Пројектни рад – Драгана Андрејевић Увод:
Последњ После дњих их некол неколик икоо годи година на ра разв звој ој свје свјетск тских их банк банкар арск ских их ус услу луга га показује доминантну тежњу да се клијенту пружи услуга у сваком тренутку, без обзи обзира ра гдје дје се он на нала лази зи.. Та се тежњ тежњаа ма мани ние ест стир ирал алаа на по по!е !етк ткуу кори ори"те "тењем њем ауто утома матски тскихх телео телеонск нских их сервиса сервиса,, но од када када је #нтерн #нтернет ет великим кора$има закора!ио у подру!је економије, ро%ењем &нове економије& засноване на предностима #нтернета појавило се #нтернет банкарство. 'анке све брже реагују на тржи"не изазове. (тићи прије других до купа$а с новим производом императив је сваког па и банкарског пословања. ) том контексту #*Т има све зна!ајнију улогу већ при самом осми"+авању новог новог или при реи реинж нжење ењерин рингу гу постоје постојећег ћег про произв извод одаа анке анке и при припад падају ајуће ће услужне инраструктуре. Примјена #*Та у банкама има снажан ути$ај на про пр оил илир ирањ ањее њи њиххове ове ор орга гани низа за$и $ије је.. -ећи -ећина на бана банака ка дана данасс оси осим м пу путе тем м класи!них канала своје пословање и комуника$ију с клијентима остварује тако%ер путем телеона, #нтернета, банкомата, самоуслужних киоска, а у нови но вије је вриј вријеме еме и пу путе тем м мо моби билн лног ог теле телео она на и ин инте тера ракт ктив ивне не дигит дигитал алне не теле телеви визи зије је.. од свих свих тих тих канал каналаа мо мора ра се пос пости тићи ћи не непр проб обој ојнос ностт кана канала ла комуника$ије ко муника$ије и провјера аутенти!ности клијента банке. (игурност је један од теме+них на!ела банкарског пословања те се о томе мора водити ра!уна и код примене #*Та. 'рзина 'рзи на,, та!н та!нос остт и комо мо$и $ија ја коју оју осећа осећају ју кор орис исни ни$и $и #н #нте терн рнет ет банк банкар арст ства ва,, не нена надм дма" а"не не су по полу луге ге ра разв звој ојаа но нове ве врст врстее банк банкар арст ства ва,, јер јер дана"њи клијенти банака требају и желе једноставан, брз, та!ан, дискретан, сигуран, али и јетинији приступ у располагању својим средствима. Таквим захтев захтевима има за сада сада мо може же одгово дговорит ритии једин јединоо #нтерн #нтернет ет банка банкарст рство во,, које је, према неким ра!уни$ама, !ак десет пута јетиније од класи!них банкарских услуга, док је телеонско јетиније од два до !етири пута. /сим знатног ра$ионализирања пословања банке банке и појетињења банкарске банкарске услуге. 1. Особитос Особитости ти традициона традиционалног лног банкар банкарства ства
Пројектни рад – Драгана Андрејевић
Тради$ионално банкарство карактери"у де$ентрализа$ија и "ирока мрежа пословни$а у којим се нуде производи и услуге. 0ирока мрежа пословни$а омогућавала им је повећање тржи"ног удела. Такав им је наступ омогућавао да хомогене 1стандардизиране2 производе нуде на великом броју места, али и потребу запо"+авања великог броја +уди. 'удући да су морали плаћати високе иксне и варијабилне тро"кове, нагласак су став+али на минимиза$ију тро"кова. 3ињени$а да су улазни тро"кови новим пону%а!има банкарских услуга били високи !увала је банке од раста конкурен$ије и доводило до стварања олигополне тржи"не структуре у банкарству. То је зна!ило да су се клијенти морали прилаго%авати бан$и, а не она њима и при одре%ивању радног времена, избору производа и услуга и $ена 1каматне стопе, накнаде2. 'анке су најви"е пажње поклањале својим изве"тајима ра!уна добити и губитка, а скоро се уоп"те нису обазирале на потреба клијената. ако је по!ела ја!ати конкурен$ија у банкарском сектору, банке су биле приси+ене развити продајну илозоију. Продајна илозоија настала је након доно"ења следећих зак+у!ака4
губитак тржи"ног удела резултат је помањкања продајних напора пораст проитабилности долази од поја!аних промотивних напора 1продаје2 запослени$и морају бити мотивирани и награ%ени за повећање продаје
Под тради$ионалне банкарске послове подразумевамо следеће4
Пројектни рад – Драгана Андрејевић 5 депозитне послови 1прихватање свих врста депозита2, 5 кредитни послове, 5 девизни послове, 5 емисијске послове 1издавање вредносних папира и кредитних карти$а2, 5 депозитне послове 1!ување готовине и вредносних папира и руковање њима2, 5 послове са у!ин$има 1куповина и продаја вредносних папира2, 5 гаран$ијске послове 1издавање јамстава, гаран$ија, индосирање2.
