to }e biti dovoljno, i onda ne}e biti potrebno da se brinemo za kontrolsanje prane. (5) ^italac se tu mo`e uputiti na stranice 73 i 76 knjige Put [ri Ramane i [ri Sadhu Oma, gde se ta~no obja{njava na koji na~in ve`ba jape i dhyane mo`e da bude od pomo}i, olak{avaju}i obitavanje u Sopstvu, {to je samoispitivanje. Tako|e bismo u~inili dobro ako bismo se u ovom kontekstu podsetili slede}eg Bhagavanovog uputstva: „Ime (ili obli~je) Boga ne treba da se koristi mehani~ki i povr{no, bez ose}anja predanosti ( bhakti). Da bi spominjanje Boga bilo od koristi, ~ovek ga mora dozivati sa ~e`njom i predati Mu se bez ostatka.‰ ( Mahar{ijevo jevan|elje, Knjiga prva, ~etvrto poglavlje). Tako|e se upu}uje na dodatak 1. (d). (6) Mita sattvika ahara-niyama zna~i regulisanje ishrane uzimanjem samo umerenih koli~ina hrane (mita ahara) i strogo izbegavanje ne-satvi~ke hrane, {to zna~i, svu ne-vegetarijansku hranu kao {to su jaja, riba i meso, sva opojna sredstva, kao {to su alkohol i duvan, suvi{e ljutog, kiselog i slanog, previ{e crnog i belog luka itd. [tavi{e, sanskritska re~ ahara zna~i 'ono {to se unosiÊ, tako da u {irem smislu ahara-niyama ne zna~i samo regulisanje ishrane, ve} svega {to um unosi kroz pet ~ula. (7) Tamilska re~ koja se ovde koristi je uruppaduvan, koja u uobi~ajenom smislu zna~i 'bi}e podesno oblikovanÊ, 'bi}e preobli~enÊ ili 'uspe}e u svojim nastojanjimaÊ, no ona u dubljem smislu zna~i 'posti}i }e SopstvoÊ ( uru = Sopstvo, odnosno swarupa; paduvan = posti}i }e, odnosno bi}e utemeljen u). (8) 'Misao o SopstvuÊ ( atma-chintanai) zna~i samo pa`nju usmerenu na Sopstvo. Iako [ri Bhagavan ovde koristi re~ 'misaoÊ ( chintanai) da ozna~i pa`nju usmerenu na Sopstvo, treba shvatiti da usmeravanje pa`nje na Sopstvo nije mentalna aktivnost. Prianjati za Sopstvo nije ni{ta drugo do obitavati kao Sopstvo, i stoga to nije '~initiÊ, ve} ' bitiÊ, {to zna~i da to nije mentalna aktivnost, ve} na{e prirodno stanje ~istog postojanja. Upu}uje se na prvi blagoslovni stih Ulladu Narpadhu (naveden na 94. strani knjige Put [ri Ramane), u kome je [ri Bhagavan otkrio da je ispravan na~in kako da se 'misli naÊ (meditira na) Sopstvo, obitavati u Sopstvu kao Sopstvo. (9) Prema razli~itim podelama koje se daju u spisima, ka`e se da postoje tri bo`anske funkcije, naime stvaranje (srishti), odr`anje (sthiti) i uni{tenje (samhara), odnosno pet. Naime, ove tri, plus zaklanjanje ( tirodhana) i Milost (anugraha).
(10) Tamilska re~ koju [ri Bhagavan koristi za 'kontrolisanjeÊ je adakku, sa doslovnim zna~enjem 'potopitiÊ ili 'u~initi da prekine sa aktivno{}uÊ. Kako [ri Bhagavan ka`e u 13. stihu Upadeshe Undhiyar , takva kontrola ( adakkam), odnosno potapanje ( odukkam), mo`e biti privremeno (mano-laya, odnosno privremeno potapanje uma), ili trajno ( mano-nasa, odnosno potpuno uni{tenje uma). U ovom kontekstu, me|utim, re~ 'kontrolaÊ ( adakku) zna~i samo 'uni{titiÊ, po{to [ri Bhagavan u 40. stihu Ulladu Narpadhu otkriva da je samo uni{tenje ega (odnosno uma) oslobo|enje. (11) U ovom kontekstu re~ 'samiÊ ( tan) ozna~ava ego, koji pet omota~a identifikuje kao 'jaÊ i kao 'moje mestoÊ, pre nego Sopstvo, koje je izvan svih ograni~enja kao {to su 'unutraÊ i 'izvanÊ. Isto kao {to Rami nije potrebno ogledalo kako bi znao da je telo koje se zove Rama on sam, po{to je ose}aj 'Ja sam Rama, ovo teloÊ unutar tog tela, tako nam nisu potrebni spisi kako bismo znali da postojimo, po{to ose}aj na{eg postojanja nije u spisima, ve} samo unutar pet omota~a, za koje sada ose}amo da su 'jaÊ. Stoga, da bismo spoznali ko smo, moramo usmeriti pa`nju samo na ose}aj 'jaÊ, koji je unutar pet omota~a, a ne na spise, koji su izvan njih. [tavi{e, po{to pet omota~a prekrivaju na{u istinsku prirodu, ~ak i oni treba da se ostave po strani (ni na njih ne treba usmeravati pa`nju) kada ovako ispitujemo (usmeravamo pa`nju na) sebe. (12) Iz mi{ljenja koje je [ri Bhagavan izrazio u ovoj re~enici, ~italac sada mo`e da razume za{to je u prvoj fusnoti uvoda (vidi stranu 153, Put [ri Ramane) bilo re~eno: „Njemu ne bi bilo drago da se pominju sve klasifikacije ne-Sopstva ( tattvi, koje prekrivaju na{u istinsku prirodu) iz spisa koje su date u ovom delu‰. (13) Iako [ri Bhagavan ovde ka`e da je budnost duga, a san kratak, On pravu istinu otkriva u 560. stihu Guru Vachaka Kovaija, gde ka`e: „Odgovor - 'Budnost je duga, a san kratakÊ je bio dat samo kao (formalan) odgovor pitaocu. (U stvari, me|utim, ne postoji takva razlika zato {to, kako je sâmo vreme mentalna koncepcija) koncepcija razlike u vremenu (kao {to je 'dugoÊ i 'kratkoÊ) se pokazuje kao istinita samo zbog obmanjuju}e igre maye, uma‰. Uzeto iz knjige The Path of Sri Ramana, Part I, Sadhu Oma Drugo izdanje, 1981. Godina (sa prera|enim prevodom) Objavio [ri Ramana Kshetra (Kanvasrama Trust) Varkala, Kerala, India
