Proračun namotaja i izrada transformatora
Transformator je električni uređaj koji transformiše energiju iz jednog kola u drugo, posredstvom magnetne sprege, bez ikakvih pokretnih delova. Transformator se sastoji od dva (ili više) spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa više izvoda, i u većini slučajeva magnetnog jezgra koje koncentriše magnetni fluks. Naizmenična struja u jednom namotaju će indukovati struju u drugim namotajima. Transformatori se koriste da spuštaju ili dižu napon, da menjaju impedansu i da obezbede električnu izolaciju između kola. Osnovni princip rada Najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja - primara i sekundara. Ako se vremenski promenljiv napon Up priključi na primar od Np navojaka, struja koja tada teče kroz njega indukuje magnetnomotornu silu (MMS). Kao što elektromotorna sila (EMS) tera struju kroz električno kolo, tako i MMS tera magnetni fluks oko magnetnog kola. MMS na primaru izaziva promenljiv magnetni fluks Φp u jezgru i indukuje EMS koja je suprotnog smera u odnosu na Up. Prema Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, indukovan napon kroz primar je direktno proporcionalan brzini promene fluksa:
Slično, napon koji je indukovao međusobni fluks kroz sekundar je:
U idealnom slučaju, fluks na sekundaru je jednak onome u primaru i zato se mogu izjednačiti Φp i Φs. Iz ovog sledi:
Dakle, u idealnom transformatoru, odnos primarnog i sekundarnog napona je jednak odnosu broja navojaka u namotajima, tj. napon po jednom navojku je isti u oba namotaja. Odnos struja u primaru i sekundaru je obrnuto proporcionalan odnosu broja navojaka. Ovo vodi najčešćoj upotrebi transformatora: preobražavanju električne energije jednog napona u električnu energiju drugog napona upotrebom namotaja sa različitim brojem navojaka. EMS u sekundaru, u slučaju da je priključen na neko električno kolo, izaziva tok struje u njemu. MMS koju proizvodi struja u sekundaru je u opoziciji MMS primara i teži da poništi fluks u jezgru. Pošto smanjeni fluks smanjuje EMS indukovanu u primaru, u njemu teče povećana struja. Rezultat povećanja MMS zbog struje u primaru će izjednačiti efekat suprotne sekundarne MMS. Na ovaj način, električna energija dovedena na primar prenosi energiju na sekundar.
Na primer, ako je snaga od 50 VA dovedena na transformator čiji je odnos broja navojaka 25:2. S = E·I (snaga = EMS · jačina struje)
50VA=2Vx25A u primaru, kada transformator promeni dobijamo 50VA=25Vx2A u sekundaru. U praksi, visokonaponski namotaj ima više navojaka tanke žice, a niskonaponski malo navojaka debele žice. Pošto jednosmerni napon neće dati promenljivi fluks u jezgru, ni EMS neće biti stvorena i struja koja teče kroz transformator će biti beskonačno velika. U praksi, redna veza otpornosti navojaka će ograničiti jačinu struje koja može teći, sve dok transformator ne dostigne termalnu ravnotežu ili bude uništen. Gubici i stepen iskorišćenja Idealni transformator nema gubitaka i zato je stepen iskorišćenja 100%. U praksi se energija rasipa zbog otpornosti namotaja (poznato kao gubici u bakru) i magnetnih efekata koji se prvenstveno dešavaju u jezgru (poznato kao gubici u gvožđu). Transformatori obično imaju vrlo visok stepen iskorišćenja i veći transfomatori (od 50 MVA i više) imaju stepen iskorišćenja od 99,75%. Mali transformatori koji se koriste u uređajima potrošačke elektronike imaju manje od 85% efikasnosti. Konstrukcija transformatora Transformatori koji se koriste na industrijskim i audio učestanostima imaju jezgro načinjeno od mnogo tankih slojeva dinamo limova. Zbog koncentrisanja fluksa, ti slojevi su obmotani primarom i sekundarom. Pošto je čelično jezgro provodno, ono takođe ima struje indukovane zbog promenljivog magnetnog fluksa. Svaki sloj je izolovan od obližnjeg sloja da bi se smanjili gubici zbog vrtložnih struja koje zagrevaju jezgro. Uobičajeno slojevito jezgro je napravljeno od limova u obliku latiničnih slova ”E” i ”I”, što im je dalo ime ”EI” transformatori. Izvesni tipovi transformtora mogu imati zazore napravljene u magnetnim putanjama da spreče zasićenje. Ovi zazori mogu biti korišćeni da ograniče struju u kratkom spoju, kao što je slučaj u transformatorima za neonske svetiljke. Torusni transformatori su napravljeni oko jezgra u obliku prstena, koje je napravljeno od dugih traka od silicijumskog čelika ili permaloja obavijenih u namotaj, od gvožđa u prahu ili ferita, zavisno od radne učestanosti. Konstrukcija u obliku traka obezbeđuje da su granice traka optimalno poravnate, povećavajući efikasnost transformatora smanjivanjem opiranja jezgra. Oblik zatvorenog prstena eliminiše vazdušne zazore ubačene u konstrukciju EI jezgara. Poprečni presek prstena je obično kvadratnog ili pravougaonog oblika, ali su skuplja jezgra kružnog preseka takođe prisutna. Primar i sekundar su često namotani koncentrično da prekriju celu površinu jezgra. Ovo smanjuje dužinu potrebne žice i takođe obezbeđuje zaklon da smanji magnetsko polje jezgra od stvaranja elektromagnetnih interferencija.