1.1 Предности и особитости савременог банкарства
6одерно банкарство карактери"е својеврсна $ентрализа$ија коју омогућује примена нових технологија. (ваким даном појав+ује се све већи број инормати!ки писмених +уди, инорматизираних радних места "то погодује стварању пово+нијих захтева за развијање модерног банкарства. #сто тако, тро"кови пружања нових производа и услуга су све нижи, "то већем броју +уди омогућује њихово кори"ћење. 6одерно банкарство се заснива на новој, тржи"ној илозоији, која полази од следећих поставки4 клијент зна "то жели, и зна препознати банку која ће му то најбо+е пружити одлуке о производима7услугама увек обликовати у сарадњи с клијентом потребан је велик број варија$ија у понуди банкарских производа7услуга понуда мора надма"ити потражњу за банкарским производима7услугама
/во зна!и да се нагласак став+а на истраживање тржи"та и остварење дохотка од накнада, а не од камата те да се запослени$и интензивно морају
Пројектни рад – Драгана Андрејевић поду!авати ради унапре%ења ве"тина у пружању услуга клијентима. Да би опстала у новим тржи"ним захтевима 1примена нових технологија, дерегула$ија инан$ијског сектора, пораст животног стандарда2 банке морају применити следеће4
#дентииковати вредност коју могу понудити за спе$ии!ан производ7тржи"те реирати вредност за спе$ии!ан производ7тржи"те /државати рела$ију изме%у вредности за спе$ии!ан производ7тржи"те
#з овога се може зак+у!ити да нове комер$ијалне банке имају нову илозоију вредности – користит ће диерен$ија$ију производа као средство дугоро!ног опстанка и супериорности у сектору.
1.2 Мрежа SWIFT
89:;< транспорт нет=орк 18<>2 је највећа данас постојећа банкарска мрежа. ?ен је развитак ини$ирала асо$ија$ија банкарских и инан$ијских институ$ија 8@ABCDE F@G 9@GHI=BIC :JDCGKLJM ;BJLJABLH
ом. 89:;< мрежа подржава и TU:;VW< стандарде за подру!је инан$ијског пословања па је на тај на!ин компатибилна и са системима који те стандарде подржавају у другим пословним подру!јима 1трговини, транспорту, отпремни"тву итд.2 6режа 89:;< нуди следеће услуге4
Пројектни рад – Драгана Андрејевић
Пренос структурираних порука 1примање, слање и примање инорма$ија које су зна!ајне за инансијско пословање, а које одговарају TU:;VW< стандардима2 Пренос неструктурираних порука 1пренос инорма$ија, тако%е зна!ајних за инансијско пословање, које не одговарају TU:;VW< стандардима, а то су разли!ити текстови слободне орме, текстуални изве"тај, пословно обаве"тење2 (истемске услуге 1надопуњују споменуте услуге омогућујући рад у реалном времену, успостав+ање изравних веза изме%у двију институ$ија и нудећи могућности одговарања на упите бази података2
) промету података су следећа подру!ја банкарског пословања4
Трансери по налогу клијента 6е%убанкарски трансери 6ења!ки послови Документарне колек$ије -редносни$е Подру!је резервирано за будућу употребу Документарни кредити Посебни механизми плаћања Посебне поруке
1. !нтернет банкарство " Усл#га новог доба
Пројектни рад – Драгана Андрејевић
