Ukupan, prosečan i marginalni prihod preduzeća u turizmu Prof. dr Vesna Spasić
Šta su prihodi? Prihodi su rezultat redovnog poslovanja preduzeća i ostvaruju se prodajom proizvoda i usluga na tržištu • Definicija u računovodstvu - “za obračun rezultata relevantni priliv (uvećanja) vrednosti, nastali realizacijom učinaka, ili na drugi način, pripisani periodu za koji se utvrđuje rezultat.”
Grupe prihoda prema MRS • prihodi od prodaje robe; prihodi od prodaje proizvoda i usluga; prihodi od aktiviranja učinaka i robe; promena vrednosti zaliha učinaka; prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija itd., kao i drugi poslovni prihodi; finansijski prihodi; ostali prihodi; prihodi od usklađivanja vrednosti imovine; vanredni prihodi i prenos prihoda
Izvori prihoda preduzeća u turizmu • karakteristično je da se javlja veći broj izvora prihoda čak i kada se radi o manjim preduzećima • primer – turističke agencije koje kao posrednici mogu ostvarivati prihod po raznim osnovama
Struktura prihoda TUI po sektorima, 2010. u mil. evra TUI - Tourism
3,272.7
TUI Travel
3,155.5
TUI Hotels & Resorts
76.8
Cruises
40.4
Struktura prihoda J.P. Skijališta Srbije za period 1.1.-31.12.2009. Izvor prihoda
Učešće u %
PRIHODI OD PRODAJE Prihodi od prodaje ski karata
54,7
Prihodi od prodaje usluga ski školama
0,8
Prihodi od prodaje ostalih usluga
0,05
Prihodi od prodaje usluga rada tabača
0,9
Ukupno prihodi od prodaje
56,4
Ukupno ostali poslovni prihodi
43,6
Ukupno prihodi
100,00
Ukupan prihod • ukupna suma novca koju je preduzeće ostvarilo prodajom proizvoda i usluga na tržištu
UPd = Q x C, UPd – ukupan prihod, Q – količina proizvoda ili usluga i C – cena po jedinici proizvoda ili usluga.
Kretanje tražnje i ukupnog prihoda u zavinosti od promene cena Cene u $
Ukupan prihod u $
90
Tražena količina 20
60
40
2400
30
60
1800
1800
Prosečan prihod – prihod po jednom proizvodu ili usluzi PrPd =
UPd Q
PrPd – prosečan prihod, UPd – ukupan prihod Q – količina proizvoda i usluga
Kad je cena proizvoda ista za svaku količinu prodatih proizvoda ili usluga, onda je prosečan prihod jednak prodajnoj ceni PrPd = C • u praksi je to redak slučaj jer po pravilu preduzeće vrši prodaju istog proizvoda po različitim cenama
primer prodaje istog proizvoda po različitim cenama • ulaznice za akva park koštaju za odrasle 400 din., za decu 200 dinara. • u toku meseca je prodato 15.000 ulaznica za odrasle i 10.000 ulaznica za decu Prosečan prihod - ponderisani prosek prodatih količina po pojedinim cenama (ovom slučaju iznosiće 320 din)
Marginalni prihod • Promena ukupnog prihoda koja nastaje zbog prodaje jedne dodatne jedinice proizvoda
UPd – promena ukupnog prihoda, Q – promena količine proizvoda.
UKUPAN I MARGINALNI PRIHOD Cena u EUR
Tražena količina 25 22 20 18 15 12 10
2 4 6 8 10 12 14
Ukupan prihod 50 88 120 144 150 144 140
Marginalni prihod 38 32 24 6 - 6 - 4
Odnos marginalnog i ukupnog prihoda • kada je marginalni prihod veći od nule, dolazi i do rasta ukupnog prihoda jer se prodajom svake dodatne jedinice povećava i ukupan prihod. • Maksimum u rastu ukupnog prihoda će biti dostignut u tački kada marginalni prihod bude jednak 0. • Marginalni prihod - koristan instrument pri donošenju odluke o produženju turističke sezone (u skijalištima, akva centrima)
Objašnjenje primera – prodaja usluga u welness centru • Uz cenu od 15 EUR na sat tražena količina usluga biće 10, ukupan prihod od 150 EUR • marginalni prihod će se povećati za 6 EUR • Dalje snižavanje cena uz predviđeno kretanje tražnje neće dovesti do povećanja ukupnog prihoda, dolazi do pada marginalnog prihoda.
kriva ukupnog, prosečnog i marginalnog prihoda • kriva ukupnog prihoda – grafički prikazuje kretanje ukupnog prihoda • za najveći broj proizvoda u turizmu važi zakon opadajuće tražnje i to određuje oblik krive ukupnog prihoda - parabola
Funkcija prosečnog i marginalnog prihoda kod pada tražnje
Kriva ukupnog prihoda
Faktori koji utiču na ostvarivanje ukupnog prihoda • unutrašnji faktori: struktura i kvalitet uslužnog programa, obim i kvalitet ljudskih resursa, veličina kapaciteta i tehnička opremljenost, tehnološki proces, sistem organizacije poslovanja, sistem vrednovanja rada, razvojna politika • spoljašnji • regulativni ili normativni
• spoljašnji - faktori iz tržišnog, tehnološkog, prirodnog i ekološkog i ukupnog društvenoekonomskog okruženja • preduzeća u turizmu po pravilu nemaju mogućnost direktnog uticaja na ovu grupu faktora