Torusna jezgra su efikasnija od jeftinijih slojevitih EI jezgara. Druge prednosti u odnosu na EI - su manja veličina (za oko polovinu), manju težinu (za oko polovinu), manje mehaničko zujanje (čineći ih superiornim u audio pojačavačima), manjim spoljašnjim magnetskim poljem (oko jedne desetine), postavljanje na jedan stub i
više izbora oblika. Glavna mana je veća cena. Nedostatak konstrukcije torusnih transformatora je viša cena po namotaju. To za posledicu ima da se torusni transformatori retko sreću iznad nekoliko KVA. Mali distribucioni transformatori mogu da iskoriste neke prednosti torusnog jezgra deleći ga i otvarajući ga, a zatim ubacujući klupko koje sadrži namotaje. Kada se namešta torusni transformator, važno je izbeći slučajno kratko spajanje kroz jezgro. Ovo se može desiti ako je čeličnom stubu jezgra dozvoljeno da dodirne metalne delove sa oba kraja, što može izazvati da opasno velika struja teče kroz stub. U većini realnih transformatora, primar i sekundar su kalemi sa više navojaka provodne žice jer svaki navojak doprinosi magnetskom polju, stvarajući veću magnetnu indukciju nego što bi samo jedan navojak uradio. Žice susednih navojaka i raličitih namotaja moraju biti izolovane jedne od drugih. Ads by Cinema-Plus-1.4cAd Options
Provodni materijal korišćen za namotaje zavisi od namene. Transformatori malih snaga i signalni transformatori su namotani od žice punog preseka, izolovanim emajlom ili ponekad dodatnom izolacijom. Veliki energetski transformatori mogu imati namotaje od bakra ili aluminijuma pravougaonog preseka ili užastog preseka za vrlo velike struje. Transformatori na visokim učestanostima koji rade na učestanostima od stotina KHz imaju namotaje od licnovane žice, da smanje gubitke u provodniku zbog skin (površinskog) efekta. Kod malih transformatora, kao izolacija namotaja se koristi lak. Proračun namotaja za transformator sa ''EI'' jezgrom
Osnovni podaci koji su potrebni za proračun su: Up - Napon primara [V] Us - Napon sekundara [V] S - Snaga transformatora [VA] Sp - Dimenzija jezgra [cm2] Ip - Struja primara [A] Is - Struja sekundara [A] Dp - Debljina žice primara [mm] Ds - Debljina žice sekundara [mm] J - Gustina struje [A/mm2] Ukoliko pretpostavimo da je napon primara 230V / 50 Hz, konstanta za dimenzionisanje jezgra je 45. Površina jezgra je u cm2, a dobija se množenjem strana kalema (Sp = a x b). Broj namotaja primara i sekundara Ns i Np, dobijemo iz formule: Nx = 45/S (broj zavoja žice za 1 V) Np = N x Up, potreban broj namotaja na primaru Ns = N x Us, potreban namotaj na sekundaru (zavisi još i o potrebnom naponu na izlazu) Struju primara i sekundara izračunavamo formulom: Ip = S/Up [A], struja primara
Is = S/Us [A], struja sekundara Pod preptostavnom da je gustina struje konstantna vrednost (J = 2,5 A/mm2), tada se debljina žice izračunava formulom: Dp = 0,7√Ip [mm] , debljina žice primara Ds = 0,7√Is [mm], debljina žice sekundara Izrada transformatora Kad izračunamo sve potrebne podatke sledi namotavanje, uvek se prvo namotava primar, tako da se žica namotava po mogućnosti jedna do druge, ali može i jedna preko druge, ali ne sme se ukrštati. Nakon namotanog primara, on se obmota prešpan papirom (debljina 0.1 do 10 mm), kako bi se primar odvojio od sekundara. Namotaji moraju biti čvrsti jer će u protivnom slučaju doći do većih vrtložnih struja, te će trafo imati dosta gubitaka, i grejati se. Sekundar se takođe mota navoj do navoja, dok se svaki red ne omota