Под појмом Xинтернетско банкарствоY сматра се услуга с помоћу које корисник преко #нтернета може имати увид у стање ра!уна и обав+ати трансак$ије . )слуга #нтернет банкарства, позната и под називом ебанкинг, већ је годинама присутна у понуди већине хрватских банака. #нтернет банкарство уклањања сва просторна и временска ограни!ења у пословању с банком те нуди разли!ите банковне услуге, не само великим ирмама и предузетни$има, већ и Zоби!нимX гра%анима. 'анке су схватиле да није дово+но имати #нтернет презента$ије како би добро изгледале. Данас презента$ија банака мора пружити ви"е, мора бити интерактивна и омогућавати пословање директно на #нтернету. [ато су банке биле приси+ене у своје #нтернет пословање увести инова$ије као "то су4 виртуалне пословни$е, спе$ијалне сотвере који се брину о ра!унима клијената, о улагањима итд. #нтернетско банкарство је услуга као створена за дана"ње време. ( једне стране корисни$има пружа брз, сигуран, дискретан, та!ан и јетин приступ ра!уну и могућност располагања средствима, а с друге стране банкама представ+а у!инковит на!ин за приближавање корисни$има и ра$ионализа$ију пословања. ( растом популарности #нтернета расте и број корисника интернетског банкарства. )во%ењем нових услуга путем #нтернета и побо+"авањем постојећих и банке су дале свој допринос том расту.
'анка, својом појавом на #нтернету доказује своје конкурентне могућности и свој развој, као солидна, стабилна и техноло"ки напредна ирма. #скуства напреднијих зема+а показују да банка без развијеног
Пројектни рад – Драгана Андрејевић система електронског банкарства ви"е неће бити моћи преживети. Дакле, #нтернет банкарство има низ предности у односу на такозвано тради$ионално 1илијално2 пословање банака. \ајважније предности, али и недоста$и наведени су у наставку. Предности кори$%е&а !нтернет банкарства
Q. \еограни!ено радно време #нтернет банака ) тради$ионалном банкарству за обав+ање банкарских услуга нонстоп било би потребно ангажовати три смене +уди да свакодневно ради ]^_ дана у години и то у "ироко разгранатој банкарској мрежи. `. 6есто обав+ања трансак$ија није одре%ено Плаћања и сли!не трансак$ије се кори"ћењем #нтернет банкарства могу обав+ати с било којег места, без доласка у банку. Данас +уди могу имати банку унутар свог дома, без обзира где год да живе. Потребно је да корисник има отворен ра!ун у некој бан$и која пружа услуге #нтернет банкарства, да на месту из ког обав+а пословање постоји ра!унар са приступом #нтернету и да корисник зна све "ире које су му потребне за улазак у #нтернет банку и његов ра!ун. ) класи!ном банкарству корисник је везан за место и зем+у где постоји илијала банке у којима има отворене ра!уне. ]. 'рзина #нтернет банкарство је далеко бржи на!ин за обав+ање банкарског пословања. [а пословање у #нтернет бан$и потребно је само време за пријав+ивање у #нтернет банку и време за обав+ање банкарске трансак$ије. ) класи!ном банкарству потребно је утро"ити време за долазак и одлазак у илијалу банке, затим време за !екање у илијалама, време за попуњавање образа$а, !екова и осталих докумената, као и време за обав+ање самих трансак$ија. a. \иски тро"кови #нтернет банкарство је најјетинији облик обав+ања банкарских трансак$ија. Тради$ионално банкарство запо"+ава далеко ви"е +уди, пословног простора и опреме него у #нтернет банкарству. Тиме су и тро"кови обав+ања банкарског посла далеко већи у тради$ионалном банкарству. # за кориснике је #нтернет банкарство знатно јетиније4 отварање ра!уна у #нтернет банкама је потпуно бесплатноb провизије за плаћање ра!уна електронским путем су минималне или у већини #нтернет банака потпуно бесплатне, а остале провизије за #нтернет