prešpanom, i tako do završetka. Isključivo se koristi bakarna žica jer ima manji otpor i samim tim manji su gubici, a ne aluminijumska žica jer bi u tom slučaju debljina žice bila veća i samim tim bi u nekom trenutku zafalilo mesta za namotavanje. Što se tiče merenja debljine žice koja se koristi za namotavanje transformatora treba da se spali lak sa nje jer se u današnje vreme lak žica uglavnom lakira dva puta što može dovesti do pogrešnih rezultata. Nakom namotavanja i postavljanja izvoda primara i sekundara (obavezno obeležiti krajeve) ostaje još da se pravilno poređaju transformatorski limovi koji čine jezgro, a to se radi tako što se prvo uklope svi limovi oblika E, ali naizmenično (jedan stavljati sa jedne a drugi sa druge strane). Nakon toga potrebno je uklopiti između i limove oblika I i stegnti jezgro da ne bilo brujanja. Ako kojim slučajem bude brujanja, transformator treba potopiti u posebno ulje i zagrejati ga do 80oC, nakon sušenja neće više biti brujanja. Naravno treba biti pažljiv pri postavljanju limova da ne bi došlo do oštećenja žice tj. namotaja. Karakteristike lak žice i jezgra transformatora možete pronaći ovde. Deo teksta je preuzet sa: www.sr.wikipedia.org
Feritna jezgra iz ATX napajanja Posto PC napajanja u vecini slucajeva rade na oko 100KHz, jezgro iz njih zadovoljava za te ucestanosti. Snaga koju to jezgro moze preneti je ona koja pise na kutiji PC napajanja (osim na kineskim nove proizvodnje, gde od onog sto pise treba uzeti za ozbiljno 2/3 napisane vrednosti). Ta deklarisana snaga jezgra vazi iskljucivo za uslove FORSIRANOG HLADJENJA, a ako nema ventilatora racunajte opet 2/3 od deklarisane snage. Snaga koju mozete dobiti iz nekog jezgra zavisi od poprecnog preseka srednjeg stuba i najvise temperature trafoa (uglavnom je vise ogranicena temperaturom zice 130-tak^C max, nego dozvoljenom temperaturom jezgra, koja je tipicno oko 200^C). Broj navoja primara zavisi od napona na njemu, frekvencije, magnetne indukcije, i preseka srednjeg stuba.
Posto ste napravili polumost sa ispravljenih 230VAC, dobicete oko 320VDC za napajanje polumosta. Velicina napona koju dobija primarni namotaj je Vdd/2, odnosno 160V. Dozvoljena magnetna indukcija tih jezgara je B=0,1T@100KHz, B=0,2T@50KHz i 0,35T@25KHz. Posto je u pitanju push-pull nacin rada dB je dvostruka vrednost od navedenih (npr B=0,1T@100KHz, posto se polaritet magnecenja simetricno menja sledi B=+0,1T odnosno dB=0,2T). Preporucujem B=0,05T odnosno dB=0,1T@100KHz zbog manjeg zagrevanja jezgra. Evo zakonitosti oko toga: -------------------------------------------------------------------Odnosi izmedju: B, f, N, U, Ae dB[T]= U[V]e6 / K x f[Hz] x N x Ae[mm-kvad] N = Ue6 / K x f x dB x Ae K=4 za pravougaoni talasni oblik K=4,4 za sinusni Napomena: dB je promena magn. indukcije za jedan polaritet magnetizacije. Kod obracuna snage za push-pull uzeti 2B kao dB. N je broj navoja, Ae je poprecni presek srednjeg stuba. Radi sigurnosti izracunat broj navoja uvecati za 10% ------------------------------------------------------------------------Kada se obracuna primar, sasvim je jednostavno doci do broja navoja u sekundaru, prenosni odnos je kao kod obicnog transformatora. Npr. ako nam treba +-16V na sekundarima, prenosni odnos ce nam biti 10:1 tj. posto imamo +-160v na primaru, trebace nam 10 puta manje navoja na sekundaru, talasni oblik je pravuogaoni pa je dovoljno dobar tako jednostavan racun. Kod polumosta, struja primara je oko 2,2 puta veca od struje koju polumost uzima iz napajanja (iz Elko). Dakle ako ocekujemo snagu od npr. 300W sledi 300W/320V=0,94A*2,2=2,06A. Kod ovakvih pretvaraca ide se sa gustinom struje cak i do 7A/mm^2 ili vise, sa obavezom da zica bude H ili F klase izolacije, tj. za temperature od 180^C. Za audio pojacavace obicno nije pozeljno forsirano hladjenje zbog buke koju pravi ventilator, pa cemo onda pribeci sledecem nacinu za povecanje snage: Upotrebicemo 2 ISTA komada jezgra iz PC napajanja, namotati na svako po polovinu broja navoja i za primare i za sekundare, sekundare motati bifilarno i obeleziti pocetke svih namotaja, podrazumeva se isti smer motanja svih. Primare vezati serijski, polovine sekundara takodje. Tako dva jezgra bez problema koristimo kao jedan transformator. To je povoljnija opcija za home-made nego medjusobno lepljenje dva jezgra, zbog toga sto se dobija puno vise prostora za namotaje. Snaga koju moze preneti feritni transformator takodje veoma zavisi od kolicine bakra. To se u literaturi obicno zove fCu i najcesce se uzima kao ostvarljivo fCu=0,4 , sto znaci da zbog izolacija mozemo od ukupnog prostora za motanje bakrom popuniti oko 40%. Znacajno bolja popuna bakrom se postize kada transformator namotamo bakarnom folijom. Tako se moze dobiti fCu>0,6 i znacajno povecati snaga trafoa. Apsolutno najvecu snagu mogu preneti jezgra ETD tipa (spolja pravougaono a srednji stub okrugao) i to zbog najbolje popune BAKROM !
ETD jezgra se mogu naruciti u: ITC-Svilajnac, Retam-Cacak, Comet-Beograd. Obicno ih nemaju na lageru pa se mora malo sacekati... Evo spiska snaga koju mogu preneti neka ETD jezgra kod push-pull pogona koji koristite (navescu vrednosti za 100KHz i prirodno hladjenje), materijali jezgra su N87 (Epcos-TDK) ili K2008(Kaschke), dozvoljena upotreba do 500KHz: ETD34, kalkulacijom 680W, realno oko 400W, pri gustini struje u zici od 4,5A/mm^2. ETD39, kalkulacijom 1032W, realno oko 600W, pri gustini struje u zici od 3,9A/mm^2. ETD49, kalkulacijom 2673W, realno oko 1500W, pri gustini struje u zici od 4A/mm^2. ETD59, kalkulacijom 6759W, realno oko 3900W, pri gustini struje u zici od 4,4A/mm^2. Vazi sa vertikalan polozaj jezgra, gde nisu ostale visoke komponente natrpane oko njega, gde je omoguceno prirodno opstrujavanje vazduha oko njega. To su realne mogucnosti tih jezgara, pri 100Khz i bez forsiranog hladjenja. Ako je materijal jezgra N27 ili K2004, dobicete polovinu od navedenih snaga, sa N67 ili K2006 oko 2/3. Frekvencija od 100KHz za IR2153(5) se dobija sa Rt=7,5Kohm, Ct=1nF. (Dozvoljena minimalna vrednost Rt je cak svega 500 ohma sa CT=1nF, tako da ne vazi ne secam se cija primedba iz nekog od prethodnih postova, da se ne ide ispod 10K) Srazmerno snazi, mora biti i vece akumulaciono torusno jezgro na sekundaru, neki ga zovu i filtersko jezgro posto takodje ima i tu ulogu. Najjednostavnije cemo ga povecati tako sto cemo namotati polovinu broja navoja koji smo prethodno imali, kroz dva torusa tako sto cemo ih zalepiti medjusobno radi lakseg motanja. Na taj nacin se snaga akumulacionog jezgra udvostrucuje, ako treba trostruka snaga 1/3 broja navoja kroz tri jezgra.... Kako znati koji broj navoja treba? Bez ikakvog zamaranja racunima, izbrojte koliko navoja ima zica za +5V na PC napajanju, izracunajte koliko je to navoja po voltu pa namotajte za vas zeljeni napon sa istim koeficijentom. Tako cete odrzati dB u istim granicama u kojima je jezgro i radilo. Category: Proračun feritnih transformatora |