Пројектни рад – Драгана Андрејевић банкарске производе и услуге су иденти!не или мање од провизија у такозваном тради$ионалном 1илијалном2 банкарству. _. -елик распон услуга cаспон услуга које банке нуде својим клијентима путем #нтернета је врло "ирок – од увида у стање ра!уна преко брзог и еикасног обав+ања платног промета до прегледа промета по ра!унима и потпуне контроле над инан$ијским пословањем. ^. (игурност 'анке осигуравају примену најсавременијих технологија за"тите. #нтернетско банкарство је услуга као створена за дана"ње време. ( једне стране корисни$има пружа брз, сигуран, дискретан, та!ан и јетин приступ ра!уну и могућност располагања средствима, а с друге стране банкама представ+а у!инковит на!ин за приближавање корисни$има и ра$ионализа$ију пословања. Ограни'е&а и недостаци # кори$те&# !нтернет банкарства
'ез обзира на све предности које пружа #нтернет банкарство, јо" увек постоје одре%ена ограни!ења тј. недоста$и који се требају ре"ити. \еки од недостатака су4 Q. ) dрватској јо" увек постоји велик број +уди који немају властити ра!унар или прик+у!ак на #нтернет и њима се ова услуга !ини компликованом и нестварном. `. /дсуство сигурности при обав+ању пословања 1ви"е о овоме у да+њим поглав+има2 ]. \епостојање законске регулативе a. /тпор дела запосленика при уво%ењу нових технологија, тј. мењању тради$ионалног на!ина пословања из страха од губитка радних места _. \едово+на еду$ираност и неповерење подузетника у предности уво%ења електрони!ког пословања ^. \едово+на инраструктура 1ограни!ена пропусност мреже2 S. \едостатак приватности e. /дбојност према инова$ијама R. /пасност од злоупорабе #нтернет банкарства у криминалне сврхе
Пројектни рад – Драгана Андрејевић
1.( Облици )о*ав+ива&а банака на интернет#
'анке су увијек биле конзервативно усмјерене институ$ије. ) по!етку су се одупирале промјенама које су пратиле техноло"ки развитак, али с временом, након помног сагледавања свих предности кренуле су према напријед. ) по!етку су само давале инорма$ије корисни$има преко #нтернета, затим су пре"ле на двосмјерну комуника$ију, а након тога и на трансак$ије. Тако можемо и подијелити облике појав+ивања банака на #нтернету4 Q. #нормативно представ+ање /вај облик представ+а једносмјерну комуника$ију којом се банке преко #нтернета представ+ају постојећим, или потен$ијалним клијентима. #нормативно представ+ање служи као промотивна активност банака и користи га већина банака. `. Двосмјерна комуника$ија корисника и банке Двосмјерна комуника$ија одвија се путем емаила или интерактивним приступом неком сервису. Пода$и који се овим путем "а+у кориснику исто су углавном маркетин"ког карактера, али ту постоји и могућност да, ако се корисник регистрира, добије и додатне, персонализиране инорма$ије. ]. 'анкарске трансак$ије Трансак$ије су најви"и ниво комуника$ије изме%у банака и комитената која постоји на #нтернету. #нтернет банкарство подразумијева ` разли!ите могућности4 онлине банкарски сервис захтијева инстала$ију сотвера на ра!уналу клијента. 'ез сотвера се не могу одвијати трансак$ије, "то зна!и да је корисник ограни!ен на рад само с једног ра!унала. (отвери који се користе за ту намјену су4 fуи$кен, 6и$росот 6онеE и други. #нтернет базирано банкарство подразумева приступ банкарском сервису са било којег ра!унала који има приступ #нтернету, од куће, са посла или са путовања.
Пројектни рад – Драгана Андрејевић Посебно се разматрају банке које су Qggh на #нернету, односно које немају iизи!ку презента$ијуj, кан$еларије, "алтере. 'анкарство које оне нуде је интернет базирано, односно приступа им се са било којег комјутера на #нтернету, без посебног сотвера.
1., Усл#ге ко*е омог#%ава интернет банкарство
'анке данас нуде "ирок спектар услуга које се могу обавити путем #нтернета. )слуге #нтернетбанкарства дијеле се на оне намијењене гра%анима и оне намијењене правним особама. -ласни$има ра!уна и њиховим опуномоћени$има омогућен је приступ и кори"тење свим ра!унима које имају у бан$и. 6ноге банке омогућују и праћење тро"кова корисни$има, те контролу улагања у инвести$ијске ондове. орисни$и путем #нтернета могу и комуни$ирати с банком, слати реклама$ије и упите, мијењати особне податке и сли!но. )колико жели, корисник може примати изватке и друге обавијести иск+у!иво преко #нтернета, те може уговорити трајне налоге за плаћања разли!итих обвеза.
) стандардној су понуди за гра%ане4
преглед стања на ра!уну провјера износа допу"теног прекора!ења и временског рока до којег вриједи испис потврда о трансак$ијама преба$ивање нов$а с једног ра!уна на други увид у камате по ра!унима плаћање ра!уна 1комуналних, &оби!них& уплатни$а и сли!но2 у кунама
Пројектни рад – Драгана Андрејевић
купња и продаја девиза плаћање ра!уна од кредитних карти$а провјера карти!них лимита провјера броја неискори"тених !екова и наруkба нових !екова преглед и уплата стамбене "тедње преглед те!ајних листа банке те понегдје и d\'ове те!ајне листе
1.- Модели )ла%а&а )#тем интернет банкарства
/нлине плаћање и наплата може се обавити на !етири на!ина4 Q. путем дебитних и кредитних карти$а – то је најпопуларнији и најприкладнији облик извр"авања инан$ијских трансак$ија у електрони!ком пословању. `. електрони!ким 1дигиталним2 нов$ем – омогућује корисни$има слање дигиталних порука које дјелују као налози за исплату или уплату на банковни ра!ун. ]. помоћу тзв. паметних карти$а и тзв. електрони!ких нов!аника – омогућује корисни$има похрањивање електрони!ког нов$а у меморијско 7про$есорским !иповима на самим карти$ама. По унк$ионалности сли!но али у изведби доста разли!ита технологија онлине плаћања су електрони!ки нов!ани$и. a. као микроплаћања – при плаћању одре%ених накнада, за сваку трансак$ију обав+ену помоћу кредитне или дебитне карти$е, може се догодити да је накнада већа од самог износа, када су у питању мали износи. Да би се избјегли губит$и етргов$и могу куп$има понудити сустав микроплаћања. /сим онлине плаћања, преко #нтернета могу се обав+ати и трансак$ије као "то су онлине куповање и онлине инвестирање. Тренутно најпопуларнији дио електрони!ког пословање је онлине куповање. lе 'езос, власник највеће књижаре на свијету Амазон.$ом, је осмислио и оживио $ли$кон прин$ип електрони!ког нару!ивања. Прин$ип
Пројектни рад – Драгана Андрејевић $ли$кон електрони!ког нару!ивања свугдје је исти. уп$у се презентира пону%ени производ а он га нару!ује притиском ми"а на једну од икона тог производа. [атим се појав+ује наруkбени$а коју купа$ мора попунити те ју "а+е притиском ми"а. \акон тога му се на заслону појав+ује потврда о слању наруkбени$е и куп$у једино преостаје при!екати да роба стигне на одреди"те. (ве ви"е постаје популарно и онлине инвестирање. До недавно се трговање капиталом обав+ало на бурзи. ( појавом #нтернета долази до велике промјене бурзе у успоредби с конвен$ионалном. 6ијењају се изи!ке и унк$ионалне карактеристике. 'урзе постају виртуалне а не изи!ке институ$ије, брокери се не окуп+ају на једном мјесту већ послују из својих уда+ених уреда, комуни$ирају путем ра!уналне мреже, а у!ин$и мање овисе о тради$ионални тргова!ким знањима и способностима, а ви"е о вје"тини рада с ра!уналима. ) бурзовном пословању долази до великих промјена које се одражавају у три тренда4 Q. брокери на бурзи послују према бурзовним правилима путем електрони!ког пословања `. комитент и брокер не комуни$ирају ви"е изравно већ путем мреже ]. бурзе се глобализирају и послују `a сата на дан До повезивања највећих свјетских бурзи путем #нтернета до"ло је због потребе за реконструирањем светског господарског сустава и бо+им господарењем природним и створеним господарским ресурсима.
ак+#'ак:
Пројектни рад – Драгана Андрејевић ) пос+едњих двадесетак година у банкарству су се догодиле велике промјене и то као пос+еди$а полити!ких, господарских, техноло"ких и демограских промјена које су обухватиле како развијене зем+е тако и зем+е у транзи$ији. Тако данас можемо разликовати тради$ионално банкарство 1де$ентрализа$ија и "ирока мрежа пословни$а у којим се нуде производи и услуге2 и сувремено банкарство 1$ентрализа$ија коју омогућује примјена нових технологија2. Тради$ионално банкарство карактеризира усмјереност банке на саму себе, док је сувремено банкарство усмјерено на клијента. ( обзиром да је императив сваког пословања је стићи до купа$а с новим производом прије других, и банке су се морале прилагодити том новом тренду. -ећина банака данас осим путем класи!них канала своје пословање и комуника$ију с клијентима остварује тако%ер путем телеона, #нтернета, банкомата, самоуслужних киоска, а у новије вријеме и путем мобилног телеона и интерактивне дигиталне телевизије. (ве је ви"е присутна услуга #нтернет банкарства која представ+а инан$ијски сервис банке који омогућава кориснику особно и изравно обав+ање и преглед инан$ијских трансак$ија и стања. (ве ви"е корисника по!иње схваћати да #нтернет банкарство доноси многе предности као "то су4 неограни!ено радно вријеме банака, неодре%ено мјесто обав+ања трансак$ија, #нтернет банкарство је пуно бржи и јетинији на!ин за обав+ање банкарског пословања, распон услуга које банке нуде путем #нтернета је врло "ирок, а у свему овоме банке осигуравају и гарантирају примјену најсувременијих технологија за"тите. #пак, одре%ени отпор према овој врсти банкарских услуга и да+е постоји, а то је пос+еди$а слиједећих недостатака4 мањак образовања и техни!ких могућности у кућанствима у dрватској, те недово+на еду$ираност подузетника при уво%ењу новог на!ина пословања, скепти!ност према сигурности оваквог пословања, непостојање законске регулативе, недово+на инраструктура, недостатак приватности, опасност од злоупотребе #нтернет банкарства у криминалне сврхе итд. /итерат#ра:
Пројектни рад – Драгана Андрејевић Q. mOHHCG, n.b 8GBoL p., qrGLsHtLJtC @IJ@P@N P MHBtCJDBNL – uGBNtCJ@N Wvm r@PH@sJC PDGLDCwBtC I@ r@sCoLJtL M@JMOGCJDJ@PDB, xLwGCK, UCHFBJ, `gg_ `. uLJBLJ, y., zHCMDG@JB{M@ DGw@sLJtC, xLwGCK, 8BJCGwBtL , `ggg. ].
8GK, p.b mLDBo, |., |LJMLGPM@ r@PH@sLJtC, }PBtCM, zM@J@NPMB FLMOHDCD O
}PBtCMO, `gg]. a. pLGwL m., CD. LH., :JF@GNLDBML O r@PH@sLJtO, 8CJLD 8sCO{BHB~DL O xLwGCKO, xLwGCK, `ggS. _. <@NL~CsBo •B~LJBJ, m.b uLHBo, m., qrGLsHtLJtC @IJ@PBNL P MOrABNL O FBJLJABtPMBN BJPDBDOABtLNL.
zKLJMLGPDs@, PCNBJLG, I@PDOrJ@ JL ‚DDr477L‚[email protected].‚G7PCNBJLGB`gg_7CKLJMLGPDs@7Os@I.‚DN, PDGLJBAB rGBPDOrHtCJ@ Q_.g^.`gQg
